Problemi Uvodjenja E-governmenta u OUK

UNIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

SEMINARSKI RAD IZ ELEKTRONSKOG POSLOVANJA U UPRAVAMA
PROBLEMI UVOĐENJA E-GOVERNMENTA U OPŠTINSKU UPRAVU KIKINDA

Profesor: Dr Vojkan Vasković Student: Nikola L. Đorđević george01@ptt.yu

Beograd, novembar 2002. godine

UVOD...................................................................................................................................3 TEORIJSKI UVOD..............................................................................................................4 Kome je potreban e- government....................................................................................4 Definisanje e-governmenta.............................................................................................5 Kome su namenjene usluge i servisi................................................................................5 G2B..................................................................................................................................6 G2C..................................................................................................................................7 G2G .................................................................................................................................7 G2E ..................................................................................................................................8 Elektronsko poslovanje uprave je potrebno da se uvede iz sledećih razloga:................8 Neophodni uslovi za započinjanje elktronskog poslovanja u upravama........................8 Identifikovanje prioriteta .................................................................................................9 E-government centar......................................................................................................10 Realizacija e-governmenta.............................................................................................11 Infrastruktura za uvođenje e-governmenta....................................................................13 Mrežna infrastruktura.....................................................................................................13 Usmeravanje građana i poslova ka WEB-u...................................................................14 Načini korišćenja servisa elektronskog poslovanja uprave...........................................14 O0Problemi uvođenja e-governmenta u Opštinsku upravu Kikinda................................16 Ispitivanje stanovništva.................................................................................................16 Ovakav odgovovr pokazuje da građani većinu poslova obavljaju bez problema u Opštini. ..........................................................................................................................17 Izbor rešenja...................................................................................................................20 Početni koraci ...............................................................................................................21 Implementacija softverskog rešenja..............................................................................22 Problemi uvođenja pojedinih modula...........................................................................23 Povezivanje sa lokalnim organizacionim jedinicama..................................................26 Sajt.................................................................................................................................26 Ka budućnosti.................................................................................................................27 Zaključak............................................................................................................................29 Literatura............................................................................................................................30

2

UVOD

Krajem 2000-te godine usvojena je nova strategija razvoja upava od Republičke do lokalnih, sa ciljem reforme organa uprave po principima koji vladaju u evropskoj Uniji. Vlada Republike Srbije je počela sa razvojem promovisanjem razvoja elektronske vlade. U poslednjoj deceniji prošlog veka malo je ulagano u razvoj Informacionih sistema u upravama. To je dovelo do postepenog zastarevanja opreme i načina poslovanja. Opštinska uprava Kikinda je imala informacioni sistem poslednjih deset godina. Neblagovremeno ulaganje u sistem dovelo je dotoga da je informacioni sistem opštinske Uprave Kikinda zastareo i da je poterbno ulaganje u potpuno novi sistem. Opština Kikinda je tada sa još malim brojem Opština u Yugoslaviji samostalno pokrenula razvoj novog projekta uvođenja e-governmenta u poslovanje lokalne uprave. Krajem 2001 godine napravljeni su početno koraci, dok je 2002 godina, godina puštanja prvih servisa u eksploataciju. Kikinda je kao strateškog partnera za razvoj softvera izabrala firmu BULL HN iz Beograda, čije je integralno softversko rešenje nesumljivo jedino u Yugoslaviji. Postavljena je mreža računara koja je osnova da novi sistem funkcioniše, formirana je jedinstvena baza podataka građana, pušten je u rad servis preko infokioska koji ima za cilj popularizaciju novog poslovanja i pripremu građana za poslovanje preko Interneta. Predmet ovog rada je opis uvođenja novog sistema i opis problema koji su se javljali prilikom uvođenja novog sistema. Prvi deo kratko opisuje teoriju uvođenja e-governmenta, drugi deo predstavlja opis rešenja, probleme i načine na koji su oni prevaziđeni i planove za buduće proširivnaje servisa. Zadnji deo je zaključak.

3

government. Kome je potreban e. U vladinim ustanovama. menja se način upravljanja javnih službi. događa se isto – komunikacija se sve više odvija preko Interneta. Da bi se jedan servis ponudio preko Weba ponekad je potrebno integrisati više poslova i više organizacionih jedinica. Model komunikacije gde je ranije bio činovnik posrednik između države i građanina zamenjuje se direktnom komunikacijom. mogu da obave svoje poslove ne čekajući u redovima. Građani. poboljšava njihova organizacija. Na taj način se usklađuje rad javnih službi. a to upravo ona omogućava. on se koristi kao jedan od mogućih kanala za distribuciju informacija. Za međusobno bolje razumevanje potrebna je dobra komunikacija. da dobiju pravovremenu i tačnu informaciju ili da obave posao za koji je ponekad potrebno višednevno obilaženje različitih ustanova i vladinih institucija.TEORIJSKI UVOD Kako vreme protiče sve je jasnije da je Internet postao sastavni deo života i nezaobilazni «alat» u poslovanju. Osim toga. već građanin koji sa svog računara pristupa servisima na taj način smanjuje troškove održavanja opreme državne strukture. a kao razultat nastaje opšte podizanje kvaliteta usluga. Transakcija obavljena preko Interneta znatno je jeftinija od iste takve transakcije koja je urađena bilo kojim drugim komunikacionim kanalom. poseduje potencijale da redefiniše i revitalizuje odnos građana i vlade. Osnovni je mogućnost uštede. po svemu što se danas pokazalo. Sve je to stvorilo potrebu da se čitavom poslu pristupi sa sistemske strane i da se ponudi rešenje koje će predstavljati jedinstveni nastup vladinih struktura prema korisnicima i građanima. zaposlen u vladinim institucijama ili poslovni partner. Ova tehnologija. Na samo da se na taj način štedi na radnom vremenu zaposlenih u vladinim institucijama. sve više postajući stalno otvoren šalter. da pojeftini svoje usluge i time učini građane zadovoljnijima. a sa druge strane i državne strukture imaju svoje razloge za brži prelazak na e . 4 . Transakcija koja je urađena preko Interneta može se posmatrati kao samouslužni servis bilo da je u pitanju građanin.government Državnom aparatu da se rastereti pritiska na šalterima. Građani očekuju da na Internetu pronađu servise i usluge koji se odnose na poslovanje sa državnim sektorom. kao i u okruženju. pak. E-government iz korena menja način komuniciranja građana sa državnom upravom eliminišući posrednika u komunikaciji.

jedinstvenog rešenja bar za sada nema jer se zakoni razlikuju od jedne do druge zemlje. S obzirom da se e-government najčešće pominje u kontekstu lokalnih ili gradskih vlada to se nadalje može definisati i kao «mogućnost za lokalnu upravu da stavi na raspolaganje informacije i servise putem Weba. 4. pri čemu svaki građanin ima potrebu da obavlja različite poslove sa organima uprave. građanima. koje se trenutno nalaze u recesiji. Ove usluge i servisi se stvljaju na raspolaganje građanima i poslovnim partnerma. Tek sa razvojem Interneta sagledane su sve mogućnosti primene i u ovoj oblasti. Kome su namenjene usluge i servisi Korisnici e-governmenta se mogu svrstati u sledeće kategorije: 1. a raspoloživi su 24 sata dnevno 365 dana godišnje» Treća definicija bi bila: «e-government je Web bazirana tehnologija koju koristi lokalna uprava kao komunikacioni kanal koji je ponuđen posetiocima. 3. Ipak. drugim lokalnim upravama i zaposlenima». ili se propisi različito primenjuju čak od jednog do drugog grada. G.Employee B. Državna uprava je sticajem okolnosti ostala izvan procesa automatizacije. Gužva na šalterima da nepominjemo. Jedan od najznačajnijih razloga za uvođenje e–governmenta jeste stalni porast broja stanovnika i enorman rast gradova.Government E.Firmama iz oblasti IT tehnologije. Definisanje e-governmenta U literaturi se nailazi na različite definicije e-governmenta. Danas najveće svetske kompanije u oblasti IT tehnologija nude kompletna tehnološka rešenja za e-government. poslovnim partnerima. egovernment je potreban da otvori obimno polje rada.Business C. pa se postavalja pitanje koliko bi tokom vremena bilo potrebno činovnika zaposliti i koliki prostor im obezbediti. preko touch screen kioska ili na osnovu interaktivnog prepoznavanja glasa. 2. ali se uopšteno može reći daa je e-government «korišćenje Interneta ili drugih elektronskih sistema da bi se pojednostavilo i olakšalo komuniciranje sa vladinim servisima».Citizen 5 .

poslovi kao što je upravljanje elektronskim dokumentima i/ili njihova priprema za Web korišćenje. oglasna tabla «chat room» i forum za učenje. pa je za očekivati da će se lepeza poslova tek širiti. koji istovremeno i definišu tipove aplikacija koje se prave:      G2G (vladin komunikacioni podsistem. za komunikaciju i obavljanje transakcija znatno je manja uz pomoć Web tehnologija. servisi) G2C (online servisi. Jedan od najvećih izazova za bilo koju organizaciju je efikasna distribucija informacija zaposlenima i uspostavljanje efikasnog dvostranog komunikacionog kanala sa njima. zatim sistem naplate parkiranja. Intranet kao korisničku popoulaciju ima zaposlene u vladinim službama i pojavljuje se kao važan informacioni. informacije. ali treba uzeti u obzir da je ovo novost u cyber prostoru. digitalna demokratija) G2C (komunikacija vlade sa građanima) G2B Predstavlja saradnju vlade i drugih poslovnih subjekata kao i drugih pravnih lica Analogno je standardnom elektronskom poslovanju B2B samo što je jedan od učesnika uprava Komunikacija vlade sa poslovnim subjektima predstavlja potencijalno najveću mogućnost za povećanje efikasnosti ekonomije 6 .Vladini interni poslovi za međusobno poslovanje i komunikaciju zaposlenih u njenim službama. On line servisi koji su za spoljašnje korisnike i poslovni svet (do danas je veći broj usluga stavljen na korišćenje u ovoj grupi poslova. servisi) G2E (vladini službenici. učenje) G2B (snabdevanje. informacije. Cena koju treba platiti za ovakav interni sistem distribucije informacija. komunikacioni i organizacioni alat u okviru poslovanja. Iz prethodnog proizilazi da se u e-governmentu mogu javiti sledeći osnovni odnosi između korisnika. oglasna tabla. «chat room». Najčešće su to poslovi tipa FAQ. takse na nekretnine i poslovne licence i dozvole). Korišćenje intraneta za distribuciju informacija povećava stepen međusobne komunikacije i omogućava vođenje transakcija i pruža ogromne mogućnosti za povećavanje efikasnosti organizacije šta više intranet može imati centralnu ulogu da organizacija postane «učionica na daljinu» gde su resursi za učenje uvek na raspolaganju zaposlenima. Izbor poslova nije veliki. a pitanje je da li bi bilo moguće na drugi način i postići slične rezultate.

horizontalna razmena podataka).mora se omogućiti da jednim ulaskom na internet korisnik može da pristupi svim potrebnim informacijama. što pospešuje rad uprave i povećava zadovoljstvo građana upravom Single touch point je cilj kojem se teži . tako da je neophodno omogućiti plaćanje putem interneta. preko mobilnog telefona) Pri korišćenju usluga javne službe korisnik mora da plati administrativnu taksu.Državni organi mogu efikasno koristiti Internet servise na nivoima upravljanja Može biti između : • Savezne i republičke vlade • Između reoubličke vlade i lokalnih organa samouprave • Pri međuresornom upravljanju Ovaj vid poslovanja predstavlja poslovanje od osnova koju čine lokalne uprave ka višim nivoima. Kod nas postoji saradnja na lokalnom nivou i podaci koji su razmenljivi na lokalu (tzv. 7 . Ovaj domen kod nas još nije rešen u potpunosti i predstavlja jedan od najvećih problema omasovljavanju poslovanja preko Interneta G2G Predstavlja tip poslovanja koji se koristi ya poslovanje iyme]u rayli.itih dr\avnih organa. a time i jedinstveni informacioni sistem u republici. telefon. ali takođe i neke druge alternativne sisteme plaćanja.Postiže se skraćenje vremena izvršenja složenih transakcija. ali rezultata još uvek nema. Plan je da se u najskorije vreme reši ovaj problem i da se postigne vertikalna razmena. U proteklom periodu kod nas su postojale razne inicijative da se ovo reši na najbolji način. a takođe je lako dostupan i hendikapiranim osobama koje nisu u mogućnosti da lako menjaju loakciju Vlada može lako da dobije odgovor na to šta građani misle o njenim uslugama i na osnovu toga ih koriguju. Ovo se omogućava od kuće preko standardnog PC računara ili nekim od alternativnih načina pristupa (infokiosk. smanjenje troškova poslovanja i stvaraju se dobre podloge za kvalitetno odlučivanje G2C Predstavlja saradnju vlade i građana Analogno je poslovanju B2C Omogućava korisniku da lako odredi koji deo usluge mu je potreban i kako da mu pristupi Servis je dostupan 24 časa dnevno.

2. Internet je postao masovno stredstvo komunikacije između ljudi. Stavljanje na Internet servisa i usluga omogućuje upravi da rastereti šaltere i na taj način izađe u susret građanima omogućavajući im lakše obavljanje poslova i štedeći im vreme. Sve je veći broj ljudi koji preferira ovaj način poslovanja tako da je potrebno da i same uprave na taj način izađu u susret ovom delu populacije. Uvođenje elektronskg poslovanja znatno smanjuje potrebu za angažovanjem novih radnika u upravama i na taj način doprinosi smanjenju broja administrativnih radnika i troškove njihovog angažovanja. Poslovanje preko Interneta koristi sve veći broj ljudi i evidentne su prednosti koje ono pruža (brzina i ušteda). kako podataka koji su neophodni za svakodnevni rad (pisarnica.G2E Predstavlja korišćenje informacione i komunikacione tehnologije za bolju saradnju i koordinaciju zaposlenih u vladinim organima Ovo predstavlja način korišćenja najnovijih informacionih tehnologija u formiranju informacionih sistema unutar samih uprava (što će biti i izneseno u glavnom delu rada) radi povećanja performansi rada uprave i što boljeg servisa svih građana na teritoriji rada organa uprave Podrazumeva : • Međusobnu komunikaciju među zaposlenima • Blagovremeno obaveštavanje i protok informacijama. Šta pokušavamo da uradimo 1. razni materijali) tako i interne informacije za službenike • Potrebe e-obrazovanja u vladi i javnim službama • Upravljanje znanjem kao najvećim resursom nekog preduzeća Elektronsko poslovanje uprave je potrebno da se uvede iz sledećih razloga: 1. a pošto je ovakav način komunikacije i poslovanja sa građanima mngo jeftiniji uprava je u mogućnosti da pruži i razne dodatne olakšice za one građane koji posluju na ovaj način.1 Stvaranje partnerskog odnosa između gradske vlade korisnika ili firmi kroz upotrebu Interneta za poslovno povezivanje 8 . 3. Neophodni uslovi za započinjanje elktronskog poslovanja u upravama Da bi se započeo posao potrebno je odgovoriti na nekoliko pitanja: 1.

Svi ostali ciljevi koji su po nekom kriterijumu kritični ostaju za neku od kasnijih faza.. On zahteva velika ulaganja u infrastrukturu i u hardver sa jedne strane. da li kreiranje servisa pomaže boljem i pozitivnijem imidžu kod - 9 . da li je cena koštanja projekta relativno mala ili velika. Definisanje prioriteta uključuje vrednovanje širokih mogućnosti i selektovanje ciljeva koji najviše obećavaju. Suštinski odgovor na ovo je da li lokalna vlada ili vlada na bilo kom nivou želi i ima snage da izvrši konkretne promene u svom poslovanju i odnosu prema okolini.3 Stvaranje uslova za brži odziv na zahteve korisnika 3. Takođe omogućavaju da se postigne brzina razvoja servisa. da li je aplikacija spremna za prenos sa stare na novu Procena kritičnosti: da li je servis pogodan za prelazak na e-government strategiju. Razvoj stiga treba da se odvija po prethodno utvrđenim prioritetima.2 Omogućavanje korisnicima da posao obave od kuće ili sa posla 2. fax 3. da građani budu zadovoljni a da odnos vremena razvoja i cene bude prihvatljiv. Internet. Jasno definisani prioriteti omogućavaju da se njima dodele resursi i optimizuju pune organizacione mogućnosti. da li su odeljenja spremna po tehnologiji i kapacitetima da podrže projekat.2 Rezultat mora biti lakše korišćenje i sigurnije zaštićene transakcije 2.3 Interaktivna zvučna komunikacija 3.1 Rast poslova i posetioca u javnoj upravi 2. Kako ćemo to da uradimo 3. Zašto to moramo da uradimo 2. da bi se kasnije razvijali i servisi sa nižim prioritetom.1. Lista prioriteta koji treba da se prvo reše se dobija odgovorima na pitanja: Procena izvodljivosti: da li su komitenti zahtevali servis. diskusione grupe . a sa druge u aplikacije. Identifikovanje prioriteta Razvoj e-governmenta je velik posao. Vrlo je važno da se identifikuju najvažniji servisi koje je moguće realizovati na WEB-u. Najpre je potrebno utvrditi najznačajnije servise i njih realizovati.5 Interaktivna televizija Odgovori na ova pitanja daju početne parametre za dalji nastavak rada i predstavljaju tehnički deo.1 Direktan ulaz u javne službe (e-mail.) 3.2 E-government kiosk 3..4 Telefon.

10 . Neki od njih su zadovoljstvo posetilaca. kvalitet prodaje. U početku razvoja Internet orijentisanih aplikacija. Da bi se na pravi način kasnije ocenila uspešnost projekta potrebno je na samom početku naći i usvojiti kriterijume za merenje rezultata. da li novi servis zahteva dodatne poreze ili plaćanja Organizaciono tehnička pripremljenost da se servis podrži Korisnost aplikacije za građane Cena koštanja aplikacije Potencijalne uštede koje će se ostvariti razvojem te aplikacije Sve su ovo pitanja na koja treba odgovoriti pre nego što se započne sa radom i mogu imati kasnije značajne posledice. a svaka od njih ima odeljenja koja se bave nekim određenim poslom. Ovakav način rada je dobar za male firme i prezentacije koje imaju za cilj samo proširenje reklamnog prostora za firmu i prelazak na nov medijum za poslovanje. da li uvođenje novog servisa preko Interneta donosi uštedi u radu. Za potrebe funkcionisanja e-governmenta potrebno je imati jedinstveni centar sa jedinstvenom bazom podataka i jedinstvenim informacionim sistemom. Potrebno je efikasno postaviti prioritete kako bi prvi rezultati bili što bolji i građani bili što zadovoljni u samom startu. ali to treba uraditi pažljivo jer promašaji koji su načinjeni na početku mogu imati dalekosežne posledice kasnije. Ovom analizom dobijena lista prioriteta daje terminski plan za razvoj egovernment aplikacija. Pažljivo odabrana inicijativa donosi znatne prednosti a što je najvažnije izbegavaju se greške i servisi koji nisu nikome potrebni a koštaju mnogo. kako bi bio stvaran samo pozitivan imidž. a ne i negativan. E-government centar Veći gradovi su uglavnom izdeljeni na manje organizacione jedinice. ušteda vremena i novca i građana i same uprave. Za poslovanje uprave i uspešno uvođenje e-governmenta potrebno je oformiti tim ljudi (organizacionu jedinicu) koja upravlja i vodi sve aktivnosti vezane za projekt.građana i kod poslovnog sveta. Potrebno je raditi razvoj samo onih servisa koji su u skladu sa organizaciono-tehničkim mogućnostima uprave. aplikacije su bile urađene sa minimalnim sredstvima. Podaci sa kojima ta odeljenja rade nalaze se rasuta na više lokacija i jedan od preduslova za pravilno funkcionisanje e-governmenta je objedinjavanje podataka. Vrtoglavi razvoj Interneta i korišćenje njegovih resursa za poslovanje nalažu da je potrebno dati nove stimulanse i za poslovanje uprave preko Interneta.

Prihvatanje potrebe za promenama. provera spremnosti procesa i formalizacija procesa i organizacije Kada se pristupi izradi sajta polazna osnova su korisnici i njihove potrebe i to je ujedno i centralno mesto na «home page». Izgradnja alata i procesa. daju vremensku prognozu i najnovije vesti o radu organa uprave.Izgradnja infrastrukture. formiranje zaštitnog znaka i prepoznatljivosti u skladu sa Internet biznis planom.Zadaci koje taj tim treba da radi su: Koordinacija i integracija komunikacionih kanala Identifikacija i selektovanje e-government poslova Konstantno unapređivanje poslova i sadržaja kako bi se poboljšavali servisi komitentima Formalizovanje procedura za periodično ažuriranje Web sadržaja sajta i informacija u njemu Ustanovljavanje procesa. . dodavanje. Te potrebe se generalno mogu grupisati u tri kategorije: Korisnici jednostavno žele informacije Korisnici žele da komuniciraju sa vladom (od lokalne pa naviše) Korisnici žele da obavljaju transakcije sa gradskom vladom koja uključuje sisteme plaćanja Korisnici žele instant informacije sve na jednom mestu Transparentnost vlasti za koju se zalažu i građani i vlast Pored standardnih informacija koje se pružaju korisnicima potrebno je dati i jedan broj «instant» informacija koje imaju za cilj da povećaju posećenost sajta. pruže informacije vezane za kulturna. Problemi nastaju kada se pređe u fazu realizacije. Donošenje odluke o neophodnost razvoja.. Na taj način sajt dobija na kvalitetu i na preko potrebnoj prepoznatljivosti koja je predusluv dobre 11 . praćenje i vođenje sadržaja Kreiranje mehanizama na osnovu kojih se može sagledati korišćenje informacija i aplikacija Definisanje sadržaja prema zahtevima komintenata Realizacija e-governmenta Sve dok je neki projekt u fazi razrade i idejnog rešenja sve je u redu. Definisanje tima koji će da radi dizajn sajta. da uradi analizu i projekt i uradi programska rešenja novog informacionog sistema . analiza rezultata i ako je to potrebno reinžinjering procesa.Prelazak na novi sistem.. Za početak potrebno je sledeće: . sportska i razna druga dešavanja.

vremena učitavanja.. TK infrastrukture na teritoriji određene opštine jer je to neophodan preduslov za započinjanje internet biznisa (ako potencijalni korisnici nisu u mogućnosti da imaju kvalitetan internet servis za prihvatljivu cenu ne možemo očekivati od njih da pređu na nov način poslovanja). Dalje uspeh sajta zavisi i od dizajna. 12 .investicije za prelazak na ovaj način poslovanja gradske uprave. Ovo treba da je u saglasnost sa modelom «added value» koja se široko primenjuje u poslovanju preko Interneta.. veza. Treba takođe raditi na uspostavljanju «1-1» marketinga i mogućnošću personalizacije sajta potrebama pojedinačnog korisnika u saglasnosti sa njegovim potrebama i očekivanjima.

Yugoslavija je od 1996. što je najčešće i slučaj potrebno je i njih povezati u jedinstvenu mrežu. lokalni internet provajder sa odgovarajućim brojem linija za dial-up servis i mogućnošću iznajmljenih linija. Takođe ukoliko ima prostorno izdvojenih delova uprave. Internet Razvoj interneta je i sam omogućio postojanje i razvoj novih informacionih sistema ovog tipa. Za ovo je neophodna razvojena odgovarajuća Internet infrastruktura tj. odgovarajućim uslužnim prezentacijama mora da bude konektovan na Internet. Da bi neki građanin pristupio informacinom sistemu tj. razvijena internet infrastruktura je neophodna za normalan razvoj e-governmenta  Mrežna infrastruktura Jedan od najvažnijih delova e-governmenta je poslovanje unutar administacije. U uvodu je naglašen značaj servisa koje uprava online daje građanima kao svojim klijentima. Uvođenjem ovog domena dobija se na uštedi i brzini rada samih referenata koji rade u upravi. Da bi bio omogućen servis građanima mora da postoji intranet u samoj upravi koji će to da omogući na pravi način Internet – pošto se i po definiciji eletkronsko poslovanje uprave definiše kao posloanje uprave preko Interneta korišćenjem svih prednosti i resursa interneta. Trenutni standard nalaže uspostavljanje lokalne mreže računara 100BaseTX i predstavlja standard za mreže računara koje rade pri brzini od 100Mbps. Serveri treba da nose veći deo posla za rad aplikacija dok radne stanice i nisu toliko zahtevne. Ukoliko se poveća produktivnost rada samih organa uprave građani to odmah mogu da osete i na odgovarajući način da vrednuju.Infrastruktura za uvođenje e-governmenta Da bi se na pravi način u poslovanje neke uprave uvelo elektronsko poslovanje potrebna je razvijena sledeća infrastruktura:  Mrežna infrastruktura – neophodan preduslov za normalan rad aplikacija u samoj upravi. To su aplikacije tipa G2E. Aplikacije koje se postavljaju se realizuju primenom Internet Tehnologija i tipa klijent server. Ovo se postiže ili korišćenjem iznajmljenih telefonskih linija ili direktno preko Interneta pravljenjem tzv. Ovakav način rada podrazumeva razvijenu mrežnu infrastrukturu unutar organizacije uprave. U početku su performanse i mogućnosti Internet dobavljača usluga bile veoma 13 . godine na Internetu. Razvoj infrastrukture je veoma važan za poboljšanje rada same uprave i povećanje produktivnosti rada uprave. VPN-ova (virtuelnih privatnih mreža).

U Yugoslaviji trenutno postoji više provajdera koji imaju linkove od par desetina megabita u sekundi. Ovo je razlog da se sa žičnog interneta prelaze na alternativne pristupe u vidu bežičnih veza ka provajderima i pokušaje korišćenja kablovskih distributivnih sistema za omogućavanje internet pristupa. bilo finansijsku ili uštedu vremena . Usmeravanje građana i poslova ka WEB-u Kada se jednom sistem stavi na raspolaganje građanima potrebno je izvesno vreme da se oni priviknu na korišćenje određenog servisa. Servis koji se pravi za mali broj korisnika je bačena investicija. 14 . Da bi se sredstva pametno trošila i da bi uspeh reklamiranja servisa bio maksimalan potrebno je imati Internet biznis plan. Načini korišćenja servisa elektronskog poslovanja uprave Kada se govori o elektronskom poslovanju uprave i pružanja servisa preko Interneta za građane misli se na korišćenje servisa putem standardnih PC računara i putem konekcije na Internet. Naime. Mogući su razni metodi oglašavanja i marketinga. Sada možemo reći da je glavni problem trenutnom rastu Internet poslovanja loša i zastarela telekomunikaciona infrastruktura.. pa i kod nas. Sajt ili servis treba javno oglasiti i reklamirati kako bi što veći broj građana saznao da postoji i kako bi građani bili podstaknuti da koriste nove servise.. Pored ovog. možemo kazati standardnog načina pristupa moguće je takođe pružiti i preko infokioska. Taj napredak je najveći na teritoriji Evrope. Za nesmetan razvoj Internet poslovanja uprave i Internet biznisa uopšte sami internet resursi koji postoje su od velikog značaja. u svetu je u poslednjih nekloliko meseci došlo do velikog poboljšanja Internet usluga koje je moguće ostvariti. ali se u poslednje vreme dešavaju velike promene. preko telefona. a u budućnosti i preko mobilnog interneta korišćenjem WAP protokola i mobilnog poslovanja. kao ditrektni rezultat postojanja monopolističkog odnosa nacionalnog provajdera telefonije «Telekom» Srbija.skromne. S obzirom na to da su početni troškovi za razvoj tehnike i infrastrukture za razvoj poslovanja na Internetu značajni ali su na duže staze mnogo jeftiniji od svih drugih kanala za komunikaciju i obavljanje poslova to je isplativo uložiti dodatne napore i sredstva da se servis javno oglasi. Da bi neko koristio nove usluge i prešao na nov način poslovanja mora da bude privučen novom idejom i da jednostavno može da je koristi i da od toga ima direktnu korist. Ako potencijalni korisnici nisu u mogućnosti da na isplativ način koriste servise koji im se pružaju i samo uvođenje poslovanja ovog tipa nije isplativo i nema smisla.

Podrazumeva korišćenje mobilnog aparata i WAP protokola za prenos podataka. Sa marketinškog aspekta takođe predstavlja dobar potez.. Osnovna namena mu je da na lak i jednostavan način pruži korisnicima sve one usluge koje mogu dobiti i preko Interneta. a usluge se mogu naplaćivati preko telefonskog računa. kovin. Pružanje servisa identičnog kao preko interneta pomoću sistema menija i prepoznavanja glasa sigurno predstavlja dobar početni korak za široko prihvatanje novog načina poslovanja i novih mogućnosti koje su na raspolaganju građanima.) Mobilno poslovanje predstavlja novi i najsavremeniji način pristupa i korišćenja servisa za poslovanje u svetu. a kad god se prođe pored njega izaziva pažnju. koji predstavlja deo informacionog sistema koji se kreira za elektronsko poslovanje. Građanima se pozivom na određeni broj javlja mašina koja ih upućuje i prima zahteve koji su građanima potrebni. WAP se može koristiti za sve moguće transakcije. On treba da igra funkciju jedinstvenog šaltera kojem se teži. zato što i potencijalnim korisnicima koji još ne koriste poslovanje preko Interneta omogućava da isprobaju sve prednosti novog servisa koji im se pruža.Infokiosk predstavlja računar opremljen touch screen ekranom i dodatnim periferijama u vidu printera.. telefona. Ovaj način poslovanja je trenutno u usponu u svetu jer korisnik nije vezan ni za mesto ni za vreme (servisi dostupni 24 sata na bilo kom mestu). 15 . Postavlja se na prometnim lokacijama u gradu. web kamere. Telefon je sigurno uređaj za koji možemo kazati da svi znaju da koriste. Ovo je trenutno veoma popularan način za postavljanje servisa kod nas (neke Beogradske Opštine. Vršac.

Čukarica i Kikinda i to u dva navrata novembra meseca 2000-te godine i juna 2001-ve godine. Sprovedeno je radi utvrđivanja činjenica o radu uprava radi pronalaženja akutnih problema koji postoje u radu.. Neki od rezultata koji su dobijeni prilikom anketiranja građana: Na pitanje da li primećuju razlike u radu organa uprave od izbora 24. ispitivanja potreba radnika kako bi se osavremenio rad uprave i detaljne analize trendova koji se koriste za poslovanje ovog tipa u svetu. menadžeri i službenici. takođe Ispitivane su tri grupe: građani.09. iznalaženja rešenja i reforme organa uprave po standardima evropske Unije.2000. Anketna pitanja su se odnosila na poslove koje građani obavljaju u Opštini. da na bolje 38% ne 60% da na gore 2% 16 . Koliko je puta trebalo doći u Opštinu da bi se posao obavio. šta im odgovara.O0Problemi uvođenja e-governmenta u Opštinsku upravu Kikinda Ispitivanje stanovništva Uvođenje e-governmenta u rad uprave Kikinda je rešenje koje je usledilo posle opsežnih anketa analiza postojećeg stanja koje su sprovedene kod građana. sa kojim se sve problemima susreću prilikom odlaska u Opštinu.09. Rađeno je veliko istraživanje od strane Evropskog Pokreta u Srbiji sa temom «Funkcionisanje Opštinskih Administracija». Istraživanje je rađeno u tri Opštine: Niš.2000-te godine građani su odgovorili: Da li primećiju razlike u radu opštine posle izbora 24. Anketu je sproveo institut za istraživanje SMMRI. da li im je neko tražio mito i koliko je administracija efikasna tj.

delimično 30% Da 58% Ovakav odgovovr pokazuje da građani većinu poslova obavljaju bez problema u Opštini.Građani su dali zaključak da dobra ili loša administracija zavisi od rukovodstva Opštine i da je za dobro ili loše poslovanje isključivo krivo rukovodstvo. Što se tiče pitanja koja se odnose na efikasnost administracije tj. Da li im je bio dovoljan odlazak na samo jedam šalter ili su morali da idu na više različitih mesta građani su dogovorili: Da li su se na neke šaltere vraćali više puta da tri puta 7% da dva puta 25% ne 67% da četri puta 1% 17 . Na pitanje da li su obavili planirani posao u Opštini građani su dali sledeće odgovore: Da li su obavili planirani posao u opštini Ne 12% Da.

neljubaznost. ponašanje službenika. čekanje na red Ponašanje službenika. komplikovani formulari i visoke takse. birokratija. GRAD Složenost procedure. Ovakav inače dobar odgovor je posledica toga da građani najviše posećuju Opštinu radi izdavanja nekog uverenja ili obavljanja poslova oko poreza. Brzina usluge građana zavisi samo od brzine referenta da opsluži zahtev i izda im odgovarajuće uverenje. neljubaznost Loša organizacija. loša organizacija. birokratija Gužva. komplikovani formulari Visoke takse ČUKARICA 17 10 22 13 7 0 NIŠ 18 14 14 7 4 4 KIKINDA 15 20 7 16 3 0 Na pitanje šta bi pohvalili u Opštini građani su dali odgovor: GRAD Prostor i ambijent Organizacija Službenike ČUKARICA 12% 22% 36% NIŠ 1% 22% KIKINDA 7% 14% 17% Na pitanja da li su građani informisani o načinu rad uprave i preko kojih sredstava javnog informisanja to čine dobijeni su odgovori da većina građana nema informacije o radu uprave i da im to dobijanje informacija nije primarni cilj. gužva.Odgovor je pokazao da većina građana obavi posao na samo jednom šalteru uz neko čekanje. Na pitanje šta im najviše smeta u Opštini i u proceduri koja postoji građani su odgovorili: Složenost procedura. nepostojanje pisanih uputstava i mapa. čekanje u redu. zastarelost Nigde ništa ne piše. Najzanimljiviji odgovor je dobijen na pitanje da li bi građani platili nekom da im obavi posao u Opštini: Da li bi im odgovaralo da neke poslove u opštini obave posredno ? 100 50 0 17 83 32 68 Niš 100 ne da Čukarica Kikinda 18 . zastarelost. a za te svrhe postoje specijalizovani šalteri.

Problemi bi mogli biti rešeni upoznavanjem rada i primenom pozitivnih iskustava iz razvijenih sredina. Jedan od tih zaključaka je 19 .3 7.6 25. servisa i usluga Na osnovu ovog istraživanja rukovodstvo Opštinske uprave Kikinda je odlučilo da radi na unapređenju rada organa Opštinske uprave.8 14.naročito lični dohodak zaposlenih) 2. Na pitanje šta zaposlenima najviše smeta: Loši uslovi rada 28. Ispitanici su istakli da bi pozdravili ovakvo unapređenje usluge.6 3. Smer akcije na unapređenju opštinskih usluga za građane i za ostale korisnike : 1.6 INFORMACIONI SISTEM Materijalna situacija Previše se radi Nesposobno rukovodstvo Stranke Propisi Ispitivanje radnika uprave je na samom startu pokazalo potrebu da se uvede novi informacioni sistem i da se na taj način poboljša rad uprave. a oba ta problema ne mogu biti rešena samo na opštinskom nivou. Takođe. Neophodno je uvođenje iformacionih sistema i tehnološka modernizacija opštinskih poslovanja 3. Neophodna je i bolja organizacija opštinskog poslovanja 4.Anketa zaposlenih: Anketiranje zaposlenih je pokazalo da ima dosta problema u radu u Administraciji.0 17. Dobijeni zaključci posle anketiranja su bili: Svi ispitanici imaju više ili manje iste utiske o funkcionisanju opštinskih službi. Dva glavna problema na duže staze su finansiska situacija opština i staromodno zakonodavstvo i regulative. Najbitnije je obezbediti priliv sredstava u opštinski budzet koji bi se investirao u unapređenje radnog procesa (uslovi rada.1 3. neophodno je pojednostavljivanje i standarizovanje opštinskog poslovanja.

Potrebno je bilo uraditi struktuirano kabliranje cele zgrade i postavljanje mreže računara. Aplikacije koje su takve se mnogo lakše administriraju i izmena bilo kog njenog dela se svodi na izmenu koda u serveru. Za razliku od aplikacija koje su razvijane pre upotrebe internet tehnologija gde je rad aplikacije jako zavisio od performansi kako servera tako i klijentske mašine. Postojeće baze podataka koje meusobno nisu usklađene i koje su na različitim platformama potrebno je pretvoriti u jednu jedinstvenu bazu podataka lica pri kojoj će biti postavljeni svi podaci koji su vezani za nekog konkretnog građanina.glavna tema ovog rada. a to je inoviranje Informacionog sistema i uvođenje elektronskog poslovanja u rad uprave. sa klijentima koji izigravaju «glupe terminale». Radnici sa druge strane nisu više vezani da rade samo u njihovim kancelarijama gde je instaliran softver. 20 . Aplikacije koje se rade za potrebe elektronskog poslovanja po tipu su klijent-server. kod elektronskog poslovanja to nije slučaj jer svaka klijentska mašina radi preko Internet explorera ili nekog drugog bropwsera. Time se vidi da je razvoj e-governmenta jeftinije rešenje po pitanju hardvera. Zaštita podataka kod ovakvog sistema se takođe vrši centralizovano i to predstavlja još jednu prednost. Što se tiče hardvera e-government zahteva najmanje ulaganje u hardver. već mogu da rade sa bilo kog računara koji ima browser. Izbor rešenja Analizom postojećeg sistema anketom i ispitivnajem radnika uprave s ciljem postizanja novog imidža i veće produktivnosti rada koji su objašnjeni u prošlom odeljku postavljeni su sledeći ciljevi: • • • • • • Ulaganje u infrastrukturu (mreža računara i hardver) kako bi se omogućila inicijalna razmena podataka između organa uprave Inoviranje postojećeg informacionog sistema. Uvođenje novog dela aplikacije takođe treba samo podesiti na serveru dok klijenti samo vuku strane sa njega. a brzina rada zavisi najviše od servera i od mreže. postojećih aplikacija i kreiranje novih aplikacija kako bi rad uprave bio brži i efikasniji Kreiranje prezentacije na Internetu okrenute građanima i postepeno puštanje u rad servisa sa ciljem izlaska u susret potrebama i zahtevima građana i povećanja efikasnosti administracije Optimizacija rada uprave (prvenstveno se misli na ljudski resurs) Obučavanje svih referenata za rad na računarima (novom sistematizacijom potrebno je da svaki radnik zna da radi na računarima) Uvođenje ISO standarda 9001 u rad uprave Jedino rešenje koje objedinjava sve ove zahteve je bilo da se za potrebe poslovanja Opštinske uprave Kikinda je bilo razvijanje e-governmenta.

Stari i novi deo nemaju napajanje sa iste trafo stanice energetske mreže Kikinde. Takođe zgrada na mestima gde ide najveći deo kablova ima lukove kroz koje je praktično nemoguće postaviti kablove. Postavljanje kablova kroz pokanale u svaku kancelariju je bilo praktično nemoguće. Rađeno je struktuirano kabliranje cele zgrade Opštine Kikinda po zahtevima službe AOP-a. Zgrada SO Kikinda je pre toga uređena i okrečena. Kao posledica ovoga javljaju se velike razlike u naponima koji postoje u zgradi i dešava se da je napon u istom trenutku u starom delu zgrade i napon u novom delu različit za više desetina volti. a da se prilikom toga ne naruši izgled zgrade. Da bi se izbeglo kabliranje preko lučnih svodova kablovi su vođerni od spolja uz fasadu. Za podizvođača za TK i mrežnu infrastrukturu uzeta je firma GENEL DOO iz Novog Sada. Do tada praksa razvoja aplikacija unutar Opštinske uprave je bila da se radi samostalan razvoj.Jedna od stvari koju su građani tražili jeste mogućnost poslovanja sa upravom preko Interneta i mogućnost komunikacije preko Interneta. stari i novi. Stoga je krajem 2001. godine počeli su radovi na mrežnoj infrastrukturi. Izvedena je mreža računara sa 124 priključka. TK inforastrukturu i računarsku mrežu. a koncentracije kablova izvršene po delovima zgrade (svi računari iz starog dela su priključeni na čvorište koje se nalazi u starom delu). Kao rešenje postavljena su dva čvorišta u zgradi jedan u novom delu i jedan u starom koja su povezana optičkim kablom kome ne smeta razlika napona. Drugi veliki problem je bilo postavljanje kablova. S obzirom na veličinu projekta koji je postavljen pred ljudstvo službe za automatsdku obradu podataka uprave Kikinda i vreme potrebno za samostalan razvoj došlo se do zaključka da je potrebno naći neko softversko rešenje na tržištu. Egovernment pokriva i ovaj domen i predstavlja najbolje rešenje (razvoj prezentacija i odgovarajuće aplikacije tipa G2C). Aprila 2002. Početni koraci Posle usvajanja strategije da je za potrebe razvoja novog informacionog sistema Opštinske uprave Kikinda potrebno razvijati e-government pristupilo se realizaciji. Ova razlika napona predstavlja veliku opasnost za računare i mrežnu opremu koja postoji. Rešenje ovih problema je bilo da se klancelarije čiji je izgled bitan da se ne naruši umreže sa sprata niže i time maksimalno izbegne kabliranje svake prostorije. Zgrada SO Kikinda ima dva dela. Na tenderu se pojavilo 7 ponuda od kojih je izabrana ponuda firme BULL HN Yugoslavia. Prilikom izvođenja računarske mreže javili su se neki problemi: problem napajanja zgrade sa više lokacija i problem postavljanja kablova. godine formirana tenderska komisija radi pronalaženja najboljeg izvođača za novi Informacioni sistem. a takođe i građena je u starom stilu. Ideja je bila da se građanima omogući da preko Interneta na neki način pristupe Informacionom sistemu (naravno neugožavajući bezbednost podataka) i podnesu zahteve ili pak poruče neka dokumenta koja im trebaju iz Opštine. 21 .

Za ovu namenu kupljen je infokiosk (za sada je stigao samo jedan. Drugi deo je jako sličan sa aplikacijama koje se odnose na zaposlene i u direktnoj je vezi. da izvrše uvid u birački spisak ili ako im samo trebaju neke osnovne informacije o tome koja im dokumentacija treba za upućivanje nekog zahteva. U prvom delu se korisniku pruža mogućnost da preko touch-screen ekrana može da pronađe i vidi fizičku lokaciju službe ili pak referenta koji mu treba. mogu da vide u svakom trenutku kretanje predmeta. Postavljen je jedan switch koji je menadžibilni i 5 slave switcheva. Ovo je logično ako se zna da je u najvećem broju slučajeva nekom građanu potreban neki od izvoda iz matičarskih knjiga. Ovo je iz razloga što u upravi sa pisarnicom sve počinje i kod nje se sve završava (kretanje predmeta počinje sa predajom zahteva u pisarnici. Građani preko njega mogu da poruče neki izvod ili da daju elektronski zahtev pisarnici radi nekog svog predmeta.Aktivna oprema koja je korišćena u čvorištima je marke 3-COM. Prvi deo se odnosi na pretraživanje Opštine. Infokiosk je postavljen u hol Opštine pored službe obezbeđenja koja je dobila zadatak da svakom zainteresovanom građanu da uputstva kako da koristi kiosk. Aplikacija na kiosku je sastavljena iz dva dela. Same aplikacije su podeljene da se uvode u više faza po prioritetima. dobiju te informacije na ekranu i po potrebi u štampanom obliku. Korisnici sistema su referenti koji sada po prvi put nisu vezani za kancelariju u kojoj rade i kojima su sada dostupni svi podaci koji postoje u sistemu tako da papir za mnoge zahteve više ne igra ulogu. a završava se arhiviranjem predmeta opet u pisarnici). pisarnica kao osnovni modul rada.a drugi na elektronske zahteve građanima. Sastavljen je iz dva dela. Posle modula pisarnice uvedeni su i ostali moduli koji idu u prvu fazu. a drugi je okrenut pružanju servisa građanima (usluge e-governmenta). Pošto Opštinska uprava Kikinda ima Informacioni sistem od 1990 godine i postoji velik broj aplikacija sa odgovarajućim bazama podataka. prvi je deo koji se odnosi na programe prema korisnicima zaposlenima. registar stanovništva i birački moduli i poslovno upravljački modul. Info 22 . Pošto servis građana predstavlja potpuno nov način komunikacije sa građanima i omogućavanje obavljanja poslova bez fizičkog odlaska od kancelarije do kancelarije trebalo je građane upoznati sa novom uslugom. Ceo programski modul nosi ime Mercurius. u početku je trebalo izvršiti konverziju podataka i preklapanje svih baza u jedinstvenu bazu podataka na novom sistemu. Pored primarnog optičkog kabla postavljen je i redudantni kabl kako bi se sistem zaštitio. Osnovni modul je modul pisarnice. Implementacijom ovih modula stvoreni su uslovi za puštanje u rad servisa građanima. Izvođenje bilo koje od ovih operacija je brzo i treba im minimalno znanja za rad na računarima.a treba da se postave još tri). U prvu fazu uši su moduli: matičarska služba. Ovo je u startu dovelo do povećanja produktivnosti rada. Implementacija softverskog rešenja Sistem je realizovan tako da postoje centralni serveri na kojima je smešten aplikativni softver i baza podataka i sistema klijentskih mašina koje rade iz Internet Explorera koristeći mrežu računara.

Ovom obukom nije obuhvaćena osnovna obuka za rad na računarim tako da se često javljaju problemi vezani za mrežni rad računara. Ovo je rešeno tako što je u radno vreme organizovana obuka za referente za rešavanja predmeta koji su pristizali. U trenutku kada je puštena pisarnica postavljeni su računari tako da pojedini referenti moriaju da idu u susednu kancelariju da bi zaveli predmete. Iako je modul prema korisniku prilično intuitivan to je za korisnika koji nikada nije radio na računaru predstavljao veliki problem. udaljenu štampu.kiosk je opremljen sa telefonom tako da kada bude proradila nova telefonska centrala biće moguće stupiti u kontakt sa referentima bez odlaska do kancelarije. Uvođenjem modula angažovani su operateri sa ciljem unošenja svih predmeta od početka 2002. Ovaj problem je takođe povećan i nepostojanjem dovoljnog broja računara u kancelarijama. godine. a referenti su u hodu morali da savladaju da elektronski obrade svoje predmete. uloge odeljenja i referenata uz to da pre toga nije postojala elektronska pisarnica stvoreni su problemi. Pre toga većina njih nije nikada ranije radila sa računarima. Ovo je realizovano da bi se što više izašlo u susret građanima kao korisnicima i da bi bile maksimalno smanjene gužve i čekanja. U planu je povećanje broja računara i adekvatna obuka za windows kada lično misli da će problemi ove prirode nestati. Problemi uvođenja pojedinih modula Problemi koji su se pojavljivali i koji postoje mogu se svrstati u sledeće kategorije: • Nedovoljna obučenost radnika • Vremenski rokovi • Nepostojanje svih potrebnih podataka • Pravne i tehničke prepreke uspostavljanju servisa elektronskih upita Nedovoljna obučenost radnika Uvođenjem novog Informacionog sistema i to pre svega modula pisarnice koji ima tačno definisane uloge pisara. Pošto je krajnji cilj puštanje u rad svih servisa preko Interneta to je infokiosk dobra reklama da se građani naviknu na nešto novo. pisarnica je bila u obavezi da svaki novi predmet zavede elektronski i pošalje odeljenjima. Internet prezentacija koja će biti postavljena sa svojim servisom će biti identična sadržaju elektronskih upita koji postoje na kiosku. Nova proccedura nalaže da svaki referent mora da unese svoje predmete i da iz zavede kako pismeno tako i elektronski. što svakako nije baš lagodno. 23 .

Pravne i tehničke prepreke uspostavljanju servisa elektronskigh upita Kao konačna ideja razvoja e-governmenta u Opštinskoj upravi Kikinda je razvijanje servisa prema građanima preko Interneta. Naime u početku loša bezbednost podataka (sve što se opusti na Internet u 24 .Vremenski rokovi Vremenski rokovi za postavljanje pojedinih modula su jako mali. Dobra strana prilikom prelaska na nove aplikacije je ta što je u starom informacionom sistemu postojao veliki broj podataka koji mogu da se iskoriste. dati im mogućnost da bez dolaska obave posao i pri tom im obezbediti potpunu sigurnost transakcija. Kod standardnog poslovanja (preko papira. U svetu tokom par poslednjih godina razvijeni su tačni postupci koji definišu pravila poslovanja preko Interneta. Kao prvi problema je javlja autentifikacija subjekata u poslovanju. Kod interneta ovo nije bio slučaj. Problemi koji se ovde javljaju mogu se podeliti na sledeći način: • Nepostojanje pravne regulative za uvođenje ovakvog načina poslovanja u Yugoslaviji • Loša Internet infrastruktura na teritoriji kikindske Opštine • Komplikovana procedura uspostavljanja početnog naloga elektronskih upita u okviru softverskog rešenja Nepostojanje pravne regulative Trenutno najveća kočnica razvoja elektronskog poslovanja na teritoriji Yugoslavije je nepostojanje pravne regulative. Potrebno je građanima pružiti na uvid svu dokumentaciju koja ih vezuje za Opštinu. kao i adekvatna regulativa prilikom zloupotreba. Problemi ove vrste su rešavani dobrom organizacijom sa ljudima iz BULLa i dopunskim angažovanjem ljudi iz uprave koji su morali da nadoknađuju posao koji je nastao zbog kašnjenja. a bilo je potrebno za malo vreme postaviti aplikacije i u hodu početi sa radom. Dodatni unos podataka je rešavan angažovanjem operatera radi unosa novih podataka u sistem. Neke od postojećih aplikacija koje su konvertovane bilo je potrebno za vreme vikenda sa starog sistema prebaciti na novi tako da već sledeće nedelje to radi kako se ne bi izgubila dnevna ažurnost koja je do tad postojala. fax) razvijeni su tačni postupci i načini poslovanja i autentifikacije i svi su tačno definisani zakonom. Takođe je za potpuno nove aplikacije bilo potrebno uneti podatke kako bi iste zaživele.

U Kikindi naime postoji problem telefonske centrale. Trenutno se razmatra najbolje rešenje ovog problema. Jedno od mogućih rešenja je da Opština sama dok bude za svoje potrebe puštala link. U svetlu ove situacije nije baš najpovoljnije da se započinje poslovanje preko interneta. a to ustvari predstavlja i krajnji cilj «model jedinstvenog šaltera» Loša Internet infrastruktura na tereitoriji kikindske Opštine Kikinda ima velikih problema sa razvojom telekomunikacija. Opštinska uprava je svesna toga i zbog toga nije još pustila servis preko Interneta. Zbog ovoga je većina korisnika Interneta primorana da koristi usluge provajdera iz susednih gradova (najbliži Zrenjanin) i plaća cenu međugradskog poziva. Kada se ovo pravno reši u budućnosti možemo očekivati još bolje rezultate uvođenja elektronskog poslovanja uprave i čak pošiljke dokumenata preko Interneta što za korisnika sistema znači u pojedinim slučajevima da nisu potrebni da se uopšte pojave u Opštini i da mogu da obave jako brzo posao sa bilo kog mesta u svetu (npr. Time de dobit veća jer je to dobro za imidž Opštine. Zbog ovoga sva dokumentacija poslata preko interneta nema težinu kao papirna dokumentacija. Trenutno postoje dva lokalna provajdera: VKJETNET i YU Internet. trenutno postoji stara centrala AXE10 koja je preopterećena. a građanima se tada omogućuje jeftiniji pristup. Od tog trenutka otvorena su vrata Internet poslovanju. kod nas postoje JMBG i lična karta. Takođe operater telefonije PTT iako u svim većim gradovima ima Internet čvorišta u Kikindi još nije uradio ništa. Veliki problem je taj što broj lične karte zavisi od grada gde je 25 . Neke od usluga tipa ISDN priključka u Kikindi nisu moguće. Kod nas još zakon nije stupio. Za potrebe poslovanja preko Interneta u evropskoj uniji i Americi usvojen je zakon o elektronskom potpisu i čitav niz zakona koji štiti subjekte koji učestvuju u poslovanju. Imaju uspostavljen dial-up servis za korisnike (jedan ima puštenih 20. Veza ka njima je loša i nekada praktično nije moguće da se bilo šta download-uje sa Interneta. Komplikovana procedura uspostavljanja početnog naloga elektronskih upita u okviru softverskog rešenja Da bi potencijalnom korisniku bilo omogućeno da koristi neki od servisa elektronskih upita potrebno je da isti može na jedinstveni način da autentifikuje sebe. Za razliku od SAD gde svaki građanin ima svoj jedinstveni social security number koji i na osnovu kog može da se prijavi za bilo šta. Postavlja se pitanje da li je korisniku isplatljivo da koristi servis preko Interneta kada za njega treba da plati telefonski račun koji nije mali. Oba za svoj link koriste frame relay javnu mrežu i imaju zakupljene protoke od 128kbps.principu je vidljivo) je bila veoma loša stvar za poslovanje perko Interneta. Čovek će moći da bez čekanja dobije putem Interneta u elektronskoj formi izvod iz matične knjige rođenih i taj dokument će biti validan kao i standardni izvod koji sad postoji u papirnom obliku. pusti i dial-up pristup za građane. a drugi 8 linija). Rezultat ovog stanja je nepostojanje dobrog Internet provajdera na teritoriji kikindske Opštine. već samo postoji prednacrt.

a trenutno nije unešen. a drugi je preko Interneta uspostavljanjem VPN-a što je u našoj mreži moguće. Konačan cilj «model jedinstvenog šaltera preko Interneta» će biti moguć samo kada bude uspostavljen pravi servis preko odgovarajućeg sajta. Ako bi se postavio sajt koji ima samo servis elektronskih 26 . Ako to zna jasno je da će dobar deo potencijalnih korisnika radije doći u Opštinu i odraditi posao na klasičan način. često jedan građanin ima više ovih brojeva. Trenutka kada potencijalni korisnik dodje u Opštinu postoji mogućnost da on uradi posao bez da uopšte uzima jedan takav broj. Trenutno stanje internet resursa u Kikindi nije baš najbolje za puštanje ovog servisa. Sajt Pošto je krajnji cilj novog informacionog sistema elektronska uprava kod koje će svaki korisnik moći da uradi posao koji ga vezuje za Opštinu preko Interneta. Postoje dva moguća načina jedan je preko zakupljenih telefonskih parica. Građani da bi imali zadovoljavajući odziv moraju da vrše dial-up konekciju prema nekom od najbližih gradova koji imaju Internet provajdere i da plaćaju velike telefonske račune. Najlakše rešenje bi bilo da postoji ISDN servis po potrebi i da se veza uspostavlja kada je to potrebno i koliko je potrebno. Samim rešenjem planirane su i ove usluge. Analogno prezentaciji preko infokioska napravljena je prezentacija koja treba da se postavi na WEB i preko koje građani mogu da pristupe servisima elektronskih upita. Da bi se ovo pustilo u pogon Opštinska uprava mora da ima stalan pristup Internetu i da postavi svoj WEB server koji će primati elektronske upite. Postoji način čak i da se on pronađe ukoliko se zna kad je neko rođen i uz malo matematike (postoji tačna procedura kako se izračunavaju zadnje dve cifre). Sam sajt koji treba da se postavi (naravno po rešavanju problema Interneta) mora da bude napravljen po nekim standardima. Ovo je u okviru IS rešeno preko LIB-a. Lično se nadam da će građani shvatiti prednosti koje pruža ovakav način poslovanja i da će u budućnosti broj korisnika sve više rasti. Problematika ovih povezivanja je usko vezana sa problemom telefonske centrale i Interneta.napravljena. Veliki broj podataka koji je važan za informacioni sistem postoji u mesnim kancelarijama. a iako JMBG znači jedinstveni matični broj građana taj broj nije ni jedinstven. Povezivanje sa lokalnim organizacionim jedinicama Za sada je mreža postavljena samo u prostorijama Opštinske uprave Kikinda. a nije ni tajan. LIB je lični identifikacioni broj koji identifikuje korisnika. Da bi sistem iskazao sve svoje prednosti potrebno je uizvršiti pre svega povezivanje i integraciju u Informacioni sistem mesne kancelarije. Za sada to nije rešeno. Prema sadašnjem stanju on potencijalni korisnik mora da dodje u Opštinu i da traži da mu se taj broj dodeli. Ovaj problem još nije rešen. Prema tome da bi se neko kod nas inicijalno prijavio i koristio usluge preko Interneta mora da se identifikuje na jedinstveni način.

Opštinska uprava trenutno ima zakupljen domen www. Ovo se planira u saradnji sa bankama koje rade na teritoriji Kikinde. Pošto uprava ima više korisnika budžeta . Druga opcija koja postoji je da se pokrene sopstveni sajt u nadi da će biti dobro prihvaćen od strane korisnika (održan je tender za najboli predlog sajta i postoje dva moguća rešenja).org.org. plaćanje na teritoriji Opštine potencijalno važi i kao medicinski karto koji bi svaki doktor mogao da ima na uvid prilikom lečenja građana. Unutar samo sistema Opštine već je postavljen čitač kartica. To je domen za koji je planirano da preuzme ovu ulogu. Jedan od modela rešavanja je taj da Opština kupi sajt Kikindaonline i da postavi servis na sajtu koji je već popularan. Kartica treba da bude opremljena sa LIB koji se koristi za pristup servisima informacionog sistema. Struktura sajta bi trebala da bude takva da on u startu daje informacije koje su vezane za dešavanja u Kikindi i da pre svega bude pun sadržaja koji su potencijalno korisni za sve. To je sajt koji ima dobro vreme učitavanja. Krajnji cilj koji je postavljen prilikom pokretanja celog projekta je sa informatičkog aspekta «Kikinda elektronski grad».org. Ka budućnosti Opis sistema koji je do sada bio odnosi se na Informacioni sistem Opštinske uprave Kikinda. Sledeći mesec je mesec kada će biti donesena odluka o konačnom rešenju tak da bi sajt sa servisima mogao da prorado početkom sledeće godine. Najveći broj korisnika koristi Internet da bi pregledao neke zanimljive sadržaje. Kada se to uradi plan je da se na teritoriji Opštine kikinda uvede objedinjeni sistem naplate.kikinda. a takođe i nivo usluge koji im pripada. Jednim ovakvim sistemom sigurno bi se podigao standard građana i usluga prema njima.yu .yu postojala bi velika verovatnoća da potencijalni korisnik greškom poseti sajt konkurencije i nikada ne postane korisnik.kikinda. kao i javnih preduzeća koja su pod nadležnošću Opštine potrebno je izvršiti njihovu integraciju u Informacioni sistem Opštine. Ako bi Opština stavila svoj sajt na adresi www. Ja sam lično pristalica prve varijante i mislim da je to bolje rešenje. da ukoliko je potrebno izvrši neke izmene i na siguran način pokrene servis. veliki broj stalnih posetilaca. Veoma bitna stvar je stoga da sajt postane popularan. a postoji saglasnost vlasnika sajta Kikinda online da se to desi. Sam servis treba da bude samo jedan deo prezentacije koji će u početku koristiti samo korisnici privučeni znatiželjom. frendly linkova. Pored ovog domena postoje još par adresa na Internetu koji sadrže prezentacije koje imeju sadržaje vezane za kikindu. Osnovna stvar je ta da potencijalni korisnik mora da bude privečen da koristi nov servis. a sa aspekta ljudi koji u njemu treba da žive i u čiju 27 . građani bi time dobili svu onu pažnju. Takođe jedna od ideja koja treba da se sprovede je da se u informacioni sistem ubace podaci koje građani imaju u medicinskim kartonima i tako pomoću kartice koja bi važila za korišćenje servisa. nagradnih igara. Planirano je da se u najskorije vreme mreža računara proširi na sva navedena preduzeća. Najbolji sajt je sajt Kikindaonline koji se nalazi na adresi www. Ideja je da se uvedu smart kartice sa važenjem na našoj teritoriji.upita to ne bi bilo dobro iz razloga što se građanima pušta nova usluga koju oni ne poznaju dovoljno.kikinda. a kasnije kada se to bude pročulo i svi ostali.

korist se sve ovo radi «Kikinda grada sa 5 zvezdica». Lično mislim da ako se sve ovo sprovede da će Kikinda postati grad koji je privlačan za ulaganja i koji je lep za život. 28 .

Na samom kraju su dati opisi smernica razvoja sistema kada se ova faza koja je u toku završi. 29 . u suprotnom greške koje ne naprave na samom startu mogu da dovedu do pogoršanja imidža i investicije koja ne može da se isplati. a Kikinda kao grad postaje lepše mesto za život i ulaganje. naravno po mom mišljenju. Lično mislim da je ovaj projekat koji se realizuje u Kikindi jako dobra stvar koja u konačnom skoru ima za cilj jednu savremenu upravu evropskog kvaliteta. Opština Kikinda uvodi jedan potpuno nov servis i veoma je važno da se u samom startu stekne jedan pozitivan imidž i da novi način poslovanja što pre bude široko prihvaćen. a to svakako nije cilj. Ova dva prethodna rada zajedno sa ovim čine jednu celinu i daju više aspekta na elektronku upravu od samog modela koji se sprovodi. plana popularizacije do realnih problema koji se javljaju i to sve na primeru Opštinske uprave Kikinda. U pisanju rada koristio sam neke delove radova koje sam već pisao za predmete Interenet Marketing i Elektronsko poslovanje i to: Internet marketing: Primena SM@RT modela internet marketinga na marketing prezentaciju Opštinske uprave Kikinda Elektronsko poslovanje: Elektronsko poslovanje u upravama na primeru Opštinske uprave Kikinda. Zajedno sa opisom data su neka od primenjenih rešenja kao i neki predlozi za rešavanje. Veoma je važno da se svi problemi prevaziđu u samom startu pre puštanja svih servisa za građane u rad.Zaključak U radu su opisani problemi koji su se javljali do danas prilikom implementacije integralnog rešenja e-governmenta u Opštinskoj upravi Kikinda.

Zbornik predavanja korisna Internet adresa: http://www. (2002) e-UPRAVA.SM@RT model.Kopaonik 2001.LITERATURA Vasković.ibm.ieg. (2001) Predavanja elektronskog poslovanja. (2001) E-government. V. april 2002. INFOTEH 2001. B. elektronska državna administracija u Republici Srbiji. V. Internet ogledalo # 22 Vasković.com/ (institut za e-government pri IBM-u) 30 . Vukmirović. D. Zbornik radova Vukmirović. (2001) Definisanje marketing nastupa na Internetu. FON 2001. Seminar Internet poslovanjenova mera vaše uspešnosti. D. (2001) Modeli marketing nastupa na Internetu. Beograd. Anđelić.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful