P. 1
Hronisterik, Aleksandar Prokopiev

Hronisterik, Aleksandar Prokopiev

|Views: 132|Likes:
Published by Zeničke sveske
Zeničke sveske 07/08
Zeničke sveske 07/08

More info:

Published by: Zeničke sveske on Dec 01, 2008
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/09/2014

pdf

text

original

Hronisterik

Aleksandar Prokopiev

Granica nije da deli narode, ve} visoko od niskog.
(grafit na vrhu fasade jedne zgrade u isto~nom Berlinu)

sej Pjesnik - intelektualac ili varvarin osobitog hrvatskog pesnika Borisa Biletića po~inje s prepoznatljivom temom o nesuglasnosti jedna~ine mali narod=mala knji`evnost, potkrepljenoj ~isto kvantitativnom odrednicom o broju stanovnika plus, u još negativnijem srazmeru, malog procenta njih, tih stanovnika malene državice, koji ~itaju domaće delo na svom maternjem jeziku, bez obzira na njegovu književnu vrednost. Ova se tema može i dalje razvijati: zašto su u tzv. “malim književnostima” neki evidentno talentovani pisci skloni prihvatati tribunska mesta, zadovoljavajući svoje politi~ke ambicije, pri tome reducirajući svoju nesumnjivo kreativnu i intelektualnu snagu u korist jedne u osnovi manipulatorske discipline kakva je politika? Ovaj, ne redak, sindrom kod balkanskih pisaca između homo poeticusa i homo politicusa , na štetu prvog, potkrepljena je još jednom studijom “našeg” autora koju citira i Biletić - D’Annunzio, Mussolini, Lenjin, Krle`a Nedeljka Fabrija. S tim što je u slu~aju Gabriela D’Anuncija re~ o stvaraocu iz “velike” književnosti, ali sa posedicama dovoljno drasti~nim da postanu upe~atljiva etiketa za ponašanje onih pisaca koji zaraženi politi~kim virusom, postaju ‘heroji’ za jednokratnu uporabu. Kvarnerska Republika D’Anuncija, taj ~udnjikavi polis 1919 -21’, koji kao da dolazi iz stripova Hugo Pratta, ilustrativni je primer hronisterije, pojam-složenicu koju kao podnaslov svog romana Danuncijada koristi rije~ki pisac Viktor Car Emin.
306

E

Zeni~ke sveske

Osim kao spoj hronike i histerije, zbirni pojam “hronisterija” (ili u Eminovom originalu kronisterija) može u sebi uklopiti Hronosa (Krona), guta~a sopstvene dece i neumoljiva božanstva Vremena, Saturna u rimskoj i astrološkoj verziji. U ovom izvedenom pojmu Emina prepliću se mitološko i povesno: u histeri~nim vremenima, “deca”- produkti takvih vremena, ~esto bivaju progutani “preko noći”. D’Annunzio, u militantnom zanosu, na ~elu svojih brigada, na prvi pogled nikako ne nalikuje na autora suptilnih stihova u Alcyone ili na dekadentno-erotskog istaživa~a u U`ivanju i Nevinosti, mada dionizijska ekstati~nost ni~eovskog nad~oveka kod njegovih površnih sledbenika, među koje spada i D’Annunzio, može proizaći (u nekoj kvazinadmoćnosti života na racijem) i kao fašisti~ko-avanturisti~ki produkt. Za vreme moje skorašnje posete Rijeci, zahvaljujući profesorki Ines Srdo~Konestra, pri~a o D’Annunzijevoj avanturi je dobila opipljiva svedo~anstva, na primer u Guvernerovoj Pala~i, na ~ijoj je terasi D’Annunzio držao svoje zapaljive govore, te ponavljajuće, a za prisutne verovatno jedinstvene manifestacije lokalnog gigantizma, da bi kasnije, iza palate, u njegovoj privatnoj rezidenciji, skupa sa svojim vernim brigadirima, organizirao celonoćne orgije. Da se ne zaboravi, D’Annunzio je bio jedan od najpoznatijih ‘švalera’ svog vremena (koji, kao i Cezar i Picasso, potkrepljuje mit o potetnim ćelavcima); uostalom, erotska hiperaktivnost je ponekad vitalisti~ki povezana sa politi~kim ambicijama - setimo se samo primera Kennedyjevih. Kako da se to salonski dekadent i blazirani ljubavnik zanese ili sunovrati (zavisi sa koje strane se gleda) u tribuna i generala, glasnogovornika gomile i vojnog komandanta? U slu~aju D’Annunzija spojili su se aristokratski dekadentizam i fašisti~ka retorika. Naizgled ekstremni, ovakav preobražaj nije toliko redak među drugim književnicima. Nekad, ona se maskira iza njihove tzv. “angažovanosti”. Hamsun, Ezra Pound, Brecht, Gorki i mnogi drugi primeri su velikih pisaca koji su svoj književni autoritet stavili u službu (ili su na to bili “prinuđeni”) - jedni fašizma, drugi komunizma. Osim ovih, postoje i skriveniji, suptilniji primeri pis~evog koketiranja sa politikom, što je naro~ito došlo do izrazaja u ovim mutnim balkanskim vremenima. Jedan od znakova ovog flerta je i hiperbolizacija `anrova koji pretenduju na istori~nost ili aktuelnost, od (pseudo)istorijskih romana do kolumni. Naglašavajuci da je u “službi naroda” pisac otkazuje svom imanentnom “služenju” literaturi. Postaje hronisterik, dobrovoljna žrtva vremena. Koji prekora~ujući iz estetskog u politikantsko, postaje ne toliko manipulator, koliko manipulirani!
30

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->