PROGRAM PROIZVODNJE SADNOG MATERIJALA I PODIZANJA ZASADA BOROVNICE (Vaccinium myrtillus

)

2 .

Pobadanje reznica vrši se u proleće. borovnicu možemo Zrele reznice. odnosno 5 cm među redovima. Odnosno. Ožiljavanje se vrši kao i u prethodnom slučaju. dok je u našoj zemlji zastupljena divlja borovnica (Vaccinium myrtillus). Zemljišni uslovi Neselekcionisane (divlje) visoke borovnice. ali veoma pažljivo razmnožavati zrelim i zelenim reznicama. Ove sorte su nastale oplemenjivanjem borovnice Vaccinium corimbosum. tako i kod nas. One su uglavnom američkog porekla i oplemenjene su od tzv. Ožiljavanje traje veoma sporo. Zelene reznice. Dvogodišnje sadnice najbolje su za podizanje zasada.1. Izrađuju se u dužini od 10-15 cm. Borovnice cvetaju dosta rano. "visoko žbunastih" borovnica (koje na vršnom delu izdanka ili grane obrazuju letorast kojim se produžavaju u visinu). Svaka od sorti razmnožava se na jedan ili drugi način o čemu moramo voditi računa. ako i iz njih izvedene sorte.3 i 4. Uzimaju se u periodu mirovanja vegetacije. UVOD Smatra se da u prirodi postoji oko 130 vrsta borovnica. a ožiljene reznice možemo očekivati u junu. Ožiljene reznice ostavićemo u lejama do sledešeg proleća. Ožiljavanje se vrši u lejama sa vlažnim supstratom (mešavinom treseta i peska). Ove oplemenjene sorte odlikuju se samooplodnjom pa stručnjaci predlažu podizanje zasada sa najmanje dve sorte radi povešanja prinosa (naizmenična sadnja po dva reda od svake sorte). te nekih godina mogu stradati od mraza. USLOVI ZA GAJENJE BOROVNICE 3. kako u inostranstvu. Međutim. Obe vrste ožiljenica ostavljaju se u rasadniku još jednu vegetaciju radi razvoja u kvalitetnu sadnicu i zatim stavljaju u prodaju ili se od njih podiže zasad. Reznice se pobadaju u razmaku 2-3 cm u redu. Ostavljenim listovima redukuje se lisna masa (radi smanjenja transpiracije). 2. Ove reznice se uzimaju u toku sekundarnog rasta. 3. ali u plasteniku. dubine 17-20 cm. RAZMNOŽAVANJE BOROVNICE Veoma jednostavno. najbolje uspevaju u zemljištu kiselosti između 4. Dužine su oko 10 cm sa odstranjenim lišćem (osim 2 vršna). Ove vrste borovnica ne šire se rizomima kako to čini naša divlja vrsta Vaccinium myrtillus.8.1. u 3 . počelo se sa uzgojem onih sorti. koja raste na skoro svim našim visokim planinama. Pri spremanju reznica treba odstraniti vršni deo (sa cvetnim pupoljcima) koji se teže ožiljava.

Međuredna obrada. nikada ne smemo pristupiti podizanju zasada borovnice ne poznajušći pri tome kiselost zemljišta. Stoga. ukoliko je pH=5. naročito ako je dug period suše (što je više u vezi sa vlagom u zemljištu). zemljište prethodno treba drenirati. ili čak 2. Najbolje rezultate daje ručno okopavanje sa primenom malča. ako zemljištu nedostaju iste.5 treba dodati amonijum sulfat čime se kiselost povećava.5 m. 3. kao što smo i ranije pomenuli. pa u protivnom. Stoga je najbolje rastojanje 2. hladnije uslove.5 x 1. Rastojanje u redu treba da je takvo da se nakon nekoliko godina žbunovi međusobno ne dodiruju. Tačnije. Ukoliko je moguće treba koristiti kontejnerske sadnice kod kojih zaštićeni koren omogućava njihov nesmetan razvoj i brže stupanje rodu. 4. bilo bi dobro da se zemljište snabde i hranjivim materijama unošenjem stajnjaka (posebno u prvim godinama gajenja). PRIPREMA ZEMLJŠTA Pre podizanja zasada zemljište treba duboko izorati. kao i njihovi divlji srodnici. Klimatski uslovi Sorte borovnica zahtevaju.5 x 2. a prethodno osloboditi od korova.uslovima kada je pH=4 treba dodati zemljištu magnezijum karbonat. Za uzgoj borovnice potreban je i visok sadržaj organskih materija. S obzirom da borovnice imaju veoma plitak korenov sistem i međuredna obrada treba da bude plitka sa ciljem eliminacije korova. Često na samom terenu za podizanje zasada imamo i biljne edifikatore (npr. jer omogućava i unakrsnu obradu. Svakako treba izbegavati da parcela ima depresije u kojima se voda nagomilava. da bi se uspešno primenjivala mehanizacija. borovnice ne treba saditi u mrazištima i depresijama u kojima ima oticanja hladnih vazdušnih masa. Naravno. Vešina selektovanih sorti može izdržati i temperature niže od -30 0C. ali ne i suviše niske temperature.2. brusnice) prema kojima se možemo ravnati u izboru najpovoljnijeg staništa. 5.8 m. Međuredno rastojanje treba da iznosi 2. Svejedno.5 m. treba izvršiti prethodno đubrenje stajnjakom. kao i primena herbicida. a u kasnijim fazama razvoja zasada. tj. Borovnice ne podnose ni suviše visoke temperature. SADNJA Za sadnju treba koristiti sadnice stare 2-3 godine čija je visina oko 5060 cm sa dobro razvijenim korenovim sistemom. Obzirom na povoljno dejstvo 4 . treba ga redovno đubriti i veštačkim đubrivom (oko samih grmova).

REZIDBA Borovnice donose plod na granama iz prethodne vegetacije. a rezidba nije izvršena određen broj plodova i ne sazri. Veštačko đubrenje takođe je pokazalo rezultate u količni 400-600 kg/ha (NPK=5:10:5) u vreme bubrenja pupoljaka (s tim da naredno unošenje treba obaviti nakon 6-7 nedelja). Nivo podzemne vode treba da se nalazi na 35-55 cm. Xersi i dr) zahtevaju proređivanje rodnih grana u središtu žbuna. seno. što je u vezi i sa primenjenom agrotehnikom. U nekim slučajevima se događa da kada je urod obilan. Jačom rezidbom se. Marfi) koje padaju ka zemlji zahtevaju uklanjanje tih niskih grana. visokožbunaste borovnice ne podnose ni dugotrajne suše. U američkoj praksi važi pravilo da se na biljkama ne 5 . Mnoge sorte pokazuju znake da prerode. ali i manji ukupan urod u tekućoj godini. Posebnu pažnju treba posvetiti kada se borovnica nalazi u periodu dozrevanja plodova i obezbediti. Intenzitet rezidbe je u zavisnosti od bujnosti žbunova. održavanju vlažnosti zemljišta. Vrlo bujne žbunove treba slabije orezati. smanjuje ukupan rod. takođe. ona treba i da su dobro drenirana. U ovu svrhu se koristi slama. a prirast i bujnost letorasta za novi rod naredne vegetacije slabi. lišće. Malčiranje. ako je potrebno. U slučajevima umerene rezidbe taj procenat je oko 60%. a i drvo je bujnije. a ako se deo cvetnih pupoljaka ne odstrani bobice će biti sitne. Pembelton. Iako borovnica uspeva na vlažnim zemljištima. postižemo ranije sazrevanje. Kolins. Jačom rezidbom dobijamo krupne plodove. Malčiranje. kompost ili neki drugi materijal koji pomaže u suzbijanju korova. Krupnoća plodova je u zavisnosti od bujnosti biljke. ubrati. Sorte koje imaju uspravan žbun (Erliblu. povešava veličina ploda i povešava procenat plodova koji se u prvoj berbi mogu. 6. Posle ovakve rezidbe i do 90% plodova se može obrati u prvom kolu. 2-3 korekciona navodnjavanja. zaštiti zemljišta od erozije i održavanju povoljne strukture zemljišta. Umerena rezidba. grmova borovnice treba svakako provoditi. ali u narednim godinama plodovi će biti krupniji. Rodnost žbuna je sortna osobina i zavisi od genetičkih svojstava i uslova sredine u kojoj se borovnice gaje. Sorte koje imaju položene grane (npr. ili zastiranje. Drenaža i navodnjavanje.stajnjaka treba ga koristiti u količini od 50 t/ha. ranije će sazreti. kojom se odstranjuju manje grančice (a i grane u žbunu) redukuju rod. Isto tako. kao zreli. stoga treba obezbediti nesmetano i trajno navodnjavanje.

8. Grozdovi rastresiti. Simptomi su vrlo vidljivi kao kržljavost žbunova.1.1. ostaju tvrdemumificiraju se.Earlyblue.sprovodi rezidba do kraja treće godine gajenja. Primenjuje se dinitrofenol. polegle grane blizu zemlje treba odstraniti a ostaviti samo uspravnije izdanke. dinitrokrezol pre kretanja pupoljaka. 7. Zaražene bobice dostižu normalnu veličinu ali su krem boje (za razliku od zdravih zelene boje). Zaštita od insekata U evropskim uslovima sredine insekti ne oštećuju jače borovnice. ptice (najčešće čvorci u kom slučaju treba zasade prekriti plastičnim mrežama). svakako. neprijatnog ukusa i takve grmove treba ukloniti. Stunt-kržljavost. rezidbu treba sprovoditi u vremenu posle opadanja lišća do kretanja pupoljaka naredne godine. Izazivaju ga gljivice Rusicoccum putrefaciens (konidijska forma Gordonia cassandra). umereno razgranat i uspravnog rasta.2. Uopšte govoreći. Ovde treba spomenuti Rhagoletis pomenella (u larvenom stadijumu oštećuje plodove). SORTE BOROVNICA U ovom poglavlju pomenušemo samo sorte koje su u gajenju kod nas. Od ostalih štetočina treba spomenuti. 3. To je gljivično oboljenje koje izaziva jedna vrsta Moniliae. Sorte krupnih plodova . već da se počne na početku četvrte godine. Znaci oboljenja su u vidu uvenuša i sušenja vrha letorasta i cvasti. 8. zečevi (jede letoraste). Žbun srednje bujnosti. Mumificiranje plodova. a bobice vrlo krupne i neujednačene veličine. Ako je sredina žbuna gusta treba je rezidbom prorediti uklanjanjem slabih i starih grana. Botrytis cinerea. Rak kore. Zaštita od bolesti U vlažnoj klimi i u humidnim uslovima u kojima se gaji borovnica javljaju se sledeće specifične bolesti: 1. Izaziva oboljenje rodnih grana i cvetova. ZAŠTITA 7. 7. 2. malo žuto lišće koje postaje sredinom leta brilijantno crveno. Bobice su sitne. larve leptira Mineola vaccini i crv trešnje Grapholitha packardi. Meru borbe predstavlja korišćenje zdravog sadnog materijala i uzimanje polaznog materijala-reznica sa zdravih žbunova. 6 . 4. Prijatnog ukusa sa izraženom aromom. Po tom iskustvu.

Period zrenja je dosta neujednačen i traje od poč. a dobro podnose i transport. Vrlo bujnog žbuna i dosta razgranatog. Za gajenje se preporučuje tamo gde se može dobiti visoka cena plodova. uspravnog rasta. Bujnog žbuna i velike rodnosti (u Crnoj Gori).5-2. visok žbun. razgranat ali dosta iznad zemlje. okruglastog oblika. Plodovi čvrsti. Grozd dosta rastresit. . Žbun bujan. kiselkastog ukusa.Rnacocas. a bobice čvrste.Herbert.Bluecrop. Zri srednje rano.9 gr.5-1. težine od 1. okrugle. Prosečna rodnost po žbunu 2. 8. Bobice su krupne.8 gr. Plodovi sazrevaju veš krajem juna. Osetljiva je na prisustvo kalcijuma (zahteva vrlo kiselu sredinu). spljoštenog oblika.Burlington. Grozdovi srednje dužine. Period zrenja je nekoliko dana posle sorte Bluecrop. više slatke. Srednje pozna sorta. sa malo izraženom aromom. . Grozd je srednje rastresit. Ova sorta pokazuje znatno vešu moš prilagođavanja raznim tipovima zemljišta. Vrlo bujnog i rastresitog žbuna na plodnim zemljištima. Prosečna rodnost po žbunu je 2. . Plodovi pogodni za preradu. uspravnog položaja grana i dosta rodan. jula do kraja avgusta.Bluray. vrlo malo spljoštene. bobice vrlo krupne plave boje.2. Plodovi sazrevaju tek krajem jula. malo spljoštene.. bobice okruglaste plave boje. Slabije podnosi transport. slatko-kiselog ukusa sa specifičnom aromom. Rodnost od 1.Ivanhoe. . bobice vrlo krupne. Plodovi čvrsti u uslovima viših temperatura u vreme zrenja. Prijatnog ukusa. Bujan žbun uspravnog rasta. Sitnog lišša.2 kg po žbunu. Srednje kisele.Bobice skoro okrugle. Grozdovi su srednje veličine i kompaktni.6 kg. Žbun srednje bujnosti. .Daronj. Jak. Bobice srednje krupne. Novija sorta izvrskog kvaliteta. Vrlo rodna sorta koja po žbunu daje oko 2. Iz zemlje daje malo izdanaka.2 kg. Bobice krupne prosečne težine 1.7 gr). Bobice sitne i malo 7 . Bujnog žbuna. a bobice vrlo krupne (težine oko 1.Berkley. ali se rodne grane dosta povijaju. . prijatnog ukusa. sastavu kvalitetni. . . čvrste su zru dosta rano (nekoliko dana iza sorte Barkley). dobro podnose transport i po hem.6 kg. sa slabije izraženom aromom. plave boje i prijatnog ukusa. . razgranatog i uspravnog žbuna. blago nakisele. Slabije rodnosti. Krupne bobice. Grozdovi rastresiti. čvrste i vrlo prijatnog ukusa. Vrlo bujnog i razgranatog žbuna uspravnog porasta. slatko nakisele sa izraženom aromom. Zri nešto kasnije od prethodne sorte.Coville. Po hemijskom sastavu su ocenjene kvalitetnim. Vrlo bujnog.Goldtraube. ovalnog oblika. Dosta otporna na sušu. Grozd zbijen i dosta kratak. uspravan i razgranat. List je mali i nazubljen. Sazreva dosta ranopočetkom jula. Sorte sitnijih plodova .51. Grozd rastresit. Grozd srednje rastresit.

Rubel.7 € 0. Rodnost po žbunu iznosi i do 3.000 ožiljenica Potrebna ukupna površina 1.000-10. Sa jednog hektara se može dobiti od 6. Svaki reon gajenja treba da ima svoj sortment. Po pravilu. prijatnog ukusa sa dosta arome. Odnosno. a bobice su u proseku teške oko 1. Troškovi vađenja i otpreme 7. kompota. Troškovi oranja 2. sokova. cena plodova varira u zavisnosti ok krupnoše. Sitni plodovi su po pravilu jevtiniji. Proizvodnja matičnih biljaka 11.ČUVANJE I ISKORIŠĆAVANJE PLODOVA Plodovi borovnice su veoma pogodni za čuvanje u smrznutom stanju. Rastresitog grozda. Jedan berač može za dan da obere 35-60 kg plodova ili 60-100 malih korpica zapremine oko 1/2 litre. Bujnog rasta i uspravnog žbuna. U skoro svakom od ovih proizvoda borovnica ide veoma dobro zajedno sa ribizlom. malinom.9 € 5000€ 830 € 800 € 300 € 440€ 8 . reonizacija se preporučuje kako zbog rodnosti.000 kg.EKONOMIČNOST PROIZVODNJE 11. od totala treba oduzeti stavku 3. Krupniji plodovi su skuplji. Troškovi fine obrade 3.1. možemo očekivati i visoku dobit.0 kg. za spravljanje raznih proizvoda-slatkog. Plodovi dobre tehnološke vrednosti. S obzirom da je cena ploda veoma visoka. 11. kao i plodovi ranih i sasvim kasnih sorti. Obilno rađa (oko 2. želea. Jedna od najstarijih sorti. 10. Troškovi pregleda rasadnika 150 m2 180 m2 2. Potrebna rasadnička površina za 100.spljoštene. Pobadanje reznica (1200 kom/dan/radnik)=83 dana x 10 € dnevnica 5. Reznice 4. kupinom. Troškovi nege i zaštite 6. ali i jabukama.2 gr.1. sitnih bobica. 9. . BERBA PLODOVA Berbu zrelih plodova treba vršiti u više navrata (4-7) u intervalima od po 5-7 dana. tako i zbog organizacije rada u hladnjačama i fabrikama za preradu plodova. Troškovi proizvodnje ožiljenica Ukoliko nemamo troškove kupovine reznica.9 kg po žbunu). vina i marmelada. u koje se borovnice obično beru.1. Rodnost plodova borovnice zavisi od gajene sorte i nege koju im pružamo.

000€.390 € =3.5€) Sadnja biljaka (60 kom/dan/radnik)=27 dana x 10€ dnevnica Troškovi nege i zaštite SVEGA TRO[KOVI 150 € 50 € 800€ 270 € 400€ 1670€ 11. 1. Troškovi podizanja matičnog (ili proizvodnog) zasada Obračun troškova se vrši na 1 ha površine.8 t/ha x 1.1670€= 3130€č5530€ Napomena: U zavisnosti od sorte.2č4.8 t/ha 3.600 biljaka/ha x 2č3 kg ploda/biljka = 3.4.390 € cca 6.600 x0.1. Prihod i dobit (proizvodnog ili matičnog zasada) 1. 3.1. 4.5€/kg = 4800€č7200€/ha Dobit: (4800€č7200€) .600 biljaka/ha.3. kao i od ekoloških činilaca i intenziteta uzgoja. Takse za prijavu rasadnika SVEGA TRO[KOVI (vlastite reznice) SVEGA TRO[KOVI (sa kupovinom reznica) 20 € cca 1. 5. Potrebno je 1.5€ = 5000€ Dobit: 5. Prihod i dobit Realizovanih 100. Troškovi oranja (1 ha) Troškovi fine obrade (1 ha) Matične biljke (1.2.000 ožiljenica x0.1. 9 . rodnost po jednoj biljci varira od 2 do 3 kg plodova.2č4.1.610 € 11.390€ 11. 2.8.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful