EVANĐEOSKI TEOLOŠKI FAKULTET OSIJEK, HRVATSKA

Religijska spoznaja (Esej)

Predmet: Filozofija religije Profesor: Julijana Tešija Student: Aleksandar Dega Godina studija: 1

05.2 Datum: 13.2011. .

tačnije u mitologiju.05. Njom su se bavili. da „pomiri“ veru i razum. pribijajući se uz Tertulijana koji govori da je što je verska istina manje dostupna razumu. Čak u antičkoj Grčkoj. Uvod Tema koja u samoj sebi sadrži mnoge polemike jeste upravo tema religijske spoznaje. Imanuel Kant. Crkveni oci u prvom veku imali su averziju prema razumskom razmišljanu. blago rečeno. već pomenuti. tačnije u jedanaestom veku. Razum i vera.hr/file/3241. jer nisu verovali u religiju toga doba.srce. a o kojem reflektira teologija¸ videćemo da u celoj svojoj istoriji ta dva područja stoje barem u određenoj napetosti. Tužna činjenica je da se na pravu debatu čekalo čak dugo. U radu ću pokušati da objasnim zašto je bilo toliko polemike oko vere i razuma.3 I. dolazi do borbi između dijalektičara (logičara) i antidijalektičara. Videćemo da su vera i razum tokom vekova vodili veliku bitku. pristupljeno 09. Odnos vere i razuma do moderne Ako samo i letimično pogledamo odnos čovekovog razumskog razmišljanja. . te ono drugo stanje čovekova duha koje se obično označava kao vera. Osvrnićemo se na velike mislioce kao što su Toma Akvinski. Njena važnost se ogleda upravo u tome što ona želi ili bar neki pisci koji su pisali o ovoj temi. ali to ćemo videti tek nešto kasnije. Martin Buber i. II. skoro svi svetski filozofi. s jedne strane. ali će uvesti i Martina Bubera u taj dijalog. i kako Seren Kjerkegor vidi istinu kao subjektivnost. filozofi su se smatrali bezbošcima. hrcak. ako ne i suprotnosti. Logičari zagovaraju da se ispitaju 1 Ivan Macan. ona je sigurnija.1 Ivan Macan nas podseća da su se tokom cele istorije vera i razum borile „prsa u prsa“. ali bilo je par pobeda u bitkama i sa jedne i sa druge strane. Zbog obimne materije ovaj rad će se baviti religijskom spoznajom do moderne.2011. čak neprijateljstvu. obuhvaćen terminom filozofija. na kojoj na kraju niko nije dobio rat. U Srednjem veku. Seren Kjerkegor.

već preko praktičnog znanja. Ibid. Empiristi poput Frensisa Bajkona. kao i Božanska objava.“4 Zato Kant smatra da se do Boga ne dolazi preko teoretskog znanja. dok Hjum smatra da je vera najčvršći temelj za teologiju.4 verovanja Crkve. kao i Anselmo. u trinaestom veku. Galileo Galilej. Naime. Toma. Nešto kasnije. otud kaže Bog se može spoznati samo verom. 5 Ibid. 4 Ibid. Hjum smatra da je spoznao uske sposobnosti ljudskog razuma. kao što je na primer Isusovo bezgrešno začeće. sedamnaestom veku. sa druge strane.2 Hobs smatra da jedino se prihvatanje hrišćanske istine može učiniti isključivo samo sa verom. na „scenu“ stupa Toma Akvinski i skolastička škola. jedino sigurna. Dejvida Hjuma ograničavaju znanje. logiku koristi da bi njime branio samu veru i time on još više razvija apologetiku (odbranu vere) i samu logiku. u sedamnaestom veku. Slično se dešava i na tlu Engleske. najradikalnijeg među njima. dakle. koji ontološkim putem pokušava da razvije i poveže verski nauk. zakinuti znanje da bih učinio mesta veri.5 Nešto slično pokušava i Toma Akvinski da objasni u svom delu Suma 2 3 Macan. gde se razvija novi filozofski pravac – empirizam. Ali tu prepirke između vere i razuma ipak ne jenjava. vera.3 Kant. . Tomasa Hobsa i. započinje sukob sa teolozima toga doba. već nastaje novi sukob i to novovekovni sukob. On je smatrao da se teoretski um mora ograničiti da bi praktičan um mogao da dođe do izražaja. Razum i vera. stoga je za njega jedini apstraktni predmet nauke. Prvi koji je bio na stranu antidijalektičara je Anselmo Kenterberijski. je pak pokušao da nekako pomiri veru i znanje. On kaže sledeće: „Morao sam. Sukob je pretežno između. Opčinjeni Aristotelovom logikom svim silama napadaju Crkvu i njene dogme. Antidijalektičari su smatrali da logika ne može da se primenjuje na verske istine. matematika. Tačnije to čini Bejkon. kada znanje svodi na „osetilne i materijalne stvari“. sa jedne strane. filozofa i nauke i. u osamnaestom veku.

Izabrano delo. dok ljude koji se više oslanjaju na veru ponašaju kao vernik. već su ostali u svojim uverenjima i njih se držali. Tako su oni podigli šator i postavili stražu.“6 Akvinski i Kant smatraju da ako bi u nešto trebali da verujemo. nedodirljiv. 7 6 . koja kaže sledeće. a ni drugi nisu želeli da čuju argumente onog drugoga. 7 Parabolom možemo predstaviti ljude koji se više oslanjaju na razum ponašaju kao skeptik u priči.htm. Tako su upravo nešto slično dešava između ljudi koji pokušavaju sve treba ispitivati razumom i onih koji idu samo sa verom. III.2011. tj. jer ga mnogo voli. baštovan koji dolazi tajno da motri na vrt. pristupljeno 10. Bilo jednom dva istraživača koji su jednom prilikom došli do jednog proplanka u sred džungle. neosetljiv na elektro šokove. Well u The Invisible Man mogao biti dotaknut ili namirisan. (Zagreb: Globus. kojem je raslo mnogobrojno cveće i razna trava. G. onih koja uviđamo. ali nije bio vidljiv). Pogledajmo parabolu Džona Visdoma. Theology and Falsification. Jedan od istraživača je rekao: „Mora da postoji jedan baštovan koji se brine o ovom proplanku. Antony Flew. Ovom parabolom se možemo zaključiti da ovakvim stavovima kao što su ova dva istraživača imala jedan prema drugome.“ Ali ovaj drugi se nije složio: „Nema tu baštovana“. Ali i dalje nije bilo ni traga ni glasa od baštovana.“ Konačno je Skeptik odgovorio: „Ali šta ostaje od tvoje prvobitne tvrdnje? Samo kako se taj koji ti nazivaš nevidljivim. Vernik i dalje nije bio ubeđen da baštovan ne postoji. Baštovan nije bio viđen. Tako su oni postavili ogradu napravljenu od bodljikave žice i sproveli struju kroz nju i patrolirali su sa psom (jer su se setili da kako je H. „Ali možda je on nevidljiv baštovan“.edu/~koperski/flew. „Svako se znanje steče pomoću nekih po sebi razumljivih načela. nevidljiv. već naš praktičan um mora da ima udela u tome. 248. i neće se baš daleko stići.). Seren Kjerkegor – razum i vera Toma Akvinski. http://www8.5 teologije. On je rekao: „Ali postoji baštovan. baštovan koji nema mirisa i koji ne ispušta zvuk. Ni jedan.svsu. baštovan drugačiji od imaginarnog ili čak i od ne baštovana?“. No.05. izabrao i preveo Tomo Vereš. nedodirljivim itd. onda to ne možemo da spoznamo teoretskim umom. pre sam pokazao da je nemoguće da jedna te ista osoba jednu stvar prihvata verom i uviđa umom.

11 Sören Kierkegaard.8 Beše mnogo oca koji verovaše da će mu gubitkom deteta. pristupljeno 13. 11 Filozofija..2011.org. Sören Kierkegaard. ova priča.6 Kada pričamo o veri onda nipošto ne smemo izostaviti onoga koga zovemo ocem vere – Avrama. a Kjerkegor to uvđia. U prvoj priči opisuje kako se Avram na kraju odnosi prema Isaku kao prema nečemu što je bezvredno i kako sve to čini iz užitka. Beše mnogo oca koji izgubi dete. http://www. Druga priča govori kako je Avram sam zapazio ovna. što mu beše ono najmilije na svetu. Seren Kjerkegor na četiri načine opisuje kako se ta scena mogla odigrati.php? option=com_content&task=view&id=319&Itemid=41. da mu se nije anđeo ukazao i zbog toga Avram postaje ogorčen i ne zaboravlja šta je Bog zahtevao od njega. (Split: Verbum. tj. je druga u redu kada se govori o iskušenju i potpunoj veri u Boga. Sören Kierkegaard. 9 Avram dolazi do dilema kada mora da posluša Boga koji traži od njega da ubije nevinog čoveka. 14-18. po meni.10 Spremnost Avrama u ovom njegovom delu se vidi ne iz njegovog promišljenog poteza već iz njegovog dela vere. Božija ruka. preveo Branko Miloš. 28. a povrh svega svog sina. Etika kojom se Avram vodi.php? option=content&task=view&id=16.05. 9 8 .2011. Ne beše tako sa Avramom. No Abraham ne čini ništa za univerzalno.filozofija. nepromenljiva i nedokučiva želja Svemogućeg. ali ni jedno po njih ne beše dete obećanja kao što Isak beše Avramu. http://www.filozofija.05. pristupljeno 23. Ibid. Tragični heroj žrtvuje samog sebe za univerzalni moralni zakon. ali uvek tako da dete uzme Boga. Strah i drhtanje.org/index. U četvrtoj priči Avramova ruka se grči i on ne ubija Isaka. biti oteta i svaka nada u budućnost. spremnost da Bogu da ono svoje najmilije i možda pak da se i sam time „oprosti“ od Božijeg obećanja.org/index. „Strah i drhtanje“. čovek vere je izravno u odnosu prema osobnom Bogu čije su zapovijedi apsolutne i ne mogu se mjeriti jednostavno mjerilima ljudskog uma. jeste da dužnost prema Bogu je jača od socijalnog poretka. U svojoj knjzi. 10 Neven Drozdek. On nije ni tragični ni estetski heroj. Posle Isusove smrti. 2000). Treća priča govori kako ništa ne bi bilo isto da Avram nije toliko voleo svoga sina.

Bog se 12 13 Ibid. Celovita istina i stvarnost ne postoje. samo-zalaganjem. On time ne poriče objektivne nelične istine. kao na primer Bogo-čovek. naručito protiv hegelijanizma. Smatra da su ideje. Zalažemo život ne u nešto što bi mogli sumnjati. jer. On se ne trudi preterano da dokaže Božiju egzistenciju. jer za njega to nije verovanje u zaključaka demonstrativnih argumenata. U njegovu gledanju vera je skok. zalaganjem.13 IV. izražava jak protest protiv spekulativne filozofije. razmrvljena i razbijena svakidašnjica gde čovek mora sam da se snađe.7 „U Kjerkegorovoj dijalektici postoji diskontinuitet u smislu prelaza od jednog stadija u drugi koji se čini izborom. a ne trajnim procesom konceptualnog posredovanja. već je to stvar volje. već suprotno i to činim potpunim. a istorija je pretvorena u inventar umetnosti. A to se najjasnije vidi iz njegovog pozitivnog tumačenja istine kao subjektivnosti. strastvenim. Istina kod Kjerkegora je upravo ono što on sam smatra verom. Ibid. Što prouzrokuje dalji tok događanja ka pojmu dekodiranja. što znači dekonstrukcija razumevanja objektivnih stvari i njenih sadržaja gde pojam objektivne stvarnosti postaje sumnjiv.”12 Zbog toga Kjerkegor. po njemu. Martin Buber – Odnos Ja i Ti Nakon Kjerkegora dolazi vreme moderne epohe u kojoj relativizam uzima veliki mah. . ali religiozna vera postoji samo ako strastveno prihvatimo objektivne nesigurnosti. već je sve sada delimična. već ih smatra beznačajnim kada je u pitanju čovekovo životno zalaganje. Nikola Dogan će reći da tada dolazi do totalnog poraza uma i da stoga ovo vreme naziva vreme oslabljenog uma. on zamagljuje odnos Boga i čoveka i racionalizira hrišćanske dogme. Ukida se budućnost nudi se istovremenost. sa stajališta vere. previše paradoksalne za ograničeni um. čineći ih filozofskim-dokaznim zaključcima.

koji se smatrao osloncem i uporištem ispravnog shvatanja stvarnosti kroz vekove. Ali na kraju možemo postaviti pitanje „Da li Bog postoji?“. Zbog toga zato što je čovek stvoren na sliku i priliku Božiju (Postanak 1:26-27) i zato što je njegov sam model biće koje živi u zajednici i u sebi ima zajedništvo odnosa.).8 proglašava mrtvim i nastaje kriza zapadnog razmišljanja i umovanja. Naime. Na kraju čovek je presvega animal amans. 14 15 Nikola Dogan. Iako se često razmišlja. 16 Dogan. doveo je sebe do unutrašnjeg urušavanja i izgubio je verodostojnost.16 V. a ni druga strana ne sme odbaciti ovu drugu. savest i još mnogo toga. 2003. Martin Buber. možda. 28. 326-328 . I and Thou. a razum. kada se kaže da je čovek slika Božija. 1958. kaže ne. čovekova sličnost sa Bogom je duhovnog karaktera: sposobni smo da razmišljamo. ne znači da smo time dokazali iliti negirali Božiju egzistenciju.14 „Kroz Ti čovek postaje Ja. zbog toga se i sam čovek ponaša kao njegov tvorac. U potrazi za Bogom. jer ljubav je čovekova životna struktura. Zaključak Na kraju možemo zaključiti da iako je bilo velikih borba između vere i razuma.“15 Ovaj stav je za Bubera prvi zakon života. Najdublja sličnost koja može da se ostvari između Boga i čoveka jeste da se očita u ljubavi.). da čovek liči na Boga u fizičkom smislu. 325-326. ali je i sam vrhunac čovečnosti. ni jedna. iako vera kaže da. (Đakovo: Teologija. to nije slučaj. iliti biće koje ljubi. Zbog toga čovek deluje da živi u pruženosti ka drugoj osobi. imamo slobodnu volju. Na kraju ljudski um. Po njemu Ti je potreban da bi se postalo Ja i da bi se živelo. (New York: Charles Scribner’s Sons.

On zaključuje da kada je Bog u pitanju onda nema kompromisa. i o socijalnoj normi. ali da ne možemo u nešto da verujemo i da znamo to isto. Seren Kjerkegor govori o višoj sili. koga pokreće razum. Bog. pa i samog razuma.9 Za Tomu Akvinskog znanje možemo da stičemo. Pogledavši na sve ove mislioce možemo zaključiti da nekada zaista trebamo poslušati Božiji glas i ići verom kroz sa tim. možemo spoznati sami sebe.org . jer je sam Bog začetnik celog etičkog razmišljanja društva. Kant pak govori da teoretski um. Martin Buber zaključuje da samo kroz odnos Ja i Ti. mora oslobiditi mesta za delovanje praktičnog uma.”17 17 Filozofija. “Istina je upravo rizik koji bira neku objektivnu nesigurnost sa strastvenošću neizmernosti. koga pokreće vera. a tu je glavni akcenat na odnos Ja i Bog.

Strah i drhtanje.srce.edu/~koperski/flew. Martin. Toma. pristupljeno 09. 1958. Soren. preveo Branko Miloš. U potrazi za Bogom. Split: Verbum. Macan. Buber. . I and Thou..filozofija. Drozdek. Neven.05.05. Sören Kierkegaard. Kierkegaard.org. pristupljeno 10.org/index.10 Bibliografija Akvinski. Đakovo: Teologija. Theology and Falsification. hrcak.hr/file/3241. http://www.svsu. http://www8. Filozofija.php? option=com_content&task=view&id=319&Itemid=41.org/index. 2003.php? option=content&task=view&id=16. izabrao i preveo Tomo Vereš.htm. http://www. Antony. 2000.filozofija.2011. New York: Charles Scribner’s Sons. Flew. Izabrano delo.2011. Nikola.2011. Zagreb: Globus.2011. Dogan.05. pristupljeno 23.05. Razum i vera. Ivan. Sören Kierkegaard. pristupljeno 13.

Po Buberu dolazimo do Boga preko odnosa. Za njega praktičan um ne ide tim putem. to jest ono što jeste da to prihvatimo verom. 2. previše paradoksalne za ograničeni um. Za njega je nužno skočiti u nešto što se zove objektivna nesigurnost.11 Pitanja: 1. Istina kod Kjerkegora je upravo ono što on sam smatra verom. tj spoznajemo sebe tako što imamo lični odnos sa Bogom. . Akvinac dolazi do zaključka preko uviđanja razumljivih principa. Po Kjerkegoru dolazimo preko skoka vere. ali religiozna vera postoji samo ako strastveno prihvatimo objektivne nesigurnosti. kao na primer Bogo-čovek. Kako Toma Akvinac gleda na praktičan um? 1. Na koji način se dolazi do Boga po Kjerkegaru i Buberu? 2. Smatra da su ideje.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful