Kulture Istoka

1. Teorija i praksa zazena
Ono 0 eemu eu yam govoriti zasniva se na ucen]u mog duboko postovanog ucitelja Daiun" Hnrada+rosija. Mada je sam pripadao skoli soto, huduci da nije mogao u njoj da nade istinski usavrseriog majstora, posvet io se vdbarju u dva manastira .;kole rinz a], prvo u Sogen-diju, a zat im u Nanzen-diju. Konacno je u Nanzen-diju, pod vodstvom istaknutog majsr ora Dokutan-rosija, dosegao najdublju tajnu zena. Mada je nesumnjivo tacno da se eovek mora podvrgnuti uvdbavanju zena da bi razumeo istinu zena, Harada+rosi je osecao da je savrernern urn daleko vise ohavesten. te da bi z a pocetnike predavanja ove vrste mogla bit.i z nacajna kao uvod u praksu. Po-· vezao je najbolje iz obe sk ole i stvorio jedinstven nacin poducavanja zena. Nigde u Japanu necet e naci tako potpuno i jezgrovito izlozeno ucenje zena, tako dobro prilagodeno cud i savremene svest.i kao fito je to II njegovom manas tiru. Buduci da sam dvadeset godina bio njegov ucenik, osposobljen sam. z ahva ljujuoi njegovoj pomoci, da u izvesnuj meri otvorim oko Svcsti. Pre pocetka svojih predavanja, Harada-rosi hi savetima u pogledu nacina slusanja nacinio uvod. Prvo uputstvo bilo [c da bi svak o trehalo da slusa sa otvorenim ocima usmerenim ka njemu - drugim recima cclim svojim hicern - [er je utisak primljen sarno slu;anjem veoma povrsan, srodan onom pri slusanju radija. Zatim hi naglasio da hi svako trebalo da slusa predavanje kao da [e upuceno njemu samom, kao sto hi idealno i trebalo da bude. Ljudska je priroda takva da ako slusaju dvoje, svak o se srnatra napola odgovornim za razumevdnje, a ako slusa deset.oro, svako oseca desctinu odgovornosti. iVledutim, huduc! da vas ima tako mnogo, a ono sto imam da kaze m is to je za sve. zarnolio bih vas cia se spojite. Morate pri svemu tome slusati kao da stc potpuno sami i smatrati sehe odgovornim za sve sto je reecno. ~ Ovo izlagarije je podeljeno na dvana('S ( delova, kOji ee hiti pokriveni u nekih osam predavanja. Prvo se odnosi na razlog pos(ojanja zazena i neposrcdnih nacina praktikovanja; drugo tla posehne mere predos troznosti; a slcdeea preciavanja na posebne probleme kOji se javljaju pri zazenu, kao i na njihova razre:lenja. C sustini stvari, znanje teorije iii nacela ?azena Ilijc preduslov praktikovanja. Onaj ko vdha pod vodstvom usavrSenog majstora nej~ bdno cc shvatiti ovu teorijll kroz postupnv sazrevanje sopstvene prakse. 1'a ipak. danasnji lIeenici, huduci vise razllmski patvoreni od svojih prethodnika II zenll, nece postupati po uputstvima hez lIstezanja; oni pn·o moraju znati razloge koji stoje iza Iljih. Zato osecam obavezu da se havim teorijskim pitanjima. Medutim, tdkoca sa teorijom je u njenoj beskonaensoti. Buddhisti(:ki zapisi, buddhisticko ucenje i huddZrnovsko imr koje znal'i ~ovo dru!(o irne je Sogaku. "Veliki oblak". Nje-

Pre davanj a o zazenu
Jasutani+rosi
1

jamunija Buddhe [e takode najvisi zak ljucak buddhizma. Ipak eovek, nerniran i z ahrinut, provodi polumahnit Zivot, jer je njegov, urn, buduCi evrsto oblozen zabludom, pometen. Zato nam je potrebno da se vratimo nasern izvornom savrsens tvu, da prozremo pogresnu sliku 0 sebi samima kao nepotpunim i gresnim i da se probudimo u naso] bitnoj cistot! i celovitost i. Najdelotvornije sredstvo usa~rsavanja ovoga je zazen. Nije samo Buddha Sajkamuni dosegao potpuno budenje kroz zazen, vee i mnogi njegovi ucenici. Stavise, u toku 2500 godina od Buddhine smrti, nebrojeni sledbenici u Indiji, Kini i Japanu, dokopavsi se ovog, jednog te istog kljuca, razrdili su najosnovmje od svi h pitanja: »Kakvo je znacenje Zivota i smrti?«. Cak i danas, mnogo je onih koji su odbacivsi brigu i st.repnju, 06lobodili sebe kroz zazen. Ubiti, nema razlike izmedu najsavrsenijeg Buddhe i nas, obicnih, Ovo »u biti« moze se povezati sa vodom. Jedna od uocljivih osobina vode je njena prilagodljivost: bilo da je nalivena u ohlu ili rogljastu posudu, ona poprima isti oblik. Mi posedujemo istovctnu prilagodljivost, ali huduci da zivimo sputani i okovani usled neznanja ",opstvene prirode, izgubili smo tu slobodu. Da nastavimo metaforu, mozern» reci da je svesr buddhe poput mirne vode, duhoka, kristalno Cista, na kojoj se »rnesec istine(~odrazava potpuno i savrseno, Sve s t obicnog coveka je, sa druge strane, kao tamna voda koju stalno uzrnucuju bure varljive mis li, ncsposobna da odrazi mesec istine. Mesee i pored svega postojano sija nad talasima, ali buduci da su vode uznemirene, mi smo nesposohni da vidirno njegov odraz. Zato provodimo osujecen i besmislcn zivot. Kako mozerno mesecorn istine potpuno osvetliti nase Iicnost i i zivote? Prvo je neophodno procist iti vodu, s mirit.i uzburkane talase obustavljanjem vetrova rasudnih misli. Drugim reeima,moramo eistiti nasu svest od onoga sto se uKegon (Avatamsaka) sutri naziva »pojmovno misljenje coveka«. Veeina ljudi smatra veoma vrednim apstraktno misljenje, ali je buddhizam jasno pokazao da razlikujuce misljenje ldi 11 korenll obmane. Jednom sam cuo nekog da kaze: »Misao je bolest Ijudskog uma<<- Sa budhistieke tacke glediSta ovo je pOlpuno istinito. Dakako, apstraktno misljenje je korisno kada se mudro koristi - sto ce reci, kada su njegova priroda i ogranicenja ispravno shvaceni - ali dokle god se Ijudska bic.a prepustaju ropstvu sopstvenom razumu, njegovoj upravi i sputavanju, dotle se zaista mogu smatrati bolesnim. Sve 8U misli, bile one oplemenjujure iii unizavaju{,e, promenljive i nestalne; sve imaju poeetak i kraj, a to vah kako za misao nekog razdoblja tako i za misao nekog pojedinca. U buddhi7.mu se prema misli odnosi kao prema »toku hvota - i sm~.ti«. Vazno je u ovom spoju rasp07.nati UIOgll prolaznih misli od one uevrSeenih predstava. l\asumicne ideje su uslovno bezazlene, ali ideologije, verovanja, shvatanja, gledista, da ne pominjemo Cinjenicno znanje sakupljeno od

histicka filoz ofija nisu nista drugo do razurnski iz raz i zazena, a sam zazen je njihov prakticki prikaz. lz ovog prostranog polja sada eu izvuci ono sto je najvaz nije za vasu prak su. Pocecerno sa Buddhorn Sakjamunijem.J Mislim da svi znate da je prvo krenuo putem asket iz ma, podvrzavanja rnucenjirna i uzdrzavanju koje drugi pre njega nikada nisu pok usali, ukljuclljuCi dugo gladovanje. Medutim, nije uspeo da dosegne hudenje ovim sredstvirna i polumrtav od gladi i iscrpljenost i shvatio je uzaludnost pracenja puta koji jedino moze okoncati srnrcu. Tako je popio pirincano mleko koje mu je ponudila zabrinuta seoska devojka, postepeno popravio zdravlje i odlucijo da nast.avi srednjim putem, izrnedu samoodricanja i sarnoudovoljavanja. Zatim se sest godina posvetio iskljllCivo zazenu,:' i napokon, osmog decembra ujutro, u trenu kada [e ugledao planetu Veneru (Zornjacu) kako s ija na is tocnorn nehu, postigao je savrscno budenje. Verujemo da je sve ovo is torijska Cinjenica. Heci k o]e je Buddha nehoticno izgovorio u rom' trenutku Ijilzlicno su zabelezene u buddhist ick im spisima. Po Kegon (.Avatam saka) sutri>, u trenutku hudenja iz njega je samonikla objava: »eudo nad eudima! Po sebi, s va ziva bica su buddlre, obdarena mudroscu i vrlinom, ali ljudi to ne opaz aju jer im je svesr izokrenuta zabludnim misljenjem.« Prvo oglasenje Buddhc cini se zastra~ujllcim i zacudujuCim. Da, zaista, kako je eudesno to sto jc svako Ijudsko biee, bilo pametno iii glllpO, musko iii zensko, ruzno ili lepo, upravo takvo kakvo je, cdo i POtPUIlO. To ce reci, priroda svakog bica je bitno bez mane, savrsena, istovetna onoj Amide" iii bilo kojeg drugog buddhe. Prva objava Sak'¢
Jasutani-rosi manastiru 28. Illarta (UCilclj 1973. ~ena'l urnro je
U -"'\'(lIn

U o,'iarndeset

osrnoj

godini.

Lpravo se sprcmao da doruc,kuje kada ~c svalio i prerninuo Iwz bola. Nedelju dana ranijf' snaga je pocTla da rnu kopnil pa :-ie sve vise odTnarao tokOHt svog napornog- rasporp,da predavanja. Tri dana pre ncgo.o j(' izdahnuo dvanaesl. osoba je poslednji put dobilo od nj,'~a uput:-itva \J (;etrdesetpct-rllinutnoj svecanoj sluzhi zvanoj dukaj. Kasnije jr Tlloj pmleclnji IJlljuCi Ciqoj ,nazi se poverio dukaj. P,·osao volje." japanska po,tovanja,
ft'"

hhskinl sam

uc·pnicirna: kroz njega

);OVO

zah"a-

ka-sarna.

Tradieionalna Izraz je kako

lako

jc O-Slwi bliskosli. 0 pribliz,nog

i sarna su poca~nj

j?'razi i vis(' nego pokusaj

prrvoda. (Sakjamuni znai-i utihnuli Sakja. - Prirn. prev.)

mud rae iz plernena

iz dorna

Drug-i izvori navodc da je or! nje!(ovog odlaska do najvi.scl( problldrnja proteklo sest !(odina. Sutra znaci ?'apis (Prim. prev.)

Trenutak takvog uvida je kenso. hi da sc nalazi Havnotez ni centar oko pet suntirnetara 29 . Pogled hi trebalo da bude spusten bez usredsredivanja na bilo sta posebno. sedite u polu-Iotos tako sto cete staviti stopalo leve noge na bedro desne. Poloz ite mekanu rogozinu. Ovaj polozaj moze se olaksati postavljanjem jastuka iz medu peta." Oci drz ite otvorenim. Zato je neodstupno da se ovi vet rovi -rnire. Nastojte da ddite glavu uspravno. preko desnog diana. Lagano spojte vrhove palceva obe ruke tako da zajendo sa prstima oblikuju spljostenu kruznieu. Telo od struka na gore trebalo bi da hude bez tez ine. BuduCi da su telo i svest jedno. podjednako predstavljaju hranu probudenju . te la+svest i lrcbalo ispod pupka. Verovatno cete naici na tdkoeu da zaddite oba kolena na rogozini i m orace te da pritiskate jedno. ali pazite da ne nagnete glavu napred. cvrgte 05nove pre k rsteni m nogama i kolenima koja dodiruju asuru. ishod moze hiti gr{. talasi jcnjavaju. pogledati crteze. gornje stopalo moze biti promenjeno kada noge postanu umorne. a ispod zadnjiee. ako se naginje napred. primeticetc da je poloz aj udova obrnut.inu od ne istine. Prvi korak je . a levu saku. deiatno uk ljucen u zadatak oslobadan]a. iii dusck -rrok i dug jedan me tar. Znacenje ovoga je da je Buddha. oslobodeni smusenosti i teskotoo:-. Pricajmo sad a 0 praksi. Posto ste prekrstili noge. Ovo uputstvo je vaz no. cak i ovaj polova] moze biti teZak.vir] je neprolazan. dodirujuci z ivce. vase usi trebalo hi da budu u liniji sa vasirn rarnenima. Ako zatvorite oci pascete u tupo i pospano stanje. Preporucljivo je ne nositi uske pantalone iii carape huduci da to utice na polosa] ukrstcnih nogu i stopala. ako se svi ovi poloz aji pokazu suvise bolnirn. Da hi se smesti li u puni lotos. Za sve ove polosa]e. Dokle god vetrovi misljenja uz nerniravaju vodu prirode sopstva. najmanje zamoren i napet kada SIl oCi u spustenorn poloznju. Kacla jednom uminu. leva povucena.~'" cia Zivimo sa unutrasnjim mirom i do-tojanstvorn. vee i prsljenovi. _lest oz arenje. ist inski . a desnu nogu ispod leve butine. u saglasju sa nasirn okruzenje m. Onima kojima su ovi uobicajeni poloz aj: za zazen zaista neudobni ostaje kao moguenost tradieionalan japansk i nacin seden]a na petama i potkolenieama. Za razliku od moralnih i filo. Onima koji nisu navikli na sedenje prekrstenih nogu. 8tO je sustinsko za plodnu koneentraeiju. " Zatim stavite desnu saku u krilo. Sad a. iii cak savijen iii zamotan prekrivac. a stopalo levc uoge na butinu desnc. tokom zazena potiskujemo delatnu stranu poloz ivai levo stopalo i levu saku na desne udove kao dodatnu pomoc u dosez anju najviseg stepena smirenosti. Clava bi trebalo da bude uspravna. po prvi pUL moz e. Iz mnogih razloga najbolje je sedeti u punom lotosovom pol ozaju. U skladu sa ovim. Sa cisto psiholoske tacke gledi8ta. Prednost ovog polozaja je sto se leda mogu sa lakocom drzati uspravno. Kada je telo pogurenQ. i u punom lotosu i u polu-Iotosu. post izete mirnu i potpunu ravnotez. za razliku od nas ostalih. ukljucujuei i onaj siroko rasprostranjen u huddhistiekim zcmljama jugoistol:ne Azije. U oba poloza]a. a usta zatvorena. a zatim lagano vratite truplo do uspravnog polozaja.Studije Ia-uta ni-ros: rodenja (za ?ita priaujamo). iii naz ad. a u vrhu ovog pro-rora mali kruz ni jastuk (oko cetrdeset santimetara u preemku za sedenje. z arnucenost se bistri i mi neposredno sagle.u. ne sarno da se javlja pritisak na unutrasnjim organima. a vrh nosa u liniji sa pupkom. ako se gleda sa strane. oslobodeno pritiska ili nape tosti.iavarno da me sec istine nikada nije presta'if) da sija. Iskustvo je pokazalo da je urn najutihnuliji. Sus tina ovog posebnog nacina sedenja je da uspostavljanjem siroke. mi ne mozemo raspoz nati ist. misli nisu uskomesanc telesnim pokretirna i urn se lakse utisava. ako pogledate likove Buddhe. [er prvo proist ice iz nesvesnog ponosa. sa dlanom okrenutim na gore. u vratu. a posto su oba utemeljena u egu. Ako yam je tesko da sedite u punom lotos poloz aju zbog bola. kruta uspravljenost je isto toliko nepozeljna koliko i poguren poloza]. Lkratko sam yam govorio 0 ovim pitanjimao ali nadam se da sam uspeo da yam pred"Cim znacaj zazena. iii oba na dole sve dok i ne 06- tanu tako. spoz naja prave sust. sve su to senke koje skrivaju svetlo istine. Desna strana tela je delatna strana. mogu uz rokovati napetost ove iii one vrste.idahtranje tihog prostora za -edenje. Vrh jezika trebalo hi da lako dodiruje gornje zube. iii u stranu i ostane tako znatno vreme. a drugo iz prezira. poloz ite stopalo desne noge na bedro leve. svako pogorsanje telesnih tokova neiz bez no uk ljucuje svest i smanjuje njenu jasnocu i usredsredenost. -. Medutirn. mozete upotrebiti stolieu. Kada je telo nepokretno. iii upotre- bite cetvrtasti jastuk savijen na dvoje. -r-k ih idcja k oje su promenlji ve. savite se napred tako da izbaeite zadnjieu.ine pri-" ie sops tva. sa dlanom na gore. Kierneru stub mora biti uspravan sve vreme. Medutim. 8tO utice na njihov slobodni rad.

A posto. da vasa paznja prebiva na zvucima. Meautim. je uveee De noaiti nocnu odezdu. jer skrece paznju. pa je to naCin koji praktikujemo ovde. 2. Za odlucne i zudne napretka bilo koje doba dana iii godine podjednako je dobro.1. Najbolja je neka vrsta sutona. iii umanjiti ucinke zazena. bez nastojanja da upravljate dahom. prvo peta pa prsti. okq sedam-osam puta. telo uspravljeno. Ravnomerni zvuci mogu biti korisni. Postoji zaista vrsta zazena kojoj je svrha postizanje ov~a8. Sada ste spremni da usredsredite svoj urn. nemojte sedeti pred nemimim prizorom. ni previse hladna zimi. iii jOs bolje. skola rinzaj poklapa levom rukom desnu. ovo se ~ieno ne shvata. ali to nije tradicionalni zazen zen buddhizma. Posle toga disite pnrodno. dok se u soto desna postavlja povrh. zavesi. 01 n. na grudi. iii toploti. dok hodate sporo po prostoru. sve do deset. Nijedan opasa] ni culni nadrazaj ne smete gledati kao smetnju zazenu. disuci uvek kroz nos. Za pocetak. u toku slusanja. ali ako je tako vruce da se postavlja pitanje da li eete J!3iditi zazen u nocno] kosulj:u iIi ne. da vas urn prianja uz ideje. Verovatno cete otkriti da vas prirodni zvuci. Nemojte sedeti suvise daleko od zida. o]aksava povezivaDje sa zazenom. da vidite. Ovo naglasavam . Pored odrfavanja sobe urednom i cis tom. pri izdahu. ovo olaksan]e hi trebalo shvatiti kao uzgredni Bcinak. iIi neeem slicnom. Ubwltlce. a oni kojf rade na koanu trebalo bi da nastave sa tim. Najneprijatniji zvuci su Ijudski glasovi. neeete imati drugog izbora nego da sedite okrenuti ka drugima. tako da jedlan pun dah (izdah i udah) lil. iako su yam oci otovrene. u stvari. disite pnrodno. 30 . oni nece spreeiti.um mora biti usredsreden na brojanje. iii mofete koristiti male elektriene svetiljke ako je mraeno. Onda se vratite na s[edane i jOs jednom brojte sve do deset. Zapamtite. a ne kao glavnu svrhu kinhina. Takode. bez obnra kako predano brojite vase dahove. te ga je lIIVeou svoje ucenje. ima mn~o onih koji pogresno razumeju zen praksu kae' ohustavljanje svesti. Mucenje tela nije svrha zazena. Medutim. mudro je brinuti se 0 zdravlju. Najlakai za pocetnike je brojanje dolazeceg i odlaaeeeg daha. Postoji mnogo dobrih naeina za usredsredenje koje su nam zavestali nasi prethodnici u zenu. a tako i smirenje i ujediDjeDje uma. i to tako da stopalo utone u pod. posto je to ustanovljen obicaj u ovoj skoli. Ne sme se hodati odsutnog duha. . zatim ponovite kao i ranije. brojte samo »[edan«. Sada razgovarajmo 0 najboljem vremenu za zazen. Upravo je tako jednostavno. odnosno iskljucite shvativs! ih kao »lose«. iii vrean]e motora. Ustanite i tiho hodajte okolo sa drugima. Dejssvo mraene sobe is to je kao i zatvorenih ociju: sve otupljuje. Sada nagnite telo prvo na desnu stranu onoliko koliko je to mogueno. niti ravnomemo kucanje sata. nastave brojan. Skole rinza. zatim na levu. trebalo bi da je ukrasavate cvecem i da palite mirtsljave itapice. Kada se priviknete na ovaj postupak. nece uznerniravati. sve dek ne prionete uz njih procenfvsi ih »dobrime. Mere predostroznosti u zazenu U ovom predarranju za nijansw eu izrneni'ti vase vezbe diSanja.. oni koji bro]e dahove trebalo bi da. Medutim. Pokusajte da sedite svakog jutra. zelim da )j. Ievog diana preko nje. Preporueljivo je hodati najmanje pet minuta na ovaj naein. kOja nije ni previse topla leti. ptica. dok je u soto sporo i Iagano. pocevsi sirokim njihanjem. prolazne misli koje prirodno proticu kroz urn nisu same po sebi sm~tnja. »trie. Morate shvatiti da cete. Moj ueitel] Harada+rosi preporueio je brzinu negde izmedu ove dye. i uvece pred s'am od- c T' n ooecu Ij o p u n l . Zavr?iavajuei sedenje. posle svakog razdoblja sedenja od dvadeset do trideset minuta. Nastavite da brojite vase udahe i izdahe kao sto 83JD vas uputio. iskustvo je pokazalo da covek bolje radi zazen kada pomalo oseea hladnoeu. V rednost ove posebne vezbe Iezi u cinjenici da je sve razrnisljanje iskljuceno i raalikujuci urn smiren. buddhisticki zazen nema svrhu da ucini urn nedelatnim. Dalje. bilo preko radija. udahnite duboko. kada poCinjete zazen. ste aapoceli zazen. Nesrecem. Medutim. a nastavivsi manjim.. Ipak. Zbog svih ovih razloga je najmudrije sedeti ispred zida. iii pokusate da ih spreeire. Hodajte mirno i postojano. Kao sto 'sam ranije naglasio.i tako dalje. Odlmite jednostavnu. niti priljubljeni nosem uz njega. ali budiee cis ti i uredni Soha ne bi trebaloda bude ni suvise svetIa Di suvise tamna. oCi usmerene prema taeki udaljenoj oko dva metra ispred stopala. nadite prostor koji je daleko od takvih zvukova. vezhajuci ono ?ito se naziva kinhin. »dvae.• Pratiti« jednostavno znaci da se u cinu videnja vas pogled zaddava na predmetima. Produbljivanjem predanosti zazenu prirodno ee otpasti i briga 0 hladnoei. Jutros sam yam rekao da brojite »jeillm« dok udisete. kao buka aviona.Kulture Istoka Kada ste zauzeli ispravan polosa]. na primer buba.j~dan«. iznenadni zvuci. Mada ovakvo hodanje otklanja ukocenost nogu. iIi toplotom. nastavite sa brojanjem izdaha i udaha. Da ponovimo: dopustite da se nasumicne misli javljaju i nestaju. ako yam se desi. otprilike sest puta. sve dok se trup prirodno ne smiri u sredistu. brojte i udahe i izdahe. niti bi trebalo'da ijedan od njih pratite. Ne uznemiravajte se brojanjern udaha. oba. iii televizije. sve dok se ponovo ne susl!etnemo.1. bilo da se cuju neposredno. vas mozak ne spava" razliCiti misaoni oblici ce proletati boo vas urn. Meautim. iii uvece. Jedan moj ueenik [e dosegao probudenje koristeci zvuk pirinea kojipada dok je radio zazen. U skladu stirn. za one koji su zaposleni. jOs uvek opasati ono sto'je u vasem obzorju poSto su yam oci otvorene i da cete cuti prirodne zyukove oko sebe huduei da yam usi nisu zapusene. Cak i medu lapaneima If)ji praktikuju zen pet i vise godina. vee smirenim i sjedinjenim usred delovanja. iii tekuce vode. Posle toga. Zato. zapamtite da vi ne pokusavate zaista. svakako ohucite pidzamu. vratite se na . U vezi s ovim. potresni su. iii tako da gledate u prijatan predeo koji bi vas naveo na iskusenje da napustite zazen kako bi mu se divili. a postupno usredotocenje uma postignuto. udobnu koja ce yam pruziti oseea] cistoce i dostojanstva. zadrZite za trenutak dah. U skoli rinzaj hodanje je brzo i snakno. jedan duboki udah i izdah na poeetku ce biti dovoljni.oojite . . Ako se zabrojite. Istovremeno. najpovoljnije rastojanje je sezdeset do sto santimetara. Kinhin se izvodi postavljanjem desne pesnice. kada vase sedenje hude sazrelo. vase ee usredsreaenje na brojanje dahova biti ometano.ude »jedan«. da radite zazen u rinzaj manastiru. pozeljno je pre dorucka. Opazieete da su vasi pokreti u ovoj vdbi obrnuti od onih sa kOjima Sodo zen (vidi kasnije). najbolje vreme je ujutro. Soba puna svezeg vazduha. vee usredsredite svu svoju snagu na brojanje udaha i izdaha. neee vas uznemiravati nikakva buka. Tako su talasi misli utisani. a . a zatim u sirim.je tokom kinhina. i fako dalje. ne dangubite sa njirna i ne pokusavajte da ih iskljucite. zatim izdahnite lagano i tiho. Medutim. Ovim se zavrsava prvo predavanje. ne ustajte naglo. Boly. uravnoteseno i sa dostojanstvom. vee pocnite sa njihanjem sa strane na stranu. Kada udisete usredsredite se na »jedan«. PreporuCljivo je raditi zazen sucelice zidu. Harada-rosi je osecao da je rinsa] naein postavljanja Ieve ruke odozgo povoljniji. Ako dopustite da hudete rastrojeni na ovakav nacin. oblik zazena u hodanju. za vreme jednog daha napredujete sarno petnaestak santimetara.dva« dok izdiSete. Shvatite ovo hodanje kao zazen u pokretu. dok su oha lakta savijena pod pravim uglom. kada izdisete na »dvac .jedan« sarno pri izd_u. slieno tome. isoto znatno se razlikuju po nacinu izvodenja kinhina. savrsena je. zato nije potrebno boriti se sa izuzetnom hladnoeom. suvise topla soba i2laziva pospanost. buduci da to prusajuci oseeaj Cisto~ i svetosti. Ponovite ovo dva iii tri puta. Pocnite da hodate Ievom nogom. Mi0zete staviti tamne zavese ako je suvise svetla. sa palcem u njoj. a u toku misljenja. Drstte ruke u pravoj liniji. prvo u rna lim otklonima.

Stoga makjo znaci uznemiravajuee. kada ste umorni i kada ste se najeli. a veliku zaslugu za ovo ima meso. a kjo »stvarni svet«. jos uvek se zapetljava u svetu makjoa. moratepokusati da je praktikujete kao jOs jedno sredstvo usredsredivanja uma. Bolje je jesti najvise do osamdeset odsto vasih mogucnosti. Ili osecaja neudobnosti. s osecajern izuzetne smirenosti. Makjo su pojave . Iz ovih razloga bolje je trideset. Najsire govoreci. Iz ovih razloga mozete. Ovo se cesto dogaila.razmotrite prednosti jutarnjeg i vecernjeg sedenja. prijatan miris. Ako radite sami. a licna teska sporna pitanja naglo razresena. ili vise. Onaj ko prione uz ono sto uvidi kroz satori.mirnije od veceri. u suprotnom bili bi najvise buddhe. Ove pojave nisu po sebi lose. iii rede. mosete nadoknaditi kratkocu snasnim usredsredivanjern na hrojanje svakog daha.a trebalo bi da sedite barem jednom dnevno . Svako ima svoje prednosti i mane. Ako ucestvujete na seiinu koji traje pet do sedam dana i ako ste priljesni. potpuno oslobodeni od ovoga. Na primer. Na kraju cete doci do toga da yam se zazen ne dopada i prestacete da sedite. Dolazimo do tacke u sedenju kada ce u vasoj svesti iskrsavati uvidi o vama samima. iii u dudou. u gradu . ili sluha. tlapnje. cetrdeset-minutna razdoblja sedenja pratiti zazenom u hodanju. coveku se cini da oseca poseban. Ia nisam veliki poznavalac vitamina. jer se sva misaona i telesna delatnost vrsi pri izdisanju daha. Medutim. brojte »[edane pri prvom udahu.svakako. A sada. Ako sedite predano pet minuta dnevno u toku jednog ili dva meseca. Bez ohzira da li se to opaza ili ne. Ma znaci »davo«. ako mosete da sedite sarno jednom . Tako cete se brzo umoriti od zazena osecajuci da je to gubljenje vremena. Za pocetnike je krace vreme bolje. buduci da ima manje kola na ulicama. dok ste uvece. Dalje. u ko- 31 . Hukovodeci se ovim obrascem. Zivotinje uzimaju dah. Pre nego sto se ponovo budemo susreli. Hi koji katkad iznenada pokrenu telo sa strane na stranu. ali naravno on ukazuje samo na najuohieajenije. Neretko. U izvesnom smislu je broj makjoa koji se mogu javiti neogranicen. ko]e su veoma hranljive i ostavljaju alkalni talog u telu. Koliko dugo bi trebalo raditi zazen u toku jednog sedenja? Nema opsteg pravila. ili »davolske« pojave koje se nekome prikazuju u toku zazena. vidite. ne sedeti neposredno posle obroka. crni pasulj. Ima cak slucajeva kada bez svesnog uvida covek zabeleai stvari za koje se ispostavi da su prorocki tacne. Cak i takve boddhisatve kao sto su Mondu i Kanon. ali je cinjenica da danas najveci broj ljudi jede hranu koja stvara suvise mnogo kiseline u krvi. Pre nego sto pocnem. ishrana mesom nije u tradiciji buddhizma i bila je tabu u vreme pisanja Jodinki). a takode se preporueuju razliCite vrste morskih algi. Obieno nije preporueljivo raditi zazen duze od ovoga u toku jednog sedenja posto urn ne mose da izddi tu snagu i ostrinu. mogla bi se ovoj 'praksi korisno dodati razdoblja rada rukama. ovo vas moze uznemiravati i tako uticati na usredsredenje. ili po navici. odgovorio bih jutro. Kada budete bili u stanju da sedite ostrog uma. zbog cega vrednost sedenja opada. postupno smanjivanje usredsredujuce snage uma preovladuje. ni previse jin. U Zazen Jodinki (Merama predostrosnosti u zazenu). pre jela zazen se mose praktikovati dosta uspesno. i tako do deset. upravo pre nego sto ce skociti. a jin je bila kiselina. minerala i kalorija. stare knjige su upozoravale da hrana ne sme biti ni previSe jang. peeurke. posle ili za vreme obroka. zelecete da povecate sedenje na deset minuta. kao i koren lotosa. vee sarno u svesti. Buduct da je tesko raditi zazen sa punim stomakom. Ako ne belez ite stvari koje zelite da zapamtite. odnosi koji su ranije hilt nerazumljivi iznenadaee biti rasciSceni. to bi vise vremena trebalo posvetiti kinhinu. Varljiva prividenja i utisci Ovo je treee predavanje. jutro je . is to kao i ranije. Polu-Iotos 3. ili cete stalno gledati na sat. opsene. nedelju dana ce biti dovoljno. uputicu vas na nov nacin usredsredenja. Veoma su 3. Takode. U stvari. Tako. Meautim. ili ga saviju na jednu stranu. Dalje se kaze da bi zaIshranu trebalo odabrati povrce (naravno. Uprkos svojo] sposobnosti da sedite jedan sat. recimo. Jang je bin alkali[um. susam. Pored onih koji sadrse prividenja. iii napred-nazad. kisele sljive. Medutim. One postaju ozbiljna smetnja praksi sarno ako covek nije upoznat sa njihovom pravom prirodom i ako biva njima zaveden. U Rjogon (Surangama) sutri Buddha upozorava na pedeset razlieitih vrsta. jos uvek imaju u sebi tragove makjoa. ili hcine da ga osecate kao da tone. »dva« pri sledecem udahu. ali mi necemo razmatrati ovu stranu stvari u· ovim predavanjima. Ako nalazite da su i jutro i veee podjedanako dobri i pitate me koje bih preporucio (jer mozete da sedite sarno jednom dnevno). U starim vrernenima postojala je jang+jin ishrana. treceg dana eete po svoj prilici doziveti makjoe raz licitih stepena jacine. dok vas uvece po svoj prilici mogu prekinuti. ili tako nesto. kaze se da hi trebalo jesti do dye trecine mogucnostt. iz sledecih razloga. Umesto da brojite izdahe. Jedite vise povrce pomenutih vrsta zbog njihovog alkalnog ueinka. ddati olovku i beleznicu pored sebe. Rec makjo je upotrebljena i u opstern i u posebnom smislu. kada sedite sami. kao do sada. Ovo nacelo je veoma dobro poznato u kendo borbi. 2 Lotos (profil) mudro je ograniCiti sedenje na razdoblja od oko trideset ili cetrdeset minuta. tako povecavajuei njegov ucinak. poeecete da stieete oseea] srnirenosti i blagodati prouzrokovanih zazenom i zelecete da vezbate redovno. sakupljenim pre oko 650 godina. bol]e je. iako sedite sarno deset minuta svakog dana. Nije potrebno re~ da u toku ovakvog rada morate oddavati jasnu budnost ne dopustajuci da postanete rastreseni ili tupi.Studije Iazak u postelju. u dobrom ste stanju za zazen. nije preporucljivo ovo praktikovati dugo. verovatno otupljeni. iii da se podize. kada ste pocetnik.koje je onaj koji praktikuje zazen sklon da dosivljava na odredenom stepenu razvoja sedenja. sa dobrim ucincima. kao sto [e planinski krompir. varljivi utisci . kao po dusnosti. Medutirn. jer se javljaju odstupanja u zavisnosti od zudnje za napredovanjern. Japanska izreka kaze da osam delova punog stomaka hrane coveka. trideset minuta bez bola. posto ste ujutro odmorni i pomalo gladni. ostala dva hrane lekara. kao lito je to Cinjeno u manastirima zena od najstarijih vremena. Mada je ova vezba teska. Nekoliko reei 0 hrani. ne glasno. mada visoko razvijeni. ili od zrelosti praktikovanja. ili nedelju dana. Na primer. otkrivenja. ako biste od pocetka pristIjavali sebe da sedite duze. postoje mnogi makjoi koji su povezani sa eulorn dodira. jima se uci da se paZljivim posmatranjem protivnikovog disanja predupredi njegov napad. sto je duZi zazen. Kako vasa predanost bude rasla. Rano ujutro ne dolaze posetioci. mirisa. tako ce postajati manje vazno da li sedite pre. To je sustina onoga sto sam yam upravo rekao. bol u nogama bi mogao da postane nepodnosljiv pre nego sto postignete smirenost uma. ceo zivotobicnog coveka nije nista drugo do makjo. usredsredujte se na brojanje udaha. cak i posle probudenja postoji makjo. Ovo je teze od brojanja izdaha.prividenja. Sa druge strane. Ne smete hrojati odsutnog duha. Iz ovih raz loga preporucujem poeetnicima da sede krace. ili vise. reei neobuzdano grunn. odstupa u skladu sa licnoscu i cudi onoga koji sedi. zazen se rnose raditi ceo dan.

tako da yam mogu odrediti prikladnu praksu. da Ii zen podrazumeva potpuno odsustvo pojmovnog misljenja. Po predanju se zna da je eak j Sakjamuni Buddha pre sopstvenog probudenja . huduci da je religiji neophodna molitva. No. razvio se veliki broj ucenja i vest ina koje sadde oblike zena u sebi. iii lagano. iii slusanje nebeskih glasova. iii moze doaivet i svoje sopstveno telo kao da je od providne materije. Sta je sus tina ovih uznemiravajucih pojava koje nazivamo makjo? One su privremena stanja svesti koja se javljaju tokom zazena kada se nasa sposobnost da se usredsredimo razvije do izvesne taeke. iii erno. ili zao duh.inu gledanja kroz evrste predmete. pa ga je potrebno paZljivo podesiti. zbog eega su makjo. primanje bozanskih poruka iii prociscenje kroz raz licite rituale i upotrebu opijata. spadaju u siroko zaglavlje zena. To znaci procerdati svoju snagu u ludom gonjenju nedoslednog. U Zazen foi1inki nalazimo sledece 0 makjou: »Telo se rnoze osecati kao da je toplo iii hladno. makjo se ne javlja onima koji su duboko zadubljeni. Svi ovi razliCiti nacin! usredsredivanja. Upravo kao sto neko u dubokom snu ohicno ne pamti snove. kao i oni plitki. posveceni glasno i ueestalo priziva ime Lotos sutre pridodajuci snazne pokrete telom. upravo kao da su proztrni. U Niciren skoli. Nedavno se Tempu Nakamura sa rom zalagao za indijski joginski oblik zena. To je zen koji se praktikuje naprosto iz uverenja da se njime rnoze poboljsati telesno i dusevno zdravlje. iii delovi sutri. Cvor u drvetu vrata moze iznenada postati zver. raspruvljacu 0 pet glavnih oblika zena koje je razvrstao Keiho-zendi. izvesno. iii da sarna prividenja irnaju bilo kakvo znacen]e. ako se napregnete do krajnje graniee. kendo. Iznad svega. ne vise nego sto sanjati da ste milioner z naci da cete postati bogatiji kada se probudite. iii prosirene stvarnosti. nema razloga za uzbunu u pogledu rna kakvih uzasnih eudovista koja se pojave pred varna. a na zalost. ova osnovna veZba je ostavljena po strani u savremenom obrazovanju ne postavsi deo onoga sto se naziva sticanjem znanja. Bompu zen. kao sto je sveeano sluzenje caja. Zato nema razloga da budete odusevljeni u pogledu takvog makjoa. moze se naiz menicno osecuti maglovita i ostra budnost. Ovo se desava jer dah nije dobro usaglasen (sa umom). namenjen je hilo kome i svakome. Qve razlike su za vas presudne. ovih pet vrsta zena neznatno se raz. Jedan moj ucenik je uvek cuo zvuk flaute od bambusa za vreme zazena. Nikada ne dolazite u iskusenje da pomislite da su ove pojave stvarne. IIi bez upozorenja. Bompu zen je namenjen otklanjanju dusevno-telesnih bolesti i poboljsanju zdravlja uopste. iii pak da uopste nije opredeljen. Okadino ucenje mirnog sedenja i Emin put uzgajanja svesti i tela. iii snaz nu buku. Najveci broj Ijudi se nikada ne doseti da pokusa da upravlja svojom svdcu. U Iapanu. Istina je sledeca: medu mnogim oh4. iii devedeset pet skola filoz ofi]e. Mogu postojati male razlike u naCinu kako se ukrstaju noge. Ueenik moze razviti vest. Praktikovanjem bompu zena ueite se da usredsredite i usmerite urn. 'i svaka je bila neznatno raz licita od drugih. koji su bili posebno teski za razumevanje.maski zlog duha. Medutim. iako se sa taeke gledista zena sva smatraju nenormalnim stanjima. ili kao da je tvrdo. Pet vrsta zena Sada eu nahrojati pet raz licitih vrsta zena.« Druge religije i skole polaz u veliku paznju na iskustva koja sadrzc vidcnja boga. Mnogo godina ranije ucio je da svira na ovoj flauti. savijaju ruke. polubudan. oni koji vode probudenju i oni koji ne vode. Kad god se [avi makjo. Mnogi makjoi pogadaju sluh. »Moze se doziveti oseca] tonjenja. jednostavno ga prenebregnite i nastavite da svesrdno sedite. iii »ohicni. pocetnici bi trebalo da irnaju na umu da se po suitini i svrsi ovi oblici znatno raz likuju. Medutim. »skladisteni« u dubljim nivoima svest. rasipajuci mnogo snage uz put. iii hoz anstva. ali svi sadrz e tri osnovna einioea: uspravan sedeci poloza]. Sva ova neobicna prividenja i utisei predstavljaju sarno pokazatelje pogodanja koje se [avlja na osnovu lose uskladcnosti uma sa dahorn. dudo. Prica se da [e u vreme Buddhe postojalo devedeset. Sve dok ne naucite da ih razlikujete. Slicno tome. i tome slieno. bilo [e da skoci u ledeno hladnu vodu i da u njoj provede dva-tri minuta.Kulture Istoka uohicajena vizuelna prividenja. buduci da je osloboden svakog filozofskog iii religijskog sadrzaja. za razliku od ostala eetiri. s~e ispred vasth ociju postaje belo. koje je nazvao »osujecujucim demonima«. Radije nego da pokusam da ih sve odredim. znak da ste na prekretnici u sedenju ida. isplivavaju povremeno na povrsll1u svesti pruzajuci oseca] obuhvatnije. vee sarno kada je u polusnu. od kojih se svaki moze smatrati posebnom vrstom zena. iii lakrdijasa. I!senim istinskog religijskog znaeaja. Mogu ga neocekivano pogoditi duboki uvidi. aikido. zen [e prisutan u mnogim raz Iieitim delatnostima u zivotu. ili u samadhiu. Bez toga. ove viz ije su. Burmanski poloZaj licima zena postoje oni koji su duboki. Moze videti buddhe i bodhisattve. Zaista. uzvisenja na slamariei ispred vas poeinju da se krecu gore-dole kao talasi.iskusio nebrojeni broj makjoa. mi smo bitno obogaljeni sve dok ne nauCimo kako da obuzdamo svoje misli i us- za- . Posto gotovo sigurno ne moze imati lose ueinke. delimicno smireni. poeevsi od Meidi obnove pre manje od sto godina pa do danas. Ove prakse izazivaju osecaj blagostanja u razlieitom stepenu. za bilo koje religijesko uverenje da je opredeljen. izvodenje euda. jedan od ranih rnajsrora zena u Kini. medutim zvuk mu se uvek vracao kada bi sedeo. Pitao sam ga da Ii je ikada imao bilo kakav posebni dozivljaj sa maskama. Svaka skola imala je svo] poseban nacin praktikovanja zena. lednom coveku kojeg sam poznavao iz uzetno je ometalo praksu prividenje Buddhe i njegovih ucenika koji su hodali oko njega i pojali sutre i [edino sto [e mogao da ucini da bi odagnao opsenu. ono sto ucimo tesko zadrzavamo. medutim. ili nije. Sve velike religije sadde neku meru zena. Predavanja o zazenu kustva. iii kako se podesava disanje. jer ueimo nepravilno. Kada su talasi misli kOji rastu i splasnjavaju na povrsini uma. na primer. ispravno upravljanje disanjern i usredsredenje (ujedinjenje) uma. a za molitvu je neophodno usredsredenje uma. rnakjo je mesavina stvarnog i nestvarnog. iii religije. kad neocekivano. kao sto su pitanja da li je sat ori u zenu neophodan. Prvu vrstu nazivamo bompu. iii makjoorn koji sadrz i prorocanstva za koja se ispostavlja da su istinita. poput one u snovima. Iedan moj ucenik je imao prividenja maski . iii tcsko. prilagoaenom posebnim ciljevima razIicitih Iicnosti. kao sto je ek sploz ija (koju ne cuje niko drugi) ida zaista skoci. mogu iznenada postati bljestavo [asni. Imati divno prividenje buddhe ne znaCi da ste imalo blizi tome da i vi postajete jedan od njih. iii yam prenose hoz anske poruke. Veenja Konfucija i Mencija. Neko moze euti zvuk klavira. i oseca da se tako oeistio od svoje prljavstine. Prema ovome. Izmeau ostalih. skoro neograniceni po broju. Spolja gledano. jer yam mogu pornoci da sto jasnije odredite svoj cilj kada pojedinacno dolazite kod mene i iznosite svoje teznje. iii andeo. preostali cinioci proslog isNajjuznijc od svih japanskih glavnih ostrva. ali je odavno odustao. za eiju podelu osecam da je jos uvek vredna i upotrebljiva. a nasa praksa poeinje da sazreva. a on mi je odgovorio da ih je video na svetkovini u Kjusju" kada je bio dete. verovatno cete grditi na odlucnim mestima. sigurno mozete d~Ziveti kenso. Radite zazen sa otvorenim ocima. sva sadrze svoj sopstveni oblik zena.liku]u. Hi lebdenja.i. moze ga vdbati svako. Lao-cea i Cuang-cea. Zaista. 4. ne dopustajte sehi da budete zavedeni prividenjima buddhe ili bogova koji vas hlagosiljaju. zen.« Zatim se u nastavku kaz«. iii kao da je od stakla.

tamo su uslovi tako zadovoljavajuCi i tako je udobno da ga to moze odmamiti od zazena. uhijanja i nasilnog umiranja. sustinski.a to su razum. praktikovanje ovog izvrsnog nacina vezbanja svesti dove see vas do porasta sposobnosti da odolite iskusenjima kojima ste prethodno hili podlozni i da se odvojite od onoga ?ito vas je dugo sputavalo. Medutim. Cetvrta vrsta zena zove se daido. moze se spustiti u pakao. nije pravi daido huddhiaticki zen. Onima koji su sposobni da shvate vaznost Buddhinog iskustva probudenja i sa zeljom da se probiju kroz sopstveno nestvarno shvatanje sveobuhvatnosti.Odatle je soao zen namenjen onima koji tragaju za smirenjem samo svoje sopstvene svesti. nestvatran proizvod njihovih pogresnih gledista. on sam ne zudi za ponovnim radanjern u raju. 0 ovome cu kasnije govoriti podrobnije. Medutim. i to je pravi buddhisttcki zen. Kazu da on mose nagnati ljude da nesto rade. te u ocajanju teZe da iz njega . Ovde imamo zen spojen sa religijom i filozofijom. To je zazen koji [e Dogen-zendi prvenstveno zastupao i on ne sa- Amithaba (sanskrt. Do sada smo raspravljali 0 prva dva oblika zena. Druga osobina gedo zena je da se cesto praktikuje sa ciljem razvijanja raznolikih izuzetnih moci i sposobnosti. mudri ucitelj ce od pocetka naglasavati da je zazen. Pre nego sto predemo na os tala tri. Zaista. Za sada prestanite da brojite dahove i umesto toga se predano usredsredite na pracenje udaha i izdaha pokusavajuci da ih jasno doZivite. a ostajuci ravnodusni prema pitanju blagostanja drugih.ion je izraz savrsenog Zivota. portee iii umanjuje znaca] probuaenja. Sedenje na stolici . Amithaba je najpostovaniji od svih neistorijskih (to jest. upravo je obrnuto istinito. Gedo doslovno znaei »spoljni puts.naime. ali povrh probudenja uvidate da je zazen vise nego sredstvo budenja .Pobegnu. Cilj puta Ema je da omoguci takve podvige kao sto [e hodanje golim tabanima po ostricama maceva. Medutim. Sedenje na klupici zao. Buddha je namenio ova] oblik zena. sto dublje dostvite satori. Bez obzira koliko uporno su poducavani tome da je svet razlika i suprotnosti. najvise [e vozilo. ozbiljenje urodene buddha prirode.a neki od vas kojima govirim mogu biti medu njima . Ovo vozilo. Jos jedan cilj zbog kojeg se praktikuje gedo zen je ponovno radanje u raz licitim nebesima. u stvari. 10 7.pocnu da se razvijaju skladno.1apanski polesaj (seiza) zen buddhist ne suprotstavlja ideji raz licitih nivoa neba i verovanju da je mogucno ponovno radanje u nekom od njih. Medutim. velika kola (mahayana) slicna su autobusu: u njega se mogu smestiti i drugi. Mada se 5. osecanje i volja . ostaje Cinjenica da bompu zen. da svako od nas obuhvata kosmos u njegovoj ukupnosti. to vise uvidate potrebu za praksom. Takvim Ijudima svet moze sarno izgledati sustinski 6. Sa druge strane. Zasto? Stoga sto ne mose da pronikne kroz osnovno uverenje obicnog coveka 0 sebi. Obogacenje i poboljsanje licnost! neizbeZno se javlja od trenutka kada tri osnovna einioca svesti . vezbe nutrenja u hriseanstvu. Pored toga. ne moze 'da razres! osnovno pitanje odnosa eoveka sa sveobuhvatnim. U ovoj vrsti zena. Znamo da se u izvesnim skolama praktikuje zen sa ciljem ponovnog rodenja u raju. velika kola (mahayana). zato sto su napravljena tako da u njih mozete smestiti samo sebe. Najtise sedenje praktikovano u konfucijanizmu cini se da je uglavnom naglasavalo ove ucinke usredsredivanja uma. Drugi od pet oblika zena zove se gedo. Ako zazen ne bi bio nista viSe do sredstvo. kada njegove zasluge u raju isteknu. Sakjamuni i Amida!" . uz koji prijanjaju. a to je da je postojanje nedeljiva celina. Ovde eu vas sarno podsetiti da zen koji ima jedino za svrhu da razvija doriki nije. Buddhizam je. sve to potpada pod ideju gedo zena.Studije redsredujerno svoj urn. poslednji od pet. Sve u svemu. vrhunac i kruna buddhistickog zena. vas cilj na pocetku je da se probudite u svojoj pravoj prirodi. -bezgramcnt Zivot«. Pre je to zen zgodan za one koji nisu sposobni da dosegnu najdublje znacenje Buddhinog probudenja. Zato zen buddhist veruje da je bolje biti roden u ljudskorn svetu i praktikovati zazen sa ciIjern da konacno postane buddha. Dobar primer za ovo je Tempu Nakamura. a matljivim vezbanjem usredsredenja urna. ali jos uvek ne buddhisticki zen. a pod tim se u buddhistickom smisaonom okviru podrazumevaju ucenja raz licita od buddhizma. Zivota u njegovom najcistijem obliku. ima onih . covek koga sam ranije pomenuo. koji za svoj cilj ima satori-budenje. a po zasluzi vrsenja deset vrsta dobrih dela. Amida): doslovno »bezgranicno svetlo. U toku praktikovanja daido zena. a ne samo nacin dosezanja probudenja. da iskuse potpunu. Ovde imamo buddhisttcki zen.on je ozhiljenje vase prave prirode. borbe i patnje. to jest uvid u sustinsku prirodu eoveka i ozbiljenje "puta« u svakodnevnom Zivotu. kao sto je Dogen-zedi sam naglasio. u skoli Ciste zernlje vapanski. jer je njegova sredisna svrha kenso-godo. Zato se moze reci da zen. uputicu vas u jos jedan naein usredsredivanja: doZivljavanje daha. Osim toga. dodo) on zaklanja i Vairocanu i istorijskog Sakjamuni Buddhu. Njegove upute su prenosene sa majstora na ucenika sve do danasnjih dana. koji zanemaruje. kroz zabludu da je nesumnjivo drugaciji od sveobuhvatnog. sledi da mi ne mozemo dosegnuti izvornu smirenost uma traganjem iskljucivo za sopstvenim spasenjern. ili ucenje. ili da se zurenjem u vrapce izazove njihova obamrlost. Treci oblik zena je soito.iii Amitajus. lako je naciniti gresku i shvatiti zazen samo kao sredstvo. Dhjani) buddha. religija probudenja. upravo zbog takvih ciljeva. ali takav koji nije u skladu sa Buddhinim najvisim ueenjem. oni ne mogu ada ne veruju u suprotno. Svi ovi cudesni podvizi postrsu se odgajanjern doriki. Buddha je posle najviSeg budenja proveo nekih pedeset godina poducavajudi ljude kako da i sami uvide prirodu sops tva. iako daleko plodniji u odgajanju svesti od eitanja bezbrojnih knjiga iz etike i filozofije. Buduci da je ovo istina. ili radi usavrsavanja izvesnih umetnosti do nivoa iznad dosega ohicnog coveka. namenjeno je prenosenju svesti iz jednog stanja (obmane) u drugo (prohudenje ). japanski. Saidodo zen. sto doslovno znaci »mala kola«. niti da izgovori i jednu rec. najtise sedenje konfucijanizma. onda bi iz ovoga sledilo da je posle satorija on iz lisan. Mala kola su nazvana ovako.koji jednostavno ne mogu sebe da uvere u postojanje ovakvog sveta. naime 0 bompu i gedo. buddhisticki zen. pun greha. a da on sam ne pomeri ni jedan misie. Ovaj zen su praktikovale sve budd he proslosti . nerazdeljenu stvamost. Nastavite sa ovom veZbom sve do naseg ponovnog susreta. Ovo nije svrha zen buddhizma. Hindu-joga. Mozda se mogu uporediti sa biciklom. posebne snage ili moci.

legendarnog osnivaca huddhizma u Kini. prvi od pet vrsta. Hakun 1asutani (1885-197:r~. na bompu zen. otac. stupio je u petoj goclini u buddhisticki hra m. Ovi spisi preclstavljaju sarno jednu stranu njegoye predavacke delatnosti. niti za bilo koji drugi cilj. huduci da smo svi po prirodi buddhe. Francuskoj i Nernackoj. Od svoje petnaeste godine prakt ik ovao je zuze n. predstavljanje ovih pet oblika. a to je da se potpuno samocz hiljen]e ne doseZe izbegavanjem muka i radosti koji isk rsavaju u z ivotu obicnog {'o- . U ovoj najvisoj praksi. svake nedelje je vodio hrojne jednodnevne sesinc (zazenkai) u sirern podruc]u Tokija. . Zato nije potrebno da se samosvesno borite za probudenje. kao i povremenih sesina na ostrvirna Kjusju i Hokaido. na ova] narin podsccajuei na duh Bodhidharme. sa tori nije neophodan. Ovim zavrsavam objasnjen]e pet vrs t a zena. §ajo-roku.Kulture Istoka ddi borbu za satori. moraine osobine visoke. dopunjuju.B. Pre davanj a o zazenu veka.)puta prociscenja-. kada se ispravno praktikuje. U saidodo zenu. Danas. sto je znacilo da je njegoy duhovni uvid dubok. E~ngleskoj. Na drugom sesinu iskusio je kenso sa koanom Mu. koji je upravo najvisi oblik sedenja. da bi u t rinaestoj bio primljen u manast ir skole solo. nepogresivo uvideti ovu pravu prirodu. Denkoroku i Go-i. dok soto cini obrnuto. k oji je u poodmaklim godillama napustio Indiju i krenuo u daleke krajeve da seje zivo seme . Po navrseno] sedamcleset i petoj goclini zivota 1asutani rosi je napisao i objavio pet knjiga ohjasnjenja z hirki k oana kao sto su: MUTnonkan. Pored sesina u trajanju od tri do sedam dana. sredstvo i svrha BU stopljeni.ima. :'vI'W York 1980 Beleika 0 piscu Predavanja majst. 1980. U elva maha je putovao na Zap ad i odrzao hrojne sdine u Americi.ora zena.o JC sveste nik u hramu i poce« da pohada seSine kod Haradc-rosija u njegovom rnanast iru Hos in -di. Sledece dye godine pohadao je clrZavnu skoIn.W. Postr. ostace nepotpuno. a njegova sposohnosr poducavanja potvrdena. to je tol«. 1885-1973/. fetiri gocline skole za ucitelje.OrDog majst ora zena u Harada-rosiju. a posebno posleclnja dva. najz ad.. sedite sa cvrstim uverenjemda je zazen oz hiljen]e vase neokaljane. prave prirode.Kraj u sledecern broju).-au. U pedeset osm oj godini uCitelj ga je imenovao za naslednika dharrne. Takva vanredna grdka svodi sikan-tazu. mnogi u skoli soto srnatraju da. Daido zen i saidodo zen se. Skola rinzaj postavlja daido iznad. ali je tek u cct rdeset oj pronasno iz . u stvari. zatim pet godina serninare koje su prire(1ivali soto sveste nici i. Zovemo ga sikan-taza. na univerz iret. Hekigan-roku. Anchor Boob. do dvanaes te je pohai. u. USA). a 0 njemu cu podrobnije govoriti u sledecern predavanju. ucite lj i nadasve zen majstor u kojern se ogleda ideal maha[ana buddhiz ma. preuzeta su iz knjige Filipa Kaploa (philip Kapleau) rostja Tri stuba zena (The Three Pillars of Zen. Prrveo Zoran Belie W. u fahrikama i brojnim hramovirna. l\ew York. Z. Jasutani-rosi hio je muz . koja se postupno uveua!a za petoro dere. Vee njihovim iskusavanjcm i nad ilazenjem. ri» Thrpp Pil/ars bv Philip Kapl.oji su odrzavani jednom me secno u njegovom manastiru u 'I'okiju. or Zen.l. a istovremeno sedite u potpunoj veri da ce doei dan kada cete.zviknuvsi: -Oh. k. 1asutanija IIIakuun (beli oblak) Yasutani roshi (uCitelj zena. U tridesetoj se oz enio i zuposlio kao uCitelj u osnovnoj skoli da bi izdrZavao porodicu. ali ukoliko yam ne ukazern na tri svrhe zazena.ao osnovnu skolu i bio poduoavan osnovama huddhizma. a saidodo ispod.

nervozni i da im je previse nelagodno da bi uspeli da istraju u svom zazenu. kako joj se vid poboljsava. ako ostanemo sarno na njemu necemo moci da u korenu podsecerno nas na obmani zasnovan pogled na svet. pornocu zazen koncentracije. ukoliko nije podrzano dorikijem. duhini i potpunosti tog iskustva. posto nije podrzano zazenom i jedva da je povezano sa svakodnevnim zivotom. Kenso ispoljen u svim vasim aktivnostima jeste mujodo no taigen. bez ikakve pripreme. i na nacin koji je potpuno u skladu s okolnostima. sagledavanje vlastite sustastvenosti i u isto vreme sagledavanje krajnje sustinske prirode univerzuma i »svih deset hiljada stvari« u njemu. jeste moe ili snaga koja se pojavljuje kada se. Na ovoj tacki prestajerno da pravimo razliku izrnedu cilja i sredstava. 1 U vezi sa poetskim opisom razlika izmedu rinzaja i sotoa mogao bi biti zanimljiv sledeci odlomak iz jednog neobjavljenog rukopisa Njogena Senzakija (Nyogen Senxaki): »Medu studentima zena govori se da je ucenje . iako se snaga dorikija moze beskrajno povecavati redovnim veZhanjem. umesto da bude sredstvo kojim se prosiru]e i ojacava probudenje.iskazuje se vasa. osnivaca jedne od ranih sekti zena. Prve dye od pet vrsta zena 0 kojima sam govorio oalanjaju se u potpunosti na doriki. na zalost. engl. U pocetku ona vidi nejasno i sarno ono sto joj je blizu. nepornucena voda. Tri cilja zazena Tri su cilja zazena: 1) raz vijanje sposohnosti koncentracije Ijoriki). Doriki je povezan sa kensoom na jos jedan nacin. a proucavanje koana. razmatranja radi. Poslednji od ova tri cilja je mujodo no taigen. Doriki je jedna dinamicna moe koja nam. sve dok ne hude u stanju da prepoznaje stvari na Predavanja o zazenu. kada je jednom steknemo. umanjile kvalitet poducavanja u zenu. postoji i medupovezanost izme au kensoa i treceg od ovih ciljeva. ostvarenje vrhunskog puta celim nasim bicern i u svim nasim svakodnevnim aktiv. pomaz uci mu da se otvori«. I mada je tacno da iz 00rikija proistiou mnoge izvanredne moci. Medutim. u stvarnosti to ne ide mnogo dalje od nagomilavanja dorikija. Postoji. jer postoje velike raz like u jasnoci. jedno iskustvo kenso-a. ali su razlike u [asnoci i taenosti sagledavanja tog sveta isto toliko velike kao i one iz medu snega i uglja. jer bi se u suprot nom ispostavilo da su previse nemirni. U jednom malo pozna tom dokumentu. Buddha-nature). s evrstom resenoseu sedite u skladu s uputstvima nekog strucnog ucitelja . Ali to ne znaei da mi svi podjednako snazno doZivljavamo kenso. doriki. dok je ucenje sotoa poput seljaka koji se briZljivo stara (0 svom pirtncanorn polju brinuci se 0 svakom struku ponaosob. ili bilo ko od vas okupljenih u ovom hramu. omogueava da eak i u najiznenadnijim i najneocekivanijim situacijama reagujemo munjevito. bez dorikija necete biti u stanju da na osnovu toga sto yam je otkrila vasa unutrasnja spoznaja delate svim svojim bicern. Japanski bonzo Praksa budistickog zena trebalo hi da obuhvati sva tri cilja. vodi u zabludu. Slicno tome. Kao ilustraciju toga. takav eovek u stanju je da se krece s potpunom slobodorn i sabranoscu. nece imati znaeajnijeg uticaja na vas zivot i pretvortce se sarno u bledu uspomenu. pise sledece. najprociscenija vrsta zena ni po eemu ne raz likuje od onoga sto su upraznjavale sve Bude. o kojem sam govorio kao 0 petom i najvisern od pet vrsta zena. sustinska povezanost izmedu dorikija i kensoa. zamislite jednu osobu koja je slepa od rodenja i kojoj se vid postepeno pocinje da vraca. pa zatim sto metara. Na ta] nacin se umanjuje potreha za produsavanjem vezbanja i nakon probudenja. kao i postizanje stanja u kojern duh postaje kao bistra. »U nasoj sekti od vrhunskog znacaja [e spoznavanje bud/astve/nosti (bud/i/ne prirode.« Drugi od ovih ciljeva je kensho-godo. na primer. Shvatanje koje danas vlada u sekti soto da je kenso nepotreban i da nije potrehno nista drugo osim da obavljamo -svoje svakodnevne aktivnosti s duhom Bude. II Jasutani+rosi udaljenosti od hiljadu metara. istinske harmonije i mira. po svojoj prirodi eista budastvenost. Kako divno. a ne sarno puko posvecivanje snazi koncentracije. Isto vaz i i za razlike u jasnoci i dubini nasth doZivljaja kensoa. Mnogi ljudi nikada ne hi hili u stanju da dostignu kenso ukoliko prethodno nisu u izvesnoj meri razvili doriki. Ali ono sto se ovde mora naglasiti jeste da jedino kroz istinsko probudenje mozete direktno spoznati istinu svoje budastvenosti i uvideti da se saidodo. S druge strane. uz nju mora postojati i satori+prohudenje. Ova zalafenja u krajnosti u ohe sekte 1 u poslednje su vreme. Zatim. To je nesto vise od sposohnosti koncentracije u uobicajenom smislu reci. i 3) ostvarenje vrhunskog puta u nasern svakodnevnom zivotu (mujodono taigen). kao sto sam ranije napomenuo. mada se u zvanienim krugovima sekte soto danas zagovara veliki znacaj prakse mujodo no taigen. Sekta rinzaj obicno postavl]a satori-prohudenje kao konacni cilj sedenja i prenebegava doriki i mujodo no taigen.nostima. bio on Buda Sakjamuni. njegova sus tina bice uvek ista za bilo koga koji ga doz ivljava. Na svakom je od tih stupnjeva pojavni svet koji ona opasa isti. koji. jer bez kensoa nikada ne biste istinski znali sta zapravo predstavlja taj Budin duh. duh ujedini i dovede do usredsredenosti na jednu tacku. pa zatim deset metara. u mogucnosti je da prepozna stvari udaljene jedan me tar. Osim toga. Sa krajnje savrsenim probudenjern (anuttara samyak-sambodhi). hez obzira da li ste imali satori ili niste. dok je ucenje sotoa poput prolecnog povetarca koji miluje evet. mujodo no taigen. Saidodo.Kulture Istoka 5. mi uvidamo da je nase poimanje sveta kao podvojenog i protivrecnog pogresno.insko jedinstvo kosmosa. koji predstavlja moe proisteklu iz koncentracije. ona ee opasti i na kraju potpuno iseeznuti ako zanemarimo zazen. Onaj koji je razvio doriki nije vise rob svojih strasti niti je izlozen na milost i nemilost svojoj okolini. Buda Amida. 2) satori-prohudenje (kensho-godo).rinzaja" kao poznojesenji mraz od kojeg drhtimo. Ova tri cilja predstavljaju nedeljivu celinu. postaje u sustini jedna intelektualna igra. jer su oni medusobno povezani. Postoji jojedna izreka: »Ucenje rlnzaja je poput neustrasivog ge· nerala koji bez oklevanja pokrece regimentu. To je iznenadni uvid: »Od samog sam pocetka hio potpun i savrsen. odbacivsi svoj ego. »iscurie ili se povuce i na kraju potpuno iseezne ukoliko se zazen ne upraznjava redovno. Jer iako ste kroz iskustvo kensoa svojim okom spoznali sust. Doriki takode omogueava i razvijanje odredenih natprirodnih moci. Prvi cilj. a ipak osloboden misli poput hesprekorno be log i eistog lista papira neokaljanog nijednom mrljom . i sa tim uvidom otkriva nam se svet jednosti. Sarna snaga koncentracije nije dovoljna za najvise vrste zena. zaostavstim patrijarha Sekito Kisena.« . Zadrsavajuci uvek vlast nad sobom i nad okolnostima svog Zivota. Ovim se zavrsava razmatranje 0 tri cilja zazena. svakim od njih morati da se pozahavim odvojeno. ali cu. Kenso je »mudrost prirodno vezana za doriki«. kako eudesno!« Ako je u pitanju istinski kenso.dok yam je duh potpuno svestan. odgova:ra ovom stupnju. Kada.

Ako uporedimo zazen sa putovanjem koje neki zapocnu brzo a zatim uspore. drugi pocnu sporo a kasnije ubrzaju korak.. skloni smo da u prisustvu drugih sebe predstavljamo boljim nego sto jesmo. mi cemo se vise brinuti za utisak koji to ostavlja na druge nego za to da ga saslusamo otvorenog duha. Ili ako nas rosi izgrdi. s rukama ispruzenim ispred glave. ali sada je to skraceno na ukupno tri klanjanja. moze se desiti da prihvati odgovor do koga kaluder nije dosao sam. razgolitimo svoje dujie i ostanemo potpuno goli. D.iivala sistem koana jeste ono sto je u sekti rinzaj dovelo do postepenog opadanja kvaliteta poducavanja. kako hi se to reklo.. Kada se ohjavi da dokusan pocinje. iz nesu svi problemi u vezi sa vezbanjem. Ali u manastirima. ali ja sam iS80 tim putem da bih yam pruZio nagovestaj . to je znak da se poklonite i izadete. s dlanovima okrenutim nagore. jer ima i drugih koji cekaju. u kojem uvek mora vladati apsolutna istina. pokusavajuCi da Zivo osetite udah kao sarno udah. par santimetara iznad glave. dokusan je u sekti soto gotovo iz umro. Kada pozvonim ovim zvonom. Sva pitanja trebalo bi da su u vezi sa problemima koji proisticu neposredno iz vezbanja. ~~ateljima ili clanovima porodice. Iz tih razloga i ne treba potcenjivati vaznost pravila pristojnosti koja ucvrscuju ovaj odnos. slusajuci odgovore rosija. Ovakva praksa ne mora biti posebno stetna ukoliko takav kaluder u manastiru provede sarno dye ili tri godine pre nego sto postane stalni svestenik u nekom manastiru. Postoji jos jedan razlog za privatnost dokusana. Ovo predavanje bavice se individualnom podukom (dokusan). kada neko zavrsi sve koane. To prirodno iskljueuje licne probleme.njegovi sopstveni. Posto ste prvi put doziveli kenso. oduzimate vreme. Moze se postaviti pitanje zasto je neophodno ddati dokusan u tajnosti. s dlanovima nagore. ali kako se na tome danas ne insistira.?kusan. udarite u zvono koje je ispred vas dva puta i udite u sobu. nairne usredsredite se na udisanja i izdisanje i pokusajte da jasno osetite svaki dah. neka povdna stvar.dica.« Hosi moze da primeti da li [e odgovor autentican ili ne. Zauzmite. pricanje rnoze dovesti i do drugih stetnih :·:. jos tri puta na vratima pri odlasku. Po uobicajenoj proceduri. svelo na puko inte_ ualiziranje. Ovaj gest prihvatan]a nogu. sve do danas. Ova tradicija individualnog pOyducavanja zapocela je sa sarnim uvazenlm Sakjamunijem i odrzala se. Takode nije u redu ni da udcte oklevajuci. Nije ni uobicajeno ni pozeljno tako hr'" menjati razlicite vezbe. Zatim. na primer. l pra\'o to krsenje tajnosti koja je nekada :~:"'T. iznoseci probleme koji su izvan vaseg vezbanja. prema tome. Klanjajuci se. sustinska odlika dokusana je uspostavljanje jedne karmicke veze izmedu uCitelja i ucenika. na pragu se trebalo tri puta pokloniti.'. Kada se klanjate. zauz mite mesto iza zvona izvan sale za zazen. Individualna poduka Xastavite da radite onu vezbu koju sam yam dao prosli put. opstajuci jedino u tradiciji rinzaja.ier je jedan od velikih majstora tendai-a. i u naglasavanju toga ne mozemo nikada preterati. Stavise. mogli hi. ali i postovanje darmi (Budinom ucenju). Posto se tu ne radi ni 0 cemu nemoralnom. i izdah kao sarno izdah. pomisliti: »A tako. [er bi to dovelo do pometnje i ne biste bili u onom stanju duha koje hi yam omogucilo da izvucete najvise koristi od dokusana. »U redu. koju CU uskoro detaljno opisati. na :Ljlhovu sopstvenu stetu.kt ia odgovorite na pitanje koje se tice koana ~»)i onaj sto pita jos nije prosao. simbolise poniznost i zahvalno prihvatanje Budinog puta kao svog sopstvenog. da postavljate pitanja 0 budistickoj doktrini iii komparativnoj filozofiji ili 0 razlici izrnedu ove i one sutre.« Neka sva vasa pitanja budu kratka i jasna. predubedenja). i ako bi drugi bili prisutni kada na dokusanu pokazujete vase razumevanje koana.. najmsih udova Budinog tela. onaj stariji ce reci: »Da li ga razumesf»Ne«. i koji su tamo zapravo i dospeli sarno zato da bi odsluaili obavezni rok koji je potreban da bi nasledili mesto stalnog svestenika u nekom manastiru. Cisa-daisi (Chishadaishi . ovaj problem postaje ozbiljan. medu njima mora postojati potpuna iskrenost. neprekinuta. ne zaboravite. ali morate imati na umu da postoje i drugi koji cekaju i da irn. zatim. Nije potrebno da u sobu utrcavate.L Prema tome. ali to ne vaZi za dokusan. gde ima kaludera kojima smeta celokupni trening. Recite jednostavno: »Brojim dah«.. posto duznost koje ce tamo imati ne zahtevaju od njega da procenjuje kenso drugih.i· .I". on dobija titulu ucitelja. mesto na oko jednu stopu ispred mene i recite sta vezbate. Neodgovor:. tri puta pred rosijem i. podignite ruke. neko ko ne poseduje istinsko razumevanje postaje »kvahfikovan« da vodi druge... prolazeCi kroz kompletni sis tern koana s odgovorima koji nisu. Sikan-taza Do sada ste se koncentrisali na di"anjc. kazace stariji kaluder. Ono sto CU sada reci ne vazi za laike. Dok je svima slobodno da vdbaju zazen i da slusaju rosijeve komentare tokom se!iina. U manastirima gde je disciplina slaba stariji kaluder cesto ce reei mladem kaluderu: »Na kom koanu radis?« Kad dobije odgovor. uvrstio tajno ucenje. sve ove formalnosti? Dokusan nije. koje odgovara dokusanu. Slicno tome. necete to moci da ucinite. u cetiri oka. ne mozemo reci da je nase vezban]e zazena aure nticno. Mi nismo u stanju da. upotrebljavajuci ostre reci. na primer.. Mogu se. Ukoliko niste potisnuli svoj ego. Za to znamo . U redu je ako pirate 0 svom stomaku. savijajuci ruke u laktovima. Za dokusan bi bilo ispravno obuci ceremonijalnu odecu. kako smo mi ohicm ljudi s egom. Na zalost.:. Vrlo cesto na javnim skupovima oklevamo da izgovorimo stvari koje hi mogle povrediti druge. koji obicno ozbiljno shvataju vezbanje. ili 0 vizijama koje mozda doz ivljavateo Ne bi trebalo. Ta obmanjivacka praksa podriva ucenje zena. najzad. po jedno na svakom od spomenutih mesta. Sledeca stvar koju zelim da pokusate jeste sikan---t3za. prosiriti gla• _:::I" da je neko tokom dokusana surovo is-~·'. trebalo bi da dodirnete tatami (prostirku) celom. ne pricajte 0 svojim koa=a ni sa kim. od perioda Meidi naovamo.Studije 6. vi u stvari odajete postovanje Budi kao da on sam upravo scdi tamo. . tokom skoro stotinu godina. mozerno poceti da uvidamo zasto se bez individualnog vodenja u dokusanu ne moze. novi ucenik treba da ponudi novcaniydar rosiju pre nego sto pristupi dokusanu. Sledeca tacka tice se vrste pitanja koja se mogu postavljati tokom dokusana. zasto on ne bi mogao bib otvoren i javan? Pre svega. Ucenjaci sekte soto pri akademskom proucavanju zena s pravom napadaju sis tern koana upravo na osnovu ovoga. to je odzovor-! a da pritom nisu potpuno shvatili znaca] tog koana. tome kako izgledaju razlicite vrste koncentrac. ako on. Cemu. ja CU ti reci odgovor«. Iz tih razloga ne bi trebalo . mada on to u stvari nije. nekim je jedna faza tog putovanja riztcnija od neke druge. mozete obuci bilo sta pristojno. Po izvornom obicaju. reci CU yam to kada budete zavrsili. »a ti ces mi zauzvrat kupiti kolace.. koja predstavlja vreme koje je namenjeno da se pred rosija. Na taj nacin. moze se neko upitati. u svoju sistematizaciju svih sutri u okviru os am pouka i pet razdoblja. kao sto je ohicaj u sekti rinzaj. Mozete pitati bilo sta sve dok to proistice neposredno iz vaseg vezban]a. ustezemo se da izreknemo celu istinu zbog straha da ce nam se smejati. OCigledno je da bi to stenlo njihovom vezbanju jer bi. iii 0 zuhima koji vas bole tako da ne mozete da jedete. ciji je znacaj u budizmu dub ok. krci. ne treba uzimati olako. Ali nemojte uci i gubiti vreme razrnisljajuci 0 cemu cete pricati. 7. moracere to ostaviti za naredni dokusan. Imajte na umu da 'rosi nije tek Budin izaslanik vee da on istinski zauzima njegovo mesto. Ali moze se desiti da nema slobodnog mesta u trenutku kada on zavrsi taj minimalni period vezbanja i da on u manastiru ostane mozda osam Ili deset godina. i svi nose raz licit tovar prtljaga (?ito ce reci. urnes to da -arni dodu do svog sopstvenog uvida i iznesu !a rosiju. ?ito bezrazlozno n kvari reputaciju r·:. cak ni sa svojim najboljim . Najzad. »Hadim rnu« ili »Vdbam sikan-tazu. oni zapamtili da je ono bio prinvatljiv odgovor. Ako se posle toga setite jOs necega. Ako budem imao iSta da yam kazern. ali ako on iz nekog razloga postane previse popustljiv. jer ce sledeca osoba vee ulaziti. posto je ono sto se odigrava izmedu rosija i ucenika tokom dokusana povezano sa problemima duboke i krajnje prirode. Ako nema tog individualnog vodenja. i drugi cekaju na red. i aa ta] bi se nacin njihovo vez hanje koana. Moze yam se ueiniti da privatnost dokusana pruza izvanrednu priliku za razrnatranje licnih ili teorijskih pitanja. Kada na vas dode red i kada cujete moje malo zvono. medutim. vi idete od jednog koana do drugog kako se vase razumevanje produbljuje.

i ona je polako postala napola ubedena u to. Oni cuju da se njihova sustinska priroda ni po cemu ne raz likuje od Budine . »Ne. jedan od njenih prijatelja je dobro odalami po glavi. bez koje ionako nikad niste ni bili. priglupi seljak koji se pominje u sutri. kada mi svako bude dosao sam.drugim recima. Kada sedite predugo. Gomila se okupila da gleda borbu." Nakon ovih uvodnih predavanja. napet kao zategnuta struna na luku. dostici cete tacku na kojoj cete poeeti da mislite: »Da li je to stvarno istina? . vas duh gubi svez inu. Isto je tako i kod sikan-taze. Medutim. dvostruko vazno. »Kod koga je moja glava? Gde je moja glava? Umrecu ako je ne nadernl« vristala je. Ali sta smo to mi otkrili? Jedino to da nikada nismo ni bili bez nje! No. dacu yam vezbu koja odgovara vasirn aspiracijama. oni nisu svesni mogucnosti jednog takvog doz ivljaja. Ako bi yam paznja popustila. Nista manje nije cudno veseliti se otkrovenju sopstvene sustinske prirode. Jednog dana.« Otkricc nase istinske prirode moze se uporediti sa Enjadatinim otkrieem sopstvene glave. Ako je taj doz ivljaj istinski. Mi smo poput Enjadate kada su joj njeni prijatelji govorili: »Ne budi luda. makar sarno za tren. sahrani. telo yam se umara i vasi napori donose manje plodova nego da ste ogranicili sedenje na periode od po trideset minuta. Nakon trideset minuta ustanite i hodajte okolo u kinhinu. Shikan z naci »nista osim« ili »samo«. Prema tome. ili verbalni usled primedbe pronicljivog ucitelja u pravom trenutku . Pocin]u time sto slusaju raznorazne teiso. naravno. Dobro zapamtite ovo.Evo je. tako ni mi nikada nismo odvojeni od svoje sustinske budastvenosti. Na PQcetku je napetost neiz bcsna. nesto ih vuce da je otkriju svim svojim bicern. spremni.pa ipak.. .. Kako je vecina ljudi ravnodus~a prema probudenju. Ispocetka. videla je da nema glavu. mora da jeste. Isto je tako i sa satorijem.Kulture Istoka [e. za pola sata cete se preznojiti. verujuci da je luda. ali sa iskustvom taj napeti zazen sazreva u opusteno. budastvenosti. da je i sarna os nova univerzuma istovetna sa njihovom sopstvenom budastvenoscu . odnoseci sa sobom sve pomisli 0 ostvarenju. Prica se da se taj dogadaj zbio u Budino vreme. To je duh nekoga koje suocen sa smrcu. sikan-taza je vezba u kojoj je duh intenzivno zaokupljen jedino sedenjem.« lznenada. dye ili tri noci necete moci da spavate od srece. Vailradata. Da. Nakon sto se njena radost stisala. lako su joj svi govorili: »Ne budi luda. isto tako iskusni majstor sikan-taze sedi bez napora. U ovoj vrsti zazena duhu. Ispravno stanje duha ovde je stoga. sikan-taza je poviseno stanje usredsredene svesti pri kome niste ni napeti ni usurbani. Ta »glava« odgovara.. kao i stepenu vase resenosti. Da li je to tacno ili je legenda ne mogu reci. a za -sedeti«. Odjednom im sine i uzviknu: »Pa z naci da i [a mora da posedujem budastvenost! Ali gde je ona?« Tako oni. mi toga nismo svesni. jer bilo je trenutaka u proslosti kada je morao da se napregne do krajnjih granica da hi se izborio za goli Zivot. Licern u lice sa svojim protivnikom. Ali nernojte ni jednog trenutka pomisliti da se takvo sedenje moz e post ici bez dugotrajnog i upornog vez hanja. nastavljajuci svoje iz hezumljeno traganje. imam jet Ja ipak imam glavu! Tako sam srecna!« To je zanos kensoa. i posto niste gluvi vi ih cujete. Pre rna tome. Ali ni jednog trenutka vas duh nije prlvucen tim culnim utiscima. Ali to nije uvek bilo tako. tako da yam svaka rec tone u podsves t. Pitam se . bez obzira da li smo probudeni ili ne. Kada se telu onemoguei kretanje. koji im se cine protivrecnim i zhunjujuclm. ipak je sada telo spreeeno da rasipa svoju energiju.. U poredenju sa nevestirn macevaocern majstor svoju sablju upotrebljava bez napora. Najzad su je njeni prijatelji. nasem urodenom savrSenstvu. glava ti je na ramenima. jer mu tehnika nije bila savrsena. Njeno vezivanje moze se uporediti sa otpoc. Njena podsvest je pocela da prihvata cinjenicu da je mozda ipak bila u zabludi kada je mislila da je izgubila glavu. nap ada sabranog duha. koji nema podrsku takvih pomocnih sredstava kao sto su brojanje daha ili koan. Vecini ljudi nikada i ne pada na pamet da poseduju budastvenost sve dok ne cuju Shujo honrai hotoke nari . pocin]u traganja za svojom istinskom prirodom.staviSe. petnaest miDuta. na sta ona. spreman i sabran. necete moci da zivite u skladu sa svojom okolinom ili da nastavite putem istinske duhovne prakse. planina Fudi. u holu i soku. 3 Tokom putovanja iz Indije u Japan. 8. Kada se povuce delirijum odusevljenja. to se u sutri ne kaze. Oni su poput Enjadate dok je bila nesvesna svoje glave kao takve. jer to se vrlo cesto pogresno shvata.. nije! Ne. ona je odhijala da poveruje u to. ali nikako ni preterano labavi. Podrska koju su Enjadati pruzili njeni prijatelji moze se izjednaCiti sa slusanjern rosijevth komentara (teisho). kao sto je i Enjedatin bio u njenom uverenju da nema glavu. duh postiZe izvesnu meru smirenosti. Ovim zavrsavamo razgovor 0 sikan-tazi. zavrista »Jaol. snazan udarac m oze gurnuti vas duh u svesnost 0 sopstvenoj istinskoj prirodi . neprekidno ste budni. us led toga sto je duh zamucen. Kada se to desilo Enjadati. Takvo stanje ne moze se odrzavati dugozapravo. Enjadata se povratila iz svog polusumanutog stanja. Kjosaku nije koristan sarno kao sredstvo koje vas goni napred. tamo gde je oduvek i bila«. ne misleci ni na sta drugo.: To je jedna izvanredna parabola koja ce. No i pored svega.. nije! Neko mora da ju je uzeo!« vikala je. njih je tesko raz umeti. vi ih vidite krajiekom oka. sikarr-tazu ne hi trebalo da radite duze od pola sata u jednom sedenju. U sikan-tazi duh mora biti stalozen i u is to vreme cvrsto ukorenjen ili masivno sabrankao. has kao i Enjadata kada joj je nestala glava i kada [e pocela da juri naokolo trazeci je. Biti presrecan pri pronalazenju sopstvene glave koju ste oduvek imali u najmanju je ruku cudno. Sada cu detaljnije pokazati znacaj prvog dela price. cak i zimi u nezagrejanoj sobi. ne prelazite s jedne veZbe na drugu sve dok niste u stanju da brojite od jedan do deset a da se ne zabrojite iii izgubite racun to· kom~ recimo. recimo.. pogledavsi u ogledalo. I has kao sto i majstor macevanja u opasnosti vadi svoju sablju bez nap ora i. a zatim opet nastavite sa sedenjem. biva na misteriozan nacin pretvoren u prelepu devojku Enjadatu. Bas kao sto i Enjadata nikada nije bila bez svoje glave. Kad jednom steknu cvrstu veru u stvarnost budastvenosti. Posto niste slept. poclnjete da vodite istinski prirodan Zivot i u tome nema nicega cudnog. Isto tako je i u zazenu udarac od ogromnog znaea]a.njanjern zazena. is tog momenta hili biste iseceni. Parabola 0 Enjadati U drugoj polovini ovog predavanja pozahavicu se pricorn i Enjadati. koja potice iz Rjogon (Surangama) sutre. I mada je duh i dalje rasejan. Kako bilo da hilo. uvek si imala glavu. oni sebe vide suprotstavljene svetu pojedinacnih stvari. usled toplote k oja nastaje kao posledica intenzivne koncentracije. ako 0 njoj pazljivo razmislite. ona je bila toliko izvan sebe od odusevljenja da je jurila naokolo vicuCi: ). Zabluda je misliti drugacije.rnoze dovesti do samospoznaje. ali stanje vaseg duha ne moze se nazvati prirodnim sve dok se u potpunosti ne oslobodite stava »Ia sam postao probuden«.ako doae prerano nece biti delotvorna . Postepeno su je njeni bliski prijatelji ubedili da je uvek imala glavu. Ta ekstaza je nesto istinsko. sok je bio toliko velik da se ona potpuno izbezumila i pojurila okolo zahtevajuci da sazna ko joj je uzeo glavu. dok ju je zapravo oduvek imala. Meautim. bez ob- Ako radite bez ucitelja. ali alusajuci ih paz ljivo. Ovp predavanje havice se sikan-tazom.»Sva hica obdarena su budastvenoscu jos od samog pocetka. Ali duh takode mora biti budan. Zasto bas tog jutra. Enjadata je bila lepa devojka koja ni u cemu nije vise uZivala nego da se svakog jutra gleda u ogledalu. Ako istinski radite sikan-tazu. . Fiztcki trzaj pod udarcern stapa (kyosaku). i istog trena Enjadata je uvidela da [e samu sebe dovela u zabludu misleci da je izgubila glavu. Zamislimo da ucestvujete u nekom macevalackom dvoboju kakvi su se nekad odigravali u starom Japanu. itekako je lako da odluta. kada dostignete odlucujuci stupanj u svom zazenu. to je jedno polusumanuto stanje. u probudenje. dok ta z naci »udarati«. razjasniti mnoge nejasne stvari u budizmu. a ipak krajnje sahrano i hudno sedenje.. sve dok ne dostignete tu tacku. U svakom slucaju. >To je tvoja glava! Eto tu je!« uzviknuo je njen prijatelj. odvukli kuci i zavezali je za stub da hi je sprecili da se povredi.

L. dok ne postignete satori-probudenje. to proizvesti efekat koji odgovara desetogodisnjem trudu . Rec inga. i kako zapravo vi kroz svet jednosti sagledavate svet razlikovanja. bez obzira da li smo probudeni ili ne. S daljim vezbanjem. Ali kako su ovaj uzrok i posledica istovremeni.koji kradu iii ubijaju. postaje [asnija.rvari. Imajte na umu da se ovo predavanje nece baviti ohjasnjenjem uzroka i posledice u 8irem smislu.« Tu on kaze da ispravni zazen predstavlja ostvarenje duha usmerenog ka probudenju (bodhi-duha). vi u vasem zivotu ostvarujete aspekt jednosti. mi smo izvan sebe od radosti. onaj koji je istinski shvatio razlikovanje. prekrsilac zakona nije sustinski zao. cak i ako bi on zeleo da vasubije. ne odbacujuci nista.. razlike sada sagledavate i kroz aspekt jednosti. Nastavljajuci sa vesbanjem narednih koana.moraju se izdvojiti radi bezbednosti ostalih. Prema tome. 0 zazenu ne bi trebalo da raz misljate u terminima vremena.predstavlja ekvivalentnost iii nerazlikovanje. najzad. to predstavlja ispoljavanje samog probudenja. implicira i stupanj i razlikovanje.u nije bila bez glave. u svom Shobogenzo-u kaze: »Cak i zazen pocetnika izrazava celinu njihove sustinske prirode. Jednost i mnostvenost Kada imate kenso. Od trenutka kada se otpocne sa vezhanjem. jdce sarno kad je gladan. U ovom dubljem raz umevanju jednosti osecacete neprocenjivu vrednost svake stvari u univerzumu. Ali sada mi je sasvim lako da razlikujem lica.predstavlja nesto sasvim drugo. Na isti nacin.u ovom slucaju aspekt moralnog razlikovanja. ako nastavite da radite na narednim koanima. Postepeno se pojaeava jasnoca i sposobnost da se zivi u ovom svetu jednosti. 9. U svakom alucaju. Cak i nakon kensoa. niti mora znacttt da je lose ako je nekom za to potrebno puno vremena. po svojoj prirodi Ciste budastvenosti.« Zazen je uzrok cija je posledica probudenje. ako upraznjavate zazen godinu dana. nakon prohudenja mi shvatamo da od samog pocetka nikad nismo bili :~l budastvenosti. planine i reke.matraju retrospektivno... koja znaci uzrok i posledica. napredujete po jasno odredenim stupnjevirna koji se mogu smatrati lestvicom uzroka i posledice. Isto tako. Cinjenica je da su neki postigli duboko probudenje vee nakon nekoliko godina vezban]a. ili istovetni. kada se odusevila sto ju je nasla. Ova dublja svest. Medutim. kada se. Strogo govoreci. necete biti u stanju da se borite protiv nekog drugog. To predstavlja visi stupanj vezbanja. otvara yam se uvid u svet jednosti ili jednakosti. Brzo postici probudenje nije obavezno nekaprednost. mozete pomisliti: »Ako kroz iskreni zazen u nasern svakodnevnom Zivotu ostvarujemo kensostanje duh. No bez obzira na to. Medutim. vi jos uvek ne razumete svet razlikovanja. dok ichinyo oz nacava ekvivalentnost ili istovetnost ili jedinstvenost. ne bi yam bilo moguce cak ni da pokusate da se suprotstavite. Poveztmo to sada sa parabolom 0 Enjadati. raz licit od onoga »uzrok i posledica su jedno isto«. jer cete i stvari i ljude sagledavati kao sustinske aspekte vas samih. 31 . i to pogotovo vaz i onda kada ti drugi poseduju osobine koje ne volimo. osecanje da su drugi zapravo isto sto i ja jos uvek je slabo. Na primer. Cak i ako uopste ne tezite probudenju. svet za koji Ijudi obicno dde da ga razumeju. sto znaci da su uzrok i posledica jedna ista stvar. vase lice se ne razlikuje od vajiih tabana: jedno nije visoko a drugo nisko. Tako se u zenu kaze: "Ako sedis jedan minut. niti je onaj koji postuje zakon primer vrline.tupnjeva sus tina duha jednaka je Budinoj. ako deset godina radite zazen. i oni vrede is to koliko i mi.to ju je »nasla«. prvi ili donji stepenik. Ovaj izraz dolazi od Hakuinove Molitve u slavu zena. kada su je udarili. i ta] uvid moze biti plitak ili dub ok.~n-atilinasu istinsku prirodu. Tako zen maj~tor Dogen. DoZivevsi svet jednosti kroz kenso. kako nase vezhanje napreduje tako postepeno dolazimo do razumevanja i uvida. opazaju kao deo nas samih. i ova] potonji takode postaje jasniji. da bi drustvo skladno funkcionisalo.a. 10. cela se priroda. jos uvek niste u stanju da Zivite kroz to iskustvo. 0 kojoj sam ranije govorio. otvaraju nam se oci za cinjenicu da je zazen ostvarenje nase. Kada istinski shvatite svet jednosti. No i pored toga.sve to su raz liciti koraci ili stupnje~J napredovanja .. kada je pocela da misli »Mozda je tako«. Onaj ko je shvatio svet jednosti.. vee jedino u vezi sa vezbanjem zazena. i u stanju je da zivi u skladu stirn. misli da razume relativni. posto. Kada se ekstaza povuce. S plitkim kensoom mi se opiremo osecanju da su takvi Ijudi zaista isto sto i mi sami. Zbog toga i kazemo da su uzrok i posledica istovetni. naravno. sagledavajuci svaku osobu u svetlu njenih jedinstvenih osobina.predstavlja. ne-razlikovanja. ::u"o i mi moramo proci kroz sukcesivne -rupnjeve zazena da bismo neposredno . gde svaka stvar jednako vredi. nikada se nece prejesti. Ti sukcesivni -rupnjevi su uzrocno-posledicno povezani. jedan minut ces biti Buda. vasa svest 0 svetu jednosti. pak. Taj zazen je saidodo. da se razumemo. Doaivljaj probudenja je iznenadan. duha kojim smo svi obdareni. a ona uzviknula .. dolazi tek kad je vase veZbanje potpuno sazrelo. a pogotovo cudnog. i najzad. Posto je to tako. pri kojern Budin put obuzima vase celokupno bice i ulazi u sve pore vaseg Zivota. naime relativnost . Kada sam prvi put dosao u Ameriku i posmatrao lica ljudi. u jednom sustinskom smislu. odgovarati jednogodisnjern trudu. a i tad a sarno onoliko koliko je potrebno da bi zadovoljio glad. dok postoje mnogi stupnjevi koji odgovaraju duZini vezbanja. To potonje je jedan poseban efekat. Dok [e u izvesnom smislu tacno da ce efekat. pa to je to« . Kada vredno vezbate svaki dan. Na pocetku. samilosno ce seodnositi cak i prema ljudima koji imaju ubilacke namere. njena radost stisala i kada je imati glavu po-talo toliko prirodno da 0 tome vise nije ni mislila . ali to je shvatila tek ~. Desava yam se da se nekako stalno vracate na prethodno stanje duha. Obican covek. Iako svega toga isprva nismo svesni. Uzrok i posledica su istovetni ~e mozete se nadati da cete shvatiti uzvisenu prirodu zena ako ne razumete ovo predavanje 0 inga ichinyo. kada uvidite da je sve jedno i kada vise niste suprotstavljeni spoIjasnjern svetu. Trenutak u kome je u ogledalu videla da nema glavu i pojurila okolo trazeCi je . Cuvsi ovo sto sam upravo rekao. Slieno tome. Ljudima mosete pomoci jedino onda kada ste u stanju da prepoznate i prihvatite razlike medu njima. Ovu znaeajnu stvar ne smemo smetnuti sa uma. S produbljavanjern vesbanja ta se prepreka postepeno topi. postajete sposobni da vodite zivot jednakosti i da uvidite da cak ni ljudi za koje smatrate da poseduju negativne osobine nisu nista gori od vas samih.. ljudi koji idu protiv prihvacenih zakona . kroz zazen koji upraznjavate svim svojim srcem postepeno cete postajati svesni sveta jednosti. jer taj drugi predstavlja nista manje nego jednu manifestaciju vas samih. u vezbanju zena postoji i iznenadnost i postepenost. svaki put kada razrestte sledeci koan. Tokom svih tih . i da ce. shvtarno da nismo dosli ni do cega posebno izvanrednog. koji jos nije probuden. to iskustvo biha potvrdeno i vi se u svet ne-dvojnosti vracate bistrijeg pogleda. Razumeti i delati prema razlikama nije jednostavno. cemu onda uopste i misliti na kenso?« Kao sto ste me culi da govorim toliko puta.tupnjeva ona. ni u jednom trenuti. u . ne mozete ocekivati da cere imati duboko unutrasnje razumevanje inge. Prema tome. opasanje jednosti nije jasno=jos uvek je tu ide]a >>llecegasto mi je suprotstavljenoe. sto je u paraboli predstavljeno Enjadatinim uvidom da je oduvek imala glavu .·(. Spozna]a tog.kada u jednom trenutku uzviknete »0. Kada su je njeni prijatelji privezali za stub insistirajuci da irna glavu. obicno je prvi kenso plitak. sa probudenjern. svi su mi izgledali isti. Tek je tada sve potpuno prirodno. morala da prode kroz sve te faze da hi -nvarila cinjenicu da je oduvek imala glavu. ali do istinskog razumevanja dolazi se tek kada se duboko shvati aspekt jednosti. kada se po. samom vezban]u inherentnog probudenja .sto ce reci. dok su drugi veZbali i po deset godina a da nisu doziveli probudenje.ipak se rezultati zazena u terminima probudenja ne mogu meriti duzmom veZbanja. kada ste zazenom obuzeti do samotranscendencije. I bas kao sto je i Enjada:. kao i ona kad je pronasla svoju glavu. jasno je da postoji jos jedan aspekt. Shvativsi aspekt jednakosti. svakodnevni svet razlika. i ta spoznaja zahteva da snazno verujemo u mogucnost da nam se oci otvore za tu istinsku prirodu. na primer .Jao!« i shvatila da ipak ima glavu. ali je integracija tog iskustva u zivot postepena.: ':rnjenica da smo mi u sustini Buda.Studije zira na to. i niste svesni tog probudenja. Uzmimo telo kao jedan konkretan primer apsolutne jednakosti stvari. na svakom od tih raz licitih .

vera neokaljana sujeverjem i verovanjern u natprirodno. To je [edna goruea resenost da se ta sumnja rasprsi svom silom nase energije i volje. U saidodou. Bez nepokolebljive vere u ovu sri Budinog ucenja nije moguce daleko dospeti u veZbanju. po budlstickom gledanju. Tako sa datdo zenom bde dozfvljavamo satori i razresenje te sumnje. zasto se obican covek uopste ponasa drugacije od Bude. Druga neophodna osohina je osecaj snazne sumnje (daigidan). sukoba i patnje. Kad je u pitanju spora i ne bas najbistrija osoba. to je veca energija i resenost s kojom je trazi. cinjenica da je . sastoji u tome da je ljudska priroda. To [e nesto vise od pukog verovanja.koji je. gog. da yam odredi odgovarajuci koan i. njihova zelja da sle~e Budin put je jasna i istinska. intenzivnog samoispitivanja. bez greske. i naj ee zazen na taj nacin ostati lisen svog osnovnog izvora podsticajne snage. koja egzistenciju ne sagledava kao ogranicenu sarno na jedan zivot vee kao neprekidno proizlazenje jednog zivota iz dru- 5 Nije mudro samom sebi odrediti koan. Ne postoji jedan odredeni nacin veZbanja koji odgovara svima. posto sedimo u nepokolebljivoj veri da smo po svojoj prirodi Bude. Odatle. nije mogla da ispari. duboke zapitanosti. Sto je duze ne nalazi. Nemojte dodavati nista zbog ponosa. onaj koji sebe svrstava u prvu grupu dobija da veZba brojanje daha. Prvi i najpovrsnt]i nivo ne ukljucu]e veru u zen budizam. i oni koji poseduju evrstu resenost da postanu probudeni. To stanje duha mogu ilustrovati jednim jednostavnim primerom. u neposrednoj proporciji sa snaznom verom. nase individualne aspiracije nisu podjednake. U zavisnosti od toga sta mi budete rekli. vee »plaruna sumnje« . dok ce ponesto nervozna ili osetljiva osoba holje vezbati zazen bez toga. Dok su u daidou pri~utna sva tri. naime u bompu (obicni) zen. onaj u trecoj . odredicu yam zazen koji varna najbolje odgovara. ovakav kakav je. Drugi nivo aspiracije jeste nivo koji ne zadire dublje od zelje da se upraaljava zazen radi poboljsanja fizickog ili mentalnog zdravlja. To je kao da savrseno dobro znamo da smo milioneri a ipak. Te se aspiracije daju razvrstati u cetiri glavne grupe ili nivoa. bez kojeg bi bio tek puka filozofija. Stavise. To je sumnja koja nam ne daje mira. secate se. cija se sus tina. To je zazen u kojem se sazrevanje odigrava prirodno dosti7uei vrhunac u probudenju. Ideogram za kon znaci »koren«. s vasom pomoci. spada u prvu od pet vrsta zena. oni dolaze otvorenog duha i poniznog srca.« Drugi mi kazu: »Parim od hronicno pokvarenog stomaka. poseduje ogroman duhovni znacaj. koja bi vrsta zazena bila dobra za to?« U zavisnosti od vrste osobe i snage njene resenosti. . nalazimo da smo gladni i bez ijedne pare u dzepu. nepromerljiva poput ogromnog drveta ili velike stene. Ako se ne pitamo zasto postoje pohlepa i SUkobi. dalje. ne obicna sumnja. Medutim. obicno je pozeljno podstaknuti je kjosakuorn.drugim recima savrseno. oni su uspostavili veru u stvarnosti iskustva prohudenja. Povezacu sada ta tri nuzna preduslova sa daido i saidodo zenom.neki koan. upitao: »Da Ii je verovanje da smo mi Bude nesto vise od prihvatanja cinjenice da je svet. ko je sasvim pogresno shvatio stanje duha koje zahtevaju ova tri preduslova. On pocinje da je traz] potpuno uveren da ce je naci. a onaj u cetvrtoj . Budizam se cesto opisuje kao racionalna religija i kao religija mudrosti. Ja yam mogu odabrati najdelotvorniju vezbu jedino ako vasa procena sopstvenih osecanja bude iskrena. pogotovo u pocetku. nikoga nije bilo u blizini. pristupaju zenu vodeni srecnim karmickim okolnostima. Tri osnovna preduslova nJa zena vezba- Ono sto cu yam sada reci odnosi se pre svega na daido zen. po svojoj prirodi potpuno. verujuci u istinitost Budinog ucenja da smo svi mi obdareni besprekornim probudenim duhom odlueujemo da i sami otkrijemo i doZivimo stvarnost tog duha.a to je nesto sto neophodno proiatice iz snazne vere. i ne oduzimajte nista zbog Iazne skromnosti. a ideogram za shin . oni koji vezhaju zen iz vere u uzvisenu prirodu Budinog ucenja. Kada dolaze pred svog ucitelja. po njemu. Uzmite nekog coveka kOji sedi i pusi i odjednom shvata da [e lula koju je do malopre ddao u ruci iscezla. Prvi od tih preduslova vezbanja zena je snazna vera (daishikon). Sada cu ukratko ponoviti ove cetiri grupe aspiranata: oni koji. Budizam krece od Budinog savrsenog probudenja. da yam pruzi neophodne savete.od miliona ljudi koji nernaju pojma 0 budizmu . Desi se da neko prosto cuje za to i odluci 0 tome da bi zeleo da sedi sa nekom grupom koja radi zazen. jer su sreli ljude koji su ga doziveli. dogada] koji nije slucajan vee odreden karmom i. Ali on jeste religija. Iakse promasiti zemlju kad spustamo stopalo na nju nego prornasiti postizanje savrSenog probuden]a. ako se secate. na neki neohjasnjiv naein. Za razliku od daido zena saidodo . ohicno mu. Malopre je bila tu. nista nas ne nagoni da je se oslobodimo. daju mi svakakve cudne odgovore.sakin-tazu. ili da ueestvuje na sesinu. Snazna sumnja postoji.KrajS engleskog preveo Marko Zivkovic 12. To je sumnja koja se tice pitanja zasto izgleda da smo mi i svet toliko nesavrseni. U isto vreme. Mi duboko verujemo u njegovo probudenje. 4 Pazite. ili i jedno i drugo. sve sto postoji. Svakom nasom porom. To. jer zahteva uporno i reseno sedenje. Ne zaokuplja nas nikakva sustinska surnnja onog tipa koji sam pominjao i. Oni znaju da je to iskustvo zivotna stvarnost. da je vrba zelena i da [e karanfil crven?« OCigledno je da se ovde radi 0 zabludi. Na treeem nivou nailazimo na ljude kOji." Kada mi ucenici PI? prvi put dolaze pojedinacno. toliko puni strepnje. do kojeg je dosao uz velike napore. najsnazniji je element vere. onaj u drugoj kategoriji . i uCitelji iz davnih vremena govorili su da [e dok su ta tri elementa istovremeno prisutna. prema tome. Oni shvataju koliko je uzvisena budisticka kosmologija. Cetvrti nivo obuhvata one koji su cvrsto reseni da spoznaju svoje istinsko sopstvo. iIi i jednog i drugog. Iz tog osecanja sumnje prirodno proizilazi treci neophodni preduslov. ja preporucujem ono sto mislim da je odgovarajuca vezba. saU zenu . s druge strane. spremni da slede svaki pravac na koji im on ukase. prema tome.»vera«. i mada se resenost da se ono postigne jOs nije probudila.Kulture Istoka 11. Pre neki dan me je neko. ova tri elementa su nezaobilazna u oba vida zazena. sigurni u saznanju da ce na taj naCin postici svoj cilj za najkrace vreme. kada nam nasa duboka vera zapravo govori upravo suprotno. Iskreno mi recite vasa osecanja.sumnja< podrazumeva ne skepticizam vee jedno stanje zbunjeno8ti. Uopsteno govoreei.pracen]e sopstvenog daha. u nama se nece probuditi resenost da raz restmo tu oCiglednu protivrecnost izrnedu onoga u sta verujemo dubokom verom i onoga za sta nam nasa cula kazu da je upravo obrnuto. prema tome. Nakon ovoga dolazicete mi jedan po jedan i ja eu vas pitati sta vi osecate da je priroda vasih aspiraci]a. To je. i ono sto ga Cini relir. i uvereni su da ga i oni takode mogu dostict. saidodo je najtezi od svih zazena. iako u nesto manjoj meri. Aspiracija Dok svi mi upraznjavarno zazen. ovaj izraz podrazumeva veru koja je cvrsto i duboko ukorenjena. naime u koju od ovih grupa vi spadate. No ipak. upravo ova sumnja predstavlja glavni pods trek za satori jer nas ni za trenutak ne pusta na miru.ijom upravo je ta] element vere. ne zadovoljavajuCi se vise sarno time da poboljsaju svoje fizicko i mentalno blagostanje. prema tome. [aka resenost (dai-funshi). Sarno uCitelj kod koga ste bili na dokusanu i koji. vrsen. poznaje vas temperament. Neki kazu: »Mislim da ja spadam izmedu prve i druge grupe. zele da krenu Budinim putem. aspiracije i sposobnosti moze. ali se takode odnosi i na saidodo.[edna odredena osoha dove dena toj neprekinutoj liniji dugoj 2500 godina predstavlja. ne posedujuci neku odredenu veru.ne sadrZi gorljivu teznju ka probudenju. najprocisceniji vid zazena . . oni koji vez haju zazen vodeni jedino zeljom da unaprede svoje fizicko ili duhovno zdravlje. pa cak ni povrsnu upoznatost s njim. koji je prvenstveno usmeren ka satoriju. gde se krug ljudske sudbi~e zavrsava tek dostizanjem budastvenosti. svemocno . pa da li histe mi dodelili neki vid zazena koji bi mi pomogao?« Hi ponekad neko kaze: »Pornalo sam neurotic an.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful