Razvoj obuhvata relativno trajne, kvalitativne i kvantitativne promene koje po smeru mogu biti i pozitivne i negativne, osim kada

su u pitanju patološke negativne promene Dečija psihologija – opisivanje razvoja Razvojna psihologija – objašnjenje razvoja Faktori razvoja: 1. Nasledni činioci – genotip, 2. činioci spoljašnje sredine, 3. Njihova interakcija. Konstruktivističke teorije – kroz interakciju bioloških i središnih uslova ljudi postepeno konstruišu svoje razumevanje sveta, i to je suština razvoja – konstrukcija. Filogeneza – razvoj živih bića tokom evolucije. Ontogeneza – razvoj kroz celokupan životni tok pojedinca – glavni predmet izučavanja razvojne psihlogije. Antropomorfizam – tumačenje životinjskog ponašanja psihičkim osobinama karakterističnim za čoveka. Kanon štednje – ponašanje ne treba objašnjavati višim psihičkim funkcijama ako je moguće objasniti ga nižim. Redukcionizam – tendencija da se čovekovo ponašanje poistoveti sa osnovnim fiziološkim ili biohemijskim mehanizmima zanemarujući čovekovu složenost. Kognitivni razvoj – razvoj mišljenja Socijalno-emocionalni razvoj – socijalni razvoj, moralni razvoj i razvoj emocija Stenli Hol – prvi masovno upotrebio upitnik; teorija rekapitulacije Džon Votson – osnivač bihejviorizma kao pravca u psihologiji. Sigmund Frojd – psihoanaliza; shvatanje o psihoseksualnom razvoju. 4 Teorije razvoja : 1. Teorija kognitivnog (saznajnog) razvoja Žana Pijažea – dete aktivno biće, koje aktivno konstruiše svoju spoznaju sveta. Funkcija inteligencije – adaptacija. Asimilacija – težnja organizma da okolinu prilagodi sebi Akomodacija – organizam menja svoje strukture u skladu sa spoljašnjim zahtevima. 4 stadijuma razvoja – svaki novi predstavlja rekonstrukciju prethodnog Konflikt između percepcije sveta i njegovog stvarnog izgleda. Uravnotežavanje – proces čiji je cilj razrešenje ovog konflikta. Lav Vigotski – naglašava socijalne i kulturne uticaje (socijalna dimenzija aktivnosti) Znakovni sistem – pomoćno sredstvo Vigotski-ova teorija – kulturno-istorijska teorija razvoja viših mentalnih delatnosti Aloplastičnost – spoljna oblikovanost viših mentalnih delatnosti Obučljivost – bazična karakteristika ljudske inteligencije, sposobnost da se uči u saradnji Sistematičnost vs nesistematičnost pojmova ZONA NAREDNOG RAZVOJA – nivo potencijalnog razvoja 2. teorija učenja – proizilaze iz bihejviorizma (naglašava ulogu iskustva u oblikovanju ponašanja). Ova teorija pretpostavlja da se mnogi oblici ponašanja stiču, a da je mehanizma tog sticanja učenje. Učenje je relativno trajna promena u ponašanju na osnovu iskustva. Klasično uslovljavanje – vezivanje prirodne reakcije za neutralnu draž (Pavlov) Instrumentalno uslovljavanje – povezivanje ponašanja i posledice tog ponašanja (Skiner)

Tri načina nasleđivanja genetskih poremećaja i drugih osobina: 1. Univerzalnost 3.. 2. Neposredni uzroci – sredina oko jedinke. podaci o ponašanju pojedinca ili grupa. Mendel smatrao da se svaka osobina prenosi posebnim genom. zadovolje. Nasleđivanje recesivnih gena za poremećaj – vrlo velika verovatnoća 3. stereotipnost specifična podražljivost. Empiristi – funkcionisanje u potpunosti određeno njegovim indivdualnim iskustvom Eugenetika –početak XX veka. Faze razvoja – psihoanalitičkog sazrevanja prema Frujdu: 1. nenaučenost. analna – 2-3 godina – navikavanje na čistoću i kontrolu sfinktera 3.senzitivni periodi. zna pravila i u dobroj meri kontroliše svoje slepe nagone.pubertet 4. Preko oštećenja hromozoma (Daunov sindrom) Kriterijumi razlikovanja urođenog od stečenog u razvoju: 1. 3. Rano javljanje ponašanja 2. Kvalitativno (merenje) i kvantitativno istraživanje (u koliko u nekoj oblasti nisu razvijeni odgovarajući teoretski i praktični okviri). Nikakvi podsticajni uslovi neće omogućiti da se razvije ono što genetski nije dato i obrnuto. falusna – 3-4 godine – interesovanje za polne razlike. a sredine kod osobina ličnosti. Kritični periodi – određena ponašanje se najlakše uče tokom određenih životnih razdoblja. Učenje uviđanjem – misaono rešavanje problema. Dominantno nasleđivanje – retki slučajevi. Redosled u javljanju Empirijska istraživanja – prikupljanje iskustvenih podataka. etologija – svako ponašanje može biti određeno neposrednim i evolucionim uzrocima. dolazak dece na svet (razvoj Edipovog kompleksa) 4. pokušaj kontrole reprodukovanja gena. Inteligencija u značajnoj meri određena nasleđem. Nativisti – funkcionisanje u potpunosti određeno genetskom strukturom.Učenje po modelu – posmatranje modela. faza latinacije – posle pete godine – dete je u sonovi formirana ličnost. Ego – deo ličnosti čija je funkcija da nađe bezbedne i prikladne načine da se osnovni nagoni izraze tj. psihoanalitička teorija – čovekovim ponašanjem upravljaju seksualni i agresivni nagon (Frojd). Faze empirijskog istraživanja: 1. a u manjoj sredinskim uticajem. Evolucioni uzroci – urođeni obrasci ponašanja (univerzalnost. Oralna – prva godina – fiksacija na ustima. 2. Problem istraživanja . Veći doprinos nasleđa kod sposobnosti. 5. genitalna faza . njena iskustva ili stanje.

Skala objektivnih indikatora – složena pojava se raščlanjuje na jednostavne komponente. Zavisna varijabila (pojava koja nas interesuje) i nezavisna varijabila (činilac koji utiče na zavisnu varijabilu) 3. 2. 2. Prigodno posmatranje (anegdotska metoda) – posmatranje interesantnog i spontanog. nastavljamo merenje varijabile tokom vremena na istim subjektima – longitudinalno istraživanje. Biografsko posmatranje – prelazni oblik između prigodnog i sistematskog. Faza embriona – najosetljiviji period prenatalnog razvoja. Dva načina izučavanja varijabile uzrasta: 1. Ambivalentna trudnica – nesvesno odbijanje preteranom brigom i pripremama za materinstvo – 24%. 4. P=f(U) – ponašanje je funkcija uzrasta Uzrastom kao nezavisnom varijabilom je nemoguće manipulisati. 10-14 dana. 6. Broj poređenja: N x (N1)/2 3. Porast veličine i težine bebe. Obrada podataka putem N x N matrica i preko sociometrijskih indeksa. Metode upoređivanja u parovima – prevazilaženje problema srednjih vrednosti tako što se pri određivanja ranga koristi poređenje svih članova grupe svakog sa svakim. Skala nedefinisanih kategorija – svakom članu grupe pridaje se određena oznaka koja se kod drugih subjekata može i ponoviti (dobar. Sociometrijski postupak – ispitivanje spremnosti članova grupe da druge članove grupe biraju ili odbacuju za neke zajedničke aktivnosti. okolina. prihvatanje trudnoće. Faza fetusa – traje do porođaja. 2. Skala definisanih kategorija – svaki stepen ima određenu verbalnu definiciju 5. 3. U razvojno-psihološkim istraživanjima uzrast je uvek osnovna nezavisna varijabila. 2. naknadno beleženje. Metoda čistog ranga –razvrstavanje vrednosti od najmanje do najveće ili obratno. Skala prinudnog izbora – date alternative o kojima se procenitelj izjašnjava Čovek teško može da razlikuje više od sedam nijansi odgovora. (lekovi. Karatkeristike ponašanja različitih subjekata na jednom vremenskom nivou – transfezaln istraživanje. 1. Posmatranje: 1. Kod eksperata moguće više. Rast se usporava u osmom mesecu Teratogeni – ne-genetski faktori koji mogu dovesti do poremećaja u razvoju ploda. pratimo promene ponašanja tj. Ova faza se završava osme nedelje razvoja. droga. nesistematičnost. Skala procene – jedan ili više nezavisnih ocenjivača procenjuju prisustvo nekog svojstva na definisanoj skali. Faza zigota (ovum) – usađivanje ploda u matericu. osrednji. Izbor metode ili tehnike za prikupljanje podataka. Faze prenatalnog razvoja: 1. infekcije. Nacrt istraživanja – eksperimentalno i neeksperimentalno istraživanje. strost. loš) – školske ocene. Brži rast ćelija na delu gde je glava. Plod veličine oko četvrtine milimetra. Hladna i uzdržana trudnica – 16% . a ponašanje čiji nas razvoj interesuje – zavisna varijabila. ponašanje. Preobražaj ploda u prepoznatljivi oblik.2.

S obzirom da je oplođenje najverovatnije sredinom ciklusa mogli bi reći da se dete rađa 266 dana po oplođenju. deset menstrualnih meseci. nehotičan i nenaučen odgovor određenog dela tela na određene stimuluse. srčana radnja (puls) 2. prenatalana faza – aktivnosti oralne regije i pre porođaja. Kriza – prelaz između faza.Katastrofalna trudnica – otvorena mržnja deteta i trudnoće 28% Materinski instinkt – pozitivan stav. faza sticanja inicijative . Već u prenatalnom stadijumu postoji začetak ega koji omogućava da se u stanju potrebne pronađe palac i zadovolji nagon na način koji je dostupan. Trudnoća normalno traje deset lunarnih meseci. Argar-skor – pet proba detetove vitalnosti ocenjenih od 0 do 2. Maternalna i perinatalna smrtnost. Asfiksija – potpuni prekid snabdevanja kiseonikom u produženom trajanju dovode do ozbiljnih oštećenja CNS-a. prokrvljenost (boja) 4. tonus mišića 3. faza sticanja autonomije 3. Nedonošče – novorođenče koje na rođenju ima manje od 2500gr. Prevremeni porođaj – do dve nedelje pre predviđenog termina. Nalazom kiselosti – biohemijskim pokazateljom stepena izloženosti nedostatka kiseonika – potvrditi Apgar-skor rezultate. Deglutativna faza razvoja ličnosti – predfaza oralnoj fazi. Prelazi se na fazu odojčeta koje traje do kraja prve godine života. Eriksonova teorija – teorija ličnosti. Perinatalna – od 22 nedelje od začeća – tokom porođaja – u prvih 6 dana po rođenju. Obe smrtnosti prate opštu razvijenost društva. Skor 10 ozn ačava bebu koja je bez egativnih posledica prošla kroz porođaj. Anoksija – patnje deteta usled produženog izlaganja smanjenom dotoku kiseonika kod dugotrajnih porođaja. npr. refleks hvatanja ili grljenja. Atavizmi – ponašanja koja su u prošlosti vrste imala vrednost a sada nemaju praktičan značaj. Stadijumi – nepromenljivi sled faza u razvoju. izgled kože. reakcija na draženje oko nosa i usta (refleksi) 5. Prate se u prvom minutu po rođenju i posle pet minuta od porođaja. Erikson je celokupan životni ciklus podelio na osam perioda: 1. Neotenija ili fetalizacija – pojava rađanja u nezrelom obliku za preživljavanje. Kraj novorođenačkog perioda – otpadanje sasušene pupčane vrpce i postporođajno nadoknađivanje gubitka telesne težine. tj. disanje. Refleks – jednostavan. Trudnoća traje 280 dana računato od prvog dana poslednje menstruacije. faza sticanja poverenja 2. Pokazatelji: 1. Dečaci nešto duži i teži i više ih se rađa.

Socioemocionalni razvoj – prvi . ali nedostaje apstraktno mišljenje. Kognitivni razvoj – učenje putem klasičnog uslovljavanja. Motorni razvoj: . Govorni razvoj – nastavlja se proces intenzivnog učenja. faza integriteta Prve četiri u detinjstvu. Adekvatne draži – ne za koje postoje formirani čulni organi. faza intimnosti 7. pokušaja i pogrešaka i oblici socijalnog učenja po modelu. produktima i idejama. Socioemocionalni razvoj i razvoj ličnosti – sve viša zainteresovanost za druge i njihova mišljenja. zrelosti. Srednje odraslo doba – kriza srednjih godina. Usvajanje normi i određenog nivoa odgovornosti. potomstvo. Adolescencija Preuzimanje uloga. 100cm. sve logičnije i sistematičnije. Stadijum intimnosti – pronalazak partnera i zasnivanje porodice. pojava prve reči. faza formiranja identiteta 6. ovladava važnijim veštinama: mišići postaju snažniji i porast kapaciteta pluća. Kognitivni razvoj – stadijum formalnih operacija – apstraktno mišljenje. Srednje detinjstvo – od polaska u školu (6-7) do pojave puberteta (11-12) Fizički i motorni razvoj – sporiji rast nego u ostalim fazama. lingvistička faza (između 11-14 meseci). Stadijum formiranja identiteta Odraslo doba i starost Prelazak u nju kasno u trećoj dekadi života.4. ostale tri tokom odraslog doba. Stadijum inicijative. razvoj autonomije nasuprot stida i sumnje – 2-3 godine. Socioemocionalni razvoj i razvoj ličnosti – frekvencija konflikata veća u porodičnim relacijama. Kognitivni razvoj – počinje da liči na mišljenja odraslog.scoijalni’’ osmesi (6-10 nedelja). Iskustvo u percepciji – konstantnost oblika i konstantnost veličine. Rano detinjstvo Motorni i fizički razvoj – do dve godine ovladava se osnovnim motornim veštinama. Mlađe odraslo doba – period najveće energije i stresa u razvoju. Fizički i motorni razvoj – telesno i polno sazrevanje najizraženije. karijera. Stadijum integriteta – nakon završetka karijera i staranja o ljudima. faza usvajanja odgovornosti 5. formiranje identiteta. Govorni razvoj – preverbalna faza (vokalizacija). Preuzimanje profesionalne i roditeljske uloge. Kasno odraslo doba i starost – degradacija i povlačenje.. Stadijum stvaranja – porodica. promene unutar socijalne mreže. potreba za oslobađanjem stanja emocionalne zavisnosti od roditelja. razvoj inicijative spram krivice – 4-5 godina Minimalan fizički uslov za polazak u školu – 18kg. Percepcija – pridodavanje značenja čulnim podacima. Tri stadijuma: sticanje poverenja nasuprot iskustvu nepoverenja – tokom prve godine života. faza reprodukcije 8. peta u mladalaštvu. Endolimfa – tečnost u srednjem uhu pomoću koje koristimo čulo za ravnotežu.

nezavisno od potrebe fizičkog tipa. Neprimetnost i sporost 3.Razvojna disgrafija – zaostajanje u pisanju. . ne u meri kao što se na početku mislilo. Razvojni poremećaji psihomotorike: . Rano iskustvo kao presudni faktor u razvoju – karakteristike: 1. potom onim bližim periferiji. a tek na kraju perifernim grupama mišića b) Cefalo-kaudalni pravac se odnosi na razvoj motorike od glave prema ekstremitetima.Razvojna dispraksija – nespretnost .a) proksimo-distalni pravac razvoja – najpre se ovladava pokretima koji su bliži osovini tela. Nimfomanija – učestalo menjanje seksualnih partnera bez samokontrole. Psihosomatski poremećaji – poremećaji pod uticajem emocija (menadžerske bolesti). Utiskivanje – vezivanje urođene reakcije praćenja za neki objekat kod ptica. zaštitom. Afektivna vezanost – slična utiskivanju kod životinja. Sindrom hospitalizma – nastaje gubitkom značajne osobe detetu i može završiti smrtnim ishodom uprkos zadovoljenja biolođkih potreba. Rano iskustvo kod životinja – potreba za određenim fizičkim kontaktom primarnija u odnosu na hranjenje.dan) Strah – osmi mesec (prepoznavanje i razlikovanje stranca) Semantičko NE – od kraja prve godine potreba za zabranjivanjem i kontrolom detetove aktivnosti – uspostavlja se oko 18. Rano iskustvo kod ljudi – nenadoknadivost štetnih efekata ranog učenja. 4. Efekti ranog učenja nisu specifični nego su opšti. Osmeh – treći mesec (najraniji zabeležen Špic – 26.Hiperkinetički poremećaj (ADHD) – poremećaj pažnje ili psihomotorna nestabilnost.Razvojna disleksija – poremećaj početnog usvajanja čitanja. Satirijaza – muška verzija nimfomanije. . utehom. Afektivna vezanost = detetova potreba i poziv za brigom i zaštitom + majčin odgovor na taj poziv. odsustvo emocionalnosti i nemogućnost doživljaja zadovoljstva u seksualnim odnosima.Razvojna dislalija – tepanje . Komponente emocija: fiziološke promene. promene u spoljašnjem ponašanju i subjektivni doživljaj emocije. Lateralizacija – podeljenost tela na dva komplementarna dela. . potreba za kontaktom. efekti ranog iskustva su relativno trajni. Ograničeni period tokom razvoja kada je učenje najuspešnije. ali nisu suština čovekove prirode. . a mozga na dve usklađene polovine. Ireverzibilnost efekta 2.Razvojna diskalkulija – teškoće u savladavanju računskih radnji. Društvena pravila kanališu zadovoljenje potreba.og meseca Anaklitička depresija – depresija fizičkog odvajanja od majke na duže vreme.

Finalizam – sve u prirodi ima unapred utvrđen plan primeren ljudskim potrebama 5. Holofraze – rečenice sastavljene od jedne reči . Artificijelizam – ceo svet rezultat ljudske aktivnosti 4.Frigidnost – smanjena sposobnost doživljavanja seksualnog uzbuđenja kod žena. Magizam – sopstvena aktivnost utiče na tok pojava (sunce ide za mnom) 6. realizam – abstraktno postaje konkretno. Fenomenizam – Dve pojave koje se odvijaju istovremeno prouzrokuju jedna drugu Glasovna ekspanzija – povećanje broja glasova u toku prve godine života. Egzibicionizam. animizam – nežive stvari imaju žive osobine 3. 3-4 meseca = 10 reči 18 meseci = 50 reči posle toga naglo uvećanje rečnika – eksplozija imenovanja. Voajerizam. Glasovna kontrakcija – mogućnost izgovaranja glasova samo iz svog jezika. Transvestitizam – oblačenje odeće suprotnog pola. realno 2. Specifičnost dečijeg shvatanja sveta: 1. Impotencija – muška varijant frigidnosti.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful