SADRŽAJ

UVOD

3

PRAVNI IZVORI

4

POJAM MIRAZA

5

OBAVEZA DAVANJA MIRAZA

7

PTRAVNA PRAVILA O MIRAZU

8

VRAĆANJE MIRAZA

10

ZAKLJUĈAK

12

LITERATURA

13

1

kao pravni institut kasnije. pripada većinski dio njene mirazne imovine. na poloţaj rimske ţene u porodici. U ovom radu ću obraditi temu koja se odnosi na miraz u rimskom pravu. u Justinijanovo doba. Sve gore navedeno sam detaljnije opisala i objasnila u svom radu. vremenom su se odrazili i na razvoj kasnijih. Obavezu davanja miraza imali su gospodar porodice. pa i sada vaţećih pravila u porodiĉnom pravu. Mirazom je ţena dobijala odreĊenu materijalnu sigurnost u sluĉaju razvoda braka. Pomenuti pravni instituti imovinsko-pravnih odnosa budućih supruţnika. Miraz je. Vuĉica Rea sa Romulom i Remom. iz njih moţemo zakljuĉiti da se pod mirazom podrazumijevao imetak koji ţena donese u muţevljevu porodicu. Iako definicija miraza u starorimskim pravnim tekstovima ne postoji. Naĉin ureĊenja navedenih imovinskih odnosa oslikavao je duh vremena u kojem su nastajali i razvijali se u periodu trajanja drevnog Rima. ili nbjegovi ascedenti . U rimskom pravu nestali su. bitno odredio poloţaj ţene u rimskoj porodici. U ovom radu sam detaljnije objasnila pojam miraza i na koji naĉin su ga doţivljavali rimski graĊani. bez obzira na razlog razvoda braka. kako bi njen braĉni drug ili njegov pater familias lakše podmirivali ţivotne potrebe.a u rjeĊim i iznimnim sluĉajevimai majka djevojke. razvijali se i transformisali mnogi porodiĉnopravni instituti kao što su: sponsalia (vjeridba). Za miraz se veţe i proces vraćanja miraza ţeni koji je tek vremenom pravno ustanovljen na naĉin da ţeni. utemeljeni u rimskom pravu.UVOD Još kod starih naroda postojala je svijest o ureĊenju imovinskih odnosa izmeĊu budućih braĉnih partnera. muţevljevog otpuštanja ili njegove smrti. donatio ante nuptias (darivanje mlade) i dos (miraz). Cilj ovog istraţivanja je pokazati koliko i kako je miraz utjecao na odnos muškarca i ţene. osnivaĉima garad Rima 2 .

– Konstantinopol. pne. naţalost. Ipak. MeĊutim. Od svih braĉnih davanja u starom vijeku. prvi Rimljanin koji se razveo od svoje superuge. ta prva knjiga nije saĉuvana i. svibnja 483. te je dobio trijumf zbog vojnih uspjeha na Korzici i Sardiniji. najviše je prouĉavan miraz u rimskom pravu. ostali su samo tragovi o njenom postojanju. studenog 565. car Istočnog Rimskog Carstva (Bizanta) od 1. do svoje smrti. iz njegovog sadrţaja moţe se posredno zakljuĉiti da je ovaj pravni institut poznavao. Prvu knjigu o mirazu napisao je Spurije Karvilije Ruga 1 u 1. U tom vremenskom razdoblju razvijala se i pravna nauka. 11.PRAVNI IZVORI Historija rimskog prava obuhvata veoma dug vremenski period od gotovo trinaest vijekova. Miraz je detaljno obraĊen u Justinijanovom2 zakonodavstvu. Najveći broj radova. Dardanija (današnji Taor. 2 Justinijan I. 3 . blizu Skoplja. napisani su u devetnaestom i poĉetkom dvadesetog vijeka. vijeku prije nove ere. pravim imenom Flavius Petrus Sabbatius Iustinianus (Tauresium. Zakonik dvanaest ploča.). Veliki. kolovoza 527. Makedonija). Zakon dvanaest tablica nije sadrţavao izriĉite odredbe koje se odnose na miraz. pa i pravila koja se odnose na porodiĉno pravo. izabran je za konzula Rima 234. verzija koja je sačuvana u Muzeju rimske civilizacije u Rimu 1 Spurije Karvilije Maksim Ruga (Spurius Carvillius Maximus Ruga). koji su posvećeni rimskom pravu. 14.

i kao obavezan detalj uvijek prati braĉnu ceremoniju. lat. Kasnije su pravno regulisani kako naĉin. tako i uslovi zakljuĉenja braka. 23. pored ostalog. rujna 63. Gaius Julius Caesar Octavianus). Muškarci su obavezani da se ţene izmeĊu dvadeset pete i šezdesete godine. August.U to vrijeme djevojke su u prvi brak ulazile izmeĊu dvanaeste i petnaeste godine. Miraz u poĉetku. pr. koje nisu poštovale navedenu propisanu obavezu.godine prije naše ere donio dva zakona koji se bave problemima vezanim za regulisanje imovinsko-pravnih odnosa prije i poslije zakljuĉenja braka. Prosjeĉan ţivotni vijek rimskih ţena je bio izmeĊu dvadeset osme i trideset ĉetvrte godine. 19. postojala je sankcija (incapacitas).POJAM MIRAZA U saĉuvanim pisanim dokumentima rimskih pravnika ne moţe se naći definicija miraza. kolovoza 14. Za osobe. Mirazna imovina. a ţene izmeĊu dvadesete i pedesete godine.). Prvi rimski car. i to odredbama graĊanskog prava (ius civile). sluţi i za imovinsko obezbjeĊenje ţene nakon prestanka braka što se cijeni kao njegova posebna svrha. U tom periodu brak postaje ustanova koja je znaĉajna ne samo za pojedinca u porodiĉnoj zajednici. Pravni karakter miraz dobiva u vrijeme Augustovog3 zakonodavstva kad se pod rimskom upravom nalaze i Grĉka i Bliski istok. već i za širi javni interes. (Rim. a kasnije i prvi rimski car. Krajem Republike. koji su odranije poznavali miraz i imali razvijenu pravnu regulativu ovog instituta prava. bio je trijumvir u drugom trijumviratu. miraz postaje općeprihvaćen.Postojala je obaveza stupanja u brak koja je u poĉetku predviĊena obiĉajima (mores). Sa sociološkog gledišta. August je 18.Ipak. – Nola kod Napulja. Ipak je zauzimao centralno mjesto meĊu braĉnim davanjima. davanje miraza je bilo društvena i moralna obaveza ţenine porodice prema muţu. pranećak Julija Cezara (unuk Cezarove sestre Julije). nije bio neophodan uslov za valjanost rimskog braka. 3 4 . August Da bi povećao rimsku populaciju i oĉuvao prave vrijednosti rimske porodice. u doba Republike. na osnovu sadrţine tih dokumenata moţe se zakljuĉiti da se pod mirazom (dos) podrazumijeva imovina koju prema posebnom braĉnom sporazumu (pactum) ţena donosi muţu radi olakšanja troškova braĉne zajednice (ad matrimondi onera ferenda). Kr. IMP·CAESAR·DIVI·F·AVGVSTVS. pravim imenom Gaj Julije Cezar Oktavijan (lat.

4 5 . bogatom. politiĉki teoretiĉar. Kr. prije svega. Ciceron. ponovo je stupio u brak sa mladom i.). . odvjetnik. Naime. Kr. Ciceron4 je u pedeset sedmoj godini ţivota ostavio majku troje djece. koja je u jednom periodu drevnog Rima smatrana ĉasnim naĉinom bogaćenja. Marcus Tullius Cicero. pr. drţavnik. Arpin.Trebalo je suzbiti pojavu skalpanja braka radi miraza. Publilijom. prosinca 43. Na primjer. filozof i najveći govornik Marko Tulije Ciceron (lat. 3.Formijan kod Gajete. rimski pravnik.filozof i najveći rimski govornik. pr. Terenciju. sijeĉnja 106. 7. da bi popravio svoje prihode morazom.

sama ţena ili njezin duţnik. Promissio dotis ili osnivanje miraza je obaveza prenošenja mirazne imovine na muţa u nekom kasnijem ĉasu. U sluĉaju smrti oca vjerenice. Od prethodnih oblika se razlikuje samo po tome što se miraz ne samo obećava. Skluptura. talijanski kipar Augustovim zakonima propisana je ţalba prokonzulima ili provincijalnim guvernerima za sluĉaj da oĉevi ili njihovi potomci odbiju da daju miraz djevojkama i ţenama koje su pod njihovom poestas (moć gospodara porodice). Konstitucija Dioklecijalna i Maksimilijana5 iz 293.godine propisala je da se u izuzetnim i opravdanim sluĉajevima i majke mogu obavezati da se svojim kćerima obezbijede miraz. duţnost davanja miraza je na njegovim ascedentima. Drugi naĉin je datio dotis.OBAVEZA DAVANJA MIRAZA Prema pravnom izvoru Lex Julia de fundo dotali miraz daje ţenin godpodar porodice (pater familias). ali postojala je mogućnost davanja miraza i nakon što je brak zakljuĉen. jer se oĉeva pietas ne moţe napadati. Obiĉno se to ĉinilo prije zakljuĉenja braka. već se i pojedina mirazna sredstva prenose na muţa formama koje su propisane za prenošenje vlasništva na pojedinim stvarima koje spadaju u miraz.7 5 290. To je jedan od naĉina obvezivanja ţenine porodice na miraz. godine .Dioklecijan dijeli vladavinu sa Markom Aurelijem Maksimilijanom koji vlada zapadnim dijelom carstva a Dioklecijan istoĉnim 6 . rimski supružnici. koju je mogao dati samo gospodar porodice. Poznati rimski klasiĉni pravnik. Ulpinijan6 je smatrao da osloboĊenik koji daruje svojoj kćerki miraz ne oštećuje svog patrona ovom radnjom.

rimski i antiĉki epigramatiĉar sa oko 1. kasnije je imovinu koju daje ţenina porodica uz mladu Ciceron odreĊeno nazvao mirazom. oduzimano im je pravo upravljanja dobrima koja ĉine miraz.PRAVNA PRAVILA O MIRAZU Miraz se uvijek zakljuĉivao ugovorom. rimski pjesnik koji je ţivio u 1. Zato su ova dobra mogli koristiti samo za podmirenje potreba braĉne zajednice. Ante Romac: Rimsko pravo.200 epigrama. U sluĉaju nepoštovanja navedenog pravila. U klasiĉnom rimskom pravu muţ. Znameniti pravnik Paulus smatra da miraz u toku trajanja braka spada u muţevljevu imovinu. rasporeĊenih u pet knjiga. javile su se razne vrste zloupotreba koje su mijenjale reţim miraza. Pošto je u ovom prvom periodu rimskog carstva sva imovina bila vlasništvo gospodara porodice. daje umjetniĉki znaĉajno i historijski vjernu sliku svoga vremena. „Narodne novine“. Muţevljevo pravo je samo da uţiva dobra koja je dobio na osnovu miraza. Zbog toga mnogi rimski pravnici naziv dos za mraz dovode u vezu sa poklonom. koja je ţenina porodica davala uz mladu povodom zakljuĉenja braka. Marcijal8 opisuje nekog Filerisa koji se obogatio smrću sedam ţena. odnosno njegov pater familias. obiĉaja i ljudi ― od senatorskih vrhova do zanatlija i robova. Zagreb. MeĊutim. Zbog ove povlastice samo uţivanja i posjedovanja ţeninih dobara bez stvarnog vlasništva i samo za vrijeme trajanja braka. 7 . i poĉetkom 2. pa i njezine ljubavnike. a kasnije i prostom saglasnošću ili samim aktom predavanja miraznih dobara muţu. Kako su protekom vremena postali uĉestali razvodi brakova. Juvenal9 spominje muţeve koji mirno trpe sve ţenine ekstravagancije.godine 8 Marcijal. miraz je ţenina svojina. 1987. Prema Justinijanovom zakonodavstvu. Pravni fakultet Zagreb. sva dobra. logiĉno je i da je tada miraz predstavljao samo njegovu imovinu. imao je samo pravo da upravlja dobrima koja su ĉinila miraz. U poĉetku se to radilo formalnim verbalnim kontraktom dotis dictio. Pošto u prvom periodu vjerovatno nije bilo razvoda braka. 9 Juvenal. prilika. 6 7 Istaknuti rimski pravnik iz doba cara Justinijana. Mirazna dobra muţ nije mogao ni prodati ni zaloţiti. predstavljala su više poklon mladoţenjinoj porodici nego miraz. Ni ţena nije mogla zaloţiti svoj miraz radi dugova koje je stvorio njen muţ. stoljeća nove ere. njeno privatno vlasništvo.

samo golo pravo vlasništva nad mirazom. Za vrijeme Justinijana ustanovljena je prećutna hipoteka s prvenstvenim redom u korist ţene na cjelokupnoj muţevljevoj imovini za obezbjeĊenje miraza. ako mu nije bio relizovan na vrijeme. Ovo njegovo pravo je bilo nudum ius. To zaloţno pravo se u starom rimskom pravu nazivalo pignus tacitium. Muţ je imao pravo od suda traţiti obećani miraz sa kamatom. ţena je sticala pravo da vrati miraz. Iz navedenog proizilazi da je prema Justinijanovom zakonodavstvu. 8 .U sluĉaju da muţ postane insolventan zbog dugova. muţ imao samo pravo doţivotnog uţivanja dobara koja predstavljaju miraz. Ţena je tada imala prednost ĉak i u odnosu na carsko (drţavno) potraţivanje. tj.

da se mogu bez razloga razvesti. pitanje vraćanja miraza postala je utuţiva obaveza. Zavisno od ĉinjenice da li postoji ugovor. Ako nema ugovora. ipak. šminka. jedan dio njegovog sadrţaja posvećen je otpuštanju ţene (ĉetvrta tablica: porodiĉno pravo).VRAĆANJE MIRAZA Većina pravila o vraćanju miraza nastala su u klasiĉnom rimskom pravu. Muţ je imao takoĊ pravo da miraz potroši za vrijeme trajanja braka. nakit. koji tjera ţenu. TakoĊer. ţena ne moţe traţiti miraz natrag ako je testamentom ili poklonom primila od 9 . u doba Republike. Muţevi su bili svjsni. razliĉito se postupa kod vraćanja miraza. Iako Zakon dvanaest tablica nema izriĉite odredbe o mirazu. i sl. Kao protumjera za manipulisanje mirazom javljaju se teţnje da se muţ prisili na vraćanje miraza nakon prestanka braka. postale su vrlo ĉeste i špekulacije sa miraznim sredstvima. nareĊuje joj da vrati kljuĉeve i uzme svoje stvari. a to je : odjeća. a kod braka sa manusom ţena uzima i stvari koje pipadaju muţu. a ţenin miraz zadrţati.. Pod izrazom „svoje stvari“ moţe se podrazumijevati iskljuĉivo ono što samo ţena koristi. Muţ. Vremenom jeb popustio moral porodiĉnog ţivota u rimskim porodicama i. Naĉin vraćanja miraza i obim ove obaveze iskljuĉivo su zavisili od razloga prestanka braka. U poĉetku je obavezu vraćanja miraza trebalo posebno ugovoriti jer se nije podrazumijevala. zbog ĉestih razvoda brakova. Iz navedenog bi proizilazilo da su i kod braka bez manusa muţevi bili svjesni da miraz pripada ţenama kako prilikom razvoda braka. tako i povodom otpuštanja. a radi osiguranja takvog povratka da mu se ograniĉi raspolaganje miraznim sredstvima. TEKST ĈETVRTE TABLICE: SI-PATER-FILIUM-TER-VENVM-DVVIT FILIVS-A-PATRE-LIBER-ESTO SI-FVRIOSVS-ESCIT-AST-EI-CVSTOS-NEC ESCIT-ADCNATVM-CENTILIMOQVE IN-EO-PECVNIAQVE-EIVS-POTESTAS ESTO Ovdje govorimo o braku bez manusa.

godine Vojislav Stanimirović : Najstariji oblik rimskog braka 10 11 . Muţ je mogao i tada 10 Marijan Horvat: Rimsko pravo. nego je to mogao uraditi u anuitetima. u zavisnosti od tog koliko ima djece. u sluĉaju razvoda braka muţ je duţan vratiti miraz. muţ je morao vratiti cijeli miraz. skluptura Klasiĉno pravo je uvelo opću tuţbu za one koji nisu poštovali odredbe o vraćanju miraza. Pravni fakultet Zagreb. „Car Justijijan piše zakone“.11 U sluĉaju razvoda braka. a posebna potraţivanja prema svojoj ţeni traţiti specijalnim tuţbama. Ĉak je postojala i mogućnost hipoteke na cijelokupnoj imovini muţa. 2002.10 Prema postklasiĉnom pravu. ako nema ugovora. bila je predviĊena i vindikaciona tuţba (rei vindicatio) za odreĊene predmete koji su ĉinili miraz.muţa onoliko koliko vrijedi miraz. muţ nije bio duţan vratiti miraz odmah . ali zbog zajedniĉke djece je mogao zadrţati odreĊene dijelove miraza. Jedino se mogao osloboditi ove obaveze ako je imenovan za nasljednika. Vindikaciona tuţba se smatrala proširenom analognom tuţbom (actio utilis) za potraţivanje dotalnih stvari. muţ vraća miraz ţeni. muţ je mogao zadrţati do jedne šestine miraza. U sluĉaju da ugovor postoji. miraz se vraća njenom ocu. U kasnijoj historiji. Zagreb. ali ne više od jedne polovine. U sluĉaju da je brak razveden krivicom ţene. Jedno od tih pravila je da nakon smrti muţa miraz pripada ţeni. Ako je ţena umrla prije muţa. TakoĊer. rimski pravnici stvorili su niz pravila o imovinskim odnosima izmeĊu braĉnih drugova. Osim klasiĉne tuţbe.

Muţ je pak u sluĉaju kršenja toga zakona bio duţan vratiti cijeli miraz te je gubio pravo na ponovno sklapanje braka. Kad je brak razveden zbog preljube ţene. Ujedno je Justinijan davao sam akciju ex stipulatu koja je dobila karakter akcije bonae fidei. Ako je muţ ipak u kuću doveo drugu ţenu. tj. jedino je ţenina krivnja bila razloga da cijeli miraz ostane u muţevljevom vlasništvu. Ţena koja se razvede bez zakonitog razloga. Ako je stupila u brak bez miraza. U Justinijanovom pravu. muţ je mogao zadrţati jednu šestinu miraza. duţan je da joj da ĉetvrtinu svoje imovine. njen miraz joj je bio oduzet i doţivotno je zatvarna u samostan. prva je imala pravo ući u kuću i prisvojiti miraz druge ţene. svo miraz je ostavljala u muţevljevoj kući i bila je prognana na otok. Ako je ţena zahtijevala razvod braka. nakon razvoda koji je protuzakonito traţio muţ. u kojem je potpuno preovladavalo naĉelo da se miraz uvijek mora vratiti ţeni u sluĉaju razvoda. u pitanju je jednostrano poništenje braka. što se opravdavalo moralnim razlozima.zadrţati po jednu petinu miraza za svako od djece. 11 .

već i za društvo u cjelini. skluptura 12 . Kasnije. u mnogoĉemu se mijenja odnos prema rimskoj ţeni u cjelini. postaje predmet odredaba graĊanskog prava (ius civile). da bi mogli uţivati u mirazu svoje supruge. ţeni je mirazna imovina kao njena vlastita svojina omogućila odereĊenu samostalnost u odnosu na muškarca koji je pater familias u kući u kojoj ona stanuje. Mnogi pjesnici nam navode primjere kako su muškarci. ne samo za porodiĉnu zajednicu. Kad je brak postao znaĉajan. trpjeli ĉak i preljubu. U poĉetku je miraz bio vlasništvo godpodara porodice. pater familias samo upravlja dobrim koja ĉine miraz jer je po Justinijanu miraz ţenina svojina. kao pravno definisanim instituom u ţeninu korist. Zakonskim rješenjima nastoji se suzbiti zloupotreba instituta miraza. Miirazom. Dakle. u klasiĉnom rimskom pravu. Rimsko vjenčanje.ZAKLJUČAK Na osnovu iznesenog proizilazi da je miraz prvo bio regulisan pravilima obiĉajnog prava i da su tada uglavnom vaţile moralne norme.

1987. Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu. Zagreb. Obrad Stanojević. Pravni fakultet Zagreb. Jelena Danilović. Mirela Šarac – dr. „Savremena administracija“. Marija Ignjatović: Sponsalia u rimskom pravu Ante Romac: Rimsko pravo. 2006. Beograd.godine SrĊan Šarkić: Odredbe rimskog prava o mirazu u srednjovjekovnom srpskom pravu Vojislav Stanimirović : Najstariji oblik rimskog braka Dr. Sarajevo.LITERATURA Dr. 2002. Tekstovi iz rimskog prava.godine 13 . Beograd. Dr. Zdravko Luĉić: Rimsko privatno pravo. Dragomir Stojiĉević. 1978. Zagreb. „Narodne novine“.godine Marijan Horvat: Rimsko pravo.godine Dr. Pravni fakultet Zagreb. Rimsko privatno pravo. 1987. Sluţbeni list SFRJ.godine Dr.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful