OSNOVNI PRINCIPI ISHRANE

Vladaju velike zablude u ishrani dijabetiĉara, poĉev od potpunog prestanka uzimanja pojedinih namirnica do izuzetno slobodnog unosa pojedinih vrsta hrane. Ishrana dijabetiĉara, ustvari, predstavlja model kako bi trebalo da se hrani svako. Zdrav naĉin ishrane podrazumeva upotrebu hranljivih materija: ugljenih hidrata, masti, belanĉevina, vitamina, minerala, vode i dijetnih vlakana. Normalno, ako je neko oboleo od dijabeta, mora se pridrţavati i nekih pravila koja podrazumevaju koliĉinu pojedinih namirnica, koliĉinu namirnica po obroku i raspored obroka. Znaĉi, dijabetiĉari moraju znati da mogu koristiti sve hranljive namirnice kao i potpuno zdrave osobe, ali u koliĉinama i vremenskim razmacima koji neće remetiti metabolizam šećera u krvi.

UGLJENI HIDRATI
Koliĉina ugljenih hidrata treba da iznosi 55 - 60% dnevnog unosa hrane. Treba da se obezbede iz voća i povrća, uz izbegavanje koncentrovanih šećera. To iznosi dva do tri grama na kilogram telesne teţine. Nalaze se uglavnom u ţitaricama, preraĊevinama od brašna, pasulju, grašku, soĉivu, bobu, krompiru, voću, povrću, koštunjavom jezgrastom voću (lešnik, orah, badem, kikiriki), mleku.
VRSTA UGLJENIH HIDRATA

Monosaharidi: • Glikoza - (groţĊani šećer) nalazi se u medu, zrelom voću, posebno u groţĊu i pojedinom povrću i brzo diţe nivo šećera u krvi. Zato unos voća i pojedinih vrsta povrća bogatih glikozom treba unositi u manjim koliĉinamţa više puta u toku dana, jer ćemo tako spreĉiti skokove nivoa šećera u krvi. • Fruktoza - nalazi se u zrelom voću i medu. Fruktoza sporije diţe nivo šećera u krvi. • Galaktoza i manoza - nalaze se u slobodnom stanju u namirnicama. Disaharidi: • Saharoza (beli šećer) je najkorišćeniji šećer u ishrani ljudi i dobija se industrijskom preradom iz šećerne repe i šećerne trske i u upotrebi se nalazi kao konzumni šećer. Kompletna industrija hrane, voćnih napitaka, ĉokolade i ostalih konditorskih proizvoda, pravljenja torti i kolaĉa bazira se na upotrebi šećera. Ovo višestruko povećanje upotrebe šećera u ishrani zadnjih decenija jedan je od razloga I porasta oboljevanja od dijabeta. • Laktoza - mleĉni šećer koji se nalazi u mleku i mleĉnim proizvodima, znaĉajan je energetski izvor u ishrani, naroĉito kod odojĉadi i dece. Laktoza u sebi sadrţi i do 50% glukoze, pa znaĉajno diţe nivo šećera u krvi. Zato uzmite do 1/2 litra mleka ili odgovarajućih zamena (sir, jogurt, kiselo mleko) dnevno, podeljeno u dve doze. • Maltoza se nalazi u sladu i proklijalim ţitaricama. Polisaharidi (sloţeni ugljeni hidrati): • Skrob je nesladak polisaharid, koga najviše ima u zrnevlju ţitarica (85%), pasulju, bobu, grašku (60%), krtolastom povrću, naroĉito u krompiru (20%). Skroba ima i u nezrelom voću, naroĉito u nezrelim bananama i jabukama. Zrenjem prelazi u voćni šećer, pa zato jedite samo zrele plodove voća. • Glikogen (ţivotinjski skrob) najviše se nalazi u jetri i mišićima i sluţi kao rezerva hrane. To je, ustvari, višak, koji unosimo hranom, koji se u jetri pretvara u glikogen i u uslovima gladovanja pomaţe ishranu vitalnih organa. Dijabetiĉari zato oprez kod uzimanja jetre (crne
1

dţigerice) i jetrenih pašteta u ishrani zbog velike koliĉine holesterola kojeg jetra ima! Jetrice, a naroĉito pileća dţigerica, posle mozga ima najviše holesterola u sebi. Rezerve glikogena u jetri su 70 do 100 gr, a u mišicama 120 do 150 gr. • Celuloza, hemiceluloza, gvar, pektin, gume, sluzi i inulin su sloţeni ugljeni hidrati, koje zovemo i dijetna vlakna, a najviše ih ima u opnama stabljika, lišću, ljusci voća, mahunarkama, zelenom lisnatom povrću. Imaju nesumljivo veliki znaĉaj u ishrani i znaĉajno potpomaţu regulaciji šećerne bolesti. U organima za varenje hrane nema fermenata za njihovo razlaganje, pa se izbacuju u nepreraĊenom obliku fecesom (stolicom).

BELANĈEVINE
Koliĉina belanĉevina treba da iznosi 15-20% dnevnog unosa. ObezbeĊuju se iz mesa, mleka i mleĉnih proizvoda, jaja, ribe i biljnih izvora: soje, mahunarki (pasulj, grašak, boranija), peĉurki. Ostalo voće i povrće sadrţi uglavnom manje belanĉevina. Jezgrasto voće (orah, lešnik, badem) imaju više belanĉevina, ali i masnoća u svom sastavu. Dnevna potreba za belanĉevinama iznosi 0,8 do 1,5 grama na kilogram telesne teţine, u zavisnosti od uzrasta (deci treba više), nekih stanja organizma (trudnicama treba više), kod novootkrivenih dijabetiĉara posle ketoacidoze, u stanjima oporavka. Dijabetiĉarima sa teškim oštećenjem funkcije bubrega treba smanjiti unos belanĉevina. Belanĉevine (proteini) su gradivni elementi, neophodni za izgradnju i obnovu ćelija našeg organizma i vaţni sastojci hormona i enzima koji regulišu mnoge procese u našem organizmu. Osnovni sastojci belanĉevina su aminokiseline: Esencijalne amino kiseline (Ne stvaraju se u našem organizmu, pa ih moramo unositi hranom)
         

Lizin Triptofan Histidin Fenilalanin Leucin Izoleucin Treonin Valin Arginin Metionin

Neesencijalne amino kiseline (Organizam moţe sam da ih stvori)
          

Glicin Alanin Serin Tirozin Cistein Cistin Prolin Hidroksi prolin Asparaginska kiselina Glutaminska Ornitin

2

Hrana ţivotinjskog porekla je glavni izvor belanĉevina. Belanĉevine ţivotinjskog porekla Belanĉevine ţivotinjskog porekla se nalaze u mesu ribi. mleku. poširana. maslac. pavlaku. visok sadrţaj holesterola koji se nalazi u ţumancetu. adolescenti i trudnice imaju povećane potrebe za belanĉevinama. • Moţete spremiti i kajganu sa dva jaja ali odstranite jedno ţumance. deca u razvoju. a jedno jaje ima u sebi oko 274 mg (zavisi od veliĉine jajeta). Dnevna potreba za holesterolom je oko 300 mg. Dnevno moţete uzeti dve mleĉne jedinice ako ne uzimate mleko i druge preraĊevine. musakama.proseĉno 84 mg po jednom jajetu). meseĉno osam do 10 jaja. Napomene: Izbegavati gušĉija i paĉija jaja zbog velike koliĉine holesterola i većeg kalorijskog uĉinka. kiselo mleko) od 1.70 kJ. pa zato jedite obrano mleko. Vaţno: • Dijabetiĉari sedmiĉno mogu pojesti dva jaja kokošija (ćurećih do ĉetiri).Hranu bogatu belanĉevinama sadrţe namirnice biljnog i ţivotinjskog porekla. • Izbegavajte masne prevrele sireve i kaĉkavalje. Kajmak: Kajmak je naš robni trend. • Spremajte ih kuvana.Za prepeliĉija jaja se smatra da su lekovita. 3 . pitama. Puter. mleĉnim proizvodima. ali imaju proporcionalno najviše holesterola (844 mg u 100 gr . Kajmak svrstavamo u grupu masnoća po ADA tablicama pa ga tako koristimo povremeno dve do tri kašiĉice u namazima. Preporuka: • Koristite u ishrani mleko i preraĊevine (jogurt.8 mleĉne masti.Jedan gram belanĉevina sagorevanjem daje energiju ĉetiri kCal ili 16. Paĉija jaja su. stare prevrele sireve. • Kajmak povremeno dve do tri kašiĉice.Proseĉna potreba za belanĉevinama je 0. po mogućstvu mladi. • Ako volite prţena jaja odstranite višak masnoća. Mleko: Bogat izvor visoko kvalitetnih belanĉevina. jer samo u Srbiji i Crnoj Gori i Jermeniji se koristi i pravi u ovom obliku. “zdenku” i kaĉkavalje treba ograniĉeno koristiti zbog visokog sadrţaja zasićenih masnih kiselina i holesterola. Jaja: Jaja su jevtina i lako dostupna namirnica. u ĉorbama. kaĉamaku ili kao masni dodatak u neko jelo. • Koristite mladi sir u ishrani. Jogurt i kiselo mleko: Koristite one koje imaju manje masnih jedinica. Bebe. Iako izvanrednog ukusa dijabetiĉari treba da ga koriste retko i umereno i to po mogućstvu mladi kajmak. inaĉe. jajima.Dijabetiĉari imaju iste potrebe za belanĉevinama.8 do jedan gr na kilogram telesne teţine. manje ukusna od kokošijih i moraju se duţe kuvati (preko 30 minuta) zbog moguće infekcije salmonelom. zato što sadrţi sve neophodne amino kiseline potrebne našem organizmu. bogata belanĉevinama. Imaju samo jednu manu. rado korišćena u svakoj kuhinji. preraĊevine od obranog mleka i koliĉinu do 1/2 litra dnevno podeljeno u dva ili više SIR: Upotrebljavajte mlade nemasne sireve i posne sireve (od obranog mleka). 2 do 2. s tim što moraju smanjiti unos ako imaju obolele bubrege (dijabetiĉna nefropatija). • Ako jedete stari sir jedite posni beli sir. Visok procenat mleĉnih šećera i masnoća ograniĉava upotrebu kod dijabetiĉara.

bakalari. na roštilju. smuĊ. grgeĉ. Preporuke: • Jedite nemasna mesa: goveĊe. sardele. kalijuma. haringe. jagnjeće i belo meso od peradi (piletina. • Ako jedete svinjetinu. koje su kvalitetne. Meso: U našoj svkodnevnoj ishrani su glavni izvor belanĉevina koje sadrţe esencijalne amino kiseline. Riba: Riba je izvanredan i ekonomiĉan izvor belanĉevina. • Pazite na koliĉinu po jednom obroku (porcija za ruĉak je uglavnom 80 do 130 gr. birajte posne delove sa buta. jer je dva do tri puta posniji od krupnih primeraka. • Oslić i skuša su ribe sa malo masnoća. Znaĉajan su i izvor vitamina B grupe. klen. divlja svinja) su hrana sa malo masnoća pa ih moţete jesti uz preporuke za ostala mesa ako ih volite. jabuke. a podiţe nivo dobrog holesterola (za kilogram teletine se moţe kupiti tri do ĉetiri kg oslića ili skuše). • Pernata divljaĉ (fazani. deverika. tolstolobik. Meso moţe biti i znaĉajan izvor masti pa treba birati nemasna mesa. teleće. • Som do pet kilograma je manje mastan od krupnih primeraka. ćuretina) • Odstranite vidljive masnoće sa mesa i birajte delove koji su nemasni: but. Od morskih riba najviše se upotrebljavaju oslić i skuša.1/3 do 1/2 porcije su mera za doruĉak. Inaĉe ostala svojstva ćurećih jaja su sliĉna kokošijim. a mnoga jela sa mesom mogu se spremiti i sa voćem (suve šljive. štuka. Preporuke: • Najmanje dva puta sedmiĉno unesite ribu u ishranu. smuĊ.Ćureća jaja su jaja sa najmanje holesterola (29 mg po jajetu) ali se retko nalaze na trţištu. bakalar i konzervirana sardina i tunjevina. divlje patke. krmenadle. bakra i fosfora. peĉeno. Naţalost. amur i mladica su ribe sa malo masti. koji je dosta jevtiniji od divljeg. jevtine i lako dostupne. • Odstranite koţice od pileta i od peĉenja (u potkoţnom delu ima najviše masnih naslaga). sa malo masnoća. tune i skuše su izuzetno zdrave i korisne u ishrani. pastrmka (gajeni u veštaĉkim uzgajalištima) i som. • Sardinu i tunjevinu iz konzervi ocedite . zatim: losos u poslednje vreme (naroĉito veštaĉki gajen). šaran i pastrmka koje se izlovljavaju iz naših reka. sem belanĉevina koje sadrţe sve bitne amino kiseline. • Meso jedite uz povrće i salate. u posudama gde se ne dodaje ulje. jer smanjuje nivo lošeg holesterola.Jaje od noja moţe zameniti 8 do 10 kokošijih jaja i ima malo holesterola ali se kod nas ne upotrebljava za ishranu. Belanĉevine biljnog porekla 4 . • Jedite šarana do jednog kilograma. zubatac. haringa. višnje). Ribe iz severnih hladnih mora: losos. gvoţĊa. tolstolobik. • Meso spremajte kao kuvano. • Pastrmka. ĉiji je sastav mnogo povoljniji za naše krvne sudove od masnoća iz crvenih mesa. Od reĉnih riba kod nas se najviše koriste: šaran. srna. a jevtine. amur. • Divljaĉ (zec. u svojim masnoćama imaju omega tri masne kiseline koje su poznate kao zaštitnici krvnih sudova i spreĉavaju procese ateroskleroze smanjenjem lošeg LDL holesterola i triglicerida u krvi! Omega tri masne kiseline utiĉu i na normalizaciju krvnog pritiska i smanjuju sklonost krvi ka zgrušavanju. jer. kod nas nije zastupljena u dovoljnoj meri u ishrani iako je i zdravija i ekonomiĉnija od mesa. ananas. jarebice i divlji golubovi) su kvalitetna i zdrava hrana ako ih volite. • [aran divljak je manje mastan od tovljenog.

pasulju. Peĉurke sadrţe zanemarive koliĉine masti i mali procenat ugljenih hidrata bez skroba I saharoze pa su odliĉna dijetalna hrana ĉak i za osobe obolele od dijabetesa. a oko 200 vrsta šumskih peĉuraka je jestivo.Birajte samo mlade plodove za ishranu i to samo ako ste provereni znalac. su i mastima. Ima manje masnoća. u svakom sluĉaju. pa ona. Neopravdano je slabo zastupljena u našoj ishrani. jer su vrlo kvarljiva roba (ako nisu zamrznute. sojino brašno. kuvanu pšenicu i mladi kukuruz – zbog bogatstva u dijetnim vlaknima. Industrijskom preradom moţe se odstraniti višak masti. soĉivu. soji. umereno vitamina E. mogu da se odrţe najviše do tri dana. jer pasulj obiluje dijetnim vlaknima i ima visok sadrţaj belanĉevina (20 do 25%). kao lisiĉarka sadrţe. po ukusu. Sem visokog procenta belanĉevina bogate. jer pomaţe boljem regulisanju nivoa šećera u krvi. Izbegavati “grahĉe na tavĉe”. Moţe se koristiti dva do tri puta sedmiĉno. Treba je više koristiti u ishrani dijabetiĉara. Peĉurke: Imaju dva do ĉetiri procenta belanĉevina u sebi i vrednost ovih belanĉevina je u tome što sadrţe sve bitne amino kiseline koje druge biljke nemaju. Peĉurke treba da budu dodatak jelu. i nisu biljke. Neopravdano. ali da ga spremaju kao ĉorbast. zovu i meso siromaha. lactarius (borovnjaĉa). Za jedan obrok uzmite do 200 grama peĉuraka. Peĉurke koriste organske materije za svoju ishranu. fosfora. moţe biti zamena za meso u obroku dijabetiĉara (kao komadići soje. smrĉak. dosta dijetnih vlakana i skoro duplo više belanĉevina od ţitarica (15%). Visok sastojak skroba ograniĉava upotrebu kod dijabetiĉara u većim koliĉinama. Kod upotrebe ovih peĉuraka OPREZ. U nastavku knjige biće dati recepti za spremanje ĉorbastog pasulja. nekim vrstama povrća (u prokelju. Povremeno unositi i pahuljice od ţitarica. boraniji). špargli. a pojedine divlje vrste i bakra i selena. bob. kelju. a pojedine vrste.Belanĉevine biljnog porekla nalaze se u ţitaricama. za koju mnogi misle da je ţitarica. Kuva se sliĉno pirinĉu. Neki ga dijabetiĉari potpuno izbacuju iz jelovnika. Peĉurke. 5 . peĉurkama. bobu. Od mineralnih supstanci najviše imaju kalijuma. manjeg je kalorijskog uĉinka od ţitarica. Najkvalitetnije šumske gljive (peĉurke) su: vrganj. gust pasulj sa slaninom i suvim mesom. Ţitarice: Vaţan izvor belanĉevina (8 do 10%). Od vitamina najzastupljeniji su vitamini B grupe (B3 i B5 najviše). Heljda: Heljda. jer ne poseduju sposobnost fotosinteze (nemaju florofil). pa moţemo reći da su po toj svojoj osobini bliţe ţivotinjskim vrstama. raţeni i grahama hleb. a poosledice trovanja mogu biti kobne. kuvanu geršlu (ljušteni jeĉam). renu. Pasulj: Jede se u celom svetu. po mogućstvu crni. Suvi grašak. Danas se veštaĉki uzgajaju samo šampinjoni. malo vitamina C. belom luku . sojino mleko). zapravo. Jesti ga oko 150 gr dnevno. paškanatu. podeljen u tri obroka. Peĉurke su jedina biljna vrsta koja sadrţi i nešto vitamina D. ali ih ne treba zaobilaziti. grašku. rujnica koje se mogu naći kod nas. koji. lisiĉarka. ali i vitamina i dijetnih vlakana i minerala. Soja: Povrće koje ima više belanĉevina nego meso. jer mnoge otrovne peĉurke liĉe na jestive vrste. praziluku. pa su neophodne u ishrani. malo kalorijskog uĉinka obavezno ih uvrstite u svoj jelovnik. i vitamin A. nimalo ne zaostaje za našim tradicionalnim pasuljem sa suvim rebrima i slaninicom. pa poĉnu da trule i da se raspadaju. jajĉara. jer je pasulj ionako izuzetno velike energetske vrednosti. Dijebetiĉari mogu da ga koriste. srebra.Spremajte ih odmah po branju ili kupovini. Hleb je najpoznatiji proizvod dobijen iz ţitarica. Vladaju zablude o upotrebi pasulja. soĉivo: Sliĉnih su svojstava i karakteristika kao pasulj. a mnogi ga zbog cene i energetskog uĉinka. sojin sir . Zbog svojih izvanrednih karakteristika. a ne glavno jelo.tofu. bukovaĉe i ši-take. Peĉurke se teško vare zbog hitina koji neki svrstavaju u dijetna vlakna pa oprezno sa koliĉinama. već umereno jesti. pola sa mesom ili kao potpuna zamena za meso. bez zaprški i sa dodatkom nekog posnog mesa (posna govedina).manje u crnom luku. ili u salamuri).gvoţĊa. ljuspice od soje.

POGOTOVU AKO NISTE DOBAR POZNAVALAC GLJIVA. 6 . Bez skupih lekova samo promenom naĉina ishrane u oko 90% sluĉjeva moţemo rešiti problem povišenih triglicerida. kao što su tuna. mesu pernate ţivine.K). orahu. bubrezi. Jednom reĉju. ovĉje. ZDRAVE PLODOVE. pogotovu u koţici i naslagama ispod koţe.D. u ulju semena repice. Ribe.8 grama na kilogram telesne teţine. kajmak. soji. majonez. MASTI Maksimalno treba uzeti do 30% od ukupne dnevne koliĉine unete hrane. Zasićene masti Nalaze se u crvenom mesu (svinjsko. mesu divljaĉi.E. potkoţno ili oko naših organa kao masne naslage (salo). Gojazni treba da smanje ovaj unos na 0.NEMOJTE JESTI PEĈURKE. Jedan gram MASTI daje energiju od devet kcal ili 37.7 do 0. srce. podiţu nivo dobrog HDL holesterola i spreĉavaju procese atero skleroze. goveĊe). Koliĉina masti koju odrastao ĉovek normalne teţine dnevno treba da unese hranom u organizam iznosi oko jedan gram na kilogram telesne teţine ili oko 75 gr dnevno. kukuruznom ulju.Masti koje unosimo hranom mogu biti ZASIĆENE i NEZASIĆENE (mononezasićene i polinezasićene). JER STARI PLODOVI MOGU DA FERMENTIŠU I PROMENE SVOJA SVOJSTVA. Sastavni su deo našeg organizma. Polinezasićene masti nalaze se u: suncokretovom ulju. Masti koje unosimo hranom pod dejstvom pankreasnih enzima i ţuĉi razlaţu se u tankom crevu i krvotokom dospevaju u jetru. NEMOJTE KUPOVATI PEĈURKE NA PIJACAMA. u lešniku.na kraju kao ostatak. JEDITE SAMO MLADE. UNOS MASTI U ISHRANI TREBA DA BUDE 70:30 U KORIST NEZASIĆENIH (ZATO JEDITE HRANU SA BILJNIM ULJIMA I ĈEĆĆE RIBU). Prednost dati nezasićenim mastima (biljnim i mastima riba) u odnosu na zasićene (ţivotinjske).Dijabetiĉari moraju da znaju da sve masti koje unosimo hranom nisu istih osobina i da je poznavanje vrste i koliĉine masti u pojedinim hranljivim namirnicama od velikog znaĉaja za sastavljanje njihovog jelovnika. ali i kao nosioci u mastima rastvorljivih vitamana (A. Masti predstavljaju snaţan i visok energetski izvor. zasićene masti su ţivotinjskog porekla. ribi. IZBEGAVAJTE DA JEDETE PEĈURKE KOJE NISU TERMIĈKI OBRAĐENE (SKUVANE ILI PRŢENE). iznutricama. Kod sastavljanja jelovnika prvo obraĉunamo unos ugljenih hidrata i belanĉevina. jetra (crna dţigerica). slanini. Uĉestvuju u graĊi ćelijskih opni. AKO NISTE 100% SIGURNI DA SU JESTIVE. Nezasićene masti treba da predstavljaju 2/3 ukupnog unosa masti. Monozasićene su: biljne masti u maslinovom ulju. puter. hormona. iznutrica. puter). jastog. a masti . infarkt. Višak masti koje naš organizam ne iskoristi deponuje se u jetri. skuša i sardela sadrţe dosta polinezasićenih masti bogatih omega 3 masnim kiselinama koje sniţavaju nivo lošeg LDL holesterola.5 kJ. Masti su materije koje se nalaze u sastavu svih ţivotinjskih i biljnih organizama. Povećan nivo cirkulišućih masti u krvnim sudovima glavni je krivac oštećenja krvnih sudova i uzroĉnik mnogih teških oboljenja (šlog. svim vrstama mesnih preraĊevina. Holesterolske bombe ili hrana izuzetno bogata holesterolom su: mozak. riblja ikra. Nezasićene mastiMogu biti mononezasićene i polinezasićene. mleku i mleĉnim proizvodima (sirevi. gangrene). Vaţno: Naĉin ishrane direktno utiĉe na vrednost triglicerida u krvi.

svetlost i visoka temperatura uništavaju vitamin A. prokelj. kajsija). Biohemiĉar Kazimir Frank je 1911. Prema bolestima koje su leĉili dobijali su i nazive: antirahitiĉni D.Vitamini su zaštitnici organizma i ĉuvari zdravlja. C. puter. a dijabetiĉari sa neuropatijama vitamine B grupe. kuvanje na pari). a u namirnicama biljnog porekla kao beta karoten.VITAMINI Potrebe u vitaminima su iste kao i kod potpuno zdravih ljudi. dugotrajne proteinske dijete. antisterilitetni E. Ĉuva ćelijske opne i kao snaţan antioksidans pomaţe brţem zarastanju rana. ţutom voću (breskva. Reĉ vita na latinskom znaĉi ţivot. štite od tumora i bolesti srca (biflavonoidi iz voća i povrća). modrozelenom povrću (spanać. paradajzu. crvenoj paprici. ĉestih upala pluća. crnadţigerica . Mogu biti rastvorivi u vodi (vitamin C. Deponuje se 95% u jetri gde se i obavlja konverzija beta karotena iz hrane u vitamin A. krompir dinja). Preporuĉene dnevne doze:     Za muškarce 5 000 IJ Za ţene 4 000 IJ Za decu do ĉetiri godine 2 500 IJ Za trudnice i dojilje 8 000 IJ 7 . pa i tumora. šipurku. drenu. jer kod takvog naĉina ishrane organizmu uskraćujete mnoge neophodne supstance). Postoje stanja kada je upotreba ovih preparata neophodna. sirupa i perli.jetra. gloginjama. Kod pravljenja dijetnih jelovnika u dijetni plan se mora ubaciti raznovrsna hrana. Izbegavajte monotone jelovnike i dijete na bazi samo jedne vrste hrane (npr. Danas se mogu proizvesti hemijskom ekstrakcijom iz sirovina u vidu tableta. Vitamini se nalaze u manjoj ili većoj koliĉini u skoro svim namirnicama biljnog i ţivotinjskog porekla. Pušaĉi bi trebalo da uzimaju povišene koliĉine vitamina C. Izvori: Najviše se nalazi u hrani ţivotinjskog porekla: mleko. a neki ne mogu uopšte da se sintetišu pa je potrebna raznovrsna ishrana da bi se obezbedile potrebne koliĉine svih vitamina. jetre i organa za varenja.Manjak dovodi do poremećaja u funkciji nadbubrega. smirivanju infekcija. godine predloţio naziv vitamini za ove supstance. vitamini B grupe. samo voćne dijete bez ţitarica i hleba. ali korišćenjem raznovrsne ishrane je u najvećem broju sluĉajeva sasvim dovoljna. Vaţno: Vitamini se ne mogu u dovoljnoj meri sintetisati u organizmu. niacin. niske temperature i hlaĊenje i drţanje u zamrzivaĉu ne uništavaju vitamin A. VITAMIN A Vitamin A je neophodan za funkciju rodopsina vidnog purpura u štapićima retine za vid u sumraku. Neophodan je za normalno funkcionisanje štitne ţlezde. E). sušenje. a kod muškaraca do steriliteta usled degeneracije i propadanja spermatozoida. Lako kuvanje (blanširanje. Predugo kuvanje. E. štite ćelije nervnog sistema. antiskorbutni C. Manjak vitamina A moţe dovesti do uĉestalih infekcija srednjeg uha. jer spreĉavaju štetne oksidativne procese u organizmu (A. polnih ţlezda. detelina lucerka. antineurotiĉni B. D. K). folna kiselina pantenonska kiselina) i u mastima (A. Vitamin A je sa vitaminom C kljuĉni faktor u odbrani od kancera. peršun. To su izuzetno vaţne supstance u ĉoveĉijoj ishrani. tikva. kupus). do obilnog i produţenog menstrualnog krvarenja. bundeva. neophodne za obavljanje vaţnih ţivotnih procesa i zaštite organizma. emfizema. koji se u jetri sintetiše u vitamin A: u: ţutom povrću (šargarepa. jaja.

Vitamin B2 se nalazi u sastavu enzima koji aktivno uĉestvuju u procesima oksidacije ćelija i ćelijskog disanja. Smatra se da ĉak 50% dijabetiĉara ima manjak vitamina B1. Vitamin b3 Vitamin B3 (niacin.4 do 1. Prvenstvena mu je uloga u regulaciji funkcije nervnog sistema.Vitamin B1 (aneurin. lešnik. mišića i funkcije organa za varenja. divljaĉ. haringa.2 do 1. Preporuĉene doze:    Muškarci 1. spanać. pšenica. svinjska dţigerica. riba. Kod manjka vitamina B1. velike koliĉine kafe. B3. 8 . što uslovljava senilnost I slabo pamćenje. Izvori: punozrni hleb. B2. pomorandţa.4 mg/d Ţene 1. mnogo šećera u ishrani. ne davati ih u istom špricu sa vitaminima B6 i B12. B11. Kod manjka vitamina B2 i koliĉina kiseonika u ćeliji je smanjena. B12. grašak. bubreg). duvan. ugljenih hidrata i belanĉevina. tamni pirinaĉ. Svetlost ga uništava. soja. dosta šećera u ishrani i ishrana bogata kukuruzom. pivarski kvasac. mleĉni proizvodi. tunjevina. boranija. kvasac. paradajz. Pušaĉi. a odmaţu alkohol.  Najviše dopuštena dnevna doza 50 000 IJ VITAMIN A JE JEDAN OD 5 VELIĈANSTVENIH ANTIOKSIDANASA VITAMINI GRUPE B Vitamin b1 VITAMINI B GRUPE rastvorljivi su u vodi. naroĉito na uglovima usana. badem. crno brašno.5 mg/d Vaţno: Ako se daju u vidu injekcija. antiberi beri vitamin). oni koji uzimaju lekove za smirenje. B6. u metabolizmu masti. B5. Dejstvo mu potpomaţu ostali vitamini B grupe. tiamin. mekinje. To su: B1. meso. kao i ţene koje koriste kontraceptivne pilule. Ljudski organizam ima malu sposobnost akumulacije vitamina B1 pa se mora unositi svaki dan. svinjetina. pirinaĉ. spreĉavanju stvaranja tromba. Napomena: Kuvanje smanjuje koliĉine vitamina B1 u hrani. orah. vitamin C i fosfor. a alkohol ga uništava. Manjak dovodi do upale desni. laktoflavin. organizam slabo preraĊuje ugljene hidrate i nagomilavaju se supstance piruvati u krvi koji mogu biti uzroĉnik polineuropatiĉnih tegoba (bolovi u mišićima). PPF-pellagra preventive faktor. dojilje 1. anemje i ĉešćih konjuktiviteta. Njegovu apsorpciju pomaţu vit C. kontraceptivne pilule i lekovi za smirenje. nikotinska kiselina) uĉestvuje u prenosu kiseonika u ćelijskom disanju. izntrice (dţigerica. liponska kiselina biotin (H) paba (H). vit. jer oni podstiĉu alergijska dejstva B1 Vitamin b2 Vitamin B2 (riboflavin. Stabilniji je prema toploti od vitamina B1.1 mg/d Trudnice. a zamrzavanjem se gube velike koliĉine vitamina B2. vit. grašak. koštunjavo voće. ţumance.0 do 1. nikotinamid. srce. mekinje. U starosti to je vitamin koji najĉešće nedostaje. Izvori: punozrni hleb. crni hleb. inozitol (I). pasulj. faktor rasta za laboratorijske ţiotinje). B3. kafa. B6 i fosfor. pucanja koţe. Njegovu apsorpciju odmaţu: alkohol. kardiovaskularnog sistema. paradajz pire. imaju povećane potrebe za vitaminom B2.

pantotenska kiselina Aktivno uĉestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata (šećera). a odmaţu: duvan. krompir. dojilje 2. gubitkom apetita. pojedina brašna. peĉurke. (pšenica. mekinje. limun i ostali citrusi. kafa i alkohol. Izvori: kvasac. Spada u grupu antistresnih vitamina.0 mg/d Trudnice.folna kiselina Izvori: Glavni izvori su: zeleno lisnato povrće. Manjak vitamina B6 ima vaţnu ulogu u procesu ateroskleroze. ţumance. dojilje 10 mg/d Vitamin b6 – piridoksin Ulazi u sastav enzima koji potpomaţu transport amino kiselina iz creva u krvotok. koren povrća. Dejstvo mu potpomaţu ostali vitamini B grupe. sindroma karpalnog tunela. paradajz. puno zrno. kikiriki. pa njegov nedostatak dovodi do anemije. banane. kontraceptivne pilule smanjuju ili potpuno eliminišu vitamin B6 iz seruma. a manjak moţe dovesti do anemije i masne jetre. iznutrice.8 do 2. zeleno povrće. dţigerica i bubrezi. pa osobe koje uzimaju ove lekove moraju dodatno uzimati vitamin B6. mahunarke. mleko i mleĉni proizvodi. ovas.Nedostatak niacina dovodi do oboljenja pelagre. Povećano unošenje belanĉevina zahteva i povećano unošenje vitamina B6 (ovo je vaţno kod primene dijeta sa velikom koliĉinom belanĉevina)! Napomena: Vitamin B6 je vrlo bitan u ishrani i terapiji dijabetiĉara. pirinaĉ). Izvori: kvasac. meso. Lako se razara toplotom i zamrzavanjem. pivarski kvasac. depresijom.2 mg/d Ţene 1. pomaţe zarastanju rana. Kao i vitamin B5. mahunarke. Koristan je u terapiji kijavice. izoniazid. demencijom. deluje i kao terapijsko sredstvo kod bolova. a smanjuje intenzitet alergijskih reakcija. otupelošću. natrijum i magnezijum.4 mg/d Vitamin b11 . krompir. bolnog ramena. pored direktnog dejstva na metabolizam ugljenih hidrata (šećera). crvenilom koţe. vitamin C. riba. Preporuĉene doze:    Muškarci 16 do 19 mg/d Ţene 13 do 15 mg/d Trudnice. koje se karakteriše ogrubljavanjem koţe. ţitarice. Preporuĉene doze:    Muškarci 1. Preporuĉene doze:    Muškarci 4 do 7 mg/d Ţene 4 do 7 mg/d Trudnice. utiĉe na pigmentaciju koţe. jako crvenim jezikom. 9 . dojilje 15 do 18 mg/d Vitamin b5 . Vaţno: Izloţenost zraĉenju (radijaciji) i neki lekovi kao fenobarbiton.3 do 2. jer. iznutrice. tamno pileće i ćureće meso. a u teškim fazama i smrću. prokelj. neophodan je za sintezu hema u hemoglobin.8 do 2. losos. kod neuropatija. pa njegov nedostatak moţe dovesti do ĉestih hipoglikemija kod dijabetiĉara na insulinu.

Preporuĉene doze:   Muškarci i ţene 3 μg/d Trudnice. Izvori: nalazi se samo u namirnicama ţivotinjskog porekla. kuvanje i kišeljenje uništavaju vitamin B11. losos. nedelje savetuje pojaĉano unošenje hrane bogate folatima ili pet mg dnevno. svetlost i povišena tempertura ga razaraju. U apotekama se mogu naći preparati u obliku tableta koncentracije pet mg. povećava broj i pokretljiivost spermatozoida. pekarski kvasac. 10 . FAKTOR ANTIPERNICIOZNE ANEMIJE Uĉestvuje u metabolizmu nekih belanĉevina (purina i pirimidina) i sazrevanju eritrocita. Višak folne kiseline se izluĉuje mokraćom za 24 sata. a ni bez vitamina B12 folati se ne mogu iskoristiti u organizmu. U kombinaciji sa kalcijumom. bolova u grudima). tunjevina.Vitamin C je neophodan za prevoĊenje folata u aktivan oblik. Oboljenje organa za varenje i oštećenje sluzokoţe ţeluca i creva mogu dovesti do anemije. smanjenja seksualnog nagona. stimulisanju regeneracije tkiva. Zato svakodnevno u ishrani uzimajte voće i povrće. U neonatalnom dobu nivo folata vrlo brzo opada. nedelje trudnoće treba da uzimaju pojaĉane doze (ĉetiri do osam mg/d). jaja.Spremanjem u mikrotalasnoj pećnici više se uništava vitamin B11 nego kuvanjem. jaja.CIJANKOBALAMIN. ona neće potamneti. mleko i preraĊevine. a u sluĉaju povećanih potreba i dodatno u vidutableta i sirupa. a ako ne mogu baš da se odreknu tog štetnog “zadovoljstva”. Najvaţnija uloga mu je u rastu i reprodukciji ćelija i u sintezi hemoglobina I pravilnom razvoju crvenih krvnih zrnaca.Dijabetiĉari ne bi trebalo da puše. spreĉavanju pojave malignih tumora. Glavna uloga mu je i u pojaĉavanju imunološkog sistema (otpornosti organizma). primetićete da će potamneti. moraju smanjiti broj cigareta na minimum (najviše pet dnevno).askorbinska kiselina. ĉitavo zrno ţita. Preporuĉena doza: 4 mg/d Trudnice do 12. Zato ĉesto kod anemija (malokrvnosti) imamo udruţeni nedostatak vitamina C. koţe i hrskavice). doilje 4 μg/d VITAMIN C . Kada jabuku preseĉete na pola. jer vitamin C kojim su bogate spreĉava uništavanje folata. kostiju. ubrzanog rada srca. oteţanog disanja. Stres. dţigerica. proliva. Zato se trudinicama pre planirane trudnoće i do 12. baze. vitamina B11. vitamin B12 mora da se veţe za intrisic faktor. što je dovoljno za povećan unos folata. Ako je premaţete limunovim sokom posle presecanja. podrigivanja. Svetlost (UV zraci).mleko. riba.ASKORBINSKA KISELINA Svakako najpoznatiji antioksidans. kikiriki. grĉeva i ţarenja u stopalima. kafa. divljaĉ. Da bi mogao da deluje. ostrige. spreĉavanju ateroskleroze. jer jedna popušena cigareta uništi 100 mg vitamina C. koga luĉe ćelije ţeluca i kao takav otporan je na varenje. magnezijumom i manganom. Ustanovljeno je da su novoroĊenĉad ĉije majke nisu imale dovoljno folata u ishrani imala ĉetiri puta više deformacija. gubitka apetita. Vaţna mu je uloga u sintezi kolagena (vezivnog tkiva. vitamina B12 i gvoţĊa. alkohol i duvan ometaju apsorpciju i normalno iskorišćenje vitamina B11. grašak. sardina u konzervi. depresije. meso i preraĊevine. Vitamin C iz limunovog soka delovao je zaštitno i spreĉio procese štetne oksidacije koja je rezultirala promenom boje. Vitamin b12 . asparagus. poznati zaštitnik zdravlja je vitamin C . Kiseline. Nedostatak vitamina B12 dovodi do anemije (zamaranja. Biljke bogate vitaminom C i B11 kao prokelj i asparagus kuvanjem gube manje vitamina B11. paradajz.

ţumance jajeta. crvena paprika. pogotovu crvene i crne. ananas. prokelj. haringa. podiţe nivo dobrog (HDL hol) i obara loš (LDL hol). šipurak. Vaţno: Dugotrajna termiĉka obrada (peĉenje.za sve 400 IJ  Muškarci 5 . dţigerica. ribizle. ANTIRAHITIĉNI VITAMIN Izvori: Puter. sardina. (kvasac i biljke) i holekalciferol (D3) (iz ribljeg ulja). slabi njegova blagotvorna dejstva! Zato voće i povrće jedite što više u presnom stanju ili posle kratkotrajne termiĉke obrade (blanširanje – kratkotrajno kuvanje na pari). zeleno lisnato povrće. Vitamin D je zajedniĉko ime za desetak sterola. kelj. • Koristite kratko kuvanje u pari za spremanje hrane. losos. kopriva. Izvori: Što je više hlorofila. kivi. a u preventivi spreĉavaju pojavu tumora). koja ima više hlorofila. grejpfrut). maline. Peĉurke nemaju vitamina C ili ga imaju u zanemarljivim koliĉinama. borovnica. • Osobe sklone gihtu i kamencima. kuvanje) uništava vitamin C. Hrana bogata vitaminom C su: Citrusi (limun.SVAKI DIJABETIĈAR PUŠAĈ TREBA DNEVNO DA UZME JEDNU TABLETU VITAMINA C OD 500 mg. obogaćeni margarini. oprez kod upotrebe većih koliĉina vitamina C. Vitamin D. beli biber. jagode. narandţasti i ţuti plodovi gloginje. Ljudski organizam moţe sintetisati aktivne oblike vitamina D ako se izloţi sunĉevim zracima (ultravioletno zraĉenje). prţenje. • Vitamin C moţe dati laţno pozitivne rezultate prisustva šećera u mokraći. više je i vitamina C (a i vitamina A)! Od korena ka listu ima sve više vitamina C. Preporuka: • Što više jesti sveţe voće i povrće. od kojih su najvaţniji ergokalciferol (D2). banane. • Svaki gram vitamina C moţe smanjiti upotrebu insulina za 2 jedinice. Mleko u letnjim mesecima sadrţi više vitamina D. Preporuĉena doza . Koliĉina hlorofila u biljkama je u direktnoj vezi sa koliĉinom vitamina D u mleku. trigliceride. jer krave pasu sveţu travu. • Vitamin C i B12 su antikancerogena kombinacija (smanjuju rast tumora. zajedno sa hormonom paratireoidne ţlezde i kalcitoninom. Preporuĉene doze:    Minimalna doza 75 mg/d Optimalna doza 200 mg/d Trudnice i dojilje povećane potrebe Napomena: • 1000 mg (jedan gr) vitamina dnevno smanjuje ukupni holesterol. uĉestvuje u odrţavanju normalnog nivoa kalcijuma i fosfora u krvi. borove iglice (za ĉaj).10 μg/d 11 . šumske jagode). kupus. tuna. spanać. Najbogatiji su divlji crveni plodovi sa zelenim lišćem (ribizla. U sluĉaju manjka vitamina D organizam ne moţe da koristi kalcijum. riblje ulje. VITAMIN D . Za osobe starije od 60 godina dovoljno je dva puta po 30 minuta sunĉanja nedeljno da bi se obezbedila dovoljna koliĉina vitamina D. pomorandţa. dinja. • Brzo smrznuto voće i povrće zadrţava dosta vitamina C.KALCIFEROL. crveni.

seme suncokreta. klice drugih ţitarica. orasi. tangeritin (iz mandarine). 1 IJ 1 mg D1 tokoferol acetate Vaţno: Kod dijabetiĉara postoji izuzetno visok nivo tromboksana (podstiĉe zgrušavanje krvi) i nizak nivo prostaciklina (spreĉava zgrušavanje krvi). brani organizam od štetnog delovanja pušenja i zraĉenja. kvarcetin. Preporuĉene doze:    Muškarci 8 do 10 mg/d Ţene 8 do 10 mg/d Trudnice i dojilje 10 do 11 mg/d VITAMIN P . Povoljno deluje kod opekotina. pšeniĉne klice. pa spreĉava nastanak tromboza. jer neutrališe slobodne radikale svojim direktnim dejstvom. jer otklanja bol i potpomaţe ubrzanom zarastanju rana i smanjenju oţiljaka. venorutin. Dokazano je njegovo preventivno dejstvo na nastanak karcinoma dojke i debelog creva. masti. margarin. integralne ţitarice. naringin. Vitamin E ne moţe da se sintetiše u ĉoveĉijem organizmu. koji se lako oksidiše.0025 mg vitamina D3. itd. eriodiktin (iz narandţe i limuna). kikiriki. punozrne ceralije. VITAMIN E . On štiti vitamin A. 1 IJ holekalciferola = 0. ojaĉavaju kapilarne zidove.10 μg/d Trudnice i doilje 10 .15 μg/d 1g holekalciferola = 40 IJ vitamina D3. kukuruzne klice. flavona i flavonola koji imaju izuzetno zaštitnu ulogu u našem organizmu i predsavljaju jedan od pet veliĉanstvenih antioksidanasa. dţigerica.BIOFLAVONOIDI.025 mg ergokalciferola. Vitamin E ima antiagregaciona svojstva. miricitrin (iz grejpfruta). ANTISTERILITETNI VITAMIN Vitamin E je snaţan antioksidans u metabolizmu ugljenih hidrata. askorutin.TOKOFEROL. 12 . a mozak od štetnog delovanja teških metala (ţive). Biflavonoide ĉine:       trokseruten (vitamin P4). Znaĉajni izvori vitamina E su: biljna ulja (pogotovu hladno ceĊena). rutin (iz heljde). hesperidin. epikatehin. troksevazin. fosfata i kreatina. riba.     Ţene 5 .Dijabetiĉari mogu poboljšati regulaciju svoje šećerne bolesti uz terapiju vitaminom e. smanjuju upalne reakcije kod virusnih i bakterijskih infekcija. FAKTOR PROPUSTLJIVOSTI KAPILARA To je ustvari grupa jedinjenja biljnih glikozida. Ima zaštitnu ulogu pri dejstvu drugih vitamina. majonez I mladi grašak. smanjuju agregaciju trombocita. rana i dekubitusa. Vitamin e već posle dva do tri meseca terapije dovodi do regulacije nivoa tromboksana i prostaciklina. krtina od mesa. Vaţan je zaštitnik organizma u stresu. a time nestanak tromboza. To moraju raditi uz postepeno povećanje vitamina e u ishrani (ili putem preparata vitamina e). 100 IJ odgovara 0. Spreĉavaju rast bakterija i razaranje vitamina C putem štetne oksidacije.

Manjak minerala na direktan i indirektan naĉin. kalcijum). Najvaţniji izvori su: šipurak. Aktiviranje rada mnogih hormona. ali se mogu naći i u vazduhu.Preporuĉene doze: 70 do 140 mg/d. beli i crni luk. zapaljenskih procesa. kupina. izuzetno su vaţni u procesima metabolizma ugljenih hidrata pa ih treba i dodatno uzimati. Minerali su izuzetno vaţne materije neorganske prirode. Vaţno: Kao snaţan antioksidansi i ĉuivari vitamina c sa ostalim vitaminima biflavonoidi ĉine snaţan odbrambeni bedem protiv virusnih infekcija. moţe biti odgovoran za nastanak raznih bolesti: anemije (nedostatak gvoţĊa). pa i dijabetiĉari. groţĊe. gripa. ako nemaju komplikacije dijabeta mogu ponekad popiti jednu do dve male ĉašice crnog vina.Najaktivniji su bioflavonoidi iz citrusa (limun. Imaju vaţnu ulogu u izgradnji elastiĉnog i neelastiĉnog tkiva. kao magnezijum. grejpfrut. GvoţĊe ulazi u sastav hemoglobina i neophodan je u procesima tkivnog disanja i prenosa kiseonika. Direktno je vezan za koliĉinu hlorofila u biljkama. koje dijabetiĉari ponekad imaju. Zato jedite voće i povrće što jarkije boje . poremećaj rada srca (natrijum. Vitamini ne bi imali isti uĉinak bez minerala. gljive i kvasci imaju malo vitamina K. sir. to više flavonoida. alge. pomorandţe. Jod je neophodan u funkciji štitne ţlezde (tiroksina). K vitamini su potrebni jetri za sintezu faktora koagulacije (zgrušavanja krvi). šargarepa. Neki minerali. MINERALI Uzimanjem raznovrsne ishrane će se obezbediti i dovoljna koliĉina mineralnih elemenata. za njegovu aktivnost i evoluciju.to zdravije! VITAMIN K . Minerali se nalaze u hrani. a selen u glutationperoksidazi kao poznati antioksidans u spreĉavanju štetnih oksidacija. Hrom i cink su neophodni u metabolizmu ugljenih hidrata (šećera) jer pomaţu u sintezi i iskoristivosti insulina. takoĊe. Produţuju nam ţivot i ĉine nas vitalnijim štiteći naše krvne sudove od propadanja. iznutrice. Kvarcetin pomaţe kod prehlada. šećerne bolesti (manjak cinka. malina. Zlatno je pravilo: što jarkije boje voća. krvarenja. koloidnog stanja. kalijum i kalcijum su neophodni za odrţavanje elektriĉnog potencijala ćelije i funkcije mnogih organa. višnja. paradajz. psihiĉkih poremećaja (manjak litijuma moţe izazvati maniĉne poremećaje). ljuska paradajza. odrţavanju osmotskog pritiska. kora pomorandţe. jonske ravnoteţe. ţumance jajeta. kravlje mleko. gradivnog materijala. brokoli. soja.Nedostatak dovodi do krvarenja. Minerali se vezuju za amino kiseline iz belanĉevina i tako vezani (helirani) umnogome pospešuju bolji uĉinak vitamina. kalijum. grejpfrut). crna ribizla. Vazduh na morskoj obali je obogaćen jodom i magnezijumom koji se tu nalaze u većoj koncentraciji usled isparenja morske vode. Natrijum. ali i tip zemljišta na kome 13 . što odgovara koliĉini od 70 gr prokelja. Voće. Kalcijum je neophodan u neuromišiĉnoj sprovodljivosti i ĉvrstini kostiju. Stvaranje im zavisi od sunca i hlorofila. Kalcijum se. moţe dodatno povremeno uzimati zbog ĉvrstine kostiju i grĉeva. krompir. krvarenja iz nosa i krvarenja iz desni. jogurt. hroma i magnezijuma). kiselobazne ravnoteţe. magnezijum.FAKTOR DUGOVEĈNOSTI IZVORI: zeleno lisnato povrće. cink i hrom. biljna ulja. limun. odgovorne za mnoge procese u organizmu. Biflavonoid kvarcetin iz grejpfruta kod dijabetiĉara pomaţe u spreĉavanju razvoja katarakte i povoljno deluje na zapaljenske procese i sitna krvarenja iz mreţnjaĉe. enzima i vitamina nemoguće je bez minerala. razmekšavanje kostiju (manjak kalcijuma i magnezijuma). grašak. od kojih je rad srca najvaţniji. Na sadrţaj minerala u biljkama utiĉe vrsta biljke. Crno vino sadrţi bioflavonoide u sebi.

Voće sadrţi beznaĉajne koliĉine natrijuma. a to su: sirevi. Ċubrivo koje se upotrebljava.Kobalt Kalijum . zimnica (kiseli kupus. Esencijalni:            Kalcijum mikroelement Hrom makroelementi Natrijum .Mangan Magnezijum . neophodan je za odrţavanje konstantnog osmotskog pritiska u ćelijama. suhomesnati proizvodi. TakoĊe natrijum omogućava transport ugljendioksida od tkiva do pluća. U namirnicama ţivotinjskog porekla koliĉina odreĊenog minerala zavisiće od vrste hrane kojom se ţivotinja hrani. školjke.Selen Bakar . moţete uzeti do šest gr soli dnevno. zelje. 14 . Potreba za natrijumom je povećana i nekoliko puta pri velikim naprezanjima (sportisti. turšija. sardine. cvekla. ZATO.Molibden GvoţĊe . rotkvice. prašak za pecivo i kari. testenine. Ako se unese više zadrţava vodu u organizmu. rakovi. To je samo navika. pa je ĉesto nepotrebno dodatno soliti jelo. maslaĉak. DIJABETIĈARI I OSOBE SA OSLABLJENOM FUNKCIJOM SRCA OPREZ. Ako imate normalan krvni pritisak. Minerale delimo na esencijalne i neesencijalne. hleb. šargarepa. rad na velikoj toploti). krastavĉići). Natrijumom su bogate ţivotinjske iznutrice. što oteţava rad srca i bubrega. Preko hrane sigurno unosimo dovoljne koliĉine soli (natrijuma). a izluĉuje se mokraćom i znojenjem. a od povrća nešto veće koliĉine imaju: celer. tkivima i neuromišićnoj sprovodljivosti. Njegova se resorpcija obavlja u tankom crevu. Uloga: Ima izuzetno vaţnu ulogu u aktivnom metabolizmu vode (zadrţava vodu u organizmu.Fluor Fosfor Hlor Sumpor Cink Jod - Neesencijalni (u tragovima):         Aluminijum Olovo Bor Ţiva Germanijum Antimon Zlato Rubidijum Srebro Litijum Titan Stroncijum Kadmijum Brom Arsen Verovatno esencijalni (u tragovima):   Nikl Vanadijum Kalaj Silicijum NATRIJUM Svakodnevno ga unosimo u organizam preko kuhinjske soli (natrijum hlorid). Natrijum se nalazi u namirnicama za ĉije je pravljenje potrebno dodavati so.biljka raste.

Kalijuma ima i u hlebu. Resorpcija kalcijuma se obavlja u poĉetnom delu tankog creva i on je neophodan za sprovodljivost u mišićima.dolazi do pojaĉanog gubitka kalijuma. alkohol. Meso ima malo kalcijuma sem sardine u konzervi. U mleku ga ima tri puta više nego natrijuma. ĉelijama i nervima. mleku i mleĉnim prooizvodima. Kod bolesnika sa oslabljenom srĉanom funkcijom. a uĉestvuje i u regulaciji prometa šećera (vaţan regulator razlaganja i stvaranja šećera u jetri.Ako imate povišeni krvni pritisak moţete uzeti do tri gr soli dnevno. pri velikim gubicima (kod primene diuretika i hormona kore nadbubrega kao što je prednizon). hrskavica i zubne gleĊi. pa su izvanredna hrana za dijabetiĉare. Kalcijum ulazi u sastav kostiju. Dosta kalcijuma sadrţe i zaĉini . paprici. vaţna so za ljudski organizam. a od voća u suvim smokvama. Manjak natrijuma se javlja kod oboljenja bubrega. pa ga morate nadoknaĊivati putem tableta (kalijumhlorid. kari. pasulju. apatije. srĉane bolesnike i sve koji hoće da smanje kilaţu. dosta puta zanemarujemo koliĉine koje se konzumiraju. uĉestvuje u regulisanju propustljivosti ćelijske opne. fosfora i hormona 15 . bademu. zbog male koliĉine koje se koriste. Manifestuje se zujanjem u ušima. senf. lupanjem srca i smanjenim mokrenjem. ţitaricama. Zastupljen je u skoro svim namirnicama biljnog i ţivotinjskog porekla. riba i divljaĉ su bogati izvori kalijuma. a i indijski ĉaj i kafa. starim prevrelim sirevima. Manjak kalijuma moţe nastati usled smanjenog unosa (kod gladovanja). spanaću. suvom sluzokoţom. padom krvnog pritiska. Svojim sveukupnim dejstvom povećava zaštitnu moć organizma. nervnomišićne sprovodljivosti. Uloga: nerazdvojni je partner natrijuma i. Da bi mogao da deluje. zelenim maslinama. Rekavan). so. a neophodan je za funkciju endokrinih ţlezda. ali. stres. Sveţe meso. prekomerne upotrebe sredstava za izmokravanje (diuretici). Višak kalijuma uglavnom nastaje kod uroĊenih oboljenja bubrega i moţe dovesti do mišićne slabosti koja se moţe završiti paralizom mišića. kod teških opekotina. a povrće i voće su izvrsna hrana upravo zato što su izuzetni bogato kalijumom (i do 100 puta bogatije nego natrijumom). kortizol. a jaje ga ima kao i natrijuma. ribe sleĊa. daje ĉvrstinu kostima. veliki unos šećera I laksativi (sredstva za poboljšavnje praţnjenja creva). zrnu soje. a u siru i preraĊevinama od mleka tri do pet puta manje.prašak za pecivo. Delovanje mu pomaţevitamin B6. školjki. KALCIJUM Najviše ga ima u ribljem brašnu. puţeva. neophodno mu je sadejstvo vitamina D. zajedno sa njim. mladom crnom luku. maslaĉku. a ĉesto postoji i u šećernoj bolesti. biber. oštećenja bubrega i ciroze jetre. Višak natrijuma se javlja kod dugotrajnog povišenog unosa soli i dovodi do povišenog pritiska (krvnog). Gubitkom kalijuma u organizmu moţe doći do gubitka apetita. koji upotrebljavaju sredstva za izmokravanje. od povrća u sveţem peršunu. Preporuĉena doza 2 do 4 gr/d Štetna doza 10 do 15 gr/d Bubreţni bolesnici 5 gr/d Delovnje mu odmaţu: kafa. KALIJUM Zajedno sa natrijumom. srĉane slabosti koja se manifestuje malaksalošću. odrţavanju normalnog osmotskog pritiska u ćelijama i tkivima. OPREZ . upale pankreasa. mišićne slabosti. zatvora (opstipacije) i poremećaja srĉanog rada. otokom potkolenica. Dugotrajan manjak natrijuma moţe dovesti do insuficijencije adrenokortiksa i Adisonove bolesti. U ĉoveĉijem koštanom sistemu se nalazi deponovano oko 98% kalcijuma.

mleku. mišićne slabosti. Neophodan je kod osifikacije (ulazi u sastav kostiju. Potrebe za kalcijumom se pojaĉavaju kod teških uslova rada (livci. oboljenja tankog creva (pošto se resorpcija magnezijuma vrši u tankom crevu). Uĉestvuje na propustljivost ćelijske membrane. sardini. smanjen unos belanĉevina. srĉanih aritmija I grĉeva u mišićima. lisnatom zelenom povrću. produţeni prolivi. ĉestih alergija. opstipacije (zatvora) i kamena u ţuĉnoj kesi. soji. kao antagonist kalcijuma. Ulazi u sastav ćelijskih organela.8 gr/d Odrasli 1. hidronefroza bubrega). Preporuĉene doze:    Deca do ĉetiri godine 200 mg/d Odrasli 400 mg/d Trudnice i dojilje 450 mg/d Uzroci manjka magnezijuma su: smanjen unos hranom. 16 .paratireoidne ţlezde i aminokiselina iz belanĉevina. Vitaminu C i B1 je neophodan da bi delovao. Ribe i meso ga imaju u umerenim koliĉinama. ali i u sastav mnogih enzima i enzimskih sistema. anemja i pri leĉenju steroidnim hormonima i kortikosteroidima). Preporuĉene doze:    Deca do 4 godine 0. Šezdeset posto magnezijuma se nalazi u kostima. radnici fabrika fosfornih Ċubriva. jer se magnezijum uglavnom izluĉuje preko bubrega. a izraţen višak moţe dovesti do fatalnih srĉanih aritmija. osobe koje boluju od ateroskleroze. pojaĉano mokrenje. bademu. a. kikirikiju. topioniĉari. uglavnom u kostima. Višak kalcijuma prouzrokuje gubitak apetita. endokrini poremećaj (hipertireoza) i bubreţna oboljenja (glomerulonefritis. Uloga: Zajedno sa kalcijumom. Ĉaj. predstavlja osnovni katjon ćelije. a manji deo u ćelijama i plazmi. alkoholizam. povraćanja.3 gr/d Nedostatak kalcijuma dovodi do ĉestih preloma kostiju. kafa i kakao su izuzetno bogati magnezijumom.0 gr/d Trudnice i doilje 1. Najviše ga ima u pasulju. zajedno sa vitaminom C. crnom i graham hlebu. povećava broj i pokretljivost spermatozoida. zatvore. Vaţno: Potrebu za magnezijumom imaju naroĉito dijabetiĉari. uĉestvuje u sintezi holesterola i deluje direktno na nervnomišićnu sprovodljivost. akutna zapaljenja. Aktivira procese razgradnje glikoze. suvim smokvama i kokosovom brašnu. povećana upotreba sredstava za izmokravanje. starije osobe. osim kod vinogradarskog puţa kod koga ga je deset puta više od mesa. pijelonefritis. a nešto manje preko ţuĉi. ćelijskih opni. Dosta ga je i u parmezanu. kod tuberkuloze. soĉivu. ljuspicama od pšenice i ovsa. Kod izraţene ateroskleroze i pojaĉane viskoznosti krvi ne treba uzimati preparate kalcijuma. kalcijumom I manganom. eritrocitima i mišićima. daje im ĉvrstinu i naroĉito kod mladih organizama. a ostalo u plazmi. MAGNEZIJUM U ĉoveĉjem organizmu se nalazi. Spreĉava starenje ćelija. utiĉe na normalan rast i razvitak). povišenog krvnog pritiska. muke. oboljenja srca. orasima.

poremećaji disanja. Preporuĉene doze:     Deca do ĉetiri godine 10 mg/d Deca od ĉetiri god. koja ranije sedi. 17 .Hemoglobin dostavlja kiseonik celom organizmu. renu. vrtoglavice. mesu domaćih ţivotinja. do puberteta 18 mg/d Muškarci 10 mg/d Ţene. pojedinim zaĉinima. spreĉavju iskorišćavanje gvoţĊa iz namirnica. divljaĉi. tripsina i redukujućih agenasa hrane u dvovalentni rastvorljivi oblik gvoţĊesulfat (fero-sulfat). aritmije. trudnoće i dojenja i razaranje eritrocita kao posledice neke bolesti. a iz mesa je iskoristivost 30%. indijskom ĉaju i raţanom hlebu. usled nedovoljnog unosa ili gubitka kod odreĊenih stanja I bolesti. Resorpcija ovog gvoţĊa se obavlja u tankom crevu i deponuje se u jetri u vidu proteina feritina. koje u sebi sadrţe supstance fosfata i fitina.3 do 0. a dok dete doji u mleko prelazi svaki dan po jedan mg gvoţĊa. ţitaricama. Iz jajeta se iskoristi 50%. teško disanje uz brzo zamaranje. 16% za hem. Da bi se iskoristio gvoţĊe iz hrane. lupanje srca. Razliĉit je stepen iskoristivosti gvoţĊa iz hrane (resorpcija). Povećanje nivoa magnezijuma nekoliko puta više od normalnog moţe biti i fatalan! Tada treba da dodamo kalcijum koji je njegov antagonist. Najviše gvoţĊa ima u crnoj dţigerici. Zalihe gvoţĊa kod odraslog ĉoveka su 3. Iz feritina iz jetre gvoţĊe se raznosi do svih tkiva i ćelija u obliku transferina. grašak). da bi se neutralisalo njegovo dejstvo. maslaĉku. hroniĉnog krvarenja. normalan krvotok i tkivno disanje. trudnice. školjkama. Manjak gvoţĊa. lomljenje noktiju i opadanje kose. GVOŢĐE GvoţĊe je mineral neophodan za ţivot.5 grama). bademu. poremećaji ponašanja (konfuzija. semenu tikve. a 16% je u rezervi (jetra. GvoţĊe se u hrani nalazi u obliku neorganskih soli i organskih jedinjenja. Simptomi manjka gvoţĊa su: malaksalost. fruktoza iz voća i limunska kiselina potpomaţu bolju iskoristivost gvoţĊa iz hrane.5 do šest grama. Pri poroĊaju izgubi 130 do 200 mg gvoţĊa. koji se obnavlja svakih 120 dana. slezina i koštana srţ. Ĉovek ima oko 900 grama hemoglobina. produţenih i obilnih menstruacija. mahunarkama (pasulj. mora se redukovati pod uticajem hlorovodoniĉne kiseline iz ţeluca. Kod velikih gubitaka potrebne su desetostruko veće koliĉine za nadoknadu izgubljenog gvoţĊa. jer ulazi u sastav hemoglobina u crvenim krvnim zrncima. Vitamin C. 8% je u mioglobinu. slabljenje muskulature. Bez gvoţĊa su nemogući. Ĉaj i neke mahunaste biljke. mioglobina i enzima (feroflavoproteina) neophodnih za process disanja. Tokom menstruacije ţene gube oko 25 mg gvoţĊa. dojilje 18 mg/d Manjak gvoţĊa nastaje usled: smanjenog unosa hranom (pogotovu ako se jede samo biljna hrana sa malo gvoţĊa). zatvor (opstipacija). oboljenja ţeluca i dvanaestopalaĉnog creva. zelenom lisnatom povrću. dezorijentisanost). mahunarki i povrća 10%. nervoza. od ĉega je 60% vezano za hemoglobin. operacije ţeluca i dvanaestopalaĉnog creva (smanjena je resorpcija). dovodi do anemije (malokrvnosti sa pratećim simptomima). pad pritiska. U toku trudnoće majka detetu daje 300 do 500 mg gvoţĊa (0. iznutricama. grĉevi. Višak magnezijuma u organizmu nastaje uglavnom kod zatajivanja bubrega (kod dijabetiĉara sa uremijom). suvom voću. peršunu.Simptomi manjka magnezijuma su: slabost mišića.

Višak fosfora narušava usvajanje kalcijuma iz tankog creva i gradnju aktivnog oblika vitamina D3. ţitarice. lisnato zeleno povrće. Dijabetiĉari kod pogoršanja bolesti imaju znatno manje koliĉine bakra. crni hleb. FOSFOR Fosforu pripada vaţno mesto u metabolizmu. On je makroelement i najvećim delom. Na manjak fosfora u ishrani su osetljivija deca. seme tikve. Fosfor aktivira usvjanje kalcijuma u tankom crevu. zrnaste namirnice kod odraslih i preteţno ishrana kašicama kod dece bez mleĉnih proizvoda moţe dovesti do rahitisa zbog viška fosfora.5 gr/d Fosfor iz biljaka se slabije usvaja od onog iz ţivotinjskih vrsta. divljaĉ. ĉaj od šipka. malo ţivlju). 80%. adenozin trifosfata. bubrege. je deponovan u kostima i zubima. pa dodavanje ovog elementa moţe znatno poboljšati regulaciju šećerne bolesti. trudnice i dojilje. fosfor se slabije usvaja. Ishrana pri kojoj preovlaĊuje meso riba. Manjak fosfora u ishrani dovodi do demineralizacije kostiju. ONO ŠTO JE MAGNEZIJUM (HLOROFIL) ZA BILJKE TO JE GVOŢ\E ZA ĈOVEKA = ŢIVOT. nukleotida. Potapanjem ţitarica i zrnevlja u teĉnost (vodu. badem i kikiriki. dojilje 2 do 2. jezik. zuba. Ako je hrana siromašna belanĉevinama i pri višku kalcijuma. Glavni izvori fosfora su sledeće namirnice: riblje brašno. ĉokolada.Za leĉenje anemije treba prvo pokušati unosom hrane bogate gvoţĊem. U anemiji je uvek smanjena koliĉina bakra. soja. Joni bakra omogućavaju taloţenje glikogena u jetri. sok) usvojivost se poboljšava.3 gr/d Trudnice. Obavezno: voće i povrće bogato vitaminom C i hranu bogatu B vitaminima. prevreli sirevi. od sinteze hemoglobina do funkcija centralnog nervnog sistema. a kasnije se ne ukljuĉuje aktivno u metabolizam. fiziĉki radnici 2 do 2. treba uzeti gvoţĊe u obliku film tableta. U ranijim stadijumima tumora organizam gubi sposobnost vezivanja bakra. Preporuĉene doze:    Odrasli muškarci 1 do 1. kod rahitisa. Potrebe su povećane kod tuberkuloze. a kod 18 . Treba u ishranu ubaciti crnu dţigericu (peĉenu. ribe.5 gr/d Sportisti. U svakom sluĉaju raznovrsna i izbalansirana ishrana rešava sve probleme. bolesti kostiju. voće. nukleinskih kiselina. Povrće i voće uglavnom sadrţe manje koliĉine fosfora. a naroĉito mesa i preraĊevine. Dnevno ĉovek iskoristi jedan mg gvoţĊa. Resorpcija (usvajanje) fosfora odvija se u tankom crevu. Ako ni to ne pomogne. orah. gubitka apetita i smanjenja umne i fiziĉke aktivnosti. Ovo se retko dešava. ovas. koji je bitan za oslobaĊanje energije potrebne ćelijama za razne oksidativno redukcione procese. beli luk. Najveće koliĉine bakra se nalaze u jetri. Dosta fosfora imaju i mesa. BAKAR I bakar je jedan od veoma vaţnih i ţivotno neophodnih mikroelemenata. jer je fosfor zastupljen u širokoj lepezi proizvoda. Bakar sa drugim proteinima i enzimima gradi komplekse i tako lakše ulazi u mnoge oksidoredukcione procese. Bakar ima vaţnu ulogu i u graĊenju koštanog sistema i pigmentaciji kose. pivarski kvasac. sirupa ili depo preparata u vidu injekcija. sardine. kvasac. On ulazi u sastav proteina. Ovi kompleksi aktivno uĉestvuju u sintezi hemoglobina i sazrevanja crvenih krvnih zrnaca. mleko. osteoporoze i osteomalacije.

a kristalizacija se vrši u Golţijevom aparatu. prostati I pankreasu. Kompleks cink-insulin se nalazi u β ćelijama pankreasa. mišićima. Ima ga u ostrigama. Manjak cinka moţe dovesti do usporenog rasta. soĉivo. pasulj. već pospešuje njegovo dejstvo i spreĉava njegovu razgradnju insulinazom. Kod oboljenja jetre. potpomaţe brţem zarastanju rana i obnavljanju oštećenih tkiva. iznutrice. koštunjavo voće. Kada nema dovoljno cinka u organizmu. grašak i peĉurke u nešto većim koliĉinama (dva tri puta više nego voće). škampima. mleĉnoj ţlezdi. ţitarice. Višak bakra je uglavnom povezan sa poremećajima metabolizma genetskog porekla kao kod Vilsonove bolesti. Bakrom su naroĉito bogate neke šumske gljive kao bela mleĉnica. Sem što je neophodan za normalan rast. Soli bakra u većim koliĉinama (preko jedan gr) mogu izazvati teška trovanja sa smrtnim ishodom. pivarskom kvascu. kao što su hepatitis i ciroza. klice ţitarica. Neophodan je u procesu rastenja. kvasac. dagnjama. nadbubrega. senfu. školjke. mekinje. teleći jezik. artiĉoka. jaja) se bolje iskorišćava od onog iz biljaka.ĉoveka u koţi. orahu. indijski ĉaj. Bakrom su bogati: jetra ţivotinja. rakovi. Brašna od kojih se prave ti hlebovi sadrţe velike koliĉine fitinske kiseline koja cink ĉine biološki nedostupnim 19 . a od povrća peršun. jetri. razmnoţavanja i rada polnih ţlezda. graĊenja kostiju i krvi. Preporuĉene doze:    Deca 8 mg/d Odrasli 8 mg/d Trudnice i dojilje 15 mg/d Resorpciju (iskorišćavanje) cinka odmaţu alkohol i oralna kontraceptivna sredstva. neuronskih prenosa. Cink uţestvuje u ostvarivanju neuromišićne koordinacije. Nalazi se u mreţnjaĉi oka. celozrni hleb. anemija. Kod bolesnika obolelih od dijabeta koliĉina cinka u pankreasu je dva puta manja od normalne. Preporuĉene doze:    Do ĉetiri godine ţivota 1 mg/d Od ĉetiri godine i stariji 2 mg/d Trudnice i dojilje 2 do 3 mg/d Manjak bakra se nalazi kod bolesnika obolelih od dijabeta. Cink je neophodan za stvaranje rezervi insulina. CINK Cink je jedan od nezamenjivih mikroelemenata. kafa. poremećena je regulacija šećerne bolesti. kakao. Nervozne osobe i oni koji imaju epilepsiju poseduju povećanu koliĉinu bakra u organizmu. pojave infantilizma i usporenog zarastanja rana. On ne ulazi u sastav insulina. soji. Cink iz hrane ţivotinjskog porekla (meso. crno brašno. lešniku. Voće ga ima vrlo malo. bubrezi. obolenja srca i krvnih sudova. mesu (naroĉito u iznutricama). divljaĉi (naroĉito srnećem mesu). indijskom ĉaju. Kod infarkta miokarda znatno je smanjena koliĉina bakra u organizmu. kraba. spermi. Ovo je naroĉito prouĉavano u nekim zemljama Bliskog istoka gde se narod hrani presnim hlebom od brašna niskosortnih pšenica uz malu upotrebu mesa. pirinaĉ. ţumancetu jajeta. pasulju. kvasac I peĉurke. obolelih od nekih oblika tumora. suvo voće. i to najviše u koţi vrata i lica (bakar ima ulogu u stvaranju pigmenta). jetre dolazi do nakupljanja bakra u organizmu. soĉivu.

a da nivo hroma opada. To će vam sigurno znaĉajno poboljšati regulaciju šećerne bolesti. Ima ga i u crnom biberu. eksperimentalno. treba ga uzimati u obliku cinksulfata. beli hlebovi. IZUZETNO POVOLJNO UTIĈE NA DOBRU REGULACIJU ŠEĆERNE BOLESTI. a moţe da poveća i koliĉinu gvoţĊa u transferinu. SELEN Zajedno sa vitaminima A. Preporuka: Nemojte jesti slatkiše. gvoţĊe ometaju resorpciju cinka. a najbolje u obliku cinkoksida. Najveća koliĉina hroma nalazi se u pivarskom kvascu. Dokazano je. E i C i bioflavonidima. keksovi.1 do 0. a bela brašna i beli šećer uopšte nemaju hroma.03 mg. pa dodatne koliĉine selena moţete unositi u obliku kapsula ili preko mineralnih voda koje su njime obogaćene. Nalazi se u zemljištu. jer sa viaminom B3 i pojedinim aminokiselinama pravi organske komplekse što pomaţe i povećava ulazak šećera u ćelije. Lekovito bilje predstavlja pravu riznicu hroma . pogotovu ako su dijabetiĉari. heljdin hleb. Preporuĉena dnevna doza selena je vrlo mala . sa kojom cink gradi helatne komplekse koji se najbolje apsorbuju u crevima.svega 0. cinkhlorida. Preporuka: Mesec dana uzimajte tri kašike pivarskog kvasca dnevno ili tablete hroma (trovalentnog) dve do tri dnevno. oksalati. Vaţno: Fitati.15 mg 20 . HRANA BOGATA HROMOM.GTF (Glukose Tolerance Faktor). Manjak hroma se ĉesto javlja u starijih osoba. ali insulin je neefikasan bez hroma. moraju dodatno uzimati hrom. ţlezdama sa unutrašnjim luĉenjem i crevima.Preporuĉene doze: Od 0. Hrom ne moţe zameniti insulin. A NAROĈITO PIVARSKI KVASAC.3 mg/d Manjak hroma u ishrani dovodi do smanjenja tolerancije na glikozu i pogoršanja šećerne bolesti. Moţe se naći i u jetri. fosfor. Pošto hrom diţe nivo energije. cinkglukonata. Zato cink treba uzimati sa mlekom koje sadrţi pikolinsku kiselinu. celozrnim ţitaricama. crnom hlebu i mahunarkama. slatkiši. Meso ima vrlo malo hroma. DIJABETIĈARI MOGU UZETI I PREPARATE HROMA U OBLIKU TABLETA. odakle ga biljke koriste. Uzimajte hleb od celozrnog ţita. ali i fitata. nerafinisanom šećeru. da se kod ţivotinja koje se hrane samo šećerom posle izvesnog vremena javljaju znaci dijabeta. integralnom brašnu. Starije osobe. Ako se ne moţe nadoknaditi hranom. beli hleb. Smatra se da aktivni oblik hroma sa insulinom postiţe veću biološku vrednost i iskoristivost. Soja ima dosta cinka. a uzimanje više od 0. HROM Zovu ga još i faktorom tolerancije (podnosivosti) glukoze . TakoĊe se smatra da hrom izuzetno povoljno utiĉe i na smanjenje nivoa holesterola u krvi. beli šećer. Unosom hrane koja sadrţi trovalentni hrom simptomi dijabetesa isĉezavaju. PIVARSKI KVASAC JE BOGAT HROMOM I VITAMNIMA B GRUPE. ĉak i ako ste na insulinu. koji ga ĉine nedostupnim organizmu. To se. ţena u trudnoći i periodu laktacije. obiĉno dešava kod ishrane (duţe) rafinisanim namirnicama kao što su beli šećer. Zemljišta Srbije i Crne Gore su siromašna selenom. koriste ga i sportisti pre velikih takmiĉenja. spada u pet veliĉanstvenih antioksidanasa.organizmu. pivarski kvasac.

Ĉoveku je dnevno potrebno oko 0.5 mg DNEVNO. Od povrća koje ima relativno malo joda izdvajaju se većom koliĉinom joda: crni luk.000 puta jaĉe. jetri. Umanjuje rizik od nastanka raka dojke i debelog creva. prokelju. 21 . Ţene ĉešće oboljevaju od muškaraca. haringa. mekinjama. paradajzu. mentalne retardacije. koji regulišu metabolizam masti. Ţene u trudnoći. a deci u periodu rasta je dovoljno jedan mg joda nedeljno da bi se rast i razvoj odvijao normalno i spreĉila gušavost. hipofizi. bakra. Voće sadrţi uglavnom malo joda. Koţa je suva. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije oko 200 miliona ljudi boluje od gušavosti. belanĉevina i ugljenih hidrata. Zato hranu ne treba dugo kuvati. arsenika i kadmijuma.dnevno u duţem vremenskom periodu moţe biti štetno za organizam.20 do 0. a deca su naroĉito osetljiva na nedostatak joda. ali 1. tunjevina. mogu biti prisutni grĉevi. Mleko kuvanjem izgubi 2% joda. Izbacuje se semenom teĉnošću napolje. osobe u postoperativnom periodu i u toku trovanja su naroĉito osetljivi na nedostatak joda u ishrani. paradajz. nokti su krti. suve. slabost. karfiol. haringi. mišića. so za ljudsku upotrebu se obavezno jodira (na jedan kg kuhinjske soli se dodaje 10 mg kalijum jodida). Oko 90% joda dolazi u organizam hranom. sardine. sirevi i mleĉni proizvodi. ţute i hladne koţe. pogotovu bez poklopca. pogotovu šumske. Hranu ĉuvati na suvom i hladnom mestu ili friţideru. usporenog nicanja zuba. Ima ga u kori bubrega. mogu biti znaĉajan izvor joda. Deluje zaštitno protiv ţive. a kosa proreĊena. tunjevini. PA I SMRT. U našem telu ima 20 do 50 mg joda. Više od polovine selena koji dospe u organizam nalazi se u testisima i semenim kanalima u prostati. neophodnim za ţivot. Peĉurke. pivarskom kvascu (pivarski kvasac ima obilje vitamina B i hroma. JOD I jod pripada veoma vaţnim mikroelementima. Jodom su naroĉito bogati: morske ribe. Kod odraslih nastaju hipotireoidizam. pšeniĉnim klicama i raznom zrnevlju.15 mg/d Muškarci 0. šećerima uz nedostatak vitamina C i A mogu uticati na smanjenje joda u organizmu. Vaţno NEKONTROLISAN UNOS SELENA. pa je izuzetan za dijabetiĉare).25 mg/d Gušavost koja nastaje usled nedostatka joda u ishrani je i dalje veoma rasprostranjena bolest u svetu. TakoĊe nedostatak kobalta. pasulj. Ĉuva ćelije jetre. hladna i dobija ţućkastu boju. Neophodan je za sintezu hormona štitne ţlezde. krompir 32%. Ishrana bogata mastima. MOŢE IZAZVATI ANEMIJU. Smanjen je osećaj ukusa i mirisa. Da bi se spreĉila pojava gušavosti. Ima antioksidativno dejstvo. Preporuĉene doze:    Deca 0. sem ananasa i jabuke. Manjak joda kod dece moţe dovesti do patuljastog rasta. a 10% vodom i vazduhom. usporenost u radu I govoru sa obilnim menstrualnim krvarenjem kod ţena. sliĉno vitaminu C. pankreasu.25 mg joda.25 mg/d Trudnice i dojilje 0. OBOLJENJE JETRE. već je blanširati kratko ili kuvati poklopljeno (ekspres lonac). molibdena I manjak kvalitetnih belanĉevina uz višak fluora su faktori koji dovode do manjka joda u organizmu. Kuvanjem hrane jod se gubi do 50%. posle polnog sazrevanja. PREKO 1. dojilje. a riba i do 50%. luku. pojave dubokog glasa i osetljivosti na hladnoću. pankreasa i eritrocita (nalazi se u srĉanom mišiću).10 do 0.

lignin. seme lana. Gume i sluzi u industriji imaju ulogu kao emulgatori. pogotovu u ishrani dijabetiĉara. rafinoza. Dnevno treba unositi oko 30 grama dijetnih vlakana. prave finu zaštitnu gel mreţu oko skroba koji unosimo hranom. gumi tragacantha. stahioza i verbaskoza (u zrnu graška. jer je po strukturi veoma sliĉno celulozi. Dijetna vlakna su biljna i nezamenljiv su sastojak u jelovniku zdrave hrane. lorber. povrću (naroĉito mahunarkama). agar (crvene alge). jer ona bubre vezujući vodu za sebe. Dijetna vlakna. ljuta mlevena paprika). kikirikiju. naroĉito debelog creva. SO: Osobe sa povišenim arterijskim pritiskom mogu uzimati do tri grama.I preteran unos joda moţe dovesti do oštećenja štitne ţlezde i dovesti do autoimunog zapaljenskog procesa. list i stablo voća i povrća pojedinih biljaka. Dijetna vlakna se nalaze u opni ţiarica. ali je pronaĊen i u algama. ZAĈINI: Koristite sve zaĉine u umerenim koliĉinama ako ne prave smetnje (kao: beli luk. pa se poboljšava peristaltika (bolji rad i praţnjenje creva). oĉvršćavanje i ugušćivanje voćnih sokova I proizvodnju ţele bombona. Hitin mnogi ne svrstavaju u dijetna vlakna zbog ţivotinjskog porekla (nalazi se u oklopu puţeva. insekata). korenastom bilju. soje. pa ga ovde opisujemo kao nerastvorljivo dijetno vlakno. inulin (biljke iz familije Compositae). Vaţno: 22 . hemiceluloza. voću. RASTVORLJIVA To su pektin (voće i povrće). posle uzimanja hrane (smanjuju brzo upijanje razgraĊenih sloţenih šećera iz ţeluca u krvotok).     Pri uzimanju dijetnih vlakana ranije se javlja osećaj sitosti. Nalaze se u opnama i plodu. pogotovu rastvorljiva. orahu. biber. protiv proliva i za izradu farmaceutskih preparata. pahuljicama. rakova. pasulja. limuna i rezanca šećerne repe. Dijetna vlakna mogu biti rastvorljiva i nerastvorljiva u vodi. agar) za ublaţavanje kašlja (beli i crni slez). koren. Bubrenjem se povećava i lumen creva. gljivama i kvascu. pa time spreĉavaju brzu apsorpciju i skokove šećera. ZAŠTO SU DIJETNA VLAKNA TOLIKO VAŢNA U ISHRANI I KAKO UTIĈU NA REGULISANJE ŠEĆERNE BOLESTI? Dijetna vlakna su neophodna u svakoj ishrani. Dobijaju se iz jabuka. Poboljšavanjem praţnjenja creva smanjuje oboljevanje od tumora. NERASTVORLJIVA To su celuloza (opna. Pektini se koriste i u industriji za geliranje. gumi guar). stabljikama i lišću voća i povrća. koren i list belog sleza. a u medicini kao laksativi (seme lana. sluz. gume (gumi arabicum. jer ishrana bogata dijetnim vlaknima spreĉava skokove šećera u krvi. šireći lumen ţeluca. stabilizatori i zgušnjivaĉi. šećernoj repi). mekinjama. a osobe sa normalnim arterijskim pritiskom do šest grama.

5 litar odnosi na vodu. Za zaslaĊivanje bi trebalo da koriste nutritivne ili nenutritivne zaslaĊivaĉe. preteran unos moţe izazvati muku. Kao desert koristite voćne salate od sveţeg sezonskog voća (pazeći na koliĉinu i glikemijski indeks). kapućino. Izbegavajte beli hleb i bela peciva. crni hleb. koja se koristi od ranih jutarnjih do kasnih veĉernjih ĉasova. a jedna šoljica kafe 10-15 kcal. Izrendajte i koren od sveţeg kupusa (tu ima najviše dijetnih vlakana). KAFA Omiljeni je napitak u svim delovima sveta. boraniju. kelj.2 litra teĉnosti. prokelj. Mogu da koriste prirodno ceĊene voćne sokove. Pije se kao nes-kafa. Jedite voće (normalno pazeći na koliĉinu i raspored obroka). ĉaj. jer se prosejavanjem gubi mnogo vitamina. nadutost stomaka i pojaĉane gasove. brokoli. kupus. Ovako ćete sigurno obezbediti dovoljan unos dijetnih vlakana. brašno tip 800. zelenu salatu. Ishrana bogata dijetnim vlaknima spreĉava aterosklerozu i ishemijsku bolest srca. Napomena: Nemojte preterati. jer iako su izuzetno korisni u ishrani. Ona je izvanredno stimulativno i osveţavajuće piće zbog kofeina koji utiĉe na budnost i koncentraciju. Ishrana bogata dijetnim vlaknima poboljšava rad i praţnjenje creva. a i pasulj povremeno (ĉorbast bez jake zaprške uz neko posno meso).    Ishrana bogata dijetnim vlaknima spreĉava skokove šećera u krvi. Koristite neglazirani pirinaĉ u ishrani. 23 . od ĉega se otprilike 1. Dijabetiĉari treba da izbegavaju koncentrovane šećere i njima zaslaĊene napitke. naroĉito tumora. jedite ih sa korom. Ishrana bogata dijetnim vlaknima spreĉava pojavu kamena u ţuĉnoj kesi. Jedite dosta lisnatog zelenog povrća . karfiol. Jedite mladi grašak. jer jabuka sa korom ima dva puta više dijetnih vlakana. a time i pojavu oboljenja debelog creva. Dnevno ĉovek treba da unese putem hrane 25 do 35 gr dijetnih vlakana (sadašnjim naĉinom ishrane unese se oko 15 grama dnevno). Ako jedete jabuke. filter kafa. kukuruzni hleb (proju) i peciva i hleb od integralnog brašna. kafu. Preporuke:        Jedite razeni hleb. jer sniţava nivo holesterola u krvi. Ako ţelite slaĊu kafu. 100 grama kafe ima oko 300 kcal. kakao bez dodatka šećera. tako da moţemo zanemariti njen energetski uĉinak. Koristite u ishrani projino brašno. KOJE NAPITKE I OSVEŢAVAJUĆA PIĆA DIJABETIĈARI MOGU DA KORISTE? Dnevno ĉovek unese oko 2. a izbegavajte fina bela brašna. Kod nas je najpopularnija kuvana kafa (turska). spreĉiti skokove šećera u krvi i dovesti nivo holesterola i triglicerida u normalu.spanać. Dijabetiĉari mogu piti “srednje jaku” tursku kafu. minerala i dijetnih vlakana iz opni ţitarica. bez zaslaĊivanja.

100 grama kakaoa ima 312 kcal. Umereno korišćenje mineralnih voda ne šteti organizmu. u leĉenje se dodaju tablete ili insulin. supstance bogate hromom. Jake ĉajeve. uraĉunajte hranljivu vrednost mleka. Izbegavajte da je pijete u veĉernjim ĉasovima. moţete popiti šolju kakaoa. Kisele vode se jednim imenom nazivaju i mineralnim. U korišćenju voćnih i biljnih ĉajeva sa naših prostora nema ograniĉenja. koji je pogodan u svakoj prilici. Ako to ne da odgovarajuće rezultate. jer su to uglavnom ĉiste prirodne izvorske vode sa znaĉajnom koliĉinom minerala i gasova u sebi. nazeba. teofilina i teobromina u njima. treba ograniĉeno koristiti zbog većeg sadrţaja kofeina. jer skoro svi proizvoĊaĉi na deklaraciju stavljaju podatke o energetskom i hranljivom sastavu. zanemarujemo ovu energetsku vrednost. KAKAO Kao zamena za kafu. KISELA VODA Koristi se kao osveţavajući napitak. Ne nasedajte tim reklamnim trikovima! Šećerna bolest se moţe leĉiti samo uz promenu stila ţivota. Proĉitajte uvek podatke o broju kalorija i koliĉini šećera u odreĊenom napitku. U našoj zemlji postoji ĉitava lepeza raznih vrsta ĉajeva od lišća. list kupine. hmelj. a ne napitke pravljene od koncentrata. cvetova ili plodova biljaka. a blagotvorno deluje kod nekih oboljenja organa za varenje. stimulativno deluju na centralni nervni sistem. sliĉno kofeinu. pogotovu u restoranima. koji. VOĆNI SOKOVI Mogu se koristiti kao voćne jedinice. Vodu sa velikim koliĉinama natrijuma pijte oprezno ako imate povišeni krvni pritisak. ĈAJ Ĉaj je napitak koji se spravlja od lišća. popijte limunadu od ceĊenog limuna za osveţenje. sadrţi i teofilin i teobromin. ^aj. Osobe obolele od šećerne bolesti koje imaju povišeni pritisak treba umerenije da koriste mineralne vode sa povećanom koliĉinom natrijuma zbog pogoršanja hipertenzije. kao crni ruski i indijski. pošto za spravljanje napitka treba mala koliĉina kakao praha. Njegova energetska vrednost je velika. pa se mogu slobodno upotrebljavati kao osveţavajući napitak. cvetova i plodova raznih biljaka.zasladite je nekim veštaĉkim zaslaĊivaĉem. a jedna šolja kakao napitka 20 kcal. Morate znati da je njihovo dejstvo ograniĉeno i uglavnom blago i ogleda se u poĉetnim fazama bolesti. Neke biljke sadrţe supstance koje mogu da potpomognu u poboljšanju regulacije šećerne bolesti. ali zapamtite: samo promenom stila ţivota uz stalne kontrole pobedićete dijabet. pored kofeina (koga ima u crnom ruskom i indijskom ĉaju). korena. ne sadrţe kofein. kao što su mahune pasulja. Osobe obolele od šećerne bolesti bi trebalo da koriste prirodne voćne sokove i sokove od ceĊenog povrća. list borovnice pre sazrevanja ploda. jer moţe uticati na san. Mnoge supstance i hranljive materije imaju antidijabetesno dejstvo. 24 . Blagi su. kao što su cimet. Ljudi su ga koristili od pre više hiljada godina. danas je svakako olakšan. slavlju ili ruĉku a ne ţele da se opterete dodatnim kalorijama i viškom šećera. Ako pravite belu kafu (kafa sa mlekom). ali. Ĉesto moţete videti na televiziji ili u novinama reklame za ĉajeve koji leĉe šećernu bolest kao ĉarobnim štapićem. cinkom i magnezijumom. Izbor pića. Upotreba ĉaja je široko rasprostranjena i kao osveţavajućeg napitka i kao pomoćnog lekovitog sredstva kod prehlada. kontrolisan naĉin ishrane sa doziranom fiziĉkom aktivnošću. Dnevno moţete popiti dve do ĉetiri kafe. oboljenja mokraćnih puteva. Ako niste sigurni. oboljenja ţuĉi. To je izvanredan osveţavajući vitaminski napitak. itd. jer ih ne moţete nekontrolisano koristiti. Najprikladnije je piće za dijabetiĉare kada se naĊu u restoranu.

KSILITOL (vrste slatkog alkohola) i FRUKTOZA (voćni šećer) i to obiĉno u odnosu 1:1 (50% manitola i 50% fruktoze). sigurno. voćnih torti. pogotovu tipa 2. jer imaju energetsku vrednost kao i beli šećeri. osveţavajućih napitaka. IAKO SPORIJE DIŢU NIVO ŠE]ERA U KRVI. ĉokolada i sokova u celom svetu veliku paţnju poklanja i pravljenju keksova. 25 . SORBITOL. MOŢETE DOBITI PROLIV (DIJAREJU). paradajz sok. U KASNIJIM FAZAMA METABOLIZMA SE PRETVARAJU U PROSTE ŠE]ERE.navika. KORISTITE VEŠTAĈKE ZASLAĐIVAĈE. PODELJENO U NEKOLIKO OBROKA. koji oznaĉavaju da su napravljeni bez šećera i da su zaslaĊeni veštaĉkim zaslaĊivaĉem. pa se u umerenim koliĉinama mogu koristiti za zaslaĊivanje jela. koji mogu biti nutritivni (imaju odreĊenu kalorijsku vrednost) i nenutritivni (koji nemaju nikakve energetske vrednosti). a ne diţu nivo šećera u krvi kao beli šećer). Naruĉite sokove od sveţe ceĊenog voća. peciva ili kolaĉa korigovati dodavanjem zaslaĊivaĉa. Moţete naruĉiti i sokove sa oznakom Light. pa se mogu povremeno upotrebljavati za spravljanje kolaĉa. ĉokolada i napitaka za dijabetiĉare. AKO STE GOJAZNI I IMATE LOŠE REGULISAN ŠE]ER. I jedni i drugi su velika pomoć dijabetiĉarima u spravljanju hrane. poboljšavajući joj ukus. SREDSTVA ZA ZASLAĐIVANJE Oboleli od dijabetesa mogu ukus raznih napitaka. keksova. ali znatno sporije diţu nivo šećera u krvi. koji mogu biti nutritivni ili nenutritivni. koje se teško odriĉu i kada obole od šećerne bolesti. Slatkiši su kod mnogih . Industrija peciva. Industrija ĉokolade.Preporuka: U restoranu naruĉite limunadu. To je. sok od pomorandţe ili grejpfruta. ĉime zadovoljavaju ţelje i odvraćaju osobe obolele od dijabeta da koriste beli konzumni šećer u zaslaĊivanju hrane. na primer Light Coca Cola ili Light Fanta. NE PRETERUJTE SA UPOTREBOM FRUKTOZE I SORBITOLA! AKO UNESETE VE]E KOLIĈINE. U dnevnom jelovniku morate obraĉunati kalorijski uĉinak ovih zaslaĊivaĉa. uz gojaznost koja je verna pratilja dijabeta. od koga boluje skoro 80% dijabetiĉara. bombona i sokova se razvila do neslućenih razmera. Saharozu (obiĉan beli šećer) i glukozu (groţĊani šećer) osobe obolele od šećerne bolesti treba da izbegavaju kao zaslaĊivaĉe. Najĉešće upotrebljavani nutritivni (kalorijski) zaslaĊivaĉi su: MANITOL. a više od polovine njih su gojazni. Napomena: USLOV DA KORISTITE FRUKTOZU I MANITOL JE DA IMATE DOBRO REGULISANU ŠE]ERNU BOLEST. jer imaju velike energetske vrednosti (njihova prednost je u tome što su slatki. jer najbrţe diţu nivo šećera u krvi. Iako su to proizvodi namenjeni dijabetiĉarima. KORISTITE 30 DO 40 GRAMA DNEVNO. i jedan od razloga za drastiĉno povećanje broja obolelih od šećerne bolesti. Uglavnom se za njihovo spravljanje koriste fruktoza i slatki alkohol (sorbitol ili ksilitol). Koliĉina šećera koji se koristi u ishrani poslednjih decenija je desetostruko uvećana. Odlika “Fruktoze” i “Manitola” su da sporije diţu nivo šećera u krvi. PA DOVODE DO SKOKA ŠE]ERA. keksova. ne moţete ih koristiti u neograniĉenoj koliĉini. peciva ili kolaĉa korigovati dodavanjem zaslaĊivaĉa. koji su kaloriĉni kao i beli šećer. Oboleli od dijabeta mogu ukus raznih napitaka. NUTRITIVNI ZASLAĐIVAĈI To su ugljeni hidrati. Jedan od takvih preparata koji je u prometu na našem trţištu je zaslaĊivaĉ pod nazivom “Diamel”.

Prisutan je na trţištu u obliku mnogih preparata kao: Suslli.Alkohol bi trebalo uraĉunati u kalorijski uĉinak i ne uzimati ga na prazan stomak zbog moguće hipoglikemije. To su: SAHARIN. Maksimalan dnevni unos je od 0. Ţene: jednu ĉašicu ţestokog pića ili jednu ĉašu piva ili jednu ĉašu vina (od jednog decilitra). To treba da bude u vrlo ograniĉenim koliĉinama . a dozvoljena dnevna doza je oko 50 mg na kilogram telesne teţine. Aspartman. Na našem trţištu se nalazi u obliku tableta u preparatu Sugar Twin. Termostabilan je i toplota ga ne razgraĊuje. nije stabilan na povišenim temperaturama (kuvanjem se uništava). Jedna tableta Susllija zamenjuje jednu kocku šećera (4. Ĉak je 200 puta slaĊi od belog konzumnog šećera. limunade. ASPARTMAN Već tridesetak godina se nalazi u upotrebi kao zaslaĊivaĉ. Kod nekih osoba posle upotrebe saharina javlja se metalni ukus u ustima. Ako se koriste u propisanim dozama. ACESULFAM Acesulfam je zaslaĊivaĉ koji se odskora upotrebljava i oko 200 puta je slaĊi od šećera. Calo Free. ĉaja.4 grama). Uzimajte ga samo povremeno i ne više od 26 . Natreen. jer nema dovoljno slasti. Maksimalno dozvoljeni dnevni unos je 10 mg na kilogram teţine. obiĉno sa saharinom. SAHARIN Saharin je prvi veštaĉki zaslaĊivaĉ. ili dva blaţa špricera (po dva decilitra). Trista puta je slaĊi od belog konzumnog šećera.35 grama do jednog grama. Muškarci: dve ĉašice ţestokog pića. Na trţištu se nalaze preparati pod imenom Nutrasweet. Ne smeju da ga upotrebljavaju osobe koje boluju od fenilketonurije (nemogućnost metabolisanja fenilalanina). dva mala piva. Poslednjih godina digla se velika buka oko njegove upotrebe i navodne štetnosti. CIKLAMAT. Pošto je belanĉevinaste strukture.DA LI OBOLELI OD ŠEĆERNE BOLESTI SMEJU DA UPOTREBLJAVAJU ALKOHOLNA PIĆA? Dijabetiĉari mogu povremeno kod dobro regulisane šećerne bolesti konzumirati alkoholna pića. pa je najpogodniji za zaslaĊivanje hladnih napitaka i u industriji sokova. Koristi se u obliku tableta za zaslaĊivanje kafe. Sladeks. Zanemarive su kalorijske vrednosti. NEOTAM i ALITAMOd skora su u upotrebi. CIKLAMAT Veštaĉki zaslaĊivaĉ otporan na visoke temperature i uglavnom se upotrebljava u kombinaciji sa nekim drugim zaslaĊivaĉem. U upotrebi je još od kraja 19. Sastoji se iz aspartiĉne aminokiseline i aminokiseline fenilalanina koja spada u grupu esencijalnih (za ţivot neophodnih aminokiselina). ili dve ĉaše (od jednog decilitra). Ciklamat je oko 30 puta slaĊi od konzumnog šećera. Posle njihove upotrebe ne raste nivo šećera u krvi. veka.dva do tri puta sedmiĉno.NENUTRITIVNI ZASLAĐIVAĈI (VEŠTAĈKI) Nenutritivni zaslaĊivaĉi su niskokalorijski i najĉešće se upotrebljavaju za zaslaĊivanje hrane namenjene dijabetiĉarima. ALKOHOLNA PIĆA . Nije bilo dokaza o njegovom štetnom dejstvu. ACESULFAM KALIJUM. nisu štetni po zdravlje i mogu se slobodno koristiti za poboljšanje slatkosti hrane. ASPARTMAN.

jer upotreba alkohola moţe dovesti do hipoglikemije i samopovreĊivanja. Moţete uzeti i neko voće. I NIJE NEOPHODAN ZA ŢIVOT.ne uzimajte pred voţnju kola i za vreme putovanja. devojkom u restoranu. Nikada nemojte da pijete da bi kolegi. koje će vas osveţiti. Ne zaboravite da ni za potpuno zdrave osobe alkohol nije preporuĉiv u većim koliĉinama i da je prijatan i delotvoran samo u malim koliĉinama. poslovni sastanak. Na šta treba obratiti paţnju kod konzumiranja alkohola?     Nikad ne uzimajte alkoholna pića na prazan stomak. Nemojte piti šljivovicu (ima mnogo metil alkohola). slavlja. Dijabetiĉari bi trebalo da izbegavaju upotrebu alkoholnih pića zbog visokog kalorijskog uĉinka alkohola.umereno. već popijte ĉašu alkoholnog pića ako vam prija i ako ćete biti zadovoljniji. kiselom vodom. Dijabetiĉare smatramo uslovno bolesnim osobama. Mnoge ţivotne situacije nalaţu da se ponekad uzme ĉašica pića (roĊendani. niti slatke likere. zbog mogućih hipoglikemijskih reakcija kod onih koji popiju ĉašicu više i mogućnosti pogoršanja nekih hroniĉnih komplikacija kod onih koji imaju duţe dijabet. Alkohol ima veliku energetsku vrednost. viski. ZATO OPREZ! SAMO IZUZETNO I U MALIM KOLIĈINAMA! 27 . rashladite se vodom. prijatelju. Nikada . Nemojte se osveţavati hladnim pivom i špricerom. ako je leto i sparno. ako ga uzimate uz obrok. votka). zaraĉunajte kalorijski uĉinak alkohola. Ne koristite alkoholna pića kod rada sa mašinama koje vas mogu povrediti! Ako radite sa glodalicama. prigodnim slavljima.pola voda). ali oprez – alkohol koristite povremeno i umereno. svadbe). Ne koristite alkohol ako vozite! Ako ste planirali da putujete. cirkularima i motornim testerama. na slavi. pa. limunadom. pa kod dobro regulisanog dijabeta i kada nisu prisutne komplikacije i dijabetiĉari mogu povremeno konzumirati jednu do dve ĉašice alkoholnog pića. ali uvek . brusilicama. nemojte se izdvajati iz društva. a vozaĉ ste. 200 ml špricera (pola vino . Vaţno: ALKOHOL NIJE POTREBA. poslovnom saradniku napravili “ćef”. Jedna alkoholna jedinica je:     30 ml ţestokog pića (rakija. nemojte pre toga minimum osam do 10 sati konzumirati alkohol ni u minimalnim koliĉinama.ovih Preporuka. Koliko alkohola moţete popiti i kada? Dva do tri puta sedmiĉno moţete popiti do dve alkoholne jedinice. vodite raĉuna. konjak. Uraĉunajte unos alkohola u dnevni plan ishrane. Alkohol uzet na prazan stomak moţe izazvati hipoglikemiju (pad šećera u krvi). jer sadrţe velike koliĉine šećera. Popijte ĉašicu-dve sa prijateljima na veĉeri. 300 ml piva (malo pivo). U toku voţnje. 100 ml stonog vina.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful