P. 1
Pedagogija

Pedagogija

|Views: 1,009|Likes:

More info:

Published by: Gabriella Zivkovic Varnyú on Apr 03, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/19/2013

pdf

text

original

Pedagogija (Pitanja i odgovori

)
Szerző: Marijana Tešić, Marija Stevanovic és 12 további a(z) ISPIT ZA LICENCU csoportban · Dokumentum szerkesztése OPŠTA PEDAGOGIJA - VASPITANJE –

1. Značaj vaspitanja za razvoj pojedinca i društva Vaspitanje je najširi pedagoški proces i pojam. Ono se odnosi na sve što ljudi planski, svesno i organizovano preduzimaju na planu formiranja ličnosti, kako ono što preduzima društvo u odnosu na vaspitanika, tako i ono što vaspitanik čini u odnosu na društvo. Kako se menjalo društvo tako se menjao i povećavao značaj vspitanja. Vaspitanje je neophodno zbog sve veće količine znanja koje je potrebno da pojedinac usvoji radi uspešnijeg i lakšeg života u savremenom svetu - stvoreno ''društvo koje uči'', a čovek je sam sebe doveo u situaciju da se stalno usavršava i uči, pa je za cilj vaspitanja postavljeno formiranje svestrane ličnosti vaspitanika. Vaspitanje postaje doživotan proces. A kulturan čovek se razlikuje od nekulturnog jer mu je bogatija riznica ciljeva. Značajno je zbog meĎusobnog zbližavanja ljudi i uspešnije komunikacije i predupreĎivanja negativnih pojava kao što su agresivnost, egoizam, izdaja, gramzivost, asocijalnost i drugo. Važno je zbog intenzivnijeg razvoja individualnog karaktera vaspitanika.

2. Mogućnosti i granice vaspitanja Kako mogućnosti, tako i granice vaspitanja leže u nasleĎenim osnovama, uslovima društvene sredine u kojima se ličnost razvija, u pravovremenom i pravilnom organizovanju vaspitanja i u ličnom angaţovanju vaspitanika. Mogućnosti i granice ljudskog vaspitanja su društvenoistorijski uslovljene, jer čovek živi i razvija se u odreĎenim društvenim okolnostima. TakoĎe zavise i od pola, temperamenta, pravovremenog otkrivanja talenta, zdravstvenog stanja, kulturne, religijske i druge tradicije. Faktore koji ometaju uspostavljanje balansa ovih odnosa nazivamo ometajućim faktorima. A važna uloga nastavnika je da naĎe taj balans izmeĎu ovih odnosa, da otkrije sklonosti i sposobnosti vaspitanika i da radi na njegovom razvoju.

3. Odlučujući faktori u razvitku ličnosti Bitni faktori koji utiču na razvoj ličnosti su: nasleđe, sredina, vaspitanje i aktivnosti vaspitanika.

NasleĎe je proizvod dosadašnjeg života ljudi i genetska predodreĎenost ličnosti (telesna graĎa, endokrini i nervni sistem). Sredina predstavlja mesto i okolnosti u kojima vaspitanik živi. Ovi faktori su meĎusobno povezani i uslovljeni.

4. Vaspitanje i ličnost Vaspitanje je najširi pedagoški pojam i odnosi se na sve što ljudi sistemski, namerno, organizovano preduzimaju na planu formiranja ličnosti. Cilj vaspitanja je stvaranje svestrane ličnosti. Proces vaspitanja ličnosti kroz njenu aktivnost i delatnost je višeslojan. *U njemu se mogu izdvojiti tri procesa: 1. proces usvajanja, znanja i umenja – racionalna osnove 2. proces razvijanja psihofizičkih sposobnosti –vrednosna i humanistička 3. formiranje pogleda na svet – vrednosna i humanistička *U toku realizacije ciljeva i zadataka vaspitanja možemo izdvojiti tri etape: 1. etapa racionalnog 2. etapa emocionalnog 3. etapa voljnog (Sve tri su jedinstvo misli, osećanja i postupanja) *Osnovna područja razvoja ličnosti se obično dele na: 1. kognitivni razvoj (razvoj volje, intelektualne sposobnosti) 2. afektivni razvoj (stavovi, mišljenja, emocije) 3. psihomotorni razvoj (upravljanje motoričkim aparatima ljudskih organa) Sva tri se uklapaju u pojam vaspitanja u širem smislu.

5. Vaspitanje i društvo

Vaspitanje je delatnost koja omogućava funkcionisanje društva u razvojnom smislu. Vaspitanje je recipročan i povratan odnos razmene koji kroz složene socijalne uslove uključuje sve ljude. Društvena uslovljenost vaspitanja se zapaža još od samih početaka ove delatnosti. Isti oblici vaspitanja pojavljuju se kod naroda koji su sasvim nezavisni jedni od drugih. Dakle, vaspitanje je tekovina društvenih odnosa, a ne prirode. U realizaciji svojih ciljeva vaspitanje vodi jednom sveopštem progresu i razvoju. Vaspitanje je uslovljeno socijalnom, staleškom, klasnom i politilkom strukturom društva. Uložena sredstva jednog društva u vaspitanje višestruko se vraćaju istom tom društvu. Bogatije društvo – bolji sistem vaspitanja.

6. Vaspitanje i kultura Vaspitanje treba shvatiti kao istorijski moguću transformaciju nižih oblika postojanja u više i humane oblike egzistiranja čoveka. Vaspitanje ne priprema pojedinca samo za životne ili profesionalne uloge, već se bavi i stvaranjem svestrane ličnosti, koje u sebi sadrži i elemente kulturne ličnosti. Razvojem kulture razvijano je i vaspitanje. Veza je uvek bila obostrana. Vaspitanje u kulturi ima i produktivni karakter, jer stvara potencijale za novi napredak i razvoj. Vaspitanje je i sredstvo susreta različitih kultura i uporeĎivanja različitosti.

7. Vaspitanje i rad Vaspitanje i rad su dve večito povezane i uslovljene društvene funkcije. Kada se rad pojavio kao osvešćen oblik čovekove borbe za egzistenciju i vaspitanje se pojavilo kao sredstvo i način za prenošenje tih čovekovih prvih radnih iskustava. Kroz proces rada i vaspitanja čovek razvija svoje radne osobine i menja svoje individualne mogućnosti. Vaspitanje ne sme u potpunosti biti podreĎeno radu već mora imati i šire ciljeve vaspitanja celovite svestrane ličnosti.

8. Najpoznatije koncepcije ( teorije, škole, pravci vaspitanja ) Naučnici i teoretičari stalno raspravljaju o tome koji je najbolji način, koja je svrha i pravac vaspitanja. Lista onih koji su težili da daju kompetentan odgovor na to stalno se proširivala. Koncepcije vaspitanja se prvenstveno razlikuju po tome šta se uzima kao izvor vaspitnih ciljeva. One stižu u pedagogiju iz različitih središta društvenih uticaja: od školskih reformatora, od filozofa i naučnika, voĎstva partijskih i revolucionarnih pokreta, religijskih organizacija itd. i bez obzira odakle dolaze ove koncepcije se sistematizuju, meĎusobno konfrontiraju i procenjuju i postaju pedagoške koncepcije. Njih ima u istoriji pedagogije na stotine, neke su vrlo slične, a većina meĎusobno suprotstavljena. Njih nije jednostavno grupisati i razvrstati. → Poljski pedagog Bogdan Suhodolski smatra da se borba vodi izmeĎu dve pedagogije tj. dve pedagoške koncepcije: 1. pedagogija esencije, koja insistira na opštosti, univerzalnosti, trajnosti

i nepromenjenosti, okrenuta je ka budućnosti, ka idealnom (ona govori o tome šta bi vaspitanik trebalo da bude). 2. pedagogija egzistencije, koja insistira na različitosti, individualnosti, pojavnom, prolaznom i promenjivom, okrenuta je neposrednoj sadašnjosti (ona pita šta vaspitanik jeste). → Češki pedagog František Singule smatra da postoji jedanaest pravaca savremene buržoaske pedagogije: reformna, pragmatistička, eksperimentalna, dinamička, psihoanalitičko-individualna, fašistička, socijalna, kulturna, esencijalistička, egzistencijalistička i religijska. → Pravci vaspitanja se mogu podeliti u nekoliko grupa: -Dete -Društvo (Država) čoveka i društva -Bog -Gentska šifra -Vrednosti van samog

-Sam pojedinac

→ Nikola Potkonjak sve značajnije pedagoške koncepcije i autore analizira s obzirom na to kakvi su im stavovi o predmetu , metodama, položaju vaspitanika i sadržaju vaspitanja i obrazovanja. Stare i nove koncepcije vaspitanja nam pomažu da kritički i samokritički gledamo na teorije o vaspitanju i pomažu nam u sprovoĎenju novih ideja.

9. Cilj i zadaci vaspitanja Cilj vaspitanja uvek predstavlja manje ili više idealno zamišljen i generalizovan lik čoveka, ličnost određenih svojstava i sposobnosti, koje se žele i nastoje vaspitanjem da formiraju kod svakog člana određenog društva. Opšti cilj vaspitanja i obrazovanja u našem društvu je slobodna, svestrana ličnost – koju karakteriše bogatstvo ličnosti i njena kulturna osobenost i sposobnost. Tako je cilj vaspitanja svesno razvijanje svih potencijala jedne ličnosti (nasleĎenih i prethodno stečenih), njihovo bogaćenje i objedinjavanje u raznovrsnosti, razvijanje kritičkih sposobnosti, osposobljavanje ličnosti za stalno usavršavanje. Ciljevi vaspitanja se stalno moraju redefinisati i menjati u skladu sa opštim društvenim promenama i potrebama ljudi. Ono što odreĎuje ciljeve i zadatke vaspitanja je: Društvena zajednica utiče na prirodu i formulaciju ciljeva i zadataka vaspitanja svojim ureĎenjem; Priroda i karakter ljudskog rada, razvijenost sredstava za rad, podele u radu, položaj pojedinca u sferi proizvodnje; Ideološka i politička shvatanja i sistem vrednosti koje društvo i pojedinci proklamuju; Saznanja o čoveku i njegovoj prirodi; Tradicija; Stanje pedagoške nauke, srodnih nauka i izgraĎenost sistema vaspitanja, posebno školstva; Poloţaj, ţelje, potrebe, interesi i ambicije samih ličnosti.

Zadaci umnog i radnog vaspitanja (usvajanje naučnih znanja i sistema vrednosti. razvijanje stvaralačkog stava. Teško je tačno i precizno odrediti kada nastaje pedagogija kao nauka i kada vaspitna praksa postaje pedagoška teorija. prema vrstama škola i vaspitnoobrazovnim institucijama. tako je to iskustvo odabirano i uopštavano. prema programskim celinama. odrasli). naučni. pa sve do ciljeva i zadataka jednog nastavnog časa. veka izdvojile posebne nauke. zakon. veku. Zatim su se iz filozofije ''majke svih nauka'' početkom 19. Problemi konkretizacije ciljeva i zadataka vaspitanja u praktičnom radu Cilj vaspitanja odgovara na pitanje šta ţelimo. Istorija vaspitanja je starija od istorije pedagogije. Ciljevi vaspitanja se sprovode na svim nivoima i svim područjima vaspitnog rada. Za društvene i lične ciljeve važno je da budu konkretizovani i formulisani tako da ih svaki pojedinac veoma jasno shvata i razume. Kao što su se vaspitanjem. prema nivou: društvene kompetentnosti (ustav. → Jedan opšti sistem zadataka vaspitanja je prema stranama vaspitanja svestrane ličnosti: 1.PEDAGOGIJA – 11. itd.. odnos prema zajednici i drugima) 3. prema uzrastu (predškolski. kojim je postavio najznačajniji kamen temeljac pedagogije u 16. Zadaci estetskog vaspitanja (stvaranje lepog u društvu) 4. školski. Zadaci fizičko-zdravstvenog vaspitanja (očuvanje i jačanje zdravlja) . Pedagogija od uopštavanja iskustva do nauke Vaspitanje je oduvek bilo predmet proučavanja.10. formiranje radnih navika i umenja. propis).. Zadaci društveno-moralnog vaspitanja (izgradnja moralne svesti. pa mnogi taj trenutak smatraju za zvaničan početak pedagogije kao nauke. tako i pedagogija. Prve forme uopštenog vaspitanja postavljeni su kroz filozofiju. Grči filozofi su u svojim delima prvi govorili o vaspitanju i njegovom značaju. nacionalni. Prvim značajnim pedagoškim delom se smatra ''Didactica magna''. društveni. Ciljevi vaspitanja su sastavni deo društvene svesti o potrebama. ekonomski. mogućnostima i pravcima društvenog razvoja. češkog pedagoga Jana Amosa Komenskog. Na samom .) 2. s kolena na koleno.). ideološki. moralnih osećanja.. a zadaci vaspitanja na pitanje šta bi trebalo da uradimo da taj cilj ostvarimo. Do toga je dolazilo postepeno i na različite načine u različitim epohama. prema nastavnim predmetima i programima. prenosila životna i radna iskustva. Na formiranje ciljeva i zadataka vaspitanja utiču opšti i posebni ciljevi konkretnog društva u kome se vaspitanje odvija (individualni.

Stalno se bogati novim dostignućima. Pedagošaka teorija koja izvire iz prakse – ona daje ideje za ostvarivanje bolje prakse. Zasnivalo se na prenošenju iskustava neophodnih za opstanak i održanje. Sparti i Rimu. a vaspitanje su obavljali sveštenici. Atina je po prvi put postavila za cilj vaspitanje harmonijske ličnosti. Predmet pedagogije je vaspitanje i to ne samo tako kako postoji. ali nije prevaziĎen. sistematizacijom i uopštavanjem pozitivnog pedagoškog iskustva. pedagogija dolazi do odreĎenih naučnih saznanja o vaspitanju i otkriva veze i zakonitosti. kako se razvijalo. itd) Za antičko drutšvo vasitanje se obavljalo u Atini. kada i u kakvim uslovima je nastalo. a ne jedini osnivač pedagoške nauke. veka pojavio se i Herbart. Kroz istoriju se pokazalo da su mnogi značajni pedagozi bili i pokretači promena u društvu i težili ka njegovom razvoju. Dinamička funkcija – ogleda se u njenom doprinosu razvoja vaspitanja i predviĎanju kakva bi škola i vaspitanje trebalo da budu. Vreme je pokazala da je neophodno konstituisati jednu celovitu nauku – pedagogiju. filozofija vaspitanja. U Rimskom carstvu se izdvajaju tri vrste škola za dečake od 7 do 16 godina: elementarna. Istorijski pregled razvoja vaspitanja i pedagoške nauke Istorija vaspitanja je neposredno integrisana u istoriju društva. U nastavu se . Nastava je organizovana na maternjem jeziku. gramatička i retorska. Percijanci su obraćali pažnju na fizičko zdravlje. Razvojem društva i sredstava za rad. TakoĎe za bogatije članove društva. za koga je bolje reći da je sistematizator. Omogućeno je velikom broju dece da se uključi u školovanje (škola za sve bez obzira na rasu i poreklo). a samim tim i vaspitanja. Uopštavanje pozitivnih iskustava je jedan od najstarijih metodoloških pristupa. pojavom privatne svojine i viška vrednosti i prisvajanja dolazi do pojava prvih socijalnih podela. ekonomija obrazovanja idr. U Indiji je bilo organizovano učenje samo za najviše kaste i učilo se iz veda. 2. a ne na latinskom. usvajanje običaja i verovanja zajednice. Stari Kinezi su takoĎe opismenjavali bogatije. već se usavršava. Posebno se ističu tri funkcije pedagoške nauke: 1. U tom smislu su se razvile i pomoćne discipline: pedagoška psihologija. Izdvajaju se učeniji ljudi koji vrše delatnost vaspitavanja i obrazovanja. 12. već i kako ga organizovati i voditi oko i sa vaspitanikom da bi se ostvario cilj. U novom veku graĎanski stalež postaje osnovan snaga društvenog razvoja. 3.početku 19. koja će proučavati vaspitanje. Analizom. Najstarije ljudske civilizacije se upravo organizovanim vaspitanjem i obrazovanjem izdvajaju od varvarskih plemena koja su ih okruživala (U Sumeru su postojale škole i klinasto pismo pre 3000godina. Deskriptivna funkcija – opisuje vaspitanje kao pojavu. pedagoška antropologija. U prvobitnoj zajednici vaspitanje još uvek nije bilo izdvojeno u posebnu društvenu delatnost. U srednjem veku vaspitanje je staleško (sedam riterskih veština za feudalce).

U periodu humanizma sve više se govori o vasitanju. Škole se grade i opremaju o trošku države. bio je protivnik stvaranja državnih škola i smatrao da država ne bi trebalo da brine o školovanju radničke dece i sirotinje. Herbert Spenser . Pestolaci – ističe se kao veliki učitelj i pedagog koji je imao veliku ljubav prema deci. ustaje veoma oštro protiv društvene nejednakosti. despotizma. Industrijska revolucija (kraj 19. zalagao se za smišljeno vaspitanje u predškolskom periodu. Napisao ''Kako Gertruda uči svoju decu''. u njoj su sadržani interesi celog naroda.Na samom kraju 20. veka u Engleskoj. 13. Dţon Lok – bavi se pitanjem vaspitanja dece viših staleža i porodičnim vaspitanjem. smatrao da bi sadržaj obrazovanja trebalo da čine realne nauke. Socijalistički ureĎene zemlje nastavljaju tendenciju karakterističnu za industrijsko društvo. Donose se ''školski ustavi''. Vitorino da Feltre – učitelj novog tipa. gde kritikuje feudalno vaspitanje. na maternjem jeziku. Raste potreba za visoko obrazovanim kadrovima. sačinio raazredno-predmetnu-časovnu nastavu. ureĎuje školu koju zovu ''dom radosti''.uvode realije (tekovine prirodnih nauka).popularan tokom 19. veka smanjuje se potreba za fabričkim radnicima. Mišel Montenj – u ''Esejima'' kritikuje učenje napamet i bez razumevanja. 20. i poč. veka) dovešće do masovnog obrazovanja. Franso Rable – u delu ''Gargantua i Pantagruel'' kritički opisuje odnos oca i sina. Princip očiglednosti se proklamuje. Ţan Ţak Ruso – zastupa interese sitne buržoazije. Najpoznatiji pedagozi i njihova dela Sokrat – Platon ''Drţava'' – Aristotel (svi u svojim delima govore o vaspitanju) Kvintijan – prvi po svojim delima pravi pedagog – vodio retorske škole i razradio metodiku govorništva. a povećava u sektoru obrazovanja. Erazmo Roterdamski – ''Pohvala ludosti''. bavio se pitanjem didaktike. . On oštro kritikuje srednjevekovno vaspitanje. religijskih zabluda. on traži opštu obaveznu školu. Na prelazu iz srednjeg u novi vek: Jan Amos Komenski – Didactica magna.

Sistem naučnih disciplina u pedagogiji i odnos prema drugim naukama Razvijenih naučnih disciplina ima u pedagogiji onoliko koliko ima razvijenih područja vaspitnoobrazovnog rada: Područje vaspitno-obrazovnog rada Naučna disciplina u pedagogiji Vaspitanje u porodici Porodična pedagogija Vaspitanje predškolske dece .Najpoznatija dela ''Pedagoška poema'' i ''Zastave na kulama''. 14. asocijativna. Po njemu nastava mora uvek biti jasna. već više o istaknutim pojedincima. Dţon Djui – istaknuti predstavnik filozofije i pedagogije pragmatizma. Svetozar Marković. Vasa Pelagić. Pedagogiju je sa opštih društvenih ciljeva usmerio na konkretne životne ciljeve. veku se teško može govoriti o pedagoškim klasicima. Nije se slagao sa Rusoovim idejama. Neki od njih su: Mirijevski. nastava i disciplina. Nastojao je da izgradi pedagogiju kao samostalnu nauku zasnovanu na etici i psihologiji. koji su krajem 18. Vujanovski. Njegove pristalice su stvorile pokret – herbartijanstvo. pa nije ni čudo što su ga fašisti hvalili. Milan Milićević. U 20. sistematična i metodična – formalni stupnjevi nastave. Ušinski – veoma odlučan antiherbartovac. Dositej Obradović. Nestorović i Mrazović.Johan Fridrih Herbart – od svih pomenutih se najviše izdvaja ovaj nemački pedagog. spadaju u najpopularnije pedagoške knjige u svetu. demokrata po ubeĎenju. Za razvoj prosvete i školstva u Srbiji zaslužni su mnogi. Osnovna sredstva koja ističe za ostvarenje tog cilja su : upravljanje decom. Po njemu je ta cilj izgraĎen na osnovu moralnog religijskog shvatanja. Prvi koji je pokušao da povuče razliku izmeĎu pedagogije kao teorije i kao prakse. Vuk Karadžić. ruski pedagog. veka organizovali prvu školu po ugledu na ''Opšti školski red''. Prema Herbartu pedagogija bi trebalo da utvrdi cilj (što je izvesna novina). radio na prevaspitavanju mladih socijalnih slučajeva u vaspitno-radnim kolonijama. Napisao ''Pedagogija i demokratija'' Anton Semjonovič Makarenko – najpoznatiji pedagog socijalističke epohe.

i obr. andragogija Vasp.prema mestu izvođenja vaspitanja (porodična. internatska. domska pedagogija Obraz. i vasp. pedagogija odraslih). vanškolska pedagogija). . školska. u industriji Industrijska pedagogija Vaspitanje u slobodno vreme Pedagogija slobodnog vremena Pojedine naučne discipline možemo klasifikovati prema drugim kriterijumima: . dece ometene u razvoju Specijalna pedagogija Vojno vaspitanje Vojana pedagogija Vasp.prema uzrastu vaspitanika (predškolska. . u uslovima nastave Didaktika Vasp.Predškolska pedagogija Školsko vaspitanje Školska pedagogija Visokoškolsko obrazovanje Viskoškolska pedagogija Obrazovanje i vaspitanje odraslih Pedagogija odraslih. u internatima i domovima Internatska.

sistem vrednosti. Pedagogija je naročito zainteresovana za razvoj pojedinih filozofskih disciplina kao što su : etika. meĎusobno povezane i prožete. šta je to društvo. + Sociologija: Vaspitanje je društveno uslovljeno. futurološka pedagogija).longitudinalna (razvoj pojave u jednom dužem periodu) i transferzalna (u istom trenutku) .prema vremenu poučavanja (istorija pedagogije.razvojna (predviĎanje daljeg razvoja vaspitanja). estetika i drugo. savremena. 15. Sva ta pitanja su u osnovi pedagoških koncepcija.).istorijska. unutrašnjih veza i odnosa koji vladaju u procesima vaspitanja. Osnovna su: .primenjena (operativna. Pedagoška istraživanja su vrlo raznovrsna. praktična) Polazeći od drugih kriterijuma pedagoška istraživanja se mogu podeliti na: . + Filozofija: Filozofija teži da odgovori na pitanja čovekove egzistencije (šta je čovek. misija.. + Psihologija: Srodne nauke. predmet). instrumenti i uslovi naučnog saznavanja u području vaspitanja. kakva je njegova priroda. cilj. teorija saznanja. Pedagogija nije zatvoreni sistem i u tesnoj je vezi sa drugim naukama. savremena i prognostička . kao što su priroda i karakter vaspitanja. Naučno istraţivanje pojava u oblasti vaspitanja i obrazovanja – Metodologija pedagoških istraţivanja Pod pedagoškim istraživanjem podrazumevamo aktivnost čiji je cilj otkivanje i utvrĎivanje zakonitosti. onda je ona neizostavna i u pedagogiji. itd. sudbina. život. . Povezanost pedagogije i filozofije proističe iz prirode vaspitanja. Metodologija pedagoških istraživanja je put proučavanja. koji su njegovi osnovni mehanizmi itd. a pošto se sociologija bavi proučavanjem društva. .teorijska i empirijska . pre svega to su metode.fundamentalna (osnovna pitanja pedagogije. logika. tehnike.

To su testovi. upitnici. 16. jednostavan i praktičan i diskriminativan tj. Svako istraživanje vaspitnih pojava mora da ima logičan tok i da odgovori na osnovna pitanja: šta proučavati. Optimalna dužina upitnika je 25 pitanja. obuhvatan. protokol posmatranja. tehnika i instrumenata 4. Analiza rezultata i izvoĎenje zaključaka 8. zatvorenog i kombinovanog. koji su često bili jednostrani i suprotni. upitnik služi za prikupljanje podataka u vezi sa stavom. Izbor i formulacija predmeta istraživanja 2. mora jasno da izdvaja ono što se meri. interesovanjima ispitanika. anketnih listova i slično) Istraživački instrumenti su sredstva kojima se prikupljaju činjenice u okviru istraživnja. To često mogu biti mišljenja o aktuelnom problemu. Prikupljanje podataka 6. Obrada podataka 7. Odgovori na ta pitanja se dobijaju razraĎenim etapama istraţivanja. kako prouččavati. tehnika i instrumenata. OdreĎivanje cilja. Instrumenti moraju biti tačni. koja se mogu uraditi za 30 minuta. Izbor metoda. konkretizacija zadatka 3. Praktična pitanja izrada naučno-istraţivačkih instrumenata u pedagoškim istraţivanjima (izrade testova znanja. a to su: 1. Preciziranje populacije i uzoraka 5. Pisanje izveštaja i objavljivanje Uzorak mora verno da oslikava svoju popilaciju. pomoću kojih metoda. sociometrijski testovi. Anketa tj. . Tako s jedne strane se javio metodološki deduktivizam (koji je težio da svede pedagogiju na normativnu disciplinu) i metodološki induktivizam (deskriptivna pedagogija). mišljenjem. u suprotnom rezultat neće biti tačan. Postoje tri vrste pitanja u upitncima: otvorenog tipa. anketni listići.U istorijskom razvoju pedagogije poznati su različiti metodološki pristupi u istraživanju pojava u vaspitanju. pouzdani. skica za intervju.

Prisećanje Dopunjavanje . Kroz istorijsku borbu i promene i razvoj društva došlo se do ''obrazovanja za sve''. prethodno isplanirani razgovor sa pojedincem ili grupom. posebno zato što pokriva najduže razdoblje organizovanog vaspitanja i obrazovanja jedne ličnosti u toku života. Škola i školski sistem. (predškolske ustanove. Najčešće su u upotrebi testovi znanja. U sistem školstva spadaju dečji vrtići.Dvočanog izbora (Da / Ne ) . vreme. trajanje i statička obrada na kraju. On je okosnica svakog sistema vaspitanja. Uporišne tačke u razvoju škola se mogu izdvojiti na sledećinačin: a) predinstitucionalni period – prenošenje iskustva. Osnovno obrazovanje je obavezno i jednako za sve. osnovna i srednja škola. Tipovi zadataka su: .On bi u sebi trebalo da sadrži raznovrsne tipove zadataka. Ona je najznačajnija ustanova savremenog društva.). Sadrži: temu. Testovi. Škola kao institucija je u stalnom procesu menjanja i usklaĎivanja sa potrebama i promenama u društvu. u periodu njenog najintenzivnijeg razvoja. srednje. od lakših ka težim. testovi umešnosti. Da bude tako sastavljen da svaki vaspitanik može bar nešto da uradi. pisanja i računa d) sholastička škola – religija i klasični jezici e) klasična srednja škola – u periodu humanizma i renesanse . Najpre su se pojavile pisarske. Mora se voditi računa da ispitanik prethodno bude upoznat sa temom.Intervju je namerni. testovi interesovanja. cilj. testovi inteligencije itd. pošto se ove ustanove meĎusobno povezane i osnovni cilj im je vaspitna delatnost. osnovne. Za rad nastavnika posebno je značajno da poznaje postupak izrade testova znanja.UporeĎivanje - 17. Pravo na školovanje su imali bogati. pitanja. mesto.Višestrukog izbora SreĎivanje (poreĎati po redu) . više i visoke škole i škole za odrasle. visokoškolske ustanove) Školski sistem je jedan od činioca sistema vaspitanja (pored šireg pojam sistema obrazovanja. svešteničke i činovničke škole. Prve škole su se pojavile u direktnoj vezi sa društvenim razvojem najstarijim ljudskim zajednicama. Od tradicionalnog do savremenog školskog sistema. verovanja i navika b) škole skriba – čitanje i pisanje c) škole čitanja.

Savremena škola teži otvaranju. Jedinstvena u osnovi i ista za svu decu. Pruža osnovna znanja. Sve to kroz igru.Više škole obrazuju kadrove VI stepena obrazovanja i pertežno traju tri godine.Predškolske ustanove – Obuhvata vaspitanje dece od 3 do 6 godina i u tom periodu razvoj deteta je najintenzivniji. a fakulteti VII stepena i pretežno traju od 4 do 5 godina. Traju 3 ili 4 godine. priprema za polazak u školu. rad i učenje. radnom vaspitanju (navike). urednost). Na maternjem je jeziku. intelektualnom razvoju sposobnosti pažnje i pamćenja.matematičke.f) realne gimanzije – u razvoju industijskog društva g) politehnizacija školskog obrazovanja – kao izraz razvoja nauke i tehnike h) raznovrsnost modela školskih institucija Tradicionalna škola je bila usko povezana sa crkvom. moralnom vaspitanju (na osnovu ličnog iskustva. a kasnije i sa državom.Osnovna škola – Ona je vaspitno-obrazovna ustanova i u njoj se najsistematičnije i najorganizovanije ostvaruju zadaci osnovnog vaspitanja i obrazovanja. boljoj unutrašnjoj povezanosti. . jezičke. Ima naglašenu vaspitnu ulogu. Obavezna je i besplatna za sve. Ima opšteobrazovni karakter. specijalne) i srednje stručne za obrazovanje odreĎenih profila. likovnom i muzičkom vaspitanju. razvoju mašte i govora. Odvojena od crkve.Srednje škole – Srednje su zato što se nalaze u sredini izmeĎu osnovne škole i viših i visokih škola. a naročito razbijanju uniformisanosti. . estetskom vaspitanju (čistoća. . . U njima se vodi računa o fizičkom vaspitanju. Konstituisanje celovitih školskih sistema počelo je stvaranjem industrijskog društva. društvu i kulturi. Najmasovnija. . ali u despotski ureĎenim društvima i pri crkvi. Mogu biti gimnazije (opšte. kroz pohvale. I pre toga su postojali školski sistemi. Otvorena je prema porodici i lokalnoj zajednici. Državna institucija.Visoke škole i fakulteti – Pružaju visko obrazovanje iz odreĎenih oblasti i spremaju kadara za različite granu u privredi. Nije selektivna. Odlike: Traje u periodu od 7 do 15 godina i osmorazredna je. nagrade i kazne).

''otvorena škola'' itd. izborne.Organizovanje predškolskog vaspitanja. Škola postaje mesto gde se odvija život. sekcija. upravo kada su se pojavili prvi znaci krize industrijskog društva i najave snažne naučno-tehnološke revolucije. . Struktura obrazovno-vaspitnih aktivnosti savremene škole Savremena škola ima veoma bogatu strukturu raznovrsnih vaspitno-obrazovnih aktivnosti. radionica.18. lokalnom zajednicom. obrazovanja odraslih. Škola kao pedagoški i kulturni centar lokalne sredine Nastava je svakako osnovni.Organizovanje izleta i ekskurzija 19.Nastava je svakako njena centralna aktivnost i osnovna obaveza u školi. -Zatim društveno koristan rad. fakultativne aktivnosti i profesionalna praksa. U okviru nje se nalaze obavezne. ne samo sa učenicima već i sa predškolcima. Ovaj preobražaj podrazumeva preureĎenje škole. bivšim učenicima. u saradnji sa preduzećima. Brojne su vannastavne i slobodne aktivnosti koje škola organizuje u okviru svojih klubova. Kulturna i javna delatnost škole pokazuje da deca u nju rado odlaze i da su uključena urazne kulturne aktivnosti.Rad u biblioteci. Ali nije i jedini. osposobljavanje nastanika za nove uloge itd. najsistematičniji i najorganizovaniji oblik vaspitno-obrazovnog rada škole. Savremena kritika škole kao institucije Sa pojavom krize u društvu dolazi i do krize i kritike u školstvu. vannastavne aktivnosti. rad organizacija i sl. koja i sada potresa svet. . Otvorenost škole se ogleda u njenom uticaju na graĎanje u okruženju. Te organizacije su često ili gortovo uvek povezane i sa životom i . roditeljima. muzeju. čime se omogućava da se oni ostvare i ispolje kao svestrane ličnosti. stvaranje nove klime u razredu i školi. ''učenje bez škole''. baletsko i muzičko obrazovanje . 21. opremanje savremenim sredstvima. pravi ekološke programe i organizuje sekcije i razne dečje organizacije. veka. galeriji. ''slobodna škola''.Ona organizuje kolektivni pedagoški rad za one koji sporije napreduju u radu (posebno osnovan škola). Savremena kritika škole započela je u drugoj polovini 20.. susedima. a ne samo uče teorije o njemu. Savremena škola podrazumeva i niz drugih aktivnosti koje za cilj imaju celovitiji pedagoški razvoj učenika.. . Javili su se zahtevi za reformom škola sa raznim idejama ''škola bez zidova''. Profesionalna orijentacija i informisanje su aktivnosti škole. Ona postaje mesto gde se razvijaju bogati meĎuljudski odnosi i ona vaspitno deluje na decu. naročito 1968.

radom u lokalnoj sredini. školske. Na osnovu dobrog poznavanja svojih vaspitanika. Porodica je najznačajniji faktor u vaspitanju i razvoju ličnosti: brak i porodica su osnovno i najpovoljnije mesto za obezbeĎivanje biološke reprodukcije čoveka. Tako škole postaju svojevrsni pedagoški i kulturni centri lokalnih sredina. roditelji. Škola i njeno okruţenje: vaspitanje u porodici. vaspitač može da određuje položaj i aktivnosti vaspitanika. to su veće šanse da se izgradi i razvija jedna svestrana ličnost. Neophodnost poznavanja i praćenja razvoja ličnosti učenika U vaspitnoj delatnosti neophodno je poznavati ličnost vaspitanika.Vaspitanje u slobodno vreme – Pod slobodnim vremenom podrazumeva se ono vreme koje nastupa nakon što izvršimo sve svoje radne. radija. opšti sud odeljenjskog starešine. porodične i društvene obaveze. gde se ne uči samo o životu već se život u njima i odvija. televizije. ali i školski lekar. razredne starešine i nastavnik fizičkog vaspitanja. filma i pozorišta). Ona je istovremeno i osnovna ćelija složenog društvenog sistema. koje su predmet interesovanja ličnosti. Njegov uticaj je veliki. članovi porodice su prvi vaspitači i uzori deteta u njegovom najznačajnijem periodu razvoja i njihov uticaj je veliki. vaspitanje i obrazovanje odraslih . Što je bliskost i poverenje u porodici veće. zdravstveno i fizičko stanje. rutinskom. društveno ponašanje i zaduženja u školi. U našim osnovnim školama podaci se evidentiraju u ''Lični karton učenika''. Kao što su: bavljenja . vaspitanje u slobodno vreme. Vaspitanje se ne može prepustiti slučajnom. Neophodno je poznavati opšti proces razvitka ličnosti. faktore koji utiču na taj razvitak. posebno.Vaspitanje u porodici – Porodica je osnovno socijalno okruženje u kome se ličnost razvija. bira sredstva rada i najoptimalnije metodske postupke. Slobodno veme ne bi trebalo da se shvata kao vreme neorganizovanog lenstvovanja i dosaĎivanja. karakteristike etapa kroz koje prolazi. prateći razvoj svoje dece i učestvujući u njemu. On. TakoĎe ti podaci mogu da posluže i za istraživanja s ciljem unapreĎivanja vaspitnog rada. majka obezbeĎuju negu za fizičko održanje deteta. neorganizovanomi neplanskom toku. koji sadrži osnovne podatke. ako se ne izvršava na pravilan način. sklonosti. Za unošenje podataka odgovorni su učitelji. što je atmosfera mirnija i slobodnija. Lokalna sredina i roditelji se uključuju u rad i život škole. već kao korisno utrošeno slobodno vreme na vršenje raznovrsnih aktivnosti. 22. vaspitni značaj sredstava masovnog komuniciranja (štampe. 20. ponašanje. kao i individualne osobenosti svakog vaspitanika. Plansko i sistematsko praćenje vaspitanika i prikupljanje podataka o njemu bi trebalo da bude u službi pedagoškog rada i da pomogne u razvoju i otklanjanju eventualnih problema. a vaspitanje jedna od osnovnih funkcija. a njegove posledice trajne. može veoma negativno uticati na razvoj ličnosti i ostaviti brojne posledice. . interesovanje.

. radnički i narodni univerziteti. odlazak u prirodu. osnivanjem ''Kluba ljubitelja filma''. razvija sposobnost opažanja.Vaspitni značaj sredstava masovnog kumuniciranja – Danas su sredstva masovnog komuniciranja neminovna. Veoma je važno da sredstva javnog informisanja ne budu jednosmernog karaktera i da pozitivno utiču na razvoj i vaspitanje pojedinca i obogaćuju njegov kulturni i društveni život. ilustracijama i naučno-popularnog. savetovališta itd. Samo pravilno okorišćeno slobodno vrememože ispuniti svoju svrhu razvoja i unapreĎenja vaspitanja. kulturnog i sportskog sadržaja. redovne škole koje organizuju programe za odrasle. Na ovom polju poseban značaj imaju institucije: posebne škole za odrasle i obrazovni centri pri fabrikama i preduzećima. stripovima. pa se kasnijim školovanjem to nadoknaĎivali. Isto tako ono ne podrazumeva nametanje bilo kakvih aktivnosti. Posebno je dobro. iniciranjem rada u klubu i osposobljavanjem nastavnika za rad.Vaspitanje i obrazovanje odraslih – U prošlosti se ''obrazovanje odraslih'' smatralo za osnovno obrazovanje odraslih koji ga nisu stekli u periodu kada je to bilo predviĎeno. hobijem. kulturne centre i razne klubove. pozorište. Danas su ti slučajevi retki. kulturni centri. rad na filmu i bavljenje filskom tehnikom mogu biti od velikog značaja za vaspitanje i razvoj svestrane ličnosti. preko njih se upućujemo i informišemo o najznačajnijim dešavanjima u društvenom životu. jer u tom smislu gubi značaj kao slobodna aktivnost. Takvi su zahtevi savremenog društva da pojedinac ne može da očekuje da je završetkom školovanja završio i sa obrazovanjem i vaspitanjem. Radio i televizija – nam često omogućavaju da se osećamo graĎanima čitavog sveta. Ono se danas više smatra ''doživotnim obrazovanjem'' jer se čovek kroz čitav svoj život usavršava i uči. Didaktički značaj televizije je u tome što približava stvarnost i budi interesovanja u procesu saznavanja. pa se pojam ''obrazovanje odraslih'' danas odnosi na usavršavanje i obrazovanje odraslih u okviru njihovih profesija i šire. METODIČKA PITANJA VASPITNOG RADA . Njihovi sadržaji su popularni. ako učenici i sami ureĎuju časopis u svojoj školi. Film – pored toga što je veoma popularan i dobro poznat svima još na najranijem uzrastu.imaju poseban društveni i pedagoški značaj. . Njihov cilj je da informišu decu i podstaknu stvaralaštvo. Pored informativnog programa od posebnog su značaja obrazovni programi namenjeni deci. film može biti veoma zanimljiv oblik stvaralaštva samih učenika. galerije. Preko njih se informišemo o svemu što se dogaĎa u celom svetu.rekreacijom. atraktivni i dinamični sa slikama. Organizovanjem filmoteke u školi. Listovi namenjeni deci .

ako što je adekvatna priprema i razrada sadržaja. Nauka nije jedina koja čoveku otkriva svet.A. Principi vaspitanja sadrže i odreĎenu regulativnost (govore o odreĎenim odnosima koji vladaju u vaspitanju). Nauka bi trebalo da bude u službi razvoja vaspitanja i poštovanjem ovog pravila nikako ne bi bilo dobro otići predaleko u scijentizam. Nastali su na osnovu formiranja bogatog pedagogškog iskustva. Nastavnik usmerava naučne sadržaje ka ciljevima vaspitanja i obrazovanja i on je posrednik u tom složenom procesu. tu su i široki prostori kulture. normativnost (odreĎuju najbitnije norme ponašanja). osposobljenost nastavnika i pripremu učenika. svi koji rade u oblasti vaspitanja. a demokratičnost je određeni način ponašanja i međusobnih odnosa u procesu vaspitanja. Do svesne i stvaralačke ličnosti se može doći samo kroz raznovrsnu i punu aktivnost same ličnosti. Tradicionalne pedagoške teorije su smatrale da je ličnost već sudbinski odreĎena i da je vaspitanjem treba podsticati i pratiti. ali najveći broj čovekovih životnih aktivnosti počiva na naučnim posmatranjima i dokazima.Princip naučne zasnovanosti i pozitivne vaspitne usmerenosti – Sve aktivnosti koje čine vaspitanje trebalo bi da budu zasnovane na nauci. Komenskog): od bližeg ka daljem. koristiti naučna istraživanja i dostignuća u svom vaspitnom delovanju.Princip svesne aktivnosti – Svesna aktivnost je uslov i rezultat vaspitanja. gde sve ličnosti imaju isti tretman. Dok savremene teorije smatraju da je vaspitanik u mogućnosti da menja i usavršava sebe kroz svoje svesne aktivnosti.Princip humanosti i demokratičnosti vaspitanja – Humanost je određeni obavezujući stil ponašanja vaspitanika. celshodnost (jasno usmeravaju vaspitni proces). korelativnost i integrativnost (funkcionalno povezuju vaspitni rad na svim nivoima). obavezuju se da će.23. . Pravila . specifična adaptacija metoda. Oni su predpostavka za uspešan rad. Zahvaljujući njima vaspitanje nije prepušteno improvizaciji i ličnom nahoĎenju pojedinaca. Ovaj princip mnogi tumače i kao princip pozitivne vaspitne usmerenosti u vaspitanju. Prihvatajući ovaj princip. . od lakšeg ka težem. TakoĎe.Opšti principi vaspitnog rada Principi su rukovodeća načela kojih se moramo pridržavati u vaspitnom radu. Nema univerzalno važećih principa koji bi važili za sva vremena i škole u različitim društvima. umetnosti i dr. nastavnik više nije u centru aktivnosti. ovaj princip ima snažno motivaciono dejstvo. Principi su uslovljeni društveno i psihofizički. U okviru principa vaspitanja. Ovaj princip zahteva odreĎene pogodnosti. Demokratičnost podrazumeva organizaciju vaspitanja za sve bez izuzetaka. već se učeniku daje mogućnost da sam kreira i učestvuje u sopstvenom procesu napredovanja. . od poznatog ka nepoznatom i od prostog ka složenom. pedagoška nauka formuliše i četiri principa postupnosti (još od J. Ovde se radi o opštem stavu ličnosti prema svom okruženju i shvatanju i boljem razumevanju zakonitosti po kojima ono funkcioniše. kad god su u mogućnosti. sredstva i oblik vaspitanja. Menjaju se i njihovi nazivi i sadržaji.

siromašnijih i bogatijih. jer će tako uppadati u protivurečnosti i stvarati prepreku ka formiranju jedne celovite svestrane ličnosti. . ali i isto tako i stalno promenjivo u vaspitanju: šta je dobro. Metode nam odgovaraju na pitanje ''Kako postupati'' da bi cilj bio ostvaren. pronalaženja dokaza. poštovanju. oblik i postupak vaspitanja. Opšte metode vaspitanja ličnosti i sredstva koja se najčešće koriste u vaspitnom radu Metod je osmišljen i ustaljen postupak usmeren na postizanje nekog cilja. iskrenim odnosima. One bi u sebi trebalo da sadrže karakteristike koje su najdelotvornije.. Jedinstvo delovanja povećava snagu i moć vaspitanja i osigurava njegovo uspešno sprovoĎenje. Pitanje demokratičnosti vaspitanja je unutrašnje pedagoško pitanje. vaspitanje se ne sme svoditi samo na jedan od činilaca npr. pitanje meĎusobnih odnosa onih koji znaju prema onima koji ne znaju. -Metod ubeĎivanja i uveravanja – Može se reći da se ova metoda bavi onim što je večito. vredno. O svemu ovome učenici saznaju kroz činjenice koje im nastavnik prezentuje.Princip jedinstvenog delovanja svih činilaca vaspitanja – Cilj vaspitanja je jedinstven i potrebno je jedinstveno delovanje svih činilaca (pojedinac.. Nastavnik koji organizuje vaspitne delatnosti. MeĎutim cilj je u objedinjavanju oba. posmatranja. naučno dokazane i praktično proverene. dužan je da izvrši humanizaciju i demokratizaciju svih uslova u kojima se vaspitanje odvija. zaključivanja.Humanost se pre svega u veri u čoveka i ljubav prema čoveku. Prema njima je potrebno odabrati odgovarajuću pedagošku meru. a šta loše. Postoje različite podele metoda u vaspitanju. a kao opšte metode javljaju se sledeće metode: ubeĎivanja i uveravanja. škola. roditelji. .Princip individualizacije i socijalizacije u vaspitanju – U istoriji vaspitanja pincipi individualizacije i socijalizacije su se često suprtostavljali. a jedni drugi. i sl. veţbanja i navikavanja. lažno uvredljivo itd. na školu ili samo na porodicu. crkva.). Cilj ovog principa je osposobljavanje pojedinca da se lakše integriše u socijalne tokove. Svako ko organizuje vaspitni proces trebalo bi da vodi računa o individualnim karakteristikama svakog pojedinca. Vaspitanje je samo po sebi humana delatnost jer je u potpunosti posvećena čoveku. jer individualizacija je jedino moguća u okviru neke socijalne zajednice. One označavaju relativno ustaljene postupke koji su se pokazali efikasnim. sredstvo. ali i iz ličnog iskustva. razradu sadržaja. podsticanja i sprečavanja.ponašanja i odnosi su regulisani i nekim meĎunarodnim zakonima kao što su Konvencija o pravu deteta. . pa su jedni isticali jedan. moćnijih i nemoćnijih – poštovanje razlika. 24. istinito. u želji da se pomogne.

već to treba neprekidno praktično primenjivati da bi cilj vaspitanja bio ispunjen. pohvale. lična aktivnost vaspitanika. školski red. organizovanost procesa vaspitanja. obećanja. prigovori. kao što su higijenske. režim života i rada učenika. Kazne. tvrdeći da se radi o metodi represije na ličnost. saveti i direktne poruke vaspitača. kritika i samokritika. kontrola od strane nastavnika. sistem vrednosti sopstvenih stavova. . tradicija. Nije dovoljno samo znati šta i kako treba raditi. zabrana i nareĎenje. nagrade. zamerke. Skretanje ili zamena motiva (navodimo učenika da izvrši zamenu aktivnosti nekom korisnijom). igra. propisi.Metod veţbanja i navikavanja – Metodom vežbanja i navikavanja proveravamo usvojene stavove ubeĎivanja i uveravanja. . ocena. predavanja. kulturne. Primedbe. kada se koleba i posustaje. ali i kada naiĎe na poteškoće. polemike. Pretnja. Kritika (individualna. iskustvo uspeha. Potrebno je steći odreĎene pozitivne navike. idole). zabava i kulturna razonoda. zapovest. blago i pravično postupanje. Ova metoda ima emocionalnu podlogu i zasniva se na simpatijama i dobijanju poverenja vaspitanika. javno mnjenje). situaciono uticanje (uključivanje učenika u aktuelna zbivanja). ubeĎenja i uverenja. Nju bi trebalo shvatiti kao pedagoški opravdanu intervenciju u cilju sprečavanja i zaustavljanja negativnih radnji i oblika ponašanja. zahtev. javne rasprave. upozorenje. život i rad u kolektivu. . Ocena. takmičenja. ugledanje ( na roditelje. praksa. navike i zakoni.Metod sprečavanja – Metod sprečavanja i kažnjavanja mnogi pokušavanju potpuno da isključe iz savremene metodike vaspitanja. Ocene vladanja. društveni običaji. bodrenje i ohrabrivanje. odlika. Sredstva sprečavanja su: Znaci neodobravanja i neslaganja s načinom rada ili ponašanjem. . radne i profesionalne.Metod podsticanja – Metod podsticanja primenjujemo onda kada učenik pokazuje uspeh. Sredstva vežbanja i navikavanja su: rad. Sredstva podsticanja su: izražena briga i razumevanje. priznanja. Metodom podsticanja pomažemo vaspitaniku da se što bolje afirmiše i ispolji sve svoje sposobnosti.Sredstva ubeĎivanja i uveravanja su: istinite činjenice. podaci i provereni dokazi. kolektivna.

osobinama i ponašanjem bude primer deci. obrazovanje i usmeravanje deteta. Osobine nastavnikove ličnosti: . Nastavnik u funkciji odeljenjskog starešine Odeljenjski starešina je pedagoški. izlaganje prirodnim posledicama svoje greške. već i vaspitač.organizaciona i koordinirajuća funkcija . pitanja) Nastavnik stavlja sve svoje lične i profesionalne kvalitete u službu svog poziva. vaspitanje. kazne zasnovane na strahu. kazne koje omalovažavaju i ponižavaju ličnost.Sledeće kazne su zabranjene u školi: telesno kažnjavanje. oduzimanjem stvari.da vlada predmetom koji predaje .da ima široko i solidno opšte obrazovanje . nastavnik postaje ''treći roditelj''. a povećava se i njegova kreativna uloga planera i stratega ukupnog nastavnog procesa. kazne glaĎu. pa se od davnina smatralo da su učitelji i nastavnici cenjene i odabrane ličnosti.da poznaje psihološko-pedagoške i metodičke osnove vaspitanja . 25.da se stalno usavršava Postoje tri podele nastavnika na: autoritativni. svo svoje znaje i umenje koristi za pomoć. Savremeni nastavnik je dobio niz novih uloga i radnih zadataka – on nije samo predavač. već je ravnopravan s učenicima i služi kao posrednik u njihovom samostalnijem i aktivnijem razvoju. on brine o celokupnom razvoj ličnosti.. demokrtski i ravnodušni.pedagoška funkcija . 26. zaspisivanjem u dnevnik rada. Osnovne radne dužnosti su mu: . Nastavnik: odlike poziva i ličnosti (Moţe biti i deo 46. upićivanje kod direktora i sl.da je ovladao pedagoškim umenjima . Od njega se očekuje da svojim znanjem. jedina i centralna ličnost koja predaje. organizacioni i administrativni rukovodilac odeljenja. kažnjavanje radom koji nije prijatan. On više nije dominirajućča. Njegova uloga i uticaj na dete je velika. Jedan je od najstraijih poziva i smatra se osnovom svih drugih zanimanja.

Danas ova dva pravca nisu više suprotstavljena. odn. Sadržaj ove didaktike je prihvaćen i primenjivan sve do danas. oni insistiraju na razvijanju različitih oblika intelektualnih aktivnosti učenika. Umesto zapamćivanja. – Veoma širok pojam. Osnovni teorijski i metodološki problemi didaktike. Savremena shvatanja ističu da nastava i učenje čine celinu. 2. oni su zastupali teoriju učenja. s ciljem da se učenici upoznaju sa novim sadržajem.. a ne učenju.podrazumeva procese učenja i predavanja koji se dešavaju slučajno i nezavisno od uticaja koje na njih vrši nastava. Iz toga je proizišao osnovni zadatak didaktike koji se sastojao u analizi postupaka nastavnika u školi. radu u školi i vaspitanju bogobojažljivih. što se u velikoj meri razlikovalo od stava herbartijanaca. Shvatanje didaktika kao teorija učenja i nastave koju zastupaju tzv. Didaktika kao teorija o obrazovanju i nastavi Didaktika se smatra veštinom učenja. Početkim 19. specifičnom praktičnom pedagoškom veštinom. i početkom 20. već takoĎe i vaspitanje. Didaktika kao nauka o nastavi i učenju u svim oblicima i nastavnim nivoima . Postoje četiri osnovna značenja i oblika didaktike kao posebne pedagoške veštine: 1. a posebno na razvijanju praktičnog delovanja.Dakle. U svojoj didaktici je izneo ''sveopštu veštinu svih da se uče svemu''. veka Johan Fridrih Herbart je razradio teorijske osnove didaktike stvarajući teoriju vaspitne nastave. Komenski je smatrao da didaktika ne predstavlja samo veštinu učenja. savremeno shvatanje didaktike nije jednosmerno i nije jednostrano.saradnja sa roditeljima . Za taj posao se biraju najsposobniji i najbolji nastavnici u jednoj školi. a raspravljao je i o podučavanju mladih naukom.god. koja je u to vreme ulazila u okvire pedagogije. čiji je najistaknutiji predstavnik Dţon Djui. DIDAKTIKA 27. predstavljaju jedinstvo i da se meĎusobno prepliću i nadopunjuju. Umesto teorije nastave. Krajem 19. Najpoznatije delo didaktike je ''Velika didaktika'' (Didactika magna) Jana Amosa Komenskog iz 1657. veka menja se osnovna orijentacija prema radu učenika i javlja se nova pedagoška struja. Predstavnici ovog pravca su pridavali najviše značaja aktivnoj ulozi učenika. Herbartijanci su pridavali poseban značaj prenošenju znanja na učenike u okviru nastave (formalni stupnjevi nastave). ''Berlinski didaktičari'' .administrativna funkcija Uloga odeljenjskog starešine je primarno vaspitne prirode.

Socijalno-kulturne pretpostavke (škola.) 6. Antropološke pretpostavke (sve psihičke delatnosti učenika u procesu nastave. OSNOVNE ''STRUKTURNE'' ODLIKE NASTAVE 2. interesovanja i sl. Autori nastoje da obave što sveobuhvatniju opis i analizu svih činilaca u procesu nastave i objasne njihovu opštu i uzajamnu zavisnost. stvaralačke sposobnosti nastavnika i učenika. Shvatanje didaktike kao teorije optimalnog učenja i nastave pomoću direktne nastave ili putem programa i nastavnih mašina (upravljanje procesima učenja . učenici) 3. nastavnici.Podvlači naučni aspekt. kao i mogućnosti za kontrolu i planiranje nastave.Jedna od najdelotvornijih i najoriginalnijih koncepcija u savremenoj didaktici. . USLOVNE ODLIKE ILI PRETPOSTAVKE 1. Shvatanje didaktike kao teorije obrazovnih sadrţaja nastavnog plana (dosta slična prethodnoj) . Berlinski didaktičari su izneli šest osnovnih kategorija za opisivanje. koje su podelili u dve grupe (od kojih u prvu spadaju četiri kategorije. – Podvlači idejni aspekt 4. Pedagoške intencije (ciljevi) 2.. analizu i planiranje nastave. 1.kibernetička didaktika) – Podvlači tehnički apekt. a u drugu dve) .Nastavne teme (sadržaji) 3. Mediji ili sredstva 5.Metode ili postupci 4.

Didaktika ne samo da odreĎuje sadržaj obrazovanja. metode i sredstva. materijalni. Suština nastavnog . Osnova i suština nastavnog procesa U širem smislu reči nastava je socijalna pojava i proces. kakav uticaj na mlade ima odreĎeni društveni sistem. Zadatak didaktike je da obezbedi zajednički i jedinstven prilaz nastavi i učenju. Neophodan uslov dobre nastave je saradnja učenika i nastavnika koje povezuje zajednički cilj – stvaranje odreĎene promene u ličnosti učenika. Jedinstvo ova dva čini nastavu uspešnom. Nikako se ne sme svesti na samo jedno. Prema sadržajima ona ima teorijsku i praktičnu funkciju. Bez obzira gde se odvija nastava predstavlja one koji poučavaju i one koji uče. već i odgovara na pitanje kako poučavati. kao i mogućnosti formiranja njihove ličnosti u nastavnom procesu) + Istorija (Istorija pedagogije) + Sociologija (Sociologija vaspitanja. daje analizu procesa nastave. 4) odnose se na nastavne situacije. pa nastava dobija oblik jednostranosti. a iz toga proizilazi i prognostička funkcija. upoznaje s organizacionim oblicima nastave. zakone i forme mišljenja) + Matematika i kibernetika (Sve veća primena u strukturi nastave. što ukazuje na nje praktični karakter. Može se reći da je didaktika posebna pedagoška disciplina koja proučava suštinske probleme obrazovanja i vaspitanja putem nastave i učenja.) + Logika (proučava zakonitosti. Njen osnovni zadatak je da objasni zakonitosti po kojima se odvija nastavni proces. kako bi se on sprovodio na što bolji način i uspešnije ostvarili ciljevi i zadaci obrazovanja. a posebno programirane nastave i učenja) + Metodike odreĎenih nastavnih predmeta (Odnos opšte prema posebnim disciplinama) 29. a ni jedan ne obuhvata sve aspekte zajedničkog procesa u kome se odvijaju nastava i učenje. Didaktika: odreĎuje ciljeve i zadatke nastave (bez kojih se ne može uspešno organizovati nastava). 3. itd. razmatra metode nastave. socijalni i kulturni uslovi. A baveći se analizom sadržaja didaktika ima i dijagnostičku funkciju. odreĎuje sadržaje i izbor naučnog materijala koji bi učenici trebalo da usvoje.Nedostatak ovih teorija je to što se teško mogu direktno primeniti na rešavanje konkretnih problema. 28. Didaktika i druge nauke + Filozofija vaspitanja i teorija vaspitanja (omogućava da se realno shvati i odredi mesto obuke u razvoju učenika. jer to stavlja u centar ili samo nastavnika ili učenika. Sva tri (2.

koji se menjaju i koji su neponovljivi. Po svom karakteru ona je višesmerna. ali i subjektivnog zbog onih koji u njemu učestvuju: nastavnika. a njeni zadaci su materijalne. utvrĎivanje znanja učenika. i učenika. a ne opterećiveti ih pamćenjem nepotrebnih pojmova. koji taj proces organizuju.procesa je da nastavnik usmerava svoju delatnost ka učeniku s ciljem davanja znanja i razvijanja stvaralačkih i saznajnih sposobnosti. jedinstvo teorije i prakse. Primena teorija intelektualnog razvoja ličnosti učenika u nastavi Teorije formalnog i materijalnog obrazovanja su pokrenule jedno od suštinskih pitanja teorije obrazovanja. a to je ''Čime bi se trebalo rukovoditi u pri odabiru sadržaja opšteg obrazovanja?'' – Razvijanju intelektualnih sposobnosti učenika. Zakonitosti i odlike nastavnog procesa ??? Osnovu nastavnog procesa čini proces saznanja i vaspitanja koji su okviru nje odvijaju. Zakonitosti nastavnog procesa su objektivnog karaktera. širok stepen stvaralačkog i aktivnog rada. rukovoĎenje procesima uopštavanja. ali specifičnim zakonitostima. učenicima je potrebno pružiti i znanja potrebna za život. ali stalnim i aktivnim učešćem grupe ili pojedničnih učenika. Ona je dužna da obezbedi osnovne pretpostavke za intelektualni razvoj i vaspitanje. Ovaj niz zakonitosti je višestruko povezan i utiču na nastavni proces. nauka na kojima su zasnovane nastavne discipline. sistem programa i nastavnih sadržaja koji mogu omogućiti što potpunije intelektualne procese. Opšte zakonitosti nastavnog procesa se odvijaju pod uslovima. formalne i vaspitne prirode. ali i raznovrsnosti spoljnih formi nastave. . ali je ona ipak najorganizovaniji i najisplaniraniji oblik obrazovanja i vaspitanja. jer bez odreĎenog intelekta nije ni moguće usvojiti mnoga znanja. pod rukovodstvom nastavnika. Škola mora organizovano i sistematski da radi na razvijanju sposobnosti učenika. proces nastave (poučavanja i učenja) itd. mišljenja i aktivnosti. U savremenoj didaktici se smatra da pored opšteg obrazovanja podjednak značaj ima i razvijanje intelektualnih sposobnosti učenika tj. socijalnih odnosa. povezivanje teorije i prakse. kontrola ocena i rezultat nastave. 30. kao i da samostalno stiču i razvijaju ta znanja. Obrazovanje i vaspitanje se danas stiče i van nastave. zatim. upoznavanje učenika sa novim gradivom. Odnos izmeĎu znanja i sposobnosti je uslovljen intelektualnim razvojem. Ritam i dinamika nastavnog procesa podležu opštim. To je i zadatak svih nastavnih predmeta. Uspešan nastavni proces bi trebalo da sadrži: stvaranje motiva kod učenika. Zbog svog stalnog kretanja nastavni proces ima karakter procesualnosti. Pored znanja koja su pogodna za razvoj mišljenja. U nastavnom procesu vladaju zakonitosti: društvenog razvoja. fizičkog i psihičkog razvoja učenika. Nastava se odvija prema prethodno isplaniranom i utvrĎenom procesu. 31. koji usvajaju. naučiti učenike da misle.

stvaralaštva. mora. najpre. Karakteristike pojedinih principa: 1. pa se stalno insistira na njihovoj povezanosti i meĎusovnoj zavisnosti. Oni ne mogu zameniti stvaralački rad i aktivnost nastavnika. u nastavni proces aktivno da uključi učenika. Pojedinačno oni nisu dovoljni za uspešno sprovoĎenje nastavnog procesa. Oni obuhvataju obradu i tumačenje vaspitnoobrazovnih i nastavnih sadržaja. Jedan od problema je veoma brz razvoj nauke i tehnike poslednjih godina i problem nagomilanih novih informacija. 33. samostalnog učenja i da pozitivno utiče na njegovo vaspitanje. da se upoznaju sa osnovama nauke i da nađu njenu primenu u svakodnevnom životu. da postavi jasan cilj i zadatak i da odabere adekvatne sadržaje. 2. da se kod učenika formiraju samostalne navike i potreba za sticanjem naučnih znanja. Zajedno didaktički principi i pravila imaju funkciju orijentacije. ali mu teorija može pomoći u primeni konkretnih didaktičkih principa. Princip prilagoĎenosti nastave uzrastu učenika . Zakonitosti. Karakteristike pojedinih principa. Savremeni nastavni proces. Princip naučnosti Suština principa naučnosti je u tome što on zahteva: da učenici tokom procesa obrazovanja i vaspitanja usvajaju naučno proverana znanja. da prepoznaju bitne oznake i svojstva predmeta pručavanja. Princip predstavlja osnovu od koje se polazi i kojom se valja rukovoditi u različitim oblastima delatnosti. Savremeni nastavni proces za cilj ima stvaranje svestrane ličnosti. koja odgovaraju savremenim naučnim i tehnološkim dostignućima. Primena teorije razvoja ličnosti u nastavnom procesu. rad nastavnika i organizacione oblike vaspitanja i obrazovanja.32. Ona polaze od principa i daju korisna uputstva za primenu i izvoĎenje odreĎenih aktivnosti. sagledaju povezanost nauke i svakodnevnog života. Zbog toga poseban značaj dobija izbor fundamentalnih znanja. pored toga što učenicima pruža odgovarajuća znanja iz nastavnih predmeta. principi i pravila nastave. Didaktičkim principima se označavaju osnovna i opšta načela koja odreĎuju tok nastavnog procesa i učenja u skladu sa ciljevima vaspitanja i obrazovanja i zakonitostima procesa nastave. Razvijanje sposobnosti učenika u procesu nastave. a u cilju razvijanja sposobnosti kritičkog mišljenja kod učenika. Opšti didaktički principi i pravila. Obeleţja i sistematika didaktičkih principa. da za takav rad obezbedi odgovarajuća sredstva i primeni odgovarajuće metode. Oni su otvoreni i fleksibilni i podložni menjanju kroz istoriju i usklaĎivanju sa savremenim tokovima. Zato su u didaktici formulisana pravila nastave.

J. Naravno. a posebno je važno razvijati svest o njihovom značaju. u nekim discipinama je to moguće u manjoj meri. U svakom nastavnom predmetu može se uspostaviti sklad teorije i prakse. ali i u svakodnevnom životu i radu i rešavanju brojnih problema. Očiglednost je povezana sa ličnom aktivnošću učenika. a ne na osnovu izjava drugih o tome. 5.A. a to su da se u učenju ide od lakšeg ka težem. gde oni u direktnom dodiru i kontaktu sa pojmom koji uče imaju veću motivaciju i mogućnost da nauče. Pod sistematičnoćšu nastave podrazumeva se: jasno raščlanjivanje ciljeva kojima se teži. veština i navika . izazavati veću aktivnost učenika i obratiti pažnju da se ostvari cilj jer samo posmatranje nije dovoljno.. ''Zlatno pravilo'' Komenskog koje je zahtevalo aktivnost svih čula ''što je vidljivo – čulu vida. jer ne uče svi istim tempom. 3. Prva pravila ovog principa ustanovio je Komenski u svojoj ''Velikoj didaktici''. 4.. a ne statično.''. Posebno se vodi računa o sistematičnosti pravljenja udžbenika. Komenski Ovaj princip je zahtev za usklađivanje obima i sadržaja gradiva sa psihofizičkim razvojem učenika. da se predmet pokazuje uz aktivno učešće učenika. a u nekima u većoj. Tom prilikom bi trebalo voditi računa da: svi učenici podjednako imaju mogućnost posmatranja. polazeći od toga da je sve u prirodi povezano jedno s drugim. Sistematičnost se postiže ako su svi delovi nastavnog gradiva povezani sa vodećom idejom i ako se teži otkrivanju suštine. 7. Ovim pravilima se danas može dodati i uvažavanje razlike u tempu rada i obimu prethodno stečenog znanja. što je opipljivo – čulu dodira. Princip povezanosti teorije i prakse Učenicima su potrebna teorijska znanja da bi ih primenili u praksi i potreban im je praksa da bi proverili i potvrdili svoja teorijska znanja i u školi. Princip sistematičnosti i postupnosti Ovaj zahtev sistematičnosti je takoĎe uveo Komenski. uzrastom i interesovanjima.''Ne nametati umu ono što ne odgovara uzrastu''. Princip trajnosti usvajanja znanja. oslanjajući se na znanja i iskustva škole. Princip svesne aktivnosti učenika u nastavi Ovaj princip uglavnom izražava psihološku stranu nastave. njegovim sposobnostima. Ovaj princip podvlači aktivnu ulogu učenika. pregledno i logično raščlanjivanje nastavnog gradiva i izdvajanje bitno od nebitnog. od poznatog ka nepoznatom. od prostog ka složenom i od bližeg ka daljem. da se odvoje bitne karakteristike pojma koji se posmatra. dosledno didaktičko metodičko struktuiranje toka nastavnog časa. što je slušljivo – čulu sluha. Princip očiglednosti Komenski je prvi izložio zahtev za očiglednošću. 6. Njegova suština je da se sagleda kako učenici usvajaju znanja. Isticao je da bi ljudi trebalo da uče upoznavanjem samih stvari. . kakav je njihov odnos prema nastavi i koji je stepen njihove aktivnosti.

Smatrali su da je potrebno uvežbavati njihove umne sposobnosti (kroz gramatiku. 34. njihovog obima i stepen njihove primenjivosti u praksi.Teorija formalnog obrazovanja -Teorija materijalnog obrazovanja .Tu su najviše štete imali slabiji i jači Ďaci. Glavni cilj nastave je da nauči učenike učenju i razmišljanju. podstakne razvoj njihovih sposobnosti. a ne na zapamćivanju. matematiku. Princip individualizacije je danas sve aktuelniji i on zahteva diferenciranu nastavu. gde će svaki učenik biti u mogućnosti da napreduje prema svojim sposobnostima i tempom koji je njemu svojstven. logiku. a što je najvažnije biće više motivisan i shvataće da može da nauči onoliko koliko se potrudi. jer se na taj način pokazuje razumevanje naučenog i primenjuje njegova veza sa stvarnim svetom. Pestolaci. Pretostavljalo se da će se razvijanjem mišljenja učenici osposobiti za samostalno i lako učenje koje će im kasnije biti potrebno u životu. Izbor nastavnih sadrţaja Pod sadržajem nastave podrazumeva se karakter i obim znanja koje bi pojedinac trebalo da usvoji tokom nastavnog procesa. retoriku). Shvatanja o sadrţajima nastave. Njeni predstavnici su bili Ruso. Kao osnovni kriterijum pri izboru nastavne materije naglašava se usvajanje odreĎenih znanja.Didaktički utilitarizam Teorija formalnog obrazovanja je uvedena krajem 18. . jer ionako ne mogu tokom svog školavanja da nauče sve što im je potrebno za život. kao i na osnovu rezultata pedagoških istraživanja i iskustva. Princip individualizacije U tradicionalnoj nastavi je prilaz učenicima bio jednak i ona je obrazovala i vaspitavala prosečnog učenika. Teorija materijalnog obrazovanja se javlja u periodu razvoja kapitalizma sa pojavom potrebe za davanje praktičnih i korisnih znanja. Trajnost se ogleda i u prenošenju tih znanja na druge slučajeve. Ovaj princip se ostvaruje naglašenom upotrebom znanja u nastavi. U savremenoj nastavi sve više se insistira na logičkom pamćenju. Herbart. Kroz istoriju obrazovanja ovi sadržaji su definisani na različite načine i menjali se shodno zahtevima razvoja i društva.Princip trajnosti usvajanja znanja ima za cilj da usvojena znanja postanu trajna učenikova svojina i da može da ih aktivira uvek kada je to potrebno. 8. Problemi sadrţaja nastave. Oni su smatrali da bi kod učenika trebalo razvijati intelektualne sposobnosti. TRADICIONALNE TEORIJE . One se mogu svrstati u tradicionalne i savremene teorije. veka i početkom 19. Poznata su brojna shvatanja i orijentacije.

uz pomoć struktura učenici lakše pamte i bolje se orijentišu. doduše u izmenjenom obliku. ali ona postaje sve oštrija zbog naglašenog prodiranja obima naučnih informacija i potrebe za akumuliranjem novih znanja. Ova teorija je zasnovana na tzv. Problemsko-kompleksnu teoriju je formulisao poljski pedagog Bogdan Suhodolski i suprotstavio je informacionom izlaganju gradiva. ona je danas sve aktuelnija. koje omogućava smisaono povezivanje više elemenata u njemu. Potrebno je izdvojiti sledeće: . opterećuje učenika informacijama. SAVREMENE TEORIJE I SHVATANJA Uticaj tradicionalnih teorija i borba izmeĎu materijalnog i formalnog obrazovanja još postoji.. On smatra da bi sadržaje trebalo izdvojiti po grupama i tako obuhvatiti materiju različitih predmeta.Teoriju strukturalizma . Ova teorija je osporavana od pedagoga iz socijalističkih zemalja jer je smatraju isuviše intelektualističkom i apstraktno i da ne odgovara masovnoj školi. ograničavaju razvoj intelekta i misli. Didaktički utilitarizam naglašava formiranje praktičnih veština. stalno ponavljati. potrebno je shvatiti suštinske principe. Na taj način se objedinjuje gradivo različitih predmeta. Mada.Najdosledniji predstavnik ovog pravca je engleski pedagog Spenser.. kao pripremu za profesionalni život.Funkcionalni materijalizam Teoriju egzemplarizma je formulisao nemački didaktičar Hans Šoerl. gde se obrazovni sadržaji grupišu oko tema koje su odabrane. u eri povećanog broja informacija one se teško pamte i potrebno ih je organizovati u celinu. (korelacija izmeĎu predmeta) Teorija strukturalizma se zalaže za struktuiranje nastavnih predmeta.). Stare teorije se sve više potiskuju i zamenjuju novim. . My house. Dosledno primenjivanje ove teroje može se negativno odraziti na intelektualni razvoj. mi smo planove izraĎivali po takvim temama My family. egzemplarnom učenju.Problemsko-kompleksnu teoriju . a služi i upoznanvanju konkretnih društvenih problema i dešavanja.Teoriju egzemplarizma . Pomenute teorije su jednostrane: njihov osnovni nedostatak je jednostrano shvatanje koncepcije opšteg obrazovanja. (prim. Opšte ideje strukturalizma Bruner je izneo na sledeći način: potrebno je da nastavni predmeti sadrže neku vrstu registra osnovnih reprezentativnih problema. Tako nastaju ''ostrva znanja''.

koja označava celovito i skladno razvijanje ličnosti. znanja o individualnim svojstvima učenika (pitanje razvojnih faza učenika i individualnih razlika) Nije dobro da se sadržaji odreĎuju samo prema opštem razvojnom nivou. jer neki su razvijenije više. Ova teorija insistira na ostvarivanju svih ciljeva i zadataka obrazovanja i svestranom razvoju individualnosti učenika. 35. i posebno izdvaja sledeće grupe pitanja: 1. već je neophodno voditi računa i o razlikama koje postoje meĎu učenicima. Izbor nastavnih sadrţaja Shvatanje o izboru nastavnih sadržaja izneo je Tomaševski u svom radu ''Na granici psihologije i pedagogije''. a to su : . Suština ove teorije je u povezanosti saznanja i delatnosti. a neki manje.Didaktički kriterijum. Iz mnogih teorija i shvatanja proizišla su tri kriterijuma za izbor nastavnih sadržaja. Pod opštim obrazovanjem najčešće se podrazumeva obrazovanje u širokom smislu koje dobijaju svi članovi društva u istoj meri. obuhvata pedagoški ( odnosi se na odabir sadržaja prema razvojnim mogućnostima učenika) i psihološki aspekt (odnosi se na najefikasniji način prenošenja i usvajanja znanja). odnosi se na uvažavanje naučnosti . Sadržaji koji se unose u nastavne programe moraju imati i saznajnu i funkcionalnu vrednost. nivo obrazovanosti i način prezentiranja) 2. količina informacija. znanja o učenju: problem učenja samih učenika 3. Njeni kriterijumi za izbor sadržaja su veoma uopšteni. Za njega je karakterističan demokratski karakter. Osim toga ono se već u osnovnoj školi može proširivati na raznim dodatnama.Funkcionalni materijalizam (Okonj). Druga karakteristika je njegova univerzalnost. On izlaže popis problema koji se nalaze pred psihologijom i pedagogijom.Društveno politički kriterijum koji se odnosi na zahteve svakog društva .Naučni kriterijum. . sekcijama. jer pruža temeljno i jednako obrazovanje za sve. a) Opšte i stručno obrazovanje. vannastavnim aktivnostima itd. kako bi učenici usvojili određena znanja i primenili ih praktično. opšta teorija informisanja (sadržaj.

povezivanju teorije i prakse. nastvnik mora da dobro poznaje svoj predmet. Pri izradi nastavnog plana posebno bi trebalo voditi računa o optimalnom obimu znanja i ekonomičnosti u okviru svakog nastavnog predmeta. messtu odreĎivanja predmeta u nastavnom planu (njegova zastupljenost u fondu časova). Pri utvrĎivanju nastavnog plana trebalobi da se bodi računa o: ciljevima i zadacima osnvnog ili srednjoškolskog vaspitanja i obrazovanja. Uslovi za uspešno sprovoĎenje tehničkog obrazovanja se nalaze i povezivanje nastave sa životom. nastavnim planom se predviĎaju i drugi oblici vaspitnog i obrazovnog rada (dodatna i dopunska nastava. S druge strane. kulturna i javna delatnost škole itd. razvijanje spretnosti i umeća. Nastavno gradivo bi trebalo da se logički dopunjuje i nastavlja kroz različite predmete.Tehničko obrazovanje je postalo sastavni deo opšteg obrazovanja injegov zadatak je da pripremi učenika za odreĎenu profesiju. Nastavni plan je osnovni i zvanični dokument kojim se utvrĎuje broj i naziv predmeta. teorije sa praksom. kakva predznanja mogu da očekuju i kakvu korelaciju da izvrše. vannastavne aktivnosti. Pored redovne nastave. c) Nastavni program. slobodne aktivnosti. kao i dostignućim adrugih nauka. korelaciji. Pri izboru nastavnih sadržaja vodi se računa o ciljevima i zadacima. upoznavanje sa nastavnim planom nastavnicima pomaže da vide gde se njihov predmet nalazi kao i to šta sve učenici proučavaju na kom nivou. ekskurzije. sistema i obima znanja koji bi učenici trebalo da savladaju tokom te godine. da poznaje predmete koje učenik izučava te godine da bi ostvario princip korelacije i da vodi računa o odgovarajućem tempu rada. mogućnostima učenika na odreĎenim starsnim nivoima. njihovog redosleda izvoĎenja. u davanju praktičnih znanja o radu. Ukupnost nastavnih predmeta razvrstanih po uzrastima bi trebalo da bude pregled celokupnog ljudskog razvoj i da obezbedi celovitiji razvoj učenika i njihovih mogućnosti. Na taj način svaki predmet ima svoje odreĎeno mesto i obim po razredima. kako bi učenicimogli lakše da povežu pojmove u jednu celinu. norme nastavnog vremena. b) Nastavni plan. Opšte i tehničko obrazovanje su osnava za profesionalno obrazovanje. o najnovijim pedahoškim i psihološkim dostignućima. Ovo obrazovanje daje znanja i praktična umenja koja omogućavaju bavljenje odreĎenom profesijom i sticanje kvalifikacija različitog stepena. uzrastu učenika. . redosled njihovog učenja po razredima. Za dobru izradu nastavnog plana. Nastvni program je za svakoga nastavnika obavezujući dokument koji se sastoji iz uvodnih napomena o ciljevima i zadacima nastavnog predmeta predviĎenim za taj razred. sadržaja.).

način istraživanja sa ciljem da se otkrije neka istina. . Odnos nastavnih metoda i nastavnih sredstava. Danas se za nastavni program sve više uvodi izraz curriculum. One su objektivni činilac izvoĎenja nastave i posrednik u prenošenju znanja od nastavnika ka učeniku. metode govore o tome kako tu istu aktivnost sprovesti. njihove karakteristike i način korišćenja u nastavi. linearni raspored – po kome učenik samo jednom uči dati sadržaj. 3. (Pričajte o onome sa čim radite. postupak odn. Za razliku od nastavnih principa koji usmeravaju didaktičku aktivnost učenika i nastavnika. čemu to sluţi itd. ali isto tako je važna i aktivna uloga učenika. ali uz ponavljanje i proširivanje znanja.) 36. tačke gledanja na podatke. One odreĎuju kako bi trebalo da teče nastavni proces i koje i kakve aktivnosti bi trebalo da ispunjavaju učenici i nastavnici. Nastavne metode podrazumevaju način upravljanja radom učenika u procesu nastave. Natavne metode zavise od cilja i zadatka vaspitanja i obrazovanja. specifičan način ispitivanja. One same po sebi nisu dovoljne. Metoda podrazumeva primenu četiri operacije: 1. način prilaženja zadatku. dobro pripremljen i dobra poznavalc svog rada. njih odreĎuje nastavnik. a zatim prelazi na drugi. Metode i sredstva nastave. a isto tako doprinosi i razvijanju njihovih saznajnih sposobnosti i interesovanja. 4. U spiralnom rasporedu imamo vraćanje na obraĎeno i prelazak na drugi nivo sa višim i proširenim znanjem.U didaktici se izdajaju tri osnovna sistema programskih sadržaja: 1. formiranju pogleda na svet i pripremanje za život. Pojam nastavnih metoda. 38. Metoda je put. d) Udţbenici i priručna literatura za nastavnike i učenike. koncentrični raspored – isti sadržaj se obraĎuje dva ili više puta. racionalni princip (oblici zaključivanja). mada termin nije šire prihvaćen u stručnoj literaturi. Nastavna sredstva. raspred sadržaja u vidu spirale – nalazi se izmeĎu linearnog i koncentričnog rasporeda. 2. koji omogućava sticanje znanja i njihovu primenu u praksi. čije uspešno savlaĎivanje zavisi od prethodno usvojenog sadržaja. 2. 3.

mikroskop. metode zasnovane na rečima (monološka: opis. Savremena didaktika sve više teži primeni različitih sredstava (povezanost medija). kasetofon.). pisana (verbalna) sredstva (udžbenici i štampani materijali). već znake spoljnog sveta. 2. Ta osnova podrazmeva tri grupe nastavnih metoda: 1. 4. audiovizuelna sredstva (mašine za učenje. laptopovi) Sve je veći značaj upotrebe audiovizuelnih sredstava jer ''ne unose život u razred. grafoskop. tehnička akustička sredstva (gramofon. 3. vizelna i audiovizuelna sredstva. Izuzetno motivaciono deluju na učenike. Nastavnik može biti u ulozi posrednika i nekoga ko može pomoći u korišćenju tih sredstava. kabineti za učenje jezika. Da li će neko sredstvo za potrebe nastave biti sredstvo za rad ili učenje to zavisi od njegove primene na času. mape. itd. Njih je potrebno planski i sitematski uklopiti sa ciljem i sadržajem časa i sa nastavnom metodom. metode zasnovane na posmatranju (pokazivanje) 2. nemaju sama po sebi sadržaj.Nastavne metode povlače odgovarajuća nastavna sredstva. lakše i duže pamte gradivo. bez obzira da li su tradicionalna ili savremena. diskusije).). Ne može se povući jasna crta izmeĎu učenja i nastave. Nastavna sredstva se mogu podeliti na auditivna. projektor. rad sa knjigom) 3. koje bi trebalo interpretirati''. reči i praktična delatnost. Nastavna sredstva pomažu u izvoĎenju nastavnih sadržaja. prosta (vizuelna) sredstva (originalni predmeti. itd. Klasifikacija nastavnih metoda. Razlika izmeĎu nastavnih sredstava (koje koristi nastavnik) i sredstava za učenje (koja služe učeniku) nije didaktički opravdano. laboratorijski metod) . dijaloška (popularna predavanja. pripovedanje. metode zasnovane na praktičnim aktivnostima učenika (praktična zanimanja. pričanje. slike. Pri odabiru nastavnih sredstava trebalo bi da se vodi računa o adekvatnosti i primenjivosti na tu metodu. tehnička vizuelna sredstva (foto aparati. Osnova od koje polazi pri razvrstavnju je: posmatranje. skice. CD plejer). Kriterijumi za izbor i primenu nastavnih metoda Poljski didaktičar Okonj je dao jednu od podela nastavnih metoda koja na najbolji način prikazuje osnovu i primenu metoda. modeli. Specifičnosti pojedinih nastavnih metoda. 37. Poljski pedagog Okonj iznosi podelu nastavnih sredstava na šest kategorija: 1. predmet su onog o čemu se uči i pomažu nastavnicima da na slikovitiji i zanimljiviji način vode tok časa. Nastavna sredstva. kompjuteri. 5.

pripovedanja o konkretnim sadržajima nastave. DVD. mape. prelaz se na objašnjenje). Zato su ove metode podeljene na nekoliko i razvrstane u grupu monoloških i dijaloških metoda. *Pričanje – Pričanje je izlaganje u obliku opisivanja rečima. stiče potrebna znanja i svstrano se angažuje... pitanja koja se postavljaju da daju suštinske i bitne odgovore i da posmatranje ostvari cilj upoznavanja sa odreĎenom pojavom. magnetna tabla. predmeta. slike fotografije.NASTAVNE METODE . povezuje i donosi zaključke. Često zamenjuje posmatranje stvari i bilo bi dobro da se priča nastavnka što . dogaĎaja ili procesa i objašnjavanje njihovih bitnih svojstava. a zajedničko im je to što ih koriste ili samo nastavnici ili samo učenici: *Opisivanje – Najjednostavnija metod da se učenici upoznaju sa sadržajem. makete. slika..modela. Najčešće se koristi u nastavi u dva vida: slikovito (opisivanjem slike. Karakteriše je izražena uloga nastavnika i pasivan položaj učenika. > Monološka < Oblik verbalnog izlaganja u kome nastavnik sam izlaže gradivo naziva se monološka metoda. ima mogućnost da uočava.Metode zasnovane na rečima – Da bi se rečima jasno iskazala stvarnost njima se mora pravilno služiti. Postoje tri tipa monološke metode.Metode zasnovane na posmatranju – *Pokazivanje – naziva se još i demonstrativna metoda. Ova metoda daje neophodnu osnovu čulnog opažanja bez koje nema uspešnog usvajanja znanja i razvijanja apstraktnog mišljenja. CD. Pomaže pojedincima da na pravi način usmere svoju pažnju. Stiču znanja na jednostavan i lak način. Ograničenosti: Uglavnom se odnosi na činjenicu da samo opažanje nije dovoljno za ukupne aktivnosti ii rad učenika. .) i analitičko (nakon iznošenja odreĎenih činjenica. Prednosti: Učenik se upoznaje sa raznovrsnim pojavama na opipljiv način. modeli. dogaĎaja. prikazivanje odreĎenih pojava. Poznata je i kao metoda usmenog izlaganja i sticanja znanja. Ona se sastoji u izlaganju različitih prirodnih predmeta (realnih).. Opšta pravila: posmatranje bi trebalo da se organizuje na takav način da svi podjednako doĎu u dodir sa izloženim i da detaljno pregledaju predmet. reljefi. Nastavna sredstva : različiti aparati. Često je povezana i sa pokazivanjem.

Zasniva se na pitanjima i odgovorima. mnoge su prednosti ove metode: ona budi interesovanje i motivaciju kod učenika. činjenice. a istovremeno na osnovu njihovih odgovora da proceni nivo usvojenog znanja. zahteva intelektualnu angažovanost. Nastavnik je voditelj diskusije i pomaže da se ona odvija u pravom smeru. Ona se u savremenoj nastavi koristi u onim situacijama kada nastavno gradivo treba doslovno zapamtiti (zakoni. *Popularno predavanje – metoda zasnovana na razgovoru nastavnika i učenika. *Predavanje – Od svih pomenutih ovo je najsloženija metoda. U dijalošku metodu spadaju: *Heuristički razgovor – metoda koja usmerava učenike da sami traže rešenje postavljenog problema. *Diskusija – ova metoda se sastoji u razmeni mišljenja na odgovarajuću temu. Veoma dobro utiče na stvaranje demokratske klime u odeljenju i razvijanje takvog razmišljanja. ali ako predugo traje postaje zamorna i mogućnosti da zapamte su sve manje. razgovoru nastvnika sa učenicima i u tome je njena osnovna karakteristika. predavanje mora biti dobroosmišljeno. *Katihetički razgovor – metoda koja se koristi za proveru znanja i ocenjivanje. da bude zanimljivo. Jedan od kritičara ove metode (nemački pedagog Gaudig) je smatrao da ova metoda bi trebalo da ide u obrnutom pravcu i da pitanja postavljaju oni koji ne znaju onome ko ih zna. kad god je moguće trebalo bi ga povezati i sa drugim metodama. Nastavnik obično stavlja pred učenike odreĎeni zadatak i putem vešto postavljenih pitanja podstiče znanja koja oni već imaju i tako ih dovodi do otkrivanja istine. na lak način saznaju činjenice. Primenjivija je u starijim razredima. pravila. da naglasi bitno i suštinosko. Ova metoda ima efekta u mlaĎim razredima kao uvoĎenje u nova saznanja ili kao priprema za rad gde nastavnik saznaje šta učenici već zanaju na tu temu. kontinuirano izlaganje složenijeg sadržaja. jer predstavlja duže. ona od učenika očekuje pasivnu ulogu slušača. Da bi bilo uspešno. razvija toleranciju i poštovanje različitosti. Kod ovog metoda dominira emocionalna komponenta doživljavnja. Osposobljava učenike za samostalan rad i podstiče aktivnost i angažovanost. pri čemu nastavnik ima vodeću ulogu. više nego intelektualna. Nastavnik smišljeno i prema odgovarajućem redosledu učenicima postavlja pitanja na koja oni odgovaraju. Razgovor pomaže nastavniku da podstakne učenika na razmišljanje. Iako ih do neke mere angažuje. a ne monotono. da bi se uspešno sprovela neophodno je da učenici več poseduju odreĎena znanja iz te oblasti. Ova metoda više odgovara starijim učenicima. > Dijaloška < Dijaloška metoda spada u metode zajedničkog rada učenika i nastvnika koja bi trebalo da dovede do odreĎenih rezultata i postizanja cilja.više oslanja na znanje učenika da bi im sadržaj bio shvatljiviji. definicije). > Rad sa knjigom < .

On smatra da koraci ne moraju biti mali. Osnovna ideja je da putem ispravljanja grešaka učenik doĎe da znanja. Pored ove metode ima i razgranata metoda. Koristi se ne samo za davanje. kratkim koracima iza čega sledi pitanje i tačan odgovor. . rad u radionicama.Kriterijumi za izbor nastavnih metoda Pri izboru nastavnih metoda trebalo bi da se vodi računa o sledećem: opštem cilju i zadatku vaspitanja i obrazovanja. 3. . Aktivnost učenika je slična naučnom radu. >> PROGRAMIRANA NASTAVA I UČENJE << Teoriji o programiranoj nastavi je izložio američki psiholog Skiner u svom delu ''Nauka učenja i umetnost poučavanja'' nakon što je utvrdio slabosti nastave i učenja u školama. Svaki naredni korak je uslovljen prethodnim. Nastavna materija se izlaže u delovima.Metode zasnovane na praktičnim aktivnostima učenika*Laboratorijska metoda – Ovom metodom se učenici osposobljavaju da izvode eksperimente. već nešto složeniji i nudi višestruki izbor odgovora. didaktičkom cilju nastavnog časa (predavanje. Ova metoda podstiče samostalan rad i sticcanje znanja.Ova metoda sastoji se u sticanju znanja putem štampanog materijala ili teksta. a onda se pruža mogućnost izbora: dobijaju objašnjenja i podatke. Primena nije ni malo jednostavna. za izradu projekata i istraživanja. Potrebno je prethodno izvršiti temeljnu pripremu i laboratorije i učenike uputiti u ceo proces izvoĎenja eksperimenta. Ova metoda je tesno povezana sa formiranjem i usavršavanjem veština i navika. školskom vrtu.). relativno kratkim prezentacijama o suštini ili delu nastavnog gradiva. na času i vannjega. Na ovaj način učenici se vode od početnog nivoa i idu ka željenom. već i za utvrĎivanje i proširivanje znanja. Pretežno se koristi za ponavljanje i utvrĎivanje. svaki učenik se upoznaje sa sadržajem. 2. koja potiče od Kraudera. a to je kombinovano programiranje. veličini i obimu razreda i stručnoj pripremljenosti nastavnika. obrada. onaj ko pogreši dobija neki vid pomoći i objašnjenja kao pomoć. neposredno iza toga prima informaciju o tačnosti odgovora. utvrđivanje. uzrasnim osobenostima učenika. a mogu i ponovopreči na linearnu šemu ili dobiti nove zadatke. nastavno gradivo se izlaže linearno.linearna metoda. Ovde spada praktičan rad. prirodi... On je sastavio sistem programirane nastave u kojoj: 1. *Metoda praktičnih aktivnosti – Cilj praktičnih metoda je sticanje znanja i veština na osnovu praktičnih aktivnosti. itd. U praksi se pojavio i treći vid. sadržaju i specifičnosti nastavne materije. od svakog se očekuje da korektno odgovori na pitanja ili reši problem. . u kom se insistira na detaljnijem izlaganju gradiva npr. proizvodni rad.

Nastavni čas je glavni element razredno-časovnog sistema i osnovni oblik organizacije nastave. . odreĎenom dužinom rada. Nastava je organizovana po razredno-časovnom sistemu. Postoji puno klasifikacija i didaktika ne izdvaja ni jedan tip kao opšteprihvaćen. Cilj svakog nastavnog časa je da učeniku obezbedi sistematsko sticanje odgovarajućih znanja. Tipovi časova se odreĎuju prema didaktičkim zadacima. koji je ustanovljen pre 300 godina i ustanovio ga je Komenski. časovi za kontrolu znanja Struktura časa podrazumeva tok. Sadržaj časa (Uvod – Tok –Zaključak). unutrašnju povezanost i meĎusobni odnos pojedinih njegovih delova i elemenata.Značajna šrednost programirane metode je u individualizaciji i odreĎivanju sopstvenog tempa rada. časovi za prenošenje novog znanja – obrada 3. da unapredi samostalno učenje i da doprinese vaspitanju. timski. moguće je diferenciranje sadržaja. idejno i emocionalno delovanje nastavnika u kolektivu sa učenicima. itd. A kao mane uzima se to što se smanjuje interakcija meĎu učenicima i sa nastavnikom. Uzrast učenika i njihove radne sposobnosti. organizacionu jasnost. 39. Vremensku strukturu. Priprema bi trebalo da sadrži. U svom delu ''Velika didaktka'' Komenski je obrazložio neophodnost grupnih oblika rada koji se odlikuje: istovremenim početkom svake godine u isto vreme i svakom nastavnom danu. podela na razrede prema uzrastu. Evo jedne od klasifikacija: 1. Ovakav rad i dan danas obezbeĎuje sistematičan rad. časovi za utvrĎivanje 4. časovi za usavršavanje i razvijanje sposobnosti 5. individualni. Oblici i tipovi nastave. Cilj. rad u parovima. uvodni časovi 2. Organizacija rada na času: Oblici rada na času (podela koju je sačinio Klafki) je na frontalni rad. Organizacija nastave i 41. nastava u grupi i timska nastava. da učenika osposbi zanjegovu uspešnu primenu. Nastao je kao zahtev društvene zajednice i odgovor na potrebe buržoazije. Nastavne metode. podela na kurseve po godinama i odreĎivanje programa u svakoj godini.

učenici mogu dobiti i . a potom objedinjava reakcije učenika. >>EKSKURZIJA<< Ekskurzija je oblik vaspitno-obrazovnog rada. Primenom rada u grupi mogu se postići tri pedagoška cilja: jačanje samostalnosti i sposobnosti individualnog učenja. to svi znate) 42. 40. Ekskurzije se utvrĎuju godišnjim planom rada škole.. proizvodnji. Cilj domaćeg rada je ponavljanje. Domaćim radom učenik se uči samostalnom učenju i usredsreĎivanju na njega.Grupni rad je samostalan rad i učenje u grupi. estetske. istorijskim znamenitostima. Prema mestu u nastavnom preocesu mogu biti: uvodne (imaju za cilj prikupljanje podataka za istraživanje). usmeni ili praktični. ovaldavanje primenom praktičnih metoda. kao pojedinac. . može i iz različitih predmeta. biološke. Domaći rad je tesno povezan sa školskim radom i zajedno oni čine didaktičko jedinstvo. . Školski i domaći rad učenika. . osposbljavanje za saradnju u grupi. zaključne ekskrzije (na kraju obraĎenog gradiva. Domaći zadaci mogu biti pismeni. geografske. prirodnim bogatsvima i da prošire svoja znanja. utvrĎivanje i produbljivanje znanja koja su stečena na času.Rad u parovima je zajednički rad dva učenika. tekuće (organizuju se uporedo sa obradom gradiva). Ovaj rad se pokazao dobar u ponavljanju i vežbanju. razviju interesovanja i obogate iskustvo. Zasniva se na radu u grupama od 3 – 6 učenika. Organizuje se s ciljem da se učenici upoznaju sa kulturnim. U takvoj nastavi svi učenici obično ispunjavaju sve zadatke i usmereni su na nastavnika.Timska nastava je kada više nastavnika preuzima rad u jednom odeljenju.Individualni rad je rad u kome svaki učenik samostalno rad. . Uspeh ekskurzije zavisi od dobre organizacije. Postoje različite vrste ekskurzija: u prirodi. folklorne. u cilju utvrĎivanja). Pored individualnih zadataka.Frontalni rad je zajednički rad svih učenika pod neposrednim rukovodstvom nastavnika. (ovo me mrzelo da kucam. istorijske. Nastavnik usmerava rad na ceo razred. Motivacija učenika za učenje u nastavnom procesu. Individualni rad je neophodan u svakoj nastavi jer osamostaljuje učenike u učenju.

Tekuće ponavljanje – ponavljanje na kraju časa. Svesnost učenika o značaju vežbanja. potrebno je jasno im objasniti šta se od njih očekuje i kako da urade domaći. laboratorijska. utvrĎivanje i veţbanje u nastavnom radu. pismena. 44. nastojati da domaći zadatak sadrži suštinu. stalno ponavljanje naučenog s ciljem ada se na zaboravi i stalno nadovezuje na novo gradivo. Nastavnik može da organizuje i druge vrste ponavljanja. Efikasna nastava podrazumeva redovno ponavljanje i vežbanje. 4. Završno ponavljanje – sistematizacija gradiva VEŢBANJE Vežbanje je jedan oblik ponavljanja sa naglašenom praktičnom primenom znanja.grupne zadatke kao što je istraživanje ili projekat. Poseban problem pri davanju domaćih zadataka je voĎenje računa o stvarnim mogućnostima učenika. 3. Proveravanje rezultata nastave – ocenjivanje rada. tehnička. Sistematičnost (svaki novi oblik rada bi trebalo da bude povezan sa prethodnim). Uglavnom se odnosi na sažeto ponavljanje suštine. trebalo bi da se vodi računa o raznovrsnosti zadataka.ali da bude naepžljiv). grafička. Da nastavnik bude svestan razlike meĎu učenicima. 2. PONAVLJANJE Ponavljanje se organizuje odmah posle nastavnikovog izlaganja novog gradiva radi boljeg usvajanja. Pažnja učenika (on može da razume cilj. voditi računa o obimu i redovno ih proveravati. Ona mogu biti: usmena. koji će jasno postaviti ciljeve vežbanja. Raznovrsnost vežbanja. Usmerenos ka cilju. . kao što su: 1. šta se i kako vežba. uspeha i razvitka učenika u nastavi. Ponavljanje. Ovo ponavljanje je veoma važno zato što istraživanja pokazuju da se u toku letnjeg raspusta zaboravi oko 50% naučenog. Ponavljanje posle većih celina – po završetku programske celine ponavlja se suština. Za uspešno vežbanje potrebno je da budu zadovoljeni sledeći uslovi: Dobro organizovan i smišljen način vežbanja od strane nastavnika. Na početku školske godine – s ciljem da se obnovi ranije naučeno gradivo. 43.

Planiranje nastavnog rada Planiranje rada je jedna od najznačajnijih delatnosti u vaspitno obrazovnoj ustanovi. pravljenje celine neophodnih aktivnosti. Proverava se nivo znanja koje su učenici usvojili tokom perioda. sredstva i uslova. Glavnu osnovu svakog planiranja rada čine: učenici i nastavnici i interakcija izmeĎu njih.treba utvrditi kiličinu i složenost gradiva . sadržaja.Završno proveravanje. izbor aktivnosti.Prethodno proveravanje. Za uspešno planiranje u nastavi značajni su sledeći zahtevi: 1. 3. On mora biti: . plan mora da se odnosi na odreĎeni predmet ili predmete. U našoj zemlji ocenjivanje je numeričko (od 1 do 5) i opisno.Tematsko provreravanje. praktično ili kombinovano. a u odreĎenim vremenskim periodima. utvrĎivanje cilja delovanja. Davanjem ocene vrši se vrednovanje ukupnog rada učenika.Proveravanjei ocenjivanje neophodan zadatak nastavnika tokom i na kraju nastavnog procesa. završni. rezultate planiranih uticaja. Za nastavnika to je pedagoški i ljudski akt. omogućava dalje planiranje. Pismena provera. I mogu se obavljati: usmeno. na taj način se vrši provera znanja kojim je učenik ovladao i daje se odgovarajuća ocena. provera znanja u okviru jednog ili više predmeta. Mogu biti: prijemni.realan i ostvariv. . diferencijalni. primenjuje se krajem klasifikacionih perioda i na kraju godine. ali i učenika. kvalifikacioni. na početku školske godine ili prelaska u novi klasifikacioni period. 2. godišnji. Planiranje nastave služi i kao izvestan podsetnik nastavniku. Vrste proveravanja: . kroz koji se manifestuje nastavnik kao pedagog i čovek. . Praktična provera.Ispiti. Planiranje nastavnog rada predstavlja: definisanje cilja aktivnosti. . Sistem i kriterijumi za ocenjivanje utvrĎeni su Uputstvom o načinu i postupku ocenjivanja učenika. . Metode proveravanja i ocenjivanja: Usmena provera. stiče se uvid u nivo znanja kojim učenici vladaju. pismeno. 45. plan mora da obuhvati očekivane ishode. Provera putem testova Ocenjivanje je veoma složen proces za nastavnika. obično se primenjuje nakon obrade pojedinih nastavnih celina.

Ona može biti stalna. Srećno svima! . PERIODIČNI PLAN RADA (mesečni.. nedeljni. obavezna je kontrola izvršenih planova. metode. nastavnu jedinicu. planove slobodnih i vannastavih aktivnosti. samokontrola. dodatne.. GODIŠNJI PLAN RADA – Planiranje celokupnog vaspitno-obrazovnog rada škole. On je aktivni činilac nastavnog procesa. 46.. Na kraju. očekivane ishode. broj časa. koordinator. ali sve se više ističe i aktivna uloga učenika. izborne. plan rada Ďačkog parlamenta. Sadrži planove po predmetima. plan saradnje sa roditeljima i institucijama. bira sredstva za rad. Sadrži: ciljeve i zadatke. Nastavnik kao činilac nastavnog procesa Organizator. tromesečni) – ovaj plan čini grupa tematski povezanih celina 3. odreĎuje ciljeve.predvideti tok Planiranje se javlja najčešće u tri oblika: 1. tok časa. dopunske. klubova. itd. povremena. fakultativne nastave. zaključak. plan rada odeljenjskih zajednica itd. PLANIRANJE NASTAVNOG ČASA – Neophodna je dobra i temeljna priprema nastavnika za uuspešno izvoĎenje časa. plan izvoĎenja ekskurzija.voditi računa o prirodi i specifičnosti nastavnih sadržaja .potrebno je voditi o redosledu . 2. sekcija.imati u vidu da nisu svi meseci u godini isti . specijalne nastave.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->