1.

EKONOMIKA TRGOVINE TRGOVINA: POJAM, DEFINICIJE I RAZVOJ Ekonomika trgovine kao naučno-nastavna disciplina •Ekonomika je naziv za ekonomsku nauku u celini. Pojam je 1890. godine prvi put upotrebio poznati engleski ekonomista Alfred Maršal, umesto tradicionalnog naziva politička ekonomija. •U najširem smislu, ekonomika predstavlja analizu načina na koji se raspolaže ograničenim materijalnim dobrima i uslugama radi podmirenja nekih ličnih i zajedničkih potreba. •Ekonomika, kao društvena nauka, proučava ekonomske sisteme, tj. konstituciju i funkcionisanje tih sistema. •Suštinska istraživanja ekonomike obuhvataju: a)opštu ekonomsku teoriju, b)ekonomiku privrednog sektora ili grane i c)ekonomiku preduzeća. •Ekonomika ističe potrebu primene osnovnih ekonomskih principa reprodukcije, jer i pri donošenju mera za zaštitu životne sredine treba uzeti u obzir princip ekonomske racionalnosti. Ekonomika trgovine i ostale naučno-nastavne discipline •Iako su problemi u trgovini još davno počeli privlačiti pažnju teoretičara, ekonomika trgovine spada u red relativno mladih naučnih disciplina. •Ona je kao i ostale ekonomike privrednih delatnosti, nastala u procesu razvoja i diferencijacije ekonomskih nauka. •Ekonomika trgovine osim opštih, tretira i konkretne probleme trgovine određene zemlje. •Ekonomika a sa njom i organizacija trgovine izgrađivala se na naučnim istraživanjima u oblasti robnog prometa, posebno prometa robe široke potrošnje. •Ekonomika trgovine povezana je u manjoj ili većoj meri i sa ostalim naučnonastavnim disciplinama. •Ova veza je posebno došla do izražaja između ekonomike trgovine i onih disciplina koje su se razvijale u funkciji obrazovanja kadrova za potrebe trgovine, kao što su: Ekonomika i organizacija trgovačkog preduzeća, Planiranje u trgovini, Trgovinsko

računovodstvo, Trgovinska statistika, Ekonomika potrošnje, Trgovinska konjunktura i sl. •Sve ove discipline su svoju teorijsko-metodološku osnovu izgrađivale na bazi ekonomike trgovine. OSNOVNA OBELEŽJA I FUNKCIJE TRGOVINE •Trgovina je privredna grana koja se bavi prometom robe – posredovanjem – između proizvođača i potrošača. •Razvojem trgovine nastajale su i različite definicije trgovine. Postojeće definicije trgovine mogu se razvrstati uglavnom u dve grupe: –institucionalne (naglasak je na ostvarivanju profita kao cilja prodaje robe koja je kupljena zato da bi bila skuplje prodata: "Jeftino kupi skupo prodaj!") –funkcionalne (težište je na ulozi trgovine u društvenoj podeli rada, kao posrednika između proizvođača i potrošača). POSTOJEĆE DEFINICIJE TRGOVINE INSTITUCIONALNE naglasak na ostvarivanju profita kao cilju prodaje robe (roba je kupljena da bi bila skuplje prodata) FUNKCIONALNE naglasak na funkciji trgovine u društvenoj podeli rada kao posrednika između proizvođača i potrošača. TRGOVINA-NASTANAK I RAZVOJ •Trgovina je jedna od najstarijih privrednih delatnosti. •Najpre se razvila kao trgovina među raznim plemenima i zajednicama. •Društvena podela rada, privatno vlasništvo i isporuka viška proizvoda doveli su do razvoja trgovine a kasnije i do izdvajanja trgovaca i formiranja trgovine kao posebne društvene delatnosti. •Izdvajanju i osamostaljivanju trgovine prethodila je direktna razmena roba tj. trampa koja je bila rezultat nerazvijenih proizvodnih snaga. •Uslovi nastanka trgovine su: –Društvena podela rada –Privatno vlasništvo –Višak proizvoda

•Nastanak trgovine u pravom smislu reči vezuje se uz pojavu novca. •Trgovac kupuje robu za novac i prodaje za novac. •Organizuje razmenu po obrascu: NOVAC - ROBA - NOVAC a za svoju uslugu obračunava razliku u ceni odnosno maržu. •Da bi ostvario razliku u ceni trgovac želi da nabavi robu što jeftinije i da je proda što skuplje. •Na taj način dolazi do sukoba interesa između potrošača i proizvođača na jednoj strani i trgovaca na drugoj strani. •Trgovina pospešuje razvoj robne proizvodnje i ubrzava raslojavanje društva. •Stvara se trgovački kapital kao najraniji oblik kapitala i to doprinosi razvoju kapitalističkog načina proizvodnje, naročito koncentraciji kapitala u rukama pojedinaca. •Najveći trgovci postaju preduzetnici u industriji. Trgovina-nastanak i razvoj •U početku trgovinom su se bavile zanatlije (za novac zarađen prodajom svojih proizvoda kupovali su alat, sirovine) •U promet se kasnije uključuju trgovci – razvija se trgovina kao zasebna delatnost •Trgovina je doprinela širenju tržišta i stvaranju gradova (gradovi u morskim lukama, na velikim rekama-odatle kreće širenje gradova) •Mnogi gradovi su doživeli uspon i samostalnost upravo zahvaljujući trgovini (Venecija, Đenova, Dubrovnik) •Trgovina vremenom postaje posrednik između zemalja. Teorije trgovine-negativni stavovi •Antička Grčka i rimska epoha (Platon, Aristotel, Ciceron) - trgovina parazitska delatnost. Etički gledano, prema trgovini je izražavan samo prezir i otvoreno neprijateljstvo. •Platon - laž i prevara glavna obeležja trgovine. •Aristotel -donekle uočio nužnost trgovine (razmena je dobra samo ako služi svojoj svrsi i ako se radi o razmeni ekvivalenata)

•Crkva je imala negativan stav •Fiziokrati (XVIII) – produktivna je samo poljoprivreda •Socijalisti-utopisti (Furije, Oven, Prudon) Teorije-pozitivni stavovi Pozitivna mišljenja o trgovini, posebno su imali: •Merkantilisti (bogatstvo naroda u trgovini), •Adam Smit (za trgovinu je potreban novac, ne trampa), •Podelio trgovinu na trgovinu na malo i trgovinu na veliko. •Trgovina povećava produktivnost rada. •Obim podele rada ograničen je obimom razmene (tržišta). •Razlika u ceni (nije nemoralna), jer tom razlikom trgovina mora da pokrije troškove kapitala koji je uložila u nabavku i prodaju robe. •Izradio naučni pristup uticaja mehanizma ponude i tražnje na formiranje cena. Faktori razvoja savremene trgovine: Faktori koji su doveli do ubrzanog razvoja i modernizacije trgovine u drugoj polovini XIX veka: a)Razvoj novih proizvoda b)Rast potrošnje industrijskih dobara c)Naglo rastu ponuda i tražnja d)Trgovina dobija ulogu posrednika OSNOVNE FUNKCIJE I ZADACI TRGOVINE •Trgovina, kao posrednik, donosi koristi i proizvođačima i potrošačima:
a)proizvođačima-olakšava ili omogućuje prodaju b)Potrošačima-obezbeđuje zadovoljenje potreba; •Trgovina ima zadatak da obezbedi robu: •Pravim korisnicima •Na pravom mestu •U pravo vreme •Po prihvatljivoj ceni

sortiranje. ◦ROBNE (podešavanje robe zahtevima tržišta). ◦ZAVRŠNE (ostvarivanje cilja procesa marketinga) . pakovanje. Prodaja nije ograničena mestom i vremenom.kao oblik posredovanja trgovine između fizičkih i pravnih osoba u prometu sastoji se u nabavci robe od proizvođača i prodaji robe potrošačima. •INTERLOKALNA FUNKCIJA . •INTERTEMPORALNA funkcija trgovine proizilazi iz vremenske neusklađenosti proizvodnje i potrošnje. stvara zalihe na skladištu i brine o očuvanju njene upotrebne vrednosti. ◦PROPAGANDNE ◦FIZIČKO-DISTRIBUTIVNE (prevoz i smeštaj robe). skladištenje. ◦CENOVNE (izbor cene koja je dovoljno visoka da omogući rentabilno poslovanje i dovoljno niska da privuče kupca). čuvanje. učesnike u razmeni •INTERLOKALNA – prostorno povezivanje subjekata na različitim tržištima •INTERTEMPORALNA – premošćavanje vremenskog gepa između proizvodnje i potrošnje •Trgovina obavlja i niz dopunskih funkcija: ekspedicija robe. •INTERPERSONALNA FUNKCIJA . •Uzroci nesklada su u tome što je: •proizvodnja sezonskog karaktera a potrošnja je kontinuirana (npr.•Funkcije trgovine: •INTERPERSONALNA – povezuje ljude. a potrošnja sezonskog karaktera (npr. oplemenjivanje. poljoprivredno prehrambeni proizvodi) •proizvodnja kontinuirana. Da bi minimizirala vremenski nesklad između proizvodnje i potrošnje odnosno ponude i tražnje. pa iz toga proizilazi da je interpersonalo istovremeno interlokalno i intertemporalno posredovanje. vrste građevinskog materijala) Funkcije trgovine KOTLER: ◦KONTAKTNE (pronalaženje kupaca i prodavaca).trgovine kao oblik međumesnog posredovanja proizilazi iz regionalnih razlika u proizvodnji i potrošnji. trgovina nabavlja robu u većim količinama. Posredničkom ulogom trgovina obezbeđuje povezivanje i uravnoteženje ponude i tražnje u različitim delovima zemlje.

smanjenje troškova trgovine •Nastaju Tržni centri. kao i pratećih trgovinskih delatnosti •Porast produktivnosti.PRVA REVOLUCIJA U TRGOVINI ◦Nastaje maloprodaja velikih razmera ◦Nastaje samoizbor ◦Nastaju temelji moderne trgovine DRUGA REVOLUCIJA U TRGOVINI: ◦Nastaju SUPERETE – površine do 400m2 ◦Nastaju SUPERMARKETI.površine 400-2 000m2 ◦Nastaju HIPERMARKETI – površine preko 2000m2 ◦Nastaju DISKONTNI CENTRI ◦Nastaju VELIKOPRODAJA-CASH AND CARRY TREĆA REVOLUCIJA U TRGOVINI: •Nastaju višefilijalne trgovinske korporacije.TEHNOLOŠKO-ORGANIZACIONE PROMENE U TRGOVINI Robne kuće . posebno trgovinski centri •Istovremena koncentracija maloprodaje i velikoprodaje.površina i do 100 000 m2 FAKTORI RAZVOJA TRGOVINE •Politički •Ekonomski •Socijalni •Tehnološki •Legislativni •Ekološki .

•proizvodnja izražena kroz BDP osnova je bogatstva naroda i kupovne moći. •PRIVREDNI SISTEM opredeljuje karakter trgovine. •koncentracija stanovništva u gradovima i ostali demografski faktori doprinose razvoju trgovinskih institucija i efektima ekonomije Tehnološki faktori i trgovina  Veća efikasnost i efektivnost poslovanja Automatizacija i elektronska trgovina Online trgovina. •ekonomski razvoj daje i povećava robne fondove koji su važni za ekonomiju obima u trgovini. mobilnost stanovništva). religija. obrazovanje. Sociološki faktori i trgovina •UKUPAN BROJ STANOVNIKA kao kupovna snaga. univerzalno kodiranje proizvoda (EAN). elektronska razmena podataka (EDI). •PRAVNI SISTEM opredeljuje okvire slobode preduzetništva kao i uticaj pojedinih učesnika u trgovini. elektronski terminali naplate (POS) Internet tehnologije . kontrola zaliha (JIT). Ekonomski faktori i trgovina •EKONOMSKI razvoj i proizvodnja -osnova razvoja trgovine. kultura. •izmene u strukturi stanovnika (starost.Politički faktori i trgovina •POLITIČKI FAKTORI (POLITIČKI SISTEM) imaju značajnu ulogu u uspostavljanju ekonomske stabilnosti i u izgradnji konkurentne trgovinske mreže. •struktura potrošnje i raspodela dohotka na štednju i investicije. odnos broja muškog i ženskog stanovništva.

preko cena koje se na njemu ostvaruju. Ova funkcija ima značajan uticaj na konkurenciju jer privlači nova preduzeća na tržište i povećava ponudu i tražnju robe. tj. a posrednike da nabavljaju robu za koju postoji mogućnost plasmana. . Pojam i definicije tržišta •Tržište je institucionalno i organizaciono tehnički oblikovan kontakt između kupca i prodavca.2. što i jeste ekonomski motiv privređivanja. Funkcije tržišta a) U vezi sa distributivnom funkcijom tržišta treba istaći da tržište. •tražnja. tržište utiče na poloţaj grana i grupacija u raspodeli i na formiranje obima ponude po vrstama proizvoda. u cilju razmene za novac (robno-novčana razmena) i po cenama koje se formiraju na osnovu ponude i tražnje. b) Selektivna funkcija tržišta podstiče proizvođače da proizvode. Na osnovu ove funkcije. •vreme i •prostor. TRŽIŠTE Pojam i definicije tržišta •Tržište predstavlja sučeljavanje ponude i tražnje u određenom vremenu i prostoru. c) Alokativna funkcija trţišta usmerava nosioce ponude i tražnje na ulaganje u projekte i programe koji omogućavaju povećanje proizvodnje i dohotka. ono deluje na racionalnost ponašanja tržišnih subjekata. onih koji u određeno vreme i na posebno opremljenom prostoru nude i traže određenu robu. •Navedene funkcije tržište obavlja istovremeno. •Tržišni sistem se zasniva na nekoliko elemenata: •ponuda. Ova funkcija tržišta podstiče ponudu novih proizvoda. predstavlja faktor raspodele ukupnog proizvoda društvenog rada. Zahvaljujući tome. bilo da je u pitanju tekuće poslovanje ili razvojna politika.

•Pored maloprodaje i velikoprodaje. –berze i slično. Osnove dobrog privrednog sistema na osnovu koga deluje trgovina: ◦privatna svojina. otvorenost tržišta. može se razlikovati: •Tržište kupaca (tražnje).usled srazmerno veće ponude tržištem dominiraju kupci. ◦antimonopolsko zakonodavstvo . trgovina deluje i kroz posebne tržišne institucije: –tržnice. –sajmovi. •Tržište prodavaca (ponude). režim cena. a prema potrošačima na strani ponude. Tržišni aspekti trgovine - Preduslovi funkcionisanja trgovine: ◦Postojanje tržišnog prostora ◦uvažavanje ekonomskih zakona robne proizvodnje ◦privatna svojina. –Usled imperfektnosti tržišta (nesklad ponude i tražnje).zbog srazmerno veće tražnje tržištem dominiraju prodavci. –Trgovina uobličava tržišna kretanja. Uloge trgovine na tržištu •Trgovina se prema proizvođačima pojavljuje na strani traţnje.Trgovinska preduzeća i tržište •Trgovci – na tržištu mogu biti ponuđači i kupci. ◦konkurencija.

. Faktori obavljanja trgovine Za uspeh trgovinske mreže važni su: ◦razmeštaj i lokacija. –organizovani potrošači. ◦urbanističke uslove. ◦saobraćajne uslove. –maloprodaja –proizvodni i trgovinski konglomerati •poslovne jedinice: –za promet robe na veliko (stovarišta i slično). klasične prodavnice.)... –za promet robe na malo (robne kuće. samousluge. ◦mrežu konkurentskih organizacija i slično. ◦funkcionalnost objekata Kod lokacija treba imati u vidu (mikro faktori): ◦gustinu stanovnika. ◦veličina objekta. kiosci. ◦kupovnu moć. ◦izgled objekta (enterijer & eksterijer).Ko obavlja trgovinu? •Trgovinu mogu obavljati: –proizvođači. –veleprodaja.

◦vreme. kao što su: ◦prostor ◦kupci ◦pravni propisi ◦ponuda ◦cene ◦organizacije. radne snage. ◦tražnja. sajmovi. kapitala. regionalna i svetsko. hiper i supermarketi. b)Sa stanovišta roba deli se na tržište: materijalnih dobara. pijace. trgovinski centri. a)Kupac daje novčani ekvivalent i traži realnu protivvrednost u robi. Tržišta – podela a)Sa stanovišta prostora dele se na: lokalna. robne kuće. . novca i slično. nacionalna. aukcije. tržnice na veliko.. berze. ◦prodavci. ◦novac. samoposluge. vremena i tehnike povezivanja kupaca i prodavaca. pojavljuju različiti organizaciono-tehnički oblici trgovinske mreže: prodavnice. sa stanovišta prostora. Tržište – elementi i podela Na tržištu se..Tržište – faktori Tržište je mesto kontakta prodavaca I kupaca. c)U vreme elektronske trgovine je najvažnije sa kim i sa čim ste u vezi Elektronska trgovina (e-commerce) eliminiše prostorne i vremenske barijere. Tržište – komponente Tržište je splet različitih komponenata. odnosno domaće i strana trţišta. prodaja u fabrici. b)Mesto je sve manje značajno za definiciju tržišta.

kapitala. Na tržištu važi zakon vrednosti izraţen kroz zakon ponude i traţnje. ◦od odnosa ponude i tražnje zavisi za jedne mogućnost plasmana. odnosno strukturi odnosa na tržištu. duopoli. •Na tržištu na veliko se vrši prodaja velike količine robe koja je namenjena proizvodnoj potrošnji ili prodaji na malo. obuća. tražnja. a za druge mogućnost kupovine – neuravnoteženost ukazuje na nesklad. ◦Brži rast tražnje u odnosu na ponudu deluje na povećanje cene i obrnuto. . Na tržištu na malo obavlja se prodaja robe neposrednim potrošačima za njihove osnovne potrebe i obično je ograničeno na konzumnu robu. komponente. menica.c)Po homogenosti. oprema – kupuju proizvođači Tržište i tržišna konjuktura Uslovi postojanja tržišta: ◦Ponuda. dele se na perfektna i imperfektna trţišta (monopoli. prehrambene robe. •Prema količini prodate robe razlikujemo tržište na malo i tržište na veliko. tržište usluga i radne snage. oligopoli). To su tržište nekretnina. Vrste tržišta •Zavisno od predmeta kupoprodaje imamo i različita tržišta. Na potrošnju i promet ove robe utiču: ◦Kupovna moć ljudi ◦Stepen urbanizacije naselja ◦Fiziološke potrebe ljudi Nemački statističar Ernest Engel formulisao je “da se procenat izdataka za prehrambene proizvode kreće obrnuto proporcionalno u odnosu na dohodak”. valuta. predmeti za kuću. umetnički predmeti – kupuju finalni potrošači –Sirovine. valorizacioni sistem. •Neprehrambeni proizvodi: –Povremeno se kupuju –Odeća. Karakteristike tržišta Specifičnost tržišnih karakteristika prehrambene robe.

•Život preduzeća i proizvoda zavisi od uspeha na tržištu. konkurencije i profita. čelik. u pitanju su ciklična kretanja proizvodnje i tržišta. ◦društveni i upravljački proces putem kojeg pojedinci i grupe pribavljaju ono što im je potrebno i što žele. •Događaji na tržištu (prosperitet. recesija) utiču na tok i trajanje životnog ciklusa preduzeća i proizvoda. kreiranjem i razmenom proizvoda i vrednosti sa drugima (Kotler). žitarice). •Faze životnog ciklusa preduzeća (proizvoda): –Ulazak (Uvođenje) –Rast –Zrelost –Povlačenje (Opadanje) Marketing i trgovina Marketing je: ◦ljudska aktivnost usmerena ka zadovoljenju potreba potrošača. obično više od 10 pa i preko 50 godina. kroz proces razmene.•Konjuktura . ◦usmeravanje celokupne aktivnosti preduzeća ka istraživanju i zadovoljenju potreba ciljne grupe potrošača.talasasto kretanje ponude i tražnje (ako se radi o kratkom i srednjem roku – 5 do 10 godina) •Ako se radi o dugom roku. . •Kriza se manifestuje na tržištu kao rezultat poremećaja ukupne proizvodnje i potrošnje ili u pojedinim tržišnim segmentima (nafta. Prosperitet-recesija-prosperitet a)Prosperitet karakteriše rast proizvodnje i zaposlenosti b)Recesiju karakteriše smanjenje proizvodnje i zaposlenosti •Praćenje i predviđanje konjunkturnih kretanja je veoma bitno za izbegavanje kriza i/ili smanjenje oštrice njenog nepovoljnog dejstva.

integralni marketing. mora stalno prilagođavati kupcu (industrijska prodaja. posebno kupaca. veletrgovina. –kreira nove promene i –olakšava plasman proizvoda.) •Mikro i makro marketing . •kakav je njegov tržišni i budžetski ciklus. analiziranje. Marketing •Marketing se kao prodajna strategija. prilagođavanje i zadovoljavanje potreba sadašnjih i budućih potrošača. . kataloška prodaja. •koliko ima sredstava za kupovinu.poznavanje. važno je: •u kom biznisu kupac obavlja svoju delatnost. zadovoljenje potrošača i ostvarivanje profita. •kakve probleme kupac ima. •šta smo mu prodavali do sada. dostava na kućnu adresu. odnosno marketing menadžment. •Strategija razvoja novog tržišta postojećim ili novim proizvodima Marketing-izučavanje tražnje Kod izučavanja tražnje.integrišu se u tzv. •potrebe kupaca. Marketing-izučavanje ponude Za izučavanje ponude važne su: •Strategija penetracije postojećeg tržišta postojećim ili novim proizvodima. maloprodaja.•Osnova marketinga . •Marketing: –prati turbulentne promene u okruženju. elektronska trgovina i slično. –prilagođava se promenama.

čime taj vid delatnosti trgovinskih preduzeća dobija još veće ekonomsko značenje. •Ovde kupovinom robe. koja se obavlja u objektima koji zadovoljavaju uslove za tu namenu.trgovina na malo.posrednici. •Ta preduzeća kupuju robu da bi je dalje preprodala onome kome je potrebna. 2)prema lokaciji.trgovina na veliko i . forme i oblike trgovine možemo posmatrati s različitih aspekata i prema raznim elementima. a) Trgovina na veliko je kupovina robe radi prodaje ili prerade.3. 1 Podela trgovine po funkcijama •Podela po načinu obavljanja trgovinske delatnosti i funkcijama: •Trgovinska preduzeća kupoprodaje . na način. u količinama i pod uslovima uobičajenim za promet na veliko. •Navešćemo neke osnovne podele: 1)prema funkcijama koje obavlja. PODELA TRGOVINE •Podelu. •Trgovinska uslužna preduzeća . 4)načinu prodaje i sl. trgovina preuzima na sebe i rizik prodaje. 3)prema formi integrisanja. b) Trgovina na malo je prodaja krajnjim potrošačima i obavlja se u prodajnom objektu ili na drugom mestu koje zadovoljava propisane uslove za tu prodaju i na način odnosno u količinama manje prodaje robe . Trgovinska preduzeća kupoprodaje •Trgovinska preduzeća kupoprodaje su ona čiji predmet poslovanja čini roba.

pravi svoju putanju unutar granica jedne države. b) Ako se kupac ili prodavac nalaze van granica jedne zemlje. jer se ceo robni promet odvija u granicama jedne države.usluge zaključivanja ugovora o prodaji i kupovini robe u ime i za račun komitenta. . c) usluge otpremanja i dopremanja robe i poslovi koji ih prate. utvrđivanje i ispitivanje identiteta. •Ta preduzeća samo posreduju u robnom prometu između prodavca i kupca i za njihov račun obavljaju razne trgovinske usluge. usled čega i roba kao predmet njihove trgovinske veze prelazi carinske granice te zemlje. b) zastupničke usluge .posredovanje u ime i za račun komitenta radi zaključivanja ugovora o kupovini i prodaji robe. 2Podela trgovine prema području •Prema području gde se trgovinska delatnost obavlja. onda se takva trgovina naziva spoljnom trgovinom. kvaliteta i kvantiteta robe. Takva trgovina naziva se unutrašnjom trgovinom. trgovina se deli na: a) unutrašnju trgovinu. e)usluge smeštaja i čuvanja robe. kao predmet njihovih trgovinskih poslovnih veza. d)usluge komisione prodaje. . Unutrašnja i spoljna trgovina a) Ako su prodavac i kupac nastanjeni u istoj državi. priređivanje sajmova uzoraka robe i organizovanje privrednih izložbi. b) spoljnu trgovinu. onda roba. •Njihov je zadatak da ubrzaju proces robnog prometa i tako doprinesu da se on izvrši što uspešnije za onoga za čiji je račun izvršena uslužna delatnost. Trgovinske usluge mogu da se razvrstaju u sledeće grupe: a ) agencijski poslovi.Trgovinska uslužna preduzeća •Trgovinska uslužna preduzeća ne kupuju niti prodaju robu.

4 Podela trgovine po lokaciji •Po lokaciji gde se trgovinska delatnost obavlja postoji: a) stalna trgovina .3 Podela trgovine prema formi integrisanja •Po stepenu i načinu povezanosti i saradnje u prodaji odnosno istupanju na tržištu postoji podela na: a) nezavisnu trgovinu . b) putujuća trgovina .ako trgovinsko preduzeće nabavlja robu sa namerom da je preproda i ako svoju trgovinsku delatnost obavlja prema svom nahođenju i svojim potrebama. .saradnja je dobrovoljno utvrđena kako po obimu tako i po vrsti.saradnja i povezanost je obavezna i obično se radi o mnogofilijalnim preduzećima. b) trgovinu za tuđi račun .ako trgovinsko preduzeće ima svoje stalno mesto prodaje. c) dobrovoljno udruženu trgovinu . prenosi robu iz jednog mesta u drugo i tako se približava potrošaču. b) integrisanu trgovinu . 5 Podela trgovine prema tome za čiji se račun obavlja prodaja •Prema tome za čiji se račun obavlja prodaja.Kada trgovinsko preduzeće prima tuđu robu. onda potrošač dolazi u takvu prodavnicu radi kupovine. vrši se podela trgovine na: a) trgovinu za sopstveni račun . u vidu malih prodavnica. sa namerom da je proda po nalogu i za račun njenog vlasnika.trgovinsko preduzeće putem specijalno uređenih prevoznih sredstava. odnosno svoju prodavnicu.nezavisna i samostalna pozicija na tržištu. Trgovac ovde za svoje usluge prima ugovorenu naknadu.

carinskih granica jedne zemlje. Kao kriterijum za razlikovanje unutrašnje od spoljne trgovine one su sve više nepouzdane. a spoljne trgovine kao organizovanog i razvijenog vida robne razmene između zemalja ne može potpuno zadovoljiti ni teorijski ni praktično. EFTA. trgovina sa samoposluživanjem ili samoizborom.tradicionalna trgovina.6 Podela trgovine prema formi prodaje •Prema formi prodaje. trgovina bez prodajnog prostora a) Klasičan. tako da potrošač. kad oseti da mu je neka roba potrebna. b) U trgovini sa samoposluživanjem. puni robe. Nacionalne a pogotovo carinske granice su više ili manje arbitrarne. smešteni su na prometnim ulicama. NAFTA. koga ne mora čak ni da vidi. trgovac nema nikakvog ličnog direktnog uticaja na volju potrošača. mešovita trgovina. odnosno. Automat omogućuje potrošaču da utroši najmanje vremena za kupovinu i da mu ona bude što lakša. …). definisanje unutrašnje trgovine kao organizovanog i razvijenog vida robne razmene u okvirima nacionalnih. CEFTA. može odmah da je na najneposredniji način kupi. trgovina putem automata. c) Prodaja putem automata je upotpunila te savremene oblike i trgovinu još više približila potrošaču. u holovima. železničkim stanicama ili na sličnim mestima. Automati su aparati. •Prema tome. . PODELA TRGOVINE – SAVREMENA SHVATANJA •Trgovina je u stvari jedna jedinstvena delatnost. postoji: trgovina klasičnog tipa . •Uzmimo samo kao primer razne današnje integracije u kojima carinske granice nestaju ili će nestati u određenom roku (EU. tradicionalni način trgovanja je kada trgovac stupa u direktan kontakt sa svojim kupcem. odnosno prema kontaktu sa potrošačem.

a ne samo državnu odnosno carinsku granicu. prenošenjem iz mesta gde je ima previše u mesto gde je uopšte nema ili je nema dovoljno. •Prošireno je samo područje trgovanja. odnosno kupila robu u zemlji da bi je preprodala u inostranstvu. a time i efikasnije korišćenje svetskih resursa.Unutrašnja i spoljna trgovina –sličnosti i razlike •Koliko se unutrašnja i spoljna trgovina međusobno dodiruju vidi se i po subjektima trgovanja. Zajednička obeležja: a) Posrednička funkcija u interpersonalnom. Ako bi se ipak ona htela održati. •Unutrašnja trgovina posreduje između domaćeg proizvođača (ili prerađivača) i domaćeg potrošača. odnosno trgovinsko – političkom području. zatim između domaćeg uvoznika i domaćeg potrošača i. interlokalnom i intertemporalnom smislu karakteristična je i za unutrašnju i za spoljnu trgovinu. podelu rada na međunarodnom planu (međunarodnu podelu rada). razlika je samo u tome što je trgovina jedanput kupila robu u zemlji da bi je u zemlji i preprodala. •Spoljna trgovina je zapravo samo produžena trgovina preko nacionalnih odnosno trgovinsko – političkih područja. a drugi put kupila robu u inostranstvu da bi je u zemlji prodavala. Unutrašnja i spoljna trgovina •Međunarodni ekonomski odnosi bazirani na integrativnim procesima sve više brišu razlike između "unutrašnje'' i „spoljne" trgovine. jer se onda susreće s ekonomsko – političkim barijerama drugog trgovinsko – političkog područja. •Ovo prošireno područje trgovanja omogućuje i potpuniju podelu rada. najzad između domaćeg proizvođača (ili prerađivača) i domaćeg izvoznika. •Kao što se vidi. •Unutar jednog trgovinsko – političkog područja trgovina je u stvari unutrašnja. Taj drugi kriterijum bi bilo logično tražiti u trgovinsko – političkoj granici. •Savladavanjem prostornih i vremenskih prepreka. Zajednička obeležja unutrašnje i spoljne trgovine •Unutrašnja i spoljna trgovina imaju u osnovi ista obeležja. čuvanjem za vreme kada se ne proizvodi. dok su predmeti (objekti) i subjekti ostali u osnovi jednaki. Ona postaje spoljna tek kada roba pređe trgovinsko – političku granicu. trgovina – bila to unutrašnja ili spoljna – dovodi robu od njenog . onda treba uzeti jedan drugi kriterijum.

•Pored toga. •Kvantitativna ograničenja uvoza radi platnobilansnih razloga. itd. •Nasuprot ekonomskom jedinstvu unutrašnjeg tržišta postoji ekonomska razjedinjenost svetskog tržišta.proizvođača (ili prerađivača) do potrošača. a time i iskrivljavanje prilikom formiranja tzv. stavljajući nekada kupce u položaj da diktiraju uslove kupoprodaje (buyers market). zbog po pravilu dužeg transporta robe koja je predmet spoljne trgovine. •Međutim. . a drugi put prodavce (sellers market). •Ovi se odnosi i na unutrašnjem i na spoljnom tržištu formiraju po istoj ekonomskoj logici. •Pod tehnikom se ovde misli na modalitete zaključivanja kupoprodaje i sl. ovde se moraju staviti određene rezerve. ambalaže. carinska zaštita i čitav niz drugih instrumenata prikrivene zaštite imaju za posledicu iskrivljavanje delovanja ekonomskih zakona na svetskom tržištu. c) Tehnika trgovine je u osnovi ista bilo da se radi o unutrašnjoj ili spoljnoj trgovini. •Karakter pojedinih vrsta robe koje su predmet svetske trgovine i poslovanja na međunarodnim robnim berzama uslovljava i određene specifičnosti u trgovanju tim robama kad je u pitanju spoljna trgovina. b) Isti ekonomski zakoni u suštini vladaju i unutrašnjom i spoljnom trgovinom. •Ovaj splet deviznih i spoljnotrgovinskih režima deluje tako da međunarodna trgovina liči na trku s preponama. •Konkurencija određuje odnose između kupaca i prodavaca kako u unutrašnjoj tako i spoljnoj trgovini. kvaliteta. odnosno posreduje između proizvođača i potrošača. •Različiti devizni i spoljnotrgovinski režimi koji proizilaze iz većeg ili manjeg stepena državne intervencije u području spoljne trgovine imaju za posledicu različite uslove trgovine. •Zakon tržišta utiče na formiranje cena na unutrašnjem i spoljnom tržištu. i izjednačava ponudu i tražnju. svetskih cena. postavljaju se u toj trgovini veći zahtevi u pogledu pakovanja.

ili NAFTA izmeDu SAD. SVETSKA TRGOVINA •U vecini zemalja međunarodna trgovina stvara znacajan deo BDP-a. narocito u Velikoj Britaniji. MEÐUNARODNA TRGOVINA •Međunarodna trgovina predstavlja razmenu dobara i usluga koja tom prilikom prelaze međunarodno priznate granice ili teritorije. •Rast obima meDunarodne trgovine je osnov procesa globalizacije. slobodna trgovina je dobila na znacaju. kao što su GATT i STO nastoje da regulišu svetsku trgovinu. Pod uticajem merkantilizma tokom prethodnih vekova mnoge zemlje su održavale visoke carine i mnoge druge prepreke meDunarodnoj trgovini. bivši SSSR. U 19. kao što su Evropska Unija. TRGOVINSKI BLOKOVI •Americkih kontinenata: Sev. i Južna Amerika •Pacifickog pojasa – istocna i jugoistocna Azija. MERCOSUR u Južnoj Americi.Zelandom i prema pacifickoj obali Amerike •Evroazijski – Evropa. veku. Iako se meDunarodna trgovina obavljala tokom dobrog dela istorije covecanstva ona je tokom poslednjih nekoliko vekova dobila na ekonomskom. globalizacija i multinacionalne kompanije takoDe imaju znacajan uticaj. zajedno sa međunarodnim finansijama cini širu disciplinu poznatu kao međunarodni ekonomski odnosi. Regulisanje međunarodne trgovine •Tradicionalno se razmena regulisala bilateralnim sporazumima između zemalja. društvenom i politickom znacaju. Cent. . Kanade i Meksika. Australija sa N. •U godinama nakon II svetskog rata.. •Industrijalizacija je unapredila prevoz. neke zemlje Azije (Turska) i zemlje Indijskog potkontinenta .4. postoje i regionalni multilateralni ugovori. •Međunarodna trgovina je takođe i grana ekonomije. Pored njih. i. multilateralni ugovori.

gvozdenu rudu. mašine i opremu. ugalj •Uvozi: industrijsku i mašinsku opremu. SAD •Vodeca zemlja u međunarodnoj trgovini –Softverska industrija –Industrija multimedija –proizvodnja. slobodnu i poštenu trgovinu 3) promovisati regionalni razvoj kroz slobodnu razmenu izvozne robe i veci priliv ulaganja u manje razvijene regione 4 ) odgovorno upravljati regionalnim trgovinskim blokovima •status najpovlašcenije nacije (MFN) – povoljan položaj medu sve vecim brojem clanova koji ostvaruju korist iskljucivo na osnovu bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini. . naftu i gas. a koje regulišu vlade dveju država. neke poljoprivredne proizvode.GATT •Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT) – 116 zemalja i 90% svetske trgovine •Ciljevi GATT-a: 1) ukloniti faktore koji ometaju trgovinu u citavom svetu 2) podržavati ne-diskriminatornu. pa slede Britanija. korišcenje i izvoz informacionih usluga •Najveci svetski izvoznik usluga KANADA •najveci bilateralni sporazum na svetu je između SAD i Kanade •Izvozi: automobile i transportnu opremu. Francuska (više je poljoprivredno orijentisana od Nemacke) i Italija. kao i proizvode softverske industrije iz SAD. drvo. metale. EU •najveci trgovinski blok na svetu •najveci izvoznik i uvoznik je Nemacka.

potom u EU (11%). Kina i Singapur •IZVOZI: rude (prvi izvoznik rude gvožđa i boksita). cinka. kao i naftu.LATINSKA AMERIKA •Meksiko: radno-intenzivnim industrijskim poluproizvodi (industrijska roba i oprema). a u strukturi uvoza dominira Japan. gvožđe i celik. JAPAN •Najbrže rastuci region na svetu – istocna Azija •druga svetska ekonomija •izvoz visoko obraDene industrijske proizvode •uvozi: dominiraju sirovine za industriju. olova. vino. zlata. hemijske proizvode. metali (drugi i treci svetski izvoznik nikla. ugalj. kafa. žitarice. SAD. mašine. primarne proizvode (ali ne prehrambene jer se najveci deo troši na velikom domacem tržištu). automobili. vuna. kapitalna dobra i telekomunikacionu opremu. •UVOZI: industrijska roba i oprema. gvozdena ruda. a uvozi: industrijsku opremu. i poljoprivrednim proizvodima. gvožđe i celik •Najveci izvozni partneri Indije su SAD i Japan. Velika Britanija i ostale zemlje EU AUSTRALIJA •Najveci deo izvoza Australija plasira u Japan (20%). . a potom sledi nekadašnji kolonizaotor. kao što su soja. hemijske proizvode. uglja. Južnu Koreju (10%). energenti i deo poljoprivrednih proizvoda KINA •strateška partnerstva i otvaranje specijalnih ekonomskih zona duž obale (SEZ) •izvozni partneri Kine su SAD i Japan. • Argentina: uvozi kompjutersku i industrijsku opremu. pa tek na cetvrtom mestu SAD INDIJA •izvozi: tekstil i odecu. a potom slede EU i Tajvan. industrijsku robu •uvozi: industrijskih mašina i opreme koje uvozi. pa slede Novi Zeland. uranijuma). •Brazil: izvozi primarne proizvode. a izvozi poljoprivredne i industrijske proizvode.

•pamuk – Bremen. . a uvozi industrijsku opremu. Sao Paolo •Elektronske berze ili “berze nove ekonomije”: NASDAK. London. kakao. Nju Orleans. Nju Jork. Nju Jork. za kaucuk – Amsterdam. kafa i drugo) –LIFE . NUVO MARŠE •Berze za fjucersne poslove: –MATIF u Parizu .Cikago. Roterdam. •obojeni metali – London. V. Liverpul. NOJER MARKET. Roterdam. Hamburg. obojeni metali (20%) •SAD. Hong Kong. poljoprivredne proizvode i hranu BERZE •Robne berze: poljoprivredni proizvodi i drvo. London. repica. više od polovine obrta otpada na goriva plemeniti metali (30%). pamuk. Antverpeno. Nju Jork. Kuvajt. •juta – Kalkuta.Ekonomski oporavak •izvozi naftu i gas. Milan. EASDAK. Nju Jork. kaucuk. Kobe. •kakao – London. Singapur. Londonu •Vodeci trgovinsko-finansijski centri u svojim regionima su Tokio. Nju Jork.finansijskim i sirovinskim ugovorima (pšenica.berza za šecer. Nju Jork. Havr. kakao. za svilu – Jokohama. Frankfurtu na Majni. •neoprana vuna – Antverpen. Amsterdam. •kafa – Amsterdam. Nju Jork. London. Singapur. Cikago. Rube. Druge berze: •fondovske berze su u Njujorku. kao i znacajan deo ruda. Liverpul. Britanija Specijalizovane robne berze •žitarice . Japan. Tokiju. London. •šecer – London. kafu. Hamburg.RUSIJA •Slom SSSR-a i tranzicija . Bombaj.

Kanada. Italija. u UN grupa razvijenih zemalja brani zajedno ekonomski interes i grade kapacitete za pregovaranje sa drugima.. bilo da se radi o saradnji država kroz stvaranje međuvladinih organizacija ili saradnji kroz niz neformalnih međunarodnih grupa. u svojoj poslovnoj strategiji svetsko trtište posmatraju kao jedinstvenu celinu. EFTA •Nacionalni nivo . –berza u Mineapolisu .STO. –Cikaška berza . •Nivo kontinenta .naftom. kafu i kakao. prirodnim gasom. •Grupa 7.. –specijalizovane robne berze koje trguju fjucersima: Njujorška pamucna berza.WCE u Vinipegu (Kanada) .pšenicom. •Pod institucionalnom integracijom podrazumevaju se svi oblici institucionalizovanih odnosa između država u svetu. –Tokijska berza za šecer..pšenicom. Njujorška berza za šecer. •Jedan od tokova koji stimulišu proces globalizacije svetske privrede je intenzivirana institucionalna integracija drtava. svinjskim mesom i sojom. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj . –Sidnejska fjucersna berza. •Dominantni privredni subjekti postaju transnacionalna preduzeca koja. susret ministara finansija sedam industrijski razvijenih zemalja Francuska. koji se naziva globalizacija svetske privrede. Nemacka. •Grupa 77.Evropska unija •Nivo regiona . SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA •U poslednjoj deceniji XX veka intenzivirao se proces internacionalizacije proizvodnje i trgovine.Srbija . Japan U.–Njujorška trgovinska berza .sirovine. benzinom.OECD.Svetska trgovinska organizacija . SAD.K. 5. posebno u oblasti ekonomske saradnje. platinom. Integracija država •Globalni nivo ..CEFTA. –.

miliona dolara) u 2009. . •153 clana.int •Srbija u postupku pregovaranja .wto. koji se potpisan 1947. •razvoj organizacije na nacin koji je usklađen sa potrebama i interesima clanica sa razlicitim nivoima razvijenosti. miliona švajcarskih franaka (182. GATT). •Prema Sporazumu o osnivanju Svetske trgovinske organizacije (STO). •da poveca proizvodnju i spoljno-trgovinsku razmenu roba i usluga. u formi u kojoj su njegova pravila i discipline izmenjena i dopunjena u pregovorima Urugvajske runde (tzv.) b) Sve sporazume i arantmane zakljucene pod njegovim okriljem i c) Ukupne rezultate pregovora Urugvajske runde. •Naslednik je Opšteg sporazuma o tarifama i trgovini (General Agreement on Tariffs and Trade.uslov za clanstvo u EU Glavni ciljevi STO •da poveca tivotni standard stanovništva drtava clanica. •625 zaposlenih •Web site www.Svetska trgovinska organizacija •Međunarodna multilateralna organizacija koja je osnovana s ciljem da nadgleda i liberalizuje međunarodnu trgovinu •Formirana 1995. GATT 1994. predstavljaju više od 97% ukupne svetske trgovine i 30 zemalja kandidata je u postupku pregovora za prijem u clanstvo •Sedište u ženevi •Budžet 189. ova organizacija ima svojstvo pravnog lica i predstavlja institucionalni okvir koji obuhvata: a) GATT. •da osigura veci rast privrede zemalja clanica i rast tražnje. •da obezbedi održiv razvoj i zaštitu prirodne sredine omogucavajuci optimalno korišcenje svetskih prirodnih bogatstava.

•Proces pristupanja zapocinje nakon formiranja radne grupe clanica STO i odvija se kroz proces pregovora. . b) STO pruta mogucnosti novoj drtavi clanici da proširi svoje trgovinske okvire i obezbedi sebi pristup na trtišta drugih clanica. Prednosti koje donosi clanstvo u STO: a) Samo otvaranje procesa pregovara zemlje kandidata. znaci jasan signal stranim investitorima da se u zemlju uvodi trgovinska politika zasnovana na predvidljivosti. pod uslovom da sve clanice STO prihvate rezultate pregovora zemlje kandidata i clanica STO. c) Prava koja se sticu po osnovu STO mogu da utivaju samo njene clanice. Šta znaci clanstvo u STO? •znaci delovanje i ponašanje u međunarodnim trgovinskim odnosima u skladu sa obavezujucim pravima i obavezama. •obaveze svake clanice je da otvore svoje tržište za druge clanice ove organizacije i da u nacionalno zakonodavstvo ugrade pravila ove organizacije – ceo ovaj korpus je integralni deo sporazuma o pregovaranja za clanstvo u STO. •Saradnja sa drugim meDunarodnim organizacijama. •Ucešce u forumu za multilateralne trgovinske pregovore. •Tehnicka pomoc i obuka za zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji. transparentnosti. •clanice STO uživaju stoga sva prava i privilegije koje su im odobrile ostale clanice ove organizacije kao i sigurnost i predvidljivost u medunarodnim trgovinski odnosima što je jedan od primarnih stubova STO. d) Samo zemlje clanice imaju pristup mehanizmu rešavanja sporova u okviru STO. •VoDenje trgovinskih sporova.Zadaci STO: •Upravljanje trgovinskim sporazumima zakljucenim u okviru STO. vladavini prava i implementirana kroz zaokruten institucionalni mehanizam. Ko može postati clan STO? •Bilo koja drtava ili zasebna carinska teritorija koja autonomno vodi svoju spoljnotrgovinsku politiku. •Pracenje nacionalnih trgovinskih mera.

narocito sa zemljama u razvoju. •EU je u raznim oblicima potrošila veci deo svoje 46-godišnje istorije vodeci ekonomski rat sa drugima.e) Clanstvo omogucava da se kroz sukcesivne runde multilateralnih trgovinskih pregovora istaknu sopstveni trgovinski i širi ekonomski interesi. •Zadatak Radne grupe je da ispita zahtev za pristupanje STO. •Formirana je Zajednicka poljoprivredna politika (Common Agricultural PracticeCAP). . Evropska Ekonomska Zajednica (EEZ) – osnovana je sa idejom da se ekonomski rat u Evropi mote zaustaviti putem slobodne trgovine i otvorenih granica. ZPP je bila cena koju je francuski predsednik Šarl de Gol dobio u zamenu za francusko clanstvo. njena prethodnica. koja daje podršku evropskom poljoprivrednom proizvoDacu. •Oko 50% sadašnjeg budžeta EU se troši na poljoprivredu. EVROPSKA UNIJA •Evropska Unija (EU) – ili bolje receno. Drugi korak •Pregovori . Prvi korak u procesu pristupanja STO: •Proces pocinje kada zemlja kandidat dostavi zahtev Generalnom direktoru STO zahtev za pristupanje u skladu sa odredbama clana XII.bilateralni i multilateralni •Bilateralni – dogovaraju se carine za proizvode znacajne za pregovaraca •Multilateralni sastanci –(vreme procenjuje radna grupa) •Zemlja kandidat sa svakom zemljom pojedinacno potpisuje ugovor •Na kraju se na završnoj sednici zemlja prima u clanstvo. •Clan Radne grupe mote biti svaka od clanica STO kao i predstavnici MMF i SB. Po prijemu zahteva. isti razmatra Generalni savet STO i donosi odluku o osnivanju Radne grupe. •Uvedena osnivackim dokumentima EEZ iz 1957.

da obezbedi potrošace kvalitetom hrane po korektnim cenama i da ocuva ruralnu baštinu i životnu sredinu EU.Zapadni Balkan •U okviru Procesa stabilizacije i pridrutivanja Evropska unija je 2000. dolazi do smanjenja uvozne kontrole i prenosa subvencija za upravljanje zemljištem. vina i juneceg mesa (baby beef . a ne odreDene biljne proizvodnje (postepeno od 2004 do 2012). .Napisana je Studija izvodljivosti za pregovore i potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridrutivanju. •Reforme sistema ZPP su trenutno u toku. •Pored. Brisel je sve više direktno placao farmerima po osnovu onoga što proizvode. •Subvencija za farmere ZPP podrazumeva intervencije na trtištu i tarife na uvoz. dozvoljavajuci im da prodaju ono što mogu na tržištu. . •2005. uvozne tarife i kvote na robu iz odreDenih drtava izvan EU. •To je krug globalnog protekcionizma koji podrtava evropska poljoprivredna politika. sa izuzetkom odreDenih proizvoda ribarstva (pastrmke). postoji drugi trošak koji ima teške posledice po svetski prosperitet i razvoj. •Tokom zadnje decenije. ukljucujuci garantovane minimalne cene. Detaljno sprovoDenje programa varira u razlicitim zemljama clanicama EU. EU .Šta je cilj ZPP? •Cilj Zajednicke poljoprivredne politike EU (CAP) da obezbedi farmerima dobar životni standard. •To nije slobodno trtište. •Izuzetne trgovinske mere odnosno preferencijalni pristup na trtište EU podrazumeva izvoz u EU bez carina i kolicinskih ogranicenja za proizvode iz Srbije. direktnih troškova subvencija EU. –Uvela subvencije –Bezbednost hrane –Ruralni razvoj i zaštita tivotne sredine – kao prioriteti •ZPP kombinuje direktnu isplatu subvencija za useve i zemljište koje se mogu obraDivati sa mehanizmima cenovne podrške.za ovaj proizvod se utvrduju individualne kvote za svaku zemlju). Uzgajivacima mnogih biljnih vrsta se i dalje garantuje minimalna cena i još se nagraDuju za hiperprodukciju putem davanja vezanih za proizvodnju. koje vecinu cena za subvencionisane proizvode odrtavaju veštacki visokim za evropske potrošace. godine odobrila zemljama Zapadnog Balkana trgovinske olakšice – preferencijalni pristup tržištu u vidu izuzetnih trgovinskih mera.

•Usvojena Strategija za pristupanje SCG Evropskoj uniji. koji sadrti odredbe koje se pre svega odnose na trgovinske odnose Srbije i EU. stupa na snagu cim se ratifikuje u parlamentima Srbije i EU.Otpocelo prevpđenje pravnih tekovina EU na srpski jezik •Evropska komisija predlotila ukidanje viznog retima za Srbiju.•Evropska komisija je dala pozitivnu ocenu. •Prelazni sporazum.Šesto proširenje EU – Rumunija i Bugarska •Zakljuceni pregovori i parafiran sporazum o viznim olakšicama i readmisiji •Nastavljeni pregovori o SSP •Zakljuceni pregovori i parafiran SSP. •Potpisan Sporazum o viznim olakšicama i readmisiji. Goru i Makedoniju •Savet ministara Evropske unije doneo odluku o pocetku primene prelaznog trgovinskog sporazuma Srbije i EU i najavio razmatranje odluke o pocetku ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridrutivanju za 2010. Time su se stekli formalni uslovi da Savet EU da mandat Komisiji za pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridrutivanju.Potpredsednik Vlade Republike Srbije i predstavnici EU u Briselu potpisali SSP. •Narodna skupština Republike Srbije ratifikovala SSP •Vlada Republike Srbije usvojila Nacionalni program za integraciju Srbije u Evropsku uniju. •Otpoceli pregovori o viznim komisije.1. •2009. . C.Evropska komisija je suspendovala pregovore o SSP. godine •Savet ministara Evropske unije usvojio predlog Evropske komisije o ukidanju viza za Srbiju. •2006. C. januara 2010. . . Goru i Makedoniju od 1. dok sporazum u celosti stupa na snagu ratifikacijom u svih 27 drtava clanica EU. olakšicama i readmisiji između Srbije i Evropske •2007. •Crna Gora proglasila nezavisnost na bazi rezultata referenduma u maju.2008. . koji stupa na snagu 1. zbog nedovoljne saradnje Srbije sa MKS za ex-Jugoslaviju u Hagu. •2008 . godinu.

. kao i 22. •Sporazum je stupio na snagu 26. bezbednosne usklaDenosti (institucije.Savet Ministara EU doneo odluku da Evropskoj komisiji prosledi zahtev Srbije za clanstvo u EU. vatna faza u odnosima EU i Srbije. a potpisan je 19. jul 2007. •Predstavnici Evropske komisije i drugih institucija Evropske unije i predstavnici Vlade Republike Srbije i drugih institucija u Republici razgovaraju o trenutnom stanju. To je sporazum koji pomate integraciju u EU. zakonodavstvo. godine. •2010. avgusta za Hrvatsku. planovima i problemima Srbije na putu ka clanstvu u Evropskoj uniji. •Savet ministar doneo odluku o otpocinjanju ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridrutivanju izmeDu Srbije i EU. novembra 2006 u Briselu. Ceška i Slovacka 1992. septembra 2007. . •Ovaj ugovorni odnos koji su uspostavili Srbija i EU doprinece privlacenju stranih direktnih investicija. .) •Sporazum je parafiran 9. Bosna i Hercegovina je ratifikovala 6. Moldaviju i Crnu Goru. politicke. kroz proces ekonomske.•2010. za Albaniju. Kosovo. godine •Sporazum stupio na snagu 1994. CEFTA •Slobodna trgovinska zona u Centralnoj i jugoistocnoj Evropi (The Central European Free Trade Agreement .Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom zvanicno je stupio na snagu. dok je Srbija završila završni zakonske procedure 24. unapreDenju industrijske proizvodnje Srbije i povecanju izvoza u EU. Mađarska. Ovim se otvara nova. septembra. . Makedoniju.CEFTA) •Originalni CEFTA sporazum potpisala je Višegradska grupa zemalja Poljska. •Komisija ce odmah poceti da radi na pripremi mišljenja o zahtevu Srbije za clanstvo •Srbija ispunila uslove za dobijanje Upitnika EU za dobijanje statusa zemlje kandidata •Srbija dobila Upitnik i u fazi je njegovog popunjavanja •Poljoprivreda prva predala popunjen Upitnik Unapređeni stalni dijalog •Razgovori koji se obavljaju u okviru Unapređenog stalnog dijaloga u mnogim elementima oblikuju i usmeravaju proces reformi u Srbiji. decembra 2006 u Jugoistocnoj Evropi u Bukureštu.

pri čеmu sе tе sirоvinе trеtirајu kао dоmаćа kоmpоnеntа. kоrišćеnjе sirоvinа. Cemu doprinosi CEFTA? a) Mogucnost primene dijagonalne kumulacije* porekla robe u trgovini između zemalja u Regionu b) UvoDenje postupne liberalizacije trgovine uslugama c) Izjednacavanje uslova za investiranje d) Otvaranje trtišta i jednak tretman kod javnih nabavki Diјаgоnаlnа kumulаciја pоrеklа pоdrаzumеva učеšćе nајmаnjе 3 ugоvоrnе strаnе (drţаvе). CEFTA •Trgovina industrijskim proizvodima potpuno liberalizovana •Za poljoprivredne proizvode nivo liberalizacije zadrtan iz bilateralnih sporazuma i predviDeno njihovo dalje snitavanje u skladu sa datom dinamikom. imati liberalnu trgovinu poljoprivrednih proizvoda sa svim CEFTA potpisnicama. •Obavljeni pregovori o daljoj liberalizaciji poljoprivrede •Srbija ce od 2010. decembra 2010. •Sa Hrvatskom ce se dalja liberalizacija obaviti u dve faze do 2012. pоluprоizvоdа i gоtоvih prоizvоdа iz rаzličitih zеmаlја.(snitenje preferencijalnih carina i povecanje kvota).•Sporazum ima za cilj uspostavljanje zone slobodne trgovine u regionu do 31. sem sa Hrvatskom. e) Zaštita prava intelektualne svojine f) Region znatno atraktivniji za strana ulaganja g) Brže pristupanje EU h) Doprinos zaustavljanju pada ekonomske saradnje u Regionu i otklanjanje negativnih efekata ekonomske krize . tј.

. Faktori operativne konkurentnosti su: 1) kvalitet. privredne grane i zemlje. •Po njemu. marketing i inovacije. •Konkurentnost predstavlja sposobnost firme. c) povezanosti privrede i menadžmenta. zadržavanje i povecanje broja kupaca. servisiranje i održavanje. 3) nacin placanja. 2) cena. pobeda nad rivalima i trajno održavanje poslova. •Konkurentnost se analizira na mikro nivou. •Najznacajniji teoreticar konkurentnosti je Porter. TRGOVINSKO POSLOVANJE TRGOVINSKO POSLOVANJE •KONKURENTNOST U TRGOVINI •CENE I KALKULACIJE •SPOLJNOTRGOVINSKE KALKULACIJE •LOKACIJA TRGOVINE •EFIKASNOST I EFEKTIVNOST POSLOVANJA KONKURENTNOST U TRGOVINI •Od konkurentnosti zavisi stvaranje. da pobeduje konkurenciju i da napreduje po principima efikasnosti i efektivnosti. na nivou države i integralno. da se održi i napreduje. 7) razvojno osposobljavanje zemlje kupca. b) tražnje. 6) mere države. d) a najviše od inovacija i produktivnosti. 8) ostali faktori konkurentnosti. 4) rokovi isporuke.6. te efikasnost i efektivnost preduzeca •Svodi se na kompentencije menadžmenta radi isporuke superiorne vrednosti za kupce i ostvarivanje trajne uspešnosti poslovanja preduzeca. konkurentnost zavisi od: a) resursa. 5) menadžment.

izvozni rabat. taksa i dažbina (klauzule Incoterms). rabat na “stare kupce”). •Kalkulacije su osnov za merenje konkurentnosti u trgovini. osiguranja. aukcija). rukovanja robom. •Paritet. rizika. u nacelu. •Ugovorena cena predmeta kupoprodaje. kao i trgovinskih marži. pokriva i troškove uobicajene ambalaže. društvene prihode (doprinosi i druge zakonske obaveze) i ukalkulisanu zaradu. . transporta. •Cena proizvodaca obuhvata troškove proizvodnje. onda je to indirektna cena. CENE I KALKULACIJE •Kod zakljucenja kupoprodajnog posla. ugovorenih ili uobicajenih u trgovackom prometu (rabat na veliko i malo. •Ako se ugovorne strane. znaci da ugovorna cena do mesta opredeljenja. •Cena zavisi i od uslova placanja (u gotovom ili na kredit): •Cena zavisi i od popusta – rabata. kolicinski rabat. cena mora biti predmet sistematske obrade i analize u toku pripremnih radnji. pozivaju na neko trece lice kao izvor koji ce na odredeni nacin utvrditi cenu robe ili prihvataju cenu važecu na odredeni dan ili prosecnu u toku odredenog vremena važecu na izvesnom tržištu (berza. •Tržišna cena nastaje pod dejstvom tržišnih zakona ponude i tražnje u odredenom mestu ili na nacionalnom tržištu •To je najniža moguca cena koja se u odredeno vreme postiže na tacno odredenom tržištu za utvrdenu vrstu i kvalitet robe i paritet njene isporuke.Merenje konkurentnosti •Merenje konkurentnosti vrši se na makro i mikro nivou na bazi egzaktnih pokazatelja. treba da bude odredena u svim njenim pojedinostima (direktna cena). Konacna visina ukupne cene predmeta kupoprodaje zavisi od sledecih faktora: •Obim isporuke robe ili usluge odgovarajuce povecava ili smanjuje konacnu cenu (popust u ceni na kolicinu robe). tekstom kupoprodajnog ugovora.

a u odredenim uslovima i neizbežna. odnosi na berzanske kotacije cena za robu koja je predmet berzanske trgovine i cene na transparentnim medunarodnim tenderima. a isporucilac C izgubiti 100 dolara jer su njegovi troškovi veci od prosecnih. a u nekim slucajevima cak i ispod troškova proizvodnje tih gotovih proizvoda u zemlji porekla. . da su ugovorne strane stavile tzv. •U savremenim uslovima ostvarivanja akata medunarodne kupoprodaje. artikala berzanskog prometa (standardizovana. fungibilna roba).600 dolara. •Za isporucioca B . pa i prodavca. •Prosecna prodajna cena je 500 dolara. najcešce. Država na nivo cena deluje i indirektno. Cene i kalkulacije •Svetska cena se. •To je posebno slucaj kod poslova velike vrednosti. Nekada država administrativno propisuje i sam nivo cena i marži. pa ce isporucilac cije su cene ponude 400 dolara zaraditi 100 dolara.Prodaja po prosecnim cenama •Ako. •Damping cena je bitno ispod postojece tržišne cene te robe u zemlji kupca. utvrduju nivo prodajne cene za odredene kategorije robe. iznose: •Za isporucioca A .500 dolara. uticajem preko kamatnih stopa i deviznog kursa. a koji se isporucuju u dužem vremenskom periodu kao što je na primer izgradnja gradevinskih objekata i izvoz opreme. koji ce važiti na odredenom tržištu. •Za isporucioca C . •Klizajuca cena postaje na osnovu cinjenicnog stanja. primena ovog vida cena i metoda klizne skale više dobija u znacaju i postaje cešca. na razne nacine. rezervu na cenu iz ugovora o kupoprodaji. na primer. •Berzanska cena (kotacija) se primenjuje u razmeni tzv. •Administrativne cene .na cene utice i država. •Monopolske cene postoje u slucajevima kad monopolske organizacije. propisivanjem poreza i doprinosa. moguce cene ponude tri isporucioca prema troškovima proizvodnje. •Fiksna cena robe ili usluge se utvrduje u slucaju kada postoje svi uslovi stabilnosti odnosa na tržištu zemlje prodavca u kojima ne preti opasnost da ce bilo koja od ugovornih strana biti oštecena takvim postupkom.400 dolara.

devizni kursevi. banaka. •Cilj izrade trgovacke pretkalkulacije (predkalkulacija ili planska kalkulacija) je da se pronade najpogodnije. Radi se po okoncanju posla na ugovoreni nacin i na osnovu dokumenata o stvarno nastalim troškovima. takse.SPOLJNOTRGOVINSKE KALKULACIJE •Kalkulacija u privredi. bilo da se kalkulisalo primenom istog ili razlicitih metoda kalkulacije. njene strukture i poslovnog rezultata (rentabilnosti) primenom adekvatnih racunskih metoda. osiguranja. ima za cilj uporedivanje troškovnih kategorija (grupa) njihovim presecanjem u raznim varijantama kalkulacije po istom poslu. optimalno rešenje za dati slucaj da bi se posao dobio. uzima u obzir i posebne okolnosti i ciljeve konkretnog specijalnog spoljnotrgovinskog posla. znaci zaokruživanjem svih troškova i njihovim uporedivanjem sa ostvarenim prihodima. •U posebne karakteristike ove vrste kalkulacija ubrajaju se kao specificni uslovi: mesto i valuta placanja. pored ostalog. a da se iz njega izvuku maksimalno moguce koristi. podrazumeva iznalaženje cene. •Spoljnotrgovinska kalkulacija podrazumeva iznalaženje cene i strukture njenih troškova kod poslova izvoza i uvoza. uklapa i dejstvo odgovarajucih instrumenata režima spoljnotrgovinske razmene. zatim okolnosti složenijeg rukovanja i transporta robe i pitanja njenog carinskog statusa na putu od mesta nabavke do mesta njene konacne potrošnje. kontrolnih organa. kompenzacije. porezi. a prilikom racunanja rentabilnosti i mere podsticaja izvoza). •Kontrolna kalkulacija u osnovi.) pored elemenata praktikovane izvozne ili uvozne kalkulacije. poreza prema državi. carine. dorada. dobavljaca. prerada. •Konacna kalkulacija ima poslovno-analiticki cilj i karakter. transporta. •Radi se posle obracuna svih ucesnika u poslu: kupaca. •Izvozna kalkulacija je u suštini kategorija prodajne kalkulacije koja. . koja uz ostale elemente obuhvata i dejstvo odgovarajucih instrumenata režima spoljnotrgovinske razmene u pogledu uvoza robe stranog porekla. •Uvozna kalkulacija po svojoj suštini je kategorija nabavne kalkulacije. špedicije. •U strukturi troškova ovde su obuhvaceni i instrumenti režima razmene sa inostranstvom (carine. tranzitni poslovi i dr. •Kalkulacija specijalnih spoljnotrgovinskih poslova (reeksport.

kao i promene ukupne privredne strukture lokalnog i regionalnog podrucja i njihove saobracajne infrastrukture. kao i nivo konkurencije. •Postoji stara izreka da uspeh trgovine zavisi od: •Lokacije – Lokacije i Lokacije. . •To znaci da je treba razvijati na odgovarajucem okruženju. •Znacaj mikrolokacije potenciran je brzim promenama potreba i zahteva potrošaca. •Prilikom lokacije maloprodajnih objekata treba respektovati zahteve u vezi komfora i što pristupacnijeg mesta za potrošace. kao kompleksu sacinjenom od broja kupaca i potrošaca. regionalnog i lokalnog podrucja za izgradnju objekata i lociranje mreže u celini. privredni rast. privredna struktura. izmenom socijalnih uslova u ruralnim i urbanim sredinama. što je manje važno za lokaciju proizvodnje i velikoprodaje. •Samo male razlike u lokaciji mogu imati odlucujuci uticaj na trgovinu. sklonost potrošaca za kupovine proizvoda odredenog porekla i mogucnost ostvarivanja profita. kretanjem troškova prometa. Ni dobar trgovac nikad nece ostvariti dobar posao. •Primarni znacaj lokacije maloprodaje je blizina potrošacu.LOKACIJA TRGOVINE •Pod makrolokacijom prodajne mreže podrazumeva se izbor državnog. ako je prodajni objekat lociran na pogrešnom mestu. njihove kupovne moci i sklonosti za potrošnju dimenzionirane njihovim ponašanjem. •Analiziraju se. •Lokacija maloprodajne mreže mora biti tržišno orijentisana. posebno rente i gradskog gradevinskog zemljišta. raspoloživost resursa. te težnjom trgovinske firme i vlasnika za profitom. •Zbog toga je neophodno pravilno proceniti buduce promene u velicini i distribuciji stanovništva i njihovog dohotka. kao i drugih oblika trgovine. ali i potrebe rentabilnosti. •Pod mikrolokacijom podrazumeva se izbor tacno odredenih mesta za izgradnju jednog ili više prodajnih objekata i njihovih snabdevackih centara. navikama i motivacijama. obavezno.

Deli se na: vremensku (uporedivanje istog subjekta u razlicitim vremenskim periodima) i komparativnu (uporedivanje više subjekata u istom vremenskom periodu) – tzv. Sa mnogo aspekata se izdvajaju: a) Teorija prostorne hijerarhije trgovinskih centara i b) Opšta teorija interakcije pojedinih subjekata trgovine. •Optimalnom lokacijom prodajne mreže. trgovac pravi pažljivu analizu podrucja i mikro mesta. elasticnosti kupovina.•Lokacija zavisi od demografskih karakteristika potrošaca na datom tržišnom podrucju. a) Tehnicka meri uštede po proizvodu (rezultatu). b) Ekonomska meri produktivnost. •Lokaciju treba posmatrati kroz prizmu intenziviranja konkurencije na globalnom tržištu. Pokazatelji efikasnosti •Produktivnost je kolicina odnosno vrednost stvorena po radniku ili kvadratnom metru (eventualno radnom casu) u odredenom vremenu (dan. Teorije lokacije trgovine a) Teorijom prostorne hijerarhije trgovinskih centara objašnjava se poredak u distribuciji tržišnih podrucja i poslovnih centara. •Postoje brojne teorije lokacije trgovine. njihovog životnog stila. EFIKASNOST I EFEKTIVNOST POSLOVANJA •Efikasnost može biti tehnicka i ekonomska. bencmarking. •Pre izbora lokacije. godina) P=V/R •Ekonomicnost je odnos stvorene vrednosti i ukupnih troškova E=V/T . b) Opštom teorijom interakcija težište se stavlja na izucavanje medusobne povezanosti tržišnih podrucja i trgovinskih objekata. prema pristupacnosti za potrošaca. ekonomicnost i rentabilnost. mesec. distributera. na minimum se svode suprotnosti koje objektivno postoje izmedu proizvodaca. utvrden od strane države ili odredene lokalne strukture. koncentracije potrošaca i konkurencije. kroz konkurentsku borbu privrednih subjekata. potrošaca i društva u celini.

MERENJE RENTABILNOSTI U ODNOSU NA UKUPAN GODIŠNJI . MERENJE RENTABILNOSTI KAO PRINOS NA AKTIVU 4. MERENJE RENTABILNOSTI PREKO POVRACAJA SOPSTVENOG INVESTIRANOG KAPITALA 3.MERENJE RENTABILNOSTI PREKO PRINOSA NA UKUPNI ANGAŽOVANI KAPITAL (POVRACAJ INVESTIRANOG KAPITALA) 2).•Rentabilnost (profitabilnost) se meri po cetiri osnovna pokazatelja: 1).

•U privredi se najcešce primenjuje pristup ostvarivanja ciljeva na bazi adekvatnog pribavljanja resursa i upravljanja istim. •Efektivnost rezultata poslovanja je merilo izbora delatnosti i ostvarivanja postavljenih ciljeva poslovanja. na ukupnu aktivu i kao ucešce ukupnog neto godišnjeg profita u ukupnom godišnjem prihodu. •Efektivnost se može meriti u odnosu na: globalne ciljeve. 1984) navodi cetiri pristupa merenju efektivnosti preduzeca: 1) ostvarivanje ciljeva. EFEKTIVNOST POSLOVANJA •Efektivnost znaci viziju razvoja preduzeca u dužem periodu. 4) Racio leveridža (zaduženosti) .L . a ne samo staticko tekuce merenje pokazatelja uspešnosti (Draker). 3) Racio rentabilnosti . 5) Indikatori deviznih efekata . na zaposlene. sposobnost uklapanja u okruženje. Pristupi merenju efektivnosti poslovanja •Kameron (Cameron. •Najznacajnije u ostvarivanju efektivnosti je sposobnost menadžmenta. Pokazuje koliko brzo preduzece naplacuje svoja potraživanja ( period naplate). na tržište. 3) strategijski konstituenti i 4) konkurentne vrednosti. na resurse.POKAZATELJI EFIKASNOSTI 1) Koeficijent obrta zaliha (OZ) kao odnos ukupnog prometa (UP) i prosecnih zaliha (PZ) 2) Obrt potraživanja (OP) kao odnos prosecnih potraživanja (PP) i ukupnog prihoda od prodaje (UP). jacanje pregovaracke pozicije i konkurentnosti preduzeca. izbor delatnosti. •Podrazumeva pribavljanje adekvatnih resursa radi ostvarivanja ciljeva odnosno planiranih proizvodnih i poslovnih zadataka kvalitativno i kvantitativno. na angažovani sopstveni kapitalni kapital. Meri se kao odnos ukupnog duga (UD) i ukupne aktive preduzeca (UA). . koliko je ono sposobno da svoje poslovanje finansira sopstvenim sredstvima.se meri kao neto profit na ukupni angažovani kapital.pokazuju da li preduzece sopstvenim izvozom može pokrivati sopstveni uvoz i kakav je njegov devizni bilans. 2) sistemski pristup.pokazuje koliko je preduzece zaduženo odnosno.

rast produktivnosti. •Pristup strategijskih konstituenata polazi od pretpostavke da je efektivno ono preduzece koje zadovoljava osnovne zahteve konstituenata sredine (potrošaca. adaptiranje na promene.Najvažnije je zadovoljstvo kupaca radi proširenja njihovog broja kroz zadržavanje postojecih i osvajanje novih kupaca. rentabilnost. banaka i slicno). sigurnost zaposlenih. nego i o mogucim rizicima. •Kompetentnost lidera se ogleda u sposobnosti da u situaciji sa brojnim ogranicenjima doprinese da preduzece ostvari dodatnu vrednost. kamate. dobavljaca.•Sistemski pristup zasniva se na kompleksnom setu kriterijuma. kao razlika izmedu prihoda i troškova u kratkom roku ili kao prinos na vlasništvo u dugom roku. nepovoljnog dejstva mera ekonomske politike (cene. fleksibilnost. u kojima je ostvarivanje ciljeva jedan od elemenata. je najznacajniji ekonomski pokazatelj rezultata poslovanja preduzeca u tržišnoj privredi. lošeg upravljanja poslovima (operativni rizici). •Rizici mogu nastati usled nepovoljnih konjunkturnih kretanja u proizvodnji i na tržištu. •Za uspehe u ukupnom poslovanju nije dovoljno voditi racuna samo o prihodima i troškovima. Znaci da preduzece kao sistem dugorocno opstaje i uspešno deluje. •Dobit. nego prave i strateške. porezi. kooperanata. . krediti. Pristupi merenju efektivnosti poslovanja •Pristup konkurentskih vrednosti podrazumeva da preduzece konkurentno posluje i da se efektivnost vrednuje na osnovu više kriterijuma kao što su: prinos na investicije. distributera. devizni kursevi. nepovoljni izvori kapitala) i usled iznenadne i više sile. Efektivnost poslovanja •Za postizanje efektivnosti najvažniji su: a) ljudski resursi i b) kvalitet menadžmenta. inovacije novih proizvoda . Efektivni lider ne trudi se da donese mnogo odluka.