K K U A RDTM Z K A O N PE I O A ? I w wzr liea o w . a js c.

m d ve r c

Čeoni režanj: Kruna mozga
ODELJAK I Funkcija čeonog režnja
Kada je svanulo 13. septembra 1848. godine, niko nije mogao da zamisli velike događaje koji će početi da potresaju svet medicinske nauke tog dana. Neobičan niz događaja je bio skoncentrisan oko uglednog 25-ogodišnjeg konstrukcionog nadzornika na železnici u Vermontu Fineasa P. Gejdža (Phineas P. Gage). Pretpostavljam da je dan počeo kao i svaki drugi radni dan. Fineas je verovatno doručkovao, spremao se za posao, poljubio decu i zatim se uputio do svog posla na konstrukciji železnice. Dok je kretao ka vratima mogao je verovatno da kaže: “ Vratiću se kući za večeru.” Ali, Fineas nije stigao kući za večernji obrok. Njegov trenutni zadatak je bio postavljanje pruge kroz planinski region. Bilo je potrebno mnogo eksplozija. Fineas je bio čovek zadužen za eksplozije. Uspostavljena je rutina: probuši se dugačka rupa u steni, popuni se do polovine eksplozivnim prahom, a zatim se prah prekrije peskom. Zatim se koristi šipka za sabijanje peska kako bi se eksplozivni naboj skoncentrisao. Konačno, pali se fitilj da bi se aktivirala eksplozija. Tog sudbonosnog 13. septembra, sve je išlo po planu. Dugačka rupa je izbušena i eksplozivni naboj je pažljivo postavljen u rupu. Ali se u rutini desila jedna pogreška. Nije jasno da li je Fineasu bila odvučena pažnja ili njegov pomoćnik jednostavno nije prekrio naboj peskom. U svakom slučaju, Gejdž je stajao kod rupe ne znajući da nikakav pesak nije prekrivao eksplozivni naboj. Nesvesno, Gejdž je počeo da udara direktno po prahu. Očigledno je šipka proizvela varnicu kada je udarila o stenu unutar rupe. Otkriveni eksplozivni prah se zapalio i pokrenuo moćnu eksploziju. Umesto da prođe kroz stenu, sila eksplozije je krenula pravo prema Fineasu. Šest kilograma teška gvozdena šipka, oko 2,5 cm debela i 90 cm duga, pojurila je pravo ka njemu. Uz snagu projektila, gvozdena šipka je prošla ispod njegove leve jagodice, iza levog oka, kroz mozak i zatim ponovo napolje. Šipka je izašla nekoliko centimetara iza njegove linije kose nakon što je prošla kroz Fineasovu lobanju, vrh glave i kosu na svom putu napolje. Eksplozija je bila toliko moćna da je šipka još uvek imala dovoljno snage da izleti iz Finaesove glave i sleti nekoliko metara dalje. Mesto Gejdžove povrede je prikazano na slici 1.
Slika 1. Nesrećna lobotomija Fineasa Gejdža

Pretpostavili biste da bi dramatična eksplozija okončala mladi život Fineasa Gejdža. Ali nije. Gejdž je bio nakratko ošamućen, ali je ubrzo povratio potpunu svest i bio u stanju da govori, i čak i da hoda uz pomoć svojih kolega. Uprkos tome što je prvobitno prošao veoma dobro, infekcija je ugrozila njegov život tokom nekoliko sledećih sedmica. Zapanjujuće je da u tom dobu pre antibiotika, Fineas Gejdž nije dobio nikakvu smrtonosnu infekciju. Preživeo je i doživeo skoro potpuni oporavak – što se njegovog fizičkog zdravlja tiče. Jedini fizički tragovi koji su ostali bili su gubitak vida levog oka, ožiljak ispod leve jagodice na mestu gde je šipka ušla i ožiljak na vrhu glave gde je izašla. Postojao je samo jedan veliki problem: on više nije bio Fineas Gejdž.

Oštećeni čeoni režanj je prouzrokovao promenu ličnosti
Pre nesreće Fineas je bio dobar, odgovoran, inteligentan radnik i muž. Bio je poznat kao

ČEONI REŽANJ

187
prednjeg dela mozga, poznate kao levi i desni region čeonog režnja. Šta učimo iz jedinstvenog slučaja Fineasa Gejdža? On pokazuje da je deo mozga, čeoni režanj, odgovoran za moralno razmišljanje i društveno ponašanje.

osoba visokog morala i opisan kao “pobožan i revnosan posetilac crkve”. Toliko je odličan bio Fineasov karakter da su ga zapisi sa posla označavali kao “najefikasnijeg i najsposobnijeg nadzornika” koga je zaposlila Rutland i Barlington železnica. Posle nesreće, Gejdž je izgledao fizički isto sposoban i mentalno podjednako inteligentan. Mogao je da radi i govori podjednako dobro kao i pre nesreće. Njegovo pamćenje je bilo neizmenjeno. Ali, neke velike stvari su bile drugačije posle nesreće. Njegov moralni pad je bio trenutno očigledan. Postao je veoma emocionalan u vezi sa stvarima i veoma brzo bi se razbesneo. Nedugo posle povređivanja izgubio je interes za crkvu i duhovne stvari. Fineas je postao bezbožan i sklon preteranoj svetovnosti. Izgubio je svako poštovanje prema društvenim običajima i postao potpuno neodgovoran. Od nagrađivanog radnika postao je nezaposlen. Njegova kompanija ga je otpustila kada više nije mogao odgovorno da obavalja dužnosti. Dr Džon Harlou (John Harlow), njegov lekar, naveo je da je nesreća razorila Gejdžovu “ravnotežu takoreći, između njegovih intelektualnih sposobnosti i životinjskih sklonosti”. Završio je napuštajući ženu i porodicu i pridružujući se putujućem cirkusu. Traumatična čeona lobotomija Fineasa Gejdža ga je koštala ličnosti, moralnih standarda i njegove posvećenosti porodici, crkvi i voljenima. Fineas je umro oko 13 godina posle nesreće. Dr Harlou je saznao za njegovu smrt oko 5 godina kasnije, i očigledno u cilju nauke, izneo neobičnu molbu. Upitao je Fineasovu porodicu da mu dopuste da iskopaju njegovo telo i da zadrže njegovu lobanju kao trajan medicinski zapis. Porodica se složila, i do današnjeg dana lobanja zajedno sa gvozdenom šipkom (koja je sahranjena zajedno sa Finaesom) se nalazi u Vorenovom medicinskom muzeju anatomije na Harvardu.1 Pošto autopsija nije izvršena, pretpostavke su godinama nastavile da se iznose u vezi sa preciznim mestima povrede. Status ovog slučaja kao prekretnice je dalje potvrđen 1994. godine, kada je jedan od svetski najprestižnijih naučnih časopisa, Science, posvetio naslovnu stranu Fineasu Gejdžu.2 Časopis je objavio članak koji su napisali naučnici sa Harvarda, Univerziteta u Ajovi i Salk instituta iz San Dijega. Ovi istraživači su koristili napredno kompjutersko moduliranje i rendgenska istraživanja lobanje kako bi pokušali da ukažu na tačan deo mozga koji je bio oštećen. Zaključili su da je Fineas Gejdž izgubio značajan deo obe polovine

Teme ovog poglavlja
Poglavlje počinje objašnjavanjem funkcije čeonog režnja. Zatim će se istražiti faktori koji ometaju delovanje čeonog režnja. Zatim ispitujemo korisnost i štete po čeoni režanj koje može da prouzrokuje ishrana. Konačno, biće predstavljeni drugi načini delovanja koje možemo da preduzmemo kako bismo poboljšali funkciju čeonog režnja.

Faktori načina života takođe mogu da oštete čeoni režanj
Ova oblast mozga je danas dobila još veći značaj iz najmanje dva razloga. Prvo, sve više se naglašavaju lični razvoj i mentalne sposobnosti. Drugo, mnogi smatraju da društvene norme i moralni pogledi slabe. Neki neurolozi se pitaju da li postoje fizički razlozi za objašnjenje takvih promena. Da li mogu da postoje faktori načina života koji mogu da oštete ovaj ključni deo mozga i da utiču, u suštini, na to ko smo? Odgovor je definitivno: “da”. Naša svakodnevna praksa načina života može zaista da utiče na naš temperament, naše emocije i ponašanje. Prednji deo našeg mozga može biti ili poboljšan ili oslabljen našim izborom navika. Ovo otkriće nauke o mozgu ima duboke implikacije za sve nas. Razumevanjem faktora koji utiču na naše čeone režnjeve možemo da poboljšamo produktivnost na poslu ili u školi, da razvijamo bolje društvene veštine, budemo odgovorniji roditelji, susedi ili supružnici - i lista se nastavlja. Iako većina ljudi ne uzima knjige o zdravlju kako bi čitala o svom čeonom režnju, ovo može da predstavlja najznačajnije poglavlje u celoj mojoj knjizi. Ohrabrujem vas da pažljivo čitate ono što sledi. Vaša sposobnost da uspešno primenite zdrave promene načina života zastupane u ovoj knjizi mogu veoma da zavise od vrhunskog funkcionisanja vašeg čeonog režnja.

Funkcije čeonog režnja
Mozak je podeljen na nekoliko delova, ili režnjeva. Svaki režanj ima posebne funkcije. Iza čela se nalaze čeoni režnjevi. Zbog jednostavnosti, označavamo desni i levi čeoni režanj grupno kao “čeoni režanj”. To je najveći režanj

188
mozga.3 Tu se nalazi centar za procenjivanje, razmišljanje, intelekt i volju.4,5,6 To je kontrolni centar celog našeg bića. Neki naučnici označavaju čeoni režanj kao “krunu” mozga. Istraživanja pokazuju da ova takozvana “kruna” vrši niz vitalnih funkcija. Neke od njih su navedene na slici 2.7
Slika 2. Čeoni režanj – kruna mozga Naučna istraživanja pokazuju da je čeoni režanj centar: duhovnosti, moralnosti, volje.
Temeni režanj Čeoni režanj Potiljačni režanj Slepoočni režanj

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEČENJA
Slika 3. Veličina čeonog režnja kod ljudi nasuprot životinja
Procenat čeonog režnja u odnosu na mozak 30 25 20 15 10 5 0 Mačke Psi Šimpanze Ljudi
3,5 % 7% 17 % 33 %

Duhovnost, karakter, moralnost i volja su karakteristike koje nam daju našu jedinstvenu ličnost. Prema tome, osoba sa oštećenim čeonim režnjem može da izgleda kao i uvek, ali ako razgovarate sa njom, obično je očigledno da ona “jednostavno nije ista”. Knjiga nad knjigama, Biblija, ukazuje na značaj čeonog režnja u poznavanju Boga. Poslednja knjiga Biblije daje izazovnu izjavu, navedenu u tabeli 1.
Tabela 1. Biblija i čeoni režanj “I gledaće lice Njegovo i ime Njegovo biće na čelima njihovim.” (Otkrivenje 22,4)

Ovaj tekst ukazuje da je Božiji karakter (“ime Njegovo”) reprodukovan u našem karakteru (čemu je primer čeoni režanj, koji se nalazi neposredno iza čela).

Veličina mozga i funkcija
Zadivljujuće je zapaziti kako se veličina čeonog režnja razlikuje između ljudi i raznovrsnih zveri. Čeoni režanj je taj koji čoveka u velikoj meri odvaja od jedinki životinjskog carstva, kao što je prikazano na slici 3.8 Oni sa najmanjim čeonim režnjem imaju ograničeni način života vođen instinktom. Oni sa većim čeonim režnjevima su sposobni da vrše složenije funkcije. Mačke, sa čeonim režnjem od samo 3,5% mozga, ograničene su u moći procenjivanja i razmišljanja. Imaju veoma ograničenu sposobnost da analiziraju informaciju i vrše procenu na osnovu novih informacija; tako se one, u suštini, oslanjaju na instinkt. Psi

se lakše mogu trenirati jer 7% njihovog mozga predstavlja čeoni režanj. Među životinjama, šimpanze imaju najveći čeoni režanj – i do 17% od mozga. Ljudi, sa druge strane, imaju 33% do 38% mozga u čeonom režnju. Neke životinje imaju druge delove mozga koji su razvijeniji nego kod ljudi. Na primer, u poređenju sa ljudima, šimpanze imaju daleko veći cerebelum (mali mozak) – oblast mozga koja kontroliše koordinaciju. To je sasvim razumljivo, jer je šimpanzama potrebna dobra ravnoteža i spretnost da bi skakali sa drveta na drvo. Ptice takođe imaju veoma razvijen mali mozak zbog letenja, prizemljenja i lova. Sve ove aktivnosti zahtevaju visok nivo koordinacije. Druge životinje mogu da imaju daleko veći potiljačni (okcipitalni) režanj – centar za vid u mozgu. Otuda je njihov vid generalno mnogo bolji u odnosu na ljudski. Druge životinje imaju razvijenije temene režnjeve. Prema tome, mi imamo kapacitet za više duhovno rasuđivanje i nadmoćne sposobnosti učenja. Da bismo u potpunosti shvatili značaj čeonih režnjeva, korisno je da ispitamo još nekoliko slučajeva iz anala medicinske istorije. Jedan od razloga za to je što je Fineas Gejdž izgubio samo deo čeonih režnjeva. Izbor načina života može da utiče na naše celokupne čeone režnjeve – iako na manje drastičan način od Fineasovog gubitka.

Druga istraživanja oštećenja čeonog režnja
Krajem 1800-tih godina psihijatri su počeli da koriste hiruršku proceduru zvanu “čeona lobotomija” (što doslovno znači uklanjanje čeonog režnja). Iako je ponekad deo režnja fizički uklanjan, u drugim prilikama on je

ČEONI REŽANJ

189
Tabela 3. Rezultati oštećenja čeonog režnja kod deteta - Izlivi emocija kada je frustrirana - Verbalno i fizički napadna na iznenadan, nepredvidiv i kratkoročan način - Seksualno promiskuitetna od ranih tinejdžerskih godina - Bez održivog prijateljstva - Povremeno teški korisnik alkohola i marihuane - Impulsivno dva puta pokušala samoubistvo

“funkcionalno” uklanjan oštećivanjem nervnih veza. Operacija je prvobitno korišćena da “pomogne” ljudima koji su bili nasilno ili kriminalno poremećeni.9 Praksa čeone lobotomije je postala popularnija 1930-ih i 1940-ih godina u tolikoj meri da je jedan od pionira savremenije tehnike, dr Egaž Muniš (Egas Moniz), dobio Nobelovu nagradu za medicinu 1949. godine.10 Druga mera njene popularnosti je bilo njeno prihvatanje od strane kulturne elite. Rozmari Kenedi, blago rertardirana sestra Džona F. Kenedija, podvrgnuta je čeonoj lobotomiji.11 Pošto je procedura dostigla vrhunac sredinom 1900-tih, mi imamo potpunije razumevanje njenih sporednih efekata u vidu razarajućih psiholoških posledica. Shodno tome, ova operacija se danas retko vrši.

Oštećenje čeonog režnja bebe
Beba G. K. je doživela dvostrano oštećenje čeonog režnja u prvih sedam dana svog života. Od detinjstva do 31. godine starosti imala je tipične karakteristike nekoga ko je doživeo oštećenje čeonog režnja kao što je opisano u tabeli 4.14
Tabela 4. Oštećenje čeonog režnja kod novorođenčeta Kako se dete razvijalo, - nije odgovaralo na roditeljsku disciplinu - uvek je tražilo zadovoljenje svojih neposrednih potreba - nikada nije razvilo odgovarajuće prijateljstvo - okrivljavalo je druge za svoje poteškoće - bilo je neodgovorno i često lutalo - lako je bilo pod uticajem druge devijantne dece - redovno je masturbiralo i bilo biseksualno

Čeona lobotomija Patricije
Patricija je bila veoma uspešna medicinska sestra na hirurgiji koja se pripremala za čeonu lobotomiju. Postojala je nada da će operacija razrešiti mnoge probleme osećaja krivice sa kojima se borila nekoliko godina. Posle operacije nastale su upečatljive promene u njenim interesovanjima, stavovima, sposobnostima vršenja rada i integritetu. Bilo je očigledno da je Patricija postala druga osoba. Njene karakteristike pre i posle lobotomije su sažete u tabeli 2.12
Tabela 2. Efekti hirurškog uklanjanja čeonog režnja Pre lobotomije: - Veoma efikasna medicinska sestra u operacionoj sali - Veoma sklona knjigama i član književnog kluba medicinskih sestara

Posle lobotomije: - Izgubila najveći deo ambicije - Izgubila interes za posao i naklonost prema pacijentima - Mogla da vrši samo podređene poslove. Njen stav: “Nije me briga ako napravim grešku; na kraju će sve dobro ispasti.” - Izgubljena sklonost ka knjigama

Prvo je njegova porodica smatrala da se neodgovorno ponašanje javljalo usled činjenice da je ono jednostavno dete. Nažalost, te osobine su opstale do odraslog doba. Roditeljska disciplina izgleda nije imala nikakav efekat. Ono nije imalo smisleno prijateljstvo, i nije moglo da vidi veliki broj svojih pogrešaka. Insistiranje na trenutnom zadovoljenju (uključujući seksualni promiskuitet) je uobičajena karakteristika poremećaja čeonog režnja.

Česti efekti poremećaja čeonih režnjeva
Kroz istraživanja slučajnih oštećenja čeonih režnjeva u sprezi sa rezultatima čeonih lobotomija i istraživanjima lekova koji utiču na prednji mozak, naučnici su utvrdili veliki broj efekata poremećenih čeonih režnjeva. Ovi efekti su navedeni u tabeli 5.15,16,17,18,19 Kao ilustraciju moralnih i socijalnih efekata čeonog režnja, razmotrimo sledeću istinitu priču. Jednu ženu su pre operacije pitali: “Šta biste uradili da ste izgubili sat koji ste pozajmili?” Gospođa je odgovorila: “Morala bih da platim za sat ili da kupim drugi i da ga vratim.” Pošto je čeoni režanj uklonjen operacijom i

Oštećenje čeonog režnja kod četvorogodišnjakinje
Četvorogodišnju devojčicu M. H. je udario auto i ona je doživela oštećenje obe strane čeonog režnja. Posle nesreće, ona je ispoljavala iskvareno ponašanje koje je trajalo i u njenom odraslom dobu. Promene u karakteru su bile upečatljive kao i kod Patricije. Te tragične promene su nabrojane u tabeli 3.13

190
Tabela 5. Efekti poremećaja čeonih režnjeva - Poremećaj moralnih principa - Socijalni poremećaji (gubitak ljubavi prema porodici) - Nedostatak predostrožnosti - Nesposobnost apstraktnog razmišljanja - Nemogućnost tumačenja poslovica - Umanjena mogućnost matematičkog razmišljanja - Gubitak empatije (uživljavanja) - Gubitak suzdržavanja (razmetljivost, agresivnost, odbojnost)

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEČENJA
Tabela 6. Dodatni efekti poremećaja čeonog režnja - Poremećaj pamćenja (naročito skorašnjih događaja) - Neskoncentrisanost i nemirnost - Brzo smenjivanje ideja (maštanje, emocionalna nestabilnost) - Apatija (nedostatak inicijative) - Ravnodušnost prema nečijem stanju

Psihološke bolesti ukorenjene u poremećaju čeonih režnjeva
Nije iznenađenje da neke psihološke bolesti imaju koren u problemima sa čeonim režnjem. Lista ovih poremećaja je prikazana u tabeli 7.
Tabela 7. Bolesti čeonog režnja Manija Opsesivni kompulsivni poremećaj Povećani apetit Nedostatak pažnje uz hiperaktivnost Depresija

pošto se oporavila upitali su je isto pitanje. Ovog puta je odgovorila: “Morala bih da pozajmim drugi sat.” Kako dete sazreva, efekat razvoja čeonog režnja je očigledan. Malo dete može da razmišlja unapred samo dan za danom. Možete da mu kažete da će se nešto desiti sutra i ono će se toga setiti samo ako ga podsetite. Kako dete sazreva, počeće da razvija planiranje. Kada stigne do drugog razreda, shvatiće da će sledeće godine biti u trećem. Kako nastavlja da sazreva, na kraju će početi da planira svoj životni put. Čeoni režanj nastavlja da se razvija 30 godina.20 Uz odgovarajuće vežbe, kako dete sazreva u odraslu osobu, vremenom će uvideti da će njegove akcije danas uticati na celu dalju večnost. To ukazuje na najviši razvoj čeonog režnja. Sposobnost korišćenja apstraktnih ideja, kao što je tumačenje poslovica, je poseban čin razuma. Ako upitate nekoga ko ne može u potpunosti da koristi čeoni režanj kako bi tumačio neku poslovicu uočili biste mentalni proces koji teži da propušta apstraktne koncepte. U vezi sa matematičkim shvatanjima, računanje se u stvari vrši u zadnjem delu temenog režnja. Prema tome, bez funkcionisanja čeonog režnja, možete da posedujete velike matematičke veštine u sabiranju, oduzimanju i množenju. Međutim, kada je u pitanju viša matematika koja zahteva razmišljanje kao što je algebra, geometrija i naročito kalkulus, funkcije čeonog režnja su potrebne za pravilne rezultate. Neoštećen čeoni režanj je takođe neophodan ako želite da najefektivnije saosećate sa nekim ko ima problema. To je naročito tačno ako oni prolaze kroz nešto što lično niste nikada doživeli. Lista drugih čestih efekata poremećaja čeonog režnja je navedena u tabeli 6.21,22,23

Manija je emocionalni poremećaj karakterisan izuzetnom aktivnošću, uzbuđenošću, brzom smenom ideja, nesanicom i nestalnim rasponom pažnje. Može da ima svoj koren u poremećenoj funkciji čeonog režnja. Opsesivni kompulsivni poremećaj, karakterisan naizgled nekontrolisanim, upornim i ponovljenim javljanjima neželjenih misli, nagona ili delovanja, takođe može da nastane iz poremećaja čeonog režnja. Nedostatak pažnje uz hiperaktivnost takođe može da nastane usled problema sa čeonim režnjem.24 Od 1990. godine, broj ljudi kojima je lekarski utvrđen nedostatak pažnje uz hiperaktivnost u Sjedinjenim Državama je porastao sa 900.000 na više od 2 miliona u 1995. godini.25 Mnogi slučajevi depresije takođe mogu biti povezani sa čeonim režnjem. Detaljno skeniranje mozga (PET skeniranje) otkriva da depresivni pacijenti mogu da imaju smanjenje toka krvi u čeonom režnju i do 60%. U radu sa depresivnim pacijentima se pokazalo da će se, ako neko može da poboljša aktivnost čeonog režnja, protok krvi do te oblasti povećati i depresija se značajno može smanjiti ili izlečiti.

Apetit i čeoni režanj
Mnogi česti fizički zdravstveni problemi na koje nailazim u svom radu kao lekar imaju koren uzroka u čeonom režnju mozga. Kontrola apetita je jedan takav problem koji je čest u

ČEONI REŽANJ

191
uklanjanja. Po mom mišljenju, efekti načina života i ishrane na naše čeone režnjeve su na kraju krajeva daleko značajniji od njihovih efekata na bolesti srca, rak, osteoporozu, bubrežnu insuficijenciju i sve druge degenerativne bolesti zajedno. Mozak zaslužuje prvenstvo u zaštiti kada shvatite da je to mesto iz koga potiče naš kvalitet života. Kao što izbori načina života štite čeoni režanj, zdrav čeoni režanj nas stavlja u najbolju poziciju za preuzimanje kontrole nad svojim životom. To znači da kako činim zdravije izbore, moje sposobnosti čeonog režnja se poboljšavaju čineći dalje promene načina života još lakšim. Možda nijedna funkcija čeonog režnja nije toliko ključna za lakše vršenje promena načina života od moći volje. Moć volje možda ne izgleda toliko značajno u našim svakodnevnim životima, ali je u stvari suštinska. Video sam da mnogi pacijenti umiru zbog nedostatka snage volje. Ja ne govorim o osobama koje gube volju za životom, koja je toliko značajna, govorim o slučajevima hiljada osoba koje umiru zato što su osetile da nemaju snagu volje da izmene svoj način života pre nego što bude prekasno. Danas na desetine hiljada ljudi slabi u svojim samrtnim posteljama zbog nedostatka snage volje. Postoje dijabetičari koji godinama nisu imali snagu volje da vežbaju, pravilno jedu ili pažljivo nadgledaju šećer u krvi. Oni su sada u poslednjim fazama bolesti srca i bubrega. Postoje pušači koji nisu mogli da reše da “prestanu zauvek”. Sada umiru od završnog stadijuma raka. Postoje druge osobe koje nisu imale volju da izvrše neophodne promene načina života zbog svojih problema sa krvnim pritiskom. Sada leže paralizovani kao posledica onesposobljavajućih šlogova. Ovi i mnogi drugi slučajevi svedoče o velikom nedostatku snage volje u Sad. U stvari, jedan od mojih najvećih razloga za zabrinutost prilikom pisanja ove knjige je da mnogi značajni uvidi, koji menjaju život, o kojima govorim, nikada neće ući u živote mnogih čitalaca. Razlog? Nedostatak snage volje. Sa ovog gledišta, podvlačim činjenicu da je jedna od najvitalnijih funkcija čeonog režnja volja. Naučnici su pokazali da ono što nazivamo “snaga volje” boravi u čeonom režnju.29 Dr Bernel Boldvin (Bernell Baldwin), neuropsiholog sa Vajldvud instituta u Džordžiji, sažeo je deo značajne literature o volji u članku upućenom vođama verskih zajednica. Boldvin je istakao da je istraživanje veterana iz I svetskog rata ranjenih šrapnelima otkrilo nedostatke snage volje među onima koji su povredili prednji deo moz-

našem društvu. Nema svaka osoba sa viškom kilograma problem kontrole apetita, ali mnoge imaju. Rastući nivo gojaznosti u Americi izaziva zabrinutost da problemi kontrole apetita postaju sve češći. Čak i poremećaj apetita, kao što je bulimija, izgleda ima poreklo u čeonom režnju. Najviši centar kontrole apetita je u čeonom režnju mozga. Bez obzira koliko ste gladni ili koliko može da bude jaka vaša želja za nečim što može da bude štetno, uglavnom možete da potisnete tu želju ako vaš čeoni režanj funkcioniše optimalno. Oni bez zdravog čeonog režnja imaju velike poteškoće u potiskivanju takvih nagona. Neke osobe sa viškom kilograma, koje znaju da jedu previše, nastaviće podjednako da jedu jer njihovi čeoni režnjevi nisu potpuno u stanju da kažu: “ne”.

Implikacije istraživanja čeonog režnja
Ova istraživanja ukazuju na ključnu ulogu čeonog režnja u određivanju našeg karaktera. Poremećaji čeonog režnja dovode do poremećaja karaktera. Samokontrola, pouzdanost, ozbiljno čitanje, apstraktno razmišljanje i međuljudski odnosi predstavljaju složene funkcije koje zavise od pravilnog funkcionisanja čeonog režnja. Slučajno ili hirurški planirano oštećenje čeonog režnja prikazano u našim primerima istraživanja je jedna stvar, ali šta je sa oštećenjem koje može nesvesno da se javi usled nezdravog načina života ? Glavna poruka ovog poglavlja nije da vas ohrabri da izbegavate zanimanja u kojima radite sa dinamitom, ili da budete pažljivi kada prelazite ulicu, ili da izbegavate operacije zbog psihičke bolesti. Sve ove stvari su značajne. Međutim, najčešći uzroci poremećaja čeonog režnja danas nisu operacije, povrede na poslu ili druge traume. Glavni uzroci poremećaja funkcije čeonog režnja su nepravilne životne navike. Zaista, glavna poruka ovog poglavlja je da negativne karakterne crte osoba koje smo do sada ispitali nisu ograničene na one koje nemaju čeone režnjeve ili su im oštećeni usled trauma. Mnogi ljudi u našem društvu danas pate od istih tragičnih karakternih nedostataka koji nastaju usled izbora načina života. Mnoge od naših najdragocenijih navika nam daju kratkoročno zadovoljenje, ali nas neprimetno uskraćuju za ono što je neprocenjiva vrednost – za ono ko smo zaista mi. Naše navike umanjuju sposobnosti naših čeonih režnjeva i danas i sutra, a da toga uopšte nismo ni svesni. Jedna od svrha ovog poglavlja je da pokaže da poremećaji čeonog režnja nisu ograničeni na efekte traumatičnog oštećenja ili hirurškog

192
ga. Međutim, oni koji su zadobili povrede zadnjeg dela glave nisu imali poremećaj volje.30 Blisko povezana sa voljom je i naša sposobnost da vidimo gde se bitka zaista odvija. Ako ne vidimo stvari jasno, verovatno nećemo uvideti da moramo da ispoljimo svoju volju kako bismo nadvladali izazov. Da bi to ilustrovao, dr Boldvin je naveo istraživanje ruskog naučnika A. R. Lurije (A. R. Luria). Lurija je utvrdio da su osobe sa normalnim čeonim režnjevima imale sposobnost da donose brze zaključke o značenju pažljivo dizajniranih slika. Osobe sa poremećajima čeonog režnja su precizno mogle da opisuju komponente slike, ali su bile sklone da ne vide “veliku sliku”, šire značenje iza detalja. To je veoma značajno u areni promene načina života. Nedostaci uvida nas ostavljaju osuđenim da zanemarujemo uticaj ključnih pojmova načina života na naše sopstvene živote. Nedostaci volje, sa druge strane, proizvode sklonost da ne uspemo čak i u oblastima u kojima jasno prepoznajemo da imamo problem. Ukratko, dve funkcije čeonog režnja: razumevanje stvari u životu i volja su nezamenljivi za uspešnu primenu celokupnog materijala koji sam predstavio u ovoj knjizi. Postoji poslednji savremeni razlog zašto je obraćanje pažnje na čeoni režanj toliko značajno. Danas su popularni, a nekada i korisni, psihološko savetovanje i bihejvioralna terapija. Međutim, neki zdravstveni radnici u oblasti mentalnog zdravlja zanemaruju činjenicu da trenutne navike načina života mogu da predstavljaju značajne faktore koji doprinose psihološkim bolestima. Ako bi oni koji osećaju potrebu za takvim savetovanjem usvojili zaista zdrav način života obraćajući naročito pažnju na ono što unose u tela i čemu izlažu umove, mnogi bi iskusili srećniji, ispunjavajući život.