S1IUIN

2IVOTNI PUT SAMODRgCA

MILOS MIKELN

i

Oy

nPOCBETÄ

MILOS MIKELN

2IVOTNI PUT SAMODRSCA

STALJIN

PROSVETA • BEOGRAD

Naslov originala Milos Mikeln Mladinska knjiga Ljubljana, 1985. Prevod sä slovenackog Branka Dimitrijevic

STALIN

GROBAR REVOLUCIJE I GRADITELJ PRVE ZEMLJE SOCUALIZMA

Sign.

In*, kroj

l

»Generaini sekretar se kandiduje za mesto grobara revolucije!« — Lenjinov testament — U bici za Lenjinovo nasledstvo Staljin na strani starih boljsevika protiv biväeg menjsevika Trockog — XVII kongres VKP(b) 1934: 292 glasa protiv Staljjina, öd 1966 ucesnika ovog Kongresa ubijeno 1108, a öd 139 clanova Centralnog komiteta ubijeno 98 — Za vreme kolektivizacije poljoprivrede, öd gladi, u cistkama, zatvorima i logorima umire preko 20 miliona Ijjudi sä celom starom boljsevickom gardom na £elu, all Staljin ne samo sto uspeva da odbrani sovjetsku drzavu, vec je cak ojacava i prosiruje u imperiju vecu nego sto je ikada bila — Kako raste takav covek, kakav je on?

25. oktobra 1926. godine, u Politbirou sovjetske partije dolazi do zestokog sukoba. Sednica je bila »prosirena«, prisiustvovalo je i vise clanova CK VKP(b), Svesavezne komunsticke partije boljsevika. U Politbirou su tako bili: tri »umerena«, Buharin, Rikov i Toniski, tri »staljinista«, Staljin, Molotov i Rudzutak, koji je nedavno bio dosao na mesto Zinovjeva, kolebljivi Kalinjin i oätri Staljinov protivnik Trocki. Öd osam kandidata za clanove Politbiroa Staljin je imao vec sest svojih pristalica. Staljin je izlozio svoje teze o »opoziciji«, koje je trebalo da budu podnete narednom plenumu partijskog rukovodstva. Trocki se ostro suprotstavio tvrdeci da je Staljin time prekrsio tek postignuti dogovor o prestanku sukoba u najuzem rukovodstvu. Govordo je o Staljinovoj nelojalnosti upozorivsi vecinu da plovi u pravcu koji, namerno ili nenamerno, vodi u bratoubilacki sukob. Tome ce uslediti samounistenje partije i na kraju propast revolucije. Trocki se zatim okrenuo prema Staljinu i upro prstom u njega: »Generaini sekretar se kandiduje za meslo grobara revolucije!« Staljin je pobledeo, ustao, ocigledno se tesko savlaclao i izjurio iz sale zalupivsi za sobom vrata. »Muralov, Ivan Smirnov i ostali dosli su u nas stan n Kremlju da sacekaju Lava Davidovica koji je trebalo • I;i se vrati sä sednice Politbiroa. Prvi je dosao Pjatakov. Bio je bled i delovao je umorno. Sipao je sebi ca§u vode, iskapio je u jednom dahu i rekao: ,1 sami zna-

8

te da sam vec omirisao barut, ali tako nesto jos nikada nisam doziveo! Ovo je göre öd svega! Zasto, zasto je Lav Davidovic to rekao? Staljin mu to nece oprostiti ni do trece, cetvrte generacije!' Pjatakov je bio toliko uzbuden da nije umeo dobro ni da objasni sta se zapravo desilo«, tako dogadaje tog popodneva opisuje zena L. D. Trockog Natalija Sjedova. Staljin se oduzio Trockom posle sedam dana, na 15. partijskoj konferenciji koja je pocela upravo istog dana kada je prosireni Politbiro odrzao toliko uzbudljivu sednicu. Pustio je da sedam dana drugi napadaju »opoziciju« s Trockim na celu. Staljin je umeo da ceka. Zatim je krenuo u visecasovni napad. Na svoj nacin je prikazao nesuglasice i sporove u partijiskom rukovodstvu. Citirao je sve lo§e sto je Zinovjev davno pre revolucije rekao o tadasnjem menjseviku Trockom kao ukletom neprijatelju lenjinizma; pomenuo je primedbe Trockog o Zinovjevu i Kamenjevu kao saboterima oktobarske revolucije; time je ucinio smesnom »uzajamnu amnestiju« koju su, toboze, medusobno sproveli vode opozicije. Detaljno je navodio biografiju Trockog, trazeci u njoj dokaze za dosledno sujprotstavljanje Lenjinovim idejama. Na kraju je optuzio Trockog, Zinovjeva i Kamenjeva da huskaju Partiju protiv seljaka i da traze brzopletu industrijalizaciju »koja ce imilione radnika i seljaka baciti u bedu«. Za razliku öd »opozicije, koju treba jednoglasno osuditi«, vecina rukovodstva kojoj se pridruzuje i on, Staljin, protivi se prebrzoj kolektivizaciji seljastva i prenapregnutoj industrijalizaciji. Zatim je Buharin, Lenjinov wmüljenik Partije«, ironicno pozvao Trockog da pred ucesnicima Konferencije ponovi sto je na sednici Politbiroa rekao o Staljinu kao grobaru revolucije. Ismevao je prognozu Trockog, Zinovjeva i Kamenjeva o rascepu i tragediji u Partiji: »Svega trojica ce napustiti Partiju — i to ce biti sav rascep!« I jos: »Bice to farsa, a ne tragedija!« Samo dve godine kasnije, 11. avgusta 1928, na smrt uplaseni Buharin saputace slomljenom Kamenjevu: »On ce sve da nas pobije. On je novi Dzingis Kan. Podavice nas«. Ali u sukobu s idejama Trockog, Zinovjeva i Kamenjeva, Buharin i Staljin su jos bili na istoj strani. Buharin, nesumnjivo, iz ubedenja: bio je protiv nasilnog teranja seljaka u kolhoze, protiv preterane izgrad-

nje gigantskih fabrika. To je samo malo kasnije, kad se Staljin okrenuo za ceo krug ulevo i zapoceo nasilnu industrijalizaciju i pravo istrebljivanje srednjih i vecih seljaka, platio prvo visokim polozajem, a posle deset godina i glavom. A grobar revolucije bio je 1926. godine vec cvrsto u sediu. »Briljantno beskorisni« ispad Trockog (kao sto je slicne govornicke efektne nastupe samouverenog Trockog vec i ranije nekom prilikom okarakterisao Staljin) vise nije mogao da mu naskodi. Naravno, nije lako progutao reci Trockog da je grobar revolucije, narocito ne tih dana. Naime, nedelju dana pre toga, 18. oktobra 1926. godine, u »Njujork Tajmsu« prvi put je objavljen Lenjinov testament, i to celokupan autentican tekst. Svim vodecim ljudima u Sovjetskom Savezu bio je, naravno, poznat. Procitan je na sednici Centralnog komiteta 22. maja 1924. godine. Tada je zakljuceno da se nece dati na uvid ni delegatima XIII kongresa Partije, a kamoli javnosti. U svom »Pismu Kongresu«, poznatom kao Lenjinov testament, Lenjin je za vreme svoje bolesti, 24. decembra 1922. godine diktirao svojoj sekretarici: »Drug Staljin, postavsi generalni sekretar, koncentrisao je u svojim rukama neizmernu vlast, i nisam uveren da ce on uvek umeti da se dovoljno oprezno koristi tom vlascu«. 4. januara 1923. tome je dodao: »Staljin je suvise grub, a ta mana, sasvim podnosljiva u sredini i u kontaktima medu nama, komunistima, postaje nepodnosljiva na duznosti generalnog sekretara. Stoga predlazem drugovima da razmisle o nacinu Staljinovog premestanja s tog mesta i o postavljanju na to mesto drugog coveka koji bi se u svakom drugom pogledu razlikovao öd druga Staljina samo jednom prednoscu, naime da je trpeljiviji, lojalniji, uctiviji i pazljiviji prema drugovima, manje kapriciozan«. Lenjinov testament, naravno, nije bio zaboravljen medu onima koji su znali za njega. Ucesnici 15. konferencije, koja je pocela 26. oktobra 1926. godine, sigurno su ga i te kako dobro upamtili. No, okupljenim clanovima Centralnog komiteta jos su jasniji bili sukobi u najvisem rukovodstvu, koji su trajali tri i po godine posle Lenjinove smrti, zapravo i du-

10

11

ze, gotovo cetiri godine, jos öd vremena Lenjinove bo lesti. Tih sukoba bilo im je preko glave. Trebalo ih je nekako okoncati, a u Partiji i u zemlji uspostaviti red. To sto je svetska stampa rastrubila Lenjinov testament upravo uoci XV konferencije, i sto ga je u »Njujork Tajmsu« objavio upravo Mafcs Istman, poznat kao prijatelj Trockog, vecina clanova CK smatrala je smisIjenoon provokacijom. Iza toga, naravno, nije mogao da stoji niko drugi nego Trocki. On je za vreme prvog isvetskog rata ziveo u Sjedinjenim Americkim Drzavama, on i niko drugi imao je prijatelje medu tamosnjim novinarima. Pranje prljavog vesa pred tudim ocima svakako ne donosi simpatije onome ko to cini. Ili kome se to pripisuje. Zato su mnogi neodlucni sad definitivno stali na StaIjinovu stranu: treba napraviti red. Trocki, koji postavIja mine po svetskoj stampi nedelju dana pre plenuma CK, ocigledno nije pravi covek za to — to ce ocito bolje umeti Staljin zaijedno s Buharinom, najbistrijim partijskim teoreticarom. Niko nije ustao u odbranu Trockog, Zinovjeva i Kamenjeva. Konferencija je prihvatila Staljinovu ocenu da ovi »opozicionari« vise nisu koniunisti vec socijaldemokrati; njihov je cilj razbijanje jedinsitva Partije; nasli su se na istiim pozicijama s ostahm neprijateljima boljsevika, s menjsevicima, eserima i kadetima. Trocki je izgubio mesto u Politbirou. Zinovjev je izgubio funkciju predsedni'ka u Kominterni. Ipak, trojka jos uvek nije iskljuöena iz Centralnog komiteta. U ocima naroda oni su ipak bili najblizi Lenjinovi saborci, pobednici u revoluciji koja je narodu bila jos suvise u secanju. Ali u politiokom vrhu se znalo: testament mrtvog vode znaci manje öd odlucnosti onih na koje upozorava.

Maja 1922. godine Lenjin je doziveo prvi mozdani udar. Öd oktobarske revolucije, brzo i vesto, gotovo bez prolivanja krvi izvedenog prevrata 7. novembra 1917 (po

starom ruskom kalendaru 25. oktobra) nije proslo ni pet godina. Öd tih pet godina, mlada sovjetska drzava potrosila je vise öd tri godine na gradanski rat u kome je u borbama, a jo§ vise öd gladi i bolesti, stradalo skoro 14 miliona ljudi. Poslednja veca antirevolucionarna uporista savladana siu tek 1921. godine. Lenjina je bolest vezala za krevet upravo kad je bio usred groznicavog politickog i privrednog organizovanja nove drzave. Rukovodstvo drzave i Partije ostalo je u rukama Politbiroa koji su cinili Trocki, Zinovjev, Kamenjev, Tomski, Buharin i Staljin. Trocki, stvaratelj Crvene armije i pobednik u gradanskom ratu, Zinovjev, predsednik Komunisticke internacionale, Kamenjev, rukovodilac moskovske partijske organizacije, Tomski, voda sindikata, Buharin, glavni partijski teoreticar, Staljin, glavni administrativac partijskog aparata. Tako je to izgledalo u ocima naroda, pa i u ocenama poznavalaca. A u stvari, Satljin je vec imao znatno veci uticaj i moc nego sto se to spolja prknecirvalo. Krajem aprila 1922. godine Lenjin je predlozio da se Trocki imenuje za jednog öd cetiri potpredsednika vlade. Trocki je taj polozaj sä prilicne visine odbio, sto je Lenjina, doduse naljutilo, ali nije odustao i narednih meseci je isti predlog jos nekoliko puta ponovio. Svega nekoliko dana ranije, 13. aprila 1922. godine, Staljin je, naistne, imenovan za generalnog sekretara Partije, funkcija koja dotle nije postojala. Istovremeno je postavljen i za rukovodioca Organizacionog biroa, cija je namena bila da Politbiro rastereti sitnih poslova i omoguci mu da se bavi iskljuciivo pitanjima öd odluöujuceg znacaja. Kada je godinu dana kasnije, bez bolesnog Lenjina, odrzan XII kongres Partije, sä predsednickog stola se po obicaju citalo bezbroj pozdravnih telegrama: gotovo svi su bili hvalospevi Leojinu i Trockom, tu i tamo pominjani su Zinovjev i Kamenjev, dok se Staljinovo ime jedva pominjalo. Tako je svoje rukovodioce videla Partija i cela zemlja — a tako je, naravno, video sebe i sam Trocki: odinah do Lenjina, kao jedini moguci naslednik oca revolucije.

12

13

Ali Lenjin je vec godinu dana ranije, pocetkom 1922, znao da pored Trockog u Politbirou ima jos jednu snaznu liönost, coveka koji je prilikom nabrajanja clanova Politbiroa obiöno pominjan na poslednjem mestu: StaIjina. Odlucio je da vrhovno rukovodstvo podeli na ovu dvojicu. Naime, nema nikakve sumnje da je imenovanjem Trockog za jednog öd cetiri potpredsednika vlade na cijera je on bio ceki, hteo da zapocne proces odvajanja Partije öd drzave, o ceniu je kao o predstojecoj nuznosti govorio na prethodnoni kongresu, kao sto nema sumnje da je öd cetiri potpredsednika Trocki imao neosporno najyeci autoritet te bi svakako nasledio Lenjina u drzavnim poslovima, i to ne samo kao jedan öd cetvorice — kao sto je to nadmeno shvatao sam Trocki (za dvojicu potpredsednika vec su imenovani Rikov i Curupa, dok je treci trebalo da bude Kamenjev). Premda nije hteo da ga vidi kao Lenjinovog naslednika, Staljin je ipak ostro napadao Trockog zbog odbijanja potpredsednickog mesta, govoreci da je nedopustivo suprotstavljati se Lenjinovim predlozima. I ova prilika Ije dobro dosla Staljiniu da se Trockom bar malo osveti za 1918. i 1920. godinu, kada se zacela mrznia izmedu njih, jer se Staljin diletantski rnesao u vojne stvari za vreme borbi za Caricin i u Poljskoj, pa je u prvom slucaju nepotrebno zrtvovano 60000 zivota crvenoarmejaca, a u drugom cak mozda pobeda nad Poljacima koji su zbog toga uspeli da zauzmu dobar deo Belorusije i Ukrajine; zbog toga je, naravno, morao da otrpi zestoke napade tadasnjeg komandanta Crvene armije. Nadmeno i, gledano unatrag, nerazumno ponasanje Trockog za vreme Lenjinove bolesti moze se objasniti jedino time da je Trocki bio uvreden sto ga Lenjiin nije postavio na mesto koje bi nedvosmisleno potvridilo da je oin prvi öovek do njega ili eventiualno p^rvi posle njega. Mislio je da niko osim njega ne moze da nasledi Lenjina, jer mu to priradno sleduje i ispao bi smesan ako bi za to morao da se bori. U tom uverenju ga je ucvrscivalo javno mnjenje u celoj zemlji, cela Partija, komunisti u svetu (Roza Luksemburg: »To sto su ucinili Lenjin i Trocki.. .«) i celokupno svetsko javno mnjenje, jer bi cak i zapadne novine, pisuci o novostima iz

Sovjetskog Saveza, svoje najcesce neprijateljski intonirane clanke pocinjale recima: Lenjin i Trocki su opet ... Trocki nije primecivao da su se Zinovjev i Kamenjev okrenuli protiv njega i ukljuöili Staljina u grupu koja je kao jezgro kolektivnog rukovodstva trebalo da zameni bolesnog Lenjina. Vraticemo se kasnije ponovo na ove dogadaje i licnosti koje su u njima igrale neku ulogu. Ovde cemo se ograniciti na nekoliko zanimljivih podataka iz vremena Lenjinove bolesti, 1922. i 1923. godine: — na XI kongresu Partije, u prolece 1922. godine, Lenjin, Trocki i Zinovjev, sigurno po prethodnom dogovoru, govore o opasnom srastanju partijskog i drzavnog aparata u jedinstven stub moci, sto treba spreciti; — ova teza Leljina, Trockog i Zinovjeva mnogim ucesnicima Kongresa nije se cinüa ispravnom, mada se Lenjinu i Zinovjevu niko nije otvoreno suprotstavljao; medutim, mladi jermenski delegat Anastas Mikojan rekao je sä kongresne govornice da ga ne cudi sto takvo misIjenja zastupa drug Trocki, o kome se zna »da je covek drzave, a ne Partije«; — u aprilu 1922. godine Staljin je imenovan za generalnog sekretara Partije, dok Trockog Lenjin uzalud pokusava da privoli da preuzme potpredsednicko mesto u vladi; — u leto 1922. godine Trocki se posle odbijanja potpredsednickog mesta udaljio öd Lenjina a, ostajuci posle zavrsetka gradanskog rata, u kome je vodio Crvenu armiju, bez pravog zaduzenja — i öd Politbiroa Partije i drzavnog vodstva; — u decembru 1922. i januaru 1923. godine Lenjin je napisao svoj testament i u njemu predlozio da se StaIjjin premesti s mesta generalnog sekretara; nije, medutim, napisao koga bi na to mesto trebalo postaviti; — tokom 1923. godine kao neformalno prvi covek Partije (i Lenjin je bio voda Partije neformalno) izbija na povrsinu Zinovjev. Povezuje se sä Kamenjevim i Staljinorn u trojku koja do kraja godine postaje toliko uticajna da posle nekoliko ranijih manjih sukoba moze da krene u odlucujucu bitku ciji je cilj sprecavanje nekadaänjeg menjsevika Trockog da zauzme Lenjinovo mesto. Pred kraj 1923. godine Trocki, iznenaden i zapanjen, shvata o cemu je rec. To ga je trglo iz neaktivnosti, pa

14

15

je u veoma ostrim govorima i clancima napao »diktaturu stare garde« koja je, prema njegovim reckna, zavladala u Partiji, kao i raznorazne oblike birokratizma koji su se prosirili po celoj zemlji. Bio je to isasvim ocigledan napad na Zinovjeva, Kamenjeva i Staljina. No bio je to, u isti mäh, namerno ili nenamerno, i napad na celu staru boljsevicku gardu — i to öd coveka koji je priäao boljsevicima tri rneseca pre revolucije, dok je pre toga bio samosvojan narodni tribun, menjsevik koji se godinama ostro suprotsitavljao Lenjinu i boljSevickoj politici. Staljin ga je ostro napao u »Pravdi«. Napisao je da razbija Partiju. Zinovjevu, Kamenjevu i Staljinu pridruzio se i Buharin. Slozno su se okomili na Trookog. Trocki je, doduse, u svojoj kritici birokratizovane Partije imao i istomisljenike, u Moskvi, na primer, vise öd trecane partijskog clanstva. U drugoj polovini decembra 1923. i u januaru 1924. Trockog i njegove po£eli su da kvalifikuju kao »opoziciju«, i to ne samo na sastancima i u clancima, nego i u dokumentima partijskih konferencija. Staljinov aparat je sjajno izdrzao svoju prvu probu: nametnuo je liniju koju su vodili Zinovjev, Kamenjev i Staljin. Covek koji je pre godirau dana bio prvi do Lenjina, jos za Lenjinovog zivota prekvalifikovan je u »opozicionara«. Kada «u na kraju XVII kongrosa VKP(b), Svesavezne komunistiöke partije boljäevika, u januaru 1934. godine, prebrojale glasaöke listide, izborna komisija se zaprepastila: na 292 biratka listica precrtano je Staljinovo ime. Pravo glasanja je na tom kongresu imalo l 225 delegata. Gotovo cetvrtina je, dakle, glasala protiv generalnog sekretara. Tako nesto se u boljsevickoj partiji jos nije desilo. Mada se vec duze sumnjalo da je na XVII kongresu bilo poku§aja da se smeni generalni sekretar, ove podatke je u svojoj knjizi o Staljinu, objavljenoj 1980. godine u Njujorku, izneo Anton Vladimirovic Antonov-Ovsejenko, sin poznatog boljsevickog revolucionara An-

tonova-Ovsejenka koji je vodio napad na Zimski dvorac 1917. godine, bio clan Lenjinove vlade i zauzimao druge visoke funkcije, i koji je 1938. godine u cistkama streljan. Njegov sin je bio po raznim logoiima i zatvorima, rehabilitovan je 1957. godine, a u vreme objayIjavanja iknjige ziveo je kao kustos muzeja u Moskvi. Tvrdi da je podatke o XVII kongresu pronasla posebna komisija, jedna öd onih koje su prvih godina Hruscovljeve vlade istrazivale »greske i zlocine staljinistiökog kulta licnositi«, i da je on imao pristup do ovih podataka. Izborna komisija XVII kongresa na§la se u velikom skripcu. iPotajno se, mimo Staljinovog znanja, savetovao sä nefcoliko vode<Jih liönosti, i resila da 289 listica spali, a tri ostavi. Muidra odluka: ko god da je na listicu precrtao Staljinovo ime, to sigurno nikome nije rekao, a ako je rekao, to su mogli da budu jedan ili dva najbliza prijatelja. Izborna komisija je Kongresu objavila sledece rezultate izbora: glasalo je 936 delegata, tri su glasala protiv Staljina, a tri protiv Kirova. Sergej Mironoviö Kirov, Rus, roden 1886. godine, u Partiju usao 1904, za vreme carizma bio cetiri puta u zatvoru i u progonstvu, za vreme revolucije 1917. vodio boljsevicku organizaciju u Vladikavkazu, ölan CK öd 1927, clan Politbiroa öd 1930, januara 1926. zamenio Zinovjeva na mestu rukovodioca lenjingradske partijske organizacije koja je odavoo bila dornen »drugog öoveka« u Partiji, do XVII kongresa 1934. godine stvamo postaje taj »drugi covek«, iako su formalno neki bili pre njega na hijerarhijskoj lestvici. Upravo na tom kongresu dozivljava odusevljene ovacije delegata, na cemu su mu verovatno mnogi zavideli. Po svom nastupu je bio kultivisan, neki siu ga smatrali liberalem, ali svi umerenim. Bio je najbolji govornik öd svih koje je tada imala boljSevicka partija. Godinama je bio licni Staljinov prijatelij, mnogo islobodinog vremena je provodio sä Staljinovom |)<nodicom. Kirov verovatno nije znao zasto su 1933. godine po StaIjinovom naredenju iz CK uiklonjena tri stara boljsevika Smirnov, Tolmacov i Ejsmont: oni su u najuzem krugu raspravljali o mogucnosti da se na Staljinovo mesto (lovede on.

16

17

U vreme XVII kongresa u januaru 1934. godine, grupa vodecih boljsevika pocela je jedno vece, u stanu Serga Ordzonikidzea, da ga ubeduje da preuzme duznost generalnog sekretara, sto su hteli predloziti na kongresu kako bi smenili Staljina. Kirov je odbio. Tako je Kongres prosao bez toga. Posle XVII kongresa, Kirov je uzeo odsuistvo i otisao u lov. Godine 1956. Aleksej Sevostjanov je izjavio da mu je Kirov tada, 1934. godine, u sestroreskim sumama rekao: »Aljosa, glava mi je u torbi. Ubice me«. (Sevostjanov je 1956, ubrzo posto je ovo izjavio pred komisijom koja je po naredenju Hruscova istrazivala Kirovljevu smrt, umro öd infarkta.) Uskoro posle XVII kongresa, u prolece 1934. godine, u stan Kirova nocu su pokusali da provale dva odbegla kriminalca, braca Orlov. Kirov je uspeo da ih se oslobodi. Orlovi su uhvaceni i streljani. U leto 1934. godine Kirovljev automobil se negde u Kazahstanu skotrljao niz nasip. Svi putnici su ostali nepovredeni. 1. decembra 1934. godine Kirova je u Smoljnom ubio Leonid Vladimirovic Nikolajev, clan boljseviöke partije öd 1920, iskljucen 1932, »nevino gonjen«, kao sto je pisao samom Staljinu, koji se zatim licno zainteresovao za sudbinu tog coveka. Snircu Sergeja M. Kirova u Sovjetskom Savezu i u Kominterni poceo je dance macabre, u kome je tokom narednih godina — procene su Bazlicite a zvaniönih podataka jos dugo nece biti — izgubilo zivot öd pet do deset miliona ljudi, medu njima i devet desetina stare boljseviöke garde. Uzasna je bila Staljinova osveta nad ucesnicima XVII kongresa: u godinama koje su usledile, öd njih l 966 glavu je izgubilo 1108. Öd 139 clanova Centralnog ikomiteta, izabranog na tarn kongresu, ubijeno je 98, a istraga koja je kasnije sprovedena po nalogu Hruscova, pokazala je da niko öd njih nije ubijen bez Staljinovog lionog odobrenja. Obezglavio je partijsko i drzavno rukovodstvo — sä izuzetkom sacice koja mu je u svemu, pa i u tome, verno sluzila — obezglavio je drzavnu upravu i privredu, vojno rukovodstvo i visi komandni kadar, a u meduvremenu dvaput i tajnu policiju koja je sprovodila krvoprolice.

Sva dosadasnja istrazivanja ciljeva i smisla tog ubijanja nisu dala konacan, proveren odgovor na pitanje zasto, cemu je to trebalo da sluzi, kakvini i cijim interesima — jer teror nije samo mrtav mehanizam vec i odnos medu ljudima, dovedenim u neobicne, besmislene situacije; on cesto biva odvec iracionalan, apsurdan i li§en prave svrhe da bi se lako inogao objasniti nepristrasnini naucnim inetodom. No istovremeno s tim krvavim plesom desavalo se i nesto drugo, nesto sasvim drukcije. Istovremeno se odvijao skokovit uspon zaostale poljoprivredne zemlje u modernu industrijsku velesilu. Nove i nove mase mladih radnika, prozete odusevljenjem i zanosom, odlazile su u prostranstva iza Urala, u pustare srednje Azije i Sibira, ostavljajuci tamo za veliku stvar, za izgradnju socijalizma, ne samo graske svog znoja nego i svoju krv, doslovno krv; s vremena na vreme umirali bi kao muve, gradeci u nesnosnim uslovinia sred divljine nove industrijske gigante i gradove koji su nicali uz njih. Evropa je poznavala Rusiju po knjigama Tolstoja i Dostojevskog, po genijalnim muzicarima i baletskim majstorima — ali oni su uglavnom slikali zivot tankog gornljeg sloja, u velikoj Rusiji dovoljno velikog da je mogao da zivi autarhno, u svom krugu, i u totn krugu nalazi talente za svoju razonodu i zabavu, najzad i za umetnost, mada bi ponekad talente nalazio i u ogroinnom rezervoaru anonimnih, nepreglednih masa. A te mase su zivele, radile, radale se, mnozile i umirale u zivotnim uslovima koje je Evropa vec bila zaboravila jer su pripadali vremenu öd pre tri stotine godina, raspadnutom feudalizmu. Pored tankog gornjeg sloja, koji ju je predstavljao po otmenim evropskim letovalistima, i srednjeg sloja koji mu je kod kuce sluzio, u ogromnim nedrima Rusije ziveli su i slojevi iz vremena koje je u Evropi odavno zaboravljeno: seljaci u zemunicama, u zemlju uronulim potleusicama, avanturisticki trgovci i osvajaci kolonija u politicki praznom azijskom zaledu imperije, citavi narodi u pravom feudalnom poretku, IMX'dfeudalna nomadska plemena, gradska nadnicarska lirotinja. Krajem dvadesetih godina sve se to sä Staljinom zapul i l o u buducnost, da bi je sredinom tridesetih i doseglo.

l

18

19

Da, buducnost je pocela sä Staljinom, brojke govore 0 tome. Doduse, na prvi pogled one su nepouzdane. Prvo, ozbiljni statisticki podaci se uopste nisu rnogli prikupiti, 1 drugo, to sto se prikupilo, prilagodeno je potrebama propagande. Proucavanje sovjetskih statistika tog vremena je svojevrsna nauka. Oni koji se time bave kazu da je SSSR do 1928. godine nadoknadio sve sto je izgubljeno za sedam godina svetskog rata, revolucije i gradanskog rata, i dostigao proizvodnju iz 1913. godine. Godine 1929. Staljin pocinje prvu petoletku. U vreme kad u Sjedinjenim Americkim Drzavama zbog privredne krize proizvodnja opada za jednu trecinu, u Sovjetskom Savezu raste po godisnjoj stopi öd devet odsto. Kasnije je stopa porasta jos veca da bi se do 1940. godine utrostrucila. SSSR je minut do dvanaest postao privredna velesila; uhvatio je poslednji voz. Hitlerov napad 1941. godine desio se u trenutku kada su sovjetske fabrike oruzja vec proizvodile prve tenkove T 34, bolje öd svih slicnih ratnih masina koje su u to vreme na ratista mogle da posalju razvijena nemacka, britanska ili americka industrija. Pred brzim prodoroin nemackih armija evakuisane su citave fabrike, do poslednjeg radnika i poslednjeg ärafa: u zaokruzenini brojevima, iz Ukrajine je evakuisano 400, iz Belorusije 100, iz Lenjingrada 100, iz Moskve 200 fabrika, a iza Volge je podignuto 200, iza Urala 400, u Uzbekistanu 100, u Kazahstanu 200 i u zapadnom Sibiru 200 novih fabrika. Poznat je jos brzi uspon Sovjetskog Saveza posle drugog rata, njegova inuklearna tehnologija, industrija oruzja, novi energetski giganti, svemirski program. Ali poznato je i da se spoljna politika Sovjetskog Saveza ubrzo posle Lenjinove smrti odrekla novih postrevolucionarnih principa (mozda je shvatila da su utopijski?) i vratila se starim moskovskim imperijalistickim teznjama i interesima. Kad su se posle drugog svetskog rata raspali i poslednji ostaci klasicnih kolonijalnih imperija Velike Britanije, Francuske, Belgije i Holandije, sovjetska imperija se prosirila.

Nema nikakve koristi öd nagadanja da li bi Sovjetski Savez bio u stanju da postigne svoju sadasnju industrijsku, vojnu i isvetsko-politiöiku snagu i da je krenuo nekirn drugim, a ne Staljinovim putem. Recimo Lenjinovim NEP-om, novom ekonomskoni politikom. Da li bi uspeo da se odbrani öd svih neprijatelja u svetu bez uzasnog, u istoriji nevidenog unutrasnjeg terora staljinistickih vremena kao mehanizma za zbijanje redova, za red i disciplinu u toliko razlicito razvijenoj i zbog toga toliko raznolikoj i neujednacenoj drzavi. U Sovjetskom Savezu, pa i drugde u svetu, uvek iznova ise cuju glasovi (ljudi koji jos dobro pamte staljinisticki teror) da se drukcije nije moglo i da nije bilo drugog izlaza. No, kao sto je vec receno, takva razmisljanja ne vode nicemu. Cinjenica je da se Sovjetski Savez pod Staljinovim rukovodstvom iz opustosene zaostale zemlje razvio u industrijsku velesilu, odoleo najsnaznijoj vojnoj masineriji svih vremena, hitlerovskoj vojnoj sili, i na kraju prosirio ne samo sopstvene granice vec i svoju prevlast na krug granicnih drzava, i postao veci nego sto je ikada ranije bila moskovska imperija. Ali cinjenica je i da je Staljin u to vreme naredio da se pobije vise komunista nego sto su ih pobili ukupno svi neprijatelji komunizma na svetu. Ko je bio on, kakav je to covek bio? Trazeci odgovor na to pitanje treba najpre reci da Staljinova biografija nije istovremeno i istorija boljsevizma tog vremena. Mnogi koji su pisali o Staljinu tvrdili su, naime, da istovremeno pisu i o tome. Ali istorija boljsevizma i zivotni put J. V. Dzugasvilija podudaraju se samo u dve stvari: u zvanicnim hvalospevima Staljinu, pisanim za vreme njegove vladavine, i u delima autora koji Staljinovu kontrarevoluciju smatraju neizbeznom posledicom Marksove misli i Lenjinove prakse, a staljinizam izjednacavaju s idejama komunizma i kratkotrajnim Lenjinovim pokusajem ostvarivanja tih ideja. U sustini istorija boljsevizma je nesto drugo: najpre, to je predrevolucionarno delo dugog niza socijaldemokrata öd Plehanova do Lenjina i mnogih njihovih pozu;ilih i nepoznatih saboraca, medu kojima je u pocetku !)io i mladi Staljin, zatim, to su revolucija i gradanski eil koje su vodili i dobili drugi, a ne Staljin, dalje go-

20

21

dine trazenja novog sadrzaja i oblika revolucionarne vlasti, koju je Staljin nasilno pretvorio u krvave obraöune sä svim boljsevicima koji su mislilj drukcije — i najzad, istorija boljsevizma su i sudbine milionskih masa, medu njima gotovo milion i po boljsevika po StaIjinovim zatvorima i logorima, i njihove uzasne patnje. Ova istorija boljsevizma jos nije napisana. Nece biti data ni u ovoj knjizi, osim ukoliko je neposredno povezana sä Staljinovim zivotom i njegovim postupcima. Staljin, u sustini covek politicke sredine, ako ne cak konzervativac, odbacio je postrevolucionarno trazenje novih sadrzaja i oblika proleterske vlasti i upotrebio poznati, u svojoj sredini jedini oprobani model vlastodrsca koji u drzavi hoce disciplinu i red: samodrzavlje. Poznati model, razumljiv svakom cinovniku u moskovskim ministarstvima i poslednjem opstinskom pisaru u sibirskoj pustari: u Kremlju postoji gazda i sto on kaze, to je ne samo zapovest nego i sveta istina, posvecena ranije kandilom pravoslavlja, a sad, u prosvecenom XX veku, naucnom mislju prve glave u zemlji. Opet, Bogu hvala, imamo u Kremlju bacusku, oca naroda koji uz to, Marksu hvala, ima veliku prednost u odnosu na prethodnog: poznanje zakonitosti ,mehanizma drustvenog razvoja' i zato moze da objasni ne samo proslost i sadasnjost, vec da predvidi i buducnost i pripremi nas da je spremni docekamo. Ali revolucionari se nisiu rodili, j nisu svoje zivote stavljali na kocku da bi bili neciji podanici. Zato su se odupirali staljinistickoj restaurafiji starog samodrzavlja u novom ruhu. Dugo je trajao sukob: posle 1938. godine malo je oslabio, ali je 1949. godine ponovo snazno izbio. Staljin je dvadeset i pet godina skidao glave revolucije koja nije pristajala na obnavljanje starih stubova vlasti, samodrzavlja i podanistva, svemoguce birokratije i obespravljenih gradana, iskoriscavanja i bede. Staljinova kontrarevolucija je tekla u najvecim protivrecnostima koje su ,se u to vreme mogle zamisliti. Kada je preuzeo vlast, dve trecine stanovnistva bile su nepismene — pre kraja njegove vlasti u Sovjetskom Savezu je izvrsena proba prve atomske bombe. Dao je da se fiziöki unisti ih' politicki onemoguci 97 odsto vodecih komunista u zemlji — oni koji su dosli na njihova mesta, davali su mu sred prosvedenog XX veka imena ko-

jima su nekada jedva mogli da se zakite neki imperator, car ili kan: veliki voda svetskog proletarijata, otac naroda, naljveci genije svih vremena. Protivrecnosti koje je tesko shvatiti, jos teze objasniti. Kakav je to bio covek? Kako se formira, kako raste takav covek, kakva je njegova mladost, kakav je njegov privatni zivot?

Odavno su pomrli ljudi koji bi pouzdano mogli da svedoce o Staljinovoj mladosti. Pomrli su jos dok je svako takvo svedocenje bilo opasno po zivot, cak da je bilo i povoljno, zato su radije cutali. Sacuvalo se veoma malo pouzdanih svedocenja, ali upravo zato kruzi mnogo vise prica koje se ne mogu proveriti. Prema jednoj öd njih, Staljinov otac je bio visi caristicki cinovnik koji je sä sluskinjom Ketom prekracivao duge gruzijske veceri. Kada se vise nisu mogle sakrivati posledice takvog, u to vreme potpuno uobiöajenog i uveliko prosirenog odnosa sä sluzavkom, Jekaterini Geladze su na brzinu nasli muza, obucara Visariona Dzugasvilija iz sela Didi-Lilo u blizini Tbilisija, i dali mu da upravlja nekakvom vecom obucarskom radionicom u varosici Gori, u kojoj je, kako se prica, radilo i do dvadesetak ljudi. Ali Dzugasvili je suvise pio pa je ubrzo izgubio posao u radionici. Umro je öd posledica povreda koje je dobio u nekoj kafanskoj tuci. S ovom pricom o Staljinovom poreklu ne slaze se podatak da su se Jekaterina Georgijevna Geladze, cerka kmeta iz sela Gambare-uli, i Visarion Ivanovic Dzuga§vili iz Didi-Lila vencali 1874. godine, kada je njoj bilo sedamnaest, a njemu dvadeset i dve godine. Prva tri deteta su, navodno, umrla na porodaju, sto pri tadasnjoj smrtnosti dojencadi nije bilo nista neobicno; ziv je ostao samo cetvrti, Josif, roden 21. decembra 1879. godine. Neki Staljinovi biografi ipak uporno navode razne dogadaje iz Staljinove mladosti, pa i prvog vremena na vlasti, koji govore da je Staljin mislio o sebi da je vanbracno dete, sin nepoznatog oca. Time bi mogla da se objasni njegova mrznja prema ocu i prezir prema majci, a kako prvo tako i drugo prilicno je izvesno. Zato se smatra da iz tog njegovog odnosa prema roditeljima,

22

23

iz mrznje prema ocu i prezira prema majci, poticu njegove karakterne osobine koje su mu donele crnu slavu jednog öd najokrutnijih ljudi u ljudskoj istoriji. Medutim, svi koji su pisali o njemu slazu se da je njegov otac bio alkoholicar i da je zbog toga relativiio brzo umro. Svi izvori slazu se i u tome da je otac pijanac tukao svog sina iz dana u dan i da je momak £esce dobivao batine öd oca nego hranu öd ma^ke i da je zbog toga oca prvo strasno mrzeo, a na kraju i duboko prezirao. Sto se tice Staljinove majke, sasvim se pouzdano zna, a i potpuno je prirodno, da je sinu davala svu ljubav koju nije mogla da pruzi ni surovom pijanom muzu ni drugoj deci, jer je nije imala. Zasto bi, dakle, Staljin prezirao svoju majku, kao sto tvrde innogi koji pisu o njegovoj mladosti, to niko nije objasnio. Spekulativne psiholoske analize mogle bi, doduse, da nadu i za to hipoteze, all se dokazi ne mogu pribaviti. Jedna öd takvih hipoteza mogla bi da bude da je mali Dzugasvili znao za pomenutu pricu o svom vanbracnom poreklu, pa je stoga svojjoj majci neopravdano zamerao lak zivot u mladosti. Ne treba zaboraviti da je licni zivot sovjetskih rukovodilaca, a time i njihovo poreklo, mladost i sve ostalo sto je s tini u vezi, bio i ostao dobro cuvana tajna. (S izuzetkom Lenjina i Trockog, kojima je sakrivanje porodicnih prilika bilo strano.) Cak su i 1984. godine zapadni kremljolozi, koji pored politickih vole da istrazuju i privatne crte moskovskih rukovodilaca, na sahrani Jurija Vladimirovica Andropova sä cudenjem otkrili da je bio ozenjen, jer se sve -dotle mislilo da je bio udovac. Prirodno, jos se mnogo maiije zna o Andropovljevim prethodnicima, koji su svoj licni zivot cuvali kao drzavnu tajnu — manir i los obicaj koji se preneo u komunisticki pokret po celom svetu i do te mere postao sastavni deo »revolucionarnog morala« da je u nekim evropskim komunistickim partijama, kada se razvila svest o tome, namerno pocelo da se govori o licnom zivotu svojih rukovodilaca ne bi li se tako ucinili »Ijudskijima« i prikazali kao ljudi sä svim normalnim Ijudskim Qsobinama. Ipak, na evropskom istoku jos se uvek kri(je privatni zivot rukovodilaca öd radoznalih ociju stampe i televizije.

Tome treba dodati dodatnu teskocu na koju nailazi Staljinov biograf: svi koji su pisali o tom coveku, i njegovoj mladosti, imali su dovoljno razloga da ga mrze, kako oni malobrojni koji su mogli da pisu iz prve ruke tako i oni koji su belezili sto su culi öd drugih. Gotovo svi su pisali na Zapadu, posto su pobegli iz Sovjetskog Saveza. Trojica ili cetvorica koji su ostali u svojoj zemlji i ciji su rukopisi, s njihovim znanjem i dozvolom ili bez toga, stampani na Zapadu, pisali su u istom ili jos vise neprijateljskom, emigrantskom tonu. Niko, dakle, o njemu nije pisao nepristrasno, sä hladnom objektivnoscu, zato ni jedno öd ovih svedocenja ne moze biti potpuno prihvaceno. Recimo, vec pomenuti Antonov-Ovsejenko je zbog svog porekla uzivao poverenje mnogih starih boljsevika, sä kojima se susretao na svom trnovitom putu kroz zatvore i logore staljinistickog razdoblja. Zabelezio je njihova svedocenja. Navedimo nekoliko njih kao primer. Godine 1924. sovjetski poslanik u Avganistanu Fjodor Razkolnikov vratio se iz Kabula u Moskvu. U uskom krugu u Staljinovom stanu pricao je: »Verovatno ste vec culi da su u Turskoj otrovali vodu opozicije«. Staljin je gurnuo Budonija u rebra: »Tako treba zavrsiti po1 iticke diskusij e«. U Lenjingradu 1927. godine, u stanu Sergeja Kirova, veöerali su zajedno Kirov, Staljin i Petar Cagin. Cagin je kasnije pricao da je Staljin po kavkaskom obicaju pekao ribu na rostillju, pili su suvo belo vino i razgovarali o problemima kolektivnog rukovodenja. »Da, naravno, CK, kolektiv, sve je to veoma dobro. Ali ruski seljak je carist: potreban mu je samo jedan voda«, rekao je Staljin. U Moskvi 1936. godine. Aljosa Svanidze, brat Staljiiu>ve prve zene, (jedne nedelje je sä Staljinom igrao bilijar, a sutradan prepricavao Staljinove reöi: »Ruski navod je ipak caristicki narod. Potreban mu je car«. Svanidze, o kome je Hruscov kasnije rekao da je bio dol>;ir Staljinov neprijatelj, likvidiran je u velikoj cistki. Godine 1949. u nemilost je pao Nikolaj Aleksejevic Vu/.nesenski, clan Politbiroa, potpredsednik vlade, najsposobniji privrednik u rukovodstvu zemlje. Mesecima kod kuce cekao sta ce biti s njim, i pisao knjigu PniPka ekonomija komunizma. Neko vece Staljin ga je

24

pozvao u svoju dacu, nazdravljao mu za vreme vecere i hvalio ga. Voznesenski se radostan vratio kuci. Jos iste noci je uhapsen i posle kratkog saslusanja streljan. Gruzijka, funkcioner iz zenske delegacije koju je prilikom svoje posete Tbilisiju 1927. godine primio Staljin (u delegaciji je bila i njegova niajka) kasnije je pricala da je Staljin, videvsi svoju majku, hteo da se nasali, to je ucinio tako sto je Filipu Maharadzeu, najpoznatijem gruzijskom boljseviku, rekao: »Filipe, spavas li jos uvek s ovom matorom kurvom?« Maharazde je pljunuo, oborio stolicu i izasao. Marsal Cujkov u rukopisu svojih memoara opisuje — a to je, naravno, pre objavljivanja izbaceno — slicnu Staljinovu salu. Odinah posle rata u njegovom stanu se okupilo drustvo öd dvanaest marsala. Devetnaestogodisnja Staljinova cerka Svetlana sluzila je goste: trckarajuci iz sobe u kuhinju nacas se zadrzala s njima, a Staljin je upitao: »Sta mislite, s kirn sad spava?« Svetlana je pocrvenela i izjurila iz sobe. Antonov-Ovsejenko daje ruku u vatru, da su ove price taöne. Covek prosto ne zna u sta öd svega toga da vemje. Boris Bazanov, kojji je izmedu 1924. i 1926. godine bio u organizacionom sekretarijatu CK VKP(b) — u stvari Staljinov licni sekretar — i koji je kasnije pobegao na Zapad, rekao je o Staljinu: »Misli se da je covek koji je u tako ogromnoj zeml|ji dosao do apsolutne vlasti, ipak velik covek. To nije taöno. Staljin nije bio velik covek. Bio je necivilizovan, bez narocitih intelektualnih sposobnosti, ali imao je praktißan zdrav razum i sve negativne osobine. Bio je lukav, osvetoljubiv i zlopamtilo, u licnim odnosima je bio neposten«. I dal je: »Staljin je bio po piirodi neotesan. Ipak, sjajno je umeo da se savladuje. Bio je neotesan samo kada je smatrao da nije neophodno da bude pristojan«. Ova poslednja pomenuta Staljinova osobina cesto se, u raznim varijantama, ispoljava tokom celog njegovog zivota. Bio je podmukao samo kad nije bilo neophodno da bude otvoren... i tako dalje. Ipak, pricu o Staljinu i njegovom politickom i licnom zivotu, bilo da se pretvarao ili ne, treba poceti iz pocetka. Öd ljudi, dogadaja, zgoda njegove mladosti, tamo gde se rodio i odrastao.

PRVA GLAVA

GRUZIJAC
Zemlja, kultura i poreklo kojima se Staljin nije hvalio: Gruzija — Iz kmetske zemunice — Otac pijanac koji svakog dana tuce sina — Odana majka koja zeli da joj sin bude svestenik - - Rosavo Idee i sakata ruka Skolske godine - - Bogoslov i pesnik rodoljubivih pesama — Revolutionär sä crkvenog stepenista — Pred sam kraj petogodisnjih studija napustanje bogoslovije — »Koba« - - Razdoblje surove kapitalisticke industrijalizacije i nemilosrdnog iskoriscavanja, vreme u kome Rusija sazreva za revoluciju a Dzugasvili za revolucionara — Lenjin studijske kruzoke pretvara u revolucionarne celije — Koba se uci nepoverenju u dva pravca: prema policiji i prema sopstvenim drugovima -- Ilegala, strajkovi, demonstracije — Prvi revolucionarni clanci — U borbi misljenja u stranci ogovaranje nije dozvoljeno i Koba mora iz Tbilisija u Batumi - - Krvavi sukobi u Batumiju, Dzugasvili odlazi u zatvor.

l
Gruzijci, koji sebe nazivaju Kartveli, kavkaski su narod sä priblizno 3 300 000 pripadnika. U Sovjetskom Savezu, vecinom u Gruzijskoj sovjetskoj socijalistickoj republici, zivi 3 245 000 Gruzijaca, u Turskoj 33 000, a nesto malo i u Iranu (Isfahan). Potomci su Karta, Mergela, Cana (Laza), Svana i drugih plemena koja su u davnini naseljavala padine Kavkaza. Anticki izvori pominju ih pod imenom Iberes. Gruzijski narod se formirao öd VI do X veka pod znatnim uticajem grckih, iranskih i jermenskih etnickih elemenata. Razvili su i sacuvali bogat folklor (nosnje, obicaje, narodnu muziku itd.) i mnoge zanate (zlatarstvo, keramika, tepisi i sl.). Vecinom su pravoslavne vere, a ima i muslimana. Tragova ljudskih naselja na podrucju Gruzije ima vec iz paleolita. Starogruzijska plemena nastanjuju ove krajcve öd sredine drugog milenijunia pr nase ere. U razdoblju öd VI do IV veka pre nase ere ovde su stvorene dve drzave, na zapadu Kolhida, na istoku Iberija. U I veku pre nase ere obe ove drzave pokorili su Rimljani. Tokom III i IV veka u Gruziji poöinje da se siri hris(üanstvo. Kolhida ubrzo dolazi pod vlast Istocnorimskog t;irstva, a Iberija pod vlast persijskih Sasanida. Iberija, koja se u VI veku oislobada, öd VII do IX veka nalazi se pod vlascu Arapa. Kolhida se oslobada vizantijske vlasti u VIII veku, a Iberija arapske u IX veku. Tokom X i XI veka nezavisne gruzijske drzavice se ujedinjuju potl dinastijom Bagration. Za vreme vladavine Dure (Ge« > i | - i j a ) III (1089—1125) i njegove cerke Tamare (1184— l .'13) Gruzija postaje jaka drzava sä svojom posebnom

28

29

kulturom koja se razvila pod vizantijskim, arapskim i persijskim uticajiina. Mongolska osvajanja tokom XIII i XIV veka pustose zemlju koja se u XV veku raspada na nekoliko manjih kraljevina i knezevina. Izmedu XVI i XVIII veka Gruzija dolazi u interesne sfere Turske i Persije koje se sporazumevaju o sizerenitetu nad gruzijskim drzavicama. Godine 1760. istocne kraljevine Kartell i Kaheti oslobadaju se persijske vlasti i ujediny'uju se u istocnogruzijsku kraljevinu koja 1783. godine prihvata ruski Protektorat. Za vreme rusko-iranskih i rusko-turskih ratova izmedu 1804. i 1829. godine, u kojima su Gruzijci na strani ruske vojske, i u daljim ruskim osvajanljima do 1864. godine gotovo sva Gruzija dolazi pod rusku vlast. Gruzijska pravoslavna crkva prikljucena je 1811. godine ruskoj, stanovnistvo prestaje da bude izlozeno verskom proganjanju. Mada zemlja i privredno pocinje da napreduje, selljaci nisu zadovoljni pa 1804, 1812, 1819, 1841. i 1853—55. godine podizu ustanke. Njihov zivot se ne popravlja cak ni posle ukidanja kmetstva 1864. godine. Sa industrijalizacijotn zemlje pojavIjuju se sindikalne ] druge radnicke organizacilje. Godine 1887. u Tbilisiju je osnovan Radnicki savez, a 1893. godine marksisticka socijaldemokratska partija Gruzije, cije revolucionarno krilo, osnovano krajem dvadesetih godina (M. Z. Bocoridze, F. I. Maharadze, J. V. Dzugasvili) predvodi gruzijske radriike u revolucijama 1905— 1907. i 1917—1920. Posle februarske revoulcije 1917. godine vlast preuzimaju menjsevici, boljsevici se povlace u ilegalu. Menjsevicku vlast podrzavaju Britanci, Nemci i Turci, koji su okupirali deo teritorije uz granicu. 26. maja 1918. godine menjsevici proglasavaju nezavisnu Gruziju, rnada su u stalnim sukobima s Crvenom armijom, sve dok se 7. maja 1920. godine ne zakljuci mir izmedu Gruzije j Ruske SFSR. Posle boljsevickog ustanka i partizanskih borbi, u kojima ucestvuje i Crvena armija, Gruzija postaje 25. februara 1921. godine sovjetska republika, a 12. marta 1922. godine, zajedno s Azerbejdzanom i Jermenijom, clanica Zakavkaske federacije. Godine 1936. postaje samostalna Gruzijska SSR. Gruzijski jezik pripada kartevelskoj (juznoj) grani iberokavkaskih jezika, koji medu jezicima zapadne Azije eine veoma staru jezicku grupu, nezavisnu öd indoevropske, semitske i tursko-tatarske jezicke porodice. Prvi

spomenici su iz VI veka, veci tekstovi öd IX veka pa dalje. Otada pa sve do XVIII veka odrzava se starogruzijski jezik u koji polako prodiru elementi zivih dijalekata. U XVIII veku nastaje novogruzijski jezik koji se oslanja na ziv narodni govor. Gruzijski jezik ima izrazite gramaticke specificnosti, a recnik je u znatnoj meri prozet jermenskim, persijskim, turskim i ruskim elementima. i Gruzijsko pismo nastalo je najkasnije u V veku, a razvilo se iz aramejskog pisma pod uticajem grckog pisma. Gruzijska knjizevnost veoma je stara, njeni poceci sezu u drugi milenijum pre nase ere, o cemu govore i anticki izvori koji govore, na primer, o neposlusnom junaku Amiraniju, prikovanom za kavkasku stenu, varijanta helenskog Prometeja. Bogata tradicija narodnih epova, religioznih prica o svecima, viteskih pripovetki, osnova je za procvat gruzijske knjizevnosti za vreme samostalne drzave u XI ,i XII veku (pesnik Sota Rustaveli i njegov spev Vitez u tigrovoj kozi, napisan po zeIji kraljice Tamare). Posle mongolskih najezdi knjizevnosit pocinje da se obnavlja tek u XVI veku i uglavnom slavi patriotske junake. Pesnik David Guramisvili (1705— 1792) peva o najezdama neprijatelja i junastvima Gruzijaca. Posle pripajanja Rusiji, gruzijski romantiöari priblizavaju se ruskoj knjizevnosti i otvaraju se prema Evropi, i otada gruzijska knjizevnost na samosvojan nacin prati evropske tokove. Krajem XIX veka stvara svoj kriticki realizam, pocetkom XX veka simbolizam, kasnije futurizam i druge pravce, koji se oslobadaju tradicionalndh retoricnih sema i stvaraju vredna clcla savremene literature. Geografski, Gruzija lezi u severozapadnom delu Zakavkazja. U Gruzijsku SSR ukljucene su Abhaska ASSR, Adzarska ASSR i Juzno-Osetinska autonomna oblast. 66 odsto stanovnistva su Gruzijci, ostalo su Jermeni, Rusi, Azerbejdzanci, Oseti i drugi. U gradoviraa je 1971. godine zivelo vec 48 odsto stanovnistva. Gruzija je pretezno planinska zemlja, 54 odsto njene Initorije lezi na visini preko 1000 metara. U manjem, ni/.ijskom delu, zivi 80 odsto stanovnistva. Zemlja ima «losia padavina i blagu klimu, prosecna januarska tempi-ratura je 5,8, a avgustovska 23,5 stepeni Celzijusa, zato

30

31

je klima pogodna za gajenje vinove loze, caja, duvana, juznog voca i svilene bube. Najrasprostranjenija poljoprivredna kultura je kukuruz. U istocnom susnom delu preovladiije stocarstvo. U poslednje vreme vestacki se navodnjavaju velike povrsine i pretvaraju u zitna polja. Gruzija je bogata manganovom rudom, ugljem i naftom. Reke imaju velik energetski potencijal, a podzemne vode oko 1000 termalndh izvora. Republika ima razvijenu metalurgiju, masinogradnju, drvnu, hemijsku i prehrambenu industriju. Ovaj leksikografski sazeti, suvoparni prikaz Gruzije kroz istoriju do danas, preuzet iz Opste enciklopedije Jugoslovensikog leksikografskog zavoda, neko ce mozda smatrati suvisnkn. Bar u ovakvoj knjizi. Pa ipak nije suvisno da se podsetimo karakteristika naroda iz kojeg je potekao Staljin, ne zbog toga sto bismo na bilo koji nacin hteli da njegovo poreklo dovodimo u vezu s njegovim postupcima, odnosno neslavnom slavom koja ce Staljina pratiti kroz celu istoriju. Razlog je u necem drugom. Posto je na pocetku svoje karijere, u Lenjinovoj vodecoj grupi, dospeo u sovjetsko mkovodstvo, Staljin je postao strucnjak za nacionalna pitanja. Ne samo sto je u Lenjinovoj prvoj vladi bio zaduzen za tu oblast, nego je i u teoretskoni pogledu u tadaänjoj podeli rada u Lenjinovoin timu bio ekspert za pitanja tretiranja mnogobrojnih naroda i narodnosti, veöitog problema ruske iniperije. Vec 1922. godine, dok je u Tbilisilju »sredivao« »gruzijsko pitanje« pokazalo se kako zamislja resavanje nacionalnog problema. Lenjinovoj politici, koja je htela da podsece istorijske korene velikoruskog sovinizma, Staljin je suprotstavio tezu o »opasnom nacionalnom liberalizmu«, koju je konkretizovao narectenjem da se uhapse vodeci gruzijski koniunisti. Lenjin je kod Staljina odmah primetio panslovenski ruski sovinizam u novom izdanju — i izmedu njih je doälo do prvog velikog spora. Zato nije naodmet da se zna da Staljin po svom nacionalnom poreklu nije poticao öd nekog primitivnog i neosvescenog nomadskog plemena bez istor-ije i bez kulture, koje bi, iznenada suoceno sä civilizacijom XX veka, imalo prema svotn identitetu sasvim drukciji odnos nego sto ga ima stari gruzijski narod.

A dobro je da se to zna i zbog toga sto je staljinisticko shvatanje naroda i nacionalnog, sä Kominternom prosireno tridesetih i cetrdesetih godina ovoga veka u Evropi, jos i danas veoma prisutno. Drukcije, na zalost, ne moze ni da bude, jer kao sto isu evropski komunisti tada upoznali marksizam i lenjinizam kroz Staljinovu krivotvorinu i deformaciju koju je sirila Kominterna, tako su i nacionalno pitanje upoznali staljinisticki prepravIjeno i deforrnisano. Tako se neki jos i danas nisu oslobodili primitivnog shvatanja (nesvesni da misle sä StaIjinom i na 'Staljinistiöki nacin) prema kome pravi komunista zna da ce narodi kad-tad da odumru, kad dode vreme i ujedine se proleteri svih zemalja, pa kako je to neumitan istorijski put, svako isticanje i negovanje naroda i nacionalnog izlisno je, stavise nekomunistiöko, reakcionarno. U svojoj mladosti mladi Dzugasvili imao je drukcije poglede: bio je vatren gruzijski nacionalist, naravno u potpuno drukcijoj sredini öd idanasnje Gruzije. U ucmalom gradicu Gori, u njegovim blatnjavim predgradima.

Gruzija je vekovima bila izlozena turskim i persi]skim pljackasima koji su uzimali sve sto se moglo odneti, a ljude odvodili u ropstvo, muskarce za rad, zene za hareme. Tokom celog novog veka, dok je Evropa osvajala nove kontinente, gomilala bogatstvo, razvijala gradansku civilizaciju i zapocinjala industrijalizaciju, Gruzi^'a je neprekidno nazadovala. Ni pripajanje Rusiji nije joj donelo mir: Gruzijci nisu dali da ih nasilno portise, napadali su iz svojih planinskih sklonista rusku vojsku, pljackali vojne i trgovacke saobracajnice novih gospodara. Rat, borbe, pljacka i ubijanje bili su stogodisnji nacin zivota tih predela. Neizbezna posledica bilo je siromastvo i zaostalost, uprkos staroj kulturi koja je vise pripadala uspomenama nego samom zivotu. U vreme kad se rodio Staljin, geograf Elize Rekli, koga citira Boris Suvarin u svojoj biografiji J. V. Staljina, pisao je: »Drevni nacin gruzijskog zidanja kuca sacuvao se dve hiljade godina. Citava sela imaju samo rupe, iskopane u tlu ili usecene u stenu. Spolja se ne vidi nista

32

33

do stogovi öd grana ili ilovaca, na kojima u vecernjoj svezini sede zene. Po starom obicaju, u vecini gruzijskih sela mnoge kuce su umesto krovovima pokrivene nabijenom ilovacom«. Gruzijski putopisac, koga takode citira Suvarin, 1907. godine pise: » ... covek mora da putuje stotinama kilometara kroz prasumu i neobradenu zemlju, treba da noci u siromasnim udzericama seljaka koji oplakuju svoju bedu i umdru öd groznice, mora da slusa zavijanje sakala i jadikovke stanovnistva zbog medveda i divIjih svinja koji im unistavaju kukuruzna polja...« Stalyinovi roditelji bili su jos kmetovi. Kmetstvo je u Zakavkazju ukinuto oko 1865. godine. Ali » . . . plemici koji su ostali veleposednici, jos se nisu odvikli da sä kmetovima postupaju kao sä stokom, i ponasanje na koje se u ropstvu navikao narod, jos uvek se nije popravilo«, pise isti putopisac. Visarion Ivanovic Dzugasvili je bio iz kmetske seljacke porodice iz sela Didi-Lilo koje lezi u brdima nedaleko öd varosice Gori. Godine 1932. selo je posetila americka fotoreporterka Margaret Berk-Hvajt, pricala je da tamo zivi trideset ili cetrdeset seljaka izraziito azijatskog izgleda koji se svi prezivaju Dzugasvili. Pokazali su joj zemunicu, cetvorougaoöu jamu u zemlji, pokrivenu drvenim krovom, u kojoj je sirok otvor sluzio kao dimnjak: to je trebalo da bude Staljinova rodna kuca. Sam Staljin je uvek tvrdio da je roden u mestu Gori, mada se kasnije saznalo da su se Gori i seoce Didi-Lilo otimali oko toga kome öd njih pripada slava Staljinovog rodnog mesta. O Visarionu Dzugasviliju se malo zna, pa i u tonie koliko se zna ima protivrecnosti, osim u dve stvari: da je, kao sto je bio obicaj u mnogim seljackim kmetskim porodicama, obucio vec kod kuce obucarski zanat, koji se prenosio porodicno, i da je mnogo pio, i pijan tukao zenu i malog Josifa. Neki tvrde da je u mestu Gori propio sopstvenu obucarsku radionicu, pa je zbog toga morao da radi kod preduzimaca koji je iinao malu obucarsku fabriku: Staljin je o svom ocu govorio kao o obucarskom radniku u fabrici, dakle pravom proleteru; prica se, takode, da se Visarion ozenio zenom koja je ostala u drugom stan(ju sä svojim gazdom, pa je zato kao otpremninu dobio vecu obucarsku radionicu u kojoj je

radilo dvadesetak radnika, ali radionicu je lose vodio i izgubio je, i zbog toga je morao u fabriku. Jekaterina Georgijevna Geladze je bila cerka kmeta iz sela Gambareuli. Bilo joj je sedamnaest godina kada su je 1874. godine udali za dvadesetdvogodisnjeg Visariona Dzugasvilija. Prva tri deteta su navodno umrla na porodaju, sto tada nije bila nikakva retkost cak u razvijenijim sredinama. 2iv je ostao jedino Josif, roden 21. decembra 1879. godine. Kada je Josif napunio deset godina, Visarion je umro, öd pica i gorcine. Posle njegove smrti Jekaterina je zivela u jos tezoj nemastini. Prica se da je radila kao krojacica za sitne popravke, kao pralja i cistacica da bi izdrzavala sebe i dete. Dok je Josif bio jos beba, porodica Dzugasvili se u Gori uselila u potleusicu koja je imala samo jednu prostoriju öd oko dvadeset i pet kvadratnih metara, i iznad nje tavan. Zidovi su bili öd mesavine cigle i ilovace, a pod öd sirove cigle. U udzerici je stajala pec sä gvozdenim cunkom, sto, tri-ceriti obicne stolice i lezaj sä slamaricom. Za vrerne kisa ispred kuce bi se stvarala bujica. Berija je 1937. godine naredio da se kuca stavi pod krov koji su poput hrama nosili mermerni stubovi, i stavi ploca sä ruskim i gruzijskim natpisom: »Ovde se rodio i öd 1879. do 1893. godine ziveo veliki Staljin, voda svetskog proletarijata«. Mesto Gori lezi na levoj obali reke Kura, 70 lanaca (priblizno 75 kiloimetara) daleko öd Tbilisija, glavnog grada Gruzije i Zakavkazja. U vreme Stal(jinovog rodenja varos je imala oko 5 000 stanovnika. Vecinu stanovnistva cinili su Gruzijci, Jermeni i Tatari. Varos lezi u ravnici koja je nekada bila mocvarna, a sada je plodna. Klima pogoduje poljoprivredi, seljaci prave dobro vino i, kazu, najbolji kavkaski sir. »Nema niceg tako islikovitog«, pise putopisac s kraja proslog veka, »öd sesto godina stare tvrdave koja dominira gradorn sä brezuljka koji se usamljeno uzdize sred ravnice, okruzene visokim brdima. U pozadini se belasaju snezni vrhovi Kazbeka.« Siromasna udzerica u sirotinjskoj ulici Sabornaja (Crkvena) bila je mesto nada i strepnji Stalljinove mladosti. Strepnji, pre svega zbog oca koji ga je nemilosrdno tu-

34

35

kao iz dana u dan, i nada u drukciji svet koji de mu jednom mozda otvoriti svoja vrata, svet blagostanja, dostojanstvenog reda, pozlacenih obreda, svet koji je mali Josif dozivljavao u stotinak metara udaljenoj crkvi, gde je proveo dobar deo svoje mladosti. Staljinov prijatelj iz mladosti Josif Iremasvili ostavio je nekoliko podataka o tom razdoblju. Staljinovog oca pamti kao robusnog, snazno gradenog coveka, jakih crnih obrva i gustih crnih brkova. Iremasvili je u kuci Dzugasvilija bio kao kod svoje kuce, pa mu treba verovati da je mali Soso (Soso ili Soselo, gruzijsko ime za Josifa) dvojako dozivljavao svoje roditelje. Otac ga je surovo tukao, gotovo bez ikakvog odnosa i prema detetu i prema batinama, bez osecaja i bez svesti da mu nanosi bol. Tukao ga je tek da razbije sivilo svakodnevice. Soso je oca omrznuo, a s njim sve oceve, sve starije, snaznije, pretpostavlyene, najzad sve ljude. »Nikada ga nisam video da place«, kaze Iremasvili. »Nezasluzene, teske batine ucinile su decaka isto tako tvrdim i bezdusnim kao sto je bio njegov otac«. Sigurno je da se mali Soso nije smeskao, nije se ni predao ni pokorio. Sav izubijan po licu i citavom telu zatvorio se u Ijusturu surove neosetljivosti i prkosa. Bol, nepravda i zlo dobili su za njega sasvim drukcilji smisao nego u normalnim odnosima medu ljudima. U njegovoj svesti postali su neizbezan deo zivotnog mehanizma. Naravno, ta se teza ne moze dokazati; cak kada bi se cela ekipa psihologa i psihijatara dala na proucavanje StaIjinove mladosti, ne bi mogla da dode do nepobitnih dokaza; pa ipak je, posle iscrpnog proucavanja dostupnih izvora i svedocenja, belezim mirne savesti i s ubedenjem da je tacna. Sasvim drukciji svet Soso je dozivljavao sto koraka öd kuce, u crkvi gde je pomagao kod obreda i pevao crkvene pesme; u crkvenoj odori ucestvovao je u misticnim, obiönim ljudima nedostiznim, tajnama. 2eleo je da ude u srediste tog viseg sveta, hteo je da bude ne samo na njegovom rubu nego da postane jedan öd öuvara te tajanstvene snage — hteo je da postane svestenik. Kod kuce je taj drugi svet predstavljala majka. Uprkos bedi koja ju je cesto bacala u ocaj, trudila se ds« o praznicima bude lepo odevena, da drzi svoju siroinas-

nu kucu cisto, da prekriva sto cistim plavim stolnjakom — tako bar kazu svedoci. Podrzavala je zelju .malog Sosela da postane svestenik, mozda ga je ona i navela na to. Bila je duboko religiozna, i ostala je to i kad je njen sin dosao na vlast, koja je ne samo popreko gledala na sve veroispovesti u zemlji, nego ih je cak progonila. U to vreme samo ga je jednom posetila, pa cak ni tada se nije dugo zadrzala u Kremlju. Brzo se vratila u Tbilisi, gde su joj dodeljene dve sobe u bivsoj guvernerovoj palati, pretvorenoj u stanibeni pcelinjak. Neki govore drukcije: kazu da nikada nije posetila sina u Moskvi, ali se posetiocima ponosno predstavljala recima »ja sam Staljinova majka« i pricala da je svake godine jednom posecuje. Pedeset godina je zivela kao udovica, toliko je nadzivela svog Dzugasvilija. Umrla je 1937. godine, kad jolj je bila osamdeset i jedna godina. Sahranjena je u Tbilisiju na groblju kralja Davida; neki kazu da je sahranjena po obredima pravoslavne crkve, dok drugi pricaju da je sahranjena nocu, krisom, i da joj pred smrt nisu dozvolili poslednju pricest. Staljin nije bio na majcinoj sahrani, neki pisci izricito tvrde da nije bio, dok kod drugih tog podatka, istina, nema ali nema ni podataka da je bio. Dosta izvora govori da je Staljin u zrelim godinama svoju majku prezirao, neki kazu da je pred poznanicima i gostima cak ruzno govorio o njoj. U sedmoj godini Soso je prelezao boginje. Ostavile su mu za sav zivot vidljive tragove, koji se, naravno, nisu primecivali na pazljivo retusiranim fotografijama. I povreda leve ruke ga je dozivotno obelezila. Njegova svastika Ana Alilujeva u svojim Secanjima, koja su izasla 1946. i bila odmah povucena iz knjizara i biblioteka, citirao sta je on sam o tome rekao: »Ne znam sta mi je spaslo zivot, da li moj zdravi organizam ili masti seoskog vidara, no bilo kako bilo ozdravio sam«. O tome nema pouzdanih podataka, ali uglavnom se pretpostavlja da mu je levu ruku osakatio otac pri jednom öd svakodnevnih batinanja. Bilo kako bilo, Soso (je, kad je imao priblizno deset godina, dobio na povredenoj levoj ruci gangrenu zbog cega zamalo sto nije umro. Ostao mu je osakacen lakat i oko osam santimetara kraca ruka, sto se primecuje na mnogim fotogra-

36

37

fijama. Zbog toga u prvom isvetskom ratu nije morao da ide u vojsku; bio je odbijen na regrutaciji. Na nekim fotografijama, na primer sä Vorosilovim i zenama 1929. godine u Sociju, dobro se vide kraca ruka i neprirodno zgrceni prsti. Rosavo lice, osakacen lakat, zgrceni prsti, svakog dana nove modrice öd ocevih batina, preterana, gotovo opterecujuca Ijubav majke prema jedinoni öd njene cetvoro dece, bedna kucica uz blatnjav put, raskosno svecani pravoslavni obredi u obliznjoj crkvi i citanje junackih viteskih starih gruzijskih epova — to je bio zivot desetogodisnjeg DzugaSvilija. Ziveo je okruzen vrevom gruzijskog mestasca, s jermenskim trgovcima, Tatarima, Rusima, Ingusima, Osetima, Cecenima, Turcima i Grcima, prljavim ulicama, bucnim trgovima, u podnozju rusevina feudalnog zamka Gori na strmoj kupi, obrasloj hrastovinom. A u planinama koje su zatvarale ravnicu, mogii su se ponekad sresti Kavzuri koji su ijos uvek nosili metalnu nirezastu odecu, oklope i ätitove — kao da su srednjovekovni vitezovi dojahali iz brdskih tvrctava i opet oziveli slavnu gruzijsku proslost. No sadasnjost je vise nego slavom bila obelezena bedom. Dok su goriskom ravnicom jos uvek lutala nomadska krda, u gradu je nastajao novi sloj ne vise seIjaökih nego fabrickih nadnjpara, isto tako, ako ne i vise, eksploatisanih kao i nekadaSnji kmetovi, njihovi ocevi i dedovi. Tesko je zamisliti svet s toliko ostrih, upravo dramaticnih suprotnosti.

Sa osam godina Soso je posao u crkvenu skolu. Sa cetrnaest godina znao je sve sto se u mestu Gori nioglo nauciti, i utisao u Tbilisi na bogosloviju. Pre toga je verovatno dve, tri godine bio u manastirskoj skoli u Goriju kao nekakvom medustepenu izmedu osnovnog i viseg obrazovanja. Ipak, podaci o tome su skromni i protivrecni; fiaepouzdano saznanje njegovih biografa ne slazu se sä secanjima koja je slucajnim posetiocima ispricaJa njegova majka.

Godine koje je proveo na bogosloviji, predstavljaju vrhunac nacionalnog zanosa njegove mladosti, naravno gruzijskog, a u isti mäh i njegov preokret öd romanticno-nacionalne ka socijalnoj orijentaciji. No i njegov socijalni zanos bio je u pocetku romanticarski uopsten, neusmeren, besciljan. Polako je prerastao u nesto sto je Sosoa opsedalo öd detinjstva i drzalo ga tokom celog zivota: u sukob, u borbu. A mladi Dzugasvili je hteo da se bori. O tarne nema nikakve sumnje. Trazio je neprijatelje; nije se suprotstavljao samo kada bi ga napali, ne, on ih je upravo trazio. Tu njegovu crtu kroz sve sitne dogadaje iz detinjstva i mladosti opisuju svi oni koji govore o njegovim ranim godinama. Borba za nj nije bila samo oblik vec i smisao zivota. Dzugasvilijev skolski drug Gogocija pise: »Bio je ozbiljan, uporan dak. Posle skole bi se najcesce odmah vratio kuci i uvek se mogao videti udubljen u neku knjigu«. A njegov najbolji drug iz dackih dana Iremasvili: »Koba, junak Kasbekijevog romana Nunu, postao je njegov uzor, idol, zivotni smisao. Hteo je da bude drugi Koba, nista manje slavan ratnik d junak«. Avanturisticki roman Nunu napisao je Aleksandar Kazbeki (1848—1893). Bila je to prica u stilu tadasnjih prilicno romanticnih avanturistickih romana o podvizima Abreka Kobe, junaka sä planina, koji se bori sä vlastodrscima, sä kozacima i policijom, pomaze ugnjetavanima, spasava lepe mlade devojke, s puskom u ruci isteruje pravdu i gusi nepravdu. Prica o kojoj se na kraju sve dobro zavrsava, ne sto se tice ljubavnih i drugih meduljudskih zapleta, vec sä moralne strane: dobro pobeduje zlo. Josif Dzugasvili sigurno nije jedini mladi revolucionar koji je sä osamnaest, dvadeset godina uzeo ime nekog junaka iz knjige koju je gutao u mladosti. Osobine junaka cilje je ime uzeo, recit su podatak o njegovoj mladoj psihi. Sosoova buntovna priroda ipak se tri, cetiri godine dobro prilagodavala nacinu zivota u bogosloviji. Zasto — ostaje samo da se nagada. Mozda zbog toga sto se njegova ratobornost nije formirala pozitivnim putem, ne iz iskustva pristajanja nego iz iskustva odbijanja, kao

38

39

osveta potlacenog, ponizenog, isprebijanog deteta, mada to ne objasnjava dovoljno kako je Soso svoju ratobornu prirodu nekoliko godina mogao da savladuje upravo prema zahtevima tbiliskih duhovnih oceva, jer bio je prvih godina uzoran bogoslovac. Dzugasvili i njegov skolski drug Iremasvili zajedno su se u septembru 1894. godine upisali u tbilisku bogosloviju. Zivot u zavodu Iremasvili opisuje kao zivot u kasarni, bezmalo robijasnici, tuzan i jednolican. U mladicima su ugusili svaki zivot. Carske skolske vlasti zabranile su im da citaju gruzijske knjige, a öd ruskih nisu smeli da citaju Dostojevskog, Tolstoja, Turgenjeva i mnoe druge. Mnogi su vec na bogosloviji umirali öd tuberuloze. Prema tvrdenju njegove majke, bolest je bila razlog sto je napustio bogoslovilju: »Uzela sam ga iz skole«, rekla je 1930. godüie americkom novinaru. U StaIjinovirn blografijama se, naravno, njegov odlazak sä bogoslovije tumaci drukcije. Iz sacuvanog svedocanstva se vidi da je u prvoj godini iz vladanja imao odlicnu ocenu, iz liturgije vrlo dobru, iz ruskog dobru, a iz poznavanja svetog pisma i starocrkvenoslavenskog jezika ^takode je imao ocene iznad proseka. Posebno poglavlje Staljinovog zivota, vezano za godine koje je proveo na bogosloviji, jeste pisanje pesama, sto ga je veoma zaokupljalo izmedu petnaeste i sedamnaeste godine. Pisao (je, za taj uzrast dosta darovito, rodoljubive prigodne pesme. Prva je stampana 1895. godine u casopisu »Iverja« pod naslovom »Jutro«. Posle opisa jutarnjeg raspolozenja u prirodi mladi pesnik u poslednjoj öd tri strofe peva o domovini koja se raduje cvecu i poziva sve ucene glave da rade za srecu Gruzije. Pred kraj iste godine u istom casopisu je objavljena njegova pesma »Mesecu« u kojoj se takode emocionalni opis prirode preplice sä rodoljubivim osecanjem. Treca strofa ove pesme cak je 1939. godine stampana u zbirci gruzijskih pesama, prevedenih na ruski. Malo je verovatno da se to moglo desiti bez Staljinovog pristanka.

Tako je glasila strofa, objavljena 1895. godine. Sveta planina je verovatno Mhinvari ili Kazbek na Kavkazu. U ruskom prevodu strofa je malo izmenjena, pa 1939. godine glasi ovako: 7 znaj da ce se svi u pepelu pali na zemlju, i svi oni u davnini porobljeni, podici vise öd visokih planina, na krilima blistave nade. Ne zna se je li neko skupio Dzugasvilijeve pesme. Verovatno bi se po novinama i casopisima tog vremena moglo naci najmanje dvadesetak njegovih pesama. Trebalo bi mnogo godina rada dok bi se sve one pronasle, a zatim dokazalo da je njihov autor zaista Josif Visarionovic Dzugasvili. Nekoliko naslova knjiga i imena pisaca koje je mladi Dzugaävili citao u godinama dok je bio na bogosloviji, prikupili su njegovi biografi prema secanlju tadasnjih Staljinovih skolskih drugova i prijatelja. Tolstoj, Gogolj, Cehov i Saltikov-Scedrin, Balzak, Igo, Tekeri, Darvin, O poreklu vrste, H. T. Baki Istorija civilizacije u Engleskoj, C. Lajel Start vek coveka, Flamarionova popularna astronomija i kratke biografilje Kopernika i Galileja, Spinozina Etika, Fojerbahovo delo Sustina hriscanstva. Vecina ovih knjiga bila je na bogosloviji zabranjena. Dzugasvili ih je pozajmljivao öd prijatelja i u gradskoj biblioteci. Kad god bi ga zatekli da cita zabranjene knjige, bio bi kaznjen, a kako je uporno nastavljao da gresi, bio je kaznjen cak zatvorom u samici. O tome svedoci sacuvani dnevnik bogoslovi(je, u koji je Dzugasvili nekoliko puta upisan zbog citanja zabranjenih knjiga, na primer u martu 1897. godine: »U jedanaest uvece Josif u Dzugasviliju oduzeo sam Leturnoovu knjigu Knjizevni razvoj nacija koju je pozaljmio u jeftinoj biblioteci. U knjizi je nadena kartica biblioteke. Dzugasvili je zatecen u citanju pomenute knjige na stepenistu ispred kapele. To je vec trinaesti put da se kod ovog studenta nade knjiga iz ijeftine biblioteke. Slucaj sam predao ocu dekanu. S. Murahovski, pomocnik dekana«. Danju, dok bi izlizanim stepenistem odlazio u kapelu, Dzugasvili je bio bezimeno lice u masi istih takvih be-

f

/ znaj da cz jednom svi koji su pali öd tiranske ruke, opet ustati i vinuti se na krilima nade visoko iznad svete planine.

40

41

zimenih lica koja su tamo odlazila da mrmljaju stalno iste molitve. Nocu i na tom istom stepenistu säm je uz svecu groznicavo citao zabranjene knjige. Bogoslovija u Tbilisiju bila Ije poznata po buntovnom duhu. Nista neobicno, jer je to bilo jedino mesto okup1 Jan ja mladih intelektualaca, iako crkveno, svetovnih nije bilo. Godine 1885. je bogoslovac Silvester Dzibladze pred celom ucionicom osamario rektora, Rusa Cudeckog, jer je vredao gruzijska nacionalna osecanja; mladic je dobio tri godine zatvora i postao revolucionar. Godinu dana kasnije je tog istog rektora ubio iskljuceni bogoslov Josif Lagiasvili, koji je zbog toga obesen. Godine 1893, zbog strajka i pobune iskljuceno je 87 studenata; mnogi öd n(jih postali su revolucionari, medu njima i osnivac prve gruzijske socijaldemokratske stranke i kasnije prvi predsednik gruzijske republike 1918. godine, Noe Zordanija, menjsevik koji je 1921. godine pobegao pred Crvenom armijom u Franeusku. Mladi Josif Dzugasvili bio je kao stvoren da prihvati seme nacionalne i socijalne pobune, koje je krisom gajio medu zidinama bogoslovije. Postao je revolucionar tako reci na stepenistu koje je vodilo u kapelu.

Za vreme raspusta izmedu cetvrte i pete godine svojih studija na bogosloviji, u leto 1898. godine, Josif Dzugasvili se pridruzuje prvim radnickim tajnim kruzocima koji su tada nastajali u Tbilisiju. Poslednje dve godine bio se izvestio da u manjim studentskim grupama, koje su se okupljale po skrivenim coskovima bogoslovije, raspravlja o pitanjima, koja su se nametala mladima iz pretezno siromasnih gruzijskih krugova, trazeci bolje odgovore öd onih koje su im davali velikoruski i strogo ortodoksno usmereni ocevi ucitelji. Zeljeznicari, radnici iz dve tbiliske fabrike, tabrike -duvana i cipela, sigurno su imali sta da cuju öd obrazovanog studenta. Verovatno su ga rado slusali, jer umeo je da govori, nije cetiri godine uzalud ucio retoriku. Moze se pretpostaviti da je upravo tada naucio da koristi svoj kasnije cuveni stil kratkih i jasnih pitanja i odgovora, priblizavajuci se zakljucku do koga je zeleo

da dode, metodom uopstavanja problema uz istovremeno odbacivanje nezeljenih ili neprikladnih zakljucaka, sto ga je prividno logicnim putem dovelo do prividno jedino ispravnog konacnog odgovora. Taj nepogresivo katihiziski stil kasnije je decenijjama kontrolisao ne samo zvanicnu nauku u Sovjetskom Savezu, nego se preko »osnovnih« brosura koje je sirila Komintema i koje je cesto redigovao sam Staljin, nametao i evropskom komunistickom pokretu, iako je bio izrazito nedijalektican i nemarksisticki. Bilo bi grubo preterivanje ako bi se tvrdilo da je sve to posledica godina koje je Staljin proveo na bogosloviji. Pa ipak, nije na odmet i cinjenica da je dugogodisnji voda sovijetskog i svetskog komunistickog pokreta svoj nacin razmisljanya i izrazavanja formirao pod odlucujucim uticajem jednog öd stubova tradicije svoje zemlje: ruskog pravoslavlja. Tog leta 1898. godine Josif Dzugasvili je dobio svoje prvo revolucionarno ime. U tajnim revolucionarnim kruzocima vazilo je pravilo da clanovi imaju uvek druga imena — tako je bilo manje moguce da policija pohvata vise njih ako uhvati jednog. Kada su tbiliski radnici upitali bogoslovca Dzugasvilija kako se zove, rekao je: »Koba«. Uzeo je ime junaka iz knjige koju je toliko rado citao kao decak pre pet ili vise godina. U hijerarhijskim odnosima ko|ji neminovno nastaju u svakom revolucionarnom pokretu, kada pokret pobedi i ucvrsti se na vlasti, ilegalno ime iz vremena revolucionarne borbe ima posebni znacaj. Ko se rano prikljucio pokretu, öd prvog casa, ima vise ilegalnih imena. Razumljivo je da je najvise ponosan na ono najstarije. A ko ga zove tim, najstarijim imenom, najduze je njegov saborac. Nazivati vodu njegovim prvim ilegalnim imenom velika je privilegija, koja coveka moze da uzdigne visoko na hijerarhijskoj lestvici. Taj kome je do toga stalo, a ni pobedonosni revolucionari nisu imuni na iskusenja hiijerarhije, naglo moze da podigne svoj ugled samo jednom sitnicom: u ovom slucaju, ako je Staljinu smeo da kaze Koba. Kasnije, posle odlaska u ilegalnost, 1901. godine, Dzugasvili je brzo menjao ilegalna imena: David, Bars, Nizeradze, Besosvili, Vartanovic, Ciöikov, Ivanovic, Stefin, Kato, Solin, sve dok 1913. godine nije odabrao ime Staljin.

42

43

Kada se u jesen 1898. godine Dzugasvili vratio na bogoslovi[ju, na svoju petu i poslednju godinu studija, vec je vise öd svega bio Koba, agitator sä taj,nih sastanaka. Vratio se samo zato sto nije imao kuda da öde, sto nije imao gde da zivi ni öd cega da zivi. Vec u septembru ocevi na bogosloviji beleze u zvanicni dnevnik da je grupi studenata citao iz zabranjenih knjiga. A u decembru pisu da se ponasa »izrazito bez respekta, grubo prema pretpostavljenima i principijelno odbija da se pokloni pred tjednim öd ucitelja (S. A. Murahovski), zbog cega se pomenuti ponovo zali upravi«. Ocevi ucitelji su, kako navodi Staljinov zvanicni biograf Emeljan Jaroslavski, cesto pretresali spavacu sobu pete godine, posebno Dzugasvilijev kutak; Jaroslavski pise da je za vreme jednog takvog pretresa rektor zastao pred Staljinom koji je, praveci se da ga ne vidi, mimo nastavio da cita. »Zar ne vidite ko stoji pred vama?« upitao je' rektor. Dzugasvili (je ustao, protrljao oci i rekao: »Nista ne vidim, imam crnu mrlju pred ocima«. Dogadaj je sasvim verovatan. Pred sam kraj teoloskih studija, doslovno poslednjih dana, Dzugasvili ^je iskljucen iz tbiliske bogoslovije. Neki Staljinovi biografi, doduse, pridaßu prilican znacaj ranije pomenutoj izjavi njegove majke da ga je uzela iz bogoslovije jer su lekari smatrali da ce se razboleti öd tuberkuloze. Ipak je malo verovatno da bi bezmalo nepismena ma[jka mogla da odlucuje o sudbini buntovnog studenta koji posle pet godina bogoslovije, istina rnrsav i slab ali pun unutrasnje snage, postaje Koba, junak iz price, podstrekac pobune, revolucionar sä nocnih sastanaka koga radnici pobozno slusaju, trazeci da opet dode i objasni jos neke stvari. Takav momak ne bi slusao majku, koja je kasni(je verovatno htela da zataska neäto sto je shvatila kao njegovu sramotu. Poslednjih dana u maju 1899. godine studenti pete godine polagali su zavrsni ispit. Trebalo je da ga polaze i Dzugasvili. Da li je znao da ga ne moze poloziti jer celu poslednju godinu nilje ucio, ili je ocekivao da ce ga oboriti cak ako bude dobro znao, ili je prosto nastavio da zivi kao sto je poslednje vreme ziveo, buntovno, u bojkotu, strajku — bilo kako bilo, Dzugasvili na ispit nije izasao.

Rektorat bogoslovije 27. maja zakljucuje da ima jos dva dana vremena. Ako ni tad ne izade na ispit, bice iskljucen. Nije dosao i u svedocanstvo su upisali: »Relegiran zbog odustajanja öd ispita, uzroci nepoznati«. Odustajanje öd ispita ne prilici biografiji revolucionara, zato se u Stall] inovim biografijama (mada Jaroslavski navodi tu zabelesku iz svedocanstva) kao razlog iskljucenja radije pominjali to sto je Staljin sam 1931. godine naveo na jednom öd partijskih upitnika: iskljucen iz bogoslovije zbog propagiranja marksistickog pogleda na svet. Ljudi juznjackog temperamenta d nacina zivota, a i Gruzijci spadaju medu njih, sazrevaju brzo. Dzugasvili se za pet godina studija bogoslovije öd romanticarski nacionalno zanetog decaka koji guta avanturisticke romane, promenio u groznicavog, bolesljivog mladog coveka, ispunjenog nesavladivom mrznjom prema svakom pretpostavljenom, prema svakdj vlasti. Da je izasao na onaj nesrecni zavrsni ispit i polozio ga, ne bi bio obavezan da obuce svestenieku odoru. Sa diplomom bogoslovije mogao je da bude ucitelj, postanski ili neki drugi drzavni ili privatni cinovnik. Ali zasto bi Koba to radio? Da sluzi vlasti? Ne. Niposto. Nju treba srusiti, unistiti. A onda srediti svet na nov, pravedniji nacin. To je bio njegov cilj kad ije sä devetnaest godina napustao bogosloviju gde je proveo sudbonosnih pet godina.

Zivot mladica koji je odlucio da postane profesionalni revolucionar i da stice svoja prva iskustva za tu profesiju, nije opisan ni u zvanicnim spisima ni u secanljima savremenika, pa se ne moze lako rekonstruisati. Taj deo Staljinovog zivota nije sasvim jasan. Pokret u koji se ukljucio mladi Dzugasvili, jos nije bio formirana prevratnicka stranka kojoj covek prilazi, dobija ölansku kartu i u organizovanom toku dogadaja daje svoj doprinos koji se na radost biografa kasnije lako moze utvrditi iz dokumentacije stranke, iz stampe i policijskih arhiva.

44

45

Takva revolucionarna stranka u vreme njegovog napustanja bogosloVije nije postojala. Upravo tih godina, idok je trazio pravu maticu za svoju revolucionarnu energiju, ona se tek osnivala — sto u Rusiji, iza leda carske vlasti koju je htela da srusi, sto u egzilu po Evropi, a dobrim delom u Zakavkazju gde je ziveo Dzugasvili. Stranka, dakle, koja bi mu pruzila utociste i novd dorn jos nije postojala, all bilo je i te kako nemilosrdnog izrabljivackog pritiska na seljake i radnike i krvavih represalija protiv slobodarskih intelektualaca. U njima je zato neminovno sazrevalo saznanje da rezim koji toliko grcevito brani odavno prevazidene uslove, nije sposoban za napredak koji se naglo sirio po celom svetu i koji je zel[jno ocekivala i Rusija. Istina, krajem proslog veka carska imperija je obuhvacena industrijalizacijom. Proizvodnja je rasla prema ponosnoj stopi öd 8 odsto godisnje sto znaci da bi se kroz deset godina udvostrucila. Pa ipak se zivot nekadasnjih kmetova koji su sad postali industri(jski radnici, i dalje pogors"avao. Radili su vise a knall da jedu manje nego pre. Radni dan je trajao trinaest do petnaest sati, i to zä masinom koja je radnika terala da radi vise nego sto je mogao da ga tera neki veleposednik, a uz to nije bilo cak ni mogucnosti da se zahvati saka zita, ili nekako ,drukci[je da se dode do dodatnog komada hleba, sto se moglo na selu. Prema ocekivanju ruske inteligencije, trebalo je da industrijalizacija dovede do preobrazaja drustvenog i politickog zivota, koji bi dotle obespravljenim, i novonastalim slojevima postepeno omogucavao priblizno odgovarajuce mesto u drustvu. Medutim, kada je car Nikola II 1894. godine zauzeo presto, izljavio je da ce vladati apsolutisticki kao i njegov otac; svaku eventualnu reformu nazvao je »besmislenim mastarijama«. Njegovi zandari starali su se da batinama i mecima njegovo shvatanje utuvi u glavu svima koji su mislili drukcije. Rusija je sazrevala za neminovnu revoluciju. U ogromnolj zemlji velikih suprotnosti — ako je ponegde vec nastajao pravi industrijski proletarijat, dnigde se zivelo jos uvek u srednjovekovnim feudalnim uslovima — revolucija je morala ida bude veoma razlicita u svojim oblicima, jos manje predvidljiva i uracunljiva

nego sto je sama po sebi svaka revolucija, jos burnija, krvavija i dugotrajnija. Za neke kogi su resili da je pocnu pripremati zaista se moze reci da su se bavili »mastarijama«. Ali uz njih su svuda po velikoj zemlji, gotovo i ne znajuci jedan za drugog, mladi ljudi odlucivali da revolucija postane njihov zanat; resili su da dobro izuce taj zanat i obavlja[ju ga sä profesionalnom preciznoscu i upornoscu, bez obzira na napore i opasnosti koje ova profesija donosi. Jedan öd njih je bio Dzugasvili. »Tri znacajna razdoblja oznacavaju razvoj tnasovnog radnickog pokreta u Rusiji u vezi s razvojem socijalne demokratije. Prvo se proteze öd uskih propagandistickih kruzoka do siroke ekonomske agitacije medu masama, drugo do politicke agitacije znatnih dimenzija i otvorenih ulicnih demonstracija, a trece do pravog gradanskog rata«, pise kasnije Vladimir Iljic Uljanov — Lenjin. Godine posle bogoslovi(je znacile su za Dzugasvili ja prelaz iz jednog u drugo razdoblje. U pocetku je cak trazio neki drugi posao, a zatim je odluöio da se posveti iskljucivo revoluciji. Ova odluka je sazrevala u njemu na sastancima radnickih kruzoka, na koje je potajno odlazio poslednge dve-tri godine istudija bogoslovije. Ipak ne treba pridavati suvise veliki znacaj cinjenici da se za profesiju revolucionara odlucio upravo na bogosloviji: to nije isto kao kada bi danas neko na poslednjoj godini studija drustvenih nauka na Univerzitetu u Tbilisiju odlucio da postane svestenik. U zaostalim krajevima to je tada bilo Ijedino obrazovanje, a bogoslovija jedina visa skola pa su, kao sto se zna, i drugde po svetu iz svestenickih redova dolazili pisci, geografi i geolozi, kompozitori, istrazivaci Alpa i Afrike, a katkad i neki revolucionar. U maju 1899. godine Soso se vratio majci i do kraja godine ostao kod nje. Verovatno je instruirao dake iz imucnijih kuca, kao sto je bio obicaj medu studentima ko[ji su morali da zaraduju za hranu i odecu. Zbog toga, naravno, nije napustio svoje kruzoke i sastanke, naprotiv, jos im se vise posvetio. Kako je na to gledala njegova majka, sta je uopste mogla i smela da imu Ikaze dak je >srwako vece :izlazdo po-silom o kome

46

47

nista nije hteo da joj prica — o tome nikada nisu govorili ni ona ni on. Prva gruzijska socijaldemokratska organizacija os~ novana je 1893. godine pod imenom »Mesame dasi«, sto na nasem jeziku znaci treca grupa. U Staljinovoj biografiji, objavljenoj 1947. godine u Moskvi, o toj organizaciji se saznaje da »nije bila politicki jedinstvena, stav vecine njenih clanova bio je legalni marksizam koji je naginjao burzoaskom nacionalizmu«. Za razliku öd vecine ocena u Staljinovim zvanicnim biografijama, ova ocena je uglavnom tacna. Mladi gruzijski intelektualci koji su osnovali »Mesame dasi«, objavljivali su, po uzoru na evropske socijaldemokrate, u liberalnim casopisima clanke u duhu marksistickog pogleda na svet. O pravom velikom soeijalnom prevratu, o revoluciji, u to vrerne na svojim vise studijskim nego revolucionarnim sastancima jos nisu razmisljali. Pa ipak su mnogi kruzoci koje jejbila osnovala i podsticala »Mesame dasi«, postajali prave celije revolucionarnog pokreta pod uticajem mladih studenata i radnika, koji su se strasno odlucivali za revoluciju. Mladi Dzugasvili je bio jedan öd njih. Dva dana uoci Nove godine 1900, zaposlio se kao knjigovoda u fizikalnoj opservatoriji u Tbilisiju. Ne zna se koliko bi öd svoje skromne plate mogao da ustedi da je nastavio da zivi kod majke. Umesto toga on je ipak unajmio skromnu sobicu u gradu, golu i praznu, prema opisu jednog prijatelja iz tih godina, punu knjiga, medu kojima su padala u oöi dela Plehanova i Lenjina. Nije bio nikakav izuzetak da mlad covek u tadasnjoj Rusiji na takav nacin öde öd kuce, pogotovo ako je doslovno sve svdje snage danonocno trosio na ono za sta majka ne moze da ima nikakvo razumevanje, sto je u Dzugasvilijevoni slucaju potpuno tacno. Zeleznicar Sergo Alilujev, kasnije Staljinov tast, se•cao se prvomajske proslave 1900. godine u brdima iznad Tbilisija. Izmedu ostalih i Koba se obratio okupljenim radnicima, bilo ih (je oko petsto. Nije vise bio nepoznat: u to vreme vodio je nekoliko ilegalnih radnickih i student:«kih kruzoka. Anriju Barbisu kasnije je rekao da je 1900. godine vodio osam takvih kruzoka.

Bila je to prva proslava 1. maja u Tbilisiju. Radnici su se jos po mraku okupili na unapred odredenim javkama u predgradu, a zatim su u malim grupama krenuli — samo poneko je znao kuda. Zora ih je zatekla na putu ka slanom jezeru u brdima. Razvili su crvene zastave, podigli su nevestom rukom naslikane portrete Marksa i Engelsa i parole na gruzijskom, jermenskom i ruskom jeziku. Po planinskim kosama su se vukle jutarnje izmaglice koje je gruziijsko toplo inajsko sunce brzo upiljalo. Kad su se crvene zastave i parole zavijorile u jutarnjem vetru, mnogima su se ovlazile oci — secao se Sergo Alilujev. To je bilo vreme kada je Lenjin po celoj Rusiji öd socijaldemokratskih studijskih kruzoka stvarao borbenu revolucionarnu organizaciju. Mnogi vec tada nisu prihvatili tu promenu da bi [joj se kasnije, kada se pokret podelio na boljsevike i menjsevike, definitivno suprotstavili. Soso Dzugasvili bio je medu prvima u tbiliskom kraju, kojima je nova Lenjinova linija pruzala upravo to sto su odavno trazili. Prisao joj je svim srcem.

»Ne treba praviti planove za drustveni preobrazaj, ne treba pridikovati kapitalistima o poboljsanju polozaja radnika, ne treba organizovati zavere, vec klasnu borbu i vodenje te borbe ciji je konacni cilj uspostavljanje politicke vlasti proletarijata i organizovanje socijalistickog drustva«, pisao je Lenjin u jesen 1899. godine. Upravo pravljenje planova za preobrazaj drustva, zahtevi za poboljsanje polozaja radnika i eventualno neka manija zavera, tek koliko da se organizuje neka prvomajska proslava kao manifestacija za pravednije drustvo, ili neki strajk kojim bi se poboljsao polozaj radnika — to je uglavnom bila delatnost socijaldemokratskih kruzoka u Rusiji na izmaku proslog veka. Lenjinovi zahtevi, dakle, nisu pokretali neku akademsku teoretsku raspravu, vec opredeljjivanje za preobrazaj ili protiv preobrazaja socijaldemokratskih kruzoka u borbene celije revolucionara, spremnih na sve. Protivnici u sooijaldemokratskim redovima su mu zamerali da je to »u suprotnosti sä osnovnim duhom mark-

48

49

sizma«. Lenjin je osporavao njihove argumente svojim drukcijim tumacenjem marksizma, i sve odlucnijim zahtevima u sve ostrije formulisanim parolama. »Malo, cvrsto, zbijeno najpouzdanijih, iskusnih i prekaljenih radnika, koje ima poverljive l Jude u svim glavnim rejonima i koje po svim prav-ilima najjstroze konspiracije, povezano s organizacijom revolucionara. ..« »Ako budemo gradili nepokolebivu, cvrstu organizaciju revolucionara, moci cemo da obezbedimo trajnost pokreta .. . Ako pak krenemo sä sirokom radnickom organizacijom koja je masi navodno najpristupacnija (mada (je u stvari najpristupacnija policiji jer omogucuje da su joj revolucionari najpristupacniji) necemo ostvariti svoje ciljeve.. .« »Nijedan iole darovit i perspektivan agitator iz radnickih redova ne sme da radi u fabrici po jedanaest casova. Treba da se pobrinemo da ga izdrzava partija iz sopstvenih sredstava da bi blagovremeno mogao da se povuce u ilegalu i menja mesta svoje aktivnosti... OdeIjenjima speci(jalno obucenih revolucionara koji ce imati za sobom dugogodisnju skolu, nece biiti dorasla nijedna politicka policija na svetu...« »Siroka radnicka organizacija sä izborima, finansijskim izvestajima, opstim izborima i slicnim stvarima, i to u apsolutizmu — cista je utopija.« Mladom Dzugasviliju (je bilo preko glave dobronamernih utopista. Preko glave mu je bilo nocnog citanja na stepenistu kapele, patriotskih diskusija o slobodnoj Gruziji u istudentskim kruzocima, zanosnih vizija o srecnim radnickim masania drustva buducnosti. Bio je zeljan akcije. Lenjinove parole bile su mu kao otete s usta. Prihyatio ih (je kao svoje. I drzao ih se kako u pogledu sadrzaja tako i u pogledu organizacije; veoma rano se predstavio kao pravi majstor ilegalnosti, konspiracije i opreznosti, majstor u svemu sto je trebalo da zna stalna lovina carske policije. Jos je nesto naucio veoma rano, upravo tih godina: ppstojao je sukob na dve strane, istovremeno, sä spoljnini nepr^jateljem i sä unutrasnjim protivnikom, sä sopstvenim ljudima. Naucio je da sopstveni ljudi mogu da budu opasniji öd policije — ako ne postuju pravila ilegalnosti i konspiracije, jer time izlazu opasnosti ne samo sebe, vec i svoje

drugove i celu organizaciju. Ili, pak, ako svoja shvatanja ne podreduju shvatanjima vecine, shvatanjima koja su dobila najvecu podrsku u grupi ili u organizaciji, nego uporno brane svoja shvatanja sve dok ne izazovu rascep koji vodi u akcionu nesposobnost i paralisanye organizacije. Mladi Koba se navikao da prema svojim drugovima u ilegalnoj organizaciji bude isto toliko nepoverljiv kao i prema neprijatelju, prema policiji i zandarmeriji. Medu njima nije imao pravog, uistinu bliskog prijatelja kome bi se o svemu poveravao, kome bi verovao. Mozda je upravo zato vec tada stekao doslednu, smisljenu nepoverljivost prema svojim partijskim drugovima, koja mu je ostala za ceo zivot. Nije se sprijateljio cak ni s ilegalnim LenOinovim izaslanikoni koji je u leto 1900. dosao u Tbilisi. Viktor Kurnatovski je bio hemijski inzenjer sä diplomom visoke tehnicke skole u Cirihu. Bio je profesionalni revolucionar, koji je tajj svoj zivotni put zapoceo u redovima teroristicke organizacije »Narodna volja«. U progonstvu u Sibiru je ziveo u Lenjinovom susedstvu, i tamo se upoznao i sprijateljio s Lenjinom, koji ga je u prvo leto novog veka poslao na Kavkaz. Vec u prolece 1901. godine u Tbilisi(ju je uhapsen i proteran na Daleki istok. Odatle je pobegao u Japan i dalje u australijske sume da bi se 1910. godine probio do Pariza gde je dve godine kasnije, zaboravljen i u bedi, umro. Kurnatovski je medu zakavkaskim revolucionarima uzivao veliki ugled. Stvarao je organizaciju po Lenjinovoj zamisli: malu, cvrstu, snaznu. Dvadesetogodisnyi Köba je öd njega ucio ilegalnost i konspiraciju, obrazovanje grupa koje organizuju demonstracije i strajkove, sire propagandni materijal i brosure, listove i proglase, prikupljaiju novac za stampanje tog materijala, i za zivot svojih aktivista i rukovodilaca. Dzugasvili je tako dobro ucio da je ubrzo prevazisao svog ucitelja: kada je u martu 1901. godine Kurnatovski uhapsen, uspeo je da umakne policiji. No morao je da napusti posao u opservatoriji i da se povuce u ilegalnost. Te godine u Tbilisiju je prvi put javno obelezen Prvi maj. Ovoga puta demonstranata je bilo cetiri puta vise nego ranije: ucestvovalo je dve hiljade ljudi. Umesali

50

51

su se kozaci sä bicevima, a zatim je intervenisala i policija sä sabljama. Zavrsilo se sä cetrnaest povredenih i pedesetak uhapsenih radnika. Lenjinova »Iskra« 'je pisala o dogadaju i oznacila ga kao »pocstak otvorenog revolucionarnog pokreta na Kavkazu«. Pola godine kasnije je Lado Kehoveli, za koga je Dzugasvili kasnije rekao da je bio najbolji, najaktivniji i najgenijalniji revolutionär öd svih koje je ikada sreo, time ga je zapravo pretpostavio Lenjinu, pokrenuo list »Brdzola«, borba, i pozvao Staljina za glavnog saradnika. Kehoveli je dve godine kasnije u zatvoru streljan i Kobu je, naravno, njegova smrt veoma pogodila. No tada, u jesen 1901, zajedno su izdavali novine u kojima je Dzugasvili objavljivao svoje prve clanke. Zapadni pisci ne priznaju Staljinu autorstvo nekih öd ovih clanaka, koji se inace mogu naci u Staljinovim sabranim delima. U onim tekstovima, koje je sigurno napisao on, preplicu se pokusaji marksisticke drustvene analize saJekstaticnim, gotovo nametljivim patosom. Stav za stavoni pocinje istim recima: »Pod jarmom stenju...« Dzugasvili zatim redom nabray'a seljake, radnike, male trgovce i zanatlije, pripadnike ugnjetavanih naroda i narodnosti i raznih verskih sekti koje je proganjala carska vlast. O svakom öd njih pise u posebnom stavu sä uvek istim poöetkom: »pod jarmom stenju«. Ocigledan trag godina provedenih na bogosloviji. U zvanicnoj Staljinovoy biografiji iz 1947. godine o 1901. godini pise: »Krajem novembra Staljin po nalogu tbiliskog komiteta odlazi u Batumi, posle Bakua i Tbilisija treci proleterski centar na Kavkazu, s namerom da tamo osnuje socijaldeniokratsku organizaciju«. Nema spora da je otisao po nalogu komiteta — ali se ne zna da li se komitet slozio s njegovom nesigurnom zeljom da ide, ili ga (je cak iskljucio i proterao. Dzugasvili je, naime, vec duze rovario protiv Silvestra Dzibladzea, upravo onog koji je 1885. godine kao bogoslov osamario svog rektora i dobio tri godine zatvora, gde se definitivno razvio u revoluoionara. Dzibladze je te jeseni izabran za predsednika novog komiteta, posto je revolucionarni ogranak tbiliskih socijaldemokrata odlucio da napusti »Mesame dasi« i osnuje sopstvenu, ratoborniju organizaoiju. A Dzibladze se — i u tome je

bio spor — cinio Dzugasviliju nedovoljno ratobornim za vodeci polozaj. O tom Dzugasvilijevom odlasku iz Tbilisija gruzijski socijaldemokratski list »Odjek borbe« kasnije pise: »... Dzugasvili Ije izazivao paznju zbog svojih intriga protiv prvog predsednika organizacije S. Dzibladzea. Kaznjen je opomenoim koju nije shvatio ozbiljno i nastavio je da ogovara i u ruznom svetlu prikazuje prvog, uglednog predstavnika pokreta, sä namerom da sam preuzme vodstvo. Za to je morao da odgovara pred sudom casti koji je utvrdio da je podlo ogovarao S. Dzibladzea. Zbog toga je jednoglasno iskljucen iz tbiliske organizacije.« Ne zna se je li to tacno. Najverovatnije da je Dzugasvili dobio ukor i da je morao da napusti Tbilisi, s tim sto mu je pruzena prilika da se pokaze u teskim okolnostima i tako rehabilituje — uobicajena kazna za greske u revolucionarnim, pa i drugim pokretima.

Batumi, kdji je 1878. godine, posle rata s Turskom, pripojen Rusiji, imao je nesto vise öd 30000 stanovnika, a samo dvadeset godina ranije ni desetinu o,d toga. Bio je stoga uzasan konglomerat bede i naglog bogacenja, neuredan, prljav, kao svi gradovi sä suvise naglim prilivom stanovnistva. Sa stogodisnjom ucmaloscu i turskim sporim nacinom zivota mesali su se zahuktalost i smrad nagle industrijalizacije: iz Bakua je zeleznicom stizala nafta kolja se delimicno preradivala, a vecim delom utovarivala na brodove i preko Crnog mora izvozila u svet. Tako je pet hiljada radnika svih narodnosti Kavkaza i Rusije za ponizavajuce male plate podizalo temelje mlade ruske naftne industrije. Socijaldemokratija u Batumiju nije bila tako snazna kao u Tbilisiju, mada Ije vec cvrsto stala na noge. Vodio ju je Nikolaj Cheidze koji je kasnije, posle februarske revolucije 1917, bio neko vreme predsednik petrogradskog sovjeta i menjsevik. Nova lenjinska linilja preobrazavanja radnickih kruzoka u revolucionarne celije dovde jos nije doprla. Dzugasvili nije dugo radio u naftnoj industriji. Preziruci postojecu, nedovol|jno ratobornu organizaciju, or-

52

53

ganizovao je svoj novi kruzok, tacnije celiju. Da bi prikrio svoju pravu delatnost, upisao se u sesti razred gradske muske osnovne skole. Ubrzo se nastavilo to isto zbog cega je Dzugasvili-Ko ba morao da napusti Tbilisi: mesne socijaldemokratske vode bili su, po njegovom misljenju, suvise blage, nedovol|jno odlucne. Cheidze je ubrzo poceo da salje u Tbilisi zahteve da mladog »dezorganizatora« i »ludaka«, kako je nazvao Dzugasvilija, vrate kuci. Ali Koba nije ponovio istu gresku. Nije rusio ugled vode cije su se predstave o razvoju radnickog pokreta razlikovale öd njegovih, nije se okomio na njega neodmerenim prikazivanjem njegovih karakternih osobina, i psovkama. Umesto toga okrenuo se radnicima: poceo je da organizuje strajkove, demonstracije, prave male ustanke. Pocetkom godine je ucestvovao u strajkovima i demonstracijama koji su zavrsili hapsenjem 32 strajkaca. Osmog marta se ispred zatvora okupilo oko cetiri stotine radnika koji su trazili iijihovo oslobadan|je. Njihov zahtev nije urodio plodom. Preko noci aktivisti su digli na noge sve batumiske radnike, koji su se narednog dana okupili ispred gubernatorove palate. Uzaludno je bilo naredenje da se razidu. Zatim je dosla vojska da ih rastera. Radnici su zgrabili kamenice, vojnici oruzje. Kad je trg bio konacno prazan, na njemu su ostali da leze tetrnaest mrtvih i pedeset i cetiri povredena radnika, dok je vise öd petsto uhapSeno. Dzugaävili je na sahrani poginulih radnika, sto je bila jos jedna, mada tiha i mirna demonstracija, nosio transparent u slavu mrtvih saboraca. Njegovi protivnici su kasnije pisali da mu »batumiski radnici nikada nisu oprostili to nepotrebno prolivanje krvi«. Tri nedelje kasnilje, na tajnom sastanku u stanu nekog gruzijskog radnika, uhvatila ga je policija. Posle hapsenja su ga fotografisali i upisali u policijsku dokumentaciju. Dokunienti su sacuvani. Fotografije s lica i iz profila spadaju medu najbolje, naravno veoma retke slike iz Dzugasvilijeve mladosti. A opis glasi: »Visina: 2 arsina, 4 1/2 versoke. Stas: snazan. Starost: dvadeset i tri. Posebni znaci: drugi i treci prst leve noge srasli: Izgled: obican. Kosa: tamnosmeda. Brada i

brkovi: smedi. Nos: ravan, izduzen. Celo: ravno, nisko. Lice: duguljasto, preplanulo, rosavo«. Na dokumentu je potpisan zandarmerijski pukovnik Zabelski. Pukovnik sigurno nije licno pregledao i premerio Dzuga^vilija. Ko god da je obavio taj posao, nije bio narocito precizan jer nije primetio osakacenu levicu, zbog koje je Dzugasvili kasnije odbijen na regrutaciji. Ako su dobro izmerili njegovu visinu, Staljin je imao tacno 162 centimetra. Prema kasnijim kazivanjima, mogao je da bude za nekoliko centimetara visi. Ipak to je tesko utvrditi samo na osnovu fotografija, pogotovo sto ni one nisu pouzdane jer je u mnogim prilikama pozirao fotografima stojeci na nekom zaklonjenom podmetacu, cak i za vreme parada na Crvenom trgu. Nesiguran zivot ilegalca bio je za Dzugasvilijevo zdravIje korisniji öd ranijeg prividnog mira bogoslovije: znaci tuberkuloze su nestali, preplanuo je i, sudeci prema fotografiji, bio je u punoj snazi. A ta mu je snaga bila neophodna za godine ilegalnosti, zatvora i izgnanstva, koje su predstojale.

DRUGA GLAVA

KAKO SE KALE CELlCNI LJUDI
Prvi put u zatvoru i prvi put u Sibiru — Da li je Lenjin pisao Kobi u Sibir? — Stare socijaldemokratske vode traze javnu masovnu srtanku koja ce se po zapadnoevropskom uzoru boriti za ulazak u Parlament, Lenjin hoce cvrstu borbenu partiju profesionalnih revolucionara — DzugaSvililjeva prva zena i prvi sin — NepripreniIjeni za strajkove, pobune i ulicne borbe 1905. godine — Prvi susret s Lenjinom i veliko razocaranje sto veliki voda ne polaze na ceremonije — Nejasna Kobina uloga u napadima na banke i transporte novca — Koba se istice u bakuskim ätrajkovima 1908. godine — Sest puta u progonstvu, pet puta bezi, äesti put ostaje tri godine u sibirskoj pustari kao usamljeni ribar i lovac — Dzugasvili-Koba-Ivanoviö postaje Stalyin — Pocinje da se bavi teorijom nacionalnog pitanja sä gledista »mehanike drustvenog razvoja« — »Ljudi se uvek mogu napraviti, ali pokusaj da napravi§ kobilu!« — Agent tajne carske policije Ohrane?

l

Öd aprila 1902. do novembra 1903. Koba je sedeo u pretrpanom batumiskom zatvoru. Ta cetiri meseca, koliko je radio u Batumiju, dobro (je iskoristio. Bez pomoci batumiske socijaldemokratske organizacije, cak i protiv njene volje, osnovao je novu revolucionarnu celiju öd dvadesetak clanova koji su bili odani Kobi i priznavali ga kao svog neospornog vodu, kako se saznaje iz kasnijih belezaka Staljinu nenaklonjenih svedoka. Imao je tajnu stampariju i Stamparsku masinu, pa je lecima, obavestenjima, proglasima odmah mogao da reaguje na dogadaje. Imao je ilegalne javke, obavestajce, kurire. A sto je najvaznilje: sä vise uspeha nego u Tbilisiju, radio je na preobrazaju tadasnjih radnickih esnafovskih saveza i studijskih kruzoka u revolucionarne organizacije po lenjinskom modelu. »Malo, cvrsto, zbijeno jezgro najpouzdaniljih, iskusnih i prekaljenih .. . prema svim pravilima najstroze konspiracije povezano sä organizacijom revolucionara . . .« kako je pisao Lenjin. Koba se öd svih kavkaskih revolucionara najostrije, i otvoreno sukobio sä socijaldemokratskom tradicijom i pristupio stvaranju borbene revolucionarne ilegalne voyske. Ne zna se da li je Lenjin posle hapsenja Kurnatovskog poslao na Kavkaz drugog izaslanika i aktivistu. Svakako je kad-tad morao da cuje za mladog Gruzijca koji za inat neodlucnim socijaldemokratskim vodama uporno okuplja tajne grupe odlucnih revolucionara, covek koji u dalekom Kavkazu radi upravo to sto Ije Lenjin hteo

58

59

da postigne u celoj Rusiji. Zaista nije dugo trebalo da Lenjin to sazna. Godine kad covek posle dugog skolovanja ulazi u svoju profesiju, kad pocinje da radi i zaraduje, godine prvih profesionalnih iskustava, sigurno ostavljaju trag. Dzuga§vilijeva profesija bila je revolucija. Iskustvo koje mu je ostalo iz tbildskih i batumskih dana, pratilo ga je tokom celog zivota. Njegov glavni cilj — osim da umakne carskiin pandurima i da se priprema na odluöuljudi revolucionarni sukob s njima — bio je sve dubIji, ze§öi i sudbonosniji spor sä socijaldemokratskim vociarna radnickih organizacija. Taj spor je kasnije obelezavao ne sanio Staljinov zivot, nego i celokupan evropski i svetski radniöki pokret. Naravno, bio je öd samog poöetka usaden u taj pokret, nisu ga izmislili ni Lenjin ni Staljin, bio je neminovan. Pa ipak, ne nioze se poricati da kasnije Staljin u svim prilikama kada je imao posla sä »pomirljivima« i »umerenjacima«, pre svega sä socijaldemokratima, nije prema n|jima ispoljavao mrznju koja je poticala jos öd njegovih tbiliskih i batumiskih iskustava. U batumiskom zatvoru Dzuga§vili se, prema kazivanju prijatelja Kalandadzea, dr^ao druköije öd vecine zatvorenika, ko[ji su se u prenatrpanoj tamnici gurali i tukli, izazivali nerede i zatvorsike pobune, ukratko, ziveli u skladu sä primitivnom sredinom kojoj je mogao da se odupre samo öovek jake volje. A Koba je imao jaku volju. Dan je podelio na vreme za fizicke vezbe, citanje, diskusije sä zatvorenicima. Proöitao (je sve sto se u zatvoru moglo naci i sto se moglo dobiti spolja. Öd tamnice stvorio je, prema proverenom revolucionarnom modelu, svoju revolucionarnu skolu. Jos dok je bio u zatvoru, saznao je za prvi kongres kavkaskih socijaldemokratskih organizacija. Na kongresu, koji je odrzan u martu 1903. godine, ispoljile su se ozbiljne suprotnosti izmedu stare, klasicne sociljaldemokratske orijentacije koju je zastupala vecina, i novih lenjinskih pogleda. »Staljin je odlucno stao na Lenjinovu stranu«, kaze se u zvanicnoj Staljinovolj biografiji iz 1947. godine, a to je cinjenica. U novembru 1903. proteran je u istocni Sibir, u balaganski krug irkutske gubernije, u selo Novaja Uda. Tamo mu je, navodno, stiglo prvo Lenjinovo pismo.

Tako bar on tvrdi. »Lenjinovo pisamce je bilo srazmerno kratko, all sadrzalo (je otvorenu, smelu kritiku nase partijske prakse i kristalno jasno i sazeto tumacenje celokupnog plana /a partijski rad u bliskoj buducnosti«, kaze kasnije Staljin o tom pismu. I dodaje: »Ne mogu sebi da oprostim sto sam to Lenjinovo pismo, kao i mnoga idruga, po obicaju i praksi ilegalnog partijskog radnika, spalio«. Staljinu Ije, naravno, bilo veoma stalo da istakne svoje sto ranije kontakte sä Lenjinom. Kaze, pismo je spalio. Da li je uopste mogao da ga dobije? Ne govore li zvanicni datumi Staljinovog tadasnjeg boravljenja u Sibiru suprotno? Nainie: Len(jin je u to vreme bio u Zenevi. Koba je, prema zvanicnoj biografiji, stigao u mesto svog progonstva 27. novembra 1903. godine i, prema istoj biografiji, napustio ga 5. januara 1904. godine. Da za to vreme u Zenevu javi (ako je uopste imao neku adresu, ako je imao kome da javi) svoju novu adresu, pa da tu adresu dobije Lenjin i napise mu pismo koije blagovremeno stize iz Zeneve cak u Istocni Sibir — nije li to mnogo cak za redovnu, a kamoli ilegalnu postu. Iz sela dalje öd Irkutska do Zeneve i natrag pismo u to vreme nije moglo da stigne za cetrdeset dana. Verovatno ne moze ni danas. Samo na jedan nacin je Koba tada doista mogao da dobije Lenjinovo pismo: naime, ako je Lenjin pismo mladom Gruzi[jcu poslao u Rusiju ranije, sä uputstvom da ga prokrijumcare u batumiski zatvor, a zatim je pismo preko ilegalnih kanala putovalo za Kobom (ili cak gotovo istovremeno s njim) u Sibir da bi mu tamo stiglo bas kad se skrasio u selu Novaja Uda. Najzad, ni to nije nemoguce. Ali o tome sam Staljin i njegove biografije nista ne govore. Zato se nikada nece sasvim pouzdano znati da li je prica o tom pismu izmisljena ili ne. Konacno, samo po sebi nije to ni toliko vazno. Prica o tom pismu ovde se navodi vise kao ilustracija, na kakve se sve teskoce nailazi kada se na osnovu protivrecnih podataka, Staljinovih sopstvenih i drugih sovjetskih izvora i potpuno suprotnih tvrdnji Staljinovih protivnika, zeli isplesti verovatna i verodostojna Staljinova biografija. Nailazi se sä bezbroj slucajeva poput ovog. Ce-

60

61

sto se uporedivanjem podataka iz raznih izvora, nekakvim unakrsnim proucavan(jem mnogih razlicitih iskaza o istom dogadaju, moze utvrditi najverovatniji tok dogadaja. No, ponekad ni to nije moguce. Tada ne preostaje ni§ta drugo nego da se citira sve sto se navodi, ukljucujuoi suprotne cinjenice, uz nepopularnu konstataciju da se, na zalost, ne moze dokazati ni tacnost ni netacnost pojedine tvrdnlje. Odmah posle Nove godine 1904, Koba je pobegao iz Sibira. Mesec dana kasnije bio je opet na Kavkazu.

U to vreme je Lenjin, koji je krajem 1901. godine pokrenuo list »Iskra«, glavno orude za izgradnju nove revolucionarne stranke, prema kasnije odomacenom izrazu stranke leny'inskog tipa, okupljao i vaspitavao, upravo pomocu »Iskre«, novu generaciju profesionalnih revolucionara. »Iz iskre razbuktace se plamen«, citira on u oktobru 1901. stih iz odgovora dekabrista Puskinu. Odista, buknuo je. Prilike su u Rusiji bile takve, pritisak na intelektualce, iskoriscavanje radnika, beda i ocaj bili su toliki da je mesto svakog novog prevratnika koga bi uhvatila policija, odmah zauzelo deset novih, ne zna se ko je öd njih spremniji na borbu na zivot i smrt. U ruskom socijaldoinokratskom pokretu, ko(ji je pripremao svoj drugi kongres, najaktivniji i najodlucniji vec su prelazili na Lenjinovu stranu. Napustali su stare vode koji su se i dalje zanosili politickom i sindikalistickom borbom po zapadnoevropskom uzoru. Drugi kongres ruskih socijaldemokrata odrzan je jula i avgusta 1903. godine u Briselu i Londonu. Trajao je tri nedelje, premestajuci se u toku zasedanja ne samo iz Belgije u Englesku nego bezmalo svakog dana iz sale u salu, jer belgijska i engleska policija nisu bas bile naklonljene ruskim prevratnicima. Lenjin je dobio podrsku vecine (na kongresu su bila 44 delegata sä punim i 14 sä savetodavnim glasom) i otada se njegove pristalice nazivaju boljsevicima, a njihovi manjinski protivnici menjsevicima, bez obzira na to ko je u odredenom trenutku bio u vecini.

U programu koji je usvojen na Kongresu, izmedu ostalog receno je da je diktatura proletarijata uslov za uspesnu socijalnu revoluciju. To jest, proletariljat treba da osvoji takvu politicku moc da bude sposoban da ugusi svaki otpor razvlascenih izrabljivaca. Zanimljiva je ceona struktura stranke, predvidena statutom koji je usvojen na Kongresu. Najvisi organ stranke (je kongres koji zaseda svake dve godine. Izmedu dva kongresa, najvisi partijski organ je savet. U organizacionom pogledu stranku vodi Centralni komitet, a u idejnom pogledu na njenom je celu redakcija centralnog glasila. Savet koordinira njihov rad. Centralni komitet je dobio veca ovlascenja na racun smanjene uloge mesnih komiteta. Usvoljeno je, naime, nacelo izgradnje partije odozgo nadole, a njena izgradnja odozdo nagore okvalifikovana je kao nedovoljna. Menjsevicka struja u socijaldemokratskolj stranci nije mirno progutala poraz koji je dozivela na kongresu u leto 1903. godine. Vec na jesen njene vode Martov, Potresov, Akselrod i Trocki osnivaju sopstvenu mrezu za sirenje stranacke literature, pa i sopstvenu blagajnu. Marksisticki socijaldemokratski doajen Georgij V. Plehanov, koji je u pocetku drzao stranu Lenjinu, presao je u njihov tabor. Dobili su vecinu u redakciji »Iskre«, koju je Lenjin zatim napustio, i uskoro formirali pravu stranku u stranci, kao sto je na drugoj strani Lenjin organizovao svoju. Plehanov, koji je u »Iskri« pisao da se »u velikom socijalistickom pokretu ispoljavaju dve razlicite teznje pa nije iskljuceno da revolucionarna borba XX veka dovede do raskida izmedu sociljaldemokratskih montanjara i zirondista«, dakle izmedu radikala i umerenjaka — bio je u pravu. Ruska levica, podeljena, doduse, na vise vecih ili manjih struja, u narednih petnaest godina obelezena je rascepom izmedu najuticajnijih, izmedu bolj§evika i menjsevika. A to [je trajalo sve do konacne pobede boljsevicke revolucije. Za Dzugasvilija bilo je, naravno, unapred jasno kojoj de strani prici u tom rascepu. Öd samog pocetka bio je pristalica borbe na noz: ne treba moljakati za mrvice, treba se izboriti za sve. Lenjinov zahtev za cvrstu malobrojnu partiju profesionalnih revolucionara koji ce vojnicki voditi radnike u krvavoj borbi za vlast, ucvr-

63

stio ga je u uverenju da njegovi sporovi sä tbiliskim i batumskim vodama radnickih kruzoka nisu bili nepromisljena musicavost nego pravi revolucionarni zar. Zato je, kada se pocetkom 1904. godine vratio iz Sibira, odmah nastavio tamo gde je bio prekinut, s malim predahom: vencanjem. Dzugasvili se, kazu, Jekaterinom Semjonovnom Svanidze iz sela Didi-Lilo, ozenio 22. juna 1904. godine u pravoslavnolj crkvi u Gori. Taj se datum Staljinovog prvog vencanja navodi u njegovim biografijama, mada njegov prijatelj iz mladosti Iremasvili, autor jedne öd retkih knjiga koje opisuju ovo razdoblje Staltjinovog zivota, navodi drugi datum. Vise öd samog datuma, koji kod Iremaävilija inace nisu pouzdani, zanimljivo je ata kaze o Kobinom prvom braku. Iremaävili kaze da se Dzugasvili ozenio 1903. godine. (I to je moguce jer je po zatvorima bilo »privremenih« vencan[ja koja ;su kasnije »potvrdena« »pravim« vencanjima.) Brak je, bar za Dzugasvilija, bio srecan. Ravnopravnost medu polovima, koju je Staljin kasnije ozakonio u Rusiji, u njegovom braku nije postojala. Nije mu bilo u prirodi da bilo kome priznaje da je s njim ravnopravan. Brak je bio srecan jer je zena, koja mu intelektualno niy'e bila dorasla, videla u njernu poluboga, i jer je kao Gruzijka bila vaspitana u starinskom duhu, prema kome je zena rodena da sluzi svog muza. Nocima je strepeci öekala da se njen Soso vrati sä svojih tajanstvenih sastanaka. Ovom kazivanju, koje da je nekoliko podataka kolje pisac nije imao razloga da izmisli, IremaSvili dodaje svoje gledanje na te godine Staljinovog zivota. Taj progonjeni, nemirni öovek, kako kaze, mogao je da nade lljubav samo u svom siromaänom domu. Jedino njegova 2ena, njegovo dete i njegova majka nisu dozivljavali ispade njegovog gneva i mrznje koju je osecao prema svim ostalim ljudima. Iremaävili [je svoju knjigu objavio 1932. godine u Berlinu u sopstvenom izdanju pod naslovom Staljin i tragedija Gruzije sto, takode, govori o njegovom odnosu prema coveku o kome je pisao. Ostali, mada retki podaci o Dzugasvilijevom braku s Jekaterinom Svanidze, govore o jos nekoliko detalja. Uppznali su se, navodno, na prvomajskolj proslavi tbiliskih radnika 1900. ili 1901. godine. Odrzavali su vezu i dok je

Koba bio u zatvoru. Jekaterinin brat Aleksandar je kasnije bio jedan öd videnijih tbiliskih boljsevika, ali na sestrinu zelju ubedio je Dzugasvilija da se venca u crkvi, sto je, uostalom, bila i zellja njegove majke; mlada lepotica i njena buduca tasta ocito su skovale pravu malu zaveru da nateraju Sosoa u crkvu. Rodaci mlade su u punom broju prisustvovali vencanju. Dzugasvili je samo nekoliko dana kasnije ostavio mladu zenu kod svoje majke i tajnim poslom otisao u Baku. O Staljinovom prvom braku ima, dakle, veoma malo podataka, pa ni oni nisu sasvim sigurni. I za ovo razdoblje njegovog zivota, kao za sva ostala, vazi da ce se moci tacno rekonstruisati tek kada se bude raspolagalo podaoima iz svih sovjetskih arhiva, za pocetak bar iz matiönih knjiga. Jekaterina je izmedu 1904. i 1909. godine rodila sina Jakova. Ovu poslednju godinu navodi Staljinova cerka Svetlana na osnovu jednostavne racunice koja vazi u mnogim porodicama pa bi mogla da vazi i u ovoj, naime, »bio je sedam godina mladi öd majke«. A prvi datum navodi prijatel|j iz mladosti Iremasvili, koji kaze da je 1919. i 1920. godine Jakov bio jedan öd njegovih daka u tbiliskoj gimnaziji. Staljinova majka, medutim, rekla je 1930. da je Jasa roden 1906. godine. Jakov je u Baumanovom institutu u Moskvi studirao masinstvo. Za razliku öd svog polubrata Vasilija iz drugog Stalyinovog braka, Jakov nikada nije koristio prednosti svog porekla. Mesec dana posle izbijanja nemacko-sovjetskog rata Jakova su kao rezervnog artiljerijskog porucnika, prema nekim podacima 16. jula, prema drugim 24. jula 1941. godine, blizu Ljosne u Belorusiji zarobili Nemci. Ponudili su da ga razmene za nekoliko svojih visih oficira, ali Staljin na to nije odgovorio. Jakov je umro u nemackom zarobljenickom logoru, prema nekim podacima kroz dve godine, prema drugim uoci samog zavrsetka rata. U americkim arhivima se cuva cak fotografija, zaplenjena öd Nemaca, na kojoj je, navodno, mrtvi Jakov Dzugasvili, zapleten u zice logora Saksenhauzen, ubijen pri poku§aju bekstva ili samoubistva 1943. godine. Ni godina smrti Keke Svanidze nilje pouzdano utvrdena. Umrla je izmedu 1907. i, verovatno najkasnije, 1912. godine. Pokosila ju je tuberkuloza, ili zapaljenje pluca

64

65

kao posledica tuberkuloze, öd cega su cak u suncanoj Gruziji ljudi tada cesto umirali. Iremasvili, koji je zajedno s Dzugasvilijem bio na njenoj sahrani obavljenoj po pravoslavnom obredu, prica da je Koba bio veoma pogoden i da je mnogo zalio za njorn. »Ona je bila jedini covek koji je smeksao mojc tvrdo srce. Sada je mrtva i s njom je umro poslednji trag sazaljenja za ljudski rod. U meni [je sve tako tuzno, tako neizrecivo prazno!« Te reci je, navodno, Dzugasvili izgovorio IremaSviliju, drzeci ga za ruku. One pristaju nacinu izrazavanja mladih Gruzijaca tog vremena. Nema svrhe nagadati jer se nikada nece znati da li ih je IremasVili tacno zapamtio, nisu li mozda, napisane dvadeset godina kasnije, pre odraz opsteg utiska i secanja na tadasnje raspolozenöe dvojice skolskih drugova i prijatelja, ili na osnovu utiska onog ko ih je, imajuci o Staljinu veoma loSe misljenje u egzilu u tuctini, napisao. IremaSvilijev opis promene Staljinovog karaktera koji je, prema njemu, izazvala zenina smrt, tacni^je, opis konacnog formiranja öd ranije prisutnih crta Staljinovog karaktera, zavrSava ovako: »Onoga dana kada je sahranio svoju zenu, izgubio je poslednji trag ljudskosti. Njegova dusa bila je ispunjjena beskrajno zum gnevom koji mu je jos kao detetu poceo da usaduje njegov otac. Postao je ravnodusan prema sopstvenolj sudbini, obelezenoj stalnim siromastvom, a svoje sve rede moralne dileme gu§io je reskom ironijom. Nemilosrdan prema samome sebi, postajao je nemüosrdan prema svim ljudima«. Mozda je DzugasVili oti§ao sä sahrane svoje zene sä osecajem krivice sto se nije dovoljno starao o njoj, sto ju je odved testo prepu§tao samoci i bedi, kao §to je posle njene smrti i sinöida morao da ostavi kod njenih rodaka da ga podizu i vaspitavaju. Krivicu za to je pripisivao druistvenom poretku i njegovim predstavnicima — vlastodricima: trulez drustva i drzave mnoge su, pa i Dzugasvililja, naveli na to da svoj zivot posvete ilegalnoj revolucioriarnoj borbi; zbog toga su ne samo on, nego i njegova lepa mlada zena morali da zive u stalnom strahu, samoci i oskudici, a dete kao siroce kod striceva i tetaka. To je bio razlog vise da strasno omrzne drustvo i drzavu, a uz njih i ljude koji su ih predstavljali.

Takva reakcija na zeninu smrt zapravo i nije nesto izuzetno, karakteristicno samo za Dzugasvilija. Revolucionar ko(ji zbog osecaja krivice prilikom gubitka voljenog coveka posustane pod teretom koji je bio uzeo na sebe, suvise je mek za svoju profesiju. Pravog borca takav udarac samo ce jos vise oövrsnuti, uciniti ga stamenim i jos odlucnijim. Smrt najblizih naucice ga da prezire smrt u borbi za zivot i smrt koju je izabrao za svoj zivotni put.

Kada su evropske velesile u proslom veku pozurile da medusobno podele nerazvijene kontinente, ni carska Rusija nije sedela skrstenih ruku. Dok su Velika Britanija, na primer (1806/14 kapska kolonija, 1819. Singapur, 1833. Fokland, 1839. Aden, 1841. Hongkong, 1847. Brunei, 1874. Malaja, 1875. Sueski kanal, 1877. Indija, 1878. Kipar, 1882. Egipat, 1884. Somalija, 1886. Burma, 1886. Kenija, 1888. Severni Borneo, 1891. Rodeziya, 1899. Sudan) pa i Francuska i druge imperijalne drzave, osvajale teritorije i bogatstva na svim kontinentima sveta, Rusiji je sve to bilo tako reci iza leda. U prazna prostranstva Sibira ruski trgovci su prodirali öd XI veka pa dalje. Godine 1581. kozaci su pod Jermakovom komandom razbili tatarsku drzavu kod Irtisa i prodrli u srce jugozapadnog Sibira. Godine 1640. carske ekspedicije su stigle do Tihog okeana. Posle toga Sibir je postepeno kolonizovan. Medutim, pravu imperijalisticku politiku [je ruski carski dvor zapoceo u proslom veku. Azerbejdzan je prikljucen 1828, Kazahstan 1854, negde do 1860. godine su pokorena kavkaska planinska plemena sä Dzugasvilijevom rodnom Gruzijom, Turkestan je zauzet 1864, Uzbeci i Tadzici 1868, istocna obala Kaspijskog mora 1873, Taskent 1876, Turkmenija 1881, i Pamir 1895. godine, dok su na Dalekom istoku zauzete amurske provincije 1858, priobalne 1860, iste godine osniva se Vladivostok i 1875. godine sä Japanom se razmenjuju Kurili za Sahalin. Kada su sezdesetih godina Rusi prodrli do granica Afganistana, gde se iz Indije osecao pritisak Britanaca, odnosi s Londonom su se zaostrili. Duz svojih dugih

66

67

severnih granica nemocna Kina nije mogla da im se odupire, pa su se ucvrstili tamo all i na Dalekom istoku, gde su kad-tad morali da se sudare sä Japancima. Do toga je doslo na prelomu veka, kada je Rusija nastupila u laznoj ulozi branioca Kine; dobila je za to zeleznicke koncesije i 1898. godine u najam luku Port Artur, zatim (je 1900. godine pocela da zauzima Mandzuriju, drzeci na oku i Koreju. To vise nisu bila prazna prostranstva ili feudalne drzave u raspadu, vec ponegde i veoma gusto naseljene teritorije koje je Japan u s vom naglom usponu smatrao svojim sferama uticaja. Kako Petrograd uprkos domacim i stranim glasovima upozorenja nije odustao, precenjujuci svoy'u i potcenjujuci japansku vojnu snagu, 1904. godine je izbio japansko-ruski rat. Japanci su kod Mukdena porazili rusku armiju, a kod Cusime flotu koja je pre toga za sedam meseci öd Baltika preplovila pola sveta, da bi u samo jednoj bici, 27. maja 1905. godine, izgubila 35 öd ukupno 38 ratnih brodova. Mesec dana posle te bitke, pobunjeni mornari na oklopnljaci Potemkin u pristanistu Odesi istakli su crvenu zastavu. Ova pobuna, koja je postala cuvena posle poznatog Ajzen§tajnovog filma, bila je zapravo jedna öd manje krvavih u toj godini, koja je uzdrmala rusku imperiju öd Baltika do Crnog mora i Tihog okeana. Na Novu godinu 1905, u Bakuu (je dosta uspesno za strajkace zavrsen tronedeljni radnicki strajk. Jedan öd njegovih organizatora je bio Koba koji je kasnije o tarn strajku rekao da je bio »signal za slavne januarsko-februarske akciye po celoj Rusiji«. 22. januara, na »krvavu nedelju«, u Petrogradu su vlasti oruzjem rasterale miroljubivu litiju koja se zaputila pred carev Zimski dvorac, noseci crkvene zastave i careve slike i moleci dobrog oca cara da im pomogne da se oslobode bede, da im da posao i hieb. Na ulicama je ostalo da lezi vise stotina mrtvih i ranjenih. U celoj zemlji su izbili strajkovi i selyacke pobune. Veliki knez Sergej, carev brat, ubijen je u atentatu. U Lodu se strajk pretvorio u oruzani ustanak koji je posle nedelju dana ugusen. U Varsavi i Odesi su izbile ulicne borbe na barikadama. U nekim gradovima su strajkaci izabrali savete radnickih delegata, prve sovjete. Car je

pristao da sazove savetodavnu skupstinu, Dumu, ali bez radnickih predstavnika, protiv cega je, naravno, ustala sva opozicija. U Petrogradu i Moskvi je poceo generalni strajk koji se u oktobru prosirio na celu zemlju. 2eleznice su stale, sto je u zemlji koja je zavisila gotovp iskljucivo öd zeleznica, paralisalo ceo saobracalj. Strajkaci su u Petrogradu izabrali savet radnickih delegata, Petrogradski sovjet, koji je za svog predsednika izabrao mladog Lava Trockog. Sovjet, koji je sacinjavalo 550 delegata koji su zastupali cetvrt miliona radnika, prvi put se sastao 26. oktobra. Nekoliko dana kasnije car je izdao oktobarski manifest, nekakav mall ustav koji y'e narodnoj skupstini, Dumi, doduse dao izvesna zakonodavna prava, ali ne i pravu moc. Petrogaradski sovjet je pozvao stanovnistvo cele zemlje da prestane da placa poreze carskoj vlasti, kojoj posle toga nije preostalo nista drugo nego da ceo Sovjet, zajedno s njegovim predsednikom Trockim, uhapsi. Vlada je opet polako uzimala stvar u svoje ruke i do kraja godine gradovi su bili uglavnom mirni, mada su se medu seljastvom nastavljale manje pobune, a medu radnicima pojedinacni strajkovi. Revolucija 1905. godine bila Ije ugusena. U meduvremenu je mirom u Portsmutu 5. septembra zavr§en i rat s Japanom, kome je Rusija morala da prepusti sporne teritorije. Svuda po Rusiji je spontano izbio godinama zadrzavani bes. Carska vlast ga je ugusila vojskom, a pojedini feudalci i industrijalci slali su na pobunjene radnike i selljake »crne odrede« i druge naoruzane nelegalne jedinice. U varsavskom Strajku je na barikadama ostalo skoro sto mrtvih boraca, a gotovo hiljadu bilo je ranjeno ili uhapseno. U ulicnim borbama u Lodu je stradalo petsto ljudi. U Gruziji se carska vlast odrzala samo u gradovima koji su imali garnizon i uz zeleznicku prugu, drugde su menjsevicki socijaldemokratski komiteti delili zemllju, smenjivali cinovnike i postavljali nove, i naoruzavali »crvene odrede«. Decembarski ustanak u Moskvi vlada je ugusila tek posle devet dana, tek posto su dve hiljade radnika u ulicnim borbama nanele vojsci teske gubitke. Sve to je socijaldemokrate zateklo nepripremljene, i to obe njihove frakcije, kako pomirljivu menjsevicku tako i ratobornu boljsevicku.

68

69

Tu godinu u Rusiji zanimljivo, mada nimalo istorijski, all utoliko slikovitije, opisuje u svojim beleskama prvi sekretar britanske ambasade Sesil Spring-Rajs. »U vrhu je verski zatucani car — bez ijednog drzavnika ili bar saveta — okruzen legijom öd trideset pet velikih knezova öd kojih niko nije na ratistu, nekoliko sveStenika i casnih sestara. Srednji sloj ne postoiji; aristokratija je propala i ostala bez ikakvog uticaja, lose placena birokratija silom prilika zivi öd korupcije. A ispod svega toga sto miliona ljudi, slepo odanih svom imperatoru, potpuno neukih i prema smisljenom sporazumu izmedii crkve i drzave namerno drzanih u neznanju i strahu öd posledica znanja, svakim danom sve siromasnijih jer nose sav teret poreza, dok ih u hiljadama odvode na regrutaciju i salju u vojsku. Ta vojska, odana, hrabra, izdrzljiva, verna, ucinice sve sto joj naredi car. Poljaci tlace Kavkazane, Kavkazani zauzimaju Poljsku; i jedni i drugi bore se rame uz rame za Rusi[ju na Dalekom istoku ili za slavu cara u centramoj Aziji. Nikada jos, öd pocetka sveta, nije tako ogromna masina bila u rukama jednog coveka; cak ni za vreme Napoleona, jer njegova vojska je isla za njegovim uspesima, dok je ruska vojska verna caru, bio on uspesan ili ne. A car irna dva cilja: da ugusi nevernike i da ugusi liberale, ubeden da je Gospod s njim. Koliko dugo to jos moze da traje?« Trajalo je jos dvanaest godina.

Ruske socijaldemokrate oba pravca, umerene menjsevike i Lenjinove revolucionare, godina 1905. zatekla je nespremne. Zaokupitjeni medusobnim sukobom, da li da ugnjetavane mase povedu u borbu za njihova prava puteni masovne stranke koja ce nastojati da ude u parlarnent, ili udarnom malom organizacijom revolucionara koja ce povesti radnike u revoluciju i prevrat, neocekivano su doziveli i jedno i drugo, naime i maglovito obecanje parlamenta i malu revoluciju ne znajuci pri tarn - da organizovano nastupe i iskoriste vren|je medu masama. Lenjin je u laboratoriji revolucionarne politike eksperimentisao jos u trenutku kad je revolucija, koja nije

htela da ceka na rezultate tih istrazivanja, vec zakucala na njegova vrata, kaze Isak Dojcer. Doista, Lenijin je kasnije dobro proucio propustenu priliku 1905. godine, i kada se kroz dvanaest godina pojavila druga, nije je propustio. Ali 1905. godine bila je izgubljena. Organizacija koja bi pojedinacne straljkove, demonstracije i pobune mogla da spoji u jedinstvenu struju koja bi odnela trulu staru vlast, jednostavno jos nije bila osposobljena za to |jer je tek nastajala. Naravno, boljsevici s jedne a menjs'evici s druge strane, najuspesnije su je stvarali upravo ucescem u brojnim strajkovima, demonstracijama i pobunama koji su izbijali te godine, kao i preuzimanyem vodecih mesta i zadataka u tim dogadajima. Ali stvarali su je i konacnini rasciscavanjern suprotnosti u pitanjima revolucionarne strategije, koje su idovele do rascepa u ruskoj socijaldemokratiji. Do toga je doslo na III kongresu Sveruske socijaldemokratske stranke u Londonu, öd 25. aprila do 10. maja 1905. godine. Odavno je postalo jasno da u sporu izmedu menjsevika i boljsevika nece da popuste ni prvi ni drugi. Zato se Lenjin pripremao da otvoreno deluje. Rezolucije i dokumenti koje je napisao pocetkom godine, pripremni sastanci ilegalnih organizacija u Rusi|ji i emigrantskih organizacija na Zapadu, osnivanje sopstvenog boljsevickog lista »Napred« — posto je »Iskra« postala potpuno menjsevicka — i ostri napadi u svakoj prilici na »oportuniste«, »kruzokiste«, »zanatlije«, sto su po njegovom misljenju bili rnen[jsevici, koji se boje revolucije, jer su »u stvari birokrati i formalisti, a ne revolucionari« — sve to je bilo Lenjinovo oruzje kojim je nameravao da iznudi jedinstvenu revolucionarnu orijentaciju radnicke organizacije, makar po cenu da ye menjsevici napuste. Na kongresu su dosli delegati vise öd polovine strankinih organizacija; zato je proglaseno da postoji kvorum i da kongres moze donositi vazece odluke i bez ucesca menjsevika. Jednostavno receno, ucesnici su zakljucili da se pocne sä pripremama za generalni strajk koji treba da preraste u oruzani ustanak kao pocetak burzoaske demokratske revolucije sä ciljem da se srusi carski rezim i proglasi republika — »mada sociöaldemokratu republika nije .apsolutni ideal' kao s"to je burzoaskom revolucionaru, vec samo garantija slobode za siroku bor-

70

71

bu za socijalizam«, kao sto je rekao Lenjin, kome su na Kongresu poverene tri duznosti: izabran je za predsednika novog Centralnog komiteta, za odgovornog urednika novog glavnog strankinog glasila »Proleter«, i za predstavnika CK u inostranstvu. Gotovo u isto vreme menjsevici su sazvali konferenciju u Zenevi. Osporili su pravo Londonskog kongresa da predstavlja stranku sto je, naravno, uradio i Kongres u odnosu na nljih. Oni su, takode, raspravljali o strategiji i taktici revolucije, mada se nisu odmakli daIje öd opstih zakljucaka. I oni su pridavali veliki znacaj generalnom strajku, ali nisu dosli do zakljucka da je oruzani ustanak posledica strajka. Lenjin je u brosuri »Dve taktike soci(jalne demokratije u socijalnoj revoluciji«, napisanoj odmah posle Kongresa, stampanoj u Zenevi i jos iste godine nekoliko puta u domovini, ilegalno rasturanoj po celoj Rusiji, jasno rekao: sta, ko, kako. Veoma su zanimljiva ova Lenjinova razmi§ljanja iz juna i jula 1905 godine: »Promena ekonomskog i politickog ustrojstva Rusije u burzoasko-dcmokratskom pravcu nuzna [je i neminovna. Nema te snage na svetu koja bi mogla da spreci takav preobrazaj. Postoje dve mogucnosti: hoce li stvar da se zavrsi odluöujucom pobedom revolucije nad carizmom ili ce za odlucujucu pobedu ponestati daha i sve ce se zavrSiti sporazumom izmedu carizma i najnedoslednijih, najsebiönijih elemenata burzoazije. Treba dobro da razmislimo kolje su realne drustvene snage ustale protiv carizma (koji je sasvim realna i svima potpuno razumljiva snaga), i u kojoj meri su one sposobne da u borbi s njim izbore odlucujucu pobedu. Takva snaga ne moze da bude krupna burzoazija, veleposednici, fabrikanti. Znamo da po svojoj klasnoj poziciji nisu sposobni za odlucujucu bitku sä carizniom: privatno vlasnistvo, kapital, zemlja isuvise su teski tegovi na nogama da bi se s njima poslo u presudnu bitku. Snaga koja je sposobna da izvojuje odlucujucu pobedu, moze da bude samo narod, dakle proletarijat i seljaci. Odlucujuca pobeda revolucije nad carizmam je revolucionarno-demokratska diktatura proletarijata i seIjaka. (Citat je tacan, mada sazet: ispustene su pojedine recenice i zavisne recenice, kao i delovi teksta u navodnicama.)

Diktatura ... ce nuzno morati da se oslanja na vojnu snagu, na naoruzane mase, na ustanak, a ne na neke ustanove koje bi se postigle legalnim, mirnim putem. Jer ostvarivanje promena ko[je su odmah i bezuslovno potrebne proletarijatu i seljacima, izazvace zagrizen otpor veleposednika, krupne burzoazije i carizma. A bez diktature taj se otpor ne moze slomiti niti se mogu odbiti pokusaji kontrarevolucije. To nece biti socijalisticka, nego demokratska diktatura. Do osnova kapitalizma (bez brojnih medustepena revolucionarnog razvoja) ona nece moci da dopre. U najbolljem slucaju dovesce do temeljite preraspodele zemlje u korist seljaka, sprovesce dosledan i potpun demokratizam sve do osnivanja republike, iscupace zajedno s korenima sve azijatske, podanicke osobine ne samo iz seoskog nego i iz fabrickog zivota, postavice temelje za odlucno poboljsanje polozaja radnika i podizany'e njihovog zivotnog nivoa i konacno — last but not least — prosirice revolucionarni pozar na Evropu. Ipak, takva pobeda öd nase burzoaske revolucije jos nece uciniti socijalisticku revoluciju; demokratski prevrat nece neposredno preci granice burzoaskih drustveno-ekonomskih odnosa; no takva ce pobeda ipak da bude öd ogromnog znacaja za buduci razvoj Rusije i celog sveta. Nijedna stvar nece toliko podici revolucionarnu energiju svetskog proletarijata, nista nece toliko skratiti put ido njegove piotpune pobede kao odlujöujuca pobeda revolucije koja je pocela u Rusiji«. No kad smo vec kod citata — pisao je te godine i Dzugasvili. »Sta je naucni socijalizam bez radnickog pokreta? Kompas koji lako moze da zarda jer ga niko ne koristi, a u tom slucaju r4jegova je jedina svrha da se baci u more. A sta je radnicki pokret bez socijalizma? Brod bez kompasa koji, doduse, stize na drugu obalu, ali bi s kompasom stigao mnogo brze i bezbednije. Spojite prvo i drugo, i dobicete sjajan brod koji ce otploviti pravo ka drugoj obali i neostecen stici u luku. Spojite radnicki pokret i socijalizam i dobicete socijaldemokratski pokret koji ce najkracim putem krenuti ka obecanoj zemlji. Do danasnjeg dana nasa partija bila je nalik na gostoljubivu patrijarhalnu porodicu kolja je bila spremna

72

73

l

da otvorenih ruku primi svakog simpatizera. A kada se nasa partija pretvorila u centralisticku organizaciju, otresla se patrijarhalnih crta i pocela da lici na tvrdavu koja svoje kapije otvara samo onima koji to zasluzuju. A to je za nas veoma znaca|jno. U vreme kad apsolutizam pokusava da tredjunionizmom, nacionalizmom, klerikali/mom itd. zatruje klasnu svest proletarijata i kada, s druge strane, liberalna inteligencija uporno nastoji da ugusi politicku samostalnost proletarijata i stekne tutorstvo nad njim — u to vreme treba da budemo krajnje budni i ne smemo da zaboravimo da je nasa partija tvrdava koija svoje kapije otvara samo proverenim borcima«. To sto je rekao o partiji-tvrdavi, ostalo je njegova ideja vodilja kroz ceo zivot. Lenjinu je 1905. godine bilo 35, Dzugasviliju 26 godina. U decembru te godine Koba je kao delegat zakavkaskih bolpevika otputovao na Prvu sverusku boljsevicku konfrenciju u Tamerfors u Finskoj. Revolucionar sä strategijom »obecane zemlje« i taktikom »tvrdave« kasnije ovako opisuje svoj prvi susret s Lenjinom: »Ocekivao sam da cu videti planinskog orla nase partije, znaöi vclikog coveka, ne samo u politickoin nego i u fizickom smislu, (jer u mojoj masti Lenjin je bio gorostas, snazan i visok. Bio sam duboko razocaran kad sam ugledao sasvim obiönog coveka srednje visine koji se ni po cemu, doslovno ni po cemu, nije razlikovao öd obicnih smrtnika . . . .Veliki covek' obiöno kasni na zbor pa ucesnicima lupa srce dok ga cekaju, a kad se pojavi, kroz redove ucesnika prostruji sapat: pssst, tisina, eno ga, ide. Ovaj ritual nisam smatrao suviänim jer imponuje, izaziva postovanje. Bio sam veoma razocaran kad sam cuo da je Len(jin dosao na zbor Hak pre ostalih delegata i da je u nekom uglu vodio sasvim jednostavan, obican razgovor sä potpuno obicnim delegatima konferencije«.

U godinama öd svog mladickog osvescivanja na bogosloviji do kraja prevratnicke 1905. godine, Dzugasvili se formirao za zivot. Öd romanticnog zanesenjaka za

gruzijsku nacionalnu stvar preobrazio se u socijaldemokratu. Öd citaoca i tumaca socij alisticke literature po kruzocima pretvorio se u radnickog organizatora. Krenuvsi putem revokicionara, inorao je da se odluci za jednu öd dve ruske sociyaldemokratske struje: za menjsevicki postepeni put u gradansku revoluciju i preko nje do parlamentarne pobede socij alistickih pogleda na svet, ili za lenjinski oruzani nastup proletarijata. I to proletarijata kao prave vodece snage, ne samo kao jednog öd saveznika ili cak privesaka snaznijih gradansko-liberalnih politickih struja. Sledeci svoje sklonosti, Dzugasvili se prirodno nasao na Lenjinovolj strani. Pa i sve naredne godine, dok je boljsevicki deo ruske socijaldemokratije postajao udarna vojska revolucije, bio je skroz-naskroz na Lenjinovoj strani — za razliku öd nekih drugih kasnijih voda oktobarske revolucilje koji su ili bili cvrsto uz menjsevike ili su pak, kao na primer Trocki, ostro napadali Lenjina i njegove poglede, ili naginjali cas jednoj, cas drugoj strani. Neslaganja izmedu Dzugasvilija-Kobe-Staljina i Lenjina u nekim pitanjima, na primer o agrarnom, bila su kratkotraljna i nisu izlazila iz okvira teoretskih rasprava na sastancima i kruzocima. Ona nemaju tezinu koju im pripisuje neki Staljinovi biografi, zeleci da dokazu kako se mladi Staljin Lenjinu ponekad suprotstavIjao. Naravno, nije mu bio ravan — i zato je uvek morao da se povuce i podredi njegovim stavovima, mada mu to nije smetalo niti ga je na bilo koji nacin iritiralo; naprotiv, bio je verovatno cak ponosan na svoju disciplinovanost u stranackom i, rekli bismo, ,strucnom' pogledu. Prica o Staljinovom zivotu, öd male revolucije 1905. godine do velike 1917. godine, bila je u dlaku nalik na bezbroj drugih zivotnih sudbina u Rusiji tog vremena. Kad je bio kod kuce, u Zakavkazju, ili Petrogradu ili negde drugde, krio bi se kod svojih revolucionarnih priIjatelja i poznanika. Kad je bio u izgnanstvu, bio je usamIjeni lovac ili ribar koji zivi sä svoj im mrezama, puskama, zamkama i klopkama, sekao bi drvo i spremao sebi jelo, citao bi i pomalo pisao — kao sto ga opisuje jedan öd njegovih drugova u sibirskom zatocenistvu. Kruze price o tajnim vencanjima sä cerkama tamosnjih plemenskih poglavica, sto se ne moze dokazati. Pi-

74

75

se se o njegovom kukavicluku, o tome da je za vreme prvog svetskog rata mogao pobeci iz Sibira da je hteo. To nije istina. Godine 1914, 1915. i 1916. proveo je u sibirskoj camotinji na polarnom krugu, odakle sam nije mogao. Odatle je mogla da ga izvuce samo riskantna avanturisticka ekspedicija, dobro uvezbana i opremljena, kakvu bi tada boljsevici mozda organizovali ijedino za Lenjina da se nasao u toj situaciji. A pitanje je da li bi uspelo. Osim toga — kuda da öde? Dzugasvili-Koba nije bio covek za londonske i zenevske studijske biblioteke, za becke i krakovske revolucionarne kancelarije, kakve su u to vreme imali Lenjin, Zinovjev, Buharin i drugi emigranti. Tako se sav posvetio (jedinom zadatku öoveka, proteranog na krajnji sever Sibira: preziveti, saöuvati zdravo telo i ostar um. To je u izgnanstvu bilo najvaznije, ko je to postigao, osujetio je ciljeve carske policije, postigao upravo suprotno i pobedio. Na dva potpuno razlicita, sasvim suprotna koloseka tekao je tih godina zivot ruskih revolucionara kolji su radili u svojoj zemlji, u Rusiji. U neprekidnoj napetosti, naporno za zivce, opasno po zivot, dok su bili »na slobodi«, to jest u ilegalnom radu. I ubistverio usamljeno, dosadno i prazno u sibirskom izgnanstvu. U aprilu 1906. godine Dzugasvili je bio u Stokholmu. Pod imenom Ivanoviö uöestvovao je na IV kongresu ruskih socijaldemokrata. Domacini kongresa bili su svedski sociljaldemokrati, a naöelnik policije je dao odobrenje pod uslovom da »se skup odvija disciplinovano i bez izgreda«. Sa Kavkaza je u Stokhoim otislo jedanaest delegata: deset menjsevika i Ivanovic koji je tvrdio da je izabran za delegata u nekom okrugu juzno öd Tbilisija, mada mu zakavkaski menjsevici to nisu priznavali pa je tako imao samo savetodavni glas. Ostre suprotnosti izmedu boljsevika i menjsevika ispoIjavale su se na ovom kongresu. Dzugasvili je sve vreme bio na Lenjinovoj strani, osim u agrarnom pitanju: Lenjin je zastupao nacionalizaciju zemlje posle revoluciy'e, kada je trebalo da veleposednicka dobra predu u vladino vlasnistvo — dok je Dzugasvili smatrao da zemlju treba podeliti seljacima. Ovo svoje stanoviste je potkrepio sledecim: prvo, cemu davati zemlju burzoaskoj vladi, jer posle burzoasko-demokratske revolucije vlada ce biti burzoaska, i drugo, sve seljake treba pridobiti kao

saveznike, »a seljaci, cak kada sanjaju, sanjaju o toine da je veleposednikova zemlja postala njihova«. Lenjin nije doziveo Staljinov agrarni salto mortale, doslovno mortale za mnoge ruske seljake, dvadeset i dve godine kasnije. Na Kongresu je izabran novi Centralni komitet, u kome je bilo sedam menijsevika i tri boljsevika. Usvojen je i novi Statut i ponovo su uspostavljena dva rukovodeca organa, CK i Redakcija glavnog.glasila. Formalno, na ovom kongresu su se dve frakcije, menjsevici i boljsevici, opet ujedinile. Boljsevicki Londonski kongres i istovremeno menjsevicka Zenevska konferencija 1905. godine, dotle naljsudbonosniji znak rascepa, trebalo je da budu zaboravljeni. Naravno, nisu bili zaboravljeni. Dzugasvili Kongresom nije bio zadovoljan, smatrao je da je bio suvise pod menjsevickim uticajem, kao sto je pisao u clancima odmah posle Kongresa. Mozda je bio nezadovoljan i zato sto su u Ijednoj öd mnogobrojnih usvojenih rezolucija osudeni napadi borbenih grupa na banke, transporte novca i vojne kolone: eksproprijacije ili razvlascivanja, kao sto se tada govorilo. Pokretu je sigurno bio potreban novac. Narocito su u Zakavkazju, gde tradicija cetovanja i sukobi sä ruskom voljskom öd pre pola veka jos nisu bili zaboravljeni, gerilske grupe cesto napadale banke, a pre svega transporte novca koji su putovali u pratnji vojske, i slale zaplenjeni novac u kasu stranke. Mnogi smatraju Kobu tajnim strategom ovih »eskproprijacija« kojih je na Kavkazu, za(jedno s drugim teroristickim akcijama, samo u godinama izmedu 1905. i 1908. bilo navodno 1150. Najpoznatije vode borbenih grupa bili su Ter Petrosjan-Kamo i Kote Cincadze, pravi partizanski komandanti koji su se junacki drzali i kada ih je konacno uhvatila carska tajna policija Ohrana; iako su ih zverski mucili, nista nisu izdali. Dzugasvilijeva uloga u tom podzemnom ratu verovatno nikada nece biti razjasnjena. Kako i da bude kada ye tako dobro umeo da se krije da mu nije usla u trag ni tadasnja policija, niti su ista niogli da mu dokazu menjsevici koji su ga cak bili postavili pred sud casti stranke. Vise-manje, sigurno je jedino to da je bio nekakva javka i kanal za vezu izmedu borbenih grupa i boljsevickog biroa za Kavkaz (Kamo je komandovao na terenu, Koba Ije predstavljao Lenjinovu ko-

76

77

mandu, napisao je kasnije neki ne narocito pouzdani svedok) — kao i to da je izbegao da se pojavi na sudu casti stranke tako sto se ponovo preselio iz Tbilisija, ovoga puta u Baku. Ruski socijalisti su se tih godina mnogo bavili pitanjima ilegalnog rata i terorizma, gotovo isto toliko koliko i policija. Premda su gerili i podzemnom ratu pribegavali svi protivnici carskog rezima, na primer razne nacionalisticke grupe, kao na Kavkazu Jermeni ili za poljsku stvar Pilsudski, kasnije sef poljske drzavne i tadasnlji gerilac i terorist, javno mnjenje je za inicijatore gerile i terora uglavnom smatralo socijaliste. Carski rezim je, razumljivo, nastojao da sto vise ocrni socijaliste i da svali krivicu na njih i za mnogo stosta sto nisu uradili. A oni su, pre svega menjsevici koji su se trudili da dokazu da su pristali za Parlament i salone, uporno nastojali da se oslobode tog neprijatnog glasa, uklanjaIjuci iz svojih redova sve koji bi mogli da tome doprinesu. O razmerama ovog podzemnog rata u tadasnjoj Rusiji govori podatak iz arhive Ohrane koja se sada nalazi u Huverovom arhivu univerziteta u Stanfordu: u razdoblju öd oktobra 1907. godine do maja 1910. godine, dakle u dve i po godine, u Rusiji su izvrsena 23 044 teroristiöka napada, u kojima su zivot izgubila 4 322 lica, a 4 465 bilo je ranjeno. U prolece 1907. godine DzugaSvili ponovo napusta svoju tajjnu stampariju iz koje su dan za danom stizali ilegalni listovi, brosure i proglasi, i preko Danske i Nemacke odlazi u London ria V kongres ruskih socijaldemokrata, koji je odrzan u maju. Preko trista delegata pobudilo je paznju londonske stampe jos dok su u vecim grupama pristizali na zeleznicku stanicu, bez prtljaga, a neki u radnickim kombinezonima. Kongres se sastao u crkvi »koja je licila na razred neke siromasne skole«, kao sto (je napisao Maksim Gorki koji je tamo bio kao posmatrac. Ivanovic, to je bilo tada Dzugasvilijevo ilegalno ime, delio je sobu sä tri godine starijim jevrejskim boljsevikom pod ilegalnim imenom Maksim Maksimovic Litvinov, kasnijim ministrom spoljnih poslova SSSR. »Secam se da mi je bio vec malo dosadio jer [je hteo da vidi sve londonske znamenitosti, posebno pristaniste nocu. Jedna öd tih setnji mogla je da zavrsi tragicno

za nas. Bili smo uvuceni u tucu sä pijanim mornarima koji su se potukli zbog devojaka. Koba se dobro pokazao, preciznim nokautom je oborio dva mornara iako nista nije znao o boksu. Ja sam tucu platio polomljenim naocarinia i pocepanim kaputom«, seca se kasnije Litvinov. Kongres je trajao tri nedelje; pred kraj ponestalo je para, mada su u pocetku izvesnu sumu prilozili i nemacki socijaldemokrati. Londonski socijalisti su pronasli fabrikanta sapuna Dzozefa Felsa, rodom Poljaka, koji im je pomogao pozajmicom öd sedam stotina funti. Ali trazio je da se na priznanicu potpisu do poslednjeg svi delegati. Posle toga satima je sedeo i slusao govore, iako nije znao ni rec ruski. »Kako su svi mladi«, bilo je ijedino §to je umeo da kaze o kongresu. Nije docekao da sazna kako je ulozio svoj novac, ali njegov naslednik je dva dana posle pobede oktobarske revolucije 1917. godine poslao menicu Lenjinu, i novac mu je vracen s kamatama. Leny'inovi boljsevici su imali na kongresu tanku vecinu. Ostro su zamerali Centralnom komitetu, pre svega njegovom menjsevickom delu, da naginje udesno, odrice se oruzane borbe i sporazumeva se s burzoazijom. Ostricu njihovih stavova, koji su na kraj u uglavnom bili usvojeni, otupila je mala frakcija sredine s Trockim na celu. Iako se boljsevicko-menysevicki rascep nastavljao i u sustini produbljivao, Kongres je prihvatio zanimljivu Lenjinovu ocenu politicke situacije u Rusiji, koja se bavila neproleterskim strankama. On ih je podelio na cetiri grupe. Prva: feudalne organizacije, tesno povezane sä carizmom koji izmedu ostalog odrzava i oruzane »crne odrede«, cuvene po pogromima i pokolpma radnika, seljaka i Jevreja 1905. godine. Druga: veleposedniöke i industrijske stranke koje otvoreno podrzavaju carizam. Treca: liberalnomonarhisticka burzoazija, pre svega kadeti (konstitucionalni demokrati), koja okuplja naprednu burzoaziju i burzoasku inteligenciju. Cetvrta: sitnoburzoaske stranke, narodni socijalisti, soci|jalni revolucionari (eseri) i ostali koji zastupaju interese seljaka i gradske sitne burzoazije i kolebaju se izmedu gradanskog liberalizma, s jedne, i odlucne borbe protiv carizma, s druge strane.

78

79

Iz zapisnika Kongresa moze se videti ko se najcesce javljao u tronedeljnoij debati. Lenjin i Martov su govorili vise öd sto puta, Trocki i Zordanija, voda kavkaskih menjsevika, preko pedeset puta. Dzugasvili se nije javio u diskusiji, iako je i cetvorici delegata koji su imali samo savetodavni glas, medu njima i Kobi Ivanovicu, posebnom rezolucijom dozvoljeno da ucestvuju u diskusiji. Boljsevici su na kraju Kongresa sami izabrali svoje »nezvanicno« posebno rukovodstvo, u kome su bili njihovi predstavnici u Centralnom komitetu stranke (Lenjin, Krasin, Bogdanov, Rikov, Zinovjev) i jos nekoliko istaknutijih glava (medu njima Kamenjev). Ivanovica ni(je bilo medu njima. Tri nedelje posle Kongresa Dzugasvili je opet bio kod kuce, u Kavkazu. Vratio se u Baku. Nastavio je svoju borbu na dva fronta: protiv carske vlasti — i protiv umerene polovine svoje sopstvene socijaldemokratske stranke, protiv menjsevika. U jesen izabran je u bakuski komitet. Tom razdoblju kasnije pripisulje veliki znacaj, mozda i zato sto je neke njegove clanke, a jos» vise akcije iz tog vremena, primetio Lenjin i zainteresovao se za njega. Bile su to godine kad se revolucionarni zar u celoj Rusiji ohladio. Ali u Bakuu su »poslednji Mohikanci masovnog strajka«, kako ih je nazvao Lenljin, a medu njima i DzugaSvili, postigli znacajne uspehe: tokom visemesecnih strajkova i pregovora osetno se popravio polozaj radnika. A njihov polozaj je u stvari bio polufeudalan, jer su bakuski petrolejski radnici delimicno placani u naturi, brasnom, secerom, naftom, u nekim oblastima bilo im je cak zabranjeno da se zene bez saglasnosti uprave preduzeca. Socijaldemokratski komitet, u kome je radio Koba, bio je potpuno u boljsevickim rukama, bio je odvojen öd menjsevickog i samostalno je vodio ovu akciju. A Koba je bio i jedan öd njenih glavnih organizatora. Bakuski radnici su pocetkom 1908. godine osnovali pravi radnicki Parlament, vodeca mesta su u njemu zauzimali boljsevici, i Staljin se kasnije s pravom ponosio tim bakuskim strajkom. U strajku je ucestvovalo 47 000 radnika koji je u celom ruskom socijaldemokratskom pokretu odjeknuo utoliko glasnije sto je pokret gotovo u svim «ostalim mestima ugusen. I protivnici cak priznaju da je

Koba tada postigao lepe revolucionarne uspehe — sve dok je mogao: krajem marta 1908. godine je uhapsen.

U razdoblju izmedu 1907. i 1917. godine Dzugasvili je gotovo sedam godina proveo po zatvorima ili u progonstvu. Njegova politicka biografija ovih godina je spisak hapsenja, zatocenistva, bekstava i ponovnih hapsenja. Uhapsen je krajem proleca 1908. godine. U zatvoru je ostao do kraja novembra, kada (je na dve godine proteran u Vologdu. Drugovi iz zatvora pamte ga po tome sto bi uvek u ruci imao neku knjigu i, mada je ostavljao utisak smirenog coveka gvozdenih zivaca, umeo katkad da izazove i tucu tako sto bi nekog nepravedno optuzio da je provokator i da radi za policiju. Pocetkom jula 1909. godine pobegao je iz Vologde i vratio se preko Moskve i Petrograda u Baku. U aprilu 1910. opet su ga uhapsili, ostao je sest meseci u zatvoru, zatim je opet proteran u vologdsku oblast, u Solvicegodsk, ovoga puta na devet meseci. Öd pisama koja je odatle pisao, policija je dva uhvatila i prepisala ih u svoju arhivu koja je sacuvana. Koba se u njima zalaze za Lenjinovu politiku, hvali je i trazi uspostavljanje centralnog rukovodstva u zemllji, koje bi povezivalo sav legalan, polulegalan i ilegalan rad stranke i rukovodilo radom stranke. Svoja iskustva stavlja na raspolaganje takvom rukovodstvu. U drugom pismu karakteristicna je recenica o rascepu medu socijaldemokratima u emigraciji, a on je, naravno, u tom rascepu na Lenjinovoj strani: »Opste uzevsi, radnici ovde pocinju da gledaju na one ,spol|ja' s prezirom, govoreci: neka se do mile volje veru po stenama, ali po nasem misljenju trebalo bi da se svako kome je stvarno stalo do pokreta, bavi svojim radom; sve ostalo doci ce samo öd sehe.« Ove reci su karakteristicne za tadasnje raspolozenje aktivista u zemlji, koji nisu imali sluha za nijanse ideoloskih i taktickih rasprava i sporova medu emigrantima. Jedna delegacija, koja je u to vreme otisla iz zemlje da se vidi s Lenjinom, cak je trazila öd njega da se man je bavi filozofijom, a vise prakticnim organizacionim radom. Ova recenica je karakteristicna i za sav kasniji öd-

80

81

nos prema nekim emigrantima, kakav je Staljin, posle revolucije, imao prema celokupnom bofjsevickoni rukovodstvu koje je pre revolucije godinama bilo najcesce u emigraciji, ukljuöujuci tu cak Lenjina, mada naravno prema drugima vise, a prema Lenjinu manje otvoreno, ocigledniije tek poslednjih meseci njegove bolesti, kad je Lenjin vec bio nemocan. U julu 1911. godine Koba je izdrzao svoje devetomesecno progonstvo, ostao je jos neko vreme u Vologdi, a u septembru je otisao u Petrograd gde je vec istog meseca ponovo uhapsen. Uoci Nove godine opet je proteran u Vologdu, ovoga puta na tri godine. U to vreme postaje clan rukovodstva stranke. Rascep u rusko(j revoluciji nije se mogao izgladiti. Pokusavali su to na vise plenuma i konferencija, ali bez uspeha. U nekakvoj arbitarskoj ulozi u tome su ucestvovali £ak nemacki socijaldemokrati, u nacelnim, pa cak i u banalnim pitanjima, pa je, na primer, posle tronedeljnog plenuma u Parizu 1910. godine, novac boljseviöke frakcije poveren na privremeno cuvanje Kautskorn, Meringu i Klari Cetkin. Likvidatori, otzovisti, ultimatisti, mahisti, bojkotisti, pomirUjivci, reformisti, vperjodovci nazivi su za neke struje u ruskoj socijaldemokratiji tog razdoblja, sä kojima su se sukobljavali Lenjinovi boljsevici. Ne upustajuci se u detalje tih sukoba, nyihova sustina se moze objasniti samo pomocu nekoliko pojednostavljenja. Menjsevicke i centrumaske grupacije su pod utiskom velikog osipanja ölanstva stranke posle 1906. godine, a ponegde cak »potpunog rasula i apsolutne demoralizacije«, kao §to su smatrali menjsevici, napustile revolucionarne pripreme i delovale samo Ijos u sindikatima, prosvetnim i vaspitnim druStvirna i slicnim legalnim organizacijama. Menjsevici su uglavnom digli ruke öd ilegalnog rada, likvidirali su ilegalne grupe (odatle naziv li'kvidatori), izdavali legalne listove, kao na primer Martov, Dan i Akseljrod »Glas socijaldemokrata« u Rusiji, ili polulegalne, kao Trocki »Pravdu« u Becu, povezivali se s liberalnim gradanskim politickim grupama i tako poku§avali da steknu legitimaciju pristojne, a ne prevratnicke i teroristicke politicke grupe koja moze da bude ugladen stranacki partner ostalih politickih snaga u zemIji. Bili su misljenja da je revolucionarna 1905. godina

carsko samodrzavlje u sustini vec svela na burzoasku monarhiju pa se sada strpljivim parlamentarnim radom treba zalagati za ucvrscivanje ustavne monarhije. Trebalo bi da se i u Rusiji postepeno razvija demokratija, kao sto se razvila u Engleskoij ili Nemackoj: zajedno s burzoazijom radnici treba da se bore za ustavne slobode, prvo za ustav kojim ce se ukinuti carsko samodrzavlje, zatim za zakone koji ce politicki zivot urediti tako sto ce interese radnika u politickom zivotu moci da zastupa socijaldemokrati ja, slicno kao u zapadnoj Evropi, sve dok dovoljno ne ojaca da joj savez s burzoazijom vise nece biti potreban. No, Lenjin je ostao pri svom programu, utvrdenom pre 1905. godine. »Socijaldemokrati su stvorili proletersku partiju koja se nece obeshrabriti posle prvog neuspelog vojnog napada. .. Ta partija ide u susret socijalizmu, ne daje da joj se vezu ruke i sudbina ishodom nekog razdoblja burzoaske revolucije«, pisao je, cvrsto odlucen da ne raspusti u poslednjoj deceniji stvorene i u mnogim akciijama i krvavim sukobima skolovane odrede svoje »partije-tvrdave«. Lenjin i Trocki su prvi konstatovali da je u postepenoj normalizaciji ruske privrede posle prevratnickih nemira 1905. godine sve vise ljudi dobijalo ne samo posao i hieb, vec i kap samopouzdanja. Medu njima je opet oziveo politicki rad. Studentske 'demonstraci[je povodom sahrane Lava N. Tolstoja novembra 1910. godine bile su jedan öd znakova novog vrenja u Rusiji. Trocki je, avgusta 1911. godine, u Bernu sazvao savetovanje na kome je trebalo uskladiti taktiku razlicitih menjsevickih grupa protiv boljsevika. Nekoliko öeonih ljudi nije doslo na savetovanlje; inace savetovanje nije sasvim uspelo. Lenjin je ulozio vise truda i imao vise uspeha sä konferencijom koja je odrzana januara 1912. godine u Pragu, i koju je pripremao skoro godinu dana. Konferenciija se prakticno pretvorila u prvi kongres nove samostalne boljsevicke partije. Obaranje carizma i osnivanje republike u kojoj radnicka stranka nece biti marginalna, vec glavna politiöka snaga — to je bio cilj koji je postavio Lenjin, a konferencija prihvatila. Konfiskacija velikih plemickih imanja i os'mocasovni radni dan bile su neke öd parola. Koliko su profesionalnim revolucionarima iz Rusije vec bi-

82

83

li dozlogrdili frakcionaski sukobi i medusobna emigrantska prepucavanja govori izjava jednog öd kavkaskih delegata, Spandarjana: »Ko hoce da radi, neka dode u Rusiju«. Na konferenciji je izabran novi, öisto boljsevicki Centralni komitet, u kome su bili Lenjin, Zinovjev, Svarc, Malinovski, Goloscekin, Ordzonikidze, Spandarjan, Bubnov, Smirnov, Kalinjin i Jelena Stasova. Partijska operativa u zemlji poverena je novom Ruskom birou CK, u kome su bili Ordzonikidze, Spandarjan, Goloäöekin, Stasova i Ivanovic-Dzugasvili. Centralni komitet je dobio pravo da u svoje redove bira nove clanove, sto je Lenjin odmah posle kongresa iskoristio: izabran [je Koba-Dzugasvili koji je u to vreme bio u zatoceniätvu u Solvicegodsku. Lenjin ga je poznavao pod imenom Ivanoviö. Ordzonikidze je Kobi u Vologdi javio da je postao clan Centralnog komiteta. »Veoma se obradovao, poruka je ostavila na njega snazan utisak«, javio je Lenjinu. Koba je pet dana kasnije otisao u prestoniou, u Petrograd. Zaduzenje koje ga je tamo cekalo, bilo je za njega visestruko karakteristicno. U Pragu su odlucili da dalje izgraduju i osposobl(javaju jezgro stranke, ilegalne grupe, a oko njih stvaraju obruc polulegalnih i ilegalnih organizacija svih vrsta. Odlucili su da iskoriste sve oblike ilegalnog politickog rada i prodru gde god je to moguce. Jedan öd tih zadataka bilo je pokretanje dnevnog lista. Trocki je u Becu novcem stranke izdavao list »Pravda«, koiji je medu radnistvom u Rusiji bio popularan. Na Lenjinovu inicijativu na praskoj konferenciji je odluceno da se becki list Trockog vise nece pomagati. Zatim je Lenjin odlucio da öd Trockog preuzme ime lista, za dnevni list koji treba da izlazi u domovini. Stranka je dala novac, a novinar i poslanik Dume i urednik boljsevickog nedeljnika »Zvezda«, Poletajjev, okupio je odgovarajuci broj urednika, medu kojima je bio i Koba-Ivanovic, novi clan CK — tako je rodena petrogradska »Pravda«, koja je prvi put izasla 5. maja 1912. godine u 60 000 primeraka. List su, kao sto 1922. godine, povodom desetogodisnljice njegovog izlazenja, skroimno pise Staljin, pokrenuli: dva poslanika, Poletajev i Pokrovski, dva pisca, Ol-

minski i Baturin, i on. Kasnije, u zvanicnoj Staljinovoj biografiji, naravno, pise drukcije: »Pravda« je osnovana u skladu s Lenjinovim uputstvom na Staljinovu inicijativu. Pod Stalljinovim rukovodstvom pripremljen je njen prvi broj i utvrcten njen pravac«. Novi dnevni list poceo je da izlazi u pravom trenutku, radnici i drugi prosto su ga razgrabili, kao sto bi razgrabili svaku informaciju koja bi se tih dana pojavila: u rudnicima zlata duz reke Lene u severnom Sibiru izbio je strajk, vojska je pucala na demonstrante, ubila dvesto sedamdeset i ranila dvesto pedeset radnika, posle cega po celoj Rusiji poöinje talas demonstracija i protestnih strajkova. Kako je dobar deo akcija lenskih rudnika imala carska porodica, medu fabrikantima i veleposednicima jos manje omiljena nego kod naroda, ogorcenost je zahvatila uistinu sve: liberalnu burzoaziju, radnike i inteligenciju. Nova »Pravda« imala je o cemu da pise i brzo je stekla stalan krug öitalaca. Trocki je iz Beca ostro protestvovao. »Krada«, pisao je, »uzurpacija«, koju je izvrsio »krug ciji su interesi u suprotnosti sä zivotnim potrebama stranke, krug koji zivi i uspeva samo u haosu i rasulu«. Trazio je da »Pravda« u odredenom roku promeni ime. Naravno, sä svojim zahtevom nije uspeo, kao sto nije uspeo ni sä konferencijom ruske soci(jaldemokratije, koju je u avgustu iste godine sazvao u Becu s namerom da ujedini sve protivlenjinski orijentisane struje. Boljlevici na konferenciju nisu dosli, a menj§evicke vode su Trockog samo zloupotrebile, kao glasnogovornika protiv Lenjina, znajuci isto tako dobro kao i sam Lenjin da Ije rascep neizbezan i da ga, na kraju krajeva, zele obe strane. Trocki, razume se, nije ni slutio da je u prvom broju »Pravde« bio prisutan i neki Koba-Ivanovic, njemu jedva poznat agitator sä Kavkaza, koga je dotle svega dva-tri puta video na konferencijama i kongresima u inostranstvu. Ivanovic Ije stvarno ucestvovao samo u prvom broju. Istoga dana kada je prvi broj »Pravde« izasao. Ivanovic je uhap§en, u trenutku dok je neoprezno napustao kucu Poletajeva; Poletajev je, naime, imao poslanicki imunitet i policija nije ulazüa u kucu, mada je znala da se u njo(i krije jedan öd clanova Lenjinovog CK.

84

85

iPrimerena njegovoj tadasnjoj vecoj ulozi u ilegalnom pokretu bila je i tadasnja njegova kazna: proteran je na tri godine u narimsku oblast uz Ob u severozapadnom Sibiru, odakle se nije moglo bezati tako lako kao iz Vologde. Ali Dzugasvili je bio odlucno resen da ne ostane dugo u izgnanstvu. Oni koji su tamo bili proterani — bilo ih je vise iz boljsevickih redova, medu njima kasniji predsadnik drzave Sverdlov i videniji komandanti Crvene arniije Laseviö i Smirnov — zimi nisu mogli nista drugo nego da pripremaju bekstvo koje je bilo izvodljivo samo niz reku kada se otopi led. Sverdlov [je u leto pokusao da odvesla Obom, caniac mu se prevrnuo, ispasli su ga sibirski seljaci i predali ga policiji. Koba se radije odlucio da s falsifikovanim dokumentima putuje kroz policijske kontrole, sredinom septembra ukrcao se na recni brod i posle dvanaest dana putovanja opet se nasao u Petrogradu. Pisao je za »Pravdu« i iz ilegale — gotovo svaku noc nocivao bi na drugom niestu — ucestvovao u legalnoj izbornoj kampanji. U Petrograd se naime vratio neposredno uoci izbora za Dumu. Sedam menjjsevickih i sest boljsevickih poslanika dobilo je dovoljno glasova za poslanicka mesta u Dumi; radnicki biraci bili su uglavnom na boljsevickoj strani. Bio je zatirn ilegalna Lenjinova veza sä grupom boljsevickih poslanika, koji bi u Dumi ponekad öd reci do reci citali izjave koje Ije bio napisao Lenjin, a preneo Koba-Ivanovic. Lenjin, koji se preselio u Krakov da bi bio blize granici, dvaput ga je pozvao na dogovor o politickim, organizacionim i novcanim pitanjima, a zatim ga je pocetkom 1913. godine pozvao na konferenciju Centralnog komiteta i partijskih radnika. »Doslo je vreme da okupimo snage i sabi[jemo redove u ilegalnim organizacijama«, pise Lenjin u to vreme, kad je osamostaljena boljsevicka stranka odista uzurbano osnivala nove mesne organizacije. Posle krakovskog savetovanja Dzugasvili odlazi na dva meseca u Bec. Lenjin mu kao Gruzijcu, pripadniku jednog öd ugnjetavanih naroda Rusi(je, porucuje duzi clanak o marksistickom gledanju na nacionalno pitanje. U beckim bibliotekama i kod austrijskih socijaldemok-

rata moci ce da dobije gradu o tome, u prevodima — Dzugasvili naravno nije znao nemacki — pomoci ce mu Buharin i Trojanovski, a nekim savetom i Trocki; svi su oni tada bili u Becu. Trojanovski, kasnije ambasador SSSR u Vasingtonu, zaista mu je pronasao prevodioce, koliko god Ije u tom trenutku mogao, i Dzugasvili je napisao »Marksizam i nacionalno pitanje«. Bila je to »uoci rata velika rec boljsevizma o nacionalnom pdtanju u medunarodnoj areni. Bila je to teoretska i pragmaticna deklaracija boljsevizma o nacionalnom pitanju«, citamo u Staljinovoj biografiji iz 1947. godine. To je tacno. A s marksistickog stanovista treba dodati: na zalost. Staljinove teze imale su veliki uticaj ne samo u Sovjetskom Savezu, vec i u medunarodnom komunistickom pokretu izmedu dva rata, koji je dugo putovao kroz vreme i zbivanja s primitivnim Staljinovim razmisljanjima pod miskom i nije ih se ni do danas potpuno oslobodio. Rec je o tome da je Staljin svoju omiljenu »mehaniku drustvenog razvoja«, da se posluzimo njegovom terminologi(jom, preneo i na ovu oblast. Lenjin je tekst hvalio pre nego sto je nastao, i dok je nastajao, ali posle objavljivanja n/ije ga vise pominjao, mada je sam redigovao konacnu verziju. To je bio drugi Dzugasvilijev clanak, potpisan ipseudonimom K. Staljin. Prvi put je taj potpis upotrebio nekoliko nedelja ranije. Ako imena nesto znace, Staljin se drugi put, i definitivno, rodio 1913. godine. Posle povratka u Petrograd mogao (je da radi jos samo nekoliko dana. Pocetkom marta, posle nepune pola godine slobode, opet se nasao u zatvoru, ovoga puta na tri meseca. Zatim je proteran visoko na sever, u turuhansku oblast uz veliku sibirsku reku Jenisej, prvo na postansku stanicu Kostinu, a u februaru 1914. godine na stanicu Kurejka koja se nalazila na samom polarnom krugu, bezmalo hiljadu kilometara öd najblize zeleznicke pruge. Odatle je bekstvo bilo moguce samo dobro izvedenom akcijom, skupom, velikom vojnicki organizovanom ekspedicijom koja bi trebalo da savlada ne samo neizmerna nenasel[jena prostranstva, nego i policijske i vojne odrede. Takve poduhvate boljisevici u to vreme nisu preduzimali. Staljin je u Kurejki ostao vise öd tri godine. S njtrn je bio Jakov Mihailovic Sverdlov.

86

87

U pismima odatle Sverdlov je pisao da Staljin ne odrzava red u sobi koju su delili. Qpisao je ojuzavanlje na velicanstvenom Jeniseju: led puca uz uzasan tresak, voda nosi ogromne sante koje zajazuju reku, talasi Jeniseja udaraju o obale dok ne otkrune veliki grumen koji odnosi matica. Opisao je polarne noci: u Ijedanaest no<5u sunce mu pravo kroz prozor svetli u izbu, mada to krvavo-crveno sunce ne daje nikakvu toplotu. Za meteoroloske potrebe je merio temperature i padavine, i ponekog zimskog dana bi izmerio i do cetrdeset i pet stepeni ispod nule. Staljin se nije bavio takvim stvarima. Ziveo je na svoj nacin, drukcije öd ostalih zatocenika. Te tri godine u Kurejki öd njega su stvorile samotnjackog lovca koji moze da zivi sam, bez ljudi. Njegov deo sobe, u kojoj je ziveo sä Sverdlovim, bio je uvek pretrpan zamkama, mrezama i harpunima, koje je trebalo cistiti, krpiti i ostriti. Lovio je lisice u tajgi i divlje patke u tundri. Stanovnici tih krajeva, Ostjaci, naucili su ga kako da zimi na zamrznutoj reci probuäi otvor i lovi ribu. Ubrzo se toliko izvestio da je to radio bolje öd njih, pa su ga pitali kojom bajalicom navlaci ribe do svoje rupe. Danima bi ostaijao sam u pustari, zimi na krpljama ili jednostavnim skijama, leti u jakim cizmama, uvek s puskom preko ramena, sä zamkama, ubijenim zivotinjama ili njihovim kozama. Takav zivot njemu je odgovarao, nije tezio boljem. Kada se u prolece 1915. godine Sverdlov preselio 250 kilometara nize na jug, u selo Monastirskolje, kuda je carska vlada bila proterala i Kamenjeva, Spandarjana i boljsevicke poslanike Dume koji su agitovali protiv rata, Staljin ih je, doduse, posetio. ali vratio se u svoj u Kurejku, u divljinu. Antonov-Ovsejenko mladi pise da je Staljin tamo ziveo sä trinaestogodisnjom devojcicom koja mu je najpre rodila mrtvo dete, a zatim sina. Za taj odnos su se zainteresovali zandari i Staljin je potpisao da ce se devojkom ozeniti. Pricu o sinu sä turuhanskog severa navodi i Svetlana Aliluljeva u svojim inace nepouzdanim memoarima. Izjavu da je trinaestogodisnja devojcica ta-" mo zivela sä Staljinom dao je, prema Antonovu-Ovsejenku, Vladimir Hutulasvili 1927. godine u Okruznom komitetu u Bakuu. Antoiiov-Ovsejenko je otnnogo svojih

podataka dobio öd drugih zatvorenika u kazamatima i logorima duz Pecore i u Vorkuti za vreme drugog svetskog rata i posle rata. Izmedu ostalog i taj, prema kome (je turuhanski lokalni list 9. maja 1951. godine objavio fotografije junaka »velikog otadzbinskog rata«, medu njima i sliku nekog majora u kome su ljudi prepoznali tog Staljinovog sina. Legendu o vuku samotnjaku, u sto se pretvorio u te tri godine zivota u pusto§i sibirskog visokog severa, na izvestan nacin potvrduje pismo koje je 21. novembra 1915. godine pisao Olgi Alilujevoij, svojoj buducoj tasti. Zahvalivsi za paket i novac koji mu je s porodicom poslala kaze da mu novac ne salju jer je i njima potreban, ali moli da mu posalju razglednicu bilo kakvog predela, jer -je tamo göre sve sto vidi leti samo reka a zimi samo sneg pa zato »ludo cezne da vidi neki krajolik, pa makar samo na papiru«. Narocito zanimljive dogadaje iz tih sibirskih godina, sä pravim vucjim pogledom na svet i coveka, pricao je u kremaljskom dvorcu apsolventima vojne akademije Crvene armije 4. maja 1935. godine: »Secam se slucay'a u Sibiru, gde sam neko vreme bio u progonstvu. Bilo je prolece, vreme poplava. Trideset ljudi je otislo na reku da skuplja drva koja je nosila pobesnela struja. Predvece su se vratili u selo, ali bez jednog druga. Na pitanje gde je trideseti, ravnodusno su odgovorili da je ostao tamo. Na moje pitanje sta to znaci »ostao tamo«, isto tako ravnodusno su odgovorili: ,sta tu ima da se pita, udavio se, naravno'. I odmah je nekom öd njih pocelo da se zuri, eto, mora da ide da napoji kobilu. Prebacio sam im da im je vise stalo do stoke nego do ljudi, a jedan öd njih mi je uz opste odobravanje ostalih odvratio: ,Zasto da zalimo ljude? Ljjude uvek mozemo da napravimo. Ali kobilu . . . hajde, probaj da napravis kobilu'«. U knjizi /. Staljin: Pitanja lenjinizma, Moskva 1939, odakle je citiran ovaj odlomak (prema izdanju na slovenackom (jeziku iz 1948. godine) ovaj tekst se nastavlja ovako: »(Opsti zagor u sali.) To je slika koja mozda nije mnogo znacajna, ali je veoma karakteristicna. Cini mi se da je ravnodusni odnos nekih nasih vodecih organa prema ljudima, prema kadrovima, i nesposobnost da

88

89

ih cene, ostatak onog cudnog odnosa prema Ijudima, koji sam upravo opisao u prici iz dalekog Sibira«. Kada je Staljin to govorio, u malju 1935. godine, proslo je pet meseci öd smrti Serge ja Kirova, tri i po meseca öd procesa protiv Zinovjeva i Kamenjeva i mesec dana öd uvodenja smrtne kazne za deou, stariju öd dvanaest godina. Velika cistka bila je u punoni jeku i sav Sovjetski Savez (je znao da ljudi u zemlji umiru kao niuve. »Ostaci onog cudnog odnosa prema Ijudima« pali su mu na pamet upravo u trenutku kada je taj »ravnodusni odnos nekih nasih vodecih organa prema Ijudima« uveliko sprovodio on sam. Ucio se tom odnosu prema Ijudima, toj u azijskim zivotnim i drustvenim uslovima utemeljenoj ne-vrednosti ljudskog zivota, posle rani|jih stanica svog zivotnog puta sigurno i u severnim pustarama duz Jeniseja. Coveku koji zudi za borbama i sukobima, za aktivnim zivotom medu masama, tri godine samoce moraju da ostave neizbrisive tragove. Uostalom, tri godine sibirske samoce ostavile bi traga u svakom coveku. Sredinom 1916. godine, carska vlast je odlucila da u vojsku pozove cak one iz zatvora i progonstva. Staljin i ostali zatocenici iz Kurejke putovali su gotovo dva meseca do zeleznice, i dalje u Krasnojarsk. Staljina nisu uzeli u vojsku. Njegov predratni zvanicni biograf Jaroslavski to objasnjava time sto »je bio poznat kao opasan« prevratoik. Ani Alilujevoj je Staljin rekao da ga nisu uzeli zbog sakate leve ruke, mada je to bio samo izgovor, »jer sam bio nepozeljan element«. Medutim, u zvaniönoj biografi^i iz 1947. godine Staljin ipak postaje vojnik: »U decembru 1916. godine Staljin je mobilisan i po etapama odveden prvo u grad Krasnojarsk a zatim u Acinsk«. Sluzenje vojske, dakle, prema drugoj biografiji, nije izbegao; iako je to bila carska armi|ja, ipak je bio patriot. » . . . a zatim u Acinsk.'Tamo je saznao za februarsku revoluÄju. 8. marta Staljin napusta Acinsk i sä puta salje pozdravni telegram Lenjinu u Svajcarsku«. Naravno, öd predratne biografije Jaroslavskog do posleratne iz 1947. milioni su ne samo sluzili vojsku nego i poginuli u ratu; dezerterstvo, pa oslobadanlje vojne obaveze zbog sakatosti, smatralo se necasnim. Odatle ova mala izmena u biografiji generalisimusa Staljina.

No onaj telegram zaista je poslat Lenjinu 21. marta 1917. iz Perma i glasio je: »Drugarski pozdrav. Danas odlazimo u Petrograd. Kamenjev, Muralov, Staljin«.

Pocetkom revolucionarne 1917. godine dosao je kraj Staljinovih tamnovanya i zatocenistva. Tada je zavrseno jos jedno poglavlje njegovog zivota koje je, medu ostalim nejasnim i malo osvetljenim, najmanije razjasnjeno, premda sve novije zapadne Staljinove biograf ije navode i podatak da je Koba-Ivanovic carskoj tajnoj policiji, po potrebi navodno, davao informacije o ilegalnom pokretu kome je pripadao da bi u zamenu za to ponekad dobio pasos, blazu kaznu ili cak pustanje na slobodu. Mnoge öd ovih optuzbi providne su izmisljotine njegovih protivnika. Medu onima kojje zasluzuju ozbiljnije razmatranje paznju privlace tri nadova: pismo pukovnika Ohrane A. M. Jerjomina, Ohranin dosije o njenom agentu Dzugasviliju, koji su, navodno, imali u rukama Tuhacevski i drugi generali Crvene armije 1937. godine, i Ivanovicev pasos koji je izdala Ohrana za put na stokholmski kongres 1906. godine. Posle drugog svetskog rata u Syedinjenim Americkini Drzavama pojavilo se pismo koje je, navodno pukovnik A. M. Jerjomin, sef posebnog odseka peterburske policije (Ohrane) 12. jula 1913. godine poslao kapetanu A. F. Zeleznjakovu, oficiru Ohrane u Jenisejsku. »Obavestavam vas, postovani gospodine, o göre navedenom radi vase licne obavestenosti u vodenju vaseg istraznog rada«, pise Jerjomin Zeleznjakovu. A obavestio ga je o sledecem: Josif Visarionovic Dzugasvili-StaIjin, proteran u turuhansku oblast, dao je posle hapsenja 1906. godine nacelniku tbiliske policijske uprave obavestajne informacije. Nacelnik Ohrane u Bakuu dobio je 1908. godine öd Staljina vise obavestajnih izvestaja. Posle dolaska u Peterburg, Staljin Ije postao obavestajac peterburske Ohrane. Staljinov rad se isticao preciznoscu, mada je bio samo povremen. Posle praskog izbora u Centralni komitet i povratka u Peterburg, Staljin

90

91

je presao u otvorenu opoziciju protiv vlade i potpuno prekinuo veze s Ohranom. Pismo je kupila Tolstojeva ustanova u Njujorku za 9000 dolara. Pokusavaljuci da utvrde njegov izvor, utvrdili su da je pukovnik Jerjomin zajedno s poro'dicom nestao u danima revolucije 1917. godine. Ni covek kome je pismo bilo upuceno, nije se mogao pronadi. Ali utvraen je »zivotni put« pisma. Nacelnik Ohrane u Jenisejsku bio je pukovnik Viktor Nikolajevic Rusjanov, ko(ji je posle revolucije pobegao u Sangaj, gde se zaposlio kao §ofer u bogatoj americkoj porodici. On je prvi prodao pismo. Pismo je zatim putovalo preko drugog sangajskog emigranta, profesora Golovaceva, trecem, bivsem ruskom diplomati u SAD Bahmetovu. Rusjanov je iz Rusije poneo nekoliko dokumenata iz Ohraninih arhiva s originalnim zaglavltjima i potpisima visokih oficira. Naravnp, siroko je poznavao obicaje i prilike u Ohrani. No nije mogao da zna pojedinosti iz tadasnjeg boljsevickog podzemlja; nije mogao da zna da 1913. godine »Staljin« prakticno jos nije postoijao; krajem 1915. godine Lenjin je u Rusiju pisao da je zaboravio pravo prezime clana svog Centralnog komiteta Kobe i trazio da ga o tome obaveste, dakle Kobe, a ne Staljina; nije znao da je pre hapsenija 1913. godine Dzuga§vili svega nekoliko puta upotrebio ilegalno ime Staljin koje tada nije bilo poznato cak ni medu boljsevicima, a kamoli policiji. Uostalom, americki istoricari su na osnovu niza drugih znakova kasnije utvrdili da je pismo falsifikovano, izmedu ostalog na osnovu uporedivanja 85 originalnih Jeitjominovih potpisa na raznim dokumentima, sä potpisom na tom pismu. Jerjominovo pismo se tako pridruzilo onim istori]'skim »oktricimia« koja uzburkaju javnost da bi se kasnije ispostavilo da je u pitanju falsifikat. Vise öd samog pisma zanimljive su okolnosti njegovog nastanka i njegovog puta u javnost: koje karakteristicno govore zasto i kako dolazi do takvih afera. Druga prica o Staljinovoj saradnji s Ohranom vezuje se za marsala Tuhacevskog. Ostala je nerazjasnjena do danasnjih dana.

Godine 1936. dva oficira NKVD iz Kijeva preturala su po lenljingradskim arhivima Ohrane. Bilo im je naredeno da potraze materijale koji terete razne optuzene koji su se nasli pred sudoviina u velikom talasu staljinistiökih cistfci. U tom poslu, u dotle nepreglednim hrpama papira, nasli su nesto sasvim drugo: dosije iz arhive podnacelnika peterburske Ohrane Visarionova, u kome su skupljeni Staljinovom rukom pisani izvestaji i obavestenja, data Ohrani pre 1912. godine. Oficiri su u rukama imali ni manje ni viäe nego dokaz da je Stalin bio agent Ohrane. Opasne papire su odneli u Kijev. Tamo su hijerarhijskim redosledom dosli u ruke tadasnjeg ukrajinskog politickog rukovodioca Kosjora i vojnog komandanta Ukrajine Jakira. Jakir ih je odneo pravo marsalu Tuhacevskom, komesaru za narodnu odbranu. Ova(j ih je pokazao svom zameniku, generalu Gamamiku, i jos nekima. Vojni rukovodioci koji su se upoznali s tim papirima toboze su odlucili da na konferenciji vojnog rukovodstva uhapse Staljina — pod zastitom vojske koja de zauzeti prilaze Kremlju i kljucne punktove u Moskvi — a zatim na zasedanju Centralnog komiteta iznesu Ohranine dokumente. Ovi papiri bi, naravno, bili samo put da se dode do cilfja: osloboditi zemlju terora koji je upravo tih dana bio na vrhuncu, zahvatio armiju i pretio da sudbonosno paralise odbrambenu snagu zemlje. Komandant Kujbisevske armijske oblasti general Dibenko je, navodno, Staljinu odao planove ceonih ljudi iz vojske. Jos iste noci kada je Dibenko to saopstio Staljinu, pocela su hapsenja u rukovodstvu Crvene armi[je. Tuhacevski, Jakir, Kosjor i niz drugih streljani su, Gamarnik je izvräio samoubistvo, öd dvojice oficira NKVD koji su nehotice otkrili Ohraninu fasoiklu jedan je streljan, a drugi se ubio. Kao sto rekoh: ova prica nije dokazana dokumentima; Ijedino je opisana u mnogim svedocenjima bivsih pripadnika NKVD, koji su pobegli na Zapad. Nije jasna svrha ove price, osim nekontrolisane osvetoljubivosti prema Staljinu, prema kojoj se tajanstvena Ohranina fascikla povezuje s procesom protiv Tuhacevskog i drugih generala, ako ta veza nije zaista i postojala. Niko ne moze da kaze koliko ima istine u tome.

92

93

Ni treca öd ovih prica do danas nije razjasnjena. Americki nedeljni list »Njusvik« objavio je 7. novembra 1966. godine sledeci tekst pod naslovom »Caristicki spijun pod imenom Staljin«: »Dzordz Kenan, bivsi ambasador Sjedinjenih Americkih Drzava u Rusiji i dobar poznavalac ruskih prilika, koji predaje na Institutu za visoke studi[je Univerziteta u Prinstonu, dugo je sumnjao da je Josip Staljin kao mladi boljsevik bio agent carske tajne policije. Sad ima za to i dokaze. Nedavno utvrdio je da je pasos kojji je Staljin dobio za put na partijski kongres u Stokholm 1906. godine, izdala tajna policija. Kenan je u svojim istrazivanjima otkrio i cinjenicu da je Stal|jin za vreme nekog partijskog seminara 1920. godine priznao da je bio carski agent. Ova izjava je objavljena u sovjetskom teorijskom casopisu kolji je pre nekoliko meseci nestao iz svih ruskih biblioteka. Kenan je istrazivao delatnost svakog pojedinog uöesnika one seminarske grupe, kao i gruzijskih i jermenskih komunista koji su bili u bliskoj vezi sä Staljinom u godinama öd 1906. do 1912. — i utvrdio da su dvadesetih godina svi bili likvidirani.« A »Njujork Tajms« je 31. oktobra 1966. godine objavio vest da je Kenan novinarima odbio dalji komentar u vezi s tun, izjavivsi samo da vest u »Njusviku« »nije sasvim tacna«. Samo onima koji ne poznaju raznovrsne metode delovanja uspesnih lilegalnih organizaci(ja, moze se ciniti cudnim sto clan jedne takve organizacije putuje po svetu s originalnim pasosem — jer ko ih poznaje zna da su u stanju da dodu i do neceg sto se dobija jos mnogo teze öd originalne putne isprave. Ako su urednici »Njusvika« smatrali da je originalna putna isprava sama po sebi znacaljan dokaz, Kenan sigurno nije delio njihovo misljenje. Pa ipak, u vezi s Dzugasvilijevim putovanjem u Stoknolm 1906. godine, ima dosta nejasnoca. Najveca öd njih je sigurno cinjenica da je svega nekoliko dana pre odlaska u Stokholm Dzugasvili uhapsen i posle nekoliko sati pusten, a carska policija (je dve nedelje kasnije otkrila i unistila tajnu stampariju u Avlabaru u Tbilisiju, koja je bila izuzetno dobro sakrivena: u nju se ulazilo iz nekog bunara u koji se trebalo spustiti petnaest metara duboko, stamparija je svuda bila okruzena elektricnim alarmnim uredaijima, u njoj se nalazilo

pet vagona raznog stamparskog materijala, oruzja, municije i eksploziva — a u vreme kada je tbiliska policija u vezi s tom stamparijom uhapsila 27 lica, Dzugasvili je bio u Stokholm, gde su pedantni Svedani zabelezili da je doputovao sä putnim ispravama koje je izdala tbiliäka policija na ime »Ivan Ivanoviö Visarionovic, novinar«. Kao sto rekoh: to se ne moze ni dokazati, ni osporiti, bar zasad. Na slucaju Jerjominovog pisma vidi se da i dokument na originalnom Ohraninom formularu, otkucan pisacom masinom kakve je koristila Ohrana, moze da bude falsifikat. Danas se jos ne zna da M je i u druga dva navedena slucaja — i mnogim drugim koji se ovde ne pominju — rec o falsifikatima. Tako sve ovo zasad nije nista drugo do nagadanje. Staljin je kasnije u malim i velikim stvarima bezbroj puta dokazao da je spreman da se privremeno poveze i s najcrnjim neprijateljem, samo ako to sluzi njegovim dugorocnim ciljevima. Jednostavno receno: da prividnom saradnjom zavara svog neprijatelja i iz toga za sebe izvuce korist. U poredenju s velikom igrom ja tebi — ti meni, odigranom kasnije s Hitlerom, za koju je zemlja platila stravicnu cenu, ne znace mnogo pojedine informacilje, koje su policiji pomogle da otkrije poneku tajnu stampariju, a Dzugasviliju da dobije poneku putnu ispravu ili nekoliko meseci slobode. Da je veoma rano naucio da trguje na takav nacin — samo su nagadanja. Nema dokumenata kojima bi se ove price mogle dokazati ili cak uvrstiti medu ostale gotovo svakodnevne poteze u bespostednom, stalnom propagandnom ratu kakvom je izlozen pokret koji je u Rusijji zapoceo Lenjin da iz nje »i§cupa iz korena sve azijatske crte«, i nastavio njegov ucenik Staljin koji se mnogo bolje snalazio u azijatsko(j realnosti i bio spreman da sve sto zna — bez predrasuda upotrebi.

TRECA GLAVA

U REVOLUCIJI I GRADANSKOM RATU
Februarska gradanska revolucija za nisku cenu obara carsko samodrzavlje koje je trajalo vise stotina godina: 1500 mrtvih i ranjenih — Rascep u boljsevickom rukovodstvu: koliko decenija ili cak vekova, prema Marksovom ucenju, treba da prode izmedu gradanske i proleterske revolucifje? — Staljin izuzetno na strani »umerenih« i protiv Lenjina — Trocki prilazi boljsevicima tri meseca pre revolucije — Lenjin opet u matt jini, vecina boljsevickog rukovodstva je protiv ustanka, all Staljin je odsad cvrsto na njegovoj strani — Bolpevici u oktobarskoj revoluciji preuzimaju vlast; u prevratu gine pet mornara i jedan vojnik — Boljsevici odbacuju saveznike iz ostalih levih stranaka: »Nosite se gde vam je mesto: na smetliste istorije!« — Staljin, narodni komesar za narodnosti u prvoj Lenjinovoj vladi, obavestava Finsku o nezavisnosti — Cetrnaest miliona vojnika na frontu »nogama glasa za mir« i bolysevici moraju da prihvate surove nemacke rnirovne uslove — Staljin postaje nenadoknadivi Lenjinov pomocnik u poplavi administrativnih poslova — Armije belih generala i intervencionisticke trupe iz cetrnaest zapadnih zemalja pokusavaju da uniste crvenu republike — Staljin cvrstom rukom zavodi red u pozadini ratista gradanskog rata — Ignorise naredenje Vrhovne komande i ulazi u prvi veci ijavni sukob s Trockim — Staljinova slavoljubivost doprinosi boljsevickom porazu u ratu s Poljacima — U martu 1919. godine Staljin se drugi put zeni, vise nego upola inladoni Lenjinovom sekretaricom Nadezdom Alilujevom, u cistkama dvadeset godina kasnije naredice da se streljaju oba njegova svedoka sä vencanja.
l

Sve je ogromno u ogromnolj Rusiji, pa se i za vreme prvog svetskog rata sve desavalo u ogromnim razmerarna: nedostatak oruzja i municije, nesposobnost komandnog kadra, korupcija vlasti, ratno profiterstvo, krv prolivena po ratistima. Godine 1917. poginulo je dva i po miliona ljudi, prebrojano je tri miliona ranjenih i zarobljenih, milion dezertera i skrivaca. Godine 1916. oko milion radnika ucestvuje u 1500 stra(ikova. Seljaoi kradu veleposednicko zito i pale plemicke domove. U srednjoj Aziji nastaju oruzani odredi ratobornih, tek pokorenih pripadnika ugnjetavanih naroda i plemena, koji napadaju policijske stanice i kasarne, unistavaju ih i uspostavlijaju svoju polufeudalnu, polunacionalisticku vlast. Godina 1917. u Petrogradu pocinje strajkovima i demonstracijama; gladan narod trazi hleba. Neposredno pre toga, krajem 1916. godine, nezadovoljstvo gradanstva i plemstva politikom dvora, kojoj su zamerali pronemacku orijentaciju, dovodi do ubistva monaha Raspucina, dvorskog mudraca i vraca. Inace, dogadaji su u pocetku veoma podsecali na one iz 1905. godine: ugled cara i vlasti pol[juljan je ratom, radnici bez pravog rukovodstva sä strajkova i demonstracija prelaze na ustanak, koji izbija u velikim gradovima, pre svega u Petrogradu i Moskvi. 8. marta (po starom ruskom kalendaru dve nedelje ranije, otuda »februarska revolucija«) strajkovi u pojedinim velikim petrogradskim fabrikama prerastaju u opsti strajjk. Umesto u fabricke hale, radnici izlaze na

98

99

ulice. Prvoga dana policija rasteruje radnike pendrecima, drugoga dana konjica bicevima, treceg dana policija puca u masu, a demonstrantima se postepeno pridruzuje i vojska. Vojnici i radnici zauzimaju skladista oruzja, upadaju u policijske stanice, [jurisaju na zatvore i oslobadaju politicke zatvorenike. Vise pod pritiskom revolucionarnog vrenja nego po sopstvenoj volji, 15. marta Duma imenuje privremenu vladu. Tri dana ranije obrazovan je Petrogradski radnicki sovjet, kome ubrzo prilaze delegati pobunijenih vojnih jedinica. Najjaci su u Sovjetu bili socijalni revolucionari (eseri), umereni socijalisti koji su resavanje nekih znacajnih pitanja, na primer podelu pleniicke zemlje seljacima, hteli da prepuste ustavotvornoj skupstini. Drugi po snazi u Sovjetu bili su merjpevici, treci boljsevici. Najveci uticaj u privremenoj vladi imali su konstitucionalni demokrati (kadeti), stranka koja inace nije imala podrsku sirih masa. Socijalistickim strankama je ponudeno ministarstvo za pravosude i rad; na mesto ministra dolazi socijalni revolucionar Kerenski, i to posto je ovo mesto odbio Nikolaj Cheidze, predsednik Petrogradskog sovjeta i StaIjinov poznanik iz Batumija, gde se kao voda tamosnije socijaldemokratije vec 1901. godine sreo sä Staljinom i nazvao ga »dezorganizatorom« i »ludakom«. Predsednik vlade postaje liberalni knez Lvov. Car Nikola II odrekao se prestola 15. marta. Posle 304 godine, koliko je proslo otkako je prvi Romanov zauzeo carski presto, dinastija Romanovih nestala je iz istorije. S nijoni je nestao ruski carizam koji je svega nekoliko dana pre tih dogadaja vecina podanika imperije osecala kao tezak teret nad Rusijom, ogroman, tajanstven, nepomeriv. Sam Lenjin je sest nedelja pre tih dogadaja, star 46 godina, u trenutku slabosti pred svaj carskom publikom rekao: »Mi stariji verovatno nikada necemo doziveti odlucuijucu bitku buduce revolucije«. Pa ipak je carizam pao, kao sto se kasnije izracunalo, »za svega sto sati«. Sto sati posle onog osmomartovskog jutra, kada je Petrograd osvanuo na 43 stepena ispod nule, kada se zaledilo 1200 lokomotiva i stalo 57000 teretnih vagona, öd kojih je trebalo da mnogi u izgladnelu prestonicu dovezu zita, brasna, ulja i mesa; pekare su ostale prazne a mase su u ocaju i besu izasle na ulice s povicima »dole rat«, »dole apsolutizam«. Ivan Bolot-

nikov, Stjenka Razin, Kondratij Bulavin, Jemeljan Pugacov, dekabristi i mnogi drugi koji su glavama platili pobunu protiv cara, medu njima i Lenjinov stariji brat Aleksandar Uljanov, bili su osveceni. Revolucija je pobedila zapanjujuce lako. U nekim kasarnama vojnici su pucali u oficire, nekoliko policijskih stanica je zapaljeno, neke öd njih, izgleda, zajedno s policajcima, u Petrogradu i Moskvi su se vodile krvave ali kratke ulicne borbe. Zrtava prevrata, mrtvih i ranjenih, bilo je ako hiljadu i po. Na petrogradskim zeleznickini stanicama predstavnici svih levih stranaka docekivali su i pozdravljali zatocenike, svoje vode koji su se vracali iz Sibira, i one iz inostranstva. Kamenjev, Muralov i Staljin putovali su öd Ahcinska do Petrograda cetiri dana, 25. marta bili su ponovo u prestonici. Boljsevicki deo sociy'aldemokratije u Petrogradu u vreme upravo prohujale revolucije bio je bez pravog rukovodstva. Odmah posle prevrata opet je pocela da izlazi »Pravda«; uredivali su je Sljapnikov, Zalucki i Molotov. »Pravda« je ostro napadala privremenu vladu i trazila da se ona obori, iako je dobar deo boljsevika hteo da saraduje s drugim revolucionarnim strankama, pa i s vladom »u borbi s reakcijom i kontrarevolucijom«. I Kamenjev, tih dana najugledniji boljsevik u gradu, bio je istog misljenja. U tome se prilicno slagao s menjsevicinia, da treba podrzati privremenu vladu koja mora da sprovede i ucvrsti burzoasku revoluciju. Godine 1929. Sljapnikov ovako opisuije posledice ovih nesuglasica izmedu petrogradskih boljsevika u martu 1917: »Stvar nije ostala u granicama kritike unutar partije. Drugovi Staljin, Kamenjev i Muranov su odlucili da uzmu .Pravdu' pod svoje i da je okrenu u svom pravcu. Drug Staljin je delovao sä nadleznostima clana CK, drug Kamenjev kao ölan redakcije centralnog glasila. Zajedno s delegatom u drzavnoj Dumi, drugom Muralovim, u redakciji ,Pravde' su izveli prevrat... Taj redakcijski prevrat je otkrivao duboke nacelne nesuglasice...« Posto je s Kamenjevim preuzeo »Pravdu«, Staljin u svojim clancima vise nije bio tako pomirljiv prema privremenoj vladi kao Kamenjev, mada ni toliko ostar kao

100

101

ranije Sljapnikov i Molotov. Izabrao je kompromisni srednji put. 16. aprila u Petrograd se vratio Lenjin, posle voznje kroz Nemacku u cuvenom plambiranom vagonu. Vagon u sustini nije bio plombiran. Mihael Morozov, jedan öd Staljinovih zapadnih biografa, razgovarao je 1954. godine u Bebri u Hesenu (SR Nemacka) sä dvojicom penzionera: sä masinovodom i konduikterom tog cuvenog voza. Obojica su tvrdili da je vagon bio normalno zatvoren i da ni u jednom trenutku za vreme puta nije bio plombiran. Lenjin je jos iz emigracije obavestavao o svom nepomirljivom stavu prema privremenoij gradanskoj vladi: »Nikakvog zblizavanja s drugim strankauma, ni sä kirn! Ni trunke poverenja i podrske vladi. ..« Jos dok je bio u Svajcarskoj, odlucio je da razdoblje öd gradanske do proleterske revolucije ne treba da traje toliko dugo, cak mozda nekoliko generaoija, kao sto su dotle smatrali evropski socijaldemokrati. Ono mora biti sto krace. Njegovoj januarskoj rezignaciji, kada je rekao da njegova generacija nece doziveti revoluciju, posle pada carizima u martu vise nije bilo ni traga. Dok ga je odusevlijena masa posle doceka na zeleznickoj stanici nosila na rukama, uzvikivao je: »Zivela svetska proleterska revolucija!« Staljin, koji je svega dva dana pre Lenjinovog povratka podrzavao pomirljivi slav vecine petrogradskih boljsevika o potrebi ujedinjavanlja menjsevika i boljsevika, kao da medu njima nema vecih nesuglasica, morao je da zna za Lenjinove nepomirljive poruke iz emigracije. Pa ipak se predomislio tek posle Lenjinovog povratka, mada ne odmah; u pocetku se suprotstavljao Lenjinovirn cuvenim aprilskim tezama o prelazenju burzoasko-demokratske revolucilje u tsocijalistiöku koja treba da bude drugi stepen revolucije, na kome ce proletarijat bur/oaziji preoteti vlast. »To je sema bez cinjenica i zato ne odgovara«, rekao je Staljin o Lenjinovim tezama. Ipak svoj stav nije suvise glasno iznosio, prepustao je to radiije Kamenjevu koji je u »Pravdi« pisao: »Sto se tice opste seme druga Lenjina, ona za nas nije prihvatljiva jer shvatajuci burzoasko-demokratsku revoluciju zavrsenom smatra da ona bez odlaganja treba da prede u socijalisticku«. Isti stav Kamenjev je zastupao i

na 'konferenciji koja je odrzana uoci prvog maja po starom ruskom kalendaru, a po nasem u drugoj nedelji maja: tvrdio je da zemlja nije zrela za socijalisticku revoluciju, da njena pobeda nije moguca jer za nJju ne postoje objektivni uslovi, da sä vladom treba saradlvati sä stanovista opozicije, kontrolisati je, dakle, iz klupa opozicije u buduceni parlamentu. Tek na toj konferenciji Stalijin otvoreno prelazi na Lenjinovu stranu i kaze: »To sto predlazu Kamenjev i Zinovjev, u stvari vodi omogucavanju organizovanja kontrarevolucije«. U oceni tog razdoblja u Istoriji VKP(b) iz 1929. godine jos se govori da je Staljin podrzavao pogresne stavove Kamenljeva — dok u izdanju iz 1933. godine i u kasnijim izdanjima o tome, naravno, vise nema ni pomena. Sam Staljin je 1924. godine, u predgovoru za brosuru svojih govora, napisao da je u aprilu 1917. godine »kao vecina stranke imao pogresan stav. Krajem aprila opredelio se za Lenjinove teze«. Kasnije je i on o tome samo cutao. Nije tesko objasniti kako se Staljin, koji je oduvek bio covek akcije, uvek za udarnu, ratobornu politiku, tada nasao u taboru pomirljivih i umerenih, u taboru suprotnom Lenjinovom. Prvo, Kamenjev i Muralov, s kojima je doputovao iz progonstva i s kojima je prvih nedelja u Petrogradu saradivao, bili su ugledniji öd njega, a obojica su na prevrat i dogadaje posle prevrata gledali u skladu s klasicnim marksistickim postavkama, pa je tako i on delio njihovo misljenje. Ne samo Kamenjev vec i Kaljinjin, Rikov i Tomski su govorili da zastupalju »stari boljsevizam« — upotrebljavali su upravo taj izraz — i da ga stite öd novog, Lenjinovog. Lenjin je zapravo u tom slucaju izmenio marksistiöku semu drustvenog razvoja i uneo u nju potpuno nove, marksistima dotle nepoznate i zato tesko prihvatljive elemente. I drugo — nije bilo poslednji put da se Staljin u sukobu dva suprotna krila u rukovodstvu zemllje drzi negde u sredini da bi kasnije, posto se ispostavi koja strana ima vise izgleda na pobedu, presao na tu stranu. Aprilska konferencija, na kojoj su na kraju prevagnuli Lenjinovi stavovi, predstavljala ije pravi pocetak priprema za boljseviöku revoluciju. Staljin je tada bio jedan öd devet clanova Centralnog komiteta partije i devet godina posle toga seca se: »Tamo, u krugu rus-

102

103

kih drugova, u neposrednoj blizini velikog ucitelja proletera svih zemalja druga Lenijina, u vihoru velikih bitaka izmedu proletarijata i burzoazije, u okolnostima imperijalistickog rata, prvi put sam shvatio sta znaci biti jedan öd voda velike partije radnicke klase. Tamo, u krugu ruskih rädnika, oslobodilaca ugnjetavanih naroda i pionira proleterske borbe svih zemalja i naroda, doziveo sam svoje trece revolueionarno krstenje. Tamo u Rusiji postao sam pod Lenljinovim vodstvom jedan öd majstora revolucije«.

Tri dana pre obrazovanja privremene vlade kneza Lvova, u februarskoj revoluciji osnovan je Petrogradski sovjet. Vec svojim prvim ukazom podredio je sebi vdjsku, tacnije, hteo je da je podredi, jer je formalno a delimicno i stvarno komandu nad vojskom imala vlada. Öd tog trenutka vlast je u prestonici uvdostrucena: s jedne strane vlada, s druge sovijet. To je vazilo i za druge gradove, gde su se takode ubrzano osnivali sovjeti. A vazilo je i za vojsku; i u vojnim jedinicama u zemlji i na frontu vojnici su birali sovjete koji su se komandantima mesali u komandovanlje. U celoj zemlji je zavladalo dvovlasce. Vlada je odlucila da u jesen sazove ustavotvornu skupstinu, a u meduvremenu je nastavila da vodi rat govoreci cak o osvajanju Carigrada, Jermenije i severne Persije, o podeli Austrougarske i Turske. Petrogradski sovjet, kolji nije bio organizovan kao organ vlasti, mada su ga sovjeti po drugim gradovima priznavali kao nekakvu svoju vladu, bio je u rukama socijalnih revolucionara i merijsevika koji su se radije pripreniali za ulogu jedne öd parlamentarnih stranaka u buducoij burzoasko-demokratskoj republici nego na preuzimanje vlasti. Vodeci takvu politiku, razumljivo je sto su i vlada i sovjet izbegavali medusobne sukobe i pokusavali da saöuvaju labavu ravnotezu moci dok ustavotvorna skupstina, cije se sazivanje iz dana u dan odlagalo ne ucvrsti nove institucije vlasti.

Ostajanlje na pola puta i neodlucnost u prevratnicka vremena ne mogu da dobiju niciju podrsku jer u krajnjoj liniji nikoga ne zadovoljavaju. Bilo je zato prirodno sto su Lenjinovi boljsevici, koji su istakli parolu *svu vlast sovjetima«, postajali svakim danom sve snazniji. Mada u paroli vlada nije pominjana, to je dpak znacilo da jednom öd suprotstavljenih blizanaca koji su delili vlast treba uzeti polovinu vlasti i dati je celu u ruke revolucionarnih stranaka, zastupljenih u sovijetima. A tamo je boljsevicki uticaj naglo rastao, kao sto je rasla i Lenjinova partija: pocetkom maja imala je 80 000 clanova, krajem jula 175000, u septembru 240000, a krajem oktobra vec 400000 za proletersku revoluciju i diktaturu proletarijata cvrsto opredeljenih clanova. U drugim gradovima i u unutrasnjosti boljsevici su bili jos uvek slabi; na prvom kongresu sovjeta u junu imali su svega 105 delegata, naspram 248 menjsevika i cak 285 socijalnih revolucionara. Ali u Petrogradu su osvajali vecinu u oblasnim, rejonskim sovjetima, koji su slali delegate u centralni sovjet, tako da je u »glavnom stabu revolucije« iz meseca u mesec jacao boljsevicki uticaj. U maju je u Petrograd stigao Trocki, sä zakasnjenjem jer su ga uz put Englezi internirali u Halifaksu. U pocetku se nadao da ce se sve struje u ruskoj socijaldemokratiji, poslednjih petnaest godina sukobljene i sve vise neprijateljske jedna prema drugoj, ujediniti i jedinstveno nastupiti u tom prelomnom, odlucujucem casu. »Nisam gubio nadu da ce menjsevici uciniti levi zaokret, i na sve nacine sam nastojao da dode do ujedinjavanja. Tek za vreme rata sam se definitivno uverio da su svi ti napori bez izgleda. U Nijujorku sam pocetkom marta napisao seriju clanaka, posvecenih klasnim snagama i perspektivama ruske revolucije. U isto vreme Lenjin je iz Zeneve poslao u Petrograd svoja ,Pisma iz daljine'. Napisani na dva mesta koja je delio okean, nasi clanci su dali istu analizu i iste prognoze. Sve osnovne formulaoije — odnos prema seljacima, prema burzoaziji, prema privremenaj vladi, prema ratu, prema medunarodnoj revoluciji — bile su potpuno iste«. Tako kasnije Trocki objasnjava svoj prelazak na boljseviöku stranu. Razumljivo, Lenjin je u svotju stranku rado primio nekadasnjeg predsednika Petrogradskog sovjeta iz 1905. godine: pored toga sto je bio vest organizator, öd-

104

105

lican govornik i zato omiljen narodni tribun, an je svojim prilazenjem boljsevicima (jasno dokazao da nisu zatvorena sekta ekstremista, kao sto su im zamerali, vec su otvoreni prema svakom ko prihvata Lenjinov revolucionami program. Zato je Lenjin, kada su ise 10. maja sastali, ponudio Trockom i njegovima razne vodece polozaje u stranci bez ikakvih uslova, nepominjuci njihovo ostro suprotstavlijanje u godinama pre rata. Trocki je neko vreme jos zadrzao izvesnu nezavisnu ceiitralnu poziciju i izdavao je svoj list, all je u meduvremenu svojim briljantnim govorima, koje je povremeno drzao u Petrogradskom sovjetu i gotovo svasko veöe u cirkusu Modern kojji je bio masovna tribina za raspravljanje o svakojakim dnevnim i svim ostalim politickim pitanjima, postajao prvi tribun razdoblja izrnedu dve revolucije, februarske i ofctobarske, u kome je Lenjin manje javno nastupao, i manje pisao. U julu (je definitivno prisao boljsevicima, koji su ga vec u avgustu izabrali u svoj Centralni komitet, a kada je u septembru izabran za predsednika Petrogradskog sovjeta, on je na tarn polozaju zastupao boljsevicku politiku iako je u pristupnam govoru rekao da ce sovjet delovati u duhu zakonitosti i potpune slobode za sve stranke koje su u njemu zastupljene. Neosporan autoritet koji je u to vreme imao Trocki u celoj ruskoj socijalnoij demakratiji, öd njene levice do desnice, i u svim njenim strujama, a time i u sovjeti-ma, bio je veliki dobitak za boljsevike. Staljin je tih meseci radio u oblasti koja ije bila njegova jaka strana: na organizacionim poslovima. Dobro je zapamtio pauke iz rnarta i aprila, kada je bio medu Lenjiinovim protivnicima »usled odredenog oklevanja kod vecine u nasoj partiji«, kada je bilo »vrerne da se naglo prelomi sä starim pogledima« i kada »po zatvorima i proganstvima rastureni bol|jsevici, koji su se upravo zaputili sä svih krajeva Rusije da izrade novu platformu, nisu umeli da se snadu u novoj situaciji« — kao sto se pravdao sedam godina kasnije. Utvrdivanje politicke strategije je prepustio jacima i iskusnijima u toj struci: drzao se Lenljina i izvrsavao njegova uputstva. Dogadaji su mu dali za pravo. A ti su dogadaji, ukratko opisano, tekli ovako: Prve tri nedelje juna u Petrogradu je zasedao Sveruski kongres sovjeta. Öd 820 delegata, koji su predstav-

Ijali oko 20 miliona svojih biraca, bilo je 105 bolpevika. U raspravi koja se na Kongresu vodila o ucescu levih stranaka u gradanskoj vladi, menjsevicki voda Cereteli je rekao da je nuzna koalicija jer u Rusiji trenutno nema stranke kqja bi bila spremna da preuzme svu vlast. Ustao je Lenjin i izjavio: »Takva stranka postoji! Nijedna stranka se toga ne moze odreci, i nasa partija se toga ne odrice: svakog trenutka je spremna da preuzme svu vlast«. Eserska (S. R. = socijalni revoluoionari) i menjsevicka vecina u sovjetu prapratila je Lenyinove reöi glasnim srnehom. Staljin je na kongresu odrzao referat »O narodnom pokretu i narodnim pukovima«; u armiji koja je bila u raspadu nastajale su, naime, ukrajinske, finske, letonske, kavkaske i druge po nacionalnoj pripadnosti sastavlijene jedinice i boljsevici su taj pokret podrzavali. Kongres je izabrao Centralni izvrsni komitet sovjeta, u koji je uz neke druge boljsevike izabran i Staljin. Eseri i menjsevici 18. juna organizuju u Petrogradu demonstracije sä ciljem da se pokaze snaga sovyeta, a istovremeno izrazi i podrska privremenoj vladi. U demonstracijama je ucestvovalo blizu pola miliona ljudi. Boljsevici su se pobrinuli da se öuju i vide i njihove parole: »Dole kapitalisticki ^ministrü«, »Svu vlast sovjetima!«. 1. jula je privremena vlada odlucila da krene s velikom ofanzivom na jugozapadnom frontu — kako bi izasla u susret zahtevima zapadnih saveznika, a i nadajuci se da ce joj uspeh na bojnom polju podici ugled i uticaj u zemlji. Poslednji put u tarn ratu mase ruske pesadije su u talasima i gotovo zbiijenim redovima koracale pravo u celjusti nemackih i austrijskih topova i mitraljeza. Gubici su bili ogromni. Posle deset dana bilo je jasno da je ofanziva prapala i vojska je na ratistima pocela da se raspada jos ociglednije i brze nego prethodnih meseci. Jedinice, kojje su se posle toga samo jos nesredeno povlacile, pocele su da otkazuju poslusnost kamandama. Svuda, kako na frontu tako i u pozadinskim garnizonima, poceli su da biraju voine sovjete koji su zahtevali da se rat okonca. Nezadovoljstvo u zemlji je dostiglo vrhunac. Ponestajalo je hrane, novac nijje imao vrednost, beda rnasa postajala je sve veca. Besmislena ofanziva izbila je bu-

106

107

retu dno: petrogradski vojni i fabricki sovjeti najavili su za 16. j,ul oruzane demonstraoije, najzesci su u tome bili kronstadski mornari. Boljsevicko rukovodstvo, koje jos nije büo spremno na oruzani sukob i sve sto bi iz toga nioglo da proistekne, pokusavalo je da demonstracije otkaze; to je bilo nemoguce pa je Lenjin pokusao da ih pretvori u miran i disciplinovan pohod, ali ni to nije uspelo. Prestonicke ulice i trgove su preplavile naoruzane mase. Zahtevale su öd sovjeta da obori vladu i preuzme vlast; uzbudeni vojnici i radnici su opkolili palatu u kojoy je zasedao Sovjet i pretili da ce pobiti vecinski deo Sovjeta, umerene socij allste. U vise delova grada izbili su sukobi i doslo je do puskaranja. Na kraju su boljsevicki agitatori, koji su imali tesku dvostruku ulogu, naime da huskaju protiv vlade i u isti mäh opominju demonstrante na red i disciplinu, uspeli da smire mase, koje su se razisle. U meduvremenu su u grad stigle vlastima lojalne jedinice koje su pozvali u pomoc vlada i rukovodstvo Sovjeta. Upale su upravo u pogromasku atmosferu koja se protiv boljsevika stvorila medu prestonickim gradanstvom, cinovnicima, liberalima i umerenim socij alistima. Kako su u demonstracijama psreovladivale boljsevicke parole, desnicarske i umerene socijalisticke stranke su kao inicijatore optuzile bolpevike, tvrdeci da su na taj nacin hteli da podignu opsti ustanak. Vladine snage zauzele su boljsevicEo sediste, porazbijale sve stamparske masine i potpuno unistile stampariju »Pravde« i u ulicnom teroru koji je trajao dva-tri dana krenule u lov na boljsevike. Desni listovi su objavili falsifikovane dokumente kojima su hteli da dokazu da Lenjin radi za nemacfci generalstab, a krivicu za potpuni neuspeh na frontu pripisali su bolj§evickcoj agitaciji koja je toboze uspela da rasturi armiju. Ubrzo se ispostavilo da su dokumenti bili falsifikovani, ali nalog za hapsenja Lenjina, Zinovjeva i Kamenjeva vec je bio izdat; Trockog u prvom trenutku nisu dirali, uhapsen je tek nesto kasnije. Boljsevicki vodi povukli su se u ilegalu. Staljin i Sergo Alilujev, nijegov bududi tast, organizovali su Lenjinovo bekstvo iz grada, a Staljin se krio kod Alilujevih. Pocetkom avgusta boljsevici su u Petrogradu odrzali polulegalni VI kongres kome je u Lenjinovom odsustvu predsedavao Sverdlov. Trebalo je da glavne referate

odrze Trocki i Staljin, ali umesto uhapsenog Trockog nastupio je Buharin. U stranku su primili Trockog i nfjegovu grupu »niedrejonaca«. Trocki je odmah izabran u CK koji je imao 24 clana, jedan öd njih bio je i Staljin. Kongres je razmatrao dugi niz pitanja, ali u sustini je prihvatio Lenjinove ideje o jacanju saveza proletarijatä i siromasnih seljaka i usmeravanju radniöko-seljackih masa u oruzani ustanak i revoluciju. Pocetkom avgusta na mesto predsednika vlade dolazi Kerenski, dotadasnlji ministar vojske, koji je bio povezan sä socijalnim revolucionarima. Za vrhovnog komandanta armije postavio je generala Kornjilova. Njemu je liberalna vlada bila suvise leva, pa je pocetkom septembra s vojskom krenuo prema Petrogradu s namerom da okonca nemire u prestonici, ukine republiku i uspostavi red. Kerenski je pozvao sve leve snage u zemlji da mu se suprotstave. Boljsevici su pusteni iz zatvora. Dozvolijeno im je da opet izdaju svoje listove — a za borbu protiv Kornjilova formiraju svoje oruzane jedinice, crvenu miliciju koja, naravno, nije ostavila oruzje kada je posle nesto vise öd nedelju dana Kornjilov savladan (j er mu se vojska uz put raspala i razisla, a njega su uhapsili njegovi sopstveni vojnici. Kornjilov nije porazen u oruzanom sukobu vec agitacijom medu njegovim jedinicama, koju su uglavnom vodili boljsevici. Vlada zbog pobede nad Kornjilovim nije oyacala nego je, naprotiv, oslabila. Ispostavilo se da su boljsevici u pravu: vlada stvarno nije bila sposobna da odbrani gradahsku revoluciju i republiku öd snaga stare carske drzave koje su namerile da s Kornjilovim ponovo uspostave staru vlast. Boljsevici su dobili vecinu u Petrogradskom i Moskovskom sovjetu, za predsednika Sovjeta u prestonici izabran (je Trocki. Dosao je na mesto starog Staljinovog poznanika, kavkaskog menjsevika Cheidzea. Staljin je u to vreme bio zaduzen za vezu izmectu Lenjina, koji se i dalje krio, i boljsevickog rukovodstva i organizacija. Lenjin je iz ilegale napisao preko 60 clanaka i programskih pisama, izmedu ostalog i cuveno delo Drzava i revolucija. Boljsevicko rukovodstvo je doslovno zatrpao pozivima i uputstvima za ustanak: »Moramo istovremeno, ne gubeci ni cas, organizovati stab pobunjenickih jedinica, rasporediti snage, uputiti verne pukove na najvaznije tacke, opkoliti Aleksandrin-

108

109

ku, zauzeti Petropavlovku, uhapsiti generalstab i vladu, poslati protiv junkera i .divlje divizije' one jedinice koje su spremne makar i da umru samo da sprece neprijatelja da se probte do sredista gradova; moramo inobilisati naoruzane radnike, pozvati ih u borbu na zivot i smrt, zauzeti istovremeno telegraf i telefon, smestiti nas revolucionarni stab u centralnoj telefonskoj stanici i uspostaviti telefonsku vezu sä svim fabrikama, svim pukovima, svim tackama oruzane borbe«, pisao je u delu Marksizam i ustanak. Sta su u to vreme radili drugi, svojim karakteristicnim stilom opisuje Trocki, polemisuci s ministrom za poljoprivredu, koji je u ime vladine vecine pokusavao da spreci .seljake da nezakonito dele plemicku zemlju: »Dok se u celoj zemlji odvija gigantski rad cupanja korenija srednjeg veka i kmetstva, ministar u svojoj kancelariji prikuplja materijal za ustavotvornu skupstinu«. Liberalne i leve stranke htele su da ubrzaju pripreme za ozakonyenje republike i sazvale su »predparlament«. Boljsevicki poslanici su ga bucno napustili izjavivsi da je privremena vlada Kerenskog »vlada narodne izdaje«. Parlamentarna vecina je njihov odlazak propratila ogorcenim povicima. »Ako hocete da zapocnete otvorenu borbu na ulici, mi necemo ici s vama«, vec su i pre toga boljsevicima govorili levi socijalni revolucionari. A gradanska stampa je boljsevike optuzila da se spremaju da u zemlji izazovu nerede i prevrat i uspostave samovlasce. O Staljinu iz tih nedelja uoci revolucije nema mnogo izvestaja. Na sastancima boljsevickog rukovodstva je uglavnom cutao, jos öd aprila samo je prenosio Lenjinove stavove i tiho se slagao s njima. O njegovom licnom zivotu u to vreme, ukoliko ga (je uopste imao, poznat je samo jedan dogadaj. Kad se Lenjin za vreme antiboljsevickog pogroma posle julskih dogadaja u kuöi Alilujevih pripremao da pobegne iz grada, pomislio je da bi trebalo da sto pre promeni svoj izgled. »Zar ne bi bilo bolje da se obrijem?« upitao je. Slozili su se s njim. Seo je na stolicu, a ulogu berberina je preuzeo Staljin. Nasapunjao je Vladimira Ilica, a zatim mu je pazljivo obrijao bradu i brkove. Staljin je bio jedini öd svetskih voda koji ije kasnije, u dobrom raspolozenju i uz casu vina mogao da se poh-

vali — mada se ne zna je li to ikada ucinio — da je Lenjinu obrijao bradu.

Lenjin se iz sela Razliv na finskoj severnqj obali Finskog zaliva vratio u Petrograd 20. oktobra. Tri dana kasnije, 23. oktobra, odnosno 10. oktobra po starom kalendaru, zasedao je boljseviöki Centralni komitet da bi doneo odluku o oruzanom ustanku. Prisutni su bili Lenjin, Zinovjev, Kamenjev, Trocki, Sverdlov, Staljin, Uricki, Derzinski, Kolontajeva, Bubnov, Sokoljnikov, Lomov. O pitan(ju: za ustanak ili protiv ustanka boljsevicko rukovodstvo poslednjih nedelja nikako nije bilo jedinstveno, uprkos Lenjinovom nepopustljivom pritisku da se ustanak podigne sto pre jer »kolebanje znaci snirt«. Zinovjev i Kamenjev su i dalje zastupali »klasicnu« marksisticku ocenu istoritjskog razvoja, koju su boljsevici prihvatili pre rata i zapravo sve do Lenjinovih aprilskih teza. »Pred istorijom, pred medunarodnim proletarijatom, pred ruskom revolucijom i ruskom radnickom klasom nemamo pravo da svu buducnost stavimo na samo jednu kartu oruzanog ustanka«, izjavili su u Centralnom komitetu mesec dana ranije. Ali ostali su usamljeni. Jedino njih dvajica su bili protiv, ostalih deset bilo je za Lentjinovu rezoluciju, prema kojoj »je oruzani ustanak neizbezan i potpuno sazreo«. CK je izabrao poseban Politicki biro, zametak kasnijeg stalnog Politbiroa, ciji je zadatak bila koordinacija priprema za ustanak. Za Lenjinovu kadrovsku politiku, pa i za boljsevicko shvatanije discipline u stranci, bilo je karakteristicno da su u ovaj politbiro pored Lenjina, Trockog, Staljina, Sokoljnikova i Bubnova, bili izabrani i Zinovjev i Kamenjev. Ovaj politbiro, doduse, nije funkcionisao, izmedu ostalog i zato sto Zinovjev i Kamenjev nisu ispoljavali disciplinu koja se öd njih ocekivala, ali pripreme za ustanak su ipak krenule uspesno. Boljsevici su ustanak tako reci pripremali legalno: glavne pripreme su tekle u okviru Vojno-revolucionarnog komiteta pri Petrogradskom sovjetu — a Sovjet je bio legalno telo. U Vojno-revolucionarni komitet bila su ukljucena dva operativna tela boljsevicke partije: Vojni

110

111

partijski centar koyi su sacinjavali Sverdlov, Staljin, Bubnov, Uricki i Derzinski, i Biro »za prikupljanje informacija za borbu protiv kontrarevolucije«, koji su sacinjavali Trocki, Sverdlov i Bubnov. Petrogradski sovjet je vodio Trocki, koji je pored Len(jina öd svih boljsevickih voda najodlucnije bio za ustanak i preuzimanje vlasti. U njegovim rukama su se sticali svi konci priprema za ustank. Vojno-revolucionarni komitet je osnovao odseke, zametke buduce vlade: za odbranu, za snabdevanje, za veze itd. i poslao svoje komesare u sve bataljone po prestonickim kasarnama. Jer bilo je jasno da de u odlucujucem sukobu s vladom vlast dobiti i zadrzati taj ko bude na svojoj strani imao snazan petrogradski garnizon. U meduvremenu je pometnja u zemlji i na frontu bivala iz dana u dan sve veca. Na frontu je vladalo rasulo, vdjska se povlacila i neko vreme je pretila cak i opasnost da Nemci zauzmu Petrograd. Gradanski politiöari su javno govorili da bi vise voleli red koji bi uspostavile nemacke okupacione snage, öd haosa i dvovlasca, u kome su radnicki i vojni sovjeti grlatiji öd vlade — izjasnjavajuci se u isti mäh za nastavak rata na strani zapadnih saveznika. Vlada je, doduse, pripremala sazivanje ustavotvorne skupstine koja bi trebalo da konacno uspostavi legalne organe republikanske vlasti i okonca anarhiyu, mada ga je iz dana u dan odlagala i ocigledno pripremala se da iz Petrograda pobegne u Moskvu, da se oslobodi pritiska stalne pretnje nemacke ofanzive na prestonicu. Ne treba, naime, zaboraviti da je prvi svetski rat jos uvek trajao. U zemlji je bilo sve vise slucajeva da su seljaci na svoju ruku podelili plemicka imanja, a palate knezeva i grofova, koji su bili pobegli, spalili. Inace nedovolu'no razvijena saobracajna mreza se srusila, masine po fabrikama su se zaustavljale jer nije bilo öd cega da se proizvodi ni kome da se prodaje. Radnici su ostajali bez posla i bez hleba, pa i taj ko je imao novca, nije s njim mogao da kupi ni ono najpotrebnije, ijer se raspao i sistem snabdevanja. A milionske mase u uniformama trazile su da vlada posto-poto zakljuci mir, makar i necasan. Vlada je, kao da je oslepela, na to odgovorila ponovnim uvodenjem smrtne kazne u armiji i najavila da ce petrogradske pu-

kove poslati na front, neka se tamo pokazu, a ne na prestonickim ulicama. Prvo odlucujuce odmeravanje snaga izmedu vlade i Petrogradskog sovjeta, odnosno mjegovog Vojnog komiteta, reseno je u korist Sovjeta upravo na pitanju upudivanja petrogradskih pukova na front: 29. oktobra pukovi izjavljuju da takvu komandu nece izvrsiti i da ostaju u gradu koji ce braniti kako öd Nemaca tako i öd neprijatelja republike. Tog istog 29. oktobra, kada je petrogradska vojska objavila »tiho odbijanje poslusnosti« vladi i vrhovnoj komandi, sastalo se boljsevicko rukovodstvo da odredi dan ustanka. Lenjin je gotovo dva sata objasnljavao razloge zbog kojih ustanak treba podici odmah. Ipak, jo§ nisu svi delili njegovo misljenje, nekolicina se kolebala, a Zinovjev i Kamenjev su se i poslednji put protivili smatrajuci da su boljsevici suvise slabi da preuzmu vlast, narocito da je zadrze, §to bi moglo da bude i teze. Staljin je bio jedan öd onih koji su odlucno stali na Lenjinovu stranu: »To sto predlazu Kamenjev i Zinovjev, objektivno bi pruzilo priliku kontrarevoluciji da se pripremi i organizuje... Zasto da ne obezbedimo mogucnost da sami biramo dan i okolnosti...« Odluka o ustanku prihvacena (je sä 19 glasova za, dva protiv i cetiri uzdrzana. Odreden je dan uoci odrzavanja Sveruskog kongresa sovjeta, koji je sazvan za 3. novembar. Zinovjev i Kamenjev su sad svoje uverenje da jos nije vreme za ustanak, saopstili i ijavnosti: u listu Maksima Gorkog »Novaja ziznj«. Lenjin je pobesneo, govorio je o sabotazi i trazio da budu iskljuceni iz Partije, jer je vlada sad imala u rukama javnu potvrdu da boljsevici pripremaiju ustanak, koju su potpisala dva boljsevicka rukovodioca. Boljsevicko rukovodstvo protiv njih ipak nije preduzelo nikakve mere. U dogadajima koji su usledili, oni su disciplinovano, pa cak odusevljeno saradivali s Lenjinom, koji njihovu kolebljivost uoci same revolucije nije uzimao za zlo — all zato ju je utoliko surovije iskoristio Staljin dvadeset godina kasnije. Datum pocetka kongresa sovjeta bili su odregili socijalni revolucionari i menjsevici, koji su jos uvek imali vecinu u izvrsnom rukovodstvu Petrogradskog sovjeta. Trockom i njegovom Voijno-revolucionarnom komitetu ostala su jos samo cetiri dana. Groznicavo su doterivali

^HB

112 plan za prevrat, koji je Vojno-revolucionarnom komitetu predlozio Pavel Jevgenjevic Lasimir, osamnaestogodisnji Student, predstavnik leve struje socijalnih revolucionara i prvi predsednik tog komiteta. Lasimir, koji ]e potpisao prve ukaze komiteta i prema tome bio formalno na nijegovoni celu, mada je u sustini naredivao Trocki, dve godine kasnije je nestao na ukrajinskim. ratistima, gde je harao tifus, u sukobu s belogardejskim protivnicima revolucije. Nestao je, zaboravljen, i iz istorije. Sustina njegovog plana bila je u tome da je preuzimanje vlasti moguce samo ako ga na kljucnim tackama sprovedu vojnici petrogradskog garnizona. Osnovna zamisao plana je sacuvana. Boljsevici su imali samo nekoliko groznicavih dana da plan dopune pojedinostima — mogucnost za to dali su im menijsevicki i eserski predstavnici u Sovjetu, koiji su odlucili da Kongres sovjeta odloze za nekoliko dana. S druge strane, s istim izgovorom pod kojim je Sovjet Trockog pripremao svoje planove za prevrat, naime da priprema odbranu Petrograda pod pretnjom nemackog napada, pripremala je svoje planove za gusenje ustanka i privremena vlada Kerenskog. Obe strane su dobro znale o cemu je rec, i pripremale su se na poslednji obracun koji treba da okonca dvovlasce u zemlji. Obe strane su racunale na vojsku. Ostalo je samo pitanje ciju ce kamandu poslusati vojska. Trocki je u toj partiji povukao drugi odlucujuci potez (ako je prvi bio izjava petrogradskog garnizona da nece izvrsiti naredenje o odlasku na front) kada je na zboru vojnih sovjeta postigao da poloze zakletvu o vernosti rukovodstvu sovjeta i time se prakticno stave pod njegovu komandu: » . . . vreme za reci je proslo. Zemlja je na rubu provalije. Vojska trazi :mir, seljaci zemlju, radnici posao i hieb. Sveruski kongres sovijeta treba da uzme vlast u svoje ruke. Petrogradski garnizon se svecano obavezuje da ce sve svoje snage do poslednjeg coveka staviti u sluzbu sveruskog kongresa koji treba da se izbori za ove zahteve. Mi ostajemo na svojim mestima, spremni na pobedu ili smrt«. Boljsevicki agitatori su se postarali za to da vojnici u jedinicama ponavljaju tovu rezoluciju u obliku zakletve. U Petropavlovsku tvrdavu, za ciji se garnizon mislilo da je veran vladi Kerenskog, otisao je Trocki licno i naveo vojnike da poloze zakletvu vernosti sovjetima.

113

Vojno-revolucionarni komitet je time dobio i formalno ovlascenije da preuzme koniandu nad vojskom. Izdao je saopstenje svim jedinicama da izvrsavaju samo naredenja sä potpisom sovjeta ili njegovih komesara. Odmah se pokazalo da stvar funkcionise: u kasarnama su izvrsavali naredenje sovjeta da se radnickoj miliciji predaiju izvesne kolicine pusaka i municije. Tri dana pre najavljenog pocetka Sveruskog kongresa sovjeta, Vojno-revolucionarni komitet mogao je da naredi mobilizaciju radnicke müicije i garde. Vlada, koja je inace izbegavala konflikte sä sovjetima jer su u mjima bile zastupljene sve liberalne i leve stranke, ovo vise nije niogla mirno da gleda. Odlucila je da udari na boljsevike. Pre svitanja 6. novembra, poslala je policiju da zaposedne redakciju i stampariju boljsevickog lista »Raboöij put«, naslednika »Pravde«, äto je trebalo da bude prvi udarac u sirokoj akciji koja je ukljucivala i hapsenje Lenjina, Trockog i celokupnog boljsevickog rukovodstva, raspustanje Vojno-revolucionamog komiteta, sankoije protiv kronstadskih inornara itd. Lenjin i Trocki su zapravo prizel[jkivali takvu provokaciju koja bi im pruzila priliku da podignu mase parolom da su sovjeti u opasnosti i da se vraca stara vlast. Kad je iz stamparije »Raboceg puta« istrcala mlada radnica, cije ime nije sacuvano, s povicima da razbiju policijske plombe na vratima »Pravdine« stamparije i pod oruzanom zastitom nastave da ätampa(ju boljs'evic'ke listove i letke, Trocki je tamo uputio cetu pesadije i bataljoan inzenjeraca. Vojska je bez razmisljanja, jos istog jutra 6. novembra, izvrsila ovo naredenje. Vofjno-revolucionarni komitet je tokom celog dana u plan ustanka unosio poslednje dopune. Lenjin, koji se jos uvek krio, uvece je pisao clanovima Centralnog komiteta: »Veceras, nocas bezuslovno mioramo uhapsiti vladu i savladati eventualni otpor junkera... Ko treba da preuzme vlast? To sad nije bitno: moze da je preuzme Vojno-revolucionarni komitet ili neka druga institucija koja bude izjjavila da ce vlast predati samo pravim predstavnicima interesa naroda, interesa vojske (odmah treba zakljuciti mirovni ugovor), interesa seljaka (treba odmah uzeti zemlju i ukinuti privatnu svojinu), interesa gladnih... Vlada se koleba, treba joj za-

^^^^••1

114

115

dati smrtni udarac, po svaku cenu! Odlaganje akcije je pogubno«. Lenjinov Centralni komitet sastao se jos isto vece, bez Lenjina i Zinovjeva, ikoji su bili u ilegali, i bez StaIjina za koga se ne zna gde je bio u tom trenutku. CK je preduzeo sve potrebne mere kako bi odmah posto Petrogradski sovjet i njegov Vojno-revolucionarni komitet obore vladu, vlast preuzela boljseviöka partija. Lenjin nije bez razloga sest meseci, pa i to poslednje vece, preklinjao boljseviöko rukovodstvo da izvrsi prevrat i uzme vlast. Po klasicnoj marksistickoj semi, koju 'je zastupala evropska pa i ruska socijaldemokratija, a s njom i njen boljsevicki deo, februarska revolucija u Rusiji bila je burzoasko-demokratska revolucija, koja zbog rata cak nije mogla da bude ni zavrsena. Trebalo je, dakle, sacekati da razvoj ide svojim putem: sacekati da se revolucija ucvrsti, da se stabilizuje vlast burzoazije, a zatim »predstoji vise ili manje dugo razdoblje preusmeravanja masa i njihovog podsvesnog poverenja prema vladi kapitalista«, kao sto aprila meseca pise Kamernjev. Trebalo bi, dakle, da prode nekoliko generacija, mozda i vekova, dok kapitalizam u Rusiji ne sazre, a u njegovim nedrima izraste snazna klasa proletera koja ce biti sposobna, kad sazru uslovi za to, da sprovede narednu, socijalisticku revoluciju i preuzme vlast. Pretvaranje burzoaske revolucije u proletersku preuranjeno je i zato neminovno osudeno na neuspeh; prema ovom shvatanju to je pustolovina kqja mora da zavrsi uzasnim pokoljem. To bi znacilo gubljenje postignutog stepena razvoja, naime gradanske revolucije, i vracanje mracnoj reakciji. Jedina sansa za pobedu proleterske revolucije u Rusi(ji bila bi eventualna proleterska revolucija u Evropi, gde su gradanske revolucije odavno izvrsene pa se u razvijenom kapitalizmu razvila i dovoljno jaka proleterska klasa. Samo zajedno s njkna proletarijat Rusije bio bi dovoljno snazan da u svajoj zemlji izvrsi a zatim i odbrani socijalisticku revoluciju. Sam za to nije sposoban. Podizanje zagrejanih masa na ustanak povlaöi zato odgovornost za milionske zrtve, a najzad i za istorijski poraz ideje soci(jalizma. Kada je Staljin dvadeset godina kasnije dao da se pobije ceo Lenjinov CK iz 1917. godine, osim onih koji su umrli prirodnom srnrcu, jednog koga su u gradan-

skom ratu ubili beli (Urioki) i dvojice koji su se za vreme njegovih cistki ubili sami (Jofe i Ordzonikidze), istrebio je zapravo sve koji su, kako 1917. godine, tako sigurno i kasnije razmisljali, sami razmisljali svojim marksistiöki §kolovanim glavama, a ne samo izvrsavali naredenja vrhovnog vode. Oni su u predvecerje revolucije 1917. godine razmisljali svojim glavama, nisu tek tako izvrsavali nareden(ja. Lenjin nije naredivao, on je ubedivao, nagovarao ih je öd aprila do oktobra, pa cak to poslednje vece, sve dok nije postigao sto je hteo. Cak i Zinovjeva i Kamenjeva, koji su mu se javno i bezmalo saboterski suprotstavljali, na kraju je ubedio i posle toga ih odmah, bez rezervi, opet ukljucio u svoj tim. Taj tim je nocu 6. novembra morao da obavi poslednje tehnicke pripreme da vlast preuzmu boljäevici, a ne ponovo liberalna burzoazija u koaliciji sä socijaldemokratskim menijsevicima i socijalnim revolucionarima — naravno, ako uspe oruzani ustanak pod rukovodstvom Petrogradskog sovjeta i njegovog Vojno-revolucionarnog komiteta u kome je glavnu rec vodio novopeöeni boljsevik Trocki; na njega se u to vreme Lenjin oslanjao vise nego na sve ostale u rukovodstvu stranke, iako je Trocki bio boljsevik svega tri meseca. Ni u Sovjetu i Vqjno-revolucionarnom komitetu, nisu se 6. novembra odmarali. Svoje sediäte, manastir Smolni, koji je do nedavno jos bio manastirska skola za cerke ruskih plemica pa su na vratima njegovih stotinak dvorana jo§ uvek stajali natpisi kao »ucionica za gospodice 4. razreda« ili »uciteljska sala«, pretvorili su u tvrdavu, okruzenu mitraljeskim gnezdima i topovima. Pripremljena su naredenga za vojne jedinice i odeljenja radnicke milicije, koji su imali zadatak da zauzmu sve znacajne tacke u gradu, öd poste, vladinih i policijskih institucija do svih mostova preko Neve i drugih saobracajnica. Ali nije se odmarala ni vlada, jer Petrogradski sovjet, odnosno njegova bolpevicka vecina, nije krio da priprema ustanak. U Mogilevu, sedistu Generals taba, vlada je okupila gardijske pukove, »divlju diviziju«, bataljone smrti i kozacke jedinice. Zimski dvorac, sediste privremene vlade, zaposeli su junkeri, pitomci oficirskih

116

117

skola i junkerska artiljerija. Ulicama prestonice patro lirali su kozaci na konjima. Vlada je bila resena da oruzjem uguii ustanak — all izgledi su joj bili lo§i jer nije bila u stanju da obezbedi ni gradanski red na ulicama prestonice. »Gradska uprava je bila u rasulu, Stupci (jutarnjih listova bili su puni izve§taja o najdrskijim pljackama i ubistvima, a zlocince nisu uspevali da uhvate«, pise Amerikanac Dzon Rid u svojoj knjizi Deset dana koji su potresli svet, objavljenoj vec 1919. godine, jo§ i danas najboljem svedocanstvu o tim danima u Petrogradu. Jedinice petrogradskog garnizona, koji je imao oko 60 000 ljudi, 25 000 kronstadskih mornara i petrogradsku radnicku miliciju, dobile su u noci izmedu 6. i 7. novembra zapovest Vojno-revolucionarnog komiteta i krenule da zauzmu odredene taöke, zgrade, polozaje. Zauzele su ih gotovo bez otpora, tek ponegde doslo je do puskaranja. Sestog novembra uvece pred Petrogradskim sovjetom, ko(ji je tih dana bez prestanka zasedao, menjsevik Liber joS uvek je govorio: »Engels i Marks su rekli da proletarijat nema pravo da preuzme vlast sve dok nije zreo za to. U burzoaskoj revoluciji kao sto je ova..., preuzimanje vlasti öd strane masa znaci tragican kraj revolucije... Trocki kao socijaldemokratski teoreticar sam je u opreci s tim §to sada zastupa!« Sedmog ujutru jedini list koji se pojavio na ulicama bio je boljsevicki »Radoci put«, stampan u stampariji Ruskaja volja koju su te noci zauzeli bolj§evici. Preko cele prve strane bio je ogromnim slovima odätampan naslov: SVU VLAST — SOVJETIMA RADNIKA, VOJNlKA I SELJAKA! MIR! HLEB! ZEMLJA! Sve kljucne tacke u gradu bile su u boljsevickim rukama. Jedino u Zimskom dvorcu se jos drzala vlada — to jest, ono sto je öd nje ostalo, jer su nekoliko ministara boljsevici jos u toku noci bili uhapsili. Prema dostupnim podacima (sasvim tacnih, naravno, nema iz tako nemirnih vremena) boljseviöko preuzinianje vlasti u Petrogradu stajalo je sest ljudskih zivota: poginulo je pet mornara, vecinom prilikom napada na telefonsku centralu, i jedan vojnik. Ranjenih je bilo daleko vise mada se ne zna tacan broj.

Sedmog novembra ujutru (odnosno 25. oktobra po starom kalendaru) Petrograd je jedva osetio da je izvräen prevrat. Tramvaj je normalno radio, radnlje i restorani su bili otvoreni, mada se u njima malo sta moglo kupiti, pa i to po ogromnim cenama. Retki su bili oni koji su u prvi mäh znali sta se desilo i bili toga svesni: medu njima su svakako bili Trocki i Lenjin koji je nocu izasao iz svog skrovista u Simoljnom, s perikom na glavi i zavojem preko lica, a i predsednik Kerenski koji je rano prepodne u automobilu ainericke ambasade, pod zastitom ameriöke zastavice na kolima, pobegao iz grada a da o tome nije obavestio svoje ministre koji su oko podne u Zimskom dvorcu shvatili da su ih opkolile boljsevicke snage. Pre podneva Petrogradski sovjet je izdao proglas koji je sastavio Lenjin: »Privremena vlada je oborena. Drzavna vlast je presla u ruke organa Petrogradskog sovjeta radniökih i vojnih delegata i Vojno-revolucionarnog komiteta koji je na celu petrogradskog proletarijata i garnizona. Stvar za koju se borio narod: uspostavljanje demokratskog mira, ukidanje veleposeda, radnicka kontrola nad proizvodnjom, postavljanje sovjetske vlade — u celini je obezbectena. 2ivela revolucija radnika, vojni. ka i seljaka!« Vladimir Antonov-Ovsejenko, jedan öd retkih vojno obrazovanih boljsevickih voda (bio je kapetan u carskoj vojsci), koji je vodio opsadu Zimskog dvorca, popodne je saopstio da se dvorac moze zauzeti samo uz velike zrtve. Dvorac su branili pitomci oficirskih skola i zenski bataljoni koje je bio formirao Kerenski; prvi spremni na fanatican otpor, a zene kao nekakvi taoci u koje boljsevici nece hteti da pucaju. Trocki je naredio da krstarica »Aurora« koja je pre nekoliko dana uplovila u Nevu, gada dvorac, u pocetku manevarskim granatama. U petnaest do jedanaest uvece u Smoljnom je poceo Sveruski kongres sovjeta. Sa »Aurore« su grmeli topovi, öulo se praskanje pusaka i §tektanje mitraljeza: poceo je napad na Zimski dvorac, poslednje i jedino uporiste vlade u prestonici. Na kongresu je bilo 670 delegata koje su sovjeti poslali iz cele zemlje. Medu njiina je bilo 390 boljsevika, 179 levih socijjalnih revolucionara, 23 leva nienjsevika, 310 stranacki neopredeljenih i nekoliko anarhista. Oko 60 desnih socijalnih revolucionara, menj-

118

119

sevika, trudovika, bundovaca i nekoliko oficira koje su bile delegirale neke vojne jedinice, odmah na pocetku je, posle burnih protestnih govora, napustilo kongres: »Na ulicama se puca u nasu bracu. Prvo pitanje je kako spreöiti gradanski rat!« — »Otiman(je vlasti öd strane boljSevika svega tri nedelje uoci ustavotvorne skupstine znaci udarac u leda vojsci i zlocin nad narodom!« — Treba uspostaviti vlast koju ce priznavati celokupna demokratija. Kongres ne sme da ostane skrätenih ruku pred pretnjom gradanskog rata koji bi mogao da dovede do opasnog izbijanja kontrarevolucije.« — »Boljsevici su uz pomoc Petrogradskog sovjeta izveli vojnu zaveru a da se nisu posavetovali s ostalim politickim strankama, zato necemo da prisustvujemo kongresu«. Dok su se uz op§tu galamu u zagrejanoj atmosferi gurali prema izlazima iz zadimljene sale, Trocki ih je ispratio reckna koje su postale cuvene: «Ustanku narodnih masa nisu potrebna opravdanja... Vi ste svqju ulogu odigrali. Nosite se gde vam je mesto: na smetliäte istorije!« Kongresu je predsedavao Kamenjev, koji je predlozio dnevni red: prvo, organizacija vlasti, drugo, rat i mir, trece, ustavotvorna skupstina. Topovi sä »Aurore« su se utisali kad je kongres sovjeta, u tom trenutku jedina vlast u Rusi[ji, donosio svoje prve odluke cije je nacrte pripremio boljSevicki CK. U odluci o miru zahtevalo se neodlozno zakljucivanje pravednog mira, bez aneksija i kontribucija. Odlukom o zemlji proglasena je eksproprijacija carske, veleposednicke i crkvene zemlje koja bez ostete prelazi u drzavno vlasnistvo. Kongres (je proglasio sovjete za jednu vlast u zemlji: »Oslanjajuci se na volju ogromne vecine radnika, vojnika i seljaka, posle pobedonosnog ustanka radnika i garnizona u Petrogradu, kongres uzima vlast u svoje ruke«. Za vreme pucnjave iz pesadijskog oruzja poginulo je desetak boraca iz opsade Zimskog dvorca. Zatim su [junkeri ppd uticajem grmljavine »Aurorinih« topova, koji, medutim, nisu napravili vecu stetu, öd malo otpalog maltera i ätukatura sä fasade, javili da se predaju. Prvi talas napadaca, uglavnom pripadnika radnicke milicije, prodro je u palatu. Ministre su uhapsili i pod strazom mornara odveli u petropavlovsku tvrdavu, pitomce oficirskih skola i zene razoruzali su i pustili ih kucama,

posto su im prethodno oduzeli sitnije predmete opreme dvorca koje su ovi hteli da ponesu kao plen. I medu pobednicima su se pojavili pljaökasi, ali bolysevicki komesari su to odmah spredili. Posle dva ujutru Karnenjev je Kongresu poöeo da cita spisak imena ölanova nove vlade koji je, takode, bio pripremio boljsevicki Centralni komitet. Dok su Lenjin i Trocki proveravali taj spisak, razmisIjali su i o nazivima buduce vlade i ininistara. »Samo ne ministri, to (je odvratan i otrcan naziv«, rekao je Lenjin. Trocki: »Mogli bi se zvati komesari«. Lenjin: »Vec i sada ima suvise komesara«. Trocki: »Mozda vi§i komesari?« Lenjin: »Ne, visi ne zvuci dobro«. Trocki: »A sta mislis o nazivu narodni komesari?« Lenjin: »Da, to bi mozda moglo«. Trocki: »Vlada bi mogla da se zove savet narodnih komesara«. Lenjin: »To je odlicno i zvuci veoma revolucionarno«. Ovaj dijalog je, naravno, zabelezio Trocki. Predsednik Sovjeta narodnih komesara bio je Lenjjin, a na celu pojedinih komesarijata bili su: za unutrasnje poslove Rikov, za spoljne Trocki, za poljoprivredu MiIjutin, za rad Sljapnikov, za vojsku i mornaricu Antonov-Ovsejenko, Dibenko i Krilenko, za trgovinu i industri(ju Nogin, za prosvetu Lunacarski, za finansije Skvorcov-Stepanov, za pravosude Lomov, za snabdevanje Teodorovic, a za nacionalna pitanja Staljin, koji je bio poslednji na spisku. Sta je Staljin tih dana radio, obavijeno je maglom. Dzon Rid, koji tje prisustvovao kako kongresu sovjeta tako i osvajanju Zimskog dvorca i mnogim drugim dogadajima, u celoj svojoj knjizi samo ga dvaput pominje, dok o ostalim boljSeviökim vodama pise nadugo i nasiroko. Neki sniatraju da se Stal(jin namemo drzao po strani — u slucaju da ustanak ne uspe niko ne bi mogao da ga okrivljuje da je pogresno postupio. Uostalom ne bi bilo ni prvi ni poslednji put da se Staljin tako ponasa. Pa ipak to nije verovatno. Imao je da ureduje boljsevicki list »Raboci(j put«, da vodi racuna o njegovom stampanju i rasturanju, da priprema proglase, rezolucije i ukaze nove vlasti; neki öd njih imaju jasan pecat njegovog karakteristicnog stila iako ih nije potpisao. Zato se cini da je radio to sto mu je nayvise islo öd ruke jer je tako bio najkorisniji: bavio se adminis-

120

121

trativnim poslovima i izbegavao oci javnosti. Nastavio je da radi posao koji je radio poslednjih meseci: primao ije Lenjinova uputstva i starao se o njihovom operativnom izvrsavanju. Kad je pocela da se stisava vrtoglavica prvih prevratnickih dana — Lenjin je, okruzen grupom drugova medu kojima je bio i Staljin, primajuci na Kongresu cestitke povodom izbora nove vlade, rekao Trockom: »Tako naglo iz ilegale na vlast, coveku se prosto zavrti u glavi« — i Staljin je zajedno s ostalima prionuo na posao kaji mu je dodeljen. Prihvatio se tog posla, bas kao i svi ostali, potpuno improvizovano, all s nepokolebivom odlucnoscu da se stecena vlast ni po koju cenu vise ne ispusti iz ruku.

Cuvena prica o tome kako je Staljin poceo svoju karijeru ministra i clana vlade, nije izostavljena ni iz jedne njegove biografije. Poljski revolutionär Stanislav Pestkovski — Lengm ga je kasnije postavio na rukovodece mesto u drzavnoj banci — koji je posle povratka iz sibirskog izgnanstva ucestvovao u boljsevickom oktobarskom prevratu, lutao je Smoljnim i trazio sebi odgovarajuci posao. Naisao je na Stalljina, ili je mozda Staljin naisao na njega, nije bitno, i Pestkovski ga je upitao: »Druze Staljin, jesi li ti narodni komesar za naoionalna pitanja?« »Jesam.« »Inias li svoj komesarijat?« »Nemam.« »Hajde da ti ga organizujem.« »Dobro, sta treba za to?« »Prvo mandat, ovlascenje.« Staljin kqji »nije dzabe trosio reci«, kao sto je pricajuci ovu anegdotu kasnije rekao Pestkovski, smesta je otisao u izvrsnu kancelariju Sovnarskoma, Sovjeta narodnih komesara, i kroz nekoliko minuta vratio se s pismenim ovlascenjem. Zatim su u dvorou potrazili praznu salu, uneli u nju pisaci sto i nekoliko stolica, a Pestkovski je na vrata pribotkama pricvrstio list papira na

koji je napisao: »Narodni komesarijat za nacionalona pitanja«. Zatim je Pestkovski konstatovao: »Druze Staljin, u nasem komesarijatu nemamo ni kopjejke.« »Koliko ti treba?« »Za pocetak bi bilo dovoljno hiljadu rubalja.« »Vrati se kroz jedan sät.« Sät kasni(je Staljin je rekao Pestkovskom da se s Trockim dogovorio da mu da tri hiljade rubalja. »On ima novac. Nasao ga je u bivsem ministarstvu za spoljne poslove.« Pestkovski je otiSao u kancelariju Trockog, predao mu potvrdu o prijemu tri hiljade rubalja i dobio gotovinu. Trocki, koji je taj dogadaj opisao, dodaje i kasniji komentar Pestkovskog: »Koliko znam, komesarijat za nacionalna pitanja taj novac jos nije vratio drugu Trockom« . Lenjinova nova vlada sastajala se svakoga dana i zasedala neprekidno po pet, sest sati. Staljin je u svom komesarijatu u pocetku imao malo posla, ali pokazao se i u drugim stvarima kao sposoban administrator pa mu je Lenjin poveravao razne poslove koji nisu bili neposredno njegovi. Uostalom, Lenjin nije gubio vreme. Sovnarkom je raspustio sva stara ministarstva i visim vladinini cinovnicima dao otkaz, a nize je rasporedio po novim komesarijatima. Stari sudovi su uistupili mesto sovjetskim narodnim sudovima. Policiju (je zamenila radnicka milicija. U celoj zemlji raspustene su gubernijske, gradske i druge ustanove stare vlasti, njihova savetodavna tela, gradske skupstine, takode zemstva i slicno. Jedini organi vlasti u celoj zemlji postali su sovjeti radnickih, vojnickih i seljackih delegata. Ukinute su plemicke i sve ostale titule i privilegije, uveden je jedinstveni naziv »gradanin«. Prestale su da rade sve verske skole i u svemu je sprovedeno odvajanje crkve öd drzave. U vojsci su ukinuli stare cinove i vojnici su sami birali svoje komandante. ^peaBsiMaKHa KOMHCCHH no 6opb6e c KOHxppeBOJuouHeö H caöoxaaceM (Ceka), vanredna komisiija za borbu protiv kontrarevolucije i spekulacije, preuzela je onaj deo zadataka javne bezbednosti koje uvek i svuda obavljaju posebne policijske sluzbe. Ukinuto ije sta-

122

;

123

ro racunanje vremena i uveden je savremeni evropski kalendar. Karakteristiöno je da su se nesuglasice iz aprilskih i predustaniökih dana 1917. godine, a naravno i one ranije, ukratko, nesuglasice izmedu umerenih i radikalnih boljs'evika, nastavljale i u Lenjinovoj prvqj vladi. Rikov, Kamenjev, Zinovjev, Miljutin, Nogin i Lunaöarski trazili su da se u vladu uzmu i revoluciji privrzeni predstavnici drugih socijalistickih stranaka i socijakie dernokratije. Podneli su cak ostavke na svojje vodede po lozaje u stranci i u vladi, jer su to trazili menjsevici i socijalni revolucionari. Pregovorima su se suprotstavili Lenjin, Trooki i Staljin. To je inace ubrzo palo u vodu jer su menjsevici zahtevali vladu bez Lenjina i Trockog, glavnih inici(jatora i organizatora ustanka, sto je otreznilo »desne« u boljsevickom rukovodstvu. Ni u drugim pitanjima vlada nije uvek bila jedinstven i disciplinovan tim. Lunacarski, na primer, podneo je odmah prvih dana ostavku na polozaj prosvetnog komesara jer su crvenogardejci prilikom osvajanja KremIja uni§tili neke spomenike kulture i druge dragocenosti. Kada se ispostavilo da razaran(je u Kremlju nije bas toliko kao sto su dali prvi izvestaji, Lunacarski je na Lenjinovo ubedivanje ostavku povukao. No vise öd takvih dogadaja, o nesuglasicama u boljsevickom rukovodstvu govorile su pojave, opisane u prethodnom stavu, naime »deonicarstvo« pojedinih rukovodedih^boljsevika. Len(jin je svojim autoritetom umeo da ih resava, zato u to vreme jos nisu predstavljale poseban problem. Tada, naravno, niko nije pomisljao da ce slicni sporovi veoma brzo morati da se resavaju bez Lenjinovih ubedivackih sposobnosti i arbitarskog autoriteta. AM za one koji su sve to pamtili, bili su to znaöajni podaci o osobinama pojedinih boljsevickih voda i o n(jüiovim sposobnostima za rad u jedinstvenom, monolitnom rukovodstvu partije i drzave. »Partije-tvrdave« kao sto je Staljin napisao vec 1905. godine, i kako ju je otada pa zauvek shvatio. On, Staljin, u svim tim zapletima uvek i dosledno bio je na Lenjinovoj strani. S druge strane, Lenjin je za svoja stanovista, cak ona najradikalnija, uvek dobijao podrSku Trockog, iako je Trocki postao clan stranke svega nekoliko meseci pre oktobra. Trocki je, u o£i-

ma naroda Rusije i celoga sveta, bio drugi öovek u zemiji, bio je nezavisan i samosvojan narodni tribun. Trocki je toga bio svestan, ali je to dobro znao i Lenjin. A Staljin je bio covek bez javnog imena, organizator i administrativac u pozadini, pouzdan, tacan, brz, tvrd. I spreman da sve sto mu Lenjin nalozi uradi pouzdano, tacno, brzo i cvrstom rukom. Zato nije cudno sto se u oöima §ire javnosti, pa i partijskog clanstva malo poznati Gruzijac ubrzo poceo pojavljivati u samoj zizi nove vlasti. Centralni komitet boljäevicke partije ubrzo posle revolucije je imenovao cetvoroclani izvrsni odbor u kome su bili Lenjin, Trocki, Sverdlov i Staljin. A kada su u vladu na neko vreme usli predstavnici levih esera, boljseviöku vladinu vedinu su u petoclanom uzem kabinetu prodstavljali Lenjin, Trocki i Staljin. Svoj prvi veci nastup u ime nove vlade Stalin je imao na kongresu finskih socijaldemokrata u Helsinkiju tri nedelje posle boljsevickog preuzimanja vlasti. Na osnovu Deklaracije o pravima naroda Rusije, objavljene nedelju dana posle revoluciüe s potpisom Staljina i Lenjina, ovim redosledom — komesar za narodnosti pptpisao se pre predsednika Saveta komesara — Staljin je Fincima objavio nezavisnost. Finska, koju je carska Rusija prikljucila sebi 1809. godine, iskoristila je pravo na samoodlucivanje kqje je za sve narode imperije proglasila nova vlada. Deklaracija koju su potpisali Lenjin i Staljin, sadrzala je öetiri osnovna nacela: 1. ravnopravnost i suverenost svih naroda Rusije, 2. njihovo pravo na samoodluöivanje uk](jucujudi i pravo na otcepljenje i stvaranje samostalne drzave, 3. ukidanje svih nacionalnih nacionalno-religioznih privilegija uz istovremeno ukidanje svake nacionalne ili nacionalno-religiozne diskriminacije, 4. potpuno slobodan razvqj svih nacionalnih manjina i etnickih grupa na teritoriji Rusije. Ova deklaracija bila je za tadasnju Rusiju öd ogromnog znaiaja. Velikoruski sovinizam, protiv koga je Lenjin toliko cesto i tako ostro podizao glas, nije bio samo boljSevicka parola u borbi za pridobilianje masa, nego surova istina. Povremeni pogromi protiv raznih nacionalnih i etnickih inanjina — najpoznatiji su protiv Jevreja, dok su drugi gotovo nepoznati, mada su bili

124

125

mnogo krvaviji — bili su u carskoj imperiji sastavni deo svakodnevnog zivota u raznim kriznim i konfliktnim situacijama. Narod u vecini, Rusi, imao je u govornoj upotrebi pogrdne nazive, vise psovke nego imena, za sve neruske narode i narodnosti, kojjima niko nije znao ni tacan broj. Te psovke, kojih ima i u odnosima izmedu naroda u mnogo razvijenijim sredinarna i victaju se po zidovima pa i po novinama sred »kulturne« Evrope kada se u njoj zaoStre medunacionalni odnosi — tamo su, kad je kmetstvo za sve, ukljucujuci Ruse, bilo formalno ali ne i stvarno ukinuto, znacile pravu fiziöku, bezmalo ropsku, potcinjenost. Zapadni Staljinovi biografi, koji gotovo bez izuzetka ne mogu nepristrasno istrazivati fenomen Staljinovog uspona na vlast, dokazuju da je Staljinov polozaj u vladi u tom razdoblju bio beznacajan jer je bio ministar za sasvitn sporednu oblast, poslednji na spisku Lenjinove vlade. Pa ipak se Staljin vec u to vreme nasao u najuzem boljsevickom rukovodstvu, §to je malopre pomenuto. Treba samo dodati da njegov Komesarijat za narodoosti ni u kom slucaju nije bio ministarstvo bez portfel(ja, vec vladina ustanova koja je bitno mogla da doprinese ocuvanju velike ruske imperije kao celine — ili njenom naglom raspadanju. Brzo se ispostavilo da Lenjinova i Staljinova nacionalna politika vodi vise u tom drugom, negativnom pravcu. Koliko je u principima bila napredna, toliko se u tadasnjoj situaciji u praksi pokazala neprimenjiva. U svim granicnim oblastima, duz beskraijne granice imperije, kao pecurke posle kise nicale su nove nezavisne drzave. U njihovom nastajanju glavnu rec su vodili drustveno najjaci slojevi — a to nisu bili ni radnici ni seIjaci. Ukrajinska privremena vlada, Rada, bila je protiv bolj§evika. U nacionalno sarenom Kavkazu nastao Ije potpuni haos koji slikovito opisuje Boris Suvarin: »U strahu öd Turaka Jermeni su u pomoc pozvali Ruse; u strahu öd Turaka i Rusa Gruzijci su (menjsevicka gruzijska vlada, prim. autor) pozvali prvo Nemce, zatim Engleze; u strahu öd Rusa muslimanski Tatari pozvali su Türke. Da bi zlo bilo vece, Jermeni, Tatari i Gruzijci medusobno su se koskali zbog teritorijalnih pitanja. Na njihovim granicama stajali su Rusi dve bo|je, crveni i beli. Boljsevizam je iznutra napredovao i potkopavao slabe

drzavice: i pored nemilosrdne represije seljacke pobune su izbijale jedna za drugom. Inostrane civilne i vojne misije potpirivale su konflikte, zaokupljene u isti mäh i medusobnim intrigama. Boljsevicko teoretsko resenje nacionalnog pitanja nije resilo ama bas ni§ta, jedino je sä svoje strane postavilo nere§ivo pitanje: sta je zapravo necije pravo? Znaci li pravo naroda na samoodluöivanje i pravo da se nekaznjeno osteti sused — ovo pitanje Trockog, upuceno gruzijskim menj§evicima, bilo je nehotice i odgovor Lenljinu«. I evropska socijaldemokratija je komentarisala lenjinsko-staljinski model resavanja nacionalnog pitanja, koje je pratila s istim groznicavim zanimanjeni kao i sva ostala zbivanya u prvoj socijalistickoj drzavi sveta. Roza Luksemburg o tome kaze: »To je bila analogija boljsevicke politike prema seljacima, koje su hteli da pridobiju da bi zaustavili revolucije, i utole njihovu glad za zemljom neposrednom podelom plemickih imanja. U oba slucaja su se, na zalost, potpuno preracunali«. Stal(jm je uz tihu Lenjinovu saglasnost na svoj karakteristican nacin razresio sudbonosni nesklad izmedu ideahio zamiäljenih nacela i nemogucnosti njihovog ostvarenja: princip i dalje vazi, pitanje je samo kako se tumaci. Takav metod prakticnog sprovodenja deklarisanih principa postao je ubuduce sastavni deo njegovog politickog delovanja — i njegovog tumacen(ja nacionalnog pitanja: princip samoopredeljenja naroda treba shvatiti kao pravo na samoopredeljenje, ali ne burzoazije nego radnih masa pojedinog naroda. Taj princip treba sprovoditi kao sredstvo u borbi za socijalizam a mora da bude podreden principima sociijalizma«, rekao je na Trecem sveruskom kongresu sovjeta u januaru 1918. godine. Time je Staljin zaokruzio svoj a u poöetku teoretska istrazivanja a kasnije i prakticna iskustva o nacionalnom pitanju. Posle teoretske brosure, napisane 1913. godine u Becu, i posle Deklaracije o pravima naroda Rusije iz 1917. godine, to je bio treci medas u razvoju njegovog odnosa prema nacionalnom pitanju. U svojoj biti taj se odnos kasnije nije vise nimalo promenio. Opis svih patnji i zla koje je evropskim i aziijskim narodima unutar, pa i izvan, granica Sovjetskog Saveza, donela Staljinova mehanicistiöka nacionalna teorija i

126

127

despotska birokratska praksa (i za jedno i za drugo naSli su se imitatori njegovih metoda razresavanja medunacionalnih odnosa) tra2i posebnu knjigu. Za nas u Jugoslaviji narocito (je zanimljivo kako su se jugoslovenski komunisti istrgli iz kljesta staljinisticke nacionalne teorije. To je mozda najsazetije rezimirao Edvard Kardelj u uvodu uz drugo izdanje svoje knjige Razvoj slovenackog nacionalnog pitanja 1957. godine: »Staljin nije umeo da objasni kakav je uticaj ,ekonomske povezanosti' odnosno ,zajednice ekonomskih interesa' na .celovitqj teritoriji'. Pri pokusaju da to ucini, on taj pojam svodi na one vise ili manje spoljne manifestacije ekonomskih procesa ... koje traze vecu centralizaciju. Drugim recima, Staljin ne vidi organsku vezu izmedu odredene sociijalno-ekonomske strukture drus'tva i same nacije ...« »Borba za afirmaciju nacije u doba kapitalizma nije bila samo borba za demokratska i kulturna prava coveka, za pravo na sopstveni jezik i samostalnu kulturnu afirmaciju i za njegove sopstvene bolje ekonomske uslove, vec za drustveni i kulturni napredak covecanstva uopste. A ta borba nece prestati sve dok nacija objektivno bude obavljala onu drustvenu funkciju zbog koje je u istoriji nastala... Staljin nije video ove dublje korene istorijske pojave i uloge nacije. Zato su ga njegove koncepcije o buducnosti naroda dovele na potpuno idealisticke, pragmaticne pozicifje — da i ne govorim o njegovoj prakticnoj politici u toj oblasti... poistovetio je birokratsko centralisticke i hegemonisticke tendencije sä ,socijalistickini intemacionalizmom'«. »Na isti nacin je gledao i na istorijski proces zblizavanja i povezivanja naroda. Video ga [je opet samo kroz prizmu nekih spoljnih nacionalnih obelezja: u spajanju jezika u nekakve ,zonske jezike' — a pre toga cak i svetski jezik — u sve vecoj centralizaciji administrativnim sredstvima, u nekakvom mehanickom kulturnom stapany'u na osnovu propagande internacionalistiökog shvatanja itd. A svi ti elementi u stvari predstavljaju samo deo — cak ni bitni deo — karakteristike nacije. Vestacfcim spajanjem ovih elemenata ne samo sto ne mogu da se stvore nekakve nove ,zonske nacije' vec se, naprotiv, postize upravo suprotan efekat: jacanje nacionalizma zbog otpora naroda protiv ugnjetavanja«.

U sadaäny'em trenutku razvoja Jugoslavije — a taj je razvoj ne samo sada, nego ce i ubuduce biti optereden veoma slozenim medunacionalnim odnosima — tome treba dodati: ko god se potajno ili glasno nada da se spasonosno resenje za sve nevolje visenacionalne Jugoslavije onoze naci u propagiranju nove jugoslovenske ,zonske nacije', i jugoslovenskog jezika kao .zonskog jezika' komunistiöke buducnosti, treba da bude svestan da ce (po Kardelju) postici ne samo suprotan efekat, vec da ne zagovara komunisticke nego staljinisticke principe razresavanja nacionalnih pitanja. Primitivni misaoni svet takvih ljudi na zalost nije sposoban da shvati da se krece staljinistickim kolosekom, kao sto ni razni kriticari, koji komunistickoj teoriji i praksi danas a priori odricu sposobnost razresavanja nacionalnih pitanja, ne znaju da su njihovi argumenti zasnovani na kritici staljinisticke, a ne komunisticke teorije i prakse.

Tih januarskih dana 1918. godine Lenjinova vlada je, naravno, imala mcnogo drugih i jos tezih briga. Sazvana (je ustavotvorna skupstina, izabrana na osnovu izbornog zakona koji je donela jos vlada Kerenskog. Skupstina je odbila glavne predloge Lenjinove vlade: uvodenje radnicke kontrole nad industrijom, nacionalizaciju banaka, eksproprijaciju veleposednickih imanja i, u prvom redu, neodlozne mirovne pregovore za okonöanje omrznutog rata. Skupstina je zasedala samo jedan dan, 18. januara. Palatu su opkolili crvenogardejci i narednog dana su bolj§evici formalno raspustili zasedanje uz obrazlozenje da »sluzi samo kao maska burzoaskoj kontrarevoluciji u njenim pokusajima da pobedi sovjjete«. Osnovno pitanje za celu zemlju bilo je mir. Cetrnaestomilionska vojska na frontu bila je u rasulu. Vojnici su odlazili kucama da ne zakasne na podelu veleposednicke zemlje. »Glasali su za mir... nogama«, rekao je Len(jin. Sva nastojanja zapadnih sila da zadrze Rusiju u ratu i tako sprece Nemce da svoje istocne armije prebace na zapadni front, bila su bespredmetna: Rusija jednostavno nije bila sposobna da nastavi rat, cak da je htela.

128

129

A to, naravno, niko nije hteo. Vlast sovjetima, zemlju seljacima a svima mir, to je bila parola oktobarske revoluci[je, i Lenjin je nije istakao kao propagandno geslo nego je doista zeleo mir, kao sto ga je zeleo i narod. Cena za mir koju je morala da plati mlada sovjetska drzava, bila je visoka. Nemacki zahtevi na pregovorinia u Brest-Litovsku, koje je sä boljsevicke strane prvo vodio Jofe, a zatim komesar za spoljne poslove Trocki, bili su takvi da ih je Trocki odbio i vratio se kudi. No Lenijin je trazio mir po svaku, cak sramotnu cenu, iako se tome protivio »levi« deo boljsevickog rukovodstva, pre svega Buharin i Derzinski. »Levi« su se nadali revolucionarnom ustanku u Nemackoj, takode iscrpljenoj öd rata; raspolozenje nemackih vojnika na istocnom frontu i mornara u severnonemackim lukama ili opsti strajk u Becu, opravdano su im ulivali nadu. Derzinski je prebacivao Lenjinu da se iz straha odrice celokupnog programa revolucije. Ali »na Zapadu nema nikakvih revolucionarnih pokreta... postaje samo mogucnosti. A samo na mogucnosti u praksi se ne mozemo oslanjati«, rekao je Staljin, koji je opet u potpunosti bio na Lenjinovoj strani, ovoga puta zajedno sä Zinovljevim. Lenjin je Buharina i wjegove pristalice uporedio s poljskim plemicem koji »umiruci u lepoj pozi, uzdignutog maca uzvikuje: mir je sramota — rat je cast! Ovi drugovi govore sä stanovista tog plemica. A ja govorim sä stanovista seljaka!« Dva meseca su trajale razmirice u Centralnom komitetu i vladi. Nemci su u meduvremenu napredovali gotovo do predgrada Petrograda, ukrajinska nacionalistiöka vlada je s n^ima zakljucila mir i pustila ih u zemlju, ostaci armije na frontu bili su bez hrane, bez oruzja i municije. Stari carski komandni kadar se raspao jos kada se vrhovni komandant general Duhonin u novembru usprotivio Lenjinovom naredenju da zakljuci primirje, posle cega se Lenjin preko radija neposredno obratio vajnicima i pozvao ih da obustave rat, a za vrhovnog komandanta postavio poruönika Krilenka; Duhonina su kasnije ubili njegovi sopstveni vojnici kada su öuli da se zalagao za nastavak rata. Posle prekidanja mirovnih pregovora s Nemcima, Trocki je za neko vreme uveo statije »ni rat, ni mir«, znajuci da nemacke trupe zbog problema koje su imale s nespretno orga-

nizovanom komorom ne mogu bas tako Iako prodirati u ogromna ruska prostranstva, nadajuci se da ce dobiti na vremenu dok neuspeh na zapadnom frontu ne ucini da Nemci postanu pomirljiviji. U isti mäh se i on nadao revoluciiji u Nemackoj, pa kasnije pise: »Tada sam cak postavio riskantan zahtev da gubimo teritorije, da ne zurimo sä zakljuci vanjem mira, ne bi li nemacki proletarijat shvatio situaciju i rekao svoju rec«. Meäutim, Nemci su se na zapadu dobro drzali a na istoku odlucno prodirali u Rusiju i svuda, gde god bi dosli, odmah unistavali svaki trag revolucionarne boljsevicke vlasti i ujspostavljali osvetoljubivu »belu« vlast. Öd revolucije u Evropi, a ponaymanje u Nemackoj, nije bilo ni traga — pa je boljsevicko rukovodstvo na kraju moralo da prihvati Lenjinovu tezu da je bolji sramni mir nego propast mlade sovjetske drzave. Buharin, Uricki, Lamov, Bubnov, Pjatakov i Smirnov bili su jos uvek protiv, Buharin (je cak izasao iz Centralnog komiteta, ali Centralnj komitet je 23. februara ipak odlucio da prihvati surove nemacke uslove, i to tek posto je Lenjin izjavio da ce u suprotnom slucaju on izaci iz CK i vlade i obratiti se neposredno partijskom clanstvu, jer: »Moramo prihvatiti mirovne uslove. U suprotnom, potpisacemo u roku öd tri nedelje smrtnu presudu za sovjetsku vlast«. Trocki je zatrazio razresenlje sä polozaja komesara za spoljne poslove. Na njegovo mesto imenovan je Georgij Vasiljevic Cicerin, a za sefa delegacije u Brestu imenovan je Sokolnikov, koji je 3. marta 1918. godine potpisao Brestlitovski mir. Rusija je izgubila Poljsku, Belorusiju, Ukrajinu, Litvu, Latviju i Letoniju, zabranjeno joj je da se mesa u gradanski rat u Finskoj gde je baron Karl Manerhajm upravo krvavo ugusio komunisticki ustanak, i morala je, naravno, da demobilise svolje armije; ovo poslednje bilo je öd svega najmanje bolno. Sukobi u boljsevickom rukovodstvu, dok je bilo u pitanju opstanak mlade sovjetske republike kojoj cekanje na svetsku revoluciiju sä ma koliko lepim i posteno shvacenim idealima ne bi nista pomoglo, bili su za ljude koji umeju da uce iz iskustva i sve dobro pamte, opet veoma poucni. Bio je to jos jedan dokaz ko je öd ovih ljudi »upotrebljiv«, a ko nije, za rad u jedinstvenom,

130

131

monolitnoim rukovodstvu »partije-tvrdave« kao sto je, da se jos jednom podsetimo, nazvao svoju stranku StaIjin vec 1905. godine i koja je, po njegovom misljenju, trebalo da ostane to zauvek. Inace, Staljin je u to vreme opet bio veoma cvrsto uz Lenjina. Pestkovski je kasnije rekao da: »Lenjin nije mogao da bude bez Staljina ni jedan dan. Svakog dana bi ga bezbroj puta pozvao ili svratio u nasu kancelariju i odveo ga sä sobom. Staljin je veci deo dana provodio sä Lenjinom u njegovoj kancelariji. Ne znam sta su tamo radili, ali jednom prilikom, kad sam usao u Leöjinovu kancelariju, pruzio mi se zanimljiv prizor. Na zidu je visila velika geografska karta Rusije. Pred njom su bile dve stolice, a na stolicama su stajali Iljic i Staljin i prstima kruzili po severnom delu, mislim da je bila Finska«. To je kasnije potvrdio i Trocki kada je pisao ida mu je Lenljin na izvestaje iz Brest-Litovska cesto odgovarao recenicama kao na primer: »Cirn se Staljin vrati, pokazacu mu vase pismo«, ili »Hteo bih da se posavetujem sä Staljinom pre nego sto odgovorim na vase pitanje«, ili »Staljin je upravo stigao, razmislicemo i poslacemo vam nas zajednicki odgovor«. Trocki je to tumacio ovako: »Lenjinu su bili potrebni poslusni, sposobni pomocnici. Za takvu ulogu ja nisam bio pogodan. Lenjinu sam na tome samo mogao da budem zahvalan.. .« A Staljin je svakako bio pouzdan i sposoban pomocnik, mada je vec u to vreme Lenjinu nesumnjivo znacio i vise öd toga. Lenjin se svajim izuzetnim politickim — pa cak sasvim pragmaticno politickim — darom u personalnim stvarima, oduvek drzao vazeceg nacela da je u odredenim razdobljima za odrectenu politiku potrebna odredena vrsta ljudi, dok se za drukcilju politiku u drugim okolnostima traze drukciji ljudi. Ovo nacelo koje se primenjuje i u visestranackim demokratijama, svakako vazi u jednostranackim vladavinama i vazice sve dok bude bilo drzava s takvim drustvenim uredenjem. Prilikom svakog zaokreta u politickoj orijentacilji — a ponekacl su potrebni upravo vratolomni zaokreti — ljudi odredenih shvatanja i sposobnosti treba da izadu iz rukovodstva i prepuste mesto onima koji mogu da vode i sprovode drukciju politiku. Takve promene mogu da se odi-

graju cak veoma mirno,xtako reci sporazumno, pa smenjenima, odnosno postavljenima »na led« ostaje samo da tiho razmisljaiju da li je zaokret bio stvarno potreban i da li oni doista vise ne odgovaraju »novoj orijentaciji«. Godine 1918. neposredno posle preuzimanja vlasti, sigurno je bio dragocen takav sposoban i radan administrativac i organizator kao sto je bio Staljin, kome nije nedostajalo ni politicke odlucnosti, a uz to ije bio jedan öd retkih vodecih boljsevika koji je svih tih meseci odlucno bio na Lenjinovoj strani. A ti su meseci bili zaista odlucujuci. Nemci su bili po celoj Ukrajini, Austrijanci su usli u Odesu, pa cak Turska, mada na izdisaju, pocela je da zauzima pogranicne ruske teritorije. Istovremeno su, narocito na jugu, pocele da se okupljaju oruzane snage razbijenih pristalica starog rezima, da se obracunaju s novom vlasöu. A ta vlast je u leto 1918. godine ostala jos samo na plecima boljsevika. Sve ostale levicarske snage, brojni)je öd boljsevika, koje su decenijama pripremale revoluciju, u februaru 1917. godine oborile caristicki re2im da bi zatim sve do oktobra, a delimicno i kasnije sä zarom polagale temelje riove republike, okrenule su leda Lenjinu i njegovoj vladi.

Ne samo kod nas gde se istorija oktobarske revolucije i daljeg razvoja Sovjetskog saveza saznavala uglavnom iz sovijetskih izvora iz staljinistickog razdoblja — mada ni danas situacija nije mnogo bolja — nego i drugde u svetu, gde raspolazu bogatijim, premda pretezno antikomunistickim, izvorima, postoji prilicno pojednostavljena predstava o Lenjinovoj revoluciji i godinama posle nje. Postoji utisak da je to bio besprekomo planiran i krajnje precizno izveden udar u kome su boljsevici preuzeli svu vlast i otada je cvrsto drzali u svojim rukama; lesko su je, doduse, odbranili öd domace kontrarevolucije i stranog mesanja, no konacno su i u tome uspeli

132

133

j er su vode u Kremlj u u svakom trenutku tacno znale sta hoce, a u centralizovano vodenom drzavnoim aparatu imale su odgovarajuce orude za to. Istina [je znatno razlicita. Ovde smo ukratko opisali kako je u aprilu 1917. godine Lenjin celu svoju stranku morao da okrene öd dotle vazece klasicne marksisticke predstave o ustaljenom redosledu gradanske i proleterske revolucije i dugom medurazdoblju kapitalistickog razvoja koje treba da protekne izmedu jedne i druge revolucije; koliko je morao da preklinije da bi najzad uspeo da ubedi snaznu opoziciju u sopstvenom rukovodstvu u oktobarski ustanak; kako je uz neslaganje dobrog dela boljsevickog rukovodstva i protiv volje gradanskog sloja, poslovnih ljudi, inteligencije i ostale elite zemlje, s jedinim saveznikom u seljacirna-voljnicima koji su »nogama glasali za mir«, u Brest-Litovsku spasao mladu republiku öd njenih neprijatelja u inostranstvu. Pa ni posle toga stvari se nisu odvijale tako pravolinijski kao sto se obicno misli. Recimo, u ustavotvornoj skupstini koja se sastala samo jednog dana, u januaru 1918. godine, öd 707 poslanika bilo je svega 175 boljsevika, dakle manje öd jedne cetvrtine. Socijalni revolucionari (eseri) imali su u njoj 410 mesta i bili su jos uvek najjaci revolucionarni predstavnici seljackih masa. Seljaci su verovali Lenijinovirn parolama o zemlji i miru, ali su na izborima za poslanike i delegate glasali za esere. Konstitucionalni demokrati, kadeti, bili su u cradovrma (jos uvek stranka s najjacom podrskom, mnogo jacom nego sto su je imali boljsevici. Menjsevici, koji su u rukama drzali mnoge gradske sovjete, a izmedu ostalog i veoma jak zeleznicarski smdikat, iznudili su öd Lenjina pregovore o koalicionoj vladi, sto je öd svog vode ultimativno trazio i dobar deo njegovog Centralnog komiteta. Politicki zivot Rusije 1918. godine bio je sve samo ne jednostranacki i pravolinijski, boljsevicki orijentisan ka jednom, jedinstvenom cilju. Boljsevici, koji su na izborima za ustavotvornu skupstinu, odrzanirn 25. novembra 1917. godine, dakle jos u jeku revolucionarnog zanosa, dobili jedva cetvrtinu glasova, bili su snazniji na odlucujucim tackama zbivanja: dobili su vise öd polovine glasova u Petrogradu i Moskvi

i u nekim industrijskim centrima, u armijskim jedinicama na najvazni(jim delovima fronta i u mornarici. Pravi pobednici ovih izbora, dakle najjaca stranka u Rusiji, eseri, koji su dobili vise öd polovine svih glasova, imali su svoje pristalice po celoj zemlji. Premda su seljaci po tradiciji glasali za njih, a nijihova stranacka organizacija bila je dovoljno brojna i rasprostranjena, nije ni izdaleka bila tako dobro osposobljena za odlucne politicke akcije kao Lenjinovi boljsevici. A menijsevici su na ovim izborima konacno stvarno postali to sto govori njihovo ime, naime manjinci, jer su iz ruskih gubernija u skupstinu mogli da posalju samo 16 poslanika; nije utvrdeno koliko je menjsevika bilo medu 99 izabranih »predstavnika neruskih naroda«; verovatno vise nego medu ruskim predstavnicima, jer ije menjsevicka organizacija jos uvek bila najjaca medu Gruzijcima u Zakavkazju, medu Jermenima i drugim tamosnjim narodima. Takva je bila podela moci i uticaja izmedu tri najsnaznije leve struje, koje su proizasle iz tradicija socijalne demokratije. Tome, naravno, treba dodati velik privredni i neposredno licni, a zbog toga i politicki uticaj svih »bivsih«, dakle veleposednika, industrijalaca, trgovaca, viseg cinovnistva, bogate inteligencije. Nyima nije dozvoljeno da predloze svoje kandidate za ustavotvornu skupstinu, zato ih u ovom pregledu rasporeda politickih snaga u zemlji nema. No jos uvek bili su i te kako prisutni i mocni, sto de se pokazati u naredne tri godine, kada su u Moskvu i Petrograd jedna za drugom upadale »bele« armije i nekoliko puta samo sto nisu uspele da mladoj republici dodu glave. Svi kojd su öd ove republike ocekivali oslobadanje öd feudalnih institucija i autokratske vlade omrznutog caristickog rezima, u sustini nesposobnog za napredak, zamislijali su je kao najzad ipak ostvarenu vladavinu razuma, civilizacije, blagostanja, ukidanja strasnih socijalnih razlika i neopisive bede, nepismenosti, neznanja i svakojake zaostalosti. Zamisljali su je kao konacno dostizanje Evrope i ostalog razvijenog sveta. Zamisljali su ye sä vladom, u koju ministri nece ulaziti putem korupcije ili plemickih naslova, nego po sposobnostima. Takav parlament i takva vlada bice sposobni da obez-

134

135

bede napredak drzavi koja, konacno, obiluje tolikim bogatstvima, u ljudima, rudama, plodnoj zemlji. A sta se zbilo s republikom? Kako se predstavila, kako se pokazala pred osvescenim ljudima svih slojeva koji su generacijama sanljali o njoj? Kako se pokazala pred nepismenim siromasnim masama koje doslovno vise nisu imale cak ni hleba i soll, dok je cetrnaest miliona njihovih hranilaca, oceva i sinova, u ritama i lose naoruzani, besmisleno ginulo po ratistima prvog svetskog rata? I jednima i drugim republika je öd februara do oktobra donosila haos, nesigurnost, svakog meseca krizu vlade, svaki cas prevrat, anarhiju, rasulo. Posle boljsevickog oktobarskog drzavnog udara sve je, osim kriza vlade, i dal[je ostalo isto. Tako se vise nije inoglo. Svi su znali da tako vise ne moze. Maksim Gorki je u svom listu napisao: »Cak sada^ kada je postao gospodar svog zivota, narod i dalje ceka gazdu, gospodara; neki tog gazdu vide u evropskom proletarijatu, drugi u Nemcima, nosiocima gvozdene discipline, dok treci spas ocekuju öd Japanaca; niko ne veruje u sopstvenu snagu«. To sto je video i znao Gorki, svakako je video i znao i Lenjin. Sta da radi sad s dubokom evropskom levicarskom verom u slobodu, u »slobodni razvoj pojedinca kao uslov za slobodni razvoj svih«, kao sto su pisali Marks i Engels u Komunistickom manifestu? Medu onima u Lenjinovom timu koje ta vera nije suvise opterecivala, sigurno je bio Staljin. Nema sumnje da je te reöi Gorkog dobro zapamtio; setimo se sanio njegovih izjava, pomenutih u prvoj glavi ove kngige, iz 1927. i 1936. godine o tome da »je ruskom narodu potreban car«. A mozda mu Gorki nije rekao nista novo, mozda je to znao vec i sam. Kao sto je i onda, hiljadu devetsto osamnaeste, i te kako dobro znao: tako se vise ne moze. Ako tako ne moze, kako onda moze — to je bilo sudbonosno raskrsce prve godine posle revolucije. Odluka kojim ce putem krenuti Rusija sä tog raskrsca, bila je cvrsto u rukama boljsevika, koji su ovladali Petrogradom i Moskvom, ostacima raspalog vladinog aparata i glavnim delom ostataka isto tako raspadnute armije. Istina, to je bio samo deo politicke, privredne i vojne mo-

ci u Rusiji — ali svi ostali njeni delovi, podeljeni na mnoge, bili su jos slabiji i u vecem raspadu. Prvi odlucujuci signal buduceg razvoj a Lenjin je dao 18. januara, kada je odlucio da rastera ustavotvornu skupstinu. Neki istoricari tvrde da je 19. januara protiv toga protestvovala povorka demonstranata, sastavljena öd intelektualaca, cinovnika i radnika iz fabrika oruzja, Obuhova i Viborga, koja je, noseci crvene barjake, krenula pred skupstinsku palatu. Crvenogardejci, koji su cuvali palatu, pucali su u demonstrante, ubili 21 a mnoge ranili. Opet se javila Roza Luksemburg i osudila taj boljsevicki postupak, a ostro ga je napao i Maksim Gorki u svom listu »Novi zivot«, polemisuci s »Pravdom« koja, kao sto je rekao, nije pisala istinu o tom dogadaju. Usledila je vec opisana kriza bolyseviökog rukovodstva, izazvana pitanjem »sramotnog mira«, tokom koje samo sto nije ponovo doslo do rascepa. Americki predsednik Vilson je uvijeno pohvalio boljsevike za zakljucivanje mira, rekavsi da su vodili mirovne pregovore »u pravom duhu moderne demokratije, iza otvorenih, a ne zatvorenih vrata. A ceski predsednik Masarik je otvoreno rekao: »Bili su u bezizlaznom polozaiju; sta su drugo mogli da urade?« Svega sest meseci posle Brestlitovskog mira ispostavilo se da je Lenjin bio u pravu: Nemci su izgubili rat i Sovjeti su pljackaski Brestlitovski mir mogli da proglase nevazecim. Rusija, doduse, nije uspela da vrati baiticke zemlje, ali je vratila bar veci deo Belorusije i Ukrajine; mozda bi dobila i vise da nije u sukobima s PoLjacima vojsku tako nespretno vodio Staljin, o cemu ce jos biti govora. No pre toga, malo posle Brestlitovskog mira, sami dogadaji su boljsevicko rukovodstvo gurnuli sä neodlucnog raskrsca u sasvim odredenom pravcu. Njihov tok bio je takav da vise nije izazivao suprotnosti izrnedu radikalnog Lenjina i umerene boljsevicke vecine. Dostojanstveni snovi o slobodi u novoj republici bili su u trenu prekinuti, rasprave o takvom ili drukcijem parlamentu postale su smesno suvisne. Na svim krajeviima zemlje je izbio plamen, vatra i mac su diktirali odkike: izbio je gradanski rat. Nije se vise postavljalo pitanje: za bolysevicku samovladu ili za koaliciju s ostalim levim strankarna; pita-

136

137

nje je bilo: republika ili monarhija koju su hteli da obnove kozacki i ostali generali. Na ogromnu imperiju koja je pokazivala ocigledne znakove rasula, u isti mäh su sä svih strana nasrnuli strani imperijjalni kalkulatori, dobro naostreni u tek zavrsenom ratu. Videli su priliku da sebi prigrabe neki deo propalog carstva ili na neki drugi nacin obezbede svoje stare privredne i politicke investicije ili steknu nove koristi. Boljsevicka vlada je prvih dana niarta presla u Moskvu. Rat koji su nenajavljeno zapoceli unutrasnji neprijatelji u svim delovima zemlje a spoljni na svim granicama, vodila je iz Kremlja. Savet narodnih komesara se naselio u palati starog senata, u kojoj je u carska vremena zasedao vrhovni sud. Obnovljeni su zvonici kremaljskih casovnika, samo sto su sad umesto »Boze cuvaj cara« svakih cetvrt sata odzvanjali pocetni taktovi Internacionale. Svi, narodni komesari, njihovi cinovnici i kremaljska crvenogardejska garda, jeli su u zajednickoj nienzi gde je hrana bila jednolicna i skromna. Ali vremena su bila takva da se niko nije mogao da zali ako umesto svezeg mesa dobije govedinu iz konzervi starih vojnih zaliha. Samo je crvenog kavijara bilo napretek; njegova prodaja je zastala, nije se vise mogao izvoziti kao nekad, dok ga je kupovao sav bogatiji svet, pa je »neizbezni kavijar crvenom bojom obqjio prve godine revolucije, i to ne samo za mene« kako je kasnije pisao Trocki. Pored toga sto je prisustvovao redovnim sednicama vlade, Staljin je predsedavao i na sednicama svog komesarijata. Ako bi se rasprava oduzila, komesar za narodnosti svojim savetnicima bi rekao »vracam se odmah«, izgubio se iz sale i ne bi se vracao celo popodne. Kada bi Lenjin dosao na sednicu Staljinovog komesarijata i tamo ne bi zatekao Staljina, odmah bi komesarovog pomocnika Pestkovskog poslao u lov po kremaljskim dvoristima i palatama reöima: »odmah ga potrazite«. Pestkovski bi ga ponekad nasao kod pomocnika komandanta straze ili pak na kaucu u kuhinji s lulom u ustima. Tih dana Staljin je jednu öd Lenjinovih sekretarica, Nadezdu Alilujevu, pozajmio za svoj komesarijat. Dugo je ostala kod njega: na(jpre kao sekretarica, zatim kao pratilac po ratistima gradanskog rata, na kraju kao sup-

ruga. Sve do svoje ismrti, do samoubistva koje je izvrsila 1932. godine, ostala je s njim.

Stranu intervenciju protiv sovjetske republike zapoceli su zapravo Nemci, i to jos pre svog poraza u ratu. Zauzeli su Ukrajinu i opet uspostavili staru vlast, poslali su vojsku u Litvaniju, Letoniju, Estoniju i Finsku, a menjsevici su ih pozvali u Gruziju da im pomognu protiv Turaka koji su zauzeli Kavkaz. Tako je za englesko iskrcavanje 9. marta 1918. godine u Murmansku na krajnjem severu postojalo dobro opravdanje: spreciti neprijateljskoj Nemackoj prodor na teritoriju saveznicke Rusije. Prvih dana aprila Japanci i Englezi su se s istim opravdanjem iskrcali u Vladivostoku. U Murmansku i Arhangelsku na severu Englezima su se ubrzo pridruzili Francuzi i Amerikanci, a na Dalekom istoku Japancima su se pridruzili Amerikanci. Britanci su iz Irana krenuli prema kavkaskim izvorima nafte, a poslali su jedinice i u Sibir da zastite sibirsku zeleznicu, kao i u sredniju Aziju, pojacane vojnim formacijama drugih zemalja; tako se, na primer, kod Omska zajedno s belogardejskim divizijama naslo i 1000 Britanaca, 1000 Francuza i 1500 Italijana. I ostale saveznicke drzave poslale su bar simbolicnu »pomoc saveznickoj Rusiji«: Kanada, Australija, Grcka, Finska, ukupno öetrnaest drzava, ucesnica protivnemackog ratnog saveza u prvom svetskom ratu. Uz to su se po celoj zemlji nalazile rasparcane jedinice cehoslovackog korpusa koji je imao preko 50.000 ljudi, a bio je sastavljen öd austrijskih ratnih zarobljenika ceske i slovacke narodnosti, dobro naoruzanih i odlicno vojno obucenih, koji su se svuda stavljali na antiboljsevicku stranu. lako je njihov (jedini cilj, navodno, bio da se kroz sibirski i evropski deo Rusije vrate u domovinu, oni su uz put cinili dragocene usluge generalima stare carske vojske u njihovoj borbi protiv boljsevika. Posle nemackog poraza i zavrsetka prvog svetskog rata postalo je sasvim ocigledno to sto se znalo i pre: zapadni saveznici su zaista dosli da pomognu saveznickoj Rusiji — ali staroj monarhiji protiv nove republike. U

138

139

Londonu je engleska obavestayna sluzba odmah posle oktobarske revolucije osnovala odeljenje pretencioznog naziva Bolo Liquidation Club, klub za likvidaciju boljsevika, jer se gusenje crvene opasnosti na samom pocetku smatralo »pravim blagoslovom za covecanstvo«, kao sto je rekao Vinston Cercil. Britanski obavestajni oficiri bill su upleteni u atentate u Moskvi i sabotaze na bakuskim naftnim poljima, starali su se o nabavci oruzga i opreme, o vezama i povezivanju rasturenih, cesto veoma samovoljnih belih komandanata po raznim kraijevima ogromne zemlje. No, ni njima niti ikom drugom nije poslo za rukoni da kontrarevolucionarne generale povezu u jedinstvenu vojsku, sto bi verovatno znacilo smrt mlade boljsevicke republike. Cas jedan cas drugi, cas ovde cas onde, okupIjali su beli generali svoje vojnike i svi prema sopstvenom nahodenju kretali na svoj »poslednji pobedonosni pohod« — dok ih Lenjinov kremaljski Stab nije jednog za drugim savladao, uz velike zrtve i ponekad poslednjim snagama. U prolece 1918. godine, u Sibiru je snazne bele jedinice okupio admiral Kolcak, uz pomoc cehoslovackog korpusa osvojio dobar deo teritorilje i osnovao vladu u Omsku. Tek sto su uguseni Kaledinov ustanak na Donu i Dutov na Uralu, donske kozake opet je poceo da skupIja ataman Krasnov. Duz Kubana poceli su da se stvaraju prvi zameci buduce Denikinove armije. Na severu su se Finci ustremili na Petrograd. Juzno öd Kaspijskog mora beli su, uz snaznu pomoc Britanaca, krenuli na Baku. Rumuni su zauzimali Besarabiju, Japanci su gotovo bez otpora prodirali kroz beskrajna prostranstva Dalekog istoka duz transsibirske zeleznice. Seljaci vise nisu hteli da prodaju zito za novac koji je zbog astronomske inflacije iz dana u dan gubio vrednost. U gradovima je izbila glad, industrijska proizvodnja je naglo opala i ponegde je potpuno stala. Boljsevici su nasilno praznili magacine trgovaca spekulanata, slali su u fabrike radnicke komesare da obezbede najnuzniju proizvodnju, bar proizvodnju oruzja, municiije i ostalog najpotrebnijeg vajnog materijala. Cela zemlja, opkoljena neprijateljskim armijama, bila je ogroman kotao u kome je sve jace kljucalo.

U takvim uslovima neizbezni su teroristicki poduhvati ekstremistickih organizacija, koje osete pravi trenutak, kao i nepredvidljivi teroristicki akti pojedinaca koji, uzavrele krvi, gube prisustvo duha. Levi revolucionarni socijalisti, koji su bili ostro protiv Brestlitovskog mira i, buduci stranka s najjacim osloncem medu seljacima, protiv boljsevicke politike nasilnog »otkupa« hrane po selima, pocetkom jula su u atentatu ubili nemackog poslanika Mirbaha, kako bi ponovo dolili ulje na vatru u ratu s Nemcima. Da bi zavrsili s boljsevickim vodstvom, istovremeno su napali Kremlj. Pobuna je za dvadeset cetiri sata krvavo ugusena. Gotovo u isto vreme eseri su uz pomoc francuskih agenata izazvali nerede u Jaroslavlju, koji su zavrseni pokoljem medu civilnim stanovnistvom i unistavanjem dragocenosti jednog öd najlepsih gradova Stare Rusije. Boljsevicko rukovodstvo je jos istog meseca postavIjeno pred odluku kojom je trebalo pokazati svoj u cvrstu nameru da nema povratka na staro. Sredinom jula belogardejske i cehoslovacke jedinice priblizile su se Jekaterinburgu, sredistu uralskog rudarstva, gde je vlada internirala cara Nikolu II i njegovu porodicu. Da su beli uspeli da oslobode cara, domogli bi se simbolicke figure, »gospodara«. A ona je oduvek, tada i kasnije, kada je »hazja(jin«, goapodar u Kremlju i otac naroda Rusije, bio gruzijski revolucionar Dzugasvili, imala ogroman uticaj na obicne mase. Carska porodica zatocena je u kuci trgovca Ipatjeva. U noci izmedu 16. i 17. jula, kada je izgledalo da ce beli zauzeti Jekaterinburg, strazari su cara i celu njegovu porodicu odveli u Ipatyevljev podrum i streljali ih. Njihova tela su bacili u obliznje rudarsko okno, polili petrolejom i zapalili. U to vreme u Rusiji je opste prosireno misljenje da su odluku o likvidaciji carske porodice doneli lokalni jekaterinburski komesari. No neki kasniji izvori doka/uju da su se prethodno konsultovali u Kremlju i da su naredenije za likvidaciju dali Lenjin i Sverdlov, mada to -ni danas nije sasvim dokazano. Sverdlov je, navodno, i Staljina pitao za misljenije, a ovaj mu je, toboie, odgovorio da »car ni pod kojim uslovima ne sme da padne u ruke belih«.

140

141

Jekaterinburg je kasnije dobio ime Sverdlovsk. Trocki, koji kao ni Stal(jin u to vrerne nije bio u Moskvi, kasnije je u progonstvu o tom dogadaju napisao u svoj dnevnik da je ova odluka »pokazala svetu da demo se boriti bez milosti i da nista ne moze da nas zaustavi. Egzekucija carske porodice bila je neophodna ne samo da zastrasi, zgrozi i obeshrabri protivnika, nego i da uznemiri i uzbudi nase sopstvene redove i pokaze da nema vise povratka na staro i da je pred nama ili potpuna pobeda ili potpun poraz. Intelektualnd krugovi stranke taj öin verovatno nisu odobravali, ali se radnicke i seljaöke mase ni za trenutak nisu pokolebale. One ne bi shvatile niti prihvatile drukciiju odluku. Lenjin je toga bio svestan. Njegova sposobnost da misli i oseca za mase i s masama bila je kod njega razvijena do krajnjih granica, a narocito u prelomnim politickim trenucima. Tako car i njegova porodica nisu docekali javnu sudsku optuzbu i ra&pravu, sto je bila prvobitna namera nove vlade. Cetrnaest dana kasnije u Petrogradu je öd metka socijalrevolucionara studenta poginuo clan boljsevickog CK i rukovodilac petrogradske Ceke Ulricki. I sam Lenjin je jedva izbegao smrt, sä nekoliko metaka ga je ranila socijalna revolucionarka Fani Kaplan. Kao odgovor na ova dva atentata u oba grada je streljano oko 800 ljudi — i celu zemlju je obisla parola: odgovor na beli teror bice crveni teror. Boljsevicko rukovodstvo (je istovremeno poseglo i za drugim krajnjim merama, u prvom redu privrednim i organizacionim. Uvelo je i takozvani »vojni komunizam« i uzurbano pocelo da postavlja na noge novu armiju. Za ovo potonje zaduzen je Trocki, koji je postao komesar za voysku i predsednik Vrhovnog vojnog sovjeta. Opet je uvedeno obavezno sluzenje vojnog roka i naglo su se obnavljale vojne skole. Poziv je dobilo 35.000 bivsih carskih oficira koji nisu prisli belim generalima; uz rame su im postavljeni boljsevicki komesari kao oficiri za politicku kontrolu. Crvena armija, koja je u maju 1918. godine imala 300.000 ljudi, do kraja marta 1919. godine narasla je na milion i po, a do pocetka 1920. godine vec na pet miliona ljudi. U leto 1918. godine boljsevicka vlada je drzala samo cetvrtinu zemlje, tri cetvrtine su bile u rukama njenih

neprijateija. Ali boljsevici su drzali sredisnji deo, srce zemlje, i gradove Moskvu, Petrograd, Niznji Novgorod (sada Gorki), Tver, Smolensk, Vjatku, Vologdu, Brjansk, Tulu. Njihovi najopasniji protivnici okupljali su se na istoku, gde su se Kolcakove armije cvrsto usidrile u zapadnom Sibiru, na Uralu, sve do Volge, zatim na jugu, gde su Ukrajina i veci deo Kavkaza bili u njihovim rukama, i na severu, gde su se ucvrstili oko Arhangelska i pretili prodorom na jug, prema Petrogradu. Boljsevici su prvo organizovali jedinstven front na istoku, okupili su svoje manje, rastrkane jedinice, stavili ih pod zajednicku komandu i privremeno zaustavili Kolcakove trupe koje su bile prodrle do Volge i Käme i ugrozavale centralnu Rusiju. Zatim su isto ucinili i na jugu: juzni front ije kod Caricina zaustavio prodor neprijateija, koji je hteo da odsece srce drzave öd zitnih i naftnih polja na jugu. Konacno su jos iste jeseni i na severu uspostavili cvrst front i zaustavili prodiranje belih i engleskih trupa na severnom rubu centralnog ruskog prostora, iznad jezera Onjega. Istovremeno je trebalo ugusiti niz ustanaka u centralnim oblastima, a pre svega organizovati da se vojska koja je naglo rasla, snabde oruzjem, municijom i hranom. U uzasnim nestasicama malo je sta ostalo civilnom stanovnistvu. Posle kratkog zimskog predaha, u martu 1919. godine Kolcak na istoku krece u ofanzivu sä gotovo pola miliona l(judi. Zapadni saveznici su ga za tu ofanzivu dobro snabdeli, samo pusaka je, na primer, dobio sedamsto hiljada. Celo leto su trajale teske borbe tokom kojih su boljsevicke snage pocele da Kolcakovu diviziju vracaju ka istoku. U jesen su u zapadnom Sibiru izvojevale odlucujucu pobedu, u novembru su zauzele prestonicu njegove vlade, Omsk, a pocetkom ijanuara razbile i njegove poslednje vece vojne formacije. Cehoslovacki korpus, sve vreme snazan Kolcakov saveznik, uvideo je da je prisao pogresnoj strani i da tim putem nema povratka u domovinu. Siti dugogodisnjeg vojevanja, a na kraju jos i besmislenog uplitanya u gradanski rat u stranoj zemlji, Cehoslovaci su uz precutni pristanak Francuza uhvatili Kolcaka i, zajedno sä sto miliona funti carskog zlata, izrucili boljsevicima; u za-

142

143

menu s u dobili slobodan prolaz na istok da bi zeleznicom do Vladivostoka, a odatle saveznickim brodovima, mogli da krenu na dugi put kuci. Istovremeno s Kolcakom na istoku, pocetkom 1919. godine poceo je belu ofanzivu na severozapadu Judenic. Uz pomoc Finaca, Svedana, Danaca i Poljaka beli su proterali boljsevike iz Estonije, Letonije i Litvanije; tamo su nastale samostalne drzave koje su se odrzale do pocetka drugog svetskog rata, sve dok ih Staljin, u dogovoru s Hitlerom, nije ponovo prikljucio ruskoj imperiji. Judenic je zatim prodirao prema Petrogradu, juna bio odbijen, oktobra se ponovo nasao u petrogradskim predgradima i sukobio se s poslednjim snagama koye su branioci grada ijos mogli da postave na noge: s radnickom milicijom, sä sesnaestogodisnjim komsomolcima, sä tri hiljade zena. Branioci Petrograda su uz nadljudske napore odbili napad na grad, presli u protivnapad i u decembru savladali protivnika, ciji su se ostaci sklonili u Estoniju. U meduvremenu na jugu se Denikin ucvrstio na Krimu, Kubanu, Tereku i u Ukrajini. Otvorio je dugacak front öd Dnijepra do Volge i prodirao prema severu. Oktobra je zauzeo Oreol, izvrsio prodor u tulsku guberniju i ugrozavao Moskvu. Opet je na front krenulo sve sto je moglo da ponese pusku. Crvena armija je u novembru pocela da potiskuje Denikina i do januara je razbila njegove jedinice, a ntjihov komandant je na engleskom minonoscu pobegao u inostranstvo. Istih zimskih meseci nastavljale su se borbe i na severu. Posto je prosla opasnost za Petrograd, boljsevicka severna armija je s obezbedenim zaledem mogla da krene u pohod na sever prema Belom moru, u februaru je zauzela Arhangelsk a zatim i Murmansk. I tamosnji beli general Miler pobegao je u inostranstvo. Centralna Rusija ije u zimu 1919/20 opet mogla malo da predahne, mada je za taj predah bilo karakteristicno to sto je bilo karakteristicno i za prethodnu zimu: jos vise rada uz jos manje hleba, da bi s prolecem sve krenulo iznova. Tada su napali Poljaci generala Pilsudskog. Brzo su napredovali u Ukrajini, pocetkom maja zauzeli Kijev i nastavili pohod u Belorusiju. Poljski ciljevi su u tom ratu bili nejasni: da li je Pilsudski hteo da izvede to sto

nije uspelo bivsim carskim generalima uz pomoc sä zapada, naime, da srusi crveni rezim u Moskvi i opet uspostavi carski, ili je hteo da poveca Poljsku ogromnim nepoljskim teritorijama, koje je na izgled bilo lako oduzeti iscrpljenoj Rusiiji — ne viidi se pravi smisao tog njegovog napoleonskog pohoda. Oslobodeni pritiska na ostalim frontovima, boljsevici su sada mogli da sakupe jake snage. Za svega dva meseca situacija se preokrenula. Sovjetske snage su juna povratile Kijev, jula celu Belorusiju, a zatim su naglo napredovale u Polysku i ubrzo se näsle pred Varsavom. Propast mlade poljske drzave pokusali su da sprece Englezi; prvo su predlozili primirje, a zatim su izmedu Poljske i Rusije povukli novu granicu, takozvanu Kerzonovu liniju koja je u tamosnjim nacionalno mesovitim oblastima dosta pravedno razgranicila pretezno ruske öd pretezno poljskih teritorija. Ali za vreme primirya PoIjaci su se ponovo oporavili, krenuli su u novu ofanzivu i, delimicno zaslugom svojeglavog Staljina koji se nije podredio jedinstvenim sovjetskim vojnim ciljevima, na Visli pobedili bolljsevicke armije i potisnuli ih opet daleko na istok. Poljska je dobila veliki deo Belorusije, a Staljin je 19 godina kasnije morao da dobije Hitlerovu podrsku da bi Rusiji vratio tada izgubljene teritorije. Rat sä Poljacima ponovo su pokusali da iskoriste ostaci belih armija na jugu, koje je ovoga puta vodio »crni baron« Vrangel. Na Krimu je okupio novu vojsku i poceo da napreduje prema severu. U jesen se priblizio donskom basenu, ali tamo su ga zaustavile trupe koje su se vratile sä poljske granice, porazile ga i pocele da ga gone prema jugu. Ucvrstio se na uzanom prilazu, poluostrvu Krim, no i tamo su ga crveni uz velike zrtve savladali, tako da su se poslednji ostaci njegovih trupa spasli na engleskim i francuskim ladama. Time su najvece bitke gradanskog rata okoncane, ali ne i sam rat. U prolece 1921. godine crvenoarmejci su prebaceni na udaljenija man ja ratista, u Zakavkazje koje je jos iste godine ocisceno, dok su na Dalekom istoku borbe trajale jos dve godine, a lokalni sukobi u Srednjoj Aziji ponegde cak duze. Gotovo je nemoguce shvatiti kako su boljsevici, opkoIjeni sä svih strana, sami protiv celog sveta, mogli da pobede u tom ratu. Kako to da cela ta ogromna mate-

144

145

rijalna pomoc zapadnih velesila nije omogucila pobedu belim generalima koji su imali skolovan oficirski kadar, a kao protivnike vojno neuke civile ili u najboljem sludaju biv§e podoficire i poruönike. Kako to da nije uspela strana intervencija, na primer japanska, koja je prodirala tako reci u prazan prostor, gde je voijnike pratilo nekoliko hiljada japanskih poslovnih ljudi, kako bi na dalekoistocnim i sibirskim teritorijama bivseg carstva uspostavili trgovinske i saobracajne monopole, zatim monopole na resursima i slicno, prema oprobanim uzorcima iz vremena britanskih i ostalih kolonijalnih osvajanja nerazvijenih kontinenata i podruöja. Ispostavilo se da ni generali imperijalnih vojski ni kolonijalna ministarstva nisu raöunali s necim doista tesko predvidljivim: nisu racuiiali na nadljudsku snagu, junacku zestinu naroda koji je bio docekao i okusio kraj tiranije da bi ponovo osetio noz pod grlom s pretnjom da ce izgubiti tek nagove§tenu, jos ne potpuno dozivljenu slobadu. U takvim izuzetnim situacijama snaga mase se udesetostruouje. A iz neukog naroda naglo izlaze na povrsinu stotine sposobnih, prirodno obdarenih voda. Tako su iz sovjetskih crvenih öeta preko noci izronili daroviti komandanti pukova, divizija i armija. Ali tako tesko dobijena pobeda krvavo se placa. A Lenjinova partija ju je platila ne samo za sebe, nego za sav narod, veoma visokom cenom. Mozda je placaju ijos i danasnje generacije u Sovjetskom Savezu, kao sto o tome pi§e Janez Stanic: Pre svega »u gradanskom ratu zaista je pao cvet ruske radniöke klase i glavnina komunisticke partije. Socijalizam koji su poceli da grade u Sovjetskom Savezu posle gradanskog rata, gradili su tako reci bez radnicke klase (pa zato samo u ime radnicke klase) i bez ogromne vecine onih clanova partije koiji su oktobarsku revoluciju planirali i sproveli, a kasnije poneli glavni teret borbe za njeno ocuvanje. Uz to, gradanski rat je daleko u pozadinu potisnuo izgradnju novog, demokratskog drustva, pitanja socijalistiöke demokratije, unutrasnje partiijske demokratije, i slicno, a umesto toga u prvi plan doveo nasilje, bezuslovnu disciplinu i poslusnost, gvozdeni red, krajnju centralizaciju (i s njom birokratizaciju) kao vrednosti

na kojima se zasniva i öd kojih zavisi sudbina socijalizma. Iz danasnje dovoljno velike istorijske distance i perspektive mirno moze da se tvrdi da su strana intervencija i gradanski rat sudbonosno zamaglili i potisnuli prvobitne ciljeve, nacin misljenja i metode revolucije i boljs>eviöke partije, i otvorili vrata staljinizmu«.
8

Dzugasvilijeva uloga u gradanskom ratu je tjedno öd najspornijih poglavlja u njegovoni zivotu. Prema zvanicnim sovjetskim biografijama, jurio je s fronta na front, sprecavajuci saboterske komande Trockog, vrhovnog komandanta Crvene armije i stvarnog vrhovnog stratega gradanskog rata. Uz put je sprecavao i manje saboterske namere drugih tadasnjih boljsewckih politickih i partijskih voda koji su se kasnije, dvadesetih i tridesetih godina, pokazali kao pravi ili izmisljeni Staljinovi protivnici. Sovjetska istoriografija ijos nije dala pravu sliku gradanskog rata i nece biti sposobna da je da sve dok je bude opisivala sä stanovista kasnijih sukoba izmedu Staljina i ostalih tadasnjih najuzih Lenjinovih saradnika. Nece da rizikuje nista sto bi moglo da upucuje na pomisao da sveznajuci bog otac u Kremlj u, eventualno osavremenjen monolitnim »kolektivnim« rukovodstvom, mozda ipak nije najbolje i jedino resenje. A takav rizik, koji se radije izbegava, u ovoj oblasti bi svakako bio objektivan opis istorije gradanskog rata. S druge strane, gradanski rat su uglavnom opisivali protivnici bolljsevika, ne samo Staljina, vec protivnici boljsevizma i komunizma uopste. Cak oni retki koji se trude da ne nasednu protivnicima sovjetske strane, zavisili su pre svega öd izvora suprotne strane; jer sovjetski izvori i arhivi nisu dostupni u toj meri da omoguce celovitu i objektivnu sliku — sto, naravno, ne vazi samo za ovo razdoblje, vec za celokupnu istoriju Sovjetskog Saveza. Tako nam preostaje samo da pokusamo da opisemo Staljinovo ucesce u gradanskom ratu koristeci one skrte i §ture podatke koji deluju verodostojno i neiskrivljeno kako s jedne tako i s druge strane.

146

147

Staljin se kao aktivni ucesnik pojavljuje u gradanskom ratu 4. juna 1918. godine, kada sä dva oklopna voza crvenogardejaca odlazi iz Moskve prema Caricinu, zeleznickdj raskrsnici na Volgi, vratima kroz koja sä juga pristize zito u izgladnelu centralnu Rusiju i Moskvu. Beli su resili da ta vrata zatvore i gladu izmore srce boljsevicke Rusije. Staljin je tamo otputovao kao »generalni direkter za snabdevanje zivotnim namirnicania za juznu Rusiju sä vanrednim ovlascenjima«, kako glasi sacuvani ukaz Saveta narodnih komesara öd 31. maja 1918. godine. I svi kasniji Stalijinovi odlasci na frontove gradanskog rata bili su istog karaktera: organizovati pozadinu, uvesti red, uspostaviti saobracaj, organizovati ishranu i koliko-toliko normalno delovanje organa vlasti i administracije, rnilom ili silom prikupiti viskove hrane i otpremiti ih u Moskvu i Petrograd. Bio je»snazna ruka« u pozadini. Vojne zadatke nije dobijao. O vojnim operacijama se starao Trocki. Staljina ije Lenjin slao samo tamo gde je trebalo nemilosrdnom odlucnosöu ocistiti i ucvrstiti pozadinu vojnih jedinica koje bez toga nisu mogle da pobeduju na frontu. Doslo je samo po sebi da se Staljin, ponekad silom prilika, ponekad bez potrebe i svojom voljom, umesa i u voljne operacije. Zbog toga je imao mnogo sukoba s Troekim. Staljin je Lenjinu slao telegrame u kojima se zalio na Trockog da na komandna mesta postavlja nesposobne ljude, da su njegovi »vojni specijalisti« saboteri i slicno. A Trocki bi s vremena na vreme trazio da se Staljin opozove iz pozadine fronta, jer »pravi zbrku« i »petllja se u stvari koje ga se ne tiöu«. Pri tome se ni Trocki nije libio optuzbi o sabotazi i nije Staljinu ostajao duzan. Pocelo je to jos u Caricinu. Staljin je optuzio Trockog da postavlja vojne kamandante a da se prethodno ne posavetuje sä lokalnim sovtjetskim vlastima, koje valjda bolje öd pisara u stabu Trockog znaju ko je za sta siposoban. K tome je za vrhovnog komandanta juznog fronta postavio Klimenta Jefremovica Vorosilova, podoficira u bivsoj carskoj armiji, iako nije imao nikakvo ovlascenje za takvo imenovanje niti se prethodno o tome konsiultovao s visim rukovodstvom.

Staljinova uloga u Caricinu, kasnije zvanicno veoma hvaljena, jos nije nepristrasno razjasnjena. Nema nikakve sumnje da ije nemilosrdno »pocistio« kako pozadinu tako i front, jer je dao da se pored crnoberzijanaca streIjaju i mnogi vojni komandanti koji su bili na celu jedinica koje su se u borbama lose pokazale. Sigunno je i to da operacije Crvene armije tamo nisu bile narocito uspesne; crveni su imali jace snage öd belih, pa ipak je pretilo da grad izgube. Antonov-Ovsejenko cak tvrdi da je Staljinovom krivicom kod Caricina bez potrebe palo 60000 pripadnika crvene vojske, jer je u borbu slao s konca i konopca sastavljene i neobucene jedinice. Svakako je izmedu Trockog i Stalljina zbog Caricfeiö doslo do ostrog sukoba. Staljin je tamo bio medu svojini ljudima: pored Vorosilova tamo je bio Budoni, bivsi aktivni carski konjicki narednik, dok je komesar armije bio Ordzonikidze. Desavalo se da na komande koje su primili öd visih komandanata, napisu »ne izvrsiti«. Tako, naravno, nije moglo. Caricinska »podoficirska opozicilja« kao sto je tamosnju Staljinovu grupu nazvao Trocki, morala je da dode u konflikt a naposletku u otvoren sukob s vrhovnim komandantom. U tom sporu Lenjin je stao na stranu Trockog i na izriciti zahtev Trockog opozvao Vorosilova iz Caricina, a na kraju, kada je bitka za boljsevike bila dobijena, i Staljina. Slucaj je dobio takve dimenzije da je Trocki pretio da ce Vorosilova postaviti pred vojni sud, sto ce u dnevnoj zapovesti objaviti u celoj Rusiji. Staljin je postupke caricinske grupe morao da brani pred revolucionarnim vojnim sovijetom — ali tamo se vesto distancirao öd »caricinskih podoficira« i pristao uz Lenjina. Pri tome su, naravno, svi primetili da je Lenjin bio na strani Trockog i da su stavovi koje je Staljin prihvatio, u sustini stavovi Trockog, mada se Staljin slozio s njima tek kada su oni postali Lenjinovi. Caricinski podoficiri, uprkos vojnom neiskustvu, i teskocama u koije je pao njihov i Staljinov caricinski front, nisu bili bez mäste. Mnogo kasnije, 1941. godine, konacno se, doduse, dokazala nesposobnost Vorosilova i Budonija, pa je morao da ih se odrekne cak njihov stari bakuski i caricinski prijatelj Staljin. Ali u Caricinu je, na primer, Budoni predlozio da se osposobe samostalni konjiöki korpusi i armije, koji bi mogli da se

146

147

Staljin se kao aktivni ucesnik pojavljuje u gradanskom ratu 4. juna 1918. godine, kada sä dva oklopna voza crvenogardejaca odlazi iz Moskve prema Caricinu, zeleznickdj raskrsnici na Volgi, vratima kroz koja sä juga pristize zito u izgladnelu centralnu Rusiju i Moskvu. Beli su resili da ta vrata zatvore i gladu izmore srce boljsevicke Rusije. Staljin je tamo otputovao kao »generalni direkter za snabdevanje zivotnim namirnicama za juznu Rusiju sä vanrednim ovlascenjima«, kako glasi sacuvani ukaz Saveta narodnih komesara öd 31. maja 1918. godkie. I svi kasniji Staljinovi odlasci na frontove gradanskog rata bili su istog karaktera: organizovati pozadinu, uvesti red, uspostaviti saobracaj, organizovati ishranu i koliko-toliko normalno delovanje organa vlasti i administracije, milom ili silom prikupiti viskove hrane i otpremiti ih u Moskvu i Petrograd. Bio je»snazna ruka« u pozadini. Vojne zadatke nije dobijao. O vojnim operacijama se starao Trocki. Staljina ije Lenjin slao samo tamo gde je trebalo nemilosrdnom odlucnoscu ocistiti i ucvrstiti pozadinu vojnih jedinica koje bez toga nisu mogle da pobeduju na frontu. Doslo je samo po sebi da se Staljin, ponekad silom prilika, ponekad bez potrebe i svojom voljom, umesa i u votjne operacije. Zbog toga je imao mnogo sukoba s Troekim. Staljin je Lenjinu slao telegrame u kojima se zalio na Trockog da na komandna mesta postavlja nesposobne ljude, da su njegovi »vojni specijalisti« saboteri i slicno. A Trocki bi s vremena na vreme trazio da se Staljin opozove iz pozadine fronta, jer »pravi zbrku« i »petlija se u stvari koje ga se ne tiöu«. Pri tome se ni Trocki nije libio optuzbi o sabotazi i nije Staljinu ostajao duzan. Pocelo je to jos u Caricinu. Staljin je optuzio Trockog da postavlja vojne komandante a da se prethodno ne posavetuje sä lokalnim sovtjetskim vlastiina, koje valjda bolje öd pisara u stabu Trockog znaju ko je za sta siposoban. K tome je za vrhovnog komandanta juznog fronta postavio Klimenta Jefremovica Vorosilova, podoficira u bivsoj carskoj armiji, iako nije imao nikakvo ovlascenje za takvo imenovanje niti se prethodno o tome konsultovao s visim rukovodstvom.

Staljinova uloga u Caricinu, kasnije zvanicno veoma hvaljena, jos nije nepristrasno razjasnjena. Nema nikakve sumnje da ije nemilosrdno »pocistio« kako pozadinu tako i front, jer je dao da se pored crnoberzijanaca streIjaju i mnogi vojni komandanti koji su bili na celu jedinica koje su se u borbama lose pokazale. Sigurno je i to da operacije Crvene armije tamo nisu bile narocito uspesne; crveni su imali jace snage öd belih, pa ipak je pretilo da grad izgube. Antonov-Ovsejenko cak tvrdi da je Staljinovom krivicom kod Caricina bez potrebe palo 60000 pripadnika crvene vojske, jer je u borbu slao s konca i konopca sastavljene i neobucene jedinice. Svakako je izmedu Trockog i Stalljina zbog Caricfova doslo do ostrog sukoba. Staljin je tamo bio medu svojim ljudima: pored Vorosilova tamo je bio Budoni, bivsi aktivni carski konjicki narednik, dok je komesar armije bio Ordzonikidze. Desavalo se da na komande koje su primili öd visih komandanata, napisu »ne izvrsiti«. Tako, naravno, nije moglo. Caricinska »podoficirska opozicilja« kao sto je tamosnju Staljinovu grupu nazvao Trocki, morala je da dode u konflikt a naposletku u otvoren sukob s vrhovnim komandantom. U tom sporu Lenjin je stao na stranu Trockog i na izriciti zahtev Trockog opozvao Vorosilova iz Caricina, a na kraju, kada je bitka za boljsevike bila dobijena, i Staljina. Slucaj je dobio takve dimenzije da je Trocki pretio da ce Vorosilova postaviti pred vojni sud, sto ce u dnevnoj zapovesti objaviti u celoj Rusiji. Staljin je postupke caricinske grupe morao da brani pred revolucionarnim vojnim sovijetom — ali tamo se vesto distancirao öd »caricinskih podoficira« i pristao uz Lenjina. Pri tome su, naravno, svi primetili da je Lenjin bio na strani Trockog i da su stavovi koje je Staljin prihvatio, u sustini stavovi Trockog, mada se Staljin slozio s njima tek kada su oni postali Lenjinovi. Caricinski podoficiri, uprkos vojnom neiskustvu, i teskocama u kolje je pao njihov i Staljinov caricinski front, nisu bili bez mäste. Mnogo kasnije, 1941. godine, konacno se, doduse, dokazala nesposobnost Vorosilova i Budonija, pa je morao da ih se odrekne cak njihov stari bakuski i caricinski prijatelj Staljin. Ali u Caricinu je, na primer, Budoni predlozio da se osposobe samostalni konjiöki korpusi i armije, koji bi mogli da se

148

149

krecu brzo i sami izvrsavaiju duboke prodore. Receno vojnickim recnikom: konjica koja vise nije samo takticka podrska peSadiji, nego nezavisna strateska snaga. Vojni strucnjaci, okupljeni u stabu Trookog, taj su predlog prvo odbili — kao sto su u godinama uoci drugog svetskog rata vojni strucnjaci odbiijali i predloge mladog francuskog generala De Gola o samostalnim velikim oklopnim jedinicama. No, dok su De Golov novi izum iskoristili tek protivnici, Hitlerova vojska, Budonijeva crvena konjica zaista je brzo postavljena na noge: postala je strah i trepet belih armija i nezaboravna legenda gradanskog rata u Rusiji. Posto tje opozvao Staljina sä caricinskog bojista, Lenjin je Trockom dao odresene ruke za obracun s Vorosilovom. Vorosilov, Budoni i ostali »caricinci« to Trockom nikada nisu zaboravili. A Staljin inace nikada nikome nije nista zaboravljao. Caricinska bitka dobila je kasnije u sovjetskaj istoriografiji mnogo veci znacaj nego sto ga je stvarno imala za sam tok gradanskog rata. To je i razumljivo, jer bila je jedan öd kamena temeljaca gigantske gradevine koja je 1956. godine, na XX kongresu, do potcenjivanjja skromno nazvana »kult licnosti«. I zapadni istoricari joj pripisuju preterani znacaj, ali iz drugog razloga: Staljin i Trocki tada su se na konkretnom pitanju prvi put ostro sukobili. A istina o caricinskoj pobedi jeste to da su o ishodu bitke odlucile jedinice ijuznog fronta, koje su izvana probile beli obruc, a ne Staljin i njegovi »podoficiri«; ovima potonjima pripada zasluga sto su uz pomoc celicne Staljinove pesnice zadrzali Caricin, sto nije bio lak zadatak u sredini koju su kontrolisali spekulanti zitom, trgovci, cinovnistvo i ostali »bivsi« i gde je cvetala sveopsta anarhija. Na putu iz Caricina u Moskvu Staljinov oklopni voz se susreo s komandnirn vozom Trockog, legendamom kompozicijom iz kolje je Trocki cas sä jednog cas sä drugog kriticnog ratista vodio gradanski rat. Staljin je morao da poseti vrhovnog komandanta u njegovom vozu, bar iz kurtoaznih razloga. Trocki je kasnije pisao da ga je Staljin tom prilikom zamolio neka ne bude suvise strog prema »caricinskim momcima«, na sto mu je Trocki odgovorio: »Ti divni mladici 6e uni§titi revoluciju koja ne moze da ceka da oni odrastu«.

Odmah posle Staljinovog povratka u Moskvu proslavIjala se prva godisnjica Oktobra. Staljin je u svom kratkom clanku za »iPravdu« izmedu ostalog napisao: »Öd samog pocetka pa sve do kraja Inspirator ustanka bio je Centralni komitet s drugom Lenjinom na celu. Lenjin je za vreme ustanka ziveo u ilegali u jednom stanu u viborskom predgradu. Uvece 20. oktobra bio je pozvan u Smolijni da preuzme rukovodstvo pokreta. Svi prakticni zadaci u vezi s organizacijom ustanka obavljeni su pod neposrednim rukovodstvom druga Trockog, predsednika Petrogradskog sovjeta. Slobodno mozemo da kazemo da Partija upravo drugu Trockom duguje zahvalnost za brzi prelazak garnizona na sovjetsku stranu kao i za efikasnost, kojom je bio organizovan rad Vojno-revolucionarnog komiteta«. U kasnijim izdanjima StaIjinovih sabranih dela ovih reci o Trockom u revoluciji 1917. godine vise nema. Trocki je ostao na celu Crvene armije do kraja gradanskog rata, a formalno sve do 1925. godine. Slavili su ga kao pobednika u ratu i kao spasioca mlade sovjetske republike pred unutraänjim i spoljnim neprijateljima. Staljin je u to vreme bio u pozadini, siroj ijavnosti jos uvek mnogo manje poznat öd niza ostalih boljsevickih voda, öd kojih pored Lenjina i Trockog mozemo da pomenemo neke koji su tada kako u Sovjetskom Savezu tako i u inostranstvu bili daleko poznatiji öd Staljina: Zinovjev, Kamenjev, Sverdlov, Buharin, Krupska, Lunacarski, Dibenko, Krilenko, Antonov-Ovsejenko, Uricki, Sokoljnikov, Kolontajeva, Rikov, Tomski, Lomov, Mi1jutin, Smilga, Sljapnikov, Kalinjin — pa i neki drugi, jer ovaj spisak ne treba da bude istorijski potpun, vec samo ilustrativan. Pa ipak je Staljinova uloga u to vreme bila mnogo znaeaijnija nego sto mu to pripisuju njegovi zapadni biografi, koji se uglavnom trude da umanje njegov doprinos i znacaj koji je imao u tim godinama. Staljin je te godine provodio sto u Kreml j u kao efikasan organizator velikog broja administrativnih poslova, sto u pozadini raznih frontova, cas na Jugu, cas na Istoku ili Zapadu, gde je obavljao iste poslove. U ogron> noj zemlji je srusen aparat koji ju je odvajkada drzao — i bez toga nije funkcionisalo ama bas nista, ni ishrana ni saobracaj ni proizvodnja, pa cak ni najjednostav-

150

151

niji administrativni poslovi, doslovno nista. Staljin je öd svih boljsevickih voda bio najmanje »sanjar« i »idealista« i imao je najcvrscu ruku — a ijedino takav covek je mogao bar priblizno da dovede u red poslove koji nisu trazili ni duboku odanost idealima ni govornicke sposobnosti, ni druge osobine narodnih tribuna. Njegova putovanja u pozadine frontova na kojima su se vodile odlucujuce bitke opisuje njegova zvanicna biografija iz 1949. godine. Preuzecemo sarno stvarne podatke bez obaveznih glorifikacionih ukrasa »kulta licnosti«: »Caricin ije po svaku cenu morao da ostane u sovjetskim rukama. Staljin je gvozdenom rukom ocistio grad öd belogardejskih zaverenika, prikupio je i otpremio u izgladnelu prestonicu prilicnu kolicinu hrane. . . NeumoIjivo je ugusio otpor kontrarevolucionarnih specijalista. . .« »Novembra 1918. godine . .. CK je poverio Staljiiiu organizaciju ukrajinskog fronta. . .« »Krayem 1918. godine situacija na istocnom frontu postala je katastrofalna .. . Staljin je naglo i odlucno popravio situaciju kod Perma«. »U maju 1919. godine je gneral Judenic, uz podrsku finskih i estonskih jedinica, krenuo prema Petrogradu. . . Staljin je brzo likvidirao pometnju i bezobzirno unistio neprijateltje i izdajnike«. »U leto 1919. godine Staljin se nalazi na zapadnom frontu, gde organizuje otpor protiv poljske ofanzive«. U jesen 1919. godine »Denikin je zauzeo Donbas i u sirokom frontu prodro u Ukrajinu .. . Staljin . . . je na frontu zatekao opsti haos, obezglavljenost i nedostatak strateskog plana. Posmatrao je tok operaciija, ispravljao greske, birao komandante i politicke funkcionere. . .« »U februaru — martu 1920. godine . .. pod Staljinovini rukovodstvom ukrajinski boljsevici postizu velike uspehe u snabdevanju zemlje gorivom i regulisanju saobracaja«. »U maju 1920. godine CK salje Staljina na ijugozapadni front protiv poljskih panova. .. Iste godine Staljin vodi odbranu juzne Ukrajine protiv Vrangelove ofanzive. .. Na osnovu Staljinovih uputstava Frunze je izradio operativni plan po kome su Vrangelove snage razbijene«.

O tom poslednjem vecem pohodu gradanskog rata i Staljjinovoj ulozi u unistavanju Vrangela treba reci da je Frunze mogao da izradi svoj operativni plan i bez Staljinovih uputstava, zapravo morao je da ga izradi jer je Staljin u to vreme bio bolestan i nije ucestvovao ni u izradi plana, a kamoli u vodenju operacije. Cak Vorosilov, koji se kasnije trudio da preko svake mere velica Staljinovu ulogu u gradanskom ratu, nije uspeo Staljinu da pripise nikakve zasluge za ovu pobedu, ma koliko to zeleo. Medutim, o pretposlednjem vecem iskusenju mlade republike u borbi za opstanak, o sukobu s Poljacima Pilsudskog, treba reci nesto vise nego sto je receno u prethodnoj glavi, naime da je Pilsudski u pocetku prodro duboko u Rusiju, da su ga boljsevici zatim odbili i napredovali u Poljskoj gotovo do Varsave, gde su bili porazeni, pa su na kraju mirovnim ugovorom morali da prepuste Poljskoj dobar deo Belorusije. Tamo je, naime, Staljin odigrao veoma neslavnu ulogu. Staljin je bio komesar juznog frota. U svoj fronti stab je stigao 12. jula, kada je Crvena armija prodrla vec duboko u Poljsku. Nekoliko iiedelja kasnije njen severni klin se pod komandom Tuhacevskog priblizio predgradima Varsave. Pilsudski, kome je kao savetnik drzao stranu francuski general Vegan, radi rasterecemja fronta krenuo je u ofanzivu protiv juznog krila Tuhacevskog. Sovjetska vrhovna komanda je juznoj armiji, Jegorovu i Budoniju, naredila da udare prema severu, razbiju poljsku protivofanzivu i ojacalju polozaj Tuhacevskog. Ali koinandantima juznog fronta privlacniji je bio Lvov; hteli su da ga zauzmu istovremeno kad i Tuhacevski Varsavu. Staljin je opet ignorisao naredenje iz Moskve, podrzao je Jegorova i Budonija i savetovao da se nastavi pohod na Lvov. U meduvremenu, Poljaci su stegli u kljesta armiju Tuhacevskog, i kada su se Staljin, Jegorov i Budoni konacno priklonili pretecim narectenjima iz Moskve, bilo je prekasno. Poljaci su pobedili u cuvenoj bici na Visli. Jedinice juznog fronta, ciji je komesar bio Staljin, stigle su prekasno i Crvena armija se u rasulu brzo povlacila iz Poljske. Vrhovni komandant Trocki i 'jedan öd njegovih najboljih vojskovoda Tuhacevski imali su u rukama sve dokaze o tome ko je kriv za poraz i, kao posledicu, gubitak

152

153

velikih beloruskih teritorija. Staljin je opet imao priliku da nekog zapamti: Tuhacevskog. Nema nikakve koristi öd nagadanja da li bi blagovremeno skretanje juznog fronta prema Varsavi spaslo armiju Tuhacevskog i omogucilo sovjetskqj republici da s Poljacima zakljuci povoljan mir. Ne moze se dokazati ni pozitivna ni negativna pretpostavka. Sa najsireg strateskog vidika, najvise istine sigurno ima u Lenjinovoj misli kada je kasnije Klari Cetkin rekao: »Crvena armija je prodrla duboko u tudu i neprijateljsku teritoriju i tamo se izlozila velikim rizicima kod kojih se nikada ne zna kako ce se zavrsiti. No, nesporna je cinjenica da je Staljinovo tme ostalo trajno povezano s tim bolnim porazom, utoliko bolnijim jer se odigrao uoci konacne velike pobede i to ne kao ime casno porazenog coveka nego samovoljnog lokalnog slavoljubca koji nije umeo da se podredi opstim visim ciIjevima«.

Za vreme gradanskog rata Staljin je zaveo red ne samo u pozadini mnogih ratista, nego i u svom licnom zivotu: ozenio se. I to drugi put. 24. marta 1919. godine uzeo je Nadezdu Sergejevnu Alilujevu koja je, kako neki smatralju, tada imala sesnaest godina, mada joj je zvanicno bilo osamnaest, no svi se slazu da je u vreme vencanja bila u drugom stanju i da se Staljin njome ozenio na zahtev nijenog oca, Sergeja Alilujeva, starog boljsevika, bravara kod koga su se u Petrogradu cesto krili ne samo Staljin nego i Lenjin, i mnoge druge boljseviöke vode. Alilujev, koji je poznavao Staljina jos iz vremena bakuske ilegale, smatrao je da oni koji ocekuju dete treba da se vencaju, a Staljin se tonie nije protivio. Nadezda je bila jedna öd Lenjinovih sekretarica i sifrantkinja. Staljin ju je povremeno pozajmljivao da mu pomogne u kancelariji, ijos dok je imao samo sobu u Smolnom i na vratima rukom napisan naziv svog narodnog komesarijata. Kasnije bi Nadezda cesto priskocila u pomoc u Staljinovim na brzinu sastavljenim stabovi-

ma u pozadini raznih frontova, u Caricinu takode. Upravo tamo su se i zblizili. Vencanje je prema tadasnjim boljsevickim obicajima bilo skromno, bezmalo hladno i bezlicno. Svedoci su bili Nadezdin zet Stanislav Redens, muz njene sestre Ane, litvanski komunist kaji je radio u Ceki, i jedan öd retkih tadasnjih Staljinovih licnih prijatelja Avelj (Avelij) Jenukidze, sekretar u Vrhovnom sovjetu. To je bilo vencanje u gruzijskom ili bar zakavkaskom krugu: Sergo Alilujev ije tamo radio, Jenukidze je jos tada, pa i kasnije, bio jedan öd vernih Staljinovih ljudi. Ni mlada Staljinova zena ni njena rodbina, a jos manje svedoci, nisu slutili s kirn su stali pred maticara, i zatim zajedno popili casu votke ili vina. O nesrecnoj Nadezdi Alilujevoj govoricemo kasnije. Kako za obojicu svedoka na ovom inace sasvim obicnam i ni po cemu izuzetnom vencanju kasnije u ovoj knjizi vise nece biti mesta, treba njihove sudbine opisati ovde. Nadezdin zet Redens radio je kasnije u GPU u Zakavkazju, pod Berijinim rukovodstvom. Godine 1937. kao sef moskovske uprave NKVD-a, preko noci se nasao u ijednom öd zatvora, u koje je pre toga sam poslao tolike l Jude. Bio je godinama licni sekretar Derzinskog i obavIjao je mnoge druge duznosti u unutrasnjoj upravi, zato je veoma dobro znao sta ga ceka. Ali drzao se, nije hteo da prizna »zlocine« koje su mu natovarili. Staljin Ije licno pozvao svoju svastiku, sestru svoje tada vec pokojne druge zene Nadezde, i savetovao joj da njen muz »prizna« jer ce se u tom slucaju mnogo blaze postupati s njim, a nista se nece desiti ni njoj ni njihovim troje dece. Ana Aliluljeva je otisla u zatvor da ubedi svog muza: »Koba je obecao da ce te pustiti ako sve priznas«. Redens je uporno tvrdio da nema sta da prizna i da njegovo lazno priznanje nista ne bi izmenilo. Alilujeva nije odustajala, zato je pozvao strazu: »Odvedite ovu tvrdoglavu osobu odavde«. Ubrzo posle toga je likvidiran. Ana Alilujeva se dugo zalagala da ga rehabilituiju. Kada je konacno uspela, izgubila je razum. Dzugasvilijev prijatelj iz mladosti i saborac Jenukidze takode je obavljao mrioge visoke duznosti. Napisao je secanja na Staljinovu mladost pevaljuci mu slavospeve kao sto je to bio obicaj tridesetih godina: »Staljin je öd 1904. do 1908. godine doslovno sav teret borbe pro-

154

155

tiv menjsevika na Kavkazu nosio na svojim plecima«. Godine 1937. optuzen je za saucesnistvo u ubistvu Kirova, pripremanje oruzanog napada na Kremlj, za trovantje sovjetskog rukovodstva, za monarhizam, moralni razvrat i veze s marsalom Tuhacevskim. Posle likvidacije Avelja Jenukidzea Trocki je u emigraciji napisao clanak »Kajine, gde ti je brat Avelj?« Oba Staljinova svedoka sä vencanja, njegov prijatelj iz mladosti Jenukidze i Nadezdin zet Redens, zasluzili su smrt samo zato sto su Staljinu bili suvise odani i suvise blizu. Pa i da su 1919. godine znali sta ceka svakog ko se suvise priblizi Staljinu i da nisu s mladom i njenim dvaput starijim mladozenjom izasli pred maticara, njihova sudbina medu milionima takvih sudbina u to vreme verovatno ne bi bila nista drukcija. Ovo kratko poglavlije o Staljinovom vencanju sred gradanskog rata verovatno nije prikladan kraj za opis razdoblja u kome je mlada sovjetska republika uz uzasne napore pobedila svoje neprijatelje u zemlji i van nje. Moli se zato citalac da ne izgubi iz vida opis velikih dogadaja tih godina. O samom vencanju je sacuvano kazivanje Natalije Trusine, takode jedne öd Lenjinovih sekretarica i Nadezdine prijateljice; kasnije je radila u njenom domacinstvu u Kremlju i cuvala dete dok je Nadezda pohadala visoku skolu. Njeno svedocenje se sacuvalo preko Elizabete Lermolo kolja je neko vreme bila sä Natalijom Trusinom u jednom öd staljinskih zatvora. Natalija je pricala da je bila u Caricinu zajedno s Nadezdom i da je Staljin jedno vece, postu je bio malo popio, poceo da se udvara Nadezdi. Posle povratka u Kremlj poceo je otvoreno da pokazuje svoje simpatije prema njoj. Natalija je to ispricala Nadezdinim roditeIjima koji ovome nisu pridavali neki poseban znacaj. Tek kad je Kalinjin kasnije upozorio Aliluljeve da bi moglo da se desi da njihova cerka dobije dvaput starijeg muza, Nadezdini roditelji su se zamislili. Ali tada je vec bilo prekasno, pricala je Natalija, jer Staljin je Nadezdi vec bio zavrteo glavu. Nadezdi su imponovale Staljinova cvrstina, odlucnost, samopouzdanje, a naravno i visok polozaj. A njemu je laskalo sto mlada i lepa devojka voli da bude u njegovom drustvu. Osim toga, mnogo mu je, prema Trusinaj,

znacilo i to sto je Nadezda uzgred mogla da ga snabdeva novostima iz Lenjinovog sekretarijata. Natalija smatra da je kod oboje to bila prava i ozbiljna ljubav. Doduse, on je bio neprijatne spoljasnosti, rosav, nelepo graden, a ona je bila prava lepotica; nisu bili skladan par ali u to vreme su se dobro slagali. Posle vencanja uselili su se u mali stan unutar kremaljskih zidina i uneli nekoliko skromnih komada polovnog namestaja. U carska vremena u tim prostorijama je zivela posluga. To je uglavnom sve sto se zna o Staljinovom licnom zivotu u to vreme. Onalj drugi, politicki, obelezava gradanski rat, u kome su jasnije pocele da se ispoljavaju neke Staljinove sklonosti, osobine i sposobnosti koje ce definitivno izaci na videlo kasnijih godina. A pocele su da se ispoljavaju i mnoge suprotnosti izmedu Staljina i ostalih boljsevickih voda, narocito Trockog. Lenljin koji je vodio racuna o svima i o svemu, blagovremeno je to primecivao i starao se da licnl sukobi ne uticu na tok dogadaja i sposobnost boljsevickog rukovodstva da ih savlada. Lenjinu su bile poznate kako njihove dobre tako i lose osobine, obojicu je dobro poznavao. Znao je za nadmenost i sujetu Trockog, ali i za rijegove sposobnosti. Maksim Gorki je iz razgovora u cetiri oka zabelezio ove Lenyinove reci o Trockom: »Neka mi neko pokaze jos nekog ko bi bio u stanju da za godinu dana postavi na noge armiju bez premca i povrh svega stekne simpatije vojnih strucnjaka! Takvog, bas takvog coveka imamo mi. Mi imamo sve. Desavace se cuda«. U isti mäh, Lenjin je usred najtezeg spora izmedu Trockog i Staljina, kada je ovog drugog opozvao iz Caricina i nedvosmisleno stao na stranu Trockog protiv Staljina i njegovih »podof icira«, poslao ponizenom Staljinu u susret predsednika drzave Sverdlova da ga prati do Moskve, gde mu je zatim dodelio najvise odlikovanje, kakvo je dotle dobio samo Trocki. Poznavao je Lenjin ne samo svog Trockog, nego i svog Staljina. I bio je ubeden da su mu obojica potrebni. Tacnije, da su Sovijetskom Savezu potrebni ljudi njihovih, pa i drugih osobina. Nastojao je da u jezgru svog rukovodstva zadrzi ljude razlicitih pogleda, razlicitih sklonosti i osobina, cak sasvim suprotnih. Zinovjevljevo i Kamenjevljevo

156

157

suprotstavljanje oktobarskom ustanku 1917. godine, dugogodis>nja borba Trockog protiv boljsevicke i Lenjinove revolucioname teorije, »levicarstvo« i ponekad sanjalastvo Buharinovo, histericni intelektualni skepticizam Lunacarskog, zajedljivost, cesto i cinizam Radeka, uz to zandarski cvrsta ruka Staljina — sve su to za Lenjina bili odrazi ovih i mnogih drugih razlicitosti i strujanja u boljsevickom pokretu, predstavljeni preko ovih lijudi u njegovom rukovodstvu. Zato, ako bi se jednog dana ostro i na noz sukobio s nekim öd ovih pogleda i njegovim predstavnikom u svom CK, to nije znaöilo da sutradan nece tog istog coveka svom snagom podrzati i poveriti mu najodgovorniji zadatak. Za to postoji dugi niz konkretnih primera. Gotovo bismo mogli da kazemo da je Lenjin ne samo dopustao nego upravo izazivao razlicita i suprotna mislijenja, medusobno suprotnih, cak suprotnih i u odnosu na sebe — smatrajuci da rukovodstvo, koje odrazava sve razlikosti zivota i drustva, sposobno da potrazi prava resenja za raznolike damare i bezbroj protivrecnosti u drustvu i drzavi. To je Lenjin sebi dozvoljavao u vreme koje je bilo sve samo ne prikladno za sukobljavanje razlicitih pogleda i za borbu mislijenja u rukovodstvu zemlje koja je krvarila iz hiljadu rana. I koja je, sto se desava u svakoj revoluciji, izgubila osecaj i meru za prolivenu krv. U vreme kada je kao u svakom gradanskom ratu, s obe strane bilo na hiljade nevinih ili pukim slucajem ubijenih Ijudi, obesenih talaca, strelljanih zatvorenika, mucenih staraca i zlostavljanih zena, neduzne sirocadi. O tome, o krvi prolivenoj u gradanskom ratu, zanimIjivo je misljenje jednog öd najboljih Stalljinovih biografa, Borisa Suvarina koji nije ni Staljinov ni Lenjinov simpatizer: »Istoriija obilato dokazuje da ove grozote nisu nesto specificno rusko«. Zatim citira Huareza koji kaze da revolucije, doduse, donose napredak, all u varvarskom obliku: »Ma koliko bila plemenita, plodna i nuzna, revolucija uvek spada u niza i polubestijalna razdoblja covecanstva«. Ipak treba reci da je zaostalost Rusije gradanskom ratu dodala neke specificne crte koje opisuje Gorki: »Narod, vaspitan u skoli koja surovo podseca na patnje pakla, narod vaspitan pesnicom, batinom i bicem, ne moze da ima nezno, osecajno srce. Narod koji je gazila poli-

cija, sposoban je samo da gazi preko leseva. U zemlji gde je toliko dugo vladala nejednakost, narod öd danas do sutra tesko moze da uapostavi pravnu drzayu. Ne moze se öd njega traziti pravednost; on nikada nije znao za pravednost«.

CETVRTA GLAVA

l

PUT NA VRH I SPOR S LENJINOM
Pet miliona zrtava gladi — Industrijska proizvodnja pada na petinu — Pobuna kronstadskih mornara — Lenjinova nova ekonomska politika, NEP: neka se bogati ko moze — Lenjinov prvi mozdani udar — Lenljin pokusava da odvoji Partiju öd drzave i drzavu ostavi u nasledstvo Trookom, a Partiju Staljinu — Zabranjuje frakeionas'tvo u Partiji, ali nastoji da u njoj saöuva demokratiju — Staljin dobija opasno zapaljenje slepog creva i mora na operaciju s neizvesnim ishodom — Staljin cvrstom rukom »zavodi red« u Gruziji — Lenjinov drugi mozdani udar — Kom-lazi i kom-hvalisanje — »Sta ce mi bog istorije!« — Lenjinov testament: premestite Staljina s mesta generalnog sekretara — Gruzijac kao »gruba velikoruska pandurcina« — Lenjin se liöno odrice Staljina — Lenjinova smrt i Staljinova zakletva: mi, komunisti, öd posebne smo grade — Da li je Staljin odgovorio na optuzbu u poslednjem pismu koje mu je pisao Lenjin: »Nisam sklon da zaboravljam lako ono §to je ucinjeno protiv mene...?« — »Ovaj kuvar ce nam spremati samo ljuta jela!«

»CetvorogodiSnji imperijalisticki i trogodisniji gradanski rat razorili su zemlju. Posle zavrsetka gradanskog rata seljaci su poceli da pokazuju nezadovoljstvo zbog oduzimanija svih viskova, zbog sistema obavezne predaje hrane, trazili su da ih drzava snabdeva zadovoljavajucom kolicinom industrijskih proizvoda. Zbog gladi i iscrpljenosti nezadovoljstvo se pojavilo i u delu radnistva«, citamo u zvanicnoj Staljinovoj biografiji iz 1947. godine. To (je vise nego tacno. Lenjin je 1921. godine govorio: »Proletarijat pati öd neopisive gladi«, »diktatura proletarijata je sä sobom donela tolike zrtve, takve nevolje i odricanja za vladajucu klasu, za radnistvo, kakve u istoriji nisu zapamcene«, »polozaj radnicke klase je krajnje tezak. Ona uzasno pati«. Beda je bila tolika da su se po Moskvi vidali plakati s Lenijinovim potpisom: »Drugovi! Vaske ce pobediti socijalizam ako socijalizam ne savlada vaske! Svi u borbu protiv vaski!« Ispod kremaljskih zidina su zapalili ogromne vatre i spaljivali vasljive uniforme, cebad, odela. Ali vaske su bile samo posledica bede koja se nije mogla spaliti na tim vatrama. U teska vremena, godine gladi, pojavljuje se opste nezadovolijstvo vladom; kakva god da je i kakvi god da su njeni problemi, javljaju se izlivi opsteg nezadovoljstva, a unutar samog vladajuceg sloja ili stranke pojavIjuju se kriticari sopstvenog rukovodstva, koji nude alternativne programe i resenja. Sve to se srucilo i na Lenjinovu vladu 1921. godine. Opste nezadovoljstvo, na primer, iskusio je Staljin na sopstvenoj kozi u svom rodnom Tbilisiju jula 1921. go-

162

163

dine. Kada se pojavio na masovnom zboru u zgradi Opere, okruzen cekistima i crvenogardejcima, sala je pocela da zvizdi. Stare zene, neke öd njih su ga u davna vremena ilegale cak krile i hranile, okomile su se na nljega psovkama. Smogao je da kaze samo nekoliko reci, a zatim je sä svojom pratnjom naglo napustio zgradu. Drugo, neocekivani izliv spontanog nezadovoljstva desio se za vreme X kongresa boljsevicke partije marta 1921. godine. Glad je u celoj zemlji dosla do vrhunca, izbilo je vise selljackih pobuna, narocito u Tambovu, kljucalo je medu petrogradskim radnicima — i uto su se iznenada pobunili mornari u Kronstadu, do nedavno najpouzdanija garda revolucije. Zahtevali su sposobniju vladu, kraj boljsevickog samovlasca, demokratski sastav sovjeta, pojavile su se i parole o sovjetima bez bolljsevika. Trocki je naredio da vojska ostro odgovori na pobunu, Tuhacevski je preko zaledenog finskog zaliva vodio napad na kronstadsku tvrdavu, na celu je jurisalo oko tristo delegata kongresa. Pobuna je brzo ugusena, vode streljane; nema tacnih podataka o tome koliko je pobunijenih mornara streljano, neki pominju cifru öd vise stotina likvidiranih. Trece, vec duze se kuvalo nezadovoljstvo i zahtevi za drukcija resenja u sopstvenom rukovodstvu i u sopstve nim redovima. Do obracuna je doslo priblizno u isto vreme, negde oko X kongresa i kronstadskog upozorenja. Medu ostalim grupama najglasnija je bila takozvana radnicka opozicija, njeni najuglednilji predstavnici bili su Sljapnikov i Kolontajeva. To je u sustini bila pobuna protiv stroge centralizacije partije i drzave, protiv birokratizacije u koju su zalosno tonuli dojucerasniji revolucionarni ciljevi. Nista cudno, jer je osoblje Centralnog komiteta vec tada brojalo preko sesto ljudi koji su se borili sä preko cetiri hiljade izvestalja koji su svakog rneseca stizali u CK öd nizih rukovodstava i organizacija. Metodi kojima je ovaj aparat vodio partiju i drzavu, sve vise su licili na one koje je koristio Staljin dok je »zavodio red« u pozadini crvenih linija fronta ili u kremaljskom centru nove vlasti. Tome su se usprotivili stari boljsevici i revolucionari. Sustina je bila u tome sto su novi ljudi sä zanosom i cvrstom rukom u ogromnoj drzavi poceli da vladaju na jedini poznat, to jest stari nacin: birokratski. A re-

volucionari nisu proveli decenije u ilegalnoj borbi, nisu krvarili i gubili najbolje drugove u gradanskom ratu da bi carsku birokratiiju zamenila boljsevickom, da bi mesto ranijeg trulog samodrzavlja zauzelo novo, mlado i zato utoliko cvrsce, efikasnije. Istovremeno je Trocki, koji se u kriticna vremena nikada nije ustezao da ponudi nova radikalna resenja, predlozio militarizaciju radnickih sindikata: kao äto je Crvena armija drzavu spasla vojne propasti, tako sad voljnicki organizovani sindikati treba da sprece privrednu propast koja je bila na pragu. Ali zato sindikati kao nova snaga u drzavi treba da dobiju mogucnost da se, ako treba, suprotstave cak i vladi i pregovaraju s njom, kao ravnopravna radnicka vlast. Stavove Trockog delimicno je podrzala radnicka opozicija, s tim sto nije prihvatila njegovu ideju o militarizaciji sindikata, mada (je trazila da dobiju veci uiticaj i da se njihova rec bolje cuje. Posto se obracunao s kronstadskim pobunjenicima, X kongres je odbacio kako ideju Trockog tako i radnicku opoziciju. Lenjin je, naime, bio i protiv prvog i protiv drugog resenja, u njima je video opasnost za mladu sovijetsku drzavu koja jos nije bila dovoljno jaka da bi sebi mogla da dozvoli nesto vise öd cvrste ruke i reda: vise öd jednog rukovodstva i jednog centra moci. »Sovjetska drzava je poluga ekonomskog prevrata. Zato ne dolazi u obzir da se sindikati suceljavaju s organima sovjetske vlasti«, napisao je Lenjin u kongresnoj rezoluciji. Lenljin je na Kongresu dobio 386 glasova, Trocki 50 a radnicka opozicija 18. Cinilo se da je Partija opet jedinstvena i spremna da se uhvati ukostac s rasulom koje je u mladoj republici ostavio rat. A rasulo je bilo uistinu strasno. Proizvodnja je ponegde potpuno stala, a u celini je pala na petinu proizvodnje iz 1913. godine. Hiljade specijalnih grupa, koje je vlada za vreme gradanskog rata slala u seljacke predele da silom prikupe hranu za izgladnele gradove, ispraznile su seljacima ambare do poslednjeg zrna, osim onog s l o su bili zakopali i sakrili. Vladi u to vreme zaista nije preostaljalo nista drugo nego da naredi ove zvanicno sankcionisane pljackaske ekspedicije, mada je jedina moguca posledica bila da seljaci seju samo onoliko o im je bilo potrebno da nahrane sebe i koliko su

164

165

mogli da sakriju öd vladinih komesara. Kada bi komesari uspeli da nadu sakrivenu i zakopanu hranu, seljaku nije ostajalo doslovno nista. Zemlju je zahvatila neizbezna glad. Sovjetska delegacija je na niedunarodnoj konferenciji 1922. godine u Zenevi saopstila zvanican podatak da je 1921. godine öd gladi umrlo tri miliona ljudi. Centralna sovjetska statisticka ustanova je godinu dana kasnije izracunala da su glad 1921/22 i smanljenje nataliteta odneli 5 053 000 zivota. Medutim, ispostavilo se da je samo öd gladi umrlo 5 miliona ljudi, ne racunajuci gubitak zbog opadanja nataliteta. A na Kongresu sovjeta Kaiinjin je izneo da je gladovalo 36 miliona ljudi, mada broj smrtnih slucajeva niie pominjao. Na jednu petinu smanjena industrijska proizvodnja, milioni mrtvih i desetine miliona polumrtvih öd gladi, strajkovi u retkim fabrikama koje su jos radile, ustanci i ubistva »prehrambenih komesara« po selima, konacno pobuna dojucerasnjih najverniijih, crvenih mornara — sve to je trazilo efikasan, neodlozan i delotvoran odgovor. Lenjinov odgovor je bio N E P , nova ekonomska politika. Njome je zapanjio ne samo celu zemlju, nego i svoj sopstveni Politbiro. Zaokret ije bio toliko brz i ostar da ga nisu ocekivali ni njegovi najblizi saradnici. Sustina NEP-a je bilo ukidanje obaveznog predavanja hrane; seljaci ce ubuduce u hrani placati poreze, a viskove ce moci da prodaju na slobodnom trzistu po slobodno obrazovanim cenama. Komunisti su po celoj zemlji negodovali, da je to obnavljanje kapitalizma i bogacenje seljaka na racun radnika, ali boljsevicko rukovodstvo je ovoga puta bez otpora prihvatilo Lenjinovu zamisao. Nije se ponovilo suprotstavijanje koje je pratilo ranije Lenjinove radikalne poteze u aprilu i oktobru 1917, i povodom Brest litovskog mira. Buharin je na sledeci nacin tumacio NEP: »Nasa ekonomska politika iz razdoblja takozvanog ratnog komunizma nije bila politika koja bi unapredivala razvöj proizvodnih snaga... N Jen cilj nije bio proizvodnja nego koriscenje. To i samo to nas je interesovalo. Nasa privredna politika bila je objektivno protivrecna razvoju celokupne privrede... A kako je poljopriv-

reda osnova nase industrije, takva politika je morala da zaostri krizu celokupne nacionalne privrede«. I Trocki, jos malocas u manjjoj carki s Lenjinom, pisao je: »U pogledu prelaska na novu ekonomsku politiku nije bilo razlika u stavovima... u CK smo jednoglasno glasali za rezoluciju«. Saglasnost, koje dotle nije bilo cak ni u toliko sudbonosnim pitanjima kao §to su bile odluke za ustanak ili protiv ustanka, za rat ili protiv mira, sada je postojala u pitanju koje takode nije bilo nevazno, jer NEP je znacio uvodenje slobodne igre ekonomskih zakonitosti sä slobodnim trzistem i slobodnim formiranjem cena u veoma znacajnom dein nacionalne privrede. lako su teskoce bile toliko velike da su u NEP-u svi videli poslednji ocajnicki pokuSaj da se izade iz privredne propasti i gladi, iako je Lenijinov autoritet bio veci nego ikada, ova nepodeljena saglasnost je mozda iznenadila i samog Lenjina. O znacaju saglasnosti u rukovodstvu mlade sovjetske republike Lenjin svakako nije imao nikakvih iluzija, jer je u pismu tadasnijem sekretaru CK Molotovu pisao: »Ako ne zatvaramo oci pred realnoscu, moramo da priznamo da proletersku prirodu politike koju sada vodi Partija ne odreduje klasna struktura clanstva, vec ogroman i potpun autoritet onog veoma 'tankog sloja clanova koji se mogu nazvati starom gar dorn. Vec i naijmanje nesuglasice u tom sloju mogu da budu dovoljne da njihov autoritet toliko oslabi da vise nece moci da donose odluke i vladaiju situacijom. Zato je nuzno da po svaku cenu sacuvamo solidarnost stare garde i svest o njenom istorijskom poslanstvu«. Prorocanske reci, treba ih dvaput procitati, prorocanske ako se imaju na umu Lenjinovi napori svega godinu, dve kasnije, da svojim testamentom sacuva solidarnost stare garde. Prorocanske pri pomisli na buduca vremena, kada su stara garda i svest o njenom istorijskom poslanstvu umrli u tamnicama NKVD-a. Prorocanske i za mnoge druge komunisticke pokrete u svetu koji na sopstvenoj kozi tek treba da iskuju da »u veoma tankom slolju stare garde« vec »najmanje nesuglasice mogu da budu dovoljne da njihov autoritet toliko oslabi da vi§e nece moci da donose odluke i vladaju situacijom«.

166

167

Lenjin se, naravno, nije bavio prorocanstvima. Ali umeo je da u potpuno promenjenim okolnostima nacte potpuno nova resenja, utoliko vise zapanjujuca ukoliko se stvarnost zapanijujuce udaljila öd dojucerasnjih modela i teorija razvoja. NEP je bio njegov poslednji veci politicki potez. Nikada necemo dobiti odgovor da li bi i kako bi umeo da nade resenja za iskusenja koja su cekala crvenu republiku, tek zapocetu novu zgradu na jos neohladenom zgaristu carske azijatske despotije. Pred kraij 1921. godine poceo je da se zali na napade vrtoglavice, umor i nesanicu. Jednom je izgubio ravnotezu i morao je da se uhvati za sto da ne padne; lekari su ga smirivali da je to obicna iscrpljenost, a on im je odgovorio: »Ne, osecam da mi polako odzvanja«. A u prolece 1922. godine lekari su mu prvi put zabranili svaku aktivnost i poslali ga van grada, u Gorki nedaleko öd Moskve. 26. maja 1922. godine, oko deset prepodne, pogodio ga je prvi mozdani udar. Delimicno su mu se oduzele desna ruka i noga, tesko je govorio. Imao je pedeset i dve godine. Cetiri i po godine bio je na celu prve socij alisticke zemlje sveta.

Vreme öd onog prvog znaka »da mu odzvanja«, öd zime 1921. do maja 1922. godine, Lenjin je hteo da iskoristi za nesto sto ni njegovi najblizi tada nisu shvatali, hteo je da osposobi boljsevicko rukovodstvo za rad u potpuno novim prilikama, koje boljsevicke mase, jos uvek do kolena u revoluciji i gradanskom ratu, nisu mogle da shvate. Ali trebalo bi da ih shvata rukovodstvo ako hoce da bude doraslo svojim zadacima. Nastavljao je taj napor i kasnije, vec tesko bolestan, svojim cuvenim pismima i testamentom, o kojima se, kao poznatijima, cesce i detaljnije pise. Ali poceo je, sto je manje poznato, time da se bavi vec pocetkom 1922. godine. No, tome cemo se kasnije vratiti. O tim ljudima, boljsevickom rukovodstvu, zanimljivu sliku daju podaci o broju glasova koje je svako öd nijih dobio na kongresu u prolece 1921. godine, prilikom fzbora u Centralni komitet Partije: Lenjin 479, Radek 475,

Tomski 472, Kalinjin 470, Rudzutak 467, Staljin 458, Rikov 458, Komarov 457, Molotov 543, Trocki 452, Mihajlov 449, Buharin 447, Jaroslavski 444, Derzinski 438, Ordzonikidze 438, Petrovski 436, Rakovski 430, Zinovjev 423, Frunze 407, Kamenjev 406, Vorosilov 383, Kutuzov 380, Sljapnikov 354 i tako dalje. (Ne zeleci da idemo ispred toka dogadaja, kad vec pominjemo ova imena kazimo da su kasnije öd metka, sekire NKVD-a ili u logoru stradali: Radek 1939, Tomski samoubistvo, 1936, Rudzutak 1938, Rikov 1938, Komarov 1937, Trocki 1940, Mihajlov 1937, Buharin 1938, Ordzonikidze, samoubistvo, 1937, Rakovski 1941, Zinovjev 1936, Frunze 1925. posle sumnjive operacije, Kamenjev 1936, Kutuzov 1943, Sljepnikov 1943. godine.) Pomenuli smo vec znacaj kolji je Lenjin pridavao solidarnosti medu tom starom gardom, kako bi mogla da ispuni svoje istorijsko poslanstvo. Jos vaznije mu se cinilo da boljsevicko rukovodstvo sacuva öd birokratizacije. Neprestano se zalio da novo rukovodstvo grezne u staru birokratiju, svoje nove i revolucionarne dekrete sprovodi na birokratski nacin ranijeg ruskog rezima. Bojao se da birokratija ne upropasti revoluciiju. Staljin se nemilosrdno uhvatio ukostac sä starom birokratijom. Öd svih boljsevickih rukovodilaca on je najozbiljnije uzimao Lenjinova upozorenja. Tako ,je bar i?.gledalo. Pocetkom 1919. godine, dok je bio u pozadini fronta protiv Kolcaka i Ceha na istoku, iz Vjatke je pisao Lenjinu da u organima sovjetske vlasti ima isuvise »nepouzdanih ljudi«, suvise kulaka u njihovim rukovodstvima, a medu cinovnicima ogromna vecina lljudi iz starih carskih vremena: »Öd 4 766 zaposlenih u sovjetskim nadlestvima u Vjatki, 4 467 je na mestima, na kojima su sedeli u carska vremena«. Staljin je predlozio Lenjinu da se osnuje nekakva drzavna inspekcija, radnicka kontrola koja bi smela da se mesa u rad svih organa, öd najnizih do na,jvisih. Lenjin je predlog odmah prihvatio, i na VIII pantijskom kongresu marta 1919. godine osnovana je sluzba koja je kasnije dobila ime radnicko-seljacka inspekcija, Rabkrin, i veoma velika ovlascenja. U organima ove inspekcije trebalo je da budu »sve sami andeli«, napominje biograf Staljina i Trockog Izak

168

169

Dojcer. Za rukovodioca te sluzbe Lenjinu je bio potreban covek koji ume da bude strog i nemilosrdan, covek koji se nije kompromitovao trazenjem licnog komoditeta i raskosi, koji ne trazi popularnost briljantnim nastupima pred narodom, covek radan i skroman. Takav covek bio ije Staljin. U to vreme stvarno je bio takav. U nekim stvarima cak i kasnije. Staljinu nije bilo stalo do raskosnog zivota, to ga prosto nije interesovalo. Nije ceznuo za popularnoscu narodnog tribuna, nije mario za tim. Nije bio podlozan iskuSenjima korupcije. Nije bio sklon nepotizmu, naprotiv, kasnije je pobio porodice obe svoje zene, pa cak ni svoju najuzu porodicu nije mazio niti joj je pribavljao neke privilegije (sä izuzetkom mladeg sina Vasilija). Bio je strog i nepopustljiv vise nego iko u Lenijinovoj blizini. Bio je pravi covek za odgovorno zaduzenje, pravi covek da uhvati tu veliku metlu, radnicku i seljaöku inspekciju. I Lenjin ga je na to mesto postavio. Pa ipak je Rabkrin ubrzo postalo upravo to sto je trebalo da spreci: velika birokratska organizacija, superadministracija za kontrolu administracije. Pre no sto cemo ispricati kako je Lenjin kasnije uvideo svoju gresku, kako u pogledu osnivanja Rabkrina tako i postavljanja Staljina na njegovo celo, treba da pogledamo sta je sebi Lenjin zadao u prolece 1922. godine. Posle »prve opomene« odlucio je da pripremi rukovodstvo mlade republike za delovanje u miru i, mozda, bez sebe na njegovom celu. Odlucio je da jasno razgranici drzavni i partijski aparat, koji su dotle bili tako reci isto. Njegovom bolescu iü smrcu drzavno rukovodstvo trebalo bi da preuzmu cetiri potpredsednika; dvojica, Rikov i Curupa, vec su biti imenovani, za treceg i cetvrtog je hteo Trockog i Kamenjeva. Licnost sä najvecim autoritetom medu njima bio bi bez svake sumnje Trocki. Partijsko rukovodstvo je nameravao da ucvrsti osnivanjem generalnog sekretarijata, koji bi preuzeo sprovodenje zakljucaka Politbiroa. Na celu Sekretarijata bi trebalo da bude Staljin, najsposobniji organizator u toj oblasti i öd clanova Politbiroa (u prolece 1922. godine to su bili: Lenjin, Trocki, Zinovjev, Kamenjev i Staljin) pored Lenjina jedini bez greske, »najcistiji« boljsevik.

Neopterecen opozicijom uoci oktobarske revolucije poput Zinovjeva i Kamenjeva, ili ranijim meny'sevistvom poput Trockog, Staljin bi — naravno posto bi Trocki preuzeo rukovodstvo zemlje — verovatno postao prvi öovek u Partiji. U prolece 1922. godine Lenjin je pokusao da Trockom pripremi put na celo drzave, a Staljinu na celo Partije, za pocetak kao svojim zamenicima. Na XI kongresu u aprilu 1922. godine, poslednijem kome je prisustvovao Lenjin, on, Trocki i Zinovjev su govorili da bi trebalo odvoji'ti partiju öd drzave i razdvojiti njihove zadatke a, naravno, i aparat. Na sednici Politbiroa 11. aprila Lenjin je predlozio da se Trocki imenuje za njegovog potpredsednika (kao §to je vec receno, uz Rikova i Curupa). Trocki je neocekivani predlog nekako oholo odbio zamerivsi se time Lenjinu, mada ne zadugo: 11. septembra je Lenjin, iako su mu lekari bili zabranili svaki politicki rad, telefonom porucio Staljinu da pitanje ponovo stavi na dnevni red Politbiroa. Trocki je ponudenu funkciju ponovo odbio. Pocetkom decembra Lenjin je pozvao Trockog na privatan razgovor i treci put mu ponudio potpredsednicko mesto. Ovoga puta Trocki vise nije odbijao; medutim, Lenjinova bolest se ubrzo posle toga opet pogorsala, a kada je nekoliko nedelja kasnije na sednici Politbiroa Staljin Trockom prebacio defetizam i oholost jer ne zeli da preuzme mesto Lenjinovog zamenika u vladi, Trocki se toliko uvredio da mu nije ni odgovorio. Cinilo mu se samo po sebi razumljivim da Lenjinov naslednik ne moze da bude niko drugi nego on, i cemu onda sve ovo prenemaganje oko potpredsednistva. Najzad, sta on, Trocki, predsednik Petrogradskog sovjeta 1905, teoretiöar socijalizma svetskog glasa, voda ustanka 1917, komandant Crvene armije i pobednik u gradanskom ratu — sta on o tome ima da razgovara tamo s nekim gruzijskim agitatorom i administrativcem. »Stari boljsevici« u Politbirou, Zinovjev, Kamenjev i Staljin, dobro su se postarali da se u sirem boljsevickom rukovodstvu procuje kakve to zmurke igra nadmeni Trocki s Lenjinom u vezi s mestom potpredsednika vlade.

170

171

A svi su mogli da vide da sä Staljinom u Partiji nema takvih problema: Staljin predano izvrsava zadatke koje mu poverava Lenjin, iako su neprijatni, kancelarijski, iako su za pravog revolucionara koji zeli da obavlja velike zadatke, ostvaruje velike projekte, cak i pomalo ispod öasti. Staljin je bez reci prihvatio da bude generalni sekretar Partiye, kada je Lenjin na kongresu aprila 1922. godine predlozio osnivanje generalnog sekretarijata sä Staljinom, Molotovim i Kujbisevim. Formalno, Staljina je na to mesto predlozio Zinovjev i 3. aprila 1922. godine objavljena je ne mnogo zapazena vest da je Staljin postao generalni sekretar. Niko drugi öd velikih voda u Politbirou, Zinovjev, Kamenjev, Trocki, ne bi se osecao pocastvovanim da dobije taj polozaj, naprotiv. Pa ipak, tako beznacajno kao sto ga prikazuju neki zapadni istoricari, ovo imenovanje ipak nije bilo. Na pocetku istog kongresa, na cijem je kraju Staljin imenovan za generalnog sekretara Partije, stari boljsevik, Jevgenij Preobrazenski (umro u cistkama 1937. godine) negodovao je sto jedan äovek, naime Staljin, istovremeno vodi dva toliko znacajna komesarijata kao sto su Radniöko-seljacka inspekcija i Komesarijat za narodnosti. Lenjin mu je ostro odgovorio: ». .. kako da proniknemo u sustinu svih tih turkestanskih, kavkaskih i ostalih pitanja? Najzad, to su politiöki problemü... za to nam je potreban covek kome u svakom trenutku moze da se obrati svaki predstavnik neke nacionalnosti i s njim o svemu detaljno razgovara. Gde da nademo takvog coveka? Mislim da ni Preobrazenski ne bi umeo da predlozi ni'kog drugog osim druga Staljina. A to isto vazi i za Radnicko-seljacku inspekciju. To je ogroman rad; ako zelimo da dobro obavljamo nadzor, na celu te organizacije nam je potreban covek öd autoriteta, u suprotnom gubicemo se u sitnim intrigama«. Zlata vredne reci, za Staljina. Dobile su neslucenu tezinu jer ih je Lenjin izgovorio na poslednjem kongresu na kome je jos mogao javno da istupa. Nije slucajno Lenjin, uprkos javnih prigovora, pored dve dao Staljinu i trecu funkciju. Primedba o Staljinu, koju je malo pre tog imenovanija izrekao Trockom, naime, »ovaj kuvar de nam spremati samo ljuta jela«, ne govori o tome, kao sto je kasnije tumacio Trocki, da

se Lenjin vec tada plaäio Staljina na tom mestu. Naprotiv: Lenjin je tacno znao sta radi. Opet [je poslao Staljina u pozadinu da napravi red. Ovoga puta u pozadinu Partije. Naime, godinu dana ranije, na X kongresu, Lenjin je poceo da iz boljsevicke stranke iskorenjuje stari ruski socijaldemokratski obicaj beskrajnih rasprava pred svaku znacajniju odluku; obicaj javnog iznosenja razlicitih misljenja, pa i javnih razracunavanja medu najvisim rukovodiocima, kada bi o necem imali razlicite stavove. Stranka na vlasti tako nesto ne moze sebi da dozvoli, pogotovo ako je vlast tako krvavo izvojevana i toliko ugrozena kao sto je sovjetska vlast tada jos bila. Treba se osloboditi opozicionarskih losih navika, boljsevicko rukovodstvo mora da nade druge metode za uskladivanje razlicitih misljenja; javno iznosenje nesuglasica i osnivanje pravih malih frakcija, sastavljenih öd pristalica cas jednog cas drugog misljenja o raznim dilemama, ovo stranastvo unutar stranke, koje je povodom svakog veceg problema zahvatalo celokupno partijsko clanstvo u celoj zemlji, nije vodilo nikud. Lenjin je odlucio da u Partiji zavede novu politicku disciplinu. A za pocetno zavodenje reda uzeo je coveka koga je za takve zadatke uzimao sve godine öd Praske konrerencije 1912. godine pa dal je: Dzugasvilija. Primetne kadrovske promene s tim u vezi obavljene su vec posle X kongresa: sekretari CK Krestinski, Preobrazenski i Serebrjakov su smenjeni. To su bili konkretni rezultati kongresne rezolucije u koju je Lenjin napisao: »Svi svesni radnici moraju da shvate stetnost i nedopustivost svakog frakcionastva koje u praksi nuzno slabi slozan rad...« Jasno je na tom kongresu rekao za§to je potrebna jedinstvenija Partija: »Sta ako se postavi pitanje kao sto je, na primer, bilo pitanje Brestlitovskog mira — mozete li da garantujete da takvih pitanja ne moze da bude?« »Zabrana frakcionastva«, kao sto je kasnije nazvan taj glavni rezultat X kongresa koji je odrzan u martu 1921. godine, medutim, nije znacila i ukidanje demokratije u Partiji. U tom pitanju kongresna rezolucija je bila savrseno jasna: »Pod unutrasnje-partijskom demokralijom shvata se takav organizacioni oblik koji svim clanovima Partije, pa i najzaostalijim, garantuje aktivno

172

173

uceSce u partijskom zivotu, u razmatranju svih pitanja i odlucivanja o njima«. A Lenjin je na kongresu rekao: »Ne mozemo Partiju i clanove CK lisiti prava da se obracaju Partiji ako se pojave pitanja koja izazivaju sustinske nesaglasnosti... Tako nesto je apsolutno nezamislivo!« Najznacajniji znak partijske demokratije, koji je jos i danas, sezdeset godina kasnije, probni kamen za mnoge marksisticke i komunisticke partije ili stranke, saveze ili kako god da se oni nazivaju, Lenjin je potpuno jasno odredio. Rec je, naime, o pitanju izbora partijskih funkcionera i celokupnog aparata: izbori ili imenovanja, a zatim kakvi izbori, kako pripremljeni i kako sprovedeni. U rezoluciji X kongresa o tome je receno: »Radnicka demokratija iskljucuje svako imenovanje kao sistem i ispoljava se u sirokoj izbornosti svih institucija odozdo prema göre«. To su, dakle, bili zadaci koje je trebalo da sprovede Staljin i njegov generalni sekretarijat. Ali Staljin je o tome vec i ranije imao drukcije misIjenje. Jos dok je bio u Bakuu, o izborima ili imenovanjima nije imao isto misljenje kao Lenjin 1921. godine. Jos za Lenjinovog zivota, na XII kongresu aprila 1923. godine, kada je Lenjin vec bio bespomocno vezan za bolesnicki krevet, sasvim je nedvosmisleno i autoritativno objasnio da je ispravna politicka linija »samo polovina borbe. Posto je utvrdena ispravna politicka linija, treba izabrati takve radnike koji ce umeti da sprovode direktive«. I dalje: »U suprotnom, politika bi izgubila smisao, pretvorila bi se u puku gestikulaciju. Iz toga mozete da vidite zasto je upravo Odeljenje za evidenciju i rasporedivanje, organ CK koji je pozvan da evidentira nase najznacajnije radnike, kako odozdo tako i odozgo, i rasporeduje ih, dobio toliko veliki ugled«. »Rasporedivanje« politickih radnika bilo je nesto sasvim drugo. To Lenjin nije nalozio ni generalnom sekretaru ni njegovom birou. To rasporedivanje trebalo je da zadrzi Partija kroz »siroku izbornost svih institucija odozgo prema göre«. Ispostavilo se da na mestu generalnog sekretara Staljin vise nije verno izvrsavao Lenjinova uputstva, kao sto je to cinio sve prethodne godine. Nije vise bio samo njegova produzena ruka u rukovodstvu, covek koji pre-

nosi Lenjinove misli i stara se da se one sprovode u zivot. Öd tada Staljin je imao i sopstvene, a ne samo Lenjinove poglede. Do tada su mu svi, pocev öd Lenjina, pripisivali velike organizacione i operativne sposobnosti, uz nedostatak svake ambicije da sam formuliSe osnovna politicka polazista. To je za njega obavljao Lenjin. Do tada. A sada je pocelo da izlazi na videlo da Staljin ume da misli i bez Lenjina. I da misli prilicno drukcije iiego Lenjin. Prvi koji je to shvatio, bio je sam Lenjin. Medu ostalima koji su to isto primetili, bilo je zacudo mnogo onih koji u tome nisu videli nista lose, onih kojima je poslednji Lenjinov dramaticni zaokret, N E P sä bogacenjem trgovaca i preprodavaca, raskosnim zivotom »nepovaca« u obnovljenim restoranima i nocnim lokalima gde se opet okupljala stara gospoda, svirale se stare melodije, tocio se sampanj, kelneri se klanjali kao nekad — kojima je taj Lenjinov NEP znacio vracanje u kapitalizam, gresku »starog« koju treba sto pre ispraviti. Bilo je mnogo njih koji su, bas kao i Staljin, u onim svojim vodama koji su pripremali revoluciju u emigraciji, na zapadu, u zenevskim i londonskim bibliotekama i kafanama, videli salonske komuniste — a Lenjin je kako nekada tamo tako i sada ovde bio okruzen njima. Nije li se mozda sam zarazio zapadnjackim vetropirstvom, intelektualnom nadmocnoscu? No, svakako, Lenjin je Lenjin i on je neprikosnoven — ali revolucija je izrasla iz blata i bede Rusije. Nisu je pripremili ni Trocki u Becu i Americi, ni Zinovjev i Kamenjev u Zenevi — jedini öd petorice u Politbirou koji je prosao kroz skolu blata i bede kod kuce, u Rusiji, bio je Staljin. Kad god bi Staljin mislio drukcije öd ovih »stranaca« i »zapadnjaka«, mislio bi glavom mnogih starih boljsevika koji su, kao i on, prosli kroz drukciju revolucionarnu skolu öd ovih zapadnjackih filozofa. Uostalom, nije li oduvek sä zapada u Rusiju dolazila zbrka, jalovi sjaj beskorisnih reci — nije li Staljin u zoru revolucije pozdravio novo vreme sä dva clanka, jedina na tu temu ispod njegovog pera, öd kojih je prvi imao naslov »Sa Istoka dolazi svetlost«, a drugi »Ne zaboravite na Istok«?

174

175

»Rusija sä nekoliko izmena moze da ponovi poznate Luterove reci: stojimo ovde, na granici izmedu starog kapitalistickog i novog socijalistickog sveta, ovde, na tom granicnom raskrscu udruzujemo napore proletarijata na Zapadu i seljaka na Istoku da unistimo stari svet! Neka mi pomogne bog istorije!« Tako je govorio Staljin u Bakuu na trecu godisnjicu revolucije 1920. godine. Luterovim recima »ne mogu i necu nista porecl jer opasno je raditi protiv savesti. Neka mi bog pomogne! Amin!« u popularnoj verziji »ovde stojim, drukcije ne mogu, neka mi bog pomogne«, Staljin je dodao »bog istorije«. Ako covek veruje, duboko veruje u »mehaniku drustvenog razvaja«, onda je doista neka visa sila, nesto bozansko u njoj, i ko poznaje tu bozansku mehaniku, ko poznaje njene puteve i ume da se ravna prema njima, ima i nekakva bozanska ovlascenja na ovom svetu — receno na njegov nacin, s njim kome pomaze bog istorije. Posle te proslave u Bakuu Staljin je otisao u bolnicu. Krajem novembra se vratio u Moskvu, sä teskim bolovima, omrsaveo; nervozan, neraspolozen. Lekari su pronasli opasno zapaljenje slepog creva. Operisali su ga u vojnoj bolnici. Doktor Rozanov, koji je Staljinu izvadio zapaljeno slepo crevo, rekao je kasnije da je pacijent bio u tako rdavom stanju da nije bilo sigurno hoce li preziveti operaciju. Lenjin, koji je mnogo polagao na medusobnu paznju, vecu i manju, svakog dana se raspitivao za Staljinovo zdravlje. Sa Rozanovim je razmisIjao gde da ga posalju na lecenje jer Lenjin nije imao poverenja u tadasnje sanatorije. Operacija je bila mnogo komplikovanija öd obicnih operacija slepog creva i Lenjin je zimi 1920/21. bio zabrinut za Staljina. Slozio se s predlogom Rozanova da se Staljin posalje na oporavak u Gruziju: »U pravu ste! Tamo ce biti daleko öd svega i niko ga nece uznemiravati!« Ali Staljin je zeleo da se oporavlja u Moskvi. Leskario je do proleca, napisao bi poneki clanak i povremeno prisustvovao sednicama Politbiroa. Prvo zato sto nije hteo da napusti centar zbivanja, drugo zato sto u Gruziji ni u kom slucaju ne bi bio toliko bezbedan.

Gruzija je, naime, u to vreme bila samostalna republika s menjsevickom vladom. Sa Moskvom je zakljucila prijateljski pakt, ali inace je nameravala da ostane nezavisna po finskom uzoru. Nastojala je da izbegne gradanski rat. No ta nastojanja menjsevicke vlade nisu uspela. Gruzijskim socijaldemokratima nije se isplatio opasan hod po zici izmedu velikog severnog suseda i engleskog i francuskog izaslanistva koji su, premda su gradanski rat i strana intervencija u Rusiji bili uglavnom zavrseni, pokusavali da nezavisnu Gruziju ucine sto nezavisnijom öd Moskve. Kao i moskovska vlada, Britanci i Francuzi su u Tbilisiju takode imali svoje izaslanike i misije, i niko öd njih nije tamo sedeo skrstenih ruku. Staljin, komesar za nacionalna pitanja, mogao je jednim pogledom na geografsku kartu da utvrdi da uz nezavisnu Finsku na severu nezavisna Gruzija na jugu znaci opasno opkoljavanje mlade sovjetske drzave. Lenjin se slozio s njim da Gruziju treba vratiti u okrilje jedinstvene drzave. Crvena armija je na gruzijskim granicama pocela da skuplja vece jedinice. Istovremeno su gruzijski boljsevici u februaru poceli da pripremaju ustanak protiv menjseviöke vlade. Gruzija je bila na pragu gradanskog rata. Preduhitrila ga je Crvena armija, koja je pod komandom Serga Ordoznikidzea 16. februara 1921. godine presla gruzijsku granicu i devet dana kasnije zauzela Tbilisi. Nade gruzijskih menjsevika, koji su na ustavotvornim izborima dobili 640000 gjasova, dok su boljsevici dobili 240000, da ce na sumracnom podrucju izmedu Evrope i Azije stvoriti nekakvu novu Svajcarsku, bile su izgubljene. Gruzija se vratila u krilo moskovske imperije. To je bio prvi slucaj »izvoza revolucije na bajonetima«, cemu se Lenjin dotle toliko strasno protivio. Ovom prilikom je pristao zbog agresivnosti zapadnih velesila koje su pokusavale da iskoriste svaku, pa i najmanju mogucnost da oko »crvene opasnosti« podignu sto vise brana. Gruzijski boljsevici su u svemu tome ucestvovali samo sä pola srca i s mesovitim osecanjima. Trocki je pisao: »Relativna stabilnost menjsevickog rezima (u Gruziji) posledica je politicke nemoci rascepkanih seljackih masa...« Kasnije je sekretar gruzijskog CK Lominadze,

176

177

osvrcuci se na te dogadaje, u izvestaju za III kongres gruzijske boljsevicke partije, konstatovao: »Partija je 1921. godine, za vreme ofanzive Crvene armije, ostala gotovo pasivna. To dokazuje da su i u proslosti gruzijski boljsevici ispoljavali znakove najgorih devijacija...« Gruzijski obracun, koji za njega pocinje 1901. godine, kada je morao da napusti Tbilisi i tamosnju socijaldemokratsku organizaciju da bi u Batumiju, kod batumiskih socijaldemokrata odmah opet zaradio naziv »dezorganizatora« i »ludaka«, Staljin je okoncao dve godine posle ulaska Crvene armije u Gruziju. U tom obracunu svakako je imao na umu i ocenu da je gruzijska partija 1921. godine »za vreme ofanzive Crvene armije, ostala gotovo pasivna«. S tom velikom razlikom sto ovoga puta Lenjin, mada vec na kraju svojih snaga, vise nije bio na nejgovoj strani; bio je njegov najveci, iako skoro sasvim nemocni protivnik. U obracun je krenuo vec 1921. godine. Otisao je u Tbilisi, smenio je predsednika Sovjeta komesara Gruzije, najuglednijeg gruzijskog boljsevika Maharadzea, na njegovo mesto postavio Mdivanija. Istovremeno je izvrsio niz drugih personalnih promena da bi gruzijskim drugovima pokazao kako se cvrstom rukom treba obracunati s »kolebljivcima«. U leto 1922. godine dosao je u konflikt s Mdivanijem, svojim prijateljem iz detinjstva i saborcem iz mladosti. Zatim se otvoreno sukobio s Maharadzeom i celom gruzijskom starom gardom. Krenuo je da zajedno s Ordzonikidzeom i uz precutnu podrsku Derzinskog u Gruziji definitivno napravi red. To je bilo vreme kada se Staljin nasao u otvorenom konfliktu s Lenjinom. Gruzijski slucaj bio je jedan öd kamena spoticanja u tom sporu. Kako je u dostupnim izvorima najjasnije dokumentovan, istoricari i Staljinovi biografi pridaju mu u konfliktu izmedu Lenjina i Staljina najveci znacaj. Mnoge cinjenice, medutim, govore da je gruzijski slucaj bio samo spoljni izraz, rekli bismo samo saobracajni znak ispred prave provalije koja se otvorila izmedu Lenjina i Staljina. Znak se vidi, zna se ko ga je postavio, moze se izmeriti i tacno opisati — a provalija se

tesko meri i opisuje pa se mnogi zaustave kod znaka i ne pogledavsi u nju. U leto 1922. godine Lenjin se toliko oporavio da je u oktobru opet normalno poceo da radi u Kremlju. U meduvremenu je prvi put posle aprila 1917. godine imao vremena za predah. Nije morao svakodnevno donositi sudbonosne odluke, i to u uslovima kada bi za neke dalekosezne odluke imao samo dan-idva, ponekad doslovno samo nekoliko minuta. Sad je mogao da razmislja o stvarima o kojima je trebalo razmisliti. Prirodno je da nije mogao da bude zadovoljan sä svim onim o cemu je razmisljao. Naprotiv, mnogim stvarima je bio duboko nezadovoljan, pa cak i istinski zgrozen nad njima. U naredna dva meseca, kao sto je savesno zabelezila njegova sekretarica Fotijeva, predsedavao je na 32 konferencije i sastanka, primio 171 posetu i izdiktirao 224 zvanicna pisma. Bili su to uobicajeni radni dani — sve do 16. decembra kada je doziveo ponovni udar. Sve ovo vreme öd pocetka 1922. godine, kasnije na oporavku u Gorkom i u svojim jesenjim radnim mesecima, a zatim i za vreme bolesti u decembru i prvih dana januara 1923. godine, Lenjin se bavio stvarima koje je smatrao najnuznijim, najkriticnijim. I ljudima, naravno, koji su te stvari vodili. I nosiocima onih pravaca u razvoju, koje je smatrao najpogubnijim i kojima se poslednjim snagama suprotstavljao.

Jos pre prvog mozdanog udara u maju, Lenjin je 24. januara 1922. godine svom potpredsedniku u Savetu narodnih komesara A. D. Curupu pisao: »Greznemo u prljavu birokratsku zabokrecinu pisuci okruznice i druge papire, pricamo o odlukama, sastavljamo uredbe; u tom papirnatom metezu gubi se zivi rad. Lukavi saboteri smisljeno nas uvlace u tu zabokrecinu öd papira. Vecina narodnih komesara i drugih istaknutih ljudi grezne u nju, a da toga nije ni svesna«. Zatim je detaljno naveo sta treba uraditi da se to spreci. 2. februara salje mu jos kratak post skriptum: »Izgleda da se u glavnom pitanju jos uvek ne slazemo... Kod

mim

179

nas su svi ogrezli u odvratnu birokratsku zabokrecinu ustanova...« 28. februara predsedniku drzavne banke Sejnmanu: »Vase reci da je Drzavna banka sada .snazan aparat' izazvale su kod mene smeh. U poverenju: to je vrhunac detinjarije, vrhunac komunisticko-velikodostojniöke detinjarije... Drzavna banka sada = papirnato birokratsko korespondiranje. Eto vam istine, ako hocete da znate ne licemerne cinovnicko-komunisticke lagarije (kojima Vas svi kljukaju kao velikodostojnika) vec istinu. l ako vi ne budete hteli da otvoreno, uprkos svim komunistickim lagarijama, pogledate ovoj istini u oci, onda ste covek koji se u cvetu mladosti utopio u zabokrecinu zvanicnih lagarija. To je — neprijatna istina, ali istina«. Zatim Lenjin govori o »birokratsko-komunistickim trgovinskim i fabrickim Potemkinovim selima«, o drzavnoj banci kao »samoobmani s novom birokratskom zveckom« i zavrsava: »Dok mi cinjenicama koje je proverilo iskustvo ne dokazete .. . nema o cemu da se razgovaramo: necu poverovati ni jednoj reci. Molim da se ne ljutite zbog moje iskrenosti. Vas Lenjin«. 23. maja Staljinu za Politbiro: ».. . sastav Sveruskog centralnog izvrsnog komiteta nije dobar. Ogromnu vecinu njegovih clanova eine funkcioneri... Najmanje 60 odsto clanova VCIK mora da bude iz redova radnika i seljaka koji nisu funkcioneri u sovjetskoj sluzbi.. .« U jednoj öd prvih belezaka Staljinu za Politbiro: »Nema nikakve sumnje da smo okruzeni morem nezakonitosti.. .« Lenjin je tada skovao pojmove »komunisticka laz« i »komunisticka hvalisavost«; u stilu tadasnjih opsteprihvacenih kratica govorio je o »kom-lazima« i »kom-hvalisanju«. U decembru na kongresu Kominterne: »Preuzeli smo stari drzavni aparat i to je bila nasa nesreca. Drzavni aparat cesto radi protiv nas«. Lenjinove teznje iz tog vremena kratko je rezimirao dr Marjan Britovsek: »Lenjin je toliko czdravio da je na sopstvene oöi mogao da se uveri sta rade njegovi saradnici. Dosao je do zabrinjavajuceg saznanja da su se birokratski metodi rada u partiji i drzavi neverovatno prosirili. Da bi se ublazilo zlo birokratizma a tekuca politika vise uskladila sä proklamovanim demokratskim

idealima Partije, poceo je da izraduje nacrt siroko zasnovanog plana reformi partijskog i drzavnog aparata i dao kritiku tadasnjih prilika«. Lenjin je tada, u decembru 1922, januaru i februaru 1923. godine, napisao nekoliko clanaka za »Pravdu«, i niz pisama za Centralni komitet i Kongres, koja su kasnije postala poznata kao njegov testament. Ove clanke su boljsevici i sva Rusija jos mogli da procitaju, mada ne bez peripetija. Pisma vise ne. U clancima je pisao o birofcratiji, protiv »praznih fraza o proleterskoj kulturi«, pisao je da prvo treba »dostici standardni nivo civilizovanih zemalöa zapadne Evrope«. Zatim je clankom o Radnicko-seljaökoj inspekciji, napisanim pocetkom februara 1923. godine, presao u otvoren napad na Staljina. Mesec dana su se Staljinovi ljudi u »Pravdi« i rukovodstvu Partije petljali oko tog clanka. Kujbisev je cak predlozio da se taj clanak stampa u posebnom broju »Pravde« u samo jednom primerku. Za Lenjina. Ali za clanak su saznali Trocki i neki drugi, pa je »Pravda« konacno morala da 4. marta 1923. godine objavi sve äto je Lenjin napisao o komesarijatu koji vodi Staljin: »Kazimo otvoreno. Narodni komesarijat radnicko-seljacke inspekcije sad nema ni najmanji autoritet. Svi znaju da nema göre organizovane ustanove öd RadniCko-seljacke inspekcije«. Zatim je predlozio detaljan plan kako da se Rabkrin reorganizuje, strpljivo i dugogodisnjim radom, kako bi mogao valjano da obavlja svoj zadatak. To je bio udarac pravo na Staljina, a time na sve sto je Staljin predstavljao u boljsevickom rukovodstvu u trenutku kada su poceli da se javljaju znaci da de u ogromnoj zemlji biti tesko da se vlada drukcije nego sto se dotle vladalo: putem glomaznog i trapavog birokratskog aparata. Mnogi boljsevici, uostalom i sam Lenjin, suprotstavljali su se tome. Vecina se ipak, uglavnom nesvesno, predavala struji. Sa sigurnoscu moze da se kaze da Staljin nije bio medu ovima drugima: on je to cinio svesno. Bio je predstavnik realizma koji je odgovarao surovoj zbilji vladavine u zaostaloj imperiji — nasuprot snnjara, idealista koji su suvise zeleli da se ugledaju na i;r/.vijeni Zapad pa su, tako je bar smatrao Staljin, gubili ispod nogu stvarno, blatnjavo tlo Rusije.

180

181

Staljin je izabrao put koji je bio vise prilagoden realnosti. Neki jos i danas tvrde da je to bio jedini moguci put, mada je to u isti mäh bio i put manjeg otpora. Lenjin je odabrao tezi, najtezi put. Pri tome Lenjin nije vodio racuna o tome da li stiöe saveznike. Pre bismo mogli da kazemo suprotno: svojom bespostednom doslednoscu i otvorenoscu stekao je u vrhovima boljsevickog aparata mnogo protivnika koji nisu mogli da mu se suprotstave pa su radije cutali. Ali nisu zaboravljali ako bi ih katkad potkacio, kao sto je, recimo, iskrpio predsednika drzavne banke u malocas citiranom pismu. Takvih slucajeva je bilo mnogo. Karakteristicna je Lenjinova reakcija kada su mu se ljudi pozalili na neposteno poslovanje stambenog odseka Moskovskog sovjeta. Posiao je tamo coveka, nekog Diviljkovskog, da ispita stvar a zatim Politbirou partije ruske republike uputio kratko pismo: »Moskovski komitet je vec nekoliko puta postedeo zlocince-kpmuniste koji su zasluzili vesala. Izgovara se na ,greske'. Ali opasnost öd takvih .gresaka' je ogromna. Predlazem: 1. Da se prihvati predlog druga Diviljkovskog. 2. Da se moskovski komitet kazni strogim ukorom zbog popustljivosti prema komunistima. 3. Da se svim gubernijskim komitetima saopsti da ce CK iskljuciti iz Partije svakog ko bi na bilo koji nacin pokusao da ,utice' na sud s namerom da .ublazi' odgovornost komunista. 4. Da se cirkularom obavesti Narodni komesarijat za pravosude (kopiju poslati gubernijskim partijskim komitetima) da sudovi moraju komuniste kaznjavati stroze nego nekomuniste. Ako se sudije i clanovi Kolegija Narodnog komesarijata za pravosude ne budu pridrzavali ovog uputstva, treba ih otpustiti.

5. Treba traziti öd Predsednistva VCIK da ukorom koji ce se objaviti u novinama, kritikuje Predsednistvo Moskovskog sovjeta. 18. märt 1922. godine Lenjin P. S. Vrhunac je sramote i podlosti ako stranka na vlasti stiti ,svoje' podlace«. Sigurno su mnogi zapanjeno citali ove Lenjinove redove: a koga da stitimo ako ne svoje lJude? Lenjin uistinu nije birao reci kada je ostro napao to sto sve stranke na svetu kvalifikuju kao »sitna priznanja i usluge svojim vernim« ili nesto slicno. Ali i te kako precizno je birao i odmeravao reci dok je poslednjih dana decembra 1922. godine i prvih dana januara 1923. godine pisao svoje »Pismo Kongresu*«, svoj testament. »Savetovao bih svakako da na ovom kongresu izvrsite niz izmena u nasem politi£kom uredenju.

U prvi red stavljam povecanje broja clanova CK na nekoliko desetina ili cak na stotinu. ... mislim da je to potrebno i radi podizanja autoriteta CK, i radi ozbiljnog rada na poboljsanju naseg aparata, i radi sprecavanja toga da konflikti malih delova CK ne dobiju odvec nesrazmeran znacaj za celu sudbinu Partije. 23. decembra 1922. godine Zapisala M. Volodiceva

Lenjin«

* Prevod Lenjmovih _pisama prema V. I. Lenjin, Dela, tom 35 i 40, Beograd, Jugpslavija publik, 1976 (prim. prev.).

182

183

»Pod cvrstinom Centralnog komiteta o kojoj sam govorio napred razumem mere protiv rascepa, ukoliko takve mere uopste naogu da budu preduzete. Jer, razume se, belogardejac u casopisu »Ruskaja Misl« (izgleda da je to bio S. S. Oljdenburg) bio je u pravu kad je, prvo, polagao nade u pogledu njihove igre protiv Sovjetske Rusije, u rascep nase Partije, i kad je, drugo, za taj rascep polagao nade u veoma ozbiljna neslaganja u Partiji. Nasa Partija se oslanja na dve klase i zato su moguci nJena nestabilnost i nJen neizbezan pad ako izmedu klasa ne bi nioglo biti sporazuma. U tom je slucaju beskorisno donositi ove ili one mere, uopste rasudivati o cvrstini naseg CK. Nikakve mere u tom slucaju nece moci da sprece rascep. Ali se ja nadam da je to suvise daleka buducnost i suvise neverovatan dogadaj da bih o njemu govorio. Imam u vidu cvrstinu kao garanciju protiv rascepa u najskorije vreme, i hteo bih ovde da analiziram niz misli cisto licne prirode. Drzim da, sto se tice cvrstine s tog stanovista, glavni problem predstavljaju clanovi CK Staljin i Trocki. Odnosi medu njima, po mom misljenju, eine pretezni deo ppasnosti onog rascepa koji bi se mogao izbeci i cijem izbegavanju, po mom misljenju, treba da sluzi, izmedu ostalog, povecanje broja clanova CK do 50, pa i do 100 ljudi. Drug Staljin, postavsi generalni sekretar, koncentrisao ije u svojim rukama neizmernu vlast, i ja nisam uveren da ce on uvek umeti da se dovoljno oprezno koristi tom vlascu. S druge strane, drug Trocki, kao sto je vec dokazala njegova borba protiv CK u vezi s pitanjem Narodnog komesarijata za saobracaj i veze, ne odlikuje se samo izvanrednim sposobnostima. Licno je on, mozda, najsposobniji covek u sadasnjem CK, ali i covek koji je preterano samopouzdan i koji se prekomerno zanosi cisto administrativnom stranom stvari. Te dve osobine dvaju istaknutih voda sadasnjeg CK mogu nehotice dovesti do rascepa, i ako nasa Partija ne preduzme mere da to spreöi, rascep moze nastupiti neoöekivano. Ja necu dalje karakterisati druge clanove CK po njihovim licnim osobinama. Spomenucu samo da oktobar-

ska Zinovjevljeva i Kamenjevljeva epizoda, razume se, nije bila slucajnost, ali da se ona isto onako malo moze njima licno pripisati u krivicu kao i neboljsevizam Trockom. Öd mladih clanova CK hocu da kazem nekoliko reci 0 Buharinu i Pjatakovu. To su, po mom misljenju, najistaknutije snage (öd najmladlh snaga), i u pogledu njih trebalo bi imati u vidu sledece: Buharin je ne samo najvredniji i najkrupniji teoreticar Partije, on se takode opravdano smatra ljubimcem cele Partije, ali njegovi teoretski pogledi mogu se samo s veoma velikom rezervom ubrojiti u potpuno marksisticke, jer u njima ima nesto skolasticko (on nikad nije proucavao i, mislim, nikad nije potpuno shvatio dijalektiku). 24. decembra 1922. godine Zatim Pjatakov — covek nesumnjivo izvanredne volje 1 izvanrednih sposobnosti, ali odvec zanesen administriranjem i administrativnom stranom posla da bismo se na njega mogli osloniti u ozbiljnom politickom pitanju. Razume se, i jednu i drugu primedbu cinim samo za sadasnje vreme, pretpostavljajuci da oba ova istaknuta i predana radnika nece naci prilike da upotpune svoja znanja i izmene svoje jednostranosti. 25. decembra 1922. godine Zapisala M. Volodiceva Lenjin«

Dodatak pismu öd 24. decembra 1922. godine »Staljin je suvise grub, i ta mana, sasvim podnosljiva u sredini i u kontaktima medu nama, komunistima, postaje nepodnosljiva na duznosti generalnog sekretara. Stoga predlazem drugovima da razmisle o nacinu StaIjinovog premestanja s tog mesta i o postavljanju na to mesto drugog coveka koji bi se u svakom drugom pogledu razlikovao öd druga Staljina samo jednom prednoscu, naime da je trpeljiviji, lojalniji, uctiviji i pazIjiviji prema drugovima, manje kapriciozan itd. Ova

184

185

okolnost moze izgledati beznacajna sitnica. Ali ja mislim da s gledista sprecavanja rascepa i s gledista koje sani o medusobnom odnosu Staljina i Trockog izneo napred — to nije sitnica, ili to je takva sitnica koja moze da dobije odlucujuci znacaj. 4. Januar a 1923. godine Zapisala L. Fotijeva Lenjin«

ra, öd kojih uzor za jedan moze da bude Pjatakov, a za drugi — Ksizanovski.

27. decembra 1922. godine Zapisala M. Volodiceva

Lenjin«

»Ja zamisljam stvar tako da ce se nekoliko desetina radnika, ulazeci u CK, moci bolje nego iko drugi pozabaviti proveravanjem, poboljsavanjem i preuredivanjem naseg aparata. Radnicko-seljacka inspekcija, kojoj je ta funkcija pripadala u pocetku, nije bila u stanju da je savlada i moze da bude upotrebljena samo kao »dodatak« ili kao pomocnica, pod izvesnim uslovima, tim clanovima CK. Radnici koji ulaze u CK ne treba da budu, po mom misljenju, prvenstveno iz redova onih radnika koji su prosli dugu sovjetsku sluzbu (pod radnicima u ovom delu svog pisma podrazumevam svuda i seljake), jer su se kod tih radnika vec stvorile izvesne tradicije i izvesna predubedenja protiv kojih je upravo pozeljno boriti se.

»Ja sam zapazao kod nekih nasih drugova, sposobnih da odsudno uticu na pravac drzavnih poslova, preuvelicavanje administrativne strane, koja je, razume se, neophodna na svom mestu i u svoje vreme, ali koju ne treba mesati s naucnom stranona, s obuhvatanjem siroke stvarnosti, sä sposobnoscu privlacenja ljudi itd. .. . katkad sam se nadao da cemo tu imati kombinaciju jednog i drugog tipa drzavnika. Da li ce se ta nada ispuniti, to sad treba sacekati i pratiti na iskustvu nesto duze, ali, u principu, mislim da ne moze biti nikakve sumnje da je takvo spajanje karaktera i tipova (ljudi, osobina) neizostavno potrebno za pravilno funkcionisanje drzavnih ustanova.

26. decembra 1922. godine Zapisala L. Fotijeva

28. decembra 1922. godine Zapisala L. Fotijeva Lenjin«

Lenjin«

». .. Mislim da napadi koji se sad cuju protiv predsednika Gosplana druga Ksizanovskog i protiv njegovog zamenika druga Pjatakova i koji se upucuju dvostrano, tako da, s jedne strane, cujemo optuzbu za preteranu blagost, nesamostalnost, beskarakternost, a, s druge strane, cujemo optuzbe za preteranu neotesanost, feldvebelstvo, nedovoljno solidnu naucnu spremu itd. — mislim da ... je potrebno vesto spajanje dva tipa karakte-

»Ja sam, izgleda, mnogo kriv pred radnicima Rusije za to sto se nisam umesao dovoljno energicno i dovoljno ostro u famozno pitanje automatizacije, koje se oficijelno zove, cini mi se, pitanje saveza sovjetskih socijalistickih republika. U leto, kad se to pitanje pojavljivalo, bio sam bolestan, a zatim, u jesen, gajio sam preterane nade u svoje ozdravljenje i u to da ce mi oktobarski i decembarski plenum pruziti mogucnost da se umesam u to pitanje. Medutim, ni na oktobarskom (o tom pitanju), ni na de-

186

187

cembarskom plenumu nisarn mogao da prisustvujem, i tako me je pitanje gotovo sasvim mimoislo. ... Ako je stvar dosla dotle da se Ordzonikidze mogao zatrcati toliko da je primenio fizicko nasilje, sto mi je saopstio drug Berzinski, onda mogu zamisliti u kakvo smo se blato srozali.

... Gruzijac kaji se olako odnosi prema toj strani stvari, kaji se olako razbacuje okrivljavanjem zbog »socijalnacionalizma« (dok je sam ne samo pravi i istinski »socijalnacionalist« nego i gruba velikoruska pandurcina), taj Gruzijac, u sustini, povreduje interese proleterske klasne solidarnosti... 31. decembra 1922. godine Zapisala M. Volodiceva Lenjin«

Mislim da su tu odigrali kobnu ulogu Staljinova zurba i njegov administrativ!!! zanos, a i njegovo ogorcenje na ozloglaseni »socijalnacionalizam«. Ogorcenje uopste igra u politici obicno najgoru ulogu.

30. decembra 1922. godine Zapisala M. Volodiceva

Lenjin«

» . . . Potrebno je razlikovati nacionalizam ugnjetacke nacije i nacionalizam ugnjetene nacije, nacionalizam velike nacije i nacionalizam male nacije. U odnosu prema drugom nacionalizmu gotovo uvek u istorijskoj praksi mi, pripadnici velike nacije, krivi smo za bezbrojna nasilja, cak vise öd toga — sami to i ne primecujuci, mi vrsimo bezbrojna nasilja i ponizavanja — dovoljno je samo da ozivim svoja secanja s Volge na to kako kod nas tretiraju pripadnike neruske nacionalnosti, kako Poljaka ne zovu druköije nego »Poljacic«, kako Tatarina ne ismevaju drukcije nego govoreci mu »knez«, Ukrajincu »hohol«, Gruzijancu i drugim kavkaskim inorocima — »kavkaski celovjek«. Zato se internacionalizam sä strane ugnjetacke ili takozvane »velike« nacije (iako velike samo po svojim nasiljima, velike samo koliko je velika kao pandurcina) mora sastojati ne samo u postovanju formalne jednakosti nacija nego i u takvotj nejednakosti koja bi sä strane ugnjetacke nacije, velike nacije, kompenzirala onu nejednakost koja se stvara u zivotu fakticki. Ko to nije razumeo, taj nije razumeo stvarno proleterski odnos prema nacionalnom pitanju...

»... Treba primerno kazniti druga Ordzonikidzea . .. Politicki odgovornima za celu stvarno velikorusko-nacionalisticku kampanju treba uciniti, razume se, Staljina i Derzinskog. ... Nema sumnje da ce pod izgovorom jedinstva zeleznicke sluzbe, pod izgovorom fiskalnog jedinstva itd. kod nas, pri sadasnjem nasem aparatu, izbijaii mnostvo zloupotreba istinski ruskog karaktera. Za borbu protiv tih zloupotreba neophodna je posebna pronicljivost, a da i ne govorimo o posebnoj iskrenosti onih kaji ce se prihvatiti takve borbe. Tu ce biti potreban detaijan kodeks, koji mogu koliko-toliko uspesno sastaviti samo pripadnici autohtone nacije koji zive u datoj republici. Pri tome se nikako ne treba unapred zaricati da se posle celog tog rada na iducem kongresu sovjeta necemo vratiti nazad, tj. ostaviti savez sovjetskih socijalistickih republika samo u vojnom i diplomatskom pogledu, a u svim drugim pogledima uspostaviti potpunu samostalnost pojedinih narodnih komesarijata. ... Steta koja moze nastati za nasu drzavu iz toga §to ne postoji jedinstvo nacionalnih aparata i ruskog aparata neizmerno je manja, beskonacno je manja öd stete koja ce nastati ne samo za nas nego i za celu Internacionalu, za stotine miliona stanovnika Azije, kojoj predstoji da stupi na istorijsku scenu u najblizoj bududnosti, odmah posle nas. Bio bi neoprostiv oportunizam kad bismo uoci tog istupanja Istoka i u pocetku njegovog budenja podrivali svoj autoritet kod njega makar i najmanjom gruboscu i nepravednoscu prema nasim vlastitim inorocima... A sutrasnji dan u

188

189

svetskoj istoriji bice upravo takav dan kad ce se konacno prenuti probudeni narodi koje ugnjetava imperijalizam i kad ce poceti odlucan, dug i tezak boj za njihovo oslobodenje. 31. decembra 1922. godine Zapisala M. Volodiceva Lenjin«

Sve sto je Lenjin poslednjeg dana 1922. godine diktirao o Gruzijcu koji drugima prebacuje nacionalizam, a sam je gruba velikoruska pandurcina, bilo je upuceno direktno na Staljinov racun. Dva dana ranije on ga je u vezi sä socijalnacionalizmom bas i imenom pomenuo. Gruzijac Staljin je izvrsio samo jedan zahtev iz Lenjinovog testamenta: povecao je Centralni komitet. U svim ostalim stvarima — u pogledu rascepa u CK, cime Lenjin poöinje ova svoja pisma, u pogledu birokratizacije, »spajanja raznih tipova drzavnika« pa sve do nacionalnog pitanja — u svemu tome se Staljin pobrinuo da se desi upravo suprotno öd toga sto je savetovao Lenjin. Potrudio se da se desi upravo to sto je Lenjin sä toliko strasnog preklinjanja zeleo da spreci. Gruzijski slucaj, zbog koga se Lenjin osecao »mnogo kriv pred radnicima Rusije« okoncan je bez njega öd poöetka do kraja. Formalno bila je rec o tome da su gruzijski boljsevici trazili samostalnu republiku, direktno ukljucenu u SSSR, dok je Staljin hteo da osnuje transkavkasku federaciju, u kojoj bi kako Gruzijci tako i svi ostali imali mnogo manje samostalnosti u odnosu prema Moskvi. U sustini, to je bio sukob, sto je Lenjin dobro znao, izmedu centralistickog uredenja Sovjetskog Saveza u kome bi pojedine nacionalne republike imale samo nominalnu samostalnost, i istinske federacije samostalnih republika. Treba imati u vidu da je u pocetku sovjetska vlast bila stvarno uspostavljena zapravo samo u Ruskoj socijalistickoj federativnoj sovjetskoj republici, sredisnjem delu zemlje. Posle zavrsetka rata s Poljskom i odlaska intervencionih snaga sä teritorija duz granica nekadas-

nje Rusije nastale su Beloruska i Ukrajinska sovjetska republika, zatim su takve republike pocele da nastaju na Kavkazu, u centralnoj Aziji i na Dalekom istoku, dok su Finska i balticke zemlje sacuvali nezavisnost i uspostavili neboljsevicke, tacnije antiboljsevicke gradanske rezime. Upravo to iskustvo s Finskom i na Baltiku i menjsevicki pokusaj uspostavljanja »gruzijske Svajcarske«, kada se cak pominjalo da zapadne zemlje tdobijaju uporiste u Batumiju, bili su Rusima pouka da njihova politika podrzavanja nacionalne nezavisnosti moze nehotice da se izrodi u podrsku gradanskih nacionalistickih snaga u svim öd centra udaljenim teritorijama nekadasnje carske Rusije. Pravo na »samoodlucivanje, ukIjucujuci i pravo na otcepljenje« ispostavilo se kao mogucnost za osnivanje antiboljsevickih drzava i drzavica. Boljsevicka trpeljivost prema nacionalnim zahtevima neruskih naroda pretvorila se u strah öd ponovnog izbijanja kontrarevolucije koja bi na nova vrata opet mogfa da ude u zemlju i uvuce je u nove krvave sukobe. Karakteristicno je da je Lenjin za Sovjetski Savez predlozio naziv »Savez Sovjetskih Republika Evrope i Azije«. Da je Lenjin krajem 1922. godine, kada je 30. decembra proglaseno osnivanje SSSR, bio zdrav, Sovjetski Savez bi se verovatno zvao SSREA. No, daleko vise öd samog naziva je znaöajno to da je Lenjin imao na umu federaciju stvarno samostalnih republika — dok je Staljin sumnjao u sposobnost gruzijskih, tatarskih i ostalih boljsevika da se odupru gradanskim nacionalistickim snagama u svojim sredinama i sacuvaju sovjetsku vlast, i da je veci deo boljsevickog rukovodstva stao na Staljinovu stranu. Tako je Staljin 27. decembra 1922. godine prvi put sebi mogao da dozvoli da uz Lenjinov memorandum za Politbiro dopise i svoje misljenje u obliku kao nikada pre: »Lenjinova izmena clana 2 ... po mom misljenju nije prihvatljiva... U pogledu clana 4. smatram da drug Lenjin malo suvise zuri... Lenjinova ispravka clana 5. je, po mom misljenju, nepotrebna«. Uzgred je svom majstoru i ucitelju zamerio da ce njegova »brzina dati zagovornicima separatizma novi podsticaj na stetu Lenjinovog nacionalnog liberalizma«. Tako je Lenjin u zvanicnim papirima Politbiroa postao »nacionalni liberal«.

190

191

Kada su u oktobru 1922. godine Gruzijci trazili raspuStanje transkavkaske federacije i direktan ulazak Gruzije u SSSR, Staljin je odlucio da cvrsto udari po »separatistima«. Posiao je tamo Ordzonikidzea koji je razresio duznosti niz vodecih gruzijskih boljlevika i premestio ih na rad sto u centralnu Rusiju sto u azijske republike. Iz protesta je 22. oktobra öd jedanaest ölanova CK gruzijske partije devet vodecih ljudi Gruzije podnelo ostavku. Ova kolektivna ostavka gruzijskog CK razbesnela je Ordzonikidzea koji je na nekom sastanku osamario, prema nekim izvestajima Mdivanija, a prema drugim Kabakhidzea, stare gruzijske boljsevicke vode. Na ove dogadaje se odnose u prethodnoj glavi citirane Lenjinove recenice iz »Pisma Kongresu« o Staljinovoj i Ordzonikidzeovoj krivici za gruzijske dogadaje. Lenjin se i kasnije time bavio, mada je propustio odlucujuci trenutak jer je 16. decembra 1922. godine ponovo doziveo udar. Odmah cim je ponovo mogao da radi, poceo je da skuplja materijal o gruzijskom slucaju. Njegov sekretarijat mu je pripremao opsirnu dokumentaciju — odobrenje da mu se posalju trazeni dokumenti, davao je Staljinov generalni sekretarijat, dakle sam Staljin, i to s izgovorom da treba postovati uputstva lekara o tome moze li Lenjin da radi ili ne. Nisu mu dali sve dokumente. Lenjinova »gruzijska fascikla« bila je mnogo tanja öd Staljinove, kako su konstatovale Lenjinove sekretarice. No i to mu je bilo dovoljno da pripremi opsiran materijal ne samo o gruzijskom slucaju, vec o svim aspektima slozenog nacionalnog pitanja u novoj sovjetskoj drzavi. Svoje papire je 5. marta 1923. godine poslao Trockom sä kratkim pismom: »Najlepse vas molim da preuzmete odbranu gruzijskog slucaj a pred Centralnim komitetom Rusije. Sada ovaj slucaj »isteruiju« Staljin i Derzinski i ja ne mogu da se pouzdam u njihovu nepristrasnost. Cak sasvim suprotno ...« Ali Staljin i njegov aparat dobro su se pripremili da »isteraju« gruzijski slucaj, i Lemjinovi napori da preokrene tok stvari bili su uzaludni. lös istog meseca su u Gruziji na partijskoj konferenciji »pravilno izabrani« sä 124 prema 20 glasova delegati osudili delovanje Maharadzea, Mdivanija i drugih starih gruzijskih boljsevika. Trocki je samo napola izvr§io Lenjinovu molbu. Posle gruzijske konferencije, kada je u sustini sve bilo zavrse-

no, u Centralnom komitetu je trazio da se Ordzonikidze opozove iz Gruzije, transkavkasku federaciju je proglasio centralistickom zabludom, a smenjene gruzijske vode borcima na pogresnoj liniji. Staljin je postigao da se sva zvucna retorika Trockog brise iz zapisnika — osim prvog zahteva: nije imao nista protiv da se Ordzonikidze vrati iz Gruzije. Ubrzo se ispostavilo da je Lenjin bio u pravu kada je u gruzijskom slucaju video ocigledan primer ispravnog federativnog ili pogresnog centralistickog uredenja Sovjetskog Saveza. U prolece 1923. godine GPU-u je palo u ruke pismo tatarskog boljsevickog vode Sultana Galijeva, u kome svojim partijskim drugovima pise »da u politici sovjetske vlade gotovo i nema razlike u odnosu prema neruskom stanovnistvu öd politike velikoruskih sovinista i da su öd obecanja, datih 1917. godine, ostale samo lepe reci«. Galijev je uhapsen i optuzen za veleizdaju. Staljin je trazio da bude streljan, mada se s izvrsenjem smrtne kazne odugovlacilo sve do 1929. godine, kada je konacno ipak likvidiran. »To je bilo prvo hapsenje jednog sjajnog clana Partije, koje je Staljin izvrsio na svoju odgovornost. Na nesrecu, Zinovjev i ja pristali smo na to«, rekao je kasnije Kamenjev Trockom. Na XII partijskom kongresu u aprilu 1923. godine Staljin se glasno okomio na »gruzijski nacionalizam, koji je bio presao u ofanzivu i zato ga je trebalo potkresati«. Mdivani se suprotstavljao, pozivajuci se javno na Lenjinov testament »Potrebna nam je politika kojoj nas je uvek ucio Iljic, upozoravajuci nas na to i u svojim poslednjim pismima koja su Kongresu poznata samo preko pojedinih delegacija.« A predsednik ukrajinske vlade Rakovski je rekao da bi i te kako bio potreban Hjicev autoritet da »svojim odluönim glasom udari po nasoj Partiji i pokaze joj da u pogledu nacionalnog pitanja cini sudbonosne gre§ke« i dramaticno nastavio: »Drugovi! Izjavljujem ovde da je formiranje Saveza krenulo pogresnim putem. Kao sto znate, to nije samo mo[je misljenje, to je misljenje Vladimira Iljica«. Rakovski je na tom kongresu jos izabran u CK (koji je povecan na 40 clanova; u Politbiro bili su izabrani Lenjin, Trocki, Zinovjev, Kamenjev, Staljin, Rikov i Tomski), all ubrzo posle toga je imenovan za ambasa-

192

193

dora u Velikoj Britaniji, a zatim 1938. godine, na procesu protiv Buharina, Rikova i ostalih poslednjih ostataka stare garde, osuden na 20 godina zatvora, u kome je 1941. godine umro. Mdivani, Staljinov prijatelj iz detinjstva, u Tbilisiju je 1937. godine iza zatvorenih vrala osuden na smrt i streljan; koliko ,se zna, nije hteo da prizna nijedan öd zlocina koje su mu natovarili, dok je Rakovski za tri godine produzio sebi zivot time sto je na procesu 1938. godine ponizno i spremno priznavao sve sto se öd njega trazilo.

U to vreme Lenjin je ucinio jos neäto sto je bilo bez presedana kako u boljsevickom rukovodstvu tako i u Lenjinovom ponasanju: licno se odrekao Staljina kao druga i coveka. Vise nego desetogodisnje zestoke nesuglasice sä Trockim, koga je Lenjin vec 1905. godine u novinskom clanku javno nazvao »jezicinom«, a kasnije i mnogo gorim epitetima, nisu mu smetale da ga 1917. godine primi u rukovodstvo revolucije i kasnije ucini drugim covekom sovijetske crvene republike. Javno suprotstavljanje Zinovjeva i Kamenjeva oruzanom ustanku oktobra 1917. godine koje je, takode, Lenjin javno okarakterisao kao sabotiranje revolucije, nije mu smetalo da obojicu opet odmah primi u najuze rukovodstvo a zatim u novoj drzavi postavi na najvise polozaje. Tako je bilo i sä svima ostalima sä kojima je Lenjin 1dosao u politicki sukob: posle rasciscavanja sporova s njima bi uspostavio opet normalne drugarske i ljudske odnose. A u prolece 1923. godine smatrao je da tako nesto sä Staljinom vise nije moguce. Ne zna se kako je taj licni konflikt poceo. Postoji trag da se 22. decembra 1922. godine Staljin izvikao na Krupsku jer ije po Lenjinovom diktatu napisala kratko pismo Trockom. Staljin je, naime, kao generalni sekretar imao ovlascenja Politbiroa da se stara o doslednom pridrzavanju lekarskih uputstava o odmoru, kojima se Lenjin ponekad odupirao. Ali Krupska je to pismo napisala uz dozvolu lekara i nije htela mirno da prede preko Staljino-

vog napada. Odmah se pisamcem obratila za pomoc Zinovjevu i Kamenjevu: »Zbog kratkog pisma koje sam sä dozvolom lekara napisala po diktatu Vladimira Iljica, Staljin je juce sebi dozvolio da me nevideno grubo napadne. U Partiji nisam öd juce... Obracam se na vas ... kao na bliske drugove V. I. s molbom da me zastitite öd bezobraznog mesanja u licni zivot, öd grubih napada i pretnji. Ne sumnjam u jednoglasan zakljucak kontrolme komdsii'je koj>oim Staljiiin sebi dtevioljava da mü preti, ali vise nemam ni snage ni vremena za takve glupe trzavice. I ja sam zivo bice, a zivci su mi do krajnosti napeti. N. Krupska«. Zatim se desavalo da Lenjinovim sekretaricama u StaIjinovom generalnom sekretarijatu nisu hteli da daju dokumente koje je trazio Lenjin. Potom je doslo do jednomesecnog odugovlacenja s objavljivanjem Lenjinovog clanka o radnicko-seljackoj inspekciji, a nastavljale su se i Staljinove grubosti prema Krupskoj. 5. marta 1923. godine Lenjin je izdiktirao pismo za Staljina. U Sovjetskom Savezu je prvi put objavljeno u Hruscevljevom referatu na XX kongresu 1956. godine: »Postovani druze Staljine! Postupili ste kao grubijan, pozvali ste moju zenu telefonom i izgrdili ije. Mada Vam je ona dala rec da ce zaboraviti ono sto je receno, ipak su za ovaj slucaj Zinovjev i Kamenjev saznali öd nje. Nisam sklon da zaboravljam lako ono sto je ucinjeno protiv mene, a izlisno je naglasavati da ono sto je ucinijeno protiv moje zene smatram da je ucinjeno protiv mene. Zato Vas molim da prosudite da li pristajete da povucete svoje reci i da se izvinite ili vise volite da prekinemo nase odnose. 5. marta 1923. podine S postovanjem, Lenjin«.

Lenjinovu sekretaricu Volodicevu, koja je pre 35 godina napisala to pismo, posle XX kongresa 1956. godine pozvali su urednici Leryinovih sabranih dela i trazili da im pomogne da procitaju njene stenografske beleske iz zvanicnog dnevnika Lenjinovog sekretarijata o tome sta se kasnije desavalo s tim pismom Staljinu.

194

195

»Nadezda Konstantinovna (Krupska, prim. autor) rekla je da pismo mozda ne bi trebalo poslati Staljinu pa smo ga zadrzali do 6. marta. Zatim sam 7. marta rekla da morarn da izvrsim nalog Vladimira Iljica. Razgovarala je s Kamenjevim i pismo je dostavljeno Staljinu i Kamenjevu, a kasnije i Zinovjevu, kada se vratio iz Petrograda. Staljinov odgovor je stigao odmah. (Pisino sam licno predala Staljinu i on mi je izdiktirao svoj odgovor Vladimiru Iljicu.) Pismo jos nismo predali Vladimiru Iljicu jer se razboleo«. I Fotijeva je zabelczila: »Vladimir Iljic nije mogao da procita Staljinov odgovor jer se bas kad ga je dobio, njegovo zdravstveno stanije veoma pogorsalo«. Dalje: »Toga dana se opste stanje Vladimira Iljica veoma pogorsalo« . Lenjinovo zdravstveno stanje, dakle, 7. marta se pogorsalo upravo u trenutku kada se Volodiceva vracala sä Staljinovim odgovorom. Zatim je u noci öd 7. na 8. doziveo ponovni udar. Nije vise mogao da govori, njegova desna strana bila je potpuno, a leva jako paralisana. Potom je samo jos zivotario i cekao na smrt. »Da je Lenjin doziveo taj mozdani udar samo nekoliko nedelja ili cak samo nekoliko dana kasnije, istorija Rusije tekla bi drukcije«, kaze Staljinov americki biograf Robert Pejn. A engleski, H. M. Hajd: »Da je poslednji mozdani udar zakasnio nekoliko meseci ili nedelja, makar samo nekoliko dana, Lenjin bi cak i bez pomoci Trockog, vec samo zbog ogromne podrske koju je imao u Partiji i u zemlji, uspeo da skloni Staljina sä njegovog polozaja«. Lenjin je umro 21. januara 1924. godine u 18,50. Pripreme za sahranu je vodio Staljin; on je u subotu 26. januara, uvece uoci sahrane, na II zasedanju kongresa sovjeta SSSR odrzao govor u svom karakteristicnom stilu, poznat kao »zakletva partije« Lenjinu: »Mi, komunisti, ljudi smo posebnog kova. Stvoreni smo öd posebne grade. Mi smo armija velikog proleterskog stratega, armija druga Lenjina. Nema niceg uzvisenijeg öd casti da se toj armiji pripada. Napustajuci nas, drvig Lenjin nam je ostavio u amanet da se ponosimo velikim nazivom clana Partije i ne okaljamo njegov ugled. Zaklinjemo ti se, druze Lenjine, da cemo casno ispuniti tvoj zavet.«

A zatim jos sest puta: »Napustajuci nas, drug Lenjin nam je ostavio u amanet« i »zaklinjemo ti se, druze Lenjine«: da cemo cuvati jedinstvo Partije, diktaturu proletarijata, savez radnika i seljaka, Savez sovjetskih republika, Crvenu armiju, komunisticku internacionalu. Lenjinova udovica Krupska je istom auditoriju govorila o Lenjinu: »Hteo je vlast za radnicku klasu jer je znao da radnickoj klasi ta vlast nije potrebna da bi sebi stvorila udoban zivot na racun drugih radnih slojeva.« Na kongresu je doneta odluka da se Petrograd ubuduce zove Lenjingrad, a da se Lenjinu podignu spomenik i mauzolej. Krupska je u »Pravdi« zahvaljujuci za saucesca, opet govorila drukcijim jezikom: »Imam veliku molbu za vas. Ne podizite mu spomenike, ne nazivajte palate njegovim imenom. .. Setite se koliko sirotinje i bede jos ima u naäoj zemlji... Oni koji zele da ukazu pocast imenu Vladimira Iljica, neka podizu decje vrtice, skole, biblioteke, bolnice... a pre svega neka u praksi sprovode njegova nacela«. Staljinov odgovor na poslednje Lenjinovo pismo nije poznat. Zna se da se u tom pismu izvinio, ali ne zna se na koji nacin i kojim recima. Mozda ce se i taj papir jednoga dana pronaci u kremaljskim arhivima, mada je verovatnije da je unisten. Po svoj prilici nikada necemo saznati sta je Staljin odgovorio Lenjinu na reci: »Nisam sklon da zaboravIjam lako ono sto je uöinjeno protiv mene...«

PETA GLAVA

KONTRAREVOLUCIJA: U RUSIJI SE VRACA SAMODR2AVLJE Sanjari, glasnici svetske 'Hevolucdije, zaoeti radüiälakom i qp'steljudsikom slobdoim, ine znaju da pofcrenu masine, ne mogu da daju gladnoj zemlji zita i hleba — Ko de vise lenjinski öd samog Lenjina umeti da nastavi njegovo delo? — Boljsevicka stara garda ne voll Trockog — Rukovodstvo pireuizimaju Ziinovjev i Kamenjev, StaIjin im prilazi videvsi da je vecina na njihovoj strani — Citanje Lenjinovog testamenta: Zinovjev i Kamenjev brane Staljina — Posle zajedniöke pobede nad Trockim Staljin im okrece leda i pridruzuje se novoj gmpi koja se okuplja öko Buharina — Zem'lja, rasparcana na sitne posede, ne daje viise trzügne viiSkave zita — 1928. go&ia: zaokret u naglu industrijalizaciju zemlje i prinudou kolektivizaciju poljoprivrede — Staljin: sto je jaci S'ocijalizam, veci je i otpor njegovih protivnika — Teorija o zaostravainju klaisne borbe i piaksa ipolicijsike drzave — StaIjinov aparat i poslednje ljude iz Lenjinovog tima proglasava neprijateljima socijalizma, Staljin sam preuzima svu vlast — Samoubistvo njegove druge zene Nadezde Alilujeve — Skroman zivot samodrsca.

l

Godlinu 1923. i Lenjinov ödilaziak sä politicike scene Sovjetski Savez je docekao u izuzetno teskoj situaciji. NEP-om, novom ekonomskom politikom, bile su, doduse, savladane najteze posledice gladi u godinama 1920/21; glad je u to vreme bila tako teska da je dolazilo do slucajeva kanibalizma, o cemu su raspravljali najviSi sovjetski argarii. Ipak, privreda je jos uve'k bila na kritiönoj taöki. Posle popisa stamovnistva u nüairtu 1923. godine zemIja je imala 133 miliona stanovnika. Bruto nacionalni proizvod, prosto refieno vrednost celokupne proizvodnje u zemlji, 1922. godüne je lianosio 5,3 milijardi rubalja, prema 11 milijardi rubalja 1913. godine (preracunato na istu vrednost ruiblje). iNajteze je bila pogodena krupna industrija, o cemu govori podatak, da je 1913. godine u poredenj-u sä zanatstvom proizvela cetiri puta vise, dok je 1922. godine imala priblizno isti uQcupni dohodäk kao zanatstvo. Seljaci su 1922. godine idbradiM samo 51 milioin desetina (idesetiina je 109,25 airi), a 1913. godine obraidili isu preko 100 miliona desetina. Godine 1922. proizveli su 3,8 milijardi pudova (pud je 16,38 kg), a 1913. godine oko 6 milijardi. Jos vi§e je stagnirala proizvodnja industrijsibih .kultura kao sto su pamuk :i secerna repa. Stoka je sä 183 miliona 1916. godine u 1922. godini pala na priblizno 117 miliona glava. Dobar deo seljackih gazdinstava nije imao cak ni konja za oranje. Broj seljackih poseda se podelom zemlje naglo povecao, ali vise öd tri cetvrtine obradive zemlje pripadalo je malim seljacima. Priblilztno 2"/o öbradive zenulje bilio je u nutkama 4000 sovhoiza, drzavraih poseda, i oko 13 000 ikolhoza, poljopfrivrednih zadruga.

200

201

Piroseöni diofaodak zaposleoog radmiika, koji je 1913. godine iznosio öko 32 ruiblje mesecno, pao je 1922. godine na 7 da ibi 1923. godine porastao na 16 rubalja. Ali cene su strahovito porasle; nakupdi i trgovci, koji su spekulisali za vreme (NEP-a, iiedostatak robe su iskoristili za podiizanje cena, ifcöje su u proseku feile tri puta vece nego pre rata. Ne isamo u liku «mirznuitolg »inepovca«, snalazljiivog spekulanta, najomrznutijeg sväkako medu samim boljsevicima li u ceioj revoiluoioniainioj delegaciji, nego i iu svemu östalom primeöivale su se drustvene i moralne posledice materijalnog osiromasenja. Reci koje je Gotfki napisao na pocetku revolucije, postajale su svakim danom sve taönije: »Stari porediak jeste srulsen, all jds uvek Ävi medu nama i u nama kao moralni princip. Stoglava hidna nözmanja, ivlarvaaizma, glupostii, (podloisti, alijkaviasti jos näje uraistenia...« Tezak moralirii ludiarac isovjetskoj revolucijd zaidalii su i dogadaji u Evropi; s danasnjeg stanovista to se ne moze shvatiti ako se ne uzme u obzir da je u to vreme celolcupan evropski a posebno sovjets'ki komunistiöki pokret s nadom ocekivao revoluoiju u Evropi. No, prvo je u januaru 1919. godine ugusen berlinski ustanak, a zatim i sovjetske republike u nekim nemackim gradovima, u Hamburgu i Minhenu, u bältiökim zemljama, u Finskoj, Madarskoj. Radniöfci nemiri u Franouskoj, Italiji i Engleskoj ineocefcivano brzo su ise istisaüi, listo tako i u Juigoslaviiji li Bugarsfcoj, gde isu tek osraovame fcotmunistioke piartije posle velikih pocetniih uspeha naiäle na ostar otpor monarhistickih gradanskih rezima i izgübile masovno zalede. Kooaono je siroki levaöarski pakret u velikoj meri osafcaicen i u «amoj Riusiji. Nefcada snaizne stranke sooijailrevolucionara i menjsevi'ka, pa i mnoge manje struje, za vreme gradanskog rata delimicno su same presle na stranu opozicije, a delimicno ih je tamo gurnula fbeskompromlisna Lenjinova poliitifca u igadainaima fcrvavih borbi za opstanak mlade crvene republike. Boljlsevioi su astalli saimii. Na iruseviniama niapacene zemlje. Lenjdniov ödlazak bio je u istd mäh i ifcraj razdoblja revolucäonairnoig zanosa, u zemlji i u Evropd. O svemu je trebalo iznova razmisliti.

Tröbalo je razmisiliti o isuirovoj zbilji, koja je bila toliko dnuköija öd lOinog isto se oöefcivalo |pre igodinu-dve. A za to su bile potrebne nemilosrdno trezvene ,glave. Nikakvi sanjari, glasnici svetske revolucije, zaneti radniökom i opste ljudskom slobodom, nisu mogli da nahrane gladnu zemlju niti da pokrenu fabriöke masine, nalbave sirovine i organizuju snabdevanje, srede saobradaj koji je maltene stao, kao ni hiljadu drugih stvari, potrebnih za normalan zivot. To su mogle da urade jedino nemilosrdne, trezvene glave, suvoparni reälisti — i 6vrsita ruka. Nije moguöe ida se Lenjinova primddba u testamentu, naime, da je Staljin u svojim rukama koncentrisao ogromnu vlast koju suvise s«rovo koristi, nije na kraju izmetnula u svoju suprotnost — u preporuku, pohvalu, bar u ocima mnogih vodecih iboljsevika koji su trazili izlaz iz nevolje.

Öak i da je vecilna boljisevickih voda, mozda calk svi, ozbiljno i posteno shvatala obecanje, dato nad Lenjinovim kovcegom, da ce kolektivno voditi zemlju i Partiju jer samo koleiktivino rulkovodstvo mdze da zameni velikog viodiu — bilo je neizbeizno da se iu pozadini svake politicke odluke, svakog za ili protiv u odredenoj stvari, provlaöi p^itanje Lenjinovog nasledstva. Ako nikaiko druköije, bar u ovam obldku: iko ce bolje öd ostailah uineti da nastavi Lenjinov put? Ko ce Lenjinu biti verniji öd samog Lenjiima, zmaöi, iko ce umeti dia izbegne stramputice, nevolje u kojima bi se ponekad nasao i sam Lenjin jer nije bio dovoljno dobar i dosledan lenjinist. Ova cudna, pomalo maglovita i oejasna, a pomalo paradoksalna atmosfera stvara se posle odlaslca svake vellike liiönosti sä politicke scene, imedu injeniim naslednicima. Ma koliko bio sposoban — nije uvek nalazio najboIju stazu na velikom putu kojim je vodio svoj tkn. Treba izbeci takve greSke, tröba ga cak i prevazici na njegovom putu — to je teznja koja se u talkvoj situaciji uvek i neminovno javlja. Zasto je to ta'ko i kakve su zäkonitosti tog procesa, bice mozda jednom predmet nekog interdisciplmarnog istrazivarija politikologa, sociologa, psihologa — a mozda i nece, jer täkvo istrazivanje nije mo-

202

203

gude kada bi i zbog aktuelnosti bilo potrebno; a kada bi bilo moguce, nema oslonca u nemirnom töku zbivanja fcqje fei trdbalo iilstraziti, pa se zato sanatra nepotrebnlim i neinteresantnim. Jedno je 'boljseviiäkoj staroj gardli ibilo, vise Jli manje, jasno odmah posle Lenjinove smrti: njegovo mesto ne moze da zauzme covek koga su i sve t i njegova zemlja smatrali njegovim najprirodnijim naslednikom, kako je i sam mislio o sebi Lav Davidovic Branstajn Trodki. Da bi to svima bÜo jasno, postarao se Stäljin cim je Lerijin sklqpio oöi: Trockoni, kojii je bio na lefenjiu ina juigu zemIje, poslao je telegram sä pogresnim podatkom o datumu Lenjinove sahrane, a zatim i drugo obavestenje iz KremIja: posto Trooki inaöe ne bi mogao da blagovremeno stigne u Moskvu na sahranu, Politbüro mu savetuje da nastavi lecenje. Täko Trockog nije bilo pored Lenjinovog kovcega. Glaviu, kojoj je dao naslov »Lenjdno'va smrt i ipomenanje smaga« — imisllio je naravino na pomerainje öd sähe ka druginia — Trocki u svojoj biografiji pocinje reiima: »Poinovio su me piitali, jo!s uvek me ponekad pi'taju: kako ste mogli da izguibite vlast? Najeesce se iza toga pitanja krije dosta naivna predstava fkao da je vlast nefoi materijalni predmet koji se moze ispustiti iz ruku, izgubiti kao sät ili notes. Kada revolucionari, koji su bili u prvim reidovima dok se osvajala moe, u odredenom razdoblju — ,mirnom' ili katastrofalnom — pocinju tu moc da gube, to u suStini znaci sumrak uticaja odredenih ideja i raspolozenja u vodecem sloju revolucdje, ili sumrak revolucionarnog raspolozenja kod samih masa, ili oboje istovremenio«. Veoma taßna imisao koj'oj nedastaje siamo jös fconstatacija da je sumrak odredenih ideja i raspolozenja posleddca pnomenia »proiizvodndlh lodnosia« u polMckoj sferi, dakle u druätvenim odnosima, koji proizlaze iz odnosa u materijälnoj proizvodnji. Danas, na primer, penzionisana generacija revolucionara iz godina :za vreme i nepösredno posle drugog svetslkog rata na mnogim mestima u isvetu zapanjeno se pita, gde je u njihovoj sredini, u celoj zemlji, nestao moral drugarstva, pozrtvovanja, odanosti, gde su iscezle te ideje i takva raspolozenja — a da pri tom ne vide da su privrednim si'stemom, zakonodavstvom, celokupnim drustvenim poretkom koji su

uspostavili u datim prilikama kako su najbolje mogli i umeli, sami ucinili sve da drugarstvo, pozrtvovanje, odanoslt, poatainiu »nerentalbiline« osolbine koje ne dooose adlkaikve plodove, ne isiplate ,se i nlsu 'pozeljne, pa su zato prestale da budu vrline. Tacnije: nisu to sami ucinili, to je diktirao stepen razvoja. U dkolnostinia, kada novac za nove fabrike ili za plate u starim fabrikama dele politicari, umesto da ga zarade xadnici svojim radom, vrlina je nesto drugo a ne rad, recimo kancelarijski karijerizam, jer je izviar dobara u kancelairijaima a ne u radu. Tamo gde se marksizam ucio iz brosura Kominterne, koje je pocetkom tridesetih godina ovoga veka redigovao Stäljin, nema sposöbnosti za pravu marksistiöku analizu zibivanja vec eventualno za voluntaristicke jadi'kovke nad njim, ukoliko svi nisu potpuno zaokupljeni aparatiuroim logike modi i vlastii uknoijeine (prema staljtosikoin »mehaniizmiu dToistveinih '^bliVianja«. Alli Stäljin je, premda nije ibio sposoban da (napravi bolju mar'ksistiöku analizu öd Trodkog, imao razvijeniji osecaj za instinktivno shvatanje promena koje ovde pominje Trodki. Uz to je veoma suiptilno shvatio -raspolozenje vodecih ljudi boljsevicke Partije prema Trockom. Kako ce ljudii ikoji soa öd poeetka veka, pa cak i pre toga, stavljali glave na kocku u carskim kazamatima i izgnanistvima, gfedati na öoveka fcoji se boljseviioima iprlidruzio svega dobra dva meseca pre revolucije, ako ne kao na dösljaka? Bez o<bzira na sve njegove zasluge za uspeh Partije u ustanku i po!bedu Crvene armije u gradanskom ratu, Trocki je za njih ostao polumenjsevik koga je Lenjin uzeo u rukovodstvo Partije samo za paradu, vise ?kao saveznika nego kao starog borca, tek toliko da dobije jois siru podrsku nekih slojeva radnistva i u vojsci, a u burzoaskim i intelektualnim krugovima da demantuje stav da je rec o usamljenoj sekti. Mada je to bilo delimdfeno taöno<, raalozi pomirenja izmedu Lenjina i Trockog aprila 1917. godine bili su mnogo dublji. Ali to sada, posle Lenjinove smrti, vi§e nije Ibilo vazno, dale'ko je sada bila 1917. godina; sada paradiranje sä takvim saveznicima vise nije ibilo potrebno. Staljdn je jös za vreme 'Lenjinove iboflesti primetio to naspolözenje prema Trockom u vrhovitma boljseviöke partije. I ravnao se po tome.

204

205

Razdoblje za vreme iLenjinove holest! i posle njegove smrti svi Staljinovi biografi opisuju tako, kao da je Staljin smisljeno, u saveznistvu cas s jednim cas sä drugim, postepeno istisnuo sä vrha sve ostale d kona£no uzeo svu vilast. Jedino ßojcer oprezno pomecuje da je borbu protiv Trockog zapravo pökrenuo Zinovjev, posle Lenjina i Trockog tredi covek boljsevicke hijerarhije, i da ga je Staljin u pocetku odvracao öd suvise ostrog sukoba s Trockim; tek kada je video da su se Kamenjev, Rlikov, Kalinjin, Derzänsfci, Moliotov i ostali najuticajiniji ljudi u polugama vlasti, gotovo svi osim Buharina, okrenuili protiv Trockog, stao je i ozi na njihovu stranu i preuzeo na sebe da se s Trockim obracuna. Za Staljinovu biografdiju bilo bi zaacajno tacna amaliza tog töka dogadaja jer to bi pokazalo da H je Staljin doista krenuo u barfbu za Lenjinovo nasledstvo sä jasnim ciljem da se domogne najvi§eg polozaja u zemlji — ili je bar u ipooetku, u suifcolbu s Tnockim ako ne i ikasaiije, verovao u potrebu i moguönost kolektivnog ru'kovodstva, a resio je da se ustolici kao samodrzac telc posto je uvideo da se efikasno koldktivno ru'kovodstvo ne moze sastaviti ni sä kakvom ökipom, i nije ni svrsishodno jer je, eto, »juisikom narodü patrebain car«, fcao sto je 1936. godine rekao bratu svoje prve zene. Ali takvo istraSivianje izisdöivialo bi posdbnu Jcnjigu. Ovde treba da se zadovoljimo konstatacijom da su u leto 1923. godine treci, cetvrti i peti covek boljseviöke hijerarhije krenuli u ostar napad na drugog sä lestvice, Trockog. To sto je Staljin u pocetku u itom sukobu bio najumereniji, donelo mu je priliöan ugled u Centralnoin komitetu i medu vodecim paTtij'skim ljudima u celoj zemlji. Kada je u decembru 1923. godiine Trocki u jedmom claöku, zapravo otvorenom rpisrnu komonistiima jedne moskovske ßetvrti, napao birdkratizaciju i dodao da u istoiiji nije tako redak slucaj da se »stare garde« revolucionara pretvore u birokrate, cime je otvoreno upro prstom u troj'ku Zinovjev^Kamenjev-Staljin, Zinovjev je trazio da se Trociki uhapsi; Staljin se tada suprotstavio predsednücu komunisticke internacionale, ialko je zauzimaio »raajviäi pollo^aj fcoji je mogao da dostigne neki boljsevilk« (Dojlcer).

Zliinovjev je istovremeno bio na celu petrogradsike partijske organizacije, a to je znacilo da je u svesaveznoj Partiji drugi covek (jos 1934. godine Kirov je na istom polozaju imao isti täkav uticaj). Buduci da je Zinovjev izmedu 1907. i 1917. godine sve vreme bio uz Lenjina i da je cesto u njegovo ime napadao mienjsevizam Trockog, da je zajedno is Lenjmoim u Cimervalldu i Kintalu pripremao teren za III internacionalu, da je sve vreme bio prvi öd najuzih Lenjinovih saradnika, bilo je sasvim pri'rodno dia posle Lenjina staue na eelo »stare gande«; ako je iko imao pravo da u njeno ime izrazi njeno neraspolozenje prema Trockom d spreä njegov uspOn na celo drzave d Pairtije, onda je to bio upravo Zinovjev. Sukob izmedu biroikratskili i demoikratskih teznji u Partiji, koji je samo godinu dana ranije sä tolikom strascu vodio Lenjin i u tome kao glavnog protivnika prekas00 lidentifikovao iStaljina, u leto 1923. godine vec se veoma zaostsrio. Gladni i nezadovoljni radnici u Moskvi i Petrogradu poceli su spontane straj'kove, döslo je do nemira. GPU je uhapsila jednog öd njihovih voda Mjasnikova, starog boljsevika jos öd pre revolucije 1905. godine. Njegovi istomisljenici poceli su da razmisljaju o generalnom strajku — GPU je uhapsila jos dvadesetoricu. »U GPU mogu da rade samo svecä lud pokvarenjaci. Ali sada mi sveci beze iz sluzbe i ostavljaju me samog sä pokvarenjaciima«, rekao je tifh dama voda »oniaoa revoluoije« Derzdnski. »Svebi« su, inaravno, bezali zato sto se GPU, po§to se obrafiunao sä bdogardejcima, anarhistima, gradansikom i ostalom opozicijom, nasao pred pitanjem hoce li isto kao s njima postupiti i s opozicijom u svojim sopstvenim boljäeviökim redovima. Sreddinam aktobra je 46 ugledmih boljseviöfcih voda pbjavilb izjavu u kojoj siu oistro fkritikovaM »veoinu u Poiitbinou« li traizili da Centiralmi konaitet sazove siru konferenciju na kojoj bi se razmatralo kriti<5no stanje, jer »Partija je prestaia da bude ^iv, isamostalan koleiktdv koji efiilfcasnio ideluje. Umesto toga svedoci isrno sve dublje, jedva prikrivene podele Partije na hijerarhiju sekretara 1 na laike, na odozgo postavljene partijske fiinlkcionere i obione partij ske mase...«; »rezim u Partij i postao je nepodnosljiv; gu§i se svaka inicijativa koja se u Partiji podreduje aiparatu odbzgo iimenovandh cänovnlika...« Izjavu su potpisala ugledna imena: Pjatakov, prema Lenji-

l i

206

207

niovöm testamentu »covek sjajnih sposolbnosti«, Preobrazenski, najznacajniji privredni teoreticar, Antonov-Ovsejenlko, jedan öd vojnih voda ustanka 1917. godine i u tom trenutku vrhovni komesar Crvene armije, Smirnov, pobedhik nad Kolcaikom, Mjuralov, komandaint moskovskog gamdzona, Sapnonov, iKosior, Bufenov, Osiinski i lostalü uticajni i ugledni boljsevici. U izjavi je zapravo ireceno upravio to sto je govoido i Trocki. Uzimajuci u obzir ko ju je potpisao, nije se mogla ignorisati. Zinovjev je brao reagovaio: u goro™ koji je adrzao 7. novembra, na sestu godisrijiou revolucije, najavio je olbnavtljianje demofcratije u stranci. »Pravda« je pozvala citaoce da piisu o svemiu sto dlh miuüi. U svim partijskäim celijama povela se opsta rasprava. Na nekdm öd tun sastanaika Zinovjev, Kam^enjev i Staljin su öalk dozivljavali da budu docefkani s prezirom i u zalkljuccima nadglasavani. Centralni komitet Komsomola, komunisticlke omladine, i studentske organizacije po unSverzitetima, odusevljeno su prihvatili izjavu cetrdesetsestorice. Organizacije u moskovskom garnizonu su redom dzjaviljivale da »kao jedan oovek« stoje iza Tmockog, »vode, ongainliaatora i dndcijiatora .poibedoinosne irevoluicije«. lakot Trocki näje poitpiisaoi dizjiavu, a nije lucestvovao ni u ovim raspravama, bilo je savrseno jasno o cerou je rec i na koga se izjava odnosi. Zinovjev, Kamenjev i Staljin su se odluoili iza naglu akoiju. Poliitbino je Antanova-Ovsejenka smenio sä polozaja u armiji s optuzbom da je pretio vojnom pobunom i poCeo da priprema 13. konferenciju Partije koja je trebalo da se zavrsi op'stom javnom raspravom. Trojka Ziniovjev-Kamenjev-iStialjlin is jedne i predsitavnici cetrdesetsestorice, pre svega Preobrazens^ki, s druge strane, u novinskim clancima su objasnjavali svoje stavove. Trocki se umesao serijom clanaka, u tojima je govorio o >^opistem saznanju« da »ipartij.ski birofcratiizam preiti ida iPartijfu odvede u slepu luliou«, o tome da »izroidavianje staue gande nije n;i§tia novo u listoriji«, da »za boljsevika nije dovoljno da bude samo disciplinovan, boljsevik mora umreti da 'diubako misli«, da »piasivna poslulsnost, mehaniöko ugledavanje na pretpostavljene, nedostaitalk licnosti, spremno poignüte glave i karijeiizam moraju da inesitamu iz Partije«.

Staljinovio drzanje ein kiriticmih aneseci Trocki kasnije opisuje o^/iafco: »Za vreme partijlslke rasprave u jesen 1923. godine moskovska organizacija se poddila; u pocetku je opozicija imala malu prednosit, ali oba njena dela nisu imala isti <uticaj. Opoziciji je priSla omladina i znatan deo obicnog clanstva, a na stranu Staljina i Centralmog komiteta istali su Isvd poliitiöari kojü su bili tesno povezani s aparatom generalnog isefcretara. Oni koji su podrzavali opoziciju, nisu se nadali velikim i temeljitim promenama, a birdkratija je nastupala izuzetno brutälno. Cinjenica je da je to bilo razdöblje velilke pometnje, rnada tada toga miisanio bald ni svesni; teik feasnllje nam je Zinovjev otvorio oci. Kad je jednog dana dosao u Moskvu, tamo je zatekao uspaniceno moskovsko rukovodstvo. Staljdn je pripremao manevar da se na raöun svojih saveznika Ziinovjeva i Kamenjevia pomiii s opaziojom, sto je bilo sasvim u njegovom stilu. U to vreme zasedanja iSU s& zbog moje bolesti odrzavala u mojoj kuci. Staljin se prema meni odnosio s velikim uvazavanjem i pokazivao je veliko interesovanje za moje zdravstveno stanje. Zinovjev je iresio da presece ovu dvosmislenu i ocito neobicnu situaciju u Moskvi tako sto se koncentrisao na Petrograd i tamo ojacao svoj uticaj. Formirao je ilegalnai grupu agitatora i specijalaca kojd su automoibildona obdlazili fabiiike i sirili lazi d Mevete. <Ne zeleci da raskine sä saveznicima, Staljin je pokusavao da sacuva otvoren put do opozicije u sktcaju da cxva pobedi. Zinovjev je bio smeliji d meodgovornijd, Staljin je bio oprezan. Nisu mu jos feile jasne razmere promena fco je su se spremale u vrhovinia stranke, narocito u aparatu sovjeta. Nije se oslanjao na svoj licni uticaj i pipajuci je trazio put. Prouöio je sväki otpor i procenio svako uporiste. Ostavio je da «e Zinovjev i Kamenjev kompromituju, a sam je sacuvao slobodan manevarski ipnostor«. Tacan opds Staljinovih postupaka u drugom stavu ovag edtata ne slaze se sä recenioom u prvosm stavu, naime >xna stranu Staljlinia d Centralnog komiteta stalÜ BU. ..« U 'süstini su stäli na stranu Zinovjeva i vecine u boljseviökoj hijerarhiji. Cetrdesetsestorica je bila u manjini, Trodki sve usamljeniji. Premda su u izjavi isticali stavove slicne niegovim, nisu ga pozvali na saradnju; mozda

208

209

su proceni'li da ni on ne bi pristao, jer bi to znacilo otvoren rascep u Politbirou. Troofci u svojoj biografiji o ovom {razdoblju kaze, da bii ise jprilihoan druistvenifi susreta »oovog vladajuceg sloja... razgovori grupa prekidäli ako bin im prisao i Ijudi bi se razilazili u lakoj neprilici prema sebi i s mirznjom prema menä. Moze se reci: to je bio znak da sam poceo gubiti imoc.« Kad je postaik» jasmo da je nepobiitaa listina sive sto su PfdLhibirou prebacili Troeki i cetrdesetsest »opozlicionara« u svojjoj izjavi, a jol§ pre mjiih Lenjin, naime da odozgo postavljeni partijski funkcioneri vladaju Partijom i namedu joj svoje stavove preko unapred i odozgo odredenih delegata na konferencijama i kongresima — kada je postalo sasvim jasno da tfime i na taikav nacin zaista vladaju Partijom, Zinovjev, Kamenjev i Staljin mogli su da predu u otvoreni napad na Trockog. Zimoyjev je, döduise, jos uvek pisao da »bez oibizina na to sto se sad u nizu pitanja razilazimo sä drugom Trockim, samo po sebi se razume da drug TrocM jeste i ostaje jedan öd raaiäiih vodla is oajvecim aiutoritetom«; medtitim, to nije ni njega ni Kamenjeva, Staljina, Buhairina i ostale sprecavalo da ga u javnim izjavama i ölanciraa naiziviaju »:siaputniikom«, »nelholljsevifcom« ikojii »piravi jednu öd najveciilh polittilöküh giresaka« zialazuöi se za »devijaoiju öd lemjiinlizma« »firaikciianasem« i tarne sli£no. »Decembra 1923. godiine predstavlja krupan zaofcreit u istoriji Komunistiöke partije Rusije. Politiöki zivot u vrhovima Partije sasvim se promenio. Dotle je u Partiji postojiala snazmemo velka vodeca ignuipa, unutar koje se otvoreno razgovaralo o nesuglasicama; sada su se stvorili fromtovi l pocela je ibonba«, kaze dr M. Britovsek u knjizi Carizam, revolucija, staljinizam. Kada je StaJljin video ciji front je u toij foorbi jacd, kada je bilo sasvim jasno ko ce odneti pdbedu, i sam je presao u otvoreni napad na Trockog. Bitka je bila ddbijena, preostajalo je samo jos da se protävnik vestim manevrima obori sä visokog vrha i definitivno savlada. A to je bio pravi posao za Staljina i njegov aparat. Na 13. konferemcijii u ijatauaru 1924. ©odine Trocki nije uiöestvovao, ponovo je 'bio bolestan. Pjatakov, Pneolbrazenslki, Smiirniov i Radek su zastupali stvar »opozicije«.

Ali Staljinov aparat je konferenciju tako dobro pripremio da su na kraju ostala samo tri glasa prativ rezolucije kojom su Trockog i cetrdesetsest potpisnika izjave osuidilii zfoog »maloigradanske devijaaije öd lenj^iniizina« i iprebaailli dm da su »foaljServicko ucenje o Partiji fcao monolitnoj celini zamenild ucenjem o Partiji kao skupu svih mogucih teznji i frakcija«. Pomemuli smo vec kako je Stadjlin izigrao Trockog da se na Lenjinovoj sahrani ne pojavi medu naslednicima mrtvog vode. U maju, dok su tekle pripreme za XIII partijski kongres, Trodki je opet bio u Moskvi. Centralni komitet i vodeci delegati sastali su se 22. maja da procitaju Lenjinov Testament. Posledlica upravo o:koincanög zajedinicbog napada Zinovjeva, Kamenjeva, Buharina i drugih na Trockog bila je da Lenjinov predlog da se Staljin makne s mesta generalnog sekretara, nije izvrsen. Ako bi se Staljin, jos maloioas njihov saveznük, javno okvaldfikiovao kao nelenjinist, to bi svaikako bacilo istu sumnju i na Zinovjeva, Kamenjeva i iostalle. Zato ndisu imiali drugog izboira nego da braneci Staljina, posredno brane i sebe. Citainje Testamanta je zaipanjilo ipnisutne. Bdlo je kraj>nje mu^no. Cinillo se da je Staljin defiiinitivno propao. U tom trenutku ise tako i drzao: kao da ga nema. Ali ako hoce dia sikkwie iStaljlina, treiba da objave Lenjiihov Töstament. Sta ce reci cela Rusi|ja kada cuje da je Lenjin njenim vodama ocitao lekciju kao da su grupa neposlusnih daka? To je bio strasan udarac za autoritet rukovodstva i celokupine Partije. Zato je Centraltni komiitet, tako reci u samoodbrani, bio prinuden da brani Staljina, ostale svoje vode, time posredno celu Partiju i, naravno, sebe. Kada su Zinovjev d Kamanjev ostali u odbranu Staljina, u prvom redu «u dokazivali da Lenjin Staljinu zapravo nije zamerio nista inarocito, da mu je zamerio samo manje znacajne karakterne osobine koje covek, kad ih postane svestan, lako moze da popravi. Lenjinove reöi su isvete, lUzvSbnuo je Zinovjev, ald (da je Lenjin svojim ocima Knagao da viidi Staljinove iskrene napore da se popravii, ine bi viise predlagao Partiji 1da ga ipremesti. Verovatno je Troüki, ida je ustao i rekao da je Mio dosta komedije i da treba postovati Lenjinov Testament,

210

211

jos mogao da preokrene tok stvari, iako je njegov uticaj medu prisutnom starom bolj<seviäkom gardoni vec bio dosta opao. Mozda je procenio da bi time vise naskodio sebi nego Staljinu — a mozda jednostavno nije mogao da govori o stvari koja se njega tolilko ticala: govoreci protiv iStaJjjiinia govario bi u svoju koirist, a to 'jedniostawio nije hteo. Trocki je eutao. O tarne sta miisli, govorLo je samo prezir koji mu se ocitavao na liou, i sleganje ramendma. Jedino Krupska je glasno protestvovala kada je Centralni komitet velikom vecinom glasova odlucio da se Lenjinova »Piisma Komgresu« ne olbjave md na Kongiresu niti igde drugde. Na KongresiU, fcoji je trajao osam poslednjih dana u maju, javnosti se kao pnivremeni voda Partije predstavio Zinovjev. On je bio i majglasniji u osudi opozicije, cetrdeseitsestordce i Trockog: »Jedino pametno i dfostojno boljsevika sto opozioija nioze da uöini, bilo bi da uradi to sto öini boljsevük ;kad napravi greäku — da stane na govornicu pairtijslkag kongresa i dzjavi: pogresio sam, Partiija je bila u praivtu!« 'Nökolliiko piuta je ponovio da je »jedinistvo nase Partije öd odluicuju'ceg znaöaja«, 'da »njenu cvrstimu li monolitnost« tnebia mvati öd »svaike, i najmanje fralkciomaske devijacije« sto je »najviaznijl uislov za dalj i uspeh trevoikici je«. Trooki je gororäo ipoimirljiivo1 ii obiiliaznim puteni uicinlio to sto je Zünovjiev öd njega traizio: »Znam da cowk ne moze da bude u pravu protiv Partije. Samo sä Partijom i isamo ikroz Piartiiju imoze ida bude u pravu.. . Engleska poslovica kaze ,my contry, right or wrong'. Mi jos sä dlaleko vlilse iraizlaga >mjOEemo -da kazeimo: »bila u prawu ild ne bila, to je imoja Partija . ..« Zavirsioi je lizjaviom ida prihvata rec Partije, cak i a'ko bude nepravedna. Staljin je inastuipio mnogo iponnirljivije öd svih ostalih koji su govorili protiv opozicije, pa cak S öd onih retkih koji su je branili. Dao je nekakav studiozan pregled postupaka opozicije i jednu za drugom odbacio njene teze u stilu cniirnog i trezvenog teoreticara. Troicki je ponovo feabran u CentnaSlini ikomlitet. Ovoiga puta nije objavljen broj g'lasova koje je svaki pojedini rükovodilac ddbio; nefki relativno pouzdani izvori navode da je öd 52 izabrana clana CK, Trodfci po broju glasova bio na pretposlednjem mestu. U Politblro su izabrani

Buhairin, Kamenjev, Rikov, iStaljin, Tomski, Trocfci ii Zinovjev. Njihova limena .navedena su aibecednim redom. Xafco je iPartija prebnodila 'fcrizu koja je bila ipocela Lenjinovom bolescu u zimu 1922. godine. Prebrodila ju je lorijentiacijam ina poliitiku odlucne moinolitnosti i cvirste iruke. O tome 'ko Aspravno isprovodli poldtiku jedinstvia, a ko ne, nije vise odlucivao CK ili cak neka opsta partijäka rasprava, vec tri covöka: Zinovjev, Kamenjev i iStaIjiin. Politika cvrste ruke prepustena je partijskom aparatu ;koji je na izgled prema -uputstviiima Politbiroa vodlio Orgainizacionji biro (Andrejev, Biubnov, Dogadov, :Kaganovic, Kalinjin, Molotov, Nikolajeva, Smirnov, Staljin, Uglanov, Voroöilov, Zelenslki), a u stvarii generalni seikretar iStaljin. Ove iiiazlike izmedu pravliidnog i stvaroog stan/ja tada :su bild svesni isiamo iretki clanovi CK. 'öak ni u samom PoMtbinou vecini to nije bliloi jasno. Lenjinovo naslede bilo je padeljeno. Neformälnio prvi coveik Partije (i Lenjin je bio njen prvi covek neformalno) bio je Zinovjev. Na Lenjinovo mesto predsednika vlade, Sovjeta narodnih komesara, vec u februaru je postavIjen Riikov, a predsednilk Sovjeta za odbranu je umesto Lenjina postao Kamenjev. Staljin je ostao generalni sekretair Partije. Vrhovni soVjet narodne privrede, na cijem je öelu raniije bio R'ikov, siada je preuze^o Berainski, a Drzavnu komisiju za plan umesto Ksdzanovsikog Curupa. Drugi covek revolucije i gradanskog rata, Trocki bio je praktiicno vec istisnut iz irukovodstva. Defiinitivino politiiäko uklanjarije Trockog i njegovih bilo je samo jos pitarije vremena. Upravo onog vremena koje je bilo potröbno za defindtivnu afirmaciju politike monolitnostü nove vrste, i to na nacin kao sto su u pocetku zamisljali Zinovjev, Kamenjev i Staljin, kasnije Btiharin i Stailjin, a na ikraju samo jos Staljin. Vec 1924. godine stavu Trookog da sudbina boljsevißke irevoludije d Sovjetekog .Saveza u fcrajnjoj linijj zavisi öd prosirenja revolucije u Evropu d dalje u svet, poceli su ida podmecu etiketu teorije o permanentnoj revoluciji. Takva teorija u tadaänjim prilifcama sigunno nije mogla da raöuna s popularnoscu. Cak ni kod samih boljsevdika, a kamoli kod masa. Nije nista obecavala do beskrajne prevrate, nerede, glad i nemastinu, a mase u Rusiji bile su Vise nego dcega zeljne mira i bezbednosti.

212

213

Tio <sto je Staljiin kasnije, kako je raislia snaga Sovjetskog Saveza, sve vise podrzavao revolucionarne pokrete u Evropi i Azijti, sto potajno sto atvoreno, a delimicno cak »ilzvoizoim revdlucije« na bajonetima Crvene armije - ne-ma nikakvog narocitog znacaja za obracun sovjetskog ruikovodstva sä Trockim dvadesetih godina. U suprotnom, »trockistickii« ihi bio i Kratki kurs istorije VKP(b) iz 1938. godine, koji je redigovao sam Sta]jiim i igde sitojii: »Moze l'i sovjetslki Marod sam, sopstvenim snagama, savladati spoljnu opasnost, opasnost kapitalistieke intervencije protiv SSSR? Ne, ne moze. Kapitalistiöko okruzenje moze se savladati samo pobedonosnom prdleterskom revolucijom bar u nekoliko zemalja. Pobeda socijalizma u SSSR ne moze se smatrati konacnom pobedom sve dok nije otklonjena opasnost oruzane strane intervencije... sve ddk zemlja sodijälizma ostaje bez garancije da ta'kve opasnosti vise nema. Ako zelimo da savladiamo iopasnost strane :fcapitalilst:icke mtervencije, moramo da savladamo kapitalisticki dbruc. Iz toga proizlazi da je pöbeda pröleterske revoludije u ikapitalistickim zemljiaimia zivotni initeres iradnog naroida SSSR.« Pnema .tarne, do toliko dubafcih raizmimoilazenja sä Trodkim nije ni morälo da dode, sve je to moglo da se odväja miroljubivo kao a'kademska teoretäka rasprava —dia taida nije bülo u piitanjiu nösto drugo: prakticna politika. Naime, reic je bila o tome ifcaikva tireba da bude Partija Jtoja je na vlasti u Sovjetskom Savezu, i kako da se uop§te vlada u tako veliikoj, zaostäloj i öd rata i revolucije izmucenoj i osliromasenoj zemlji: da M Partijom koja ce bltii »diebatn'i Hub«, kao sto su o shvatanjiiima Tirocbog s preairom govarili Ziauovjev, Kamenjev, B.uJiar!in i Staljiin — ili cvrstom iru;koan köja ne vaizi isiamo za protivnike move vliasti, nego i za njene ,sopstveme lljude; cak i po oenu 'da to na kraju dovede do pozonatog, vefcoiviiima vazeceg, zapravo jedioog idöbro pnoverenag obliika vladavine u Rusi'ji — do samiodrzaiVilja. Kasniji tok obracuna s Tirookiin deiiniliöno je opisan vec u prvoj glavi ove knjige. U oktobru 1926. godine on je .na sednici Pdlitbiroa Staljina nazvao »grobarom revoliu!oije«. Jos istog meseca, na 15. fcotnferenoiji Pantije islkljocen je iz Politbiroa, tada vec za'jedno sä Zmovjeviim i Kamenjeviim kao »vodaima opozicije«. Nije prestao da

mapada »grabara revolucije«, zato je obtoibra 1927. godine iskljucen iz Centrälnog komiteta, a novembra i iz Partije. U jaraularu 1928. godüne GPU ga je ipoid optuzbom »antirevoluiciioiniarnie dölatnosti« proteral'a u Älima Atu u Turtkestanu, Iblizu kinesike 'granioe. A u januaru 1929. godine Poiitibüro je — uz o'stoo protiivljienje Buhairikiia, Rifcova i Totmsfcog — odluäio da ,se Tnacki pnotera iz zamlje. Grupu gepeuovaca, koja je 17. januara 1929. godine dosila da ga vodi na zelezniöku stianiilcu ii u posebnam vagonu sprovede u centralnu Aziju, igrom slucaja je vodio oflicir kojd je za vreme gradanskog rata sluMo u cuvenom ko'mandnoim vozu Trockog. Izguibio je zivce, klefkao je pred svog nekadasnjeg komandanta i mucao »ubijte nie, druze Trodki, ubijte me!«. Trodki ga je smirio i rekao da izvrsi svoju duznost, a zatim je odbio da sam izade, pa su morali da ga iznesu iz kuce uz ogorcenu poviiku udovice Adolfa Abramovica Jofea, jednog öd junäka oktofbarske revolucije, koji je dva meseca pre toga iz protesta protiv iskljucen ja Trockog iz Partije prosvirao sebi metak u glavu. Kada su godinu dana kasnije Trockog u Odesi ukrcali na brod, ,na körne je morao da napustii zemlju, pristanäste je opkdlila vojska koja je c"etiri godine ranije sluzila pod njegovom komandorn. Brod na koji su ga odveli, nazvan je po Lenjinu »Iljic«. Isplovio je nocu po olujnom wemenu. Sezdeset milja iniu je kroz zaledene prdobalne vode le'dolomac krcio put. Mora da je Trocki, pise I. Dojcer, osecao Äao da se cela zemlja Ikoju je ostavljao iza sebe, sledila u mrtvu ipustinju i da se sama revolucija ukocila u ledu«. 20. avgusta 1940. njega je u glavnom gradu Meksika, gde je konaöno naisao utociste i ziveo pod jakim obezbedenjem abog brojnih pdkusaja atentata Staljinove policije, ubio agent te policije koji je uspeo da se uviuce medu njegove poznanike. Razmrskao mu je glavu planinarskini oaipinoim.

U prvom suifcobu mediu Lenjinovirn naslednicima, sukabu s Trocküm, svaikako je trpeo ugled boljsevickog

214

215

riikovodstva. To su sä zadovoljstvom pnimecivali mnogi protivnidi Sovjetskog Saveza u inoistranstvu — ali s nelagodnoScu, pa öak i strahcwn, i sami boljsevici. Btoljseviöko rukovodstvo, pa i partijske organiizacije po celoj zenilji, sigurno su iglasaiM za rezolucije kojjma se ösudiiviala »opozicija«, »frakcionastvo« i svakojaki drugi sporovi, ubedeni da je to jediini pravi nacin da se okonca nesloga u Partiji. Sigurno im je te zbrfke bilo preko glave, pa je snazno ojacalo räspolozenje da se talkve stvari vise ne smeju ponavljati. Zelja za stabilnoscu, mirom i credom büla je posle dugih godina rata i razaranja duboko usadena ne samo u mislima celoga naroda, nego i pöliticlbim razmisljanjima paiitijiskog olainstva i rukovodstva, oko 800 000 fcoljseviika fcpji su sredinom dvadesetih godina drzali u rukama sudbinu stotridesetmilioniske zernllje, öd Kremlja do poslednjeg sela. Svaki sukoib u poMtickom rukovcxistvu, blo koji i bilo gde, rüsi ugled ne samo anag ko je na kraju porazen i slklonijen sä vodeceg .poilozaja, nego i ostalih ucesnilka su'kdba. I na njiih se lepi bar malo reputacija svadalice. U sukobu s Trodkim tu su re<putaoiju stekli pre svega Zinovjev i njegov verni blizanac Kamenjev. I sam Trodki je iispravno procenio 'da je Zinovjev njegov glavni protivnik. Buharin je posie simpatija koje je 1923. godine gajio prema radiikalnim idejama Trocfcog, postao 1924/25 uimereniji, vise s'klon politickoj sredini. A Staljin je u tom sukobu nastiupio ostro tek posto je tröbalo izvrsiti volju vecine, sto izvrsiocu uvek donosi veldki aplauz; pre toga je govorio veoma umereno, (Skupio je, doduse, hrpu argumenata protiv »opoizicije«, ali iznosio ih je u njemu nesvojisitvenoim stilu alkademske rasprave. Prema oceoi Trockog »pustao je da se Zlinovjev i Kamenjev ikompromlituju«. U stvari, Staljin je i iz tog sulköba jedini izasao s nesmanjenim, cak naprotiv, povecanim ugledom. Sledeci idejni sukob bio je ne'izbezan. Zemlja je bäla u suyi'se vdliikini teskocama da se ne bi pojavila silesija razllicitih, sasvim suiprotnlih recepata za dzlazak iz nevolje, u ruk'ovodstvu je biilo suvise tvrdliih glava koje su odiraizavale razne struje u boljseviököm polkretu -i niihove korene ui caaipadnioeviroipskaj isiodijaldemiökratijf i ruskoj marfcsistilckoj traidlifciji — a nije vwse Ibilb Lenjiina kojä je te razlike umeo da iskoristi za moibilizaciju svih razli-

citiih takovia u maisama. Te raizllike vise nisu bile nesto povoljno, isredstvo za budenje stvaralacke sinage masa, vec su postale prepreka u 'savladlivanju prdblema zemlje. A zemIja se morala najzad sSlom izvesti iz haosa, übijanja i bede, i dovesti u red. U 1925. godini u boljseviökoj Partiji se, sä sluhoim za istinsike teznje naroda, formiralo vecinäko krilo pod rukovodstvom Buharina, koje je piroduzavanje NEP-a branilo öd napada »levicara«, i zato u nekim istorijskim pregledima dobilo nazdv »desmog« krila. Buharin, kojü je za weme Birest4dtovsbog mira prebacio Leinjinu oportunizam jer ce, kalko je smatrao, ponizavanje rnlade crvene republike umitviti radnicki pokret u Evropi i podriti svetsibu revolucdju, sredinoni dvadesetih godina je uvideo da su boljsevdci ipak ostali samii i da zemlji opet preti glad alko se ne priblize i srednjim, ne samo malim seljacima koji su dotle bili na njihovoj strani, da priviatnoj maloj privredi treba dati nove podstücaje ako se ne zeli da se pri'wredne tesfcoöe mastavljiajiu i produbljuju, i bez sentimentaLnosti sahiraniü staire inade u evropsiku revaluciju; Sovjetski Savez mora da se osloni samo na sebe. Staljin je prihvatio ove Buhaninove stavove i fonmulisao ih jednostavnom i jasnorn parolom o »socijalizmu u samo jednoj zenilji«, slo se tice medunarodne situaCije. U pögledu agrarne poiiitike, on je u jesen 1925. godine rekao: »Sada je najvaznije da proletarijat ojacamo srednjim seljactima i pionovo ih prklobijemo«. Obe njegove teze naisle su na otpor druge dvoj ice ölanoiva vodece trojke, Zimovjeva i Koimenjevia. Staljin se povukao, prepustio je bojnö po'lje Buharinu koji se svo-m snagO'm okomio na njih. U meduvremenu, sve do XIV kongresa u decembru 1925. 'godine, Staljin je pred javnoscu cuvao uitisak o jedinstvu trajke Z'inovjev-iKiamenjevjStalljiin. Posle veoma mrsave zetve 1925. godüne vlada je bila prinudena da obustavi izvoz zita, kojiim je nameravala da plati uvoz masina, i otifcaze uvoz. Raz'misljala je o novdm podsticajima za seljake i Buharin je slkovao poziv seljacima: »obogatite se!« jer, kako je on to obrazlozio, ako se ne otklone prepreke za akumulaciju kapitala u potljoiprivredi, seljaci nece proizvoditi jer ne rade iz Ijubavi prema radnicima u gradovima nego za profit.

216

217

To je izazvalo revolt prvo lenfingradske partijske organizacije koju je vodio Zinovjev, a zatim i moskovske pod rukovodstvom Kaimenjeva; ne bez razloga, jer u gradovima je opet ponestajalo hrane, a cene hleba su rasle. Trazili su opravo suprotno: zaostravanje klasne borbe prema soljaoimia. Padale su teske reci na rfacun teoräje Bdharina i njegovih »crvenih profesora«, kao sto su u Lenjlingradu i Mos'kvi poceli da nazivaju partijske teoreticare, köji su gotovo svi bili pod Buharinovim uticajem: Zar da radndcke interese zrtvujemo krupnim seljacima? Jesmo li napustilji klasnu borbu i sad podrzavamo seo&ki kapitaldzam? Zar se poiliitieka sredina u nasern rukovodstvu umorila i podlegla realkcionarnom raspolozenju neulkog i zaostalog tezista Rusije? Zinovjev je objavio knjigu Lenjinizam i u njoj twdio da ce Sovjets/ki Savez sam i izölovan, doduse, iniooi da se razvija, ali takav Jiao sto jeste, siroima:san i zaostao i lizlozen spoJ'jinim i unutraänjäm opasnositimia, nece aruoci da dostigne pravii isooijolizam, nece uispetii da nadmasi 'kapitalistiöki zaipad, nece imoci da ukine klasne razlike i dostügne stepen odumiranja drzave. Zato je »sooijaldzam u jednoj zemlji« fatamorgana d ne bi trebalo da boljseviici zaslepljuju narod tom parolom, pogotovo §to bi to znacilo guibljenje nade u revoluciju drugide u svetu i odustajanje öd lenjin-skog internacionälizma. Staljin je u naicelu podrzavao Buhaninovu agrarnu politiiku, ali o .konlcretnim predlozäona se nije izjasnjavao; distancirao se samo öd majraidiikalnijih, recimo öd poziwa upucenog seljacima: »bogatite se«. Ali u pogledu »socijalizma u jednoj zemlji« an i Buharin su se potpuno slagali. Ipalk se, ,kao sto je receno, nüje mnogo mesao u idejni i politicki spor koji je citava cetiri meseca ponovo besneo naocigled javnosti; vise je voleo da priprema svoj referat za decembarskli XIV /kongres: u leto 1925. godine pristalice Kamenjeva je tiho sklonio isa svih kljucnih polozaja u imoskovskoj organizaciji i na njihova rnesta raspoaiediio svoje Ijude, pristalice .buharinsko-stialjiinsike vecine koja se formürala unutar Partije, i sstarao se da ta vecina na Koragre&u buide Sto jaca. U Poliitibirou je veöiinsiki odnos bio jasan vec ram.ije, jer su ipredsednik vlade Rikov i predsednifk sinidikata Tomski stali na Buharinovu i Staljiinovu stranu.

Protiv tog podzemnog rada partijskog -aparata koji je drzao u Tukama Staljdn, Ziruo'Vjev ii (Kaimenjev isu protestw> vali na pretkongresnoj sednici Centrälnog koiniteta, zajedno sä Sokölnükovtim i Krupsikom. U poseibnoj izjavl su trazilü slobodnu i otvorenu javnu ras'pravu pre Kongresa. To je bilo ocigledno upereno protiv glavnog partijsikiog teoreticara Buharfna i njegovog generalnog sekretara Staljina. Ali njih dvojica time su u nulke dobili jafco oruzje protiv Zinovjeva i Kamenjeva: ko to opet izaziva svadu, ko stvara fralkoije pnotiv partijske vecine? Na Kongresu su Zinovjev i Kamenjev doceikanii zviMucima, dök su Buharin i Staljin poznjeli aplauze. Dve nedelje su trajale zuöne rasprave, kakve Partija ni pre nli posle nije dozi.vela. Zinovjev se setio Lenjinovog Testamenta i njegovog upozorerija da Staljin ne ume da se odupre islkusen)ju ziloupotirebe moci; govoiüo je o opasnosti koja preti siocijaMamu öd kulaika, nepovaca i birofcrata. Kaimenjev se ostro usprotivio uspostavljanju autokratslke vlasti u Partijii: »Ubeden sam da drug Staljin funkcije celokupnog boljsevicikog generalstaba ne moze da drzi u svoj.im rukama«. Krupska je govorila da lenjiriski fcult sputava i pozvala delegate da manje citiiraju njenog mrtvog muza i vfise razmiäljaju o problemiima ovog trenuüka. Zatim je trojka Zinovjev-Kamenjev-Staljin javno skocila sebi u oci: »Staljin je opisao kalko su Ziinovjev i Kamenjev hteli da definditivno onemoguce Trockog i ikako je on to sprecio, a Zinovjev je ispiricao kako su on i Staljin prekrsili Statut raspustivsi Centralnii komitet komsomola, komunistiöke omladine, jer se izjasndo za Trookog. Buharin je nastupio kao glavni port-^parol nove linlije i »nove vedine«. Sta'ljin ga je branio öd napada reikavsi da »ne daje njegovu ,krv, opozioiji«. Biranio je, pomalo ocins'kd, i svoje saveznike Rilkova i Tomskog. Ali morao je da brani i sebe. Podsetio je da su ga na polozaj generalnog sekretara doveli njegovi sadasnji kriticarii i da je nekoli-ko puta hteo da podnese ostavku, lalld je nisiu prihvatili. »Piodnesi je sada!« öuo se uzvik iz redova lenjingradskih delegata. Na to su umesto Staljina reagovali ogorceni povici vecine, uz ovacije Staljinu i »lenjünistiöfcom Centralnom komiitetu, oikupljenom oiko njega«. Trocki, porazen pre godmu dana, za sve vreme Komgresa je outao.

218

219

Zinovjevljeva lenjingradska grupa ostala je u manjini: izvestaj CK usvojen je sä 588 glasova za i 65 protiv. Kongres je u Lenjingrad uputio posebnu grupu sä zadatikom da simiri itamOsnje partijske Oirgianizaeijie i tukori ih, jer je doslo cak i do ulicnSh demonstnacija protiv »obnavljanja kapiitalizma na sein«, protiv »izdaje internacionalizma« teorijom o sociljalizmu u jednoj zemljii i tome slicno. Zinovjev i Trockii su, doduse, i dalje ostali u Politbirou, a Kamerijeva je zamenio Staljmov covek Molotov. Ipa'k je odmah posle Kongresa na Zinovljevo' unesto gradskog sekretara u Lenjlingradu pOi&tlaviijen Kiröv, odlluean mada komunikativan boljsevik iz Bakua. Lenjingrad se disdiplinovano podredio novoj liniiji. U decembru 1925. godine je pod cudnim okolnostima umro Mihail Vasil'jevic Frunze, naslednik Trockog na mestu komesara za odbranu. Kada se iznenada tesko razboleo lekari su imali razJlicita mäsljenja o tome sta trdba preduzeti. Neki su smatrali da ga treba hitno operisati, drugi su se plasili da nece podnetli operaciju. Odlu'ku je doneo Politbiro koji je naredio: operisatii. Frunze je za vireme operac'ije ucnro. Jula 1926. godine — na iFnunzeavo anesto je positavljen Vorosilov — spor s opozicijoin se opet rasplamsao, s tim st o je ovoga puta bila umesana i vojslka: Staljlin je zameniika komesara za odbranu Lasevica optuzio da je u sumama bliizu Mosfcve sazvao ndkalkav täjni sastanak opozicije. Laseviic je razresen duznosti u vtladi i iskljucen iz Centralnoig komiteta. Ziniovjev, koji je uizeo u zaistitu svog starog prijatelija, iskljucen je iz Politbiroa. Kada je u oktobru iz Politbiroa iskljucen jos i Tnocki, vrh Partdje je bio ociscen öd svih kojü su mislili dnukcije. Kao sto smo mälocas videli, vojni vrh talkode. Zinovjev, Kamenjev i njihove pristalice posle XIV kongre&a nisu badili koplje u trnje; uspoBtavili su kontakt sä Trodkim i osnovali nekalkvu »ujedinjenu opoziciju«. Suocenii s tiim, Buharin , iStalljin, Rifcov Toim'siki i njiihoivi vernii sledibenüoi u Politlbirou, Vorosilov, iKJalilnjiin i Molotov, odhicili su da ubrzaju stapanje Partije u »monollitnu celinu« i konacno se obracunaju s manjinonn u rukovodstvu. Zinovjev, koji je ubrzo poislle iKongresa imorao da preda nikovodstvo Partije u Lenjingradu, pOla gadine kasnije izgulbio je i polozäj predsedniika KomuniistScke internacio-

nale. On, Kamenjev i Troclki rnorali su bespomocno da posmatraju raspustanje svojih sekretarijata, oduziimanje kancdlarija, automobila i sofera. Postali su ta'ko reci privatna lica, prem'da ä dalje claoo'vii CK, ali politiclki >opkoIjeni ako ne i unisteni. Ipak ne treba zaboraviti da jos uvdk nisu bili ni sami ni usamljeni. Istorija Sovjetskog Saveza govori o Trachom, Zinovjevu, Kamenjevu, Buharinu, Staljinti — a istorijs^ke knjige isuvise cesto navode na pomisao da su to bili »sarno sukobi izmedu tih ljudi; gotovo nigde se ne poiminje da su ta ioiena, ti ljudii, predstavljali razne struje, pogllede, pravce u bolj'sevicikom polkretu i da su iza svakog öd njih stajale desetine, iza nekih i stotine hiIjada ljudi. Setimo se da su 1923. godine veöina partiijs'kih oingariizaoija u Moskvi i nioskovs'kom garnizonu i celokupno rukovodstvo Komsomola stajali iza Trodkog, Mi pak 1925. godine cela lenjingradska organizacija iza Zinovjeva. U svakom idejnom ili politicikom spoiru u ruk'jvodstvu treba imati na umu hiljade parti[jiskih onganizacija, takode izoutra sukobljenih, a iaa limena vodeceg pojedinoa, upletenog u spor, stotine hiljada njegovih pristalica i istomisljenika. Tome su sredinom dvadesetih godina hteli da ucine kraj. I to je bila prava prdkretnica posle Lenjinove ;smrti, kraj Lenjinskog razdoblja. Buharin, Rikov, Tomski, Kalinjün, Kirov, da i ne govorimo o Staljinovim -vernim pomocnicima Vorosilovu i Molotovu, preobrazili su zajedno sä Staljinom boljseviclcu partiju, izmenili je iz temelja. To, naravino, ne bi bilo moguce da nisu imali stotine hiljada istomisiljenika kojima su dojadili filozofiranje i döbate, trazili su akoiju, rad pod jedinstveniim irulkovodstViOim, i s'vesno ili nesvesno bili fotog misljenjia kao i Staljin, raaime >da je, receno njegovim recima^, »rusikoim narodu potreban car«. S druge strane u Rusiji je bilo na stotine hiljada boljsevi'ka koji su jedirastvo za alkciju i rad zamisljali drukcije, »po starom«. Sto su dramatiicniji bili sukdbi rnedu preds'tavnioima razlicMh po'gleda u irukovodstvu, to ostrije su se ooitavale suprotnosti medu partijsikim ölanstvom i u nizim i visim ru'kovoidstvima po celoj zemiji. Jedan öd najpotresnijih ddkumenata o ovkn dogadajima je oprostajno pismo starog boljseviika Jofea Trookom,

220

221

napfeaeo 17. novembra 1927. godine, pre nego sto ce, kao sto smo vec pomenuili, u znak protesta zbog stanja u Partiji i zemlji izwsiti samoubistvo. U pismu izmedu ostalog pise: »A!ko smem da uporedim vdliko s mäliim, hteo bih da kazem da su istoiijski emiinentm' dogadaji vase i Zinovjevljevo1 iskljiucenje sto u naSoj nevoluoiji neminovno mora da otvori razdoblje terora, kao i cinjenlica da sam ja posle dvadeset i sedam godina revolucionarnog rada na odgovornim partijslkim mestima stigao dotle da mi ne ostaje nista drugo nego da iprospem sebi metak u glavu — a da ove dve fcinjenice uikiazuju na ,isto, maime sadäsnje sramotao starije u Partiji. Mozda ce ove dve cinjenice, jedna beznacajna a dmga i te kako fcrupna, zajedno moci da pröbude Pairti'ju i zaiustave je na njetiom putu ka tenmlidonu.« O termidoru, cuvenom razdoblju krvave vladavine terora za vreme franouiske revolucije, kada je revolucija za sva buduca vremena naucila da »jede sopstveniu deou«, 1927. godiine je opozicija vec glasno govorila. Mi Jofeova zrtva nije uirodila plodom, kao ni sva kasnlija samouibistva duge kolone vojnilka revolucije, poliiticara, umetriüka, sve do Staljinove zene Nadezde. Kao ni cetrdeset godina kasnije Jan Palah i druige zive bufetinje. Kao ni pre njih, ranijih velfcova, imnogi sMcni cinovi. Svojeglava logika istorijisküh dogadaja se ne obazire na prinösenje taikvih zrtava, kojih je prepuna i istorija Sovjetslkog Saveza krajem dvadesetih godina i u treöoj deceniji ovoga velka. Pölitbiro je uveo jos jednu Oidlucujucu novinu: u politicki sulkob je uMjucio poliiciju. U jesen 1927. godine uhapseni su prvo pripadnidi »opozicije«, mdlioija je rasterala nekoliiko njenih ulicnih demonstradija u Lenjlingradu i Mosikvi, objavljeno je da je u Mosikvi otkrivena ilegalna opoaicijsika stamparija. Obraßun se proslirio i na Kominternu. Antonio Gramsd je iz zatviora pix>kirijumcario pismo puno optuzbi i argumenata protiv »leve opozicije«, Luidi Longo je >u Moskvi grmeo protiv protiivn'ika teze o socijalizmiu u jednoj zemIj'i, naziivajuci ih neprijateljima medtmarodnog radniökog pdkreta, samo se Palmiiro To'ljati tiho jadao na »ispraznu i zalosnu pairadu odanasti«, u sta su se .piretvorili sovjetslki partiijsiki skupovi: »Tragedija je da se o najvaznij'im

afctuelnim pitanjiinia ne sime reci istina. Ne usudujeimo sedagovortimo!« I navodno dodao: »Coveku dode da se iz ocaja öbesi.« Vecina u zapadnoevropsfcini part'ijama je podrzala buharinslko-staljinisku vecinu u sowjetskom rukoviadstvu, samo se manji deo evraps,klih komunista pridruzio sovjetsikoj »levoj opozicijli«. A ona je defin'itivno sahranjena na XV kongresu Partije u decemibiru 1927. godine. Kamerijev, Ralkovski, Muralov, Jevddkimov i Bakajev, fcoji su nastupali u njeno ime, docekani su s mrznijoni. Kongres je okvallifiifcovao njlihove staviove kao mesnjsevizam, a njihovfu delatnost kao antisovjetsku borbu. Opozicija je proglasena »orudem malogradanske demokratije u SSSR i pomocniim odredom medunarodne socijaldemo'kiratije«, a profclaniiovanje njenih pagleda nespojivi;m sä clanstvom u Pairtijd. Prirodno, Kongres je potvrdlio raniiji zakljucalk CK o iäkljucenju Zinovjeva i Trookog iz Pairtije, a na samom Kongresu iskljuceni su jos i Kamenjev, Pjatakov, Radek, Rakovslki, Laseväc, ukupno 75 vodecih pristalica »opozicije«. Time je veliiki deo Lenjinove stare garde, koji je sä Zinoivjevini i Kamenjevim na celu, 1924. godine srus'io Trockog. Svega tri godine kasnije, opet sä Zinovjevim i Kamenjevirn na celu, istitm putem izasao iz polMCkog zivota: bili su abelezeini kao papotivriici pravog nastavka rei pravog puta u socijalizam.

Dvadesete godine priblizavale su se kraju. U celdni gledano, o ovom razdoblju razvoja Sovjetslkog Saveza ne zna se mnogo. Smatra se da su to bila p'ravolinijiska, discipltiniovana, odluana vremena. U sustini bilo je sasvim druikcije. Ubirzo posle Lenjinove smrti NEP je poceo da daje prave neziultate. Bilo je vdlse ihrane. S vnemena na vreme cene zita bi öak padale, tmada ga je vlada izvozila u p-rilücnim kolioiniaaiia da bi u inositrtanistvu kupilli najnuzniju opremu i inialsüne. Imdüstrijslca pnolizvodtnja je nagloi rasla, takode povrsdne ipod useVima, u nekim godinaima za 20 odsto, pa öak i vise. Posle mrsavih ratnih godina i godina gradanskog rata i siroinastva u »ratoom komunizmu« Sovjetski

222

223

Savez je na izgled opet postajao ono sto je nekada bila carsfka Rusija: zemlja ogromnih, upravo nepojamndh protivrecnost'i, veldfcih suprotnosti i nedzmernih razlika. Razlike koje su se neifcada najöstrije ispoljavale, razlike izimedu aristdkratije koja je ziveila u svom zatvorenom kiru'gu, i neolke, nepismene seljacke sirotikije bacene u kmetski odnos — te razldlke, iistina, vise riije bilo. Ali iz tajianstveraih nedara Ruisije diznenada «u ;se ispildlld movd bogatasi koji su opet novcanicama palili cdgarete, nova gospoda dorasla nov'iim pril'i'kama i zafotevima vremena: SinaJazljivostd, iimprovdzaclijd, prilagodijdvosti, svakojaikim trgovaökim vestinama. Sve to je ovom novom slojiu »nepovaca« ulilo isamopouzdanje — i navuklo mrznju ogromne vecine clanstva bol'jseViöke partije. Prvom Lemjinovom ostrom zaolkretu sä pnoiklamacijom NEP-a u godkiama 1923. i 1924. usledile su nove liberaJiizadione mere. Te mere su pogoddle tesku industriju, ali zato su prooveta'le lalka i preradivaöka industrija, tooje su opet mogle da prdizv0de robu koja se trazila na trzistu. Po'sle nekolfflko rodniih godina, a i zbog silobodno form>irariih cena, oporavila se i poljopriweda. Vlada je podrzavala privatnu malu inidustriju. Podrzavala je srednje seljake koji su, aiko su bili umesrii i vredni, mogli da se brzo obogate. Refonma novca je papiirbim novcanicama opet vratila vrednost i cenu, seljacima se pocelo vracati poverenje i bili su spremnii da prodaju vii'skove. Trgovina, drzaivna i privatna, mlogla je uz dovoljno isnalazljivosti p,ro^ dati sve sto je imala da ponudi igladnom trzistu, i ubrzo je stekla znatan kapital. Medutim, sloibodno trziste, na koime su se, istina, kroz deformfisano allii ipak dovoljoo jasno izrazeno delovanje ponude i potraznje, merile privredne snage drustva, odrazavalo se i u svim drugim oblastirna drustvenog 2ivota: koji je biio slobodao i opusten kao nikada kasnije. To se najociglednije ispoljavalo u uimetaostli. LJikovna uonetnost, knjizevnost, balet, muzi'ka, pozorisna i filimslka umetnost dozivljavale su pravu stvaralaöku ekspanziju, neverovatno plodno razdoblje koje je karaikterisala koegzistendiiia svih poznatih stadh i bezibroj novlih stilova i farmi. Posle tog razidoblja sovjetskoj uimetoosti väse nije bilo sudeno da dozivi toliko bogat stvaralaclki razmah. Uzbudljlivih noviina bilo je i u skolstvu, u pedagogij'i. »Ucitölj treba da bude organizator, aisisstent, instrufetor, a

pre svega storiji dnug, nüposto ipretpostavljeni ofücär«. Za fconzervativno ruistoo stkolistvo to je bila velika pirekretnica. Nasitavnli programii su postavljeni na glavu. Radiilo se po grupama, u fcolöktiviima, nastava se odrzavala po fabru'kaima, muzej'ima i pozoristima; bülo je, mora se recii, u .tome i anarhoidinosti, ali iipak su postaviljeni temelji nove, masovne zelje za znanjem koja sve do danas niije splaslla u eeloj toj ogramnoj zemljd. Anarho'idntth tendencija je svakafkio bilo i u drugim dblastima 2ivota, ne samo u skolsitvu. Cuvena parola o »sloibodnoj ljulbavi« morala je da ustupi mesto trezveniijim predstavama o odnoisinia izimedu pollova, ali 1926. godine ipaik su doneitü za'kanislki propisi fcoji su, u poredenju s prviim taikviim propfeima iz 1917. godiine, Tazvod braka Licinili jos laiksim. U odnioBima izmedu polova svalkalko je ostallo vise nego dovoljno prostosrdacnoisti; drzava je mioirala da preuzme veci deo brtige za decu iz neuspölih brakova. Politiöfci äivot za vreme NEP-a sazeto i odllicno opisuje engleski istoriear J. P. Netl u svojoj knjizi Uspon Sovjetskog Saveza: »NEP je postigao izvesno povlacenje politlickog podsliistema, Partije, u sebe... Partija je olabaviila fcontnolu u drugim oiblasfiima. Stvorivsii, tako, ,sebi relativnu autonomiju, imoigla je da se odbrani öd utlcaja drustva i prdvrede i u relativnoij lizolaciji reargamzuje. Upravo zbog toga suikobd u ruiko'vodstvu dvaidesetih godiraa deluju talko ,M)önio', na izgled tako bez veze sä potrebama i problemima drustva. Dioik je dru'st-wo u celini, a posebno privreda, u ovom razdoblju uploiviilo u mime i stalozene vode, Partiija je kao autonomni poliiticlki subsistem prolazila kroz teslke konffikte i reorganizacd'je. Partija koja je 1930. godme izasla iz tih previranja, bila je sasvim drukcija fcoinunisliicka partijia öd one koja je 1921. godiine uspoistovila NEP.« I daije: »Najbölje cemo razumeti razdoblja NEP-ia ako ga posmatramo kao vreme autonomije u razniim drustvenlim oblastima, sto je na kraju izazvalo strah da je ugrozen politicki poredalk, a kao posledicu tog straha masivnu reakdiju staljdinizima posle 1928. godiine«. Ovaj strah se prämeoulje u mnogim idokumentiina tog vremena. Kada su Partija i njeno rulkovodstvo prestali da se bave samiim söbom, Partija je, postavljena na potpuno nove osnove i prozeta potpuno novim shvatanjlkna, zapa-

224

225

njenio primetila da se nasla sred zeml'je koja aivi potpumo druikcije nego sto bi prema tim svojim shvatanjima trebalo da zivi. Doslo je do nekakve zgrozenosti nad NEP-oim, iköja je zatim decemjama prozümala sovjetsiki politiöbi oisecaj. Opet je Stälijlm bio taj ko je najbolje umeo da shvati ovaj pomalo nedefinisanä starah i nade pravi politdelki odgovor. Ovoga puta protiwiilk je biio na desnoj strani: neinformfeanost, opustenost, pirobitacnost, sloboda bilo u privredi bilo u umetnosti, slkolistvu ili licnom zivotiu jesu karalkteristike »desndce«, ne samo prema tadasnjem i ne samo prema tamosiijem shvatanju. U zliimu 1927/28 doslo je do novih problema u snabdevanju stanovnistva hranom. Otlkupne cene zita o-stale su nfeke, pa su seljaci, koji su se poslednijih godina toilko oporavili da su to sebd mogli da dozvole, vise voleli da ga zadrze u ambarima nego da ga iefttimo prodaju. Trgoviinama, zaidrugama i velikim magacinima su zaplenjene sve koliöine zita i brasna, all drzavnli aparat nije blio sposo^ban da organizulje distiribudiju, zato su se nestasice nastavdle. Da ibi se obeabedlila ishrana gradova, mobilisani su komunisti. U sela su upucene kazinene efespedioije koje su pretrazivale domove i ambare, plenile svu hranu koju su näsle i haipsiile seljake. Seljaci su reagovali ublistvima ölanova tih ekspedicdja i so^jetsbih fuwkoionera. Na fcraju se zito moralo kuipiti u Kanadi. U januaru 1928. godine Staljin je otisao na tronedeljno p'Uitovan/je po zapadnom Sibiru. Pratio ga je Geoangdj Mihaillovic Mäljeolkofv, moden 1902. godine, clan Partlije öd 1920. godiine, ciniovnilk u njegovom Seikretarijatu. Obilazili su sela, razg;ledaM stale i ambare. Staljin se razibesneo nad tim sto je video. Seljadi su iimali dovöljmo ziita, all aafavailjujuci INEP-^u ipostali su privredna ssnaiga 'koja je sebi mogla da dozvoli da radi ta'ko kao sto jiöj se u usloviona koji su vladali na trzistu, najvise äisplati. Goidlinu dana kasnSje on je na Plenumu CK opisao dogadaj: »D'olk je negde u Kazahstanu na's agitator dva sata ubedivao vlasnike zita da daju zito za snabdevanje zemlje, dogegao se kulalk ,s luilom u ustiima i odgovorio mu: »Hajde, momce, sad jos malo zaiigraj, pa cu ti dati dva puda psenice!' — (Glaisovi: ,Lopuze!' — Staljin: ,Hajde, ubedi sad takve ljude!') Da, dntgovi, blasa osteje klasa.« Neki

Stäljliniovi biografii tvrde da se na tom putovanju, prvom i poslednjem takve vrste, to desilo Staljinu licno. lös za vreme tog putovanja jednom priliikom je rekao: »Poigledajte kuilacka dvoiiSta! Tavaniice i amibari poviijaju se öd zita, drze ga caik i pod vedrim nebom jer vise ne znaju gde da ga cuvaju. .. Razgovarao sam sä desetinama vasih admlinistrativriih i sudslklh öinovnika. Sfooro svi stanuju i hrane se na fculac'bim imanjima. Svakafko im je u interesu da su s njima u dobrtim odnosinia. Jasno je da sovjetska drzava öd tih öinovinika ne moze da oceikuje riilkaikvu kohlst. Ali bas nimalo nije jasno zasto ne oteramo tu gospodu i na njihova niesta ne postavimo postene cinjovniike. Predlazem: prvo, da kulaci o^dmah predaju sve viäkove zita po cenama boje je utvirdila vlada; drugo: da kulake fcoji bi se tome siuprotstaviljali, na osraovu clana 107. sovjetslkog kriväcnog zaikoina izvedemo pred sud, a drzava neka im zapleni viskove zita... Videcete kako ce te mere u najkrace vreme dati sjajne reaultate.« U svom govoru, koji je u maju 1928. godine otdrzao studentima o »teskocama na frontu zita«, kao osnovni uzroik je naveo cinjeniou »da kod nas praizvodnja zlita za trziste raste sporije öd potreba«. Rekao je da su 1925. godine otkupljena 434 miliona pudova zita, öd toga su za izvoz otisla 123 miliona podova; 1926. godine otkupljeno je 596 mdliona pudiova, a izvezeno 153 mliliona pudova; 1927. godine otlkuipljeno je 576 miliona puidova, a izvoz je iznosio svega 27 miliona pudova. »Drugim recima, za potrebe u zemlji otkupljeno je 100 miliona pudova vftse nego prethodne godiine i 230 mdliona pudova vise nego pre dve godine. Pa ipalk imamo teskoce na frontu zita.« Zatim je govonio da je dostignut predratni obim zasejanih povrsiina i zapitao se »kalbo da oinda sebi objasniimo da prtoizvodiimo dvaput manje, a izvoziimo dvadeset puta manje zita nego pre rata? To se moze objasn'iiti pre svega promenam struikture nase polljoprivrede do boje je doslo zbog obtobarske revoludije, prelaslkom öd brupne pirivrede veleposedniika i kulaka, koja je davala maksimalnu kolicinu zita za trzilsite, na sitaa. i sredlnja seljacka gazddnsitva koja da'ju minimalne kdliöine zita za trziste«. Zatim je naveo cdfre: pre rata völeposednioi su proiizvodili 12%, bulaoi 38% a srednji i sitai posednici 50% celokuipne proizvodnje zita. A sada sovhozi i kolhozi pro-

226

227

izvode 1,7%, külaci 13%, a sradnji i sitni posednici 85,3% celokupne koliCine zUta. U trziSniiim viskovima zita srednji i sitni posednidi uicestvulju sä svega ll,2°/o. Umesto predratnih 15 do 16 nuiliona sdjacfkäh gazdinstava, Sovjets'ki Savez je 1927. godine imao 24 do 25 miliiona. Revolucija je seljacima podeliJa zemlju, all rasparcana zemlja davala je vise onima koji su je obradiiivali, a manje za trzfts'te, za potrebe gradova i za izvoz. Stalpnov recept za izlaz iz te si'üuacije je poznat. »Izlaz je pre svega u tome da se öd maiMh, zaositalih i usitajenih iseljaökih gazdinstava prede na velika, kolektivna gazdiostva koja imaju mehanlzadiju, mogu da koräiste dostignuea nauOce i sposöbna su da proizvode malksimalnju kolieinu za trziste zita. Izlaz 'je u tome da öd dndividua'lne poljoprivrede predemo na kolefctivnu, drus'tvenu poljqpriwredu.« Ali poljoprivreda nije bi'la jedSna oblast, u kojoj su boljsevici krenu'li u ostru ofanzivu prema stalliinskom receptu. Na XV konigresu u decemlbnu 1927. godine predsednik vlade Rlikov je upozoravao na opaisnost öd prebrzog induistirij!slkog razvoja. Ipak je vecina, zajedno sä Staljlinom, smatrala da spori tempo razvoja i zapostavljanje teslke inidustnije, u §ta je oprezno poiku'savao da ih ubedi Rikov, oiisu vi§e potrebrii. Cinilo se da im rezultatä daju za pravo: 1927. gadiane induistri'jska proizvodnja je porasla za 18%, sto je bio »rökordan porast, nedostizan cak i za veliiku induistraju najnapredlmrjiih .kapitallistiökih zemalja«, kako je sasvkn ispiravno konstatovano u Istoriji VKP(b). Odatle se, takode, saznaju podaOi da se te godline udeo industrije u nacionalmoj privredi povecao na 42°/o i tarne dostigao predratni ndvo, da je uideo siocij'alisticlkog seiktoria u industriji poinastao öd 81% u 1925. godämi ina 86°/o u 1927. godiini, a uideo priwatoog seiktora u trgovini na mallo öd 42% u 1925. godinli opao na 32% u 1927. godini, dok je u trgovini na veliiko u istom razddblju opao öd 9% na 5%. Izgledalo je da su najvece teäkoce prebrodene i da se moze smdliie i slobodnije krenuti u indoistrijalizaciju zemlje (äto je, uzgred bu'dd reöeno, »opozicija« predlozäla vec dve godine ranije, kao sto je savetovala i da se odgovarajucom agraroom poilitikom öd seljaka uzme novac za podizanje industirije — a'M oöito su ovä

predlozi tada bili preuranjeni). Godina 1928. predstavlja znacajniu prekretoicu i u oblasti induistirijaliizacije. U kakvoj dnuätvenoj kliimi i kalkvom disciplinom ce se fcreouti u ova dva velika pohoda, u industiijallizaciiju zemlje i kolefktivdzaciju ipoljoprivrede, moglo se saswim jasno videti vec pocetkom 1928. godine. 19. januara stampa je stidljivo objaviila vest o »uklanjanju tridesetorice najalktivnijlih uöesnika« pokreta opoziicije iz Moskve: pared Trockog u aizijsiko progonstvo oterani su Radek, Preobrazenskd, Smilga, Serebrjakov, Smimov, Muralov i dnuga poznata imena böljseviöke stare garde, dok je nekima, medu njima Ralkovskom, upucen »porfv da napuste Moskvu«. Ubrzo posle toga u sahticniskoj nudars-toj oMasti u donsfcom basenu iuhiapseno je 49 nemackili i Siavjetskih iinizefljera i tehoiicara, koji su optuzeni za grotes'kne oblike sabotaze, kao sto se ispostavdlo na procesu koji je protiv njih voden sreddnom ma;ja 1928. godine. A sto je bilo inajkaralkiteristicnije za veliku promenu üsojia se nalglo desavala u iSovjetsfcom Savezu: optuzeni su priznaväli besmislene optuz.be i bezmalo (se nadmetalli sä tuziocem u dokazivanju svoje ikrivice. Pa liipaik ih pokajniCkö prmiavanje izmisljenlh zloöina nije spaslo smrti. Prema svedocenju Trockog, Lenjinova udovica Krupska je vec 1927. godine reMa da bi »Lenjin da je zliv, veroviatno sedeo u nöfcom Stailjin'ovom zatvoru«: Jer, 1928. godine u zatvorima iM u proigonstvu camälo je vec mnogo Lenljinovih ljuidl. Cak i Stäljin je jula na sednici Centralnog komiteta morao da konstatuje da je do&lo do »krsenja revoludionarnih zäkonitosti«, sto, jednostavno receeo, znaci da je polioija radila na svoju ruku, nedozvöljenim metodima i mimo zalkona. Ali on je za to, sto je niozida najgore, imao teoretsko obrazlozenje. Poceo je, inaime, da nazvija teoriju da zbog uspeha socijalisticlke izgradnje u SSSR »kapitalisticki elementi osecaju veliku opasnost i povecavaju svoj otpor... i to ne samo zato sto ih podrzava svetski kapitalizam, vec i zato sto... uprkos njlihovom crel'ativnom slabljenju u odnosu na jacanje socijalizma, u apsolutnom smislu njiihova snaga ipak raste, §to im do izvesne mere omogucava da okupljaju snage za otpor protiv jacanja socijalizma« .

228

229

Iz ove skolastike Staljin je izveo cuveni, za razvoj Sovjets'kog Saveza u narednini godinama, sudbonosni zakljucak o »zadstravanlju klasne borbe i jacanijiu otpora kapita'listiäkih eleimenata u gradovima i po seMma«. Kalfco bol'jsevici treba da se postave u tarn razdoblju »zaostravanja klasne borbe« koje je trajalo sve do StaIjinove smrti, takode se videlo vec 1928. godine. U 1927. i 1928. godini Stalj'in se prvi put odvazio da samt kondiplira zadkret u politici Lenjinove Partije i izradii siniennice. Brza Indfustrijialiizacija, brza kolektivizaciia poljoprivrede i teorija zaostravanja klasne borbe bile su njegove zamisli. Buharin i Riikov, pirvi ne samo kao glavni teoreticar vec i neformalno pirvi covek Partije, druigi kao predsednik vlade, a s iijima i Toansfci, predsednik sindikata, i Uglanov, sefcretar Moslkovskoig komiteta, bili su vec na putu da se nadu u uliozii opozädiije, cim Sitaljin rea&uje svoja shvatanja. Ali Staljin nije zuirio. Celu 1928. godinu je galaniio protiv »desme devijaoije« ne pominjiuci nikakva imena. Na direiktno pitanje moskovslke partiijske organlizacije da li »desnih« iima i u najvisim nukovodstvima, iaricito je odgovorio ida je Politbino jediiisitven i da u njemu nema ni nosälaca devljacije niti onih fcöji deVijaoije tolerisu. Veoma je verovatno da je u zkniu 1927/28 Stolj'in reäio da kormiilo preuz:me samt, smatraljudi da kolelktivno nulkovodstvo nece funskcionisati, bez obzina na njegov sastav. Isitina, mozida bi bez njega i funkcionisalo, ali ta mogucnost miu nije padala na paimet — mada treiba posebno naglasiti rec »moMa«, jer koldktivino nulkovodstvo SSSR mo&da i bez Stalljina ne bi uspesino funlkdionisalo. No, ostavirno se nedolkaziviih nagadanja, posebno onog prviog koje se, ta'kode, ne moze dokazati, naime da se Stajljin u to vreme odlucdo da rukovodstvo drzave uzme u svoje rulke i u Riusi'ju vrati samodjrzavlje — i vratimo se opiisivanju dogadaja. Buiharän se simatrao nadlezniim i pozvanim da zaiustaivi Stalijina u njegovom osvetoljubivom pohodu na seljake, da iniu izbije iz glave »zaostravanije klasne borbe« i represalije ne samo nad klaisnim neprijateljem nego i nad sopstvedim ljudima. Jesu M iikad razgovairali ili raspravIjaili o tarne, saznace se miazda jednom, ako izadoi na videlo neüai dokiuimenti iz tog vineimena — ako su nekad postoj'a-

li i saouvali se. Zaisad se o tome ne zna rii'sta. Neki Staljiniovi biognafi tv.rde da s:u pocetkom j-uia 1928. godine vodili astre iraagovore, mada sam Buharin tvtndi upravo suprotno. Vazno je to da Buliarin öd 'svega toga nista nije >uiradio. Buharin je zatim posredstvom Sollcolnikova 11. jula 1928. godine potajno posetio Kamenjeva. Kamenjev je jos isto vece zabelezio o cemu su razgovairali, a prepis zabdeäke poslao Zinovijevu köji je po kazni bio piremesten u Voromjez. Prepis je odmah dobio u rulke i Staljin, a s druge strane i trodfcis>ti, koji su ovu zaibelesku pola godine kasnije stampaili i pustili u opticaj po Sovjetsikom Savezu i linostranstvu. Tako je Buharän »Staljinovioj bk> grafi'jli nehotice dao kruipan i otvoren dopriiios, po znacaju odmah posle svedocenja Trookog«, kaze Suvarin. Stvar se odvijala priliono zaverenlicki. Prvo je Sokolnikov obavestio Kamenjeva o »definitivnom razmiimoilazenju izunedu Buharina i Staljina«, kao i o tome da su Vorosilov i Kalinjin »,izdali« Buharina, (Rikova i Tomskog, koji su sad u Politbirou u manjiini. Staljin se hvaM da »Zinovjeva i Kamenjeva drzi u dzepu«. Buhafin i»u toj tragicnoj sitauoiji« zoll da licno razgovara s Kamenjevim. Sät kasnije dolazi Buharin, toliko uzbuden da mu »podrhtavaju usne«. Boji se da ima uza se brlo sta »napisano«. »Niko ne sme da sazna za ovaj susret! Nemoj da ra'zgovaras sä mnom telefonom, prislüskuju me. GPU me kontrolise, kao uostalom i tobe.« Buharin govoiri smusenio, prelazi s teme na temu, pa se iz beleske tesko moigu izluiöiti pojedini sklopovi probtema. »Po niasem mii§ljen[ju, StaJljinova linija je smtrtoinosna za revoluciju. Ta linäija nas vodi u propast. Nase razlike u misljenjima sä StaIjiinom su daleko, daleko östeije nego izmedJu v-as i mas.« Buharin zali sto Zinov'jev i Kamenjev vise nisu u Politbirou. »Vec nekol'iifco nedelija ne govorim sä Staljinom. On je intrigant bez prinoipa, fcojli sve podredüje svojoj zelji za moc. Zacas menja teoriju, samo da se u odredenom trenutku ndkog osdobodi.« Ako Staljin popostii, to je samo zato da svoje priotivnike kasniije jos jace moze da uhvati za gusu. »Manevrise tako da moze nas da predstavi kao kavgadzije«. Zato s njim treba biiti veo/ma oprezan: kad je Buharin u Polirtbirou procitao svoje miislje-

•m.

230

231

nje, odbdo je da preda napisani teilest: »Njemu dovek ne sme da da nd najmanji kotnadid papira«. Buharin pokusava da opdße Staljinove teoret&ke postavke: »Kapital'izam je ojacao putem kolonija, akumulacijom kapitala, iskofiSdavanjeni radnika. Bududi da nemamo ni kolooija nd kapitala, na§a osnova moze da ibude samo to §to uzmemo selljacima«. Dalje pomdnje »iddotslki analfaibetdzam«, »suprotaostd koje de se povedavati u israzmeri s jadanjem socdjalizma« zbog cega je »nuino potrebno övrsto rulkovodstvo«, a takva cvnsta ruka moze da ima asamo jedan rezultat, poiliciljski rezim«. U jesen de Poditibiro morati da prdbegne vanrednim merama, nastaivlja Buharin, da bi doibio zito za ishranu gradova: »To je ratai komunlizaim i bainlkröt«. Buharin bez prestanka nervozno ponavlja »sta da se radi?« Staijima uporeduje sä DÄingis Kamoni d ka2e »taj de sve da nas podavii«. Jer »Staljina zanima samo Vlast, a u medusoibnim odnosima »ipoznaje samo osvetu, inoz u leda. Setimo se njegove teorije o slasitäma osvete...« Ovo se odnosi na razgovor jedne letnje vederi 1923. godline, kada je Staljftn u tsreoutlku isfcrenostii rekao Kamerijevu i Derzinsfcom: »Izabrati zrtvu, dobro pnijpremiti udarac, nemiloisrdno zadovoljiti zelju za osvetoon i onda spdkoijiio utonuti u san... Nema nideg sladeg na svetu«. Kako Stal'jin plete mrezu oko svojih zrtava, objaSsnjava Buharin na primeru. Poslle zustre rasprave o ndko'j rezoludijii Stalijiin miu je rdkaö: »Ti i ja smo Himalaji, svi ostaffi siu nule«. Kad je neikom prilükom u Pol'itbiorau opet doSlo do neslaganlja, Buhaitin je svima isprddao §ta Staljlin miisli o njima, citiirajudii redi o Himalajirna i niulama. Staljin se proderao: »La^eä! To sd izmislio da bi ölanove Politbiroa okreniuo protiv mene!« Kiuda sve to vodi? Revolucäja de propastä, zemlja de 2lbog iodt^trijske i agraraie politike podetä da gladuje. a'Staljinova politika vodi u gractansifci rat. Bade priniuden da uistanlke ugu'äi u krvi... « Nlije treibalo dugo dekatd da se to abistini. Zaista je dzibila jedna öd najtezlh gladi u istoiliji Rusije, pravi siu'kobi i prilkriven gradanski rat u fcome je Staljin doista izda§no proldvao krv. Ali pre toga joS je morao da se obraduna sä poslednjün LenjisnoTÄm Ijwdima u rukovodstviu PartJje, pre svega sä Buhaiinom, Rükovim i Tom-

'Sikim: oni su za javiiost jo§ uvek nezvanicno bild voda Pantije, predsednik Vlaide, predsednik sindlikata. StaJjlin je i dalje gnmeo protiv anoouknne »desraice«, tvirdeci u dsti mäh da je »PolitibiiTo slozan«, da »u Politbirou nema desnäce« — sve dok nije pripremio aparat za novi zadkret. U Komiirtennd su staljiinisiti brenuli sä kampan'jom protiv pogleda i pojedinih akcija, rezolucäja i stavova Buhaoina, u organima vlade na istd naöin protiv Rilkova, a u siinddlkatima protiv Tomiskog, ne pominjuci iimena predsectndfka sve tri limstitucrije koji su bild mete ove kamipanje. Generalni sekpetanijat PartJje je u 1928. i 1929. godini sprovoddo veldke kaidrovsike promene svuida gde je »desmica« imala svoja (upord^ta, i dovodio svoje ljude: prisitalice vojne discdplüne u Partdijd, koji su bild spremmi da sprovode svaku politiiku, naredenu odozgo. Ovim metodom Staljdn je u septemlbru 1928. godine »Ikadrovslkd osvo'jio« redalkcdiju »Pravde« ikoja je odmah fcrenula u oätru kampanju protdv »desnice«, iako je Buharin nominalnio jo§ uvek bdo oijen glavni uTednlik — all posÜedMjdh mesecd 1928. igodine jos nije ibiilia dbelodainjeino na koga se misli kaid se govori o »desnicd«. U dktöbru je Stalijiin, opat ne ipominjuci üimena, ostro napao wdesnicu« u moslkovslkoj partljiskoj organizacijli. Smenjeaoa su sva ruüoovodstva, mesta Buhardjnovih Ijudi zaiuizeld su Sttaljitnioivii Ijudi. Upudendima je postajalo jasno o kome je red u beziinemoim »sulköbu s desnicom«. U novembiru je na sednicd Politbliroa Buhaiin otvoreno naistupio protdv Staljdnove polit'ilke. Trazdo je smanljeinije imvostiöilja u tesku iinduistriju i poreslke olakäice za imudne seljalke. Staljin je pofcuSao da spreci raspravu o An pitanjftma. Buharin mu je odbrusio da je patuljasti oaijentailnii despat i napulstio sedinScu, posile cega su Rükov i Tomskd podeeli ostavlke na svoje polozaje. Staljin je za koraik reterirao, oibeöaio je da de prestati gotnjenje njihovdh ljudd, i obo|jica su povufklli ostavlke. Ali pomirenje nije moglo dugo da traje — to nije bülo ni potrebno jer je Staljdn vec piivodlio kraju stäcanje vecimsike podrsOce za svoju poilitdlku u oiuifcovodistvkna. U novembru i decemlbru sdindilkati su kadrovski promeöjeni, Tomski je praktäcno ostao opkoljein staljiniistiima. Jos pre kraja godline ponovo je podneo ostavtku, jer nije hteo da bude predsednik sindikata saimo foronalno. Mada

232

233

ostavika u poöetku nije bida ipnihvacena, vise se nije vratäio na svoj polozaj. Istowemeno s p'noiterivanfjeim Trodkog iz zemlje, u jaouaiui 1929. godine uhap&eno je ofco 300 ;kamu<nista s optuzbom da prftpadaju trodkisticlko'j aotisovjets'koj ilegalnoj oirganizaciji. Po zatvoriima su bile vec dve do tri hdIjade ibolljisevika, imediu njiiima cnaj.starip Staljiinowi 'saboroi sä Kavkaza Mdivani, Kavtaradze, pa öak ä Cincadze, gertiliski jumak iz vremena naipada na carsike banke i tränSporte novca iz 1906/08. Jainuiara 24, 1929. godine Buhariii je u »Pravdi« ofejavio svoj goworr povodom godisnjiee Lenjftnove smrti pod naslovom »Lenjinov poliitielki testament«, sto je za upucene bio javnd napad na Staljina: treba spreciti rascep sä seIjacima, jer bd to znaöilo ikraj sov^jets'ke radniclfco-seljaclke republike; in'dusMjalizacija ne sme da bude isfonsirana, nego u ofcvinu inogucnosti; trdba simanjiti birakratAju. 30. januara Staljjüin je Polilibiiroiu i Cenitralnoj konitriolnojj koma'siji podneo ilegalni opoziidioni letaik s izvestajem o juilsikom susretu izmedu Buharina i Kamemjeva i optiuzio Buharina za frafccionastvio. Buharin je odgovoriio diugoim i detaljno arguimentovanom krätdkoim cetokuipne StaIjfaove politike, »staljinskog rezima«, u Partiji, fcoji preti da lilfrvidira ,njenu lenjliraslfcu prinodu, kao i konstataciijom da je jedicni put za ozidtravlijenje Partije i obnavljamje lenijinske politüke uvazavanje Lenjinovog testamenta: smenjivanje Sta'lj'ina i njegovog generalnog sdkretarijata. S'ta'ljiin je zapanjeno ustutonuo za koraik i opet Buharlinu ponuidio polovlicinio pomirenje. Nadajuöi se da jos uvek mogu da dobijiu vediou u Centralnam kamitetu, Buharin, Rilkiov i Tomsiki su odbdli kompramis i 9. februara 1929. godine PolitbiiiHou podneli »p'latfonmu« sä svojim stavovima, trazeci da o njioj raspraVlja CK. Ponovili su napade na Stailjiiina: nestasica hrane je posledica pogresne agrarme pol'itiike i pnitiiska na seljialke, nasilna intduistrijalii^acija, u kojoj se ne vodii raöuna o realniim mogiuönüstima, vodi u pnopast, SSSR vodi pogresnu politilku i u Kominterni, na stetu medunarloidniag radiniokag po'fcreta, a Partiija o svemiu tome cuti jer je osalkacena, jer »o pitanjima partiijsfcog mikoivodtstva odluöuje samo jedan öovek« i sve je pod kontrolom »samo jednog, sve aiutoritativnijeg öoveika«.

U medluvremenu je Stalijiin one pomiirljive u Poli'tbtirou, Kalinjina, Kujbiseva i Rudzutaka, opet pridobio na svioju stranu. Pal'itbiro je odiucio da se izjava »desne trojice« u Centnalnom fcomitetu ne ra'z/miatra, a Boharinu je öak zabraniio da je procita na zasedanju CK jer »fkleveta Staljina i Partiju«. Taiko su generalni sekretar i Part'ija prvi put postali jedno te i sto, a kritilka na racun generalnog sekretara dkvaMfiifcovana je kao antipartij;slka delatnost, fra'kcionastvo i spletkarenje. Staljliin, kojd je najpre obecao da ce CK biti sazvan sto pre, odlagao je plenuim sve do 16. apri'la. A tada je nastupio pred dobro pripiremljenim auditoriijeni kome je, i sto se tiöe pdlika u celini, bilo stavljeno do ananja da je kucniuio cas cvrste nuike: uvodenje kartica za hieb, deportacdje privatniih trgovaca iz Moskve i drnge represivine mere govorili su da je NEP-u s njegovim privrednim i svaikojalkim dnugim liberalizmam kanaöno odzvooiilo. Gadinu dana ranije, za vreme kamipanje protiv anoniimne desrnice, Staljiin je govorio: »Neki Ijodi izlaz iz te s'ituaaije vide.. . u razvijanju i sirenlju kulaöke privrede... misle da sovjetska vlast moze istovreimeno da se oslanja na dve supirotstavljene klase — na klasu kulalka, cije ekonomsko nacelo je iskodiscavanje radnicke klase, i na klasu radmiika, cije ökonamsiko nacelo je uikiidanje svaifeog ilskorisöavanja. Hokus^pokus, vredan reakcionara.« Godinu dana kasnije Staljin je ponoviio ovu optuzlbu. Na april'slkom plenuimu 1929. godine an je u dugom referatu, objavljenom kod nas u majiu 1948. godine u knjiizi Pitanja lenjinizma, objas-niio svoje teze o »nuznom zaostravanju klasne borbe« u svetu i u svojoj zemlji. Prvo je napao Buharima kao predsedn'ilka Rorainterne zameniväi mu da nije bio dovoljno ostar u »boirbi prot'iv siodijaldemo'kratije« i nije do-woljno vodio racuna o »gvo>zdeno'j disciplinfi u koimunistiökim partijam-a«. »Volimo Buharina — ali istünu, ali Partliju, ali Kominternu volimo jos vise«, rökao je. Zatim je gövoriio o »izasilapljenosti i zbunjenosti Buharioove grupe«, o njenam »ineshvatanju imehanike klasne borbe u usloviiina dikitaibure proletarijata« jer, »klase se mogu uniätitii samo upornom iklasnom borbom koja je u uis'lovima diktatuire pndletarijata jos vise ogorcena nego sto je bila pre diiktatuire p,roiletarijata«. O Btihari-

234

235

novoj tezi da ce küa&na borba polalko popuätati jacanjem sovjetske vlas'ti, irekao je: »To nije nauka, to je nadni nauka.« Jer »u ilstoriji se jof§ nije desdJo da klase koje odümdiru, dobrovo'ljiio napuste scenu«. Upravo zato §to gube svaje pozioije, prinudene su da se Ibrane svim snagama, svim sredstvima. To je mehanilka zao&travanja klasne bonbe i otpora kapitallista u sadaSnjem istorijslkiom trenuHkiu. »Pitamje saveza sä osnovini seljaiökim masama« smatnalo se tirecom Buhaaninovom greSkom. »Za nas srednji seljak li£i na srednjeg seljalka, pitao je ovde Buhatrina, i odgavoräo dla je to pnosjak koji gJaduje. Raizome se da je takvo igüedamje na seiLjake u osnövi pogreßno.« Jer »öd dve osnovne Hase koje öine na§e dnuStvo, seljaci su klasa öija je privreda zasnovana na poivatnom vlasniiätvu i siteioj oxilbnoij iproüzvodmji«. Zato se »u seljaökim iredovima nuznio stvaraju kapitallisti. To znaöi da nam nilje potreban savez ®a seljacima po svaku cenu, vec siarno omaj savez koji ,se zasniva na borlbi sä kapiteüstickim ölemantima mectu seljaailma«. U pogledu NEP-a 'Buiharin je, navödno iioinio cetwtu gneäkiu, jer »NiEP ni u kom slucaju ne znaö poitpono sldbadnu tagav4niu, slobodnu igru cena na trzistiu. NEP je slolbodna trgovlüna u odredem-ian gnanicama, ,u icxiredendim okwinima, kojüma se obezibeduje iregulativna mlioga drzave na träiätiu«. Aiko »Biuharäin predlaze normaMzaciju tr2i§ta« & osiobadanje oena, prema Staljinu »ova cinjenica nedivosmisleno govori da je popojistio /pred ptritiskom ma!ogradainske stilfiije«. A (petu greskiu je Biihairin uöinio jer je bio protiv »IbrziQg razvojnog temipa naße dndustrije kaio kljuca za rekonstrukciju poljopri'vrede na osnovu kolektivizima«, §to je Ibilio »jedno öd inaj,viaizinijih pitanja u kojitna se ne slazemo«. SSgurno je u itotme bio izvor sivifa nesoiglasica, jer Stadijin je naumdo da novac za naghi iradiuistrijaliizaciju dobije talko §to ce paljopiiiviredi oduzeti akiumulacüju, a da M se to posUglo, tröba^lo je razv^astiti seljake i oterata ih u kolhoze i sovhoze milom illi silom. Buharin, Räkov i Tomislkä riiisu se sluffli ni sä prvim, ni sä drogiom i treöim. A Staüjin je na plenumu tvidlio dsa. pre nekoliko godina SSSR jo§ n'ije iianao onoguidnosti za »niasovnii pökret za kolhoze i sovhoze« alli da sada te miogucnosHi postoje i najavio je poöetalk razdoblja koje rnnogi istorföaii nazi-

vaju druigom boljäevtiäkom revolucijom: nagla industiüjaldzaci(ja i prinodna iköldktivizaoija. Zatim se Staljin obracuinao s Buharinom kao teoretiöarem. »Govori se da je Buhardin iteoreti<Sar nase ParMje.« »INairiavnio da je tooretäiöar, i to ne mali teoretißar«. Ali »trelbaJo ibi jo(§ da ,u£ä da bd postao ipravi marksöstiöki teoretiöar. iNeki se pozivaju na ipoznato pisma druga Lenjdna o Buhaiinu kao teortiöaru. Hajde da proiöitanio to pismo ... « I Staljin je stvarno procätao odlomak Se Lenjinovog testamenta — odlomalk koji se odnosd na Buharina, gde se na kraju kaäe da Biiharin «niikad nije proulöavao i, nüslitm, nüad mije potpuino shvatao dijalektiku«. Zataan je dodao: »Dakle, teoretiöar ibez dijialektike. Teoretiöar sholastiöar... I sami shvatate, dnugovi, da taikav teoretiCar jo§ moxa da uöi. A kada bi Buharin shvatio da jos" nilje sasvim iagraden teoretiöar i da jos mora da uöi, da je teoretiöar koji jos potpuino ne poznaje dijalektiku, a dijalefctilka je du§a ma^ksizma — kada bi to shvatio, bio bi sJfcromnijli, i Partilja bi öd toga imalla saimo korist. Ali nesreda je u tome §to Buhanin ne pati öd skrorrmositi«. Staljin je i te kako dobiro ffiskoristio vreme öd januara, dolk je jo£ nuldio Buharinu konnpromis, do apiila. Njegov aparat je tako dobro pi'ipreni'io apiiilski plenum da je Staljin mogao da citira deo iz Lenjinovog testamenta bez straha da bi nöko mogao da oitira dök>ve kojli se odnose na Staljina. »Obraäunlavaju<5i se sä Buharänom Staljin jo§ nije obavio sav posao. Okomio se i na Rikova. Poäto je Riilkov upozorawao OK na »straviöne teiäkode ikoje nas öekaju u obliasti paljoprivrede« i tvndio da je »centralna ideja petogodilänjeg plana porast produJktivnosti ljudskog rada«, Staljin je prvo positavio karaikteristiönu teoiiju o nekakvoj iklasnoj prodttükliifvinosti: »Da li je taiöno da je centralna ideja petogodi&njeg pl'anja u sovjetsikoj zemlji porasit produktävnosti rada? Ne, to nije taono. Nama, naravno, nije potröban bilo kakav porast produifctüvnosti Ijiiiidsikog nada. iNatma je potreban odreden porast produktävnosti Ijudslkog rada, i to taikav porast koji dbezbediuje sistemsJcu nadmod socijalistiökog sekitora nacionalne privrede nad ifcapitalisti£kiiin sektorom«. Zatim je dodao, 'da kad bi se sJuÄao Rikov, »to oie (bi bio petogodignji plan ne®o petogodisnja glupost«.

236

237

»Da Jii je Buharinova grupa svesna da je odustajaeje öd borbe protiv desne devijacije izdaja radniöke klase, izdaja revoluciije?« upiitao je Staijin u zavrsnom delu sviog dugog govora. »Stia ipostle svega toga znace bedne price o politiläkoj smrti trojioe cliamova Paläitlbiroa!« I daIje: »Ne, lilbenaMsitiickim blebetanjem o poildtickoj smrti necete uispetii da zastrasite Partiju. Partija zahteva öd •was da se odilueno boirite protiv desne devijacije... «, daikle pnotiv isvojih isopstvenih pogleda, »a ako to ne ucikiiite — i u tarn pogledu je poöela nova praksa. Buharin je i Cemtralnii komitet je Buhiarina ü »desnu opoziciju« osudüo sä sest sedmitna glasova; samio deset njih je bilo prot'iv i tri uzdrzana. Ipak o tome nista ruije objavljeno — i u tom pogledu je pocela nova praksa. Buharin je i dalje silavljen kao tearetiilöar iPairtije, izabran je fcao jedini poMitiöar u afcadömiju naiuka, oin i Rlikov isiu jos nekoilifco meseci ostalli na mestiima predsednika Internaaionale i pi-edsedlniilka vlalde, idoik misu ipostepeno üsti'snuti iz inukiOvodstva. Na narednoim ikongresu 1930. igodine Bu'hariin, Rikov i Toimslfci su jos izalbrani u CK, Rifcov cak i u Politbino. A na siledecem, odrzanom 1934. godine, Buharina nii formalno vi'se nije bilo u nullcovodstviu, a Rlikov i Tomslki su guraiuti medu kanididate za clanove CK. U martu 1938. godine Buharin i Rikov su optuzeni, proglaseni krivim i osudeni iia sm;rt streljanjem z'bqg siledeciih dela: »Pokusajii provoikacije radi sprecavanija Brest-Litovskog mira pocetfeom 1918. godine; zavera protiv Lenjina i dogovaranje s levim esenilma o hapsenju i ubistvu Lenjima, SitaIjiina, Svendliova u proleöe 1918. godine; pobuna levih esera u leto 1918. godiine s namerom da se oslabi i iznutra poidrlije Lenjinovo rukovodstvo; pofcusaji da se oboili partijisko nuikovodstvo za vreme Lenjinove bolesiti i posle nljegove sunrti; ödavanje drzavdih tajni i spijunaza za strane obavestajne slu^be; zlocinaöko ubistvo Kinova; säbötaze, diverziije, podmetanje bombi; zloöimaciko ubdistvo Menziimslkog, Kuljlbisova, Gorikog — svi ovi i slicni ziloöini izvr'sem su, kafeo se tvrdlo, tokom svih dvadeset godilia posle revoluoije uz siaradnju ili pod nukovodstvom Trockog, ZLnovjeva, Kamemjeva, Buhaniiiia, Rikova i nji'hovtiih pajtäsa — po nalogu stranih buirzoask'ih obavestajtüth siluzbi«. Tako pise u Kratkom kursu istorije VKP(b).

Treci iz ove grape, voida simdikata Tomtski, iizvr&io je samoubistvo u avguistu 1936. godine, za vreme prvog staljinslfcog procesa protiv Ziinovjeva, :Kamenjeva d ositalih; u to vreme ubila su se jos cetiri ugledna stara boljsevika. A komumisti u Sovjetskom Savezu, po Evropi i u svetiu ne samo sto su ucili iz »Kratkog kursa« i verovali mu, nego su kao jedino ispravne marksiistiöke stavove prihvatSii Staljiinove stavove, formirane 1929. goidine i kasnije sasvim mailo promenjene: na primer, o postrevoluoionarnom zaostravanju klasoe borbe koja se jacanjeim socijälistiökih snaga sve vise zaostrava; o industoijalkacd'jii na racun prelivanja sredätava iz polljopirivirede; o neizbeznöj prtiriiiidnoj kolektlMzaciji zemlje, jer je seilljaöka klasa dobrovöljno nece dati. Sve to je trebalo da bude jedina vazeca mar(kisistiäko4enjinisticka teonija i praiksa. Ima zemalja u kojima se ona zadrzala — sto dökazuje Pol Pot i ne samo on — sve do danasnjih dana. Svoje sopstvene poglede oa iklasmu bofbu posle revolucije i dnuge postavike sukaba Staljiin-Buiharin, mogle su da oblikuju samo one partije koje su imale dovoljno jak teoretski oslonac u sopstvenoj stvaralacikoj miisli i zivoj snazi, kao sto su jug-.'ovenska i italijanslka, ili one koje su se tofcom duzeg ilegalnog a zatim oslobodilaökog iü gradanslkog rata farmirale u snaznu nezavisnu politdiöku snaigu u svo'jolj zemllji, kalo sto su kineslka ili, opet, jugosiovenska. iNismo bez .razloga u ovoj glavi 'dosta opsirno opisali Stäljinove teze iz 1929. godine. lalko se njegovo gigantsifco pojedniostavljivanje damas lako moze prozreti, tada je bilo dovoijmo uverfjlivo te su u vreme kad se marksiistiäka misao mogla cuti samo iz Moslkve, s jedne strane näsele generaoije koimuinista, ddk su ga, s druge strane, ne bez zahvakiog zadovoljstva, kao legitimni mariksizam ozinacili svi militantnli protivnici komuniizma. Na kraju krajeva, ova odista gligantsika priimitiwizaoija najmamjje dve decenije se dksMuziwno predstaVljala kao legitämei mariksizam, a u svo[jdj domoVinii ovu legitimaciju u velikoj meri ima joä i danais. Zatoi se ne treba cuditd njenom velikom uticaju, kako nja kom uniisticiki pokret tako i na njegove proitivniiike.

238

239

Kolika promenia je uicinjenia u Sovjetskom Savezu, pofkazalo se pola godine posle upravo opisanih dogadaja, prilükam pnoslave Staljlinovog pedesetoig rodendana. U decemibnu 1929. godine »Pravda« je bila puna pozdravnih teiegrama, reöi upucenih sä proslava, govora u cast fStaljdina. Verovatno je isve madmasio kazahstansiki band po damenu Ozambul, 'koji je za »Pravdu« mapisao: »Staljin je dubljii ad akeana, visi öd Himalaja, sjajmijÜ öd sonca, on je ueitellj svemira«. Kaganovic je pisao da je Staljlinova uloga bila odredena uinapred, jo§ ddk je u prvo svitarije istorije Partije polozen kamen temeljac za buduci razvoj t orgamdzovane prve partiijislke gnupe. Ordzonikidze je pisao da je Lenjiin cenio iStaljina vise öd sviih ostailih druigova, da meäu njima mükada näje bilo nesuglasdca, da se öd ostailih razlilkuije po svojojj nepökolebivoj vemosti Lenjinu i veri u praMdiu. köja je sadirzana u komunistiökom pokretu. Vorosilov je pisao o Staljinovim vojmiökim siposobnostima, u^pesinia u odbrani Caricina, i konstatovao da je Stailjin uvek uimeo irspra'wio (da odredJi pravac glavnog udara pnotiv neipnijatelja. »Travda« je objavila ida je ihiljadama komuilista po kapitali'stiökim tamnicama Poljske, Italije i Madarske, suspelo da prokrijumöare Sestitke StaIjinu za njegov rodendan. Plaikati po celoj zemljS sla^ili su Staljiina kao ntaijboljeg medu oaajböljiima, koji eine stamene bataljione boljiseviöke gande. Caricin se u imedu'vremienu vec icetiri godine zvao Staljiingraid. Na geografskoj karti Sovjetskog Saveza ve<5 su se nalaziM i Staljiino, Staljiribad i Staljinogoinslk. Sad je Staljiinovo ime dodeljemo i posebno zasluzniim fabrikama, kolhozlima, slkolama, kasannama, elektranama. Deset godina iranije u Moisikvd je Lenjlinova pedesetogodisnjica pnosilavljena sikromnlim pnijemom u gradskiom koniiitetu, a kao jedini trag ostala je tanka brosura öd 30 strana; u njoj su §tampana secanja tadasnjih Lenjinovih ratnih dnugova na svog vodu, izrecena na toj prosilavi. I>a ilü bi Lenjin umeo <da iisJbegne takve slavospeve kakve su pevali Staljinu, da je pola godine kasnije doziveo svoju sezdesetogodisnjiou, pdtanje je koje ce ostati bez odgovora. Svojim öesto izra2enim otporom protiv takvih

stvari on bi to verovatmo uimeo. Staljin se tarne svalkako ndje protivio, u £emu su vecu ulogu sigurno igrali politicfci ciiljevi nego liöna tästina. »Istorijski atavfeam stare Moslkve je u njegovoj autoritannaj liönosti po!kazao zilavu zivotnu snagu«, piise o itome Sruvarin. iNe treba sumnjati da je Stal'jinov izvaniredni politiökii slluh vnkl'juiöivao i .raKuimevanije ovih vekov'no potajinih atavislfißkih s,klonos'ti Ruisdsje, pa je u svöjim politiäkim kalikulacijama umeo da svöjoj sredimi i vremenu ponudi i ono sto je, viie pödsvesno nego svesno, öd njega trazila i oöekivala. Ne treba zaboraviti da su Lenjin, Zinovjev, Kamenjev, Trocki, Buharin i dnuigi boljseviöki vodi u pocetku samii (usmeraviaild Staljina na polozaje na kojima se na kirajiu u Sovejitisikoim Savezu ustoliöio kao samodr2ac, naime u aidrainistraciju. Lenijiii zato sto mu je bio potreban sposoban i odan adminiistrativac, a ostali zato sto su kao revtolucionari na administrativnii rad u poöetiku gledali kao na nesto manje vredno, ne§to sto nije bilo dostojno baljiseviika, a kasnäije im se oicnlilo da Staljina sklanjaju öd politiökog odluöivan'ja daju<5i mu da se bavi beznacajnim 'aidministriranjem. Malo je venoviatoo 'da je iStaljdn 'rado prihvatdo birokratske zadatke, posto je odavno shvatio da kljuß za vlast u moskovskoj imperijd idirze adtm'inistracdja i birokratdja. Takode nije verovatno da se vec pocetkom dvadesetih godina odluöio za samodrzarvlje, svoje sopstveno, da bi zatüm äistematslki stvarao saveze öas sä levim cas sä desnlima, kalko bi cas pomoou jednih öas pomoöu drugih sä vrha vlasti poslklanjao i jedne i dnug te naiposletku zaVladao sam — kao äto se to kasnije, u retrospdktiivi, cinilo Trodkom i druigima. Naprotiv, proucavanje tdka dogadaja p'dkazuje da je Staljin u pocetfcu bio odan vöjndlk revölucije, potpuno veran Lenjinu, zbog cega ga je Lenjin toldiko dugo cenio, da je posile Lenjintove smrtä jos uvek verovao da je kolelktivno rufeovodstvo potrebno i mogude, i telk u zimu 1927/28. odlucio da sam zauzme LenjinoyojmesJto. Sasvim je pritrodno da je za to iskoriisUio sve ono sto je imao piri ruci: partäjsku admin'istraciju i birakrati|ju. Prliwedu i vojs'ku nije mogao da iskoristi jer nije imao dovöljno uticaja na njdh. Sitaljiniov glavnii stab u toni poslu, naiime uzimaju vlasiti pomoou partij'sike admdtnistracSje i birdkratije, bio je

240

241

Sekretariat, kasmje Generalku Sekretariat Centralnog komiteta, a u njegotvom okvdiru Staljinov »ilegalnd« kabinet. Ovu instituciju i injeno delovamje detaljno opisuje dr Marjan Brfttovsek u svojoj fcnjizi Staljinov termidor. U maiju 1919. gadine u Sekretarijaitu CK bilo je 30 zaposlenih, u aprilu 1920. godiöe bilo ifa je 150 a u imartu 1921. godine vec 602, kojiima treiba dodati jos 140 Ijudi za dbezbedenje i kuirirske poslove. Kada je godinu dana kasnije Staljin postao generälnii sekratar, poceo je da stvara cvrst aparat koji je u pocetku imao jedino zadatalk da oirgamzadiono i tehnicki sprovodi zaklrjiuclke Politbinoa i drugih partijisikiih rukoivodstava. Tafco se ma mjega gledalo jos ndfcoliko godina kasnije, kada je zlbog raznovirsnositd zadatalka koiji su mu bili povereni, StaUjinov aparat pustio svoje pipfce u sve oblasti drustvenog ziviota i tinie automatslki dobio mnogo vedi uticaj nego sto se mislilo. Da bi uspesno vodio Genera'lni sökretarijat po metodima koje je smatrao piiikladniin, naime centrafaovaino i cvrstom irukom, Staljin je 1929. godine osnovao svoj lißni sekretanijiat, odnosno — kalko ga je maziiviala »opozicija« — lilegalni ikabinet. U tom kabünetu su iradili sposobiii Ij-udi kao sto su ibälli Poskiriebiisev, koga je Hruisöov na XX kniqgresu nazvao »najverniijii Staljän^ov pas«, i buduce vode kao sto siu bili Jezov i Maljenkov. To telo je kasnije 'dobiilo legailne üunkcije ii l'egalaii naaiv »'Sekretariijat drugaiStaljiina«. Britovsök smatra da je idöju za taj svöj licni käbinet Stalljin dobio öd Nifcolaja I, koji je »posle ustanka dekabrista, razocaran dvorjanima kao svojlini glavnim osloncem, adliuöio 'da se osloani na birobratäju. Osnovao ije licou kiancelariju njegowog carskög Velicainstva' koja je imala cetiri odeljenja. Najvaznijli su bili prvo i trece odeljemje, u koijima je biillo 'koncentrisanio ruikovodstvo politiöke poiliciije i zandatrmeiriije. Slicno je Stal'jiin, razocaran stariim boJjseviciirna, odluöio ida dh unli'sti ne samo u poliiitickom nego i fiziökom smiislu. U tarne se oslonio na nov« partij'sku binokratiju famationo piri^LTzemih Ijudi. Za izibotr novih kadrova bila su zaduzena 'dva clana Staljioovog unuträsnj0g ikabineta, Jezov i Maljenifcov.« BrütoviSek dalje pise: »Svi zaikljucoi Seikretarijiatia CK, Ptoitbiroa, Orgaeizacionog biroa, Plenuma CK, kao i zafco-

ni Vrhovnog sovjeta SSSR, usvojeni su tök posle prethodnog razrnatranija i overavanja u Sekretär!jatu druga StaIjiina. U 'tomi odelljenju unutrasnjeg Staljänovog kabineta sedeo je Stab visoikoikvalifdlfcovaniih öinovnika — struönjaka za unutrasüju i spoljmu politiku. Takva je bila fiziononiija ,prvog odeljenja' Stäljimove licne kiancelarije. Staljiinovo 'trece ode'ljenje', specijalni sdfctor CK za koji nema poredenja u istoiiji, bio je podreden neposiredno Pos'fcrebisevu. U sustini je to bila licna Staljinova pdlitiöka polioija. Iz leg odeljenja su potdkla tri buiduca ministra sovjetske drzavne beabedmostii: Aballcumov, Merlkulov i Sjerov, kao i ;sef MVD Kruglov«. Specijalni söktor je bio, dafole, Staljinova posebna poMtic%o-tbezbednosna policija, koja nije bila podredena opstoj drzavraoj pofciji. Konitrolisao je näjvise rukovoidioce Partlije, vlade, anmiije, pa cäk i samu policiju, NKVD. Imao je sopstvenu obavestajmu mrezu, öd mesnih preko oblasnih do centralnih komiiteta republika. Vodio je personalnu eviidenoiiju o svim partijislkim funikcionerima. Kontrölisao je liönu korespondenciju najvisih predstavriika drzave i Partije. Komtroltisiao je li rükovodstva dirugih partiija i Komioraterne. U torn sektoru su, naravno, pripremljene i sve Staljinove öiistke. »Upraznjena mesta su odmah zauziimald novi Ijudi iz kadroväkog sektora, kolji je prvo voddo Jezov, a za aij'kn Maljerafcov. Posle isvega toga nije biilo codeo sto su naTodnii koimesarii drhtali pred 'tehrniäkini saradnioima CK' Tovstuhom i Poskrebisevim, a clanovi CK poltronisaili Jeravu i Maljenikovu«, kaze Britovsek.

Godina 1929. bila je prva godina petöletke. Ubrzo su ona i sve ostale nazvane »Staljinove petöletke«. Kada su sredinom dvadesetih godina, za vreme NEP-a, indeksi porasta prokvodnje u S'SSR pokaizali stopu porasta öd 20 do 30 odsto goidäsnje, to je bilo tek obnavljanje proizvodnje öd pire prvog svetskog rata. Tada se u Politbirou rasipravljalo o stopiama rasta koje ce se postizaiti posto se dostigne predratna proizvodnja. Zinovjev, Kaimenjev i Trockj su govoirilii o sitopamia öd nesto iispod 20 odsto, a Staljin lim se smejiao twdeöi dia propagiraju

242

243

l

l

»fantastiänd plan superinduistirijalizacije« jer su izgubdli realno tlo pod nogama. U novembru 1929. goddine — predratna proizvodnja je dostignuta godinu dlana raniije — Staljtin je govordo da »ce ove godine proizvodmija velJke industrije porasti vec za 32 odsto, a samo pmoizvodnrja teäke industrije za 46 odsto. Na XVI kongresu julla 1930. godine rekao je da je induistrija dobSla direktivu da u toj godini poveca prolizvodnju ea 50 odsto. To, eemu se pet godina ranije smejao i sto je nazvao fantastiönom soiperindustriijalizadijom, sada je vi'se nego udvosirrucio. U februanu 1931. goidiine irekao je akupljenam privrednidima: »Porast industrdjsike prodzvodnje 1930. godine stvamo je iznosio samo 25 odsto«. Verovatno je i ta difra bila nesto vißa öd stvarno postignutih rezultata. Govoiüo je: »Ljudi ponelkaid pitaiju da H ne bismo mogi malo da usponiino temipo, zauistavimo kretanje. Ne, ne mozemo, dnugovi! Usporiti temipo — to znaci zaostati. One fcqji zaostaju, dnugi bilju. A mi necemo da nas neko biije. Ne, necemo! Istoruja Stare Rusije, izmedu ostalog, bila je i u tome da su je neprestano tukli zbog zaostalosti. Tukli su je momgolsifci kamovi. Tukli su je turski begovi. Tuifcli siu je svedsfki feudalci. Tulkli su je poljsko-litvainäki paoovi. Tuifcli su je engleäko-franouslki kapitalsti. Tiukli su je jiap'an'siki plemlidi. Tukli su je sv;i — zbog njene zaostailösti. Zaostali smo za naprednim zeonljama za pedeset, sto godina. Taj manjak moramo nadoikoadlki za deset godina. Mozemo da biramo: hocemo li to postici ili cemo dozvoliti da nas satru«. Sto^se tice tog poslednjeg ili-ili, nacistiöka Hitlerova Nemaöka, pracena englesko-francuskom politikom, morala je da izazove nov svetslfci rat, da bi däla Staljinu za pravo. Ali sto godina se ipalk ne moze nadöfcnaditi za deset godina. SSR je 1928. godine proizveo tri i po miliona tona sirovog celika. Prema predvidartjima prve petoletike, trebalo je da 1933. godine proizvede deset miliona tona, a Staljin je na XVI kongresu 1930. godine rekao da »moramo po svaku cenu vec 1932. godine ostvariti proiztvodnju öd 17 miliona tona«. Toj cifri se proizvodnja celiilka u SSSR priblizila tek 1941. godine. Svaka racunica kaiko bi se priweda Sovjetsfcog Saveza razvdjala neikiim drugim, nestaljänisticikim putem, jeste

beskorisno nagadanje. Pro forana fakture ovde ne znace nista. Karakteristlilke sovjetsike privredne politike Staljin je svojim privredndcima 1931. godine oväko opisao: »Vreme je da napustimo jälovo stanoviste da ne treba da se mesamo u proizvodnju. Vreme je da zauzmemo drugi, novi stav koji viise odgovara nasem sadasnjem razdöblju: stav da se treba niesati u sve. Kazu da je teslko savladati tehriiku. Nije tacno! Nema tih tvrdava koje boljsevici ne mogu da zauzimu. To sto je sä stanovüsta izgradnje najvaznije, mi smo vec obavi'M. Preostaje nam samo mamji deo: prouöiti tehnilku, ovladati nauikom. A kada i to postlgnemo, dostici cemo taikav tempo, o kakvom se sad ne usudujemo ni da sanjamo. A postiöi cemo to samo äko budemo imali cvrstu vol'ju!« Zatim je rekao da ce za deset godina nadoknaditi razliku koja ih deli öd razvijenih kapitalisitiokih zemalja. »Cvrsta vülja!« i »Nema tih tvrdava koje boljsevici ne mogu da zauzmu« postale su parole, ispisane na bezbroj gradilista po celoj zemlji. Privlaöile su strane komuniste, inzenjere i tehnicare fcoji su dolazili da pomognu prvoj zemlji socijalizma u svetu. Visile su i po barakama logora, gde su politicki zatvorenidi zajedno sä nekoliko miliona razvlasceniih kulaka, gradili kanale i u sibirskom ledu otvarald nove rudniike. »Cvtrsita volja« i »Nema tih tvrdava« — voluotarizam umesto privredivanja i Propaganda uimesto stimulacije s rastucim blagostanjem — toliko su duboko prodrli u osnove sovjetslkog privredinog siistema da su se vise ili maöje odrzali sve do danas, i ne s»anuo tamo nego i u nekim drugim zamljama gde je postavljen veld'ki cilj naglog industrijiskog razvoja prema uzorima, prvi put oprobaniim u SoVjetskom Savezu za vreme »stäljdnistdckih petoletki«. Sa pocetkom prve petoletke podudara se i nagla prinudna kolelktivizacdija poljoprivrede u SSSR. Staljin je jos u aprilu 1929. godine govorio o poistepenoj kolektivizadilji i podrzavanju indMduälne poljoprivrede siromasnih i srednjih seljalka, da bi vec u decembru iste godine konistatovao da »mase siromasnih i srednjiih seljaka ostvaruju opstu kolektivizaoiju« i »vidite kakva preraspodela klasnih snaga se kod nas desila u poslednje vreme«. Zatim je pozvao: »Sad mozemo da kre-

244

245

nemo u odluöujucu ofanzivu protftv kulastva, savladamo njegov otpor i likvidiramo ga kao klasu, a nijegovu pnoizvodnju nadoknadimo proizvodnjom kolhoza i sovhoza«. A za to »treba u otvorenoj borbi slomitii otpor te klase i oduzeti joj proizvodne izvore njene egzrstencije i razvoja«. Kako je to teklo, saopstava nam I. Dojcer, koji je u tom kriticnom periodu putovao po Rusiji i Ukrajdni. Seca se, kao da je bilo juce, potresnog opisa kolektivizaoije koji je u vozu na putu iz Moskve u Harkov öuo öd slucajnog saputnika, inace pulkovnika GPU. Puifcovnik je bio psihiöki potpuno slomljen öd toga sto je u to vreme dozivljavao na selu. »Ja sam stari boljsevik«, rekao je gotovo mucaijuci. »Radio sam u ilegalnom pakretu protiiv cara, zatim sam se borio u gradansikom ratu. Zar sam sve to ömio da bi danas morao da opkoljavam sela masinkama i svojim ljudima naredujem da pucaju bezobzirno po gomilama seljaika? Ne, niisam se za to borio!« Ne samo öko dva miliona kulaika, sä clanovima nj'ihovih porodica oko osam do deset imiliona ljudi, vec gotovo ceslofcupno seljaöko stanownistvo SSSR pobunilo se pnotiv koldktivizacije. Posto su im uzeli svu zemlju i sve sto su imali, kulaoima uopste nisu dozvoliili da udu u kolhoze. Aili isredinji i imali iseljaci, ifcojima je to bilo dopusteno, nisu bili odusevljeni »novom perspektivom — da udu u kolhoze i uzddgnu se iz siromastva na siroiki put piriwednog prosperiteta«. Na XVII ikongresu 1934. godine Staljiiin je naveo nekolifco interesantniih brojki iz godina koleiktivizacije poljoprivrede. Ptroizvodnja zitairica je opala öd 835 miliona centi u 1930. godinü na 695 u 1931. godini i 699 u 1932. godini. Praizvodnja secerne repe öd 140 miliona centi u 1930. godinii na 120 u 1931. godini i 66 u 1932. godini. Zatim je konstatovao: »Iz ove tabele se vidi da je u godinama najveceg razmaha reorganizacije poljoprivrede — 1931. i 1932. godine — zabelezen najveci pad u ptroizvodnji zitarioa. Tamo gde se reorgariizadija poljop'rivrede odvijala sporijiim tempom, proizvodnja lana i pamuika gotovo da i nije tnpela... « Zatim je dodao: »Razdoblje reorganizacije bilo je najboilnije u stocarstvu«, i naveo je tabelu koju prenosimo u celini.

Brojno stanje stoke u SSSR u miliona glava 1916. 1929. 1930. 1931. 1932. 1933. 16,6 19,6 26,2 30,2 34,0 35,1 koraji 38,6 40,7 47,9 52,5 68,1 58,9 goveda ovce ii 50,6 52,1 77,7 115,2 147,2 108,8 koze 12.2 11,6 14,4 13,6 20,3 20,9 svinje Krivicu za ovaj katastrofalni pad stocnog fonda Staljin je pripisiao »snaznoj fculaökoj agitaciji za ipokolj stoke koja je u godinama reorganizacije naisla na povoljan odjeik«. Naveo je i brojke o razvoju kole!ktivizacije tih godina. 1929. 1930. 1931. 1932. 1933. broj kolhoza 57,0 85,9 211,1 211,0 224,5 u hiljadama procenat kolelktivizacije iseoskih 3,9 23,6 52,7 61,5 65,0 gazdinstava »To znaci da su kolhozi defänitiwio i zauvek j: konstatovao je. Iz drugih tabela koje je navodio, zanimIjivi su podaci o porastu broja träktora, kojih je 1929. godine u SSSR bilo svega 34900. Godine 1930. njihov broj se povecao na 72 100, 1931. godine na 125 300, 1932. godine na 148 500, a 1933. godine cäk na 204.100. Kombajna je na sovhozima 1930. godine bilo l 700, 1931. godiine 6300, 1932. godine 11 900, a 1933. godine 13500. Ti isti sovhozi su, sto je zanimljiivo, 1930. godine imali 2 100 teretnih automobila, 1931. godine 3700, 1932. godine 6 200, a 1933. godine 10 900. »Cinjenüce govore da su se nasi sovjetsfci seljaci fconacno otismuli öd oballa kapitalizma i zajedno s radniökom klasom zaplovili sooijalizmu u susret«, profcomentariisao je te brojke Staljin. Nista nije rekao o tome kaikvu cenu u Ijudslkim zivotima je placalo selo u »razdoblju reorganizacije poljoprivirede«. Ona je bila dvostoulka: odvodenje seljaka u radne koncentracione logore na visokom severu i razna velika gradilista, i glad u godinama öd 1930. do 1933, koja je bila gora öd one prethodne u godinama 1920/21. Tacnih podataka o tome nema. A!ko postoje u sovjets-kim arhivima, doisad nisu objavljend i nisu dostuipni. S

246

247

vremena na vreme iz lokalnih novina moglo se izmedu redova saznati o pojedinimn delicima straviöne slike raseIjavanja sela. Reeimo. 1933. goditne se u Rostovu saznailo za depoirtaciju oko 50 000 kubanskih kozaka, tri cele »stanice«, do poslednje duse. Ljudi kojd su se time bavili fcazu da je iseljeno najmamje pet miliona seljaka. Prema ndfcim podacima, saimo 1931. godine iseljeno je cetiri do pet miliona Ijudi. Drugi opet, tvrde da je u godinama 1929/30. iiseljeno dva miliiona, i tako dalje. Mozda je negde taßno zabelezeno, koliko tih nesrecniiika je pomrlo po sumama i ostalo u ledu visokog severa — ali kao sto smo rekli, podaci o tarne nisu dostupmi. Istp vazi i za glad. Prema Prokopovdeevoj Privrednoj istoriji SSSR glad je u 1933. i 1934. godini uzdla devet miliona zivota. Prema Cemberlenu, glad je 1932. i 1933. godine »harala u velikom deliu Uikrajine, u sevemom Kavkazu, duz srednjeg i donijeg toka Volge i u Kazahstanu. Pogodena podrucja imala su uktupno 50 do 60 miliona stanovnika. Snirtnost je medu izgladnelima bila oko 10 proceoata«. Antonov-Ovsejenlko navodi nepotp»une brojke iz sovjetskih izvora; na osmovu toga moze se, mada dosta nepouadano, zaikljaiciti o konacniim ciframa. U casopisu »Pitanja istorije KP Sovjetskog Saveza« pre neköliko godina je objavljeno da je u razdobljiu »likvidacije kulalka kao klase«, 1930. gadine iseljeno 115200 parodica a 1931. godine 265 800 porodica, dakle u ove dve godine ukupno 381 000 porodica, koje su, käko se smatra, imale najmanje po pet clanova; daikle, samo u ove dve godine to je b'ilo l 905 000 Ijudi, silom odvedenih iz njihovih domova. Koliko ih je Mio u 1932. i 1933. godini, kada se kolektivizacija posle kratkog predaha nastavila jos vecom snagom, mozemo samo da nagadamo, ali sigorno ih je bilo niajimanje jo§ toiliiiko. Piiema ovim racunicama, izmedu 1929. i 1930. goidline deportovano je oajimainje cetiii aniiliiona seljaka. Podatke o zrtvama gladi raöuna Antonov-Ovsejerako za Ukrajinu prema monografiiji Gosulova i Grigorijana Stanovnistvo SSSR, objavljenoj 1969. gadine. Prema ovim podaoiima, Ukrajina je 1926. godine limak 31,2 müffiioina stanovnika, a 1939. godine samo jois 28,1 miliona stanovnika, daikle tri miliona manje. Smatra se da je prirodni prira§taj bio prilicno nizak, po dva odsto godisnje, öd-

nosno devet miliona za ovih 14 godina. Taiko u tom razdoblju dolazi do manjika öd 12 miliona Ukrajänaca. Uz taifcve zirtve je Staljin sprovodio svoju »drugu revoliucdju«. Ko je posmatrao samo njene spolja vidljiive rezuitate, imao je sta da vidi. lodustrijski igigantti: Dnjeprostroj, Magnitostiroj, Kjuznjedkstroij ( Cöljabstroj, Uraknasstroj, Uralsko-ikuzlbes'kli metaliurski komibinat. Nova petrolejsika industrlija u urals:koj oblasti, Baskirijii, Kaziahstanu; nova iindustrija: masdnia alatljlke, automobilska industrija, industraja itralktora, hemijiska inidiustrija, aviioni, turbine i generatoirii, isinteticiki kaoouk, azot, vestacka vlakna. U <dotle nenasöljeoini predelima nicali su Andustrijsfci fcombiiiniatii i uz njih veliki novi gradovi. Posebno istraäivanje zasluzuje raspdlozeöje kojim su Rusija i ceo Sovjetslki Savez priimali ovaij fcruipan koralk napred, ikoji je kao oluja tutajao zemlijom i uz ogromne zrtve izazvao' i neiizmerino oidu'sevljenlje d spremnost na odricanja. Bez podräke odozgo, cak uz otpor svoije neposredne sredine, neifci radnic'i siu pocell da traze mO'gucnosti i puteve za vecu proiKvodnju. Masa »udarnilka« u raznim oblastima, na gradilistima, na poljima, u rudnicima, sumama, bila je prethodnica »stahanovsikoig pokreta« ikoji je zapravo poceo 1935. godine, kada je rudar u Donbasu Aleksej Stahanov u saimo jednoj smeni, tacniije za pet sati i cetrdeset pet minuta, sä dva pomocnika iskopao sto dve tone uglja: cetrnaesit puta vise öd utvrdene norme. Stahanov je morao da se »pravda ne saimo pred nekim oinovnicima u adm'inistracijii, nego i pred radnioima koji su mu se podismevali i zamerali mu novotarije. Busigin je zbog novatorstva umalo izgubio posao u fabrici. Musinski, strugar u Arhangelsku, fcrisom je, bez znarija privredne OTiganizaciije, bez znanja predradnika, prebaclivao noirme«, ispricao je sam Staljin na Konferenci'ji stahanovaca u novembru 1935. godine. Taj pokret je, naravno, imao i svoje lose strane. Da bi ositvarili relkoirdnu proizvodnju, sto je postalo moda, u nedostatku loikomotiva prikljuöili bi na jodnu lokomotivu tri-cetiri puta vise vagona nego sto je nonmalno mogla da vuce; prilagodi'li bi sav saobracaj »rekorderskom« vozu i time napravili veliku zbrku, tafco bi na kraju ostvarili manjii uikupni promet a ponekad unistili i lokomotivu.

248

249

Takmicenija izmedu fabriuka i kölhoza, pa i izmedu pojedinaca, organizovana su kao völike drustvene piiredbe: unapred odredenog dana zidar bi, na primer, sä dva pomocnilka obonio dotada&nji zlidarski rekord u prisustvu novinara, iiotorepartera i filmskih kamera. Zatim bi dobio prelaznu zastavdcu, o njemu bi pisale novine, priikaziviale ga filmsike novösti, dosao 'bii ido boilje plate, ve6eg s/tana i prava na odmor u nekom ornomorsikom letovai'is'tu. Buöna i primitrvna Propaganda narusila je ugled stahanovaca i celofcuipnog udairnickog poikreta. No, sam po sebi an je bio odraz raispolozenja fcojim je pre svega mlada generacijia fcrenoila da asvaja niova rudna bogatstva, novu plodnu zemljiu, novu industriju, verujuci "u anovQg ooveka«. A tej novd öovek bio je duboko razdvojen. S jedme strane je velicao revoluciju, a s dringe odbijao slöbodarsiko misljenyje böljseviöke stare garde i sve dnuge »sanjarije«, »nered«, »nedäisoipiiniu«. Staijin i njegova pdliitika imali su nesumnljlivu podrs>ku dobrog dela stanovmistva, a pre svega novog vodeceg slqja. Gvozdena disoiplina i slepa poslusnost postale su nove boljiseviöke vriine. Slöboda vise nije bila vazna, moglo joj se cak i podsmevati: zajed•no sä svim ostalim »sanjarijama« izumrece u novom drustvu, kome taikve »gradaoslke sentimentalnosti« vise nisu potrebne.

Gradivo za qpis Staljinovog liönog zivota u to vreme moze se prikupiiti iz ndkoliiko svedocenija. Unapred je jasno da an nije bio öovek koji se lako moze shvatiti. Znamo i to da nifco nije mogao da govori o njemiu celovito, o svim stranama njegovog zivota, jer riiko nije bio uz njega, kako u teäfcim tako i u pobedonotsniim trenucima, kaiko 'kod kuce tako i u kancelarijii, kako -u trenueiima dolk je parafiirao besikonäcne spiskove na snurt osudenih, tako i u casovima opustenosti. Zato je svaiki> taikav polkusalj riskantan. Ne moze se garantovati da ce se uz sav trud da se bude objöktivan, dati verna i taöna slika. O Staljinu — sto je retkost za coveka koji je u toli'kikn razmerama uticao na svoju zemilju i sav svet — imamo

svedocenja iz najuzeg porodicnog knuga. Svedok, njegova cerka Svetlana, na zalost, •veoima je nepoüzdan. U n'jenim opisima oca strasna mirznja preplice se sä snaznim osecanjem krivice jer nije bila sposobna za normalan odnos cerke i ooa, za sta, mairavno, miije bio sposoban ini Staljin. Iz ovog osecanja krivice proizlazi potreba da se sä svoje strane dolkaze ljubav, a s druge strane nov izvor mrznje jer je Svetlana opterecena krMcom ne zbog svog, nego i zbog ocevog ophodenja i odnosa prema njoj. Vrednost Svetlaniinih secanja na Staljina dodatoo smanjuje odsustvo naipora da bude objektivna, i onda kad je taj napor mogla da ucini. Kako je njen misaoni svet (kao i realnOiSt u kojoj je zivela) bio razapet izmedu krajnosti, vatre i vode, pakla i neba, suprotnosti takvih razmera koje Ijodslki duh tesifco moze da podnese bez veoih trajnih ostecen/ja, Staljinova cerfca a priiori nije mogla da bude pravi i pouadani svedok, upnkos robusnosti koju je bila nas'ledila o>d oca, jer po majci je — suprotnosti se privlace — mo'gla da dobije suprotne osöbine. Drugo svedocenje iz »naj^uzeg kruga« slüka ga kao politiökog i jawiog öoveika; misli se, näkne, na secanja Nikite Sergejewica Hruscova. Za ova secanja jos nije dokazano, iaiko su objavlljena na Zapadu vec 1970. godine, da ih je zaista napisao N. S. Hruscov. Hrusöov je javmo deinanitovao da ih je on poslao na Zapad, all nije se odrekao njihovog autorstva i nije poricao da je pisao memoare. Protiv pretpostavke da je on doista autor knijge Hrusöov se seca govori samo jedno, naime: u knjizi nije citiram ni jedan jedini dokument. To bi bili prvi memoari jednog drzavniba bez citata iz dokuimenata. A u imetodima politiökog rada kojii vaze u Sovjetsfeoim Savezu öd iziuzetnog znacaja su posebno interni partiJBki dokumeniti. U njih je ulozen ogroman truid, u nijima su zapisani svi znacaij'niji preakreti u politiiäko'j istoriji zemlje, u njima se odrzavaju i liicne sudbime videniih ljudi koji su u odredenim razdobljima bili nosiooi odredenih drustvenih i politiökih teznji i oirijentacija. Najiviisi ru(ko>vodioci uvek licno ucestvuju u izradi taikvih dokiimenata, i Hruscov je to cinio. Deluje gotovo nemoiguce da naki drzavnilk iz kruga drzava »realnog sooijalizma« napise memoare a da se za opis pojedinih politiäkih dogadaja ne posluzi precizno doteiraöim i promisljenim formullaoijama iz programa i rezolucija, u öijoj je izradi i sam ucestvovao.

250

251

Ali fcod Hrusöova je sve moguce: i da u oktobru 1960. godine slkine cipelu i lupa njome po govomieii Generakie skiupstine Ujedinjenih nadija — i da kao petnzioner izmedu 1965. i 1969. godine na magnetofonsku traku snima secanja koja treba da budu zivopiscniija öd uobicajene rnemoarsfce Mterature u SSSR-u koja gloriifikuje, a dnukcija i öd Cercilovih i De Golovih memoara, dafcle bez citata i istorfij'sfkih ddkumenata. Mozda je najverovatnija teza da je nefco posle dugotrajnog i upornog prikupljanja svega onog sto je Hruscov u svojoj zemlji i u inostranstviu javno govorio, poflupiivatno ispricao, napiisao i objavio — sastavio vestiu montazu koja se cita kao secanja N. S. Hrusoova. O dogadajkna, koje bi trebalo sada po redu opisati i köji su se däsavali u iStaljinovoj parodici u novembru 1932. godine, ni jedan öd ova dva svedoka ne (miOigu reöi ronoigo. Svetlana, rodena 1925. godine, toga se seca samo kao dete. Hnuscov, tih godina ubedeni stäljitnist, pa cak i Staljinov miljenik, postaviljen je 1931. godine za partijskog seikretara u najznacajnijem moskovisikom rejonu, Krasnaji Presnjji. Godine 1932. poistavljen je za dnigog seikretara möskovskog komliteta, a zatim, poäto se 1934. godioe pokazao dobro prdlilkom izgradnje mos'kovske podzemne zeleznice i bio odlikovan Redom Lenljima, 1935. preuzäma rokovodstvo mosskovske partijs'ke organiizacije. Godine 1932. jos nije spadao u Staljinov uzi krug, zato o tim dogadajiinia ne moze da svedoci nqposredno. Ipak je pre toga vec dobro poznavao Staljiinoviu drugu zenu Nadezdu Allilujevu: 9. novembra 1932. godine izvrsila je samoubistvo. Hrusöov je upoznao Nadezdu kao sekretar partijsike orgamizacije na IndustriJBikoj akademiji u Moskvi. Ova akademija bila je 1930. godine u rulkama Buharinoviih pristalica i Hjrusöov se veoma angazovao da u tadasinjem sulkobia izmedu Staljinove srednije linije i B'uharinoive »idesinice« pobedi Staljin. Hrusöov pi'se o NadeMi: »Nadezda Sergejevna i ja biili smo skölslkd idirugovi. Studirala je teikstilnu hemiju i specijälizovala se za vestaöka vlakna. Bila je medu organizatorima partijske celije i kao sdkretar partijiske organizacije redovmo sam se vidao s njorn. U tom svojstvu sam morao da joj dajem uputstva, a znam da je kod kuce Staljiinu pricala o meni.

Nade^da Sergejevtna niikada nije zloupotrebljavala svoj odnos sä Staljinom. Nisu cak svi ni znali da je Staljinova zena. Zväli su je Alilujeva, nista vise. Privilegije koje su joj pripadale kao Staljinovoj ,supruzii, nijefco>iistiila.Nikada se öd Krem'lja dio Akademije nije dovezla kolima, uvek je dolazila tramvajem. Ni po cemu se nije razlikovala öd ostalih studenata. Bilo je veoma muidiro öd nje sto nije isticala svoju bliskost sä covekom koga su, kako njegovi politiciki prijatdlji taiko i neprijatelji, s.matrali velikitm. U to vreme sam je zvao Nada. Kasnije smo joj govorili NadeMa Sergejevna. Telk kad sam poceo da radim u Mosikovskom grads'kom komitetu i bio cesto pozivan kod Staljinovih na rucak, shvatio sam koliko je detaljno Nada obaveätavala Staljina o mom radu na Industrijskoj aikademiji i o borbi za generalnu liniju. Poaaekad bi nie StaIjiin podsetio na dogadaje ikoje isam ja odavno vec bio zaboravio. Cesto sam se pitao: ka;ko to da se tebi nije nista desilo? Poznata je ciujeniica da sam uvek bio odan Partiji. Ali drugovi koji su bili likvidirani, takode su bili odani Partiji, i oni su se, takode, zalagali za Staljinovu generalnu liniju. Zästo sam ja bio posteden njihove sudbine? Mislim da su tome doprinele i Nadime price, koje su oblikovale Staljiieov odnos prema meni. Ja to nazivam srecom na lutriji. Time sto me Staljin upoznao kroz Nadine oci, dobio sam glavni zgoditak. Umiia je pod lajanstveniim okolnostima. Bez obzira kako je urmia, jedno je sigUirno: umrla je zbog neceg sto je ucinio Staljin, i Svetlanka je morala da zna za to. KruMa je cak prica da ju je ubio Staljin. Prema drugoj verziji, koja mi se öini verovataijom, Nada se ubila sama jer je povreden bio njen zenski ponos. Svetlana je sigumo nesto znala o Simrti svoje majke i zato je toliko patila.« To sto je ispricaila, i Svetlana je saznala öd drugih, prlilicno pouzdanih svedöka. »Mamiina sestra, Ana Sergejevna, pricala mi je ne tako davno (Svetlana je, kafco sama kaze, svojih Dvadeset pisama prijatelju, odakle je i ovaj citat, pisäla u leto 1963. godine, präm. ajutor.) da se mama posilednljih godina svog ziivota cesto bavila mislju da se razvede öd oca. Ana Sergejevna nije prestala da ponavija da je majka uz oca ziivdla kao mucenica, da se otac prema njoj ponasao preko

252

253

svake mere grubo, surovo i bezosecajno, sto je mamu, koja ga je duboko volela, veoma bolelo. Vec 1926. godiine, kad mi je bilo tek sest meseci, roditelji su se iz nekog razloga posvadali i majlka je sä mnom, bratoin i negovateljicom otputovala u Lenjingrad kod dede, cvrsto reisena da se vi'se ne wati. Htela je da taimo, u Lenjingradu, potrazi posao i pocne da stvara samostalnu, nezavisou egziistenciju. Do svade je doslo zbog oceve surovosti: povod je bio beznacajan, all u njoj se vec bilo nakupilo gorcine. Ipaik, kriza je prosla. Möja negovateljiea mi je prieala da je otac zvao iz Moslkve i hteo da dode u Lenjingrad da se pomiri s mamoni i odvede nas kuci. Mama mu je preko telefiona odgovorila (ne bez zlobe): ,Zasto ti da se voziS, to ce drzavu suviSe da kosta, radije cu putovati sama'. Vratili smo se kuci. Ana Sergejevna prica da je mama poslednjih nedelja svog zivota, posto je apsolvirala na Akademiji, razmisljala da öde kod svoje sestre u Haricov (tamo je Redens radio u ukrajinskoj Ceki), i tamo se zaposli u svojoj stnuci. Ana Sergejevna tvrdi da je mama svim srcem prigrlila tu misao i da je svim srcem zelela da se oslobodi svog visokog polozaja koji je oduvek osecala kao teret. To je veoma blizu istäne. Mama nije spadala u prakticne zene; nista joj nije znacilo to sto joj je ipruzao njen visoki polozaj. Trezvene ,razumne' zene kao -recimo moja bivsa svefcrva S. A. 2danova, to jednostavno ne shvataju: smatrale su da je mama idusevno bdlesna; po njihovom misljenju, nije imala razloga da pati i da se mtiö! Naravno, svaka öd tih zena pristala bi na sve, samo da ne izgobi ,visoiki poflozaj' koji joj je darovala sudbina.« Svetlana smatra da je Nadezda Alikijeva, koja je »pripadala mladoj revolucionamoj generaciji, onim zanetim i neomornim graditeljiima prviih petoietki« koji su »svi bili ubedeni da grade nov zivot«, Ikoji su »bili novi ljudi s bezgranicnom verom u svoj ideal, oaime u coveka koga je revolucija oslobodila malogradanstine i svih ostalih grehova«, isprva u Staljinu videla najvisi ideal »novog öoveka« i revolueiionara, a zatim se u mjega uzasmo razocaräla. Istovremeno, »moja negovateljica mi je priöala da je miama u pasfednje vreme uoci svoje !smrrti ibila neobicno tuzna i veoma razdrazljiva«; culla je kalko razgovara s nekom prijateljicom kojoj se zälila da joj je dosta zivota

i da je viise nista ne Täduje, cak mi >njeno dvoje dece. I, »moja negovateljica je imala osecaj da je mami, ako je to taöno, zivot zaista dojadio«. Nadezida je biila osetlljdve prirode, luostaloan kao svi Alilujevi. Svetlana, opisujuci detaljno majcinu porodicu, kaze da je baka njenog dede, koji je vec bio Rus, roden u Voironjezu, mada je imladost pnoveo u Gruziji, bila Ciganka i da je cela loza öd nje nasledila juznjac'ko lice, vitäk stas i osetljivu dusu. Nema dovoljno podataka o Nadezdi Alilujevoj, na osnovu ikojih bi se moglo zakljucivati o njenoj depresiji, mada inesto öd toga ima ii u njenoj cerci Svetlanii koju Hrusöov, iako ju je istiinäki voleo, -opisuje kao »neuravnotezenu«. Takode oiema podatäka da je jos neko u njenoj porodici bio taikav; bili su osetljivi, samosvojai, pa i tvrdoglavi; ali nije poznato da je iko öd njih bolo'vao öd depresije. »A povod — povod siarn po sebi uiopste nije bio znacaljan i niko ga kao takvog nije ni primetio; taiko reci ,nije bilo povoda'. febila je rnala svada na svecanom banlketu u cast petmaestogodistnjice öktobarske revolucije. Sve u svemu, otac joj je samo rekao: ,Ej, pij!' A ona je na to samo glasno uzviknula: ,Ja mäsam za tebe neko kome se kaze ej' — ustala i pred svima napusttüa salu.« Svetlana zatim -opisuje kako su injibova doimiacica i decja negovateljica ujutru näsle njenu majiku na podu pored fcreveta, u krvi, a pored nje mali pistolj marke Valter, koji joj je iz Berlina bio doneo njen brat Pavle, tamosnji soVjetski vojni atase. Oprale su je, uredile i podigle na krevet, a onda pozvale komandanta kremaljsike straze i maminu najbolju drugaricu Polinu Semjonovnu Molotovu-Zemcuzinu. Nisu se usudivale da probude oca, spavao je u svojoj nialoj sobici. Tek Ikad se probudio i dosao u trpezariju, rekli su mu: »Nade vi§e nema medu nama«. Godine, 1955. kaze iSvetlana, Zemöuzina joj je ispricala tu istu priöu o svadi na banketu. Pricala je da je izasla s mamom napolje i da su 23ajedno hodale po kiremaljsklim dvoristima sve dolk se Nadezda nije smirila i otisla kuci. Zemouzina nije imala utisak da je iNadeMa jös uzbudena, inace je ne bi ostavila samu. Kruze, medutim, i druge verzije o Nadezdinoj smrti. Na primer, da se posle povratka s tog banlketa zatvorila u kuipatilo, posle öega je domacica pozvala Staljina koji

254

255
8

je besan dosao. Prvo se fcroz zatvorana vrata dugo i suirovo svadao isa svojom zenoim, a zatim provalio vrata i poceo da je davi. Domacica je pobegla, a kada se vratila, Nadezda je nepomiöno lezala na podu s ranom na glavi i piStoljem pored nje. III, na primer, da su dezumu lefcarku kremaijske bolnice rano ujutru pozvali u Staljänov stan, gd'e je Alikijeva lezala 'mrtva na podu, pored pisaceg stola je stajao StaIjiin, biled, a na stolu je bio pistalj. Ili, da je dezurni oficir straze euo pucanj u Staljinovom stanu, otreao tamo i nasao na podu Alikijevu u crnoj ,svilenoj vecernjoj haljini, mrtvu, a pored nje je lezao pistolj. Ili, da je Staljinov prijatelj iz mladosti Jenukidze, 1932. godine vec degradiran na mesto drugog sekretara Centralnog izvrsnog komiteta, prvi zatekao mrtvu Nadezdu sä tragovima davil Jenja na vratu. Bazanov ikaze ida je Nadezda pricala Staljinu ne samo o HJmsöoviu, nego i o ostalim svojiiim kolegama iz Industrijs'ke akademije, (koji su uglavnom bili na Buharinovoj strani u obraöumu s »desinicom«; -kada su ih posle sve redom pohapsili, a nekolicinu ubrzo i ubili, osecaj krivice ju je oterao u samoubistvo. Suvarin, medutim, veruje da ju je ubio Staljin. Godine 1932. u iStaljinov stan vise niko ne bi pozvao istraznog sudiju, :ma sta da se desilo. Ali cnije iskljuceno da su dezumi u kremialjsfcoj bolnio iili u jedinici fcoja je bila na «trazi, napisali nesto u neiki delovodni prototkol. Zato postoji izvesna mogucnost da se jednom otkrije kako je umrla Staljinova druga zena, stara 31 godinu. U kratkom jzvestaju u novinama je öbjavljeno da je umrla — »neoiöelcivano i prerano«. Moskovljani su se dva dana oprastali öd njenog tela, iskicenog cvecem, a zatim su je na jednoj öd najvecih salirana tog vremena ispratili öd Kremlja do nekadasnjeg aristokratskog grobllja Novodevicje. Staljiin je u pratnji najpre isao peslke, a zatim se u otvorenom automobilu odvezao na groblje i tamo, okruzen «trazarima, saceikao sanduik sä zeninim posmrtniim ostacima. Podigao joj je veoma lep spomenik, na kome je, ispod öjene u mermeru isklesane glave na vitkom iStubu pored njenog imena Nadezda Sergejevna Alilujeva-Staljina i igodinä 1901—1932, napisiao siamo: Clan Partije.

Zanimljiv je Staljinov zapis u kmjizi gostiju moskovstke falbrike Dinamio öd 7. novembra 1924. godine: »Radnicima Dinama, kao i .radnicima cele Rusije zelim ...« i zatim StaJjjin upisuje svoje tri zelje. Brvo, napredaik industrije i sto hitnije povecanje broja radnika Rusije na dvadeset do trideset miliona. D.rugo, napredak ikolektivne poljaprivrede koja. treba da prevlada nad privatnom. Trece, radnici u fäbrikama i u (kolektivnoj poljoprivredi treba da postanu jedinstvena socijalisticika armija. Ni slova o sreci, blagostaniju, slobodi. Ni slova o zivotu bez ugnjetavanja. Nista o otvorenim putevima za sve mlade, siposobne i zeljne zinanja i napretka, da nesputano razvijaju svoje stvaralaöke sposobnosti, sebi na radost i za dobrobit celög drustva. Ni reci o ukidanju siromastva, klasnih razlika, klasnog nasilja, o ljudskoj inesreci i drustvenim soköbima Ikoji proizlaze iz tih razlika i tog nasilja, i otklanjianju nj'ihovih uzroka. Ni reci o tome. Niikalkvih sanjarija. Samo masa radnika, naglo povecanje :mase u fabrikama, masa kolektiviziranih muzika, u radnike pretvorenih seljaka, velika jedinstvena armija. Mravinjak. Mravinjaik fcoji zivi po zalkonitostima »mehanike drustvenih odnosa«. Mravinlj'alk, rad, rad. Ovo Staljinovo gledanje nije poza, propagandni spoljni izg'led za javnu upotrebu koji bi njegov licni zivot demantovao. To je u biti on sam, talkav je bio, tako je ziveo. Komoditet i razne prijatnosti u zivotu nisu ga interesovali. U Kremlju je imao öetvorosoban ili petosöban stan kolji je u carsika viremena isluzio za dvorslfcu poslugu. Stan je bio opremljen slkromnim namestajem, bez skupih tepiha, bez slkupocenih -sliika; Staljin nije imao osecaj za lep, udoban ambijent, niti je imao potrebu za tim. U blizoj okoilini Mosikve, izmedu 1919. i 1932. godine, imao je kucu u iSulbakrou, ma imanju ipredrevolucionamog bogatasa Subalova, s velikom bastom i uredenom sumom okolo. Ostale slicne kuce u Subalovu zaposeli su drugi bdljseviöki uglednici. Posle Nadezdine smrti je napustio i stan u Kremiju i kuöu u Subalovu. U Kremlju se preselio u drugi, isto tako slkroman stan na prvoim spratu bivse zgrade sudskog veca: »Dugacak hodnik iz ikoga se

256

257

s jedine strane ulazilo u dosadne, bezlicne söbe, odvojene metar i po debelim zidovima, sä delimicno zasvodenim tavanicama«, opisuje istan Svetlana Ikoja se tu ocigiedno nije prijatno osecala. Posle zenine smrti dao je da mu se umesto iSubalova sazida daca u Kuncevu, .na bivsem imanju grofova Orlovih, na pola sata voznje iz grada. Naravno da su mu po mnogim imestima, u Gruziji ili ennomorskim letovalistima, izgradili i opremili letnjikovce, ali malo ih je koristio, komoditet ga ni tamo nije privlacio. Oblacio se najcesce u smedu vojnicku bluzu, tamne pantalone i visoke cizme; u kuci bi skinuo kozne cizme i obuo nelku mefcsu obucu. Kad su dvadesetih godina ostali ruikovodioei nabavili dobre i udobne automobile, na primer Kaimenjev sjajan Rols-Rojs, Staljin se vozio u neuglednom starom RusonBaltu. O novcu i njegovoj vrednosti, naravno, nije morao da razmislja, ali ga sopstveni imetak i imetaik porodice nikada nije zanimao. O tome uopste nije vodio raöuna. Valeo je da jede dobro i ninogo, mada ne iposebne specijalitete; najvise je voleo gruzijsko meso na zaru, a uz to je pio belo suvo gruzijsiko vino. Voleo je i ribu, ali pripremljenu na jednostavan, starinsiki nacin. Ziveo je »izuzetno nezdravim sedecim zivotoni«, kalko kaze Bazanov koji je izmedu 1924. i 1926. godine bio sekretar Staljinovog Generalnog sekretarijata i -ulkupno pet godina proveo u njegovoj najblizoj okolini. »Nikada se nije bavio sportoni niti bilo 'kalkvom fizickom aktivnoäcu. Pusio je (lulu) i pio (najradije ikahetinslko) vino. U drugoj polovini svoje vladavine svalko vece je provodio za stolom, jeo i pio u drustvu clanova svog Politbiroa. Zapanjujuce je käko je pri talkvom nacinu zlvota mogao da dozivi sedamdeset godina.« Bio je ravnodüsan prema umetnosti, knjizevnosti i muzici. Retko je odlazio u operu, dvadesetih godina najvise mu se svidala opera »Aida«. 2ene ga niisu linteresovale, kaze Bazanov, »bilia mu je dovoljna njegova zena, pa ni za nju nije bio narocito vezan. Kakve strasti je, dakle, imao Staljin? Samo jednu, sveöbuhvatnu, apsolutou, kojoj ise potpuno predao. To je bila njegova manijakalna ziudnja za moci, strast azijatskih satrapa staroga velka. Samo rtjoj je sluzio, samo time se sve vreme bavio, u tome je video svoj zivotni cilj.«

Nadezda bi se cesto pozalila pred prijateljima: »Vec dva dana ni sä kirn ne razgovara, ne odgovara caik ni ako ga ndko nesto pita; neverovatno tezäk covek«. A Svetlana prica da bi na porodicnim skupovima, recimo dfecjiim ,nodendanima, fcada bi mali .kremalj&ki stan bi pun rodaka i poznanüka, i cike njihove dece, Staljin zadovoljno sedeo sred tag vasara i uzivao. To isto prica i za dane odmora u Subaloivu. Kaze da ju je otac zvao »domacice« ili »gazdarice« i, ako bi nesto zamolila, govorio bi: »Sta imas da molis? Dovöljno je da naredis i ispunicemo sve sto si naredila«. Umeo bi, afko je duze ne bi video, da joj knupnim stampanim slovima napise pismo da mala ucenica moze da ga procita, i pozali se da odavno öd nje nije dobio nikäkvo naredenje. No, Svetlana istovremeno prica da je Staljin öd svojih osmonno uinuika poznavao samo tri, ostale nükada nije Video. A s njenim prvim muzem, Jevrejinom, nije hteo da se upozna. Kada je tri meseca pre njegove smrti bila poslednji put ikod njega u Kuncevu, po zidovima su >mu bile slike dece, isecene iz ilustrovani'h listova: decak na skijama, devojcica koja jarence poji mlefcom iz boce, deca ispod tresnje. Bazanov kaze da je Stalljin bio »neobicno osvetoljubiv«. Nikada nije nista ni prastao ni zaboravljao, svetio bi se i posle dvaideset godina. Njegovim glavnim osobinama smatra s.urovoist i sposobnost siavladivanja i pretvaranja. O itoj poslednjoj osoibini govori i Hruäöov, koji je StaIjina upoznao 1925. godine. Prica sta se desilo delegaciji iz Juisowke, koja je posetila Stalj'ina i irekla imu da ise njihov grad sad po njemu zove Staljino i da bi se radnici radovali alko bi im delegacija donela Staljinove pozdrave. »A za koga vi to mene drzite«, odvratio je Staljin, »zar za nekog veleposednika? Radnici u vasim fabrikama nisu kmetovi na mom imanju, bilo bi sasvim neprilicno, öak uvredljivo, kada bih im napisao takvo nismo«. Deüegacija je, naravno, svuda s ponosom p-repricavala tu epizodu, kao dolkaz Staljinove demoikraticnosti i prisnosti. Iz istog vremena je i Hruscovljeva prica da je »Staljin u uzem kru'gu nökolifko puta rekao da je pitanje da li je Nadezda Konstantinoviia doista Lenjinova udovica, i ako stivari budu i dalje tako tekle, on ce tu isoimnju javno izraziti.

258

259

Rekao je da ce se, alko bude potrebno, Lenjinovom udovicotn proglasiti neka druga zena, a u vezi s tim caik pomenuo neku pouzdanu clanicu Partije. Ta zena je jos ziva. Zato o tome neou nesto vise da ikazem.« Antonov^Ovsejenko pomitnje nekoliko prica o Staljinovim eizimama. Krajem dvadesetih godioa Staljin je bio na odlmoru u Gaigri. Posetili isu ga prijiätel'ji ii neko ga je lUpitao ikako na toj viruaiaü moze da nosi neudobne cizme. »Ciizrne su veoma udobne«, rdkao je Staljin »a i korisne: njima moze da se sutne u njusfcu i izbiju se zubi!« StaljinOiV sin Jakov je navodno pricao da je Staljin 1918. godine, ikada su se iz Lenjingrada preselili u Kremlj, zastao ispred ogromnog ogledala u novom stanu, rekao »kome treba takva gospodska stvar«, isutnuo cizmom i razbio ga. Svetlana opisuje kako se jednom irazbesneo na sina Vasilija zbog loseg uspeha u äkoli, prebio ga, oborio na zemlij.u i iizudarao ckmama. Sva ova toliko irazlicita isvedocenja o istom covdku niQgu da budu tacna, zasto ne. Covek koji voll decu, cizniaina izuidana sünia. Saimodrzac ikoja odibiije da uputd pozdrawio pisnio mestu nazvanam njegovim imenom, jer smatra da to nije demofcratsJä. I samodrzac je samo covek. A ljudi su saimodrsce oduvdk mrzeli i divili im se u isti .mah. JMo, zbog jedne svoje OiSöbine Staljin je u boljseviäkom rukovodstvu stekao nepodeljeno divljenje, sto je primetio cak i Antonov^OvsejenkiO. Opisujuci besifcrajne verbalne duele u boljsevickoj partiji dvadesetih godina konstatuije da su iruski socijaldemdkrati i ortodoksni boljsevici bili strasni diskutanti, pa su zborovi, konferencije i kongresi nedeljama odjekivali öd temperamentnih rasprava; i sam Lenjin bio je neumorno iratoboran govornilk pa se »recitija« partdja ne moze ni zamisliti, all na kraju prizmaje da je u toj atmosferi Staljin ova sposobnoist da öuti bila uipravo fantastiöna. Njögova decenijama itrenirana öutiljdvost pdkazala se Ikao efikasno oruzje kojim je dobio mnoge politicke bitike, a, takode, i njegova osobina koju opiisuje Bazanov, maime da je pasle, posto su svi irekli svoje i kada je video na koju stranu naginje vecina, u pravo vreme umeo da uzme rec te jasno i odlucno izrazi misljenje vecine cvrsto formulisanim predlozima.

Sve ove Staljinove osabine, öd licne nezainteresovanosti za udoibnost i druga materijalna dobra, zbog cega nije bio podlozan korupciji, do sposobnosti da danima duti da bi zatim u pravom trenutlku reikao pravu rec, doprinele s u da je Ijodima imiponovao i da su ga postovali i uvazavali. Ubrzo su poceli da ga se pomalo i plase, ali pos'le godina surovog svetslkog, a zatim i gradanskog rata, ikada suoceni s prolivanjem tkrvi i imilionima grobova ljudi izgube meru za nasilje i strah, u tome nije bilo niceg loseg; täj ko je pozvan da napravi red, rnora da bude takav da ga se (ljudi pomalo boje. To je u pocetku delovalo kao wrlina, ne kao mana. Sve dotle dök svojim ocitim sluhom za apolja neprimetnu, podzemnu struiju, tok vremena nije skrenuo u poslednje veli'ko prolivanje krvi, izliv straha i nasilja. Sve dök, posto je unistio sve staro sto se suprotstavljalo revoluciji, nije resio da istrebi i sve staro u redovima samih revolucionara. Sve dak nije resio da fiziöki unisti sve koji su ikada u proslosti niislili drakclije, i boji bi ikada u buducnosti mogli da misle drukcije öd propisane generalne linije staljdnske boljsevicke partije. Jer, dolazila su teäka vremena. »Mehanika drustvenog razvoja« neuinoljivo je iSla svojim putem. KapiitalSstiöki svet, iz moskovskog ugla, ponasao se kao da njegove zbunjene vode svako jutro citaju Marksa a zatim, pomireni sä siudbinora, eine upravo to sto je on predvideo. Posle privrednog uspona »ludih dvadesetih«, nastupila je velika privredna kriza. Iz nje se, dosledno Marksu i Lenjinu, izrodio naikazni kapitalistiöki ekstrem — fasizam, koji prema zakonima ove »mehanike« neizbezno mora da izazove nove ratove. I%.ao sto je dotle sve islo po pravilima, ici ce sigurno i dalje, zato u tim ratovima ne treba ocekivati cuda nego surovu idatost: 'Sovjetski Savez naci ce se sä svih starana opkoljen neprijateljskim drzavama, uvucen u rat bez ijednog saveznüka sred kapitalistickog obruca, i cökace ga teza iskusenja nego bilo koju zemlju na svetu. Mozda nece imati snage .da im se suprotstavi — a mogao bi ako bude jedinstven, ako mu gvozdena disciplina bude dala cvrstinu. Ova gvozdena disciplina moräla se postici po svabu cenu. U suprotnom, prva sovjetska irepublika na svetu bice kad-tad unistena. Ta:ko je razmisljao Staljin. I ravnao se prema tome.

SESTA GLAVA

KRVAVI POKOP REVOLUCIJE »Kongres pobednika« 1934. godine ispostavlja se kao Kotngres prdtajenih protivnika — Stroge mere protiv nedisciplinovanih radniika: otpustanje sä posla za jedan dan izostanka, smrtna kazna za kradu — Ponovo uveden umutrasnji pasos, prema Lenjinovim recima »jedina öd najvecih mrlja earistiökog samodrzavlja« — Smrtna kazna za bezanje preko granice, pet do deset godina zatvora za beguncevu porodiou — Znaik za pocetak terora je nerazjasnjeno ubisto Kirova: Hruscov kasnije govori o »neobicino sumnjivim okolnostima«, istoricari ovo ubistvo pripisuju Staljiinu — Jiavnli pnocesii protiv Lenjinovih najblizih saradnifca — Obezglavljivianje vojske uz storivenu pomoc Hiitlerove tajne policije — Koliiko ljudi su saimleli tockovi staljinsfcog terora: 19 miilioraa, 5 miliona, 13 milliooa? Stotine logora koji imogu da iprime 8 miMona ljudi — Za kraj pokolja skidaju se glave krvnika — »Veoma je teäko, drugovi, ziveti samo öd slobode (glasovi odobravainja, aplauz)« — Staljinov porodicni zivot: stariji sin pokusava da izvrsi samoubistvo, otac mu se ruga zbog neuspeha »ha, promasio si«; drugi sin je »teäko dete« kome su potreboi posebni uöitelji, pa ipak kasinije postaje najimladl general SSSR; cerka zivi kao u stäklenom zamku — Stailjin ne pnisiustvu'ie sahrani isvoje majke.

l

Na XVII kongresu boljisevicke partije, »ikongresu pobednika« u februaru 1934. godine, cinilo se da su vremena pometnje i trazenja pravog puta konacno prosla i da celu Partiju i celu zemlju vodi jedinstvena misao i jedinstveno htenje. Pa ipalk se upravo na ovom konigresu poikazalo da to nije taicno. Staljin je 1924. godine govorio: »Bez Partije, snazne abog svoje jedinstvenosti i gvozdene discipline, ne moze se izvojevati i sacuvati diktatura proletarijata. A gvozdena disciplina se u Partiji ne >moze zamisliti bez jedinstvene volje, bez pottpunog i bezuslovnog akcionog jedinstva svih clanova Partije«. A 1934. godine kaze: »Besklasno drustvo ne moze da nastupi samo öd sebe. Tireba se iaboriti za nj ... talko sto jacamo organe diiktature proletairijata, tako sto razvijamo klasnu borbu, unistavamo ifclase, tako sto u borbi s neprijateljima... likvidiramo ostatke ;kapitalistickih klasa«. I jedno i drugo bili su osnovni stubovi njegovih politickih shvatanja, a, naravno, i ideja vodilja praktiöne politike, i jednog i drugog drzao se celog zivota, shvatajuci ih potpuno doslovno. Gvoadenu diisciplinu, potpu'no i bezuslovno jedinstvo, kao i stalno pojacavainje klasne borbe, unistavanje i liikvidaciju ostataka kapitalistickih klasa: oboje je shvatao doslovno, ikao fiziöko jedinstvo cete vojnika koja se, telo uz telo, istovremeno (brece i okrece, leze, ustaje, jurisa. Isto tako fiziöki shvatao je i unistavanje i

264

265

likvidacijiu neprijatelja, metikom u potiljak, smröu u arktiökorn 'logoru. Cinilo se, 1934. godine, da je oboje postignuto. Gvozdenoj disciplini ipriiklonili su se — a ako nisu, bili su uklonjeni — veliikli mairodni triibuni irevolucd/je, Lenjinovi najbliizi i najiuzi saradnici ;iz vremena dok je Staljin jos büo voran administrativac, i izvrsilac njihovih smerniea. Sada su bili ili prognani, ikao Tirooki, ili ipo zatvorima, logorima ili azijskom izgnanstvu, kao mnogi drugi, ili su se pokorno prilklonilli jedinstvetnoj generalnoj liniji, kao Buharin, Rikov, Kamenjev i niz drugih »kavgadzija«, koji su generalnom selkretairu i njegovom aparatu poslusno prepustili da misli umesto njih. S druge strane, zaostravanje klasne borbe i .uniistavanje ostatalka oiepojateljskih klasa tekli su ustailjenim redom, uvedenim poslednjih nekoliko godina, izgradenim u cvrst sistem prinudnih eiksproprijacija, deportacija u radne logore ili logore smirti, a za najteze prativniike mrezam tamiiica, zatvora i, konacno, odeljenja za egzekuciju po podirumima i dvoristima kazamata. »Kongresom pobednüka« nazvan je XVII fcongres 1934. godine. Sam Staljin je slkovao taj izraz. Zapravo tih godina, izmediu 1930. i 1934. bio je na vrthuncu snage, fizicke i politiäke, ispoljavao je radni dlan i, istovremeno, mirno samopauzdanje kao milkad pre, ikao nikad kasnije. Za ikraitko iga je izfbuinilo i önerasipölozilio jedino zeruino samoubistvo 1932. godine. U to vireme u njegovim javniom nastupima primecivala se caik odredena doza nekakvog blagonaklono uzvisenog humora Skoji sebi moze da dozvoli voda koji sedi cvrsto u sedlu. Taj je humor, naravno, bio jednostavan, cesto grub, u slkladu s njegoviim osobinama, alli ne bez so'ka. Pösto je u uvodnom referatu na XVII kongresu opisao pripreme kapitalistiicMh zemalja za rat i detaljno lanaliziirao namere i Tnogocnosti fasistiöke Nemaöke, zapadnih i japanskih ikapitalista, za rat sä Sovjetskim Savezom, nakon sto je docarao zastrasujucu s'liiku rata, optimistiöki zakljiuöio da ce svi koji foudiu .napali SSSR, naioi na tako snazan otpor »da im ubuduce vise nece padati na pamet da turaju svoju prljavu svinjsku njuäku u nasu sovjetsku bastu«. Uz to moraju da racunaju na otpar proletera u svojim sopstvenim zemljama, koji ce ustati protiv svojih tlacitelja, zato »neka nam gospoda burzuji ne zamere sto

de ikoliko sutradan posle takvog rata ostati bez nekih prijateljsikih vlada koje miiloscu bozjom zasad jos srecno vladajiu«. U istam referatu je doizvolio sebi pravu kratku satiricno-kabaretsiku taöku, gradenu po sviim dramaturskim pravilima ovog zanra. Govorio je o posebnom tipu nesposobnih funlkcionera, »tipu bilbljivaca, rekao bih postenih brbIjivaca, odamih sovjetsfcoj vliasti, dli mesposiolbnifa za akciju«, i delegatima Kongresa zivopisno ilustrovao na sta misli: »Lane sam razgovarao s jednkn taikvim drugom; on je inace veama uvazen drug, all inepopraviljivo laprdälo feöje bi bilo u stanju da laprdanjem ugusi svaku zivotnu i pundknvniu stvar. Ovako je tekao nas razgovor: Ja: Kako ikod vas naipreduje setva? On: Setva, druze Staljine? Mobilisali smo se. Ja: Dobro, i . . . ? On: Zaostrili smo pitaoje. Ja: Dobro, pa ka\ko ide? On: Stlgli smo do preikretnice, druze Staljine. Svakog casa ocekujemo da se stvar prelomi. Ja: Dakle? On: Ocdkujemo napredak. Ja: I idokle ste, zapravo, stigli sä setvom? On: Pa, sä 'setvam .kod nas jos ne 'stojii inarocito dobro, druze 'Staljine.« Naravno da su delegati i domaci i strani gosti Kongresa, za ovaj usipeh na polju satire nagradili Staljina burnim smehoim i aplaiuzom kalkav Zoscenko, Iljf i Petrov nikad nisu uspeili da dozive. Zatim je ispricao sta je »u nekoj Oirganizaciji odgovordo radnilk, kad su ga upitali da li u toj organizaciji postoji linija: 'M'hm, linija . . . naravno da postoji linija, ali rad se ne vidi.' A kada covelk takva laprdäla smeni s njihovih mesta i posalje sto dal je öd operative ioni s-ire ruke •! iscudavaju se: ,Zar nismo ucimili sve sto za stvar treba uciniti? Zar nismo organizovali udarniöki slet, proklamovali gesla Partije i vlade, zar nismo sve clanove Politbiroa OK izabrali u pocasno predsedniötvo Kotiferemcije udarnüka, zar nismo poslali pozdravoi telegram drugu Staljinu — ata bi jos hteli öd nias?' — U stenogramu Kongresa i poslle oviih Stalijiinjovih ireci je zabelezen »qpsti smeh« koji se pojacava do »opsteg grohota«.

266

267

Za Stalljina su godine 1930—1934. odista bile najbolje godine zivota. Ispostavilo se nesto sto pre deset godina ni u snu nije smeo da pozeli, naime da öd svih teoretiöara svetsfkog glasa, svih predsednüka Kominterne, tribuna ewopske i rüste revoilueionaraie misli i drugih Ikorifeja, u timu Lenjinovife naslednika jedino on najbolje poznaje »mehaniiku klasne bo'rbe« — da se posluzimo njegovim izrazam. Ka'ko je toj »menanici« bezuslovno dodao i suköbe razlicitih misljeoja u majvisem rakovodstvu i postarao se da nosioci manjinslkih miisljenja redom budu okvailifilkovani kao klasni neprijatelji, uz odgovarajuce posledice, desilo se da ga Partija — nije se, naravno, ustezao da i sam tome doprinese — uzdigne na Lenjinovo mesto, pa caik vise öd toga, da ga uzdigne na mesto samodrtsca koji je u odnosu na ranije samodrsce ruske imperije imao tu prednost sto je, naoruzan marfcsizmom, umeo da predvida buduei to!k dogadaja u »mehanici drustvenog razvoja«, pa ce stoga, u ulozi samodrsca koji predvida buducnost — voditi svoj narod jedino 'ka napretku i procvatu, bez uzmicanja i fporaza, nikada vise unatrag, samo napred. A zatim se, upravo na »Kongresu pobedniika« ikoji je velicao Staljina kao glavnog pobednika, ova idila rasplinula. Gde je »gvozdena disciplina«, gde je »bezuslovmo potpuno jedinstvo«, kad je cetwtina delegata Koingresa, i to ne delegata izabranim kako kome pada na pamet, vec pazljivo biranih iz Stäljinovog aparata — glasala protiv Staljina? Gde je jedinstvio, fcad siu za vreme samioig Kongresa istalknuti stari boljsevici ubedivali vodu lenjingradske Partije i Stäljinovog prijatelja Kirova da prihvati kandidaturu za generälnog sdkretara, sto ce predloziti na Ko-ngresu — o öemu smo pisali v©c u iprvoj gJavi ove iknjige d opisali kalko je izfboirma komisijia prema Kaganovicevom upiutstvu os'taviila siaimo tri glasiacka listica na kojima je bilo precritarao "Stäljiiniovo ime, a ostale spalila. Pomenuli smo vec da je Kirov odbiio da se ikandiduje na Staljinovo mesto i da mu se iste godine desilo niz tajanstveniih slucajnosti koje su mogle da ga dodu glave, da bi na kraju ipak poginuo öd metka izvesnog L. V. Nikolajeva, öija je namera bila dobro poznata policiji, pa ipak ga nije lisila slobode. Ovde treba pomenuti jos i deo iz tajnog referata N. S. Hruiscova na XX !kongresu KP Sovjetskog Saveza 25. fe-

bruara 1956, koji se tice smrti Kirova: »Treba koinstatovati ida su okolnosti u köjiima je ubijen Kirov do dianasnjeg dana u mnogo cemu nerazjasnjene i tajanstvene i jos uvek traze temeiljitu proveru. Postoji osnovana sumnja da je Nikolajeva, ubicu iKirova, podrzavao neko cija bi duznost (bila da Kirova zastiti. Mesec i po dana pre ubistva JMikolajev je uhapsen zbog suninjivog ponasanja, a onda bez istrage pusten. Izuzetno suminjivo je i to sto je cdkist Ikoji je bio odgovoran za bezbednost Kirova, dok su ga 2. decembra 1934. godine vodili na saslusanje, poginuo u ,saobnacajnoj nesireci' u 'kojoj m!iko drugi nije povreden. Posle ubistva Kirova odgovornim ljudima lenjingradskog NiKVD-a izrecene su veoma blage kazne, ali su 1937. godine svi oni streljani. Opravdana je pretpostavka da su streljani zato da se zametnu tragovi pravim orgamizatorima ubistva Kirova.« Istoricari sä manje ili vise sigurnosti smatraju da je Kirov ubijen po Staljinovu nälogu. Sef pölicije (öd decembra 1917. Ceka, öd 1922. GPU, öd 1943. NKVD, öd marta 1946. MVD, öd 1954. KGB) bio je u to vr ic Henrik Jagoda. On je na procesu 1938. godine priznao da je organizovao ubistvo Kirova, a uz to izdao nalog da se otruju raniji sef GPU Menzinjslki, clan vlade Kujbisev, pisac Maksim Gorki i njegov sin Mafcsim Pjeskov. Verodostojnost taikvih priznanja je poznata, ali sta treba da znaöi neocekivani ispad tuzioca na procesu 1938. godine Viisinskog koji je refcao: »Jagoda nije obican ubica, on je ubica s garancijom da nece biti otkriven«. M. BnitoVsek se p'ita »zasto je iStaljin za svoje prve zrtve na pocetku velike cistike izabrao upravo Kirova, Kujbiäeva, Menzinjskog i Gonkog«; »s obzirom na znacaj i ulogu svakog öd njih«, nastaVlja BritoVsdk, »izbor nije bio slucajan jer, sto se tice prvog, Kirov je zivotom platio svoju izuzetnu popularno'st u Partij'i. Poznato je da je Kirov jednostavno ignorisao uredbe OK i vlade kada je smatrao da su u suprotnosti s interesima njegovog rada u Lenjingradu (pitanje snabdevanja radnika, suprotstavljanje politici represalija NKVD-a protiv inteligencije itd.). Sve to je podizalo njegovu popularnost u narodu«. Zna se da je Staljin odmah posle ubistva Kirova otisao u Lenjingrad i nekoliko sati licno saslusavao atentatora. Da li se plasio da ce oficiri GPU, u to vreme vec i te kako viörii svakom nasilju, iz Nikolajeva izvuc'i sve sto zna —

268

269

ili je hteo da se uveri Ikoliko Nlikalajev stvarno zina o pozadini tog ubistva: jesu H iga dovöljno vesto nahuskali na Kirova, ili su to mozda obavili traljavo pa bi.Nikolajev mogao i sam da shvati, i da kaze da je bio samo orude u rulkama koje :s veldlke 'visine drze ikonce, s visine mnogo vee"e öd onih koji su ga drzali u zatvoru i najzad odveli na gubiliis'te? Bilo da je Staljin ume'san u uibistvo Kirova ili me, niama sumnje da je posle XVII kongresa primetio da se rusi njegov pobedonosno zavedeni ired. I to na drukciji, podmukao, mnogo opasniji nacin mego u svim dotadasnjim frakcijskim borbama u sovjetskoj Partiji. Istina je da su Trocki, Zinovjev, Kamenjev, Buharin, Rikov, Tomslki, Radek, Pjatakov i mnogi druigi bili politicki unisteni — all trookistMko^zinovjevsiko-kamenjevsko-buharinsiko-rikovslko-tamsiko-radekovslkonpjatalkovslki pogledi, ubedenja, i njiüiavi nosioei u Partii'j'i i njienom .izalbranom rukovodstvu, delegati Kongresa i clanovi Centralnog komiteta, bili su i te kako ziVi. Toliiko zivi da se usuduju da ise suprotstave autioritetu »ooa inaroda«, »vode meäunanodnog proletarijata«, »Lenjina danaänjäce« — ,sto znaci da se usudiuju suprötstaviti se -svemu !i s-vaikome. Partijia-tvrdaiva? Ne, opet. Uzdrimaraa, bezmalo panusena. Izdana. Uistinu, revoiluoionari nisu po'stalli revolucionari, niti su u revoluciji stavljali zivot na 'kodku izato da bi postali poslusni podanici novog (samodrzavlja, nakon sto su prethodno prolili toli'ku krv za 'kidanje star'ih samodrzaclkih okova. Sta je Staljin mogao uiöiniti 'kada je to shvatio? Ne bilo koji covek ma tarn mestu, Jiego on, Staljin, takav käkav je bio, takav kakav se obllkovao na svom zivotnom putu? Zar da se povuce? Ili da ponovo kxeme u bespostednu borf>u? Ovoga puta protiv Idruköijeg neprijatölja, pritajenog, licemernog, neprijateilja koji mu na Kongresu javno aplaudira i uzviikuje »hura za druga Stäljina« da bi zatim na glasacfkom listicu precrtao njegovo ime, to jest njegovu u dugogodisnjiim teskim ,sukobima izvojevanu generalnu liniju? Ne zeli li neprijatelj time baoiti Sovjetsfci Savez u nove unutrasnje rascepe, u novu anarhiju? U ovim usilovima — tao sto im je lepo i iscrpno obja'snio prvog daoa Kongresa ddk je svet jos stajao kako treba — dolk u inostraöstvu »nöki imisle da treba organizovati limperijalisticki rat protiv jedne öd velesila«,

dok druigi oruzjem hoce da osvqje »zemlje koje nemaju veliku vojnu snagu, ali imaju veliika trzista, na primer Kinu«, dok »treci misle da ,visa rasa', recimo germanska, Ireba da (krene u rat protiv ,nize rase', pre svega protiv Slovena, jer samo takav rat moze da bude izlaz iz situacije«, i ikonacno, dok »cetvrti misle da treba fcrenuti u rat protiv SSSR. Misle da mogu poraziti SSSR, podeliti njelgomu teritariju i oporaviti se na njegov raöun. Bilo bi pogresno piretpostavlijiati (da taiko miisle samo ndki vojni krugovi u Japanu. Poznato nam je da se takvi planovi kuju i u r,u!kovodecim politickim krugovima nekih evropskiih zem:ailja«. Sve to im je, eto, lepo i idetal'jmo objasnio, ali njih ba!s briga za gvozdenu disciplinu, gvozdeni poredaik, gvozdeno jedinstvo! Ubeduju Kirova da se ikandiduje na 'Staljinovo mesto, a 'kad on to odluiono odbija, cetvrtina delegata ipak precrta Staljdnovo ime na glasackim listi<5ima — sta da radi s njima? Zar da odustane? Ne. Borice se za partiju-tvrdavu, iko sto se oduvelk borio. Ali kako da se bori protiv tako priitvornog nepriijatelja, neprijatelja iza sopstvenih leda? Tacno je, odavno, öd malih nogu, naucio je da se bori ina dve strane, protiv neprijatelja izvan pokreta i protiv neprijatelja u samom pokretu. U govoriima je neprijatelje unutar Partije cesto pretipostavljao spoljnim, imperijalistiökim. Umeo je da se 'kao mladi agitator na Kavlkazu ulivati ukostac sä kruzokistima, ikasnije sä ikomipromiserima i svakojakkn kolebljivcima u sopstvenoj stranci; ikada su se menjsevici konacno kdvojili, umeo je da oibuzda razne devijacije u boljisevicikim redovima; na kraju je izvojevao velike bitlke pirotiv trookista, leve opozicdje, desne opozicije — navikao je na borfou na zivot i smrt u sopstvenoj stranci, to nije problem kada je protivnik poznat i svoje poglede i shvatanja otikriva u novinama, na »konferencijama, kongresima. Ali — ovoga puta protivnik postoji, pa ipak se ne vidi. iNeviidljiiv je. Aplaudlira (Stailjinu i ikltice mu, a u isti mäh splletikari da ga olbori. Kaiko da identifikuje takvog protwnika, ikako da z.na koga da uhvati, uhapsi, ubije, a koga da postedi? Ko su te tri stotine ljudi ovde, u kongresnoj sali, koji su na glasacikim listicima pirecrtali Staljinovo ime, a iko su oni kojih inia bar jos jednom ili dvaput tolüko, koji bi to rado ucinili, all nisu imali hrabrosti? Koliko njih je u Centrailnom komitetu? Kako izaci s njima na kraj?

270

271

Vec u prvoj glavi smo pomenuli da je ina XVII kongresnu pravo glasa iatnalol 225 delegata, a oa KJongresu je uicestvovalo ukmpno l 966 delegata, funkoionera i gastiju. Nekolilko godina kasnije u zatvorima ili logorima skondälo je 1108 njih. Öd 139 clanova Centralnog komiteta, izabranog na ovom kongresu, ubijeno je 98, a istraga koju je poisle 1956. gOidine naredio Hruscov, pokazala je da nifco öd njih niije umro bez Staljinovog licnidg oidobrenja. Ovi podaci kazuju kalkaiv je bio Staljinov odgovor na pitanje kaiko da se savlada i taj poslednji, premda najopasniji, licememi i skriveni neprijatelj u sopstvenim redovima — sve to zato da Partija ostane jedinstvena i snazna, da se Sovjetski Savez odrzi, da oboje vodi an, Staljin kojd — kao sto se ispostavilo kada su se na raskrscima politiökih pravaca i dilema oko razvoja SSSR, jedna za druigoim spoticale teoretske i prakticke veliöiine Lenjinovog tima — oajbolje poznaje mehaniku drulstvenog razvioja i jedini moze da povede svoj narod u »obecanu zemlju socijalizma«, kao sto se bio zarekao pre trideset godina, ikada je to sebi postavio kao zivotni cilj.

Prema logici svakog terora, prve zrtve nasilja su poznati i otvoreni protivnici. Suoceni 'sä ovoim nemilosrdnom logikom, ostali brzo nauce da se nasilju supirotstavljaju krisom. Zbog toga u svakom nasilju kad-tad dode trenutak kada se zna da postoji masa, mozda svakog casa sve veca masa pro'tiivniika, ali se ne 'zna ni fco su ni gde se kriju. To je imanentno svakom teroru. Drukcije ne 'moze da bude. Bilo bi brzopleto reci da je Staljinov teror 1934. godine vec dostigao taj stepen. Delimicno, kod nekih ljudi, jeste. Ali kod drugih jo§ nije, jos su se otvoreno protivili sve vecem nasilju. U tako ogromnoj zemljii teror se raije rnogao zavestä odjednom i preko ooci. Dok je GPU ponegde vec pravim vojnim pohodima zastraisivao cele oblasti, drugde se jos verovalo da ce vlast pohvatati nekoliko spekulanata, krivaca iza glad, a zatim ce u zemlji opet zavladati mir i

napredäk. Dok je nekima vec postalo jasno da ce Partija biti glavna meta terora, drugi su jos uvek govorili, cak i sam B,uiharin je täko savetovao, da treba biti strpljiv jer us'koro ce despotska Staljinova sklonost sama izaci na videlo, a Partija ce onda umeti da se oslobodi diktatora i vratiti se flenjinskim nacelima. Zato se poceci terora tesko mogu idemtifikovati kao talkvi. Jer pored poinenutog, mnoge mere koje se iz kasnije istorijske Perspektive jasno prepoznaju kaio uvod u opsti teror, u tom trenotiku bile su neophodne za zavodenje reda, koji je celoj zemlji, a, naravno, i iPartiji, bio preko potreban posle godina rata i revolucije, prevrata i pometnje. Zato su Staljin i njegov tim za svoje pöteze »cvnste :ruke« u pocetfcu imali podrsku kako mnogih politiclki osvescenih ljudi taiko i masa, izmucenih prevratima i gladu. Cvrsta rdka je prvi put udarila novim metodima, mucenjima i iznuäenim priznanjima, u procesu protiv vec pomenutih inzenjera i tehnicara sahtimske grupe 1928. godine. Godine 1930. GPU je krivce iza razne neuspehe u industriji nasao u nekih 2000 popadnika takozvane »iindiustirijske strainke«, koji su izvedend pred sud u v,rk> izvikanom procesu. U tisini i bez procesa kasnije je streIjano jos 48 vodecih privrednika. Usledila su jos dva slicna procesa, jedan protiv »menj'sevüka« 1931. godine i drugi protiv inzenjera Metro-Vika 1933. godine. Staljinov aparat (prema navodima N. Rubakina carska Rusija je 1913. godine imala oko 800 000 cinovnika, SSSR 1927. godine vec 3 722 000, a 1933. godine, prema Staljinovoj izjavi, oko 8 000 000, racunajuci kako drzavnu tako i partijsfcu birokratiju) istovremeno je nizom drakonskih mera radniökoj iklasi sovjetske drzave stavio do znanja da je konaöno kucnuo cas rada i reda. Krenulo je öd drvoseca i splavara, jer drvo je bilo znaöajna izvozna sirovina: u oiktobru 1930. godine zabranjeno im Je da napustaju nadna mesta, koj-a su vecinom bila dalelko öd civilizacije, nonmalinih zivotnih uslova, pa cak i najneophodonije hrane, zbog cega ^su masovno napustali posao; ko bi posle uvodenja ove mere pobegao, uhapsio bi ga GPU. Sledeceg imeseca ova uredba je prosirena na sve industrijske radnike, a mesec dana kasnije dodata joj je i zabrana zaposljavanja onih radnika koji su bez dozvole napustili prethodno radno mesto.

272

273

Da bi konacno obnovili jos uvek nesreden saobracaj, u januaru 1931. godine su sve bivse Meznicare, koji su se ;razbezali na sve strane, zakonom vratili na posao. Dodatalk uz ikrivicni zaikonik predvidao je deset godina zatvora za nedisciplinu na radu u transportu, a kod namernih prekräaja sankciotriisiana je simrtna kazna. Februara 1931. godine, po uzoru na vojne knjizice za sve radnilke su uvedene radne knjiziee: sä biogirafijom, kvalifikacijama, zaposlenjima, svion kaznama, opomenama i tome slicno. U martu su direlktori preduzeca dobili ovlalscenja za strage sankcije protiv radnika ikoji »zaostaju«, koji su neredovni na poslu, zakasnjavaju, lose rade. U aprilu su udarne radniöke brigade dobile privilegije u ishrani, stanovanju, ogrevu i namestaju. U junu je izasla uredba, prema kojoj se kvarovi na masinama, pa i nesrece na radu, tretiraju kao salbotaza. U avigustu 1932. godine uvedena je srartna kazna za brade u Drainspartu, a novemibra iste godime direktorima su data ovlascenja da otjpuste radnika Ikoji jedan dan neopravdano izostane s posla; to je istovremeno znacilo da je talkav radnik ifzguibio i kartu za zivotne namirnice, a najcesce i stan. Na kraju je, 27. decembra 1932. godine, ponovo uveden i unutrasnji pasos koji je Lenjin, kao sto smo vec pomenuli, nazvao jednom öd najivecih mrlja caristicke zaostalosti i samodrzavlja; nilko nije smeo da provede van prebivalista vise öd 48 sati bez »vize« mesne policije, upisane u pasos. A u roku öd tri meseca öd dana uvodenja pasosa zaJbranjena su vencanja, razvodi, usvajanja i selidbe, da bi se sprecili falsifikati i malverzacije; pa ipaik »umiranje je bilo dozvoljeno i rodenja su se dopustala«, kaze o tome Suivarin. Seljaci, koji su öd kolektivdzacije pokusavali da se odbrane sibrovlkama dvocevikama i pokoljem stoke koju su radije jeli nego da je povedu sä sobom u Ikolhoze, bili su u jos gorem polozaju öd indusitrijskih radnika: oni uopste nisu imali pravo na pasos, bili su, dalkle »ne4ica« ikoja nisu mogla da napuste zenilju i selo. iKoliko je njih u to vreme ibilo po logorima, koiliko iseljenih ili lilkvidiranih, vec smo pomenuli. Po kolhoznim njivama postavjeni su strazarski tornjevi, izmedu njih su kruzile patrole, na konjima i pesice, sastavljene ne samo öd pripadniika mi-

licije, vec i naoruzanih Ikomsomolaca, a ko nije zoao da kaze loziriku, odredenu za taj dan, nije smeo na njivu. JMaposletlku je za sve igradane SSSR (u junu 1934. godine) uvedena smrtina kazna za slucaj ida im sve to piresedne pa se zapute prdko granice u inostranstvo, ako je to uopste bilo tmoguce. iSvi odrasli clanovi porodice (begunca dobili su pet do deset godina zatvora ako su znali za tu nameru a nisu prijavili vlastima, ako paik o tome nisu znali nista, cekalo ih je samo pet godina zatvora. Priblizno u isto vreme, policijslki teror nad Partijom razrastao se i ustalio u cvrsit sistem. Njegove po'liticlke osnove opisali smo u prethodnoj iglavi. iNa svoj naciin 0 njima svedoci preziveli delegat XVII kongresa L. S. Saumjan, koji povodom tridesetogodisnjice Kongresa u föbruaru 1964. godine u »Pravdi« pise: »U nebim delegatima Kongresa, p/re svega onima koji su se dobro secali Lenjinovog testamenta, sazrevala je, kao sto se kasnije ispostavilo, misao da je doslo vreme da se Staljin premesti sä polozaja generalnog sekretara na neku drugu fiuinkciju. Stailjiiin je to pnimetio. Zniao 'je da ce ga u daljem jacanju njegovog polozaja, u nastojanjima da u svojim rulkama koncentrise svu vlast, odilucno onietati stari lenjinski Ikadrovi«. Teror mad Partijom poceo je, naravno, vec ranijih godina. Pocetikom 1928. godiine, GPU je iz Moskve u gradove centralline Azije uz Troclkog proterao jos 30 »starih lenj:insikih kadrava«, kao sto su bilii Radek, Pireobrazeesikü, Smiirnov, Muralov i drugi. Januara 1929. godine po zatvorima je bilo vec oko 2 000 do 3 000 »starih lenjinskih kadrova«. U jesen 1930. godine jedan öd mladih, mada jos uvek lenjinslkih kadrova, S. I. Sircov, 1924. godine izabran za kandidata OK, 1927. godiine za clana OK, a 1930. godine za Ikandidata za clana Politbiroa i predviden da zameni Rilkova na mestu predsednüka vlade, polkusao je da predlogom za novu organizacionu struktuiru rukovodstva Partije spreci Staljinovu apsoiu/tnu vlast. Staljin ga je bez saglasinosti OK isbljucio ne samo iz OK, nego i iz Partije, 1 to pre no sto je uopste uspeo da Plenumu Centralnog komiteta podnese svoj predlog. j>iPrista^lice Sircova jas nisu ni stigle u svoje Gulage«, pise dr M. Britovsek, >»a vec su se pojavile nove opozici-

274

275

one grupe ikoje su predvodili Rjutin, Smirnov i Skripnik.« Visi fuinkcionar u Moskovslkom ikomitetu, clan GK öd 1927. i odluöni protivinilk Trodkog u vreme sukoiba sä »levom opozicijom« M. N. Rjutie, za vreme Staljinovih priprema za sukob s Buharinovom »desnom opozicijom« i time povezanih cistki u Moskovskom komitetu 1928. godine, ipremesten je na manje znacajno mesto. U leto 1932. godine iznenada se opet nasao u sredistu paznje boljseviakog rukövadstva kao glawii autor »Rjutinove platforrne«, dokumenta öd oko 200 stranica, u fcojem su »rjutinovci« trazili umereniju industrijalizaciju, prestanak prinudne koldktivizacdje poljaprivrede, i smenjivanje StaIjina kao »zlog duha revolucije, koji ju je svojom vlastoIjubivoscu i osvetoljulbiivosüu doveo do ,r,uba propasti«. Rjutin je, kao i pre njega Sircov, zajedno sä svojim istomdisljeniciima tiho i iznenada «estao. Clan Lenjinove partije öd 1896. gadine, dok je bila jos socijaldemo'kratslka a ne saimo Lenjinova, A. P. Smirnov, jedan öd junaka revolucije i gradanskog rata, ölan GK öd 1922. godine, 1932. godine povezao se sä grupom stari'h boljsevi/ka u pravu ilegalnu organizaoiju — jer je isuvise dobro pozna"wao Staljina da b'i gajio ibäilo ikakve dluziije o mogucnostima rnirnog i legalnog smenjivanja vlastodfsca. lafko nije bio blizak »desmoj opoziciji« kao Rjutin, zastuipao je prilblizino iste stavove o usporavanju tempa industrijalizacije, raspustanju koJhoza, ulklanjanju StaIjina, uvodenju zalkonitosti u 'GPU. iNaravno, taj isti GPU je otfcrio ovu »antipartijsku grupu«. Mada se nije dobro upoznao ni s njenitm 'stavovLma, Plenum CK je osudio, OTU grupu u januaru 1933. godine, posile cega je Smirnova i njegove pristalice progutao imrak. Godine 1938. d on i Sircov izgubili su zivot u (koncentracionom logoru. Pored ovih povremenih epizoda, preobrazaj boljsevicke partije u staljinistilöku pratilo je stalno, uporno i dosledno ulklanjanje starih kadrova i postavljanje novih. Iizmedu 1925. i 1933. godine iz Partije je iskljuceeo oko 800 000 clanova, u godinama 1933/34. jos 360 000. Samo manji deo islkljucenih ibili su rnladi ljudi (koji su se kompromitovali 'samovoiljom ili pilkosom — velika vecioa iskljuicenih bile su stotine hiljada »starih denjinslkih kadrova«, kao sto ih je nazvao pukim slucajem preziveli Saumjan.

Oluja koja se srucila na celu zemiju, a posle ubistva Kirova 1934. godine pasebno na Partiju, nije dosla iznenada, iz vedra nöba.

Dogadlaji posle ulbistva iK'inova nedvoismislenoi govore da je u pitanju bio unapred pripremljen plan za fizielko iströblljenje opozicionara raznih boja i plansko uvodenje strahovilade u Sovjetskom Savezu. To potvrduju i reci, :izgovorene oa XXII kongresu 1961. godine: >xNa dan Ubistva, koje u toon treoutiku svakalko jo§ nij^ moglo da bude istrazeno, iz Lenjingrada je, prema Stalji.^vim uputstvima, upucen delkret o ubrzanom i pojednostavljenom istraznom postupku u politic'kim slucajema. Nakon toga odmah je usledio talas haipsenja i politiclkih procesa. Utisak je da se samo cekao taj povo.d pa da se, obmanom Partije, puste u pogon antileinjinisticki, antipartijski metodi bor^be, da bi se zadrzao rukovodeci polozaj u Partiji i u zemlji«. Pomenuti ddkret je glasio: Istraznirn organima, da ubrzaju istrazni postupak za sve one ikoji su optuzeni za pripremanje ili izvrsavanje teroristiökih alkata, Pravosudnim organima, da posle donetih presuda ne dozvoljavaju mogucnost za pomiilovanje, »jer Prezidijum Centrallinog izvrsnog ikomiteta SSSR smatra da su takve (molbe inepri'hvatljive«. Organima Komesarijata za uinutrasnje poslove, da smrtou kaznu nad göre navedeniim kategorijama osudeuih dizvmse odimiah posle .donösenja presude. iNe postoji imogucnost da je »Prezidijum Centralnog izvrlsnqg komiteta ßiSSR smat'rao« ild miogao da ima bülo kakvo misljenje o toj stvari, jer Prezidijuim ovaj dekret nije ni video pre nje,govog stampanja i objavljivanja. Cak ga je i Politbiro potvrdio nätonadno. Dekret je nastao u Staljinovorn liänomi sdkretarijatu. Godinama je bio »pravni« osnov za teror ibez presedana. Sustinu stvari objasnjava pismo koje je u decembru 1934. godine upuceno svim partijskim organizacijama u /jomliji. To je ibio poaiv id/a komitetl d odani partijoi idientifilkuju sve bivse opozicionare, koje treba iskljuciti iz

276

277

Partije i uhapsiti. To je za te ljude znacilo ili smrt ili odvodenje u arktiß'ke logore. Samo iz Lenjingrada je za nekoliko meseci odvedeno 30 000 do 40 000 ljudi. Kako je • lenjingradslki iNKVD izvrsavao likvidacije, govori opis koji kaie da su zatvorenici u duigom redu cekali ispred lifta kojim su ih odvodili u podrum i tamo tokom cele nöcli, 01 razmaakna öd po dvia i po minuta, sitirelijali. Odmah je sprovedeno i nekoliko formalnih procesa protiv Ijuidi (koji su u ocima javoosti koliko-toliko mogli da lice na neprijatelje. U Lenjingradu je vec 5. decemb-ra 37 toboznjih belogardejaca osudeno na smrt zlbog teroristiökih dela protiv fumikcionera sovjetskog rezima. U Mosikvi su osudena 33, a u Kijevu 28 talkviih neprijatelja. Ovi ljudi su, u sva tri shicaja, optuzeni da su vecinom dosli iz inostranstva i da su prilikom hapsenja bili naoruzani rußnim bombama i revolverima. Medutim, u iKijevu javnost je videla da je na tarn procesu osudeno dosta poznatih pisaca i kulturnih i drustvenih radnilka koji su dotle ziveli u Ukrajioi. Postajalo je sve jasnije na koga je uperena ostrica maca kojim je vitilao iNiKVD. Kirov je umro 1. decembira. Dvanaest dana kasnije, lenjingradslki INiKVD je imao u ruikama dva potpisana priznanja Ikomsomolaca iz nekadasnje lenjingraldslke »opozicije« da su i posle »pobede geoeralne linije Partije nad oipozicijom« bili povezani sä Zinovjevim i Kamenjevim. Talko je Politbirou podnet dokaz da Zinovjev i Kamenjev i dalje rovare. Odluceno je da treba drzati pod prismotrom njih i sve njihove nekadasnje piristalice. 16. decembra Zinovjev i [Kamenjev su uhap'seni. Uhapsila su ih cetiri najvüsa funkcionera (NiKVD, po svpjini polozajdma odmah iza sefa Jagode (ne'koliiko godina kasnije i ova cetiri coveka su streljana kao zaverenici, dvojica s dodatnom optuzlbom spijunaze u korist NemaÖke). Dan (kasnije Moslkovsiki komitet je usvojio rezoluciju u kojoj [je ireceno dla »su ignusnä agenti kilasnog neprijatelja smrdljivi izirodli nökadasnje lantipartijslke grulpe Zinoivjewa i Kamenijeva, otrglii iz nasih iredovia dnuga Kiirova«. Cetäri dana kasnije je objavljeno da je atentat na Kiirova organizovala grupa bivsih zinovjevaca, a narednog dana je javnost saznala imena voda tog izmijskog legla: bivsi clanovi Lenjinovog Politbinoa Zinovjev i Kamenjev, clan OK öd marta 1919. godine Jevdökimov, clan CK öd maja

1924. godine Zalucki i drugi stari boljsevici koji su godmama radili u revolucionarnom pokretu i bili clanovi najvisih rulcovodstava. 28. i 29. decembra iza zatvorenih vrata su osudeni Nikolajev i »njegova zavereniöka grupa«, i imedu njima vise leinjinigradsikih fcomsomolaca. Svi su osudeni na smrt i 29. decembra strelljani. Novine 'su dbjavile da je nad njima izvrsena smrtna tkazna zibog poku'saja podrivanja rukovodstva Partije i ipolkusaja da se u Kremlju ustolice Zinovjev i Kamenjev. Zinovjev i Kamenjev, 'koji su deset godina ranije u nerazdvojmoj trojiki sä 'Staljinotn i uz odobravanje dobrog dela stare boiljsevicke igartde izigrali Trodkog, nasli su se pred sudom 15. i 16. januara 1935. godine. Zinovjev je na suidu izjavio da je »aktivnost nekadasnje opozicije usJed objelktivnih oTcolnosti nuzno morala da ulbrza degeneraciju ovih zlocinaca«. Rodena je »öbjektivina krivica« subjektivno nevinih ljudi, kategorija koja je decenijama sejala strah u komunistiökim partijama sveta i ni do danasnjeg dana nije nestala iz jeziöke i politiöke upotrebe. iNjih devetnaest je izvedeno pred sud, osudeni su na pet do deset godina izatvora. Zinovjev «deset, Kamenjev pet, Jevdökimov osam, Ba'kajev, poznati komandant za vreme gradanskog rata i kasnije rulkovodilac lenjingradsike Ceke, talkode osam. Niko öd njih nije svoju kaznu odsluizio ido ikraja niM je ikada vise vidieo slobodno nobo. Ovim se staljinslki teror odmah, vec mesec dana posle smrti Kirova, öd svog prvobitno proklamovanog eil ja, »osvete za Kirova«, izrodio u svoju pravu, u .prvi mäh slkrivenu nameru: likvidacija postojece, aili i eventualno moguce, odnosno potencijalne antistaljinske opozicije. Fiziöka likvidacija, zajedno s porodicama i rodaciina. Uiporedo s tim jos je neko vreme tekla »osveta za Kirova«. Pogodila je i lenjingradslki NIKVD, zibog toboznje nedovoljne budnosti u obezbedenju (Kirova. Njegovi odgovorni rukovodioci osudeni su na dve, tri godine zatvora, samo jedan öd njih (zbog nenavedenih drugih prestupa) dobio je deset godina. Na procesu protiv Buharina 1938. godine javno je receno da je Jagoda, sef NKVD-a 1934. godine, maredio da mu se dvojica öd ovih ceonih ljudi lenjingradslkog NKVD-a dovedu na poverljiv razgovor, a zatim automobilom prelbace u kazneni logor. Za razliiku ad porodica ostalih osudenika, za njihove se porodice

278

279

posebno postarao. Hruäöow je na XX kongresu rekao: »Posle ulbistva Kirova najvisi funlkcioneri lenjingradskog NIKVD-a dobili su veoma blage ikazne, all 1937. godine oni su ipaik streljani. Moze >se pretpostaviti da su streljani zato da bi se prilkrili toragovi organkatora ubistva Kirova«. To sto je rekao Hrusicov, praculo se u celom NlKViD-u. Prema recima dvojice enlkavedeovskih emigranata na Zapadu, Orlova i Krividkog, »cela ta stvar je taJko opasna da je najzdravije da se o njoj sto manje zna«. Vrata za teror biila siu otvorena. Ko se zaJagao za umereniji put, kao recimo Valerijan V. Kujbisev, claai Politbiroa öd 1927. godine, u sukobima s Trockkn 1923. godine cvrsto na Staljinovoj strani, odmah bi tiho nestao: Kujibiseva je 26. januara 1935. godine pogodio udar. Da li je udar bio posledica pogresnog lecenja ili nekoig leka koji u stvari nije bio leik — pitaju se neki koji istrazuju njagovu smart, dodajuci da je pravu istinu o njegovoj Siinrti znala samo sacica ljudi koji, takode, nisu minogo nadziveli svoju zrtvu. Ipalk se neki jös uvelk nisu predavali, na primer Lenjinova udovica Kruipska ili pisac Maksim Gorki. Lenjinovu udovicu je bilo lafcse utisati: partijska disciplina zabranjivala joj je da pominje Lenjinov testament ili da ,se bilo kaJko suprotstavlja »generailnoj lioiiji« Partije, bar javno. A privatno su je taiko dobro izolovali da bez pratnje NKVD mije moigla ni da makne. iMaOcsim Gorki je bio u tarn pogledu slobodniji, razjgavarao je sä stranim dopisnicima i, ikalko injima tako i svojim domacim kolegama piscima, objasnjavao s jedne strane veru u humani socijalizam, a s druge strane izrazavao svoje neraspolozenje zbog staljinistiökog nasilja. Pocetkom 1935. godine u »Pravdi« se pojavio clanak knjizevnilka PanferoA'a koji je Gorikog o§tro kritikovao kao pisca, sto je dotle bilo necuveno. JMaravno, nije se zavrsilo na tome; godinu i po dana kasnije Gorlki je morao da uimre. Staljin i njeigovi saradnici vi'se se nisu mogli zaustaviti. Mdadi sposobni ljudi koje je doveo na rukovodece polozaje, nemilosrdno su izvrisavali njegovo i svoje poslanstvo: !konacno, posle petnaest godina revolucionarne eofiarije i zbrke treba uvesti ired, diisciplinu i rad, jer dovo'ljno je bilo vatrenih govora i svadi, sada treba raditi. Medu mladima, njegovi odani sledibenici bMi su Nikita Hrusicov, koji je u felbruaru 1935. godine dosao na

celo moskovske Partije, i Georgij Mäljenkov, koji je u julu ^postavljen za glavnog zamenika direktora Kadrovskog odeljenja OK, Jezova. 7. marta 1935. godine narecteno je da se iz svih biblioteka u zemlji uiklone dela Trookog, Zinovjeva i Kamenjeva. CK je 19. maja svim partijskim organizacijama nalozio da ponovo istraze delatnost svih »neprijatelja Partije i radnicke Mase« koji su jos ostali u Partiji. Vec ranije smo pomenuli mere koje su pogadale ne samo clanove Partije nego sav raairod: uviodanje unutrasnj-eg pasosa, smrtnu kaznu za bezanje preko granice i deset godina zatvora za cilanove porodice beigunca koji su znali za njegovu naanenu da bezi, a pet za one koji o tome nisu znali nista, uvodenje smrtne kazne i za decu stariju öd dvanaest godina, sto je izazvalo ogorcene körnentare u svetu, fcaznjavanje sä pet godina zatvora za nezaikonito nosenje oruzja, beskonacan niz oStrih sankcija za nedisciplinu na radu, ukratlko, uvodenje policijiske drzave kakva se u isto vreme uspostavljala jos u petisest evropskih stranaökih, imonarhistiökih ili vojni'h diktatura, najociglednije u nacistickoj Nemacikoj. To je u zemlji izazvalo reakciju koja se mogla ocekivati: otpor, sabotaze u preduzecima, a narocito u kolhozima, ubijanje omrznutih aJktivista. Pocetkom 1935. godine doälo je, navodno, cak i do atentata na Staljina u biblioteci u Kremlju, za sto su glavoxn platili rie samo mlada zena za koju se tvrdilo da je pofcusala da ga ubije, vec i nekoliko desetinia kreimaljskih strazara ii oficira NKVD. Ni o tome istorija neec mocä da kaze nesto odredeno, sve dok se ne otvore kremaljisfci arhivi. U maju 1935. godine raspuisteno je udruzenje starih boljsevi'ka, u junu udruzenje politiclki gonjenih za vreme carizma. U obe onganizacije (bilo je suvise slobodoumnih ljudi; njihova shvatanja siada su proglaisena »trulini liberalizmom«, käko su to u »Pravdi« okvalifilkoväli mladi staljinisti Hruscov, Berija, Maljerikov. U junu je Kamenjev iponovo izveden pred sud, ovoga puta je posle tajnog procesa dobio deset godina zatvora. U meduvremenu, radna grupa pravnüka, politicara i druigiih videnih ljudi piripremala je nacrt novog ustava; u grupi su bila i dvojica iz najuzeg Lerijinovog tima, Buharin i Radek. Pisali su o slobodi govora, süobodi stampe, (udruzivanja i demonstracija, o zastiti pred samovo-

280

281

Ijom policije, o nepovredivosti stana, pisama i drugih Ijudislkih sloboda. Sve to uneto je na ikraju u Ustav koji je proglasen 5. decemfera 1936. godine kao »Staljinski ustav« i najnapredniji ustav na svetu. U sustini, bio je remdk-ddlo propagandistielkog licemerja. Uipravo u vreme dok se pripremao ovaj ustav, groznicavo se radilo i u kaincelarijama za saslusavanje i po zatvorima, radnim prastorijaima iNKVD-a. Taj je posao obaivljen i zavrsan, i to javno, pre no sto je sovjetslki narod dobio svoj napredni staljinsiki Ustav. Rezultat ovog velikog poduhvata staljinskog MKVÜ-a ibio je prvi velüki moslkovslki proces avgusta 1936. godine. To je bilo remefc-delo, na svoj nacin.

Pocetkom 1935. godine grupa studenata Peda.gos'koe instituta u Gorkom, nekadäsnjem Nizem Novgorodu, razgovarala je o tome, da zemlja moze da se resi propasti samo ako se reSi Staljina. Dalje öd tafovih razmisljanja, izgavorendh itiho li u. poverenju, niije se tislo. Za to je saznao jedan öd nastavnika u totm institutu, Valentin Pavlovic Oliberg, Letonac, roden 1907. godine. Ne ana se tacno otikad je radio za NiKVD. Bio je predviden za krupne .zadatke, aili ise nije pokazao, sve dok u Gorfcom nije 'kuonuo njegov velilki trenutäk. NKVD ga je ibio poslao u Berlin da se tamo poveze sä trockistima. Godine 1930. je poku'sao da se ubaci Jcod Trodkog ikao sdkretar. lalko je imao falsifikovan honduraäki pasos, koji je dobio u kancelarijama NKVD-a u Mqs'kvi, i polkazivao velilki trodkisticki zar, pokusaj nije uspeo. Posto je tako upropäscen jas jedan pokusaj N'KVD-a da svog covelka podmetne Trodkom, vracen je kucS i mialtane po 'fcazrii posllat u Gorki da se uviuöe u tamasnju »opoziciju« i pokaze se bar na tom pos;lu. Pored mladih novgorodskih komisomolaca na Olbergovom spisku su se raasli i pro'fesora dstog instituta, taikode »lopozicäioiniari«. NIKVD se s Olbergam dogovotnio da »prkna« da ga je Trodki poslao u Gorfki, da tamo .medu studentima i profesarima nade istomMjenike i zajedno s njima ongariizuje atentat na Staljina za vreme prvomajske patrade 1936. goidliine. O,Ubergu su, naravno, obecali

da ce posle »priznanja« na procesu, otici na novo »radno mesto« na Daleki istdk. Sluicaj je bio do detalja dobro pripremljen, izreo za javni proces. Mectutkn, u Moskvi su doslli na pomisao da bi iz toga moglo da se izvuce vise. Bila bi prava steta da se tako lepa prilika ne iskoristi za jos nesto, ne samo za likvidaciju nelkolilko usijanih mladih Ikomunista i njihovih profesora. Sam Staljin je odlluicio da Olbergovi novgorodski »trodkistiöki teroristi« budu samo deo velike zavere protiv sovjetskog rukovodstva, vlasti i drzave. Naumio je da su pored Trodkog zaveru kovali i ZinoVjev i Kamenjev, zajedno s drugim starim cdanovirna CK i iboljisevicima iz 1899. i 1903. godine, s Jevddkimovom, iSmirnovom, Bakajevom, Ter-Vaganjanom i Mraiökovslkiim. NKVD se dao na posao. Zinovjeva i Kamenjeva su fiziciki muicili vec nekoliko meseci. Kamenjeviu su uhapsili sina. Smirnovu su u zatvorsikom hodniku pokazali cerku, a zenu su poslali u logor, gde su je kasnije streljalli. iNa kraju su Zinovjev i Kamenjev pristali na »priznanje«, äko im Politbiro na svojoj sednioi, oci u oci, öbeca zivot, a za ölanove njihovih iporodica slobodu. Na sednici Politbiroa, ina kojoj je trdbalo da se o tome razgovara, sröli ,su se jedino sä Sitaljinom, Vorosilovom i Jezevom. Prihvatili su njihova uveravanja da ce im biti poßteden zivot, a da se dlanovima njihovih porodica nece desiti nikalkvo zlo. Na ubedivanje Zinovjeva, na »priznanje« je pristao i tvrdoiglavi Smirnov, a kasnije j Jevdokimov i astali. Navo-dno se caDk Molotov usprotivio plamu o likvidaciji starog boljsevickog rulkovodstva. Kaznjen je izbaeivanjem sä sipislka iruikovodöcih iljudi >koje je trockisticifcojziiniovjevsika grujpa toboze naimeravala da ubije; javnost je to, naravno, prihvatila sä zaprepascenjem. Prica ise da je Molotov s'voj odmor provodio pod veoma oätrom prismotrom iNKVD-a. Prililkom ikasnijih procesa viise mu nije padalo na 'Uim da se suiprotstavlja iStaljinoviim namerama. Pred vojnim sudom, kome je predsedavao V. V. Ulrih, 19. avgusta 1936. (godine sedmorica starih boljsevika i devet drugih koje je Stailjin Aacio u isti mlin, medu njima i Olberga, optuzeni su da su: 1. organizovali ujedinjeni trodkisticko-zinovjevski centar koji je putem teroristickih akata hteo da uame vlast u svoje Tuke, 2. orga-

282

283

nizövali niz teroristiäkih grupa sä zadatlkom da ubiju Staljina, Vorosiiova, Zdanova, Kaganovica, Kirova, Kosiora, Ordzonilkidzea i Postiseva, 3. ubili Kirova. Drzavni tuzilac A. J. Visinslki je trazio da se »svi ovi besni psi streljaju«. Kamenjev je priznao da je pripremio ubistvo rukovodilaca pomenutih u optuzniei i da je zajedno s ostalim optiuzenima organizovao ufbistvo Kirova. »Sve ima svoje granice, i velikodusnost prolletarijata ima svoje granice, i mi smo dosli do tih granica. Pitam se je li slucajno sto su se pored mene, pored Zinovjeva, Jevdokimova, Bakajeva, Mraäkovslkog, na optuzenickoj klupi nasli i agenti sitrainih tajntih pollieija, Ijiudi s falsiifiko-vanim pasosima, sumnjivim biografijama i dolkazanim veizama s Gestapoin? Ne, nije slucajno. Sedimo ovde zajedno s agentima stranih tajnih policija zato sto smo se borili istim oruzjem ... Talko smo sluzili fasizmu, organizovali kontrarevoluciju protiv socijalizma, pripremali put za intervenciju. Zaglibili ismo se oa ovam nasem blatnjavom putu sramotne izidaje i svalkojake prljavstine u koju smo zabrazdili.« Zinovjev je rekao: »Jos jednom zelim da ponovim da u celini i potpuno priznaje'm svoju krivicu. Kriv sam jer sam iposle Troclkog bio drugi organizator trodkisticlko-zinovjevskotg bilaka koji je hteo da ulbije Staljina, Vorosilova i niz drugih rdkovodiUaca Partije i vlade. Osecam se krivim kao glavni oirganizator ulbistva Kirova. Moj defefetni boljlsevizam se izrodio u antilboljisevizaim, a preko trockizma do'sao sam do fasizma«. Sve ito se desavalo na ocigled stranih dopisnilka i poismatraca ikoji «u zgranuto sliu'sall kafco Lenjiinovi najUKii saradmicli i boljßevicike vode pljuju sebi u Jiice nazivajuci sebe imenima koje cove'k normalno ne koristi ni za svoje najigore neprijatelje. Na sudu jedino Smirnov nije pristajao na priznanje, priznao je samo pripadnost »centru«, all ne i teror i ostaila dela za koja ga je teretila optuznica. I pored dugoitrajnih priprema i ddbro uvezbanog scenarija, iN!KV!D-u se u predistavi ipak potikralo nelkoliko ocigledniih omaski. Olberg i njegove (kolege, u istim naucenim ulogama, svedocili su gilatiko i teöno i toliko obesno da isu ne!ki posmatraci u njima odmah prepoznali provokatore. Jedan öd njih, Holoman, priznao je da se sä sinom Trodkog sastao u hotelu Bristol u Kopenhagenu — a taj

je hotel u dans'kom glavnom gradu srusen jos 1917. goidine. Sovjetska stampa je kopenhaski hotöl Bristol kasnije pretvorila u i'stoimeniu ikasfanu, ali s tim nekalko nisu imali isrece jer se na kraju ispostavilo da je sin Trookog u vreme kada se, navodno, sastao s Holomanom, polagao ispite na berlinsikom utniverzitetu. I optuzeni bi s vremena vreme ilspadali diz svojih uiloga. Mrackovskü je lOpisaio svoju 'mladast, govorio o tome da je bio raidnik i revdlucionar, sin i unulc radnika i revolucionara, prvi put uhapÄen isa trinaest godina, a zatdm s irorniicnom gorcimom rekao: »A sad stojim pred vama kao ikontrarevolucionar«. No, qpet se pribrao re'kavsi da je sve to pomenuo samo da bi pdkazao kako i revolutionär imoze da postane kontrarevolucionar, da bi na kraju za sebe kao iizdajnilka trazio smrtnu kaznu. Sestog dana rasprave doneta je presuda. Svi qptiuzeni osudeni su na smrt. lako su po zaikonu, imaili 72 caisa za podnosenje molbe /a pomilovanje, vec 24 sata posle presude je objavljeno da je sonrtoa ikazna izvrsena. Jesu li zadsta ubdjeni odmah ili kasüije, kada i kako — jos je jedino u niau pitanja fcoja de ostati bez odgovora sve dok sovjetsiki arhivi ne budu dostupni. O tome kruze .razne verzije. Prema nekkna, ubijeni su oldmah, prema diüuiglma, pet dana posle objavIjivanja da su mrtvi, Zinovjeva i Kamenjeva su polkazivali drugim zatvorenicima koji su cökali na svoje procese, ne bi li talko u njima probudili nadu koja je zavela i ovu dvojicu: alko priznas, saöuvaces zivu glavu. Bilo 'kako bilo — ne postoji pouzdano svedöcenje da ih je posle objaviljivanja njihove smrti jos neko video. Pored mnogih zestokih napada i ironicnih opisa procesa u stranoj stampi, na Zapadu su se ponegde mogle pro£itati i tvrdnje da je proces pravno tökao bespreikorno i korelktno. Talkav izvdstaj je, na primer, objavio londonsiki »Njus Kronikl«. Kao sto je u izvesnoj meri prvi veliki moslkovski proces bio uspesan i izvan granica SSSR-a — tako je nepogresivo pogodio svoj cilj i obavio svoju funlkciju u zemlji: pdkaizati batinu, bic, imetak i vesala svima ikoji ibi se usudiild idia misle idlrufecdtje nego sto inareduje vladar u Kremlju. Zato se NKVD, ohralbren dosta uspesnim prvim procesom, odmah dao na pripreme drugog. Staljin je resio da kuje gvozde dok je vruce.

284

285

'PaA tome ise isipositavilo ida isaon öef iNIKVDna Jagoda nije odulsevljen idejom o novim procesima protiv vodecih boljsevika, kao i da mediu oficirima NKVD-a ndki obavljaju svoj posao bez narocitog oduseviljenja: vesto srocenim pitanjima optiuzenima su pruzali mogucnost da se odbrane öd optuzbi, i islicno. Oslonac (za täkav postupak Jagada i neki njegovi iglavni pomocniei sigurno su nalazili u otporu pojedinih clanova Politlbkoa protiv Staljinove namere da fiziöki unisti svakog ko drukcije misli, svatu »opoziciju«. Podrisku su imali u vec pomenutom misljenju Molotova, a pokolju Stare garde se suprotstavljao i Ordzonikidze, doik su se neki u Pdlitbirou kolebali. Staljin im je nedvosmiisleno stavio do znanja da nece trpeti ni prigovore ni kolebanja. 25. septembra 1936. godine Staljin i 2danov su sä ödmora u Sociju upoitili Politbirou telegram: »Smätramo da je apsolutno ipotrebno i nuzno da se drug Jezov postavi na mesto narodnog komesara za umutrasrije pasiove. Jagoda se definitivno pokazao nesposobnim da raslkrinlka trodkisticko^ziinovjevski blök. OGPU je u stvari u ce'tvorogodiisnjem zaostatlku. To primeouju svS pairtijiskii iFuikovodiioci i veoina predstavnika NK"VlD-a«. Pet daria ikaisnije Jagdda je razreisen duznosti, a na njegovo mesto je postavljen Jezov, covek iz Staljinove mlade garde. Jagodini najuzi saradnici smenjeni su neti odmalh neki kasnije. Sam Jagoda nasao se u zatvoru posle pola godine, 3. aprila 1937. Opet je groznicavo proradila ulbülaclka masinerija koju je Jagoda bio dobro uhodao, i to s novim Ijudima i s novim snagama. Prema ne!kim podacima Staljin je vec septemibra 1936. godine pripremao proces protiv Buharina i Rikova; obojica su bili LenjinoVi nasledndci, prvi kao partijski teoreticar, drugi ikao predsednik vlade. iNavodno nije dolbio dovoljno jaku podrsifcu na Plenumu OK, koji je odrzan prvih dana septembra. Zato je privremeno odustao öd ove namere i naredio N'KViDiu da optuzeniöku Mtupu pripremi za druge vodece stare boljsevike koji su neikada bili ili bi mog'li da postanu »opozicionari«, protiwiici staljinistiökog rezima u Partiji i drzaVi. Vec u apriki 1936. godine uhapsen je N. I. Muralov, jedan öd voda revolucije 1905. godine, jedan öd organizatora revolucije 1917. godine, jedan öd glavnih pomocnika

komandanta Crvene armije, Trookog, za vreme gradanskog rata. U avgustu uhapseni su G. J. Sokolnikov, boljäeviitk öd 1905. godine, u .prvidj J-^njiinoviQJ vladd kiomesar za finansije, i L. P. Serebrja'kov, clan OK öd 1919. godine, za vreme Lenjina jedan öd sekretara OK. Malo pre toga u zatvoru su se nalsla jos dva veterana anticaristiöke ilegale i revolucije, J. N. Brobnis i M. S. Bogiuslavski. Na kraju, 22. septembra, uhapisili su jednog öd najrecitiji'h tribuna i agitatora revolucije Radöka, a istog dana i J. L. Pjatalkova, vodu revolucije 1917. igodine u Uikrajiiii i jednog öd sestorice, o kojoj je Lenjin u svom testamentu razmisljao kao o svoj im naslednicima. NKVD-u nije bilo potrebno ni pola godine da ih obradi za iproces. Bnutaloa sasLusavanja i mucenja kojüima su na pjrethadnom procesu, bili po'drvgnuti Zinovjev, Kamenjev i ostali sada su prema zvanicnom uputstvu Politbiroa jös vise poDistrena. Uzaikid .se OrdKoraibidize izauzimao cza Pjiatakovia, öak do te tmere da ga je posetio u zatvoru; 23. januara 1937. godine izvedeni su pred sud. 'Optozeni su zajedno sä jois jedanaest drugih, da su po uiputstvima Xrodkog organizovali »uporedni centar« sä zadatkom da »vodi zlocinaöku ^ijunsku, diverzantsku i teroiistiöku delatnost u cilju podrivanja vojne moci SSSR, ubrzanja vojnog naipada na SSISR, pmzanja pomodi istraniim lagresoirdima u ziau'ziimanju teritorije SSSR i njenom komadanju, nisenju sovjetslke vlasti i uspostavIjianju ikapitalüzma i vlaisti burlzoazije u Sovjetskom Savezu«. Vec prvog dana rasprave svi redom su priznavali dela za ikoja ih je teretila optuznica. Niko nije trazio branioca. Pjatakov je u zavrsnoj reici rekao: »Isuvi^e sam svestan svojih zlocina da bih smeo da molim za uvidavnost. Ne mogu da se odluckn ni da molim za milost. Za nekoliko sati idonecete ipresudu. I isad s'tajiim iovde pred vaima u blatu, slomljen öd svojih sopstvenih zlocina, sopstvenom krivicom opljaökan za sve, izgubio sam svoju Partiju, nemam vise prijatelja, izgubio sam porodicu, izgubio sam samoga sebe. Samo jedno nemojite da mi oduzmete, gradani sudije, ne oduzimajte mi pravo na svest da sam, premda prekasno, i u vasim ocima nasao u sebi snage da prelomim sä svojom zlocinackom prosloscu«. A Raddk je, takode ispunjen kajanjem, u svojoj zayrsnoj reci izmedu ostalog rekao: »(Nuzno je, prvo, ubediti

TI
286
287

preostale trockistiöke elemente koji se jos nisu predali, koji su opasni, i zato moraju da shvate da mi ovde du'boko potreseni govorimo istinu i samo istinu. Osim toga nuziio je da se eelom svetu pokaze sta je Lenjin, stidim se sto izgovaram njegovo ime na ovoj kllupi, dajuci smernice delegaciji koja je putovala u Hag, naprsao o tajnama rata«. (Radek je -bio clan sovjetske delegacije ea pregovoräma u Bresit-Litovisiku, pa i kasmije je obavljao znacajne diplomatske zadatlke. Prim. autor.) »Deo ovih tajni bio je i u rukama mladog srpslkog 'nacionaliste Gavrila Principa, koji je imao snage da umre u tamnici a da ih ne otkrije. Bio je srrpski nacionalist i osecao je da je pravda na njegovoj strani, dok se borio za tajnu kojoin je cuvao isrpski nacionalni pokret. A ja tu tajnu ne mogu da safcri'jem i da je (ponesem u igroib, nemam pravo da nastupiim ifcao fcomuinist kojü se ,kaje... jer — .sfbvatiio sam to razmisljajuici o tim stvarima — jos u «vom poslednjem casu ciu.io faüi fcletve loniih ilju/d)i 'koji 6e paistii u boduöem ratu a kojima sam svojim priznaojeim mogao da dam u mike oruzje protiv rata ikoji se sprema«. Dalje: »Ja sam izidajnlk koji je uicestvovao u öbaranju snazne zemlje u rasto i razvoju. A sä kojim ciljem? Radi toga da Hitler u Rusiji dbnovi kaipitaliizam«. A na ikraju, posto je objasnio svojufcriv'i'Oukao teroristiöki trodki-st: »Ali u zetnlji ima i .polutroekista, cetvrttrockista, osminotroekista, Ijudi koji su nas podrzavali ne znajuci za teroristiöku organizaciju, Jjudi koji su iz liberaliBtiökiih pobuda gajili simpaitije prama nama, Partiji .za inat. Za ove ljude vazi: alko je u metalu igvoadeniog cekica mehuric, to i nije toilifco opasno; ali ako se takav mehuric nade u metalu propelera, moze da dode do katastrofe. Nalazinio se u razdoblju najvece napetoisti, u razJdobllju uoci rata. Svim takvim elementima pred licem suda i pred licem obracuna kazemo: ko u svom odnosu prema Partiji ima i najmanju pukotinu treiba da -zna da sutra moize da postane izvrsilac diverzantsikih plamova, moze da postane izdajnik a'ko potpuinom otvorenascu prema Pairtiji tu pukotiniu ne izleöi«. Ovo je bila Radekova laibudova pesma potpunog predavanja nedeljivoj i monollitooj Partiji kao najvi'soj zapovesti, pred kojorn komunist kao pojedinac nema ni'ka'kvih, ni licni'h ni bilo kakvih drugih, prava. Nema cak ni pravo da bude ponosan na sebe, na svoju uspravnu smrt pred neprijateljem, koje je imao »srpski nacionalist Gav-

rilo Princip« koga Raiddk ovde na cudan nacin uplice u svoja razmisljanja. Boilje to ne bi mogao da kaze ni sam Stalj'in. Ni u koim slucaju, jer Radök je bio recitiji i mmogo upecatljivije se izrazavao öd Staljina. Pa i to sto je rekao o ratu koji se priblizava: kao da govori Staljin. Za ovu .svoju pesimu nad pesmama, ispevanu bezuslovnoj komunistiäkoj discipilini i samioodricariju, Radek je odgovaraj'Uce nagraden — odgovarajuice za tadasnje iprilike: doibio je samo deset godina zatvora, doik su svi ostali izuzev Sotkolnikova, Arnolda i Sitroillova osudeni na smrt. Naravnio, ni Radökiu nije bi'lo sudeno da dugo zivi: u logoru ga je 1939. godine ubio neki (kriminalac, sto je biila cesta isuidbina politiökih zatvorenika. I Soikolnikov je, navodno iste godine, uimro u logoru pod nepoznatim okolnostima. U olkvire ovog procesa spada zapravo i smrt Ordzonikidzea, Staljinovog prijate'lja jos iz imladosti i njegovog saveznika iz vremena kad ih je Lenjin uoci svoje smrti napao zbog njihove suroviosti u Gruziji. Staljin, koji nikada nifkome nije nista prastao, nije ostavio nekaznjeno njegovo zauzimanje za Pjatalkova, po Lenjinovom misljenju »coveka izvanredne volje i izvanrednin slpoisöbnosti«. U zatvorima NKVD-a öd zatvorenilka su poceli da iznuduju lazna svedocenja protiv Ordzonilkidzea. Sa zvanicnim nalogom u ruci izvirisili su pretres njegovog stana. Ali Ordzonikidze, to je znala cela Rusija, bio je Staljiiiov najblizi prijatelj. A bio je clan — ne ,nekog ramijeig, Lenjinoviog, vec raoviag — Staljlimofviog Politbiinoia. Corok sä s;aimoig vrha. Zar da se i täkvi ljudi nadu pred sudom . .. Zato je Ordzonikidze morao da umre drükcije. Nije tacno utvrdeno kaiko je zapravo umro. Hruscov je na XX .kongresu rekao da je »Staljin odobrio likvidaciju Or»dzonikidzeovog brata, a samog Ordzonilkidzea je doveo u situaciju da je morao da izvrisi 'samoubistvo.« Utvrdeno je da je Ordzonikidze 17. februara 1937. godine neko'liko sati razgovarao sä Staljiinom. Ubedivao je svog »dugogodisnjeg prijatellja da mraöne snage zloupotrebljavaju njegovu patolasiku sujmnjicavost koja mu je odavno usadena, i da Partija gubi svoje najbolje kadrove«. Prödvece sleideceig dana je umro. Vecina svedocenja o njegovoj smrti, imada riijedno nije nepolbitno dokumentovano, govore da je ubijen. U SSSR posle one Hruscovljeve izjave nije objaviljena nijedna

288

289

druga. Bi'lo kako bilo, sahranjen je uz velike pocasti: Staliin, Kaganovic, Voroäilov, Mikojan, Jezov i Hrusdov ispiratili su urnu s njegoVim pepelom do kremljskog zida @de su sahramili »vernog Lenjiinovog i StaLjinovog ucenika«. Ubrzo posle toga likviddrani su i njegova zena, majka i cerka; njegov otac je umro ranije pa je svega toga bio posteden. Cetiri Visolka lekara, medu njima i narodini kamesar za zdravstvo i miaöelnük kremalljisike bolnice, potpisali su izveStaj da je umro öd srcanog udara. Svi oni su sitreljani, neki iste godine, neki kasnije.

U senci ovih velikih procesa i smrti istaknutih ljudi po celloj zemlji se dogadalo stotine malih procesa i stotine hiljada anonimnih smrti. Sve to baoice u zasenak veliko finale ovog krvoprolica: proces protiv vrhovnog vojnog rukovodstva, i proces protiv jos zivih vodecih politicara iz Lenjinovog vremena. Udar na vojni vrh, koji je izgledao iznenadan i neoßekivan, u stvari pripreman je poilaiko i pazljivo. Krenulo je 15 hapsenjem generala Dimitrija Smita u julu 1936. godine. Smit je bio mornar, za vreme gradanskog rata cuven konjiÖki komandant u ökrajini, poznat po svojim simelim partizanskim podvicz'ima. Kao komandantu konjicke hrigade, 1919. godine mu je cäk naredeno da svoju konjicu prelko Poljsöse povede u pomoc mladoj mactarslkoj sovjetskoj republici. Ovo naredenje, naravno, nije mogao da izvr;si, a)li izveo je mnoge druge smele i zapanjujuce uspesne akcije. Bio je samouveren, pomailo hvalisav i oibestan. Kada je 1927. godine Xrodki isfkljuoen iz Partije, bio je, razuime se, na 'Strani ,svog biviseg vrhovnog komandanta; naletevsi isipred Kremlja na Staljina, vojniöki grulbo ga je isjpsovao, uhvatio se za salblju i zapretio da ce mu jednom odseci usi. Staljin tada, po dbicaju, nije rekao ni rec, ali je — takode po obicaju — dobro zapamtio tog coveka. Zajedno sä Smito^m, u UJkrajini su uhapsi'li jos nekoliko visih oficira, kao i partijskih funikcionera koji su se poznavali i druzili s njima. Vec naprocesu protiv Zinovjeva, u optuznici öd ove vojne grupe pomenuti su Smit i Kuzmicev, i to medu onima protiv kojih se »jos vodi pret-

hodni postupalk« i bice im poselbno sudeno. Pretpastavljalo se da se nesto priprema protiv »trockista« u arm'iji; sirile su se price, mada se tome niko nije cudio, jer se u opsitem proganjanju trockista, normalno, mog'lo ocekivati da ce mnoge öd njih naci u Crvenoj armiji, na cijem je celu Trocki bio neikoliko godina. Zaipravo cudno je kako je vojno rulkovodstvo toliko dugo uspevalo da armijiu sacuva öd cistki. To sigurno ne treba pripisati u zaslugu narodnoni komesaru za odbranu Voroisilovu, koji je bio verni iStaljinov stitonosa, nego gruipi njegovih mladih sposobnih oficira: njegovim zani'enicima Tuhacevskom i Gamarniku, komandantima dveju najiznacajnijih vojnih oblas'ti, ulkrajinske i beloruske, zatim Jäkiru, UboreViöu i ostal'ima koji su ulbedivali Politbiro da se sä armijom nije saliti. Tako su partijske cistike prethoidnih godina mimoisle armiju: 1929. godine iz Partije je isikljoceno 12 odsto clanova, u vojsci svega 3 do 5 odsto, a 1933. godine iz Partije u celini 17 odsto, öd cega u vojsci samo 4,3 odsto. Posle ponovonog uvpdenja starih vojnih cinova, 1935. godine, i imenovanja prvih pet marsala, Vorosiilova, Budonija, Bljühera, Tuhacevslkog i Jegorova, posebnim dekretom je policiji zabranjeno da bez izÄite dozvole narodnog komesara za odbranu uhapsi viseg oficira. I to je sigurno b'io jos jedan rezultat naipora koje je cinilo rukovodstvo Crvene armije da bi se izborilo za odredenu autonorniju, kao i pokusaj da se larmiija drzi podalje öd poliitiickih sukoba, splletiki i cistki koje su u to vreme vec uveliko bile u toku. Pored toga sto su svi koji su sreidinomi tridesetih godina bili na celu Crvene armije, bili iskusni komandanti iz gradanskog rata u könne su ratovali pod komandom Trockog — dakle, u izvesnom smislu bili, »ljudi Trockog«, znaiöi »trodkisti« — na diisi su imäli jos i druge »grehove«. IstorKari i Staljinovi biografi cesto .zaboravljaju i jedno i drugo. Svi poniinju poznati dogadaj iz rata s Poljacima 1920. godine, kada je Staljin kao komesar juznog fronta ignorisao komandu Trocikog da pomogne severni front Tuhacevskog, koji je posle toga doziveo poraz, pa je Staljin time delimicno bio kriv za veliki gubitak beloruiskih, baltiickih i ukrajinsikih teritorija. To svi pominju, ali zaboravljaju njihov »potencijalni trockizam«, a u prvom redu manje poiznati dogadaj iz 1927. godine, u koji su svi ti ljudi bili upleteni.

290

291

Muralov, Putna, Jakir i drugi generali koji su deset godina kasnije postali meta NKVD-a, poslali su u leto 1927. godine PoJitbirou tajnu poslanicu u (kojoj su se solidarisäli sä tadasnjom tnockistiokom opozicijorn i veoma ostro kritikovali vojnicku nesposobnost narodnog komesara za vojsku Voirosilovta. Jedino Tuihacevskog nije bälo medu potpisnicima ovog dokutmenta, u kojem su nekadasnja u vojniclkom smislu »dobra vremena«, dolk je na celu vojsflce bio Trooki, uporedivana sä sadasnjim »losim vremenima« pod Vorosilovoim, i u kojem je upozoreno na mnoge slabosti i greslke koje su se ugnezdile u armiji i oslabile njenu snagu i odbrambenu sposobnost. Jasno, Staljin nije Tuhacevsikom zaboravio poljsiki slucaj, niti Smitu psovke i pretnje sabljom. Ipak, mnogo znaöajnija je bila poslaniea iz 1927. godine. Setimo se sta su. Zinovjev, Kamenjev, Pjataikov i Radek izjavljavali pred sudom o trockistiökoj izdaji, zlocinima, terorizmu i ko zna kojim sve grehovima za koje su bili optuzeni pred calim svetom — d biöe raEumljivo 5ta je u toj atmosferi, 1937. godine, znaöilo iz fiake dzvadiiti ipo^tpise bezmalo celog rukovodstva Crvene armije, na papiru koji je bio bar toliko »trockisticlki« koliko i »zlocimi« svih onih koje smo ranije pomenuli. Staljinski Politbiro zaista nije mogao da ima miran san dok voj-sku vode takvi ljudi. Ako bi kojim slucajem »opozioija« politiciki ojacala ili ako bi cak doslo do politiökog preokreta, vojsika pod takvim rukovodstvom sigurno ne bi stala na stranu Staljina. Treba se, dalje, setiti Radekovog predskazivanja rata koji se nece moci izbeci, i postace jasno, kao sto su dva i dva cetiri, da u uslovima zoatno povecanog uticaja vojnog rükovodstva, sto je niuzna posiledica svakog rata, pa cak atmosfere uooi rata, staljiriisti opet nemaju dobre izglede sve doik vojsku vode takvi ljudi. Staljinisti ce morati ukloniti tadasnje vojno rutovodstvo — u tome nije bilo nilkaikve suimnje. Ostalo je samo pitanje ka'ko da se to izvede, s obzirom na to da je vojska upravo uspelo da pokaze svoju samostälnost, nepriikosnovenost i nezavisnost öd policije. Da H je nacisticiko rakovodstvo Hitlerove Nemaöke, gde su se, naravno, pazljivo citali izvestaji sä moskovskih prooesa i gde su javno objiaviljivianii zaipisnioi svih tamo izgovorenih reci, Radekovih ta'kode, o Hitleru kao glavnom medu neprijateljima koji sovjetsikoj vlasti u Rusiji

fcojpaju grob — jesu li nadisti znali za ove odmose izmedu politiökog i vojnog rukovodstva u Moskvi ili su, palk, delovali po intuiciji, impirovizovano i prema osecanju — u svalkom slucaju, kao sto je i utvrdeno, oni su se u to umesali. A umesali su se veoma uspesno i u pravom trenutku. Prema Stäljinovom uputstvu, NKVD je, jos uvek pipajudi i uz pomoc uhiapsenog Smiita i Kuzmi^eva, trazdo priliku za obracun s vojnim ruikovodstvom; tad je Staljinu s neba pao na sto pravi dar bozji. U prolece 1937. godine je nemaöki graver Franc Pucig, koji je za nemacku tajnu policiju falsifikovao strane pasose, naipravio poverljivi dosije o zavereniökoj prepisci izmedu Tuhacevskog i nemacke vrhovne komande. Ove dve anruje su vec nekoliko godina zaista saradivale: Nemci su Rusima isporucivali izves-ne delove vojne opreme, tehniöki su pomagali u izgradnji sovjetske avijacije i tome slicno. Tako je postojalo dovoljno pravih dopisa sovjetske komande s potpisima Tuhacevskog pa su se mogli falsifikovati, kako stil tako i potpis. Originalna nemacki pecati i potpisi nemaökih generala jos su se lakse mogli pribaviti. Nastala je pozamasna fascikla koja je u maju Hitleru i njegovom vrhovno'm sefu policije, Hinileru, poidneta na potpis. Uz njihovo odobrenje, ova fascikla je zatim preko raznih kanaila pustena u Sovjetski Savez: jedan kanal je isao preko uhapsenih agenata NKVD-a, drugi preko cehoslovaekog predsednika Benesa koji je stvar pokazao Francuzima, i posto se s njima posavetovao, poslao to pravo Staljinu, a postojao je, navodno, jos i neki tajanstveni treöi kanal preko dvojice agenata NKVD-a medu ruskim emigrantima u Parizu. Bilo kako bilo, Staljin je dosije s dokazima o izdaji Tuhacevskog i drugih ceonih ljudi Crvene armije imao na svom stolu pre kraja maja. Mucno trazenje »trockistickih zavereniika« u vojnom rukovodstvu, iznudivanje priznanja öd uhapsenog Smita i Kuzmiceva, koji su prkosili upornoscu tvrdih partizanskih komandanata, i nesigurno sastavljanje scenarija za »trookisticku teroristiöku zaveru u vojnom rukovodstvu« bilo je zavrseno. Pominjanje Tuhacevskog i Putne na procesu protiv Radeka, toliko brizljivo pripremljeno i montirano u javni dijalog izmedu Radeka i tuzioea Visinskog, postalo je suvisno i bespredmetno. Smit je bez ceremo-

292

293

nija streljan, a zatim su poslednjih dana maja — Staljin nije hteo da izgulbi ni jedan dan — uhapseni: marfsail Tuhacevski, zamenlik nanodnog fcomesara za odbranu, poruicnik u semjoinovskom gardijskom puku stare carslke armlije, porekkön an. nize liuske airistokratije, za vreme prvog svetskog rata u nemackom ratnom zaroibIjeriiclkom logoru zajedno ,s francuskim kapetanom De Golom, odatle pet puta pokulsavao da pobegne, u gradarasikom ratu nekoliifco puta na Istioiänoim frontu, ucestvovao u ratu s Poljslkom, u gusenju pofoune kronstadskih mo>rnara, star 44 godine; fcömandant arrnije Jaikiir, komiandant kijevske vojne oblasti, dvadeset jednogodisnji partizanski komandant divizije u Uifcraj'ini, «tar 41 godinu; 'komandaint armije Uboreviic, komanidant beloruske vojne lolblasti, jedain öd juiniaka jurisa na Krim, star 41 go dinu; fcomandainit ifcarpiJsa Puttoa, viojni atase u Landomu, star 44 godine; kamandant koirpusa Ejdeman, naöelndlk Organizaeije za oivi'lnu oidlbraou; koimanidant armije Kork, nacelnilk Vojne akademije; komandant koipusa Felldman, nacelriik Uprave Crvene armije; komandaint torpuisa Primaikov, zamenik komandanta lenjinigradske vojne oblasti. Novine su abjavile da su optuzeni »za izidaju svoje domovine, izdaju naroda SSlSR i izidaju radniÖko-seljacke Crvene armije«. 1. j'una su novine objaVile jos i vest da je »J. B. Gamarnik, koji se povezao s antisovjetsikim dementima, ocito u strahu da ce biti uhap'sen, izvrsio samoubistvo«. Gamarniik je, kao i Tuhacevski, bio zamenik kamesara za odbranu, a uz to nacelnik Politiöke uprave, dakle vrhovni komesar Crvene armije, jedan öd legendarnifa boljSevickihboraca za vreme gradan'slkog rata u Ukrajini; pucao je u sdbe u 44 godini zivOta. Gamarriik je bio clan OK i ölan Onganizacionog biroa CK, Jalkir ölan CK, Tuhacevski i Uboirevic kandidati za clanove CK. O Gamarnifcovoj smrti 31. maja ima Vilse protivrecnih izvestaja. Hruscov Ikaze da je izvräio samoulbistvo. »Znao

je da ce ga uhaipsiti; Ikada su idasli po njega, uzeo je pi§tolj i ubio se.« JMeki drugi ikazu da je ubdjen. Izvestajd se .nazlilkuju ii u itomie ifcalfco su umirlii ostali. Ndki kam da procesa nije bilo. Vecina ipak pominje tajrii vojni prdki sud, -sto je a zvanicna sovjetska veraija. Ne zna se tacno ni kada ni igde su ströljani. Prema jednom izvefstaju, strdljaökim vodom ikomandovao je Ivan Sjerov, kasniji rukovodillac vojne obavestajine sluzbe i KGB. Njilhove porodice je cdkala uobicajena sudbina. Najpre su prognani, zatim su uihapiseni a vecdna njih je tiibljena. Ubili ;su Jakirovu zenu i brata, a cetmaestogodisnjeg sina su posslali prvo u dorn, a zatim u logor; godinama je drzan tamo dok nije ikomacno pusten. Kada je 1961. Hru&öov posetio Kazahstan, ovaj ga je pitao za svag oca. »Sta sam mogao da mu adgovorim?« rekao je HJrusßov na XXII kongresu. Najvecu porodicu imao je Tufeacevski. öbili su mu majlku, sestru, dva brata i zenu koja je, prica se, pre taga izigubila razum pa su je odveli vezanu u ludackoj kosulji; jedna öd njegovih sestara je molila za dozvolu da promeni prezime, tri druige odveli su u logor; njegova corika Svetlana, koja je 1937. godine itnäla tdk jedanaest godina, u logor je advedena 'kasnije, kada je napunila sedaminaest godina. Öd rodalka Tuhacevskog, Staljina su nadzivele tri sestre i cerka; videli su ih na nekoj memorijälnoj svecanosti Ikoja je odrzana u njegovu cast 1963. u Moskvi. Pre »otikrivanja zavere Tuhaiceviskog i drugih generäla« uhapseno je vise visakih i niizih ofioira, äli pojedinaöno, jos ddk je iNKVD trazio nacin Ikako da rezira obracun sä »trockistima« u armiji. Aili poisto se Hajdrihov Gestapo ljuibazno nalsao Stäljinu na usluzi, Crvenu armiju je preplaviila plima terora i smrti. iNa losnovu broja partiijsfcog clanstva u vojscli, pre öistke d posle, moie >se izraßunati da je mrak progutao 125 000 'komunista, uglavno/m oficira. Crvena armija je u tom 'krvoprolicu tegubila tri öd pet miarsala, svilh osam admirala, 13 komiandainata anmija, 57 öd 85 Ikomandanata korpusa, 110 öd 195 komandanata divizija i 220 öd 406 Ikomandanata brigada. Sve u isvemu, dve trecine viseg i jednu trecinu nizeg komandnog

294

295

kadra. To sto je ostalo, vise se plasilo Staljinove policije nego neprijatelja — sto je pokazao vec traljavi napad na Finsku u zimu 1939/40, a jos vise uzasni guibioi prilikom nemaSkog napada 1941. godirae: nije bilo komandanta kioji bi smeo saim nesto da preduzme, izlozio bi se nepredvidiljivoj samövoljli inevidljiive kremailjske kose fcoja je sikidala glave ikao da isu zrelo zito. Ovim obezglavljivanjem Crvene anmiije, Staljin je hteo da postigne slepu (posluisnost, i postigao ju je u tako stravicnoj meri da je celokupan komandni sastav ove nekad revolucionarne vojske bio potpuno orazbijen, upravo u terenutku kada se — kao ranije u kasarnama — vise nije moglo, komandama i ökruznicama, iz Moskve rukovoditi svakom divizijom, svakom eetom. Posle obezglavljivanja anmije trebalo je dovrsiti ranije zapoceto obezglavljivanje Partije: kako bi staljinisti i u tom pogledu iomali miran san. Da u buducem, neizbeznom ratu, u 'fcrizama i trvenjima koja se u takva vremema javljaju u rukovodstvu, ne binde oneko ko bi mogao ponuditi drukcija resenja, drukciji pust, alternativu staljinäkom nulkovodstvu. Lenjinov »miljenik Partije« Bu'harin, Lenjinov naslednilk na mestu predsednika vlade Rikov, stari boljsevici Rudzutak, Rakovski, Krestioslki, jas su bi'li zivi, iako su se pre deset godina otvoreno i javno suprotstavili StaIjinu. To tako nije moglo da ostane. Svi nekadäsnji Lenjinovi ljudi nasli soi se iza resetaka. Tiamo siu se naäli ä oni staljiini'Sti koji za viieme oistki nisu pokazivali vdlilko odusevljenje ili su se cak suprotstavIjali. Nije bilo vazno za sta je ko öd njih bio optuzen, u svaikom slucaju oskala ga je brza iMi 'Sipora smrt; samo su retki, pukim sluCajem, ostali zivi. Kako je iko umro, da li iposle velikog procesa ili tiho i krisom, zavisilo je öd njegovog drzanja u zatvoru: äko je priKnavao, bio je zreo za proces, ako nije, otisao je u grob ili u logor 'bez sudenja. J. E. Rudzutak, clan CK öd 1920. i clan Politbiroa izmedu 1927. i 1934. godine, nije imao sta da prkna, osim da je oduvdk bio veran staljinist, jedino nije dovoljno oätro trazio smrtnu kaznu za svakog uhapsenog neprijatelja naroda; mada £ak prethodno nije ni iskljußen iz CK, 1938. godine streljan je bez javnog saop§tenja.

Krestinski, takode clan Politbiroa i CK, kao i Rakovski, dugogodisnji £lan CK, priznali su, zato ih je cekao proces. I tako dalje, prema ovom jasnoni i jednostavnom merilu. Sve dok se to merilo moglo pralktiöno priimenjivati, jer, konacno, nisu se mogli dan za danom odrzavati procesi protiv ljudi kao sto su bili clanovi CK, clanovi izvrsnih organa sovjeta, na^rodni komesari i clanovi vlade, clanovi Centraine kontrolne komisije i drugih najvisih rukovodstava. Zato su 1937. i 1938. u tisini, bez uznemdravanja javnosti, priblizno osam desetina tih vodecih ljudi postreljali, ili poslali u logore da tamo koju godinu kasnije umru. Tako su umrli Preobrazensfci, Smilga, Sosoiovska, Bjeloiborodav, Uglijanov, Postisev, Culbar, Äkulov, Bauiman, Ajhe, S. Kosior, Aoitonov-Ovisjenko, Kxilenko, Bubnov, Lomov, Airbuzov — tesko ih je sve nabrojati. Kao sto je to posle XX kongresa KP Sovjetskog Saveza obelodanjeno, sve je teiklo rutinski. Narodni komesar za unutrasnje poslove, Jezov, dostavljao je Staljinu dnevne spisköve sä sledecim uvodom: »Druze Staljine, dostavIjam ti na potpis cetiri spiska ljudi kojima treba -da sudi vojni kolegijum. Spisalk broj l, opäte. Spisaik broj 2, bivse vojno osoblje. Spisak broj 3, biv!§e osoblje NKVD-a. Spisalk broj 4, zene neprijatelja naroda. Molim za odobrenje ida se svii u prvom stepeou osude. Jezov.« Osuda u prvom stepenu znacila je 'Streljanje. Spislkove su potpisivali Staljin i Molotov, stavljajuci rec »odobreno« i potpis. Ponekad bi dopisali jos raeku napomenu, ponekad bi se s tim spiskom upoznao jo§ poneko, koji bi takode nesto dopisao. Staljin bi katkad uz neko ime sä spiska, ili na neiku molbu ma pomilovanje, dopisao »varalica i kurvar«, Molotov bi dodao »pravilno«, Vorosilov »slazem se« ili »takav 'lopov ne moze da bude posten«, a Kaganovic »za dizdajnika, dziroda i kurvara postoji saimo jedna kazna — smrt«. Robert Konkvest, autor krajnje savesno uradene i trezvene stmdije o staljinskim cistkama, navodi da je Jezov 1937. i 1938. dostavio Staljinu 383 takva spiska, sto znaci da je Staljin takav spisak idob'ijao cesce nego svaikog drugog idana. Samo öd 1954. do 1956. rehabiliitovano je 7 679 lica sä tih spiskova — vec samo na osnovu tog podatka mioze se zakljuicivati koliko iismana je bilo na tiin papi-

296

297

rima, i to starih, videnih ibolj&evifka, jer Stäljin se nije bavio bas svakim iprovincijiskim sekretaram; nikada nisu svi irehiaWiitovanii, a toktom pamenote dve igodine rehabiilitovan je samo manji deo. Sacicu najvisih su ostavili, nisu ih imogli sklomiti na talkav na'öin. Buharina i Rikova nije cnogla tek taiko da proguta (pomrcina. Moirali su da budu izvedeni pred 'Sud i mora'li su da prizmaju. (Njihov proces 'bacio je u zasenak cak sudsku predstavu protiv Zinovjeva i Kamenjeva, 'mada je bilo nezamislivo da bi ista maglo da je prevazide. Tri clana Lenjinovog Politbiroa, Bohariii, Rikov i Krestinski, cetiri ministra, adnasno narodna komesaira, Rozengolc, Ivanov, Cernov i Grinko, dojucerasnji ministar unutrasnjih pos'lova Jagada, voda dkrajins'ke revolucije Rakovsfki, rukovodilac resora zadruigarstva Zelensfei, prvi seikretar Belorusije Sarangovic i tri lekara u gnupi s bivsiim sdkretarima iKujbiseva, Malbsima Gorkog i Jagode, sedeli su na optuzenicikoj klupi, »sivog zinuskog dana pod umornim osvetljenjem eldktiricnih svetilj]ki«, kao sto je 2. marta 1938, prvog dana procesa, napisao engleski izvestac Ma'klejn. Odista, bio je to najveci inscenirani siudslki proces u istoriji, mora >se adati priznanje njegovkn autorima. Mada je i pre i kasnije bilo takvih procesa, takode majstors(ki reziranih, ovaj prevazilaizi sve. »U istraznam postuplku je utvrdeno: 1. U 1932. i 1933. godini, po nalagu isipijunskiih sluzlbi zema'lja, neprijateiljislci nastrojenih prema SSSR, optuzeni u (predmetnom Ikrivicnoni postu/p(ku organizovali su se u zavereniöku gnupu pod inaziviam .iblolk desiniicara i tnockista' koja je sebii ;feao cilj postavila spijunazu u korist stranih drzava, stetno delovanje, diverzije, teronisticlke akte, podrivanje odbrambene moci iSSSR-a, poraz (SSSR-a, koimadanje SSSR-a i otcepljenje Ukrajine, Belorusije, republi'ka u centralnoj Aziji, Gruzije, Jenmenije, Azeirbejdzana i dalekoistocnog Primorja u ikoriist pO'menutilh stranih drzava, kooacno rusenje socijalisitiiiökog drustvenog i drzavnog uredenja u SSSR i ponovno uspostavljanje kapitalizma i iburzoaske vlasti u SSSR-u« — glasi pocdtak optuznice. Zatim se navöde pojedinasti, izmedu ostalog da su optuzeni rzvrsili teroristic'ki a(kt protiv iS. M. Kirova, V. R. Menjzinskag, V. V. Kujibilseva i A. M. Gorkog.«

»Predsednik: Qptuzeni Buharin, da li se osecate krivim u smisilu optuzenice? Biuharin: Da, osieöairn se fcrivlim u smislu optuznice. Predsednik: Optuzeni Ri'kov, da li se osecate .. . « taiko dalje citamo u zaipisnitou procesa. Svi «u izjiavili da ise osecajü krraiima za STC iza sto ih tereti optuznica. Pre toga predsednik je redom upitao sve optuzene jesu l i procitali optuzniou. »Da, procitao isam je«, glasila je litanija optuzenih. Dalje: »'Optoizeni ßuharin, zelite li branioca? Buharin: »Ne.« >xOptuzeni Rikov, zelite li branioca?« Rikov: »Ne.« I täko opet, redom, listom isti adgovori. Jedino Krestinslki je dzjavio da nije 'kriv. Rekao je da je u istraznam postupfeu daduJse priznao, ali da nikada nije 'bio trodkist; da je do hapfsenja (bio clan Partije i da to ostaje i sada; da nije pripadao nijednom bloiku i da nije pofcinio nijedan jedini zlocin. Krestinski je zatim vadio zanimljiv dijalog s tuziocem Vis'inskim: Krestinski: U istraznam postupku nisam uvek govorio i-stinu: Visinski: Inace uvelk govorite istinu? Krestinski: Da. Visinski: Kako objasnjavate nepostovanje istraznog postupika, zasto za vreme istraznag postupka niste govorili istinu? Objasnite. Krestinski: (cuti). Dan kasnije, sreden je i ovaj nepredvideni zaplet. Krestinski je izjavio da je atmosfera optuzenicke klupe iza/.väla u njemu lazni stid, zbog cega se pogorsalo njegovo /dravstveno stanje, pa »nisa'm mogao da se nateram da govorim istinu, nisam mogao da se nateram da kazem dia sam krSv. Uimesto da fcaizem 'da, kiniv s<aim' ja istam skoro automatski odgovorio ,ne, niisam kriv'.« Visinski: Automatsiki? iKrestinski: »Pred svetslkim javnim innjenjem nisam imao snage da priznam istinu ida sam sve vreme vodio trockisticku borbu. Molim isud da u zapisinik ude iinjja izjava da u potpunosti priznajem da se osecam k.rivim za sve najteze optuäbe izrecene protiv mene licno, i da priznajeim potpunu odgovornost za izdaju i prevaru koju saim zgreslio.« Rikov se slabo branio, äli re^kao je i ovo: »Ovo porigem, ali r.e zato sto zelim da umanjim svoju krivicu.

298

299

Ucinio sam i göre stvari öd toga«. Buharin se branio dostojanstveno. Dok ga je Visinski saslusavao zbog spijunaze, odgovorio je: Buharin: Tokom ove godine dok sam bio u zatvoru, o tome mi nije bilo postavljeno nijedno pitanje. Visinski: ... koja obavestajna sluzba vas je zavrbovala — foritanska, nemacka ili japanska? Buharin: Nijedna. Visinski: Za Buharina vise nemam pitanja. To nije bilo jedini put da je Viginski morao da prizna poraz pred Buharinom. Ni na njegovu primedbu da je »priznanje optuzenog srednjovekovno nacelo pravosuda« Visinslki nije imao sta da odgovori. Na kraju je, nekako uopsteno, i Buharin Staljinovom sudu priznao piravo da sudi i prosuduje. Izjavdo je da se degenerisao i postao neprijatelj socijalizma. Rekao je dovoljno jasno svima koji su umeli da ga razumeju da » ... povijam koleno pred celom zemljom, pred Partijom, pred narodom. Moji zlocini su teski i bezgranicni, pre svega u novoj etapi borbe SSSR. Neka ovaj proces bude poslednja najteza ,pouka i svi neka u njoj vide velilku snagu SSSR, svi neka vide da kontrarevolucionarna teza o nacionalnoj ugrozenosti SSSR visi u vazduhu kao bedna knpa. Svi vide mudro rukovodenje zemlje, koje obezibeduje Staljin. S ovom svescu ocekujem presudu. Nije u pitanju Hcno dozivljavanje neprijatelja koji se pokajao, vec procvat SSSR-a, njegov med/unarodni znacaj«. Naravno, Visinski je na ikiraju trazio da se optuzeni »streljaju kao prljavi psi! Nasi ljudi traze: neka se zgazi prokleta gamad!« Da li je i Staljin shvatio Buharinovu poslednju najtezu pouku? Moguce je. Velikih procesa vise nije bilo. Cistike su polako prestajale. Buharinova svesna zrtva nije bila uzaludna — mereno srazmerama ovog krvoprolica. Buharin, Rikov, Jagoda, Krestinski i 14 drugih osudeni su na smirt i streljani. Pletnjov je dabio 25, a Rakovsiki i Besonov po 15 godina zatvora. Svet i Rusiija su se pitali §ta se to deisava. Zä§to? Kako je moguce? Zar je to dvadeseti vek ili ovaplocena secanja na tatarsika, tursika, carska vremena, na noz, ve§ala, fcrv. Sve dok nisu malo posle, u novom svetskom ratu shvatili da ce ovaj vek nadmas'iti sve prethodne, ne samo u Rusiji, §to se tice noza, vesala, krvi.

U knjigama koje su napisane o staljinskim cistkama i procesiima ima delova koji se bave mpravo tim pitanjima: sta se to desavalo, zaäto, kako je bilo moguce? Prave psiholoäke studije o mehanizmu piriznavanja, istrazivanja inercije zahuktale snage terora. Neki su u tome pronalazili vecne zakonitosti revolucija. Ovu teoriju je oborio Hitler koji je dokazao da teroru ne mora da prethodi revolucija: veleindustriju terora postavio je na antirevolucionarne osnove proglasiviai se kontrarevoluciioinarofm, jedinim braniocem evropske kiulture pred revolucijom sä Istoka. Dakle, teror kao neizbezni piroizvod kontrarevolucije, staljinske ili hitlerovske? Da su steljinske cistke zapravo bi'le kontrarevolucija, sasvirn konkretno usmerena protiv 'boljseviöke revoilucije, u dovoljnoj je imeri utvrdeno i dokazano, kao uostalom za sav staljinisticiki drustveno-ekonomski, politicki i uopste celokupni sistem. Da li je to dovoljno objasnjenje za staljinske cistke? Ne treba zalbonaviti da je Staljin u Sovjetsikom Savezu i u njegovim najvisim rukovodstvima imao mnogo protivnika. Celokupna sovjetsika Pairtija u suistini je bila protivnik staljinizana. Bez krvavih sukoba nijedna revolucija ne moze da saihrani, da mirno odbaci svoje snove o Ijudsikoj slobodi, o boljem svetu, o pmavdd i sireci. Revolucionari se ne radaju, ne vaspitavaju, ne bore niti umiru za to da bi sahranili svoje sopstvene ideje za koje su, kao ljudi tesko a kao revolucionari lako, bili spremni da daju svoj zivot. Staljin i stalj'inisti, kaiko mozemo da nazovemo »gvozdene mlade kadrove«, Jezova, Mäljenlkova, Hrusdova i njegove starije odane saradnike, Molotova, Vorosilova, Kalinjina, nisu ubijali kmisljene protivnike. Oni su stvarno imali protivnike. A pobili su mnogo svojih politi^kih protivnika. Bez obzira na to §to je istovremeno, logikom masovnog terora, u sukobu izmeäu revolucije d kontrarevolucije straidalo mnogo nevinih ljudi. ZaSto i po öemu su staljinizam i Staljin kontrarevolucija, ne moze se objasniti u inekoliko recenica. Nije, recimo, dovoljno objaänjenje da je Staljin, koga je Lenjdn dugo koristio za zavodenje reda gde god je to bilo potrebno, i to cvrstom rukom, do krajnosti preterao s tom svojom, u tadasnjoj Rusiji neosporno potrebnom, sposobnosöu.

300

301

Kao sto je Hitler za svoj »neue Ordnung« dobio müMone pristalica, dobio ih je i Staljin. Nije oskudevao u Ijudima spre'mnim da mu pomognu, cak ni u onima koji su posteno verovali u njegovo i svoje poslanstvo. Samo time, ili jos neöim, triadicijöm siuirove vlasti i iprinude u carskoj Riusiji, azijats'kim otpisivanjem pojedinca, njegove liöne slobode i pravne sigurnosti usred ibede, neslobode i nesigurnasti stomilionskih masa — sve to ce, pisao je Lenjiin, revoiliueija zia sva vramena iskoren'iti iz zivota Rusije — samo time ili paik necim treciim, ne moze se oibjasniti staliinsko nasilje. Objasnjenje se moze traziti jedino u analizi celokupinog razvoja staljinizma kao politielkog sistema, i u istrazivanju zivotnag puta i uspona Josif a Visarionovica DzugasVilija. Ovo potonje naroöito, a ono prvo samo u okvirnim crtama, pokusava da opise ova iknijga. Objasnjenje krvavog samoubistva boljsevicke revo'kicije nalazi se, da'kle, na svakoj njenoj stranici. Kao sto se i sva oatala abjasnjenja za Staljinove postupke, lose i dobre, provllace fcroz celu ovu iknjigu, sadrzana pre ^svega u opisu njegovog zivotnog puta i uspona. Gotovo je nemoguce ukratiko ispricati, ikoliko duboko su u sovjetsko drulstvo prodrie ove godine krvavog pokoIja, i bar priblizno opisati sistem po käme je sve to teklo. Konacno, o tome su vec napisane mnoge knjige. Anitonov-Ovsejenko mladi navodi da je Staljin u razgovoru s Iljom Erenbungom i Nikolajem Cerkasovom rekao: »Ivan Grozni i Petar VeLiki ni izdaleka nisu adselkli dovoljino glava«. Antoniov-Ovsejeinko je u sviojoj knjizi o Staijimu prikupio svoje is:kiustvo i is'kustva beizbroj sapatnika koje je susretao po zatvorima i logorima, mada na zalost, svedena na takav ekstraikt mrznje i strasne netrpeiljivosti da ilstoricarima ne moze da ibude ad veliike Ikoristi. Pa ipa'k treiba videti sta su o Staljinu, i njegovom ponasanju za vreme velikih cistki, znale njegove zrtve. Svi su znäli, a ko nije, ostali ibi mu dspricali, sta je Buharin rekap ina aprilskom Plenumu CK 1929. godine, kada se »miljenik Partije« suprotstavio Stäljinovoj teoriji prema kojoj ce se s razvojem «ocijälizma iklasna borba sve vise zaositravati: »Iz te öudne teorije proizlazi da ce sve veci napredak u pravou socijalizma pratiti sve vece teäkoce, sve ostrija Iklasna borba, pa cemo na samom pragu socijäliz'ma po svoj prilici morati da vodimo gra-

danski rat ili da skapamo öd gladi i otegnemo paipke«. Ostra Buharinova logika naibrusila je krvnicku seikiru koja mu je na kraju odrubila glavu — isto su, takode, svi znali. Lenjiiragradani, koji su iKirova zvadi iMinonic, posle njegove smrti potajno su pevali pesmicu: Paprika je ljuta, paradajz mi je mio, Staljin je Kirova na hodniku ubio. U junu 1937. godine, uoci redovnog Plenuma OK, uvece su se na 'soljicu caja u stanu NiN okupili stari boljsevici, rnedu rajlkna clan CK Pjatnflcki i kanididati za claniove Kaminski i Filatov. Nabrajali su imena nestalih Lenjinovih ratnih drugova i slozili se da Staljin mora da bude smenjen «a polozaja generalnog se'kretara. Filatov ih je denuncirao i u aktima N'KVD-a ovaj susret je nazvan »cajanka«. Svi uöesnici ove cajarike, zaj&dno s denuncijantom, ikasnije su ubijeni. U julu 1938. Pjatnicki je u celiji ibroj 96 u moskovskom zatvoru Lefortovo pricao o ito.j cajanki. Pjatnickog su samo u poslednjem mesecu zivota osaimnaest puta sasiluisavali i muöili. Polomili su mu vise rebara, povredili unutirasnje organe, tukli su ga kaisevima sä metalnim kopcama i izoblicili mu lice. Suocili su ga s vodom ^madarske revolucije 1919. Belom Kunom, koji je u lefortovskim podrumima umro 30. XI 1939. godine, godinu dana posle Pjatnickog, koji je svoje drugove u zatvoru ucio da pre saslusanja treba obuci vise slojeva donjeg veisa. Ali posto bi ise vratio sä saslusanja, sam vise nije mogao da svuce ni gotrnju kosulju. David Borisovic Rjazanov, koji je 1918. godine osnovao Sooiialisticfcu akademiju za drustvene nauke, prikupio u inostranstvu mnogo originalnog Mariksovog gradiva, korespondencije i drugih papira, na X ikongresu u martu 1921. polemisao je sä Staljinom o ne'kom teoretskom pitanju. Ni kasnije nije krio kritiöki odnos prema Stäljinovoj politici. Najpre su ga, >kao akademika, premestili za bibliotelkara u neki komoz. U cistkama je ubijen, star 68 godina. Optuzen je da je odbio da svom institutu preda Darvinovo privatno pismo Marksu, koje je dobio öd Darvinovih naslednika.

„,,. r-, 5;;,,,

302

303

Antonov-Ovsejenko mladi takode navodi da su zna£ajniji optuzeni suocavani u Staljinovoj kancelariji, u prisustvu diktatora. Tamo su, navodno, suoceni p-redsednik ukrajinske vlade Petrovsfci i clan Staljinovog Politbiroa, ukrajinski partijsiki rukovodllac S. V. Kosior. Kosior je vec bio slomljen i verglao je naucenu lekciju: »1934. godine uspostavio sam s Petrovskim zlocinacke veze«. Jezov: »Sa kakvam namerom?« Kosior: »Odlucili smo da se svim sredstvima borimo za otcepljenje Uk-rajine öd Sovjetskog Saveza«. Jezov: »Na koji nacin, u detaljima?« Kosior: »Teror, pripremanje oruzanog ustanka, spijunaza«. Petrovski: »Stasik, zasto kleveces sebe i mene?« Kosior je samo bespomoeno odmahnuo glavom. Jezov ga je odmah izveo iz kancelarije, a Staljin je besan prisao Petrovskom i preteci mu se uneo u lice: »Obesidemo spijune! Ne mislis valjda da ce te spasti to sto si bio boljsevicki poslanik u staroj carskoj Dumi?« Antonov^Ovsejeniko pripisuje Staljinu i smrt Lenjinove udovice Krupske. Njegov svedok Margerita Vasiljevna Fofanova cula je Krupslku kako, pocetkom februara 1939. odine, goviori da Ikna nameni da na predstojedem XVIII ongresu Partije istupi protiv Staljina d staljinizma u Sovjetskom Savezu. 26. februara Krupska je proslavljala svoj sedamdeseti rodendan. Staljin joj je poslao tortu. Cim su je doveli u bolniou, odvezli su je u operacionu salu. Vise nije dolazila svesti, umrla je na operacionom stolu. U izvestaju o autopsijü kao uzrok sinurti navodi se ileus. Dan pre nego sto je umrla, kod nje je bila M. V. Fofainova; dogavoriile su se da narednog daoa zajedno o^diu u Lenjingrad. Nikolaj I je na nekom diplo'rnatskom prijemu rekao svedskom ambasadoru: »Ako treba, dacu da se uhapsi polovina naroda, da se druga polovina ne zarazi«, kaze Antonov-Ovsejenko navodeci broj Staljinovih zrtava, koji su na zahtev Hruscovljevog Politbiroa 1956. godine utvrdili organi za unutrasnje poslove: u vreme izmedu 1935. i 1940. kroz sovjetske zatvore je proslo 18 840 000 lica. Öd toga je sedam miliona ubijeno u zatvorima, ostali su odvedeni u logore. Politbirou su podnete detaljne tabele po godinama. Prema Antonovu-Ovsejenku, gradanski rat i glad trazili su 16 miliona zivota, kolektivizacija sela i druga velika glad 1930/32 jos 22 miliona, a teror u godinama öd 1935. do 1941. daljih 19 aniliona zivota. Sve u

f

svemu, Staljin nije uspeo da ubije ili posalje u logor n i cetvrtinu odraslog stanovnistva Sovjetskog Saveza, /aikljucuje Antonov-Ovsejenko. Sto se tice poslednje cifre, naime broj a zrtava u vreme öistki, Englez Robert Konkvest pominje milion ubijenih u zatvorima i 12 miliona utmrlih u logorima u godinama öd 1936. do 1950. Dodajuci tome jos i drugu veliku glad i posleratne zrtve terora, on je za razdoblje öd 1930. do 1953. godine, dakle za vreme Staljlnove vladavine, dobio cifru öd 20 miliona mrtvih, izuzimajuci gubitke u drugom svetskom ratu. Rus Roj Medvedjev je u svojoj 'knjizi Neka presudi istorija za razdoblje cistki 1936—1938. nabrojao pola miliona streljanih i cetiri i po miliona mrtvih u logorima. Njegova iknjiga je objavljena na Zapadu, mada mjen autor zivi u Sovjetskom Savezu. Prema nekim podacima, ako se uamu u obzir samo clanovi Partije, u godinama öd 1934. do 1939. uhapseno je l 165 090 lica. Autenticni podaci nalaze se u zakljucanim sovjetskim arhivima, ;mada ni ove cifre nisu sasvim taöne, jer centralni organi nisu uveik dobijali taöne d prave podatke. Iz raznih razloga statistike o »uspesima« i »neuspesima« falsifikuju se u policijama celoga sveta, pogotovo u tadasnjoj sovjetskoj policiji. Osim toga, u to vreme su se desavale stvari koje nigde nisu zabelezene: ne samo umiranje osudenih, nego i njiihovih rodaka, njihove lizguibljene >dece. Bilo kako bilo, ove sumorne, imracne cifre znace se bar priblizno tacno tek posto se otvore kremljski arhivi. Konkvest u svojoj knjizi Veliki teror (slovenacko izdanje nosd naslov Izopsteni, izbrisani) napisanoj 1968. godine, dakle u vreme 'kada su se vec mogli prikupiti svi relevantni podaci o staljinovim cistkama, detaljno analizira celokupno razdoblje Staljinove krvave kontrarevolucije. On opisuje reäim po zatvorima i logordma, danak koji je u pojedinim oblastima, öd vojske do umetnosti, placen u krvi, o teroru u pojedinim sovjetskim republikama, pise o ^rtvama u Kominterni i evropskim komunistickkn partijama i o ninogo cemu drugorn. Njegove navode ovde dopunjujemo podacima dz drugih izvoira. Pa ipak, svako ko zeli da ise upozna s ovim poglavljem iz istorije naseg veka i Staljiniovog zivota, ne moze da zaobide ovo njegovo delo.

304

305

Staljinovi logori potresno su opisarii u zivotnom delu Aldksandra Solzenjicina, na l 800 <stranica knjige Arhipelag GULAG. Arhipelag GULAiG (Glavna uprava logora) prostirao se duz calog Sovjetiskog Saveza öd Dnjestra do Kamcatke i Cuhotke. Zapadno öd Mos'kve 21 kompleks logora, istocno öd nje, na TJralu i prema jugu do Kaspijslkog mora 53, u centrälnoan sibirskom delu 71, u istocnom sibiriskom delu 38, na dalekoistocnom podrucju 39 logonskih kompleksa. Ne izna se feoliko öd ovih logora, koji su mogli da prime osam miliona ljudi, postoji jos i danas. iSolzenjicin je svoju knjigu »posvetio svkna onima koji nisu zivi da o tome pricaju. Neka mi opiroste sto nisam video sve, sto nisam zapamtio sve, sto nisam znao sve«. U iseptemlbru 1973. godine, ikada je knjigu objavio na Zapadu, napisao je na prvoj stranioi: »Teslkim srcem sam zavrsenu bnjigu godinama cuvao za sebe: dug prema oraiina koji su jos zivd, bio je veci öd duga preona imirt'Viima. Sad, posto je rukopis pao u ruke sluzbe drzavne bezlbednosti, nemam drugog izibora nego da 'knjigu sto pre abjavirn«. Tri oneseca pre kcraja drugog svetskog rata artiljerijski kapetan Solzenjicin uhaplsen je na frontu na baltiokoj abali zbog nekoli'ko kritiökih primedaba koje je napisao u pismu «vom prijatelju, oficiru na ukrajins'koim frontu. Tada'snja vojna obavestajna sluzba nije mogla da oöini goru uslugu sebi i celokupnom sovjetsikom kaznenom sistemu, jer je pod svoje tajno okrilje uzela pisca i hronicara, cije je prikupljeno gradivo postalo jedinstven dokument u svetiskoj istoriji: nijedan tiranin jos nije imao takvog hronicara ka'kvog je iStaljin dob'io u Solzenjicinu. Svedocenja prezivelih iz staljinskih logora ima vise nego sto bi se moglo oödkivati. Pored Staljinovih podanika pisali su ih i pripadnici igotovo svih evropsfkih naroda. Kao sto mi, Jugosloveni, imamo Karla Stajnera i njegovu knjigu 7000 dana u Sibiru, o tome su pisali A. Bermin, M. RubertNojman, E. Lermolo, S. Leonard, Ajno Kruzinen i ,mnogi drugi. Sva ova sveidocenja zajedno eine imonumentalan mozaik »koji s hiljadama detalja moze da stvori vernu sliku Stäljinove policijiske drzave sovjeta. Ostace u bibliotekama celoga sveta da svedaöe o najvecem masovnom politiclkom saimou^bistvu u istoriji, samoubistvu boljseviöke revolucije u Rusiji i staljinsikoj imperiji.

Mada se staljinsike cistke za Staljinovog zivota zapravo nikada nisu zawsile, najgori tälas prosao je 1938. godine, i to na najlogicniji nacin: pokosio je i same krvnike, osim sacice najvisih iz neposredne Stäljinove okoline, i vernäh beznacajnih, sitnih pomoönika, najnizih izvrsilaoa nasilja. Sve sto je bilo izmedu, za svoju siluzbu teroru, nagradeno je sopstvenom smrou, na celu s tadasnjim Staljin'Oviim vrhovnim sefom polioije Jezoviim. Ko zna da li se i Jezov nekada nasmejao crnorn humoru koji je u to vreme nastao u Rusiji i svakalko niorao da stigne i do njegovih usiju: Na vrata Ivana Ivanoviöa u ponoc glasino zaikuca soiiazna ruka. Ivan Ivanovic prestravljeno prilazi vratima i mucajuci upita: »Ko je?« »Ne brinite, Ivane Ivanovicu, ja sam, kuöepazitelj, nisam dosao da vam kazem nista strasno, mada je, eto, pomalo hitno, naime, kuca je u plamenu.« Mora da se Jezov nasmejao kad su mu to ispricali. Nikoilaj Ivanovic Jezov roden je 1894. godine u Petrogradu. Bio je prvi öistokrvni Rus na mestu vrhovnog sefa policije. Njegovi prethodnici su svi bili drugog porekla: Uricki, jevrejskog, Derzinski i Menjzinski bili su Poljaoi, Jagoda je bio Jevrejin. U Partiju je primljen u martu 1917. godine. Bio je radnik u Rostovu, zatim je u Kazahstanu postao oblasni partijski sekretar, pozvan je u StaIjinov licni seikretarijat gde ise tako dobro pokazao da je za vreme kolektivizacijske kampanje 1929. godine postavIjen za zamenika ministra za poljoprivredu, a 1930. godine za sefa Kadrovslkog odeljenja u CK. U prolece 1935. godine postao je jedan öd sekretara CK i predsedriik Centraine kontrolne komisije, sto je bilo ugledno mesto, dotle rezervisano za na'jstarije boljsevike. 25. septembra 1936. godine nasledio je Jagodu na mestu sefa NKVD — posle onog ranije citiranog, veoma neobicnog telegrama koji su Staljin i Molotov iz Socija poslali Politbirou: naime da Jagoda nije sposoban da raskrinka trookistiöko-zinovjevski blök, pa je zbog toga »GPU u toj stvari c"etiri godine u zaostatku«. Smisao ovog neobicnog telegrama desifroyao je istoricar Boris Nilkolajevski. Jos jednom se ispostavilo da Staljin nikada nista nije zaboravljao. Telegram je, naime, otposlan posle cetiri godine, gotovo tacno u dan öd dana

306

307

kada je Staljin u Politfbirou, a zatim na Plenumu CK 1932, trazio da se Rjutin i njegova »opozieiona gnupa« fizicki istrebe, all tada sä svojdm predlogom nije uspeo. Godine 1936. sudbina Jagode illustTativmo je podsetila sve ostale u Politbirou i Centralnom komitetu, Jcoji su umeli da procitaju Staljinove poruke, da generalni sökretar ostro kaznijava svaki otpor, ako ne ranüje, onda kroz cetiri godine. Jezova opisuju kao coveka sitnog rasta i lepog, mladog lica zivahnih ociju. Dve i po godine, koliko je bio Staljinov mindstar unutrasnjih poslova, donele su mu slavu sadistickog zlocinca. Ne zna se u ikojoj je meri on sam ovu slavu zasluzio. Sudeci po svemu sto se desavalo tih godina, bice da jeste. Sredinoim 1937. godine vladu SS9R cinili su jedino predsedniik Vlade Molotov, njegov czamenik Kaganovic, ministar adbrane Vorasilov, miriistar za spoljne poslove Litvinov i uninistar za unutrasnje poälove Jezov — svi ostali su bild u zätvoru. Öd 115 rndnistena, fcoliko ih je bilo u tri dotadasnje vdade, Lenjinovoj, Rikovoj i Molotovöj, streljiano je 61,53 odsto. Za siledecu igodinu pripremao se partiijskä toongires. Pripreme za taJkav kongres obicno pocinju dve, a najmanje godinu dana ranije. Medutim, priblizno godinu dana pre kongresa Staljin je odlucio da se otarasi Jezova. Staljinu nije mogla da promakne »poslednja najteza opomena«, kao sto je to Biuhanin rekao u s'Viam poislednjem javniom govoru, pred sudom. Jezov je 10. aprila 1938. godine istovremeno imenovan i za iministra pamors'kog i recnog transporta, dok ga je na mestu ministra unutrasnjih poslova u stvari nasledio Berija, koji je zvanicno postavljen 8. decembra 1938. godine, da ibi 9. aprila 1939. godine unutrasnji poslovi i ministarstvo za recni i pomorski saobracaj opet bili podeljeni na dve odvojene ustanove, cime je ova smesna persona'lna unija ukinuta. U meduvremenu Jezov je vec bio u zatvoru. Kongres nije mogao da se odrzi u atmosferi u kojoj su se u to vreme odirzavali sastanci partijskih rukovodstava, ; kada su sovjetsiki rukovodioei, öd najvisih do najnizih, sumnjicavo gledali jedan drugog: »Jesi li jois ziv? Kako to, zasto?« Doduse, na Kongresu 1939. godine bilo je samo jos 55 delegata öd l 966 ucesnika prethodnog kongresa 1934. godine, dakle nesto manje öd 3 odsto, svi

ostali su bili novi, mladi ljudi, mectu njiima, na primer, ministar za tekstilnu industriju Kosigin ili direktor jedne falbrike oruzja Ustinov; no ni ovi novi ljudi nisu miogli da dodu na Kongres, u atmosferi Ikada se vise nije znalo jesu li za vreme partijskog kongresa najvisi partijski organ ili ,mozda kandidati za zatvor i smrt — a taikva atmosfera je bez ilkakvog preterivanja itada viadala u celoj zemlji. Teror jie morao da prestane. Njegov sumanuto zahuktali tocak mogao se zaustaviti samo tnialsilnim, sukiidiim potezom: isMidanjtem glava fcrvnikä. Jeidino to je moglo da bude uibedUjivo, u pirotivtnioim ndfco ne bi verovao da ce se doilsta nösto promemti. Talko je izumljena »jezoväcina«, a Jezov kao krivac za nju, zajedno sä svojim najvatrenijim pomagacima, übaöen u dstu masinu za mlevenje niesa koju je upravo on posled.ije dve godine sä tolilko zara okretao. O 'Simrti Jezova kruze razne verzije, mada jos ndjedna nije definitivno potvrdena. Prema jednoj, on je streljan, prema drugoj izgulbio je razum i dugo je drzan u dusevnoj bolnici, prema trecoj dbesio se u zatvoru; naden je s napisom na grudima (napisanim tuddm rukopisom) »Ja sam dubre«. Novine su objavile da je nekolüko pripadnika NKVD-a streliano zato sto su na saslusanjima mucenjem iznudivali lazna priznanja. Dosta zatvorenika je puisteno iz prenatrpanih zatvora. A Staljin je na XVIII partijskom kongresu, 10. marta 1939. goddne, u svom uvodnom referatu koji je podneo u ime CK, olbjasnjavajuci zasto se broj ölanova Partije u poredenju sä brojem clanstva za vreme pretlhodnog kongresa izmedu ostalog smanjio, rekao: »iPartija je üspela da ocisti svoje redove öd slucajnih, pasivnih, karijeristiökih i neprijateljslkih elemenata d da izabere najpouzdanije i odane ljude. Ne moze se reci da öistka nije izvrsena bez velikih gresaka. Na zalost, ispostavdlo se da je bilo vise gresaka nego sto se moglo ocekivati. Metodi masovnog ciscenja svakako se ubuduce vise ne smeju Ikoristiti«. Zemlja je odahnula. Ljudi su se opet usudivali da disu. Pa ipak, disali su drufccije nego ranije. Sav zivot u velikoj zemlji bio je drulfcciji nego ranije. Ali, pre svega, drukcija je bila Partija.

308

309

Navükla je na slepu poslusnost diktatoru, navikla se na svoju novu u'logu: da svuda i u svakom kutfou, bude njegova produzena ruka, da bude na hiljade i milione njegovih ociju i usiju, njegov nadzornik, gonic i dousnik. »Stanovnistvo se naviklo na cutanje i poslusnost, na strah i odanost«, kaze Konlkvest. Öd deset clanova Politbiroa, izabranog 1934. godine, Kirov je ubijen, S. Kosior streljan, Kujbisev umro pod sumnjivim okolnostima, Ordzondfcidze ubijen ili nateran da izvrsi samoubistvo; öd petorice kandidata za Politbiro Cubar je streljan, Petrovski u zatvoru, PostiSev streljan, Rudzutak streljan, jedino Mükojan je bio cio i ziv. A Kongres je Staljina pozdravio »burnim, dugotrajnim aplauzom. Svd delegati ustaju, stojeci pozdravljaju druga Staljina i prireduju mu dugotrajne ovacije. Veliko ,Hura! 2iveo Staljin! Hura za velikog Staljina! Za naseg voljenog Staljina hura'« Kako i ne bi kada je na Kongresu, da ponovimo, sä prethodnog kongresa ostalo svega tri odsto ljudi. To je bila potpuno nova Partija. Ne samo na Kongresu, svuda. A cela zemlja je to znala i ravnala se po tome, po novome. Zaista, to sto su godinama obecavale parole po zidovima, obistinilo se: dosla su »nova vremena«, sovjets'ki gradanin je postao »novi covek«. Revolucionarno vrenje se smirilo, postrevolucionarno sarenilo, pluralizam, bili su lUgUäseni i iiskorenjeni. Öd sada su zatvori i logori gutali manje ljudi nego za vreme cistke. Jedne godine milion, druge samo pola miliona. »U godinama posle cistke Staljinovoj vladavini imasovni teror vise nije bio potrdban. Masina se zahuktala i sada je bez posebnih napora nastavljala da radi«, kaze Konkvest. Kretaila se dobro pozinatom i ustaljenom kolotecinom i ljudi su je prihvatali kao deo zivota. Jer, kao sto je rekao Staljin na pocet'ku cistiki, »veoma je tesko, drugovi, ziveti samo öd slobode (glasovi odobravanja, aplauz)« kako pise u zapisniku I svesavezne konferencije stahanoviaca, odrzane 17. novembra 1935. godine. Jos i danas sovjetske do'macice se svakog dana mectusobno obavestavaju gde se nesto »deli«. Ne, gde necega ima, gde nesto moze da se kupi, nego gde se daje. »Danas se tamo i tamo deli limun.« »Tamo se dele zenske carape.« »A tamo se deli cokolada.« Ne postoje vise karte za hranu,

cak ni redovi vise nisu toliko cesti, pa ipak se roba ne kupuje, nego se dobija. Ne pradaje se, nego se deli. lako se, naravno, placa. U takvom sistemu, a moze se reci i u drustvenoj svesti, isto je i sä slobodom. Sloboda se ponekad daje, a onda se opet ne daje. Covek to zna pa se prema tome i ravna, zadovoljan time sto dobija i koliko dobija, jer »veoma je tesko, drugovi, ziveti samo öd slobode (glasovi odobravanja, aplauz)«.
8

O Staljinovom lilcniam zivotu iz tog vremena postoje mnoga svedocenja. Najzanimljivija su svalkaiko iz fpera njegovog jedkiog, jo§ zivog, deteta, cerke Svetlane, ipremda je ona ponekad nepouzdan svedok, ponekad cak neuravnotezena, sto s obzirom na zivot kojim je zivela nije nimalo cudno. Ona je sticajem ökolnosti krajem 1963. godine emigrirala u Sjedinjene Americke Drzave; kako sama kaze, u leto iste godine je kod kuce napisala Dvadeset pisama prijatelju koje je ponela sä sobom i 1967. godine objavila ih u SAD. Knjiga navodi mnoge detalje iz Staljinovog porodicnog zivota, videne ocima cerke jedinice, malo upucene u politiku. Kasnije je napisala jos jednu knjigu svedocenja, s naslovom Prva godina, U jesen 1984. pred sam kraj Orvelove godine, iznenada se senzacionalno vratila u Sovjetski Savez. N jene knjige su ostale na policama zapadnih knjizara i biblioteka, prepune emigrantskih svedocenja o StaIjinu i njegovom vremenu. Posle smrti svoje druge zene Nadezde Alilujeve 1932. godine, Staljin je promenio svoj kuöni ambijent. Stan u Kremlju je zamenio za drugi, nimalo udobniji, jer »nije niogao da ostane tamo gde je umrla mama«. Dao je da mu se podigne i nova da£a, u Kuncevu, pola sata voznje öd Kreml ja, i sve do smrti uglavnom je ziveo tamo. U kiremaljski stau idolazio bi samo na unicak; njegov stan je bio u istoj zgradi gde je bila ii mjegova fcremaljiSka kancelarija, samo sprat nize. Posle »rucka«, koji je obicno trajao öd sest ili sedam uveöe do jedanaest ili do pola nooi, kola bi ga odvozliila u Kuncevo. Narednog dlama izmedu dva i tri popodne vracao bi se opet u svoju kance-

310

311

lariju. Takav dnevni raspored vazio je do pocetka drugog svetsikog rata. Svetlana pise da se posle smrti iNadezde Älilujeve u kuci sve pmamesnilo. I otac je »u seibi doziveo katastoo falnu proimenu«, »nesto se slomilo u njemu«. Do 1938. godine nestaiM su svi ikoje je bila diovela u kucu Nadeizda. iNa njihova mesta dosli su novi ljudi, »Olgroman broj dezurnog osoblja, ikako su se nazivali zä razliku öd ranije burzoaske sluzincadi«. U svim Staljinovim dacama pojavilo se obezbedenje sä ikomandantima, po dva kuvara ikoji su se svakog dana smenjiväli, kao i dve sinene servinki i cistacica. Porodice ostalih ruikovodilaca SSSR imale su ipak domacicu, pa je takvog osoblja bilo manje; kod Staljina sve je bilo organizovano kao u voj'sei, bezli'cno i zvanicno. Staljinove kucne poslove i domacinstvo zapravo je vodio general iNikolaj Sergejevic Vlasik. Jois 1919. godine je kao obican crvenoarmejac dodeljen Staljinu kao njegovo licno obeizbedenje. Bio onu je odan kao pas. Smatrao se »oceviim najjiiratirnniijim poiverenilkom. Bio je ineopiilsivo neabrazovan, surov, glup i bahat«, kaze Svetlana. Na kraju je sebi uzimao pravo da raiznim umetnicima diktira »ulkus druga Staljina«, ubeden da njegov ukus doibro poz-naje. Umetnici su ga sluisali i prihvatali njegove savete. »!Nijedain koncert porviodom 7. nowembna u Boljisom teatru, iüi za vreme bfainketia u fcremialjiskoj iGeargijevsIfcöj sali, nije odixan bez Vlasiko'vog odoibfrenja. iNjegov bezobirazluk nije icnao graraica. Pöfcroviteljisfci je saopStavao umetmiicima, 'koji fiilin, opera dili siilloieta soilliteiTa iu izigradnjli se ^Ijemu' svidaju. U kilci Jje Vliasdik imiao neognaniicen utlcaj: »U nasoj kuci je kod dezurnog osoblja Vlasikovo ime iimalo sikoro isto toliki znacaj kao ocevo: otac je bio toliko visoiko i töliko dalelko — a Vlasi'k je dobio pravo da gazduje kaiko god mu se prohte«. Dok je Nadeizda jois bila ziva, Vlasilk je u Kreinlju bio samo Staljinov liani cuvar, u stan nije ulazio. Ali zato je utoliko vise gazdovao u Kuncevu i »odatle vodio sve ostale rezidencije mog oca, kojih je iz godine u godinu bivalo sve vise«. (Ne racunajuöi Subalovo, nekadasnju Staljinovu iporodißnu dacu koju posle Nadezdine smrti vise nije koristio, pa su se zato tamo tiho naselili razni rodaci, on je u oikolini Moskve imao jois dva imanja: Liplki iuz Dimitrovsku cestu, »sä <riibnjakom, prelepom

i logrotmtniim parkom s visokim, 'Stogodisnjim lipama«, i Semjonovsko, @de su bili agromni protocni ribnjaci s (bistrom viodom, koje su. blilli lislkapali jos kmetovi nekadasnjih veleposedni'ka, i velüke sume. U Lipikama i Semjonovsikom sve je bilo uredeno na isti nacin ikao u Kuncevu. Sobe su bile naanestene potpuno istim namestajem, po parlkovirna je raslo isto siblje i cvece: Vlasilk je oidredivao sta se Staljinu svida. Gazda ponekad celu godinu ne bi svratio tamo, ali celokupno osoblje je sve vreme bilo u pripravnosti, saopstava Svetlana. Dacu kod Kunceva je 1934. godine saigradio arhitekt Miron Ivanovic MePsanov; on je sagradio viise Staljinovih daca, i one na moru i drugde na jugu. U pocetku, to je bila moderna, laka jednospratnica, okruzena bastom sä mnogo cveca i drveca. Imala je ravan krov koji je sluzio kao terasa za suracanje i Svetlana je volela tamo da leskari. »iSecam se da su svi koji su u to vreme spadali u nasu porodicu, dolazili kod nas i razgledali novu kucu. Tetika Ana Sergejievma s miuizem, teca Reidensiom, ujlka Pavlusa sä zenom Jevgenijom Aleksanidrovnom, Svanidzeov stric Aljosa i tetka Marusja, Jasa i imoj brat Vasilij. Tada je sve jos uvek bilo kao u vreme kad je mama bila ziva, bilo po inerciji bilo po tradiciji: kod nas je uvek bilo mnogo ljudi i bilo je veselo. Svi bi sä sobom dovodili decu, deca su se tulkla i galamila, i mom ocu se to veoma svidalo. Baka i deda, mamini roditelji, taikode su nas posecivali — ne moze se reci da su se posle mamine smrti otudlli öd oca, naprotiv, svi su se trudili da ga razonode, svi su bili vieoima pazljiivi prema njemu, a i on je premia svima bio Ijubazan.« Kasnije je Staljin dao da se daca ifcod Kunceva ndkoliko puta prepravi »prema sopstvenim planovima«. Tako je bilo i s ostalim letnj'ilkoveima: »uvek bi se desilo isto: gde (god bi leti otisao da se odmori, vec naredne godine kuca bi iz temelja bila prezidana; ili mu ,nije bila dovoljno suncana, ili joj je nedostajala senovita terasa; ako je bila jednospratnica, dozidali bi joj i drugi stprat, ako je bila dvospratnica, jedan sprat bi parulsili«. Svetlana pretpostavlja da se to desavalo zato sto otac »nije mogao da se skrasi«. Zäboravlja da dilktator ne nioze da kusti ni najmanju primedbu, a da ndko odmah ne pokusa da mu ugodi; ako bi, recimo, jednog suncanog dana pred ikucom

312

313

primetio: »ovde je vrucina«, iduce godine tamo bi ga cekala senovita terasa, iako se cak ne bi ni secao svojih uzgred izgovorenih reci koje je neko shvatio kao naredenje koje se neizostavno mora izvrsiti. Za Staljinovu deou Vlasiik je bio nekakav »nezvaniöni staratelj« i poockn, kaze Svetlana. Staljin, koji je »bio daleko öd nas i visoko iznad nas, s vremena na vreme bi mu davao osnovna »uputstva za nase va&pitanje. To su billi veoma uopsteni saveti da moramo dobro da ucimo, da dobijamo dovoljno drzavne hrane, pice, obocu i odecu — ne suvise kikstuzno, ali lepo, onada nas ne treba maziti. Treba da nas izvode na svez vaziduh, u Subalovo, leti na jug, u Soci :iM u Muholatku na Kriimu. Ovih uputstava su se tacno pridrzavali, mada opet samo u opstim ortama; rezultati takvog vaspitanja svakako su zavisili samo öd Boga i nas samih«. Svetlana je, naravno, imala svoju dadilju, kao sto je odvajkada bio obicaj u uiglednijim ruskim porodicama. Seca se da je zivela s njorn kao u staklenom zamiku, dadilja je siila i piek, ona je oitala knjige iz oöeve biblioteke, koje je dooiela joä njena imajika, a iposle njene smrti nilko osim Svetlane nije ih citao — doik se oko njih »sve raspadalo u paramparcad« a da njih dve toga uopste nisu bile svesne. Dadilja ju je vaspitavala u »bespogovornoj poslusnosti i ljubavi prema ocu; to je za nju bila sveta hriscansika zapovest, bez obzira sta se oko nas desavalo...« Seca se da je ponekad vecerala s odraslima. Otac bi je upitao za ocene u skoli, i alko je dobila neku dobru ocenu, svi bi je pohvalili, a onda bi je poslali na spavanje. Pre no sto bi zaspala, otac bi 'katkad svratio da je poIjubi za laku noc: »Nikada necu zaboraviti njegovu neznost, onu jedinstvenu gruzijsfcu neznost prema deci«. Onda bi se oko ponodi Staljin odvezao u Kuncevo jer gotovo nikada nije nodio u Kremlju, tih godina se zastalno naselio u oblizrijoj daci. Za vreme najgorih cistki u SSSR-u, StaljiTi je odkiciio da njegova deca treba da uce engleski jezilk i Svetlana je dobila posebnu kuönu uciteljicu. U svojim secanjima o n J°J govori samo najlepse i kaze da je mnogo naucila öd nje. Kasnije, u ino&train'Stvu, to joj je sigurno veoma dobro das!o.

I njen mladi brat Vasilij je imao posebne ucitelje. Verovatno se, kao i Svetlana, najradije secao Aleksandra Ivanovica Muravjova. Uzeli su ga pre svega zbog Vasilija koji je vazio za »teslko dete«. Muravjov je, narocito leti, izmiäljao lepe izlete: odlazili bi u ribolov na reku, nocili bi u kucici koju bi napravili öd grana, fcuvali bi riblju corbu, brali pecunke i uöili da ih prepoznaju. Gajio je sä decom zeceve, poikazivao im jestive sumslke plodove, umeo je na razne nacine da sipoji prijatno s korisnim. Kada je Vasja ostao bez Aleksandra Ivanovica, ostao je i bez domacih zadataka, a iibrzo i bez dobrih ocena u äkoli. Njegovi nastavnici na cdu sä dirdktoroni rizikovali su glave obavestavajuci oca nadabudnog mladica o njegovom jadnom znanju i losem ponasanju. Otac se razbesineo, dKvikao se na Vlasiika, na tetke, ipotprasio je i Vasilija, ali sve to nije mnogo pomoglo. Na kraju je Vasja otisao u visu artiljerijsku slkolu, a odatle u avijaticarsku akademiju u Kaci na Krimu. Öd 1939. godine pa dalje Svetlana je u fcremaljskom stanu ostala sama sä svojom dadiljom Aleifcsandrom Andrejevnom Romanovom-Bicikovom, koja je bila u kuci öd 1926. do 1956. godine. Po s vom devojackom prezimenu dadilja nije bila u rodu s bivSom carskom porodicom Romanovih, iako je radila kod njihovog naslednika u Kremlju, a drugo prezime nosila je kao udovica carskog nizeg policijskog öinovnika, Sto joj je u godinama velike cistke pravilo probleme jer je, toboze, nepou^idanog porekla, i saimo Svetlanim plac i öinjenica da je Staljin odmahnuo rukom, spasli su joj zivot. Nilkada, naravno, nisu bile same, niti je Svetlana ikada ostawljiana sama: stalno su oko nje bilii »stticevli«; taiko su joj, jos dok je bila ^dete, objasinili ko ,su Ijiudi iz obezbedenja. Staljinov sin iz prvog braka Jasa bio je retko s njima. Uglavnom je ziveo u porodici Svanidzea, a cesto je odla/io i u Lenjingrad kod Serga Alilujeva, Nadezdinog oca koji je bio njegov zvanicni staratelj. Jakov je bio samo nekaliiko igoidina mladi öd svoje maöehe Nadezde. Svetlana kaze da ga je majka veoma volela i da je patila zbog toga sto mu je otac neprestano zanovetao. Staljin nije voleo sto se Jasa preselio u Moskvu, nije bio zadovoljan njegovim skolovanjem, njegovim karakterom, nicim u ve7Ä s nj'im. Kada je kasnije Jaisi luibrzo posle rodenja umria

314

315

cenka, sve ga je skupa toliko pogodilo da je po'kusao da se 'Ulbije; u ikuhinji Staljinovog stana u Kremlju pucao je sebi u glavu. Prosao je bez tezih posledica. Staljinu je ca!k to bila dolbra prilika da mu se naruga: »Ha, ha, promasio si« — tako bar pilse Svetlana. Posle toga Jasa se definitivno odselio u Lenjingraid <kod Alilujevih i ostao tamo do rata. Stäljin je mnogo polagao na mirnu ruiku i doibar pogodalk. Svetlana piise da je u inekoj daöi voiteo ^da kroz pnozioir puca u gavrane i vrane ili nocu u zeceve Ikoji bi se uhvatili u svetlosne kupe bezbednosnih reflöktora. Voleo je siportovie :koji su trazili sigurnu rutou: bilijar, ikiuiglanje, baoanje staipova '(gorodki). Nije plivao, nije voleo da lezi na suncu, nije voleo duge setnje, samo tu i tamo bi kratko prosetao kroz senovitu sumu, pa cak i to bi ga b-rzo umaralo i ispruzio bi se na nekoj klupi s papirima, knjigom ili novinama u ruci. Tridesetih godina je jos dosta cesto odlazio u pozoriste, ponelkad s porodicom. »Obicno smo odlazili u pozoriste s ve'likim druStvom«, seca se Svetlana, »i u lozi su mi dozvoli'li da sedim napired, a otac je sedeo pozadi u ugliu«. Najfesce je odlazio u MHAT, u pazioiriste Staniisilavskog. Ali odlazio bi i u Malo pozoriste, u Boljisoj i u pozoriste Vahtangova. U poslednjoj godini velike cistlke, 1938. godine, smrt je pakosiila i .rodlblimu obeju Staljinovih pokojnih zena. Uhaipseni su brat njegove prve zene, Aleksandar Semjonovilc Svanidze, ikoji je bio nairodni komesar za finansije, i njegova zena; stari kavkaski boljisevilk je 1942. godine streljan u logoru. Hrusicov je kasnije napisao da su mu pred smrt rekli da rnoze da spase zivot ako zamoli Staljina za pomilovanje; odgovorio je: »Zasto da ga imolim, nista nisam zgresio«. Stäljin je, prema Hruscovu, njegovu smrt prokomentarisao ndkakvim odöbravajucim divljenjem, rekavsi »gle kalko je ponosan, umro je a nije hteo da moli«. Uhapsili su i streljali Stanislava Francevica Redensa, muza Nadezldiine sestre Ane Sergejevne; prema jednoj verziji, u§ao je u kancelariju Jezova — bio je stari cekist i visoki funkcioner NKVD-a — i pljunuo Jezovu u lice. Jezov je povukao pistolj i na mestu ga ubio. Nadezdin brat Pavle je umro pod nerazjasnjenim okolinostima. Prema Svetlaninoj prici, u jesen 1938. godine

on se posle odsustva vratio u svoju oklopnu jedinieu (pre toga je bio vojni atase SSSR-a u Berlinu), tamo zatekao desetkovanu komandu, jer je sve njegove saradnike 'bio uhapsio NiKVD, dobio sreani napad i uimro. Njegova zena je posle deset godina, 1948. godine, uhapsena pod optuzbom da je otrovala svog muza. I ona je kao pre nje udovica Aljose Svamidzea, osudena na deset godina zatvora; izdrzala je samo sest, 1956. je puistena na slobodu. Svetlainia je sve to pokusawala sebi da objasni inekakvom doslednoscu svoga oca: »Ako bi ndkoga, koga je dobro poznavao, odbacio, iscupao bi ga iz srca i u dusi ga isvrstao medu yneprijatelje', i bilo je nemoguce poviesti öak i razgovor o tom covöku. Nije bio spo'soban da se predomisli i da tag eoveka brise iz kategorije navodnih neprijatel'ja. Sva!ki takav pokusaj mogao je samo da ga dovede do besä. Ni Redens ni ujika Pavlusa riiti A. S. Svanidze tu nisu mogli nista. Jedino s'to su postigli bilo je ida su i saimi izgulbiili kontakt s oce'm, i njegovo povererije. Okrenuo im je lecta i posle poisleänjeg videnja s njima smatrao ih je svojim potencijalnim licnim protivniciima, dakle nepräjiateljiima... « Verovatno time hooe da kaze da su Staljinovi suraci izgubili zivot jer su se kod Staljina zalozili za nekog öd svojih poznanika. I njena majka bi dozivela istu sudbinu da nije sama sebi uzela zivot, smatra Svetlana: »Cesto razmisljarn kakva sudbina bi zadesila rnamu da nije umrla. Nista dobro je ne bi cökalo, kad-tad nasla bi se medu ocevim protivnicima. Ne .moze se ni zamiisliti da bi mirno gledala nesrecu koja je snalazila njene najbolje i najstarije prijatölje: (Boiharina, Jenuikidzea, Redensa, oba Svanidzea — ne, to ona ne bi rnogla da podnese«. Pa ipak Svetlana ne moize a da se detinje zahvalno ne iseca svojih igara s ocem u detinjstvu. Imali su obiicaj da razmenjuju ukaze i naredenja. Sacuvala je niz tatvih ocevih pisama i cit'irala ih u svojih Dvadeset pisama prijatelju. »Otac bi sva svoja pisma potpisivao na isti nacin: JVIali sekretar gazdarice Setanlke, ulbogi J. Stäljin'. To moram da objäsnim. Naime, to je bila igra koju je izmislio otac. Mene je nazivao .gazdarica' ili ydomacka', a sebe i sve svoje saradnike, koji su gotovo svakag dana ibili u nasoj kuci, nazivao je mojiim .sekretarima' ili jsökretarcicima'. Ne znam

316

317

da li je to i drugima bilo zabavino, all otac se sä mnom ta;ko igrao do pred sam rat. Prihvatila sam njegov ton i upucivala mu, recimo, ovakva naredenja (i njihov oblik je bio izmislio otac): ,21. oktobar 1934. godine Drugu J. V. Staljinu Sekretaru broj l Naredenje broj 4 Naredujem ti da me povedes sä sobom. Potipis: gazdarica Setanka (pecat). Potpis sekretara broj 1. Naredenje izvrseno. J. Staljin.' Verovatao nije hteo da me povede sä sobom u bioskop ili u pozoriste. Ali bilo je i naredenja ove vrste. ,Naredujem ti da mi <dozvolis da sufcra ödem u Subalovo' (20. maj 1934). Ili: ,Naredujem ti da me vodis u pozoriste.' (15. april 1934) ili: ,Niared/ujem ti <da me pustis u bioskop i traziis da prikazu fülm ,Capajev' ili neku amerieku komediijiu' (29. öktobar 1934). Otac je potpisivao naredenja sä ,razumem' ili ,naredenje izvrseno' ili ,odobrava se' ili .izvrsice se'. Kako je otac öd mene stalno trazio neka nova naredenja, to mi je vec dodijalo, pa sam imu jednom tprilikom napisala ovo pismo: ,Naredujem ti da mi odobris da ti saljem samo jedno naredenje nedeljno' (26. februar 1937)«. Na ;kraju jos i poslednja saljiva poruka ove vrste, napisana maja 1941. godine, na pragu rata: »Dragi moj licni sökretare, zelim da vas sto hitnije izvestiim da je vasa gazdarica napisala zadatak koji je ocenjen ocenom »odlicno«. Ta'ko sam polozila prvi ispit, sutra polazem drugi. Jedite i pijte, i neka vam je prijatno. Hiljadu poljubaca tatici. Pozdrav sekretarima. Gazdarica«. Na gornjoj margini je dopisano: »Rezolucija: Pozdravljamo na§u gaadaricu! Za njene sekretare: J. Staljin, taita«. Talko je zivela Staljinova cerka Svetlana, razapeta izmedu^ oplakivanja majke, koju je otac oterao u smrt, i obozavanja oca. Na jednom mestu u svojim secanjima kaze: »Prema na§em porodicnom predanju, otac je 1903. godine, u to vreme jos veoma mlad, spasao >mami zivot. To se desilo u Bakuu; imala je tada dve godine. Igrala se na molu i pala u more, a an ju je izneo iz vode. Za mamu, koja je imala taiko romanticnu i osetljivu pri-

rodu, ova predigra je sigurno imala veliki znacaj kada je kasnije, kao sesnaestogodiänja gimnazijalka, opet videla oca, posto se kao tridesetosmogodisnji revolucionar i stari porodioni prijatelj vratio iz sibirslkog izgnanstva«. Sigurno ce nekada biti napisana jos i posebna knjiga o tome käko joj je trideset godina kasnije uzeo zivot, i kako su zivote izgubili mnogi rodaci samo zato sto su se preko nje ili prdko njegove prve zene Jekaterine Svanidze suviäe priblizili mislima i srcu gospodara Kremlja.

O licnom zivotu J. V. Staljina u predratnim godinama, dok je bio ^psal-utni gosipodar Sovjetskog Saveza, ima i drugih svedocenja, mada nijedno nije toliko licno, iz najblizeg kruga, kao Svetlanino. Ajino Kusinen bila je zena Ota Viljema Kusinena, finsikog revolucionara, izmedu 1921. i 1939. godine sekretara Izvrsnog komiteta Kominterne, öd 1940. do 1957. rodine predsednika Prezidija Vrhovnog sovjeta Karelo-finske SSR i öd 1957. do 1967. godine clana Predsednistva i sekretara CK KP Sovjetskog Saveza, koji je sve do smrti obavljao najvaznije zadatke u sovjetskoj spoljnoj politici (na primer, 1962. ili 1963. godine tajno se sastao s Maom i po/kusao da izgladi nesuglasice izmedu Kiine i SSSR). Jedina je supruga nekog Kominterninog ili sovjetskog politicara iz majuzeg rukovodstva, koja je na Zapadu napisala i objavila svoje memoare. Imala je sta i da napise: 1930. godine se nezvanicno i tiho razisla s Kusinenom, otisla po tajnom zadatiku u SAD i u Japan, gde se izmedu ostalog srela sä dr Zorgeom, bila 1937. godine pozvana u Moskvu i uhapsena. Godinu dana je provela u moskovskim zatvorima, a zatim sve godine do kraja rata u ledenom logoru Vorkuta. Posle rata je pustena, naselila se na Kavkazu, all je ponovo uhapsena, opet je prolazila kroz zatvore i stigla do logora Potma, odakle je pustena 1955. godine. Preko petnaest godina je provela u staljinskim zatvorima i logorima. Godine 1966. je otisla u ikracu posetu u Finsku i reäila da ostane na Zapadu. Poslednje tri godine svog zivota posvetila je pisanju memoara; knjizi je dala naslov Bog odbacuje svoje andele.

318

319

Sto se tice Staljina licno, iz njenih secanja vredi citirati krata'k odlomalk koji qpisuje Staljina iz vremena desetak godina pre dogadaja koje smo opisali: Iz 1926. godine, dok je bio na odmoru u Sociju na Cmorn moru. »Dobro raspolozen lupao je dlanom po cizmama — uvek sam ga vidala samo u cizmama — i uzviknuo: ,Ja sam jedini pravi proleter jer moje prezime zavrsava na svili. Svi ostali gruzijski drugovi kojima prezimena zavrsavaju na idze ili adze, aristolkratskog su ili burzoasfkog porekla.' I inaveo je tni svoja naijbolja druga, Jenudzea, Lonrinadzea i Ordzanikidizea, kojii su u vlad'i zaiuzimiali viso'ke polozäje, ali ih je ndkoliko godina kasnije, s izuz©tfco>m Ordzanikidze 'koji je izvrSio siamaulhisitvio, njihov prijate'lj Staljin likvidirao. Posle nefkoliko dana ponovo smo se sreli sä Staljinom, ali ovoga puta je moj utisak o njeniu bio sasvim drukciji. Posiao je po nas automobil i saanali smo da planira äzlet po Cnnom mioiru. U \marini je stajao Staljinov mailli, smede 'Oboj'en i prilicno nieuglodan nioitorni camac. Veoma ljubazno nas je doceikao u -käbini i rekao jednom öd imornara: ,Ovo dvoje gostiju sluzicu sam'. Na stolu su stajali voce i mnogo vina i sampanja. Staljin naim je sipao pice i pustio gramofonsku plocu. Bila je lepa gruzijska narodna pesma ikoja se zvala Suliko, mada nam je s vremenom dosadila jer ju je bez prestanka ponavljao. Is,pijiao je öasu za öaisom i nakon lizvesiBog vremena poiceo da igra. Bilo mi je ineprijatno da ga gledam, a sto je vise pio, sve stiravicnije je izgledao. Pos'matrali srno predstavu koja je bila kao ruzan san. Ricuci se smejao, klatio se i pred nasim ocima posrtao po kabini bez i'kakve veze s muziikoim. Sve zajedno je bilo ne samo surovo i prostacfci, vec i nekako gnoteskrao, i delovailo je na imene kao velika pretnja. iNajcudnije je u svemu tO'me bilo sto je, cak i pijan, na nelki nacin ipak bio dovoljno trezan da posmatra moje reakcije na njegovo ponafsanje. Ceo dan smo proveli na Crnom <moru sä pijanim diktatorom Ikoji je pocinjao da me podseca na zastrasujucu neman. Bio je sunöain dan, voda se presijavala, -ali odvratna predstava Staljinove divljaöke igre poikvarila mi je svu onu lepotu. Kad smo se najzad opet vratili u svoju dacu, odlucno sam reikla Otu da nikaida viise neöu da idem na izlete ,koje prireduje Staljin.

Taj stravißni dan na Crnom moru pruzio mi je priliku da vidim Staljina takvog ka'kav je stvarno bio — a Oto mi je 'kasnije otkrio jos jednu Staljinovu osobinu: sto su bezdbzirniji i suroviji bili njegovi postupci, to se vise plasio za sopstveni zivot, njegov strah je poceo vec da se granici s ludo'sou. Kada je putovao vozom, to se cak u njegovoj domovini Gruziji drzalo u tajnosti, da i ne govorimo o obezbedenju njegovog automdbila. Kad je Staljin jednom iz Socija kolima putovao u Macesto, prosao je pored mesta gde su upravo popravljali put ikoji je neki vatrogasac polivao vodom. Covek sä orevoim u iruai je vtideo Icola ikoja dolaze uzhrdo I za §alu crevo okrenuo prema vozilu. Iiz automobila je u tom trenu iskocio uniformisani strazar i uhapsio coveka, iako niko öd putara nije imao pojma da je u kolima Staljin. Godine 1938. u Tbilisiju je umrla Staljinova maj:ka. Bio je do te mere obuzet strahom za sopstveni zivot da nije smeo da ade na njenu sahranu. Do!k sam 1948. godine neko vreme bila u Tbilisiju, ispricäli su mi da su clanovi mesne partijsike organizacije sahranili staricu u nekoj crkvenoj grobnici, i da im je, Ikao uopste celom gruzijsOcom stanovnistvu, bio povreden ponos sto Sta'ljin nije dosao na sahranu svoje majke.« Talko smo se opet vratili u 1938. godinu, kada je umrla 81 godinu stara Jekaterina Geladze, Staljinova majka; zivela je u skromnoj sabi u bivsoj gu^bernijskoj palati u Tbilisiju, preuredenoj u stan, ökruzena zenama u crnini, a i ona sama u crnini koja joj je po gruzijskom obicaju bila sudena za vise decenija. Nije sasvim za poverovati da Staljin nije dosao na njenu sahranu isamo zato sto se plasio atentata; mogao je da obezibedi celu olkolinu crkve kralja Davida, mada bi, istini za volju, bilo malo teze pretresti sve koji bi dosli u pratnju, a mogli ispod svojih dugih ogrtaca da kriju oruzje. Medutim, tacno je da mnoga svedocenja govore o StaIjinovom panicnom strahu öd atentata. Karaikteristiona je prica iz 1931. godine, kada je s ostalim rukovodiocima bio na odmoru u Sociju. Jedno vece su se kod Molotova oikupili Voroisilov, Kujbisev i Skirjatov, a ocekivali su i Staljina. Doisao je, Polina Molotova mu je poslla u susret do ulazmih vrata; usli su u hodniik ijpravo u trenutku kad su o!ko ormarica sä osiguracima zapudketale varnice.

320

321

Spremala se oluja. Staljin je video svetlucaoje ispod tavanice, izleteo je napolje i viknuo svom soferu: »Datika, idemo!« Polina Molotova-Zemeuzina ikasnije je nekoliko godina bila u logoru; pricala je to logorasima, pa je prica tako stigla do usiju logorasa AntonovaXDvsejenka mladeg, koji ju je zapisao. 21. decembra 1939. godine Staljin je proslavljao svoj Sezdeseti rodendan. »Pravda« je izasla s velikim naslovoim »Voljeni Staljin«. Dobio je tacno 15 305 cestitki, za koje se u »Pravdi« srdaöno zahvalio. Odlikovan je Ordenom heroja socijalistickog rada. Najistakmutije cestitke stampane su u posebnoj knjizi öd 388 stranica, medu njima i reci pisca Solohova: »Staljin je sad napunio sezdeset godina. Dobar je covdk, neka ga Bog pozivi jos jednom toliko!« Po celom Sovjetskom Savezu prikazivao se monumentalni film »Aleksandar Nevski«, snimljen 1938. godine. U tom filmu se novgorodski knez, plavokosi delija, 1242. godine bori protiv nemackih vitezova d pobeduje ih posto se prethodno sparazume sä Mongolima, ikako bi izibegao rat na dva fronta. Zaista prorocanski, kako ovo prvo, na Zapadu, talko i ono drugo, front na Istoku. Vojnici nemaökog viteskog reda obuceni su u crno i nose slemove, zapanjujuce nalik na one nemaöke iz prvog i drugog svetskog rata. Pa i to, namerno, prorocanski. Tada, na Staljinovu sezdesetogodiänjiou, Sovjetski Savez je zapravo vec bio u ratu koji je Staljin s apsolutnom izvesnoscu godinama ocekivao, i pomisao na njegovu neizbeznost usadio duboko u svest cele zemlje: o tom ratu je govorio Radek u svojim poslednjim casovima, pred sudom, o ratu su se snimaili filmovi, ud^benici su se prilagodavali njegoviim potrebama. Za Sovjetski Savez, rat je poceo prvom manjom bitkom u ju'lu 1938, a prvom velikom u junu 1939. godine. Obe su se vodile na Dalekom istoku. Evroipa je bila preokupirana Hitlerovim naoruzavanjem Nemacke, minhenskiim komadanjem Cehoslovacke, egnlesko-francusfcim narpotrima da se spreci novo veliko svetsko krvoprolice, pa je to jednostavno previdela. Jos i danas u evropslkoj istorijskoj svesti nedostaje poglavlje o tome kako je Staljin, stopama Aleksandra Nevskog, u leto 1939. godine najipre na imangalsko-mandzurskoj granici, dobio prvu veliku bitku drugog svetskog rata, a zatim öd Baltika do Crnog mora izvrsio prve

teritorijalne prodore i iprve vojne operacije u ovom najvecem krvoprolicu svih vremena. Evropska istoriografija, puna dvojalkih tumacenja sovjetske spoljne politike tih godina, jos uvek zaboravlja da je Crvena armija vec vodila veliku bitku, izvojevanu tada najsavremenijim oruzjem, upravo tih dana dok se Staljin, stojeci iza leda Molotova i Ribeiitropa, koji su u Kremlju potpisivali nemaöko-sovjetski pakt, uctivo smesio sä fotografija.

SEDMA GLAVA

VOJSKOVODA
Sovjetsko nukovodstvo priprema zemljiu na drugi svetski rat: vec 1938. godine govori narodu da »rat vec besni na ogromnom prostoru öd Gibraltara do Sangaja« — S8SR pobeduje u svojoj prvoj bici u toni ratu: avgusta 1939. godine Zukov nanosi poraz Japancima koji na Haihin Golu na mongo'lsko-mand^urskoj granici gulbe 61 000 ljudi — Engleska i Francuska dklevaju da sä SSSR udu u antifaitlerovski savez, zato Staljin zakljucuje pakt s Hitlerom — Podela istocne Evrope izmedu Nemacke i SSSR-a — HMerovo preseljavanje naroda — Staljin uprkos mnogiim lupozorenjäima ne veruje :da ce Hitler napastii SSSR d upoistitii se u ;rat na dva finomta, fcaji mora da izguibi — Staljin se prvi i poslednji put obraca svom narodu recima »braco i sestre, prijatelji« — Tri odlucujuce bitke drugog svetskog rata na ruskom tlu: nemacki porazi u zimu 1941/42 pred Mos/kvom, u zimu 1942/43 kod Staljingrada i u leto 1943. kod Kurska — Sovjetsko-enleski odnosi za vreme rata: »Hvala ti, prijatelju, biv^a arabo« — Staljin se »za vreme rata promenio: postao je stalozeniji i uzdrzamiji« d döste je ostareo — Staljinovo preseljavanje earoda — Dvaput surovo poseze u buducnost Poljske: Katin i Varsava — Fifty-fifty — »Tata, cestitam ti pobedu! Da, da, pobeda, odgovorio je zamisljeno« — >xNelki drugi narod bi rekao: niste ispunili nasa oceikivanja, gubite se ... zahvaljujem ruskom narodu! NazdraVljam ruskom narodu!«

l

g

Tridesetih godina ovoga veka prenaseljeni Japan nasao se pred teskim izborom Ikoji su totalitaristiöki orijentisani vojini i industrijski mocnici predstavljali u jos dstrijem svetlu nego sto je sam po :sebi bio: ili privredna i teritorijailna ekspanzija, sirenje, ili gusenje, kriza i stagnacija brzog privrednog razvoja, a time i cele zemlje. Sirenje prema istdku, na paoifiökim prostranstvima, Japancima su onemogucavale Sjedinjene Americke Drzave. Americi je u kostima jos uvek osto strah öd tek pröbrodene velike privredne krize, zato, naravno, nije bila spremma da Jaipanu ustupi velJka potencijalna trzista koja je htela da obezbedi za söbe. Japan se okrenuo ka azijskom kontinentu, mada je bio svestan da ga tamo, iza vec osvojene Koreje i Mandzurije i snazno uzdrmane Kine, icdka druga valika sila, Sovjetsiki Savez. U julu i avgustu 1938. godine Japanci su prvi put preko korejskih granica upali na isovjetslku daldkoistocnu teritoriju. Sovjetsiki marsal Bljuiher u svojoj poslednjoj bici, pre nego sto ga je progutala Staljinova cistka, krvavo ih je porazio. U zvaiiiicniaj sovjetskoj Istoriji VKP(b) iiz 1938. godine moze se procitati nesto sto istoricari, pisuci o pocecima drugog svetskog rata i sovjetslkoj spoljnoj politici te godine, cesto previdaju. Posle ikratkog objasnjenja zapadne ekonomsfke krize 1929/33, italijanskog napada na Etiopiju, §pansiko!g igradanskag irata, aneksi'je Austrije i neniajavljenog rata s Kinom, 1938. godine je Centralni komitet sovjetske Partije u svoj najmasovniji politiöki !udzbenik napisao da je »drugi imperijaHstiöki rat u su §tini vec

326

327

poceo. Poceo je potajno, bez objave rata. Drzave i narode je neikako neprimetno zahvatio vrtlog drogog imperijalistickog rata. Na raznim krajevima sveta rat su zapoce'le tri agreslivne drzave — fasdstiöki vladajucli ikrugovi u Nemac'koj, Itäliji i Japanu. Rat se rasplamsao na ogromnom prostoru öd Gibralttara do Sangaja. Ratni vihor je zahvatio vd§e öd pola miilijarde covecanstva.« Ovo je napisano i objavJjeno 1938. godine u Moskvi. A 0 ratu koji vec divlja, dodato je: »<Na kraju krajeva, uperen je protiv kapitailistiökih interesa Engleske, Francusike, SAD, jer cilj ovog rata je nova preraspodela sveta 1 sfera uticaja u (korist agresivnih, a na racun takozvanih demokratskih zemälja«. Krajem maja 1939. godine Japan je sä 2 500 ljudi presao granionu reku na Haihin Golu izmedu Mandzurije i Mongolije; ucvrstili se na njenoj mongolskoj strani i naglo dovodili pojacanja. U Mo-skvi je 1. juna za komandanta snaga koje treba da ih odbiju, imenovan komandant ikonjiökog korpusa Georgij Zukov 'koji odlazi na Daleki istok. Zulkov, kao i Staljin obucarski sin iz podmoskovske kaluiske gubernije, izucen krznar, ikonji'öki podoficir u carskoj vojtsci, lOidlikovain Kratern svetag Dorda, postao je clan Partüje 1919. godine. U gractanstoom ratu komandovao manjim konjdckim jedinicama, najvise bataljonom, 1923. godine je postao komandant püka, 1930. godine koman'dant divizije a 1937. godine komandant konjicfcog korpuisa. Kad je dobio poziv da se 1. juna 1939. godine javi u Moskvu, postavio je toboze samo jedno pitanje: »Treba li da ponesem sablju?« Mesec dana kasnije Zukov je sä 150 tenkova, 154 oklopnih vozila i odgovarajucom podrskom iz vazduha napao 21 000 Japanaca. Prvi put u vojnoj istoriji bitku su vodile zgusnute oklopne i vazdüsne snage. Japanci su jmäli 100 protivtenfcovskih topova i 2ukov je izgubio polovinu svojih tenlkova. Ali japanskd mostobran na mongolskoj obailli ireke hio je uinisten a Zukov je pojacao snage za napaid na japansku armiju u Mandzuriji. Kada je 23. avgusta u Moskvi potpisan pakt s Nemcima, japanska kvantunska 6. armija vec je bila opkoljena. Do kraja imeseca Zu^kov je sä 57 000 ljudi, 498 tenkova, 385 oklopraih vozila i 515 aviona porazio japiamsku airjniju koja je imala 75 000 ljudi, ali samo 182 tenka i oko 300

aviona. Japanci su izgubili 61 000 ljudi, a sovjetsike i mongolske snage 18 500. Ova bitka je imala dalekosezne posledice. Jaipan je odlucio da odustane öd rata na kopnu sä Sovjetsfcim Savezom, i da se sükobi sä SAD na moru. Svoje ratne pripreme je usmerio na Pacifik. Pakt o nenapadanju sä Sovjetskim Savezom Japan je ipäk zakljucio tek 13. aprila 1941. godine, kada je vec znao da Nemacka priprema napad na Rusiju. Dok se Zukov pripremao da napadne Japance u Mandzuriji, Moskva je sovjetsiki narod pripreniala na zaokret u spoljnoj politici. Andrej Zdanov je 29. juna 1939. u »Pravdi« objasnio da zapadne velesile odugovlace s pregovonima sä Sovjet'skim ;Savezom i dodao da »postoje i druge inagucnosti za pregovore«. U Londonu i Parizu »Pravda« se citala manje pazljivo nego u Berlinu — ili su mozda vise venovali Hitleru koji je tvrdio da je njegovo naoruzavanje upereno samo protiiv boljisevicke opasnosti na Istofcu. Bilo kako bilo, britartstko-francusika vojna misija je posle dugotrajnog putovanija teretniiim bnodom City of Exeter sitigla u Moskvtu 12. avgusta i odmafa izjavlila da nema nifcakva posebna ovlascenja. 14. avgusta Staljdnov Politbiro odlucuje da uspostavi kontakt s Nemcima, dan kasnije Molotov o itoone obavestava nemac'kog ambasiadora Fön Sulenlberga. 19. avgusta Nemci svoje divizije otvoreno rasporeduju duz poljs'ke granice. 20. avgusta Hitler depesom javlja Staljinu da zeli da sä SSSR äklopi pakt o nenapadanju i spreman je da u Moskvu po'salje svog ministra spoljnih poslova. 21. avgusta u 22,50 u Berhtesgaden teleprinterom stize odgovor da Staljin ocekuje Ribentropa 23. avjiusta. Nemacke radio-stanice pred ponoc prekidaju sve programe i objavljuju da Ribentrop odlazi u Mosikvu. 23. avgusta u cetiri popodne Ribentrop se u Kremlj u sastao sä Staljinom. Zajedniöki su raspalili po zapadnim kapitalistima, po trulim, na smrt osudenim gradansklm demokratijama. Staljinu je trebalo samo cetvrt sata da pregleda nacrt sporazuma koji je sä sobom doneo RibenInop, i da da svoj pristanak. Ostalo je da se rasäisti samo nekoliko detalja o podeli sfera uticaja na Baltiku. Ribentrop se preko teleprintera o to-me posavetovao s Hitlerom; dok su cekali odgovor, Staljin je u sali upitao: »Sta 6e sad da bude öd pakta protiv Kominterne?« (Ovaj

328

329

päkt su u novemlbru 1936. godine zakljueili Nemacka i Japan, a godinu dana kasnije prisla im je i Italija.) Ribentrop je, navodno, dozvolio sebi da odgovori sälom koja se, kazu, prepricavala po Berlinu: »Treba jos malo sacdkati, pa ce paktu protiv Kominterne pristupiti i StaIjin«. Nemaöko-sovjets'ki pakt potpisan je posle ponoci, u sitne säte 24. avguista. U tajnom protokolu je utvrdeno da ce granica izimedu nemacke i sovjetske sfere uticaja teci severnom grainiiooim IJitvtanije i duz reka iNarev, Vdisile i San, za s'lucaj da dode do »teritorijalnih i politickih promena u baltiökim zernfjama i u Poljskoj«. Hitler je napao Poljsku, dobio je englesku i francusku dbjavu rata, ali za tri nedelje je dobio i Poljslku — odnosno njen veoi deo ikoji mu je dodeljen posle sporazuma sä Staljinom. Demarfcaciona linija izmedu Nemaöke i SSSiR-a tekla je uglavnom Kerzonovom linijom, koju je 1920. godine kao igraniou icamedu Poljske i SSSR-a isavetovao tadasnji britanski ministar spoljnih poslova lord Kerzon. Ova linija u velikoj meri odgovara nacionalnoj situaciji na ovom podrucju, i ostala je sovjetsko-poljska granica i posle druigog svetslkog rata. SSSR je povratio beloruske i ukrajinske teritorije bi^se carske Rusije, koje je za vreme gradanskog rata u SSSR-u prisvojila Poljska. U zvaniönoj Staljinovoj biografiji, o nemaöko-sovjetskom päktu nalaze se cetiri recenice: »ShvatiVsi da vlade Engleslke i Francuake ne zele da saraduju sä Sovjetskiin Savezom u foorbi za mir, vlada SSSR-a je bila prinudena da se sama postara za bezbednost svoje zemlje. U avgustu 1939. gadine vlada SSSR-a je s fNemackom za'kljuicila palkt o nenapadanju. Ovaj pakt, kao sto je kasnije isticao drug Staljin, nije ni posredno ni nepasredno krsio teritorijalni integritet i nezavisnost, niti luignozdo uiglled mase Bemlje. Obezlbedtio je Sovjetskom Savezu, bar za netko vreme, mir i omagucio mu da se pripremli za otpor u -slucaju da ibude mapadnut«. Sve je to tacno, izuzev konstatacije da je pakt za izvesno vreme iSSSR-u obezbedio mir. iPrilikom naipada na Poljsfcu, nemiacki Generalistat) nije litoao pripremljene planove za dalji prodor proma istoku i za napad na Sovjets'ki Savez. Njegova vojina paznja feil je u to vreme okrenuta ka zapadu, planovima iza rat s Franouskom. No, potpuno je sigurno da bi Hitler, da mu zapadne si'le

posle njegovog napada na Poljsfcu nisu objavile rat, pokusao da is njima postigne bar precutni sporazum i usmerä svojiu vojnu smaigu kao Sovjetsfcoim Savezu. U tarne ga ne ibi sprecio riikakav pakt s Moskvom, iprefcrsio bi ga kao äto je u junu 1941. pre'krsio pakt iz avgusta 1939. To znaci da je privremeni mir Sovjetskom Savezu obezbedila englesko-francus'ka objava rata Nemackoj.

U pohodu na Poljisku nemaloke oruzaine snage su prikazale .kakav oe bfiti predstojeci rat: napadace se brzim tenkovs'kim prodorima duboko u neprijateljevu ipozadinu, uz veliku nadmoc u vazduhu. Pa ipa'k ostali generalstabowi, kojii su jids limali im^ogucnosit da :odlbace svoje zasitarele vojne boncepcije, aiiisiu liiz toga dizviuikllii mifcakvu pooiku. Nemci su istovremeno po'kazali da u ovom ratu ni civilno stanovnistvo nece ibiti postedeno: posle uzasnih bombardovanja gradova, milione je cekalo najpre masovno presöl'javanije, a zatlim imiasovno fizicko uni'stavanje u logorima. Vec na samom njegovom pocetku nije bilo nlka'kve sumnje da ce druigi svetski rat biti najkrvaviji rat u istoriji. Tefk sto se razisao dim iznad rusevina Varsave i drugih poljskih gradova, pobednici su poceli da svode racune. Nemci su zarobili 694 000 poljs'kih vojnika, a Crvena armija 217000. U ovoj iratooj opetracijii je poginulo 8400 nemaökih vojnika. Poljaci su ponegde i sovjetskoj okupaciji pruzali oruzani otpor; u ovim borbama je poginulo 737 vojnika Crvene armije. Umesto vojnih formacija, po drumovkna su pocele da se krecu duge kolone civilnog stanovnistva, sä kolima, opterecenim sväkojakim tovarom: (Nemci su poceli da pustose zapadnu Poljslku. Odatle su proterali 1200000 Poljaka i 300000 Jevreja. U ,njihove domove su naselili 470 000 Nemaca iz Estonije i Letonije i 50 000 iz Litvanije. Time su »rasuti delici nemaöke nacionalne biti vraceni u Rajh«, jednostavnim Hitlerovim imetodom prepotentnog crtanja po geografskim kairtama. Staljin nije hteo da zaostaje u preseljavanju narodä, pa je iBelanuse ii Ukrajinoe koji su ostali pod neimackotm okupacijom, pozvao da se usele u ispraznjene domove i

330

331

uzmu seoska imanja u sovjetskom dem Poljske, odakle su mnoge porodice pred Crvenom armijoim pobegle na zapad. Ovom pozivu se odazvalo 56 000 ljudi. Zatim je Evropa za izvesno vreme odahnula, u ratu je doslo do predaha. Sacmo za Sovjetski Savez, gde je vec 1938. godine u politiclkim udzbenieima napisano da je drugi imperijalisticki rat u su'stini vec poceo da besni öd Gibraltara do Sangaja, nije .bilo predaha. U Sovjetskom Savezu bila je na redu balticka predigra velikog rata. Pri kraju nemaökog prodora u Poljsku Ribentrop je ponovo moro da öde u Mosikvu, kako bi sä svojim kolegom iMolotoviiim <tacno ultviidio novu nemaickoHSOvjetsku granicu, koja je pre mesec dana, prilikom potpisivanja päkta, povucena samo grubim potezom. Dolazeci 27. septembra 1939. godine u Kremlj, sreo se s estonskim ministrom spoljnih poslova Selterom, koji je bled i zaprepascen izlazio odatle. Jos pre pada Vars'ave, Seiter je u Moskvi morao da pregovara o »paktu o uzajamnoj pomoci« izmedu Estonije i SSSR. iSovjetsiko rukovodstvo nije gubilo weme. HrüsCov, koji je tada vec bio u najuzem sovjetskom rukovodstvu, pise: »Sopstvenim usima sam cuo Staljina kako govori ,naravno da je sve to samo trik, tek da se zna ko koga rnoze da pravi budalom. Znam sta smera Hitler. Misli da je lukaviji öd mene, ali ja sam ga ipak nadmudrio!' Staljiin je Vorosiilovai, Berijii, :niieni i ostalim clanoiviiima Politbiroa rökao da cemo na taj nacin za duze vreme izbeci rat. Mozemo da ostanemo neutralni i da ojacamo svoje snage«. U ovo »jacanje siiaga« spadalo je i regulisanje granicne oblasti prema Nemackoj öd Baltika do Crnog mora. 28. saptembra 1939. godine Estanija je sä SiSSR potpisala pakt i ustupila mu vojne baze na svojoj teritoriji. 5. oktobra je isti takav päkt potpisala Letonija, a 10. oktobra i Litvanija, koja je, doduse, prema oidredbama tajndg protioikola uz sovjetskio-nemacki pakt spadala u nemacku sferu uticaja, ali su je Nemci detaljnijim ugovorom o razgranißenju 28. septembra prepustili Sovjetskom Savezu. U zamenu za pristanak da sovjetske trupe pusti u zemlju, Litvanija je ddbila deo poljske teritorije kod Vilne. '

Staljiin i Molotov, koji su u to vneme sami vodHi celokupnu spoljnu politiku Sovjetskog Saveza, pa su cak 0 takvoj stvari kao sto je biilo potplisivanje pakta s Hitilerom, ostale u Politbirou obavestili tek post festum —r iimali isu u svom rokovniku jo's samo jedan mali zalogaj: Finsku. Ali tamo stvari nisu iäle predvidenim tokom. Finska za sovjetske zelje nije imala toliko -sluha kao Estonija, Litvanija i Letonija. Bila je spremna da SSSR-u ustupi isaimo nekoMko ostrvia u Fiinskom zalivu, i nista vise. SSSR u Finskoiin zalivu niko ne ugrozava, izjavili su na sastanku u Mosvki 12. oktobra 1939. goidine, dva dana posle ipotipisivanja ugovora s Litvamijioim. Staljin i Molotov su finskoj delegaciji, koja je, kao §to je sovjetska stampa obavestila svoju javnost, dosla da razgovara »o konkretnim politiökim pitanjima«, predloaili ida Sovjetskom Savezu lustupi vojna upoiista na poluostrvu Hariko i na ostrvima u Finskoin zalivu, a uz to jos deo teritorije severno öd Lenjingrada koji je u to vreme bio svega 30 kilometara daleko öd finske granice, dakle u dometu dalekometne artiljerije, kao i ledene pustinje kod Petsama, odakle se mogao ugroziti pristup Murmansku, jedinoj sovjetsikoj luci u Severnom nioru, koja je tökom cele godine ostajala nezaledena. U zamenu Fincima su ponudili znatno vece, miada retko naseljene teritorije duz juzne i centralne finske granice. Jedan öd sekretara finske delegacije zabelezio je Staljinovo objasnjenje ovih sovjetskih zahteva. »Pitate koja bi velesila mogla da nas napadne, Engleska ili Nemacka. S Nemaökom sad imamo dobre odnose, ali na ovom svetu nista nije nepromenljivo. Judenic je napao iz pravca Finskog zaliva, a kasnije su to isto ucinili 1 Englezi. To raioze da se ponovi. Ako imate neke irezerve oko toga da nam ustupite uporista na kopnu, mozemo kroz prevlaku na poluostrvu Manko da pnokopamo kanal, i u tom slucaju nasa baza nece biti na finskom kopnu. Kako sada stvari stoje, kako Engleska tako i Nemaöka mogle bi da u iFinski zaliv upute snaznu ratnu flotu. Sumnjam da biste vi u tom slucaju mogli da sprecite incident. Engleska je vec izvrsila pritisak na Svedsku da dobije pomorsfca uporista, Nemacka cini to isto. Cim sukab iamedu njih bude okanßan, pobedmicfca flota uplovide u Finski zaliv.

332

333

Pitate zästo nam je potreban Kojvisto. Objasnicu vam. Pitao sann Riibentropa zaisto je Nemacka oapala Poljsku, i odgovorio mi je: .Morali smo poljsiku granicu da poimerimo dalje öd BerDkia'. iPre irata razdaljiina izmedu Berlina i Poznan ja bila je priblizno dvesto kilometara, sada je granica pomerena jos za tristo kilometara prema istoku. Mi trazimo da Lenjingrad bude udaljen öd granice samo sediamideset kilometara, all to je nas najimanji zahtev i iiemojte imiäMti da oko toga mozemo da se pogadamo. Leöj'inignad ne imozemo da premestimo, zato imoramo da pomerdimo granicu. Sto se tice Kojvista, irazmisLite: topovd öd sesnaest cola tamo mogu da sprece svako pomeranje nase flöte u unutrasnjost zaliva. Mi zahtevamo 2 700 kvadratnih 'ki'lometara i nudimo vam u zamenu prefco 5 500. Da li bi ndka druga velesila to cinila? iNe. Samo mi smo takve budale.« Diplomatsiki jezik moze da bude veoma jednostavan. I jasan. Sef finsike delegacije Juho K. Pasikivi je odgovorio da Finska zöli da öbezlbedi svoju nezavisnost, ida sacuva mir i da ne zeli da bilde upletena u ikonflikte. 2eli da ostane potpuno neutralna. Stalijiin: To je lisiküjuceno. Pasikivi: Kako se ovi va&i predlozi slazu s vasom öuvenom izrekom — necemo iji najtmanji 'komad tude zemlje, ali nilkome necemo dati ni pedalj svoje? Staljin: Objasnicu vam. Teritorije koje smo dobili öd Poljs'ke, nisu ni ibile tude. A u ovom slueaju je rec o jüdnostavnoj zameni teritorija, nista narocito, 'kao sto je Rusija prodala Aljasku Sjedinjenim Ameriökim Drzavama ili kao sto je Spanija ustupila Gibraltar Emgleskoj, manje Ikorekture su s vremena na vreme neizibezne. Zato öcekujemo da se dvanaestog apet vidimo ovde, u Moskvi. Molotov: Dvanaestog potpisujemo ugovor, a narednog dana vam priredujemo ban'ket. Pasikivi: Öd nase vlade zavisi 'kad cemo se vratiti. Flinci su se viratili u Moskvu pooetkom novembra, uporno polkusavajuci da odugovlace s pregovorima, a za to vreme su bezuspesno trazili pomoc ikad susedne Svedste i drugde. Bududi da nisu pristali na Sovjetske zahteve, a Staljin öd njih nije odustajao, pregovori su bez sporazuma zavrseni 8. novembra 1939. godine.

Sovjetsko rukovodstvo bilo je zapanjeno. Niko u KremIju nije ocekivao da ce Finci reci ne. Ali oni su ocigledno mislili ozlbiljno. Mobilisali su vojsku, stanovnistvo je pocelo da se priprema na rat. 26. novemlbra ujutru ndkoli'ko artiljerijs'kih metaka je palo na ru&'ko selo Mainila. Ubijena su tri sovjetska vojniilka i jedan podoficir. Sowjet! su tvtndili da je ovaj aiTtiljerijski naipad bio finska provokacija. Finci su to odlucno demantovali. U zoru 30. novembra 1939. je 29 sovjetskih pesadijskih divizija, pojacanih oklapnim 'korpusom, na osam glavnih pravaca napalo Finafcu. U 9,30 na Helsiraki su pale prve bombe, upravo u trenutlku dok je finska vlada irasipmvIjala o noti kojom je Molotov oibjavio preikidanje diplomatskih odnosa. Finci su za vrhovnog komandanta postavili generala Manerhajma, oficira bivse carske ruske armije, koji je pocetkam 1918. godine krvavo ugusio us-tanak finskih komunista, i zvanicno objavili rat Sovjetskom Savezu. Premda su pod oruzjem imali samo devet divizija, Finci su do pocetka februara 1940. pruzali odlu£an otpor. Na njihovoj strani su ibile sve prednosti koje tezak teren daje braniocu, i umeli su da ih do kraja iskoriste. Prodirali su u sovjetsku pozadinu, opkoljavali napadace, u decemibru 1939. potpuno unistili sovjetsku 163. diviziju, a u januaru 44. diviziju; u ovom poslednjem sukobu Finci siu itagubili hiljadlu, a Crvena armäja dvadeset osam hiiljiada ljudi. iSovjetska komanda je ucinila niz gresaka, koje je u ovom matu morala 'da platd guibicima öd 273 000 vojinika, dok su Finci izgubili svega deseti deo öd ovog broja. Hru-söov se seca da se »iStaljin u Bliznjoj daci zestoko o'komio na Vorosilova. I Vorosilov se razbesneo. Skocio je, zajapurio se d krenuo da optazuje Staljina. ,Vi ste siamii za sve krivi' vikao je VaroSilov, ,vi ,ste dstrebili svu staru gardu armije, pobili ste nase najbolje generale!' Tek to je Staljina uzasno razestilo, a Vorosilov je podigao posluzavnik s pecenim prasetom i tresnuo ga o sto. Tada sam jedini put u zivotu bio svedok takve scene. VoroSilov je na kraju smenjen sä funkcije naradnog komesara za odbiranu. Jo§ dugo posle toga morao je da sluzi kao gresni jarac«.

334

335

lalko je finska armija postigla nekoliko ociglednih pobeda, jedva da je iko mogao da poveruje da ce na kraju posustati pred neuporedivo nadmocnijim sovjetskim snagama. Upravo zbog toga Finci su u svetu stekli velike simpatije. Engleska, Franouska i SAD poslale su Finskoj materijalnu pomoc, iz suprotnag tabora pomoc siu poslale Italija i Madarska. Musolini je cak i Hitlera ubedivao da pomogne Fincima, ali ovaj ga je poucio pireko Ribentropa koji je otisao u Rim da smiri temperamentnog savezniifca, da Staljiin vise .ne misli na svetsfcu revolüciju, te da Rusija i po svojoj spoljnoj politici sve vis"e liöi na nekadasnju carsku drzavu; uz to Nemackoj su neophodnio potrebni |rusiko zlito i isirovine, i§to Staljin u skladu s ugovorom savesno isporucuje, pa se stoga sile osovine ne mogu mesati u sovjetsko-finski spor. Nemci su, naravno, »s nes'krivenom zluradoscu gledali kaiko nas Finci ktpaju«, piise Hruscov. »Nisu verovali da su Finci na moru jaci öd nas, ali nasa mornarica nije bila u stanju da i§ta uradi. Secam se da sam £uo, dok sam bio kod Staljina, da jedna nasa podmomica nije umela da potopi ndki svedski trgovacki brod, za koji je omaSkom mislila da je finski. Nemci su to posmatrali i blamirali nas nudeci nam svoju pomoc. ,Nije valjda dotle doslo? Zar ne umete da potopi te ni nenaoruzan brod? Da li vam je potrebna nas"a pomoc?' Moze se zamisliti kako nam je bilo neprijatno. Hitler nam je stavio do znanja da je shvatio nasu nemoc i da se tome iraduje«. Zanimljivo secanje o tadasnjem odnosu izmedii Staljina i vrhuiske Crvene axmije, pa i o Staljinu li<5no, zabelezio je Hruäcov povodom dogadaja koji se zbio otprilike godinu dana kasnije. »Staljin je trazio da sniesta dodem u Bliznju daöu. Zatekao 'sam ga kako lezi na ifcaiuöu i cita. Rekao je da se ne oseca ddbro. Pokrenuo je razgovor o vojnim stvarima. Mislim da je jedino tada govorio sä mnom u £etiri oka. Oöito je trazio nekoga, da popri£a s njlim. Kad je bio sam, bio je deprimirian. Osecao je tezak teret na ledima. Mislim da je nas> razgovor o ratu koji nam piredstojli, bio samo iagovor ida nie zadrzi da anu pravim drustvo. Drukcije to ne mogu da objasnim, jer obiöno nije osecao potrebu da <5uje misljenje drugih ljudi. Svoje sopstvene sposobnosti i stavove cenio je mnogo vise nego niiäljenje bilo koga drugog.

Tom prilikom, u zimu 1940/41, Staljin se zalio sto ne moze da ucestvuje na vojnim savetovanjima koja su tada bila u toku. Dok sam bio kod njega, telefonirao je Timoäemku i svadao se s njim «matrajuci da zapostavljaju airtüdjerijiu u feorist druigih irodova vojske. Ocito je bio veoma zabrinut zsbog stanja nase odbrane i dubo'ko sam saosecao s njim. Nad nasom zemljom se zaista nadvio taman dblak.« U januaru 1940. godine sovjetsfca vnhovna komamda je reorigankovana i Crvena armija je pofiela da priprema odluöujuci napad na Manerhajmovu liniju, na utvrdenja u Kareliji, 'koja su Finci uz pomoc engleskih inzenjera bili podigli tokom dvadeset godina. 2. februara, posle izuzetno velikiih artiljerijskih priprema, u napad je krenulo 25 sovjetskih divizija. Ovoga puta Crvena armija je specificnosti terena okrenula u svoju korist: led na karelijs'kim jezerima bio je dovoljno cvrst da izdrzi oklopne jedinice. U inapadu je ucestvovalo 3 000 sovjetskih tenkova i o'klopnih vozila. Finske snage su se pod takvim udarcima naglo topile, iako su pruzäle ocajndßldi otpor. Ni pomoc spolja vdse ndje mogla ida stiigne na vreme. Jednoj francuskoj i jednoj engleskoj diviziji, koje su nameravale da se is'krcaju u Norveäkoj i preko Svedske dodu u Fins'ku da joj pomognu, Svedska nije dozvolila prelaz ptreko svoje teritorije. Jedva je dopustila da 6 000 njenih drzavljana, dobrovoljaca öde iFineima u pomoc. Kada je nesto kasnije, poslednjih dana feibruara, engleska vlada odludila da engleske i francuske trupe iskrcavanjem u \Narviku, preko Norve§ke i Svedske, silom sebi prokrce put u Finskiu, kaiko Hitler taifco i iStaljin naoulilii su uäi. To bi znacilo da zapadni saveznici preko Finsike dobijaju uporista u Skandinaviji, sto ni Nemci ni sovjetska vlada nisu mogli da dozvole. Sovjetska vlada je bila spxemna da zakljuci mir, koji bi za Finsku bio prihvatIjiv. Pa ipak je, kad su .Finci prvilh dana marta zatrazili primirje, postavila mnogo övräce uslove nego u pregovorima koji su se vodili pre rata. »Krv Ikoja je bila prolivena zbog nasih izneverenih nadanja, ne na§om krivicom, trazi vece garancije za bezbednost sovjetskih granica«, izjavio je Molotov. Finslka je pored teritorija koje je SSSR ranije trazio, morala da ustupi i Karelijsku pre-

vlaku, inesto Vipuri (Viborg) i vece delove u severnoj i centralnoj Finskoj. Mirovnim sporazumom, zaikljucenim 12. marta 1940. u Moskvi, izgubila je 40000 kvadratnih kilometara. Tako su Find dali svoj doprinos Staljinovoj velikoj cistki u Crvenoj anmiji, u kojoj je, prerna podacima koji se razlikuju öd onih ikoje smo ranije naveli (oni su iz zapadnih izvora, a ovi iz neimenovanog sovjetskog), stradalio 221 ad 397 koraaandainaita brigada, 136 öd 199 komiantdainata divizija, 60 öd 67 komiandanata korpusa, svih osam admirala, 14 ad 16 komandanata armije i tri öd ukupno pet marsala. S druge «träne, trdba innati <na umu da je Sovjets'ki Savez u rat s Finskom usao veoma lakomisleno: izvrsio je irnoibilizaciju samo u lenjingradsfcaj vojnoj oblasti, misledi da <5e levom irukom obaviitii ovu vojmu apenacdju. Poslednji ein baiticke predigre odigrao se u leto 1940. godine, mada ga je svetska javnost, zaprepascena zfoog naglog sloma franeuske vojske i nemackog trijumfa u Parizu, jedva registrovala. Sovjetske trupe su Litvaniju, Letoniju i Estoniju 3, 5. i 6. avgusta pretvorile u sovjetske repulblike. Malo ranije, krajem juna, Sovjetski Savez je na drugom, juznom delu svoje evropslke granice, Rumuniji uzeo Besarabiju i severnu Bukovinu, koje su pre 1918. pripadale carsfcoj Rusiji. Ta'ko je podela istocne Evrope izmedu Nemaöke i SSSR bila zavrsena.

Tok dogadaja drugog svetskog rata opisan je u mnogim knjigama. Ovde cemo zato o tome govoriti samo u najopstijim crtama, mada je, naravno, öd pocetka do kraja najtesnje povezan sä Staljinovim zivotom. Godine 1941. Staljin je sä Berlinom nastavio igru koju su vec ranije vodili, iz Moskve on, iz Londona Cemberlen a iz Pariza Daladje: odvracanje öd sebe Hitlerove vojne masine i njeno usmeravanje na drugu stranu. Sa moskovsikog gledißta — prema zapadu, sä londonsko-pariskog — prema istdku. 23. maja 1939. godine Hitler je trinaest vodedih Kcmosti iz vojske, avijacije i mornarice pozvao na savetova-

nje, na kome je otkrio svoje dugorocne planove. Veliki rat, koji ce Nemackoj konacno öbezbediti prevlast u Evropi i »zivotni prostor« za raarednih hiljadu godina, vadlioe .se 1942. ili 1943. godine. Pire toga treba resiti neikoliko manjih pitanja i pripremiti polaznu poziciju za veliki sfuiköb; jos 1939. godine trdba osvojiiti Poljskiu. Zajpiadne velesile ce Poljsku ostaviti na cedilu, kao sto su ostavile Cehoslovaöku. Ali, pitao je Hitler svoje generale, sta ce se desiti ako Engleska i Francuska ipak odrze rec koju su dale Poljskoj. Fön Brauhic i Kajtel su odgovoirili da u tom slucaju sve zavisi öd toga, hoce li u rat uci i Rusija. A sta bi se desilo ako bismo pored Engleske i Francuske za protivoike imali Rusiju, hteo je da zna Hitler. U tarn sluöaju, rekao je Kajtel, tesko bi se mogao ocekivati povoljan ishod rata; Brauhic je otvoreno rekao da bi Nemacka takav rat izgulbila. O ovom savetovanju i ovim stavovima nemackih generaila, nekoliko dana kasndje slueajno je lobavesten francuski ambasador u Berlinu Kulondr; o tome je, naravno, odmah obavestio Pariz. Moguce je da je o tome prefko Pari/.a obavestena i Moskva; Sovjetski Savez je u to vreme na Zapadu imao odlicnu obavestajnu sluäbu. Pa j da nije: iStaljin svakako nije bio gluplji öd Brauhica — znao je i on da Nemacka ne inoze da dobije rat koji bi vodila istovremeno na Istoku i Zapadu. Bilo je sasvim neverovatoo da ce Hitler ponoviti gresku iz prvog svetskog rata, pogotovo sto je i sam cesto javno govorio da Nemacka nikada vise ne sme da se upusti u rat na dva fironta. Ali 1941. godine Nemacka je vec vodila rat na Zapadu, druk&ji öd onog izmedu 1914. i 1918. godine: Francuska je vec bila porazena, a Engleska se drzala poslednjim snagama. Pa ipak Staljin, kome su rizicni poduhvati uvek bilii strani i neprihvatljdvSi, jos nije verovao da bi Hitlier mogao da bude toliko nerazlozan da natovari sebi na vrat rat na l 500 kitloanetiara duigoij grandci sä Sovjetskim Savezom. To njegovo misljenje ucvrstio je Hitlerov aprilski prodor na evropski jugoistok, kada su nemacke armije zapravo krenule da spasavaju propalu Musolinijevu operaciju iz Albanije na Grcku, zeleci da uzgred kazne i obesnu Jugoslaviju; tamo su, naime, opste demonstracije po svim gradovima zemlje, a zatim jos i generalski puc 27. marta,

338

339

svrgli ikraljevsku vladu koja je malo pre toga pristupila osovini Rim-Berlin, cime je narod s prezirom odbio velikodulsno ponudenu mocnu nemaöku ruku. Istina, Jugoslavija je pregazena za dve nedelje, a Grcka se idrzala jedva malo duze. No, poznato je da su ove dve nedelje vec u decembru iste godine Nemcima sudbonosno bile potrebne za pobedu nad Moskvom. Ali jos se bolje zna da je u Jugoslaviji ubrzo podignut ustanak, .koji su cetiri godine bezuspesno pokusavale da slome nemaöke snage ikoje bi Hitleru na drugim frontovima bile i te kako potrebne. No, to je vec druga prica. Stäljin je jos uvek mislio da pohodom preko Jugaslavije i Gröke i dalje na Bliski istok, a istovremeno iz Libije prema Suecu, Hitler hoce da pogodi vitalne zile britanske imperije i polako je oigu'si, kada vec ne moze da je slomi is'krcavanjem na engleskom ostrvu. Pa to se, verovao je, vidi pri iprvom pogledu na globus. Rat s Nemacfco'm, dakle, jos uvek se odlaze. Takva razmisljanja bila su osnova za kasniju ogoircenu sovjetsiku poviku zbog »iznenadnog« napada Nemacke na SSSR ikoji je, eto, zatecen potpusno nespreman. I jedno i drugo zvuci naivno, ne samo gledano iz danasnje perspektive, nego je bilo naivno vec tada, narocito tvrdnja o nespremnosti Sovjets-kog Saveza: to, jednostavino, nije bilo tacno. Vise ad Sovjetsikog Savezia, za rat su se pripremale samo jos dve drzave na svetu, nacisticka Nemac'ka i militarizovani Japan. Javno, za svoje stanovnistvo, pa prema tomie ü za ceo isvet, ako je hteo -da siuisa i da cuje, Sovjetski Savez cak vise öd 'svih. Citirali smo vec odlomak iz Istorife VKP(b) iz 1938. godine. Mogli bismo navesti stranice i stranice takvih citata iz raznih govora, iz stampe i knjiga. Konacno, i citirane reci Hruscova govore da je sovjetsko ruikovodstvo ocekivalo rat s Nemackom, a to nije ni krilo. Hrusicov pominje pozorisni komad »Kljucevi Berlina« 'koji prikazuje vremena kada su cars'ke armije preplavile Evropu i osvajale njene prestonioe, medu injima i Berlin. To je »bio deo nasih nastojanja da zemlju psiholoski pripremimo na predstojeci rat«, dodaje Hruscov. A ova nastojanja nisu bila rnala. Pomenuli smo vec film o Aleksandru Nevskom; dodajmo i film, snimljen 1939. godine, o Petru Velikom koji u bici protiv Svedana

kod Poltave hrabri svoje vojnike recima »napred, drugovi!« To je cak i za »Pravdu« bilo mnogo, pa je primetila da rec ,drug' na ruskom jeziku tada nije postojala, a osim toga Petar i njegova 'kmetska vojska ni u kom slucaju nisu mogli da budu drugovi. Ko zna, nisu li urednici »Pravde« zbog ove fcritike na kraju dobili po prstima jer su podmetali iklipove pod noge naporima rukovodstva da »zemlju psiholos'ki pripremi na predstojeci rat«. Staljin je u tome igrao dvostruiku ulagu. Na XVIII kongresu ^marta 1939. godine, fasistickoj Nemackoj je udario samo malu packu u paredenju ,s omim sta je .imao da kaze na raöun »zlocinackih pxovokatora«, »imperijalista« i kojekakvih najstrasnijih nitkova u vladama zapadnih zemalja, kojima Nemci »nece imoci da placaju racune i poslac." 1h ido daviola«. Priliikoim potpisivainja avgustovskog pakta u Moskvi, Ribentrop je pomenuo ovaj govor dodavisi da je ostavio na Hitlera povoljan lutisak. »Upravo to oni je i bila namera«, odgovorio je Staljin, a Molotov je podigao ca'su u Staljiinovo zdravilje i .refcao: »Svojim govorom u martu, koji je u Nemackoj bio ispravno shvacen, Staljin je licno doveo do ovog preo'kreta u nasim politickim odnosima«. Tako se sovjetska tajna diplomatija preplitala s javnom propagandom, ali na sovjetskoj strani je sve vreme, kako tajno tako i javno, preovladivalo misljenje da je rat s Nemaokom neiizbezan. U to je bilo ubedeno rufcovodstvo, koje je pokusavalo da u to ubedi i stainovnigtvo, priprernajuöi ga otvoreno na rat; svaka iole sposobna ambasada, ako nije bila slepa i gluva, cmagla je to primetiti öd 1937. i 1938. godine pa dalje. Zato o »neocekivanom i verolomnom« napadu Nemaöke na Sovjetski Savez 22. juna 1941. godiine ^moze ida govioiii samo nespretna i primitivna Propaganda koja raöuna sä veoma kratkim pamcenjem svoje klijentele. Uostaloim, da vidimo '§ta je o tome imao da kaie Hruscov u isvom tajiniom referatu na XX ,kcnnigresu. Posto je nabrojao poznata Cercilova upozorenja, upucena Staljinu, o opasnosti öd nemackog napada, dosta precizna upozorenja sovjetskih vojnih atasea u Berlinu i ambasade u Londonu, a konacno i upozorenje nekog nemackog izibeglice u staimo vece uioöi .napada, rekao je: »Staljiin je o sverau tome bio dbavesten, ali ignarisao je cak i ovo upoizorenje. Kao sto vidite, sve je igaaorisao: upozorenja raznih fco-

341
340

mandanata, izjave dezertera neprijateljske amiije, cak i otvoreno nepriijateHJtstvo pirotivtniika. Zar je to uzoir budnosti coveka koji je vodio Partiju i zemlju u tom toliko znacajnom istorijskom trenutku? A sta je bio rezultat ove lakomiislenosli, tog prenebregavanja ocigladnih cinjenica? Rezultat je bio da je neprijatelj vec u prvim casovima rata u pogranicnim oblastima unistio veliki deo na'sih vazdusnifa snaga, artiljerije i drugog oruzja; unistfo je mnogo naisih vojnih kadrova i dezorganizovao nase vojmo rukovodstvo; zboig toga nisino mogli da sprecimo dubok neprijateljski prodor u nasu zemlju. Veoma ozbiljne posledice, sto se narocito pokazalo prili'kom izbijanja rata, imala je likvidacija brojnih vojnih rukovodilaca i politiekih funkcionera u godinama izmedu 1937. i 1941, kao posledica Staljinovog nepoverenja i klevetnickih optuzbi. Odredeni delovi vojnog aparata, i to doslovno öd komandira cete i komandanta bataljona pa navise, sve do viiäih vojndh stabova, tih godinia su izlozeni represalijama. Rukovodeci sastav, koji je stekao vojna iskustva u Spaniji i na Dalekom istoku, bio je gotovo do poslednjeg lilkvidiran.« Pa ipak se 22. juna 1941. godine u sovjetskim zapadnim oblastima nalazilo 4,5 miliona vojnika sä dvaput vise tenkova i aviona nego sto su imali Nemci, koji su tog dana u 3,15 ujutru sä 153 divizije, 600 000 motorizovanih vozila, 3 580 tenkova, 7 481 toponi i 2 110 aviona ikrenuli u napad. Sa nemacke strane je iu napadu ucestvovalo i 18 fiimsfcih divizija, 12 rumunskih divizija i 10 brigada, dve i po divizije Slovaka i tri madarske brigade; kasnije su se prikljueile tri italijanske i «panska Plava divizija. Tako su Nemci ukupno na frontu imali prdko cetiri miliona, vecinom savremeno opremljenih, dobro obucenih vojnika, pod komandorn koja se vec oprobala u savremenom ratovanju. Glavni udar je nemacki generalstab opet predvideo na neocekivanom mestu: severno öd Pripjetskih mocvara na Minsk, Smolensk i, na kraju, na Moskvu, a istovremeno je izvrsio vise paralelnih prodora i operacija opkoljavanja. Sovjetska komanda je glavni udar ocekivala juznije, u pravou ukrajinskih industnijskih i zitorodnih oblasti, zato je glavsnlioa njenih pokretnih snaga ocekivala napad tamo, izmedu ostalog i da bi se domogla rumunskih naf-

tonosnih pol ja koja su bila öd zivotnog znacaja za nemacku vojnu masineriju. lako su sovjetske snage ponegde pruzale ogorcen otpor, nemacka vojska je naglo napredovala, ponegde i po 30 kilometara dinevno, i to nedeljama. Nemci su opkoljaviali sovjetske formacije i vec 9. jula saapstili da su kod Bijalistoka i Minsfca zandbili 328 878 ljudi, zapleaili 3 102 topa i unistili 3 332 tenka. Pocetkom avgusta su kod Smolensika i Roslavla zarolMli 348 000 ljuidi i uinistiHi ili zaplenili 3250 tenkova. Sovjietsifca vdjisika je lizgübila vec dvaput toliko tenkova koliko je nemaöka vojslka ukupno imala na pocetku sukoba. Dok su nemacke jedinice naglo napredovale, u njiliovom generalstabu je doslo do neslaganja izmedu Hitlera i njegovih generala, sto su ovi u svojim memoariima kasnije rado preuvelicavali da bi dokazali kako su Nemci tada mogli da pöbede Sovjetslki Savez, da se Hitler nije amaterski mesao u posao vojnih strucnjaka. Generali su smatrali da treba nastaviti rat sä udarnom snagoim na jednom mestu i naterati protivni'ka da se bitka okonca pred Moskvom. A Hitler je hteo da se istovremeno domogne i ukrajinskog zita, industrije i nafte. »Moji generali nemaju pojma o ratnoj privredi«, rekao je. Naravno, imao je poslednju reö. Dve o'klopne formacije centralnog fronta, nemacke udarne snage, razdvojile su se, jedna je krenula iprema severu, druiga ma jug. iNemacki pritiiisiak na centralnom delu fronta malo je popustio, pa je sovjetska komanda dobila priliku da pripremi odbranu Moskve; u meduvremenu Nemci su na severu stigli do Lenjingrada i opkolili ga, a na jugu u velikom kotlu juzno öd Kijeva zarobili 665 000 vojnika i domogli se 884 tenka i 3718 topova. Pocetkom oktobra u veci napad je presao i nemacki centralni front; u borbama kod Brjanska i Vjazme u nemacke ruke je palo 662 000 vojnika, l 242 tenka i 5 452 topa. Narednih nedelja Nemci su napredovali prema Moskvi. Sovjetskia vlada i diplomatski ikor napustild su ugrozeni grad i oti§li u Kujbisev. U Moskvi je 19. oktobra proglaseno opsadno stanje. Pola miliona zena, staraca i dece izaslo je na prilaze gradu da kopaju rovove. U nemackim pozadmskim stabovima vec su se pojedinim nemackim komandama dodeljivale znacajnije zgrade sovjetskog glavnog grada.

342

343

Svet je mislio da je Sovjetski Savez porazen. Generalstabovi Velike Britanije i Sjedinjenih Americkih Drzava procenjivali su da Crvenoj amiiji ostaje jos nekoliko nedelja do potpunog sloma. Japanski generalätab, koji je dotle cekao na ishod sukoba izmedu Nemaöke i SSSR-a, procenio je da nece mo>ra<ti da intervenise te moze da krene u sopstveni rat za japans'ku prevlast u Aziji i na Pacifiku. O prvim danima rata na XX kongresu Hruscov je rekao: »)Ne treba zaiboraviti da je Staljin posle prvih teskih poraza i udaraca na frontu mislio da je sve propalo. U jednom öd svojih govora on je tada rekao: ,Sve sto je Lenjin stvorio, izgubili simo zauvelk.' Posle toga Staljin dugo nije vodio nijednu vojnu operaeiju, uopste nista nije radio. Aktivno rukovadstvo je ponovo preuzeo tek pos"to ga je posetilo nekoliko clanova Politbiroa, koji su mu objasnili da su potrebne izvesne neodlozne mere za poboljsanije stanja na frontu... pokaziivao je znakove nervoze i histerije, sto je zbog njegovog mesanja u votjne operacije, nanosik) nasoj vöjsci lazfailjnu £tetu«. Staljin se, zaista, prvih dana rata zatvorio u svoj letnjikovac Gagra na Crniom moru ii cetiri dana iniikoga nije pustao (sdbi. Neikii tvirde da je cetimi dana ibio pijan. Tek dvanaesitog dana rata, 3. jula, vratio se u 'Kirenalj. Dak se vozam vinacao u Moskwu, isovjetske radionstanice emitovale su njeigov govor, kojti ije sniimilljen na ipioöi jös dök je 'Mo u Gagri: »Drugovi! Gradani! Braco i sestre! Vojnici i mornari! Obracam se vama, prijatelji!« Na taj nacin, sä braco, sestre, prijatelji; nije se dbraöao, niitoada pre, niti iikad kasnije. Onda se dao na posao. Smenio je komandante koji su izgubili bitke; mnogi öd njih su streljani. 7. avgusta je i formalno preuzeo vrhovnu komandu. ,Kad su se u oktobru vladini ongani preselili u iKujbisev, ostao je u Moskvi. Jedan öd najveciih §pijuna ovog irato, dr Rihard Zorge, 15. oiktobra, iz Tokija, javio mu je da Japan priprema napad na jug i jugoistok, dakle prema Britaniji i S AD. Staljin je prihvatio rizik. Za zimski rat apremljene i obucene sibirske formacije i sovjetske dalökoistocne snage, poceo je da prebacuje prema Moskvi. Sporazumeo se sä svojim novim saveznioima, dojuceraänjini »imperijalistickim provokaitorima« feoje mu je sann Hitler bacio u narucje: 12. jula SSSR i Velika Britanija su potpisale prijateljski

pakt 'koji je dragoeeno dopunjen ameriöko-britanskim sporazumom o zajmu i najmu, na cijoj je osnovi u SSSR ubrzo u velikim kolicinama poceo da pristize i amerttSki vojni materijal: preko Irana koji su zauzele britanske i sovjetske snage, i preko severne luke Murmansk, koju ni pored velikih napora Finci i Nemci nisu uspeli da osvoje. S druge strane, nemaöka ikomanda je znala da je svaki miniut dragocen: afco savjetski otpor ne slome do zime, nece im biti nimalo lako. Jer, nemacke trupe su krenule u letnjoj opremi, nisu bile opremljene za zimsku borbu — öd odece i oibuce do ulja za oruzje i masine -—ubedene da ce ova bitka Ibiti okoncana do zime. Gazeci duboko jesenje blato, Nemci su nastavljali da prodiru prema Moskvi. Ali dugi pohodi i mnogi teski sukobi sä sve zescom sovjetskom odbranom trazili su svoje: nemaöke oklopne snage izgubile su 25 do 35 odsto svoje prvobitne snage, pesadijske divizije izgubile su u proseku po 2 500 ljudi, a avijacija polovinu svoje udarne snage. Na kriticnim tackama ratovali su sä poslednjim rezervama. Nemacki general Guderijan pise da je 4. tenkovsku diviziju öd katastrofe spasla njena pekarska ceta. Crvena armija je u ratne operacije u vecem broju ukljucila tenkove T 34, najbolje tenkove celoga rata, koji na nemackoj strani nisu imali ravnopravnog protivni'ka; vec prvih dana rata jedna protivtenkovska jedinica Fön Klajstove oklopne formacije izfarojala je 23 pogotka svojih dotle uvek pobedonosnih topova, öd 37 mim, öd kojih nijedan nije probio oklop tenka T 34; taj tenk je postao strah i trepet nemiaßküh artiljeraca. Nemci su ga nazvaM Heeresanklopfgerät (pe!sadli[jska kucaljka). U Juki Jeremen'kiove itrufpe ässpod Smolenska prvi put :su upotirebi'le raketne bacace »kacuse«; eksplozija öd 320 granata koja nije trajäla duze öd 26 seikundi, zavila je bojno polje u vatru i dim, a Nemce poterala u panicno bekstvo. Svest o tome da su blizu poraza, dala je Nemcima novu snagu. Pred Moskvom su dm se supnotstaviile sibirske >dlivizije, a u drugoj polovini novembra i radniöki bataljoni moskovskih falbrika. 12. novembra ziva je pala na minus petnaest, narednog dana za jos pet stepeni. 27. novemlbra, kada je popodne temperatura pala na minus 40, nemaöke snage su se näsle na granici izdrzljivosti. Kasnije u nema^kini redovima toliko cesto pominjani »general zima« konacno je nemacki generalstab ubedio u ono sto je nje-

govoj vojsci vec ranije bilo jasno: dalje se ne moze. Vozovi sä zimskom opremom, koji su na kraju ipak krenuli iz Nemacke, stajali su u Varsavi i po drugim zelezniokim stanicama duboko u pozadini. 1. decernbra fcomandant centralne nemacke armijske formacije Fön Bok javio je general§tabu da se napredovanje mora zaustaviiti. Zatim je Hitler 8. decembra izdao naredenje da se duz celog fronta obustave ofanzive i da se pripremi odbrana polozaja — mada je front u to vreme bio stao. Pred nemackim snagama vise se nisu otvarala prazna prostrans'tva, na ikoja su nemacke isturene oklopine formacije nailazile juzno öd Moskve jos pocetkom oktobra. Sovjetski istoricar Sanisonov ocenjuje da je u novembarskim bofbama pred Moskvom Crvena armija u pesadiji imala nadmoc 1,2 prema 1. Na odbrambene polozaje na kapiji Moskve, >kod Mozajska, gde je komandu preuzeo Georgij Konstantinovic Zukov, sovjetska komanda je öd pocetka oktobra uputila 11 pesadijskih divizija i 16 tenkovskih brigada. U tom trenutku »za nas je bilo najbitnije da dobijemo na vremenu za pripremu odbrane«, pisao je kasmje Ziufcov; ioivo v,reme su im obezibedile jedinice opkoljene zapadno öd Vjazme, koje su »hrabro nastavile da se tuku, pokuJsavajuci da izvrse prodor, i tako vezäle tamo velike neprijateljske snage koje nisu mogle da razvijiu napad na Maskvu«, mapisao je Zukov. 2ukov je vodio odbranu Moslkve, nemilosrdno. Prema podredenim komandantima je cesto bio grub, ali bio je sä svojim glavnim stabom blizu linije fronta, u centru zbivanja, sto su njegovi oficiri umeli da cene. Za sve vreme nemackog napada njegov odsek fronta nikada nije do kraja probijen i nijedna öd njegovih divizija nije bila .opkoljena, sto se ranijih meseci desavalo celim armijskim formacijama. Posto je njegov centralni front odoleo napadu, mogao je da koncentrise vece snage na oba krila. Odatle su kasinije, iu drugoj polovini bitke za Moskvu, krenuile operacije koje su /a Nemce bile presudne. Pocetkom decembra njihove snage su prodrle do moskovskih predgrada. 2. streljacka ibrigada je 3. decembra zauzela Kaouski i Gorki, trideset kilometara öd Kremlja, dvadeset öd ivice grada. Udarna grupa 38. oklopno-inzenjerskog bataljona se probila do zeleznicke stanice Lobnja, sesnaest kilometara öd ruba Moskve, dvadeset sedam

öd Kiremlja i diiigla je u vazduh da bi spreöila prebacivanje sovjetskih rezervnih jediniioa. A tu je nemackom napredovanju dosao kraj. U noci izmedu 5. i 6. decemlbra 1941. general Hajnc Guderijan, najcuveniji nemacki teoreticar i prakticar munjevitog oklopnog rata, u svorn stabu u zamku L. N. Tolstoja u Jasnoj Poljani, rekao je: »Napad na Moskvu je propao. Porazeni smo«. U meduvremenu je Zukov pripremao veliku kontraofan/.ivu za 3. decembar, ali morala je da bude odlozena jer je nemacka 4. armija 2. decembra izvrsila jos jedan napad na glavnoim putu ika Moskvi. Neki njeni delovi su bili opkoljeni i u neredu su se povlacili, sto je 2ukovu dalo priliku da u dnevnoj zapovesti za naipad 6. decembra, svojim vojnicima kaze da »nemacka pesadija pred tenkovskim napadima odbacuje svu svoju opremu i u najvecoj panici bezi«. Iz suma severozapadno öd Moskve na Nemce su 6. decemibra u sest ujutru izvrisile napad divizije koje, po njihovim racunicama, vise nisu ni postojale. Nemacka vrhovna komanda je 1. decembra procenila da je »bonbena moc sovjetskih jedinica trenutno slaba, i da im nedostaju tesko naoruzanje i artiljerija. Nove formacije poslednjih dana nastupaju rede nego ranije, sä nenaspadnutih delova fronta snage se cesto prebacuju na kriticne tacke. To dopusta pretpostavku da neprijatelj trenutno nema neokrnjene rezervne formacije, bar ne u obiniu koji bi bio vredan pomena«. »Nove formacije«, naravno, nisu nastupale — jer su se u pozadini fronta okupljale za protivnapad. U svesti generacije koja je prezivela drugi svetski rat, i u predanju koje je ostavila mladima, jos ni danas nema jasne predstave o tome sta se öd decemibra 1941. do aprila 1942. godine desavalo na foelim ruskim prostranstvima. Tadasnji sovjetski lizvestajd o ratnüm operaoijama bili su sturi i nejasni, i za Evropu nedostupni, a nemacki nisu mogli da se hvale surovom zbiljom. Zbivanja takom ovih meseci bacio je kasnije u zasenak veliki nemaäki prodor na jug, izvrsen u leto 1942. godine, gotovo hiljadu kilometara duboko do Staljingrada i na Kavkaz. Pa ipak, Nemci su pred Moskvom decembra 1941. godine, i u naredna tri meseca, doziveli koban poraz.

346

347

Na njihove zaprepascene snage se 6. decembra srucila snazna artiljerijska vatra, iza koje su tog sudbonosnog Niikpljidana izromilli vojnici u belom, toplo odeveni i dbuveni, i masa tenkova, medii njima mnogo T 34, protiv kojin su Nemci bili bezmalo bespomocni. Odlaganjem napada za 6. decembar, Zukov je nehotice izabrao najhladnije jutro te zime. Ratni dnevnik nemacke vrhovne komande je prethodnog dana zalbeleizio temperatum öd minus 38. 7. decembra u podne, sovjetske trupe su prodrle sest kilometara severoistocno öd Klina i naisle se pred glavnim stalbom komandanta korpiusa, generala Sala. Vezisti !i administrative! su zgrabili puske, sam general je uzeo karabin i izaklonjen iza kamiona pucao u neprijateljsku pesadiju. Celu noc su se teslkom mukom odupirali, ujutru su ih napale jos jace tenkovske snage. Spasli su ih ostaci 1. o'klopne divizije ikoji su im sä istoka pritekli u pomoc, jer su se povla£ili sporije öd prodora ruske ofanzive koja je prosla faraz njiifaove polozaje. 8. decembra put prema Klinu bio je bezizlazno zagusen vozilma koja su se povlacila. Komandaiit armiije Vallter Model je siporim izvidackim avionom, »rodom« (Fiseler Storch) sleteo pored puta i naredio da se sva vozila koja ne imogu da se krecu brzo, siklone s puta i spale. Nemci su se povlacili pored olupina u plamenu. Istoga dana 2ukov objavljuje da je oslobodeno prvo veöe imesto, Krjukovo, gde su JSIemcii Mli ipostvili putokaz: Moskva 18,5 ikm. 11. decemlbra osloboden je Solnecnogors'k, 15. decemlbra Klin. Grad je bio u rusevinama, dorn ifcompozitora CajJ«>vsfcog takode. 16. decembira je sovjetski 1203. streljacki puk usao u grad Istra, koji je ranije imao 7 000 stanovnika, a sada su ostale samo öetiri neporusene zgrade. Vojsika se okuipila na snuisenom trgu i zaklela se: »Sveticemo se sve dok potpuno ne unistimo hitlerovs'ke bandite«. Nacelnik nemackog generalstaba Halder je istoga dana, kada se vrhovni komandant 'kqpnene vojske Fön Brauhic vratio iz posete centralnoj armijskoj formaciji, napisao u svoj dnevnik: »Veoma je neraspolozen, vise ne vidi nikakav nacin kako da sipasemo vojsku iz teskog polozaja«. Hitler je istog dana razresio Brauhica, a komandantu »sredine« Fön Boku izdao naredenje: »Nigde vise ni korak natrag«.

Protivofanziva koja je 6. decembra pocela severno öd Mosikve, u meduvremenu se nastavljala duz celog fronta. Do 'Nove godine siovjetske trupe sevemo öd Moskve prodrle su preko sto kilometara dubo'ko, a juzno öd Tule ponegde i preko trista kilometara. Posle Nove godine Nemce su cekala jos teza iznenadenja: juzno öd Vjazme su se spustile vece sovjetske padobranske jedinice, pairtizani su osvojili velike teritorije izmedu Smolenska i Vjazme, a sä severa Crvena armija je u napadu prodrla gotovo do samih vrata Smolenska i Vitebska. Tek u aprilu 1942. Nemci su se opet izborili za kratäk predah. U Nemackoj su za to znali samo retki upuceni pojedinci. U akupiranoj Evcropi o tome se nije znalo gotovo nista. Cak ni oni malobrojni, do kojih su dopirali sovjetski izvestaji o uspesima pred Moskvom, nisu iz njih uspeli da razaberu razmere nemaökog poraza. A kako je svet poslednje pola godine bio pod utiskom pobedonosnih nemackih izvestaja, gotovo nije mogao da veruje da su sovjetski izvdstajii tacnd i da je pred MosikvO'm zalista doslo do tako velikog preokreta.

Staljin je tih meseci ziveo u svom bunkeru ispod Kremlja. Iz njegove kancelarije na drugom spratu lieni lift vodio je u podrum, odakle se drugim liftom spustao skoro trideset metara duboko pod zemlju. Tamo se nalazila velika soba s konferencijsikim stolom i koznim foteIjama i niz prostorija u kojima su iza pravih telefonskih centrala sedeli visoki oficiri. Veoma retki su stranci koji su nekada bili u tom bunkeru. Jedan öd njih je americki ambasador, admiral ViIjem Stendli, koji put pod zemlju opisuje ovako: »Izasli smo iz lifta i nasli se u kratlkom zasvodenom hodniku, sirokom oko dva i visokom oko cetiri metra, koji je zavrsavao dvostrukim vratima öd masivnog celika ... Vodic ine vodio kroz cetiri takode zasvoctena prolaza, öd kojih je ;swaki bio dug oko .pet metara i za'sticen celücriim plooama. Svaki pnolaz je imao dvostnuika celicna vrata koja su se na dodir automatski otvarala. Ovaj hodnik, koji je zapravo licio na tunel, vodio je u dobro opremIjeno skloniiste, u koje se moglo' dodi i fcroz tunel obliiznje

348

349

stanice moskovske podzemne zeleznice. Usli smo u vecu prostoriju koja je ocigledno privremeno sluzila kao glavni stan. Staljin i njegovi vojni isavetnici sedeli su za dugim konferencijskim stolom. Prostorija je bila opremIjena isto toliiko dobro kao bilo koja radna soba göre, u Kremlju«. Amerikancima i Englezima Staljin bi tih meseci dozvolio i mnogo vise nego sto je poseta u njegovom bunkeru ispod zemlje. 15. septembra 1941. godine Cercilu je poslao telegram sledece sadrzine: »Po mom misljenju, Velika Britanija bi bez opasnosti u Arhangelsku mogla da iskrca dvadesetpet do trideset divizija, ili da in preko Irana uputi u juznu Rusiju. Täko bi na teritoriji SS'SR-a mogla da se Uispostavi vojna saradnja izmedu sovjetskih i biritanski'h snaga. U poslednjem ratu slicna stvar je izvedena u Francuskoj. To bi za nas predstavljalo velifcu pomoc, a za Hitlerovu Nemacku tezak udarac«. Cercil, koji u svojim memoarima citira ovaj telegram, dodaje: »Tesko je poverovati ida je §ef mske vlade, ikoji je imao dovcdJDO vojinih savetnika, dozvolio sebi tako apsurdan predlog. Delovalo mi je sumanuto da razloznim argumentima ubedujem coveka koji razmislja täko daleko izvan svake realnosti, ali ipak sam ulozio napor da odgovorim kako sam najbolje mogao«. Kakva je tih meseci bila atmosfera izmedu Engleza i injihovih nowiih sovjetskfih saveznika, inajibodje iilusitruje anegdota koju je takode zabelezio Cercil: »generäl Ismaj mi je ispricao da je njegovog ordonansa po Moskvi vodio vodic Inturista i pokazivao mu znamenitosti. »Ovo je«, objasnjavao je Rus, »hotel Idn, bivsii hotel Ribentrop. Ovo je Cercilov bulevar, bivsi Hitlerov bülevar. Ovo je stanica Beverbruk, bivsa Geringova stanica. Mogu li da ti ponudim cigaretu, prijatelju?« Englez je odgovorio: »Hvala ti, prijatelju, biv§a barabo«. Vec ranije je u Moskvu u posetu dolazio specijalni izaslanik ipredsednika SAD Ruzvelta, Hari Hopfciins. Staljin je öd njega trazio oko dvadeset hiljada protivaionskih topova, velike kolicine aluminijuma, mitraljeze i puske. Na cedülju, ikoju je Hopkins saouvao i kasnije reprodukovao u svojim memoarima, Staljin je svojerucno, ispisanim rukopisom i pomalo ( krutim ciframa, napisao:

»1. protivavionski topovi kalibra 20 ili 25 ili 37 mm, 2. aluminij, 3. mitraljezi 12,7 ,mm, 4. puske 7,62 mm«. Staljin je s Hopkinsom razgovarao jasno i otvoreno. Rekao je da je nemacka vojska odlicno organizovana i da ima ogromne rezerve, da Nemci proizvode 2 500 do 3 000 aviona mesecno, a SSSR samo l 800. Dao je svom sagovorniku tacan pregled sovjetske vojne snage, sä detaljnim ciframa. Jos nije preboleo nemaöko »verolomno« gazenje pakta o nenapadanju. »Niarodi ini'Oiraju da postoju svoje ugovorne obaveze, inace je njihova zajednica propala stvar«, rekao je. Staljinova mirnoca i samouverenost kao i njegov opori humor ostavili su na Hopkinsa dubok utisak. »U svojim besprekorno uglacanim visokim cizmama, grübim i sirokim vojnickim pantalonama i u struk krojenoj vojnickoj bluzi ostavljao je utisak strogog, osornog, odlucnog coveka. Nije nosio nikakva ni vojna ni civilna odlikovanja. Ima nezgrapan i snazan stas.. .« FoitOireporterka Margaret Berk-Hvajt, koju je Hopkins predstavio Staljinu, stekla je drukcijii utiiisiaik: zapamtila ga je 'kao sedog umornog coveka koji je ranije bio mnogo deblji i tek je nedavno smrsao. Ruke su mu bile pune dubokih bora, »kosa i brkovi podsecali su na öupavu slamu«. Strpljivo, s Ijubaznim osmehom je pozirao pred foto-aparatom, ali cim bi se osmeih izgubio, ostalo bi lice bez ikakvog izraza, »kao da je preko njega spustio veo«. Krajem septembra u Moskvu su doputovali Ameri'kanac Averel Hariman i Britanac lord Biverbruk, radi potpisivanja ugovora o ogromnoj zapadnoj vojnoj pomoci koja je vec poCela da pristize u Sovjetski Savez. I Biverbruk je jmao priliku da primeti da je Staljin izuzetno dobro upoznat s detaljima. Kad je poimeiiuo da njihov kwiacki avion »hariken« ima l 350 konjsikih snaga, Staljin ga je uz smesak ispravio: »Ne, samo failjadu dvesta«, i äspostaviilo se ida je bio u pnavu. Biverfenulk je ikasnije piisao o Staljinu: »Da li je on öove'k koji se lako moze zadovoljiti? Ne, on veoma mnogo trazi, iako se na njeniu to ne primecuje. Niskog je rasta, dobro obuöen, cak veoma dobro, bez i najmanjeg nemara. Uvek je sprernan da se nasmeje, shvata svaku salu i ima smisao za humor. Ima zivahan pogled, a izraz njegovog lica jasno ocrtava sve emoeije, svako neraspolozenje ili radost. Lice mu se raz-

350

351

vedri ako se covek slozi s njim. 'Urne da misli i dobro poznaje vojnu opremu«. U svojöj 'zdravicii Biverbruku Staljiim je Velikiu Bmitaoiju i Sovjetski Savez nazvao »velikkn evropskim demokratijaina«, a nazdraviljaju'öi ameriökom predsedniku, koji ove dve zemlje podrzava u njihovoj borbi protiv fasizma, na kraju je rekao: »Bog neka ga cuva na tom teskom zadatku«. Slicno je <Staljlin te godine govario i na paradi povodom godisnjice oktobarske revolucije, stojeci na krovu Lenjinovog mauzoleja, dok su u daljini grmeli topovi sä fronta u okolini Moskve. Rekao je da Hitlerovi nacionalsocijalisti nisu ni naeionalisti ni socijalisti; usudili su se da slavnu Ameriku li Briitan/ijiu, koje su Sovjetskom Savezu uipravo dale milijardu dolara zajma za vojnu opremu, nazovu dekadentnim plutolkratijama. »To nije istina, drugovi. U Engleskoj i Americi postoje osnovna demokratska prava, postoje sindikati radnika i cinovnika, radnicke stranke i parlamenti, dok je Hitlerov rezim u Nemackoj ükinuo sve ove teikovine«. Zatim je govorio o nemackom totalnom ratu protiv naroda Sovjetskog Saveza: »dobro, ako hoce fekav rat, imaöe ga!« Po-sle toga je nalbrajao imena sinova sovjetskih narada, pocevsi öd Plehanova i Lenjina. Plehanova, premda ga nikada nije voleo, stavio je na celo dugog spiska na kome su se pominjali Puskin i Toilstolj, 'Gliinka li Cajkovskä, Cehov, Repin i drugi velikani ruske misli, umetnosti i kulture. U svomi govoru preko radija dan ikasnije Staljin se ponovo zaklinjao imenima junaka ruske istorije, paminjuci ovoga puta slavne vojskovode: »Rat koji vodite, jeste oslobodilacki rat, rat za pravdu. Ndka vam u toj borbi daju snage herojske licnosti nasih predaka — Aleksandar Nevski, Dmiteij Donsiki, iKuzma Mimjin, Dmitrij Pozarski, Aleksandar Suvorov, Mihail Kutuzov. Neka vas ohrabruje pobedonosmi Lenjinov barjak!« Poput glasa koji odjekuje kroz vekove, «Staljin je u liturgijskom ritmu prizivao junake ruske istorije — pise o tom govoru Stäljinov ameriöki biograf Robert Pejn. Njegov poziv kroz grmljavinu nemackih topova doista je probudio Rusiju. Drufccije je sada krenula u borbu. Iz Staljinovih reöi Rusija je shvatila da krece u rat koji ce doneti preokret: prestace samovolja, logori i u'bijanje, zbratimice se braca,

po celom svetu i u celoj zemlji sovjeta zavladace pravda, postenje ce za sva vremena dobiti svoju cenu, covek de konacno ziveti zivotom, dostojnim coveka. U svakom sukobu ovakvih dimenzija, u svakom ratu na zivot i smrt, vode naroda pozivanjem na velike duhove njegove proälosti, podstiiöu piatiriöfeam. A Ijiuidi u takva vremena uvek veruju, sveto i nepokolebivo, da posle tolikih patnji, tolikih zrtava, toliko uzasnog krvoprolica, na zemlji konacno mora da nastupi pravedno, humano, posteno doba.

Sovjetski Savez, SAD i Velika Britanija, kojima se na americku inicijativu pridruzila i Kina, u januaru 1942. u Vasingtonu su objavili Deiklaraciju Ujedinjenih nacija. U njoj su se ove zemlje obavezale da ce se boriti za osnovna ljudska prava, za slobodu, protiv agresije sila osovine, sä kojima nijedna öd ovih drzava nece zäkljuciti separatno primirje ili mir. Pozvale su i ostale slobodoljubive zemlje da potpisu ovu izjavu; do kraja rata Deklaraciju su potpisale jos 43 drzave, i time je ovaj dofcument postao zametak Organiiaacije Ujedinjeniih nacija. To je biila politicka platforma antihitlleriOvske koalicije. I njena vojna ordjentaaija bila je za duze irazdoblje utvrdena pocetkom 1942. godine, prvo na sastariku Cercila i Ruzvelta decembra 1941. godine, a zatim na vise bülateralnih !i triilateralnih konferenci'ja >SSSR, SAD li Britanije. •Sovjetski Savez je na ovim konferencijama zastupao stav da kao zemlja, koja je ponela najveci teret u ratnom sukobu, ima pravo na najvecu moguou pomoc u vojnom materijalu, opremi i industrijskim sirovinama, a istovremeno i na rasterecenje koje bi doneo »drugi front«; zato ga saveznickim iskrcavaejem negde u Evropi treba §to pre otvoriti. Britanska vojna komanda je predlozila ratne operacije na rübu Hitlerovog evropskog carstva, pre svega u Sredozemlju: ofanzivu u Libiji, iskrcavanje u Maro'ku i Alziru, zatim u juznoj Francuskoj i na Balkanu, gde bi se udarom prako Istre i .fcroz Ijubiljanska vrata prema Madarskoj i Austriji prodrlo u »meki trbuh« Nemacke.

352

353

. . Amerikanci su, suprotno Britancima, smatrali da treba izvrsiti samo jedan udar, ne na ivici nego pravo u srediste nemacke teritorije u Evropi: iskrcavanjem u zapadnoj Francuskoj. Racunali su da <ce za to biti spremni tek 1943. igodine. Na ;kraju su se sporazumeli s Britancima o iskrcavanju u severnoj Africi, ina Siciliji ii u Italiji, a foalkansku varijantu su odbacili. Sovjetski Savez je dobio svu materijalnu pomoc koja se mogla dapremitii, a sto se tice »drugog fronta« mora se zadovoljitii obecanjem da ce zapadne «ile, döduse, planirati iskrcavanje u Francuskoj za jesen 1942, ali bez cvrstih obecanja. Tako je glavni teret rata u Evropi i dalje ostao na ledima Crvene anmije. Mada nemacke snage u Sovjetskom Savezu nisu postigle svoj prvobitni cilj, odreden iratnim planom »Barbarosa«, liniju Arhangelsk—Astrahan, i jedva izdrzale zimu u teskim odbrambenim boribama celom duzinom fronta, one ipak jos nisu bile porazene. Rano u prolece nemacka komanda im je poslala pojacanje i pocela da ih priprema za siprovodenje nove Hitlerove strateske ideje: Sovjetskom Savezu treba oduzeti njegove centre za snabdevanje na jugu. Kad ostane bez kavkaske nafte i zitorodnih polja uz Volgu, morace da se preda. Zato su se Nemci u leto 1942. ustremili na jug do Volge i Kaapijskog mora, dok su na severnom i centralnom frontu, gde je sovjetski otpor bio najjaci, izvrsili irnanje prodore: postavili su söbi za oilj jedino os^iajanje Lenj'ingrada. 28. juna nemacke snage su pocele letnju ofanzivu. U naredenju broj 41 Hitler je 5. aprila kao glavni cilj odredio »definitivno uraistavanje preostaile sovjetsike zive sile i u najvecoj mogucoj meri oduzimanje vojno-'privrednih izvora moci«. Nemacka armijska grupa »jug«, koja je krenula u napad duz celog 800 kilometara dugackog fronta izrnedu Kurska i Taganroga, pojacana je sä 52 divizije. Nemci su upotrebili opirobani metod naglih prodioira oiklopnüih snaga u oblifcu Meista ikoja se zatvaraju duibokio u neprijateljsikoj teritoriji uz opkoljavanje neprijateljsfeih soaga. Prva takva klesta trdbailo je da budu >zatvorena kod Voronjeza, druga jos juznije, kod Staljingrada. Ispostavilo se da nemacke snage nisu dovoljno jake za tako ambiciozne zadatke. U pocetku su, doduse, prema

Kavkazu i Kaspijskom moru napredovali brzo, sve dok se nisu zaustavili na severnim ;kavkaskim obroncima. Nemacka jedinica koja je u tom ratu prodrla naj dal je na istok, bila je oklopna izvidacka patrola, koja je posle 150 kilometara voizanje kroz neobradenu kaknicbu stepu prodrla do Sadovke na donjem toku Volge, 35 kilometara öd Astrahana. Juzno öd nje druga slicna patrola doprla je do zelezniöke stanice Senseli i odatle cak telefonirala u Astrahan. Ako se tarne doda uspon na 5 633 inetra visoki Elbrus, najvisi vfh -Kavkaza, to su bili poslednji nemacki ispadi obesti u tom ratu. Nekoliko stotina kilometara severnije poceo je da se nazire sudbonosni preokret. Tamo isu Fön Pauliuisova 6. armija i Hotova 4. oklopna a'nmiija prodirale prema Staljämgradu. Paulus je tih nedelja razgovarao s kamandantom jedne öd ramunskih divizija, koje su bile pod njegovom ko'mandom: posle pobedonosnog kraja rata Hitler ce sigurno svakome öd nijh dati veliko imanje u ovim predelima, a on bi starost rado provodio u stepama pored Kubana. Nemacki generali nisu bili bas toliko antihitlerovski raspolozeni kao sto su kasnije hteli da predstave. Krajem avgusta i pocetkom septembra obe armije severno i juzno öd Staljingrada izbile su na Volgu. Sovjetske snage su se usancile u uzanom gradskom pojasu na reci i u ruseviinaima staljiinigradskih javnih zgraida i fabrika pruzale ogorcen otpor. Ulice, pa cak pojedine zgrade, prelazile su iz ruke u ru'ku. Pocetkom novembra, ispred komandnog polozaja sovjetskog komandanta Cujkova, ostaci njegovih jedinica branili su jos samo komad oibale u precniku öd 200 metara. Devet desetina grada ibdlo je u nemackim rukama. Sredinoon novembra u nemackoj komandi pocele su da se sire vesti o okupljanju sovjetskih snaga severno öd Staljingrada za front na Donu. Hitler je pozurivao Paulusa da definitivno zauzme igrad, uprkos »teslkim borbama za Staljingrad i smanjene udarne moci, sto mi je poznato«, Nemci su zestoko napadali, sovjetske jedinice su se ooajinicki branile; najineophiodniju branu i tmunicijiu rmoglii su da prebacujsu preko Volge jedinoi jos malim aviionima, u dzakovima. I branioci i napadaci proklinjali su ukleti grad u kome su umirali kao muve.

354

355

19. novembra sovjetske snage su 150 kilometara severno öd Staljingrada krenule u ofanzivu i vec prvog dana izvrsile 60 ikilometara dubok prodor kroz rumunske polozaje; dan kasnije pocele su ofanzivu i juzno öd gradia. Treceg dana 'stowjetska klesta su ise zatvanila 100 kilometara iza leda Fön Paulusove armije, opkolivsi 21 nemacku i dve rumunske divizije, ukupno 220000 ljudi, l 000 tenkova, l 800 topova i 10 000 voizila. Istoroemeno je za Nemce poöela -da se oazäre jios jedna mnogo veca opasnost: pretilo je da sve njihove snage na Kavkazu i istocnirn obalama Crnoga mora, dva i po miliona ljudi, budu odsecene. Paulus nije smeo da se povuice iz StaljAnigrada ako je hteo da spase sve ove formacije 'koje su trazile spas u brzom povlacenju, dok se u staljimgnadlsikom kodiu topila 6. armija. Poslednjeg dana januara i 2. februara 1943. godine predali su se njeni poslednji ostaci. Zarobljeno je 91 000 Namaca. U iNemaökoj je proglasena trodnevna zalost. Öd Nemaca, zarobljenih kod Staljingrada, jedva da je svaki dvadeseti, posle dugih godina, opet video svoju domovinu. Sovjetska zimska ofanziva postigla je velike uspehe i na drugim delovima dugackog fronta. Kod Demjanska su Nemci uz velike zrtve öd opkoljavanja spasli 12 divizija sä 110000 ljudi. Kod Velike Luke predalo se 7000 Nemaca. Kod Rzeva su se Nemci povukli za 160 kilometara. Posle sedamnaest meseci opsade probijen je obruc oiko iLenjingirada, 'izgladneli grad je opet uspostavio prvu usku vezu sä pozadinoim. iNemci su se nasli na svojirn polazistima iz leta 1942. godine, ali izgubili su 50 divizija i pretrpeli ogromnu materijalnu stetu. Na celom fron tu sada je naspram njihoviih 159 divizija stajalo skoro 600 Sovjetsikih. Na odlocujucih 700 kiiliometara juznog fronta Nemci su imali 32 divizije, a sovjetske snage su bile sedam puta jace. Kada je prolecno blato onemogucilo vece operaeiije, nemacki front je kjolifco^tolifco ojacam poslednjim rezervama. Ali kod Kurslka je u njemu ostalo ogromno udubljenje koje je zadiralo u nemacki centrälni front. Na ovaj luk, dug tristo kilometara, u narednim mesecima koncentrisali su pliaoove dbe vrhovne komainde. Nemoi su se odlucili za napad, sovjetska komanda je resila da napad saceka, odbaci ga a za-tiim udari «vom snagom.

15. aprila 1943. Hitler je naredio da se pripremi napad na sovjetsko ispupcenje kod Kurs'ka koji »treba da bude odlucujuci. Uspeh mora da se postigne brzo i udarnom snagom. Mora nam dati podsticaj za ovo prolece i leto. Pobeda kod Kurska mora da deluje na svet kao munja«. SovjetSiko rukovodstvo je u tom ispupcenju okupilo oko 40 odsto snaga svog fronta i gotovo sve tenkovske jedinice: 54 pesadijske divizije, 36 oklopnih divizija i 16 motorizovanih brigada. Tako ogromna isnaga se na frontu olkuplja samo za napad. Pa üpak je Staljin strpljivo cekao: ogromma ikancenitoacija aovjetJSihih formacija u <napetoim luku kod Kurska bila je neodoljivo iskusenje za nemacku komandu da tetivom odsece luk i zahvati snage u njemu. Kada su poceli da postizu zapanjujuce precizni izvestaji odlicno razapete sovjetsike dbavestajne mreze na .Zapadu, da Nemci spremaju napad izmedu 3. i 6. jula, postalo je jasno da Hitler nije mogao da odoli iskusenju. Crvena anmija je u pravcima odakle je ocekivala napad, pripremila düboke odbrambene polozaje i planove za veliku ofanzivu cim nemacki napad bude odbijen. Nemci su napali 5. jula sä 42 divizije i snaznim oklopnim jedinicama. Okuipili su 3 000 tenkova i samohotki i l 800 aviona; treba da se podsetimo da su prilikom napada na Sovjetski Savez Jia celoim froritu imali svega 500 tenkova i 300 aviona vise nego sto su imali sada sanio kod Kurska. Medutim, snage na drugoj strani bile su jos jace, a uz to su fiapad ocekivale. Na severu kurskog luka, Modlove divizije su prodrle 15 kilometara duboko i zastale, na jugu su Hotove oklopne jedinice napredovale 35 kilometara, a onda su i one zaustavljene u duboko rasporedenoj sovjetskoj odbrani. Kod Prohorovke, na jugu kurskog luka, 12. jula 1943, je s öbe strane u borbama ucestvovalo l 500 tenkova i samohotki. Nebo je bez prestanka Ibilo prekriveno jurisnim avionima, lovcima i bombarderima. »Tenkovi se u krdima krecu pod zastitom sumaraka i stepskog siprazja. Gruvanje topova sliva se u neprekidnu snaznu tutnjavu. Sovjetsiki tenkovi u naletu lupaju anemacke prethodnice i probijaju tenkovski lanac. T 34 izbliza unistava ,tigrove' koji z;bog svoje jace ubojne snage i cvrsceg oklopa u takvoj bor'bi vise nemaju prednost. Na tako maloj razda-

356

357

Ijini nijedan oklop vise ne pomaze, duzina topovskih cevi vise ünije odlucujuca. Odjekuju ceste eksplozije inunicije i goriva, otkinuti tenkovski delovi lete desetine metara dalefeo«, pisao je sovjetski itenkovsfei general Rotmist'rov. Za Nemce je bitka kod Kur&ka, u stvari, vec bila izgubIjena kada ju je Hitler 13. jula porekinuo, jer su mu snage Ibile potrefone na drugom mestu, u Sredozemlju, gde su se saveznici 10. jula iskrcali na Siciliji i naglo napredovali. Naime, 12. jula su sovjetske snage — po staljingradskom receptu — krenule u napad severno, a 15. i 17. jula juzno öd kursfcog ratilste, sve do> Azovskog mora. Nemci su izgubili Ordl i BjeJgonod, Harfcov, dndustrijsku öblast uz Don, pokusali su da se odrze ina Dinjepnu, ali nii tamo insu izdrzali; imdllion vojnika na jugu i väse nego miliion u centralnom frontu bezalo je prema zapadu. Posle osvajanja mostobrana s druge strane Dnjepra kod Ljuteza, u oktobru su sovjetske snage, na sest kilometara dugom frontu, na svaka tri metra postavile po jednu topovsku cev, ukupno dve hiljade topova i petsto kacusi. Ova strasna artiljerijska snaga je udarila ujutru 3. noTOmihra, a zatim je u napad krenula pesadija i probila nemacike linije, da bi se istoga dana uvece sveobiihvatoom manevru pridruzila i cela 3. gardijska oklopna armija. Tenkovi s upaljenini farovima, vozeci vojnike dve streljacke divizije, prodiralii ®u ikroz razbijeinu nemacku lodbraaifu. Nenici nesto sli'cno nisu doziveli. 7. novemibra je osloboden Kijev, a gardijska oklopna armija toga dana je vec 50 kiilometara odimakla öd grada, prodümöi u leda nemacke armijslke formacije »jug«. Crvena armija je posle kurske bitke prvi put izvrsila veliku letnju ofanzivu, napredujuci onako kao sto je pre dve godine, u leto 1941, nemacka vojska prodirala u Rusiju — mada jos silovitije, s jos vecom snagom, jos snaznijim udarcima po nqprijatelju koji se u rasulu povlacio. Za toik drugog svetskog rata Kurslka bitka billa je öd odlucujuceg znacaja zlbog toga sto su se posle nje nemaöke snage na istofcu jos samo povlacile — sve do kraja. U prolece 1943. nemacka komanda je jos mogla da okupi snage za napad kod Kurska; posle toga je jedino mogla da popunjava sve vece praznine u ljudstvu i materijalu. - Znaeaj bitke kod Kurska, tiajveceg sukoba oklopnih snaga u istoriji, svet je shvatio tek dve decenije posle

zavrsetlka rata. Ali generacija koja je dozivela taj rat, za odlucujucu bitku celog rata jos uvek smatra Staljingrad — iako je sudbina Hitlerovog pohoda na istok bila zapecacena decemlbra 1941. pred Moskvom, kada je Hitler svoim generalu Jodlu rekao da se u tom sukobu »vise ne moze pobediti«. No, nemaökoj vojnoj snazi ipak je zadat odlucujuci udarac jula 1943. kod Kurska.

Staljin se pre staljingradsike bitlke prvi put u zivotu sreo s Cercilom. 12. avgusta 1942. Cercil je preko Kaira i Teherana doleteo nad Kasipijsko inore. »U izmaglici na zapadnoj obali lezao je Ba'ku sä svojim naftoniosiniim polljikna. Nemaöke armije su bile vec toliko blizu Kaspijskog mora da smo izbegli Staljingrad i front, i leteli prema Kujbisevu. Leteli smo blizu delte Volge. Koliko se pogledoni moglo obuhvatiti, rusko prostranstvo cinilo se beskrajno, smede i ravno, s retkim tragovima ljudskih naselja. Ovde-onde bi oranice ostrih pravougaonika najavile drzavno dobro. RaVnice i ziavoji velike reke duigo su -svetlucali izmedu prostranih, tamnih lugova. Ponegde bi izronio put, prav kao lenjirom povucen, öd jednog kraja horizonta do drugog. Posle jednog sata gledanja umorio sam se i prosavsi magacin s bombama, otisao da legnem.« »(Na moskovskim ulicama, koje su mi se cinile veoma prazne, odskrinuo sam automobilski prozor da udahnem raalo vise vaziduha, l izaipanijio se videväi da su 'stakla debela pet centimetara. To je prevazilazilo sva inoja ranija iskustva. .Ministar kaze da je tako bezibednije', objasnio mi je tumac Pavlov. Otprililke kroz pola sata smo stigli u vilu. iSve je bilo ipripremljeno totalitaristicki rasipno. Za adutanta mi je dodeljen ogroman oficir paradnog izgleda (mislim da je ibio knezevsike krvi iz carskih vremena) koji je imao i ulogu domacina, i uopste je bio uzor pazljivosti i ljubaznosti. Sijaset starije posluge u bdlim saikoiima is osmehiom je cekailo da ispuni svaku zelju gostiju. Dugaca'k sto i vi!§e bifea u trpezariji povijali su se öd raznih dakonija i svakojakog pica 'koje moze da stvori neogrami£eno dbilje moci. iKroz prostrani salon odveli su me u spavacu sobu i gotovo isto toliko veliko

358

359

kupatilo. Oznojen öd dugog puta pozeleo sam da se dkupaim. U Iren oka kada je bila spremna. Primetio sam da voda ne tece k odvojenih cesmi za toplu i hladnu vodu i da kade nemaju zapusace. Kada se punila samo iz jedne cesme, na koju je tekla voda odgovarajuce temperature. Ni ruOte nismo prall u umivaoni'ku, nego pod tekucom vodom. Taj sisteun sam kasnije u skroimnijoj meri uveo i kod nas. Äko ima dovoljno vode, to je sigurno mnogo bolje.« «Onda sam u Kremlju prvi put sreo velilkog glavara revolucije; nezaobilaznog ruskog drzavnika i vojnika, s kojim sam narednih godina unorao da budem u bliskim, napornim, uvek napetim, mada ponekad cak ljubaznim kontaktiiima.« » ... ustao saim s namerom da se pozdraviin. Staljin je iznenada u neprilici i daleko ljubaznije nego ranije rekao: jSutra ujutru odlazite. Sto ne svratite kod mene na pice?' ,Taikav predilog uvek rado pribvatam', odgovorio sam. Vodio nie kroz bezbroj hodriika i prostorija dok nismo do&lii u mirnu uliicu unutor Kremlja i posle nefcoliko stotina metara stigli do njegovog stana. Pokazao mi ga je; imao je cetiri srednje velike, jednostavne, lepo namestene prostorije; trpezariju, radnu sobu, spavaöu sobu i veliko kupatilo. Ubrzo se pojavila veoma stara domacica, a kasnije lepuskasta crvenökosa devojcica koja je, ocito po ustaljenom obicaju, poljubila oca. Pogledao me i namignuo mi, ikao da je feteo da kaze: ,Eto, vidite, i mi, boljSevici, imamo porodicni zivot'. Staljinova ceAa je positaviila sto, a diomacfica je iznela zakusku. Gazda je u meduvremenu otvorio nekoliko boca koje su se polako gomilale stvarajuci impozantnu zbirku.« Za vretme vecere, koja je trajalla öd pola devet uvece do pola tri ujutru, oko jödan posle pomoöi iizneli su peceno prase. »Dotle je Staljin öd svega pomalo strpkao; tada, u pola dva, bilo je njegovo vreme za veceru. Pozvao je Kadogana da mu se pridruizi, a kad je moj prijatelj odbio, nas domacin se sam bacio na zrtvenu zivotinju. Posto je zavrsio s jelom, iznenada se podigao i oti§ao u susednu sobu da primi kvestaje sä svih delova fronta, koje su mu po pravilu podnosili posle dva nocu. Kroz dvadeset minuta se vratio ... « Creäil je za vireme posete, ib>ju su liskoristili za dtetailjne nazgovoire o vojndim (pi'taaij;iima, pomenuo i telegram 'ko-

jim je upozorio Staljina na opasnost öd nemackog napada na SSSR. Staljin je slegao ramenima: »Secam se. Nije mi bilo potrebno upozorenje. Znao sam da je rat neizbezan, ali nadao sam se da cemo do'biti jois sest meseci vremena«. Za vreme banketa u Kremlju je najupecatljiviju zdravicu, koje su se inace redale bez kraja i konca, izigovorio Staljin: »Hteo ibiäh. da odrzim zdravicu kojoj nema ko da uKvrati. Nöka zive oficiri tajne sluzibe! Oni ne mogu da se zahvale jer se ne zna ko su, ali njihov posao je znacajan«. Cercil i drugi zapadni posetioci u to vreme nisu primecivali velike promene koje su se desavale u Sovjetskom Savezu za vreme staljingradslke bitke i posle nje do kursike bitke i velike jesenje ofanzive Crvene armije 1943. godine. Povodom dvadesetpete godisnjice oktobarske revolucije u novembru 1942. mosikovski patrijarh je Staljinu uputio cestitku koja je zavrsavala recima: »Bog neka vasa velika dela za stvar domovine blagoslovi uspehom i slavom«. Cestitika je objavljena u »Pravdi«, a prvi put posle revolucije je u nekom sovjetskom listu Bog napisan velikim pocetnim slovom. Zatim za vreme staljingradske bitke, u vojsci su opet za ofiicire uvedeme eipolete, ipoliticki kooiesari su podredeni kamaindantima jedinica, ponovo su uspostavljeni stari rituali vojnickih pozdrava, ljulbljenje zastave, odvojene kuhinje za vojsku i oficire, u anmiji je ukinuto »socijalisticko talkmicenje«. U prolece 1943. Staljin je raspustio Kominternu. Svojim zapadnim saveznicima je hteo da pokaze da je svets'ka revolucija sahranjena ili bar za duze razdoblje odlozena, jer u to vreme su isporuke engleskog i americkog vojnog materijala dostigle vrhunac. U toku rata SSS'R je öd Velike Britanije dobio 5 000 tenkova i 7 000 aviona, pri öemu su ikonvoji britanske mornarice, koji su prevozili vojnu i drugu pomoc, izgubili dve krstarice, 14 razaraca, korveta i fregata i 792 trgova£ka broda. Amerikanci su isporu^ili 2 000 lokomotiva, 52 000 dzipova, 375 000 ikamiona, pola miliona telefonskih aparata, 4 miliona automobilsTcin guma, 15 miliona pari cizama, 4 miliona tona namirnica, oruda u vrednosti pola milijarde dolara i sirovina u vrednosti dve i po milijarde. U svetlu svega toga Komintema je doista postala neprimerena institucija.

360

361

Zimi iste godine ruskoj pravoslavnoj crkvi je upucena nekakva deklaracija nalik na kon'kordat, koju je potpisao Staljin. Raspustena je liga bezboznika, ukinut je atei'sticki casopis. Njegova stamparija je, kao nekom ironijom, stavljena na raspolaganje crkvenim vlastima koje su otada u njoj stampale svoj list. Sve je to govorilo o dufookim promenama u raspolozenju, koje su se, izmedu ostalog, ispoljile i u tonie sto je Internacionala prestala da bude drzavna himna; krajem 1943. himna je postala zanosna, velicanstvena i lepa melodija, kakve na'staju samo u vremenima velike emocionalne napetosti. U himni se »velikaja Rus« rimuje sä »sovjetski sojuz«: neraskkiM savez islobodnin irepublika zauvek je skovala velika Rusija ... »Majka domovina zove« pisalo je na ogromnim plakatima u boji; majka domovina je, doduse, odevena u crveno, all iima talko mepogresivo imisko lice, dok u ruci drzi Jiist s vojniökom zakletvom, da ise u njoj prepoznajiu sve nuske majke koje su svoje sinove ispratile u borbu protiv tudina, u horde kneza Aleksiandra Nevsikog i armije Mihaila Kutuzova. Kada su sovjetske armije 1943. u avgustu oslabodile Harkov, u septembru Smolensk, a na samu godisnjicu oktobarske revolucije jos i »niajku ruskib gradova« Kijev, u Moskvi su odjekivale topovske salve, Moskovljani su gledalli sjajinii vatromiet, a Staljinu öbuöenam u sneznjobelu uniformu sä zlatom na ramenima i okovratniku, dodeljen je red Suvorova. Doista, ,kao da je Napoleon ponovo porazen pred Moskvom i sada ga gone odäkle je dosao, ili kao da se novi Suvorov sprema da posalje svoju vojsku na pobedonosni put po evropskim prestonicama. Staljina je rat naucio da se drukcije odnosi prema Ijudima, sto pre cetiri godine niko nije mogao ni da pojmi. Marsal Vasiljevski, koji je öd proleca 1942. sve do kraja rata svakog dana morao da mu telefonira ili liöno podnosi izvestaj, o tome pi§e: »Ako je Staljinzbog necegbio nezadovoljan — a u ratu, narocito u pocetku, bilo je za to dovoljno razloga — imao je olbi^aj da lodmäh ostro i nepravedno izgrdi öoveka. Ali tökom rata se primetno izmenio. Postao je mirniji i odmereniji, cak kad na frontu nije sve islo kako treba. Susreti s njim postali su jednostavniji. Rat,

promene ratne srece, nasi uspesi i neuspesi, ocito su uticali na Staljinov karakter.« Naravno, vojnici su s njim umeli da razgovaraju drukcije nego ranije politicari. Jos pre zime 1941. imao je suköb sä 2ukovom, koji je predlozio da se povu'ku k Kijeva i pripreme za protivnapad pred Moskvom. »Kakav protivnapad, kialkvo je !to traibunjiaoije?« prasnuo je Staljän. A oinda je prasnuo i 2ukov: »Ako mislite da je sef generalstaba sposoban samo za trabunjanje, onda ovde nema sta vise da trazi«. I zatrazio je da bude premesten na front. Pa ipak, ako .se Staljin kao covek promenio — njegov »politiöki karakter« je ostao isti. Kao sto su odmah posle poöet'ka rata sve Nemce iselili iz Povolzja i raspustili njihovu autonomnu oblast, tako su öd 1943. godine, kada je postalo ocigledno da Sovjetski Savez u velikom sukobu nece podlecii, iza kaznu ä osvetu ipoceli da preseljaviaju cele nacionalne zajednice, male rnuslimanske narode koji su u velikoj meri saradivali s Nemcima, a pre rata se, sve öd revolucije, odupirali boljsevizmu. Staljin, koji je uvek sve pamtio i nikada nikome nista nije prastao, tada je, sred ratnog vihora, video povoljnu priliku da s ovim nepozeljinim »stranim telima« u telu ruskog naroda i injegove vise ili manje mirno ili surovo potcinjene »male brace« — sä »stranim telima« koja ni milom ni silom nisu htela da se podrede — izmiri stare racune. Zato su vozovi, koji su iz Sibira i centralne Azije dovozili vojsku, imaterijal i sirovine, vracali cudne transporte: citava plemena i narode, sä svim sto su u brzini mogli da ponesu. Kasno u jesen 1943. iselili su sve Karaceje, decembra iste godine Kalmike, februara 1944. Cecene i Inguse, u prolece 1944. Balkare, u leto iste godine krimske Tatare, a u jesen Meskete. Osim budistickih Kalmika, kojima je u carska vremena triput pretio »razgon« kao äto se to tada nazivalo, i luteranskih provoläkin Nemaca, svi ostali su bili muslimanski narodi, dotle naseljeni na äirokom kavkaskom podrucju. Sve skupa, preseljeno je oko 16500001judi. Iseljavamje i preseljavanje, pa i fizicko uni'stavanje citavih naroda i etnickih grupa, u to vreme nije bilo nikakva retkost. Staljin i Hitler su na ovaj naciin resavanje nacionalnih, politiökih ili privrednih problema, usavrsili do perfekoi'je. Obe zemll'je imale su ühodan sistem za sprovo-

362

363

denje takvih podviga. Organizacioma, transportna i sva osstala pitanja u veizi s tkn navdkli su da resavaju rutinski, nisu im stvarala nikakve probleme. Otkako je Staljin pet ili sest miliona seljaka oterao sä njihovih ognjista, a Hitler isto toliko Jevreja, otkako su, kako Sovjetski Savez tako i Nemac'ka, u svojim logorima imali mesta za deset do dvanaest miliona ljudi, kao i uhodan sistem naseljavanja izgnami'ka u praznim ili napulstenim oblastima, adm!in!istrativni i policijski apamat obe drzlave bio je potpuno osposiobiljen za ovaj zadatak. Mozda je dobro 'da ma ovom ime&tu pomeneimo da je sve sto se u to weine desavalo u Jugoslaviji, obavljeno nekako uzgred, u okviru slicnih manje znacajnih, pratecih zadataka. Preseljavanje koeevskih iNemaca ili iseljavanje nekoliko stotina porodica koruiskih Slovenaca bilo je za Hitlera sitaica. Ni dseljavaraje ako pola müliona Slovenaca, neprilagodenih i nespremnih da se germanizuju, koliko je posle podele Slovenije 1941. godine pripalo Nemackoj, za Nemce ne bi predstavljalo nikakav problem — da se u jesen 1941. godine, kada su se dali na taj posao, zbog partizanskog ustaoka u 'Posavskim brdima i u Srbiji kuda su ih iseljavali, stvar nije tako neocekivano zamrsila. No, sama odluka i njeno sprovodenje u to vreme nisu stvarali nikakve dileime i teskoce, ni za nacistiöku Nemaicku ni za staljinski S9SR.

1944. godine je sovjetska vojna industrija proizvela 21 500 topova, 10 434 tenka i oklopna vozila, 18 900 miinobacaca i 7 282 aviona vise öd iNemacke. Mladi ministar Dijnitrij östinov, kojii je te godine postao generalpukovniflc, nadmasio je svog cuvenog nemackog kolegu Alberta Spera. Cak je i zapadna stampa tih godina s postovanjem i bezmalo divljenjem pisala o generalu Speru i mocnoj nemackoj vojnoj industriji — dok se o Ustinovu i rezultatima njegovih fabrika jos ni damas ne zna mnogo, iako su vec 1944. otisli daleko iSipred Nemaca. Vi&e nije bilo pitanje iko ce pobediti u ratu. Kao §to je 1943. godina bila prelomma u vojnom, tako je 1944. godina bila prelomna u politickom smislu.

Sa stanovista Sovjetskog Saveza najvaznije je bilo da se ne prokockaju plodovi poibede. Trebalo ih je islkoristiti u najvecoj niogucoj meri. Pogled iz Moskve na obliznje evropske zemlje za vreme ovog rata nije bio nimalo ruzicast. Finska je sä svojom vojnom snagom u ratu ucestvovala na suprotnoj strani. Cenöil je, uz otvorenu americku podr&ku, nastojao da u Poljskoj uspostavi predratni status zemlje koja se suprotstavlja Sovjetskom Savezu i predstavlja istocnoevrapski bedem protiv boljsevizma. Rumunija je, poput Finske, svu svoju vojnu snagu uputila na ruslka ratista. Madarska i Bugarslka ratovale su na Hitlerovoj strani. Dok su 1944. sovjetske armije, sve brojnije, sve iskusnije, sve bolje opremljene i naoruzane, napredovale prema zapadu, Staljin je zagrizenom doslednoscu poceo da vuce politicke poteze, kojima je trebalo postici da se iz redova protivnika Sovjetskog Saveza na duzi period isklju^e snage i dräave koje su u to vreme ratovale protiv SSSR-a, kao i da se (krug drzava oko Sovjetskog Saveza podredi sovjetskim interesima ili bar neutralizuje i ucini nemocnim. Najtezu politicku bit'ku je Staljin vodio za Poljsku. Izvojevao ju je oaajdoslednije i najbrutalnije, iako je Velika Britanija, koja je zapravo zbog Poljske usla u rat s Nemaökom, upravo u slucaju Poljslke preduzela sve sto je moglo da spreöi Staljinove namere. U Moskvi Poljsku su oduvek smatrali predsobljem Rusije. Tokom svoje istorije bivala je ili deo moskovske imperije, ili — pavezujuoi se sä sredinjeevtrapskitm i zapadinoevropskim silama — njen najveci, sinrtni neprijatelj i stalna opasnost da siroko otvori svoje kapije za napad na Rusiju. Treba se setiti sviih podela Poljske, duge carske vladavine nad njenom istocnom polovinom, poslerevolucijsikog pohoda mlade Crvene armije do vrata Varsave, pükovnickog antisovjetskog rezirna u Poljskoj izanedu dva svetska rata. Staljin je cvrsto odlucio da Poljsku sredi na duze, ako ne i za sva vremena. Jos na koeferenciji u Teheranu krajem novembra 1943. godine Cercil i Staljin su se dogovorili o posleratnim granicama Poljske, a s tim su se slozili i Amerikanci. Staljin je rekao da ce poljsko-sovjetska granica posle rata teci IKerzonovom linijom, a tome Britanci nisu mogli

364

365

niti su hteli da se suprotstavljaju, ne toliko zbog toga sto je Kerzon bio Englez, koliko zbog toga sto ova linija u sustini odgovara nacionalnoj granici izmedu Poljske, Belorusije i Ukrajine. Zato je Staljin uzgred pomenuo da bi -poljska zapadna granica mogla da se pomeri duboko u Nemaeku, do Odre. Cercil i Idn su odmah prihvatili ovu ideju, a zatim je Cercil svojlim istanijskiim pomeranjem triju silbica pofcazao kako da se Poljska pomerd na zapad. Talko je Staljinu pomogao da postigne ono sto pre nije poslo za rukom nijednom moskovskom vladaru: da za sva vremena zavadi Poljsku i Nemacku, otvori Nemcima trajnu ranu, a Poljacima ostavi samo jedinu mogucnost da .se 'kasinije odlbrane öd nemackog prdtiska: oslamjanjem na Moskvu. Jer, jedino Sovjetski Savez ce u buduce imati interesa da braini ove poljske graindce, zato je Poljsikoj zauvek sudeno da ostane sovjetsfki saveznik. Tri puta je Staljin, u svojim mastojanjima za takvu Poljsku, naredio da se upotreibe sasvim nepoliticki metodi, nasilje i oruzje. Prvi put u prolece 1940. godine, kada je NKVD u sumama blizu Katina postreljao i sahranio u masovne grobnice oko 4 100 poljsikih oficira, koje je zarobila Crvena armija kada je 1939. usla u Poljsku. Drugi put izmedu februara 1940. i juna 1941. Tada je MKVD iz dela Poljske akupiranog 1939. godine — 200 000 kvadiratnih ifcilometaira sä 21,7 miliona stanovni'ka, uglavnom Belomsa i Ukrajiinaoa, alii d 5 mlilioma Poljaka — depotrtovao 1,2 do 1,3 mli'liiania Poljaka. (iMedu njima je bio iriladii gimnazijialac Vojoeh Jeruzelski, kojü je kasnije posto ofiidir u palflsMim jedinioaima, osmiovam'im u Sovjetsikom iSavezu.) Öd njiih je otko 150 000 mobildsaTio u Orvenu anmiju, 180 000 je posilato oa prinuidind rad, a polovina sviiih deportinaca nalsla se u zatvonima i loigorima. Oko tniisita do pet stotiina njlilh tamo je unurlo. Treci put avgusta 1944. godine, kada je sovjetska vojska, napredujuci prema zapadu, stigla nadomaik Varsave, gde je poljska »doonovinska vojslka« (pod komandom izbeglicke vlade u Londonu — za razliku öd »narodne vojske« pod rukovodsitvom poljskih komiuinista) podigla usitanak. 29. jula 1944. je moskovski radio emitovao na poljskom jezilku: »Za Varsavu ikoja nükada nece da se preda, koja nastavlja da se bori, sada je dosao trenutak za akciju«.

Dalje: »Boiiba na varsavskim ulicama i zgradama doprinece konacnom oslobadanju i sacuvace zivote nase brace«. 31. jula su prvi sovjetski tenkovi probili nemacku odbranu na prilazu gradu. 1. avgusta popodne poceo je ddbro pripremljeni ustanak Armije Krajove. Uto je sovjetsko napredovanje iznenada zaustavljeno, s objasnjenjem da je vojska iscrpljena posle naglog napredovanja u letnjoj ofanzivi do Visle, u cemu je verovatno bio delic istine. Pocela je ocajnicka borba varsavskih ustanlka s nemacikim oklopinim divizijama i snagama SS kao i s teskom artiljerijom koja je grad sravnila sä zemljomi dok su se sovjetske jedinice odmarale s dringe strane Visle. Britamci su pokusali da iz aviona izbacuju municiju, hranu i lekove za vojnike, ali su na dugim letovima preko nemacike teritorije pretrpeli teläke gubitke. Zamolili su Staljina za dozvolu da sleou na sovjetskoj teritoriji; odgovoreno im je da se sovjetska vlada »veonia odlucno protivii da amerißki ili hritanski aviond posle odbacivanja oruzja u varsavskom prostoru slecu na sovjetsku teritoriju jer sovjetska vlada ni neposredno ni posredno ne zeld da hude upletena u varsavsku pustolovinu«. Posle dvomesecnih borbi protiv nemacke nadmocne snage poginulo je 5 000 ustanika, a ostali su bili prinudeni da se predaju. Jedna öd poslednjih poruka iz ustanickog grada pocela je recima: »Ovo je sveta istina: prema nama su se poneli göre nego prema Hitlerovim satelitima, göre nego prema Italijanima, Rumunima, Fincima. Neka pravedni bog presudi u ovoj strasnoj nepravdi koju je doziveo poljski narod ... « Kada je posle tri meseca Crvena armija usla u grad, tamo je zatdkla jos nesahranjene mrtve. iNedelju dana posle izvestaja o krvavom zavrsetku varsavskog ustanka, Cercil je progutao svoju veliku ozlojedenost na Staljina i otiisao u Moskvu. Hteo je da porazgovara s njim o poljskom pitanju i o Balkanu: Nemci su napustili Gröku, sovjetske armije su vec pregazile Rumuniju i Bugarsku, osvajale su Madarsku, a zajedno s jugoslovenskim partizanima vodile bitku za Beograd. Tada je doslo do cuvenog sporazuma fifty-fifty koji se kod nas pogresno pripisuje konferenciji na Jalti. Cercil u svojim memoarima to opisuje ovako:

366

367

»Smatnao sam da je pravti trenutaik dla odlücno raspravimo neke stvari, i rekao sam: ,Treba da sredimo stvar na Balkainu. Vase armije su u Rumuniji i u Bugarskoj. Mi imamo tamo interese, misije i agente. Necemo da tamo sitnicarkno jedni protiv drugih. Aiko govorimo samo o Velikoj Britaniji i Rusiji, sta kazete na to da vi imate devedeset odsto uticaja u Rumuniji, a nii devedeset odsto u Gncköj, dok bismo se u pogledu JugosJavije slozäli sä polanpola?' Dok se to prevodüo, mapisao sam na pola Msta papira: Rumuni ja Rusija 90% ostali Grcka V. Britanija 90°/o (u saglasnosti sä SAD) Rusija 10% Jugo Slavija 50—50°/o Madarska 50—50°/o Bugarska Rusija 75% ostali 25% Pruzio sam list Staljinu, koji je u meduvremenu cuo prevod. iNastala je kratka pauza. Onda je uzeo svoju plavu olovku, povukao veliku kuku i vratio nam papir. Cela stvar nije trajala duze nego §to je coveku potrebno da to opise. Svoj stav smo, naravno, dugo i paizljivo razmatrali premda je bila u pitanju samo trenutna vojna mera. Sva ikrupnija pitanja obe straine su, Ibar kako smo se tada nadali, ostavljale za mirovnu konferenciju koja ce se odrzati posle pobede. Ovia druga paiuiza bila je duza. Olovkom ispisam papir lezao je sred stola. Na kraju sam rekao: yZar nece delovati suvise firrvolno sto tako (iizjgred inaspravljiamo o piitanjima koja se ticu sudbine miliona ljudi? Mozda je bolje da spalimo ovu cedulju.' — ,Ne, zadrzite je,' odgovorio je Staljin«. Narednog jutra Molotov je posetio ministra spoljnih pioslova Idna i pofcüsao da postigne izmenu o'ko dogovorenih procenata uticaja, u sovjetsfcu korist. Trazio je da

za Jugoslaviju i Madarsiku vazi isti odnos kao za Bugarsku, naime 75% sovjetskog uticaja, a 25"/o ostali. Idnu je stvar ocito bila mucma i odbio je da dalje mesetari. Sovjetska istoriografija porice ovaj Cercilov izvestaj o »podteli sfera utlicaja u ibalkanskim zeml'jaima . . . Za vreme razgovora sovjetska vlada je nastupala kao zastitnik svih balkanskih drzava pred polkusajima imperijalistickog mesanja u njihove unutrasnje stvari. U vecini ovih zemaIja je vec pocetkom 1944. uspostavljena vlast narodne demöfcratije«, oitamo u sövjetskoj Istoriji diplomatije. Postojanje ove cedulje sä sitnim Cercilovim rukopisom i velikom Staljinovom plavom kukom, uMoskvi niti poricu niti potvrduju, oni je jednostavno precutikuju. Papiric se, naime, cuva u britanskim arhivima. Sto se tice Poljsike, za koju je Cercil hteo da posle rata biiide olbnovlj'ena ikao isaveziriik zapadtnüh sila i -da sluzi kao reza na vratima koja iz Rusije vode u Evropu, sä Staljinom nije bila moguca nikakva nagodba. Definitivno su se o njenoj sudbini dogovorili tek na konferenciji u Jalti pocetkom februara 1945. godine, kada je velika trojka, ma puraih sedam sednica, öd okuipnio osam, raspravljaJa o poljskoj buducnosti: Cercil i tada vec tesko bolesni Ruzvelt prihvatili su Staljinova uveravanja da ce se u Poljskoj, cim to budu okolnosti dozvoljavale, odrzati slobodni izibori na 'kojiima ce Poljaci sami da odluce kakvu vladavinu zele posle rata. Staljin je pri tarne, naravno, racunao na odlucujuci utioaj pQljske fcabinetske vlaide, koja se u pozadini sovjetslkih snaga formirala kao »narodnodemokratska«. Ova vlada, razume se, nije priznavala poljsku emigrantsku vladu u Londonu, i obratno. Znacenje novog pojma narodne demokratije, sovjetska stampa je zvanicno objasnila ovako: »iNarodna demokratija je poseban oblik revolucionarne drzavne vlasti, koja je nastala na medunarodnoj sceni u uslovima novih klasnih odnosa«. Sta je Staljin pod tim podrazumevao i sta je, po njegovom shvatanju, S'misao ove definicije, rekao je aprila 1945, u Moskvi, Titu, Dilasu i ostalim clanovima jugoslovenske delegacije, koje je bio pozvao na jednu öd svojih poznatih nocnih vecera, koje su trajale öd kasne veceri sve do ranog jutra: »Oväj rat nije isti kao sto su bili prethodni ratovi; ko bude zauzeo neku teritoriju, nametnuce joj i svoj drustveni sistem. Svi uvode svoje drustvene

368

369

sisteme tamo gde stizu njihove armije. Drukeije ine moze da bude.« U pogledu Poljske, koju je Molotov jos 1939. godine nazvao »kqpile versajskog ugovora«, pa i u pogledu ostalih zemalja istocne Evrope, Staljinu je, dakle, pre no sto se rat zavrsio, sve bilo jasno. O bu'ducnosti je, jas pre kraja drugog svetskog rata, imao jasnu sliku. Dilas ovako opisuje dogadaj sä te iste vecere aprila 1945. godine: »U meduvremenu je jednom ustao, povukao pantalone kao da se sprema na rvacki ili bokserski dvoboj, i gotovo u zanosu uzvlknuo: ,Rat ce biti ubrzo zavrsen. Oporavicemo se za petnaest ili dvadeset godina, i onda cemo jos jednom da probamo.' Bilo je neceg uzasnog u njegovim recima; ni ovaj strasni rat jos nije bio zavrsen. Ali bilo je i neceg zastrasujuceg u njegovom poznavanju puta kojim je nameravao da krene, neceg zastrasujuceg u zakonitostima koje su odredivale svet u kome smio ziveli, i pokret koji je vodio«.
8

Pocetkom 1945. nemactka vrhovna komanda je izraeunala da je na istoenom frontu sovjetska nadmoe u Ijudstvu 11 : l, u terikovima 7 : l a u artiljeriji 20 : 1. Hitler nije hteo da prihvati ove cifre izjavivsi da su »najveca podvala öd Dzingiskanovih vremena naovamo«. Sovjetska pou'ka o tome koliko je bio u zabludi, pocela je 12. januara napadom na Visli. Posle cetiri dana nemacki front na Visli se raspao i poceo je sovjetski pohod preko zapadne paloväne Poljske i nemalckih isitoicnin poikrajina öd Pomeranije do Slezije. Dva meseca kasnije Crvena armija je stajala na Odri i Nisi, na buducoj poljsko^nemackoj granici. Iz listoone Pruiske je e besfenajriiimfcoilonama,sto prefeo zasimezenlih ravnica sto iu löamöima d birodiöinia preko Istoönog mora, pobeglo dva i po milioma inemackog civilnog stanovnistva. Poljima i sumama zapadne Pruske, Pomeranije i Sleske, kroz ledenu zismu prodirale su jos vece mase, milioni koji su bezali pred Crvenom armijom; nemaöki narod je krvavo placao Hitlerova osvajanja. Za vreme rata i posle iz svojih domova je proterano, prema razlicitim podacima, deset do petnaest miliona Nemaea.

Öd toga je umrlo oko dva miliona, za vreme bezanja i seoba. U martu i prvoj polovini aprila sovjetska komanda je za prolecnu ofanzivu na Odri okupila dva miliona vojnika i 41 000 topova. Kada je 16. aprila ofanziva pocela, na glavnim pravcima üdara u proseku je na svakih pet metara fronta stajao po jedan sovjetski top; takvu vatrenu snalgu svet dbtle jos rii je video. U medurviremenu su i zaipadnii saveznici prodiii vec duboko u Nemacku. Nastavljala se njihova vazdusna ofanziva na nemacke gradove, koja je potpuno paralisala nemaCku pozadinu. Najtezi YazduSni napad celoga rata, strasniji öak öd kasnijeg atomskog napada na Hirosimu, zadesio je 14. i 15. februara 1945. 'Drezden; u to vreme se vec znalo da ce taj grad pripasti sovjetskoj okupacionoj zoni iNemacke. Öd rusilaöke snage bombi i pozara koji je poput orkana zahvatio grad, poginulo je 135 000 ljudi. 25. aprila 1945. godine, oko pet popodne, u Torgau na Labi rulkovale su se sovjetske i amerföke jedinice. Hitler je 29. aprila diktirao svoj politiöki testament i za svog naslednika imenovao glavnog admirala Denica, oca nemaökih ^podmorrnicfeih smaga. Zatiim je siredio i svoje privatne stvari: vencao se svojom dugogodisnjom Ijubavnicom Evom Braun, koju je svih tih godina krio öd nemackog naroda. 30. aprila u pola cetiri popodne Eva Braun se otrovala, a Hitler se ubio. U vrtu kancelarove palate, ispod koje je bio Hitlerov poslednji komandni bunker, njihove leseve su poliili benzinom, .spalili i plitko zakopiali u rupu koju je ostavila bomlba. Ovaj mracni obred, poslednja scena sumraka bogova kojoj bi pristajala muzi'ka Hitleru toliko omiljenih Vagnerovih opera, pratile su eksplozije granata sovjetskih topova i kacusa u bici za Berlin. Sovjetske specijalne jedinice su kasnije iskopale oba lesa i identifikovale ih na osnovu karakteristika njihovih vilica, koje je utvrdio diktatorov licni zubni lekar. Hitlerov naslednilk Denic nastojao je da odugovlaci kraj rata, da se sto vise vojnika i civila domogne oblasti koje su okupirale zapadne sile, i izibegne sovjetsko zarobljenistvo. Ovi aiemaßki napori su u prilicnoj meri uspeli. Pa ipak je Crvena armija samo u Cehoslovaökoj zarobila milion ljudi, a na ostalim delovima fronta priblizno jos töliifco; isvi1 ovi zarobljendci tipulöeni su u Sovjetski Savez

370

371

da obnavljaju porusenu zemlju — ogroman dao njih nikada se vise nije vratio kuci. Kada su se 9. maja 1945. ujutru utisala evropsika ratista — izuzev bo'rbi koje su >se vodile na jugoslovensko^austrijskoj granici i jos nekih maojih sukoba — o ovom najstrasnijem ratu svih vremena govorilo se kao o poslednjem takvog obima: nikada vise covek nece biti toliko zaslepljen da bi izazvao tako imasovno krvoprolice. Ali oni koji su bili blize polugama vlasti i imoci öd prosecnog coveka, vec su onog suncanog jutra na dan pobede znali da se nad Evropom sä zapadnog i istocnog horizonta skupljaju novi oblaci. Staljin je aiprila 1945. godine rekao: »Za petnaest ili dvadeset godina oporavicemo se i pokusacemo jos jednom«. Nije trebalo ini toldiko da se ceka, vec posle pet godina poeelo je iznova, ovoga puita nia druigom kraju kointinenta kojim ovladuje Sovjetski Savez: u Koreji. U engleskom parlamentu se vec u februaru 1945. godine, povodom rasprave o poverenju Cercilu u vezi s jaltskim izaikljuccima, govorilo o »hrabrom poljskoni narodu ko;me preti porobljavanje«; 25 poslanika je glasalo protiv poverenja Cercilu. Aprila je Cercil u pismu Staljinu negodovao zbog sovjetskog postupka prema Poljackna, zbog deportacija i slicno. Staljin mu je odgovorio: »Insistiramo i ostacemo ,pri tome da u pregovorima o buducoj poljskoj vladi ucestvuju samo omi koji su delima dokazali prijateljski stav prema Sovjetskom Savezu i koji su iskreno spremni da saraduju sä sovjetsko:m drzavom«. Amerikanci i Britanci su se groznicavo savetovali käko da odbrane svoj uticaj u »uredenju koje se po svemu su'deci uspostavlja u irusiifäkovanim zemljamia, odnosno zemiljama pod 'nuskom fcantroloon u duinavsfcom basenu, s posebnim osvrtom na Austriju, Cehoslovacku i Balkan«, kao sto je prvih dana maja, pred kraj rata, pisao Cercil. 00 je u svom govoru povodom pobede rekao: »I dalje moramo da vodimo racuna da tamo, na kontinentu, ne budu zäboravljeni ili jednostavno potisnuti jasni i casni ciljevi zbog kojih simo krenuli u rat, i da reci sloboda, demokratija, oslobodenje, ne izgube svoj pravi smisao. Kaznjavanje Hitlerovih vernih sledbenika proimasice svoj eil] ako posle toga ne budu zavladali zakonitost, pravda 1 ako mesto nemackih zavojevaca budu zauzeli totalitarni

policijski rezimi«. A sredinom maja je novom ameriökom predsednifcu Truimanu, u telegraimu koji je poceo recima »Situacija u Evropi me duboko zabrinjava«, izmedu ostalog rekao: »Ispred njihovog fronta se spustila gvozdena zavesa. Ne znamo sta se idesava iza nje. Gotovo ida i nema nikäkve sumnje da ce celo podrucje istocno öd linije Libek—Trst—^Krf uibrzo biti u njihovim rukama«. Jos ipre kraja rata Staljin je selbe opet video u ulozi vode svetslke revolucije koja pobedonosno prosiruje svoje granice duboko u Evropu — dok je Cercilu pripala uloga branioca starag drustvenog poretka i zagrizenog protivinika svake revoiuioioraanne siocijalne promene. Seme buducih razdora, koje je u ledenoj ratnoj stravi smrznuto lezalo pod bojistima, opet je izniklo. Drugi svetski rat poceo je zato sto je Nemacka htela da za-1 ;da nad celim starim kontinentom, a Japan nad paci.--.um prostorom. Maja 1945. godine, dok su se ljudi grlili i ljubili na evropskim ulicama, opijeni radoscu zbog pobede, bilo je kraj nje neizvesno, nemaj u H zapadne sile ili Sovjetski Savez mozda slicne osvajacke planove za buducnost. Nije, medutiim, bilo riikakve sumnje da jedni dnugima pripisuju ove namere.

Staljin je ceo rat iproveo u Moskvi, u dubokom 'kremialjskom ibunkeru ili u daci u 'Kuncevu. Izuzev prvih dana rata, on je sve vreme uistinu bio »organizator pöbede«. Ne mozemo da znamo kako bi taj posao obavio neko drugi na njegovom imestu. Niti je bilo koga da ga zameni, ruM je ifcome, i u najteze dane, padalo na pamet da trazi nekog drugog. Svi ostali bili su odavno svrgnuti, kompromitovani, poubijani. Prvog dana rata je izgubio zivce, njegov nemaöki bioigrof Mihael Morozov tvndli da je to bilo jedino tada, tokom celog rata. Probudili su ga 22. juna 1941. u pola cetiri ujutru. Sef ganerailstaba Zukov ga je telefonoim obavestio o nemackom napadu. 2ukov je kasnije opisao Staljinovu reak-

372

373

ciju: »J. V. Staljin je cutao. Cuo sam samo njegovo disanje. — jDa li me cujete?' —I opet samo dutanje«. Staljän ocigledno nije mogao da veruje da ce Hitler nepromiSljeno krenuti putem koji je zavrsio pogilbijom armija poljskog kralja Sigistnunda III 1610. godine, §vedskog Karla XII 1709. godine i Napoleona Bonaparte 1812. godine. Njegova sopstvena sudbonosno pogresna procena nemackih i Hitlerovih namera, slomila ga je za nekoliko dana. Vec 30. juna je formirao »Drzavni komitet odbrane«, GKO, i dao mu, pod svojim predsedniStvom, posebna ovlascenja. Njegov zamenik u Komitetu je fbio Molotov, a clanovi Vorosilov, Berija i Maljerikov. Molotov je kontrolisao proizvodmju tenkova, Maljenkov proizvodnju aviona, a Berija proizvodnju oruzja i municije. U februaru 1942. Komitet je prosiren Voznesenskim, Mikojanom i Kaganovicern. Novembra 1944. VoroSilova je zamenio Bulganjin. Jos pre osnivanja ovog komiteta sprovedena je opsta mobilizacija, zaplenjeni su svi radio-prijemoici u zemlji, osnovani odredi, nazvani SMERS (Smrt spijunima), za borbu protiv spijuna, diverzanata i sabotera; ova policijska vojska je za mesec dana narasla na 628 000. A vec 24. juna je osnovan komitet za evakuaciju, koji je svu znacajniju industriju smesta poceo da prebaouje iza Urala. Ovu neverovatno uspesnu seobu fabrika, do poslednieg srafa i do poslednjeg radnika, pomenuli smo vec u prvoj glavi. Kiako raisli da orgianäauje pobedu, iStaljitn je takode pokazao odmah prvih dana rata: deset dana posle njegovog izbiijianja simeniio je komaai'danta zapadtnog fronta, generala anrnije, spanskog borca i kandidata za clana CK Dmitrija Pavlova, koji je prvaga dana rata izgulbio 738 aviona, öd kojih vecina nije stigla oni da poleti. Pavlov i generali njegovog staba izvedeni su pred vojni sud i streljani. 19. jula Staljin je razresio duznosti ministra odbrane Timosenka i sam preuzeo njegovo mesto. Dan kasnije u Moslkvi se sastao sä specijalnim Ruzveltovim izaslanikom Harijem Hopikinsom, koji je za vreme leta iz Arhangelska u Moskvu iz aviona posmatrao »stotine milja guste sumie ... i pomislio da HMer sä svim svöjiim oklopinim dlivizijama nema näkakviih iagleda da pdkoni takvu zemljiu«. Hopkins je zabelezio da Staljin »govori kao äto gadaju

njegovi najibolji strelci — sigumo i ostro ... bez ikakvih suvilniih reci ili pokreta, bez ikakvog prenemaganja... tacno je znao §ta hoce... Pitanja koja je postavljao, bila su jasna i odrectena ... Odgovarao je brzo i nedvosmisleno, covek je imao utisalk kao da vec godinama ima spremain odgovor ... Nijednom se nije ponavljao.« Covek cvrste ruke, »cvrste kao njegova misao«, »promuiklog, ali uvek kontrolisanog glasa«. iSeptembra 1941. je sei Ibritanske delegacije lord Biverbruk pmiimetiio dla za vreme razgovicura crta vukove — kao §to ga je, s plavom olovkom u ruci, zapamtio i njegov posladnji posetilac pred smrt, fdbruara 1953, naime indijski ambasador Krisna Menon, koji je primetio da »onnago puläi i nikada me pokaziuje ni najmanje nestrpljenje«. 28. dktoibra 1941. Stalljäfn je .ponovo maredio da se postrelja nekoliko generala, iMorozov tvrdi da je to u ovom iraitu biiilo pos.lednji put: tiri komiafidaiita avijtaciilje u godinama izmedu 1937. i 1941. godine, sefa injihovog staba i komandanta protivavionske odbrane. To §to je .medu njima Ibio dvostruki heroj Sovjetskog Saveza Jakov SmuzkeviC, atiije uticalo na Staljänovo aniiäljenje 'da su .ajvijacdija i protivavionsJka odbrana u prvoj ratnoj godini potpuno otkazale. Pre toga sä röbije i iz logora vraceni su avionski inzenjeri i ikonstrulktori, koji su tamo oterani za vreme velike cistke, zajedno sä ostalim iole videnijim ljudima iz svih öblasti javnog zivota, medu njima je bio i cuveni A. N. Tupoljev, po kome se danas nazivaju sovjetski avioni. O Staljinovom ophodenju prema njegovim ljudima govori dogadaj iz 1942, kada je na krimski front \poslao Lava Mehlisa, svog zamenika u rninistarstvu odbrane i vrhovnog sefa politiöke uprave Crvene armije, inace jednog öd svojih najvernijih saradnika. Ovaj se, po staroni obicaju, Staljinu zalio na tamosnje ikoimandante i trazio da se razreSe diuzsnositi i na njihova mesta postave sposobniji. Staljin mu je odgovorio: »Vi kao da ne shvatate da niste poslati na krimski front kao drzavni kontrolor, vec kao onaj ko je odgavoran u vnhovmoj komandii. Traäite da Kozlova zameniimo nekaifcvim iHiindenlburgom. A inoralo bi da vam foude jasno da Hindenburge nemamo u rezervi«. 'MehiMis je odraah posle toga lizigulbio polozaj i tsra öd svoje cetiri generalske zvezdice.

374

375

Iz najbolje Staljinove iäkole potekao je Zukov, koji je tih najtezih gadina govorio: poznajem saono tri kazne — opomenu, pretoju, streljanje. Staljin je, ipak, poznavao i medustepene. Hruscov pi!se: »Ako Ibi neki komandant izvestio Staljina o necijoj nesposobnosti ili neuspehu, Staljin je imao obicaj da kaze: jeste li mu opalili jedan dobar samar? Ako se opet taiko nesto desi, opalite mu samar!'« Hru§cov, maravno, nema visoko misljenje o Staljinu kao vojskovodi. Iz 1942. pi§e: »Posle uspesnog zavrsetka naääh operaeija pred Moskvom... pozvan sam u Mosikvu na savetovanje kod Staljina. Nije bio isti £ovek kao na pocetku rata. Sreo sam drugag coveka. Pribrao se, uspravio se i ponasao se kao pravi vojnik. Ispoljavao je snaznu volju i odlucnost herojskog vocte. Ali ja sam znao ikakav je junak bio. Video sam ga dok je u straihu öd Hitlera stajao paralisan kao zec pred pitonom. A moje niisljenje o njemu se u meduvremenu nije promenilo. Nije mi promaklo da u prvoj polovini rata, dok nam je lose i§lo, ni ma jednom dokumentu, ni na jednom naredenju nije bilo Staljinovog potpisa. Stajalo je ,Vrhovna komanda' ili .Generalstab' ili nesto sli£no, nikada njegovo ime. To se nije promenilo cak ni kad smo pred Moskvom oidbili Nemce i kad je Staljin opet povratio samopouzdanje. Njegova uputstva i dalje su se izdavala bez njegovog potpisa. Pomekad bi nosila njegov naziv .vrhovni komandant', ali nikada njegovo ime. A to nije bilo slucajiio. Nista, sto je radio Staljin, nije bilo slu£ajno. O svemn je dobro razmislio, sve je isplanirao. Svaki korak koji bi preduzeo, bio dobar ili los, bio je do kraja promisljen«. U syom tajnoim referatu na XX kiongresu Hruscov je rekao: »Ovomfcongiresiuprisu'St'voje i marsal Bagramjain, koji je svojevremeno bio sef operativnog odeljenja pri Stabu jugozapadnog fronta i moze da potvrdi ovo §to cu vam reci. Kada je 1942. oko Harkova situacija postala veoma opasna, potpuno ispravno smo odlucili da prekinemo opkoljavanje Harkova, jer bi nastavak ove operacije u tadasnjim uslovima imao za na§u armiju katastrofalne posledice. Obavestili smo o toime Staljina i istakli da situacija zahteva promenu operativnih plianova, sprecavanje uni-

stavanja velikih delova naSe armije u toj oblasti öd neprijatelja. Protivno zdravom razumu Staljin je odbio nas predlog i naredio da se opkoljavanje Harikova nastavi, iaiko je dobrom delu nasih snaga pretila opasnost öd opkoljavanja i umistavanja. Telefonirao sam Vasiljevskom i zaimolio ga: ,Aleksandre Mihaüovicu (i Vasiljevski je ovde prisutan), uzmite geografsku kartu i objasnite drugu Staljinu situaciju u kojoj se ovde nalazimo.' Pri tome treba znati da je StaIjiim vojine operacije planürao na gtabusu. (Smeh u salli.) Da, drugovi, na globusu je crtao kretanje fronta. Rekao sam drugu Vasiljevskom: ^Objasnite mu situaciju na geografskoj Jcarti Vasiljevski mi je odgovorio da je Staljiai ovo pitanje vec prouöio i da on, Vasiljevski, o tome vise ne moze da razgovara s njim jer je Staljin u pogledu ove operacije sasvim nepristupacan. Posle razgovora sä Vasiljevskim pozvao sam Staljina u njegovu dacu. Na telefon se nije javio Staljin, nego MaIjenkov. Rekao sam drugu Maljenkovu da zovem sä fronta i da bih zeleo da razgovaram sä Staljinom. Staljiii mi je preko Maljenkova porucio da razgovaram s njim. Ponovio sam da zelim da Staljina liöno dbavestim o opasnoj situaciji u kojoj smo se nasli na frontu. Ali Staljin nije nasao za shodno da dode do telefona i ponovio je da mogu da razgovaram s njim preko Maljenkova, iako je bio svega nekoliko koraka öd aparata. Kiad je taiko, posredstvoini Maljenkova, .priimiio k znanju' w& poaiv u pomoc, Stoljiin je rekao: ,Ostavite sve kao Sto jeste'. I koji je bio rezultat? Najgore cega smo se plasili. Neimci su opkolili naise koncentrisaine isnage i izguibili smo stotine hiljada vojnika. To je bila Staljinova ,genijalnost vojskovode', toliko skupo smo je placali. (Nemir u sali.) Posle rata prili'kom jedlnog Staljinovog sosireta s claixovöima Piototbiroa, Anastas Ivanoväc Mikojan je primetio (kako je Hruscov svojevremeno ipak bio u pravu kad je zvao 23bog harkovske operacije, i nesreca je bila sto njegov predlog nije bio prihvae'en. Trebalo je videti käko se Staljin razbesneo! Nije dolazilo u obzir da se prizna da on, Staljin, nije bio u pravu!

376

377

Najzad, on je bio .genije', a genije je uvek u pravu. Svako je mogao da pogresi, samo Staljin je mislio da nikada nije pogresio, da je uvek bio u pravu. Nikada nije priznao da je napravio neku gresku, ni veliku ni malu, bez obzira na cinjenicu da je napravio i te kako mnogo gresaka — kako u teoriji täko i u praksi. Posle ovog kongresa moracemo verovatno da iznova proceniimo minoge vojne operacije proteklog rata i da ifa u svetlu cinjenica iznova opisemo.« Zukov, koji je skoro sve ratne godine bio u tesnoj vezi sä Staljinom, dao je o Staljinu drukciju ocenu. Nije ga izricito uzdizao u nebesa, ali ga nije ni toliko prezirao kao Hrufscov. U svojim memoarima, stampanim 1969. godine, on svom vrhovnom komandantu pripisuje jasnocu, realnost i sposobnost za egzaktnu analizu, isticuci da je, narocito posle Staljingradske bitke, pokazivao dosta strateskog dara i da je dostojno obavljao duznost vrhovnog komandanta. iNi u tome da je Stäljin o sebi mislio da je nepogresiv, nisu se svi slagali s HruScovom. VoroSilov je marta 1944. sefu Generalstaba Vasiljevskom rekao: »Ranije Staljin nije bio taikav kao sto je sada. Verovatno ga je rat izuöio. Ocito je shvatio da i on moze da pogresi, da ni njegove odluke nisu uvek najbolje i da znamje i iskustvo drugih takode mogu da budu öd koristi. Pa i godine koje su prolazile morale su na njemu da ostave trag: pre rata je bio mladi i samopouzdainiji... « Do 1944. Staljin je u svojim sopstvenim ocima ostareo: te godine je rekao De Golu: »Ja sam starac. Uskoro cu umreti«, a Molotovu: »Ja necu vise dugo, ali t i . . . « Ima joS nekoliko slicnih svedocenja jz tog vremena, i Titu je rekao neäto slicno. Staljina je, ocito, 1944. godiee uhvatio strah koji ljudi — bilo mali ibilo velilki, svako u svojim razmerama — öesto osete kad zavrsavaju ne'ko veliko delo: strah da nece stici da ga dovedu do kraja. Sasvim prirodna Ijudska reakcija. Kurska bitka, zapravo pravi preokret drugog svetskog rata, ibila je i njegov preloimni trenutak. On je 3. i 5. avgusta prvi i poslednji put posetio front; oba puta se jos istoga dana vratio kuci. Posle toga je napustio ratni »dnevni raspored« i poöeo da zivi po starom: opet bi ustajao oko podne i radio do uvece, a zatim bi sest do

osam saUi, 'sve do jutra, ,veöeroo', Ibdllo sä svojiim saradnicima iz Politbiroa, bilo s visokim oficirima, bilo sä stramm gostima koje je tifa godina primao ce§ce nego ikada ranije ili kasnije — dajuci im priliku da u svojim memoarima, kao na primer Amerikanac Averel Hariman, pliäu: *Bdo je, po mom mi&ljenju, ibolje linfbrmisan nego iRjuzvelt, neal'isticniji öd Ceröiila i u iminogo öemu najimajrkantniijii voda ovoga rata«. Sef operativne uprave u njegovom generalstabu Sergej Stemieniko opisuje is'woijiu posetu kod njega u Kuncevu 1944. godime: »Iznenada su se otvorila desna vrata koja su vodila u hodnik. Pojavio se lik, ogrnut do zemlje dugackim kaputom öd ovcije koze, sä visoko podignutim ökovratnikom. Ispod kaputa su virile crne stofane £izme. Lik, .fcoji je läir^io smazain mdiris 'sume, onaihnuo je nukavom öd kaputa i progovorio Staljinovim glasom: »(Ovamo, druze Stemenko, udite pravo u radnu sobu. Vraticu se za mfaut...' 'shvaliio sam: Staijin je limao dbi&uj 'da u zimske dane drema na verandi. Lezao bi tamo, obuven u Stofane cizme, sä suibarom i nausnicima na glavi, umotan u Sirok krzneni kaput, i odmarao se. Ocito sain upao upravo u tom trenutku. Uskoro je vrhovni komandant, opet odeven u svoje odelo nalik na uniformu, u mekim cizmama i sä neizbeznom lulom u ustima, slusao ;moj izveätaj«. Tako je Staljin docekao polbedu. Stvaran, ostar, reali'sticaii, kao sto su ga viideli Hopkins i Hariman, tvrd i nemilosrdan, kao sto su iskusili njegovi komandanti, okrutan i krvav prema Kara^ajima, Kalmioiima, Ceöenima, Ingusima i Balikarima, koji su u ziinu 1943/44, zajedno sä starcima i decom, komunistima i komsomolcima, deportovani iz svojih kavkaskih domova u centralno-azijske pustinje, uibeden u rat koji u bliskoj buducnosti predstoji sä svetskim kapitälizmom, kao sto je öd njega licno cuo Dilas. Pa ipak smireniji, uvidavniji, ostareo i umoran. »Ljudi po ulicama bili su ludi öd srece«, bio je utisak njegove cerke Svetlaoe, d osetila je pötrdbu da mu kaize: »Tata, iöestitam ti pobedu! — Da, da, pobeda, odgovorio je zamisljeno«. 24. maja 1945. je zahvälio svom narodu. »Uönili smo dosta gresaka, 1941. i 1942, dok se nasa vojska povlacüa, bili smo u beznadeznoj situaciji... Neki drugi narod bi rekao: niste ispunili nasa ocekivanja, gu-

378

biite ,se, izaibraoemo novu vladu... Ali rusfci marod krenuo tim putem jer je verovao u pravednost iiaseg praivca ... ZaJhvaljuiJem nuskom nairodu na poverenju! Nazdravljam ruskoni narodu!« Taj »mi« ikoji je ucinio mnogo gresaka, ikoji nije ispunio ofiekivanje, taj »mi« trelbalo je da glasi »ja«. I on i narod dobro su znali da »mi« znaci vlada, rukovodstvo, komanda, a da je sve to — sam Staljin. Sigurno je zahvaIjivao öd srca. Opijen pobedom, narod je niaja 1945. tu njegovu zahvalnicu sigurno i prihvatio tako kao sto je bila smiSljena — öd srca. U tom trenutku za tren su bili jedno, pobedonosni narod i njegov otac, gospodar u Kremliu.

OSMA GLAVA

NOVA MOSKOVSKA IMPERIJA I NEPOKORNA JUGOSLAVIJA
Staljin: »Svako uvodi svoj drustveni sistem tamo, dokle je prodrla njegova vojska. Druiköije ne moze ni da bude«. — Do 1948. godine Sovjetski Savez potpuno podreduje sve diiave u svom istoono-evropskom susedstvu: ministar spoljnih poslova Rumunije »neka drzi jezik za zubima«, cehoslovaöki kaze »k Moskve sam se vratio kao Staljinov sluga« — Edvard Kardelj: »Staljin nije imao u vidu socijalizam, nego socijalisticku imperiju.« — Tito u Mosfcvi öd 1935. do 1938: » ... najtezi trenutak u mom zivotu. Uhapsili su sve osim mene«. — Juigoslovensko-sovjetska napetost iza vreme rata i posle rata dostize vrhunac u otvorenom sukolbu marta 1948. godine — Sovjetska privredna blokada Jugoslavije — öd 1948. do 1953. na jugoslovenskim istocnim granicama 7877 incidenata — Tito Staljinu: Poslali ste na mene sedmoricu njih sä revolverima, bombama i otrovom. Ako ja posaljem jednog, dnugi nece Ibiti potreban. — Ranije kobine greske staljinistiöke apoljne politike: u Nemaökoj komunisti 1932. pomaäu nacistima da se domognu vlasti, u Kini sovjetski 5ti<5enik Cankaj§ek 1927. ubija desetine hiljada radnika i komunista.

l
Geografska karta Evrope sredinom 1939. godine, za vreme iHitlerovih priprema za napad na Poljsku, i sredinom 1945. godine, kada je taj rat zavrfen, foüa je u svom istoönom delu bitno druiköija. Pomerene su i dnuge granice, izmedu Francuske i Nemaöke, izmedu Jugoslavije i Italije; pomerene su bile na izgled malo, ali ibitoo za narode ikoji tamo zive. I, maravno, Nemaöka je podeljena. Najve<5e promene ipak su se desile na istdku. Izmedu dva rata tri nezavisne repuiblike nestale sü iiza granica Sovjetskog Saveza: Litvanija, Letonija i Estonija. Finska je izgubila istoöne i severne pograniöne oblasti. Istotni deo predratoe Poljske, po nacionalnoj struktuiri pretezino nepoüjski, öeskioslioviacka 'Karp'atska Ukrajina, rumunske severna Bukovina i Besaralbija, iscezli su iza sovjetskih granica — ukupno olko 24 miliona Ijudi na povrslni öd gotovo pola miliona kvadratnih kilometara, §to je slkoro tolliko kao cela Francusika ili jedna i po Italija sä svim ostrvima ili pak sest celih Austrija. No, vi§e nego dvaput veca bila je teritorija sä sto miliona Ijudi, o cijoj se sudbini otada odkucivalo u Kremlju. Poljaci, Cesi, Slovaci, Madari, Rumuni, Bugari i Albanci — neki odmah, drugi posle kratkog prelaznog razdoblja öd godinu-dve — znali su da se -v/i§e nego u Varsavi, Pragu, Budimpeäti, Bukurestu i Tirana, njihova sudbina kroji u Moskvi. »Svako uvodi svoj drustveni sistem tamo, dokle je prodirla njegova anmija. Dmkcije ne moze ni da bude«, irekao je Staljin, a tako je i bilo.

382

383
*

Tok ovifa dogadaja bio je slozen, razlicit öd zemlje do zemllje; .sproveden negde u vecoj, dnugde u otnanjoj meri voljom legitimnih politickih snaga u pojedinim drzavama; u vecoj ili manjoj meri voljom samih naroda, ukoliko je ova volja uopste bila izrazena i reprezentovana. Komunisti, koji su u svim ovim zemljama preuzeli vlast, sami za to ne bi imali dovoljno snage. Komunistiöke partije istocnoevropskih. zemalja, glavni äkteri politickog preobrazaja evropskog Istoka, bile su desetkovane u moskovskim cistkama pre sedam-osam godina. JSfajvise je stradala poljska partija: cistke su preziveli maltene samo oni poljski komunisti ikoji su bili po zatvorima u Poljskoj. Maja 1938. godine poljsika partija je u Moskvi naprosto raspustena jer je, toboze, postala »stediste tnockista i ageiiata«. Briblizan broj elanstva istocnoeviropskih ikoimiuniistiöktih partija 1945. godine dznosio je: u Poljskoj 20 000, u Bugarskoj l 000, u Madarskoj nesto malo 'manje, u Rumuniji 2 000, u Cehoslovackoj 30 000. »Jedino u Jugoslaviji i Albaniji, @de su se borili i pobedili komunisticki orijentisani oslobodilacki pokreti, komunisti su imali jake i dobro organizovane kadrove«, pise Nemac S. Kogelfranc. Ali sliku evropskog Istoka u to vreme nije krojila moc ili nemoc pojeidinih stranaka i njihov utioaj u svojoj si-edini, vec Crvena armija. Tri godine posle kraja drugog svetskog rata, 1948, sovjetski uticaj u tim zemljama bio je obezbeden i stabilizovan. U to vreme komunisti£ke partije su imale sledece ölanstvo: cehoslovaöka 2 miliona, poljska l 370 000, rumunska 940 000, madarska 900 000, bugarska 500 000. Bile su cvrsto na vlasti, koju su sprovodile savesno prema uputstvima iz moskovskih kancelarija, a &esto i prema Staljinovim liönim nalozima. Najocigledniji i sasvim otvoren moskovski uticaj je, naravno, bio u istocnoni delu Nemacke, koji je do osnivanja Nemacke Demokratske Republike 1949. godine, bio sovjetska okupaciona zona, dok je potspuni formalni suverenitet NDR dobila tek 1957. godine, posle sklapanja ugovora sä Sovjetskim Savezom. U skladu sä stepenom politicke zavisnosti bilo je i privredno krabljivanje ovih zemalja öd Sovjetskog Saveza, ponegde vece, ponegde manje, svuda jedva prikrivano, gotovo javno i, razume se, bespostedno.

Te iste 1948. godine, kada je cehoslovacki predratni, ratni j poratni predsednik Edvard Benes podneo ostavku, prepustivsi svoje mesto generalnom selkretaru cehoslovacke KP Kliimentu Gotvaldu, cime je nova vlast idefiniitlivno uspostavljena i u poslednjoj öd oVih zemalja, u CSSR, ooipravo te iste 1948. godine, kada je Stalijiin, ako se joä uvek bavio crtanjem po globusu, konacno rnogao da zaokruizi svoje iistocnoevoropsko predvorje, SSSR je sä spiska svojih saveznika morao da brise Jugoslaviju i otpise je kao izgubljenu.

O odnosima koji su posle drugog svetskog rata zavladali izmedu Sovjetsikog Saveza i drzava duz njegovih granica, koje su na Zapadu ubrzo poceli da nazivaju satelitske, recitije öd opsirnih analiza i statistickih podataka govore svedoöenja kako su Moskva i njen glavar Staljin postupali s drzavnicima ovih zemalja. Dolk je sredioiom februara 1945. sovjetski ministar spoljnih poslova Visinski razgovarao s rumunskim kraIjam Miihajlioim o sastavu nove vlade, u koju je tirebalo da ude nekoliko Moskvi odanih ljudi, u raKgovor se umesao ruimunsiki mimistar spoljniiih iposlova Visoijanu. Visinski je prasnuo na svog prevodioca: »Kazi mu neka drzi jezik za zubima!« Tresnuo je pesnicom po pisacem stolu ispred kralja tako da je poskocila bocica s mastilom, i rekao: »Imate dva dana vremena da imenujete novog predsednika vlade. U suprotnom, posledice za vas i vasu zemlju bice izuzetno nqprijatne«. Posmatrajuci fotografiju na kojoj se sef madarske KP Rakosi rukuje s Trumanom, Staljin je rekao: »Ko zna, mozda je Rakosi americki agent«. A za ceskog generala Svobodu, kasnijeg predsednika drzave, rekao je 1950. da je »cnepouizdan« i da ga treba smeniti. Cehoslovacki iministar spoljnih poslova Jan Masarik 1948. fcaze: »U Moskvu sam otdisao kao ministar spoljnih poslova jedne suverene zemlje; odatle sam se vratio kao Staljinov sluga«. Madarska delegacija se 1946. godine zalila Staljinu da su nemacki i madarski nacisti opljaökali zemju, a Staljin je odgovorio: »Bice da su ponesto poneli i nasi vojriici,

384

385

mada vi to ne pominjete«. Glasno se nasinejao na svoje reci koje je smatrao salom, mada se Madarima nisu cinile nimalo smeSnim. Jednorn se Rakosiju u najuzem krugu sovjetskih rukovodilaca, za vreme odmora na Krimu, omakla neoprezna primedba na racun tamosnjih pijanki; Staljin je za to saiznao i rekao: »Videcemo koliko taj moze da popije«. Posle toga, jednom prililkom su ga naterali da uz ostala pica popije jos tri boce sampanjca. iPremda je RakoSi otisao uspravan, Staljin je celog narednog dana likovao govoreöi: »Jeste li videli, kako sam ga udesio?« pis"e Hruscov. Mo§a Pijade opisuje svoju posetu Staljinu u januaru 1945. Bili su prisutni i bugarski rukovodioci; Dimitrov i Staljin se u nazigoiroinu oko neceg nisu slozili i Staljin je rekao Dimitrovu: »Ti ni§ta ne razumes, a vidis onaj tamo, taj .razume«, i pokazao je na Mosu Pijade. Kolarav, koji je bio predsednik Kominterne, kasnije je na toj istoj veceri rekao da bi voleo da se s bugarskom delegacijom vrati u Sofiju, a Staljin je osorno döbacio: »Ic"i ce§ kad ti mi kazemo, izbij to iz glave«. Edvard Kardelj u secanjima opisuje dogadaj iz februara 1948. godine, kada su se Bugari u razgovorima sä Staljinoni zalagali za jugoslovensiko-bugarsku federaciju: »Grulbo, kao sto nikada ne bih oöekivao, Staljin je napao Dimitrova. Rekao je da je njegov predlog glup i da je upravo smesno da starom komunisti padne na pamet takva ideja. Osim toga, smatrao je da je predlog u nacelu nepravilan, antknarksisticlki, jer se nikakva sira federacija ne mo2e stvarati bez Sovjetskog Saveza. A zatim je dodao: ,Ako ce se ikada stvarati federacije, a moje je misljenje da ce ,se stvairaiti, onda ce ise ruska federacija ujediniti s Bogarskom i Jugoslavijoim. Ukrajina s Rumunijom i Madarskom, Belorusija sä Cehoslovackom i Poljskom ili nesto sli£no'. Onda je poöeo najneprijatniji deo razgovora. Dimitrov se — iako je inaöe u revolucionarnim bonbama bio hrabar öovek — ponasao pred Staljiinoim kao uöemik pred uclteIjem. Ni u cemu nije simeo da mu protivreci. Samökritiöki se posuo peipelom i na kraju rekao: jDruze Staljine, svi ucimo öd vas'. Staljin mu je na to grubo odgovorio: ,§ta to private, is"ta vi, star öovek, mozete jos da nauöite öd mene! Poneli ste se kao neka baba koja po pijaci trtlja

Sto god joj padne na pamet'. Dimitrov je pognuo glavu i cutao, a mene je bilo toliko stid da nisam znao kuda da gledam«. Ne zna se 'da je ikada raoiije neki ikremaljski vladar dozvolio sebi da naiziva babom vodu jedne prijateljske ili potcinjene drzave, pa cäk ni priklju£ene pokrajine. Mozda i jeste, ali nije nigde zaipisano. A mozda je zapisano, samo sto covek sve ne zna. Staljinovi planovi za buducnost istocne Evrope u slicnom smislu pominju se i u vise drugih izvora. Tröba reci — to nisu bili samo njegovi planovi. Medu komunistima Kominternine skole to je tridesetih i cetrdesetih godina bilo prilicno rasprostranjeno misljenje pa i zelja: kako pre irata taiko za vireme rata i jos ikoju godiniu posle rata. Vladimir Dedijer kaze da je Boris Kidric za vreme rata vofeo 'da peviuisii poznaüu pesmlcu o slobodnoij Sloveniji: »Slovenijo slobodna, sovjetska bices ti«. Bilo je sasvim u duhu internacionalistiökog zanosa ove generacije istoönoevropskih i srednjoevrqpskih komunista da u buducem sirednom svetu sloibodnih radmäc'küh i seljackih republika viäe nece biti granica izmedu bratskih proleterskih drzava; bice nepotrebne, suvisne kao i ostali rekviziti minulih ugnjetavaökih vremena. Dedijer püse i oivo: »Öd prvioig dana us.tianka meöu komunistima u Jugoslaviji se raspravljalo da li cemo biti deo SSSR-a, jedna öd sovjetskih republika«. I dalje: »Ova razmiiäljanja jugosilovensiküi komunista bila... izraz teoretskih pogleda i dogme o dve faze revolucije ...« Staljinovu politiku ostvarivanja ove »druge faze« revolucije precizno je analizirao Edvard Kardelj: »Staljin nije imao u vidu socijalizam — iako je u stvari iskreno stajao na pozicijama socijalizma — nego socijalisticku imperiju. Hteo je da vlada nad narodima i medunarodnim radnickim pokretom. A metodi su bili nasledeni jos iz starih vremena ovog dela sveta, bili su deo shvatanja velikog dela generaoija (koje su proitzaiäle äz pnilika tih starih vremena. — Posle drugog svetskog rata pred njim su se postavljala dva osnovna pitanja: prvo, kako ovladati novim socijalistickim zemljama i podrediti ih sopstvenoj politici, i drugo, kako uprkos tome §to vise nema Kominterene, politiku medunarodnog radndckiog pokreta ;podrediti svojoj ipolitici. Odatle iKommfonm, odatle napad na Jugoslaviju ... «

386

387

Dok je nasilnom rukom ostvario »drugu fazu« revolucije, na umu mu je bila vec i njena treca faza: »Kad se za petnaest ili dvadeset godina oporavimo, probaeemo jos jednom«. S druge straine, o tome govori i Mosa Pijade: » ... nikada nisam mogao da se oslobodim intimnog uverenja ida je Sttaljin zdleo movd nat, pa caik i sada misJkn da je mozda otisao u grob zaleci Sto mu inije bilo dato da upmavo on ükviidira svetsiki kaplitalizam«. Nema inikakve sumnje: Stäljin je odista ziveo u veri da je upoznao i shvatio vecne zalkonitosti »mehanike drustvenog razvoja« i da zbog toga ima istorijsku misiju i posebna ovlascenja u svetu.

Tesna povezanost jugoslovenskih i sovjetskih komunista pocinje samom oktobarskom revolucijom. France Klopcic o tome pise: »Sirenju uticaja oktobarske revolucije u Jugoslaviji narocito su doprinosili povratnici iz ruskog ratnog zarobljenistva, gde se zateklo öd 170 000 do 200 000 Slovenaca, Hrvata i Srba iz juznih austro-ugarskih pokrajina. Oko 30000 ovih nasih suinarodnika prislo je sovjetima, a delimicno su se Crvenoj armiji prikljucili i za vreme gradanskog rata. Oni su, mnogi öd njih veoma zasluani za uspehe <soivjeta, posle povratkia u svoju zernlju postali neobuzdani agitatori i propagatori ruskih iskustava i, istovremeno, claoovi i aktivisti Komunistiöke partije«. Medu njima je bio i Josip Broz Tito. Tito je, aprila 1915, na ruskom frontu kao austrijski vojnik teze ranjen i zarobljen. Jula 1917. je u Petrogradu ucestvovao u velikim radnickim demonstracijama protiv privremene gradanske vlade. Policija ga je zatvorila u Petropavlovsku tvrdavu a zatim proterala na Ural. Pobegao je iz w>za; kad je iizibilia oktobansika revolucija, nasao se u Omsku u Sibinu. Piilisao je meduna'rodnom odredu Crvene garde i zatrazio da bude priimljen u boljseviöku partiju. Pred belima iz cehoslovacke legije se povukao u stepu, krajem 1919. opet bio u Crvenoj gardi, 1920. godine je primljen u jugoslovenslku sekciju boljsevicke partije da bi se u oktobru 1920. vratio u Zagreib, gde je vec na

iziborima novembra 1920. godine agitovao za listu Komunisticke partije Jugoslavije. Ovaj prvi Titov borava'k u Sovjetskom Savezu vremenski se podudara sä poöecima saradnje jugoslovenskih i sovjetskih komunista, dok se jos iz godina njegovog drugog i treceg boravka u Sovjetskom Savezu 1935/36 i 1938. vuku koreni spora izmedu jugoslovenske i sovjetske Partije. fSupruga austrijskog komuniste i pisca Emsta iFisera, Rut Majenburg, u svojoj knijizi o moskovskom hotelu >xLuks«, gde su ziveli strani komunisti, ovako opisuje Tita: »Tito se, po svemu sto se zna, kretao dugim hodnicima kao neugledan imis. Nüko nije primecivao tihog, skrommog druiga koji bi jedva katfcad s nekim pragavomio rec-dve, a najceäce je sam hodao svojim putevima. Secajiucli se hotela »Luks« i pomiinjiuci mosifcovsfca viremena, kasnije prvi öovek Jugoslavije mozda bi prvo pomislio na svoju mälu sobu na petom spratu, okrenutu prema isporednoj uiliioi. Ako ibi mu saa pisacem >stx>lu ziazvionio telefon, mogao je dia ©a dohvati sä kauöa. Za drugi fcauc gotovo i nije bilo mesta. A nije mu bio ni potreban. Njegovia zena, Ruiskinja Polka, kojom se bio iQzenio za vreme irewoluioije — na povratku iz sibirskog ratnog zarobljeniistvia — i sä kojom je imao sina, u Jugoslaviji je, doduse, delila s njim nekoliifco godina skromnog ponadicnqg zivota, alii se pred rasitaoim policijsfcim teroram 1929. godine vratdla u MaSikvu. Tamo je u meduvremeinu nasla drugag muza, pa je öak i sinia 2>artka poverila nefcqj drugoj zeni. Tdito je, daikle, u »Luksu« ziveo kao samac, isam se sterao o sebi i u zajednickoj kuhinji sam sebi kuvao caj. Ali iimao je privilegiju da povremeno sä svoj;iocn siinom bude pazvan u Kuncevo. Mnogi njegovi zemljaci i partijski drugovi iselili su se iz »Luiksa« d negde drogde u Moskvii potiraäild krov nad glavom. Zajedno sä jos ndkima, iz progonstva su se vratila braca Vujovic. Rade i Voja, koji su, prvi kao zinovjevac a drugi kao trockist, okajali — bar za nöko vreme — svoje politiöke grehe. Ne nioze se, na zalost, dokazati da se Tito sreo s njima. Ako se sreo, onda je ve<5 tada mnogo stosta morao da sazna o Staljinovim metodima«. Bdvard Kardelj, koji je tih godina takode bio u Moskvi, reikao je da se tamo osedao kao u pustinji. U strahu

388

389

öd NIRVD-a on je tako reci sve vreme provodio u citanju. Tito je bio jedini covek kome je odlazio da se pozali. Bilo inu je jasno da Tito misli isto sto i on. Tito je o tome rekao: »Situaeija u Moskvi je u to vreme bila veoma teska. Cistlke su visile u vazduhu. Nisam bio siguran da jednog lepog dana nece scepati i mene«. I dalje: »Januar 1938. bio je najtezi trenutak u mom zivotu. Uhapsili su sve osim mene«. Tito je u Moskvi imao priliku ne samo da upozna najsurovija staljinisticka vremena, vec i delovanje Kominterne i evirapskifa 'komuniistiiokih partija ikoje su tada bile potpunopod sovjetskiim uticajem. To sto je video, miije imu se sividalo d lodiluoio je da jugaslovensika Partija bude drukcija. Posle povratka u domovinu poceo je jugoslovensku Partiju da postavlja na sopstvene noge. Jedan öd znacajnih koraka u tom pravcu bilo je vracanje rukovodstva u domovinu, sto je do detalja dobro poznato; drugi je bilo öbezbedivanje njene finansijske nezavisnosti öd Moskve, isto V. Dedijer opisuje u trecoj knjizi svojih Novih priloga za biografiju J. B. Tita. Napetost izmedu Staljina i ruikovodstva SSSR-a, s jedne strane, i roikovodstvia jiigoslovenskog osJbbodilackog poifcreta i revokicije, s druge strane, pocela se ispoljavati vec tokom drugog svetskog rata. Staljin je bio ljut na zakljuicke AYiNOJ-a; u njegovirn slozenim odniasima sä zapadniim savezndoitma nije mu odgovaiiialo sto jugosilovenski komunisti s oslobodila£kom borboni povezuju i revoluciju i obrazovanje nove vlasti. Naljutio se zbog crvene zvezde na kapama jugoslovenskih partizana; smatrao je to nepotrebnim provociranjem Britanaca i Amerikanaca kpji su, inaravno, hteli da se u Jogoslaviji obnovi kraljevina. To je islo dotle da je Tito preko radija porucio Mosikvi: »Ako vec ne mozete da iiam pomognete, bar nemojte da nam odmafete«. Ova tnapetost se jos vise povecala posle ulaska Crvene armije u severne delove Jugoslavije. O tome se dosta govori u memoarima nasih drzavnih i vojriih mkovodilaca tog vremena. Na primer, Svetozar Vukmanovic-Tempo, koji je 1945. bio naöelnik Politiöke uprave Juigoslovenske ailmije, pise sta mu je sovjetski marsal Tolbuhin odgovorio na njegov zahtev da bugarske trupe, ikoje su zajedno sä sovjetskom vojskom stigle u Medumurje, napuste nasu

tefitoriju: »Vase bedastoce neou da saopstavam svojoj vladi«. Takvih svedocenja, kao isto rekoh, ima mnogo. A mnoga govore i o pljackama i silovanjima, koja su u Jugoslaviji pocinili vojnici Crvene armije, protiv fiega je jugoslovenslko rukovodstvo ulozilo protest; o tome vile govoii Miilovan Bilas, kqga je zibog tog protesta Staljin licno lizjgndio. Posöban oblik su jugoslovensko-sovjetski nesporazumi dobili u privrednoj i vojnoj oblasti. Sovjetska vlada je i u Juigoslaviiji htela da osnuje 'mesovita drustva koja siu u sustini znaöila privredno isJkoriscavanje nekadasnjih Hitlerovih isavezndka, Riuimuinije, Madanske, Boigarsike, all i Austrije, Cehoslovacke i Poljslke. Razumljivo, jugoslovensko rukovodstvo se tome suprotstavilo. U vojnoj oblasti, sovjetsfca obavestajna sluzba je visoke jugoslovenske oficire, fcojii su se skolovali u Sovjetslk'om Savezu üd u Juigoslavdji saradiivali sä sovjetskim vojnim predstavniiciima, neumorno vrbovala za svoje obavestäjce. To je dobilo razmere koji se vise nisu mogli tnpeti. Nadmenost i despotizam sovjetsikih predstavnilka u Jugoslaviji kao i privrednih i vojnih strucnjäka koji su ovde (bili prve tri godine posle rata, sä svoje strane su doprinosili sve vecoj napetosti. Moskva nije moigla da shvati da jugoslovensko suprotstavljanje svemu tome 'moze da bude nesto vise öd trenutnog kaprica pojedinaca, sto ce prestati cim jugoslovensko rukovodstvo bude dovoljno ostro upozoreno i ukoreno. Tamo se nije moglo zamisliti da Jugoslavija pod komunistifikim rufcovodstvom u bilo cemu moze da bude drokcija öd toga §to propisuje rukovodstvo svetskog komunistickog pokreta u Moskvi. Ali jugosloveinska »svojeglavost« nije se ispoljavala samo u medusobinim odnos,ima, vec i na medunarodnoj sceni. O tome Ale§ Bebler u svojim secanjima piäe: »Do prvog ozbiljnijeg spora izmedu nas i njih döslo je u jiesen 1947. godine u veai s osiniivtanjem drzave Izrael. Jugoslavija je, naime, uz Indiju i Iran, bila u komisiji Ujedinjenih Nacija koja je proucavala ovo pitanje. Nasa dva delegata u toj komisiji, Vladimir Simic i Joze Brilej, zajedno s predstavnickna Indije i Irana izradili su predlog o stvaranju izraelsko-arapsfce federacije, koju je trebalo da cini nekoliko izraelskili i nekoliko arapskih kantona, nesto slicno svajcarslkom sistemu konfederacije.

390

391

Sovjeti su se, medutim, sä SAD dogovorili da se stvori Izrael kao cisto jevrejslka drzava, bez posebnih prava za arapsko stanovnistvo. Pitanje je döslo pred Generalmu skupsrinu UN. Po obicaju, pre zasedanja imali smo poverljiv sastanak sä svim istocnoevropskiim delegatima. Visinski je objasmio svoj predlog. Svi su se slagäli, osim mene. Ja sam branio nas, to jest indijsko-iransko-jugoslovenski predlog. Moje reci su izazvale nevideno zaprepascenje. Diskusije uopste nije bilo. Samo mi je ndki savetnik, koji je stajao iza Visinskog, davao cudne znäkove izrazom lica i rukama. Kad^je razgovor zavrsen, pitao sam ga sta je hteo da mi 'kaze. Kratko i os"tro me je upozorio da to sto govori Visinski nije njegov predlog, nego direiktiva sovjetske vlade. Tome se, zaboga, ne moze suprotstavljati! Nisam se upustao u raspravu s njim, a sä Visinskim sam se hladno oprostio. Nekoli'ko dana /kasnije o tom pitanju se glasalo u Generalnoj skupgtini. Sve delegacije osim delegacije Indije, Irana i Jugoslavije, glasale su za zajednicki americko-sovjetski predlog. Mislim da smo tada prvi put glasali drukcije nego sovjetska delegacija«. Bebler pise i o tome kako je ukrajinslki ministar spoljnih poslova Manuils'ki, stari boljsevik, zeleo da vidi Jugoslaviju. Bebler mu je predlozio da na povratku iz Njujorka u Mosikvu svrati u Beograd i ostane neko vreme u Jugoslaviji: »Odmah sam sastavio telegram i poslao ga u Beograd i vec nekoliko dana Ikasinije dobio odgovor da se predlog sä velikim zadovoljstvom prihvata. Manuilski mi je rekao da sacekam s odgovorom jer mora prvo ,starika' da pita za dozvolu. Posle priblizno nedelju dana, Manuilski me sreo na hodniku u Ujedinjenkn nacijama. Povukao me na stranu i reikao mi da mu je veoma zao, ali da je öd Staljina dobio odgovor da ne treba da ide u Beograd. — Posle povratka u Beograd, decembra 1947. godine, o tome sam pricao na§ima. Shvatili su Staljinovu reakciju ikao znak njegovog novog raspolozenja prema Jiugoslavijii. Doigadajii narednäh rneseoi, pocetkom 1948. godine, tu su promenu potvrdivali«. Promena se pocela primecivati sredinom 1947. Dedijer pi§e da je Stäljin tada, ßalk nekom Amerikancu, rekao o Titu: »Ne svida mi se to njegovo svojeglavo drzanje«.

Zanimljivo je sta o tome kaze Hruscov. Staliin mu je telefonom naredio da prilikom odlaska iz Moskve 1946. veoma srdacno primi Tita i jugoslovensku delegaciju: »U to vreme Staljinu je bilo stalo da s Jugoslavijom odrzavamo iruizetno dobre bratske odnose, i nije nimalo sumnjao da bi öäko toga moglo da bude nekih problema. Ubrzo posle toga je Judin, nas ambasador u Beogradu, IMoizof i clan Akademije, javio da su Jugosloveni na nekom partijskom skupu ironicno, s nipodastavanjem, öaik uvredljivo govorili o Sovjetskom Savezu, a narocito 0 nasim vojnim i tehnicikim savetnicima koji su tamo upuceni da pomognu u izgradnji zemlje. Judin je javio detalje o tom savetovanju, a Stäljin je kopije njegovog izvestaja podelio clanovima Politlbiroa. Meni je kopija dostavljena u Kijev. iQnda je i jugoslovensko ru'kovodstvo pocelo da se zali na nas i da trazi svadu. Mnogi Jugosloveni koji su bili nasi prijatelji i koji se nisu slagali s ovom novom antisovjetskom linijom njihove vlade, uhapseni su. Neki su cak izgulbili zivot. Nisu bili Ikaznjeni zato sto su bili nasi prijatelji, vec zato sto su bili protiv rukovodstva KPJ i jugoslovenske vlade. Sipor je dostigao vrhunac kada je Sovjetski Savez opozvao sve svoje savetnike koji su Jugoslaviji pruzali pomoc u reorganizaciji industrije, u oblasti nauke, u privredi i reorganizaciji armije«. Odmah posle toga Hruscov !kaze da su optuzbe protiv Jugoslavije da je, toboze, postala kapitalisticka zemlja, agentura imperijalizma i talko dalje, bile »smesne tvrdnje«. Jugoslovenske zalbe na samovölju sovjetskih predstavnika, medutim, smatra samo igundanjem i izazivanjem svade. U sustini, Jugoslavija je tada sebe smatrala nezavisnom 1 samostalnom drzavom, sto drugim zemljama evropskog istoka nije padalo na pamet, pa se täko i ponasala, kako u svojoj zemlji ta/ko i u medunarodnim odnosima. Istovremeno je, upravo u to vreme, u drugoj polovini 1947. i tokom 1948. godine, cak posle spora koji je otvoreno izbio pismom CK V!KP(b) 27. marta 1948. godine, ocigledno i uporno nastojala da do'kaze svoje prijateljstvo sä Sovjetskim Savezom i, na neki nacin, svoju komunisticku pravovamost. Saono jedan ilustrativatn podatak: dve za omo vreme neprezentativino opremljene iknjige, kioje sam ov<de ndkolifco puta citirao, izasle su upravo tih meseci; bile

392

393

su prevedene i pripremljene za stampu u drugoj polovini 1947: Staljinova biografija je u »Ljubljanskoj tiskarni« objavljena februara 1948, a Staljinova Pitanja lenjinizma u luksuzmom povezu öd koze i platoa, »Triglavska tiskarna« je izdala maja 1948. godine. Zbrajajuci visejmamje tokom eele 1947. godine jugoslovenske grehove, zaprepasceni nad nezavisnim nastupom Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama i besni zbog svih ostalih izraza jugoslovenske »svojeglavosti« i »nediseipline«, u Kremlju su imali sta da stave na taj spisak: niz sporova zbog ponasanja sovjetske armije (kod nas u poslednjoj godini rata; jugoslovensiko protivljenje privrednom iskoriscavanju; jugoslovensku orijentaciju na zadruge, umesto —kao sto su pridikovali sovjetski savetnici — na kolhoze; jugoslovensko ubedenje da o sudbini Jugoslavije treba da se odlucuje u Beogradu, a ne u Moskvi; cinjenicu da se Tito »jos öd 1941. protivio odredenim Staljimovim potezima noseci sve träume staljinske politike jos öd 1938« kako kaze Dedijer; cinjenicu da su »Tita neki njegovi prijatelji vec 1947. godine upozoravali da se sprema opsti Staljinov napad na Jugoslaviju i na njega licno«, dodaje isti autor; cinjenicu da su Jugosloveni protiv StaIjiiniove volje podrzali gricke poirtizane u gradianskom tratu, u sta se, pretma iStaljinovom shvatanju, istocnoevropske zemlje ne bi smele uplitati zfoog onog cuvenog papirica, kojim su on i Cercil podelili svoje sfere uticaja, jer je Grcka pripala Britancima; cinjenicu da Tito nije prihvatio staljinski nacin vodenja Partije i drzave, koji dobro ilustruje Berijin savet iz 1944. godine, o cemu Tito kaae: >^Bili smo fcod Staljina sve do zore, a Berija me je ispraüiio do automobila, govoreci: .Osnovno je da inikom ne treba verovati, druze Valtere. Ne verujte nikom oko sebe, ni Rankovicu, ni Kardelju, ni Dilasu. Pazite na njiih'«. Tito zbog »staljinsike träume« nikada nije zaboravio na moskovska iskustva iz godina 1936—1938, pa je, poucen tim iskustviona, odlucio da socijalizam u Jugoslaviji mora da bude drukciji nego u SSSR-u. Javno je o tome govorio tek u Kuirnrovcu 1977. goidioe: »Hteo bih /da kiazem nekoliko rijeci o tim staljinskim cistkama. Rekao sam vec da je tamo bio uhapsen iniz rukovodecih Ijudi Komunistiicke partije Jugoslavije pod optuzbom da su imperijalisticjki spijuni i izdajnici. Toikom cistki uhapseni su, sudeni i li!k-

vidirasni, ili im se u zatvoru izigubo svak trag — Filip Filipovic, Kamilo Horvatin, Kosta Novakovic, Duka i Stjepan Cvijic, Rade i Grgur Vujovic, Mladem Conic, Anton Mavrak i drugi. Njihova je tragedija bila utoliko veca sto su otjerani u smrt pod monstruozniim optuzbama za nedjela koja nikad nisu pocinili«. Prave uzroke Staljinovog posleratnog pritiska na Jugoslaviju opisuje Veljko Micunovic, jugoslovenski ambasador u Moslkvi, koji u svojoj knjizi Moskovske godine kaze: »Zavodenje potpune sovjetske kontrole nad zemljama ,narodne demoikratije' u istoönoj Evrapi je bila jedna öd glavnih tekovina pobjede Sovjetskog Saveza u drugom svjetskom ratu. Ovaj program svojevrsne sovjetske ekspanzije ne samo sto nije potpuno ,zaokruigljen' nego je i njegovo konsolidovanje bilo ugrozeno ostavljanjem nezavisine Juigoslavije izvan sovjetske diotmlsnacije«. A Tito je 1951. godine o uzrocima spora sä Stäljinom rekao: »Uzrolk spora je jednostavan. Uzrok su agresivne teznje SSSR-a protiv Jugoslavije«. iZätim je naveo razloge tih teznji: prvo, u SSSR-u je doslo do stagnacije drustvenog razvoja, preovladale su drzavno-kapitalisticke tendencije, knutra je doslo do obespravljivanja radnika i ugnjetavanja neruskih naroda, spolja do eksploatacije i podele sveta na interesne sfere — a sve to je bila posledica politüke koju je tridesetih godina afirmisao Stäljin, koji se, umesto na radniöku klasu, oslonio na drzavni aparat; drugo, ogromnu ulogu je u drzavi dobila obavestajna sluizba, iNKVID, koja je postala sinaga iziiad drustva, taiko da omia zaipravo vladia u drzavd1, pa je fcak sam iStalljiin, kao njen dabrovoljmi isiuzanj, zemljiu pretvorio u ogromnu drzavu straha; trece, nema socijalizma bez slobode liönosti, ta dva pojma su istovetna, a razvoj je u SSSR-u u Staljinovo vreme krenuo putem gusenja licne slobode. Nikada pre u XX veku pojedinac inije bio toliko podreden drzavnom aparatu i oibavestajnoj sliuzbi kao u SSSR-u, osim u fasistic'kim i militaristiekim rezimima, i nigde se nije toliko nehumano postupalo s ljudima kao u SSSR-u; zato je Sovjetski Savez prestao da bude uzor, izmeverio je nade koje su se u njega polagale, a proces saznavanja bio je za nas dug i mucan jer zbog dogmatskog ucenja i vaspitanja o Sovjetsikom Savezu nismo videli uzroke negativnih .pojava u toj zemlji. Tako kaze Tito.

394
4

395

Tok spora izmedu SSSR-a i Jugoslavije je poznat, iako jols oisu otvorenli «vti airhivi, a uiloge i staivovi pojedinih vodecilh liönosti sä olbe strane jos nisu definitivno opisani. 1. marta 1948. OK KPJ je na sednici konstatovao da postoje izvesne razlike u igledamjima i »razmimoilazenja« u odnosima izmedu SSSR i Jugoslavije. Moskva je, naravno, saznala za to. Odgovor je poslao ministar odbrane Bulganjin, koji je 18. marta 1948. iz Jugoslavije telegramom opozvao sovjetske vojne savetaike jer su, toboze, »dkruzeni neljubaznoscu«. Dva dana kasnije opozvani su i svi civikii savetnici i strucnjaci. 27. marta su Staijiin i Mokrtov »drugu Titu i ostaliim clanovima OK KPJ« uputili pismo s nizom optuzibi: da rulkovodstvo KPJ ne sprecava pokusaje diskreditovanja sovjetske armije, da njegovi clanovi isire antisovjetsku atmosferu, da optuzuju SSSR za velikodrzavni sovinizam, da je £lanstvo KPJ pod 'kontrolom drzavne bezbednosti, a njena teorija oportunisticki pod uticajem revizionista, da se Partija razvodnjava u narodnom frontu i masoviiosti, da u jugosllovenskom mdnistairstvu za spoljne poslove rade britanski spijuni. Na sednici 12. i 13. aprila OK KPJ je formulisao odgovor na ovo pismo. Odbio je optuzbe i predlozio da se »nesporazum« okon£a razgovorom predstavnika oba centralna (komiteta. 4. maja je iz Mostkve stigao odgovor, opet sä potpisom Staljina i Molotova: odgovor OK KPJ predstavlja »zao§travanje konfliikta«, Tito stoji »ma anitisiovjetskoj poziciji«; ukoliko OK KPJ ne izmeni svoj stav, doci ce do zaoistravainja niedudrzavnih odinosa. Staljin i Molotov su predlozili da se o sporu raspravlja na sastan'ku Informbiroa, nekakvag informacionoTpropagandnog inaslednika Kominterne, osnovanog u jesen 1947. godime. Staljin se, Baimie, draaio svog sporatsuma sä zapadaiiini isilama, ostao je pri jraspus'tarijfu Kominterne, aii, naravno, nije dozvoilio da mu se oduame otnogucnost da se osnuje »cniala Koiminterna«, Kominformibiro, u kome su bille iistdonioeviro|pske pairtije, francuisika i itolijamska partija. A ova iargainizadija, koja je, kao rariije Komiinterna, bila u potpunostli u sovjetsifcim inuikama, sada je trelbalo da pnosiudi u spoiru izmedu Moskve d Beograda.

OK KPJ je na sastanku 9. maja odbio nadleznost Informbiroa za ovo pitanje, »jer osecamo da bismo bili nieravnopravni pa zato nie mozemo da se slozimo da se 0 toj stvari razresava pred Kominformbiroom«. Kominformbiro je zatim i2imedu 20. i 22. juna zasedao u BukureStu. Doneo je Rezoluciju 'kojom je »raskrinkana nepravilna politika KPJ, a pre svega drugova Tita, Kardelja, Dilasa i Ranikovica«. Rukovodstvo KPJ je u Rezoluciji optuzeno za neprijateljsku politiku prema Sovjetskom Savezu i VPK(b), diskreditovanja sovjetske armije, icsjednacavanje spoljme ipoli'tlike iSSSRna s politifcom imperijalistickih sila, za propagandu o izrodavanju SSSR-a i VKP(ib). To jos mije bilo sve: KPJ zanemaruje klasou borbu, narocito na selu gde jacaju kulaöki elementi, »razvodnjava Partiju u nepartijnom Narodnom frontu«, gusi unutraiänju demokratiju, njeno vojno ruikovodstvo je »tursko-teroristicki rezim«, putem nacionalizacije male trgovine i malle privirede oikreöu ise leviicarenju i avantutnizimiu. Time je »OK KPJ sebe i KPJ iskljucio iz porodice bratskih partija jedinstvenog komunistickog fronta«. OK KPJ je ovu rezoluciju, 29. juna, objavio u jugoslovenskim novinama, zajedno sä odgovorom u kome su sve ove optuäbe argumentovano odbacene kao neosnova,ne. A za 21. jul je OK KPJ sazvao V kongres IKornuiriistäcike partije Jugoslavije — kako bi se u toku priprema za Kongres i na samom Kongresu, o tom sporu cuo i glas Partije. Na sedmodnevnom kongresu, koji je sve vreme prenosio radio i o kome je qpsirno izvestavala stampa, odbaöene su sve optuzbe iz Moskve 'kao »netacne, nepravilne 1 nepravedne« i u celini je podrzan stav rükovodstva Partije. Kolebljivce su ubedili Tito i neiki drugi ruikovodioci — a oni koji su odliucno stali na Staljinovu stranu, pobegli su iz zemlje ili su se nasli u zatvoru i surovom koncentracionom logoru na Golom otoku, osnovanom zato »da se cela Jugoslavija ne pretvori u uzasan koncentracioni logor« kako kaze krilatica koja se pripisuje Kardelju, izrecena, navodno, tada, a objavljena mnogo kasoije. Posle saveznog odrzani su republiSki partijski ikon,gresi, a na kraju jos i Kongres SKOJ-a, Saveza komunisticke omladine Jugoslavije, koji se jos iste godine spojio s Narodnom omladinom Jugoslavije u jedinstvenu organi-

396

397

zaciju — sto je bio i jedinstven narodno-froiitovs'ki odgovor na sovjetske optuzbe. Moskva je reagovala ekonomskom blokadom Jugoslavije i koncentrisanjem vojsike na nasini granicama. Doslo je bezmalo do ratnag stanja, na granicama je bilo gotovo svakodnevnog puskaranja, mrtvih i ranjenih. Öd 1948. do 1953. godine na juigoslovenskim granicama se desilo 7 877 incidenata. Iz SSR-a i ostalih istoenih zemalja proterano je 145 jugoslovenskih diplomata, a da i ne govorimo o ekonomskim posledicama tog pritiska, koje <su za Jugoslaviju bile najteze i najbolnije: kako je Jugoslavija vise öd polovine svoje spoljno-trgovinske razmene u to vreme obavljala sä SSSRom, preko noci je ostala bez särovlirua, masina, opreme — nasla se u teäkim privrednim uslovima kada se uistinu postavljalo pitanje biti ili ne biti. Italijanski fcomumistieki Senator Vidali, ranije dugogodisnji sovjetski obavestajac u raznim delovima sveta, cak u Meksiku i juänioj Ameriei, pokuisao je da u jugos^lovenskoj ratnoj 'mornarici organizuje prevrat: trebalo je da pucisti zauzmu Split i pozovu u pomoc Sovjetski Savez, pise iDedijer. I Titov licni pratilac öd 1942. uvucen je u sovjetslku obavestanju sluzbu, i do svog marsala je kroz zid sproveo prislußkivac, takode pise Dedijer. Sergej Nikoforovic Knuglov, kasnije sovjetski ministar unutrasnjih poslova, 1957. godine je ispricao da je 1948. u StaljliMovom predisoblju sreo Beriju, .fcoji je upraivo izasao iz kancelarije gospodara Kremlja. >^Hazjajin zahteva da se sto pre obracunamo s Titom«, rekao je Bexija Krogloviu. Ovo navodi Antoniov-Ovsejen-ko ifcoijd u vezi s tim pise dalje da je posle Staljinove smrti u staniü generalnog sdkretara nadeno Titovo pismo koje je glasilo pribMno ovako: »Staljine, poslali ste na mene sedmoricu njih — sä revolverima, bombama i otrovom. Ako ja posaljem jednog, drugi iiece biti potreban. Josip Broz Tito«. AntonovOvsejenko kaze da je pismo citirano po secanju, i da ga je video funkcioner V ... v, cije puno ime ne navodi. A Hruscov je u svom tajnom referatu na XX kongresu KP Sovjetskog Saveza 25. februara 1956. o sporu izmedlu iSSSR-a i Jugoslavije rekao: »Staljin je u tome igrao sramotnu ulogu. U Jugoslovenskoj aferi' nije bilo niceg sto se nije moglo srediti

drugarskom partijskom raspravom. Nije bilo nikaJkvog ozbiljnog razloga da se öd toga napravi ,a£era'; bilo je, bez daljnjeg, moguce spreciti prekidanje odnosa s tom zeml jom«. Naravno, Hruscov je, posebno u trenutku dok je to govorio, imao dobre razlage da krupna razmimoilazenja izmediu Sovjetskog Saveza i Jugoslavije svede na beznacajnu ,aferu' (pod navodnicima), i da u tome istakne Staljinovu »sramotnu ulogu«. Hruscov je nastavio: »Secam se prvih dana konflikata ... Dosao sam iz Kijeva u Moskvu. Staljin nie pozvao i pofkazao mi kopiju pisma koje je upravo bio poslao Titu, i pitao me: Jeste li to procitali?' iNe cekajuci odgovor nastavio je: ,Tröba samo da mrdnem mälim prstom — i Tita vise nece biti. Bice svrgnut'. Platili smo visoku cenu za Staljinovo ,mrdanje nialim prstom', izreku toliko karakteristicnu za njegovu uobrazenost... Ali Tito je ostao; ma koliko da je Staljin mrdao malim prstom — Tita nije srusio. Zasto? Zato sto je u ovom sporu s jugoslovenskim drugovima, Tito iza sebe imao drzavu i narod ikoji je prosao kroz tesiku skolu bonbe za slobodu i nezavisnost, narod koji je podrzavao svoje rukovodstvo. Vidite, dokle je Staljina dovela njegova uobrazenost. Potpuno je bio izgubio smisao za realnost; bio je krajnje neipoverljiv i ahoi ne samo prema pojedinim ljudima ovde, u Sovjetskom Savezu, vec i prema drugim partijama i drzavama«. »Visoku cenu« kojom je placena Staljinova »sramotna uloga« Veljko Micunovic obja§njava na sledeci nacin: konsolidacija sovjets'ke ekspanzije ugrozena je onog trenutka kad je Jugoslavija ostala izvan sovjetske dominacije.

Jugoslavija nije bila prvi slucaj da Sovjetski Savez i svetsfci fcomunistiöki pokret pretrpe nepopravlijvu äteüu zlbog Staljinove »nepoverljivosti i oholosti prema drugim partijama i dreavama«. Dosad, bar koliko je autoru ove (knjige poznato, jos nije napravljena syeobuhvatna analiza gresaka sovjetske s.polj-

398

399

ne politike u staljinskom razdoblju. One su poznate i delimicno opisane, all zasenjuju in Staljinovi veliki spoljnoppliiticki uspesii koji se, pre svega izrazavaju u velikom prosirenju imoskovske ämperije posile dnugog isvetsikog rata — ufcolfluko, na knaju krajeva, i ovo imperijalno Islirenje oiije bilo na iststiu. daljeg unutrasnijeg razvoja i &pöljnog siiirenja iprave humamistißke iMarksove tmlisM. To je vec sasvim drugo pitanje. Naime, nije li upravo staljinska imperijaloa ekspanzija zapadrui svet za <diugoi odvratila öd stvanalacke marksistiöke misli i radniekog pokreta na marksistickim osnovama, i izazvala, dakle, upravo suprotne efekte öd onih koje je zeleo Staljin. Ovo pitanje ne spada u ovu knjigu. Ali tu spada kratak opis bar dva velika neuspeha koja je svojom »nepoverljivo/sou i nadmenoscu« prouzrokovao Staljin u samozvanoj ulozi oca radnog naroda celoga sveta: prvi u Nemackoj uoci Hitlerovog dolaska na vlast, drugi u Kim izmedu 1925. i 1927. godine. O prvoj stvari najbolje je dati rec Aleäu Bebleru, koji je upravo tada, krajem 1932. godine, bio u Berlinu. Opisuje glad, nezaposlenost i ocaj radnika, rasulo i nemoc vlasti, a zatim postupke nemaökih komunista, koji su bili pod direktnim sovjetskim uticajem i rukovodstvom: »Tih dana najavljena je komunisticka manifestacija. Otisao sam da posmatram. iKomunisti su isli u koloni, sest do osam u redu, bez uzvikivanja parola, bez pesme. Sve to je bilo zabranjeno. Slika i prilika necije sahrane.

A Komunisticka partija Nemacke? Do izvesne mere je piisla hitlerizmu. Odobrila je ,crveni plöbiscit', koji su predlozili hitlerovci u Pruskoj, i ucestvovala u njemu. Plebiscit je bio uperen protiv vlade, na cijem je celu bio socijaldemakrat Severing. Hitler je dobio plebiscit. Severingova vlada je pala. Predsednik nove vlade postao je Herman Gering. Tako je Pruska uz komunisticku pomoc dobila hitlerovsku vladu«. U to vreme Staljin je u Kominterni vodio politiku koju je bio formulisao tri godine ranije u sukobu s Buharinom. Prema Staljinu, »borba protiv socijaldemokratije je jedan öd osnovnih zadataka Koniinterne«. Ali to nije

dovoljno: »Da bi boriba protiv socijaldemokratije bila uspesna, muzno treba zaostriti i pitanje borbe protiv takozvanog levog krila socijaldemokratije, koje je glavna prepreka da radnici napuste socijaldemokratski pokret, 7.ato sto se igra levim frazama i time velsto obmanjuje radnlke«. Dalje, u sekcijama Kominterne »nuzno se treba boriti protiv desne devijacije«, mada ni to nije dovoljno, treba se boiiti i »protiv oportunizma u todnosu na detsnu devijaciju« u komunistickim partijama. A na kraju, »u 'komunistickim partijama je neophodno potrebno saöuvati 'gvozdenu disciplinu. Bez toga nema ozbiljne borbe protiv desne devijacije«. Tako je zbog svog sulkoba s Buharinom i njegovima, koje je optuzio za »desnu devijaciju«, Staljin upravo ovu devijaciju proglasio za najvecu opasnost svih partija sveta. Svoje unutra'snje sovjetske probleme je preneo na evropske partije i u njima izazvao pometnju, sporove, smenjivanja i iskljucivanja vodecih ikomunista. - Komintenna je u to vreme svim partijama, nemackoj takode, naredila da se po svaku cene bore protiv socijaldemokratije, cak po cenu saradnje s nacistima protiv socijaldemokrata. Talko je u Kominterni Hitler neocekivano dobio potajnu podrsku. Moskva je, ostrim disciplinskim merama, nemaöke komuniste direktno naterala da se bore protiv socijaldemokrata. Kominterna je svojdm naredenjima naimerno unela rascep u nemacku levicu, inace slabiju öd Hitlera, koji se bio povezao sä krupnim kapitalom — i tako, po Staljinovom receptu, pomogla Hitleru da dode na vlast. A on je, kao prvo, naravno pobio sve komuniste koji su pali u ruke njegove tajne policije (Gestapo). Na drugom kraju sveta, u Kini, sovjetska politika je vec 1927. godine prouzrokovala isti takav pokolj komunista. Staljin je isnicvao Mao Cödiungovu politiku osliainijanja na seljacke mase, koju je smatrao delimicno »zastrasujuce pogresnom«, delimicno »smesno glupom«. Kako seljaci, protiv kojih je u ßovjetskom Savezu Staljin upravo tad krenuo u svoj veliiki obracun, mogu, negde drugde, da buidu oslonac i kicmeni stub 'komunisticke partije: Staljin je, opet prema svoj im domacim merilima, krojio politiku svih komunista sveta.

400

401

30. novemibra 1926. Staljin je »o perspettivama revoiucije u Kim« rekao: »Neki kazu da bi kineski komunisti morali da izactu iz Kuomintanga. To bi ibilo pogresno, drugovi. Iizlazak kineskih kamunista iz Kuomintanga bio bi trenutno najveca gresJka«. Cetiri meseca kasnije voda Kuomintanga Cankajsek je, uz pornoc sovjetskög oruzja d sovjetskdh savetmika, iznenada raskinuo savez sä komunistima i dao da se hiljade, neki pominju desetine hiljada, njih poulbija: u Sangaju su ikoimiumiste bacali u kotlove parndh lofcomotiva. A jos pola godine pre Ikonacne pobede komunista u Kini, 1949. godine, Staljin je hitnim telegramom savetovao Mao Cedungu da ne ide s gnadanskdmi natom dp kraja: »Prepustite juznu Kinu Cangu«. Mao je u Cengtuju 1958. opravdano rekao: »Kineska revolucija je pobedila zahvaIjujuci tome ... §to smo radili suprotno iStaljinovim uputstvima«. Da li je matori lisac u Kremlju vec 1949. slutio da ce jedinstvena Kina kad-tad postati mocna, samosvojna zemlja, a naposletku mozda i qpasan protivnik iza leda Evropi okrenutog sovjetskög carstva? Ukratko, Staljin je sve komunisticlke partije sveta koristio za ciljeve svoje unutrasnje i spoljne politike. Bez dbzira na to sta bi bilo korisno za njihovu politiku ili njihovu zemlju, ikomunisti u drugim zemljama morali su se podredivati interesima Sovjetskög Saveza, kako je tumacio on.

Godina 1948. nije bi'la prelomna samo za Jugoslaviju i njenu dalju sudbinu, vec i za svetski komunisticlki pokret. A to je bilo öd odMujiJceg znaöaja za dalljd politioki nazvoj sveta. Medutim, i za Staljina licno, za predstavu o onjemu u sves;td veüikog dela öovecanstva, cetrdeset i osma je bila odlucujuca prekretnica. Na faraonskoj ikruni nepogresivosti i svemocnosti zivog boga u Kremlju izneoaida se ipojavila velika, vidljiva pukotina. Kruna je pocela da puca, s nje su svakog dana otpadale sve veöe krhotine. To sto je na kraju (posle njega) ostalo öd njega za domacu upotrebu u zemlji u kojoj je toliko dugo vladao, i izvan zemIje (gde su se zadrzale usamljene sekte koje su ga i dalje

slavile) bilo je tek bleda senka raekadasnjeg sjaja, ni po cemu vise nalik na »oca naroda« i »ucitelja svemira«. Naravno, to nije islo brzo i lako. Ni spolja, u po'litici, ni iznutra, u ljudima, kojima je Staljin bio manje covek, a vise sdmbol, ikona d idol. A kada se rusi tako veliki idol, trese se zemlja i trepere srca. Primer za to ponovo mozemo da nademo kod Milovana Dilasa, posle 1948. jednog öd najostrijih protivnika Staljina i staljinizma. Prica se da su mu se u prolece 1948. na sednici Politbiroa KPJ oci orosile suzama, toliko ga je pogodila StaIjinova optuziba da je trodkist. Tri i po godine ranije u beogradskom listu »Borba« pisao je: »Izlazeci öd Staljina, u vedro proljetno vece, nijesmo ni primjetili da je razgovor trajao cas i po. Cinilo nam se da je sve to trajalo svega trenutak, pa ipäk je bilo tako puno, po sadrzini tako duboko, jednom u zivotu za cio zivot — kao sto se covjek samo jednom rodi. Cinilo nam se da ne idemo odredenim ulicama, po Crvenom trgu, nego da se Ikupamo u suncu, na nedoglednim visinama, ali koje nijesu san i rnasta, nego tvrdi, granitni vrhovi bez provalija i neravnina. Cioilo nam se da se krecemo kroz istoriju, njenu sustinu i njen smisao. Kretali smo se i zivjeli, u stvari, Staljinovini rijecima, njegovim mislima . .. Odlazeci öd Staljina, zivog, obicnog, besmrtnog, genijalnog covjdka, osjecali smo da ce jednom proci ovo tes'ko doba, da ce on uciniti da prode. Ptice ce poceti svim ljudima da pjevaju, sunce ce toplije da ih grije, cvijece da im mirise, djeca da se bezbrizno igraju, naucnici da tonu u tihu, neizrecivu Ijepotu biblioteka i instituta, pisci da sagorjevaju ognjem stvaralastva. I u svemu tome, u sreci naroda, u njihovoj ljubavi medu sobom bice Staljin, svi ce pjevati o njemu i radujuci se zivotu i bezgranicnoj Ijudskoj sreci medu ljudima i u prirodi, ljudi ce se radovati njemu i njima«. Doista, obaranje tako ogrominog idola u mnogim ljudima ostavlja uzasnu pustas. Oni osetljdvijd osecajiu to kao teza'k teret: nesposobnost da ga podnesu, padaju pod njim. Liccne tragedije, koje su tada dozivljavali mnogi jugoslovenski komunisti, primerenije su za knjizevnu obradu nego za istorijski opis.

402

403

Baveci se ovim drugim, mada na popularan i piiblicisticki macin, moramo da konstatujemo da je ubrzo posle 1948. u Jugoslavii[ji otpoceo dugotrajan proces utvrdivavanja drustveno-ekonomskih uzroka spora sä staljinistißkim SSSR-om. Poceo se istrazivati drustveni razvoj Sovjetskog Saveza i, pre svega, sovjetske Partije, koji je doveo do birokratslke despotije — a istovremeno se ne samo trazili nego i isprobavali, pokatkad veoma hra'bro i rizicno, inovi putevi socijalistiökog razvoja. Doduse — ne odrnah posto je Jugoslavija izopstena iz socijalistiökog tabora. Kao sto smo vec pomenuli, jugoslovensko rukovodstvo je prve tri, cetiri godine posle 1948. klevetnicima sä Istoka jös htelo da dokazuje nekakvu svoju »pravovernost«: nasilna fcolektivizacija seljaka, nacionalizacija celokupne male privrede, do najmanjih radionica, ideoloska ofanziva ne samo protiv crkvene hijerarhije vec i protiv vernika — ibile <su karakteristike ovih godina, koje su ostavile dugogodisnje tragove i posledice. No, mozda su upravo ovi recidivi staljinizma (kakva protivrecnost: sred najzesce borbe protiv staljinistic'kog pritiska na Jugoslaviju!) doprineli da se mnogima definitivno otvore oci, sto je kasnije omogucilo brz i definitivan preokret. Formalno, ovaj preokret je ikonacno potvrden na VI kongresu KPJ novembra 1952. godine, kada je Partija promenila inaziv u Savez komunista Jugoslavije. RazumIjivo, na wom fcongresu se i sadrziniski iraspravljalo, bitoo drukcije inego na prethodnom, o prili'kama u SSSR-u i njegovoj komunistiökoj partiji. Tito je u uvodnom referatu govorio o »imperijalistickoj politici SSSR-a koja nastavlja da ide putem rusikih careva« d zapitaio se: »>... gdje su uzroci takve inesocijalisticke vanjske politike SSSR-a? Nalaze se u sovjetskoj stvarnosti, u cjelokupnoj unutrasinjoj strukturi te zemlje, ekonomslkoj, politickoj i kulturnoj. Odavno je vec Sovjetski Savez u svom unutrasnjem razvoju skreniuo sä socijalistickog razvitka na put drzavnog kapitalizma sä dosad nezapamcenim birokratskim sistemom. Birokratizam je u SSSR postao cilj samotme sebi. 'On se sve vise i vise pretvara u e'ksploatatorsku silu koja se stavila iznad drustva i . . . idöb-ija isve vise konitrarevoliuoionami karakter«. Govoreci o Staljinovoj »teoriji o nuznosti jacanja drzave i drzavnog aparata ... narocito u privredi, all i u osta-

lim oblastima zivota«, konstatovao je da je ova »revizionisticka teorija rezultat unutrasnjih protivurijecmosti, koje su nastale na osnovu razvitka ne na liniji socijälizma, vec na putu drzavnog kapitalizma. Prema tome Staljin hoce da jaca drzavu prema unutra, radi drzanja u potcinjenosti najamnih radoika i sistema eksploatacije uopce, a prema vani radi sprovodenja svoje imiperijalisticJce poMtd'ke«. Tito je onda opsirno govorio o »praksi vodece nacije u SSSR, to jest rusike«, koja je »dovela do strahovitih posledica za neruske nacije. Neke öd njih... danas su potpuno i^brisane s lica zemlje, i to >na najsvirepiji nacin, käme IM cak i Hitler miogao zavidjeti.« Zbog svog suiprotstavljanja, »potpuno su raseljene u sibirs'ke tajge ili unistene, kao na primjer Njemacka repuiblika na Volgi, Tatarska republilka na Krimu, Kaknici i Cecenci, Sjeveroosetins'ka republika, Tanu-Tuva repuiblika; onda narodi Estonije, Litve i Letonije, koji su 1939. godine izgubili svoju nezavismost prilikom sovjetskog osvajanja, a koje i danas u desetinama hiljada odvolde u Sibir ...« Oni vodecli neruski komunisti koji 'su se suprotstavljali »takvoj imperijalistiökoj politici moskovslkih glavösina«, na primer clanovi CK i Politbiroa KP Ukrajine, »pöhapseni su i poubijani« u cistkama sredinom tridesetih godina, a »ista siudbina je pogodila i vodeoe komuiniste u drugim repüblikama SSSR-a, kao na primjer KP Bjelorusije .. . « (Zanimljivo je, dodajemo u zagradi, da je Tito tom prilikom kao najveceg neprijatelja jugoslovenske mezavisnosti odmalh posle SSSR-a pomenuo Vatikan: »Vatikan se prdko svoje agenture — jednog dijela visokog katolickog svecenstva u nasoj zemlji — isto tako pokusava mijesati u nase unutrasnje stvari, kao sto to pokusava i SSSR. U svim bitnim pitanjima 'kojima su tamgirani interesi naise iSOdijäHisläcke zeimlje Vatikan i uopce fcatolielka hijenarhija u svijetu ;su protiv nas.« Posle nabrajanja niiza konkretnih aikcija koje Vatikan prediuzima protiv Jugoslavije, Tito je zavfsio recima: »Nikada se u historiji nisu udruzile sile takvih krajnosti, ikao sto je to slucaj prema nasoj zemlji. Moskva i Vatikan, s cjelokupmim aparatom kojii stoji pod njüiovim uticajem, bjesomuöno se bore ptnotiv nase zemlje ...«) Na i'stom kongresu je Boris Kidric u raspravi o ekonomskim pitanjima govorio o tome da »drzavna svojina

404

405

sredstava za proizvodnju i drzavno prisvajanje viska rada u sviom daljem razvoju nekbezno vode istom oilju könne (tezi i sam razvoj privatnog ikapitalizima«. Tdme sto je Staljin »drzavno prisvajanje i monopolisticko koriscenje viska rada pokusao da predstavi kao najvisu socijalisticku tekovinu, razoblicio je sanioga sebe i sopstveni sistem. Ako se, naime, sä Staljinovih tvrdnji s'kine lazna niarlksisticka fraza, ostaju samo dve potpuno ogoljene cinjenice. Prvo, celokupan visak rada, cak onaj najosnovniji minimum, potreban za snosljivu egzistenciju radnog naroda, prisvaja birokratska drzava, ne ostavljajuci nimalo radnickoj klasi. Drugo, birokratska drzava u prisvajanju viska rada ima apsolutno monopolisticki polozaj; za razliku öd kapitalistickih zemalja, gde je monopolizam — bilo privatni bilo drzavno-kapitalisticki — snazan i sve vise tezi ka totakiom drzavnom kapitalizmu, mada taj imanenti cilj konkretno jos nije postigao, sovjetska birokratska kontrarevolucija postigla ga je u celini«. Jugoslovensko istrazivanje -drustvenih komponenti »realnog socijalizma« nastavljalo se i produibljivalo. Edvard Kardelj je 1977. u fonjizi Pravci razvoja napisao da jednopartijski sistem »vrsi istu ulogu koju vrsi i visepartijski sistem gradanskog pluralizma, s tom razlikom sto se u politickoj vlasti ne smenjuju vrhovi nekoliko politidkih partija, nego tu ulogu kontinuirano vrsi jedna partija. U sustini, tu i ne postoji narocito velika razlika, jer rnedu partijama gradanskog drustva ako se izuzmu revolucionarne partije radnicke klase — ne postoje velike razlike u odnosu na postojeci drustveni sistem«. »Medutim, jednopartijski sistem je nuzno, pa cak u vecoj meri nego politicki pluralizam, podlozan ozbiljnim deformacijama raznih vrsta«, nastavlja Kardelj, jer u personalnoj uniji partijskog vrha i drzavnog izvrsnog aparata... »jednopartijski sistem moze da postane veoma voluntaristicki arbitar resavanja drustvenih protivrecnosti i konflikata. Na taj naöin jednopartijski sistem öd oruzja klase moze postepeno da se pretvori u oruzje tehnobirokratske vladavine nad klasom i drustvom. Tu opasepst su predvideli jos Pariska komuna i Marks, ali ona nikada nije bila aktuelnija nego 1sto je danas, to jest u saviremeooj siocijalisticfcoij pnaksi.«
1 Pravci razvoja politickog sistema socijalistiökog samoupravIjanja, Beograd, IC »Komunis«, 1977, str. 47-^8.

Govoreci o Lenjinovoj konceipciji neposredne demokratije sovjeta, Kardelj konstatuje da »u uslovima zaostalosti koju je oktöbarska revolucija nasledila öd carske Rusije, Lenjin i sovjetsko dru'stvo nisu mogli snaznije da razviju, a jos manje da ostvare taj revolucionarni demokratski koncept«. Drustvo je bilo isuvise »pod pritiskom unutrasnjih drustvenih konflikata, pragmatizma i autokratskog voluntarizma«, §to je dovelo do »takvih deformacija kao Sto su kult licnosti, licna vlast, politicki vokintarizam i sliöno«. I dalje: »Odvajajuci na taj nacin radnika i gradanina öd uticaja na re§avanje problema u domenu njihovih neposrednih i opstih drustvenih interesa, Staljin je uöinio upravo suprotan korak Marksovom upozoreriju da radniöka klasa u svom politickom sistemu mora da se obezibedi öd svoje sopstvene birokratije«.2 A 1984. godkie Aleksandar Grli^kov pise: »Staljin... je diktatom drzave u uslovima izmenjenog karaktera svojine preu'zeo nasledeni nacin proizvodnje, cime je objektivno suspendovao delovanje ekonomsikih zakonitosti«. Ako su Lenjinovi inapori, »pre svega, bili usmereni 'ka tome da se socijalisticko drustvo ekonomizuje u organizaciji svoje privrede«, »staljinizam je kao sistem, i objektivno i subjektivno, podredio potencijale novog, sadrzanog u socijalistickoj revokiciji, a socijalizam prelaznog perioda sveo na sveopsti drzavni monopol, pri cemu se i licno predstavio kao nosilac neogranicene i apsolutisticke vlasti...« Jugoslovensiki sukob sä staljinizmom je u svetskom socijalistickom pokretu otvorio procese koje tada, 1948. godine, niko nije mogao ni da zamisli. Otada socijalisticka misao i praksa u Jugoslaviji u grcevima trazi pravi odgovor na Marksovo upozorenje »da radniöka klasa u svom politickom sistemu mora da se obezbedi öd sopstvene birokratije«, cas s vedim, cas manjim uspehom polkusava da ipostigne »da se socijalisticko drustvo ekonomizuje u organizaciji svoje privrede«, trazi puteve u drustvo, u kome bi vlast ne samo u nacelima, nego i u stvarnosti »proizlazila iz samoupravne demokratije radnih Ijudi«, ka ovom dalekom socijaliistiökom cilju.
2

Isto, str. 50—51.

406

I drugde po svetu — osim u drustvima gde petrificirane drustvene strulkture to sprecavaju — marksisti su probili staljinistic'ki oklop fkoji je, prema Kardelju, »za nekoliko decenija za'kocio razvoj marksisticke teorije o politickom sistemu socijalistidkog drufstva«, j prihvatili se pnave manksiisticke aanaliKc pratiivrecnosti Lenjinove revolucije i Staljinove Ckontrarevolucije — da bi, rastereceni staljinisti^kog falsifikata »marksizma-lennjinizma«, drustvene uslove u svojim sredinama analizirali realistiöki i stvairal'acki, ne vise prema modelima i kli§eiima iz kominterninih kancelarija, i tako, realistiäki i stvaraladki, poceli da izgraduju sapstvenu politiku. Ukrat'ko, u Kremlju vise nema »oca naroda« i »uciteIja svemira«. Ma ko zauzimao to nesumnjivo inajteze radno imesto na svetu i jedno öd najodgovornijih, voda je Sovjetskog iSaveza i vojno-politickog blolka, nazvanog Varäavski päkt — ali faraonski svemocan i bozansfci nepogresiv vise nije. Öd 1948. godime pa dalje.

DEVETA GLAVA

NA KRAJU: SKRIVENI, TIHI PORAZ
»Sa Staljinom za covecanstvo je pocelo doba radosti i srece« — Dva srcana napada za vreme rata, posle rata osedeo, zboran, ostareo — Staljinov nezdravi zivot i pomocne vecere — »Kremaljisikli ten« — Pod stare dane Stalijtim hoce da obogati marlksiistiieku teoriju lingvii&tikie i poliiticke ekonomiije — Qstaje tusamljen :sa isivojim pcditiöMcm pogledima, protiv injega je ceo Poliflbiro — Odlucuje da ubiije Beiriju, Maljanfcova, Hinuscova, Builganjina, Molotova, Mikojana, Vorosilova, a na njihova mesta dovede mlade ljude — Cistka u Lenjingradu, hajka na Jevreje, »lekarska zavera« — Staljin priprema novu cistku protiv najviseg rukovodstva, koje uspeva da u njen zrvanj podmetne njegove najvenniije ljude, posle cega ostaje sam i nemocan — Da li je Staljiin patio öd dapresija i paranoje? — Staljinovi poslednji dani i poslednji trenuci — »Berija je kod sebe uvek imao otrov« — »Tiranin je mrtav, alobodnii ismo!« — Enver Hodza: Hru'scov i njegovii Ijudi su »zaverenici koji su bili dovioiljno drskii da sami feazu kako su skovali zaveru da ubiju Staljina« — Staljinov sin Vas'ilij, prenia ocevimi irecima »pijanac i zens'karos«, umire (kao alkoholicar — Staljinova cerka Svetlana bezi na Zapad — Lenjin se pokazao delegatkinji XXII kongresa i rekao joj: »Nije mi prijatno da lezim pored Staljina, koji je Partiji -naneo toliko zla«. — Predlog da Völgograd opet «postene Staljiingrad.

l

Na sedamdeseti Staljinov rodendan, 21. decembra 1949. Sovjetsfci Savez je »postao zrtva kolektivine haluciinacije«, pise njegov americki biograf Robert Pejn. Grmeli su topovi, po celoj zemlji su se odrzavali mitinzi i parade, veliki baloni su u nebo poneli ogromne slike Josifa DzugaSvilija, ne sedamdesetogodisnja'ka nego coveka pedesetih godina. Javme zgrade bile su prekrivene crvenim platnom, Staljinovim portretima i parolama u njegovu slavu. Iz cele zem'lje su stizali tovari poklona, svega i svacega: sitni, stotinama sati izradivani modeli masina, fabrika, umetnicfca plastika s podstioajoim radnim i rodolijubivim motivima, slike, gobleni, sablje i bodezi, stitovi, ca§e, vaze. Pesnici su ga slavili, pisci 'kovali u zvezde. Leonid Leonov je u »Pravdi« opisao svetlu buducnost u kojoj ce svi narodi sveta slaviti Staljinov rodendan; novi kalendar nece pocinjati Hristovim, vec Staljinovim rodenjem, jer njime je za Ijudski rod pocelo doba radosti i srece. Bezmalo ceo broj »Pravde« popunjen je hvalospevima njeigovih najblizih saradnika. Maljenkov je pisao: »Sve napredno covecanstvo u Staljinu vidi svog voljenog vodu i ucitelja.« Berija: »Na svim jezioima nairoda ovo.g slavnog dana snaznije nego ikada odjekuje pozdrav nasem vodi — slava drugu Staljinu! Pod rükovodstvom velikog Staljina u nove pobede!« Vorosilov: »Snazni glas velikog Staljina prodro je u sve predele kugle zemal'jske, u srca i razum svih radnih i inapredno mislecih Ijudi«. Mikojan: »Bez druga Staljina danas ne bismo imali .mrezu modernih kombinata -mesne industrije . .. « zatirn nabraja svu prehramibenu industriju i zavrsava da niceg öd svega

410

411

toga ne bi bilo, niceg öd toga sto je stvoreno u oblasti prehramibene industrije i sto se stalno i dalje stvara. Molotov: »Gigantska sovjetska armija, koja je nastala za vreme rata, stvorena je pod neposrednim rukovodstvom druga Staljina i na osnovu staljinske vojne nauke«. An1onovJOvisejenko je dao sebi u zadatak da sakupi nezvanicne epitete, davane Staljinu, ikoji su zbog silnog ponavljanja na svojevrstan nacin ozvanieeni; nabrojao je dvadeset cetiri talkva naziva, öd vode svetskog proletarijata i barjaktara komunizma, do gospodara prirode i najveceg genija svih vremena. Pise, takode, da su u kavkas'kom letovalüstu Gagri, koje je imalo samo dve ulice, prvu, nazvali Staljinovom, a nedoumicu kako da nazovu drugu, da ne bude uvrede, resili täko sto su je nazvali Dzugas vili j evom. Ne zna se, sta je na to rekao Staljin, svetlost covecanstva. Pa ipak ta svetlost nije svetlela svima i za sve potrebe. Breznjev piSe da jos 1947. godine, kad bi se smracilo, vise nije mogao ni da cita ini da pise, jer cak ni on kao oblasni partijski sekretar, nije imao sijalicu. Kad se radi toga oibratio direktno Sekretarijatu CK, za grad öd 200 000 stanovnika dobio je svega 3 000 sijalica. Staljin je u to vreme, zapravo jos iz vremena rata, 'bio bolösljiv covök. Pred kraj rata je imao dva srcana napada, koje je podneo na izgled bez posledica. Pa ipak su ljudi, koji su imali prilikiu da se s injim sretnu za vreme velikih proslava 1945. godine, primetili veliku promenu: potpuno je osedeo, lice mu se naboralo, korak usporio. U jesen 1945. se inaziboleo. »Patio je dugo i tesko«, pSse njegova cerka Svetlana. »To je bilo öd napora u ratnim godinama, a i starost se vec primecivala.« Bolovao je öd iradikulitisa, czapaljenja ikoireina zivaca diuz kiöme, koje se sä staroscu pogorsavalo. Jako je kasljao, ali nije prestao da pusi. Imao je ibolove u krstima i u vratu, sto se objasnjavalo smanjenim dovodom krvi u mozak. Kad je osecao bolove, popeo bi se ea pec, kaze Stemenko. Staljin nije mnogo verovao lekarima. Imao je svoju domacu foiljnu apoteku, razne cajeve koje je sam pripremao. Jedini lekar kome je dopustao da ga obilazi, bio je vanpartijac Vladimir Vinogradov, tri godine mladi öd njega. On je prvi u SSSR-u uveo koronografiju, gastro-

sikopiju i bronhoskopiju, bio je strucnjak za rano otkrivanje raka, za ipatologiju orgaaia za varenje, za tuberkulozu pluca i bubrega. ^Staljinov nacin zivota je öd 1943. bio ustaljeno nezdrav i pogresan. Sva, inace mnogobrojna, svedocenja se u tonie slazu. Ustajao bi oko podne, pa cak i koji sät kasnije, zatim bi najkasnije do tri doruökovao, a oinda bi u svojoj kancelariji u Kremlju ili u daci u Kuncevu pregledao papire koji su ga cekali na stolu. Domace i strane drzavnüke je primao predvece, öd sest nadalje, ponejkad cak öd devet uvece do ponoci. Najcesce bi izmedu sest i sedam uvece prestajao da radi u kancelariji, prezalogajio i odvezao se u Kuncevo, ako je pre toga bio u Kremlju. Gledao bi film, iponekad cak dva uzastopce, a zatim bi, bez obzira da li je na vecernjem programu bio film ili ne, seo za bogato postavljen sto, pun odabranih jela, i to tek negde izmedu deset uvece i jedan posle ponoci, zavisno öd prethodnog programa veceri. Usledila je »veöera« s najuzim ru'kovodstvom Politbiroa, ponekad i sä strandm gostima, ikoja je trajala 'do pet ujutnu. Za vreme vecere u neoibaveznom razgovoru resavala su se drzavna, a ponekad ii mediunaradnia pitenja, prepricavale se price iz proslosti i pilo u drustvu »prijatelja«, ,gde je Staljin imao prvu i posdednju rec. Ostaddma je bilo dozvoljeno da se -slazu s njiiim i poneku njegovu 'misao ili siavet zabeleze u notes, koji su uvdk imali pri ruci. Postoje mnogi opisi ovih njegovih nocnih gozbi i sedelj'ki, koji se veoma malo razlikuju. Mozda je najbolji opis Miilovania Dilasa, koji je kao sef juigosiloivenske idelegacije prisustvovao jednoj takvoj veceri u noci izmectu 5. i 6. juna 1944. godine. »U prostranoj trpezariji, jednostavno, mada ukusno namestenoj, na prednjoj polovini stola su na zagrejanim posluzavnicima stajala sva moguca jela, pice, tanjiri i pribor. Sväko bi se sam sluzio, a zatim bi sebi izabrao mesto na drugom, praznom delu stola. Staljin nikada nije sedeo u celu stola, nego uvek na prvom mestu levo öd cela. Raznovrsnost jela i pica je ibila zapanjujuca — pri cemu su preovladivali jela öd mesa i ostra alkoholna pica. Sve ostao je bilo jednostavno i skromno. Posluga se pojaivtljavala samo ako bi je Staljiin pozvao: to vece je pozvonio samo jednom, i to kad sam ja zatrazio pivo.

412

413

Svako je jeo sta je hteo i koliko je hteo; samo je tesko bilo izbeci da se previse ne popije, a i zdravice su bile suvise eeste. Ove vecere su obicno trajale najimanje sest sati — öd deset uvece do cetiri ili pet ujutru. Jelo se i pilo polako, za vtreme neobaveznog razgovora koji je tekao öd pri£a i anegdota do najozbiljiiijih politiökih, pa ca'k i filozofsfeih tema. Na ovim veöerama se u sustini nezvanicno krojio znacajan deo sovjetske politike. Osim toga, bile su najceäca zabava, jedino opuStanje i luksuz u inace jedeolicnom slvilu Staljinovog zivota. Ocito su Staljinovi 'saradnici bili naviknuti na ovaj nacin rada i zivota — i provodili su noci jeduci sä StaIjinom ili nekim drugim iz svojih redova. U kancelarije nisu dolazili pre podneva, a ostajali bi tamo obicno do kasno uvece. To je komplikovalo i otezavalo rad vise administracije, mada se i ona prilagodila ovim obicajima, sto je vazilo cak za diplomatski kor, bar u meri u kojoj je dolazio u kontakt s ölanovima Politbiroa. Nije bilo cvrstih pravila, po kojima su clanovi Politbiroa ili dirugi visokli fbnkciarneri prisustvovali ovim veöerama. Obicno bi prisustvovali oni koji Siu imali neke veze s gostom ili pak s tekucim problemima. Krug je, ocito, ipak bio ograniöen i smatralo se da je posebna cast biti pozvan na takvu veceru. Samo Molotov je uvek bio pnisutan, i verujem da to nije bilo samo zato sto je bio komesar, odnosno ministar za spoljne poslove, vec i zato sto je, u stvari, bio Staljinov zamenik. Na ovim veöerama sovjetski rukovodioci su se medusobno najviSe z'blizavali. Svako bi pricao o svom radu — o razgovorima koje je tog dana vodio, o svojim planovima. Bogato posluzenje i velike, imada ne i ineogranicene koliäne alkohola, stvarali su zivahnu, srdacnu i neobavezanu atmosferu. Neupucen gast jedva bi primetao razli'ku izmedu Staljina i ostalih. Pa ipak je ta razlika postojala. Njegova imisljenja su pazljivo registrovana. Niko mu nije suvise vatreno protivrecio. Sve zajedno je vise licdlo oa patrijarhalan iporodicmi sfcup sä äudljävom glavam porodice, cije su slabosti ostali radije oprezno izbegavali. Staljin je bio u stanju da pojede kolicine koje bi i za minogo veceg coveka bile ogromne. Najviäe je jeo jela öd mesa, iz cega se videlo da je gorstak. Voleo je i razne

specijalitete kojih je u toj zemlji sä razlicitim klimatskim usloviima i kultiurom bilo mnogo, ali nisam uspeo da ustanovim ida li je imao neko svoje najomiljenije jelo. Pio je umereno, najcesce crno vino, pomesano s vodom, iz malih öasa. ;Nikada nisam primetio da se napio, sto se ne bi moglo reci za Molotova, jös manje za Beriju koji je, u stvari, bio pijianac. Zato sto isu svi sovjetski rukovoidiooi redom na ovim vecerama suvise jeli, preko dana su jeli malo i neredowio, a mnogi öd njih su svake nedelje imali jedan dijetalni dan samo sä vocem i sokovima, da rasterete stomak. Na ovim vecerama odlucivala se sudbina velike ruske zemlje, novostecenih teritorija, a do izvesne mere celog covecanstva. Ako pri tome ovi ljudi — ovi ,inzenjeri dusa' — nisu dobili nadahnuce za velika dela, oni su mnoga velika 'dela tamo zauvek sahranliilli.« Dillas je tada prvii put putovao u Moskvu, »ostvarenje svojih snova i nada«, u »svoju pradomovinu koju nisam poznavao, pa ipak je bila moja«. Zato su njegovi utisci o samom Staljinu utollko interesantniji. »U njegovom drzanju nije bilo niceg izvestacenog. To nije bio vslicanstveni Staljin sä fotografija i filmskih zurnala, Staljin cvrstog, promisljenoig hoda i odgovarajuce poze. .Ni za trenutak nije bio miran. Igrao se svojom lu^lom koja je liimala belu tacku miarke Dunhill Uii plavom olovkom crtao krugove oko reci koje su predstavljale glavne teme razgovora i koje bi koso precrtao cim bi neka taöka bila zavrsena, a za to vreme je vrteo glavom levo i desno i meiskioljiio se na stoilici. Jos nesto me je iznenadilo: bio je malog, neskladnog rasta. Gornji deo njegovog tela bio je kratak i uzan, dok su oiu noge i ruke bile nesrazmenno duge. Leva ruka i levo rame delovali su priliöno ukoceno. Imao je oibao stomak i retku kosu, mada nije bio celav. Lice mu je bilo bledo, a obrazi rumeni. Kasnije sam saznao da ovu bojiu, tipicnu za ljude koji imnogo sede po kaecelarijama, u visokim sovjetskim krugovima inazivaju »kremaljski ten«. Ni brkovi mu nisu bili gusti i övrsti. Pa ipak glava u celini nije delovala neprijatno; bilo je neceg ljudski prostasrdacmog, seljackog, oöinskog na njemu — sä zutim oöima u kojima je billo mesavine stro,gosti i lukavstva.

414

415

Iznenadio me je i njegov akcent. Primecivalo se da nije Rus, mada je itnao bogat ruski recnik, a svoje zivopisno i socno izrazavanje bi zapocinjao ruskim poslovicama i izrekama. Staljin je, u !sta sam kasnije imao priliku da se OTeanim, veoma dobro poznavao ruskiu literatuiru — ali samo rusku — a njegovo jedino pravo znanje, koje je prelazilo ruske granice, foilo je poznavanje politiöke istorije. Jedno me nije izmenadilo: Staljin je imao smisao za humor —grulb, samopouzdan, mada ne sasvim bez finesa i dufoine. Reagovao je brzo, ostroumno — i sazeto, sto ne znaci da sagovornifcu ne bi dao da zavrsi svoju prieu, mada nije krio da ne voli duga objasnjavamja. Vredan pomeina je i njegov odnos prema Molotovu. Smatrao ga je, u sta sam se kasnije uverio, veoma bliskim saradnikorn. (Molotov je bio jedini clan Politbiroa kome se Staljin oforacao sä porodicno bliskim ,ti', sto samo po söbi kazuje mnogo ako se pomisli da je kod Rusa uctivi oblik ,vi' uobicajen cak i medu dobrim prijateljima.« Porod'icni zivot Staljiin vec odavno nije imao, piraktiäno öd 'Nadezdine simrti. Zivot njegove uze porodice, izuzev nekoliko svetlih trenutäka, bio je skup traigedija. Prva zema Jekaterina Svanidze, umrla oko 1907. godine, bila je odavno zaboravljena. Njen brat ubijen u cistkama, ositala rodbina iraistur-enta ina sve sitrane. iNjen sin Jiäsia »osecao se u odnosu prema ocu uvek kao pastorce«, pise Svetlana. Posto su ga Nemci vec prvih dana rata zarobili, u Moskvi je, po starom ruskom obicaju porodiönog jamstva, u jesen 1941. uhapsena njegova zena Julija; u zatvoru je bila do proleca 1943. Svalko, ko je za vreme rata dozvolio da ga zarobi neprijatelj, cak ako je bio ranjen kao Jasa, za vreme rata, pa jos i posle rata, smatran je izdajnikom domovine, i ova sudbina je posle povratka kuci cekala i njega i celu -njqgovu porodicu. Jasa je toga bio posteden. Posle pobede 1945. Staljin je rekao cerci Svetlani: »Nemci su Jasu streljali. Öd nekog belgijskog oficira, princa NN, dobio sam pismo s izrazima sauceäca. Belgijanac je bio ocevidac ...« Svetlana kaze da je Staljin posle toga ipak osecao nekakvu ljubav prema svom najstarijem sinu i da je uvideo da je bio prema njemu inepravedan — ali ibilo je prekasno. Druga zena Nadezda Alilujeva se ubila novembra 1932. go<dine (afco zanemarimio tadasnje i kasnije price da ju

je za vreme svade ubio sam Staljin). >Njen brat i zet izgubili su zivot u cistkama, sestra je bila uhapsena, snaja je u zatvoru izgubila razum. Jedino mjenog oca, starog revolucionara, koji je jos i Lenjinu pre revolucije dao utociste u svom stanu, Staljin je ostavio na miru. Vasja, njegov sin iz drugog braka, roden 1919. godine, bio je »pi'janac i zenskar« sto mu je sam Staljin prebacio. Cerka Svetlana, rodena 1926. godine, triput se udavala jos pre nego §to je pobegla na Zapad, tamo se ponovo udala i ponovo razvela. Napisala je i kao svetsku senzaciju objavila dve ogorceno antisovjetske knjige. Za vreme rata Vasja i Svetlana cesto su ziveli u drzavnoj daci u Subalovu (blizu Moskve — ali Vasja je tamo vodio takav zivot da je 1943. Staljin naredio da se da'ca zatvori jer su, kao sto je rekao, njegova deca »öd nje napravila kupleraj«. Vasja je postao avijaticar, u pocetku se pokazao kao hrabar vojnik, ali se ubrzo propio. Pa ipak su ga njegovi pretpostavljeni gurali öd cina do öina, niisleci da ce se time dodvoriti Staljinu. Godine 1947. zbog alkoholizma vise nije mogao da leti, pa ipak je postavljen za komandanta avi'jacije moskovske vojne oblasti. Ziveo je na velikom drzavnom imanju blizu Moskve, izdrzavao ipravd plemicM dvorac :s konjusnicom i stenarom, naravno o drzavnom trosku. Öd vojnog novca davao je za izgradnju sportskih objekata, bio je pokrovitelj raznih fudbalskih i hokejäskih inomcadi, »sumnjiva bratija — fudbaleri, maseri, sportski treneri i razni jbosovi' stalno su se vrteli oko njega«, pise Svetlana. Zloupotrebljavajuei svoj polozaj, kod oca je spletkario u stvarima koje su se ticale komande avijacije; visokim oficirima su njegovom samovoljom oduzimana ili deljena ;znacajina miesta, a moogi su se rajegovoim zaslugom nasli cak u zatvoru. Kada je uprkos zabrane ucesca avijacije (zibog lose vremenske prognoze) za vreme prvomajske parade 1952. naredio svojim letacima da nadlecu Crveni trg, i to bez ikakvog reda, kaiko je ko stigao, konacno je smienjen. Formakio se upisao na Visoku vojnu akademiju, a u stvari je sedeo u svojoj daci, pio i spavao: »Jedan gutljaj votke oborio bi ga na kaue i uspavao«, pise Svetlana. To je bila sudbina Staljinove dve zene i troje dece. Uporno se prica da se posle JMadine smrti jos jednom ozenio, ali za to nema nikakvih dokaza niti pouzdanih

416

417

svedocenja. Navodno se jos öd 1927. goddne zna da je u zrelim mus'kini godiinama voleo da gleda i tude zene, jer mu je tada, kazu, JSIadezda napravila burnu ljubomomu sceniu zbog neke gruzijske pevacice; priöa se da se stvar zavrsila ta'ko sto su lepu Gruzijku zaposlili u sovjetskom konzulatu u avganistanskom Kandaharu. Kasnije je, navodno, imao vezu, pa cak i sina, s nekom Jol'kom Andrejevnom. Ali najviSe se prica o njegovoj bliskosti s Rozom Kaganovicevom, sestrom Lazara Mojsejevica Kaganovica, dugogodisnjeg clana Politbiroa i potpredsednika vlade, jednog öd Staljinovih najvernijih pomocnika. I s njom je, navodno, odrzavao intimne odnose jos dok je Nadezda Alilujeva bila ziva; prica se da se posle Nadezdine smrti njome ozenio, i posle neko'liko godina razveo. Kazu da se neko vreme starala o njegovoj dusi i domu, mada sasvkn drukcije öd Nadezde: podsticala ga je, povladivala njegovoj »izuzetnoj genijalnosti«, njegovoj imisiji; jednom je, navodno, rekla »ja sani mu verna zena«, sto neki dovode u vezu s kasriijiim glasiinama o njdhovam razvodu, izvodeci iz toga zakljucak da su stvarno bili u braku. Bilo kako bilo, sva svedocenja o tome su iz dosta nepouzdanih izvora, bez verodostojne potvrde. U istu kategoriju neproverenih prica spadaju i glasine o Staljinovom sinu koga je, navodno, zaceo u progonstvu na turuhanskom visokom severu za vreme prvog svetskog rata; fotografija ^mladica se, prenia nekoj prici, pojavila u lokalnkn inovinama 1951. godine, medu ostalim junaciima otad^binskog rata, a slicnost sä Staljinom je, kazu, bila tako ocigledna da su ljudi u junaku iz tundre sä sigurnoscu prepoznali Staljinovog sina. To je joä jedna öd prica koje su kruzile medu zatvorenicima u Staljiinovim tamnicama i logorima. Ako zanemarimo ove neproverene izjave pristrasnih, pa prema tome i nepouzdanih svedoka, ostaje nam dovoljno pouzdanih svedocenja koja omogucuju dosta pouzdan opis Staljinovog liönog zivota u razdoblju öd drugog svetskog rata do njegove smrti, a o tome je u ovoj glavi rec. Imali smo priliku da opisemo kako je iz dana u dan tekao njegov zivot, javni i privatni. Preostaje jos da iz svedocenja ostalih pouzdanih svedoka, izmedu ostalog iz najuzeg kruga njegovih ljudi, pre svega N. S. Hruscova, preuzmemo opis njegovih javnih i privatnih, politiökih i

liönih planova, razmisljan'ja, sumnji, nada i strahovanja tih godina; bez opisa svega toga ne bi bilo jasno zasto je na kraju Staljinovog zivota ostala jos jedna velika, za istoriju dosad neresena zagonetka — njegova smrt.

Pod stare dane je Staljin zakljucio da nije dao dostojan doprinos teorets'koj riznici imarksizma. Upustio se u pisaraje teoretsikäh spisa u dvema oblastima, u kojiima se dotle jos nije afirmisao: u lingvistici i u teoriji politicike ekonomije. Hruscov opisuje kako je doslo do ovog prvog: »To je bila veonia cudna rasprava öd koje nije imao nikakve koristi. Bio je pozvao na veceru nekog gruzijskog naucniiika, prijatelja, i fco zna zasto s njiim poveo irazgovor o lingvistici. Posle toga Staljin je napisao svoje clanke o lingvistici, u kojima je eapao tog svog gruzijsokg prijatelja«. Rec je bila o jezickim teorijama akademika N. J. Mara, koji je umro 1934. godine, zbog kojih je Staljin smatrao da treba da se suprotstavi Marovom (bezrezervnom gruzijskom sledbeiniku. Mär je tvrdio da je jezik izraz drustvane nadgradnje i da se izajedno s drüstvoim onenja. Sirenjem komunizma u svetu jeziöke razlike izmedu naroda polako ce nestajati i nastace jedan svetski jezik. To je bio do fcraja banalizovan 'mairksizaTn i Staljän mu se s pravoim suprotstavio, mada njegova teoretska lingvisticka saznanja nisu dopirala dalje öd ovog banalnog nivoa. On je, döduse, odbacio Marovo pojednostavljivanje, tvirdeci da jezik nije izraz diruistvene nadgiiadnje li da nije klasno opredeljen. Pa ipak je na kraju i Staljin dosao do zakljucka da neki jezici mogu da se nadaju boljoj buducnosti nego drugi, a ruski ce sigurno biti medu privilegovanima. Zatim je uo^i XIX kongresa VKsP(b) objavio jo§ i raspraviu Ekonomski problemi socijalizma u SSSR-u. Svesavezna komunisticka partija (boljsevicka) upravo na ovom kongresu je promenila naziv u Komunisticku partijiu iSovjetsikag Saveza. iNekoliko nedelja pre Kongresa izäsla je njegova e'konomsika rasprava, i svi ucesnici Kongresa, ükljucujuöi uvodni referat öd 150 stranica Georgi-

418

419

ja Maljenkova, velieali isiu Staljdnovasa genijalna polaticko-ekonomska otkrica, kojima pocinjese inovo razdoblje u marksistickoj nauci i u praksi. U njegovoj dosadnoj, razvucenoj ' raspravi, punoj zamornog ponavljanja, razvio je dve, : za sovjetske prilike doista nove teze. Prva je, konstatacijjäja da postoje objektivne ekonoms'ke zakonitosti koje deMluju bez obzira na to da li u nekoj drzavi ili drustvu vtJadJda diktatura proletarijata ili diktatura kapitala, jer »dkleluju nezavisno öd covekove volje«. Ove zakonitoisti se, ;, naravno, ne -simeju brkati s privrednim planovima, ali i ih priiikom izrade planova valja uzimati u oibzir. Jer " »covek ekonomske zakonitosti ne moze da menja i namnovo stvara«. Ovom svojoim politieko-ekonoimskoaom teorijom Staljin se naocigled cele zemllje i celoga sviiveta okrenuo za sto osanideset stepeni. Postavio je na glatavu celokupnu dotadasnju bamalnu »nianksisticku« ekononomsku teoriju, koju su za sve vreme njegove vladavine piaropovedali ne samo VKP(b) vec i Kominterna. No, treba i skromno primetiti: Kao Sto ni sam iiije promislio sve : posledice ove teze niti je, bez i'kakve sumnje, bio sprem;nan da se ravna prerna njoj, tako, sve ido danas pred nnjom zatvaraju oci u Kominterni vaspitavani komunistiticki rukovodioci u SSSR-u, pa i u drugim zemljama u swvetu; cak ako su na reöima ikoIiikiO^to'Mkiot spremcni da se stoloze s ovirn Staljiinovim »genijafklim lotfcrioem« (kao sto s©e izrazio Maljenkov) iz 1952. godine, oni u praksi rade uiupravo suprotino, u meri u kojoj im olbjektlivmii uskra i susobjektivnii uticaj to dozvoljavaju. Staljinovo dalje razmisljanje o ekoonomskim zakonitostima vrtelo se u jaliovom krugu. TaM.ko je, recimo, utvrdio da »u nasoj zemlji upnkos velikoj eekspanziji proizvodnje zakon vrednosti ne dovodi do krizaea viska proizvodnje, dok u kapitalistickim zemljama taj isttsti zakon, ciji je uticaj u kapitalizmiu veoma velik, i pon>red niskog stepena ekspanzije proizvodnje neizbezno dovwodi do periodicnih kriza viäka proizvodnje«. Druga zanimljiva Staljinova teza iz o ove njegove posledjne teoretske rasprave odnosi se na i rat i 'mir. Pisao je da je cilj tadasnjeg miirovniog pioikretaa budenje nairodnih masa kako bi se bördle za mir i isiprecäcavanje novog isvetskog rata; ovom pokretu nije stalo sa:amo do unistavaoja kapitalizma i, umesto njega, uspostavvljanja socijalizma;

pokret za mir se pod odredenim uslovima moze pretvoniti u borbu za sociLjaliizam, samo sto to onda vise nece da bude mirovni pokret, vec ce postati pokret za obaranje kapitalizma. Ova na izgled skdlastiiöba i ne inarocito z,naöajna teza, u tadasnjim prilikaima je znacila nista manje nego to da se komueisticke partije u svetu, ciji je tada prvi iz Mos'kve diktirani zadatak bio da se bore za mir, zasad odricu revolucije. Ako bi, medutim, negde postojali izgledi za revoluciju, to bi se blagovremeno prknetilo i delovalo bi se u skladu s tim. Obe, upravo opisane, najzanimljivije teze iz rasprave Ekonomski problemi socijalizma u SSSR-u, objavljene septembra 1952. godine, bile su u sustini Staljinov pokusaj da otkloni sve vece nesuglasice u rukovodstvu sovjetske Partije i drzave, tacnije: nesuglasice izmedu Staljina s jadine i ostalih s dnige «träne; oni koji su j'ds uvek bili na Staljinovoj strani, na primer Vorosilov, nisu vise imali nikakav uticaj. Staljin je bio sam protiv svih. Njegovi saradnici, »prosveceni staljinisti« Maljenkov, Berija, Hruscov, Buiganjin, Mikojan, imalii su kako o unutrasnjoj tako i o spoljinoj politici drukcija shvatanja. Polovina svih preduzeca u drzavi radila je s gubicima, i to dugo nije moglo da potraje. »Treiba ovtladati onim znacajaiim ekonomskim poluigama kao sto su döbit, cena, nadgradivanje, kredit«, pisali su posle njegove smrti. Svojkn »otkrivanjem ekonomskih zakonitosti« Staljin je hteo da im izade u susret i pomiri se s njima. I u pogledu sukoba sä zapadnim kapitalistiökim svetom mögao je da popuisti utolifco sto je komunistima u kapitalistickim zemljama naredio da predahnu i odmore se, a za to vreme neika se bore za mir, ali ne i za ruSenje kapitalizma. Pa ipa'k, na kraju krajeva, bez toga se nece moci, jer »za otklanjanje neizbezne ratne opasnosti nuzno treba unistiti kapitalizam«. Tome su njegovi naslednici suprotstavili novu tvirdinju: »"U sadaanje vreme svetiska situaoija se !iz ikorena izmenila. Rat nije sudbonosno neizJbezan. Postoje snazne drustvene i politiöke snage koje raspolazu znacajnim sredstvima i nece dozvoliti imperijalistima da izazovu rat«. Dr Marjan Britovsek, ikoji je u svojoj knjizi Staljinov termidor temeljito analizirao suprotnosti koje su izmedu Stalljina i njegovog Politbiroa postojale poslednjih godina

420

421

njegovog zivota, dosao je do zakljucka da je »Staljin bio potpuno izolovan. Njegovi stavovi o .najvaznijim pitanjima spoljne i uimtrasnje politike razlikovali su se öd stavova ostalih clamova Politibiroa. Staljin je hladnim ratom izazvao imedunarodlniu napetost, a Polilbiro je smatrao da bi atomski rat znaeio svetsku kataklizmu. O nesuglasicama izmedu Staljina i Politbiroa govore mnogi partijski dokumenti«. Staljin je ostareo. Da je star i po svojim pogledima, znalo je samo najuze ruikovodstvo. Izvana su, naravno, odräavali mit o njemu kao cetvrtom velikom klasiku radnickog pokreta, nesponnom vodi, kormilaru, misliocu. A da je star po godinama i izgledu, primecivali su i drugi, na psnimer kompozitor Sostakovie: »lKad sann ga u leto 1952. prvi put video izbliza i na svetlu, nisam mogao da verujem ocima. Zar je to nas ,geni|jalni voda' pod cijkn ,mudrim nukovodstvom' zivimo, kao sto se pisalo i kao isto nam je sam porucivao sä imiliona portreta i zvanicnih fotografija?«

PoiSfle irata u Sovjetskam fSavezu su otipocela dva procesia, iprem-da so. ofba zapooeta jols itridesetih goddma, samo sto u tadasnjia nemdrna i nesiigturna v-remena i 'kasoije jos neizvesnije ratne godine nisu bila privedena kraju: prvo, definitivna hijerarhizacija i raslojavanje sovjetskqg druStva; zapravo ucvtfscivanje poslerevolucijske restauracije, ako cistke i uvodenje staljinizma tridesetih godina smatramo kontraTevoluoijom i restauracijom starih desipots'kih i hijerarhijskih vrednosti u novom ruhu; dakle, raslojavanje drustva i konzerviranje ovog raslojavanja uz istovremenu propagandnu ofanzivu da je upravo to onaj novi, napredni, bolji drustveni poredak za koji su padale zrtve revolucije, gradanSkog rata i mukotrpnih pocetaka izgradnje, pa i drugog svetskog rata; drugo, posle ratnog predaha ponovno, definitivno uvodenje i institucionalizacija gradanske poslusnosti, gradanskog straha i vlastodrzadke surovosti; sve troje je sasvim otvoreno proglaseno elementima novog morala novog dmstva; igvozdena disciplina, koja se öd clanova Partije trazila povodom svakog znacajnijeg govora i do'kumenta,

za oepartijsku masu znacila je u najmanju rulfcu slepu pokornost; kako se to ne moze odrzavati bez straha i terora, gradanski strafe je postao nesto svakidaänje, uobicajeno, nesto bez cega se ne moze, inest o cemu se na kraju marod i nasmeje; surovost, koja je cak u recniku zamenila nökadaänju »starieslku« strogost, onu pravu revolucionarnu vrlinu (»surova boljseviöka kritika i samokritika« kao bitan sastavni deo partijskog zivota, na primer) surovost vlasti i rukovodstava, do izvesne mere je öak izazivala divljenje — surovi i pravedni bili su junaci u filmovima i knjigama. U stvarnosti, na zalost, biliv su samo surovi. Upravo iz tih godina postoji tusta i tma primera hijerarhizaciije i konzervtisanja öoiainovo raislcjenog idirustva. Na primer, partij-ski i drzavni funkcioeeri su dobili privilegije u stanovima, snaibdevanju, prevozu, letovanju i mnoge druge pogodnosti, isto ni'ko vise nije krio vec naprotiv: raametali su se njima kao dokazom uticaja i dru§tvenog ugleda, a oni koji te privilegije nisu imali, videli su u njima zeljene stepenice koje su vodile ka uspehu i drustvenoj afirmaciji. Privilegije su prestale da budu nemoralne i postale su oplsta drustvena vnedaiost. Spoljinli znaci raslojavamja bili su bezmalo slioni onima iz vremena iPetra Velikog: opet je uveden sistem stepenovanja i klasa za cinovnistvo, uniforme za diplomate, uniforme za osoblje u pravosudu, uniforme za cinovnike u ministarstvima. I, dabome, posebne prodavmice, gde su mogli da se snabdevaju bolje, brze, a poinekad i besplatno. Primeri sredenog lurikcionisanja rezima pokorn-osti, straha i surovosti nisu retki. Poslednjih godina Staljinovog zivota pored bezbroj sitnih slucajeva terora, koji su odrzavali odgovarajuce brojcano stanje milionske posade koncentracionih logora, vredna su potmena bar tri veca: lenjingradska cistka, proganjarije Jevreja, lekarska afera. A ikao karakteristican primer etablirane drzavne surovosti — postupak prema nökoli'ko rnilioea invalida, koji su se ovencani odlikovanjima vratili iz rata. Opisimo ukratko najpre ovo poslednje. Jugoslovenski diplomat Ainton Kolendic je prikupio delimicno öbjavljemu, delimiiöno u arhivima sacuvanu dokumentaciju iz istraznog postupka i sudenja L. P. Beriji i V. S. Abakuimovu; ovaj potonji bio je za vreme rata Bemijin pomoönik i seif vajne kontraobaveätajne slluzbe, a

422

423

1946. postavljeo je za ministra unutrasnjih poslova. Iz ovih zapisnika, dopunjenih drugim podacima, Kolendie je sastavio stravicnu sliku sudbine sovjetskih invalida posle rata. Pomenuli smo vec da se u iSovjetskom Savezu (i uopste svuda gde su sovjetski pogledi imali odlucujuci uticäj) posle rata smatralo: ko se ina bojnom polju u beznadeznoj situaciji nije borio do junacke smrti, vec je dozvolio da bude zarobljen, jeste izdajnik svoje domovine. Prema vojniciüma Orvene airmije koje su blili zanobild Nemci — ne zna se njihov tacan broj, ali bilo ih je sigurno oko tri miliona — posle njihovog oslobadanja iz nemackifa logora, gde su lih memilosTdno kosili gliad i bolestine, njlhovi ljudi, njihovi sunarodniei, poneli su se göre nego neprijatelj: »Jeste li svesni da ste öd milion sedaimsito hiljada nasih vojniitoa koji su se watilii dz zarobIjenistva, übili viäe öd milion ljudi?« Priäa se da je ta'ko Zukov uzviknuo na sedoici Politbiroa, jula 1953, u svadi s Maljenkovom i Vorosilovorn. Invalide, kojih je na kraju rata bilo oko sest miliona, nisu streljali ili deportovali u logore smrti kao biväe zairobljenike. Pa ipaik je nj'iihova sudbina cesto bila ista, a patoje mozda cak vece. Stoga je Zu'kov na istoj sednici Politbiroa 16. jula 1953, navodno, trazio »donosenje zakona o ratnim invalidima i istragu o zlocinima, izvrsenim nad ratnim invalidima u vreme öd 1945. do 1950. u Zalivu Petra Velikog kod Vladivostoka«. Ovi zlocini, a doista je rec o zlocinima, bili su verovatno, aiko pokusavamo da budemo objektivni, pocinjeni bez zlocinackih namera i bili su samo posledica slucaja — slucaja koji u totalitarnim carstvima katkad imaju uzasne posledice za milione ljudi. Godine 1944. su sovjetski naucnici A. N. Bunjejev i V. A. Aleksandrov objavili dve studije o nacinu lecenja rana, prouzrokovanih mecima, i drugih inväliditeta morskim blatom. Godine 1945. je Abakumov, u to vreme jos sef vojne -kontraobavestajne sluzbe, predlozio Staljinu ne*koliko mogucih varijanti u vezi s milionskom masom vojnih invalida, medu njima i pomenuto lecenje morskim blatom; mozda na prvi pogled deluje nelogicno sto je tu stvar predlozio Abakumov, ali u sustini je potpuno prirodno, jer su profesori i naucnici koji siu izradili studije o raz-

nim varijantama, svi bili u zatvorima i logorima, da'kle u rukaima NKVD-a. Staljin je odlucio da se ratni vojni invalidi lece blatom o drzavnom trosku, i to ea dalekoistocnim obalama Pacifika, kraj toplog Zutog mora. »Rekao je da cemo leciti näse borce, a u isti mäh povecati rus'ki uticäj u tim nacionalno mesovitim predelima«, izjavio je <kasnije Abakumov u istraznom postupku, odnosno na sudenju posle Staljinove smrti i Berijine likvidacije. I dodao je: »Prema ukazu druga ministra Berije sastavio sam e'kipe koje su organizovale rekreaciono-rehabilitacione centre u Mandzuriji. Bilo je dosta zalbi jer nisimo imali dovoljno kvallifd'kovianog zdravstvenog i bolnlickog osoblja. Posle pobune, koja je izbila februara 1946. godine, obavestili smo o tome druga Staljina koji je rekao da medu invalidima treba ojacati politiöki rad i apelovati na injihovu svest i solidamost. Stalno su stizali lizvestaji o velikoj smrtoOiSti, mada smo to objasnjavali slaboäcu, iznemogloscu i problemima 'koje invalidima stvara prilagodavamje. Ne znam koliko njih je tamo umrlo. Niko o tome nije vodio statistiku.« Kako je to izgledalo, jids su iste, 1953. god;ine — kada je iposle Staljinove smrti pirekoi cele sovietske imperije presao dubok uzdah, poput tihog daska, kao da je cela zemlja odahnula, zasad jos krisom, öd tridesetogodisnje more — opisali sami invalidi. Njihova delegacija, sastavIjena öd onih 'koji su 'bili ovencani s najvise odlikovanja, na godisnjicu Hitleovog napada na SSSR 22. juna 1953. posetila je komandanta lenjingradske vojne oblasti. Tamo je izbio incident, o kome je naipravljen veoma zanimljiv zapisnik koji sadrzi glavne podatke o zlocimu nad invalidima. Delegacija je, trazeci da to bude uneto u zapisnik, objasnila sta su to »takozvani centri za lecenje i rehabilitaciju ratnih invalida. Glavni centri nalazili su se na dalekoistotSnoj öbali, u Mandzuriji i u Zalivu Petra Velikog kod Vladivostoka. »Mi, teski invalidi, heroji i borci otadzbinskog rata, bili smo posle pofoede 1945. godine, dok je doinovina slavila pobedu, u stocnim i otvorenim teretnim vagonima, transportovani u rehabilitacioni centar, kao sto je glasio putni nalog za putovanje, dugo, dve inedelje do mesec dana.

424

425

Transportovali su nas s otvorenim ranama, vecina je bila bolesna, nepökretna, bez invalidskih pomagala i bez ifcakve lekarsike üi bolnicke prataje. Procenat smrtnosti za vreme puta iznosio je oko 50 odsto. Prema istöfcu tada su krenule stotine takvih transporta. Takozvani laksi dnvalidi na svakoj stanici su pod naoruzanom pratnjom vojmika NKVD-a, naglasavamo, na svakoj stanici, obilaizili vagone i iznosili mrtve. M'smio imalii nosila, pa simo lih odviaeili do skladista zeleznicke stanice, slagali smo ih na gomile i tu ostavljali. Niko nije vodio evidenciju o mrtvima, ni ko je öd invalida umro, ni gde je ostavljen, gde ce biti sahranjeni. Medu njima je bilo mnogo ofieira i nekoliko odlikovanih heroja Sovjetskog Savesza. U ,Prijemnom centru', u jednom naselju Zaliva Petra Velikog, registrovali su nas, okupäli, ösisali i kamionima odvezli u .rekreacioni centar'. Tamo je ibilo dvadeset barika raa isiamoj morsfcoj obali, u kojima smo se smestili kako je 'ko uimeo i znao. Pomagaili smo jedini dimgima. VodiM ismo slepe i nosili bogaIje. Nas döset hiiljiada pnetvonilo se lu cudruu hdibrlidiiu hidru: medusdbno 'Simo se podrzavali, nosili, hranili, vodili. ,Rehaibilitacija' se sastojala u tarne sto smo u kolonama odlazili na obalu, gde su sposoibniji invalid! u plicaciima zaihvatal^i moirsko blato, pumiild vedra !i dodavialä ih drugima koji su blatom mazali na desetine invalida koji su fcao oapanioe leaali naslagiani diiz oibale. Premazani blatom satima su lezali na suncu. Zatim je, na znak ipistaljke koji je dao inaomzarai strazar N'KVÜHa, masa laksih invalida opet uSla u 'more i vedrima iz plicaka zahvatala tqplu imorsku vodu, polivala i prala teze invalide. Onda bi se koloma vracala u logor. Laksi invalidi su nosili teze i vodili bespomocne. Jednom nedeljno se pojavljivao lekar specijalista. Njegova pomoc sastojala se jedino u tome da je gotovo svima koji su se javili na pregled, propisao ,jacu hranu'. Jer, hrana je bila ocajna, jeli simo splacine. U prolece 1946. izbüa je epidemiija. Dotle nifco nije ni cistio ni dezinfikovao tnase barake. Imali smo septicke jame, ikoje su povrsno cistili roibijasi, to jest politicki

i ostali losudemici iz siibirskiih ilagora. Piü smo vodu iz cisterni. Za vreme epidemije je samo u nasoj zoni umrlo oko 25 000 invalida. Ne zna se da li je bila kolera ili tifus. Neki su govorili da je bio azijski grip. Takvih ,rekreacionih centara' je izonedu 1945. i 1949. na obali Mandzurije i u o'kolini Vladivostoka, bilo na desetine. Kro-z njih su prosla majimanje dva miliona nasih drugova, boraca, oficira, koji su za svoju domovinu dali deo svog tela, a ona im se oduizila time sto im je u patnjama i uzasnim mukama oduzimala jedino sto im je ostalo, njihove zivote.«

Lenjingrad, jos iz carskih vremena prozor Rusije u svet, i majvise zaipadnjiaöfci u celaj imperiji, steciöte naprednag radnistva i inteligencije, slabodoumni Lenjingrad uvek je bio prvi na redu kada bi se u Kremlju odlucilo, odnosno 'kada bi kremaljski gospodar odlucio da zemlju opet treba pritegnuti i pokazati joj gvozdenu pesnicu. Tako je prva velika posleratna cistka medu vodecim komunistima pogodila bas Lenjingrad. 31. lavgusta 1948. je izneoada uimro lenjingradski partijiski lrufcovodilac i posle iMolotova najbliizli Staljinov saradnik, Andrej Zdanov. Mnogi su ga smatrali Staljinoviim naslednikom — kao nekad IKirova, 'koji je, takode, bio prvi cove'k ienjingradskog rukovodstva. Staljinov nemacki biograf Mihael Morozov, smatra da ni pre ni posle u Staljinovoj blizini hije bilo coveka ifcoji bi imao toli'ki uticaj na kremaljskog samodrsca, lkao sto ga je imao Zdanov. Kada je u jantuaru 1953. godine »Pravda« 'objavila da je otkrivena zavera grupe kremaljskih lekara, izdato je saopstenje da su ovi lekari vec priznali da su pogresnim .Itecenjem pre pet godiiima usmrtili Amdreja 2danova. Za Hruscova, tako bar tvrdi u svojim memoarima, smrt Zdanova nije bila iznenadenje: »Vec neko vreme pre smrti njegovo zdravstveno stanje je bilo veoma lose. Ne znam öd cega je bolovao, all postao je potpuno apati-

426

427

£an, a u picu je gubio kontrolu. Bilo je zalosno pogledati ga. Sec"am se da je Staljin poslednjih meseci 2danovIjevog zivota cesto vikao na njega li zahtevao da ostavi pice. To je neobicno, jer je Staljin Ijude obicno navodio da pliju. A Zdanova je naterao da pije voiöne sokove...« Zdanov je bio srcani bolesnik. Nije öudno sto je upravo u leto 1948. toliko oronuo: doziveo je politicki neuspeh. U Politbirou je bio nadlezan za pitanja istocnoevropskih partija, bio je arhitekt prosirenja sovjetske imperije na njena istoönoevropska predvorja. 28. juna te godine, kada je Jugoslavija iskljueena iz Komimformbiroa, morao je da prizna neuspeh svoje politiike. Nekoliko dana ramije, 20. juna, sovjetske okupacione snage u Nemackoj pocele su blokadu zapadnog Berlina: Staljin je prvi put posle rata zapadnim silama pokazao zube, ispitujuci da li bi mogao da napravi jos neki korak prema zapadu, u samo srce Evrope. Americki i sovjetski tenikowi su uisred Berlina uperendh topova stajalii jedan naspnam dnuigog. Ameitikandi su uispeli da bez popustanja izbegnu sükob: svega sest dana posle pocetka blokade i dva dana pre nego sto je anatemisana Jugoslavija, sä Berlinom su uspostavili vazdusni most. Sovjetska vojna logika, obuzeta kopnom, to nije mogla da predvidi. Blo"kada je izgubila smisao, pokusaj ikorak dalje prema zapadu doziveo je neuspeh. Kako u prvom tako i u drugom slucaju, u Jugoslaviji, nesto vise nego u Berlinu, 2danov je imao odlucujucu rec. Nije cudno sto su ga dogadaji tog leta slomili. Istorija ga pamti jos po necemu. Prvo u lenjimgradskim, a zatim u svim 'sovjetskim kulturnim i umetnickim krugoyima, on se 1947. i 1948. dao na ciscenje, poznato kao »zdanovstina«. Zabranjivao je casopise, stampanje knjiga, izvodenje muziökih dela, izloäbe; umetnicima je propisivao sta je prava umetnost, a sta nije. Posle smrti Zdanova desilo se to sto se svuda u svetu u politici cesto desava, s tim sto se u despotijama desava na^suroviji nacin: kada padne, umre ili na bilo koji nacin nestane visoka glava, polozaje gube mnogi koji su kao njegovi ljudi dosli na ugledna mesta. Kao sto reikoh, u despotijama to se odigrava innogo krvavije, ne gubi se samo hieb, nego sloboda i glava. Lenjingrad se ucinio Staljinu najprikladniji da snaznom opomenom otrezni svoje pobedom opijene i zato suvise

raspustene kadrove u celoj zemlji, da ih podseti kaiko lako padaju glave koje se toläko visofco drze. Zanimljivo je kako je lenjingradske politicke rukovodioce video Milovan Dilas u januaru 1948. C^pisuje ih kao krajnje jednostavne, obrazovane, veoma radne Ijude koji zive veoma usamljenim zivotom i raduju se da sretnu Ijude iz drugog podneblja i dnige kulture. Kaze da se nije iznenadio kad je saznao da »nisu uspeli da izbegnu zrvanj totalitarizma, iako je njihova jedina krivica bila u tome sto su se usudivali da budu ljudi«. Srazmerno slobodouman, uprkos zdanovs'ke nemilosrdne ibatine svojeglav i :za nove ideje otvoren Lenjingrad, öinio se, dakle, Staljinu u ovom trenutku pogodan teren za ponovno uvodenje reda posle godina raspustenosti, bratstva i sloge medu ljudima i postovanja starih vrednosti, öd istorijskih do religioznih. Trebalo je pokazati da je sve to proslo i da se zävoit viraca u predratnu, to jest staIjinistiöku, kolotecinu. »Stvari ne stoje dobro. U Lenjingradu je otkrivena zavera, a u Moskvi su se namnozili neprijatelji Partije«, rekao je Staljin Hruscovu. Predao niu je pismo koje je trebalo da bude dokaz da je i moskovski partijski sef isti takav zaverenik kao sto su lenjingradski rukovodioci. HrusCov se u svojim secanjima hvali da je uspeo da spreci cistku u Moskvi, zbog cega ga je Staljin dosta sumnjicavo gledao; nije, xnedutim, mogao da spreci da u Lenjingradu Sitvaini ikrenu svojtai tokom: »U Lenjinigradu. je u meduvremenu lov na vestice bio u punom jeku. 'Ne znam sta je Staljän stvanno m'isilio o lenjiingradsikoj aferi. O tarne mi niikada nista mije irekao, oaim kada je u vezii s imiojim premestanjem liz Ukrajine govoiio o ,moskovskim zaverenicima'. Ljudi koji su uhaipseni u Moskvi, bili su uglavnom partijski funkcioneri iz Gorkog, koje je Zdanov bio doveo na polozaje u moskovskoj partijskoj organizaciji«. Hrusöov nastavlja da su »krenuli da razbiju lenjingradsku partijsku organizaciju. Kampanja je bila uperena u prvom redu protiv trojice perspektivnih mladih ljudi: Kuznjecova, Voznesenskog i Kosigina«. Bez prethoidnih konsultacija sä Politbliapoom, Staljin je naredio da se streljaju: Voznesenski 30. septembra, a Kuznjecov, Popkov i niz drugih lenjingradskih rukovodilaca 1. oktöbra 1950. godine. Da niko u zemlji ne bi knao

428

429

suvise imiran san, za vreme »lenjingradske afere« je ufoijen i predsednik Vrhovmog sovjeta Ruske SSFR Mihail Rodionov. Godine 1951. i 1952. usledilo je »otkrivanje« nacionalistiöke organizacije u Gruziji, koja je, toboze, nameravala da ovu republiku otcepi öd Sovjetskog Saveza i prikljuci je Turskoj. Öd jedanaest clanova gruzijskog Politbiroa uhapseno je sedam, a zajedno s >njima vise öd polovine clanova repulbliöke vlade. Uhapseno je 427 sekretara öblasnih, rejonskih i mesnih komiteta partije, a »ihiljade neduznih ljudi postale su zrtve samovolje i bespravlja«, rekao je Hruäöov na XX kongresu i dodao da se »sve desavalo pod /genijalnim rukovodstvom' Staljina, ,najveceg sina gruzijskog naroda', kao sto su sami Gruzijci voleli da govore o Staljinu (Smeh u sali.)«. Cistka se prosirila i na druge oblasti. Rasterana je redakcija lista »BoljSevik«. Poceli su da gone naucnike: u lingvistici sledlbenike äkademika Mara, pristalice njegove teorije o buducem stapanju svih jezika u jedan; u prirodnim naukama sledbenike Pavlova i protivnike Lisenka — i tako dalje. Pet godina posle pöbedonosnog kraja drugog svetskog rata u Sovjetskom iSavezu je opet zavladala atmosfera iz druge poloviine tridesertäh godlilna. Ljudi su apet drhtali na zvuk automobila u noci, skripu koönica, korake u läizmama na stepenicaima, i kucainje na vrata. U Staljämovom oarstvu je opet zavladao istrah. Uz dve novine. Pirva je bila namlilosrdnio ipraganj'ainje Jevreja. Pohaipseno je i deportovano u logore desetine hiljada Jevreja, medu njima öak i zena samog Molotova, Polina Zemcuzina. Desetinama hiljada zrtava ovog pogroima nad Jevrejima ne zna se ni ime; u istoriji je ostao zabelezen i istrazen, jedino pos'lednji ein ove antijevrejs'ke hajke, hap§enje vede girupe lekara ikrenualjske vladine bolnice, koji su vecinom ibili Jevreji. Druga, s obzirom na to da su se granice uticaja staIjinistiökog sistema prosirile i na drzave »narodne demokratije«, i tamo je treibak) poitnaziiti inep'rijatelje i obfnacunati se s njima, da bi se nova vlast postavila na oprobane staljinske osnove straha i potpuine poslusnosti. Tako su gotovo taiöno ipo ugledu na -moskoviske procese 1936— —1938. pale glave grupama visokih ruikovodilaca i stanih komunista, u Madarskoj na celu s Laslom Rajkom, u

Cehoslovackoj s Rudolfom Slanskim, u Bugarskoj s Trajcetom Kostovom. Mnogi istoricari smatraju ove cistke posledicom nesuglasica i obracuna u rukovodstvima ovih zemalja, i, naravno, Sovjetskog Saveza. To jos nije do 'kraja istrazeno, arhivi su jos uvek nedostupni. Lenjingradsku aferu neki objasnjavaju kao obracun Maljerikova i Berije s mladim konkurentima za vlast, pre svega s iauzetao sposobnim Voznesenskim, clanom Poilitbiroa, i Kuznjeoovom, sefcretanom CK KP iSovjetskog Saveza. Tacno je da je Berija u to vreme vec osecao StaIjiiniovu neoaklionost, tacno je da Maljenkov posle sirartä Ädanova nije bio inesporni Staljlinov nasledraik, kao sto su neki ismaitirald. Moguce je da su — u to vereine meduisioibno vec prilicno povezani — prema oprobanim Staljinovim metodama, u kojima su se ibili izvestili i sä zarom ucestvovalli u njima tridesetdh godina, hteli da oibezbede svoju politicku buducnost tako 'sto ce ukloniti (podmetnuti Staljinu optuzbe protiv njih) svoje potencijalne rivale. Zapadni istoricari u toime vide pre svega licne obracune u licnoj borbi za vlast izmedu vodecih politicara. Medutliim, ko bolje pözmaje slozene zakoiniitosti odnosa u vrhovirna jednopartijskih totalitannih vladavina, cak i da prihvati tezu da je Maljenkov hteo da se otarasi Voznesenskog, videce u tome drukciju pozadinu: »Lenjingradani« su u privrednoj i unjutrasnje-politickoj oblasti zastupali liberalniju, opusteniju, svojoj razvijenoj sredini prilagodeniju politiku koja bi, medutim, svakako mogla da utice na promenu spoljne politike zemlje. Njihova shvatanja je kasnije u prilicnoj nieri preuzeo Hruscov — a ako je hteo da ih koliko-toliko ostvari, morao je prethodno da skloni Maljen'kova i Beriju. Nanavno, govioreoi o razllikaima u poMtiickim shvaitanjima i orijesntaciji treba jasno imati na uimu tadasnje i tamosnje okolnosti: re£ je, dakle, o »liberalnom« i »opustenom« u relativnom smislu, o tome da nezigrapni staljinistiSki nacin vodenja drzave i privrede naprosto vise nije odgovarao razvijenim proizvodinim snagama. Sta je to naprednije, sto su zamisl'jali .Lenjingradani' s Voznesenskim i Kuznjecovoim na celu, kasnije je imao priliku da pokaze Kosigin, treci öd sposdbnih mladih menadzera, koji je tada pukim slucajem ostao ziv. Prema onome 'sto znamo o njegovoj politici kao predsednika via-

430

431

de pod Breznjevom, mozemo da procenimo koliko su zapravo bili liberalni ,Lenjingradani' 1949. godine, i s druge strane, cemu su se suprotstavljali i protiv cega su bili Maljenkov i Berija, a pre svega, sam Staljin.
5

Zivot Staljinove neposredne okoline pos'lednjih godina zivota slikovito opisuje Nikita Hruscov. »Te poslednje godine sä Stal'jiimom feile su teska vremena. Vlada je prakticno prestala da radi. Staljin je odabrao malu grupu Ijudi koji su bez prestanka morali da budu uz njega. A postojala je i druga grupa ljudi koje, zeleci da ih kazni, na neodredeno vreme nije pustao blizu. Svako öd nas mogao je da se nade danas u prvoj, sutra u drugoj grupi.« »Zvanicne sednice se tako reci nisu odrzavale. Kada bi iz Bliznje dace, gde je u to vreme ziveo, Staljin dosao u grad, naredio bi Sekretarijatu Centralnog komiteta da nas sazove. Nasli bismo se u njegovoj radmoj sobi u KreonIju ili ipak, jo§ öeäce, u ikremalj&kom bioskopu. Za vreme prikazivanja filmova razgovarali bismo o raznim stvarima. — Staljin je narocito voleo kaubojske filmove. Gledajiuci ih, öesto se ljutio i daviao ideoilöske kvalißikacije, mada bi vec u istom dahu trazio da mu se pustaju novi.« »Onda bisimo usli u automobile i odvezli se u njegovu daöu. U Staljinova kola najcesce su ulazili Berija i Maljenkov. Ostali su se rasporeclivali kako je ko stigao. Ja sam se obiöno votzio zajeidno s Bulganjiinoim. Na putu öd Kremlja do reke Moskve nasa kolona bi obiöno krivudala raznim sporednim ulicama. Staljinove saputnike nekoliko puta sam upitao: ,Zasto ste isli zaobiiaznim ulicama, umesto glavnim putem?' Odgovarili su: ,Nemojte nas da pitate. Nismo mi rökli gde da se vozi. Staljin je odredivao, kojim putem cemo ilci.' Staljin je ocito imao pri ruoi plan Moskve i biirao je uvek dnugi put. Cak ni svom lliönom obezbedenju nije unapred govorio kojim putem ce ici. Ne treba biti ninogo bistar da se shvati da je ovim nieraima hteo da nadmudri eventualne atentatore. Pri dolasku u Bliznju dacu sapatoni smo primecivali da opet ima vise brava nego proSli put. Vrata su bila

zabravljena rezama, a ispred njih podignute barikade. Oko dace je bio podignut dvostru'ki zid, a izmedu oba zida trcali su opasni psi. Ugradeni su elektriöni alarm i razni drugi bezbedinosni uredaji. Ciim bismo stigli u dacu, .sednica' bi se nastavila. Taj metod rada — ako se tu moze govoriti o radu — uspostavljen je posle rata i zadrzao se do Staljinove smrti. Ni Centralni komiitet, ni Politbiro, ni Biro Prezidijuma nisu redovno radili. Redovno su se odrzavala samo Staljinova zasedanja s njegovim unutrasnjim krugom. Ako nas dva-tri dana ne bi pozvao, odmaih bismo pomislili da mu se inesto desilo ili da je bolestan. Uzasno tesko je podnosio samocu. Osecao je potrdbu da uvek bude okruizen Ijodäma. Cim ibi se prapodne pirobudio, pozvao bi nas da dodemo i gledamo s njim film, ili bi zapodenuo razgovor koji bi mogao da bude zavrsen za dva miinuta da ga 011 raije odugovilaioio, samo da bismo sto duze ostali s njim. Gledali smo na to kao na cisto guibljenje vremena. Istina, ponekad smo odluöivadi o partijskim Ili drzavnirn (pitaojima, ali na to bi potrosili veonia malo vremena. Glavno je bilo da se Staljinu popuni vreme, da zaiboravi na svoju usamljenost. Zbog usamljenostii je patio öd depresfija i tqga se bojao.« Usamljeni diktator koga su mucile depresije bio je svestan svoje dusevne bolesti. :Ne zna se da 'li je ikada zatrazio pomoc lekara. Verovatno je i ovu bolest, kao sve ostale, lecio sam domacim lekovima, cajevima i sedativima. Kao svi depresivtni ljudi, i on je mnogo razmisljao o svojoj bolesti, jer upravo to je karakteristicno za depresiju. Da je zaista patio öd depresije, pa i öd drugih neurotiönih stanja, dokazuje jo§ jedno svedocenje N. S. Hruscova iz letnjih meseci 1951. »Do'k je bio u Afonu, Staljin je naredio da mene pozovu iz Socija, a Anastasa Ivanovica Mikojana iz Suhumija. Jednoga dana — Mikojan i ja smo upravo §etali po vrtu — Staljin je izasao na verandu. Ocito nas nije primetio. ,Ja sam gotov' promrmljao je za sebe. ,Ni u koga nemam poveremje, cak ni u samoga sebe.' To je bilo ozasno priznanje. To nepoverenje prema Ijiudüma vec duze smo piriimecivali. A sad je to sam priznao, i to sasvim odredemo. Mozemo li da zamislimo takvu konstataciju iz usta coveka 'koji je odluöivao o sudbini svoje zemlje i uticao na sudbinu svata? Jedno je, nemati poverenja u ljuide. (To

432

433

je bilo njegovo pravo, mada je njegovo krajnje nepoverenje upucivalo na to da je imao ozbiljne psihicke probleme.) Ali drugo je kad covek pati öd opsesije da unora ukloniti svakoga u koga neina poverenja. Svi mi koji smo spadali u Staljinov najblizi krug, ziveli smo zapravo öd danas do sutra. Sve dok je u nas, do izvesne mere imao poverenje, bilo nam je dozvoljeno da zivimo i radimo. Ali onoga casa, kad bi u nekoga izguibio poverenje, uzeo bi ga pod lupu, sve dok se mora nepoverenja nije prelila preko ruba. U tom trenutku covek je morao da krene za onima kojih vise nije bilo medu zivima. To je bila sudbina svih koji su radili s njim, boreci se u partijskim redovinia za partijs'ke kiterese. — Staljinovo priznanje u Afonu 1951. nacas je podiglo veo sä ndkili uzroka tragedije koja se odigravala u godinama dok je vodio Partiju i drzavu.«

Staljinovo nepovereeje se na kraju okrenulo protiv ondh fcojii su mu tridesetiih godiina vemo pomagali da u boljsevickoj partiji istrebi revolueionarne sanjare i svaku, pa i majmanju slobodouimnost, a partiju pretvori u poikonnu, posluisnu, gvoizdeno-idisciplinoviainu imasinu. To nije bila trenutoa cudljivost, recimo da mu je neko lice iznenada postalo nesimpaticno. Nije rec o tome da u mekog licno nije imao poverenje, jer nije imao ni u koga — rec je o tome da nije imao poverenje u njegovu politiku: u stavove i politiku Berije, Maljen'kova, Hrusöova, Bulgainjima. A kaiko su za Staljina, tacnije u listocnjackim despotijama oduvek pa sve do Staljina, necija giava i neciji stavovi bili jedno te isto, glava nije mogla da bude pöstedena ako se nisu trpeli njeni stavovi — sada su u pitanju bile glave Staljinovih najuzih saradnika. Pomeouli smo vec sustinske razlike u shvatanjima, kao i u pogledu potrebne politicke orijentacije. O ovim razlikama se, doduse, znalo samo u rukovodstvu, do javnosti to nije doprlo, ali Staljinovi saradnici su poceli na svoju ruku da vode politiku, suprotnu Staljinovim tezjijama, pa cak direktnim sugestijama i uputstvima. Recimo, Hruscov u Moskvi nije izvr§io öistku po lenjingradskom uzoru. Cak i verne Staljinove stitono§e Voroi§i-

lov i Kaganovic suprotstavili su se proganjanju Jevreja, a u tome im se pridruzio i Mikojan. Berija se na svoju rutu umesao u spoljnu politiku; zeleci da ublazi posledice Stalj'inovog hladnog rata, on je preko svojih emisara, na nacin tajne policije na koji je bio navikao, Zapadinoj Nemackoj nudio nekakvu maglovitu mogucnost ponovnog ujedinjenja 'Nemacke, pod uslovom da bude neutralna i izvanblokovska. U uniutrasejoj politici i privredi svi su oni uvek iznova dolazili s predlozima i idejama, koje je zastupao likvüdiranii Lenj'inigradanin Voiznesenski, tvrdeci da bez toga nece biti napretka koji je neaphodno potreban za uspesnu trku sä kapitalistiökim Zapadom. Staljin je odlucio da se svih njih oslobodi, otarasi, i zameni ih mladima, poslu'snim i slepo odanim ljudima. Na XIX kongresu oktobra 1952. bio je demonstrativno rezervisan. Öd osamnaest zasedanja Kongresa ucestvovao je samo na dva, pa i to samo na nekoliko minuta. Hruscov je kasnije rekao da je sazivanje Kongresa prepustio svojim saradnicima, nije se interesovao cak ni za dnevni red. Glavni referat je odriao Maljenkov, a druga dva velika referata podneli su Berija i Hiruisßov. Svi su, naravno, slavili iStaljina u uolbiicajeno'm lituTgijskoim stilu, mada s nekim prikrivenim zaokama koje je, medutim, shvatala samo sacica ljudi, zapravo oni sami. Ali posle Kongresa Staljin se iznenada s velikim elanom dao ma posaio. O tome je Hruscov u svom tejnom ireferatu na XX kongresu rekao: »Dozvolite mi da sada ipredem na prvu sednicu Centralnog komiteta posle XIX kongresa (kada je Staljin, karakterisuci V. M. Molotova i A. I. Mikojana, stavio do znanja da su ova dvojica starih partijskih radnika krivi za nekakve, naravno potpuno izmisljenje, greske. Nije iskljuceno da drugovi Molotov i Mikojan na ovom kongresu vise ne bi mogli da govore, da je Staljin samo nekoliko meseci duze ostao na kormilu. Oöigledno, Staljin je nameiravao da se otarasd starih clanova Politbiroa. Vise puta je izjavljivao da stare clanove Politbiroa treba zameniti novim. Kada je posle XIX kongresa predlozio da CK u svoje predsednistvo izabere 25 clanova, ciljao je na uklanjanje starih clanova Politbiroa i njihovo zameejivanje manje iskusnim ljudima, koji bi bili spremni da mu na sve nacine ugode.

434

435

Moze se pretpostaviti da je smerao kasniju likvidaciju starih clanova Politbiroa .. . « Ove reci, izgovorene pred dve hiljade ljudi na Kongresu usred Kreml ja, nisu nagadanja kojima vole da se bave zapadni kremljolozi, niti emocionalna preterivanja koja bi se katkad oma'kla Hruscovu. To su bile dobro pripremIjene i do detalja promisljeme formulacije 'kojima se moze verovati. Usledi'la je »lekarska zavera«. Anton Kolendic navodi citat Berijinoig priznanja, koje je Berija pisao u zatvoru posle Staljinove smrti i svog pada: u jesen 1952. je V. S. Abakumov, tadasnji ministar drzavne bezbednosti, pokazao Beriji spisak öd 32 coveka, optuzena za spijunazu i druge zlocine, koji mu je, ka'ko je rekao, dao Staljin i naredio mu da stvar ispita. Na spis'ku su bili glavni kremaljski lekari, akademici i primarijusi. Berija je pisao: »Pitao sam ga sta znaci taj spisak. Staljin je öd Abakumova trazio da protiv ovih ljudi pripremi 'optuznice Zbog zavere protiv rukovodstva i vlade, radi rusenja sovjetske vlasti i uspostavljanje kapitalizma. Ko je mogao da veruje da bi grupa lekara, poznatih strucnjaka, mada inace bez i'kakvog uticaja, htela da osvoji vlast, da srusi sovjetski i uspostavi kapitalisticki sistem! Svakome je moralo da Ibude jasno, a trebalo je da Abakumov u tom ssmislu vodi istrazni postupak, da iza ovih lekara-übica stoje politiöke licnosti i da su lekari-ubice orude u rukama nekih mocni'ka. Pitao sam se, kao sto bi se pitao svaki clan Partije, 'fco su licnosti koje, po Staljinovom misljeoiju, drze u rukaima ovu ,zaveru'? Ovako sam zakljucivao: Staljin je optuzio ldkare da su u 'kremaljskoj bolnici ubili dva politicara, A. A. Zdanova i A. S. Scerbakova. Ali Zdanov je (u deliriju tremens, 'kao potpuno propali pijanac) umro 1948. godine, pre punih pet godina! A Scerbakov jos ranije, 1945. godine! Sta je to trebalo da znaioi? To ibi trdbalo> da znaici da je neko planski, sistematski, polako pripremao ubistva i preuzimanje vlasti. Ali ko? Ja saim u Politbirou bio zaduzen za kadrovska pitanja i za bezbednost. Ja sam organizovao bolnice i klmi'ke u

Kremlju. Bilo je, däkle, jasno da sam ovoga puta ja bio meta Staljinovih optuzbi. Cinjenica je da na spisku .planiranih zlociina' ove gru;pe ,lekara-ubica', koji je Staljin bio pripremio za istragu i sudenje, nije bilo predvideno ubistvo nijednog öd vodecifa clanova Politbiroa, na primer Maljenkova koji je na XX kongresu zvanicno nastupio kao Staljinov naslednik, riiti Miolotova, Mifcojana ili meine ikao potprodsednlika. Sve to je nametalo zakljuca'k koji mi je Staljin jos 1938. formulisao ovako: ,Neprijatelj i neprijateljska agentura uvek udara i hoce da unisti svoje glavne, najopasnije protivnike, dakle najbolje boljSevike i inajaktivnije vode Partije i vlade!' Drugim recima, a to smo svi u Politbirou dobro znali, kad god Staljin priprema optuanicu protiv neprijatelja, trockista, spijuna, sabotera, kad god sastavlja listu rukovodilaca koje su neprijatelji pokusali da ubiju, likvidiraju, oia njoj se uvek nalaze imena ^ajzasluznijih partijtijs'kih rukovodilaca'. Jer zasto bi neprijatelj hteo da ih likvidira ako nisu najbolji predstavnici sovjetske vlasti, Partije i vlade? Ko se nije nasao na ovim Stäljinovim spis'kovima rukovodilaca koje su neprijateljs'ki spijuni i agenti hteli da likvidiraju, morao je da zna da vise nije u Staljinovoj milosti, da vise nije po njegovom ukusu. Drugim recima — bice ubrzo likvidiran.« Berija zatim — prema Kolendicu — kaze da je u dogovoru s Maljenkovom i Molotovom savetovao Abakumovu da za Staljina pripremi dokazni materijal, da su optuzbe protiv lekara lizmiisljesne d lazne. Abakumov je postupio prema savetu svog neposredeo pretpostavljenog i podneo Staljinu detäljan izvestaj o neistinliltoisti cptuäbi, s preidllagom da se istraga labostavi. Staljin je pobesneo. Kao predsednik vlade, on je Aba'kumova odmah suspendovao i naredio da ga uhapse. Na rijegovo mesto je postavio jednog öd Berijinih pomocnika, S. D. Ignatjeva — iZaboraVivsd da rniu je tag öoveka upravo Berija hvalio 'kao sposobnog i pouzdanog. U svom cuvenom referatu na XX kongresu Hruscov je rekao da je Staljin naredio Ignjatovu da protiv lekara primeni najsurovije metode, i dodao: »Ovo'm kongresu kao delegat prisustvuje nekadasnji ministar za drzavnu bezbednost drug Ignjatjev. Staljin mu je bez okolisenja

436

437

rekao: ,Ako ne budete umeli da öd lekara izvucete priznanja, sve cemo vas skratiti za glavu.'« Zatim je 13. januara 1953. u »Pravdi« objavljena vest o hapsenjiu kremälj,skih lekara, koji su, tofooze prema uputstvima americke i britanske obavdstajne sluzlbe i jevrejske Joint Distribution Agency, nameravali da ubiju mars'ala Vasiljevskog, Konjeva i Govorova, admirala Levcenka i generala Stemeii'ka, pdsto su prethodno ubili clanove Ploilitbiraa Zdanova :i Sceiibakova. Ni pamena da so. miete njiihoväih mracndh planova Benijia, Maljenkov, Hmscov, Miolotov, Milkojan, Bülgamjin, Vorösiiilov. 15. januara u «Pravdi« je objavljen nepotpisan uvodnik, po stilu veoma sliean Staijinovom nacinu pisanja, u kome se tvrdilo da »neki ljudi pogreöno zakljucuju da vise ne preti opasnost öd stetocina i spijuna«, jer »stoje na antimarksistickom stanovistu da kla&na borba slabi. 'Ovi ljudi ne shvataju da nasi uspesi ne vode u slabljenje, vec u zaostravanje klasne borbe, jer sto vise budemo napredovali, neprijatelj ce sve ogorcenije voditi borbu protiv nas«. Staljin je pozvao istraznog sudiju i dao mu uputstva o dstraznim metodima toje treba da primeni; metodi su bili jednostavni: »batine, batine i ponovo batine«, rekao je Hruscov na XX kongresu. Lekare su u zatvoru tukli i mucili, prica se da su za vreme 'muicenja dva lekara umria, i Staljiinu se oimilo da se stvar odvija prema predvidanju: na narednom procesu, posle »lekarskog«, na optuzenicku klupu 'ni'Oci ce da se dovedti dojucerasnji najvisi rükovodioci. U partijskom predsednistvu, koje je imalo dvadeset pet clanova, nece se mnogo primecivati ako bude nedostajalo §est, sedam ljudi, nekadasnji Politbiro ... A on ce ponovo sacuvati prvu zemlju socijalizma i njenu partiju-tvrdavu öd meküsaca koji ne veruju u neizbezni oruzani sukob sä svetskim kapitalem, koji zapostavljaju klasnu borbu, u privredi propagiraju nekakav profit umesto bica i prisile, koji su posle cistki u Lenjinigradu i Gruziji izlbegli da siliionu duizmioist obave u Moskvi li drugde u zemlji, koji su cak pokusavali da mu miniraju lekarsku aferu, i uopste suprotstavljaju mu se igde god stignu, njemu, a on — istorija je to potvrdila — poznaje zakonitosti mehanike drustvenog razvoja bolje neko iko drugi.

Bice nazvani »desnim o;portunistima« kad izadu pred sud. To ise imoglo zakljiiöiti iz uvodniiika u »Pravdi«, u kome je taj izraz uipotrebljeii u vezii s Ijudima koji pogresno smatraju da klasna boiiba slabi. »IDesni oportunisti« — bals zgodan izraz; treba da se napravi razlika izimedu njüh i »desne lopoziicije« iz tridösetih gadlina, ali da se ipak vidi da su zapravo na istim pozicijama, na kojima su nekada bili Rikov, Tomski, Buharin. Da, istorija se ponavlja, Pjata'kova je nasledio Voznesenski, Riikova MaIjenkov, Buharina . . . ah, za Buharina cak nemaju nasledni'ka u svojim redovima, ovl desni oportunisti. Da, da, covek uvek iznova mora da se bori na zivot i smrt sä svakojakim desnicarima i liberalima u komunistickom poikretu, koji, cim im se ukaze prilika, hoce da razvodnjavaju Partiju.

Ali »desni qportunisti« nisu sedeli skrstenih rüku. To, ovoga puta, to nisu bili ljudi iz stare plehanovske ruske socijaldemokratske tradicije i Lenjinove inace stroge, ,pa litpak isldbodouimnie sfcolle. Svi bez izuzetka bili su iz najbolje Staljinove skole, iz nijeonih raajlbolljiih igaditna. On sam in je obucavao, surovo i nemilosrdno, koristeci ilh za unistavanje sanjara i zaneserijalka prve revolucionarne igeneracije. Naucio ih je da koriste partijski i drzavni aparat, maisineriju koja je uprkos svoje nezgrapnosti prodirala u svaki kutak i poläko ali sigurno dohvatala sve sto se moglo dohvatiti — samo ato se umela usmeriti u zeljenom pravcu, ako se umelo planski prozeti svojim Ijudima, ako su joj ucepljene prave parole za pravu orijentaciju ,na pravi naöin: »Moskva treba da govori poläko i razgovetno, tako da se Cuje i u Vladivostoku«, relcao je Staljin 1937. godine Lionu Fojhtvengeru. Öd Staljina su naucili da budu razgovetni i strpljivi. Nauicio ih je da pastuju moc policije. Sva ova umeca ucili su öd n'jega tokom cdlog svog politickog zivota. Öd njega. A sto je najvaznije, sada su zakoni »imehani'ke drultvenog razvoja« bili na njihovoj, a ne na njegovoj strani: njihova politika je vise öd njegove odgovarala promenjenim proizvodnim i drustvenim odnosima u zemlji. Nje-

438

439

gorva izasterela dru]stveno-efco>nomiS'fca shvatanja iz vremena prvih petoletki izgubila su gradansko pravo u uslovima atomskog doba koje je bilo pocelo vec i za Sovjetski Savez. Kruta planska privreda, zaostravanje tlasne 'borbe i uporno skidanje svih neuniformno mislecih glava oije bila prava ulaznlca za eru raketa, eldktronike, osvajanja svemira. Jednostavno receno: napreda'k je bio na strani »desnih oportunista«. Na iStaljinovoj strani bile su zaostalost i zastarela shvatanja. Shvativsi da vise nemaju vremena za oklevanje jer im se radi o glavi, poceli su da sreduju stvari kao sto ibi ih sredivao om da je bio na njihovom mestu. Oktobra 1952. Staljin je na Plenumu CK zatrazio da bude razresen duzno'sti generalnog sekretara Partije i predsedmika vlade. Prihvacen je samo deo njegovog zahteva: razresen je partijske duznosti, ali ne i duznosti u vladi. öfcinuta je funkcija generalnog sekretara, na novu funkciju prvog sekretara postavljen je Maljenkov. Zasto se Staljin od'liuoio na taj 'koräk? Neki pretpostavIjaju da ga je na to navela bolest. Pa ipak se bez ustezanja usudujemo da postavimo drugu tezu, naime da je S'taljin svojom ostavkom hteo da proveri odnos snaga u novam Centralnom komitetu, izafbranom na upravo odrzanam Kongresu. Hteo je da utvrdi koliko moci je jos u njegovkn rukama, a koliko su mu vec preoteli »desni oportunisti«, njegovi ucenici Maljenikov, Berija, Hru^scov, Buligan j in. Märjan Britovsek ovaj postupäk ocenjuje oväko: »Staljin svoju fun'kciju generalnog sekretara Partije sigurno nije predao dabrovoljno. Aparat vlastd fcoj'i je saim bio stvorio, nadrastao ga je. Nadzor nad novim aparatom mu je iskliznuo iz ru'ku«. Britovsek nastavlja: »Posto je Staljin odluicio da se oslobodi svojih sledbenika iz redova ,prosvecenih staljinista', koji su postali nepouzdani, drama je brzo pocela da se rasplice. Staljinovi najblizi sledbenici, cije su glave bile ugrozene, bili su svesni sta ih ceka. Borba izmedu Staljina i njegovih sledbeniika usla je u trecu, najdratmaticniju fazu«. U ovoj »najdramaticnijoj fazi« 'Staljinovi sledbeniei su protiv njega upotrebili njegovu sopstvenu, staljinisticku taktiku.

Naime, u cistki koju je bio zapoceo i koja je trebalo da zavrSi skidanjem njmovih glava, ipodmetnuli su mu ljude koji su bili poslednji stvarni oslonac njegove moci i vlasti. Partijsfcim aparatom su vec ovladali, vladinim takode. Staljinu su ostale samo jos tri-cetiri licne poluge vlasti. Pa ipäk je s njima svalkog trenutka mogao da posegne u tök dogadaja i postigne da se u istom casu izvrsi svako njegovo naredenje. Trebalo je, däkle, osakatiti Staljinov licni sekretarijat, njegovo najefikasnije orude jois iz vremena borbe za vlast posle Lenjinove smrti — to je bio prvi zadatak. Zatim je trebalo skloniti nacelnika njegovog licnog obezbedenja, u cijoj je nadleznostl bila i daca u Kuncevu, kao i koniandanta Kremlja, ljude, neposredno podredene Staljinu, i zamemitd lih moviim Ijudima, verniim ne saimo Staljinu nego i njima. A trebalo je, naravno, zameniti i njegovog licnog leikara, Vinogradova. Täko su »desni opozicioiiari« — a cini se da je celu akoiju vodio Berija, koji se öd svih njih najvise plasio za svoju glavu — u Staljinovu masinu za 'mlevenje mesa poslali njegove najvernije ljude. Sefu nJQgovog licnog sekretarijata Poskrebisevu, koji je za vreme rata zaradio ein generalpukovnika, desilo se da iz njegove kancelarije nestanu poverljivi dokumenti. Hruscov je kasnije rekao da je nestanafc tih dokumenata organizovao Berija. Bilo kako bilo, dokumenti su iscezli, Staljin je o tome obaveisten, Poskrebisev, koji mu je verno sluzio dvadeset godina, bio je u trenutku razresen duznosti i strpan u zatvor. Naicelniiika iStialljänovog licnog olbezbedanja Vlasdlka, koljd je takode imao ein potpuikovriika i bio Staljinov telohrariitelj jois za vreme gradanskog nata, Qptuzili su za »lücno biQgacenje« li zloupatr-elbu pdk»zaja. Staljdin je naredio da se i Vilas'iik oidmah u'hapsä. Poskrelbisev i Vlasik uhapseni su decembra 1952. godine. Priblizno u isto vreme uhapseni su i lekari kremaljske klinike, medu njima jedini u koga je Staljin stvarno d'mao ipoverenje, iakademiiik Vinogradov. 13. fdbruara 1953. u zatvosru je omro Lav Mehlis, Jevrejin, randje jedan öd inajblizih iStaljinovih poverenika. I on je te iste zime uhapsen po Stalijnovom naredenju. Ne zna se ko je uspeo Mehlisa da ocrni kod Staljina.

440

441

17. februara je vladin dnevni list »Izvestija« objavio da je neocekivano umro komandant Kreml ja, general Kosinkin. Istoricar Äbdurahman Avtorhanov, po nacionalnosti Cecen, koji je 1943. pobegao na Zapad, postao tamo profesor za rushu istoriju i o njoj napisao vise knjiga, medu kojima je mozda najpoznatija Zagonetka Staljinove smrti, o Kosinkinu kaze da je -na polozaj 'komandanta Kremlja dosao öd Staljinovog licnog stoaziara. Opisuje ga kao öoveka koji je bio »srazmerno mlad, pri najboljem zdravIju, fanaticno odan Staljinu i smatrao se nezavisnim öd Berije«. Britovsek za Kosinkinovu smrt 'smatra da je u naj'manju ruku bila »tajanstvena«. Tako su »desni oportunisti« prividno pomogli Staljinu (osim u Kosinkinovom slucaju, gde se umösala »priroda«) u cistki koju je sä tolrko strasti zapoceo — a zapravo su mu pod tockove cistlke podmetnuli njegove najvernije ljude da bi na njihova mesta mo-gli da postave svoje Ijude. Öd sredine februara 1953. godine Staljiiin je u svojoj kuci i u Kremlju bio okruzen ljudima koji su ga, doduse, uzdizali u nebesa, all fevilsavali su operativna uputstva Maljenkova i Berije, a delimicno i Hrusöova i Bulganjina. Na izgled, sve je bilo po njeigovoj volji. Na stranicama »'Prav'de« gotovo isva;kag daina inoiglo se procitati nesto o spijunima, burzoaskirn nacionalistima, ubicama i ostalim neprijateljima naroda, a duzi -clanci na tu temu objaviljeni su 8, 9, 11, 12, 16, 18, 19, 20, 22, 23 26. i 27. februam. To je bila prava politidka ofanziva koja je za redafcciju »Pravde« zavrsena brojem öd 1. marta, odstaimpanim 28. februara uvece. U tom broju objavljen je praglas Centralnog komiteta o predstojecem Danu zena, 8. martu, jos uvek fprepun frazeologije o spijunima, ubicama, potajnim neprijateljima naroda. Zatim je ova ofanziva iznenada zavrsena. 2. marta je u »iPravdi« objavljen uvodnik »Procvat socijalistickih naroda«, a 3. marta clanak »Vazniji uslovi za razvoj propagande«. O neprijateljima naroda odjednom vise ni reci. »Desni oportunisti« su preuzeli vlast. Po svemu sudeci, Staljinova vladavina je izavnsena u noci izmedu 28. februara i 1. marta, a njihova je pocela 2. marta 1953. godine.

Po zvanicnoj verzijd, Stal'jin je uimro ovako: U sredu, 4. marta ujutru, sve sovjetske stanice su posle polucasovnog prekida procitale zvaniöno sapostenje da se Staljin tesko razboleo: »Centralni komitet Komunisticke partije Sovjetskog Saveza i Savet ministara SSSR saopstavaju da je nasu Partiju i sav narod zadesila teska nesreca. Drug Staljin se tesko razboleo . .. « U saopstenju se zatim kaze da je u noci izmedu 1. i 2. marta u svom mos'kovskom stanu Staljin dobio izliv krvi u mozak. Pogodeni su vitalni mozdani centri, Staljin je izgubio svest i govor, paralisane su mu desna ruka i noga, a tesko je ostecen i rad srca i organa za disanje. Zatim su nabrojana imena lekara koji bdiju nad Staljinom, a dzveistaj je zavrisem isa dva politicka akcemta. Prvi doslovno glasi: »Centralni komitet i Savet ministara SSSR-a svesni su cellokupnog znacaja cinjenice da ce teska bolest druga Staljina imati za posledicu njegovo duze ili krace odsustvovanje öd rulkovodecih aktivnosti. QK i Savet ministara su u pogledu rukovodstva drzave i Partije sä svom OKbäljnoscu proucili 'sve ofcolbosti, vezane za privremeno odsustvovanje druga Staljina sä funkcija rukovodenja drzavnim i partijskim radom«. Drugi politic'ki a'kcent, kojim je saopstenje zavrseno, pozivao je na najvece jedinstvo, solidarnost, duhovnu snagu i budnost, udvostrucavanje naspora za izgradnju komunizma i jos -cviisce okupljanje svih snaga oko Centralnog ikomiteta i 'vlade. Saopstenje je izdato 3. marta, a procitano 4. marta ujutru. Istog dana je objavljen lekarski izvöstaj, u kome je detailjno opisano Staljinovo stanje: disanje je neravnomerno, sä dugim pauzama, trideset sest puta na minut, otkucaj srca je potpuno aritmican, 120 otkucaja u minutu, krvni pritisaK oscilira öd 220 do 120, temperatura 38,2. Tog istog dana su patrijarh ruske pravoslavne crkve Aleksiij i visi riabin Soloimon SHfer ipOzviali svoje vernike dia ise mole za Staljinovo zidrarvlje, i ödrzali molitvene verske oibrede. 5. marta popodne je objavljen drugi lekarski bilten. Navedene su nove 'medicinske pojedinosti, takode o nalazima krvi i urina, ali sustina saopstenja bila je da je »4. marta kasno uvece stanje Josifa Visarionovica Sta-

442

443

Ijina u svakom pogledu ozbiljno. Bolesnik se nalazi u stanju duboke besvesti. Funkcije disajnih organa i rad srca ispoljavaju znäkove teskog ostecenja«. Treba napomenuti da je u uvodniku u »Pravdi« tog dana pisialo o jedünstviu nanoda ä Partije, potminjuci ipri tome samo tri imena: Lenjina, Staljina i Maljenikova. Predvece istog dana lekari su objavili novo saopistenje: u noci :pred 5. märt i ipnepodne tog dana boilesniko'vto stanje se li dalje pagosreava. Disanje je opet aifcutoo otezano, sto je trajalo tri sata, posle cega je lekarima uspelo da se privremeno izbore za bolesnikov zivot. Rad srca je igotovo prestao, no i ta kriza je uz najvece napore prebrodena. U pola dvanaest je doislo do kolapsa koji je prebroden »uz najvece tes'koce«. Posle ova tri lekarska izvestaja sledilo je samo jo's posdednje saopstenje koje su 6. marta u cetiri ujutru procitali spiikeri svih sovjetskih radio-stanica: »Prestalo je da kuca srce ratnog druga i nadähnutog nastavljaca dela Lenjina, mudrog vode i ucitelja Komunisticke partije Sovjetskog Saveza«. Umro je prethodno vece, 5. marta 1953. u 21,50. 6. marta popodne Staljin je polozen na mrtvacki odar u dvorani stubova, presvucenoj crninoim. Lezao je tamo tri dana, uz njiqgoiv odar isu :se smenjiviale pöcasne isitraze, ipored odra siu u beskrajoiom redu ipnolaizili njegovi podanici. 9. marta je prenet u Lenjinov mauzolej, gde je iiznad ulaza, ispod Lenjinovog imena uklesano i njegovo ime. Pored 'mrtviackoig odra su se -rediali opröstajnii govoiri — na celu odbora za sahranu bip je Hnusöov, do'k je na Lenjinovoj saihrani ta funkcija ibila pripala Staljinu —• a tacno u podne je uz gruvanje salvi iz 30 topova polozen Lenjinu uz bolk. U istoim treniutku isu se u caliom Sovjetslkom Savezu oglasile isirene svlih fabrika, lokomotiva ii bnodova, ljudi su dugo slusiailii njiihov prodorni zvuk. Stal'jin je ibio salhranjen. Ruski pesnik Jevtusenko je opisao uzasne scene na Stadjinovom poslednjem putu kroz imoskovs'ke ulice. Nasao se prikljesten masom na trgu Trübnaja. Talas zbijenih tela poneo ga je ka gvozdenoj sipki saobracajnog znaka, izmedu znaka i njegovog tela isprecila se mlada devojlka. Cuo je pucanje kostiju u njenom telu. Masa ga je nosila dalje, nagazio je na nesto meko — ljudsko telo. Uz stub je stajao covek rasirenih ru'ku, kao razapet

na krst, prignjecen i imrtav, ali guzva je bila tolika da je njegovo mrtvo telo ostalo uspravmo. Jevtusenko kaze da se spasao zahvaljujuei tome sto je viseg rasta; one nize je imasa jednostavno pregazila. Ko bi se nasao pritisnut uza zid, stub ili vojni teretnjak, koji su bili ogradili fput, bio bi zgnjecen. Strani dopisnici su javili da je prilikom Staljinove sahrane na moskovskim ulicama uguseno ili pregazeno preko petsto ljudi.

Postoji najmanje pet nezvanicnih verzija o Staljinovoj smrti, koje zavreduju da budu shvacene ozbiljno. Hru'scov je u razlicitim prilikama ispricao vise razlicitih varijanti: Averelu Harimanu, poljskim rükovodiocinia, u svojim memoarima. U nekim detaljima se vec i ove Hruscovljeve verzije medusobno razlikuju, dok ostale sadrze i druge protivrecne navode. Poku'sacemo iz razlicitih kazivanja izdvojiti najpre to sto je svima njima zajednicko. Prvo, Staljin izliv krvi u mozaik nije doziveo u Moskvi, kao sto je receno u zvaniönom izvestaju, vec u svojoj obldznjioij daci u Kuncevu, gde je i omro. U tome .se sla£u svi izvestaji o njegovoj smrti, medu njima i onaj iz usta Hrüscova i ispod pera Staljinove cefke Svetlane, koji su sve to detaljnije opisali. Drugo, u noci izmedu 28. februara i 1. marta kod njega Siu se idogo zadrzalla cetiri injogova miajbliäa siaradnilfca: Malj'enfeov, Barija, Hrulsöov d Biulganjiin. Ostali su otpmilüke do pet ujutru. Trece, posle toga niko ga vise nije video zdravog. Kako narednog dana nije pozvonio svojoj domacici u Kuncevu da mu se donese caj, kao sto je bio obicaj, posle duzeg oiklevanja — jer se niko nije usudivao da Staljinu smeta za vreme odmora, a osim toga znalo se da je prethodne noci bio budan gotovo do jutra — predvece su pokucali na njegova vrata. Niko nije odgovarao, pa su o'ko ponoci provalili u njegovu sobu. Nasili su ga kako lezi na podu pored kreveta. Prvo se o njemu postaralo njegovo obezbedenje i osoblje u Kuncevu. Tek posle ponoci, odnosno u prvim casovima 2. marta o neobicno cvrstom snu ili

444

445

besvesti svqg igospodara obavestili su prvog sekretara MaIjenkova. Cetvrto, Maljenkov je odmah obavestio Beriju, Hruscova i Bulganjina. Sva öetvorica su se odvezla u Kuncevo, posmatoaM s>u bolesniika u besvesnom stanju i savetovali se sta treba uraditi. Nisu pozvali lekare. Tada se, navodno, zbilo to sto se pomimje u nekdliko razlicitih izvora: Staljlin 'kao 'da je Izdahnuio, a Berija je radasmo uzviknuo »Tiranin je mrtav«; u taj mäh je Staljin opet otvorio oci, a Berija je kleknuo uz njegovo 'uzglavlje i stao da kuka »Josife Visarionovicu, nemojte da nam umrete, sta cemo bez vas«. iPeto, prepodne 2. marta su se Maljenkov, Berija, Hruiscov i BuJlganjin vratili u Kremlj. Posle razgovora koji su tamo vodili, mada o tom razgovoru sigurno ne postoji nikakva zabele§ka, pa zato nikada necemo saznati njegov sadrzaj, o Stailjinovtoj balesti su obavestili lekare i poslali ih u Kuncevo. Obavestili su i Staljinovog sina Vasju i öerku Svetlainu, kojii siu, taikode, otlilslli u Kuncevo. Sesto, lekarska ekipa je u Kuncevu imala dosta problema jer tamo nije bilo potrdbne opreme. Neki izvori pominju da su poneli najnuziju apremu, ali nisu mogli da je upotrebe. Sedmo, dok je iStaljin bio na samrti, cetvorka Maljenkov, Bierijia, HrusÖov i iBulganjin ipostupaili isu samovioljnio, ne prema obicajima i nepisanim zakonima: nisu sazvali ni Politbiro ni vladu, oisu sazvali najvise funkcionere koje bi, s obzirom na iijihove polozaje u sovjetskoj hijerarhiji, bilo logicno ükljuciti u savetovanja. Umesto toga, oni su ismenu ma Virhu pnipremili i «proveld sami. Naknaidno fsu se ipnoglasdli »lenjdinsfciim jezgrom Centralnog ikomiteta«, stavljajuci time do znanja da neki najuzi Staljinovi saradnici i najvisi funkcioneri, na primer Molotov, Vorosilov, Kagaoovic, Miikojian, poned samog Stalj-ina, snose krivicu za niiz iStaljinovih gresaka za vreme »kulta licnosti« u vecoj meri öd ove cetvorike, koja je posle njegove smrti preuzela vlast. Ovi podaci dolaze sä vise strana, potvrduju se u vise medusobno nezavisnih izvora koji govore o poslednjim danima Josifa Visarionovica. No, valja pomenuti i druga svedocenja. Svima koje cemo navesti, zajednicka je pretpostavka da Staljin nije umro prirodnom smrcu.

Najvise gradiva za ovu tezu sakupio je vec pomenuti istoricar ceöenske nacionalnosti Atodurahman Avtorhaiiov, koji öd 1943. godine zivi na Zapadu. Ali potvrduju je i neke izjave N. S. Hruscova, kao i neka druga svedocenja. Avtorhanov kaze da je oznaka »lenjinsko jezgro«, koja je kasmije, u prvo vreme destaljinizacije, >cesto upotrebljavana, u sustini sinonim za »antistaljinsko jezgro«, jer Staljiina sviaikako nisu ubirajali u »lenjinsifco jezigro«. Zatlim navodi razne verzije svedoceeja o Staljinovoj neprirodnoj smrti. Prva se kroz zapadnu stampu prosetala 1956. godine. Rfuski pisac Ilja Erenlbuirg äsprißaoi ju je, navodmo, firancuskom piscu Sartru. Prema toj verziji, Staljin je doziveo udar na zasedanju Prezidijuma OK KP Sovjetskog Saveza 1. imarta 1953. godine. Na tarn zasedanju su öd Staljina trazili da obustavi antijevrejsku hajiku i prestane s deportacijama Jevreja u centrälnu Aziju, a posebna komisija treba da objektivno prouci »lekarsku aferu«. Staljin se razbesneo i poceo da preti neposlüsnom Predsedmistvu, a oni su mu vratili istom onerom i zapretili vojskom; Mikojan je, navodno, rekao: »Ako kroz pola sata slobodno ne napustimo ovu zgradu, vojska ce zauzeti Kremlj!« Zatim je Kaganovic uzibudeno pocepao svoju partijsku knjizicu i bacio njene dellice Staljinu u lice. Staljin je u tom trenutku doziveo udar, izgubio je svest, a lekare su pozvali tek 2. marta u sest ujutru. Samo igodinu dana kasnije, 1957. godine, svetska stampa je dosla do novog senzacionalog izveistaja o Staljinovoj smrti, ovoga puta iz usta bivseg clana Prezidijuma CK KP Sovjetskog iSaveza i kasnije sovjetskog ambasadora u Holandiji Pono'marenka. Prema njegovoj prici, Staljin je krajem februara 1953. sazvao Prezidijum CK i zatrazio da se donese odluka o deportaciji svih Jevreja u centrälnu Aziiju, Tome su se, mavodno, suproitstavili M^olotov i Kaganovic koji je, prema ovoj prici, uzvilknuo: »Staljin bruka na'su zemlju«; pocepao je partijsku knjizicu, a onda je Staljin dobio udar. Kod Ponomarenka se zatim pojavIjuje cuvena scena s Berijom, 'koji je uzviknuo »Tiranin je mrtav, slobodni s-mo«; Staljin je tad otvorio oci, a Berija je pao na kolena moleci ga za oprostaj. 1963. godine »Pari mac« i »Der Spigl« objavili su novu pricu o Staljinovoj smrti, koju je, navodno, poljskom rukovodstvu isprilcao sam HruScov. U nocj izmedu 1. i 2.

446

447

marta je Staljinovo obezbedenje iz Kunceva javilo da sä Staljinom ocito nesto nije u redu jer vec duze vreme ne daje znakove zivota. Cetvorica iz »lenjinskog jezgra« su otiäli u (Kuneevo. Obezbedenje nije analo u kojoj öd odaja sipava iStaljin. Sve sobe su imale elektricne mehanizme za zatvaranje vrata, koja su se otvarala samo iznutra. Provalili su u tri sobe, tek u trecoj su ga zatekli kako lezi na podu. Opet se pominje epizoda s Berijinim uzvikom »Tiranin je mrtav«, a posile toga, je, navodno, Berija ostao kod Staljina, ostali su otisli. A Berija je, dodao je Hruscov, uvek imao sä sobom ampulu s otrovom. Pomenuo je jos i to da su lelkari zbog poledice na putevima uspeli da dodu tek kroz pet sati. Hruscov riam je ostavio jos dva svedocenja o Staljinovoj smrti. Prvo je zabdezio bivsi ambasador SAD u Moskvi Averel Hariman u svojim memoarima, a pri'cu je licno cuo öd Hruscova. Prica poeinje 2. marta 1953. godine: »U ponedeljak uvece pozvao nas je komandaint iStaljimovog licnog obezbedanja i saopstio nam da se iStaljin razlboleo. Svi mi — Berija, Maljenkov, Bulganjin i ja odrnah smo otisli u njegovu dacu. Bio je vec u besvesnom stanju. Zbog tromiba u krvnom sudu paralisani su mu ruka, noga i jezik. Tri dana smo ostali u njegovoj kuci, a on za sve to vreme vise nije dolazio svesti. Onda se nacas osvestio i usli smo u njegovu sobu. Medicinska sestra mu je kasicicom davala caj. Pruzio je ruku svakome öd nas i pokusao da se nasali: teskom mukom se osme'fanuo i zdravom rufcom pafcazao ina isliku iizoad svog k-reveta. Na slioi je bilo jagnje koje je devojcica hranila kasicicom, i StaIjin je svojim pokretom hteo da kaze da je sad bespomocan kao jagnje. Ubrzo posle toga je umro. Plakao sam. Na 'kraju krajeva, svi smo bili njegovi ucenici i dugujemo mu zahvalnost za sve. Kao Petar Veliki, i Staljin se protiv varvarstva borio varvarskim metodima, pa ipak je bio veliki covelk«. Drugo svedocenje se nalazi u njegovim secanjima. StaIjinovoj smrti je posvecena cela kraca glava, koju cemo prepricati u osnovnim crtama. Hruscov plse da su u noci iizmedu 28. felbruara i 1. marta 1953. Ikod Staljina bild Maljenkov, Beiija, Bullganjin i on, (i da isu ostali do zore, dio pet üM sest ujutnu. Siledeöeg -dama uvece, fcad >se Hruscov vec spremao da legne, pozvao ga je Maljenkov i rekao mu

da su iz dace u Kuncevu javili da sä Staljinom nesto nije u redu. Cetvorka je otisla tamo. Ljudi iz oibezbedenja su im ispricali da je Staljinova domacica Matrjona Petrovna otisla da vidi sta je sä Staljinom jer dko jedanaest prepodne oije pozvonio da mu se donesu caj i dorucak, tao sto öbicno cini, i zatekla ga kako spava na podu pored kreveta. Cetvorka je odlucila da »nije prikladno da se pojave dok je Staljän u taiko inereprezentaitivnoim stanju« i odvezla se u Moskvu. Kasnije, tofcoim iste noci, ponovo ga je pozvao Maljenikov jer su iz dace javili da im Staljinov neobican san deluje sumnjivo. Dogovorili su se da 0 tome obaveste os'tale clanove uzeg rukovodstva, Vorosilova i Kaganovica, i da pozovu lekare. Hruiscov zatim opisuje uzaludne napore lekara, ponavIja scenu sä sliko'm i jagnjetom, ponavlja i znameniti Berijin ispad, ali s dodatkom da je Berija, posto je Staljin opet otvorio oci, iStaljinu ljulbio ruku. Hruscov pise da je s Bulganjinom razgovarao o opasnosti koja posle Staljinove smrti svima njima preti öd Berije. Onda opisuje Staljinovu borbu sä smrcu, ne navodeci nikakav datum, i na kraju njegovu smrt. Zavrsava recenicom: »U trenutku, kad je iStaljin umro, Berija je seo u svoja kola 1 odvezao se«. U oba ova Hruscovljeva opisa nema nagovestaja da je Staljin umro neprirodnom smrcu. Ali täkav nagovestaj postoji u njegovom govoru, odrzanom 19. jula 1964. godine na mitingu u cast madarske drzavne i partijske delegacije, koju je vodio Janos Kadar. 'U svom govoru, koji je prenosio moskovski radio u 11,55 po srednjoevropskom vremenu, Hruscov je izmedu ostalog rekao: »Staljin je streljao svoje ljude. Veterane revolucije. Osudujemo ga zibog njegove samovollje. — . . . Ljudsika istorija puna je tirana, ali na sve njih je pala sekira, kao ßto su i sami seibimam odrzavali .svoju viliast«. Ostaje nam samo da nagadamo, sta je Hruscova moglo da navede da ovo kaze u javnom govoru, koji je, kao uostalom sve emisije moskovskog radija, snimiljen na Zapadu. Mozda je to rekao zato 'sto se obracao sefu madarske delegacije Janosu (Kadaru, ikoji je na sopstvenoj kozi iskusio mucenje i patnje staljinisticke tiranije, dok je za vreme prevlasti staljinizma bio u zatvoru. Medutim, o Staljinovoj neprirodnoj smrti sasvim otvoreno govori poslednja verzija, koju cemo ovde da prepri-

448

449

camo. Avtorhanov je naziva »verzijom starih boljsevika«; nastala je, po njegovom misljenju, u vreme izmedu XXII kongresa i pada HrUäcova. Nije je saznao samo iz nezvanicnih izvora, njemu ju je 1972. potvrdio visoki sovjetski fumkcioner E. R. Romanov, tvrdi Avtorhanov. »Verzija starih boljßevika« siriia se po zatvorima i logorima, gde su jos i posle Staljinove smrti camili mnogi koji nisu imali pristup do najvisih mesta i najpoverljivijih informacija. Prema ovoj verziji, inicijator uklanjanja Staljina bio je Hruscov, dok je Berija obavio »prljavi posao«. Kada su cetiri zaverenika utvrdili da je cistka, koja je trebalo da krene lekarskom afaram, uperena diirektao protiv njih, Hruscov je upitao Beriju: »Lavrentije Pavlovicu, ti si strucnjak za te stvari, dok mi o tome nemamo pojma, kazi sta da se ucioni da Staljin i dalje zivi, ali da se vise ne mesa u partijske i drzavne poslove?« Berija je odgovorio da bi Staljin iza relsetki bio opasniji nego na slobodi. (Nije imao nikäkav konkretan predlog za izlaz iz situacije. Zatim je Maljenkov predlozio da se Staljin natera da podnese ostaviku, a zatim izoluje na Solovjeckom ostrvu, ali Berija se tome protivio tvrdedi da bi neko, recimo Kinezi, mogao da ga oslobodi. Na kraju su se zaverenici u sumi blizu Berijine dace dogovorili o dva plana za Staljinovo uklanjanje. Prema prvom, treibalo bi da izazovu takav udar, kojim ne bi prouzrokovali trenutnu, nego sporu säurt. Prema drugom, Berija bi se pobrinuo da Staljinova daca odleti u vazduh dok Staljin spava. Podelili su i zadatke koje treba u drzavnom, partijsikom i vojno'm aparatu olbaviti dok Staljin bude na samrti, pa i posle njegove smrti. Dosla je noc izmedu 28. februara i 1. marta 1953. Cetvorka se do raiie zore zadrzala kod Staljina na veceri, zatim su Maljenkov, Hruscov i Bulganjin otisli, a Berija se — s'to se vec i ranije desevalo — jos malo zadrzao (kod gos^podara :zbog nekog vrtnag posla koji su cnorali da oibave u cetiri oka. Tada, prema ovoj prici, nastupa Berijin poniocnik: neki kaiu da je to bio Berijin adutant, drugi itvirde da je to ibila Beriji odana lekarka (ovu taj;amisitve'niu lekanku u :s'vojiiim secainljiima pomiinje i Staljinöva cenka Svetlaina feoja kaze da se posilednjiih daea Stalj;iniovoig zivota vrtela oko njega, da joj je izgledala poznato, ali nije mogla da se seti, odakle). Dok je Berija Staljinu

podnosio fasciklu s nckim papirima ili dokumentima, ovaj njegov pomoonik, odnosno pomocnica, bacio je Staljinu u lice bocicu, verovatno s etrom koji je Staljina opio. Zatim mu je ubrizgala otrov koji sporo deluje, i inastavila da mu ga ubrizgava svih narednih dana njegovoig »Ibcenja«, sve do njegove smrti. »Tako glasi ,verzija starih boljsevika'«, zakljucuje Avtorhanov ovu pricu koja se cita kao kriminalni romain. Pa ipak treba dodati komentar da takve price ne spadaju samo u dekor srednjovekovnih i renesansnih palata, kraljevskih i papskih. Isto gradansko pravo imaju i u nasem veku -- setimo se samo smrti poljskog generala Sikorskog, ili atentata na sefove drzava, koje smo posmatrali »uzivo«, preko televizije, öd tajanstvene javne smrti Dz. F. Kenedija do isto tako javnog ubistva Anvara el Sadata, da ne pominjemo Indiru Gandi, papu Vojtilu i ostale. Nema nikakve sumnje da su takva javna ubistva samo poslednje oruzje; pre no sio je bilo upotrebljeno, sigurno im je prethodilo vise tihih i tajnih pokusaja, za_koje javnost nikada iiece da sazna. Tek da ne bismo gajili neke iluzije o vremenu u kome zivimo. Da neko ne pomisli da se u tom pogledu öd izmisljenog Hamletovog strica i raznih Bordzija ipa do danas nesto bitno izmenilo. Bilo kako bilo — kao poslednjeg svedoka u ovoj glavi o tajni koju kriju kremaljske ziditne, navesceino Staljinovog ucenika i sledbenika, vodu Albanije Envera Hodzu. U govoru koji je odrzao 24. maja 1964. godine, on je, kao u gotovo svakom svom govoru posle spora izmedu Tirane i Moskve, osuo gomilu teskih reci na racun tadasnjih sovjetskih rukovodilaca s Hruscovom na celu. Izmedu ostalog, optuzio ih je da su »zaverenici koji su bili dovoljno bezobrazni da nam javno ispricaju — kao sto je to ucinio Mikojan — kako su skovali zaveru da ubiju Staljina.« A mozda je Staljin ipak »ubijen«, jednostavno tako sto su, prvo, prekasno >r>ozvani lekari, a zatim odluceno da bolesnik ostane u Kuncevu gde se nisu mogla upotrebiti sva sredstva moderne medicine, koja bi za izvesno vreme mozda mogla da mu produze zivot? No, jedan je covek jos dok je Staljin umirao tvrdio da su ga uibili zaverenici, da ne umire prirodnom smröu: njegov mladi sin Vasilij.

450

451

Kad su ga 2. marta pozvali da poseti oca na samrti, dosao je — »kao skoro uvek u poslednje vreme«, kako pise Svetlana — pijan. Poceo je da vice na lekare i sve ostale koje je tanio zatekao da truju oca i da ce ga ubiti. Napravio je takvu scenu da su ga jedva smirili. Da li je o ubicama vikao zbog pijanicke obesti ili je nesto znao — ostace verovatno zauvek tajna. Jer Vasilij nije mnogo nadziveo svog oca. Na Staljinovoj sahrani jos mu je bilo dozvoljeno da zajedno s osam najuticajnijih ljudi u zemlji nosi Staljinov sanduk: s jedne strane nosili su ga Maljenkov, Vasilij Staljin, Molotov, Bulganjin i Kaganovic, s druge Berija, Vorosilov, Mikojan i Hruscov. Svetlana pise da je na dan sahrane »bio u strasnoon stanju i da se uzasno ponasao. Javmo je sejao siumnje !i optuzivao vladu, lekare d svakog zivög ko bi ,mu pao na pamet, da s ocem nli.su postupali kako treba, pa da ga sad i ne sahranjuju s pravim postovanjem«. Posle sahrane su mu ponudili polozaj komandanta avijacije jedne vojne oblasti, ali on se zainatio da mu vrate bas komandu moskovske oblasti, mesto koje je bio izgubio godinu dana ranije. Nisu pristali, pa je izabrao da ostane kod kuce kao general u penziji i nastavi da pije. Oterao je svoju trecu zenu, ostao je sam i potpuno se odo picu. Po moskovakäm lakalima je sejao svakojaka suminjicenja i optuzibe, sve dok nije, posle neke pijanke sä strancima, 28. aprila 1953. konacno uhapsen. Sad su na videlo izasli i svi njegovi stari gresi: izmisljenim optuzbama je kod svog oca ocrnio niz zasluznih oficira i oterao ih u zatvor, 'medu njima bivseg komandanta avijacije A. A. Novikova, zloiupotrebljavao je svoj polozaj, okoristio se drzavnim novcem i slicno. Vojni sud ga je osudiio na osam godlina zatvora. U zimu 1954/55 iz zatvora su ga premestili u leciliste. Tamo je uskoro opet poceo da zivi po starom: poceli su da ga posecuju njegovi -nekadasnji prijatelji iz sportskih krugova, kojima je, u vreme dok je bio mocan, bio zastitnik i rnecena. Svetlana pominje »neke Gruzijce koji su mu donosili vino«. Ubrzo je morao da se vrati u zatvor. »Posle toga mi je pisao jos nekoliko pisama«, kaze Svetlana, »u kojima me molio da se obratim na neke ljude, da ih molim, ubedujem. Dosao je öak na ideju da uspo-

stavi veze s Kinezima. ,Oni bi mi pomogli', rekao je — ne bez razloga«. Ako je ova Svetlanina primedba o kineskom rukovodstvu tacna, ona je svakako ilustrativna za atmosferu koja je vladala u Sovjetskom Savezu kada je pocela da se priprema destaljinizacija. Vasilij Dzugasvili, koji je za te pripreme znao jer je jos imao dovoljno veza s visokim krugovima, a, s druge strane, sebe je smatrao nekakvim prestolonaslednikom, dobro je osetio kojoj strani treba da se obrati za pomoc. Pa ipak je bespomocno tmorao da cami u zatvoru u Vladimiru sve dok se 1956. godine nije nad njim sazalio Hruscov. Dobio je opet stan u Moskvi i dacu u Zukovki, generalsku penziju i sluzbena kola. Ali opet su oko njega poceli da se okupljaju »neki Gruzijci«, kako pise Svetlana, opet se propio i kroz cetiri meseca ponovo je vracen u zatvor da odsluzi svoju kaznu do kraja. Medutim, u to vreme njegovo zdravlje je vec bilo toliko naruseno da dugo nisu mogli da ga drze u zatvoru. U jesen 1961. je pusten sä zapaljenjem vena na nogama, bolesnom jetrom, nekoliko cireva na zeilucu i opstom iscrpljenoscu organizma. Jos dobre pola godine je pijancio po Moskvi, a zatim je 1962, posle neke pijanke, na kojoj se onesvestio i vi§e nije dolazio svesti, umro. Tako je zavrsio drugi Staljinov sin. Njegovo trece dete, cerka Svetlaonia, prvi put se udala u prolece 1944. za iinzenjera Morozova, koji je u,prkois svog ruskog imena Jevrejin. To je bio dovoljan razlog da ga Staljin ne voli. Nije se, doduse, izricito suprotstavljao vencanju, ali »u jednoj stvari je bio uporan: mom muzu nikada nije dozvolio da ude u ovu kucu. Dodeljen nam je stan u Moskvi i bili smo zadovoljni. Pa ipak nas je otac time opljaökao za svoju ljubav...« pise Svetlana. Uz ocev blagoslov ili bez njega, u prolece 1947. je Svetlanin prvi brak propao, »iz sasvim licnih razloga«, kaze Svetlana. Staljinova «5erka se razvela. Drugi put se udala u prolece 1949. za Jurija Zdanova, sina Staljinovog dobrog prijatelja i odanog stitonose A. A. Zdanova. »Bez neke narocite Ijulbavi, bez velike naklonosti, nekako iz racionalnih razloga«, kako sama kaze. Sa prvim muzem je imala sina, s drugim cerku. Ali ni taj brak nije bio dugog veka: malo pre Staljinove smrti, te iste zime, razvela se drugi put.

,,

452

453

Cetiri godine posle oceve smrti se zvanieno odrekla prezimena Staljina i zadrzala samo jos prezime po majci, Alilujeva. 1963. godine se zaljubila u indijskog novinara Bradizjaha Singa; sovjetske vlasti joj nlisu dozvolile -da se uda za njega, pa ni inace joj ta u-daja nije bila suctena — Sing je umro. Zaiputila se u Indiju da ga tamo sahrani. Htela je da nekoliko meseci ostane tamo, ali u sovjetskoj ambasadi su joj savetovali da se vrati. Staljinova cerka je svakako i te kako dobro znala sta znaci takav »savet« — i pobegla je na Zapad. Dobila je ameritöko drzavljanstvo, tamo se ponovo udala i ponovo razvela; u meduvremenu je napisala dve knjige, narocito u prvoj ima mnogo svedocenja o njenom ocu i njegovom licnom zivotu. Onda se krajem 1984. opet neoeekivano postarala za senzaciju u svetskoj stampi: vratila se u Moskvu. Takva je, dakle, bila sudbina Staljinove porodice: prva zena je umrla u mladosti, njihov sin u nemackom zarobIjenickom logoru, druiga zena je izvrsila samoubistvo, drugi sin je umro kao alkoholicar, najmlada ceAa je emigrirala na Zapad. Otkako se Vasilijeva cerka Galina udala, prezime StaIjin ne nosi vise niko. Pa i mesta i gradovi po Sovjetskom Savezu, koji su se nekada ponosili tirne sto su nazvani Staljinovim imenom, to su ime rado napustili, kada je posle XX kongresa KP Sovjetskog Saveza 1956. godine zemlju zapljusnuo talas dcstaljinizacije — kada su iz zatvora i logora püstene stotine hiljada ljudi, kada su javno rehabilitovane desetine hiljada nevino osudenih i ubijenih. Staljingrad na Volgi postao je Volgograd. Ali goru sudbinu öd Staljinovih gradova dozivljavali su neki Staljinovi ljudi: Benija je izgubio glavu vec 1953. godline, a veoma brzo posle toga politicki su umrtvljeni Maljenkov i Molotov, tako da je :ko!rmilo Partije i zemlje mogao da uz^ie Hruscov. On je svojim antistaljinistickim putem, zapocetim tajnim referatom na XX kongresu, u kome je öbelodanio niz Staljinovih zloöina, gresaka, inekompetentnosti i nesposobnosti, hteo da ide do kraja. Na XXII kongresu u oktdbru 1961. ustala je deilegatkinja Dora Abramova Lasurkina, clanica bolj'sevicke Partije öd 1902. godine. Uhapsena 1937. bila je provela sedamnaest godina u zatvorima i logorima Staljinovog vremena: »Drugovi, prozivela sam

najuzasnije trenutke samo zato sto uvek nosiin Lenjina u srou i isiavetujem <se s njim sta da öinim. Juce sam ga <opet upitoila za savet. S:tajao je preda mnoim kao ziv i nelkao: ,Nije mi pnijiatoo ^da leziim pored Staljina, koji je Partiji naineo toliko zla'.« Bunan aplauiz, kojikn su pirihvacene ove reöi, pooeo je i vodio sam Hruscov. Odmah posle toga je procitao rezoluciju kojom je mrtvi Staljin proteran iz Lenjinovog mauzoleja. Nocu, bez ikakvog obreda, Staljinovo balzamovano telo izneto je iz mauzoleja na Crvenom trgu i sahranjeno iza kremaljskih zidina, tamo gde leze zasluzni revolucionari. Na grob mu je stavljena skromna ploca s natpisom »J. V. Staljin, 1879—1953«. Svima ostalima koji su sahranjeni iza onog pocasnog zida, na grobovima su podignute biste: Sverdlovu, Frunzeu, Derzinskom, Kalinjinu i Zdanovu. Staljin je sä svojom jednostavnom plocom bez biste mediu njima lezao kao crna ovca. Mozda je za plime i oseke misaonog sveta koji je Staljin bio duboko usadio u istoriju i zivot Sovjetskog Saveza i celoiga sveta, za plime i osöke staljinizma karakteriistiöno to sto se desava i&a osecanjem na nj i sä njegovim posmrtnim obelezjima. Oktobra 1956. godine, ubrzo posle Hruscovljevog antistaljinistickog govora na XX kongresu, srusen je Staljinov spomenik u Budimpesti. Godine 1962. dignut je u vazduh veliki bronzani Staljin u Pragu. Ali 1970. godine, kada je iza kremaljskog zida sahranjen Vorosilov koji je, kao i ostali koji su tamo sahranjeni, dobio svoju bistu, bista je podignuta i na Staljinovom grobu: da izmedu Zdanova i Voroäilova ne bi zjapila cudna praznina. A decembra 1984. udruzenje sovjetskih veterana je predlozilo da se u okviru proslava povadom cetrdesete godisnjice pobede mad fasizmom 1985. Volgograd opet nazove Staljinovim imenom. Pa ipak je posle ovih proslava nekadasnji Caricin i kasniji Staljingrad zadrzao ime Volgograd, mesto na Volgi. Majka ruskih reka, siroka Volga, sigurno ne haje za prekrstavanje mesta i gradova pored kojih protice na svom vecnom putu kroz ruske ravnice; ali Staljinovo ime ostace zadugo povezano kako s ovim velikim vodenim tokom tako i s tokom vremena u Sovjetskoj Rusiji, beskrajnim, sporim, mocnim, tajanstvenim kao ova velika reka.

SADRZAJ
Grobar revolucije i graditelj prve zemlje socijalizma PRVA GLAVA Gruzijac DRUGA GLAVA Kako se kale öeliöni ljudi TREdA GLAVA U revoluciji i gradanskom ratu CETVRTA GLAVA Put na vrh i spor s Lenjinom PETA GLAVA Kontrarevolucija: u Rusiji se vrada samodrzavlje . . . SESTA GLAVA Krvavi pokop revolucije SEDMA GLAVA Vojskovoda OSMA GLAVA Nova moskovska imperija i nepokorna Jugoslavija . . . DEVETA GLAVA Na kraju: skriveni. tihi poraz . . 6 26 56 96 160 198 262 324 380 408

KATAJIOrHSALUiJA Y IIYEJIHKAUHJH (CIP) 929 : 32 CxaJtHH, J. B. MHKEJIHH, MHJIOIII Staljim. : zivotni put samiodrisoa / Milos Mikeln; prevodilac Branka Diarniitiiijevic. — Beograd : Prosveta, 1986 (Beagrad : Kultura) . — 456 cxp. ; 24 CM ISBN 86-07-00019-5. — ISBN 86-07-00020-9 I Mikeki, Miillos 1. JjHMHXpHJeBilh, BpaHKa, npes. nK:a. CxaiuHH, JOCH^ BHcapHOHOBHH (1879—1953) Oöpaheno y Hapodnoj 6u6jiuoiet\u Cpöuje, Beozpad

J

Zivotni put samodräca Urednici Vuk Krnjevid Milutin Stanisavac Recenzentä Mitja Ribilii Stane Stanic Korice NebojSa Jehlicka Tehniöki ui^dnik Seka Kresovic Buneta Lektor Divna Klancnik Korektori Olga Tot Sneiana Bogavac Izdavaö lidavadka radna organizacija Prosveta OOUR »Izdavaöka delatnost« Beograd, DobraCina 30 Stampa GRO Kultura OOUR Stamparija Slobodan Jovid Beograd, Stojana Proti<5a 52 TiraJ: 6000 primeraka

MiloS Mikeln STALJIN

1986.

ISBN

86-07-00019-5 86-07-00020 9