P. 1
Branka Lazic Gajenje Ranog Povrca u Zasticenom Prostoru

Branka Lazic Gajenje Ranog Povrca u Zasticenom Prostoru

|Views: 1,601|Likes:
Published by EKO Gerila

More info:

Published by: EKO Gerila on Apr 04, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/12/2015

pdf

text

original

POLJOPRIVREDNA

LITERATURA

Dr

MIROSLAV POPOVIC Dr BRANKA LAZIC

UREDNIK

SRBOLJUB MILOSEVIC, dipl. inž.

GAJENJE RANOG POVRĆA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU

NOLIT • BEOGRAD

UVOD

Delove knjige o staklenicima i toplim lejama, kao i tekstove o gajenju povrća u ovim objektima, napisao dr M. Popović, a ostale tekstove dr B. Lazić.

Proizvodnja povrća u zaštićenom p r o s t o r u , lejama, pla­ stenicima i staklenicima omogućuje k o n t i n u i r a n o snabdevanje tržišta svežim povrćem t o k o m čitave godine, a to znači i pravilnu ishranu, s obzirom na biološki značaj povrća u is­ h r a n i čoveka. Ova proizvodnja predstavlja najintenzivniji oblik p o v r t a r s k e proizvodnje, gde se u o p t i m a l n i m uslovima postižu visoki prinosi uz mogućnost planiranja vremena berbe. S obzirom na različite vrste zaštićenog p r o s t o r a , zada­ tak zaštićenog p r o s t o r a je p r i v r e m e n a zaštita biljaka od mra­ za, proizvodnja r a s a d a i proizvodnja povrća. Zaštitom od m r a z a stvara se mogućnost r a n e prolećne, o d n o s n o kasne je­ senje proizvodnje i za toploljubive vrste osetljive na niske t e m p e r a t u r e . Proizvodnjom r a s a d a skraćuje se vegetacija bi­ ljaka na o t v o r e n o m p r o s t o r u i omogućuje proizvodnja v r s t a s većom p o t r e b o m za t o p l o t o m (paradajz, paprika) u konti­ n e n t a l n i m uslovima. Proizvodnja povrća u zaštićenom proš­ l o m , p o s e b n o u staklenicima i plastenicima, poslednjih godi­ na i u našoj zemlji dobij a sve veće razmere. T a k o se d a n a s povrće u ovim objektima kod n a s gaji na površini od o k o 220 ha. Ovaj oblik proizvodnje omogućuje da se stvaranjem uslova u staklenicima i plastenicima biljke uzgajaju u opti­ malnim uslovima. Zato takva proizvodnja i omogućuje ostva­ renje visokog prinosa i dobrog kvaliteta, s p l a n i r a n i m vreme­ n o m isporuke. Rentabilnost proizvodnje u ovim objektima po­ većava se p r i smanjenju troškova grejanja, a to znači u n a š i m

j u ž n i m regionima ili p r i korišćenju p r i r o d n i h izvora tople vo­ de, gasa, p a r e iz industrijskih pogona. U celini, u našoj zemlji povoljni ekološki uslovi, p r e svega t e m p e r a t u r a uz dovoljno svetlosti, omogućuju u s p e š n u proizvodnju povrća u zaštićenom p r o s t o r u . Autori

STAKLENICI

Staklenici su najsavršeniji oblik zaštićenog p r o s t o r a , sa z n a t n i m funkcionalnim p r e i m u ć s t v i m a u odnosu na tople leje. U njima se m o g u ostvariti m n o g o povoljniji vegetacioni uslovi. Savremeni staklenici opremljeni su uređajima koji a u t o m a t s k i regulišu m i k r o k l i m a t s k e uslove. U p o v r t a r s t v u se staklenici koriste uglavnom za proiz­ vodnju svežeg povrća u toku zime i proleća, a u novije vreme i za gajenje r a s a d a . TIPOVI STAKLENIČKOG PROSTORA Sa građevinsko-tehnićkog stanovišta postoje različiti ti­ povi i m n o g e varijante stakleničkih objekata. Nezavisno od toga, za svaki staklenik, kao specifičan građevinski objekt, k a r a k t e r i s t i č n o je da ima: — elemente konstrukcije i — u n u t r a š n j e instalacije. Osnovni elementi konstrukcije su: osnova, noseća kon­ strukcija, krovne staklene površine, bočne staklene površi­ ne, otvori za provetravanje i vrata. U n u t r a š n j e uređaje sačinjavaju: vodovodna, grejna i električna instalacija, konstrukcija za pridržavanje biljaka, stelaže, staze, uređaji i a p a r a t i za m e r e n j e i regulisanje tem­ p e r a t u r e , zemljišne i vazdušne vlage i dr.

P r e m a građevinsko-tehničkim k a r a k t e r i s t i k a m a o d n o s n o spoljnom izgledu, proizvodnoj n a m e n i i drugim osobenostima može se razlikovati više tipova staklenika. Pojedinačni staklenici. Sastoje se od jednog samostal­ nog odeljenja; mogu biti j e d n o s t r a n i i dvostrani. Jednostrani staklenik. Severnu s t r a n u ovakvog stakleni­ ka čini vertikalni zid uz koji se naslanja kosi stakleni krov. Obično su malog kapaciteta i često se grade uz južni zid ne­ ke zgrade. Koriste se za proizvodnju rasada, gajenje povrća i cveća u saksijama. Veoma su pogodni za individualne odgajivače j e r za izgradnju nisu p o t r e b n a velika ulaganja. Dvostrani staklenici imaju krovnu staklenu površinu »na dve vode«. Slemeni ugao koji čine krovne površine može da b u d e različit. Grade se p r e t e ž n o od metala. Koriste se za proizvodnju rasada i gajenje povrća. Njihova veličina može biti različita, počev od nekoliko desetina kvadratnih m e t a r a pa do onih koji pokrivaju površinu 500—1000 m 2 . Širina (raspon) velikih pojedinačnih staklenika kreće se od 8 do 12 m, a dužina od 50 do 80 m; to su tzv. hangarni staklenici. Ako su u stakleniku postavljene stelaže na kojima se drže sandučići, saksije ili drugi sudovi za gajenje biljaka, o n d a je to stelažni staklenik. U pojedinačnim staklenicima može se ostvariti odlično provetravanje, te su veoma pogodni za uzgoj rasada. Blok staklenici. U građevinskom smislu to je niz bočno spojenih pojedinačnih staklenika. Na taj način dobije se je­ dinstvena zastakljena površina podeljena samo nizovima stubova nosača. Podizanje velikih blokova omogućuje z n a t n o jevtiniju gradnju j e r se smanjuje broj bočnih staklenih zidova; time se istovremeno smanjuje spoljna r a s h l a d n a površina u odnosu na u k u p n o zahvaćeni prostor, te se postižu z n a t n e uštede u troškovima grejanja. Ovakvi staklenici imaju i neka druga preimućstva, a glavni n e d o s t a t a k im je otežano prove­ travanje. Suvremeni blok-staklenici grade se za višestruko iskorišćavanje: u njima se u s p e š n o mogu gajiti različite k u l t u r e (paradajz, krastavac, paprika, cveće). Grade se od tanjih me­ talnih profila sa m a k s i m a l n o r a z m a k n u t i m »šprosnama«, ta­ ko da se stvaranje senki svodi na najmanju m o g u ć u m e r u .

Visina bočnih staklenih zidova ovih staklenika obično je 1,8—2,5 m, d o k visina u slemenu zavisi od r a s p o n a nosećih elemenata, o d n o s n o širine odeljka. Najviše se primcnjuju r a s p o n i od 3,2, 6,4 m i 12,6 m. Blok-staklenici se m o n t i r a j u lako i brzo od elemenata fabričke proizvodnje, često u blo­ kovima od po više h e k t a r a . Sistemi grejanja m o g u biti različiti, ali se najčešće primenjuje grejanje t o p l o m v o d o m . Instalacije za grejanjc zemljišta se ugrađuju. T e m p e r a t u r a vazduha, a ponegde i vlažnost, regulišu se a u t o m a t s k i . U novije v r e m e u nas i u drugim zemljama ovakvi staklenici podižu se na velikim p o v r š i n a m a . Staklenici tipa Venlo. Staklenici t i p a Venlo, koji se uvoze iz Bugarske, gde se proizvode na osnovu holandske licence. Prvobitna holandska 'konstrukcija je nešto izmenjena i p o b o l j š a n a (PO-8, PO-8A). Staklenik se najčešće sastoji iz 2 bloka po 3 ha, m a d a se m o g u graditi manje ili veće jedinice. Svaki blok je unu­ t r a š n j i m p r e g r a d a m a podeljen na dva polja od po 1,5 ha. Vertikalne s t r a n e (bočni i čeoni stakleni zidovi) leže na betonskoj »cokli« širine 15 cm i visine 25 cm. Stubovi no­ sači stoje na a r m i r a n i m b e t o n s k i m s t o p a m a čija je visina iz­ n a d zemlje 25 c m . Noseća konstrukcija je izrađena od pocinkovanih če­ ličnih profila. Osnovni elementi konstrukcije su stubovi no-

sači r a z m a k n u t i 3 m po dužini a 3,20 m p o p r e č n o ; tako se dobijaju staklenički odeljci (lađe) s r a s p o n o m od 3,20 m. Stubovi su p o p r e č n o vezani gredicama, a po dužini o l u k o m . Konstrukcija je izračunata da izdrži opterećenje snegom 2 2 do 70 kg/m i pritisak vetra od 55 kg/m . Bočni i krovni nosači stakla (šprosne) izrađene su od pocinkovanog čeličnog lima; r a z m a k između šprosni je 75,7 cm. Debljina stakla na k r o v n i m p o v r š i n a m a je 5 m m , a na boč­ n i m 3 m m . Staklo je pričvršćeno specijalnim gitom i metal­ nim spojnicama. Visina b o č n i h staklenih površina od cokle do strehe je 2,20 m, a u slemenu 3 m. Grejna instalacija je i z r a č u n a t a na t e m p e r a t u r n u raz­ liku ( A t ) 30°C i brzinu vetra 5 m/sec. Svako polje od 1,5 ha ima nezavisan kolao. G a r a n t o v a n a t e m p e r a t u r a vazduha u stakleniku je 18°C, pri spoljnoj t e m p e r a t u r i od —12°C. Maksi­ m a l n a t e m p e r a t u r a vode u glavnoj odvodnoj cevi je 115°C a u p o v r a t n o j 90"C. Kotlarnica ima 4 kotla, svaki n o m i n a l n e snage 4 miliona kcal/h. Kotlovi zagrevaju vodu, ali je jedan od njih oprem­ ljen da razvija paru. Kotlarnica je o p r e m l j e n a cirkulacionim p u m p a m a za pođgrevanje mazuta i vode za sva 4 staklenička polja. Grejna instalacija u stakleniku sastoji se od 4 do 6 cevi u svakom odeljku (lođi) pričvršćene na stubovima nosačima, po 2 ili 3 sa obe strane. Instalacija za navodnjavanje u svakom stakleničkom b l o k u od 6 ha razdeljena ie na 4 ogranka, svaki za po j e d n o polje od 1,5 h a . Maksimalni k a p a c i t e t instalacije je 30 l/s i obezbeđuie n e o p h o d n e p o t r e b e biljaka za vodom. Uređaji za pođgrevanje vode obezbeđuju toplu vodu za zalivanje p r e k o posebne p u m p e . T e m p e r a t u r a vode se reguliše p r e m a zahtevima k u l t u r e a u t o m a t o m . Pokraj instalacije za pođgrevanje vode nalaze se baseni za spravljanjc rastvora đubriva; odavde se rastvori ubacuju u vodovodnu instalaciju. Voda se rasprskava d i z n a m a m o n t i r a n i m na plastičnim cevima. Za svaka dva staklenička odeljka (lođe) postoji hid­ r a n t za r u č n o zalivanje. Provetravanje se ostvaruje p o m o ć u ventilacionih otvo­ ra na k r o v n i m površinama. U k u p n a površina ventilacionih ot-

vara je 20 % krovne površine. Otvaranje je 70 % a u t o m a t s k o i 30 % r u č n o . Brzina podizanja i spuštanja prozora je 0,003 m/s- Ventilacioni prozori se podižu najviše 70 cm. Za auto­ m a t s k o otvaranje p r o z o r a svakog polja od 1,5 ha postoje 2 mehanizma. U novije vreme sve više se grade staklenici sa širokim odeljcima — čak do 20 m. Istraživanja su pokazala da se u staklenicima sa širim odeljcima m o g u da ostvare poA'oljniji uslovi za uspevanje gajenih k u l t u r a . U Holandiji su do-

Staklcnik s velikim krovnim rasponom

bili 18% veći p r i n o s paradajza u staklenicima s r a s p o n o m oko 13 m u poređenju sa staklenicima čiji su odeljci široki 3,20 m. U staklenicima is r a s p o n o m 6,40 m p r i n o s je bio veći 12%. U istim s r a z m e r a m a povećava se i čisti dohodak. Osim toga, staklenici sa širim odeljcima pružaju znat­ no veće mogućnosti za p r i m e n u mehanizacije. Danas se kori­ ste u g l a v n o m u proizvodnji rentabilnijih k u l t u r a (ruže, karan­ fili i dr.). Ipak, t r e b a očekivati da će u b u d u ć n o s t i preovladati staklenici sa širim odeljcima.

Pokretni staklenici. Po svom izgledu ne razlikuju se mnogo od običnih staklenika. Umesto temelja postavljene su čelične šine po kojima se cela konstrukcija staklenika, p r e k o sistema valjaka, može p o m e r i t i . Tako je moguće da svake go­ dine staklenik pokrije novu površinu, ili da se vrati na s t a r o mesto. Pokretni staklenici nastali su iz težnje da se reši prob­ lem plodoreda, brzog »zamaranja« zemljišta i sporog obnav­ ljanja njegovih a g r i k u l t u r n i h osobina. Toranj-staklenici. To su visoki tornjevi od čelika i stak­ la (Ruthnerovi staklenici kule, visine 12—50 m) u čijoj u n u t r a š n j o s t i je postavljen sistem stelaža koje se nepre­ k i d n o k r u ž n o kreću u vertikalnom smislu. Na stelaže se postavljaju saksije ili polietilenski sudovi sa biljkama. Po svojoj konstrukciji toranj-staklenici predstavljaju značajnu novinu u oblasti stakleničkog građevinarstva. Staklenici od prozora za tople leje. Od običnih p r o z o r a za tople leje m o g u se m o n t i r a t i provizorijumi za forsiranu proizvodnju povrća i gajenje r a s a d a . Prozori se na p r i k l a d a n način povezu n a r o č i t i m spojnicama. Montiranje i demontira­ nje obavljaju se lako i b r z o bez oštećenja prozora. Bočne s t r a n e ovakvih i sličnih m o n t i r a n i h staklenika treba i z n u t r a obložiti plastičnim folijama i t a k o smanjiti hlađenje.

INSTALACIJE ZA ODRŽAVANJE MIKROKLIME U STAKLENICIMA

GREJNA INSTALACIJA Grejanje staklenika predstavlja vrlo visoku stavku u troškovima proizvodnje, naročito u novije v r e m e s pojavom tzv. energetske krize. Zbog toga je veoma važno da se za zagrevanje staklenika odabere e k o n o m s k i i funkcionalno naj­ povoljniji grejni sistem. U današnje vreme za zagrevanje velikih stakleničkih kompleksa najviše se primenjuje grejanje vrelom vodom, sa toplanama na mazut, zemni gas ili ugalj. U manjim stakleni­ cima primenjuje se toplovodno grejanje s p r i r o d n o m cirkula­ cijom vode, na principu tzv. termosifona, dok se za velike staklenike grade sistemi s p r i n u d n o m cirkulacijom pod nis­ kim ili visokim pritiskom. U p r v o m slučaju voda se zagreva do t e m p e r a t u r e 90—95 C C, a d r u g o m do 115°C. Savremene grejne instalacije grade se tako da u p e r i o d i m a s vrlo niskim t e m p e r a t u r a m a rade kao zatvoreni sistemi s pregrejanom vo­ dom do 115°C (u odvodnoj cevi), a u ostalo vreme kao otvo­ reni s t e m p e r a t u r o m vode ispod 100°C. Na taj način maksi­ malni u č i n a k grejanja, u periodima sa kritično niskim tem­ p e r a t u r a m a , postiže se m a n j o m i jevtinijom mrežom grejnih tela (cevnih registara). N a u č n a istraživanja i proizvodno iskustvo pokazali su da je za staklenike u kojima se gaji povrće zasad najpogod­ nije toplovodno grejanje s p r i n u d n o m cirkulacijom. Pri tem­ p e r a t u r i vode ispod 90°C postiže se r a v n o m e r n o zagrevanje

Staklenici napravljeni od prozora toplih leja

svih delova staklenika. Osim toga, toplovodno grejanje se d o b r o podešava, ne izlučuju se štetne materije za biljke i radnike, a kotlovi imaju visok koeficijent korisnog dejstva (70—80 %>). Za naše prilike još uvek je od interesa zagrevanje ma­ lih staklenika, kakve grade individualni odgajivači. Najpogod­ niji način zagrevanja ovakvih staklenika je topla voda koja p r i r o d n o kruži kroz instalaciju. Može se p r i m e n i t i u stakle­ nicima čija dužina ne prelazi 30—40 m. Ukoliko je dužina ve­ ća, voda cirkuliše u s p o r e n o , a grejanje je nesigurno i neravnomerno. Ovaj sistem grejanja radi na principu termosifona. Voda koja se zagreje u kotlu, k a o lakša, penje se naviše, ulazi u odvodnu cev i prolazeći kroz grejne cevi u stakleniku poste­ p e n o se hladi i vraća kroz p o v r a t n u cev u najniži deo kotla, gde se ponovo zagreva, penje se, itd. Razlika u t e m p e r a t u r i vode koja izlazi iz kotla i o n e koja se ohlađena vraća u k o t a o je o k o 12°C. P o t r e b n o je da se postave deblje cevi, j e r t a d a voda brže kruži i bolje greje staklenik. Veoma je važna pravilna m o n t a ž a kotla i grejnih cevi. K o t a o t r e b a da se postavi na nižem nivou od površine stak­ lenika. Glavna odvodna cev polazi od najviše tačke kotla i ide uvis do 50—60 cm ispod slemena krova, a zatim se proteže do s u p r o t n o g kraja staklenika. Od ove cevi odvajaju se druge cevi koje s malim p a d o m prolaze ispod krovne konstrukcije ćelom dužinom staklenika, zavijaju naniže pored čeonog stak­ lenog zida, vraćaju se n a t r a g paralelno sa coklom i ulivaju u j e d n u zajedničku cev k o j o m se ohlađena voda vraća u do­ nji deo kotla. Cev koja odvodi t o p l u vodu iz kotla i ona ko­ j o m se voda vraća u kotao t r e b a da b u d u istog prečnika. Naj­ viša tačka grejnog sistema poveže se s malim rezervoarom u koji se voda izliva prilikom svog širenja usled zagrevanja (ekspanzioni sud). Veličina ovog suda zavisi od veličine cel o k u p n e instalacije. Cevi se uvek m o n t i r a j u t a k o da se obezbedi slobodno i lako kretanje vode kroz njih i zato se kolena na prevojima prave široko zaobljena, a sastavci sa bočnim cevima viljuškasto, a ne u obliku slova T. Cevi se pričvršćuju konzolama po­ r e d zidova ili na stubove nosače između odeljaka, t a k o da što m a n j e zasenjuju biljke. Dužina i širina cevi o d r e đ u j u se

zavisno od veličine staklenika, t e m p e r a t u r e i količine vode koja kruži kroz instalaciju, kao i od t e m p e r a t u r e koja se želi da obezbedi u stakleniku. Za grejanje većih staklenika uz ko­ t a o se m o n t i r a p u m p a koja potiskuje vodu i ubrzava njenu cirkulaciju. Ostali načini grejanja. U veoma ograničenim srazmeram a , zbog mnogih nedostataka, primenjuje se parno grejanje staklenika. U ovom slučaju u m e s t o tople vode kroz grejne cevi struji vodena p a r a . U novije vreme sve širu p r i m e n u nalazi grejanje stakle­ n i k a toplini vazduhom. Vazduh se zagreva u kaloriferima i ventilatorima se razduvava po stakleniku. Sami kaloriferi mo­ gu biti različiti po konstrukciji i vrsti toplotnog izvora. Oni se m o g u grejati p l a m e n o m , p a r o m , vrelom v o d o m ili električ­ n o m s t r u j o m . Postoje tri različita režima r a d a instalacije za grejanje toplim vazduhom.

a) Cirkulacioni — vazduh se usisava iz staklenika, pro­ lazi kroz kalorifer i ponovo se vraća u njega. b) Režim sa svežim vazduhom — usisani vazduh iz stak­ lenika se izbacuje napolje, a na njegovo mesto ubacuje svež spoljni vazduh. c) Mešoviti režim — vazduh iz staklenika se delimično izbacuje napolje, a delom koristi za recirkulaciju, p o m e š a n sa svežim vazduhom koji se usisava spolja. Instalacija se pravi tako da po hladnom vremenu radi cirkulaciono, po uinereno toplom — mešovito, a kad je vre­ me toplo — samo sa svežim vazduhom koji se ne zagreva; u l o m slučaju u n u t r a š n j a t e m p e r a t u r a se ne povećava, već sni­ žava — ostvaruje se ventilacija staklenika. U poređenju sa toplovodnim, vazdušno grejanje ima ne­ ka značajna preiinućslva. Može brzo da se uključi i isključi i tako izbegne inertnost toplovodnog sistema, čime se ostva­ ruju uštede u gorivu k a d a je vreme promenljivo. Uz primenu odgovarajućih d o p u n s k i h u r e đ a j a može da se iskoristi i za hlađenje staklenika; obezbeđuje neprekidno kretanje vazduha u stakleniku što je povoljno za oprašivanje gajenih biljaka; investiciona ulaganja su niža, a uslovi za mehanizaciju obra­ de zemljišta povoljniji. Međutim, ovaj sistem grejanja ima i vrlo ozbiljne nedostatke. Troškovi eksploatacije su znatno ve­ ći, j e r brojni i snažni e l e k t r o m o t o r i troše mnogo struje. Osim toga, ukoliko n a s t a n e p r e k i d struje, grejanje o d m a h prestaje i staklenik se vrlo brzo ohladi, za razliku od toplovodne in­ stalacije koja još izvesno v r e m e izlučuje toplotu iako voda ne cirkuliše. Zbog toga je n e o p h o d n o da se obezbedi snabdevanje strujom iz dva pravca, ili da se instališe rezervni elektroagregat. Najzad, nepovoljno je i to što je t e m p e r a t u r a zemljišta u staklenicima s vazdušnim grejanjem za oko 2°C niža u poređenju s toplovodnim. Izračunavanje toplotnog bilansa. Za održavanje toplot­ nog režima u stakleniku n e o p h o d n e su skupe instalacije i z n a t a n u t r o š a k energije. Zbog toga je veoma važno da se s velikom pažnjom izračuna p o t r e b n a količina toplote i odgo­ varajući kapacitet instalacije. Ovde su prikazani s a m o osno­ vni principi takvih izračunavanja. P o t r e b n a količina t o p l o t e zagrevanja j e d n o g stakle­ nika j e d n a k a je zbiru različitih toplotnih gubitaka. Teorijski

gubitak toplote grejanog p r o s t o r a izračunava se po jeđnačini t o p l o t n e provodljivosti:

gde je: 0 — teorijski gubitak toplote u kcal/h F — površina spoljnih ravni staklenika u m 2 k — koeficijent toplotne provodljivosti materijala od kojeg su izgrađene spoljne ravni staklenika t°i — dozvoljena m i n i m a l n a t e m p e r a t u r a u stakleniku tU2 — apsolutna m i n i m a l n a t e m p e r a t u r a rejona u perio­ du od najmanje 20 godina

Po p o m e n u t o j jednačini izračuna se gubitak toplote po­ sebno za svaku vrstu materijala koji ograđuje u n u t r a š n j o s t staklenika od spoljnog p r o s t o r a , a zatim se dobijeni rezultati saberu i tako dobije u k u p a n gubitak toplote za ceo staklenik. Dobijena vrednost se povećava za o k o 2 5 % zbog gubitka toplote usled deiovanja vetra i n e k i h drugih činilaca. Koeficijent toplotne provodljivosti (k) predstavlja koli­ činu toplote koja prelazi iz tople p r e m a hladnoj sredini kroz l m 2 p r e g r a d n o g materijala koji razdvaja te sredine, za vre­ me od 1 h i p r i t e m p e r a t u r n o j razlici od 1°C (kcal/h/1°C). Prilikom izračunavanja toplotnih gubitaka ovaj koeficijent se uzima iz tablica tehničkih n o r m i za projektovanje grejnih i ventilacionih instalacija. U n a r e d n o m pregledu dati su koefi­ cijenti toplotne provodljivosti glavnih materijala od kojih se sastoje površine staklenika.
Vrsta materijala Obično staklo debljine 2—2,5 mm Obično staklo debljine 3—5 mm Betonski zid (omalterisan) debljine 20 cm Betonski pod u stakleniku Zemljište u stakleniku Polieiilenska folija 0,15—0,20 mm (k) 5,00 4,80 2,00 2,00 1,50 7,00

Proizvedena toplotna energija prenosi se u staklenički p r o s t o r p r e k o grejnih tela. Važno je da grejna tela budu što manja, da zauzimaju m a l u k o r i s n u površinu staklenika, da ne zasenjuju biljke, da izračuju što više toplote po jedinici grejne površine i da m o g u lako da se održavaju. Sada se kao grejna tela najviše koriste glatke metalne cevi. Grejna površina cevi, tj. njihova dužina, izračunava se na osnovu toplotnih gubitaka staklenika, po jednačini

klenika površine 1000 m n e o p h o d n o 300.000 kcal/h, p r i ko2 rišćenju tople vode 90/70°C, uz v r e d n o s t k = 10 kcal/m , i p o d uslovom da se u stakleniku održi t e m p e r a t u r a 20 °C, onda će grejna površina cevi (F) biti:

2

Na osnovu p o d a t a k a o vrsti, debljini i drugim osobina­ ma cevi lako se izračuna njihova odgovarajuća dužina. Veoma je važno da grejne cevi b u d u pravilno razmeštene u p r o s t o r u staklenika, s ciljem da se obezbedi r a v n o m e r n a raspodela toplote i omogući lako kretanje o r u đ a za r a d . Cevi se obično m o n t i r a j u pored bočnih zidova i na stubovima-nosačima između stakleničkih odeljaka. U staklenicima sa veli­ k o m š i r i n o m odeljaka postavljaju se i d o p u n s k e grejne cevi ispod krova. Za naše k o n t i n e n t a l n e predele n e o p h o d n o je da se grej­ ne instalacije grade s k a p a c i t e t o m od najmanje 300 kcal/h/m 2 , a u j u ž n i m krajevima s nešto m a n j i m (oko 250 kcal/h/m 2 ). INSTALACIJE ZA PROVETRAVANJE Veliki staklenici se provetravaju p r e k o otvora na krov­ noj površini, a mali imaju ventilacione otvore i na b o č n i m staklenim zidovima. Zavisno od konstrukcije staklenika, ot­ vori m o g u biti pojedinačni ili se čitavi sektori krovne površi­ ne podižu i spuštaju. U k u p n a površina ventilacionih otvora predstavlja važan elemenat u konstrukciji staklenika, i zavisi od klimatskih ka­ r a k t e r i s t i k a određenog geografskog p r o s t o r a . Poznati holandski i bugarski staklenici tipa Venlo, koji su u nas, inače, naj­ više zastupljeni, imaju samo 20% ventilacione površine od u k u p n e krovne površine, što je nedovoljno za n o r m a l n o provetravanje u toku prolećnih meseci. Za naše podneblje bilo bi p o t r e b n o da ventilacioni otvori zauzimaju b a r 30 % od kro­ vne staklene površine.

U sav remeni m staklenicima ventilaciona instalacija se sastoji od sistema mehaničkih i elektromehaničkih uređaja p o m o ć u kojih se ostvaruje a u t o m a t s k o ili p o l u a u t o m a t s k o ot­ varanje i zatvaranje, ali se uvek ostavlja mogućnost da se jedan deo ventilacionih površina, na p r i m e r 1/3, otvara r u č n o . Mehanizam za otvaranje i zatvaranje uključuje se, ili isklju­ čuje, p u t e m impulsa koji se p r e k o k o m a n d n e table prenose od specijalnog t e r m o s t a t a postavljenog na p o g o d n o m m e s t u u stakleniku. U novije vreme u g r a đ u j u se a u t o m a t s k i uređaji koji otvaraju i zatvaraju ventilaciona okna ne s a m o u zavis­ nosti od t e m p e r a t u r e već i od relativne vlažnosti vazduha u stakleniku p u t e m impulsa koje daje naročiti higrostat.

Drenažna instalacija. U novije vreme grade se drenazm sistemi na celoj površini staklenika. Uprkos tome što z n a t n o poskupljuje izgradnju, drenažni sistem predstavlja vrlo kori­ snu instalaciju j e r omogućuje da se ispiranjem zemljišta sma-

INSTALACIJE ZA NAVODNJAVANJE Kapacitet i izgradnja instalacije za navodnjavanje zavi­ se od potreba biljaka za vodom i od načina navodnjavanja. Glavne vodovodne cevi obično se montiraju visoko na nosećim sluhovima. Na o d r e đ e n i m mestima, zavisno od načina na­ vodnjavanja, ugrade se odgovarajući priključci. Primenjuju se uglavnom tri načina navodnjavanja: crevom (ručno), orošavanjem i kapanjem. Za sistem orošavanja i kapanja kori­ ste se p o k r e t n e plastične cevi sa odgovarajućim otvorima, rasprskivačima ili cevčicama za kapanje. Instalacija za navodnjavanje od plastičnih materijala ima značajno preimućstvo n a d m e t a l n o m — ne razjedaju je soli rastvorene u vodi, te se može koristiti za prihranjivanje useva r a s t v o r i m a mineralnih đubriva. Instalacija za navodnjavanje orošavanjem ili kapanjem može se povezati s uređajem za programiranje, koji automat­ ski otvara i zatvara odgovarajuće elektromagnetne ventile i tako reguliše količinu vode i trajanje navodnjavanja. Prog­ r a m zalivanja može da se podesi unapred i da b u d e ostvaren a u t o m a t s k i , bez prisustva r a d n i k a . Uređaji za p r o g r a m i r a n j e navodnjavanja mogu se pove­ zati sa sličnim uređajem za prihranjivanje biljaka i dozira­ nje r a s t v o r a mineralnih đubriva, k a o i za zaštitu useva.

Centralna betonska staza i grejne cevi u stakleniku

nji prevelika koncentracija soli koja nastaje usled obilnog, a naročito nepravilnog đubrenja useva mineralnim đubrivima. Drenažni sistem je n e o p h o d a n n a r o č i t o na zemljištima sa sla­ bo propustijivim p o d o r a n i č n i m slojem. Drenažni sistem se sastoji od drenažnih cevi i kolekto­ ra. Drenažne cevi su keramičke, prečnika oko 50 m m , a ko­ lektori su azbestnocementne cevi prečnika 150 m m . Drenažne cevi se postavljaju na d u b i n u o k o 75 cm, ili n e š t o dublje, na svakih 5—6 m. Prostor se zatim nasipa slojem šljunka ( 2 0 — 30 cm) i peska (5—10 cm), a preko toga k u l t u r n i m slojem zemlje debljine 40—50 cm. TRANSPORTNE INSTALACIJE Savremcni staklenici se o p r e m a j u i nekim specifičnim instalacijama koje u velikoj m e r i olakšavaju rad i doprinose povećanju ekonomičnosti. N a r o č i t o problem predstavlja transportovanje materijala duž staklenićkih odeljaka. Za tu svr­ hu m o n t i r a j u se specijalne platforme, t r a n s p o r t n e trake, raz­ ličite vrste kolica koja se kreću najčešće po cevima grejne instalacije na zemlji, ili vise i kotrljaju se niz grejne cevi m o n t i r a n e na sluhovima i k r o v n i m nosačima.

INTEGRISANA BORBA PROTIV I BOLESTI NA POVRTARSKIM U STAKLENICIMA 1

ŠTETOČINA USEVIMA

Gajenje p o v r l a r s k i h useva u staklenicima p r a k t i č n o ni­ je moguće bez sistematskog sprovođenja kompleksa profilak­ tičnih, agrotehničkih i hemijskih m e t o d a suzbijanja štetočina i bolesti. N e p r e k i d n o iskorišćavanje zemljišta u staklenicima, često bez plodosmene, visoka t e m p e r a t u r a i vlažnost vazduha p o t p o m a ž u masovno razmnožavanje i širenje m n o g o b r o j n i h bolesti na glavnim stakleničkim k u l t u r a m a — paradajzu, kra­ stavcu i paprici. Na paradajzu velike štete mogu da učine korenove ne­ m a t o d e , staklenička belokrilka, crveni pauk, lisne vaši i dr.; m e đ u bolestima su naročito štetne fitoftora, verticiliozno i fuzariozno uvenuće, pepelnica, kladosporijum, virusni mozaik i dr. Na k r a s t a v c u su najopasnije štetočine korenove nemato­ de, staklenička belokrilka.. crveni pauk, p a m u k o v a lisna vaš, sovice, tripsi i dr., a najopasnije bolesti pepelnica, askohitoza, bela i siva truležnica, mozaik i dr. Papriku, ta kode n a p a d a j u mnoge štetočine — nemato­ de, lisne vaši, sovice, crveni pauk, cikade, i bolesti — pepel­ nica, siva i bela truležnica, virus mozaika duvana i dr. Integrisana zaštita biljaka predstavlja sistem m e r a koji omogućuje da se razmnožavanje i širenje populacija štetoči1) Prema E. Elenkovu i dr.: Proizvodstvo na zelenčuci v oranžerii, Zemizdat — Sofija, Kolos-Moskva 1977.

na i prouzrokovača bolesti drže ispod praga e k o n o m s k e štet­ nosti. Sistem uključuje sve do sada poznate m e t o d e suzbija­ nja i svaka pojedinačna m e r a se preduzima samo a k o je ne­ o p h o d n a i usklađena s k o n k r e t n i m uslovima. U novije vreme sve više se uvode biološke metode suzbijanja štetnih insekala i akara. Na taj način, doslednom primenom profilaktičnih, agrotehničkih i bioloških m e r a uloga hemijske metode u suz­ bijanju bolesti i štetočina i njene negativne posledice u znat­ noj meri se smanjuju. Profilaktične mere. Osnovnu profilaktičnu m e n i pred­ stavlja dezinfekcija staklenika, zemljišta, zemljišno-đubrevitih smeša, ambalaže i semena, zatim odgajanje zdravog ra sada, održavanje optimalnog režima t e m p e r a t u r e i vlažnosti vazduha i zemljišta. Dezinfekcija stakleničkih instalacija i o p r e m e obavlja se po završetku vegetacije biljaka, s ciljem da se u n i š t e prouzrokovači bolesti i štetočine koji zaostanu na površini i u p u k o t i n a m a zidova, cevi, instalacija i stakla. Odmah posle poslednje berbe plodova biljke se isprskaju smešom p r e p a r a t a . Krastavci se prskaju sredstvima pro­ tiv pepelnice, akarida, lisnih vaši i belokrilke (npr. rastvo­ r o m 0,15% k a r a t a n a ili benomila, 0,1% akreksa i 0,2% fosiamida). Paradajz se isprska mešovitim r a s t v o r o m cineba (0,5%) i fosfamida (0,2%). Posle toga biljke se iskopavaju (dok su još sveže) i pri t o m e p o s m a t r a korenov sistem da se otkrije prisustvo korenove n e m a t o d e . U slučaju da je zaraženo n e m a t o d o m , koren je se skuplja u plastične vreće i odnosi da­ leko od staklenika, ili se spaljuje. Pošto se pažljivo uklone biljni ostaci, sve instalacije u stakleniku (noseća konstrukcija, cevi, staklene površine) najp r e se ispcru vodom, a zatim pažljivo i d o b r o isprskaju 5—10%-lnim r a s t v o r o m 0,1% akreksa, radi uništavanja akara. Posle toga se pristupa dezinfekciji zemljišta. Najefikas­ nija je dezinfekcija vodenom p a r o m , a ako za to nema moguć­ nosti, primenjuju se hemijska sredstva — fumiganti. P r e dezinfekcije zemljište treba pažljivo da se p r i p r e m i . Najpre se obavi o b r a d a na d u b i n u 25—30 cm, r o t o v a t o r o m ili na drugi način. Pri t o m e je važno da se stvori mrvičasta

s t r u k t u r a , koja obezbeđujc d o b r u propustljivost. Površine ne­ d o s t u p n e za mašinu obrade se ručno. Zemljište p r e p a r e n j a treba da bude malo do u m c r e n o vlažno, tek toliko da se grudvice ne raspadaju u prašinu. Parenje zemljišta može da se izvede na više načina, ali se najviše primenjuje ubacivanje p a r e ispod naročitih termostabilnih cirada napravljenih od PVC ili polipropilena. Cirade su široke 3,6 m a duge 30—40 m. Šire cirade su manje pogo­ dne. Krajevi razastrte cirade pritisnu se vrećicama peska (te­ škim 5—6 kg, dužine 1 m, prcčnika 10—12 cm). Preko cirade

Dezinfekcija zemljišta vodenom parom

se zatim zategne k a p r o n s k a mreža koja se po rubovima na svakih 50 cm pribode za zemlju naročitim metalnim kotvama. P a r a se p u š t a pod ciradu dotle dok se zemljište na du­ bini 30 cm zagreje iznad 70°. Trajanje zagrevanja zavisi uglav­ n o m od kvaliteta p r i p r e m e zemljišta i pritiska p a r e p o d ti­ r a d o m . Na d o b r o p r i p r e m l j e n o m zemljištu i p o d p r i t i s k o m

pare od 5 do 6 mm vodenog s t u b a zagrevanje (dovod pare) traje 9—10 h. Posle toga cirada stoji još 2—3 h, a zatim se p r e m e š t a na novu površinu. Broj cirada koje istovremeno rade zavisi od kapaciteta parnog kotla. Kotao kapaciteta 6—8 hiljada kg pare na čas obezbeđuje istovremeni r a d na povr­ šini od 1350 m 2 (11 cirada) pri pritisku od 5 mm vodenog stuba, o d n o s n o na 735 m 2 (6—7 cirada) ako se koristi priti­ sak od 10 m m . Prosečni u t r o š a k p a r e za dezinfekciju 1 m 2 po­ vršine iznosi 7 kg/h, uz pritisak u magistralnoj dovodnoj cevi 1,4—1,6 kg/cm 2 . Grupa od A—5 radnika može u jednoj smeni da obradi p a r o m 8—10 parče lica. Kad se završi parenje zemljišta u stakleniku, dezinlikuje se centralna betonska staza, na j pre p a r o m p o m o ć u creva, a zatim još i prskanjem 10%-tnim r a s t v o r o m formalina (0,5 l / m 2 ) . Na dezinfikovane parcele može da se dolazi s a m o s obu­ ćom p r e k o koje je navučena navlaka od plastične folije. Is­ p r e d ulaza u dezinfikovani staklenik postavljaju se sudovi sa r a s t v o r o m hemikalija za dezinfekciju, u koje se zamače obu­ ća s navlakama. Pošto se u nas dezinfekcija zemljišta p a r o m obavlja le­ ti, postoje mnoge m o g u ć n o s t i da se infektivni organizmi pre­ nesu iz suseđnih staklenika i s polja, što iziskuje veliku predostrožnost. Dezinlikovano zemljište se po pravilu d u b r i zgorelim slajnjakom, koji je i sam p r e t r p e o biotermičku dezinfekciju. Unošenjem svežeg stajnjaka, koji obično sadrži prouzrokovače mnogih bolesti p o v r t a r s k i h biljaka, u znatnoj meri se sma­ njuje efikasnost dezinfekcije zemljišta. Za hemijsku dezinfekciju zemljišta koriste se fumiganli, t j . takve hemijske supstanee koje na štetne organizme u zem­ ljištu deluju svojim isparenjima. Većina fumiganata deluje istovremeno kao fungicid, nemalocid, insekticid i herbiciđ. Sada se najviše koriste granulisani basamid (60—70 g/m 2 ) i nemagon (100 g/m 2 ), zatim tečni v a p a m (0,15 l/m 2 ) i dr. Efi­ kasnost p r i m e n e fumiganata zavisi od valjanosti p r i p r e m e zemljišta, a naročito od njegove t e m p e r a t u r e . U n a š e m pod­ neblju staklenici se p r i p r e m a j u za novi ciklus proizvodnje u avgustu i septembru, pa je u to vreine zemljište uvek dovolj­ no toplo za p r i m e n u fumiganata.

Veliki značaj u prevenciji virusnih, gljivičnih i bakterij a l n i h bolesti ima termička i hemijska dezinfekcija semena. Ambalaža i inventar koji se koriste u proizvodnji rasa­ da dezinfikuju se vodenom p a r o m — drže se oko 2 časa is­ p o d cirade na t e m p e r a t u r i 100—110°C, š t o se o b i č n o čini istovremeno sa p a r e n j e m zemljišta. Ambalaža i inventar se mogu d o b r o dezinfikovati p o t a p a n j e m za nekoliko sekundi u mešoviti r a s t v o r formalina (10°/o) i a k r e k s a (0,20%). Postoje i mnoga druga efikasna sredstva za ovu svrhu. Zemljišno-đubrevile smeše za proizvodnju rasada deziinlikuju se na isti način k a o i zemljište — vodenom p a r o m , a samo izuzetno hemijskim sredstvima. Agrotehničke mere. Mnoge agrotehničke mere, pravilno i blagovremeno sprovedene, povećavaju o t p o r n o s t stakleničkih k u l t u r a p r e m a bolestima i štetočinama. Usporavanje razvoja i smanjenje štetnosti opasnih bolesti paradajza i krastavca u velikoj m e r i zavise od p r i p r e m e zemljišta, d o b r e nege, održa­ vanja o p t i m a l n e mikroklime, pravilnog đubrenja, rotacije kul­ t u r a i dr. Vrlo efikasnu m e r u predstavlja iskorišćavanje sorti ot­ p o r n i h na biljne bolesti. Dosleđno sprovođenje kompleksa profilaktičnih i agro­ tehničkih m e r a smanjuje obim ostalih m e r a borbe protiv bo­ lesti i štetočina u toku vegetacije useva za 60—70%. Hemijske mere. U t o k u vegetacije biljaka suzbijanje bo­ lesti i štetočina može najuspešnije da se ostvari ako se blago­ v r e m e n o otkriju ognjišta štetnih organizama i o d m a h preduz m u m e r e za njihovo lokalizovanje i likvidiranje. Zbog toga je veoma važno da se zdravstveno stanje biljaka neprekidno i pomno prati. U novije v r e m e za suzbijanje bolesti i štetočina u sta­ klenicima koriste se mnogi efikasni pesticiđi. Mnogi od njih, p o r e d glavnog, imaju i s p o r e d n o deiovanje. U tom pogledu od naročitog interesa je s p o r e d n o deiovanje lungicida na štetnu i korisnu e n t o m o f a u n u , posebno na najmasovnijc rasprostra­ njenu štetočinu — belokrilku i na njene parazite. Mnogi prouzrokovači gljivičnih bolesti stakleničkih use­ va, posle dugotrajne p r i m e n e istog fungicida, prilagode se i p o s t a n u o t p o r n i na taj fungicid. Zbog toga je korisno da se

u sistem m e r a suzbijanja uključuju ne samo nova hem i j ska sredstva već i da se naizmenično primenjuje veći broj prepa­ rata, s različitim vrstama aktivne materije. Za suzbijanje pepelnice na krastavcu sada se najviše ko­ riste p r e p a r a t i a k r e k s (u koncentraciji 0,1%) i afugan (0,05%), a zatim benlejt (0,03—0,05%), k a r a t a n (0,08—0,15%) i dr. Protiv plamenjače krastavca (P. cubensis) d o b r o deluju cineb (0,3—0,4%) i a n t r a k o l (0,2—0,3%). Za prskanje paradajza protiv plamenjače najčešće se primenjuju kuprocin (0,4%), b a k a r n i eksihlorid (0,3—0,4%), ditam (0,2—0,3%) i dr., a protiv pepelnice na paradajzu i pap­ rici uglavnom tiozol (0,3—0,5%) i m o r e s t a n (0,05—0,1%). Mnogi od ovih p r e p a r a t a imaju insekticicmo i akaricidno dejstvo. Na p r i m e r , a k r e k s je delotvoran protiv akara, m o r e s t o n i tiozol deluju na jaja i larve belokrilke i akare, itd. Za suzbijanje belokrilke i lisnih vaši efikasni p r e p a r a t i za p r s k a n j e su aktelik (1 kg/ha), rogor (u konc. 0,08%), bromeks (0,15%), tiodan (0,2%) i dr. Za fumiaaciju se koriste bladafum (10 g/200 m 3 ) i nogos (450 ml/3000 m 3 ). Za uništavanje akara, pored akreksa i m o r e s t o n a , kori­ sti se i keltan u koncentraciji 0,2%. Veoma je važno da se prilikom upotrebe pesticida u slaklenicima postupi p r e m a u p u t s t v i m a za primenu pojedinih p r e p a r a t a radi postizanja o p t i m a l n e efikasnosti u borbi protiv bolesti i štetočina. Pri t o m e se moraju preduzeti n e o p h o d n e m e r e zaštite radnika od štetnog delovanja pesticida na njihov organizam. Biološke metode suzbijanja štetočina. U t o k u poslednje decenije uspešno su sprovedena istraživanja i r a z r a đ e n e prak­ tične m e t o d e biološke borbe protiv niza štetočina na stakleničkim usevima. Staklenici, k a o svojevrsna ekološka ostrva, veoma su pogodni za p r i m e n u bioloških m e t o d a zaštite bi­ ljaka. Protiv slakleničke belokrilke (Trialeurodes v a p o r a r i o r u m Westw.), koja se, inače, u našim staklenicima redovno javlja kao opasna štetočina, p o r e d hemijskih m e r a borbe, u novije vreme sve više se primenjuje i biološko suzbijanje. Na befokrilkinim larvama parazitski živi insekt enkarzija (Encarsia formosa Gah.). Ovaj p r i r o d n i neprijatelj belokrilke odgaja se

u veštačkim uslovima pa se pušta u staklenik u o d r e đ e n o vre­ me da uništava larve belokrilke. Brojnost belokrilke u staklenicima, pa p r e m a tome i šteta koju nanosi, može da se smanji i iskorišćavanjem entom o p a t o g e n e gljivice ašersonije (Aschersonia aleurodis Web­ ber.). Ova gljivica može da se odgaji na veštačkim hranijivini p o d l o g a m a i da se p r s k a n j e m njene spore nanesu na biljke krastavca; tako belokrilkine larve bivaju zaražene gljivicom, usleđ čega masovno ginu. U borbi protiv lisnih vaši koje n a p a d a j u stakleničke kul­ ture uspešno se koriste njihovi paraziti — afidofagi (Aphidius m a t r i c a r i a e Hal., i dr.). Protiv a k a r a , koji su česte štetočine stakleničkih useva, sada se u m n o g i m zemljama masovno koristi j e d a n drugi, tzv. grabljivi a k a r — Phytoseiulus persimilis A. H. Primer integralnog programa suzbijanja bolesti i šteto­ čina u staklenicima. Obavezni elementi ovakvog p r o g r a m a su dezinfekcija zemljišta i u p o t r e b a zdravog, nezaraženog rasa* da, odgajenog na p a r e n o m s u p s t r a t u . Pri gajenju nekih sorti u o d r e đ e n o v r e m e može se izvesti preimunizacija r a s a d a sla­ bo patogenim rasama TMV, radi ograničenja štetnosti mozai­ ka duvana. K a d a se paradajz i krastavac gaje kao p r e t h o d n i (jese­ nji) usevi, postoje povoljni uslovi da se sa polja u staklenik prenesu različite bolesti i štetočine. Belokrilka se naseli u takvim s r a z m e r a m a da je n e o p h o d n o tretiranje hemijskim p r e p a r a t i m a svakih 4—5 dana. U tim uslovima nije moguće da se u sistem zaštite uključe biološke m e r e borbe, j e r une­ seni bioagensi pokazuju visoku osetljivost p r e m a pesticidima; tek k r a j e m n o v e m b r a n a s t a n u uslovi za njihov razvoj i kori­ snu aktivnost. Međutim, pošto se vegetacija jesenjih useva paradajza i krastavca završava već krajem decembra, n e m a dovoljno vremena za razvoj korisnih organizama. U p r v o m periodu vegetacije jesenjeg krastavca (od nicanja do prve berbe) javlja se masovno preletanje belokrilke sa polja "u staklenike. Zbog toga se r a s a d p r s k a 0,2%-tnim r a s t v o r o m t i o d a n a ili 0,08%-tnim r a s t v o r o m rogora. U to v r e m e m o g u da se pojave a k a r i i r a n e zaraze pepelnicom. T a d a t r e b a p r i m e n i t i prskanje fungicidima koji su istovre­ m e n o aktivni i protiv pepelnice i protiv a k a r a (akreks i mo-

r e s t a n ) ; p r e p a r a t m o r e s t a n , p o r e d fungicidiiog i akaricidnog delovanja, ispoljava i visok insekticidni efekat na belokrilku. Posle rasađivanja krastavca, s približavanjem berbe, tre­ ba p r e k i n u t i u p o t r e b u insekticida s produžnim delovanjem i dugom karencom, pa protiv bclokrilke koristiti p r e p a r a t e ko­ ji se brzo razlazu, kao što su aktelik i b r o m e k s u koncentra­ ciji 0,15%. Protiv pepelnice i a k a r a u p o t r e b i t i akreks. Dok traju berbe, protiv belokrilke se može upotrebiti ašersonija, a ako se javi velika gustina populacije — aktelik i b r o m e k s . U to vreme preporučuje se i aerosolno tretiranje ili fumigacija bladafumom protiv belokrilke i prskanje akreksom ili afuganom protiv pepelnice. U slučaju pojave plamenja­ če ili askohitoze upotrebljava se ditan ili cineb. Ukoliko se koristi ašersonija, p r i m e n a fungicida treba da se p r e k i n e naj­ manje 3 d a n a pre i 3 dana posle nanošenja suspenzije spora ove gljivice. Suzbijanje bolesti i štetočina na jesenjoj kulturi para­ dajza ne razlikuje se bitno od onog na jesenjoj kulturi kras­ tavca. I ovde se u prvom periodu vegetacije, t j . do početka berbe (krajem novembra), protiv belokrilke koriste tiodan i rogor, a kasnije bromeks i aktelik. Ašersonija ne može da se primeni. U periodu plodonošenja treba više da se pribegava primeni aerosola i dimljonju bladafumom. Napad pepelnice može se likvidirati zali van jem biljaka 0,05%-tnim rastvorom benlejta, metiltopsina ili derozala prilikom rasađivanja, uz n o r m u od 1 litra rastvora po biljci. U godinama s j a č o m po­ javom plamenjače primenjuje se prskanje kuprocinom ( 0 , 4 % ) , d i t a n o m (0,2%) ili b a k a r n i m oksihloridom (1%). K a d a se paradajz i krastavci gaje kao rani zimski ili zimsko-prolećni usevi, primenjuje se zalivanje tek rasađenih biljaka 0,5%-tnim rastvorom benlejta, metiltopsina ili dero­ zala (1 lit. rastvora na biljku) s ciljem da se smanji opasnost od raznih pepelnica i nekih zemljišnih parazitnih gljivica. U periodu od nicanja do plodonošenja kod obeju k u l t u r a treba o b r a t i t i n a r o č i t u pažnju na to da se gustina populacije belo­ krilke svede na m i n i m u m , p r i m e n o m tiodana.. rogora, smeše ova dva insekticida, b r o m e k s a , aktelika i drugih p r e p a r a t a . Na krastavcima u to vreme može ponegde da se javi plame­ njača, a kasnije, i askohitoza, protiv kojih se primenjuje prs­ kanje ditanom, cinebom ili a n t r a k o l o m . Ako je jesen vlažna,

u s k o r o posle rasađivanja postoji mogućnost da se na para­ dajzu pojavi plamenjača i zbog toga treba prskati fungiu dima. Ako je u vreme k a d a p o č n u b e r b e brojnost belokrilke velika, t r e b a nastaviti prskanje insekticidima koji se brzo raz­ lazu (npr. b r o m e k s i aktelik). Posle toga se u staklenik unosi enkarzija — približno 80.000 jedinki po ha. Kasnije, u inter­ valima od 15 do 30 dana, ovaj parazit belokrilke unosi se još j e d n o m ili dva puta. Tada se krastavci prskaju ašersonijom — 4500 g sirove ili 150 g tek isušene nesamlevene gljivične m a s e po ha. Ako se u ovom periodu (od početka plodonošenja do kraja m a r t a ) pojavi pepelnica na krastavcu, primenjuje se akreks, a u slučaju velike brojnosti belokrilke — naizmenično a k r e k s i tiozol. Ukoliko se u p r k o s p r i m e n i enkarzije i ašersonije belokrilka počne brzo da razmnožava, t r e b a pribeći j e d n o m od sledećih t r e t m a n a : prskanje aktelikom ili bromeksom; aerosolni t r e t m a n aktelikom (1700—2000 ml/ha) ili nogosom (1200 ml/ha) i zadimljavanja b l a d a f u m o m (150 g ak­ tivne materije na 3000 m 3 ). U r a n o proleće na paradajzu se može pojaviti pepelnica, pošto je efekat tretiranja prilikom rasađivanja već iščezao. Protiv ove bolesti se paradajz p r s k a 0,5%-tnim tiozolom u intervalima 10—15 dana, pri čemu se vodi r a č u n a da tempe­ r a t u r a u stakleniku b u d e ispod 29°C. Ovaj p r e p a r a t j a k o smanjuje populaciju belokrilke, a ne uništava enkarziju. U poslednjem periodu vegetacije, od početka aprila pa dalje, kad vreme otopli, na krastavcu se može očekivati uveća­ nje b r o j n o s t i belokrilke i pojava a k a r a . Protiv pepelnice se nastavlja p r i m e n a akreksa, koji istovremeno deluje i na akare. Ako n e m a a k a r a može se upotrebiti afugan. U nekim slu­ čajevima može n a s t a t i potreba da se protiv belokrilke na kras­ tavcu i paradajzu p r i m e n e aerosoli, zadimljavanje bladafu­ m o m ili isparavanje nogosa. Ove mere primenjuju se samo u nuždi j e r ti t r e t m a n i prekidaju korisnu aktivnost enkarzije, te se do kraja vegetacije može računati samo na p r i m e n u he mijskih mera. Kasni, prolećni usevi paradajza i krastavca sade se u toku zimskih meseci, k a d a je već p r e k i n u t a svaka veza sa otvorenim poljem. Ako se ove k u l t u r e rasade u poseban blok ili d o b r o izolovan staklenički kompleks, postoje dobri uslovi

za široku p r i m e n u biološke metode. Zbog toga se već na po­ četku razvoja biljaka u staklenik može da pusti enkarzija i primeni prskanje ašersonijom. Plamenjače se ne razvijaju, a pepelnice se jave vrlo kasno. Dok vreme ne otopli, protiv pe­ pelnice na krastavcu koristi se akreks, a posle toga može i afugan. Od početka aprila pa do kraja vegetacije nastaje mo­ gućnost da belokrilka spolja p r o d r e u staklenik i u tom slu­ čaju m o r a se pribeći p r i m e n i aerosolnih t r e t m a n a , zadimi javanju bladafumom ili isparavanju nogosa. U vezi s belokrilkom, p a p r i k a se razlikuje od paradajza i krastavca po tome što se, u jednakim drugim uslovima, na njoj belokrilka manje naseljava. Međutim, ona često s t r a d a od drugih štetočina, kao što su slaklenićki moljac, sovice, cika­ de, lisne vaši i dr. Ipak, na početku vegetacije n e o p h o d n o je da se i paprika štiti od belokrilke liodanom, rogorom, brom e k s o m ili aktelikom, kojima se uspešno suzbijaju i druge štetočine, izuzev lisnih vaši, protiv kojih se upotrebljava 0,05-tni pirimor, i sovica, koje se uništavaju r a s t u r a n j e m otrov­ n i h marnaka. Prilikom rasađivanja biljke p a p r i k e se zalivaju benlejtom, metiltopsinom ili derozalom; time se odlaže poja­ va pepelnice za 3—4 rneseca i ograničavaju štete od nekih zemljišnih parazitnih gljivica, p r e svega od verticilijuma. Ako se u toku vegetacije p r i m e t e prvi znaci pepelnice, prska se 0,3—0,5%-tnim tiozolom; time se istovremeno suzbija i be­ lokrilka.

ZEMLJIŠNE SMEŠE

Zemljišni s u p s t r a t u kojem se seje i pikira ima p r e s u d a n značaj u proizvodnji zdravog i d o b r o razvijenog rasada. Pos­ toje mnogobrojni recepti za p r i p r e m a n j e zemljišnih smeša. U zemljama gde ima bogatih nalazišta d o b r o g treseta taj mate­ rijal predstavlja osnovnu k o m p o n e n t u svih s u p s t r a t a . T a m o gde n e m a dovoljno treseta zemljišne smeše se prave od svu­ da d o s t u p n i h k o m p o n e n a t a — d o b r e zemlje, d o b r o zgorelog stajnjaka i peska. Za setvu paradajza, na primer, d o b a r s u p s t r a t predstav­ lja mešavina oko 70% slabo razloženog treseta, 20% baštenske zemlje i 10% d o b r o zgorelog stajnjaka. D o b r a smeša za setvu spravlja se, isto tako, od 2 dela glinovite zemlje, 1 dela treseta i 1 dela peska, ili samo od j e d n a k i h delova treseta i zemlje. S m e š a m a se dodaju m i n e r a l n a đubriva i mleveni kreč njak a k o je treset kisele reakcije. U n a š i m p r i l i k a m a p o g o d a n s u p s t r a t za setvu paradajza može se napraviti od 2 dela nezaražene s t r u k t u r n e zemlje, 1 dela d o b r o zgorelog stajnjaka i 1 dela rečnog peska. Smešu valja p r i p r e m i t i oko mesec dana p r e setve. Posle dezinfekcije ovoj smeši se dodaje 2—3 k g / n r superfosfata. Zemljišni s u p s t r a t za pUdranje t r e b a da je d o b r e struk­ ture, da d o b r o drži vlagu, da i m a dovoljno h u m u s a i hranljivih elemenata. Dobar s u p s t r a t (bez treseta) za paradajz spra­ vlja se od j e d n a k i h delova d o b r o zgorelog stajnjaka i dobre b a š t e n s k e zemlje i n e š t o peska; za krastavac je bolje da zapreminski odnos stajnjaka i zemlje b u d e 2 : 1 .

Za paradajz se spravlja smeša od jednog dela d o b r o zgorelog stajnjaka i jednog dela d o b r e s t r u k t u r n e zemlje, a za krasta­ vac od 2 dela stajnjaka i 1 dela zemlje. Pokazalo se da doda­ vanje mineralnih đubriva ovim smešama ne utiče u znatnoj meri na razvoj biljaka u rasadnoj fazi, niti kasnije. Međutim, mnoga istraživanja su pokazala da su smeše sa tresetom znatno bolje. Biljke odgajene na s m e š a m a u ko­ jima je osnovna k o m p o n e n t a treset, imaju bolji vegetativni razvoj ne samo u fazi r a s a d a nego i kasnije, u toku 2—3 meseca posle rasađivanja. Takvi usevi ranije sazrevaju u poređenju sa onima čije su rasadnice odgajene na smeši zemlje i pregoiclog stajnjaka. Na osnovu toga može se izvesti zaključak da -a odgajanje rasada stakleničkih kultura treba koristiti u pr­ om redu s u p s t r a t sa tresetom kao osnovnom k o m p o n e n t o m , a smeše sastavljene od zemlje i zgorelog stajnjaka samo u slu­ čaju nužde. Treset ima znatna preimućstva. On ne sadrži uzročnike biljnih bolesti niti seme korova, te nije p o t r e b n o da se dezinfikuje parenjem ili hemikalijama. To je srazmerno lak mate. ijal, što olakšava njegovu obradu, t r a n s p o r t i prenošenje sak.ija. Najvažnija preimućstva treseta su dobra s t r u k t u r a i spo­ sobnost zadržavanja vlage. Rastresit je, ima d o b r e vazdušne osobine i nikad se ne ovlaži previše. Pri tome t r e b a imati u vidu da z n a t n u količinu vode iz treseta biljka ne može da usisa. Pošto se isušeni treset s p o r o ponovo vlazi, m o r a nepre­ kidno da se održava u dovoljno vlažnom stanju. Zbog toga je n e o p h o d n o da se prilikom gajenja biljaka na s u p s t r a t u sa tresetom kao osnovnom k o m p o n e n t o m stalno kontroliše vod­ ni režim. U p r o t i v n o m može doći do ozbiljnih poremećaja u razvoju biljaka. Treset sadrži m a l o hranljivih elemenata i u t o m pogle­ du ne postoje znatne razlike između treseta iz raznih nalazi­ šta. Zbog toga je n e o p h o d n o da se tresetni s u p s t r a t obogati unošenjem m i n e r a l n i h đubriva. J e d n a d o b r a tresetna smeša može se napraviti, na pri­ mer, od 6—8 zapreminskih delova treseta, 1—2 dela zgorelog stajnjaka i 1—2 dela rečnog peska (sa česticama do 3 m m ) . P r e mešanja tresetu se dodaje 2—3 kg mlevenog krečnjaka na 1 m 3 , a posle mešanja sa stajnjakom i peskom 100 g N,

250 g P 2 0 5 i 200 g K 2 O po 1 m . Stajnjak se dodaje uglavnom kao izvor mikroelemenata, m a d a se treset može obogatiti mik r o e l e m e n t i m a i na drugi način. Tresetni s u p s t r a t i se obično spravljaju na industrijski način (u blizini tresetnih nalazišta) i kao gotov proizvod pro­ daju odgajivačima. U raznim zemljama koriste se tresetno-zemljišne smeše. U Engleskoj se koristi poznata smeša »John Innes«, sledećeg sastava:

3

U N e m a č k o j se u novije vreme propagira specijalni tre­ setni s u p s t r a t tzv. TKS. Reč je o nerazloženom tresetu sa do­ d a t k o m mlevenog krečnjaka, oligoelemenata i mineralnih đu­ briva u dve različite doze: TKS-1 sadrži 0,15% N, 0,15% P2O5 i 0,20% K 2 O , a TKS-2 dvostruko više. Novije formulacije ovog s u p s t r a t a obogaćene su m a n g a n o m , b a k r o m i gvožđem, a odnos NPK je nešto izmenjen — 1 : 0 : 1,4. Poznati holandski zemljišni s u p s t r a t koji se koristi za presovane kocke spravlja se od treseta, mulja dobijenog čiš­ ćenjem jarkova, kanala i b a r a , od peska i mineralnih đubri­ va (ponekad i stajskog đubriva).

ZAŠTIĆENI PROSTOR POD PLASTIČNOM FOLIJOM

Poslednjih godina se za zaštićeni p r o s t o r koristi oboje­ na PVC folija koja, u zavisnosti od boje, selektivno p r o p u š t a sunčeve zrake najkorisnije za rast i razvoj biljke. Poliamidna folija je od manjeg značaja p r e svega zbog osetljivosti na ultraljubičaste zrake. Ona već za 1—2 meseca postaje neelastična, kida se. Veoma d o b r o p r o p u š t a vid­ ljivi i ultraljubičasti deo spektra, a veoma slabo toplotne zrake. Za zaštićeni p r o s t o r koristi se tzv. EVA folija (etilvini 1acetat), koja kompenzira n e d o s t a t k e PE i PVC folije. Odliku­ je se, p r e svega, većom otpornošću na atmosferske faktore, daje bolju t o p l o t n u izolaciju i ima stabilnija fizička svojstva. Osim folija, za zaštićeni p r o s t o r se koristi čvrsta plasti­ čna m a t e r i j a u vidu segmenata, ploča, od polivinilhlorida, poliestera i si. Ove ploče mogu biti veće trajnosti, debljine 1—2 cm, s r a v n o m ili valovitom površinom, različite veličine. Nji­ hovo korišćenje je ograničeno zato što je teže raditi sa nji­ ma i što su skuplje.

Korištenje različitih plastičnih folija za zaštićeni pros­ t o r poslednjih godina postaje sve značajnije i k o d nas. Za zaštićeni p r o s t o r najčešće se koristi polietilenska folija, polivinilhlorid, poliester i različiti vidovi pojačanih plastičnih fo­ lija. Polietilenska folija je prozračna, glatke površine, otpor­ na na delovanje kiselina i alkali ja, p r o p u š t a oko 80—90 % vidljivog dela s p e k t r a i 70—75% ultraljubičastog dela spek­ tra, što je značajno za rast biljke. Pošto ova folija p r o p u š t a 80—85% infracrvenih zraka, u n o ć n i m časovima dolazi do znatnog smanjenja t e m p e r a t u r e p o d plastikom. Pod dejstvom sunca, p r i dužem korišćenju, k o d polietilenske folije' nastu­ pa fotooksidacija, koja smanjuje elastičnost folije, ova stari, p r i čemu njena prozračnost o p a d a čak za 60—70%. Polieti­ lenska folija se odlikuje hidrofilnošću, što dovodi do konden­ zacije kapi vode na u n u t r a š n j o j s t r a n i zaštićenog p r o s t o r a . Ove kapi ne otiču po površini folije, već padaju na biljke, što može izazvati povrede i ožegotine, a osim toga te kapi smanjuju providnost: folije. Polivinilhloridna folija po spoljnom izgledu podseća na celofan i odlikuje se d o b r o m propusti jivošću za svetlost. Ta­ ko o n a p r o p u š t a 90% vidljivog dela spektra i 80% ljubiča­ stog dela spektra. Ne p r o p u š t a infracrveni deo spektra, što je povoljno svojstvo j e r sprečava izrazito hlađenje zaštićenog p r o s t o r a u toku noći. Vek trajanja ove folije je 2—3 godine, ah je ona nešto skuplja.

Niski plastični tuneli

U regionima s visokom t e m p e r a t u r o m za zaštićeni pros­ t o r se koriste perforirane folije s otvorima od 20 do 40 m m , koji čine 2—10% celokupne površine folije. Ovi otvori omo­ gućuju d o b r o regulisanje t e m p e r a t u r e i vlage, što smanjuje p o t r e b u za skidanjem folije. Za zaštićeni p r o s t o r najčešće se k o r i s t e folije debljine od 0,10—0,20 mm i širine od 0,6—18 m. Ova širina se pos­ tiže d i r e k t n o u proizvodnji ili se postojeće folije lepe (pegla­ ju) p o m o ć u povećane t e m p e r a t u r e . Ovo peglanje se može oba­ viti običnom peglom tako što se ivice folija postavljaju jed­ na na drugu, pa se p r e k o hartije, postavljene p r e k o folija, prevlaci zagrejanom peglom. Za pokrivanje zaštićenog pros­ t o r a može se koristiti dvostruka folija, što osigurava bolje toplotne uslove, ali pogoršava osvetljavanje. Zaštićeni p r o s t o r pod p l a s t i k o m može biti namenjen s a m o zaštiti od mraza, a može biti savremeniji (tuneli, plaste­ nici) i t a d a se povrće može gajiti t o k o m cele godine. Niski plastični tuneli mogu biti dvostrani, sa k r o v o m na dve vode i k o n s t r u k c i j o m od d a s a k a ili nekog sličnog ma t eri jala. Niski tuneli imaju lučne nosače od žice (3—4 mm deb­ ljine), PVC cevi ili pruća. Lukovi nosača (čija je dužina oko 140 cm i veća) postavljaju se na rastojanju od 1 m, u k o p a ju u zemlju 10—15 cm i pokriju folijom debljine 0,10 m m . Folija se sa severne s t r a n e u k o p a u zemlju a sa južne pričvr­ sti za zemlju ciglom, cevima za navodnjavanje i si. Ta s t r a n a služi za provetravanje tunela i zato folija nije t r a j n o fiksira­ n a . Visina tunela se kreće od 40 do 60 cm, širina od 50 do 150 cm i dužina od 12 do 18 m. Sa čeonih s t r a n a folija se vezuje t a k o da omogućuje d o b r u zaštitu biljaka a istovreme­ no i lako provetravanje. Poluvisoki tuneli su visine 70—90 cm, širine 2—3 m i dužine oko 15 m. Lukovi k o s t u r a sačinjeni od deblje žice ili PVC cevi dužine 3,60—4,20 m, a prekriva se folijom debljine do 0,20 m m . K o s t u r se ukopava u zemlju 20—25 cm. Folija se ukopava sa severne s t r a n e tunela, a sa južne se pričvršćuje za površinu zemljišta (cigla, cevi). Visoki tuneli su visine 1,8—3,6 m, širine 4,5—7,5 m i dužine 25—100 m. Noseća konstrukcija sačinjena je od alumi-

nijtimskih cevi (debljine 40 m m ) ili PVC cevi odgovarajuće debljine. Nosači se ukopavaju u zemlju 40—70 cm s razma­ k o m lukova od 1 do 1,5 m. Za postizanje čvrstine nosači se m e đ u s o b n o povezuju.

Za pokrivanje ovih tunela koristi se plastična folija de­ bljine 0,15—0,20 m m . S obzirom na širinu ovih tunela, često se plastična folija m o r a lepiti, ali t a k o da šavovi dolaze p o ' širini, a ne po dužini tunela. Sa obe čeone s t r a n e tunela nalaze se v r a t a koja omogućuju lakši r a d i provetravanje. Po dužini, na svakih 10—20 m nalaze se otvori u vidu roletni koje služe za provetravanje. Najbolje je da su otvori r a s p o r e đ e n i naizmenično, j e r je t a d a bolje provetravanje. Osim toga, prove­ travanje se može obavljati otvaranjem p r i z e m n i h bočnih sek­ t o r a po celoj dužini tunela. Za intenzivno provetravanje mo­ gu se m o n t i r a t i ventilatori. U visokim tunelima zalivanje i zaštita mogu se obavlja­ ti a u t o m a t s k i , sistemom cevi koje se p r o s t i r u po osnovi tu­ nela ili su vezane za uzdužni nosač tunela. U zavisnosti od konstrukcije, tuneli se razlikuju po ve­ ličini i obliku, ali kao zajedničku k a r a k t e r i s t i k u imaju polu­ kružni oblik, koji omogućuje najbolje korišćenje sunčeve svetlosti.

Konstrukcija visokih plastičnih tunela

Lukovi — nosači od plastike

Plastenici su visoki zaštićeni p r o s t o r po konstrukciji sli­ čni staklenicima i mogu biti pojedinačni i blok-plastenici. Po­ što je folija lakša od stakla, svi noseći elementi su lakše kon­ strukcije, a temelji ne m o r a j u biti tako duboki k a o kod sta­ klenika. U široj proizvodnji najčešće se koriste blok-plaste­ nici. Osnovni elementi blok-plastenika su isti kao i kod stak­ lenika: temelj betonski ili od opeke i noseća konstrukcija od drveta, plastičnih cevi, gvožđa, aluminij uma i si. prekrivena plastičnom folijom. Krov može biti dvovodni sa j e d n a k i m ili različitim nagibom stranica krova, kao i polukružnog oblika, što je zbog osvetljenosti plastenika najbolje. Za pokrivanje sc koristi folija debljine 0,20—0,25 m m , ili' pojačani plastični elementi. Plastična folija se zamenjuje posle 1—2 godine, što zavisi od kvaliteta folije. Za održavanje n e o p h o d n e t e m p e r a t u r e i vlažnosti na k r o v u i b o č n i m s t r a n i c a m a plastenika nalaze se ventilacioni otvori. Površina ovih otvora u n a š i m uslovima t r e b a da izno­ si 30% u k u p n e površine plastenika. Instalacija plastenika, sis­ t e m za grejanje, zalivanje i ostali, iste su k a o u stakleniku. Mikroklirna u plasteniku

r a n i m j u t a r n j i m časovima bliska t e m p e r a t u r i spoljne sredi­ ne. S u n č a n i h d a n a t e m p e r a t u r a se naglo povećava i maksimal­ na t e m p e r a t u r a može biti za 15—20° veća od t e m p e r a t u r e spoljne sredine. Oblačnih dana t e m p e r a t u r a je n e š t o niža ta­ ko da je m a k s i m a l n a t e m p e r a t u r a za 3—7° C viša od tempe­ r a t u r e spoljne sredine. Velika dnevno-noćna kolebanja t e m p e r a t u r e u plaste­ niku bez grejanja m o g u se izbeći r e d o v n i m provetravanjem u t o k u d a n a i održavanjem vlažnosti zemljišta u plasteniku. Vlažno zemljište a k u m u l i r a više t o p l o t e koju u toku hladnih noći zrači. Pri regulisanju t e m p e r a t u r e u plasteniku bez grejanja t r e b a znati da je t e m p e r a t u r a uvek najniža na površini zem­ ljišta, a da se ka v r h u konstrukcije povećava na svakih 50 cm za 0,1—0,3 °C u j u t a r n j i m časovima, o d n o s n o 3—4 U C u po­ dne. Po dužini plastenika t e m p e r a t u r a je različita: najveća je u sredini, a na čeonim i b o č n i m s t r a n a m a plastenika je za 2—3 °C niža, što se odražava i na r a s t biljaka.

Mikroklimatski uslovi u p r o s t o r u zaštićenom p l a s t i k o m zavise od vrste i svojstava folije, njene propustljivosti za insolaciju, i to p r e svega za svetlosne i toplotne zrake. T e m p e r a t u r a u plasteniku bez grejanja je p o d direkt­ n i m uticajem spoljne sredine i podložna je većim kolebanji­ m a . Zagrevanjem plastenika izbegavaju se ova neželjena ko­ lebanja t e m p e r a t u r e . U p r o s t o r u pod plastičnom folijom, bez obzira na veli­ činu, toplotni uslovi su povoljniji za rast biljaka nego na ot­ v o r e n o m polju. Tokom dana, pod d i r e k t n i m dejstvom sunca, dolazi do zagrevanja vazduha i nakupljanja toplote u zemlji­ štu čijom se radijacijom u t o k u noći održava toplota u plas­ teniku. Stoga je povoljnija polietilenska folija, j e r ne propu­ šta infracrvene zrake, te se plastenik tokom noći slabije hladi, U t o k u d a n a t e m p e r a t u r a u plasteniku se povećava i do­ stiže m a k s i m u m oko 12 časova, a zatim o p a d a t a k o da je u
Veliki plastenik s a r m i r a n o m folijom

Za r a n u proizvodnju n e o p h o d n o je da se u plastenicima poveća t e m p e r a t u r a . To se može postići korišćenjcm dve fo­ lije s r a z m a k o m 2—4 cm između njih. Tada je t e m p e r a t u r a u plasteniku za 4—5 °C veća nego u plasteniku s jednostrukom folijom, i za 5—10 °C veća nego na otvorenom polju. Korišćenje ovako postavljenih folija pogodno je u r a n o proleće, j e r dvostruka folija i vazdušni sloj između njih sprečavaju j a k o zračenje toplote iz plastenika. Međutim, u ovakvim plasteni­ cima je m a n j e svetlosti, što je nepovoljno za biljke osetljive na n e d o s t a t a k svetlosti (paradajz). Toplotni uslovi u plasteniku mogu se poboljšati postav­ ljanjem dopunskih tunela iznad redova biljaka. To su niski tuneli, visine oko 50 cm, s nosećom konstrukcijom od žice ili pruća. Za njih se može u p o t r e b i t i i stara plastika, j e r se d o p u n s k i tuneli koriste k r a t k o t r a j n o radi zaštite od mraza. S obzirom na d v o s t r u k u izolaciju (vazdušni sloj i plastika), t e m p e r a t u r a iznad biljaka je za 3—5°C viša nego iznad do­ punskog tunela. Zaštita od izrazito niskih t e m p e r a t u r a u plastenicima mo­ že se vršiti orošavanjem biljaka vodom u vidu magle (oko 5 m m ) . Tada se vazduh zasiti vodom i smanjuje radijaciju to­ plote iz zemljišta, tc je m i n i m a l n a t e m p e r a t u r a za 1—4°C vi­ ša nego u slobodnom p r o s t o r u . Sličan efekat postiže se zalivanjem plastenika sa spoljne strane ili između dva sloja plas­ tike. Za tu svrhu se na svakih 10—15 m m o n t i r a j u rasprskivači na 0,5—1 m iznad plastenika. K a d a spoljna t e m p e r a t u r a p a d n e na 2°C i i m a i dalje tendenciju pada, počinje se sa zalivanjem, te se smanjuje radijacija. Prednost ovakve instala­ cije je u t o m e što se može koristiti i za hlađenje plastenika k a d a je t e m p e r a t u r a iznad 25 °C. Zbog povišene t e m p e r a t u r e vazduha ispod plastičnog po­ krova, povećava se i t e m p e r a t u r a zemljišta. Tako je zemljište p o d plastičnom folijom za 2CC toplije u sloju do 10 cm, odno­ sno za 7°C u sloju do 20 cm nego spoljno zemljište. Sunča­ n i h d a n a t e m p e r a t u r a zemljišta je viša nego oblačnih dana. Paralelno s razlikama u t e m p e r a t u r i vazduha u plasteniku iz­ ražena je razlika u t e m p e r a t u r i zemljišta. Na ivicama plaste­ nika t e m p e r a t u r a zemljišta je uvek za 3—4 °C niža od tempe­ r a t u r e u središnjem delu.

Zagrevanje plastenika, bez obzira na konstrukciju, mo­ že biti p r i r o d n o , p o d dejstvom sunca, zatim zagrevanje organ­ skim materijalom, toplom vodom, p a r o m , toplim gasovima (lermogen). Biotermički način zagrevanja podrazumeva unošenje sveže organske materije (stajnjak, pozder, listinac, i si.) u plastenik u sloju od 20 do 30 cm. Stajnjak se slaže na površi­ nu plastenika, a iznad njega se unosi sloj zemljišnog s u p s t r a t a (10—20 cm). Biotermički način zagrevanja može se koristiti u m a n j i m tunelima i plastenicima, i to p r e svega za proizvod­ nju rasada, a omogućuje za 20—25 d a n a raniju proizvodnju. Pri korišćenju zagrevanih plastenika t r e b a znati da je t e m p e r a t u r a vazduha u plasteniku uvek za 1—3 °C niža nego

u stakleniku. Zato je i r a s h o d energije za 12—15 % veći nego p r i zagrevanju staklenika. U plasteniku se, bez obzira na način, mogu zagrevati zemljište i vazduh. Zagrevanje zemljišta toplom vodom ili pa­ r o m j e d a n je od najčešćih načina zagrevanja u m a n j i m tu­ nelima ili plastenicima. To je pogodan način zagrevanja kada se koriste p r i r o d n i izvori vode t e m p e r a t u r e 40—60 °C, ili to­ ple o t p a d n e vode industrije, ili topla voda koja je p r e t h o d n o korišćena za zagrevanje staklenika. Zagrejano zemljište zrači toplotu i zagreva vazduh. Za tu svrhu cevi se ukopaju u zem­ lju na 40 cm dubine, i to t a k o da se u svakom tunelu obez­ bedi kružni tok kretanja tople vode ili pare. Raslojanje iz­ m e đ u cevi je 40—80 cm, a dužina cevi 25 — 100 m, što za­ visi od dužine tunela. Sistem cevi koje prolaze kroz plastenike vezuje se za izvor grejanja, o d n o s n o kotao.

Sema izgradnje dopunskih tunela u plasteniku

Zagrevanje vaiduha toplom vodom ili p a r o m u manjim tunelima vrši se sistemom cevi (mogu se koristiti i cevi od navodnjavanja) povezanih sa izvorom grejanja. Cevi se pos­ tavljaju na površinu zemljišta tako da se omogući k r u ž n o k r e t a n j e vode, što omogućuje bolje korišćenje tople vode. U blok-plasteniku sistem zagrevanja je identičan siste­ mu zagrevanja staklenika, s t i m što se broj cevi i njihov

Agrostroj Ljubljana je dugogodišnji i r e n o m i r a n i pro­ izvođač plastenika u našoj zemlji. Plastenici Agrostroj a sa l a k o m aluminijskom konstruk­ cijom, efikasnim provetravanjem, sistemom za navodnjavanje i grejanje, i svom p o t r e b n o m a u t o m a t i k o m omogućuju pri­ m e n u najsavremenijih tehnoloških m e t o d a u gajenju rasada, zatim povrća i cveća. Uslovi proizvodnje u plasteniku su slični kao u stakle­ niku ali plastenici imaju p r e d n o s t zbog znatno lakše i jefti­ nije konstrukcije, kraćeg vremena montaže, aluminijske konstrukcije koju je lakše održavati i uz to daje m i n i m a l n u senku. Konstrukcija plastenika omogućava raznovrsnu veličinu objekta. Osnovna širina lađe je 8 m, osnovna dužina od 2,5 m, što se sve može po želji multiplicirati. Maksimalna visina objekta je 3 m. Provetravanje se obavlja p r i r o d n i m strujanjem vazduha, otvaranjem na krovu i bočnim s t r a n a m a (otvori čine 30% u k u p n e površine). Navodnjavanje i zagrevanje je po želji proizvođača i zavisi od vrste povrća koje se gaji. Pored korišćenja providne plastične folije, danas su Agrostrojevi plastenici pokriveni i specijalnom čvrstom ali lakom folijom, prilagodljivoj konstrukciji, sa veoma d o b r i m toplotnim i svetlosnim o s o b i n a m a i dugotrajnošću. Slike na koricama predstavljaju modele i detalje plas­ tenika koje proizvodi Agrostroj.

prečnik m o r a p r o r a č u n a t i na osnovu gubitaka toplote za sva­ ki region, odnosno za određene uslove spoljne sredine. Zagrevanje t e r m o g e n o m (topao vazduh) najčešće se pri­ menjuje u tunelu, m a d a može da se koristi i u plastenicima. Pri ovom načinu zagrevanja koristi se topao vazduh tempe­ r a t u r e 60—70 °C, koji se p o m o ć u ventilatora d i r e k t n o ili pre­ ko perforirane plastificirane cevi ubacuje u tunel. Za zagre­ vanje vazduha može se koristiti nafta, gas, električna ener­ gija i si. Cevi za kretanje toplog gasa mogu se postaviti pod greben tunela ili najbolje u visini biljaka. Cev je perforirana počevši od oko 1 m od izlaska cevi iz l e n n o g e n a . Otvori na eevima su sa strane, što omogućuje r a v n o m e r n o zagrevanje i smanjuje kolebanje t e m p e r a t u r e na različitim nivoima vaz­ duha. Korišćenje termogena omogućuje odvojenu proizvodnju u pojedinim sektorima plastenika. Naime, pri izrazito niskim spoljašnjim t e m p e r a t u r a m a , tunel, pa i plastenik, radi racio­ nalnijeg grejanja, mogu se p r i v r e m e n o podeliti u sektore po-

m o ć u plastične folije. Na taj način je u delu (10—20 m) naj­ bližem izvoru grejanja najviša t e m p e r a t u r a pa je moguće da se t o k o m najhladnijih d a n a u n j e m u proizvode biljne vrste (rasad, paradajz i si.) za čiji uzgoj t r e b a više toplote. Grejanje t e r m o g e n o m često predstavlja mogućnost dopunskog zagreva­ n j a plastenika. Naime, u uslovima izrazito niskih temperatu­ ra, a p r i gajenju toploljubivih vrsta, korisno je da se pored postojećeg grejanja k r a t k o t r a j n o koristi i termogen k a o do­ p u n s k i izvor toplote. P o t r e b n a količina toplote izračunava se za svaku kon­ k r e t n u sredinu, a orijentaciono mogu poslužiti podaei u na­ rednoj tabeli (Somos. 1969):

varira od 55 do 9 5 % , o d n o s n o p r o s e č n o je za 2 1 % viša nego n a o t v o r e n o m p r o s t o r u . T o zahteva p r i m e n u određenih m e r a nege, a p o s e b n o intenzivno provetravanje plastenika. S u n č a n i h dana, p r i visokoj t e m p e r a t u r i , relativna vlaž­ nost može b i t i čak za 50% m a n j a nego oblačnih i kišnih da­ na. Noću, k a d a t e m p e r a t u r a opada, vazduh se zasićuje vode­ n o m p a r o m , te je relativna vlažnost visoka. Ona r a s t e od 18 časova i dostiže m a k s i m u m oko 6 časova u j u t r u . U central­ n o m delu plastenika vlažnost je veća nego na krajevima, a na visini od 100 cm za 30% veća nego u p r i z e m n o m delu. Pri p r o v e t r a v a n j u vlažnost vazduha se smanjuje do 20%, a pri za­ li van ju se povećava. Vazdušni režim u plasteniku zavisi od konstrukcije i mogućnosti provetravanja. Provetravanje u plasteniku može biti aktivno (ventilatori) i pasivno (vrata i postojeći otvori ili kod m a n j i h plastenika podizanjem stranica). Kod plastenika otvori za provetravanje t r e b a da čine 30% površine plasteni­ ka. Za proizvodnju t o k o m proleća, p o s e b n o za v r e m e sunča­ nih dana, n e o p h o d n o je j a k i m provetravanjem sniziti tempe­ r a t u r u , a t o k o m leta plastenik se m a k s i m a l n o otvara, ili se plastika skida (tunel).

:

Svetlosni uslovi u plastenicima zavise od svojstava fo­ lije o d n o s n o njene sposobnosti da p r o p u š t a sunčeve zrake od­ r e đ e n i h talasnih dužina. Količina svetlosti koju propu­ š t a plastika najveća je oko podneva, m a n j a je u j u t r u i posle p o d n e , a za 1—3 i po p u t a veća s u n č a n i h nego oblačnih d a n a . Korišćenje dvoslojne plastike smanjuje osvetljenje zbog kondenzacije vodene p a r e između dve folije. To smanjenje može da iznosi 7 — 1 1 % u o d n o s u na j e d n o s t r u k o pokrivanje. U celini svetlosni režim pod plastikom je povoljan za n o r m a l a n r a s t biljaka pod uslovom da se plastika održava čistom. Vlažnost vazduha. Visoka t e m p e r a t u r a i ograničena cir­ kulacija vazduha uslovljavaju visoku relativnu vlažnost, koja

MESTO ZA ZAŠTIĆENI PROSTOR

ORGANIZACIJA ZAŠTIĆENOG PROSTORA Organizacija zaštićenog p r o s t o r a t r e b a da je takva da obezbeđuje korišćenje mehanizacije, o p t i m a l n o korišćenje celokupnog p r o s t o r a i da osigurava m i k r o k l i m u u zaštićenom prostoru. Rasadnik. U r a s a d n i k u s lejama i niskim tunelima osnov­ na delatnost je proizvodnja rasada. Više leja, najčešće 12—16, grupiše se u blokove, a više blokova čine rasadnik. U b l o k u se leje postavljaju paralelno po dužoj strani, sa stazama izme­ đu leja širine 50—80 cm, sa kojih se obavljaju svi radovi u leji. I z m e đ u blokova leja su širi putevi (4—6 m ) , čija širina zavisi od mehanizacije. Ovi putevi u m a n j i m r a s a d n i c i m a se koriste za smeštaj stajnjaka ili drugog s u p s t r a t a . S obzirom na v r e m e koriščenja, ove puteve treba češće ravnati, poprav­ ljati. Najpovoljniji su putevi sa t v r d o m podlogom. Položaj leja može biti odlučujući za ostvarivanje toplot­ nih uslova u njima u t o k u proleća i zime. U n a š i m uslovima j e d n o s t r a n e leje se postavljaju po dužini u p r a v c u istok-zapad. što znači da je viša s t r a n a leje severna, a to daje nagib ka jugu i omogućuje r a v n o m e m o osvetljavanje i zagrevanje leja. Od ovog najpovoljnijeg južnog položaja moguće je n e z n a t n o o d s t u p a n j e ka istoku ili zapadu. Dvostrane leje postavljaju se po dužini u pravcu sever-jug, što omogućuje r a v n o m e m o os­ vetljavanje t o k o m dana i slabije hlađenje, j e r je ka severu o k r e n u t a manja, čeona s t r a n e ove leje. Pomoćni objekti (zgrade, nadstrešnice) uvek se postav­ ljaju t a k o da ne zasenjuju leje, ali da štite leje od hladnih vetrova. Pri korišćenju leja s tehničkim sistemom grejanja duži­ na leja može da iznosi i 20 m, a između blokova leja izgra­ đuju se uži putevi, širine 2,5—5 m. Kombinovani tip rasadnika čine leje, tuneli, staklenici i plastenici. Ovakav oblik zaštićenog p r o s t o r a je najčešći, a posebno je čest k a d a se zagrevanje vrši t o p l o m vodom ili se leje zagrevaju toplom vodom iz staklenika. Zastupljenost stak­ lenika, plastenika i tunela, k a o i leja, zavisi od s m e r a proiz­ vodnje. Pri većoj površini staklenika, a to znači p r i većoj pro­ izvodnji povrća, leja i drugi oblici zaštićenog p r o s t o r a čine 10—40% celokupne površine. Pri nedovoljnoj količini toplot-

Radi ekonomičnog koriščenja zaštićenog p r o s t o r a i pune funkcionalnosti n e o p h o d n o je, prilikom podizanja objekata, d o b r o izabrati mesto, isplanirati i pravilno postaviti objekte. Teren za zaštićen p r o s t o r treba da je ravan, bez izrazi­ tih depresija ili uzvišica. Za oticanje površinske vode povo­ ljan je blag nagib terena od 5 do 8%, i to ka jugu ili jugo­ istoku. Najpovoljnija su laka, s t r u k t u r n a zemljišta, ocedna, koja obezbeđuju d o b r u drenažu n e o p h o d n u za sve oblike zaš­ tićenog prostora. Nivo p o d z e m n e vode treba da je najmanje na dubini od 1,5 m. Pri visokom nivou podzemne vode do­ lazi do hlađenja leja i oštećenja korenovog sistema. P r o s t o r za gajenje treba zaštititi od vetrova. U zavisno­ sti od pravca i brzine vetra t e m p e r a t u r a se u zaštićenom pro­ s t o r u može smanjiti i za 10°C. Stoga se zaštićeni p r o s t o r gra­ di u zaklonu ili se oko njega podiže zaklon, ograda. Na taj način se stvara m i k r o k l i m a koja povoljno deluje na razvoj biljaka, a doprinosi znatnoj uštedi u zagrevanju. Zakloni od vetra mogu biti šume, voćnjaci, brežuljci, gra­ đevinski objekti, zidani bedemi, drvoredi, živa ograda ili og­ r a d a od dasaka, pruća, kukuruzovine i si. (pogodna za zaštitu leja). Pri podizanju zaklona t r e b a imati na u m u da 1 m zak­ lona štiti deset p u t a duži p r o s t o r ispred sebe. Sa s t r a n e oda­ kle duvaju najčešći, hladni vetrovi zaklon m o r a biti viši. Pri korišćenju zaklona, o d n o s n o podizanju objekata t r e b a b i r a t i m e s t o koje je u toku d a n a što m a n j e zasenjeno.

ne energije, ili ako je osnova proizvodnje rasad, izgrađuju se m a l e površine pod staklenicima i one najčešće služe za proiz­ vodnju ranog rasada, dok najveći deo zaštićenog p r o s t o r a sa­ činjavaju plastenici i leje. J e d n o s t r a n i staklenici se postavljaju po dužini u prav­ cu islok-zapad, a dvostrani staklenici, plastenici i tuneli u p r a v c u sever-jug. U izrazito vetrovitim rej onima staklenici se postavljaju tako da je duža s t r a n a o k r e n u t a vetru. T a d a pr­ va lađa staklenika u m a n j u j e dejstvo vetra i smanuje gubitak toplote u ćelom objektu. Veličina i oblik stakleničkog kompleksa u znatnoj m e r i utiču na uspcšnost proizvodnje. Maksimalna površina pod staklenikom u okviru jedne organizacije je 100 ha (kod n a s najčešće površina od 6 do 12 ha), a o p t i m a l n a 36 ha, uz kvad­ r a t n i oblik stakleničkog bloka. Ovakva površina omogućava korišćenje mehanizacije, jednostavniji t r a n s p o r t i korišćenje jedinstvene tehnologije. Velike površine pod staklom povoljno utiču na smanjenje troškova po jedinici površine, k a o i t r o š k o v a gajenja. Veličina pojedinih blokova zavisi od mo­ gućnosti pune, brze i pravovremene zaštite useva, od d o b r e organizacije rada, k a r a k t e r a proizvodnje, kao i od klimatskih uslova. Zbog toga su najpogodniji blokovi od 1 do 1,5 ha, a m a k s i m a l n o od 3 ha, o d n o s n o takvi tipovi staklenika gde se u n u t r a š n j e pregrade (zidovi) mogu p o m e r a t i i postavljati pre­ ma svrsi proizvodnje. Osnovu organizacije proizvodnje rasada u staklenicima čini pravilan razmeštaj ovih objekata. Pri t o m e se teži da objekat b u d e što bliže izvoru toplote, da ima što m a n j e ras­ h o d a na instalacijama za zagrevanje. U neposrednoj blizini kotlarnice (ili drugog izvora toplote) podižu se staklenici, a plastenici i leje se postavljaju sa južne s t r a n e stakle­ nika. Staklenici i leje t r e b a da su tako postavljeni u o d n o s u na kotlarnicu da vetrovi koji najčešće duvaju ne n a n o s e na njih pepeo, dim. Kotlarnica se najčešće po­ stavlja na severnom delu p r o s t o r a , a ostali, pomoćni objekti zgrade grade se tako da štite p r o s t o r od vetra. K o t l a r n i c a se može graditi i između dva bloka staklenika, ali se t a k o stak­ lenici više prljaju. U organizaciji s većim b r o j e m staklenika blokovi se grupišu t a k o da se između njih ostavljaju staze široke 4—5 m.

One služe za t r a n s p o r t i odvod atmosferskih taloga. Za od­ vod atmosferskog taloga oko bloka se kopaju odvodni kanali. Ove staze, k a o i širi p u t (6—8 m) koji se gradi između r e d a blokova, t r e b a da se asfaltiraju, što omogućuje lak t r a n s p o r t t o k o m cele godine i održavanje čistoće. U okviru zaštićenog p r o s t o r a podižu se zgrade za pakovanje i čuvanje povrća, laboratorija, zgrada za radnike, admi­ nistrativna zgrada u odgovarajućoj srazmeri s veličinom ob­ jekta. MOGUĆNOSTI KORIŠĆENJA ZAŠTIĆENOG PROSTORA Za e k o n o m i č n o korišćenje zaštićenog p r o s t o r a od zna­ čaja je smena k u l t u r a (intenzivno korišćenje zemljišta) t o k o m cele godine. Izbor vrsta povrća i v r e m e proizvodnje uslovljeni su v r s t o m zaštićenog p r o s t o r a (leja, plastenik, staklenik), k l i m a t s k i m uslovima regiona i mogućnošću p l a s m a n a . Klimatski uslovi regiona uslovljavaju izbor vrste i vre­ me proizvodnje. Tako, na p r i m e r , na severnijim geografskim širinama u t o k u zime se gaji lisnato povrće k o m e je p o t r e b n o manje toplote i svetlosti, dok se u prolećno-letnjem p e r i o d u gaje vrste kojima je p o t r e b n o više toplote i svetlosti (para­ dajz, krastavac). Različit: intenzitet 'svetlosti tokom godine od­ ređuje izbor vrste, v r e m e setve, o d n o s n o proizvodnje. Tempe­ r a t u r n i uslovi određuju najpogodniji period gajenja, pa pre­ ma t o m e i u k u p n e troškove proizvodnje. Postojanje jevtinih izvora grejanja (termalne vode, tople o t p a d n e vode) omoguću­ je u n a š i m uslovima ranije rokove setve. Osim ovih faktora na intenzitet korišćenja zaštićenog p r o s t o r a utiču kvalitet zem­ ljišne smeše, mogućnost mehanizacije, sistem za zalivanje i kvalitet vode, a posebno mogućnost p l a s m a n a proizvoda. P r e m a tome, u zavisnosti od k o n k r e t n i h uslova treba uvek sačiniti plan proizvodnje u zaštićenom p r o s t o r u . Navo­ d i m o n e k e od mogućnosti korišćenja pojedinih oblika zašti­ ćenog p r o s t o r a . Prenosni tuneli predstavljaju jedan od oblika p r o s t o r a zaštićenog plastikom. Njihova p r e d n o s t je što se lako preno­ se sa j e d n o g na drugo m e s t o i na taj način štite biljke od izmrzavanja i omogućuju k o n t i n u i r a n u proizvodnju.

Tab. 2. Mogućnosti proizvodnje u prenosnim tunelima V r s t a Period koriščenja prva Berba poslednja

Vrsta III Panrika Lubenice IV Rasad paprike i paradajza Rasad kupusnjaća

Period koriščenja

Berba (sadnja) prva poslednja 1. V 10. VII 15. V 1. VIII

5. III. - 15. V 16. V — 1. VIII

Rotkvica Paradajz Lubenica II Salata Paradajz

15. II — 30. I I I 1. I V — 30. IV 1. V — 25. V 20. 1 1 — 30. III 10. I V — 10. V

10. IV 30. V 10. VI 5. IV 20. V

20. IV 15. VII 20. VI 15. IV 20. IX

5. III - 15. V 30. V — 10. VII

1. V 5. VI

15. V 10. VII

Zaštićene leje, bez obzira na građu, m o g u se koristiti t o k o m čitavog zimsko-prolećnog perioda, i to s m e n o m proiz­ vodnje rasada s proizvodnjom povrća. U našim uslovima veo­ ma je česta proizvodnja r a s a d a paprike, paradajza, a zatim proizvodnja krastavaca, tikava, lubenica. U jesenje-zimskom p e r i o d u leje se koriste za dorastanje karfiola, praziluka, za proizvodnju salate, rotkvice, mladog luka. Za gajenje ovih vrsta povrća nisu p o t r e b n e visoke t e m p e r a t u r e , pa se mogu koristiti i mlake leje. Tab. 3. Vrsta I Paradajz — rasad 5. II — 25. IV Krastavac 26. IV — 10. VII Boramja 12. VII — 1. X Do/.revanje paradajza II Krastavac Praailuk 3. X — 1. XII 18. IV 25. V 15. IX 15. X 30. III 15. XI 25. IV 10. VII 1. X I. XII 5. VII 20. XI Mogućnost proizvodnje u zaštićenoj leji Period koriščenja Berba (sadnja) prva poslednja

K o d plastenika (bez obzira na konstrukciju) s dopuns­ kim zagrevanjem mogućnosti koriščenja su iste k a o bez zag­ revanja, s tim što se može povećati broj toploljubivih kul­ t u r a , vreme proizvodnje počinje 20—25 dana ranije, a zavr­ šava se 20—25 d a n a kasnije. Tab. 4. Vrsta I Salata Paradajz Boramja II Krastavac Boramja Mladi luk III Paradajz rasad Dinja, lubenica ili krastavac 10. I I I — 5. V 10. V — 20. VII 1. V 20. VI 5. V 20. VII 10. IV — 15. VII 20. VII — 5. X 20. X — 20. I I I 15. V 10. IX 10. III 15. VII 5. X 20. III 30. X — 25. I I I 1. IV — 20. VIII 20. VII — 5. X 25. II 25. V 15. IX 25. III 20. VII 5. X Mogućnost koriščenja plastenika bez grejanja Period koriščenja Berba

prva

poslednja

20. I — 5. VII 10. VII — 20. XI

Kod visokih pojedinačnih tunela (dužine 100 m) sa grejanjcm (ukoliko je grejanje termogenom) moguća je proizvod­ nja u 2—3 sektora u kojima se obczbedujc p o t r e b n a toplota. Prvi sektor je p r o s t o r od 20 do 30 dužnih m e t a r a oko termogena, gde se postiže najviša t e m p e r a t u r a (300 kal/m;) i gde proizvodnja može da počne već u januaru. Za postizanje ova­ kve t e m p e r a t u r e na 10—15 m sa svake strane od izvora gre­ janja postavlja se pregrada od plastične loli je (zid). Ovaj sek­ t o r koristi se za r a n u proizvodnju rasada toploljubivih bilja­ ka, a zatim za r a n u proizvodnju i za kasnu jesenju — zimsku proizvodnju (paradajz, p a p r i k a , krastavac). Polovinom febru­ ara, k a d a su spoljne t e m p e r a t u r e nešto više, plastična preg­ r a d a se p o m e r a za n a r e d n i h 20 m, čime se dobija drugi sek­ tor, gde je, zbog udaljenosti od termogena, t e m p e r a t u r a neš­ to niža (150 kal/m 2 ) i koji t o k o m februara služi za proizvod­ nju k u l t u r a s manjim p o t r e b a m a za toplotoin (rotkvica, salata), tokom m a r t a za proizvodnju srednje ranog rasada, a zatim i) za proizvodnju povrća. K r a j e m m a r t a pregrada se podiže, pa se tada za proizvodnju osposobljava ceo plastenik. Temperatu­ ra na kraju plastenika je niža u o d n o s u na t e m p e r a t u r u prva dva dela plastenika i iznosi oko 100 kal/m 2 . Zato se koristi za proizvodnju kasnog rasada i povrća za jesenju potrošnju. Ovakva, sektorska proizvodnja omogućuje racionalnije koriš­ ćenje sistema za grejanje i uštedu u grejanju u p e r i o d u naj­ hladnijih zimskih dana. Za ovakvo intenzivno korišćenje plas­ tenika veoma je značajna primena svih agrotehničkih mera. Intenzivnu korišćenje staklenika zahleva veoma dobru organizaciju proizvodnje uz o p t i m a l n u agrotehniku za svaku vrstu. Osim toga, u nas tokom jula i avgusta t e m p e r a t u r a u stakleniku može dostići i 60°C, što bez posebnih k l i m a t s k i h instalacija onemogućuje proizvodnju. U stakleniku se mogu smenjivati različite vrste povrća, povrće i cveće ili r a s a d i povrće. 58

61

OSTALE

VRSTE

ZAŠTIĆENOG

PROSTORA

greben od zemlje visine sa severne s t r a n e 30 cm, a sa južne oko 20 cm. P r e k o leje, naslonjen na grebene, postavlja se neki pokrivni materijal (staklo, plastična folija, asura) koji štiti biljke od izmrzavanja. Akumulacijom sunčane energije u toku d a n a zagreva se vazduh i zemljište, te je hlađenje leje u toku noći slabije. Takvi povoljni t e m p e r a t u r n i uslovi u od­ nosu na spoljnu sredinu omogućuju raniju proizvodnju u proleće, o d n o s n o p r o d u ž u j u vegetaciju u jesen za 10—30 da-

Danas se u proizvodnji povrća koriste različiti oblici zaš­ tićenog p r o s t o r a . Oni se razlikuju po konstrukciji i načinu i vremenu korišćenja. PROST ZAŠTIĆENI PROSTOR Prost zaštićeni p r o s t o r odlikuje se jednostavnom konst­ rukcijom i uglavnom služi za zaštitu od mraza biljaka s ma­ njim p o t r e b a m a za loplotom. Proste zaštićene leje. Radi zaštite od mraza na zemljištu zaklonjenom od vetra načini se leja u pravcu islok-zapad, širine 150 cm i dužine 15—20. Duž obe strane leje formira se

Zašlitni kapci na. Ovakav p r o s t o r pogodan je za gajenje rotkvica, salate, mrkve, t j . vrsta povrća koje za svoj rast ne zahtevaju visoku temperaturu. Zaštićena gnezcia se prave p o m o ć u šablona na u n a p r e d m a r k i r a n i m m e s t i m a . Šablon se n e z n a t n o utisne u zemlju, a zatim se oko njega n a b a c a zemlja i d o b r o sabije. Posle vađe­ nja šablona u zemljištu ostaje gnezdo. Gnezdo se n a p u n i sme-

s o m zemlje i k o m p o s t a u koju se seje ili sadi neka kultura, najčešće lubenica, dinja, krastavac, tikva. N a d gnezdom se postavlja staklo ili plastična folija s blagim nagibom ka jugu. Pri izrazito niskim t e m p e r a t u r a m a gnezda se u toku noći prekrivaju rogozom. Zaštitni kalpaci (zvona) imaju dugu tradiciju u proiz­ vodnji povrća. Mogu se praviti od stakla, parafinisane hartije i najčešće od plastike, i to fabrički ili u s a m o m gazdinstvu. U industrijskoj proizvodnji k a l p a k je u obliku zvona različitih veličina, što zavisi od kulture koju treba štititi. Umesto kalpaka može se koristiti plastična folija kojom se prekrivaju biljke. U tu svrhu iznad biljke u n a k r s n o se po­ stave j e d n a ili dve savijene žice ili pruće, koji se u t i s n u u zemlju. P r e k o ove konstrukcije postavi se plastična folija (ve­ ličina zavisi od biljke) koja se sa spoljne s t r a n e zagrne zem­ ljom i tako učvrsti. Pri višoj t e m p e r a t u r i plastika se otkopa­ va, diže i vrši provetravanje. Zaštićena gnezda i kalpaci koriste se za r a n u proizvod­ nju vrsta koje se seju ili sade na većim rastojanjima (lubeni­ ca, dinja, krastavac, tikvica) i omogućuju raniju setvu odno­ sno sadnju za 10—15 d a n a u o d n o s u na proizvodnju na ot­ vorenom polju. / Topla gnezda. Za r a n u proizvodnju lubenica, krastava­ ca, dinja i tikava koriste se topla gnezda, kućice na čije se dno slavlja svež stajnjak koji služi za zagrevanje. Početkom m a r t a kopaju se kućice veličine 4 0 x 4 0 x 4 0 cm. Na dno kućice se stavlja svež stajnjak (konjski, goveđi,

ovčiji i si.) u sloju od 15 cm i m a l o se sabije. Iznad stajnja­ ka stavlja se zemlja (koja je p r e t h o d n o pripremljena), a naj­ bolje smeša zemlje i k o m p o s t a ili zgorelog stajnjaka. Iznad kućice u zemlju se ulisne savijena žica ili p r u ć e i prekriva se plastičnom folijom veličine 8 0 x 8 0 cm. Folija se u osnovi zatrpa zemljom i t a k o zategne i učvrsti. Umesto kopanja kućice može se koristiti šablon koji se postavi na površinu zemlje, oko njega se vlažna zemlja d o b r o sabije, a zatim se šablon vadi. U ovo gnezdo, dubine 10—15 cm,

Topla gnezda

Topli banak

vrši se setva ili sadnja, plastikom.

a

gnezdo

se prekriva

staklom

ili

Setva ili sadnja se obavljaju tek kad se zemljište zagrcje, najčešće oko deset d a n a posle pravljenja kućice — gnezda. Biljke se prekrivaju p l a s t i k o m sve dok ne p r e s t a n e opasnost od mraza, ali se redovno m o r a vršiti provetravanje odizanjem plastične folije. K a d a se gaje na ovaj način, lube­ nice, dinje, krastavci i tikve dospevaju za 15 do 30 d a n a ra­ nije (zavisno od toga da li se seju ili se sadi rasad) u odnosu na njivsku proizvodnju. Topli baukovi. Na p o o r a n o m zemljištu plugom se izoru b r a z d e dubine oko 30 cm na rastojanju 70—80 cm ili više, što zavisi od vrste koja će se gajiti. U brazde se stavlja svež, topao stajnjak (sloj oko 15 cm debljine), a zatim zemlja, u koju se obavlja setva ili sadnja. Tople humke se prave na zemljištu p r i p r e m l j e n o m za setvu. Na željenom rastojanju stavlja se topao, svež stajnjak u obliku h u m k e , širine i visine oko 30 cm. Preko stajnjaka na vrhu h u m k e stavlja se sloj zemlje (debljine 10—15 cm) i humka se završi u obliku zdele (dubine desetak s a n t i m e t a r a ) i/ koju se obavlja setva ili sadnja. Zagrevanje zemljišta. Za r a n u proizvodnju povrća zem­ ljište se može zagrevati t o p l o m vodom ili p a r o m . Povećana t e m p e r a t u r a zemljišta utiče na povećanje t e m p e r a t u r e pri­ zemnog sloja vazduha (za 2—5°C), što sprečava ozlede bilja­ ka od m r a z a . Ovaj n a č i n zagrevanja zemljišta je p o s e b n o eko­ n o m i č a n k a d a se k o r i s t e p r i r o d n i izvori tople vode, gasa, za­ t i m tople o t p a d n e vode i p a r a iz industrije, o d n o s n o tople vo­ de p r e t h o d n o korišćene za zagrevanje staklenika ili plastenika. Za zagrevanje zemljišta vodom koristi se voda čija je t e m p e r a t u r a 45°—60°. Takva voda provodi se s i s t e m o m cevi ispod površine zemljišta na dubini 40—60 cm. Prečnik cevi, d u b i n a postavljanja i m e đ u s o b n o rastojanje zavise od tempe­ r a t u r e vode i povrća koje se gaji. Pri gajenju manje osetljivih vrsta (salate, spanaća) r a z m a k između cevi je veći i izno­ si 100—120 cm, za paradajz i p a p r i k u 70—80 cm, a za kras­ tavac, dinju, lubenice i tikvice 40—50 cm. Ispod cevi može se staviti sloj peska debljine 15—20 cm koji smanjuje gublje­ nje t o p l o t e u donje slojeve zemljišta. Sistem cevi se međuso-

b n o povezuje, najbolje po sekcijama, j e r to omogućuje regulisanje t e m p e r a t u r e p r e m a potrebi. Pri zagrevanju zemljišta v o d e n o m p a r o m koriste se cevi dužine oko 15 m i postavljaju se u zemljište na d u b i n u 10— 20 cm, a na rastojanju oko 100 cm. Cevi su perforirane ili na spojevima n i s u čvrsto vezane, što omogućuje ispuštanje p a r e . U zavisnosti od t e m p e r a t u r e vazduha, p a r a se p o d p r i t i s k o m do 0,5 atmosfera p u š t a 2—4 p u t a t o k o m d a n a i t a k o zagreva zemljište i vazduh u p r i z e m n o m sloju. Kondenzovanjem p a r e održava se i p o t r e b n a vlažnost zemljišta. Pri povećanom pritisku (3—5 atmosfera) najbolje je ko­ ristiti s m e š u vazduha i p a r e t e m p e r a t u r e 60—70°C. Cevi se postavljaju na d u b i n u 50—60 cm, i to na sloj peska od 30 cm. Najbolji efekat grejanja je a k o su cevi p r i izlasku iz kotla na dubini 30—40 cm, a pri kraju sistema na dubini 25—20 cm, j e r to omogućuje bolje k r e t a n j e p a r e i bolje zagrevanje. Efe­ kat se povećava a k o se iznad zemljišta postavi plastična fo­ lija.

PROIZVODNJA

RASADA

Gajenje povrtarskog r a s a d a iziskuje p o s e b n u brigu i ve­ liku umešnost, jer su m l a d e biljčice veoma osetljive na nepo­ voljne ulica je sredine.

O B J E K T I I OPREMA ZA PROIZVODNJU RASADA U proizvodnji r a s a d a primenjuju se posebni tehnički postupci; osobenost ove specijalne tehnike sastoji se, između ostalog, u primeni različitih načina zaštite biljaka od nepo­ voljnih uticaja spoljne sredine i iskorišćavan ju d o p u n s k i h iz­ vora toplote. To je, u stvari, gajenje biljaka pod veštačkim uslovima, u tzv. zaštićenom p r o s t o r u . U praksi se najviše ko­ riste tople leje i staklenici, a u novije vreme i p r o s t o r pokri­ ven plastičnim m a s a m a (plastenici).

Veliki bruj povrtarskih k u l t u r a razmnožava se r a s a d o m . Time se postižu vrlo korisni ciljevi koji se mogu ovako re­ zimirati: 1. Ostvaruje se ranije prispevanje povrća za 6—8 ncdelja u poređenju sa b e z r a s a d n o m k u l t u r o m . 2. Period vegetacije biljaka u polju znatno se skraćuje i time omogućuje racionalnije iskorišćavan je zemljišta i ubi­ ranje više plodova sa iste površine. 3. Mlade biljke u leji mogu se mnogo efikasnije zašti­ titi od štetnih insekata i bolesti, kao i od drugih nepovoljnih ulicaja. 4. Utroši se manje semena, što je naročito značajno ka­ da se koristi skupoceno seme (hibridno i dr.). Proizvodnja rasada, m e đ u t i m , iziskuje znatan u t r o š a k r a d a i materijala, p o t r e b n a su ulaganja za izgradnju toplih leja i staklenika, i najzad, na samo rasađivanje utroši se do­ s t a rada. Pri svemu t o m e , m e t o d gajenja povrtarskog bilja iz rasada, zbog svojih nesumnjivih prcimućstava, zadržava pu­ ni značaj i u savremcnoj tehnici gajenja povrća. Pravilno odnegovane m l a d e biljke, snažne i zdrave, prispele za rasađivanje u pravo vreme, jesu osnovni uslov za po­ stizanje r a n i h i visokih prinosa. Uvek treba imati na u m u da loša rasadnica ne može izrasti u d o b r u visokorodnu biljku, i to je najčešći uzrok neuspeha u r a n o j proizvodnji povrća.

Tople

leje

Topla leja je široko zastupljen oblik zaštićenog prosto­ ra u našem povrlarstvu, koji je zbog svoje jednostavnosti pod­ jednako d o s t u p a n i individualnim odgajivačima povrća i druš­ tvenim gazdinstvima. U nas se tople leje iskorišćavaju uglavnom za gajenje rasada, a u manjoj m e r i za r a n u zimsko-prolećnu proizvod­ nju povrća. P r e m a konstrukciji, načinu zagrevanja i nekim drugim o s o b e n o s t i m a razlikuju se m n o g o b r o j n i tipovi toplih leja. P r e m a konstrukciji razlikuju se jednostrane (obične) i d v o s t r a n e (holandski tip) tople leje. U našoj praksi najviše su zastupljene obične leje; one mogu biti nadzemne (pariški tip), ili ukopane (ruski tip). N a d z e m n e tople leje su jednostavnije, podižu se uz ma­ nji u t r o š a k rada, može im se bez teškoća menjati mesto, u njima se lakše reguliše vlaga, što zajedno sa još nekim preimućstvima čini da se u njima, uz brižljiv p o s t u p a k , može odgajiti veoma ujednačen r a s a d visokog kvaliteta. Ovakve leje

naročito su pogodne za individualna gazdinstva, j e r nije pot­ r e b n o raskopavanje dvorišta, k a o i za terene s visokom pod­ z e m n o m vodom. Bitan n e d o s t a t a k n a d z e m n i h leja je u t o m e što je za njihovu izgradnju p o t r e b n o oko 30% više stajnjaka nego za u k o p a n e , k a o i više drvenog materijala za ramove.

Tab. 7. Tip leja

Tople leje i njihove karakteristike Broj prozora na leji Širina leje (cm) Širina trapa na dnu

(cm) Sevenria strana viša od južne

spoljna

unutrašnja

Elementi

tople

leje

Ukopane leje su pogodnije za gajenje povrća. U njima je režim vlažnosti i toplote manje podložan p r o m e n a m a . U m a n j o j m e r i koristi se holandski tip leja; one su dvo­ s t r u k o šire od običnih, s krovoliko postavljenim prozorima. Veoma su p o g o d n e za gajenje rasada, ali je njihova izgradnja skuplja. Osnovne k a r a k t e r i s t i k e pojedinih tipova toplih leja vide se u tabeli 7.

Toplu leju sačinjavaju sledeći elementi: Prozor za toplu leju je p o s e b n o 'izrađen okvir od drveta, zastakljen običnim p r o z o r s k i m s t a k l o m debljine 2 m m . U n a s se najviše koriste prozori veličine 150x100 cm sa 2 ili 3 »šprosne«. Najbolji su okviri od čamove građe. Radi poveća­ nja t r a j n o s t i d o b r o je da se p r e zastakljivanja prozori poto­ pe u 10%-tnom r a s t v o r u zelene galice ili u 5%-tnom rastvo­ ru plavog k a m e n a za vreme od 24 časa. Ako se posle toga drvo više p u t a premaze vrelim firnajzom, okvir može trajati p r e k o 15 godina. Mnogi odgajivači sada koriste prozore koji su u m e s t o staklom pokriveni polietilenskom folijom. Usled manje spo­ sobnosti plastike da zadržava toplotu, leje pokrivene ovakvim prozorima n e š t o su hladnije (za 2—3°). Osim toga, u lejama pokrivenim p l a s t i k o m i vlažnost je veća, j e r se na foliji kondenzuju kapljice vode. Zbog svega toga ovakve leje mogu usp e š n o da se koriste samo u proizvodnji kasnijeg rasada. Ram (jastuk, s a n d u k ) uokviruje toplu leju i na njega se oslanjaju prozori. Za ramove su najbolje čamove daske

širine 20—30 cm i debljine 3—4 cm. Za u k o p a n e leje r a m se može izraditi i od oblih gredica prečnika 12—15 cm. Zadnja daska, t j . ona koja se postavlja sa severne stra­ ne, treba da je nešto viša od prednje (južne). Time se obezbeđuje oticanje kiše niz p r o z o r i bolje osunčavanje u n u t r a š ­ njosti leje. Ako se u p o t r e b i r a m čije su daske j e d n a k e širine, severna s t r a n a m o r a da se podigne stavljanjem nekog pod­ m e t a č a i tako načini nagib p r e m a jugu. Naročito je važno da leje podignute u toku zime imaju r a m od debljih i d o b r o spojenih dasaka. ra t i. Ramove treba tako graditi da se mogu lako demonti­

Trap. Za r u s k e i neke druge tipove toplih leja kopa se trap u koji se slaže zagrejani stajnjak. Za leje koje se po­ dižu u toku zime kopa se dublji t r a p (50—60 cm), a za prolećne leje dovoljan je iskop od 30 do 40 cm. Zemlja za toplu leju

U tople leje se nasipa specijalno p r i p r e m l j e n a zemljišno-đubrevita mešavina, koja svojim fizičkim svojstvima i bo­ gatstvom i hranljivim sastojcima pruža optimalne uslove za razvoj biljaka. S e m toga, ovakva zemlja ne srne biti zaražena prou/.rokovačima opasnih biljnih bolesti. U našoj p o v r l a r s k o j p r a k s i za n a s i panj e toplih leja obi­ čno se upotrebljava smeša pregorelog stajnjaka i zemlje u o d n o s u 1:1 ili 2 : 1 . Ponekad se ovoj mešavini dodaje pesak. Još bolje smeše m o g u da se n a p r a v e dodavanjem veće ili manje količine dobrog treseta. Za spravljanje nove mešavine najčešće se uzima povr­ šinski sloj zemlje do dubine 20 cm, sa parcele na kojoj b a r desetak godina nije gajeno povrće. Biraju se parcele sa plod­ nim i s t r u k t u r n i m zemljištima. Naročito je pogodna zemlja od livadskog busenja. S proleća se plugom isečeno busenje stavi u figuru, pa se naizmenično slažu slojevi busenja i svežeg stajnjaka. Preko leta gomila se više p u t a p r e k o p a , a u n e d o s t a t k u padavina nakvasi se vodom. Za spravljanje zemljišnih mešavina veoma je važno da se u p o t r e b i d o b r o pregoreo stajnjak. Najčešće se uzima staj­ njak kojim su p r e t h o d n e godine grejane leje. Dobro zgoreli sipkav stajnjak ne treba prosejavati. Zemljišna mešavina može da se p r i p r e m i s jeseni, a zatim da se složi u figuru i zaštiti od p r e k o m e r n o g vlaženja. Najbolje je, m e đ u t i m , da se smeša pripremi i dezinfikuje mesec dana p r e upotrebe. Debljina zemljišnog sloja zavisi od toga za šta se leja koristi. Za setvu je dovoljno da se zemlja n a s p e u sloju 12— 15 cm, a za postavljanje saksija s pikiranim r a s a d o m — sa­ mo 5—6 cm. Za gajenje povrća nasipa se znatno deblji sloj zemlje, 20—30 cm, zavisno od vrste povrća.

Dvostrana topla leja

Ašure. Topla leja m o r a da se zaštiti od p r e k o m e r n o g hlađenja tokom noći. Najbolje je da se to čini a s u r a m a od Fazane slame. Asure od ševara su manje pogodne. Pokriva­ nje leja plastičnim folijama ne može da zameni u p o t r e b u asura, ali se od plastike m o g u lako da naprave dušeci ispu­ njeni slamom, koji d o b r o čuvaju leju od hlađenja.

Zagrevanje

toplih

leja

Za zagrevanje leja koriste se biološki i tehnički izvori toplote. Od bioloških materijala još uvek se najviše upotreb­ ljavaju svež stajnjak, slama i pleva, a ponekad i drugi or­ ganski materijali kao što su lišće, razni biljni ostaci sa gaz­ dinstva ili iz industrije, pa čak i g r a d s k o smeće. Taj tzv. bioenergetski materijal, ili biotoplivo, prilikom razlaganja p o d uticajem m i k r o o r g a n i z a m a oslobađa manju ili veću količinu toplote. U novije vreme se za grejanje leja sve više koriste teh­ nički izvori toplote: tople o t p a d n e vode i gasovi iz industrije, topla voda iz p r i r o d n i h izvora i veštačkih bušotina, vrela voda i p a r a iz t e r m o e l e k t r a n a i kotlarnica, ili električna struja. Za individualne odgajivače naročito su p o g o d n e tople leje sa električnim grejanjem. U tehnički razvijenim zemlja­ ma one se sve više koriste i m o g u se nabaviti gotovi ramovi sa k o m p l e t n o m o p r e m o m za električno grejanje; p o t r e b n o j e s a m o d a s e ovakav r a m s a uređajima postavi n a j e d n u posteljicu od šljake, n a s p e zemlja i uređaj priključi na elekv t r i č n u mrežu. 7 i Naši odgajivači povrća j o š uvek gotovo isključivo ko­ riste sveže stajsko đubrivo i u manjoj meri slamu i plevu. Tople leje sa stajnjakom

t r e b n o je s a m o da b u d e usitnjena i da joj se prilikom pripre­ me dodaju m i n e r a l n a đubriva (4—5 kg amonijum-nitrata, 3— 4 kg superfosfata i o k o 2 kg kalij umove soli na 1000 kg slame). Ovako o b r a đ e n a i u m e r e n o n a k v a š e n a slama daje dovoljno to­ plote za grejanje prolećnih leja u kojima se pikira r a n i ili seje kasniji r a s a d . Pleva je z n a t n o pogodnija od slame. Prikupljanje i čuvanje. Za podizanje toplih leja neopho­ d n e su velike količine svežeg stajnjaka ili drugog bioenergetskog materijala. Zbog toga je n e o p h o d n o da se još t o k o m leta počne prikupljanje stajnjaka. Radi sprečavanja aktivno­ sti mikroflore, o d n o s n o pregorevanja, stajnjak se razastre u t a n k o m sloju da se prosuši. Posle se složi u k a m a r u visoku 2—3 m i t o m prilikom d o b r o sabije da se što više istisne vazduh. S e m toga, u »figuru« složeni stajnjak se pokrije slo­ j e m zemlje 15—20 cm. U d o b r o sabijenoj gomili stajnjak se neće zapaliti. U k a s n u jesen i zimi, k a d a se p r o c e s razlaganja ne može zaustaviti sušenjem, stajnjak se razastire u t r a k e široke 2— 3 m i visoke 40—50 cm. U t a k v o m sloju stajnjak se neće zagrejati. Ako se ove t r a k e pokriju slamom, sprečiće se smr­ zavanje, koje je veoma nepoželjno, j e r se zimi s m r z n u t i staj­ njak teško raskravi. P o t r e b n e količine svežeg stajnjaka za pojedine tipove toplih leja p r i k a z a n e su u tabeli. Priprema stajnjaka počinje na desetak d a n a p r e podi­ zanja tople leje; stajnjak se slaže u figuru za zagrevanje, ne­ p o s r e d n o p o r e d m e s t a gde će biti postavljene leje? T o m pri­ likom se stajnjak m e š a sa slamom, a a k o je previše suv — ovlaži se t o p l o m vodom. Posle nekoliko dana gomila se upali i intenzivno se puši. T a d a se p r i s t u p a slaganju u trap, ili se formira nadzemni sloj za leje pariškog tipa. Ovakva p r i p r e m a stajnjaka nije n e o p h o d n a a k o se u v r e m e izgradnje leja raspolaže svežim, upaljenim stajnjakom dobrog kvaliteta. Takav stajnjak se slaže direktno u leju. Po­ sebna p r i p r e m a stajnjaka nije p o t r e b n a ni u proleće k a d v r e m e otopli.

Različiti materijali n e m a j u istu toplotnu vrednost. Za grejanje leja najpogodniji je konjski stajnjak koji se brzo^ zagreje i oslobađa d o s t a toplote. Goveđi stajnjak sadrži mnogo vode, sabijen je, sporo se zagreva i razvija u m e r e n u t e m p e r a t u r u . Mešanjem sa konjskim stajnjakom, plcvom ili s i t n o m slamom toplotne osobine goveđeg stajnja­ ka m o g u se z n a t n o popraviti. Ovčiji. i svinjski staj­ njak upotrebljavaju se s a m o u smeši sa goveđim i konjskim. Toplotno dejstvo stajnjaka traje 40—50 dana, o čemu treba voditi r a č u n a prilikom planiranja rokova setve i sad­ nje biljaka. Slama, koja se inače redovno koristi k a o p r i m e s a stajnjaku, može se i s a m o s t a l n o u p o t r e b i t i za grejanje leja. Po-

Tab. 8.

Potrebne količine svežeg stajnjaka za 1 prozor toplih leja

SETVA I NEGA RASADA

PRIPREMA L E J E Stajnjak se slaže u leju u r a v n o m e r n o m sloju p o t r e b n e debljine. Posle toga se gaženjem sabija. Nedovoljno sabijen stajnjak b u r n o i brzo pregori ostvarujući visoku temperatu­ ru i brzo isparavanje vlage. N a s u p r o t tome, u previše sabija­ noj masi, usled n e d o s t a t k a vazduha, proces sagorevanja %e zaustavlja, ne izlučuje se toplota i stajnjak biva zahvaćen truljenjem. Ovakav slučaj može se dogoditi i usled p r e l e r a n e vlažnosti stajnjaka. Često leja p r e s l a n e da »radi« usled pre­ k o m e r n o g vlaženja kišom ili p r o d i r a n j a podzemnih voda u t r a p u k o p a n i h leja. Posle složenog stajnjaka postavlja se r a m , i leja se pok­ riva p r o z o r i m a i a s u r a m a . Zemlja se može n a s u t i o d m a h , ali ali je bolje da se to učini 1—2 d a n a kasnije, k a d a se stajnjak u leji ponovo upali. Setva r a n o g r a s a d a obavlja se u zimskim mesecima (januar-februar) pa je veoma važno da se blagovremeno pripre­ mi odgovarajuća leja. Ove leje podižu se na 40—50 cm debe­ lom sloju stajnjaka d o b r o g kvaliteta. Za kasniji rasad, čija setva p a d a u toku m a r t a , leje mogu imati tanji sloj stajnjaka. Dezinfekcija leje. Želimo posebno da naglasimo neop­ hodnost ove m e r e . Rasad u toplim lejama redovno s t r a d a od tzv. p a d a n j a (sečenja, poleganja), naročito r a n o posejani ra­ sad. U m n o g i m slučajevima ovo oboljenje p o t p u n o opustoši leje s r a s a d o m . Padanje r a s a d a je, u stvari, najteži problem za m n o g e odgajivače. Sem toga, m l a d e biljke u leji mogu se zaraziti prouzrokovačima opasnih bolesti koje se ispoljavaju kasnije za vreme r a s t a biljaka u polju. Dezinfekcijom zemlje kojom se p u n i leja u velikoj meri se smanjuje mogućnost pojave oboljenja na biljkama. Postoje različiti načini i sredstva za dezinfekciju zem­ ljišta u leji. Najbolji rezultati postižu se zaparivanjem zem­ lje p r e ili posle unošenja u leju, ali su za to potrebni naro­ čiti uređaji. Najjednostavnija je u p o t r e b a hemijskih p r e p a r a t a k a o što su cineb i t i r a m (TMTD) i dr., koje proizvodi i n a š a in­ dustrija. N e p o s r e d n o p r e setve, zemljište u leji se ravnomerno pospe p r a š k o v i t i m cinebom u 'količini 70—90 g na 1 m\ Zatim se leja p r e k o p a da se p r a h d o b r o izmeša sa zemljom

na d u b i n u 8—10 cm. Dezinfekcija se može obaviti i tako što se cineb r a z m u t i u vodi i tim rastvorom leja zalije pre ili o d m a h posle setve. Razmućenim cinebom leja se može zah­ vati i posle nicanja biljaka. Zalivanje 0,3%-tnom č o r b o m cineba ponavlja se nekoliko p u t a dok se ne unese p o t r e b n a ko­ ličina p r e p a r a t a (70—90 g/m 2 ). Na isti način upotrebljavaju se i T M T D — p r e p a r a t i ( r a d o t i r a m WP, temetid 80 i drugi) u količini 40—60 g na 1 m 2 leje. Izvori zaraze za bolesti r a s a d a u znatnoj m e r i se sma­ njuju a k o se svake godine uzima nova zemlja, sa parcele na kojoj dugo nije gajeno povrće, i nov zgoreli stajnjak. SETVA Rokovi setve. Veoma je važno da se setva obavi pravo­ v r e m e n o . Vreme setve se određuje u zavisnosti od v r e m e n a rasađivanja. Suviše r a n a setva nije za p r e p o r u k u j e r r a s a d može da p r e r a s t e . Prestareli r a s a d je obično j a k o izdužen, bled, teško se p r i m a i u slučaju nepovoljnog v r e m e n a pr>vi cvetovi o p a d n u . Za r a n u proizvodnju rasad ne treba da bride ni suviše m l a d . Nedovoljno razvijen rasad je vrlo osetljiv na nepovoljne uticaje koji se redovno javljaju u vreme rasađi­ vanja i posle toga. Približni rokovi setve u k o n t i n e n t a l n i m uslovima ravni­ čarskih rejona naše zemlje prikazani su u n a r e d n o j tabeli. U istoj tabeli nalaze se i drugi korisni podaci o proizvodnji ra­ sada različitih k u l t u r a .
Tab. 9. Proizvodnja rasada u toplim lejama

Setva. Za setvu u tople leje m o r a se u p o t r e b i t i seme vi­ sokog kvaliteta i određene sorte. Pre setve seme t r e b a dezinfikovati zaprašivanjem ili p o t a p a n j e m u rastvore. Za zaprašivanje se koriste jedinjenja žive (radosan, zorosan i dr.), zatim TMTD-preparati (radoti­ r a m i dr.), ili ortocid 50. Seme se obično zapraši, a zatim prose je kroz sito da višak prašiva ispadne. Za vlažnu dezinfekciju upotrebljavaju se najčešće cerezan nasbajce, formalin i plavi k a m e n . Seme se poveže u ret­ ku t k a n i n u i spusti u pripremljeni rastvor. Od cerezana se pravi r a s t v o r koncentracije 0 , 1 % , a od formalina i plavog k a m e n a 1%. Seme se drži potopljeno oko 20 m i n u t a (u pla­ vom k a m e n u 1 čas), a zatim ispere tekućom v o d o m i ostavi da se prosuši. Setvi se p r i s t u p a nekoliko d a n a posle nasipanja zemlje, k a d a se leja zagreje. Ako je zemlja suviše vlažna, p o t r e b n o je da se p r e k o p a 2—3 p u t a da se prosuši. U vlažnoj i hladnoj

zemlji seme loše niče i tek što nikne, biljčice uginjavaju. Treba voditi r a č u n a da se u lejama na konjskom stajnjak u (naročito u nadzemnim) može javiti pregrejavanje (tzv. »ja­ ra«). U t o m slučaju pre setve t r e b a skinuti prozore, zemlju p r e k o p a t i i t a k o ostaviti nekoliko d a n a da se leja ohladi. N e p o s r e d n o p r e setve zemlja u leji se prekopa, porav­ na grabuljicom i lako u t a b a d a s k o m . Seje se o m a š k e ili u re­ dove. Pri setvi o m a š k e t r e b a nastojati da se seme što ravn o m e r n i j e rasturi. Za setvu u redove prvo se r e b r a s t i m mark e r o m u t i s n u brazdice d u b o k e 1—2 cm. Razmak između re­ dova t r e b a da je 5—6 cm. Kod paprike, paradajza i plavog patlidžana scmenke u brazdici treba da su r a z m a k n u t e 5—10 m m . Posejano seme pokriva se ravnornernim slojem đubrevite zemlje debljine 1—1,5 cm. Posle toga se zemlja lako uta­ ba da d o b r o p r i o n e uz seme. Ukoliko zemlja nije dovoljno vlažna, leju t r e b a zaliti m l a k o m vodom. Pošto se obavi setva, leja se o d m a h pokrije prozorima i a s u r a m a i to tako stoji sve do nicanja. NEGA RASADA Proizvodnja r a s a d a obavlja se u vreme kada uslovi spoljne sredine nisu naročito povoljni. Zbog toga gajenje r a s a d a predstavlja složen posao, koji iziskuje ne samo ne­ p r e k i d n o staranje nego i posebna znanja, umešnost i isku­ stvo. Svetlosni uslovi. U n e d o s t a t k u sunčane svetlosti, i po­ red obezbeđenja svih drugih uslova, mlade biljke se izdužuju, blede, nežne su i boluju. Budući da se rasad, naročito rani, proizvodi u vreme k a d a n e m a dovoljno sunca, n a r o č i t o je važno da se biljkama omogući maksimalni d o s t u p svetlosti. Zbog toga treba stalno paziti da se a s u r e svakodnevno uklanjaju čim se pojave prvi ponici, uz energično provetravanje. Ako sc to propusti m a k a r za dan-dva, tek iznikle bilj­ čice u n e d o s t a t k u svetlosti, uz povišenu vlagu i t e m p e r a t u r u , p r e k o m e r n o će se izdužiti. U većini slučajeva takva greška se više ne može popraviti. Za sve vreme dok je r a s a d u leji asure treba skidati rano izjutra i stavljati ih što kasnije uveče. Samo izuzetno
cO S

hladnih d a n a mogu se leje otkriti kasnije i pokriti ranije. Veliku grešku čine odgajivači koji iz s t r a h a da se leje ne ohlade drže a s u r e na lejama p r e k o celog dana, ili a s u r a m a štite leje od prejakog zagrevanja za v r e m e toplih sunčanih dana s proleća. Mnogi naši p o v r t a r i drže na lejama zaprljano staklo, što je isto t a k o neoprostiva greška. Održavanje temperature. Regulisanje t e m p e r a t u r e u le­ ji ima osobit značaj j e r od toga u velikoj m e r i zavisi kvalitet rasada. T e m p e r a t u r a se m o r a podešavati p r e m a p o t r e b a m a pojedinih k u l t u r a i u zavisnosti od faze razvoja biljaka. Iskustvo pokazuje da u proizvodnji kvalitetnog r a s a d a naročit značaj ima t e r m p e r a t u r a leje n e p o s r e d n o posle ni­ canja. Visoka t e m p e r a t u r a u toj fazi izaziva p r e k o m e r n o izduživanje stabla, biljke poležu i stradaju od bolesti sečenja. Stoga, kad biljke niknu, t e m p e r a t u r u u leji t o k o m nekoliko d a n a t r e b a sniziti. Toplota u leji m o r a se podešavati i u zavisnosti od osunčavanja. Ukoliko je svetlost jača utoliko t e m p e r a t u r a može biti viša, i s u p r o t n o . Visoke t e m p e r a t u r e u toku noći isto t a k o su veoma štetne. Optimalne t e m p e r a t u r e za pojedi­ ne k u l t u r e u različitim fazama p o r a s l a i u zavisnosti od vre­ m e n a d a t e su u n a r e d n o j tabeli.
Tab. 10. Optimalne temperature za rasad u toplim lejama

S proleća, kad vreme otopli, sa rasadnih leja treba uk­ lanjati prozore: sa kupusa kad je spoljma t e m p e r a t u r a iznad 10°, sa paradajza — iznad 15°, sa paprike, plavog patlidžana, krastavaca i tikvica — iznad 20°C. Provetravanje je p o s t u p a k kojim se biljkama dovodi svež vazduh, reguliše t e m p e r a t u r a i smanjuje vlaga u leji. To je j e d a n od najredovnijih i najpotrebnijih poslova koji se svakodnevno obavlja. U toku zimskih i prolećnih d a n a vreme se menja svakog časa, što iziskuje stalno prisustvo odgajivača. U pogledu jačine provetravanja rasad pojedinih k u l t u r a ima različite potrebe. J a k o provetravanje p o t r e b n o je za ku­ pus, paradajz i celer, u m e r e n o — za papriku, plavi patlidžan, tikvice i salatu, a slabije — za krastavac, dinju i lubenicu. Prozore treba podizati uvek sa s u p r o t n e s t r a n e od prav­ ca vetra. Jače provetravanje po t i h o m vremenu može se os­ tvariti u n a k r s n i m podizanjem prozora. Leje se m o r a j u provetriti i kad je vreme h l a d n o . U t o m slučaju prozor se neko­ liko p u t a naglo podigne i spusti. Zalivanje. U prvo vreme r a s a d u lejama koje se greju stajnjakom skoro da i ne treba zahvati. Naprotiv, može da se javi suvišna vlaga od isparenja stajnjaka i u lom slučaju treba nastojali da se ona smanji j a č i m provetravanjem, jer je p r e k o m e r n a vlažnost u leji veoma štetna (biljke p r e r a s t u , razneže se i obolevaju). P o t r e b n o je, dakle, održavati umer e n u vlažnost. Kasniji rasad iziskuje redovno zalivanje. Preporučuje se rede a obilnije zalivanje (10—15 lit. vode na 1 m 2 ). U po­ četku rasad se zaliva m l a k o m vodom. Dok je vreme h l a d n o , zalivanje se obavlja p r e p o d n e , a kad dani j a k o otople — predveče. Posle zalivanja leje treba dobro da se p r o v e t r e . Desetak dana p r e rasađivanja r a s a d treba »zasušiti«, j e r u to vreme može j a k o da se izduži i prerasle. Zasenjivanje. Ako posle trajno oblačnog v r e m e n a nas­ t a n u s u n č a n i dani, t o k o m p o p o d n e v n i h časova p r e k o prozo­ ra se stavlja r e t k o pletena trska ili asure da topli sunčani zraci ne bi spržili biljčice. Nisu retki slučajevi šteta nastalih usled jakog sunca, ali je i n e p o t r e b n o zasenjivanje isto ta­ ko š t e t n o .

Plevljenje. Korovi su veoma štetni za biljke u toploj leji. Ako je dezinfekcija zemljišta izvršena vodenom parom, u toploj leji neće biti korova. Čim se pojave korovske biljčice, treba ih još dok su m l a d e p o č u p a t i . Plevljenje se obavlja u toku toplijeg dela dana, pošto su p r e t h o d n o usev i zemljište zaliveni. Korovi u lejama s r a s a d o m u s p e š n o m o g u da se suzbi­ jaju herbicidima, lako da plevljenje gotovo i nije p o t r e b n o . Za paradajz i p a p r i k u koristi se p r e p a r a t dajmid (dvmid). P r e p a r a t se stavlja u vodu kojom se leja zaliva o d m a h posle setve. Na 1 prozor leje dovoljna je količina od 1 g dajmiđa. Prihranjivanje. Ako je zemljišno-đubrevita mešavina spremljena k a k o treba, onda prihranjivanje sejanaca nije p o t r e b n o . Međutim, ako je zemljišna smeša slabije hranljive moći (što se vidi na sejancima), biljčice treba da se p r i h r a n e r a s t v o r o m m i n e r a l n i h đubriva. U 10 lit. mlake vode r a z m u t i se 20—30 g n i t r o m o n k a l a , 30—40 g superfosfata i 20—30 gr kalij u m o v e soli. Ovom količinom zaliju se 2 prozora. Posle toga treba usev zaliti 2 p u t a većom količinom mlake vode da se sa listova speru ostaci đubriva. Ako sejanci i dalje o s t a n u slabi, t r e b a ih još j e d n o m p r i h r a n i t i istom dozom. Obično se p r i h r a n j u j e samo rasad iz kasnije setve. Padanje rasada. To/je veoma česta i o p a s n a bolest u toplim lejama. Naročito mnogo stradaju rani rasad paprike, k u p u s n o g povrća i paradajza, j e r njihova setva p a d a u zimu k a d a je u lejama teško održati povoljne uslove za razvoj ra­ sada, a nepovoljne za pojavu bolesti. Bolest se redovno jav­ lja i na r a s a d u drugih kultura, n a r o č i t o na krastavcu. U j a k o zaraženim lejama i u uslovima povoljnim za razvoj bolesti rasad može p o t p u n o da n a s t r a d a za nekoliko dana. Bolest se ispoljava tako što m l a d a stabaoca p r i zemlji omekšaju i istrule te biljčice p a d a j u kao pokošene (»kose« se). Naj p r e budu zahvaćene pojedine biljke, a zatim se bo­ lest b r z o širi na susedne, te t a k o nastaju p r a z n a m e s t a u le­ ji. Bolest može da zahvati r a s a d pre nego što nikne, k a o i odraslije biljke, na kojima se p r i zemlji stvara p r s t e n natrulog ulegnutog tkiva koje se širi p r e m a korenu; nešto kasnije takve biljke uginu. Od p a d a n j a više s t r a d a gust, nežan, izdužen rasad. Bo­ lest se j a k o razvija u lejama koje su zasejane p r e nego što

je prošla »jara«, koje su, dakle, previše tople, vlažne, neprovetrene i sa zaprljanim staklom. U takvoj leji rasad se brzo istegli, razneži i poslane osetljiv prema plesnima koje izazi­ vaju padanje. Bolest padanja izaziva gotovo isključivo gljivica Rhizoctonia solani, a ponekad i druge gljivice (Pythium sp.); one žive svuda u zemljištu i veoma j a k o se razmnožavaju u đubrevitom, vlažnom i t o p l o m zemljištu uz nedovoljno svetlosti. Suzbijanje ove bolesti može biti uspešno ako se pređuzmu odgovarajuće mere. Pre svega, za punjenje leja treba uzeli novu zemlju i nov zgoreli stajnjak. Zemlja i đ u b r e iz prošlogodišnjih leja može da se upotrebi samo a k o se prime­ njuje dezinfekcija vodenom parom. Zaparivanje zemlje je najefikasniji način borbe; odlično deluju cineb, TMTD-prepar a t i i neka druga h e m i j ska sredstva kojima se dezinfikuju seme i zemlja u leji. Radi sprečavanja pojave padanja i drugih bolesti sejance t r e b a zalivati s a m o k a d a je to neophodno, redovno i ja­ če provetravati leje, na vreme opleviti korove, setvu vršiti u redove, itd. Čim biljčice dobiju 2 stalna listića, treba ih oprskati 0,75%-lnim r a s t v o r o m bordovske čorbe. Sunčanih i top­ lijih d a n a treba što duže držali otvorene prozore. Ako se i pored preduzetih m e r a pojavi padanje rasada, treba ga zaliti 0,3%-tnim r a s t v o r o m cineba ili drugim p r e p a r a t o m sličnog dejstva. Rovci su opasna štetočina u toplim lejama i b a š t a m a : pregrizaju m l a d e biljčice p r i zemlji ili nešto ispod površine. Najviše ih ima na đ u b r e v i l i m i vlažnim m e s t i m a . Rovci se uspešno suzbijaju r a s t u r a n j e m otrovnih mam a c a po površini leje ili parcele, posle setve ili sadnje. Mam­ ci se spravljaju od k u k u r u z n e p r e k r u p e ili p r o k u v a n i h mekinja. Na 1 kg ovih materijala dodaje se 20—30 g cink-fosl iđa. Svezi m a m c i razbacuju se predveče, svaka 3—4 d a n a . Dobri rezultati postižu se i zalivanjem leja rastvorom p r e p a r a t a diptereks, fosferno ili p a r a t i o n u koncentraciji 0,15%. U vodi za zalivanje r a z m u t i se odgovarajuća količina insekticida i 2 po 1 m u t r o š i 3—4 lit. rastvora.

PIKIRANJE RASADA Pikiranje r a s a d a ima isključivo praktičan značaj, j e r takva m e r a omogućuje da se odgaje i r a s a d e odraslije biljke, koje će znatno ranije sazreti. Sa \biološkog stanovišta pikiranje nije n e o p h o d n o ukoliko se biljkama prilikom set­ ve obezbedi vegetacioni p r o s t o r kakav dobijaju prilikom pikiranja. Međutim, pikiranjem se ostvaruje z n a t n a ekonomi­ ja r a d a , materijala i sredstava, te stoga ovaj p o s t u p a k ima vrlo široku p r i m e n u . Treba n a p o m e n u t i da pikiranje ima svoje e k o n o m s k o i agrotehničko opravdanje samo u r a n o j proizvodnji povrća. Za kasnije useve ekonomičnije je da se proizvede nepikirani rasad, p r i m e n o m rede setve i proredivanjem. I s t o tako, prak­ sa n e k i h odgajivača da r a s a d pikiraju dva p u t a — može se s m a t r a t i p o t p u n o n e k o r i s n o m i gotovo štetnom. Pikiranje je, po pravilu, utoliko uspešnije ukoliko su biljčice mlađe. U p r a k s i se ova operacija najčešće izvodi kad se na sejancima pojave prva dva stalna listića, ili nešto kas­ nije. U n o r m a l n i m uslovima rasad paradajza i p a p r i k e dos­ tigne takav porast oko 20 d a n a posle setve. Za pikiranje treba blagovremeno p r i p r e m i t i nove leje. Za tu s v r h u pogodnije su n a d z e m n e ili plitko u k o p a n e leje. Pre pikiranja se m a r k e r o m obeleže mesla gde će biti usađena svaka biljčica. Sadi se m a l o m sadiljkom ili p o d p r s t , na 2—3 cm veću d u b i n u od one na kojoj su biljke dotle rasle. Sejanci se vade iz semeništa i pikiraju pažljivo, da bi se izbegla svaka povreda biljčica. Pikiranje se obavlja kad je vreme tiho i toplije. Ako m o r a da se r a d i po vetru, naprave se pored leje pokretni za­ stori od a s u r a ili drugog pogodnog materijala. Pikirane biljke se zaliju, s malo vode, a ako je zemlja dovoljno vlažna i vreme oblačno, zalivanje nije nužno. Nared­ nih nekoliko d a n a u podnevnim časovima biljke treba zašti­ titi od jakog osunčavanja. Isto tako, sve dok se pikirane bilj­ čice ne p r i m e , provetravanje leja treba smanjiti, a zatim sve više pojačavati. Pikirane biljke ostaju u leji 30—50 dana; njima treba da se pruži brižljiva nega. Naročito je važno da se izbegne p r e k o m e r n a vlaga i suvišna toplota u leji.

Rasad u saksijama. Najbolji rasad dobija se pikiranjem u glinene, plastične, k a r t o n s k e ili saksije od presovanog materijala, U poslednje vreme sve više se koriste saksije spe­ cijalne izrade, tzv. džifi saksije. Biljke odgajene u saksijama ne p a t e posle rasađivanja i n e m a zastoja u njihovom razvoju j e r im korenov sistem ostaje p o t p u n o očuvan. Utvrđeno je da one ranije sazru i daju veće prinose. Proizvodnja rasada u saksijama je dosta skupa i isplati se jedino p r i gajenju najranijih useva. Rasad krastavca, tik­ vica, dinja i lubenica može se proizvesti samo u saksijama, j e r ove biljke ne trpe oštećenje korenovog sistema prilikom rasađivanja. KALJENJE RASADA Pod kaljenjem se p o d r a z u m e v a niz p o s t u p a k a koji do­ prinose da biljka očvrsne i da lako podnese rasađivanje i nepogodnosti sredine posle rasađivanja, kao što su niže tem­ p e r a t u r e , toplo, suvo i ve tro vi to vreme, povrede od zemljiš­ nih čestica prilikom rasađivanja, povrede od nekih insekala i si. Dobro očvrsli rasad je snažnog izgleda, s debelim, d o b r o razvijenim žilama, k r a t k i m stablom i tamnozelenhri, d o b r o razvijenim listovima; m l a d e biljke su sposobne da se brzo p r i m e i da nastave n o r m a l a n razvoj. Kaljenju biljaka d o p r i n o s e m e r e koje usporavaju nji­ hov p o r a s t , a to su niske t e m p e r a t u r e i niska vlažnost, ili oba činioca istovremeno. Izlaganje biljaka z n a t n o nižim t e m p e r a t u r a m a od onih koje su p o t r e b n e za njihov p o r a s t veoma je jednostavno i sprovodi se jačim provetravanjem toplih leja. Naročito je značajno kaljenje rasada h l a d n o ć o m prvih nekoliko d a n a po­ sle nicanja. Tim p o s t u p k o m usporava se rast nadzemnog de­ la biljke, dok se korenov sistem i dalje n o r m a l n o razvija u t o p l o m zemljištu. K a d a je vreme toplo, a lp obično biva poslednjih nedelja p r e d rasađivanje, porast r a s a d a se obično ne može uspo­ riti s a m o niskim t e m p e r a t u r a m a . T a d a se primenjuje j o š i -vzasušivanje«, tj. p r e s t a n a k zalivanja.

Mnogo je bolje, m e đ u t i m , u m e š n o m kombinacijom ja­ čeg provetravanja i u m e r e n o g zalivanja obezbediti umo­ ren rast biljaka za sve vreme dok su u leji nego dopustiti da brzo izrastu, a zatim ih naglo zaustavljati. P r e t e r a n o ka­ ljenje biljaka može da uspori njihovo p r i m a n j e posle rasa­ đivanja i zakašnjenje u plodonošenju, a p o n e k a d i smanje­ nje prinosa. R a s a d naročito b r z o raste poslednjih 10—15 d a n a pred rasađivanje, i često se p r e t e r a n o izduži. Tada je p o t r e b n o da se zalivanje sasvim ograniči, a leje i n o ć u drže nepokrivene ukoliko ne preti opasnost od slane. Na t a j način r a s a d ne samo što sporije raste nego se i privikava na uslove otvore­ nog polja — kali se. Naročito korisna m e r a jeste podsecanje žila prosecanjem zemlje između redova biljaka oštrim nožem. Na taj način zaustavlja se rast i podstiče izbijanje mnogobrojnih novih žilica. Ovaj splet žilica, prožimajući zemlju oko biljke, stvara mali busen, koji se p r i vađenju r a s a d a manje osipa i žiličasti k o r e n ostane bolje očuvan. Ovaj p o s t u p a k se izvodi oko dve nedelje p r e rasađivanja. Korenov sistem d o b r o kaljenih biljaka posle rasađiva­ nja se lakše obnavlja i brže razvija, zahvaljujući jačem na­ gomilavanju hranljivih materija u njima. Sem toga takve biljke imaju povećanu snagu zadržavanja vode u ćelijama, usled čega su otpornije na hladnoću i p r e k o m e r n o isparavanje vode. U njihovim tkivima se događaju i druge korisne p r o m e n e koje ih čine sposobnijim za dalji razvoj u poljskim uslovima. RASAĐIVANJE Priprema zemljišta. Zemljište se za rasađivanje pripre­ ma na isti način kao za d i r e k t n u setvu. Veoma je važno da površinski sloj b u d e d o b r o usitnjen i u m e r e n o vlažan. Braz­ danje površina i formiranje leja podešava se p r e m a planira­ n o m sistemu navodnjavanja i drugih agrotehničkih mera, kao i p r e m a p o t r e b a m a pojedinih k u l t u r a . Priprema rasada. Rasađuje se zdrav, snažan, d o b r o raz­ vijen rasad; sve slabe, oštećene ili n e n o r m a l n o razvijene bilj-

ke se škartiraju. Leja s r a s a d o m d o b r o se zalije, predveče uoči d a n a rasađivanja, ili b a r nekoliko časova p r e čupanja. Sitniji, nepikirani r a s a d se pažljivo čupa, a r a n o pikirani rasad se vadi zajedno sa b u s e n o m zemlje oko korena, p o m o ć u pogodnih alatki (mistrija, lopatica i si.); p r i t o m e zemlja se malo stisne š a k o m da ne o t p a d n e sa korena. Ra­ sad k o m e su bile podsečene žile, svojim m n o š t v o m žilica bolje zadržava zemlju. R a s a d u saksijama bilo koje vrste prenosi se na parcelu zajedno sa saksijom. Po pravilu, r a s a d koji- se izvadi iz leje treba istog dana da b u d e rasađen; za sve v r e m e dok se ne rasadi drži se u senci; koren treba da se drži ovlažen, a slabio i listovi suvi. Korenje biljaka koje se čuvaju za sadnju sledećeg d a n a oblo­ ži se n e k i m vlažnim m a t e r i j a l o m . Vreme rasađivanja. U načelu vreme rasađivanja odre­ đuje se u zavisnosti od klime, zemljišta, uzrasta r a s a d a i t r e n u t n e vremenske situacije. Često je dobro da se rasađiva­ nje odloži za koji d a n ako vreme nije pogodno, ili je r a s a d suviše m l a d . Ako je r a s a d stasao i sezona već odmakla, bolje je da se s rasađivanjem započne iako vreme nije baš povolj­ no ili zemljište nije najbolje pripremljeno. Biljke se najlakše p r i m e kad se rasađuju po oblačnom danu, u p o p o d n e v n i m časovima, o d m a h posle kiše ili p r e d kišu. Način rasađivanja. Sadnja biljaka na stalnom m e s t u oba­ vlja se r u č n o ili m a š i n a m a — sadilicama. Pikirani r a s a d se sadi u j a m i c e d u b o k e 8—10 cm, a ne­ pikirani pod sadiljku. Uz k o r e n biljke natisne se zemlja i posle toga zalije. Po pravilu biljke se r a s a đ u j u na nešto veću d u b i n u ( 3 — 5 cm) od one na kojoj su rasle u leji; salata i celer sade se na istu d u b i n u na kojoj su se nalazili u leji. Prerasli i j a k o izduženi r a s a d paradajza se »potapa«, biljke se u j a m i posta­ ve koso i donji deo stabla z a t r p a na d u b i n u 6—8 cm. Biljke u saksijama sade se zajedno sa grudvom, 3—4 cm dublje. Mašine sadilice upotrebljavaju se za velike površine. Na d o b r o p r i p r e m l j e n o m zemljištu, i ako r a s a d nije preras­ tao, ove m a š i n e veoma b r z o i d o b r o rade.

Neke od rasađenih biljaka se ne p r i m e ili ih u n i š t e bo­ lesti i štetočine. Ako je veći broj biljaka n a s t r a d a o , usev tre­ ba što p r e podsaditi. Za p o t r e b e podsađivanja koristi se ra­ sad ostavljen k a o rezerva. Dobri odgajivači uvek proizvedu 10—15% više r a s a d a nego što je p o t r e b n o za pokrivanje pla­ n i r a n e površine. Mesto za tople leje

Za tople leje odabere se p o g o d a n p r o s t o r na e k o n o m skom dvorištu. Mesto treba da b u d e ocedno, ravno ili sa malim nagibom p r e m a jugu ili jugoistoku, zaštićeno od hlad­ n i h vetrova i izloženo suncu t o k o m celog d a n a . U svakom slučaju izbegavaju se m e s t a n a d kojima se stvara senka od građevina, drveća i drugih p r e d m e t a . O d a b r a n o m e s t o treba ograditi i t a k o sprečiti p r i s t u p d o m a ć i m životinjama koje mogu da pričine velike štete na lejama i usevima. Istovremeno, ograda treba da služi i k a o vetrozaštitna kulisa, te zbog toga m o r a da b u d e dovoljno gusta i visoka 1,5 do 2 m. Na svakom seljačkom gazdinstvu uvek se može naći dovoljno jevtinog materijala za ovakvu o g r a d u — slama, trska, k u k u r u z n a i suncokrelova stabljika i si. P r e m a t o m e , m e s t o za tople leje m o r a biti smišljeno o d a b r a n o i u r e đ e n o , a ne k a o što mnogi čine, na đ u b r i š t u ili bunjištu. PROIZVODNJA RASADA U STAKLENICIMA U p o v r t a r s k o j p r a k s i naše zemlje, k a o i u d r u g i m ev­ r o p s k i m zemljama, rasad povrća se proizvodi pretežno u top­ lim lejama. Ta tradicija je duga koliko i samo povrtarstvo. Gajenje r a s a d a u lejama, k a o što je poznato, iziskuje m u k o t r p a n rad čoveka, na otvorenom p r o s t o r u po nevremenu i često pod nehigijenskim uslovima. Zbog toga u novije vreme ima sve više nastojanja da se proizvodnja ranog rasada za otvoreno polje prenese u staklenike ili plastenike, gde se m o g u stvoriti mnogo povoljniji uslovi ne samo za biljke ne­ go i čoveka koji ih neguje.

Sa stanovišta racionalnog iskorištavanja staklenika s m a t r a se da je najekonomičnije ako se u njima odgaje sejanci (nepikirani. rasad) koji se prenose i pikiraju u tople leje i plastenike. Iskorištavanje staklenika samo za proizvod­ n j u rasada, razume se, ne bi bilo ekonomično. Zbog toga je n e o p h o d n o da se p r e setve r a s a d a i posle njegovog iznoše­ nja staklenik koristi za gajenje drugih kultura.

Tokom poslednje nedelje pred pikiranje t e m p e r a t u r u treba sniziti na 12—i4". Priprema leje, setva, zaštita od bolesti i sve ostale mere iste su kao u proizvodnji rasada u toplim lejama. Za proizvodnju nepikiranog r a s a d a pogodniji su stelažni staklenici. Na stelažama r a s a d ima bolje uslove osvetljenja i t e m p e r a t u r e i lakše se obavljaju radovi oko nege. Ste­ laže ne t r e b a da su šire od 110 cm. U staklenicima se, inače, može proizvesti odličan pikirani r a s a d u saksijama, ali je cena koštanja dosta visoka. Za proizvodnju rasada grade se ili specijalni pojedina­ čni staklenici, ili se koriste pojedini odeljci u blok-slakleni cima; za tu svrhu ovi odeljci se polietilenskim zastorima og­ rade od ostalog dela staklenika.

Male količine rasada najbolje je sejati u sandučiće, a veće na lejama. Leje, široke 120 cm, formiraju se t a k o što se naj pre prostru polietilenske folije i preko njih naspe đubrevita zemlja u sloju 12—14 cm. Posle setve leje se pokrivaju plastičnim folijama; na taj način bolje se održava vlaga u le­ ji te seme j e d n o v r e m e n o i r a v n o m e r n o nikne. Do nicanja u stakleniku se održava t e m p e r a t u r a 22—24°, a posle nicanja 16—18°; u toku noći t e m p e r a t u r a treba da je za 2—4° niža.

Stelažni staklenik za gajenje rasada

PROIZVODNJA RASADA U PLASTENICIMA

Rasad se u p r o s t o r u zaštićenom plastikom može s usp e h o m proizvesti. Međutim, v r e m e proizvodnje zavisi od kli­ m a t s k i h uslova regiona, oblika plastenika, odnosno moguć­ nosti zagrevanja. U plastenicima (bez obzira na vrstu i veličinu) bez gre­ janja u kontinentalnim uslovima moguća je proizvodnja sre­ dnje ranog i kasnog rasada. To znači da se setva obavlja kra­ jem m a r t a i početkom aprila, k a d a prestaje opasnost od ja­ čih mrazeva. Pri zagrevanju u plasteniku se s uspehom može proizvesti i rani rasad. U našim južnim regionima rasad se može proizvesti u plastenicima bez dopunskog zagrevanja. Bez obzira na vreme, proizvodnja r a s a d a u plastenicima je rentabilna a radovi znatno olakšani u odnosu na proizvodnju u lejama. U visokim tunelima i plastenicima veliki deo rado­ va se mehanizuje i na taj n a č i n se smanjuje u t r o š a k ljud­ skog rada. PRIPREMA ZEMLJIŠTA U proizvodnji rasada polazi se od činjenice da se u fazi r a s a d a odigravaju osnovne p r o m e n e u rastu i razviću. Nai­ me, u t o m periodu biljke prolaze prvih pet etapa organogeneze, koje su odlučujuće za formiranje vegetativnih a poseb­ no generativnih organa. Stoga od uslova uspevanja u fazi r a s a d a zavisi i čitava dalja proizvodnja. Kad se p o đ e od ovih

činjenica, biljci u fazi rasada treba obezbedi ti o p t i m a l n e agroekološke uslove. Kvalilet zemljišnog s u p s t r a t a u proizvodnji rasada od posebnog je značaja jer uslovljava brzinu i ujednačenost ni­ canja, a zatim i celokupan rast i razvoj. Na ležim zemljišti­ ma, o d n o s n o zemljišnim smešama, biljke sporo niču i veoma dugo se zadržavaju u fazi uspravnih klicinih listića, t j . u po­ četnoj fazi nicanja. Ovakav položaj klicinih listića utiče na intenzitet asimilacije, pa p r e m a t o m e i na dalji p o r a s t biljke. Pri proizvodnji rasada zemljište u plasteniku se oboga­ ćuje sa 2—3 kg zgorelog stajnjaka ili k o m p o s t a na nr uz 10 —20 g NPK đubriva (15:15:15) na m 2 . Ovako p o đ u b r e n o ze­ mljište se d o b r o obradi (rotofrezorn) i istretira terabolom (50 g/m 2 ) i volalonorn (10 g/m 2 ) radi zaštite od bolesti i štetočina. U plastenike slabijeg kvaliteta zemljišta unosi se smeša sastavljena od zgorelog stajnjaka ili komposta, zemlje i treseta u odnosu 3:2:1 u sloju debljine 20—25 cm. Zemljišna smeša m o r a biti istretirana insekticidom i fungicidom (ili se to čini u s a m o m plasteniku). Bez obzira na to koje se sred­ stvo koristi, n e o p h o d n o je pridržavati se uputstva o vremenu koje treba da p r o t e k n e od m o m e n t a tretiranja do setve. Za racionalno korišćenje površina u tunelima i plasteni­ cima treba formirati leje široke 120 do 200 cm, sa stazom iz­ m e đ u njih širokom 50 do 70 cm. Širina leja i njihov broj zavise od širine tunela (plastenika). Pri t o m e je osnovni prin­ cip da se sa staze mogu obavljali svi radovi u samoj leji. U želji za što većim korišćenjem površina u plasteniku, poseb­ no u tunelu, veoma često se prave suviše široke leje, pa se zbog toga sa staze ne mogu n e s m e t a n o primenjivati m e r e nege. Tada se prave duže klupe i radnici u veoma nepovolj­ n o m položaju (poluležeći) obavljaju n e o p h o d n e radove u leji. SETVA U proizvodnji r a s a d a uvek se koristi seme visokog kva­ liteta, što omogućava brzo i ujednačeno nicanje. Radi zaštite useva seme se dezinfikuje nekim od živinih p r e p a r a t a . Kod vrsta koje s p o r o niču (paprika) p r e t h o d n o se izaziva bubre­ nje i naklijavanje semena. Setvu t r e b a obaviti k a d a je tem-

p e r a t u r a zemljišta o p t i m a l n a za da tu vrstu. U plasteniku se može proizvesti gust rasad koji se kasnije pikira (za r a n u proizvodnju). Međutim, najčešća je proizvodnja srednje ranog r a s a d a koji se proizvodi bez pikiranja. Optimalna je setva u redove sa rastojanjem između re­ dova 5—10 cm (zavisno od vrste), što omogućuje r a v n o m e r a n rast biljke. Setva o m a š k e je i dalje najčešći način setve iako su m e r e nege otežane, a i rast biljaka neujednačen. Posle se­ tve seme se prekrije slojem k o m p o s t a ili treseta debljine 0,5 —2 cm, što zavisi od veličine sernena, pa se zemljište povalja i zalije. Pri proizvodnji r a s a d a u plastenicima bez grejanja mo­ gu se koristiti d o p u n s k i tuneli postavljeni iznad leja. Na taj način se postiže t e m p e r a t u r a n e o p h o d n a za nicanje. NEGA RASADA Sa pojavom korova na površini zemljišta, a p r e nicanja povrća, zemljište se istretira reglonom, što u znatnoj meri olakšava b o r b u protiv korova. U periodu nicanja t e m p e r a t u r a se održava na o k o 25°C već i time što je provetravanje k r a t k o t r a j n o , i to o k o pod­ neva. Posle nicanja pa do formiranja prvog pravog lista tem­ p e r a t u r a se smanjuje intenzivnim provetravanjem t o k o m či­ tavog dana. U ovom p e r i o d u t r e b a težiti da se t e m p e r a t u r a kreće oko 18°C r a d i sprečavanja nepoželjnog izduživanja sta­ bla. Osim toga, ovakva t e m p e r a t u r a pogoduje rastu biljke, j e r se one d o b r o ukorenjuju i formiraju čvršće stablo. Sa for­ m i r a n j e m prvih listova t e m p e r a t u r a se održava u granicama o p t i m u m a za vrstu. Plastenik se svakodnevno provelrava ra­ di regulisanja t e m p e r a t u r e i relativne vlažnosti vazduha, k a o i radi izmene gasova, o d n o s n o održavanja povoljne koncen­ tracije CO„>. Bez provetravanja u plastenicima se smanjuje koncentracija C O 2 , što utiče i na smanjenje intenziteta foto­ sinteze. U plasteniku se može proizvesti pikirani rasad. Rasad se pikira n e p o s r e d n o u leju ili u saksije (obične, plastične, džifi, presovane). Posle pikiranja t e m p e r a t u r u u plasteniku

treba sniziti (provetravanjem) k a k o bi se smanjio intenzitet transpiracije i omogućio brži dalji rast biljaka. U fazi dva razvijena lista treba obaviti prvo prihranji­ vanje rasada 0,2%-tnim rastvorom vuksala, fertigala ili dru­ gog komplesnog đubriva. Ako se r a s a d nešto sporije razvija, prihranjivanje se ponavlja i u fazi četiri razvijena lista. Po­ red toga r a s a d se može p r i h r a n i t i 1—2 p u t a sa 10 g NPK đub­ riva (rastvor) po k v a d r a t n o m m e t r u . Prihranjivanje rasada pri proizvodnji u plastenicima ima poseban značaj. Naime, u ovakvoj proizvodnji biljka raste u izinenjenim ekološkim uslovima, za koje je karakteri­ stično izrazito kolebanje t e m p e r a t u r e i relativne vlažnosti to­ k o m d a n a i noći. U fazi rasada biljka usvaja z n a t n e količine azota fosfora i kalij urna, posebno u fazi dva i četiri prava lis­ ta. P r e m a tome, s obzirom na specifične ekološke uslove i p o t r e b e biljke, blagovremenim i pravilnim prihranjivanjem m i k r o e l e m e n t i m a i m a k r o e l e m e n t i m a može se u znatnoj me­ ri uticati na celokupan rast biljaka. U toku proizvodnje r a s a d a vlaga u zemljištu održava se redovnim zalivanjem. U zavisnosti od slanja useva i tem­ p e r a t u r n i h uslova, zalivanja se izvode svakih 3—5 d a n a sa 5—10 1 vode na m 2 . Međutim, broj zalivanja i količina vode zavise i od stanja useva, pre svega od razvijenosti korenovog sistema. Pošto je cilj proizvodnja rasada sa d o b r o razvijenim bočnim korenčićima, to se racli forsiranja njihovog obrazo­ vanja, p r e m a slanju useva, zaliva rede i sa m a n j o m količi­ n o m vode. Pored regulisanja količine vode, za bolje obrazo­ vanje b o č n i h korenčića od' posebnog je značaja prihranjiva­ nje vuksalom. Naša ispitivanja su pokazala da se p r i prihra­ njivanju vuksalom snažno razvijaju korenov vrat i bočni delovi korena, što je preduslov za d o b r o ukorenjavanje prili­ k o m rasađivanja. Specifični t e m p e r a t u r n i uslovi i visoka relativna vlaž­ nost vazduha pogoduju širenju oboljenja, pre svega masovnijoj pojavi »poleganja« rasada. Radi preventivne zaštite, počev od faze nicanja, svakih 5—10 dana vrši se p r s k a n j e fungicidom (cineb 0,5% ili ditan M-14 0,2%), a p r i pojavi obo­ ljenja i svakih 3—4 dana. Pored prskanja, zaražene biljke tre­ ba o d m a h odstranjivati iz plastenika.

Osam do deset d a n a p r e d sadnju počinje period »kalje­ nja« r a s a d a . Pri t o m e se plastenik intenzivno provetrava to­ k o m d a n a i noći uz smanjenje pa čak i prekid zalivanja. To znači da se teži da se biljke što bolje priviknu na uslove spolj­ ne sredine, bez čega n e m a ni d o b r o g ukorenjavanja. U pe­ riodu kaljenja biljke se m o g u p r i h r a n i t i 0,5°/o-tnim rastvo­ r o m K2SO4. Ovo prihranjivanje i m a za cilj da poveća otpor­ nost na niske t e m p e r a t u r e i stoga je značajno da se izvodi p r e d kraj aprila, jer je to i v r e m e k a d a se u našim uslovima javljaju niske t e m p e r a t u r e . Pozitivan uticaj ovakvog prihra­ njivanja prikazan je u r a d o v i m a istraživača u Mađarskoj ( H a r a s t i, 1970), a potvrđen je u našim četverogodišnjim proizvodnim rezultatima. P r e m a našim rezultatima, na pri­ m e r , ovako p r i h r a n j e n a p a p r i k a mogla je da bez oštećenja podnese mrazeve od —2°C. Inače, ovim r a s t v o r o m se prihranjuje i rasad kad je zbog nedovoljne kontrole uslova uspevanja došlo do neželjenog izduživanja stabla. To prihranjivanje i m a značaja i za rast korenovog sistema, p r e svega zbog pri­ sustva kalijuma. Ako se primenjuju sve redovne m e r e nege, r a s a d proiz­ veden p o d plastičnom folijom ima sve karakteristike kvali­ tetnog r a s a d a : čvrsto, zbijeno stablo, 6—10 listova, d o b r o raz­ vijen bočni korenov sistem.

PROIZVODNJA

PARADAJZA

PROIZVODNJA PARADAJZA U STAKLENICIMA Među p o v r t a r s k i m k u l t u r a m a koje se gaje u staklenici­ ma paradajz ima najvažnije m e s t o . U n a š o j zemlji ova kul­ t u r a zauzima približno polovinu u k u p n i h stakleničkih po­ vršina. Podešavanje vremena proizvodnje

Proizvodni i finansijski rezultat u stakleničkoj proizvo­ dnji p a r a d a j z a b i t n o zavise od rokova setve i prispevanja pro­ dukcije. Vreme proizvodnje podešava se u odnosu na uticaj sledećih faktora: — k l i m a t s k i uslovi regiona — tražnja paradajza na u n u t r a š n j e m i spoljnom tržištu — sezonske cene p a r a d a j z a — troškovi grejanja staklenika Izrazite razlike u oblačnosti i osunčavanju, u p o r e d o sa razlikama u t o p l o t n o m režimu, predstavljaju b i t n u osobenost po kojoj se naši p r i m o r s k i rejoni i južni krajevi Make­ donije izdvajaju k a o p o d r u č j a sa izuzetno p o g o d n i m klimat­ skim uslovima za r a n u zimsku i zimsko-prolećnu proizvodnju. Svetlost k a o vegetacioni faktor p r i gajenju paradajza u staklenicima u t o k u zime jedino u n a š i m p r i m o r s k i m oblas­ t i m a nije ograničavajući faktor, m a d a u p e r i o d u n o v e m b a r — d e c e m b a r i na ovom p o d r u č j u n e m a dovoljno svetlosti za

n o r m a l n e vegetacione procese osetljivih kultura kao što je paradajz. U ostalim p o d r u č j i m a naše zemlje z n a t n a oblačnost i nedovoljno trajanje sunčevog sjaja u toku pozne jeseni i ra­ ne zime, u m a n j e m ili većem stepenu, ometaju razvoj i plodonošenje paradajza, što svakako treba imati u vidu prili­ k o m podešavanja v r e m e n a proizvodnje. Intenzivnija tražnja svežeg paradajza u nas počinje kra­ j e m zime i s proleća. Razlog t o m e su navike stanovništva da zimi troši konzervisano povrće (jer je jevtinije). S p o r a s t o m s t a n d a r d a svakako će se men jati i ova navika. Potražnja paradajza na tržištima severne Evrope dosta je ujednačena u toku zimskog perioda te se postižu srazmerno povoljne cene. Razlike u ceni zimskog i prolećnog paradajza iz stakle­ nika, na n a š e m tržištu, nisu dovoljno visoke, što ide u prilog nešto kasnijoj proizvodnji koja se ostvaruje uz manje troš­ kove. U s t r u k t u r i troškova, grejanje zauzima visoko mesto (35—40%) i bitno utiče na rentabilnost proizvodnje. Zbog toga r a n u zimsku proizvodnju paradajza treba forsirali u regionima s toplijom zimom (Primorje i južna Makedonija,) i tamo gde se mogu koristiti jevtini ili besplatni izvori top­ lotne energije p r i r o d n o g (geotermalne vode i zemni gas) ili industrijskog porekla (termoelektrane, o t p a d n e tople vode i gasovi). Tipovi proizvodnje. S o b z i r o m na vreme setve i stasavanja produkcije, u n a š e m podneblju se mogu zasnivati sledeći tipovi stakleničke proizvodnje paradajza: — zimska (rana) proizvodnja i — zimsko-prolećna (srednje rana) proizvodnja Zimska proizvodnja se p r o g r a m i r a tako da glavni peri­ od plodonošenja traje od decembra do maja. Preporu­ čuje se za toplije i sunčanije regione i za staklenike u koji­ ma se za grejanje koriste geotermalne vode ili jevtina otpad­ na t o p l o t a iz industrije. je U zimsko-prolećnoj proizvodnji pretežni deo produkci­ ( 6 0 — 7 0 % ) ostvaruje se u maju i junu. Iz ove proizvod-

nje postižu se visoki prinosi i odličan kvalitet plodova, j e r r a n e faze razvoja biljaka teku u z n a t n o povoljnijim uslovima. Fiziološki mlade biljke su snažnije, m a n j e podložne bolesti­ ma i intenzivnije reaguju na agrotehničke mere. U zimskoj i zimsko-prolećnoj proizvodnji paradajz je glavna k u l t u r a u stakleniku. Međutim, ova k u l t u r a može se gajiti i k a o p r e t h o d n i , odnosno n a k n a d n i usev u staklenici­ m a . Na taj način m o g u postojati: — jesenja proizvodnja i — prolećna proizvodnja Ove dve proizvodnje obično imaju d o p u n s k i k a r a k t e r i zasnivaju se u manjem obimu. U prvom slučaju pretežni deo prinosa ostvaruje se od novembra do j a n u a r a , a u d r u g o m od m a j a do jula. Sorte. Proizvodni i finansijski u s p e h u ovoj, po mnogo čemu specifičnoj proizvodnji b i t n o zavise od dobrog izbora sorte. M e đ u m n o g i m činiocima koji utiču na taj izbor p o s e b n o su značajni sve rafiniraniji zahtevi tržišta u pogledu osobina ploda, i specifični uslovi vansezonske proizvodnje, n a r o č i t o n e d o s t a t a k svetlosti u periodu n o v e m b a r — j a n u a r . Osobine sorte, kao što su ranostasnost, sposobnost op­ lodnje i zametanja plodova u klimatski nepogodnom periodu godine, dugo trajanje plodonošenja, visoka rodnost, kvalitet plodova, o t p o r n o s t p r e m a bolestima i druge, veoma su zna­ čajne za određivanje početka i trajanja proizvodnje u stakle­ niku. Iskustvo pokazuje da potrošači više obraćaju pažnju na kvalitet plodova. Traže se okrugli, glatki, j a r k o obojeni plodovi, ujednačene k r u p n o ć e . U evropskim zemljama sa du­ gom tradicijom u stakleničkoj proizvodnji paradajza, posto­ ji izrazita orijentacija na sorte čiji plodovi imaju 2—3 sem e n e lože i prosečnu težinu 50—90 g. Najčešće imaju duge, pravilne cvetne grančice, plodove ujednačene veličine i viso­ ku r o d n o s t . Sada postoji duga lista takvih sorta i Fi h i b r i d a (tip m o n e y m a k e r ) . Među činiocima koji utiču na formiranje prinosa, koli­ čina z a m e t n u t i h plodova ima prvorazredni značaj. Odnos iz­ m e đ u b r o j a n o r m a l n o z a m e t n u t i h plodova i b r o j a cvelnih

pupoljaka utoliko je niži ukoliko su uslovi vegetacije nepovoljniji. Na lošu oplodnju i zametanje paradajza u stakleni­ cima, kao što je poznato, utiču mnogi faktori, a naročito ne­ d o s t a t a k svetlosti, neizbalansirana ishrana i loše zdravstve­ no stanje (npr. virusna oboljenja) i dr. Manje je, m e đ u t i m , p o z n a t o da sposobnost zametanja plodova ima genetsku osnovu, š t o znači da u t o m pogledu postoje razlike m e đ u s o r t a m a . Uopšte irzev, sorte sa krupni­ j i m plodovima imaju slabije zametanje. Za staklenički uzgoj najpogodnije su sorte k o m p a k t n o g rasta, s p r i b r a n i m h a b i t u s o m , k r a t k i m listovima i skraćenim internodijama. To omogućuje bolju cirkulaciju vazđuha u usevu i veću gustinu biljaka. S o r t e bujnog r a s t a su nepogod­ ne j e r u uslovima poremećene ravnoteže između svetlosti i t e m p e r a t u r e u zimskim mesecima, i obilne ishrane azotom, dolazi do zagušenja useva i slabog zametanja. Ako se gaje bujne sorte, gustina m o r a biti manja. Veoma je važno da se odabiraju stakleničke sorte sa intenzivnom fotosintezom, o d n o s n o visokim sadržajem hlorofila, što im omogućuje da d o b r o podnose nepovoljne svetlosne uslove i što se ispoljava u boljem vegetativnom rastu i zametanju plodova. U stakleničkoj proizvodnji, bolesti paradajza često na­ nose velike štete. Uopšte uzev, ove bolesti se teško kontrolišu hemijskim i drugim m e r a m a zaštite. Zbog toga se čine izuze­ tni n a p o r i da se stvore rezistentne sorte, m a d a u postojećem s o r t i m e n t u već postoje hibridi o t p o r n i na j e d n u ili više bole­ sti. Nesumnjivo je da b u d u ć n o s t p r i p a d a isključivo s o r t a m a koje poseduju višestruku o t p o r n o s t p r e m a bolestima. Azis (Azes) je hibrid d o s t a snažnog rasta, ali s relativno rehavim listovima. Plodne grančice su p r o s t e ili slabo raz­ granate, a plodovi glatki, srednje krupni, p r e zrenja u m e r e n o i r a v n o m e m o zeleni, sa dva, r e t k o sa tri semena gnezda i de­ belim, vodenastim p e r i k a r p o m . Ranostasan, visokoprinosan, o t p o r a n na Cladosporium. Pogodan za zimsku, zimsko-proleć­ nu i prolećnu proizvodnju. Ekstaz (Extase) je hibrid koji je po izgledu biljke i oso­ b i n a m a ploda nalik na azis. Vrlo r a n i prinosan, o t p o r a n na Cladosporium, pogodan za zimsku i prolećnu proizvodnju.

Rivermun (Revermun) je r a n o s t a s a n i visokorođan hibrid. Plodovi su krupni, sa t r i i više semenih gnezda, često nepravilni i sa izraženom zelenom zonom oko čašice. Pogodan za jesenju i prolećnu proizvodnju; o t p o r a n na Cladosporium. E u r o k r o s BB ( E u r o k r o s BB) je hibrid visokog rasta, s nešto dužim i n t e r n o d i j a m a i rehavim habitusom. Plodovi su p r e zrenja svetlozeleni i m a l o deformisani, odličnog ukusa. R a n o s t a s a n i p r i n o s a n hibrid, o t p o r a n na Cladosporium, po­ godan za jesenju i prolećnu proizvodnju. Bjuti (Beauty), hibrid sa nešto dužim i n t e r n o d i j a m a i listovima, usled čega ima m a n j e k o m p a k t a n h a b i t u s . Plodovi su p r e zrenja u m e r e n o zeleni, bez zelene kragne, nalik na ekstaz. Biljke su o t p o r n e na Cladosporium i vrlo r o d n e . Monidor (Moneydor) je n o r m a l n a sorta izvedena od ve­ o m a poznate stakleničke sorte m o n i m e j k e r i odlikuje se ra­ nijim stasavanjem, boljim izgledom i u k u s o m plodova i ne­ što većim prinosom. Miltikros A 12 odlikuje se m e s n a t i m , čvrstim, k r u p n i m plodovima sa 3—4 semene k o m o r e , i slabo izraženom zele­ n o m k r a g n o m oko čašice. Pogodan za k a s n u (prolećnu) pro­ izvodnju; o t p o r a n na Cladosporium, Verticillium i F u s a r i u m . Osim s p o m e n u t i h u manjoj m e r i gaje se i drugi staklenički hibridi (Exqise, Nemacross, Moncfadex, S u p r e m a , Lucky i dr.), a u novije vreme semenarske kuće iz zapadne Evrope n u d e nove hibride, m e đ u kojima se zasad ističu Virase, Sona­ to i drugi. N a š a i i n o s t r a n a ispitivanja pokazuju da su h o l a n d s k e stakleničke sorte zasad najpogodnije za zimsku proizvodnju paradajza. Odlikuju se visokom rodnošću, a neke i r a n i m stasavanjem. Među najranije spadaju ekstaz, azis, r i v e r m u n i druge (v. t a b . 11). U staklenicima treba gajiti isključivo F ( hibride. Već sada ih ima mnogo, komercijalizovanih i u fazi eksperimena­ ta, a biće ih sve više. Time i pitanje izbora postaje sve slo­ ženije. ( U načelu, t r e b a se odlučiti za one hibride koji se odliku­ ju visokom rodnošću, r a n i m stasavanjem, d o b r i m zameta­ n j e m plodova, krupnijim plodovima i otpornošću p r e m a bo­ lestima.

Tab. 11.

Proscčni prinosi najpoznatijih stakleničkih sorti paradajza (Murtazov i drugi, 1975)

ZIMSKA PROIZVODNJA Gajenje rasada

Odgajanje dobrog i zdravog r a s a d a za zimsku proizvod­ nju paradajza je izuzetno značajan agrotehnički zadatak zbog toga što se to čini t o k o m avgusta i s e p t e m b r a k a d a su u n a š e m podneblju dnevne t e m p e r a t u r e iznad a relativna vlaž­ nost vazduha ispod o p t i m a l n i h p o t r e b a mladih biljaka. Osim toga, ovaj period se p o d u d a r a s v r e m e n o m k a d a u polju ve­ getiraju usevi paradajza, paprike, k r o m p i r a i duvana, sa ko­ jih se na r a s a d m o g u da prenesu opasne bolesti i štetočine. Na osnovu dugogodišnjeg iskustva i istraživanja u Bu­ garskoj su izveli zaključak da je najbolje a k o se r a s a d od­ gaja u d o b r o provetravanim i zasenjenim staklenicima. Na taj način se m l a d e biljke mogu u s p e š n o zaštititi od izrazitih kolebanja t e m p e r a t u r e , od kiše i zaraze. Istovremeno, biljke se a d a p t i r a j u na stakleničke uslove i bolje podnose rasađiva­ nje na s t a l n o m m e s t u . Seme. Za setvu se upotrebljava s a m o dezinfikovano se­ m e . Dezinfekcija se obavlja p o t a p a n j e m semena u r a s t v o r or­ ganskih živinih p r e p a r a t a . Ako se koristi p r e p a r a t germizan, seme se drži u 0,25%-tnom r a s t v o r u o k o 1 čas. Posle toga se

ispere, prosuši i p o t a p a u 0,2%-tni rastvor kalijum-permanganata u trajanju od 30 m i n u t a , a zatim se d o b r o ispere u te­ kućoj vodi. N e p o s r e d n o p r e d setvu seme se zapraši prepara­ t o m TMTD (7—8 g r a m a na 1 kg semena). Za dezinfekciju se­ m e n a m o g u se u p o t r e b i t i i drugi p r e p a r a t i . Pri t o m e je veoma važno pridržavati se u p u t s t v a za primenu, k a k o ne bi došlo do oštećenja semena. Za 1 ha stakleničkog useva paradajza p o t r e b n o je 2 0 0 — 250 g semena, kojim se zaseje površiia od 70 do 80 m 2 leja. Vreme i način setve. Setva se obavlja e t a p n o između 15. avgusta i 1. septembra. Od blagovremeno pripremljene i dezinf i kovane zemlji­ šne smeše naprave se u stakleniku leje široke 100 cm, na razastrtoj plastičnoj foliji, koja štiti r a s a d od bolesti i štetoči­ na iz zemlje. Sloj đubrevite smeše u lejama t r e b a da b u d e deblji (6—8 cm). Na površinu leje utisnu se plitke brazdice p o m o ć u daske — m a r k e r a , na r a z m a k u 4—5 cm. S e m e n k e se stavljaju u brazdicu na r a z m a k u 1,5—2 cm. Seme se pokrije slojem đubrevite smeše debelim 1,5—2 cm, pa se to lako uta­ ba d a s k o m i d o b r o zalije. Umesto u brazdice, setva se može obaviti i o m a š k e na ravnoj površini. Pre setve leja se obilno zalije, zatim se seme pokrije đ u b r e v i t o m smešom i ponovo zalije. Još bolje je da se u p o t r e b e specijalne r u č n e sejalice. Zasejane leje iziskuju brižljivo negovanje. Radi obezbeđenja o p t i m a l n e vlažnosti za klijanje i nicanje leje se mogu pokrivati natron-papirom, p l a s t i č n o m folijom ili čistim asu­ r a m a . Međutim, ova m e r a nije obavezna ukoliko se redovnim navodnjavanjem održava p o t r e b n a vlažnost s u p s t r a t a . Umesto u lejama, sejanci paradajza mogu se u s p e š n o odgajiti i u s t a n d a r d n i m stakleničkim sandučićima ( 6 0 x 4 0 x 6 cm). Sandučići se n a p u n e zemljišnom smešom, koja se m a l o natisne daskom, a zatim obavi setva u brazdice koje se pret­ h o d n o utisnu d a s k o m — m a r k e r o m . Seme se pokrije istom zemljišnom smešom kojom je ispunjeno sanduče, u sloju od 1,5 cm. Osim u redove, setva se m o ž e obaviti i omaške, p r i č e m u se pazi da seme b u d e r a v n o m e m o r a s p o r e đ e n o . Ovaj na­ čin proizvodnje sejanaca naročito je pogodan k a d a su u pita­ n j u manje količine rasada.

U novije vreme se u m n o g i m zemljama setva obavlja d i r e k t n o u male kocke od presovanog s u p s t r a t a . Za tu svrhu upotrebljavaju se naročite mašine koje istovremeno prave presovane kockice i zasejavaju ih. Treba očekivati da će, upore­ do s razvojem naše stakleničke proizvodnje, ovaj m e t o d pro­ izvodnje r a s a d a biti sve više zastupljen i u našoj zemlji, pogo­ tovu t a m o gde su izgrađeni ili se grade veliki staklenički kom­ pleksi. Do nicainja semena u stakleniku t r e b a održavati tempe­ r a t u r u 22—25 °C. Kad nikne približno polovina posejanih semenki, t e m p e r a t u r u u toku d a n a t r e b a sniziti na oko 20°, ako je dan sunčan, a ako je oblačno, onda na 16—18°. Tempera­ tura u toku noći treba da b u d e 14—16°. Snižene tempera I m e održavaju se oko nedelju dana, a zatim se ponovo povišavaju. Tako se dobiju skladnije razvijene biljke. U daljem razvoju sejanaca t e m p e r a t u r a vazduha u stakleniku zavisi od jačine sunčevog zračenja. Po s u n č a n o m v r e m e n u t e m p e r a t u r a t r e b a da se održava između 22 i 26°, po o b l a č n o m 18—22°, a noću o k o 16°. Pikiranje. Sejanci se pikiraju k a d p o č n u da razvijaju 2. stalni listić. U toj fazi lako mogu da se uoče i odbace bes­ plodne jedinke, t j . o n e biljčice koje istovremeno obrazuju dva stalna listića. U n e k i h sorti može b i t i i do 30% takvih bi­ ljaka. Neki a u t o r i preporučuju pikiranje u fazi kotiledonih lis­ tića, ali takva p r a k s a kod nas nije za p r e p o r u k u pošto su u to v r e m e t e m p e r a t u r e još visoke i suviše mlade biljčice teško se primaju, pa mnoge uginu. Sejanci se pikiraju u plastične saksije p r e č n i k a 10 em, ili u presovane kocke iste veličine. Plastične saksije su vrlo p r a k t i č n e . One su lake i trajne, lako se njima manipuliše a zemlja se ne lepi za njihove zido­ ve. U njima se može odgajiti kvalitetan i d o b r o ožiljen rasad. U zemljama sa razvijenom stakleničkom proizvodnjom r a s a d paradajza se pretežno gaji u p r e s o v a n i m kockama, na­ pravljenim od prikladne smeše treseta, organskih materija, peska i m i n e r a l n i h đubriva. Proizvodnja ovih smeša i m a ka­ r a k t e r industrijske proizvodnje, kao što je u n a s n p r . proiz­ vodnja građevinskog materijala. Odgajivači nabavljaju ove

smeše i od njih izrađuju presovane kocke različitih veličina p o m o ć u specijalnih mašina velikog radnog učinka. Veoma je važan sastav smeše koja treba p o t p u n o da obezbedi p o t r e b e biljke, kako u pogledu vazduha i vode, tako i potrebe za hranljivim e l e m e n t i m a (makro i mikroelementi). Pri t o m e smeša ne srne biti zaražena bolestima, štetočinama i korovima. Smeša treba da b u d e takvog sastava da se dobiju pre­ sovane kocke s d o b r o m kohezijom, tako da se prilikom ma­ nipulacije ne raspadaju. Kocke treba da imaju odgovarajuće udubljenje u koje se pikira mlada biljčica, ili da se u njega smesti mala kockica s biljkom. Najzad, kocka ne srne imati uglačane sirane, što bi sprečavalo prorastanje bočnih žila kroz njene zidove. P r i m e n a presovanih kocki u proizvodnji r a s a d a veoma je perspektivna j e r omogućuje visok stepen mehanizacije ne samo u proizvodnji r a s a d a nego i u sadnji. Ova tehnika se sve više širi u ćelom svetu, pa t r e b a očekivati da će je i naši odgajivači prihvatiti. Široku p r i m e n u imaju i c e l u l o z n o - t r e s e t n e sak­ sije, u nas poznate kao džifi (Jiffy). One se proizvode indus­ trijski u različitim veličinama i oblicima. Prave se od speci­ j a l n o o b r a đ e n e smeše treseta (75%) bogatog h u m u s o m , celu­ loze (22%) i lako rastvorljivih mineralnih đubriva. Pred pikiranje ove saksije se n a p u n e izabranim supstra­ t o m i zaliju da se d o b r o ovlaže i s u p s t r a t i sama saksija. Ovlažene zidove saksije lako probijaju korenove žile. Rasadnice odgajene u njima sade se zajedno sa saksijom, koja se u ze­ mlji p o s t e p e n o r a s p a d n e . Celulozno-tresetne saksije, m a d a su veoma p r a k t i č n e , imaju i neke nedostatke. Tako, a k o su nedovoljno vlažne, gu­ be hranljivu vrednost, a k o r e n je se teško probija kroz njiho­ ve zidove. Primećeno je, isto tako, da je rasad u njima više podložan gljivičnim oboljenjima u uslovima prevelike vlage i viših temperatura. Pikiranje treba obavljati u j u t a r n j i m ili večernjim časo­ vima. Oko usađene biljčice treba d o b r o natisnuti zemljišnu smešu, p r i čemu se pazi da se ne povredi slabaoce. Posle pikiranja biljčica se zalije i time se uspostavi čvrst d o d i r bilj­ ke i zemljišnog s u p s t r a t a .

Saksije ili kocke s pikiranim r a s a d o m poredaju se na podu staklenika, na plastičnoj foliji koja izoluje biljke od moguće zaraze bolestima i š t e t o č i n a m a iz zemlje. Između ni­ zova saksija ostavljaju se staze široke 50—60 cm. Za proiz­ vodnju r a s a d a n e o p h o d n o je 8—10"/o u k u p n e stakleničke po­ vršine. Rasad se dalje brižljivo nadgleda i neguje, redovno zaliva i preventivno p r s k a radi suzbijanja bolesti i štetočina. Po s u n č a n o m d a n u t e m p e r a t u r a se održava oko 25°C, po oblač­ n o m 18—20°, a n o ć u 4—5° niža od dnevne. Veoma je važno da se održava o p t i m a l n a vlažnost sup­ strata. S u p s t r a t kojim su napunjene saksije ili od kojeg su napravljene presovane kocke, pošto se sastoji od treseta, zgo­ relog stajnjaka i peska, ima p o r o z n u s t r u k t u r u te se lako ocedi i prosuši. Sem toga, u to v r e m e (avgust — septembar) visoke t e m p e r a t u r e na površini saksija i narušeni vodni bilans u biljkama mogu izazvati nekrozu tkiva na prizemnom delu stabla, usled čega biljke kasnije uginu. Zbog svega toga biljke treba zahvati gotovo svakodnevno. Pravilno sastavljena smeša od koje se izrađuju presova­ ne kocke, ili kojima se p u n e plastične saksije, sadrži dovoljnu količinu m a k r o i mikroelemenala, što obezbeđuje odličan ra­ zvoj r a s a d a bez dopunskog prihranjivanja. Rasad je stasao za rasađivanje kad m l a d e biljke razviju 5. ili 6. list. To obično biva 45—50 d a n a posle setve. Priprema staklenika

Obrada zemljišta. Obrada i p r i p r e m a zemljišta zavisi od njegovih osobina, sistema đubrenja, p r e t h o d n e kulture, nači­ na dezinfekcije i dr. Veoma je važno da zemljište b u d e dob­ ro o b r a đ e n o , na d u b i n u 25—30 cm. Za osnovnu i površinsku o b r a d u koriste se odgovarajuća o r u đ a i t r a k t o r i . U novopodignutim staklenicima p r i p r e m a zemljišta obi­ čno se svodi na obilnije đubrenje o r g a n s k i m i mineralnim đubrivima, i na nešto dublje oranje (do 40 cm). Dublje oranje od uobičajenog primenjuje se periodično, j e r korenov sistem paradajza prodire dosta duboko. Istovremeno, s ovom dub­ ljom o b r a d o m i đubriva se u n o s e na veću dubinu.

U slučajevima kada je zemljište u stakleniku teško, s ve­ likom količinom gline, oranje t r e b a obaviti plugom koji pre­ vrće zemljište, uz odgovarajuće melioralivnc mere, kao što je zaoravanje poluzgorelog stajnjaka, treseta, strugotine od čamovine, hidratisanog kreča ili mlevenog krečnjaka. Ovakva zemljišta se o b r a đ u j u na veću dubinu, 30—40 cm. Zaslanjeno zemljište se ore pliće, da se ne iznose soli na površinu. Laka, p r o p u s n a zemljišta oru se d u b o k o , ali bez prevrtanja orničkog sloja. Posle osnovne o b r a d e zemljište se obrađuje frez-mašin o m . Ako se za đubrenje koristi zgoreli stajnjak, treba ga ras­ turiti posle osnovne o b r a d e i frezovanjem izmešati u povr­ šinskom sloju. Za usev paradajza zemljište u stakleniku treba da je slabo kiselo ili n e u t r a l n o (pH = 6,5—7,0). Ako je j a k o kiselo, vrši se kalcifikacija mlevenim krečn jakom. Dezinfekcija. Dezinfekcija staklenika za r a n u zimsku pro­ izvodnju paradajza obavlja se j o š u j u l u ili avgustu. Ova m e r a se izvodi posle osnovne o b r a d e i zaoravanja stajskog đubriva. Veoma je važno da u zemljištu pre sadnje n e m a o s t a t a k a pre­ p a r a t a za dezinfekciju, j e r njihovo n a k n a d n o deiovanje mo­ že da izazove poremećaje u metabolizmu biljaka. Zbog toga ovaj posao treba da se završi b a r 20 dana pre rasađivanja. Posle dezinfekcije zemljište se obrađuje r o t o v a t o r o m ili d r u g o m sličnom mašinom, radi poboljšanja njegovih fizičkih osobina. Sem toga, f rezo van jem se vrši mešanje đubriva sa zemljom i omogućuje isparavanje zaostalih fumiganata. Sredstva i m e t o d e dezinfekcije zemljišta i staklenika opisani su u p o s e b n o m odeljku. Đubrenje. Zemljište za gajenje paradajza u staklenicima m o r a biti d o b r e s t r u k t u r e , izvanredno plodno i bogato lako d o s t u p n i m hranljivim elementima. Visoke doze azota uz male količine fosfora i kalij uma deluju depresivno, a povoljan odnos azota i kalijuma podstiče ranije stasavanje plodova. Utvrđeno je, isto tako, da velika količina azota u zemljištu iziskuje i pojačano đubrenje ka­ li j u m o m . U slučaju p r i m e n e visokih doza organskih đubriva, posle t r e t i r a n j a zemljišta vodenom p a r o m , ili ako je predusev bio krastavac, t r e b a izbegavati unošenje mineralnog azotnog đu­ briva u prvo vreme posle rasađivanja. P r e k o m e r n o đubrenje

azotom podstiče vegetativni porast, usporava formiranje i zrenje plodova, pojačava osetljivost biljaka p r e m a bolestima, podstiče pojavu zelene kragne oko peteljke ploda i zelenih pega na plodovima. Višak azota, isto tako, pogoduje jačem ispoljavanju virusnih oboljenja. P r e k o m e r n o prisustvo azota izaziva j a k o povijanje vršnih listova nadole, što ima za posledicu zakašnjenje u plodonošenju. S m a t r a se, inače, da je za p r i m e n u u staklenicima naj­ pogodnija n i t r a t n a forma azota, n a r o č i t o u z i m s k o m periodu, k a d a je usled n e d o s t a t k a svetlosti slaba fotosinteza. Đubriva s a m o n i j a č n o m i a m i d n o m f o r m o m azota daju dobre rezul­ tate a k o se primenjuju u vreme k a d a postoje optimalni uslo­ vi za vegetaciju paradajza. Amidna đubriva (ureja) primenju­ ju se oprezno i u manjim dozama. Fosfor povoljno utiče na zametanje i veličinu cvasti. Slabo usvajanje fosfora može biti posledica niske temperatu­ re zemljišta. Utvrđeno je, na p r i m e r , da p r i t e m p e r a t u r i 14°C biljke usvajaju fosfor dvostruko više nego pri 12°, a na 16° — dvostruko više nego na 14". Vidi se da je, osim pravilnog đub­ renja fosforom, veoma važno da se t e m p e r a t u r a zemljišta održava b a r na 15°. Znaci n e d o s t a t k a fosfora su ljubičasta ncrvatura listova, bledožuti cvetovi, sitni plodovi. Potrebe biljaka za kalij u m o m naročito su velike u us­ lovima nedovoljne osvetljenosti. Kalijum na izvestan način kompenzuje oskudicu svetlosti. Biljke d o b i o obezbeđene ovim elementom su snažnog rasta, dobrog zdravlja, s čvrstim, ravn o m e r n o sazrelim i u k u s n i m plodovima. N e d o s t a t a k kaliju­ ma poznaje se po hlorotičnim listovima, naročito na njiho­ vom obodu; kasnije se pojave m r k e n e k r o t i č n e pege. Paradajz je veoma osetljiv na hlor, naročito p r i oskudi­ ci svetlosti, te zbog toga t r e b a izbegavati p r i m e n u hlornih kalijumovih đubriva. Veoma je važna i snabdevenost stakleničkog zemljišta magnezij u m o m . Nedostatak ovog elementa izaziva poremećaj rastenja, opadanje kvaliteta plodova i povećanu osetljivost p r e m a botritisu. Zbog toga se p r e p o r u č u j e unošenje 300— 400 kg/ha magnezij umovog sulfata. Za đubrenje se koriste o r g a n s k a i m i n e r a l n a đubriva. Organsko đubrivo, uglavnom poluzgoreli stajnjak, unosi se u količini oko 100 t/ha. U novopodignuti staklenik unosi se

više stajnjaka — 150 do 200 tona po ha, zavisno od osobina zemljišta. Ako je u istom stakleniku p r e t h o d n i usev bio kra­ stavac, organska đubriva se ne unose, jer razložena slama i unesena m i n e r a l n a đubriva obezbeđuju dovoljne izvore hra­ ne. Osim stajnjaka može se koristiti treset. Organski materijali (stajnjak, treset i dr.) u znatnoj meri popravljaju fizička i hemijska svojstva zemljišta: pobolj­ šava se apsorpcija hranijivih elemenata, povećava se pufernost, smanjuje o p a s n o s t od zaslanjivanja, poboljšavaju se zemljišna s t r u k t u r a i vodni i vazdušni režim. Sistem đubrenja za k u l t u r u paradajza temelji se na re­ zultatima analize količine hranljivih elemenata u zemljištu, s jedne strane, i potrošnje biljaka, s druge. Na osnovu takvih p o d a t a k a izračunava se u k u p n a godišnja n o r m a hranljivih elemenata koju treba uneti u zemljište. Potrošnja biljaka izračunata je na osnovu količine hran­ ljivih elemenata koju biljke iznesu iz zemlje u toku vegetacije. To je tzv. izvorna n o r m a đubriva za paradajz u staklenicima. Ta izvorna n o r m a predstavlja približnu količinu hranljivih elemenata koju biljke iznesu sa 1 ha površine, uz p r i n o s plo­ dova od 100 t / h a . Ona se kreće oko ovih vrednosti: — 300 kg/ha N — 450 kg/ha P 2 0 5 — 600 kg/ha K 2 0 Predviđa se, dakle, odnos N : P 2 0 5 : K 2 0 = 1:1,5:2. Pri izra­ čunavanju stvarne količine đubriva koju treba uneti uzima se u obzir snabdevenost hranljivim elementima, mehanički sastav zemljišta i đubrenje stajnjakom.
Tab. 12. Snabdevenost zemljišta hranljivim materijama

Izvorna n o r m a se primenjuje u slučajevima srednje i dobre snabdevenosti. Ako je zemljište slabo snabdeveno, nor­ ma se udvostručuje. N o r m a se nešto povećava i a k o je zemlji­ šte peskovito. Kad je zemljište vrlo d o b r o snabdeveno, izvor­ na n o r m a se svodi na polovinu, ili se ta količina unosi samo prihranjivanjem, u m a l i m količinama. I z r a č u n a t a u k u p n a n o r m a u m a n j u j e se za količinu hran­ ljivih m a t e r i j a koje se u n e s u stajnjakom, pri čemu se raču­ na da 1 t o n a stajnjaka sadrži približno 4—6 kg N, 3—4 kg P 2 0 5 i 6—7 kg K 2 0 . Organska đubriva i pretežni deo u k u p n e n o r m e fosfor­ nog i kalijumovog đubriva koriste se za osnovno đubrenje i unose u zemljište pre sadnje, tj. prilikom osnovne obrade. Za prihranjivanje se ostavlja samo 2 0 % fosfornog i 40% ka­ lijumovog đubriva. Većina a u t o r a p r e p o r u č u j e da se za os­ novno đ u b r e n j e u p o t r e b i samo 2 0 — 3 0 % predviđene n o r m e azota, a o s t a t a k u prihranjivanju. Azotna đubriva, po pravilu, t r e b a da se primenjuju k a d a postoje povoljni uslovi za foto­ sintezu. Pri osnovnom đubrenju, o r g a n s k a i m i n e r a l n a đubriva treba pretežnim delom (oko 80%) zaorati do dubine 25 cm, a o s t a t a k izmešati u površinskom sloju. Rasađivanje Rani slaklenički usevi paradajza r a s a đ u j u se između 20. s e p t e m b r a i 10. oktobra. Sadnja se obavlja na baukove, ili na ravnu površinu. Prvi način se primenjuje kad je zemljište teže ili vlažnije, ili k a d je nivo p o d z e m n e vode visok. Brazdanje površine i for­ miranje b a n a k a obavlja se n e p o s r e d n o p r e d sadnju. Za sadnju na ravnoj površini zemljište se, najpre, na pogodan način izmarkira. Gustina sadnje je bitan elemenat tehnologije proizvod­ nje paradajza. Veličina i oblik hranljivog p r o s t o r a značajno utiču na p r i n o s i r a n o s t a s n o s t . Utvrđeno je da prinosi po je­ dinici površine r a s t u s povećanjem gustine (do 1380 cm 2 po biljci), ali da kvalitet prinosa opada. U r e đ e m sklopu p r i n o s po biljci je veći, a plodovi krupniji. Mnogi a u t o r i s m a t r a j u

Stepen snabdevenosti

Slaba, ispod Srednja Dobra Vrlo dobra Obilna Prekomerna Toksična, iznad

da je najracionalnija gustina oko 4 biljke po m , s r a z m a k o m sadnje 8 5 x 3 0 c m . Konfiguracija vegetacionog p r o s t o r a opredeljuje se pot­ r e b o m da se m a k s i m a l n o iskoristi površina, da se stvore naj­ povoljniji uslovi osvetljenosti biljaka i da se izbegne njihovo s t r a d a n j e od pregrejavanja grejnim telima.

2

U Bugarskoj se u ovakvim staklenicima primenjuju i sledeća m e đ u r e d n a rastojanja: 7 0 + 5 5 + 8 0 + 7 0 + 90 + 70 + 80 + + 55 + 70. Može se postaviti i 8 redova na m e đ u s o b n o m raz­ m a k u od 75 cm. U sva tri slučaja između biljaka u r e d u os­ tavlja se r a z m a k oko 40 cm. Za male staklenike pogodna še­ m a sadnje j e 7 5 x 3 5 cm. Rasad odgajen u saksijama t r e b a p r e d sadnju obilno za­ liti; r a s a d u p r e s o v a n i m k o c k a m a ne t r e b a zahvati neposredno p r e d sadnju. Nekoliko d a n a p r e sadnje biljke se oprskaju

Međuredna rastojanja za paradajz u staklenicima s rasponom 3,20 m

Racionalan razmeštaj biljaka postiže se sadnjom u dvor e d n e trake, s r a z m a k o m između t r a k a 85 cm, između redova u traci 70 cm, i r a s t o j a n j e m biljaka u redu 35—40 cm. U sta­ klenicima s r a s p o n o m 3,2 m razmeštaju se 4 reda, t a k o da krajnji redovi b u d u udaljeni od stubova nosača po 40 cm. Može se saditi i po šemi 40 + 90 + 6 0 + 9 0 + 4 0 cm. Staklenici s r a s p o n o m 6,40 m omogućuju p r i m e n u raz­ novrsnijih šema sadnje. J e d a n od prikladnih načina je sadnja u 3 dvoredne t r a k e i 2 pojedinačna reda, pri čemu se između t r a k a ostavlja r a z m a k od 90 cm, a između redova u traci 60 cm.

Međuredna rastojanja za paradajz u staklenicima s rasponom 6,40 m

0,5°/o-tnom b o r d o v s k o m čorbom. Biljke se sade na d u b i n u oko 15 cm, t j . do prvog lista. Ako je t e m p e r a t u r a zemljišta ispod 12°C, valja uključiti grejanje 2—3 d a n a ranije da se zemljiš­ te zagreje. O d m a h posle sadnje svaku biljku t r e b a zaliti, p r i čemu se pazi da se ne okvasi korenov vrat biljke. Zalivanje, ukoliko to b u d e n e o p h o d n o , valja ponoviti na isti n a č i n pos-

le 4—5 dana, jer se ne srne dopustiti da tek rasađene biljke pate od suše. Ne ga useva O d m a h posle rasađivanja u stakleniku treba stvoriti uslove za b r z o p r i m a n j e biljaka i obrazovanje snažnog korenovog sistema, što će m n o g o doprineli da uspešnije podnesu ne­ povoljne uslove u periodu n o v e m b a r — j a n u a r . Dobro ukorenjene biljke bolje će iskoristi ti jesenje sunčane dane i us­ peti da razviju 4—5 cvasti, tako da berba započne već u de­ cembru. Temperaturni režim. Održavanje povoljnog t e m p e r a t u r ­ nog režima je od bitnog značaja. T e m p e r a t u r a vazduha u sta­ kleniku stoji u najužoj vezi s intenzitetom svetlosti. Najkri­ tičniji period u ranoj stakleničkoj proizvodnji paradajza je od n o v e m b r a do j a n u a r a , k a d a i m a m a l o sunca i k a d a su da­ ni kratki. Tada se t e m p e r a t u r a održava na donjoj granici bio­ loškog o p t i m u m a . Više t e m p e r a t u r e u to vreme, naročito to­ k o m noći, štetnije su od nižih. Kasnije, u vreme plodonošenja t e m p e r a t u r a se održa­ va blizu o p t i m a l n i h vrednosti za ovu biljnu vrstu.

T e m p e r a t u r n i režim u zemljištu može se poboljšati oko­ pavanjem m e đ u r c d n o g p r o s t o r a , zalivanjem m l a k o m vodom i spuštanjem grejnih cevi, ako takva mogućnost postoji, blizu površine zemljišta. Odriavcuije vlage. Navodnjavanje paradajza se podeša­ va p r e m a fazi razvoja biljaka i v r e m e n s k i m uslovima u toku vegetacije. U staklenicima gde n e m a o p r e m e za k o n t r o l u vla­ žnosti zemljišta p o t r e b a za navodnjavanjem utvrđuje se posm a t r a n j e m biljaka i proveravanjem vlažnosti r u k o m . Kada biljke dobiju tamnozelenu boju, kada je zemljište u površinskom sloju dosta suvo i kad pojedine biljke po sun­ č a n o m v r e m e n u u podnevnim časovima lako svenu, očigledno je da usev treba zaliti. U prvo vreme, od n o v e m b r a do j a n u a r a , zalivanja su r e d a a zalivna n o r m a niža (do 200 m 3 / h a ) . Kasnije, kad počne plodonošenje i n a s t a n e toplije vreme, zaliva se svakih 5—10 dana, uz zalivnu n o r m u 350—400 m 3 / h a . Za zalivanje, po mogućstvu, t r e b a o d a b r a t i simčan dan i obaviti ga u p r e p o d n e v n i m časovima. T e m p e r a t u r a vode tre­ ba da bude 20—25°C, što je naročito važno p r i zali van ju to­ k o m zimskih meseci.
r>
1 1 J •

it

i

i i

Posle svakog navodnjavanja staklenik se m o r a d o b r o provetriti da bi se izbeglo p r e k o m e r n o povećanje vazdušne vlage. Ponekad, r a n o s proleća, dok se biljke još nisu prila­ godile p r o m e n a m a sredine, usled prevelike transpiracije vr­ hovi biljaka i listova venu, zbog čega vrlo često vrhovi listo­ va prigore. U t o m slučaju d o b r o je da se poveća relativna vlažnost vazduha orošavanjem biljaka i u m e r e n i m provetravanjem. Uvenulost biljaka može se sprečiti i zasenjivanjem staklenika. Za tu svrhu u Bugarskoj se koristi suspenzija na­ pravljena od 10 kg b r a š n a , 10 kg gašenog kreča i 100 1 vode. U savremeno opremljenim staklenicima zalivanje se obavlja p u t e m vodovodne instalacije. Pri t o m e se voda može zagrejati do p o t r e b n e t e m p e r a t u r e . Navodnjavanje se vrši zalivanjem u brazdice crevom, ili orošavanjem. Poslednja istraživanja pokazuju da je za na­ vodnjavanje paradajza i drugih stakleničkih k u l t u r a najpogod­ niji sistem »kap po kap«. U novije vreme sve manje se primenjuje navodnjavanje crevom, a sve više sistem kapanja.

Zalivanje crevom u brazdice primenjuje se samo u ka­ s n u jesen i zimu, k a d a postoje teškoće s provetravanjem i o p a s n o s t od gljivičnih bolesti usled p r e k o m e r n e vlage. Među­ tim, a k o je gajena sorta o t p o r n a na bolesti, a staklenik ima efikasnu ventilaciju, može se i t a d a primeniti orošavanje. Kasnije, počev od m a r t a , p o š t o se uklone donji listovi na biljkama, cevi za navodnjavanje se spuste na 30—40 cm iznad površine tla, pa se redovno navodnjava orošavanjem. J e d n a zalivna cev se provodi između redova u traci t a k o da istovremeno zaliva oba reda. Interval između dva uzastopna zalivanja i veličina zalivne n o r m e zavise od fizičkih osobina zemljišta i zdravice, me­ teoroloških prilika i stanja biljaka. U vreme masovnog plo­ donošenja vlaga u zemljištu t r e b a da se održava na nivou 75 — 8 0 % od m a k s i m a l n o g vodnog kapaciteta zemljišta. Stepen vlažnosti vazduha u stakleniku je od bitnog zna­ čaja za n o r m a l n o rastenje i razviće biljaka. Suv vazduh ome­ ta rastenje biljaka i pogoršava kvalitet plodova. Previsoka vlažnost vazduha otežava oplodnju cvetova i podstiče pojavu gljivičnih oboljenja. Optimalna vlažnost vazduha za uspevanje paradajza u staklenicima je o k o 6 5 % . Vlažnost vazduha se koriguje provetravanjem i kvašenjem stakla, staza i bilja­ ka. Relativna vlažnost vazduha m e r i se higrografom ili psihrometrom. Prihranjivanje. Sistem prihranjivanja paradajza utvrđu­ je se zavisno od fizičkih osobina i snabdevenosti zemljišta hranljivim elementima, unesenih količina đubriva p r i osnov­ n o m đubrenju, k a o i od u z r a s t a i stanja biljaka. Uopšte uzev, na lakom, ocednom zemljištu paradajz se u z i m s k o m p e r i o d u p o h r a n j u j e svakih 15—20 dana, a kasni­ je, u t o k u intenzivnog plodonošenja, svakih desetak dana. Na težem, nedovoljno o c e d n o m zemljištu prihranjivanja su reda, u vremenskim intervalima 10—15 d a n a dužim nego u pret­ h o d n o m slučaju. Većina a u t o r a p r e p o r u č u j e da se na zemljištu b o g a t o m h u m u s o m prvo prihranjivanje azotom (5 g čistog azota na m 2 ) izvede tek pošto biljke obrazuju tri-četiri cvetne grančice, a poslednje k a d a počne da cveta poslednja cvast. Kalijumova đubriva se dodaju 2—3 p u t a po 10 g aktivne materije na n r .

Visoke doze azotnih đubriva, n a r o č i t o u p r v i m fazama vegetacije, izazivaju bujan rast i uvijanje vršnih listova nani­ že. Kad se pojave takvi simptomi, treba p r e k i n u t i davanje azota. Naprotiv, ako su vršni listovi sveliozeleni, a v r h stabla tanak, valja povećati i s h r a n u azotom. U p e r i o d u intenzivnog razvoja za prihranjivanje se ko­ riste složena N P K đubriva formule 1:1:1,5 u dozi 20—30 g đubriva po m 2 za j e d n o prihranjivanje. Za v r e m e plodonoše­ nja odnos elemenata se m e n j a u korist azota (2:1:1), a doza ostaje ista. Navedene n o r m e su orijentacionog k a r a k t e r a . Po pravi­ lu, količina i sastav đubriva u t v r đ u j u se na osnovu analize količine pojedinih hraniva u zemljištu (brzim m e t o d a m a ) i folijarnom dijagnozom. Količina azota u zemljištu ne t r e b a da prelazi 30 mg na 100 g zemlje. Uopšte uzev, za j e d n o prihranjivanje p o t r e b n o je prosečno 300 kg NPK đubriva po h e k t a r u . U prošeku, prihranjiva­ nje se obavlja svakih 15 dana. Način prihranjivanja. U savremeno opremljenim stakle­ nicima biljke se prihranjuju r a s t v o r i m a mineralnih đubriva p u t e m instalacije za navodnjavanje. Prihranjivanje se izvodi istovremeno sa zalivanjem useva. Time se postiže ne samo ekonomičnost r a d a nego i povećanje efektivnosti p r i h r a n e , j e r se đubrivo ravnomernije r a s t u r a i brže dejstvuje. Za ova­ kav način prihranjivanja najpogodnija su tečna m i n e r a l n a đubriva, ili čvrsta ali lako rastvorljiva, k a o što su KAN, kalijum-nitrat, kalijum-sulfat, dvojni ili trojni superfosfat i si. Za ubacivanje r a s t v o r e n i h đubriva u instalaciju za navodnja­ vanje postoje p o s e b n o u g r a đ e n i uređaji s odgovarajućim mern i m instiaimentima. U prvo vreme koriste se rastvori niže koncentracije (0,1%), a kasnije, s proleća, jači rastvori (0,20 do 0,25%). U novije vreme, u p o r e d o s osnovnim elementima, biljke se p o v r e m e n o p r i h r a n j u j u i m i k r o e l e m e n t i m a . Ako je zemljište suviše vlažno, ili a k o nema mogućnosti za unošenje đubriva u vidu rastvora, prihranjivanje se obav­ lja r a s t u r a n j e m suvih đubriva, a zatim se zemljište p r e k o p a . P r a k t i k u j e se i folijarno prihranjivanje. Ono je naroči­ to korisno k a d a zbog niske t e m p e r a t u r e i nedovoljno svetlo­ sti biljke nisu u stanju da iz zemljišta usisavaju dovoljnu ko-

ličinu mineralnih materija. Ogledima je u t v r đ e n o da rastvor za folijarno prihranjivanje treba da ima napon ispod 1 atm., tj. ne srne da sadrži više od 1,8 g amonijum-nitrala na litar vode, 2 g amonijum-sulfata i 5 g kalijurn-sulfata na litar vode. Poboljšanje zametanja. Odgajivači ranog paradajza u staklenicima imaju velike p r o b l e m e sa zametanjem plodova. Građa cveta biljke paradajza omogućuje samooprašivanje. Me­ đ u t i m , a k o usled nepovoljnih uslova sredine procesi opraši­ vanja i oplodnje b u d u poremećeni, plod se neće obrazovati, ili će se razviti kržljavi z a m e t a k koji obično o t p a d n e , ili osta­ ne sitan. Rezultat svega toga su niski prinosi i vrlo loš kvalitet plodova. Ova pojava je n a r o č i t o izražena u periodu od n o v e m b r a do j a n u a r a k a d a nema dovoljno svetlosti. Međutim, u t v r đ e n o je da, pored n e d o s t a t k a svetlosti, na intenzitet ove pojave utiču i drugi faktori: n i s k a t e m p e r a t u r a zemljišta, vi­ soka vlažnost vazduha, p r e n i s k a ili previsoka t e m p e r a t u r a vazduha u vreme cvetanja, o š t r a kolebanja t e m p e r a t u r e u sta­ kleniku, p r e k o m e r n a i neizbalansirana ishrana azotom i drugo. Izgleda da na slabu oplodnju i zametanje, osim osku­ dice svetlosti, najviše utiče nedovoljna t e m p e r a t u r a zemljišta koja o m e t a n o r m a l n u apsorpciju fosfora. U Holandiji su ut­ vrdili da se usvajanje fosfora od s t r a n e biljaka izrazito sma­ njuje s o p a d a n j e m t e m p e r a t u r e zemljišta. Poznato je, među­ tim, da fosfor ima veliku ulogu u odvijanju generativnih pro­ cesa, tj. u formiranju cvasti i cvetova i oplodnji. Temperatu­ re zemljišta ispod 15°C u znatnoj meri u m a n j u j u aktivnost korena, a time i apsorpciju fosfora. Usled toga dolazi do na­ rušavanja n o r m a l n e m i n e r a l n e i s h r a n e i fizioloških procesa u biljkama, k a o i do znatnih poremećaja u formiranju i razvo­ ju generativnih organa. U p e r i o d u n o v e m b a r — j a n u a r u našim staklenicima ze­ mljište je za 2—3° hladnije od donje granice t e m p e r a t u r n o g o p t i m u m a za paradajz (15°C). U to vreme je i najveća oskudi­ ca svetlosti. Time se može objasniti izrazit poremećaj u for­ m i r a n j u cvasti i cvetova u t o m periodu. Slabo zametanje može se u izvesnom stepenu poboljšali umešnorn kombinacijom provetravanja, grejanja i navodnja­ vanja. Najefikasnija m e r a za uspešno poboljšanje zametanja plodova jeste tretiranje biljaka s t i m u l a t o r i m a r a s t a , tzv. fitoh o r m o n i m a . Za sada se za tu svrhu najviše koristi p r e p a r a t

lomatin, koji se proizvodi i u našoj zemlji. Upotrebljavaju se rastvori koncentracije 0,6—0,8% (6—8 cern p r e p a r a t a na litar vode). Bolji efekt se postiže a k o se tretiranje obavlja u jutar­ njim časovima. Tretiraju se samo cvetne grančice, p r s k a n j e m pulverizatorima ili p o t a p a n j e m u rastvor. P o t a p a n j e je zametnije, ali efektivnije. Cvetna grančica, na kojoj su se već rascvetali prvi cvetovi, zamoči se u rastvor i o d m a h lako strese, tako da na njoj ne o s t a n u k r u p n e kapi rastvora. Ako se cvasti prskaju, t r e b a nastojati da se na njima obrazuje fina rosa, a ne krup­ ne kapi. Tretiranje se ponavlja svakih 3—5 dana, zavisno od tem­ pa iscvetavanja. Ovaj t r e t m a n se sprovodi od d e c e m b r a do februara, k a d a je cvetanje usporeno, a opadanje cvetova i z a m e t a k a vrlo izraženo. Negativna s t r a n a p r i m e n e f i t o h o r m o n s k i h sredstava ispoljava se u r e b r a s t i m deformacijama plodova, javljaju se šu­ pljine u semenim k o m o r a m a , u kojima obično n e m a semena, a placenta ostane zelena. Ova pojava je naročito izražena kad su t e m p e r a t u r e u stakleniku nedovoljne. Opadanje cvetova i z a m e t a k a paradajza javlja se i k a d a postoje skoro svi uslovi za n o r m a l n o cvetanje i zametanje. Cesto je t o m e uzrok odsustvo strujanja vazduha i p o t p u n o mirovanje biljaka, što otežava oslobađanje polena iz prašnika. Radi podsticanja oprašivanja primenjuje se vibriranje cvasti specijalnim vibratorima. Veoma dobri rezultati se po­ stižu kombinacijom t r e t i r a n j a cvetova h o r m o n s k i m prepara­ tima i vibriranja. Ako se ne raspolaže vibratorima, dobri rezultati se po­ stižu l u p k a n j e m žica za koje su privezani kanapi, čime se izaziva potresanje biljaka. Ovaj p o s t u p a k je efikasan a k o se izvodi po s u n č a n o m v r e m e n u i kad je relativna vlaga vazdu­ ha niža. To se čini između 9 i 10 časova. Vezivanje i pbiciranje biljaka. Rani slaklenički usevi pa­ radajza gaje se na j e d n o stablo. Biljke se održavaju u verti­ k a l n o m položaju uvijanjem k a n a p a oko njih. Donji kraj kan a p a zaveže se za prizemni deo biljke na oko 20 cm iznad ze­ mljišta, a gornji za žicu zategnutu iznad svakog reda biljaka. Kako biljka raste, tako se oko nje spiralno uvija k a n a p , sve do žice.

Bočni izdanci se redovno pinciraju i t i m e stvaraju po­ voljniji uslovi za fotosintezu i narastanje plodova. Ne t r e b a dozvoliti da ovi lastari izrastu više od 6—7 cm. Pričvršćivanje uz k a n a p i pinciranje biljaka obolelih od virusnih bolesti vr­ še se odvojeno da se zaraza ne prenese na zdrave biljke. S proleća, kad se aktivni procesi rasta biljaka pomak­ nu visoko, p r e m a v r š n i m delovima biljke, donji listovi sve više gube značaj u ishrani lista zbog toga što su j a k o zasenjeni, fiziološki ostareli, ili povređeni prilikom m n o g o b r o j n i h manipulacija oko biljaka. Zato se periodično, svakih 10—15

Usev paradajza u stakleniku

dana, o d s t r a n j u j u po j e d a n ili dva najniža lista, te tako po­ boljšavaju svetlosni uslovi i provetravanje, a istovremeno podstiče razvoj gornjih delova biljke. Uklanjaju se celi listo­ vi, a ne samo njihovi vršni delovi.

Listovi se odstranjuju do visine plodne grančice na ko­ joj je započela b e r b a plodova. Nedovoljno odrasli plodovi, ostavljeni na ogoljenom stablu, ne m o g u da dostignu standar­ dnu veličinu, i kasnije omekšaju. Odstranjivanje donjih listova treba da b u d e p r o p r a ć e n o p r s k a n j e m fungicidima, da se t a k o onemogući prodiranje za­ raze kroz ozleđena mesta. Najbolje je da se listovi uklanjaju u v r e m e k a d je relativna vlaga u stakleniku niža. Biljke paradajza odgajene kao r a n i zimski usev dugo vegetiraju i do k r a j a plodonošenja razviju stabla duga više od 3 m, sa oko 20 p l o d n i h grančica. Kad nad rastu visinu ži­ ce, stabla se dalje mogu voditi i pričvršćivati na više načina: špalirno, na svod, lepezasto, u s m e r a v a n j e m naniže, ili spušta­ njem k a n a p a . Stabla se vode na špalir lako što se usmeravaju niz žicu i vezuju za nju. Tako se obrazuje venac od stabala, listova i plodnih grančica. Nepovoljno je to što se u vencu stvaraju nepovoljni uslovi provetravanja i osvetljenja. Za lepezasto vođenje biljaka n e o p h o d n o je da se iznad glavne žice zategnu, jedna iznad druge, još dve žice na među­ sobnom r a z m a k u od 20 cm. Prva biljka se vodi niz najnižu žicu, druga niz srednju, treća niz najvišu, četvrta niz' naj­ nižu, itd. Za vođenje na svod potrebno je da se iznad širih međurednih p r o s t o r a , koji se, inače, koriste kao staze, zategne još po j e d n a žica, na nešto višem nivou od onih za koje su pri­ vezani k a n a p i . Biljke iz dva susedna r e d a prebacuju se p r e k o ove žice i t a k o obrazuju krovoliku nadstrešnicu. Ovaj način obezbeđuje d o b r o provetravanje, ali usled zasenjivanja listo­ vi ispod svoda brzo požute i o p a d n u . Osim toga, kao i kod lepezastog načina, p o t r e b n o je postavljanje d o p u n s k i h žica. Pogodniji i jevtiniji način gajenja je usmeravanje bilja­ ka naniže. Kad izrastu do žice, stabla se usmeravaju naj p r e horizontalno, dok p r e đ u 2—3 biljke, a zatim se p u š t a j u da vise p o d izvesnim uglom, da se ne p r e l o m e . Dobri rezultati se postižu i spuštanjem k a n a p a . Kad biljke dostignu žicu, k a n a p se p o v r e m e n o i p o s t e p e n o o p u š t a i biljke se smiču naniže. Spuštanje stabala počinje k a d a su 2—3 najniže plodne grančice obrane, a donji listovi uklonjeni.

Na visini oko 40 cm iznad zemlje duž redova se zategne manila koja ograničava spuštena stabla da poležu na staze. S proleća, početkom m a r t a prestaje se sa spuštanjem kanapa, a stabla se dalje vode i pričvrščuju na venac i usmeravaju naniže. Na d i n a m i k u zrenja, u k u p a n prinos i k r u p n o ć u plodova z n a t n o utiče dekapitacija biljke (zakidanje vrha). Ta m e r a se sprovodi oko 50 dana p r e planiranog roka završetka berbe. Zakidanje v r h a omogućuje da plodovi na poslednjoj plodnoj grančici brže dostignu n o r m a l n u veličinu i sazru do određe­ n o g roka. Ranije se uklanja vrh u slabije razvijenih ili obolcl i 11 biljaka. Raniji ili kasniji p r e k i d plodonošenja u t v r đ u j e se zavisno od mogućnosti plasmana produkcije u o d r e đ e n o vreme. Vito sanitarne mere. U tehnologiji gajenja paradajza iz­ v a n r e d n o važnu ulogu ima zdravstvena zaštita useva. Najvaž­ nije profilaktičke m e r e jesu: dezinfekcija staklenika, zemlji­ šta, semena i inventara, ograničenja pristupa ljudi, životinja i m a š i n a u staklenik i si. Od posebnog značaja je održavanje o p t i m a l n e mikroklime u stakleniku i gajenje o t p o r n i h sorti. Berba i prinosi Plodovi se beru k a d a dostignu slepen zrelosti koji je ugo­ voren s kupcem. Za udaljena tržišta, k a d t r a n s p o r t traje du­ go, plodovi se b e r u z n a t n o p r e nego što dostignu u p o t r e b n u zrelost. Sortiranje po s tepenu zrelosti i krupnoći, pakovanje, am­ balaža, brzina i kvalitet t r a n s p o r t a i dr. b i t n o utiču na tržišnu vrednost i p r o d a j n u cenu paradajza.

Berba plodova paradajza odgajenog u jesensko-zimskom p e r i o d u počinje od sredine decembra. U n o r m a l n i m uslovima berba se završava k r a j e m j u n a , i do tog v r e m e n a u b e r e se prosečno 95—100 t s t a n d a r d n i h plodova po h e k t a r u . U k u p a n prinos i količina stasalih plodova u pojedinim e t a p a m a plodonošenja u velikoj meri zavise od sorte, kao što se vidi iz tabele 14. Podaci o količini u b r a n i h plodova u poje­ dinim mesecima, m a d a dobijeni u Bugarskoj, mogu se sma­ trali k a r a k t e r i s t i č n i m i za n a š u stakleničku proizvodnju, s obzirom na sličnost podneblja i tehnologije. Z n a t n o smanje­ nje p r i n o s a u februaru objašnjava se time što se u to v r e m e b e r u plodovi sa cvetnih grančica koje su se obrazovale u no­ v e m b r u ; na njima se z a m e t n e najmanji broj plodova, koji su uz to i sitniji.

ZIMSKO-PROLEĆNA PROIZVODNJA Proizvodnja rasada. Pre svega, t r e b a se opredeliti za sor­ te paradajza koje su rodne, r a n o s t a s n e i o t p o r n e p r e m a bo­ lestima. Veoma su pogodne sorte s nešto krupnijim plodovima. Setva se obavlja p o č e t k o m o k t o b r a . R a s a d se proizvodi u staklenicima, u odeljcima koji su više izloženi suncu i ko ji imaju p o j a č a n u grejnu instalaciju (za proizvodnju rasada p o t r e b n o je približno 8—10% u k u p n e p o v r š i n e pod stakleni­ cima). Sejanci se gaje u sandučićima ili na lejama napravlje­ nim od dezinfikovanog zemljišnog s u p s t r a t a . Pogodna đubrevita smeša može se napraviti od 2 z a p r e m i n s k a dela d o b r o zgorelog stajnjaka, 1 dela zemlje, 1 dela treseta i 1/2 dela rečnog peska. Leje treba da su uzdignute, a s u p s t r a t izolovan 2 od zemlje plastičnim folijama. Seje se 2 g semena po 1 m .

Pošto se r a s a d n a faza odvija pod nepovoljnim svetlosn i m uslovima, treba o b r a t i t i pažnju na t e m p e r a t u r n i režim. Do nicanja se održava t e m p e r a t u r a 23°C, posle toga 18—20", a n o ć u 15—16°. Rasad se pikira u plastične saksije p r o m e r a 10 ili 12 cm. Ako se upotrebljavaju pojedinačne džifi saksije, p r o s t o r između njih t r e b a ispuniti zemljom da se saksije ne suše. Sak­ sije s p i k i r a n i m r a s a d o m postavljaju se na plastične folije, rastavljeno, t a k o da ih na 1 m 2 b u d e oko 30. Ako su bile po­ r e d a n e j e d n a do druge, posle 3 nedelje od pikiranja saksije treba razmaknuti. Saksije se p u n e zeml jišno-đubrevilom smešom sličnog sastava kao za proizvodnju sejanaca. Kasnije se u saksije dosipa đubrevita smeša ili d o b r o zgoreli stajnjak. Dva-tri d a n a posle pikiranja t e m p e r a t u r a se održava na 22°C d a n j u i 18—20° noću. Posle toga noćna t e m p e r a t u r a tre­ ba da je 12—14°. Priprema, zemljišta, i rasuđivanje. Zimsko-prolećni para­ dajz r a s a đ u j e se p o č e t k o m decembra. Do tog v r e m e n a u sta­ kleniku se obično odgaja neki predusev, npr. salata, keleraba i dr., ili k u l t u r a za zelenišno đubrenje. Površina m o r a biti os­ lobođena preduseva 10—15 d a n a p r e d sadnju. Posle skidanja preduseva vrši se osnovno đubrenje i ob­ r a d a površine. Upotrebljava se zgoreli ili polurazloženi staj­ njak. Količina organskih i m i n e r a l n i h đubriva utvrđuje se p r e m a stepenu snabdevenosti zemljišta osnovnim hranijivini elementima. P r i p r e m a o b u h v a t a i m e r e koje se preduzimaju radi po­ boljšanja toplotnog režima u zemljištu. Između ostalog t o m e doprinosi unošenje većih količina stajnjaka i treseta. U n e k i m zemljama se u tu svrhu koristi slama koja je p r e t h o d n e godine bila r a s t u r e n a između biljaka paradajza k a o mulč. S l a m a se zaore o d m a h posle skidanja useva, p r i osnovnoj obradi. Poboljšanje fizičkih osobina zemljišta, a time i toplot­ n o g režima, može se ostvariti unošenjem inertnih materijala k a o što su vermikulit, p e n a s t i ili sunđerasti plastični materi­ jali i si. U p o t r e b u ovih materijala ograničava njihova relativ­ no visoka cena, ali oni u velikoj m e r i doprinose t r a j n o m po­ boljšanju fizičkih svojstava zemljišta.

Najzad, u novije vreme ima sve više pokušaja da se paradajz u staklenicima gaji na b a l a m a slame, k a o krastavac. Radi zagrevanja zemljišta do n e o p h o d n e temperature, staklenik se p r e sadnje zatvori pa se uključi grejna instala­ cija, a zatim se zemljište o b r a d i frezom na d u b i n u 15—20 cm. Ako je zemljište nedovoljno zagrejano, izbrazda se na predvi­ đeni m e đ u r e d n i r a z m a k pa se b r a z d e nali ju vodom zagrejan o m na 50—60°C. Zemljište se može s m a t r a t i dovoljno toplim a k o na dubini od 10 cm ima t e m p e r a t u r u iznad 16°. Posle nekoliko d a n a , k a d zemljište provene, p r i s t u p a se sadnji. Biljke se sade pliće nego u r a n o j proizvodnji, do pr­ vog lista. Veoma važan činilac je s t a r o s t rasada. Stariji r a s a d se teže p r i m a i prva cvetna grančica vrlo slabo zameće. Rasad u saksijama rasađuje se p r e nego što počne da cveta. Najbo­ lje je da se biljke r a s a d e u fazi razvoja 5. — 6. lista. O d m a h posle sadnje biljke se pojedinačno zaliju m l a k o m vodom t e m p e r a t u r e 25—28°Ć. T r e b a voditi r a č u n a da se pri­ likom ovog i nekoliko sledećih zalivanja ne kvasi suviše os­ nova stabla, niti da se zemlja oko stabla jače sabije. Gustina sadnje i r a s p o r e d biljaka isti su kao pri gaje­ nju r a n i h zimskih useva. Nega useva. Biljke se neguju na sličan način kao i one iz jesensko-zimske proizvodnje. Održava se odgovarajući re­ žim dnevnih i noćnih t e m p e r a t u r a , obezbeduje se obilna is­ h r a n a i vlažnost zemljišta i vazduha, biljke se štite od bolesti i štetočina, pinciraju se, tretiraju s t i m u l a t o r i m a rasta, ltd. Do p r i m a n j a biljaka t e m p e r a t u r a se danju održava na 22—25°C, a noću oko 20°. Kasnije se noćna t e m p e r a t u r a sni­ žava na 16—17°. U decembru i j a n u a r u po s u n č a n o m d a n u t e m p e r a t u r a se održava na 20—22°, a po o b l a č n o m 18—20°. Noćna t e m p e r a t u r a posle sunčanog d a n a treba d a b u d e 1 5 — 16°, a posle oblačnog dana 12—13°. Od februara pa nadalje održavaju se o p t i m a l n e dnevne i n o ć n e t e m p e r a t u r e navede­ ne za zimsko-prolećne useve. Radi sprečavanja štetnog delovanja visokih t e m p e r a t u r a u maju, j u n u i j u l u useve treba zaseniti p r s k a n j e m stakla. Posebna pažnja posvećuje se održavanju vlage zemljiš­ ta na nivou 70—80% vodnog kapaciteta. Čestina navodnjava­ nja i količina vode za j e d n o zalivanje zavise od sistema na-

vodnjavanja, faze razvoja biljaka, osobina zemljišta i dr. Ne­ o p h o d n o je obaviti približno 25 navodnjavanja, uz u k u p a n u t r o š a k vode 3500—4000 m 3 po ha. U periodu od o k t o b r a do m a r t a usev se navodnjava svakih 10—15 dana, a kasnije sva­ kih 5—6 dana. Ukoliko se primenjuje kišenje, pod pritiskom od 2 a t m . za 1 m i n u t izlije se 1 litar vode na 1 m 2 . Ako se koristi sistem kapanja, navodnjavanja se obavljaju često, sva­ ka 2—3 dana, m a n j i m količinama vode (20—25 m 3 / h a ) . Berba počinje u m a r t u , k a d a se ubere oko 5 t/ha, i za­ vršava se p o č e t k o m jula. Do tog vremena može se ostvarili prinos od oko 100 tona po ha. PROLEĆNA PROIZVODNJA U zavisnosti od p r o g r a m i r a n o g sistema eksploatacije staklenika, paradajz se može odgajiti kao kasni, prolećni usev. P r e toga, na istoj površini odgaja se salata, krastavac ili koji drugi predusev, ili rasad. Kasni staklenički paradajz sadi se obično krajem janu­ a r a ili početkom februara, o d n o s n o posle likvidacije prethod­ ne kulture. Zavisno od toga, selvu rasada treba obavili, bla­ govremeno, oko 2 meseca ranije. Za ovu proizvodnju koriste se r a n e i pri nosne sorte, s nešto krupnijim plodovima. P r e m a našem iskustvu d o b r e re­ zultate daje hibrid rivermun i neki drugi. Gustina sadnje je veća: 60 cm između redova i 30 cm između biljaka u redu. M e đ u r e d n o rastojanje može biti, čak, samo 50 cm. Prva berba p a d a o k o 10. aprila, a plodonošenje traje do sredine jula. Zavisno od planiranog roka prekida berbe, treba blagovremeno zakinuti vrhove biljaka (oko 50 d a n a ranije). S obzirom na povoljnije uslove i veću gustinu biljaka, iz ove proizvodnje može se ostvariti p r i n o s oko 100 t / h a .

J E S E N J A PROIZVODNJA U nekim zemljama praktikuje se jesenja proizvodnja paradajza u staklenicima, u svojstvu p r e t k u l l u r e , posle koje se ponovo gaji prolećni usev paradajza, krastavac ili neki drugi usev. Sadnja se obavlja prvih d a n a septembra. Do vremena k a d a n a s t a n u nepovoljni vremenski uslovi, biljke obrazuju snažan korenov sistem, a cvetanje na prvih 4—5 plodnih gran­ čica p r o t e k n e n o r m a l n o . Radi ograničenja vegetativnog raz­ voja, koji u nepovoljnim klimatskim uslovima ima prevagu n a d r e p r o d u k t i v n i m procesima, biljkama se zakinu vrhovi iz­ nad 4. ili 5. cvetne grančice, a bočni izdanci se redovno pinciraju. Pretežni deo produkcije iz ove proizvodnje pristiže to­ k o m d e c e m b r a i j a n u a r a . U to v r e m e životni procesi biljaka svode se uglavnom na dozrevanje već formiranih i naraslih plodova. Za ovu proizvodnju koriste se r a n o s t a s n e sorte kao u kasnoj prolećnoj proizvodnji. Slična je i gustina biljaka. U n a š o j klimi javljaju se mnogi agrotehnički i ekonom­ ski problemi u vezi s ovakvim načinom proizvodnje paradaj­ za u staklenicima. Po svemu sudeći ova proizvodnja može bili i n t e r e s a n t n a i za naše odgajivače, ali je neophodno da se sprovedu odgovarajuća naučna istraživanja i praktična proveravanja tehnoloških i e k o n o m s k i h efekala.

U n a š i m uslovima paradajz se u plastenicima može pro­ izvesti u sledećim t e r m i n i m a :

Vreme

proizvodnje

Paradajz je j e d n a od najznačajnijih k u l t u r a koja se gaji u plastenicima. Vreme proizvodnje zavisi od regiona uz­ goja i mogućnosti grejanja plastenika. U južnim regionima naše zemlje proizvodnja je ekonomičnija s obzirom na ma­ nje p o t r e b e za zagrevanjem. Stoga se paradajz može gajiti u (oku čitave jeseni, zime i proleća. U kontinentalnim uslovi­ ma u plastenicima sa grejanjem paradajz se proizvodi u to­ ku jeseni, zime i proleća. M e đ u t i m , u plastenicima bez greja­ nja, gde je paradajz druga k u l t u r a , on se najčešće gaji kao rani prolećni o d n o s n o jesenji usev. Ovaj način proizvodnje predstavlja ujedno i najrentabilniju proizvodnju. Posebno je značajan j e r omogućuje intenzivno korišćenje plastenika. Na­ ime, posle proizvodnje salate, spanaća, luka i sličnih k u l t u r a gaji se r a n i paradajz, o d n o s n o posle proizvodnje r a s a d a pa­ prike, paradajza, k u p u s a gaji se paradajz za jesenju proiz­ vodnju. Vreme proizvodnje paradajza može se u celini t a č n o pla­ n i r a t i k a d se imaju u vidu osnovni elementi r a s t a i razvoja ove k u l t u r e . Od nicanja do početka cvetanja p r o t e k n e 50—75 dana, a zatim za 5—6 d a n a n a s t u p a masovno cvetanje. Od masovnog cvetanja do početka obrazovanja plodova p r o t e k n e 5—6 dana, od cvetanja do početka zrenja plodova 40—50 dana, a zatim za 4—6 d a n a n a s t u p a masovno sazrevanje plo­ dova. To znači da prva b e r b a počinje za 90—125 dana od ni­ canja.

U zavisnosti od vremena proizvodnje treba izabrati sortu. Za proizvodnju u t o k u zime i r a n o g proleća najpodesnije su r a n o s t a s n e sorte, s d o b r o m sposobnošću oplodnje u nepovolj­ n i m klimatskim, p o s e b n o svetlosnim uslovima, visoke rodno­ sti, o t p o r n e na bolesti, s okruglim, glatkim plodovima. Takve su sorte i hibridi namenjeni stakleničkoj proizvodnji. Danas je u svetu poznat veliki broj sorti i hibrida. Navodimo samo neke od hibrida koji se uspešno koriste u proizvodnji: eurocross BB, eurobrid, hollandbriđ, vvestlandbrid, azis, extase, monydor, m o n e y m a k e r i si. Za k a s n u prolećnu proizvodnju p o r e d već navedenih hi­ b r i d a m o g u se u s p e š n o gajiti r a n i hibridi N° 10 X bizon, ra­ pid, bonset, Mi 13, Mi 10, k a o i d e t e r m i n a n t n e sorte kečkemetski i druge. Za jesenju proizvodnju su p o r e d s p o m e n u t i h sorti pogo­ dne sorte i hibridi s o t p o r n o š ć u na visoke t e m p e r a t u r e u to-

ku leta. Tako se za ovu proizvodnju mogu koristili novosad­ ski jabučar, rutgers i dr. Proizvodnja rasada

Proizvodnja rasada za zimsku i prolećnu proizvodnju obavlja se u toplim lejama, staklenicima ili plastenicima. P r i p r e m a zemljišta, a to znači kvalitet zemljišne smeše, de­ zinfekcija zemljišta i semena isti su kao za staklcničku pro­ izvodnju. Setva se može obavili u zemljište plastenika, ili u san­ dučiće za selvu (najčešće dimenzija 5 0 x 3 5 X 5 c m ) . Pri setvi u zemljište sačine se leje širine do 1,5 m i p o t r e b n e dužine. Za pravilan rast biljaka najpovoljnija je setva u redove s razma­ k o m između redova 5 cm. Setva je gusta (5—10 g semena na m 2 ). Posle setve seme se prekrije slojem k o m p o s t a ili treseta (0,5—1 cm), pa se zemljište povalja i zalije. To doprinosi br­ žem i ujednačenom nicanju. Pri setvi u sandučiće izvuku se redovi po širini sandučića s raslojanjem od 5 cm. Setva u re­ du je gusta. Seme se prekriva slojem k o m p o s t a od 0,5 cm, zemljište se pritisne d a s k o m k a k o bi bolje prileglo uz seme, pa se zatim zalije. Radi bržeg i, ujednačenog nicanja tempera­ t u r a t r e b a da je 25—28°C. Pri setvi u sandučiće p o t r e b a n je manji p r o s t o r plastenika. Radi smanjenja troškova grejanja visoka t e m p e r a t u r a p o t r e b n a za nicanje postiže se prekriva­ njem sandučića plastičnom folijom. Folija se postavlja u vidu niskog tunela na lučno savijenu žicu iznad sandučića. Pod folijom se održava visoka t e m p e r a t u r a . Pri o p t i m a l n i m uslovima nicanje je brzo i ujednačeno (5—7 d a n a ) . Sa pojavom ponika t e m p e r a t u r u treba sniziti na o k o 16°C uz održavanje relativne vlažnosti 60—65%. Takvi uslovi sprečavaju neželjeno izduživanje biljaka. U fazi otvorenih kotiledona, o d n o s n o pri pojavi prvog pravog lista, vrši se pikiranje u saksije veličine 8 x 8 cm, na­ p u n j e n e zemljišnom smešom, ili u džifi saksije. Pikiranje tre­ ba obaviti u j u t a r n j i m ili večernjim časovima. Saksije sa p i k i r a n i m biljkama poredaju se po plastič­ noj foliji razastrtoj po površini zemljišta. Na taj način se ze-

mljište plastenika održava sterilnim, bez opasnosti od širenja bolesti ili štetočina. Posle pikiranja biljke treba 1—2 d a n a držati u senci da bi se sprečila nepoželjna suvišna transpiracija. Posle pikiranja t e m p e r a t u r a se održava na 20—22°C u toku d a n a i oko 18°C u toku noći. U fazi dva lista 8—10 dana posle pikiranja t r e b a izvršiti folijarno prihranjivanje komplek­ snim đ u b r i v o m (0,2% vuksala, folifertil 0,2%, fertigal 0,2%). Dalje m e r e nege su redovna zaštita i zalivanje, folijarno pri­ hranjivanje svakih 10—15 dana uz održavanje optimalne tem­ p e r a t u r e (20—22°C) i vlažnosti vazduha (65—70%). Za kvali­ tet r a s a d a b i t n o je da su d o b r i uslovi osvetljenja. Pri nedo­ voljno svetlosti (oblačni dani, gust r a s p o r e d biljaka i si.) sta­ blo paradajza se izdužuje, što je nepovoljno za dalji rast biljke. Za jesenju proizvodnju r a s a d se proizvodi u otvorenim lejama. Zemljište leje (širine 120—150 cm i p o t r e b n e dužine) d o b r o se p r i p r e m i , uz unošenje zgorelog stajnjaka ili kom­ p o s t a (3—4 kg/m 2 ) i 20—30 g N P K đubriva na m 2 . Zemljište i seme t r e b a dezinfikovati (vidi proizvodnju u stakleniku). Rasad se proizvodi bez pikiranja, te je setva reda (2—3 g se­ m e n a na m 2 ). Dalja nega rasada je uobičajena, t j . zaštita od poleganja (cineb 0,2%, ortocid), zalivanje' svakih 5—7 dana sa 5—10 l/m 2 , plevljenje i 1—2 folijama prihranjivanja (vuksal 0,2%, fertigal). '

Priprema

plastenika

P r i p r e m a zemljišta za sadnju paradajza počinje posle skidanja p r e t h o d n o g useva. U intenzivnom korišćenju plaste­ nika ciklus proizvodnje je neprekidan, j e d n a k u l t u r a zamettjuje drugu. To zahteva p r i m e n u p u n e zaštite r a d i sprečava­ nja širenja bolesti i štetočina, uz uklanjanje o s t a t a k a pretho­ dne kulture, dezinfekciju delova plastenika i oruđa, kao i uz d o b r u p r i p r e m u zemljišta. Sve m e r e p r i p r e m e su iste kao p r i proizvodnji u stakleniku. Zemljište za proizvodnju paradajza t r e b a da je bogato o r g a n s k o m m a t e r i j o m . Zato se spravlja smeša od k o m p o s t a ili zgorelog stajnjaka, zemlje i treseta u o d n o s u 3:2:1 i unosi u sloju 25—30 cm, ili se zemljište u pla-

steniku đ u b r i organskim đ u b r i v o m (stajnjak, kompost) u ko­ ličini 4—8 kg/m 2 . Posle đ u b r e n j a izvrši se o b r a d a zemljišta (rotofreza) k a k o bi se đ u b r i v o d o b r o izmešalo sa zemljištem na dubini 25—30 cm. N e p o s r e d n o p r e sadnje unosi se 3 0 — 40 g N P K đubriva odnosa 1:1:2 na m 2 i izvrši se površinska p r i p r e m a zemljišta. Uz to se zemljište m o r a i s t r e t i r a l i insek­ ticidima i fungicidima k a o u stakleniku. Za dezinfekciju zemljišta može se koristili basamid (40,70 g/m 2 ), terabol (50 g/m 2 ), a za dezinsekciju basudin G-10 (10 g/m 2 ), volaton G-5 (10 g/m 2 ). Međutim, svake 2. do 3. godine n e o p h o d n a je sterilizacija zemljišta. Osim hemijske sterilizacije najbolja je sterilizacija vodenom p a r o m . Pri to­ me se vodena p a r a iz kotlova razvodnim cevima (agregati su različitog oblika) dovodi u zemljište na d u b i n u od 40 cm.

Posle sadnje biljke treba d o b r o zalili (5—10 1 vode na
nr).

Nega U toku proizvodnje n e o p h o d n o je održavati optimalne uslove u pogledu t e m p e r a t u r e i vlažnosti vazduha i zemljišta.
Tab. 15.
Period

Uslovi uspevanja paradajza
Temperatura u C Relativna vlažnost u %

Rasađivanje Visoke sorte paradajza sade se u redove na rastojanju 8 0 x 3 0 cm, ili u dvoredne pantljike s rastojanjem 80 + 50 + 5 0 x 3 0 . Niske, d e t e r m i n a n t n e sorte sade se u redove na ra­ stojanju 60 X 35—40 cm ili u dvoredne pantljike 80 + 50 + + 50X30—40 cm. Broj redova o d n o s n o raspored biljaka u j e d n o j lađi plastenika zavisi od širine lađe (od 3,20—9,60 m). Pri postojanju sistema za zalivanje i prihranjivanje »kap po kap« koji omogućuje t a č n o n o r m i r a n j e h r a n i v a i vode za svaku biljku sadnja se može obaviti na plastičnu foliju. Na p r e t h o d n o o d r e đ e n o m rastojanju iskopa se r u p a za biljku u koju se stavi k o m a d plastične folije (oko 40 cm). Biljka se izvadi iz saksije sa zemljom i postavi na foliju, ili se stavlja džifi saksija, o d n o s n o presovana zemljišna saksija s biljkom, pa se saksija zatrpa zemljom t a k o da ivica folije b u d e iznad površine zemljišta. U takvim uslovima paradajz ranije cveta j e r se gotovo celokupna h r a n i v a troše na izgradnju i razvoj n a d z e m n i h delova biljke, a k o r e n se razvija plitko. Sa formi­ r a n j e m prvih plodova izvlači se folija (veoma lako, poteza­ n j e m ivice folije). Ovako p o s a đ e n e biljke veoma reaguju na unošenje rastvorenih đubriva u p l i t k o m zemljišnom sloju, s obzirom na p l i t a k korenov sistem. Regulisanje t e m p e r a t u r e i vlažnosti vazduha olakšano je p r i postojanju sistema za grejanje. Međutim, u plastenici­ ma bez grejanja t e m p e r a t u r a i vlažnost vazduha regulišu se r e d o v n i m prove travanj em. U jesenjoj proizvodnji n e o p h o d n o je da se još t o k o m letnjih dana plastenik m a k s i m a l n o otvori (kod tunela plastika se p o t p u n o skida) k a k o bi se snizila t e m p e r a t u r a . Već polovinom septembra, k a d a su temperatu­ re niže, posebno noću, intenzitet provetravanja se smanjuje, a kod t u n e l a se postavlja plastična folija. Pri gajenju para­ dajza t r e b a poći od toga da je to toploljubiva k u l t u r a osetljiva na n i s k e t e m p e r a t u r e . T a k o na 15 "C p a r a d a j z zaustav­ lja cvetanje, na 10 °C prestaje dalji rast biljke, a već na —1 °C n a s t a j u oštećenja biljke. Na r a s t i oplodnju nepovolj­ no deluju i visoke t e m p e r a t u r e (30 °C). Za h a r m o n i č a n rast biljke značajno je da su noćne t e m p e r a t u r e za 5—7 °C niže od dnevnih i da je t e m p e r a t u r a zemljišta oko 20 °C. Posle sadnje vlažnost zemljišta se održava na 70% PVK, što omogućuje regeneraciju korena. U daljem r a s t u biljke, do faze prvih zrelih plodova, vlažnost zemljišta se održava na 70—75 %> PVK, a u p e r i o d u plodonošenja, k a d a je biljci p o t r e b n a najveća količina vode, na 8 0 — 8 5 % PVK. Najpo-

voljniji način zalivanja paradajza je uz k o r e n biljke tzv. zalivanje iz brazde. Na taj način se obezbeđuje optimal­ na vlažnost zemljišta bez nepoželjnog vlaženja listova biljke. Pri zalivanju kišenjem dolazi i do visoke relati­ vne vlažnosti vazduha, što uz višu t e m p e r a t u r u pogodu­ je razvoju oboljenja. M e đ u t i m , zalivanje kišenjem pogo­ d n o je r a d i osvežavanja biljaka. U p e r i o d u intenzivnog r a s t a paradajz se zaliva sa 200—300 m 3 vode po hekta­ ru svakih 10—15 dana, a u vreme intenzivnog plodonošenja sa 300—400 m 3 vode svakih 5—7 dana. U v r e m e cvetanja i plo­ donošenja biljci pogoduje niska relativna vlažnost vazduha (50 — 6 0 % ) , jer je tada oplodnja bolja. Stoga jc n e o p h o d n o inten­ zivno provetravanje plastenika. Posle sadnje (5—10 dana), u vreme ukorenjavanja, tre­ ba izvršiti prvo prihranjivanje sa 20—30 g NPK đubriva ( 1 : 1 : 1 ) na ni 2 . U fazi obrazovanja prvih plodova obavlja se drugo prihranjivanje i s t o m količinom NPK đubriva. Pored ovog prihranjivanja, u toku vegetacije treba obaviti 1—2 fo­ l i j a m a prihranjivanja k o m p l e k s n i m đubrivima (vuksal 0,2%). Folijarno prihranjivanje obavlja se zajedno sa zaštitom pa­ radajza. Navedene količine hraniva su orijcnlacione. One se za svaki k o n k r e t a n slučaj u t v r đ u j u na osnovu analize zem­ ljišta i potrebe paradajza za hranivima. Te n o r m e su iste kao pri proizvodnji u stakleniku. Protiv alternarije paradajz se zaštićuje prskanjem cineb o m S—80 (0,2 %) ili m a n e b o m WP 80 (0,3 Vo), a protiv pla­ menjače i pegavosti listova koristi se ditan M-45 (0,25%) ili a n t r a k o l 70 % u koncentraciji 0,25 •/». Zaštita se obavlja p r e m a potrebi, a najčešće u r a z m a c i m a od 10 do 15 dana. Pet do šest dana posle sadnje treba obaviti prvu međur e d n u o b r a d u , okopavanje na d u b i n u 10—15 cm. Broj uko­ pavanja zavisi od s t r u k t u r e zemljišta i najčešće se izvrše 3—4 u toku vegetacije. Osnovni zadatak o b r a d e je održava­ nje s t r u k t u r e zemljišta, odnosno razbijanje pokorice i održa­ vanje rastresitog zemljišnog sloja. Prilikom okopavan ja vrši se 1—2 p u t a i ogrtanje biljaka, što omogućuje razvoj bočnih (adventivnih) korenčića i bolju i s h r a n u biljaka. Za proizvodnju paradajza u plastenicima veoma je po­ godno zastiranje (mulčiranje) zemljišta c r n o m plastičnom fo­ lijom. Posle površinske p r i p r e m e zemljišta (đubrenja, dezin-

lekcije i obrade) u plasteniku se n a č i n e leje široke 50—60 cm koje se prekriju c r n o m folijom, koja se sa obe s t r a n e za­ grme zemljom (u sloju 10—15 cm). Na željenom rastojanju (u r e d u od 35 do 40 cm) načine se o š t r i m nožem, u obliku krsta, otvori u koje se sadi paradajz. Korišćenjem folije odr­ žava se veća toplota zemljišta, što omogućuje bolji rast bilj­ ke, a osim toga nije p o t r e b n o okopavanje, niti zaštita od ko­ rova, a smanjuje se i broj zalivanja. Kada se gaje visoke sorte paradajza, uzgaja se j e d n o sta­ blo. Zbog toga se zaperci m o r a j u redovno zakidati (ne čeka se da p r e r a s t u dužinu od 5 cm). Stablo paradajza se vezuje uz p o t p o r u (kolac ili žicu) i to tako da je vezivanje ili obmotavanje oko žice ili kanapa uvek ispod cvasti. Donji kraj kanapa zaveže se za prizemni deo biljke (na o k o 20 crn iznad zemlji­ šta) a gornji za žicu zategnutu iznad reda paradajza, ili za noseću konstrukciju plastenika. U zimskoj i ranoj prolećnoj proizvodnji paradajz dostiže visinu postavljenih horizontal­ nih žica. T a d a se stabla usmeravanju preko horizontalne ži­ čane konstrukcije čineći svod. Međutim, u prolećnoj proiz­ vodnji vrh stabla se zakida polovinom maja, a u jesenjoj

Uscv paradajza u plasteniku (s. Golubovac, Crna Gora

proizvodnji k r a j e m s e p t e m b r a ili do polovine o k t o b r a (ako se p l a s t e n i k greje). Pri zakidanju stabla iznad poslednje cva­ sti ostavljaju se 3—4 lista. U drugoj polovini vegetacije donji listovi stare i žute, te ih treba odstranjivati svakih 10—15 dana, u zavisnosti od zrenja plodova (uvek se o d s t r a n j u j u listovi ispod zrelih plo­ dova). Uz m e n i skidanja listova biljke se p r s k a j u fungicidom r a d i sprečavanja pojave ili širenja bolesti. U r a n o j proizvodnji, u godinama sa m n o g o oblačnih da­ na, cvetovi se mogu t r e t i r a t i n e k i m hemijskim sredstvom (tom a t i n , tomafiks u koncentraciji 0,(3—0,8%) radi bolje oplodnje. Pri korišćenju sredstava za oplodnju cvasti se p r s k a j u ili uranjaju u r a s t v o r određenog sredstva. To se obavlja u ju­ t a r n j i m časovima (8—10 h ) . Najčešće se tretiraju 2 do 3 cvas­ ti koje su se prve formirale, p o š t o se one ne razvijaju u naj­ povoljnijim svetlosnim uslovima. Berba
/•

GAJENJE PARADAJZA U TOPLIM LEJAMA

Berba paradajza u zagrevanim plastenicima počinje 20—40 d a n a ranije nego u plastenicima bez grejanja. U jese­ njoj proizvodnji berba počinje k r a j e m s e p t e m b r a i početkom o k t o b r a i traje do sredine novembra, o d n o s n o d e c e m b r a (u plastenicima sa grejanjem). Berba paradajza m o r a biti blagovremena, svaka 2—3 dana, j e r to omogućuje n o r m a l a n razvoj nedozrelih plodova. U zavisnosti od daljine na koju se prevozi, paradajz se b e r e k a d a počinje da zri ili u p u n o j zrelosti. U plastenicima sa grejanjem u ranoj proizvodnji može 2 se ostvariti p r i n o s od 7 do 8 kg/m . U jesenjoj proizvodnji u plastenicima sa grejanjem ostvaruje se p r i n o s od 5 do 6 kg/m 2 , a bez grejanja 3—5 kg plodova na m 2 .

Rani paradajz iz toplih leja pojavljuje se na tržištu 20—25 d a n a ranije od onog iz r a n e poljske proizvodnje. U poređenju sa staklenicima tople leje su z n a t n o manje pogo­ d n e za gajenje ove k u l t u r e . Međutim, proizvodnja paradajza u t o p l i m lejama je jednostavnija, jevtinija i d o s t u p n a indivi­ dualnim odgajivačima. U toplim lejama treba gajiti samo r a n o s t a s n e visokorod n e sorte o t p o r n e na bolesti. Za sada se najprikladnijim s m a t r a j u hibridi rapid, Mi-13 i N o . 10 X bizon. S manjim u s p e h o m m o g u se gajiti i sorte niskog rasta. Proizvodnja rasada. Uspeh u proizvodnji ranog pa­ radajza u toplim lejama zavisi u p r v o m redu od umešnosti da se proizvede kvalitetan rasad. Setvu treba obaviti p o č e t k o m j a n u a r a u d o b r o p r i p r e m l j e n i m i dezinfikovanim toplim lejama, ili, još bolje, u stakleniku. Ranija setva nije pogodna, j e r biljke suviše r a n o izrastu, p r e nego što je mo­ guće da se prozori p o t p u n o o d s t r a n e i biljke isprave i vežu uz oslonac. Seje se 4—5 g semena pod prozor, u redove ili omaške, p r i č e m u se vodi r a č u n a da seme b u d e r a v n o m e r n o r a s p o r e đ e n o . Posle nicanja leja se pravilno i redovno provetrava s ciljem da se onemogući prevelika vlažnost. Obično po­ sle 3 nedelje od nicanja, k a d a biljčice obrazuju prvi p a r stal­ n i h listova, vrši se pikiranje u glinene ili plastične saksije prečnika 10—12 cm. Rasađivanje na s t a l n o m mestu u nove leje obavlja se p o č e t k o m m a r t a .

Pravilna p r i p r e m a tople leje u koju će biti rasađen pa­ radajz ima bitan značaj. Za gajenje paradajza pogodnije su u k o p a n e leje, j e d n o s t r a n e i dvostrane, u čije se trapove složi 35—40 cm debeo sloj svežeg stajnjaka. Može se u p o t r e b i t i mešavina stajnjaka i slame u odnosu 1 : 1 ili 1 : 2. Preko slo­ ženog biotopliva naspe se đubrevita zemlja u sloju 25—28 cm, kojoj se doda 30 g superfosfata i 20 g kalijumove soli na 1 m 2 . Rasađivanje se vrši k a d se zemlja zagreje na 18—20 °C, što obično biva 2—3 d a n a posle njenog unošenja u leju. Biljke se sade u 3 reda po dužini leje na razmaku 50X50 cm, o d n o s n o 6 biljaka pod prozor. Može se primeni li i gušća sadnja (8—10 biljaka pod prozor) pod uslovom da se stabla kasnije zakinu iznad 3. cvetnc grančice. Nega useva. Za n o r m a l a n razvoj i plodonošenje bi­ ljaka važno je da oblačnih d a n a t e m p e r a t u r a u leji ne p a d a ispod 15°, a kad je dan sunčan, da ne prelazi 26 °C. No­ ćne t e m p e r a t u r e od 12 do 15° vrlo povoljno utiču na skladan razvoj biljaka. Ovakav t e m p e r a t u r n i režim može se obezbediti veštim provetravanjem kojim se istovremeno smanjuje i vlaga. U previše vlažnoj atmosferi, naročito pri oskudici osvetljenja, cvetovi se ne oplode i opačinu. Sunčanih dana, ka­ da je spoljna t e m p e r a t u r a iznad 15°, prozore treba uklanjati sa leje za vreme podnevnih časova. Leje moraju da se provetravaju, m a k a r k r a t k o t r a j n o , i u slučaju hladnog vremena. U početku ne postoji p o t r e b a za zali van jem, j e r je bilj­ k a m a dovoljna vlaga iz stajnjaka. Posle uklanjanja prozora biljke se u m e r e n o zalivaju svakih 6—8 dana. Kasnije se bilj­ ke n o r m a l n o navodnjavaju t e k u ć o m vodom. Paradajz u lejama se gaji na j e d n o stablo. Svi bočni iz­ danci se redovno uklanjaju. U prvo vreme, dok su još male, biljke r a s t u slobodno, bez oslonca. Kasnije, kad vrhovima d o p r u do stakla, vezuju se u k o s o za horizontalno zategnutu žicu ili k a n a p duž svakog reda. U kos položaj mogu da se do­ vedu i drvenim k u k a m a koje se pobudu u zemlju. Ne treba dozvoliti da vrhovi biljaka upiru u prozore j e r postoji opas­ nost da izmrznu ili da se j a k o deformišu. Sa p o r a s t o m dnevnih t e m p e r a t u r a leje sve duže ostaju otvorene, a k a d a krajem aprila ili početkom maja p r e s t a n e opasnost od kasnih mrazeva, r a m o v i i prozori se p o t p u n o uk­ lone. P r e toga n e o p h o d n o je da se biljke p o s t e p e n o priviknu

na uslove slobodne atmosfere tako što se prozori uklanjaju naj pre samo tokom dana, a zatim i p r e k o noći. Posle konač­ nog uklanjanja ramova i prozora biljke se usprave i privežu uz kolje. U vreme kada se na biljkama formiraju 4 cvetne gran­ čice, zakinu se vrhovi na 3 lista iznad poslednje cvetne gran­ čice. Ovom m e r o m postiže se skraćenje perioda plodonošenja i bolji kvalitet plodova. Izuzetno, a k o na prvoj cvetnoj gran­ čici n e m a zametanja, zalama se iznad 5. cvasti. Ta m e r a se sprovodi obično k r a j e m maja. P r e m a potrebi, obično svakih desetak d a n a usev treba oprašili ili samo razrahliti zemlju pogodnim o r u đ e m . Prili­ kom prvih prašenja biljke valja m a l o ogrnuti j e r to dopri­ nosi boljem ukorenjavanju. Veoma važna m e r a pri gajenju paradajza u toplim le­ j a m a jeste prihranjivanje biljaka mineralnim đubrivima. Broj prihranjivanja i n o r m e đubriva zavise od razvoja biljaka. Ako su biljke bujne, ne t r e b a upotrebljavati azotna đubriva; u tom slučaju valja r a s t u r i t i samo 30 g superfosfata i 20 g kalijum-sulfata na 1 m 2 . Kada biljke nemaju dovoljan vegeta­ tivni porast, dodaje im se još i 10—15 g n i t r a t n i h đubriva ili se p r i h r a n e kompleksnim NPK đubrivom. Obično su dovolj­ na 2—3 prihranjivanja, u v r e m e n s k o m intervalu od 15—20 dana. U toku vegetacije biljke se redovno štite od bolesti i štetočina. Upotrebljavaju se uobičajeni hemijski p r e p a r a t i . Naročito je važno da se biljke pažljivo isprskaju fungicidom o d m a h posle uspravljanja i vezivanja uz oslonac. Prvi zreli plodovi paradajza iz toplih leja pojavljuju se krajem maja. U početku berba se obavlja svaka 3—4 dana, a kasnije svakodnevno. Do sredine jula ubere se sa 1 m 2 leje 6—8 kg paradajza.

PROIZVODNJA PARADAJZA U N I S K I M TUNELIMA

šene p r i p r e m e zemljišta postavlja se noseća konstrukcija i plastika k a k o bi se zemljište zagrejalo. Sadnja je moguća ka­ da je t e m p e r a t u r a zemljišta iznad 12°C. Proizvodnja rasada

Za r a n u proizvodnju koriste se niske (determinantne) sorte ili r a n i hibridi rapid, belis, Mi 13, No 10 X Bizon. Pri gajenju visokih hibrida, zbog njihovog rasta, tuneli se mora­ ju brzo otkrivali. Zato proizvodnja u njima počinje kasnije nego u visokim tunelima. Proizvodnja r a s a d a počinje 10—15 d a n a ranije u odno­ su na proizvodnju r a s a d a za otvoreno polje. U kontinental­ n i m uslovima u toploj leji, stakleniku ili plasteniku sa grejanjem setva se obavlja p o č e t k o m j a n u a r a , a u j u ž n i m regio­ n i m a 10—20 d a n a ranije. Setva je gusta (4—5 g semena na m 2 ), a seme treba da je dezinf i kovano. Do nicanja temperatu­ ra se održava na 25—30°C, a posle nicanja t r e b a da je 18—20 "C k a k o bi se sprečilo izcluživanje biljaka. U fazi raz­ vijenih koliledona ili prvog pravog lista vrši se pikiranje u saksije prečnika 8 x 8 cm. Dalje se prirnenjuju sve redovne mere nege uobičajene u proizvodnji r a s a d a a vezane za odre­ đenu vrstu zaštićenog prostora. Pri t o m e je od posebnog zna­ čaja da se obavi 1—2 folijama prihranjivanja kompleksnim đubrivom (0,2% vuksala ili si.), što omogućuje dobij an je kvalitetnog rasada sa čvrstim stablom i d o b r o razvijenim bočnim delovima korena. Kad se paradajz proizvodi u tuneli­ ma bez grejanja, n e o p h o d n o je obaviti kvalitetno kaljenje rasada. Takve biljke u s p e š n o rastu i pri nešto nižim tempe­ r a t u r a m a od optimalnih. Rasađivanje U k o n t i n e n t a l n i m uslovima sadnja se obavlja krajem m a r t a i p o č e t k o m aprila, a na jugu krajem februara i počet­ k o m m a r t a , p r i čemu je r a s a d s t a r 60—70 dana, a biljke u fazi prvih pupoljaka. U zavisnosti od širine tunela i sorte, sadnja se obavlja u redove ili dvoredne pantljike. Pri sadnji

U proizvodnji u niskim tunelima, zbog povoljnijih mik r o k l i m a t s k i h uslova, berba paradajza počinje u kontinen­ t a l n i m uslovima polovinom maja a u južnim regionima kra­ j e m aprila. U ovim tunelima, zbog male visine, otežani su ra­ dovi, p o s e b n o p r i m e n a mehanizacije, te su pogodni s a m o za proizvodnju u m a n j e m obimu. Poluvisoki tuneli su povoljniji za ovu proizvodnju. Priprema zemljišta

Zemljište n a m e n j e n o za r a n u proizvodnju paradajza, u jesen se p o đ u b r i sa 3—4 kg stajnjaka na m 2 i poore, a t o k o m m a r t a izvrši se površinska p r i p r e m a zemljišta. N e p o s r e d n o p r e d sadnju ili u p o r e d o s njom vrši se đubrenje N P K đubrivom (15 : 15 : 15) u količini 30—40 g/m 2 . Posle p r i p r e m e zemljišta postavlja se noseća konstrukcija tunela i navlači plastična folija k a k o bi se do sadnje zemljište zagrejalo. Međutim, p r i p r e m a zemljišta može biti slična onoj p r i proizvodnji u nadzemnoj leji. To znači: unošenje svežeg staj­ njaka u sloju od 20 do 30 cm, uz sabijanje, i zemljišne sme­ še u sloju od 25 cm (smeša zemlje i k o m p o s t a 2 : 3 ) . P r e set­ ve zemljište se p o đ u b r i sa 20—30 g NPK đubriva na m 2 , a z a t i m se izvrši dezinfekcija žuvapinom (150 ml/m 2 ), ili basa2 2 m i d o m (40—70 g/m ), ili t e r a b o l o m (50 g/m ), i dezinsekcija 2 b a s a d i n o m G-10 (10 g/m ) i volatonom (10 g/m 2 ). Posle izvr-

u redove rastojanje između redova je od 50—70 cm (manje rastojanje kod d e t e r m i n a n t n i h sorti), a u redu 30—35 cm. Pri sadnji u dvoredne pantljike rastojanje između pantljika je 70 cm, između redova 50 cm, a u redu 30 cm. Posle obav­ ljene sadnje biljke se d o b r o zaliju, a zatim se ponovo pos­ tavlja plastična folija. Nega useva

S obzirom na klimatske uslovc i svojstva folije, m o r a se posvetiti p u n a pažnja regulisanju t e m p e r a t u r e i vlažnosti. Paradajz p r i p a d a grupi toplol jubivih vrsta. Tako je u fazi cvetanja i oplodnje p o t r e b n a t e m p e r a t u r a 20—25 °C i niska relativna vlažnost vazduha (50—60%). Zato se tunel m o r a redovno provetravati, p r i nižim spoljnim t e m p e r a t u r a m a sa­ mo odizanjem plastične folije sa čeonih strana, a k a d a spoljna t e m p e r a t u r a b u d e o k o 20 °C, p o s e b n o s u n č a n i h dana, plas­ tika se skida u toku čitavog d a n a . Naveče se biljke ponovo prekriju folijom. Po p r e s t a n k u opasnosti od m r a z a (u konti n e n t a l n i m uslovima kraj aprila i početak maja) plastika se u p o t p u n o s t i skida. U toku proizvodnje primenjuju se sve redovne m e r e nege. Zalivanje se posle sadnje obavlja svakih 7—10 dana, a kad se obrazuju prvi plodovi svakih 5—7 dana sa 250—300 m 3 vode po h e k t a r u . Desetak d a n a posle sadnje vrši se oko­ pavanje uz prvo ogrtanje biljaka. U toku vegetacije treba obaviti 2—3 okopavanja uz blago ogrtanje biljaka, što pot­ pomaže obrazovanje adventivnih korenčića i bolju i s h r a n u biljaka. Uz redovno provetravanje i održavanje niske relati­ vne vlažnosti u tunelu, zaštitu od plamenjače n e k i m fungicid o m (ditan M-45 0,25%, a n t r a k o l 70% u koncentraciji 0,25%) treba obaviti 2—3 p u t a u r a z m a k u od 7 do 10 dana. Prvo prihranjivanje se obavlja n e p o s r e d n o posle sad­ nje (5—10 dana), a drugo u fazi obrazovanja prvih plodova. Prihranjuje se sa 20—30 g NPK đubriva (15 : 15 : 15) na 2 m . Zajedno sa p r s k a n j e m fungicidom protiv plamenjače tre­ ba izvršiti fo li j a m o prihranjivanje kompleksnim đubrivom (vuksal i si.).

K a d a se gaje visoke sorte paradajza, ostavlja se j e d n o stablo i zato se m o r a j u zakidati svi zaperci. Pradajz se uzgaja uz p o t p o r u (kolje ili žicu). Do skidanja plastike kod niskih tunela paradajz se vezuje ukoso za horizontalno zateg­ n u t u žicu (kanap) k a k o v r h ne bi dodirivao plastiku (veča opasnost od izmrzavanja i ožegotina), a posle skidanja plasti­ ke vezuje se uz kolje. Kod poluvisokih tunela paradajz se ve­ zuje uz vertikalno postavljene žice (kanap) koje su vezane za noseću konstrukciju tunela. Posle formiranih 4—5 cvetnih etaža vrši se zakidanje vrha, p r i čemu se iznad poslednje cvasti ostavljaju 3—4 lista. Ovom m e r o m ubrzava se zrenje plodova. Berba plodova počinje u drugoj polovini maja. U prvo vreme bere se svakih 3—5 dana, a kasnije svaki drugi dan. Pri ovoj proizvodnji se do prve polovine jula može ostvarili prinos 6—8 kg/m 2 .

PROIZVODNJA

PAPRIKE

U

STAKLENICIMA

nološki stasali plod je tamnozelen, a fiziološki zreo — crven. Plod je tipa b a b u r e sa 3 ili 4 ruba, m e s n a t , sočan, dosta dob­ rog ukusa. Srednje r a n a i vrlo r o d n a sorta. U novije vreme, i m a pokušaja da se u v e d u raniji i rodniji Fi hibridi (dunav X kalinkov i dr.). Od ljutih papričica najviše se gaji niska i r u m u n s k a šipka. Proizvodnja rasada. Za svaki rejon, u zavisnosti od kli­ m a t s k i h uslova, u t v r đ u j e se najpovoljnije vreme setve. Za proizvodnju k r u p n e p a p r i k e setva se obavlja u drugoj polo­ vini jula, a za proizvodnju ljutih papričica — k r a j e m avgusta. Za k a s n u prolećnu proizvodnju ljutih papričica setvu treba obaviti p o č e t k o m decembra. R a s a d se gaji u stakleniku. Za setvu se koriste slaklenički sandučići, ili se seje u leje, na sličan način kao što je opisano za paradajz. Gustina setve i sve ostalo slično je kao p r i setvi paradajza. Za 1 ha useva sorti s k r u p n i m plodovima p o t r e b n o je oko 1 kg semena, a za sorte sa silnim plodovima 1,5—2 kg. Najpovoljnija t e m p e r a t u r a za nicanje semena p a p r i k e je p r e k o d a n a 25—28 °C, a n o ć u 18—20°. U ovim uslovima se­ me n i k n e za 10—12 dana. K a d n i k n e više od polovine seme­ na, t e m p e r a t u r a se s p u š t a na 12—15°. Ovako snižena tempe­ r a t u r a održava se 8—10 dana, a p o t o m se ponovo podiže na 22—25° d a n j u i 16—18° n o ć u i k a d je oblačno. Nega do piki­ r a n j a sastoji se u r e d o v n o m zalivanju, provetravanju i odr­ žavanju p o t r e b n e t e m p e r a t u r e . Pikiranje se vrši k a d biljčice obrazuju 1—2 stalna li­ sta, što biva oko 20 d a n a po nicanju. U ovoj fazi r a s t a biljči­ ce se n a j m a n j e oštećuju i lako p r i m a j u . P r e čupanja biljčice t r e b a zaliti. Biljke se pikiraju u presovane kocke ili saksije. Ukoliko je z a p r e m i n a kocke ili saksije veća utoliko će se raz­ viti snažnije rasadnice. Obično se koriste saksije p r e č n i k a 8—10 cm. Kod s o r t a sa sitnim plodovima pikiraju se po dve biljke u saksiji. Zemljišna smeša za pikiranje p a p r i k e je značajna za dobijanje zdravog i d o b r o razvijenog r a s a d a . Koriste se ug­ lavnom iste smeše k a o i za paradajz. J e d i n o treba voditi ra­ čuna o vrednosti p H , j e r paprici najbolje odgovara neutral-

Proizvodnja p a p r i k e u zaštićenom p r o s t o r u u n a s je re­ dovno zastupljena, m a d a u s r a z m e r n o m a l o m obimu. Proiz­ vode se uglavnom sitne ljute papričice, koje se na n a š e m tr­ žištu zimi i s proleća dosta traže. Gajenje sorta s k r u p n i m plodovima p a p r i k e zasad je sporadično, m a d a njihova proiz­ vodnja ima z n a t n o veću perspektivu. Tražnja sveže p a p r i k e u zimsko-prolećnom periodu, k a d a n e m a dovoljno svežeg po­ vrća, sve je veća. Rastuća lražnja, visoki prinosi i povoljne cene omogućuju rentabilno gajenje ove kulture u staklenicima. Vreme proizvodnje. Staklenička proizvodnja p a p r i k e po­ dešava se p r e m a klimatskim uslovima rejona i zahtevima tr­ žišta. Naročito značajan činilac je tražnja. Veća tražnja sve­ že p a p r i k e u nas počinje tek od februara pa nadalje, t j . kada se iscrpu zalihe konzervisanog povrća. U svojstvu začina lju­ te papričice se troše t o k o m cele zime. S obzirom na vreme proizvodnje i dužinu vegetacije, p a p r i k a se u staklenicima gaji k a o glavni usev. Sorte. Sada ima malo sorti s k r u p n i m plodovima pogod­ nih za gajenje u staklenicima. Najbolja je i najviše raširena s o r t a d u n a v (Danube). U stakleničkim uslovima biljke ove sorte izrastu u visinu p r e k o 100 cm. One su snažne, s debe­ lim glavnim stablom i 2—3 grane. Plodovi su viseći ili poluuspravni, dugi 8—10 cm, p r e č n i k a p r i osnovi 5—7 cm, prosečne težine oko 120 g. Površina ploda je glatka i sjajna. Teh-

na do slabo alkalna reakcija. U slučaju potrebe može se smeš a m a dodati mleveni krečnjak. Saksije ili hranljive kocke s rasadom postavljaju se na stelaže ili na tlo staklenika, p r e k o plastične folije. K a d a se koriste glinene saksije, šupljine između njih p o p u n e se zem­ ljom r a d i sprečavanja brzog sušenja i postizanja ravnomernije t e m p e r a t u r e u zoni korenovog sistema. Nega pikiranog r a s a d a sastoji se u obezbeđenju što po­ voljnije t e m p e r a t u r e , vlage i svetlosti, prihranjivanju i merama zaštite od bolesti. Optimalne t e m p e r a t u r e u vreme gajenja rasada su u direktnoj vezi sa intenzitetom svetlosti. U toku sunčanih da­ na treba održavati t e m p e r a t u r u od 22 do 28 C, a od 18 do 20° ako je vreme oblačno. Noćne t e m p e r a t u r e u stakleniku treba da su niže od dnevnih za A—5°. Relativna vlažnost vazduha t r e b a da je 55—60%. Ne srne se dozvoliti kondenzovanje vode na staklima, j e r kapi povređuju rasad. Vlažnost vazduha regulisati redovnim provetravanjem. Rasad se zaliva p r e m a potrebi, m l a k o m vodom. Čestima zalivanja i količina vode zavise od vremenskih prilika. Ne t r e b a dozvolili da biljke oskuđevaju vlagom, niti da b u d u u suvišnoj vlazi. Po potrebi rasad .se može prihraniti rastvorom mineral­ n i h đubriva (KAN-a 80—100 g, superfosfata 800 g i kalijumove soli 250 g na 100 litara vode). Svaka saksija zalije se s približno 100—150 cem rastvora. Rasad dospe za rasađivanje 6—8 nedelja posle setve. U to v r e m e biljke imaju po 6—7 listova. One treba da su s de­ belim stablom, tamnozelenim listovima, visoke 15—20 cm i s već razvijenim cvetnim pupoljcima. Priprema zemljišta i đubrenja. Zemljište za p a p r i k u tre­ ba da je s t r u k t u r n o i bogato hranljivim m a t e r i j a m a . Najbo­ lja su duboka, h u m u s n a , ocedna i topla tla n e u t r a l n e ili sla­ bo alkalne reakcije (pH = 6,5—7,5). Čišćenje, dezinfekcija, đubrenje i p r i p r e m a zemljišta za staklenički usev p a p r i k e vrše se gotovo na isti način kao za paradajz. Naročito je značajno obilno đubrenje organskim đubrivima.

P a p r i k a iziskuje obilnu ishranu. Fosfor omogućava do­ b r o razviće korenovog sistema i formiranje generativnih or­ gana, te je n e o p h o d n o prisustvo dovoljnih količina ovog ele­ m e n t a u lako p r i s t u p a č n o m obliku. Kalijum utiče na aktivnije nagomilavanje ugljenih h i d r a t a i povećava o t p o r n o s t prema t e m p e r a t u r a m a . Zajedno sa fosforom ubrzava i stasavanje plo­ dova. Pri đ u b r e n j u p a p r i k e a z o t o m treba biti obazriv, j e r vi­ šak azota izaziva preveliku bujnost, opadanje cvetova i za­ metaka. P a p r i k a povoljno reaguje i na unošenje mikroelemenata (Fe, B, Mn, Mg, i dr.). Azot se unosi u količini oko 300 kg (N) po ha. Jedna trećina se r a s t u r a p r e d rasađivanje, a ostali deo se koristi za prihranjivanje. Pretežni deo (2/3) fosfornih đubriva r a s t u r a se p r i os­ novnoj obradi, a ostatak se koristi za p r v a dva prihranjiva­ nja. U k u p n a n o r m a fosfora treba da je 200—250 kg P2O5 po hektaru. Kalijumova đubriva se koriste za đ u b r e n j e prilikom ob­ r a d e zemljišta p r e d sadnju u količini od 1000—1200 kg/ha kalijum-sulfata. J e d a n deo u k u p n e n o r m e može se ostaviti za prva prihranjivanja. Rasađivanje. P a p r i k a se greje do 22—23 °C. Do log vlažnom stanju i povremeno k r u p n i m plodovima rasađuju a sa sitnim u o k t o b r u . r a s a đ u j c pošto se zemljište zav r e m e n a zemljište se održava u se o b r a đ u j e rotofrezom. S o r t e s se u prvoj polovini septembra,

S o r t e s k r u p n i m plodovima sade se na r a z m a k u 8 0 x 4 0 cm, ili 8 0 x 3 5 cm, ili u dvoredne t r a k e . Ljute papričice i dru­ ge sorte slabijeg p o r a s t a r a s a đ u j u se najčešće na r a z m a k u 4 0 x 3 0 cm, ili 3 5 x 2 5 cm. Biljke se sade samo 1—2 cm dub­ lje nego što su rasle do tada. Dan ranije, ili b a r nekoliko ča­ sova p r e d rasađivanje, saksije s r a s a d o m t r e b a d o b r o zaliti, j e r to olakšava vađenje biljaka. Održavanje povoljnog režima t e m p e r a t u r e , vlažnosti, svetlosti i u m e š n o provetravanje od bitnog su značaja. Za razvoj p a p r i k e p o t r e b n o je m n o g o toplote. Oštra ko­ lebanja t e m p e r a t u r e negativno se odražavaju na njen r a s t i razviće.

Kad je s u n č a n o vreme, u stakleniku s paprikom treba održavati t e m p e r a t u r u 25—28 °C, uz j a k o provetravanje, a po oblačnom vremenu 20—22°. Noćne t e m p e r a t u r e treba da su između 18 i 20°. Valja nastojati da t e m p e r a t u r e u stakleniku ne p a d a j u ispod 17°. S a m o od novembra do j a n u a r a noćne t e m p e r a t u r e se mogu sniziti na oko 15°. Relativna vlažnost vazduha u stakleniku treba da se kre­ će od 60 do 7 0 % . U p o č e t k u se zaliva u većim v r e m e n s k i m intervalima, j e r mlade biljke još nemaju potrebe za većim količinama vode. Redovna zalivanja, svakih 7—10 dana, po­ činju posle obrazovanja prva 2—3 ploda. Zimi su intervali između zalivanja veći, a kad vreme otopli — manji. Voda za zalivanje treba da je mlaka. Vlažnost zemljišta do plodono­ šenja treba da bude oko 7 0 % od punog vodnog kapaciteta, a u periodu plodonošenja oko 8 0 % . N o r m a l a n vazdušni režim zemljišta održava se redov­ n i m okopavanjem i plevljenjem. Pri okopavanju biljke se la­ ko n a g r n u . Uz odgovarajuća rastojanja mogu se uvesti maši­ ne za m e đ u r e d n u o b r a d u . Prihranjivanje je značajna mera kojom se pojačava r a s t biljaka i utiče na produženje plodonošenja. Prihranjiva­ nje počinje kad počne plođonošenje i nastavlja se sve do p r e d kraj vegetacije, svakih 15—20 dana. Vrši se n e p o s r e d n o p r e d zalivanje ili istovremeno. Tehnika prihranjivanja je is­ t a k a o k o d paradajza. Lomljenje grana i p a d a n j e biljaka pod t e r e t o m lisne m a s e i plodova sprečava se vezivanjem r a m e n i h g r a n a biljke za žičanu konstrukciju. U n e k i m slučajevima, r a d i podsticanja obrazovanja plo­ dova, primenjuje se skidanje slabih ili besplodnih lastara i orezivanje vrhova bujno rastućih grana na kojima se plodo­ vi slabo zameću. Berba. Berba plodova ljutih papričica počinje 40—50 d a n a po rasađivanju, a u s o r a t a sa k r u p n i m plodovima posle 60—70 d a n a od rasađivanja. Plodovi su pogodni za b e r b u k a d dobiju odgovarajuću boju i čvrstinu mesa. Ljute papričice se b e r u svaka 3—4 dana, a sorte s k r u p n i m plodovima svakih 5—6 d a n a . Berba traje do kraja jula. Plodovi se otkidaju pažljivo, da se ne lome g r a n e i ne čupaju biljke.

Prosečni prinosi ljutih papričica kreću se oko A—5 kg/m 2 , ili oko 120 k o m a d a po biljci, a u s o r a t a sa k r u p n i m plodovima 6—10 kg/m 2 , ili 20—30 plodova po biljci. Ubrani plodovi se sortiraju saglasno JUS-u u dve klase. J a k o deformisani, nerazvijeni, oštećeni i oboleli plodovi se odbacuju. Pakuju se i t r a n s p o r t u j u u letvaricama ili d r u g i m v r s t a m a ambalaže.

Setva se obavlja u sandučiće za setvu napunjene zem­ ljišnom smešom koja je dezinfikovana. Seje se u redove s r a z m a k o m redova od 5 cm, a u r e d u gusto. Za 1 ha površine p o t r e b n o je 1000—1500 g semena visoke biološke vrednosti. Za brže nicanje seme se u t o k u A—5 dana drži navlaže­ no između dva sloja j u t e p r i t e m p e r a t u r i oko 25 °C. Setva se obavlja k a d a polovina semena proklija. Ovako naklijalo seme brzo niče (7—10 dana), što je kod p a p r i k e značajno j e r se o n a odlikuje sporim i neujednačenim nicanjem. Do nicanja se održava visoka t e m p e r a t u r a (25—28 °C) j e r je tada nicanje ujednačeno i brzo (10—12 dana). Po nicanju t e m p e r a t u r a se

U plastenicima p a p r i k a se može uspešno uzgajati t o k o m čitavog jesenjeg, zimskog i proleonog perioda p o d uslovom da se obezbede p o t r e b n i t e m p e r a t u r n i uslovi. M e đ u t i m , najcelishodmja je r a n a prolećna i jesenja proizvodnja paprike. Za razliku od stakleničke proizvodnje, u plastenicima se pro­ izvode k r u p n o p l o d n e p a p r i k e svetlozelene ili svetložute boje, k a o što su zlatna medalja, novosadska bela b a b u r a , cecei, PCR ili p a p r i k e tipa sipki, k a o što su leskovačka, niska, H3 (hibrid), hatvani haj tato. Proizvodnja rasada

Rasad za r a n u proizvodnju proizvodi se u toplim leja­ ma ili zagrejanim plastenicima i staklenicima. Vreme setve zavisi od regiona uzgoja. T a k o je početak proizvodnje u me­ d i t e r a n s k o m p o d r u č j u za 20—30 dana raniji u o d n o s u na kon­ tinentalni deo zemlje i p r i mogućnosti zagrevanja plastenika. Kao što s m o istakli, setva za r a n u proizvodnju može početi polovinom novembra, a sadnja polovinom februara, ali je naj­ češći t e r m i n setve polovina j a n u a r a a sadnje početak aprila. Za jesenju proizvodnju setva se obavlja u drugoj polo­ vini maja, a sadnja u drugoj polovini jula, s tim da proizvod­ nja traje do kraja novembra, o d n o s n o do polovine decembra (u zagrejanim plastenicima).

Dobro odgajen rasad paprike u grejanora plasteniku

snižava na oko 18 °C kako bi se sprečilo nepoželjno izduživanje r a s a d a . U fazi pojave prvog p a r a pravih listova vrši se pikiranje u saksije ili hranljive kocke ( 8 x 8 cm). Posle piki­ ranja održava se t e m p e r a t u r a 22—25 °C u t o k u dana, a oko 20 °C u t o k u noći, uz t e m p e r a t u r u zemljišta od 20 °C. Opti­ m a l n a relativna vlažnost vazduha je o k o 70 %. T o k o m proiz-

vodnje rasada primenjuju se sve redovne m e r e nege uz 1—2 folijama prihranjivanja (vuksal, ferligal) i zaštitu biljaka (cin e b 0,3 % ) . Za jesenju proizvodnju setva se obavlja u otvorene leje k r a j e m maja. Leje za proizvodnju kasnog r a s a d a đ u b r e se zgorelim stajnjakom ili k o m p o s t o m 3—4 kg/m 2 uz unošenje 20—30 g NPK đubriva (1 : 1 : 2) na m 2 . Radi zaštite od bolesti leje se tretiraju t e r b a l o m (50 g/m 2 ) i volatonom (10 g/m 2 ). Se­ tva je reda, sa 5—10 g semena na 1 m 2 , što omogućuje ujed­ načen rast biljaka i bez pikiranja. Rasađivanje Zemljište za proizvodnju p a p r i k e treba da je n e u t r a l n e reakcije, plodno i s t r u k t u r n o . Za sadnju se zemljište u plas­ teniku d o b r o p o đ u b r i zgorelim stajnjakom ili k o m p o s t o m (4—6 kg/m 2 ), uz unošenje treseta oko 1 kg/m 2 , ili p e s k a — na težim tipovima zemljišta, što poboljšava s t r u k t u r u . Osim toga za p a p r i k u se p r e d sadnju unosi 40—50 g/m 2 N P K đub­ riva ( 1 : 1 : 2), uz terabol (50 g/m 2 ) i volaton G — 5 (10 g/m 2 ) r a d i zaštite useva. P r i p r e m a zemljišta m o r a biti kvalitetna j e r p a p r i k a za svoj rast zahteva s t r u k t u r n o zemljište. Sadnja se obavlja u zagrejano zemljište (oko 18 °C), i to za r a n u proizvodnju p r i starosti rasada 60—70 dana, a za jesenju proizvodnju u starosti 50—60 dana. P a p r i k e k r u p n i h plodova sade se u redove na rastoja­ nju 40—50 cm između redova i u r e d u na 15—25 cm, a sitnop l o d n e u r e d u na 20 cm po dve biljke ili na 10—15 cm. po j e d n a biljka, u kućice. Pri sadnji u dvoredne ili četvoro rede pantljike rastojanje između pantljika je 50—60 cm, između redova 30—40 cm, a u r e d u 10—20 cm. Kod r a n e proizvod­ nje sadnja može biti gusta j e r se tako obezbeđuje ranije pri­ stizanje plodova. Nega Posle sadnje vrši se zalivanje (10—15 1 vode na m 2 ). U p e r i o d u ukorenjavanja, prvih 10—15 dana, p a p r i k a sporo ra­ ste. U t o m periodu treba izvršiti prvo prihranjivanje sa

40—50 g NPK đubriva (1 : 1 : 1) na m 2 , zatim zalivanje (10—15 l vode na m 2 ) i m e đ u r e d n o okopavanje. Drugo prihranjivanje istom količinom h r a n i v a treba obaviti u fazi masovnog cve­ tanja i formiranja prvih plodova. U t o k u vegetacije t r e b a iz­ vršiti i 1—2 folijama prihranjivanja (vuksal 0,2%). Broj okopavanja zavisi od kvaliteta zemljišta. Zemljište t r e b a odr­ žavati u r a s t r e s i t o m stanju, što p o t p o m a ž e razvoj korenovog sistema i bolju ishranu biljke. U plasteniku t r e b a održavati o p t i m a l n u t e m p e r a t u r u u t o k u d a n a 22—25°C i noću 20°C. Na t e m p e r a t u r i od 4- 15°C p a p r i k a zaustavlja rast, a na + 10°C plodovi dobijaju ljubičaste fleke. Pri visokim t e m p e r a t u r a m a provetravanje plastenika m o r a biti intenzivno, što je posebno značajno u proizvodnji t o k o m leta. Kod t u n e l a se t o k o m leta plastična folija skida (polovinom juna) i ponovo stavlja na noseću kon-

Usev paprike u plasteniku s dvostrukom folijom

strukciju početkom s e p t e m b r a . Optimalna relativna vlažnost vazduha za rast p a p r i k e je 7 0 % . Do masovnog cvetanja zalivanje paprike je rede (sva­ 2 kih 7—10 d a n a sa 10—20 litara vode na m ), a sa formiranjem prvih plodova zaliva se svakih 5—7 dana sa 20—30 litara vo­ 2 de n a m . Berba B e r b a sitnoplodnih sorti p a p r i k e počinje 40. do 60. dana od sadnje, a k r u p n o p l o d n i h 60. do 70. dana od rasađivanja. Paprika se bere svakih 2—4 d a n a (silnoplodne), o d n o s n o 5—6 d a n a (krupnoplodne). Pravo vremena berba omogućuje n o r m a l n o formiranje novih plodova. Kod r a n e proizvodnje s i t n o p l o d n i h p a p r i k a b e r b a može trajati do jeseni, s tim što 2 se do početka jula može ostvariti p r i n o s od 2 do 2,5 kg/m , o d n o s n o 5—6 kg do kraja vegetacije, a kod k r u p n o p l o d n i h 2 6—10 kg/m . Pri jesenjoj proizvodnji berba traje do kraja novembra, o d n o s n o do polovine decembra, i ostvaruje se pri­ nos od 2 do 3 kg/m 2 (sitnoplodne) odnosno 4—6 kg/m 2 (krup­ noplodne).

Rana proizvodnja p a p r i k e u toplim lejama, uglavnom sitnih ljutih papričica, ima u n e k i m krajevima n a š e zemlje dugu tradiciju. Najpoznatiji su odgajivači u okolini Niša i Leskovca, koji r a n o s proleća raznose i n u d e m l a d e papričice š i r o m zemlje. U manjoj meri zastupljena je i zimsko-prolećna proizvodnja p a p r i k e s k r u p n i m plodovima. P a p r i k a je, inače, veoma pogodan usev za tople leje, te se može očekiva­ li da će i u b u d u ć n o s t i ovaj način njene proizvodnje biti od velikog značaja. Proizvodnja rasada. Iz grupe sitnih, ljutih papričica najbolje su niska, r u m u n s k a i b u g a r s k a (džulunska) šipka. Među s o r t a m a s k r u p n i m plodovima treba o d a b r a t i ranostasne i p r i n o s n e k a o što su zlatna medalja, kalinkova, Al-12. Proizvodnja p a p r i k e počinje u prvoj polovini d e c e m b r a prip­ r e m o m toplih leja i setvom koja se obavlja s r e d i n o m ovog meseca. K a k o su m l a d e biljke veoma osetljive p r e m a prouzrokovačima padanja rasada, n e o p h o d n o je da leja i seme bu­ du dezinfikovani. Seme n i k n e posle desetak d a n a . U vreme nicanja treba tokom nekoliko d a n a sniziti t e m p e r a t u r u u leji na oko 16 "C. Time se j a k o uspori porast stabaoca, dok se korenov sistem i dalje n e s m e t a n o razvija zahvaljujući relativno visokoj tem­ p e r a t u r i zemlje. Na taj način formiraju se skladno razvijene biljčice sa snažnim k o r e n o m i k r a t k i m stablom. N a k o n tri ili 4 nedelje, k a d a m l a d e biljke razviju prvi p a r listova, p r i s t u p a se pikiranju u plastične ili glinene sak-

sije p r o m e r a 8—10 cm. Pikiranje se obavlja u novoizrađene tople leje u kojima r a s a d ostaje do kraja februara ili do po­ četka m a r t a , k a d a se r a s a đ u j e na stalnom m e s t u u nove leje. Odgajivači u okolini Niša postupaju n e š t o drugačije. Setvu obavljaju k r a j e m n o v e m b r a ili p o č e t k o m decembra, a zatim izvode 2 pikiranja d i r e k t n o u zemlju, ne upotrebljava­ j u ć i saksije. Biljke ljutih papričica rasađuju se najčešće na r a z m a k u 3 5 x 3 0 cm, o d n o s n o 12 biljaka pod prozor, dok se sorte krup­ n i h plodova sade na 3 5 x 3 5 cm ili na 4 0 x 3 5 cm. Šipke se m o g u saditi i gušće, n p r . na površini 2 5 x 2 5 cm po 1, biljka, ili na 3 5 x 3 0 cm po 2 biljke u kućici. Kada se želi da se po­ veća r a n i prinos, sadnja može biti još gušća. Tada će prinos iz prvih berbi, k a d a papričice imaju visoku cenu, biti znat­ no veći, ali će se u k u p a n p r i n o s smanjiti. Biljke treba da su udaljene najmanje 15 cm od dasaka r a m a . Posle rasađivanja svaka biljka se zalije m l a k o m vodom, pri čemu se ne kvase stablo i lišće. Za rasađivanje valja odabrati topliji i tih dan. Leje u kojima se obavlja setva, pikiranje i rasađivanje biljaka t r e b a da su izgrađene na sloju d o b r o zagrejanog staj­ njaka debljine 45—50 cm. Leja u koju se rasađuju biljke na s t a l n o m m e s t u naspe se zemlj išno-đubrevitom mešavinom u sloju oko 25 cm. Veoma je d o b r o ako se upotrebi sveza mešavina od 2/3 plodne s t r u k t u r n e baštenske zemlje (sa par­ cele na kojoj niz godina nije bio gajen paradajz, p a p r i k a i k r o m p i r ) i 1/3 d o b r o pregorelog stajnjaka. Nega useva. Nega rasada, a kasnije i rasađenog use­ va, iziskuje mnogo u m e š n o s t i i istrajnosti. P a p r i k a je toploljubiva biljka i ne podnosi velika kolebanja t e m p e r a t u r e . Ne treba dopustiti da t e m p e r a t u r a u leji p a d a ispod 18 °C. Pri svemu tome, provetravanje se m o r a obavljati svakodnevno. Najbolje je ako se t e m p e r a t u r a u leji održava na 22—26°. Kad je vreme sunčano, može se dozvoliti t e m p e r a t u r a do 30°. P a p r i k a ima, isto t a k o velike p o t r e b e za svetlošću. To­ k o m zimskih meseci n e m a dovoljno svetlosti, pa je utoliko više n e o p h o d n o omogućiti što bolju osvetljenost leja njiho­ vim pravilnim postavljanjem, što dužim držanjem bez asura, održavanjem čistoće stakla i si. Usev se zaliva po p o t r e b i . P r e k o m e r n a vlažnost zemlji­ šta, a n a r o č i t o vazduha, u leji sasvim je nepoželjna. Do po-

jave prvih z a m e t a k a usev se obično ne zaliva. Kasnije, kad započne plodonošenje i vreme otopi i, potreba za zalivanjem naglo poraste. U prvo vreme upotrebljava se mlaka, a kasnije, od polovine m a j a pa do kraja vegetacije, obična tekuća voda. Biljke se p r i h r a n j u j u m i n e r a l n i m đubrivima razmuće­ n i m u vodi u ukupnoj koncentraciji od 0,3 % do faze plodo­ nošenja, a kasnije se koncentracija povećava na 0,5%:. Ako je leja j a k o vlažna, đubriva treba r a s t u r i t i po površini. Vrlo do­ b r e rezultate daje povremeno dodavanje r a z m u ć e n e goveđe balege. Broj prihranjivanja i sastav đubriva određuju se pre­ ma fazi razvoja biljaka. Obično su dovoljna 4—5 prihranji­ vanja (svakih 15—20 dana), s tim što se prvo obavlja u vre­ me k a d a se biljke d o b r o u k o r e n e posle rasađivanja. T o k o m cele vegetacije treba redovno prašiti ili rahlili površinu leje. To se obično čini dan-dva posle svakog zaliva­ nja ili prihranjivanja. U n o r m a l n i m uslovima gajenja plodonošenje sitnili pap­ ričica počinje krajem m a r t a , a k r u p n i h o k o mesec d a n a kas­ nije. Prinos ljutih papričica kreće se od 4 do 6 kg/m 2 , a k r u p n i h od 6 do 8 kg/m 2 . Sa j e d n e biljke sitnih papričica ubere se često i više od 100 plodova ako biljke nisu suviše gusto posađene. Berba može trajati do jeseni, dok se ne jave prvi mrazevi.

PROIZVODNJA PAPRIKE U NISKIM TUNELIMA

poleganja (cinebom 0,3%) i 2—3 0,2%, fertigal) i kaljenje rasada. Rasađivanje

prihranjivanja

(vuksal

paprike

Gajenje p a p r i k e u niskim tunelima omogućuje za 10— 15 d a n a ranije dospevanje plodova u odnosu na njivsku pro­ izvodnju. Za ovu proizvodnju su najpogodnije sorte t i p a fe­ feroni (šipke: niska, leskovačka), ali se može ostvariti uspešna proizvodnja i p a p r i k a k r u p n o g ploda kao što su novosad­ ska bela babura, cecei, zlatna medalja, PCR. Proizvodnja rasada

Zemljište za proizvodnju p a p r i k e đ u b r i se s jeseni sa 2—4 kg stajnjaka na m 2 uz osnovnu o b r a d u . U proleće, kra­ j e m m a r t a , unosi se 30—40 g mineralnog đubriva (NPK u od­ nosu 1 : 1 : 2 ) , pa se zemljište površinski p r i p r e m i uz unoše­ nje terabola (50 g/m 2 ) i volatona (10 g/m 2 ). Posle površinske p r i p r e m e zemljišta postavlja se noseća konstrukcija tunela i stavlja plastika k a k o bi se zemljište p r e sadnje zagrejalo. Sadnja se može obaviti i u u n e t u zemljišnu smešu bo­ gatu zgorelim stajnjakom ili k o m p o s t o m . Sadnja se obavlja u redove (broj redova zavisi od širi­ ne tunela) s r a z m a k o m između redova 20—50 cm i razma­ k o m u r e d u kod sitnoplodnih p a p r i k a 10—15 cm a kod krupnoplodnih 20—25 cm. Gusta sadnja omogućuje ranije sazrevanje plodova i veći prinos. Nega biljaka

Vreme setve određuje se u zavisnosti od toga k a d a se predviđa berba. Pošto je p a p r i k a toploljubiva k u l t u r a , a ka­ ko u niskom zaštićenom p r o s t o r u n e m a mogućnosti dopun­ skog zagrevanja, to je najčešći t e r m i n sadnje polovina apri­ la, k a d a je t e m p e r a t u r a zemljišta oko 12 °C, a vreme setve kraj j a n u a r a i početak februara. Rasad se proizvodi u toploj leji, stakleniku ili plasteni­ ku sa grejanjem j e r se m o r a obezbediti t e m p e r a t u r a vazduha od 22 do 25 °C i t e m p e r a t u r a zemljišta od 20 °C. Posle nica­ nja se 5—8 d a n a održava t e m p e r a t u r a oko 18 J C. U fazi prvih pravih listova vrši se pikiranje u saksije veličine 8 x 8 cm. Za dalji r a s t paprike t e m p e r a t u r a u zaštićenom p r o s t o r u tre­ ba da je o k o 22°C. Za r a s t p a p r i k e je od posebnog značaja toplota zemljišta ( o p t i m u m oko 20 °C). U t o k u proizvodnje r a s a d a primenjuju se sve redovne m e r e nege, provetravanje, zalivanje svakih 7—10 d a n a (5—10 1 vode na m 2 ), zaštita od

Posle sadnje biljke t r e b a obilno zaliti. U toku vegetacije valja održavati o p t i m a l n u t e m p e r a t u r u i vlažnost vazduha i zemljišta. To znači da p r i izrazito niskim t e m p e r a t u r a m a tu­ nele treba dopunski pokriti, a p r i visokim t e m p e r a t u r a m a , sem otvaranja čeonih strana, valja podići cele plastične fo­ lije. Za r a s t p a p r i k e najpovoljnija je t e m p e r a t u r a 22—25 °C u t o k u s u n č a n i h dana, o d n o s n o 20 °C oblačnih dana, i 18—20° U t o k u noći. K a d a je spoljna t e m p e r a t u r a iznad 15 °C i kad p r e s t a n u opasnosti od mraza, plastika se u p o t p u n o s t i ukla­ nja. Provetravanjem tunela održava se o p t i m a l n a relativna vlažnost vazduha oko 70 Vo, a zalivanjem svakih 5—10 dana sa 5—10 1 vode na m 2 o p t i m a l n a vlažnost zemljišta od 70 w/c PVK. P a p r i k a se p r i h r a n j u j e 5. do 10. d a n a posle sadnje i u fazi masovnog cvetanja, i to sa 30—40 g N P K đubriva (od­ nos 1 : 1 : 2 ) na m 2 . U fazi obrazovanih prvih plodova obav-

lja se drugo prihranjivanje sa 30—40 g NPK (odnos 1 : 1 : 2 ) 2 na m radi boljeg zrenja plodova. Pored toga, 1—2 p u t a se obavlja folijarno prihranjivanje p a p r i k e k o m p l e k s n i m đubrivom (fertigal, vuksal). To se najčešće obavlja uz zaštitu use­ va od lisnih vaši. Posle prihranjivanja vrši se okopavanje na d u b i n u 10— 15 cm. T o k o m vegetacije se obavljaju 2—3 okopavanja. Pap­ rika veoma d o b r o reaguje na okopavanje zbog plitkog kore­ novog sistema. Berba p a p r i k a sitnog ploda počinje polovinom maja, a k r u p n o g ploda p o č e t k o m j u n a . Berba se može vršiti sve do jeseni. Prinos sitnoplodnih p a p r i k a kreće se od 2 do 4 kg/m 2 , a k r u p n o p l o d n i h od 4 do 6 kg/m 2 .

PROIZVODNJA PLAVOG PATLIDŽANA U STAKLENICIMA
Plavi patlidžan se može odgajiti u staklenicima kao r a n i , zimski usev ili kao prolećna k u l t u r a . Najbolje cene postižu se od n o v e m b r a do jula. Najviše se traže sorte sa tamnoljubičastim plodovima čija pokožica ima izrazit sjaj. U evropskim zemljama gaje se mnogobrojne sorte, a najčešće black beauty, long violet, hyb­ rid 29, nice hybrid i dr. Setva se obavlja p o č e t k o m avgusta u stakleničke san­ dučiće ili leje. Zemljišna smeša t r e b a da se dezinfikuje, j e r su mlade biljke j a k o osetljive na bolesti. Seje se 6—8 g se­ 2 mena po 1 m . Sejanci se pikiraju u saksije p r o m e r a 10—12 cm. Saksije se p o r e d a j u na plastičnu foliju u stakleniku. Ne­ o p h o d n a je pažljiva nega rasada. P r i p r e m a zemljišta i đubrenje su kao za papriku. Sad­ nja se obavlja krajem s e p t e m b r a . U staklenicima s r a s p o n o m 3,20 cm sade se 4 reda (po šemi 40 + 85 + 70 + 8 5 + 40 cm), a s r a s p o n o m 6,40 cm — 8 redova (40 + 85 + 75 + 75 + 90 + 75 + 75 + 85 + 40). I z m e đ u biljaka u r e d u ostavlja se razmak 50 cm. Rasađene biljke se o d m a h zaliju. Prva m e đ u r e d n a o b r a d a zemljišta obavlja se tek pošto se ustanovi da su se biljke primile i nastavile da r a s t u . Obi­ čno su dovoljna 2—3 okopavanja. Važna m e r a je redovno na­ vodnjavanje useva. Do plodonošenja vlažnost zemljišta treba

održavati na nivou 80—85 %. Zaliva se m l a k o m vodom, tem­ p e r a t u r e 25—28 °C. Čestina zalivanja zavisi od vremenskih prilika: zimi rede — svakih 10—15 dana, a s proleća, kad n a s t a n e toplo i sunčano vreme i počne p u n o plodonosnije — svakih 5—6 dana. Toplotni režim se podešava zavisno od svetlosnih uslo­ va i faze razvoja biljaka. Dok se biljke ne prime, održava se t e m p e r a t u r a 24—25°C; kasnije, kad je sunčano vreme 22—28°, kad je oblačno oko 22°, a n o ć u 18—20°. U zimskom periodu, kada su uslovi za fotosintezu veoma loši, noćne t e m p e r a t u r e t r e b a da su blizu agrotehničkog m i n i m u m a — oko 16°. Pri gajenju u staklenicima biljke plavog patlidžana ra­ stu veoma snažno i, pod teretom plodova i vegetativne mase, padaju ili se lome. Zbog toga se stabla vezuju i vode uz ka­ n a p privezan za žičanu konstrukciju. Povremeno se uklanjaju novoizrasli lastari i stari listovi sa nižih delova biljke. Prva dva lista uklone se k a d biljke p o č n u da cvetaju, a kasnije se povremeno ta m e r a ponavlja, p r i čemu se vodi r a č u n a da se o d j e d n o m ne ukloni više od 2 lista. Plavi patlidžan se u staklenicima gaji na j e d n o ili dva stabla. Krajem maja vr­ hovi biljaka se uklone sa ciljem da se podslakne narastanje z a m e t n u t i h plodova. U zimskom periodu oprašivanje cvelova i zametanje plo­ dova je znatno otežano. Oprašivanje se poboljšava p r i m e n o m trilera, a zametanje plodova još i o b r a d o m cvetova hormon­ skim sredstvima. Berba se zimi obavlja j e d n o m sedmično, a kasnije sva­ kih A—5 dana. Plodovi se odsecaju specijalnim m a k a z a m a , na­ lik na vinogradarske, ili o š t r i m nožem. Postiže se prinos 2 8—12 kg/m . Ako se plavi patlidžan odgaja kao prolećni usev, setvu treba obaviti u novembru, a rasađivanje u j a n u a r u .

PROIZVODNJA PLAVOG PATLIDŽANA U PLASTENICIMA

Plavi patlidžan je po osnovnim biološkim karakteristi­ k a m a sličan paprici. Međutim, za njegov r a s t i razvoj potre­ b n a je t e m p e r a t u r a 25—28 °C u toku čitave vegetacije. Vreme proizvodnje plavog patlidžana u plastenicima za­ visi od mogućnosti grejanja. Naime, plavi patlidžan se može proizvesti (kao i u stakleniku) u zimsko-prolećnom periodu i u proleće. Međutim, najčešće se plavi patlidžan u plastenici­ ma sa grejanjem sadi u prvoj polovini m a r t a , a u plastenici­ ma bez grejanja polovinom aprila. Za proizvodnju u plastenicima najpogodnije su sorte sa sitnim i srednje k r u p n i m plodovima (long violet, nice hy­ brid), izrazito ljubičaste boje i sjajne, glatke površine. Rasad plavog patlidžana se proizvodi u toplim lejama, plastenicima i staklenicima, j e r je za n o r m a l a n r a s t p o t r e b n a t e m p e r a t u r a oko 25 CC. Setva se obavlja u d o b r o pripremlje­ no zemljište u leji, a najbolje u sandučiće za setvu. Vreme set­ ve zavisi od planiranja b e r b e i može biti:

Setva se obavlja u redove s razmakom redova od 5 cm. Seme se prekriva tanjim slojem k o m p o s t a (0,5 cm) i d o b r o zalije. Do nicanja se održava visoka t e m p e r a t u r a (28—30 °C) koja omogućava brže nicanje. Sa pojavom kotiledona tem­ p e r a t u r a se u toku 5—6 d a n a snižava na oko 20 °C. Na taj način se dobijaju biljke s k r a t k i m internodijama. U fazi raz­ vijenih kotiledona i rasta prvog lista vrši se pikiranje u sak­ sije ( 1 0 x 1 0 c m ) . Rasad plavog patlidžana se može proizvesti kalemlje­ njem na paradajz. Kalemljenje se obavlja u fazi kotiledona. Na podlozi (paradajz) napravi se rez dug 1,5 cm, u koji se postavlja kalem (plavi patlidžan), s lim što je slabio plavog patlidžana zarezano ispod kotiledona, lako da odgovara rezu na podlozi. Mesto kalemljenja premaze se toplim parafinom (obično četkicom). Kalemljene biljke gaje <se pri t e m p e r a t u r i od 25 °C i relativnoj vlažnosti vazduha od 90 % uz zasenjivanje radi sprečavanja suvišne transpiracije. Za 7—10 dana stva­ ra se kalus i dalja nega je ista kao ostalog rasada. Kalemlje­ ne biljke se brže ukorenjuju i brže razvijaju. U fazi proizvod­ nje r a s a d a značajno je izvršili 2—3 folijama prihranjivanja kompleksnim đubrivom (fertigal, vuksal 0,2%), i to u fazi 2, 4 i 6 listova, j e r je plavi patlidžan osetljiv na nedostatak rnikroelemenata (posebno Mg). Ostale mere nege su iste kao u proizvodnji paradajza i paprike. Plavi patlidžan se sadi na rastojanju 6 0 — 7 0 x 4 0 — 5 0 cm, što zavisi od bujnosti sorte. On se sporo ukorenjava i zato se prvo okopavanje obavlja tek 20 do 25. d a n a od sadnje. U toku vegetacije vrše se 2—3 ili više okopavanja, što zavisi od sastava zemljišta. Naime, u toku čitave vegetacije zemljište t r e b a održavati u rastresitom stanju. Optimalna vlažnost zem­ ljišta do faze plodonošenja je 7 5 % , a u fazi plodonošenja do 8 5 % PVK. Do perioda obrazovanja plodova plavi patli­ 2 džan se zaliva svakih 10—12 d a n a sa 5—10 1 vode na 1 m , a u fazi plodonošenja svakih 5—7 d a n a sa 10—12 1 vode na n r . Plavi patlidžan je biljka duge vegetacije sa povećanim p o t r e b a m a za NPK hranivima. U nedostatku ovih, a posebno fosfora i kalij uma, dolazi do masovnog opadanja cvetova. Zato se u toku vegetacije u razmacima od 20 do 25 dana vrši 2 prihranjivanje sa 20—30 g NPK đubriva na m , uz 1—2 foli­ j a m a prihranjivanja kompleksnim mineralnim đubrivima (fer-

tigal, vuksal 0,2 % ) , i to posebno u fazi pojave pupoljaka i cvetanja. Plavi patlidžan je toploljubiva biljka. Neposredno posle sadnje valja održavati t e m p e r a t u r u oko 25 °C, a zatim u toku sunčanih d a n a do 28 °C, a oblačnih oko 22 °C. Noćne tempe­ r a t u r e treba da su 16—18 °C. Za n o r m a l n i rast plavog patli­ džana značajne su visoke t e m p e r a t u r e zemljišta (20-^22 *C). Sorte plavog patlidžana s k r u p n i m plodovima t r e b a ve­ zivati uz kolje ili žičanu konstrukciju plastenika, uvijanjem biljke oko žice ili manile. Plavi patlidžan se uzgaja na dva stabla, što zahteva zakidanje svili ostalih grana (ostavljaju se prve formirane grane). I s t o v r e m e n o se uklanjaju stari, do­ nji listovi. Za bolju oplodnju mogu se koristili h o r m o n s k a sredstva ili se cvetovi blago zatresu. Berba plavog patlidžana počinje 60. do 70. dana od sadnje i u početku se obavlja svakih 7—10 dana, a kasnije svakih 4—5 dana. U ovoj prozivodnji može se ostvariti pri­ nos plodova od 5 do 12 kg/m 2 , što zavisi od sorte i dužine plodonošenja.

PROIZVODNJA PLAVOG PATLIDŽANA U N I S K I M TUNELIMA

(posle sadnje i u fazi obrazovanja prvih plodova) sa 20—30 g 2 NPK đubriva (1 : 1 : 1) na m , n e o p h o d n a m e r a zaštite je prs­ kanje d i t a n o m 0,25% ili cinebom 0,2%. U toku vegetacije vrši se po p o t r e b i pinciranje, ukla­ njanje b o č n i h grana r a d i regulisanja r a s t a odnosno plodo­ nošenja plavog patlidžana. Najčešće se plavi patlidžan za r a n u proizvodnju uzgaja na 2—3 stabla. Berba plodova počinje krajem j u n a i obavlja se svaka 3—4 dana. Prinos može biti 5—8 kg/m 2 .

U n i s k o m p r o s t o r u zaštićenom plastikom plavi patli­ džan dospeva za 10—20 d a n a ranije nego na o t v o r e n o m polju. Za ovu proizvodnju koriste se sorte srednje b u j n o g r a s t a (s. vale rio, poludugi). P r i p r e m a zemljišta za sadnju i postavljanje niskih tu­ nela isti su kao za paradajz. S obzirom na veliku osetljivost plavog patlidžana na niske t e m p e r a t u r e , sadnja u niskim tu­ nelima obavlja se oko 10. aprila, k a d a t e m p e r a t u r a p o d tu­ nelom ne p a d a ispod 8—10 °C. Rasad se proizvodi u toplim lejama. Setva se obavlja u sandučiće za setvu polovinom j a n u a r a . Za nicanje je neopho­ d n a t e m p e r a t u r a oko 25 °C. Posle nicanja, u fazi otvorenih kotiledona, vrši se pikiranje u saksije ( 1 0 x 1 0 cm), a zatim se primenjuju sve redovne m e r e nege rasada. Sadnja se obavlja u p r i p r e m l j e n o zemljište, đ u b r e n o kao za papriku, na rastojanju 5 0 x 3 0 — 4 0 cm. T o k o m proizvod­ nje održava se povoljna t e m p e r a t u r a (22—25 °C u toku dana i 20 °C u toku noći) i relativna vlažnost vazduha 60—65 %. To znači da je p o t r e b n o d o p u n s k o pokrivanje p r i izrazito nis­ k i m t e m p e r a t u r a m a , o d n o s n o intenzivno provetravanje pri visokim t e m p e r a t u r a m a . K r a j e m m a j a sa noseće konstrukci­ je skida se plastična folija. U toku vegetacije zalivanje se obavlja svakih 5—10 da­ na sa 10 1 vode na m 2 . Posle zalivanja n e o p h o d n o je d o b r o provetravanje tunela, j e r je plavi patlidžan osetljiv na visoku vlažnost vazduha (opadaju cvetovi). Pored dva prihranjivanja

PROIZVODNJA KROMPIRA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU

Za gajenje u toplim lejama koriste se ranostasnije i m a n j e bujne sorte, s dugim i poludugim plodovima. Rasad se proizvodi na sličan n a č i n kao kod paradajza i p a p r i k e . Setva se obavlja krajem j a n u a r a u toploj leji, ili još bolje, u stakleniku. Sejanci stasaju za pikiranje 4 nedelje posle nica­ nja; pikiraju se u saksije p r o m e r a 10 ili 12 cm. Rasadnice se sade na s t a l n o m m e s t u sredinom m a r t a . To­ pla leja u koju se rasađuju t r e b a da ima sloj toplog stajnja­ ka debljine 40—50 cm i sloj zemlje od 25 cm. Sadi se na raz­ m a k u 5 0 x 5 0 cm. Posle sadnje biljke se brižljivo neguju. T e m p e r a t u r n i režim se podešava slično kao pri gajenju paprike. Treba vo­ diti r a č u n a da plavi patlidžan ne podnosi suvišnu vlagu u zemljištu i vazdušnom p r o s t o r u leje. Zbog toga biljke t r e b a zalivati po t i h o m i s u n č a n o m vremenu, što omogućuje da se leja posle toga d o b r o provetri i prosuši. K a d a se gaje u toplim lejama biljke plavog patlidžana poteraju veliki b r o j l a s t a r a p r i osnovi glavnog stabla, što otežava pravilno plodonošenje. Zbog toga je poželjno obaviti j e d n o ih dva pinciranja, p r i č e m u se uklone slabo razvijeni izbojci. Svaku biljku treba tako formirati da ima samo 3—4 osnovne grane. Prvi plodovi stignu za b e r b u sredinom maja. Berba se može nastaviti do jeseni. Do kraja jula može se u b r a t i 6 — 8 kg plodova sa 1 m 2 .

K r o m p i r se najčešće uzgaja u niskim, poluvisokim i re­ de u visokim tunelima, i tada dospeva za 15—20 d a n a ranije nego na otvorenom polju. Za proizvodnju pod plastičnom folijom koriste se r a n e sorte kao što su erstling i saskija. U n i s k o m zaštićenom p r o s t o r u naklijali k r o m p i r se sadi p o č e t k o m m a r t a , a u plastenicima sa grejanjem polovinom februara. Zemljište za proizvodnju k r o m p i r a p r i p r e m a se kao i za ostale biljke iz ove familije (paradajz i p a p r i k u ) . Razvoj ranog k r o m p i r a je brži pri korišćenju crne plastične folije za zastiranje zemljišta. Posle osnovne p r i p r e m e , đubrenja stajnjakom (3—4 kg/m 2 ), m i n e r a l n i m đ u b r i v o m (20—30 g 2 NPK o d n o s a 1 : 1 : 2 na m ) i o b r a d e , zemljište se prekrije c r n o m folijom. K r o m p i r se sadi u zemljište pod folijom kroz p r e t h o d n o načinjene otvore. Veoma dobri rezultati su postig­ n u t i sadnjom (postavljanjem) krtola na površinu pripremlje­ nog zemljišta ispod načinjenog otvora na foliji. Pri t o m e se stoloni s k r t o l a m a razvijaju n e p o s r e d n o ispod folije. Prilikom berbe odseca se n a d z e m n a masa k r o m p i r a , folija se odiže, a krtole se p o k u p e sa površine zemljišta. Pri korišćenju folije obezbeđuje se veća toplota zemljišta, a to znači za 10—15 dana raniju proizvodnju, sprečava se razvoj korova, a sma­ njuje se p o t r e b a za većim b r o j e m zalivanja. Umesto folije za zastiranje (mulci r a n je) može se koristiti slama. Krtole k r o m p i r a se najčešće sade u dvoredne ili četvor o r e d n e pantljike s rastojanjem između pantljika 50 cm i ra-

stojanjem biljaka u r e d u 20 cm. Do nicanja u zaštićenom pro­ s t o r u se održava visoka t e m p e r a t u r a (22—25 °C), a zatim se provetravanjem ili odgovarajućim regulisanjem snizi na 16— —18 °C i t a k o se održava 5—10 d a n a . Na taj način sprečava se izduživanje stabla. Posle toga t e m p e r a t u r a se održava na oko 22° s u n č a n i h dana, o d n o s n o na oko 20 °C u t o k u oblač­ nih dana. Redovnim zalivanjem održava se vlažnost zemljišta na o k o 80% PVK. Usev se p r i h r a n j u j e 1 do 2 p u t a (neposredno posle nicanja i p r e d cvetanje) sa 20—30 g N P K đubriva na m 2 . Prilikom prvog i drugog okopavanja k r o m p i r se zagrće. Mere zaštite od štetočina (krompirove zlatice) u zaštićenom p r o s t o r u počinju ranije nego na njivi. Po p r e s t a n k u opasnosti od m r a z a plastična folija se sa niskih tunela skida. Krajem aprila i prvih d a n a m a j a poči­ nje vađenje krtola, k a d a p r o b a pokaže da se iz j e d n e kućice može dobiti 200—300 gr krtola. Prinos se kreće od 1,5— — 2 kg/m 2 .

PROIZVODNJA KRASTAVACA U STAKLENICIMA
Krastavac je posle paradajza najznačajnija k u l t u r a u staklenicima. U našoj klimi uspešno se gaji t o k o m zime, j e r dosta d o b r o podnosi n e d o s t a t a k svetlosti. Gajenjem ove kul­ t u r e postižu se povoljni proizvodni i finansijski efekti. Podešavanje vremena proizvodnje Podešavanje rokova setve, o d n o s n o v r e m e n a prispevanja produkcije od bitnog je značaja, k a k o sa gledišta proizvodno-tehnoloških uslova, t a k o i sa stanovišta finansijskog uspeha. Pri t o m e polaznu osnovu predstavljaju klimatski us­ lovi regiona i mogućnosti p l a s m a n a . Klimatski uslovi naše zemlje omogućuju da se krasta­ vac u staklenicima u s p e š n o gaji t o k o m celog zimskog perio­ da. P r e m a t o m e , glavni uticaj i koji opredeljuju vreme proiz­ vodnje krastavaca u staklenicima p o t i č u iz e k o n o m s k e i tr­ žišne sfere, uključujući i i n o s t r a n o tržište. P r e m a v r e m e n u prispevanja pretežnog dela produkcije razlikuju se jesenja, zimska i p r o l e ć n a proizvodnja krasta­ vaca. Jesenja proizvodnja krastavaca obično se organizuje k a o p r e t k u l t u r a za prolećni usev paradajza. Setva se obavlja to­ k o m septembra, a plodonošenje traje od n o v e m b r a do kraja januara.

Suviše r a n o proizveden krastavac — u kasnu jesen i ra­ nu zimu — doživljava dosta slab plasman na našem tržištu. U to vreme stanovništvo radije troši jevtiniji konzervisani krastavac iz domaće ili industrijske prerade. Zimska proizvodnja je u našim prirodno-ekonomskim uslovima, izgleda, najpogodnija. Ona se podešava tako da ma­ sovno plodonošenje n a s t a n e u periodu od j a n u a r a do aprila. U to vreme javlja se veća potrošnja, uz vrlo povoljne cene, kako na n a š e m tako i na i n o s t r a n o m tržištu. Setva se obavlja u prvoj polovini oktobra, a rasađiva­ nje A—5 nedelja posle setve. U našim južnim krajevima, na Primorju i južnom del u Makedonije, setva i rasađivanje mogu se obaviti i nešto ranije. Prolećna proizvodnja obezbeđuje veoma povoljne uslove za razvoj biljaka i visoke prinose, kao i uštedu u troško­ vima grejanja. Finansijski efekti mogu biti nešto niži jer ma­ sovno plodonošenje nastaje u p e r i o d u april — j u n , k a d a se postižu niže cene. Setva se obavlja u drugoj polovini novem­ b r a , a rasađivanje A—5 nedelja kasnije. Sorte Uspešna proizvodnja krastavaca u staklenicima bitno zavisi od pravilnog izbora sorte. Gaje se posebno selekcionisane sorle prilagođene uslo­ vima stakleničke proizvodnje. Koriste se sorle s dugim, tamnozelenim plodovima, sposobne da obrazuju p a r t e n o k a r p n e plodove (bez oprašivanja). Ova osobina je od izvanrednog značaja za zimsku proizvodnju, kada nema insekata — oprašivača. Međutim, s proleća, k a d a p o č n u da lete insekti, sa bi­ ljaka se m o r a j u uklanjati m u š k i i kastrirati ženski cvetovi. Iz oprašenog ženskog cveta razvija se del'ormisan (»trbušast«) plod lošijeg ukusa i niske tržišne vrednosli. P a r t e n o k a r p n e sorte imaju m a l u placentu i zbog toga bolje podnose transport. Dugi krupni plodovi i privlačna ze­ lena boja odgovaraju u k u s u potrošača u svim zemljama. La­ ko se beru i p a k u ju. Doskora je u staklenicima gotovo isključivo gajena do­ b r o p o z n a t a sorta spotresisting. Sada se pretežno gaje F: hibridi, m e đ u kojima su najpoznatiji:

Sporu F i , veoma snažnog rasta, vrlo rodan, s velikim p r o c e n t o m s t a n d a r d n i h plodova, bez gorčine, o t p o r a n na lis­ nu pegavosl; podnosi nešto niže t e m p e r a t u r e ; dužina plodo­ va oko 35 cm, a težina 400—500 g. Greenspot Fi ima snažne biljke s dugim, tamnozelenim plodovima, dužine 35—40 cm, d o b r o podnosi nižu tem­ p e r a t u r u zemljišta i vazduha, te daje d o b r e rezultate i u ma­ nje povoljnim uslovima; o t p o r a n na lisnu pegavosl i Clado­ sporium. Secura je slična dvema p r e t h o d n i m . Delta se odli­ kuje nešto većini potrebama u pogledu toplote i dužinom iulernodija. Pikador se odlikuje visokim prinosima i ranim slasavanjein.

Stakleničke sorte krastavca

I n o s t r a n e s e m e n a r s k e firme, uglavnom holandske, nu­ de niz novih hibrida. U novije vreme sve više p r o d i r u tzv. »ženski« hibridi. Oni se odlikuju time što se na njihovim bilj­ k a m a formiraju isključivo ili pretežno ženski cvetovi. Gaje­ n j e m takvih h i b r i d a postiže se značajna ušteda ručnog r a d a oko svakodnevnog uklanjanja m u š k i h i kastracije ženskih cvetova. Hibridi sa isključivo ženskim cvetovima slabo teraju b o č n e vreže i brže ostare. Oni su pogodni za proizvodnju koja se p o d u d a r a s m a s o v n i m letom pčela i drugih insekata, t j . za k a s n u zimsko-prolećnu proizvodnju. Hibrida ženskog tipa ima mnogo. Najpoznatiji su pepineks, babina, briljant i dr. U nekim zemljama, naročito u Sovjetskom Savezu, u staklenicima se gaje sorte s k r a t k i m plodovima. U njih se plodovi ne mogu da obrazuju p a r t e n o k a r p n o , te se t o k o m zimskih meseci u svaki staklenik m o r a j u postaviti košnice s pčelama. Seme Za setvu se m o r a u p o t r e b i t i seme visokih semenskih i s o r t n i h kvaliteta. Tako se postiže da skupoceni slaklenički p r o s t o r ispune najbolje i najproduktivnije biljke. Najbolje je da odgajivači nabavljaju seme od r e n o m i r a n i h semenarskih firmi. Mora se u p o t r e b i t i samo dezinfikovano seme. Ukoliko seme već nije naprašila firma koja ga je stavila u p r o m e t , to treba da učini s a m odgajivač.
/•

Proizvodnja r a s a d a je važan elemenat u tehnologiji sta­ kleničke proizvodnje krastavaca, j e r je poznato da su r a n e faze u razvoju ove k u l t u r e kritične i odražavaju se na čitav t o k kasnijeg r a s t a i razvića biljaka. Postoji više načina da se odgaja rasad, ali se svi zasni­ vaju na p r i n c i p u da se prilikom rasađivanja na s t a l n o m m e s t u što bolje očuva korenov sistem m l a d e rasadnice. U m o d e r n o j stakleničkoj proizvodnji krastavaca r a s a d se odgaja najviše u saksijama od plastične m a s e ili presovanim k o c k a m a . Mogu se koristiti i celulozne saksije (jiffy pots). Opis, tehničke odlike i p r i m e n a presovanih kocaka i saksija detaljnije su prikazani u delu o gajenju rasada para­ dajza. Prečnik hranijivih kocaka i saksija treba da je 10—12 cm. U većim saksijama dobij a se bolje razvijen rasad. Pred setvu saksije se m o r a j u dezinfikovati p o t a p a n j e m u rastvor fungicida. Ako u stakleniku n e m a stelaža, na p r o s t o r u gde će se gajiti r a s a d površina zemljišta se p o r a v n a i zastre plastičnim folijama, a zatim se poredaju saksije ili hranljive kocke u obliku nizova (leja) između kojih se ostave staze za prolaz radnika i mašina. Zatim se p o r e d a n e saksije ispune do 2/3

Proizvodu ja

rasada

Za stakleničku proizvodnju krastavaca m o r a j u se odgajiti d o b r e i zdrave rasadnice, s t a r e 30—35 dana, s k r a t k i m , čvrstim, debelim stablom i d o b r o razvijenim korenovim sis­ temom. Rasad se odgaja u staklenicima. Najprikladniji su spe­ cijalni r a s a d n i staklenici, a a k o odgajivač n e m a takav stakle­ nik, r a s a d će odgajiti u j e d n o m odeljku proizvodnog stakle­ nika, što često može da b u d e nepovoljnije i skuplje.

njihove zapremine đubrevitom smešom pa se u svaku posejc po 1 semenka. Kasnije, 6—8 dana posle nicanja, kad bilj­ čice p o č n u da razvijaju prvi stalni listić, saksije se d o p u n e đ u b r e v i t o m smešom do gornje ivice. Na taj način ublaži se gotovo neizbežno izduživanje stabaoca usled pogoršanih svellosnih uslova k r a j e m jeseni i početkom zime, i dobije se ra­ sad sa snažnije razvijenim korenovim sistemom. K a d a se koriste hranijive kocke, setva se obavlja me hanički. Mašina za izradu hranljivih kocaka ima p o s e b a n ure­ đaj koji a u t o m a t s k i spusti semenku u svaku kocku. Rasad krastavaca može se proizvesti i po m e t o d u pik i ranja sejanaca. Seme se, maj pre, seje u sandučiće ili na stelaže ili u leje, a kad biljčice niknu, još dok su u fazi kotiledonih listića, pikiraju se u već pripremljene saksije. Seje se u rediće na r a z m a k u 5 x 4 cm. Do nicanja obav­ lja se redovno zalivanje, a radi održavanja vlage, leje i san­ dučići se pokrivaju a m b a l a ž n d m hartijom. Sejanci se pikira­ ju 4—5 dana posle nicanja u saksije od plastične mase, pe čene gline ili celuloze (đžifi). Saksije se do 2/3 ispune zem­ ljišnom smešom. Mladi sejanci se iz leje ili sandučića vade specijalnom lopaticom da im se, što je moguće bolje, očuva korenov sistem. Posle se saksije dopune zemljom, koja se pažljivo ali d o b r o natisne uz koren. Saksije s tako pikiranim biljkama poredaju se na slelažama ili u figure duž stakleničkih odeljaka p r e t h o d n o zastrtih plastičnom folijom i tan­ kim slojem (1 cm) zemlje, ili treseta, radi ravnomernijeg odr­ žavanja vlage. Nega rasada. Kvalitet proizvedenog r a s a d a u znatnoj meri zavisi od pravilnog održavanja i usklađivanja faktora koji utiču na tok vegetacije. P r e svega, potrebno je obezbediti optimalne toplotne uslove, pravilan režim zemljišne i vazdušne vlage i dovoljno svetlosti. U periodu od setve do nicanja u stakleniku s rasadom krastavaca treba održavali t e m p e r a t u r u oko 25 °C. Pošto nikne oko 50 % biljčica, n a r e d n i h A—5 dana t e m p e r a t u r a se da­ nju snizi na 18—20° a noću na 16—17°. Tako se izduživanje i raznežavanje tek izniklih biljčica svede na najmanju meru. Posle se t e m p e r a t u r a održava na 22—25° p r e k o d a n a i 18— 20° preko noći. Sniženje noćnih t e m p e r a t u r a , k a o i dnevne kad je vreme oblačno, od posebnog je značaja za skladan po-

rast biljčica u r a n i m fazama njihovog razvoja. Međutim, ošt­ ra kolebanja t e m p e r a t u r e i njihovo opadanje ispod 17—18' veoma nepovoljno se odražavaju na dalji razvoj mladih bi­ ljaka. Za n o r m a l a n razvoj r a s a d a veoma je važno da je zem­ lja u saksijama o p t i m a l n e vlažnosti. Zalivanje se obavlja po potrebi, uvek blagovremeno, pri č e m u se pazi na se ne kvase biljke. Voda za zalivanje t r e b a da je m l a k a (25—30 °C). Rela­ tivnu vlažnost vazduha održavati, po mogućnosti, na nivou 90—95 %>. N e d o s t a t a k svetlosti veoma nepovoljno utiče na kvalitel rasada. To je razlog što se u severnijim zemljama sve vi­ še koristi d o p u n s k o veštačko osvelljavanje r a s a d a namenjenog r a n o j zimskoj proizvodnji. P r e m a p o d a c i m a sovjetske li terature odlični rezultati se postižu korišćenjem luminescentnih svetiljki specifične jačine 360—380 W/m 2 u trajanju 9— 10 časova dnevno. U našim k l i m a t s k i m uslovima ne postoji n u ž d a za d o p u n s k i m osvetljavanjem r a s a d a krastavaca, ali to ne znači da takva mera, u nekim slučajevima, ne bi bila korisna, pod uslovom da je i ekonomski opravdana, što sada nije slučaj. U t o k u celog perioda vegetacije rasad se štiti od bolesti i štetočina preventivnim p r s k a n j e m svakih 10—12 d a n a odgo­ varajućim fungicidima i insekticidima. Na d a n p r e rasađivanja biljke se obilno zaliju mlakom vodom. Sade se s a m o d o b r o razvijene rasadnice s n o r m a l n o razvijenim kotiledonima i 3—4 stalna lista. Hranljive smeše. S obzirom na o s k u d n a nalazišta dobrog treseta kao najpogodnijeg materijala za spravljanje đubrevitih smeša, u n a s i u drugim zemljama za krastavac se koriste smeše od d o s t u p n i h k o m p o n e n a t a . J e d n a takva smeša pravi se od d o b r o zgorelog stajnjaka, zemlje i peska u odno­ su 1 : 2 : 0,5. Često se koriste smeše od 2 ili 3 dela zgorelog stajnjaka i 1 dela zemlje, ili od j e d n a k i h delova zgorelog stajnjaka i d o b r e baštenske zemlje. D o b r a hranljiva smeša za krastavac može se dobiti od treseta i zgorelog stajnjaka u srazmeri 40 : 60. Najzad, k a o s u p s t r a t za gajenje krastavaca može se upotrebiti čisti tre­ set uz odgovarajuće redovno prihranjivanje biljaka mineral­ n i m đubrivima, što se već približava h i d r o p o n s k o j kulturi.

Đubrevita smeša se dezinfikuje vodenom p a r o m ili hemijskim sredstvima. Veoma dobre efekte daje dodavanje mi­ 3 neralnih đubriva zemljišnim s m e š a m a . Na 1 m smeše dodaje se 3—4 kg superfosfata i 1—2 kg kalijumovih soli. Mineralna đubriva se dodaju posle dezinfekcije. Priprema staklenika i sadnja

U vreme kada je rasad prispeo za rasađivanje, staklenik treba da je već na odgovarajući način pripremljen za sadnju. Pored uobičajenih p o s t u p a k a kao što su građevinske poprav­ ke, proveravanje ispravnosti instalacija i uređaja, dezinfekci­ je i si., n a r o č i t u brigu iziskuje p r i p r e m a zemljišta, đubrevitih mešavina i drugih hranljivih s u p s t r a t a . P r i p r e m a staklenika za nov usev krastavaca treba da počne 30—40 d a n a pre rasađivanja. Posle uklanjanja ostata­ ka p r e t h o d n e kulture zemljište se obradi na d u b i n u 25—30 cm, zatim se dezinfikuje i održava u vlažnom i r a s t r e s i t o m stanju. Priprema i zasađivanje specijalnih staklenika. U speci­ jalnim staklenicima za gajenje krastavaca, sadnja se obavlja iznad trapova s toplim svežim stajnjakom. Ranije, dok m o d e r n i univerzalni staklenici još nisu bili u širokoj primeni, ovakav način gajenja krastavaca bio je veoma r a s p r o s t r a n j e n . Njegova p r i m e n a u sadašnjem vreme­ nu ima ograničen značaj, m a d a savremeni sistem gajenja aa b a l a m a slame predstavlja samo novu varijantu p r i m e n e bioenergetskih materijala za grejanje zemljišta u staklenicima. Sistem gajenja uz p r i m e n u stajnjaka sastoji se u sledećem: Najpre se po dužini staklenika iskopaju trapovi široki oko 60 cm i duboki 40—50 cm, a polom se u njih u ravnom e r n o m sloju složi zagrejani svezi stajnjak, ili stajnjak i ple­ va, k a o pri podizanju toplih leja. Dan-dva posle slaganja, preko stajnjaka se naspe đubrevita zemljišna smeša u sloju oko 20 cm, pa se uključi grejna instalacija s ciljem da ubrza za­ grevanje vazduha i zemlje. U t o k u n a r e d n i h nekoliko d a n a kontroliše se t e m p e r a t u r a zemljišta iznad t r a p a . Kad tempe­ r a t u r a p a d n e na oko 28 "C, obavlja se sadnja.

Nasuta zemlja se najpre prekopa, a zatim se obeleže mesta za sadnju kopanjem plitkih jamica. Biljke se sade na r a z m a k u 50—60 cm, pri čemu se vodi računa da između korenovog sistema rasađene biljke i stajnjaka u t r a p u ostane najmanje 10 cm zemlje. Toplota, vlaga i ugljen-dioksid koji se izlučuju p r i raz­ laganju stajnjaka izvanredno povoljno del uju na razvoj bi­ ljaka. Sem toga stajnjak služi kao drenaža koja odvodi suvi­ šnu vodu od čestih i obilnih zalivanja. Ovakvi trapovi sa svežim stajnjakom mogu se urediti i u univerzalnim staklenicima. U specijalnim staklenicima kraStavac se može gajili i na stelažama s n a s u t o m zemljišnom smešom ispod kojih su provedene cevi za zagrevanje. Priprema i zasađivanje univerzalnih staklenika. Univer­ zalnim staklenicima krastavac se gaji na dva načina: direkt­ no na zemlji ili na balama slame. Gajenje krastavaca direktno na zemlji, naročito u vrlo r a n o j proizvodnji, sve više se n a p u š t a zbog toga što se pos­ tižu slabiji rezultati u poređenju s gajenjem na balama slame. Zemljište u stakleniku za uzgoj krastavaca treba da je veoma bogato organskim materijama, što se postiže unoše­ njem velikih količina stajnjaka i treseta. Ukoliko je zemljište zaraženo bolestima i štetočinama, što se gotovo redovno do­ gađa, posle kraće ili duže eksploatacije staklenika, m o r a se obavili odgovarajuća efikasna dezinfekcija. Radi obezbeđenja povoljnijeg režima t e m p e r a t u r e , vlaž­ nosti i aeracije, biljke se sade na bankove. U staklenicima čiji su odeljci široki 3,20 m formiraju se dva banka, za dva r e d a biljaka, duž nosećih stubova, a u staklenicima s raspo­ n o m 6,40 cm za 4 ili 5 redova biljaka. Biljke se sade u jamice iskopane po grebenu banka, na razmaku 50—60 c m . P r i postavljanju biljke u j a m i c u pazi se da se grudva zemlje oko žila ne r a s p a d n e . Zemlja se nagrne uz biljku do koliledonih listića i lako nalisne uz nju. Ako je rasad odgajen u plastičnim ili glinenim saksijama, j e d n o obil­ no zalivanje r a s a d a p r e t h o d n e večeri, ili tog j u t r a , u znat­ noj meri olakšava vađenje biljaka iz saksije. Zatim se biljke zali ju m l a k o m vodom, pri čemu se pazi da se ne okvasi sama biljka. Sadnja se obavlja kad se zemljište dovoljno zagreje,

r a d i čega t r e b a uključili grejnu instalaciju (nekoliko d a n a ra­ nije). P r i p r e m u staklenika i rasađivanje treba obavili blago­ vremeno, p r e nego što r a s a d preraste. Bolje je to učiniti koji d a n ranije nego da se zakasni. Gajenje na balama slame

Optimalna količina m i n e r a l n i h đubriva koju treba une­ ti u s l a m u nije precizno utvrđena, ali se kreće približno u sledećim okvirima:

Gajenje krastavaca na b a l a m a slame sve više se praklikuje u m n o g i m zemljama. Ovaj način gajenja se prvo primenjivao da bi se izbegli napadi bolesti i zemljišnih parazita u staklenicima u kojima se krastavac gaji svake godine. Poka­ zalo se, m e đ u t i m , da se p r i m e n o m ovog sistema postižu od­ lični rezultati, te je i to razlog sve većeg širenja ovog načina uzgoja. Izbor i priprema slame. Ranije se s m a t r a l o da su za ovu svrhu pogodnije velike bale, težine oko 45 kg, ali se po­ kazalo da se d o b r i rezultati dobijaju i u p o t r e b o m manjih bala, težine 15—20 kg, na kojima biljka može da ostane više od 6 meseci. S e m toga, one su z n a t n o jevtinije. Izgleda da je najpogodnija pšenična slama. Ona treba da je suva, j e r prisustvo n a t r u l i h delova u bali prouzrokuje n e r a v n o m e r n o odvijanje biohernijskih procesa. U staklenicima s r a s p o n o m odeljka 3,20 m postavljaju se dva r e d a slame na 30—40 cm od stubova nosača, a u odelj­ cima s r a s p o n o m 6,40 m — 4 reda. Bale se redaju na površini, ili nešto ukopane, što je na­ ročito pogodno za staklenike s m a n j o m visinom. Dublje uko­ pavanje od 1/3 njihove visine nije za p r e p o r u k u . Ako postoji o p a s n o s t od n e m a l o d a ili fuzarijuma, bale se postavljaju na p r e t h o d n o r a z a s t r t e plastične folije čije se ivice podviju naviše. P r o s t o r između redova bala može da se mulčira sitnom slamom i tresetom. P o r e d a n e bale na j p r e se obilno navlaže (40—50 litara vode po bali), a zatim po njima n a n e s u m i n e r a l n a đubriva. U 2—3 n a v r a t a bale se zalivaju m a n j i m količinama vode da se đubriva rastvore, p r o d r u u slamu i p o d s t a k n u fermentacione procese. Đubriva se m o g u u n o s i t i u formi rastvora, od­ j e d n o m ili u 2—3 m a h a .

Količine m i n e r a l n i h đubriva, n a r o č i t o azotnog, m o g u se podešavati p r e m a tipu proizvodnje ili p r e m a p o t r e b i da se izazove slabiji ili jači bioenergetski proces u slami. K a d a se želi da slamni s u p s t r a t duže ostane d o b r o dre­ n i r a n i rastresit, p r i m e n j u j u se m a n j e doze azota. Za kas­ nije useve krastavaca, zasađene u j a n u a r u ili februaru, kada je p o t r e b n o da se m a k s i m a l n o ubrza njihov razvoj, slami se dodaju veće količine đubriva, p o s e b n o azota čime se izaziva b u r n i j a fermentacija i veći toplotni efekt. U takvim slu­ čajevima svakoj bali od 25 kg slame dodaje se i do 300 g čistog azota. Za 1 ha p o t r e b n o je 7—8.000 bala slame težine 12—15 kg, oko 180—200 kg kalcijrmi-amonijum-nitrata (27%), 120— 150 kg superfosfata i 60—100 kg kalijum-sulfata. Đubriva t r e b a n a n e t i r a v n o m e m o i prelivati malim koli­ činama vode, tek koliko da đospeju u u n u t r a š n j o s t bale. F e r m e n t a c i j a ovako p r i p r e m l j e n e slame je dosta brza. Zimi je p o t r e b n o da se proces p o d s t a k n e slabim zagrevanjem staklenika. U povoljnim uslovima u sredini bala razvija se t e m p e r a t u r a od 40° do 70 °C, zavisno od t e m p e r a t u r e u stak­ leniku, kvaliteta slame i količine unesenih mineralnih đub­ riva. T e m p e r a t u r a ubrzo o p a d n e , a zatim se stabilizuje izme­ đu 25 i 30 °C t o k o m većeg dela vegetacije.

Sadnja. Sadnja se obavlja 6—10 d a n a posle postavlja­ nja i o b r a d e slame. Na površini obično još ima o s t a t a k a đub­ riva, naročito superfosfata. Biljke se sade kad t e m p e r a t u r a u sredini bale p a d n e do 30°, u plitka gnezda napravljena u slami, a zatim se zaspu k o m p o s t o m (đubrevitom zemljom) do kotiledonih listića. Bolje je da se biljke sade u kompost nanesen p r e k o sla­ me u obliku t r a k e . Na m e s t i m a gde se usađuju biljke formira se gomilica visoka 10—12 cm. Korenove žile se vrlo brzo raz­ vijaju u ovom kornpostu i p r o d i r u u slanini s u p s t r a t . Hranljiva smeša (kompost) pravi se obično od jednakih delova zgorelog stajnjaka i treseta, ili jednakih delova zem­ lje i zgorelog stajnjaka. Za 100 bala slame p o t r e b n o je oko 2 m 3 k o m p o s t a (za površinu oko 100 m 2 staklenika). Biljke se sade na istim rastojanjima k a o i pri sadnji u zemlji, što znači oko 50 cm j e d n a od druge, o d n o s n o 12.500 biljaka po ha. Pri vezivanju biljaka uz k a n a p t r e b a imati u vidu da će se slama razložiti i spustiti zajedno s biljkama. U p r o t i v n o m moglo bi doći do zatezanja k a n a p a i čupanja biljaka. Preimućstva. Gajenje krastavaca na b a l a m a slame u mnogim svojim aspektima, naročito u pogledu m i n e r a l n e is­ hrane, približava se nekim oblicima hidroponske kulture. Melod gajenja krastavaca na slami ima sledeća preimuć­ stva: 1. izvanredan razvoj biljaka i odlično zdravstveno sta­ nje, 2. ranije plodonošenje u poređenju sa gajenjem na zemlji, 3. veći u k u p n i p r i n o s u poređenju sa gajenjem na zemlji. Biljke gajene na balama slame imaju snažniji porast nego a k o se gaje na zemlji, što je, izgleda, posledica povolj­ nije t e m p e r a t u r e s u p s t r a t a i oslobađanja C 0 2 prilikom fer­ mentacije slame. Otuda ranije i intenzivnije plodonošenje,pra­ vilan i ujednačen razvoj i jake, debele vreže. Zdravstveno stanje biljaka gajenih na slami uvek je bo­ lje od onih gajenih na zemlji. Čak i u stakleniku zaraženom fuzariozom slama obezbeđuje d o b r u zaštitu i kad nije izolovana od zemlje plastičnom folijom.

Nega

useva

Toplotni uslovi. Održavanje povoljne t e m p e r a t u r e u sta­ kleniku ima bitan uticaj na p o r a s t i plodonošenje biljaka. Svako odstupanje od optimalne t e m p e r a t u r e ima u većoj ili manjoj m e r i štetne posledice. Suviše visoke t e m p e r a t u r e prouzrokuju izduživanje i raznežavanje biljaka, usled čega lako podležu oboljenjima. Niske t e m p e r a t u r e , ispod 15 °C, naroči­ to a k o duže traju, odražavaju se krajnje nepovoljno. U staklenicima s krastavcem održavaju se ove tempera­ ture:

Održavanje ovakvih, relativno visokih t e m p e r a t u r a to­ kom vrlo h l a d n i h zimskih d a n a u n a š e m k o n t i n e n t a l n o m regionu moguće je s a m o pod uslovom da je staklenik solidno građen, d o b r o zaptiven, a grejna instalacija sposobna da raz­ vije dovoljnu količinu toplote. S druge strane, već od aprila ili maja, usled sve inten­ zivnije insolacije, javlja se opasnost od previsokih tempera­ t u r a . Da se to izbegne, staklenik t r e b a zaseniti. Zasenjivanje se najjednostavnije izvodi p r s k a n j e m sta­ kla suspenzijom pšeničnog b r a š n a i gašenog kreča. U 100 litara vode razmuti se 7—8 kg b r a š n a i 2—3 kg kreča pa se taj r a s t v o r (suspenzija) prskalicom nanese na staklo spoIja. B r a š n o t r e b a prvo razmutiti u vreloj vodi. Osim nastojanja da se održi o p t i m a l n a t e m p e r a t u r a va­ zduha, n e o p h o d n o je da se o b r a t i pažnja i t o p l o t n o m režimu zemljišta. Suviše hladno zemljište može da izazove z n a t n a ošte­ ćenja korenovog sistema. Jače o p a d a n j e zemljišne tempe-

r a t u r e u dužem trajanju, ili a k o se često ponavlja, prouzro­ kuje p r o p a d a n j e korenovih dlačica, usled čega biljke dobiju uveli izgled, mnogi listovi se osuše a prinosi naglo o p a d n u . Ovakvi slučajevi obično se događaju za vreme dužih zahla­ đenja s proleća, k a d a je loženje prestalo. Zalivanje h l a d n o m v o d o m može u znatnoj m e r i da doprinese sniženju tempera­ t u r e zemljišta. Gajenjem krastavaca na b a l a m a slame p r o b l e m tem­ p e r a t u r e u zoni korenog sistema uspešto i racionalno se rešava. U prvo vreme usled mikrobioloških procesa u slami, a kasnije p o d uticaj em zagrejanog vazduha u stakleniku, t e m p e r a t u r a u b a l a m a ostaje do kraja vegetacije oko 20"C. U staklenicima s p o d z e m n i m grejanjem t e m p e r a t u r a zemljišta treba da se održava između 22" i 27°C. Navodnjavanje. Drugi osnovni činilac proizvodnje kra­ stavaca u staklenicima jeste održavanje o p t i m a l n o g režima vlage u zemljištu i vazduhu. Zalivanje se obavlja u zavisnosti od uzrasta biljke i vre­ m e n s k i h prilika. U zimskom p e r i o d u zalivanje se obavlja sva­ ka 3—4 dana, a s proleća svakog d a n a . Upotrebljava se mla­ ka voda t e m p e r a t u r e 22—26°C. U početku, dok se biljke ne u k o r e n e d o b r o , zaliva se r u č n o , pri čemu se pazi da vodeni mlaz ne spira zemlju sa korena. Za svaku biljku p o t r e b n o je oko 2 litra vode, kojom se ovlaži zemlja oko biljke u poluprečniku 10—15 cm. Kasnije, s p o r a s t o m biljaka i nastajanjem toplog vre­ m e n a , n a r o č i t o kad počne plodonošenje, potrebe za v o d o m po­ staju sve veće. Najbolje je da se krastavac navodnjava orošavanjem. Savremeni staklenici opremljeni su odgovarajućim instalaci­ j a m a za orošavanje. Plastične cevi snabdevene diznama mon­ tiraju se t a k o da svaka od njih zaliva dva r e d a biljaka. U zimskim mesecima orošavanje traje 2—3 m i n u t a i obavlja se u p r e p o d n e v n i m časovima, a s proleća dva p u t a po 3—5 m i n u t a — j e d n o m p r e p o d n e i drugi p u t , po p o d n e . Uprkos t o m e što krastavac ima velike p o t r e b e za vo­ d o m , p r e t e r a n o vlaženje zemljišta je štetno. Previše vode, n a r o č i t o a k o se p r i m e n j u j e zalivanje crevom, doprinosi sa­ bijanju zemljišta na b a n k o v i m a i pogoršavaju aeracije, usled čega biljke pate i m o g u čak i da uginu.

K a d se krastavac gaji na b a l a m a slame, one moraju biti uvek dovoljno vlažne, što znači da ih t r e b a navodnjavati prak­ tično svakog dana, a s proleća, kad vreme otopli i biljke raz­ vijaju o g r o m n u transpiracionu površinu — dva p u t a dnevno. Snažno razvijen korenov sistem, prožimajući balu, pretež­ n i m delom izbije u njene periferne slojeve te je zbog toga biljka osetljiva na sušu. N e d o s t a t a k vlage lako se zapaža po u s p o r e n o m rastu, tamnozelenoj boji listova i uvenulosti to­ k o m t o p l i h časova d a n a . Navodnjavanje se vrši orošavanjem ili po sistemu »kap po kap«, tako da voda lagano p o n i r e u supstrat, a da se ne cedi i otiče. Nedovoljno vlažna slama se poznaje po plesnivom iz­ gledu, dok previše vlažna dobije ornu boju. Vlažnost vazduha. U stakleniku s usevom krastavaca t r e b a da se održava vlažnost vazduha od 85 do 90%. Smanje­ nje relativne vlage vazduha ispod 80% dovodi do ozbiljnih poremećaja u razvoju i plodonošenju biljaka. Održavanje ovako visoke vlažnosti u atmosferi stakle­ nika, n a r o č i t o t o k o m toplih s u n č a n i h dana, postiže se re­ dovnim orošavanjem, a a k o to nije dovoljno, još i prskanjem staza, svih u n u t r a š n j i h instalacija, stakla, a po p o t r e b i i bi­ ljaka. R a d i kontrole relativne vlažnosti vazduha postavljaju se na o d r e đ e n i m m e s t i m a h i g r o m e t r i . Savremeno u r e đ e n i staklenici imaju specijalne automat­ ske uređaje za k o n t r o l u i regulaciju vazdušne vlage. Kad rela­ tivna vlaga p a d n e ispod p r o g r a m i r a n e granice, uključuje se sistem dizni koje r a s p r š u j u vodu u finu izmaglicu. Prevelika vlaga vazduha smanjuje se provetravanjem. Veća vlažnost vazduha u stakleniku javlja se n a r o č i t o k a d a je v r e m e oblačno a nije j a k o h l a d n o . U t o m slučaju staklenik se provetrava iako je vlažnost spoljnog vazduha visoka, j e r se, ušavši u n u t r a , vazduh zagreva i njegova relativna vlažnost opada. K r a t k o t r a j n o otvaranje ventilacionih otvora, kojim se a u t o m a t s k i reguliše t e m p e r a t u r a u stakleniku, često je ne­ dovoljno da se smanji i vlažnost vazduha. T a d a se otvori za ventilaciju otvaraju ručno, t a k o da provetravanje p o t r a j e ne­ što duže. Ako je vreme s u n č a n o i toplo, a u t o m a t s k o otvaranje i zatvaranje ventilacionih otvora r a d i održavanja temperatu-

rc obično je dovoljno i za održavanje relativne vlažnosti vaz­ duha. Svetlosni uslovi. Režim vlage i t e m p e r a t u r e u stakleniku s krastavcem stoji u uskoj vezi sa svetlosnim uslovima. Za n o r m a l a n razvoj biljaka n e o p h o d n a je usklađena kombina­ cija svih ovih faktora. Ako se u uslovima nedovoljne osvelljenosti održavaju nesrazmerno visoke t e m p e r a t u r e i vlaga, što se često doga­ đa t o k o m zimskih meseci, biljke brzo rastu uvis, stablo se jako izdužuje, a listovi dobiju bledozelenu boju i nežnu struk­ turu tkiva. Takve biljke teško obrazuju bočne vreže te se ja­ vlja p o t r e b a da im se ranije zakinu vrhovi i tako izazove bočno grananje. Bočne vreže koje izbiju na ovakvim biljkama obično su slabe, a posle formiranja prvih plodova p r e s l a n u da se dalje razvijaju, što se veoma povoljno odražava na pri­ nos useva. Prihranjivanje. U uslovima stakleničke proizvodnje bilj­ ke krastavaca razvijaju veliku vegetativnu m a s u i u relativno k r a t k i m rokovima obrazuju m n o š t v o plodova, pri čemu ut­ roše velike količine hranljivih materija iz zemljišta. S druge strane, korenov sistem krastavaca ima srazmerno nisku spo­ sobnost apsorpcije, te i pored visoke plodnosti zemljišnog s u p s t r a t a , nije u slanju da brzo i izdašno snabdeva nadzem­ ne delove biljke dovoljnim količinama h r a n e . Najzad, čestim navodnjavanjem znatne količine hranljivih elemenata budu isprane i odnesene van domašaja aktivnog žiličnog sistema. Zbog svega toga postoji p o t r e b a za obilnim i redovnim prihra­ njivanjem, naročito useva na b a l a m a slame. Za prihranjivanje se koriste đubriva u lako usvojivom obliku. P r e k o m e r n o đub­ renje, naročito azotom, treba takođe izbegavati, j e r je štetno za biljke i neekonoinično. Prihranjivanje se vrši zavisno od faze razvoja biljke, klimatskih uslova, sastava zemljišnog s u p s t r a t a i njegovog stanja, kao i režima navodnjavanja. Biljka krastavca ne podnosi visoku koncentraciju soli u s u p s t r a t u , te je p o t r e b n o da se prihranjivanja vrše manjim dozama u kraćim vremenskim intervalima. Sem toga/ takav režim prihranjivanja najbolje je prilagođen sistemu navodnja­ vanja orošavanjem ili k a p a n j e m . Za prihranjivanje krastavaca najbolje je da se đubriva daju u rastvorima (koncentracije 0,5—0,7%). U novijim ti-

povima staklenika prihranjivanje se može izvršiti p u t e m in­ stalacije za navodnjavanje. Pri tome se sve više koriste tečna mineralna đubriva. Ako se koriste suva m i n e r a l n a đubriva, treba ih rasturiti ravnomerno, n e p o s r e d n o pred navodnjava­ nje. Đubriva se r a s t u r a j u ne s a m o po slami nego i sa s t r a n e po zemlji u t r a k a m a širokim 30—40 cm. Zimi, dok ne počne plodonošenje, biljke se prihranjuju svakih 15—20 dana, sa 120—150 kg KAN-a, 200 kg superfos­ fata, 100 kg kalijum-sulfala i 50 kg magnezijum-sulfata po ha. Kasnije, s poboljšanjem uslova za intenzivnu fotosin­ tezu, usev se prihranjuje j e d n o m nedeljno, sa 150—200 kg KAN-a i istom količinom superfosfata i kalijumovog đubri­ va. Za pravilnu ishranu p o t r e b n o je povremeno napraviti hemijske analize s u p s t r a t a . Prihranjivanje fosfornim i kalijumovim đ u b r i v i m a prestaje krajem m a r t a , a azotnim krajem maja. Treba imati u vidu da je slama vrlo bogata kalij u m o m , te prihranjivanje ovim elementom često treba početi 1—2 meseca posle sadnje. To zavisi i od plodonošenja i, delimično, od količine i kvaliteta đubrevite smeše koja je stavljena k a o stelja na bale slame, j e r je smeša sa oko 50% stajnjaka dosta bogata kalijumom. J e d n a k o n t r o l n a analiza omogućuje da se utvrdi da li treba unositi kali juni. U tom slučaju kalcijum-nilral treba zameniti kalijumovim n i t r a t o m . Što se tiče azota, bolje je koristiti njegov n i t r a t n i oblik, j e r slama već sadrži velike količine amonijačnog azota. Poclsipanje (mulčiranje). Ova m e r a je u najužoj vezi s prihranjivanjem. Periodično, kad žilice izbiju na površinu, vrši se zasipanje b a n a k a pregorelim, poluzgorelim stajnja­ kom, k o m p o s t o m ili tresetom, u sloju 2—4 cm. Ovaj postu­ pak se ponavlja 2—3 p u t a . Pođsipanjem se istovremeno vrši i prihranjivanje bilja­ ka, j e r se t o m prilikom unesu velike količine organskih ma­ terija. Sem toga, poboljšava se režim vlage i povećava kon­

centracija

Materijal za podsipanje ne srne biti zaražen nematodam a . T r e b a ga uneli u staklenik 2—3 d a n a ranije, da se malo zagreje, i tek o n d a upotrebiti za mulčiranje. Pričvršćivanje biljaka. U p r a k s i se primenjuju uglavnom dva načina: 1) piramidalni, na špalirnim m r e ž a m a i 2) verti­ kalni, uz k a n a p .

CO2.

U p r v o m slučaju se iznad redova biljaka zatežu horizon­ talne žice, na svakih 20 cm j e d n a iznad druge, i za njih se privezuju biljke. Umesto žica, m o g u se postavljati perlonske mreže. Špaliri iz dva susedna r e d a postavljaju se pod uglom t a k o da se njihove ravni p r i v r h u krovoliko spajaju (B, na slici). Piramidalni oblik špalira stvara dobre uslove za razvoj biljaka i olakšava r a d n e operacije u t o k u vegetacije. Nepovolj­ na odlika je u t o m e što iziskuje veće troškove za nabavku materijala i za r a d na postavljanju i skidanju. U tom pogledu n a r o č i t o su n e p r i k l a d n i žičani špaliri. Za špalirnu konstruk­ ciju biljke se pričvršćuju n a r o č i t i m plastičnim prstenovima, ili se vezuju rafijom. Vertikalno vođenje biljaka uz k a n a p je znatno jedno­ stavnije i jevtinije. Sem toga, uspravni položaj biljaka obezbeđuje povoljnije svetlosne uslove, što je veoma značajno za obrazovanje bočnih p l o d o n o s n i h vreža u zimskim mesecima.

U velikim m o d e r n i m staklenicima primenjuje se isključivo ovaj način. Vertikalni položaj biljke ostvaruje se j e d n o s t a v n i m oba­ vijanjem biljke oko k a n a p a koji je gornjim krajem privezan za z a t e g n u t u žicu, a donjim za s a m u biljku, o d m a h iznad zemlje, ili za j e d n u drugu h o r i z o n t a l n u žicu zategnutu duž r e d a na dvadesetak s a n t i m e t a r a iznad zemlje. I z n a d svakog r e d a biljaka, gore, na konstrukciji stakle­ nika, zategnu se paralelno 2 žice na r a z m a k u o k o 70 cm (b i d na slici). Za j e d n u žicu vezuje se svaka d r u g a biljka, t j . jedna biljka se veže za žicu b, sledeća za žicu d, i t a k o naizinenično do kraja reda. Kod kulture na balama slame kanap ne srne biti zategnut, j e r usled sleganja slame može doći do j a k o g zatezanja i čupanja biljaka. Orezivanje. J e d n a od najznačajnijih agrotehničkih mera u tehnologiji stakleničke proizvodnje jeste orezivanje vreža. Orezivanjem se regulišu r a s t d plodonošenje biljaka. U uslo­ vima obilne ishrane, o p t i m a l n e vlage i t e m p e r a t u r e biljka izvanredno brzo i snažno razvija m o ć a n asimilacioni a p a r a t sa m n o š t v o m vreža i listova. Zbog ograničenog i skupog stakleničkog p r o s t o r a odgajivač m o r a da nastoji da uz naj­ m a n j u veličinu vegetativne m a s e ostvari m a k s i m a l n u produk­ ciju plodova. Primenjuju se različiti sistemi orezivanja, zavisno od na­ čina pričvršćivanja biljaka i od sorte. Pri gajenju krastavaca uz k a n a p sistem rezidbe zavisi od toga da li se gaje sorte s mešovitim ili ženskim tipom cveta. Mešovite sorte (s m u š k i m i ženskim cvetovima) orezuju se na sledeći način: — Do 50 cm iznad s u p s t r a t a s glavnog stabla uklanjaju se sve bočne vreže i cvetovi. — Prve 3—4 bočne vreže (I reda) koje se pojave iznad 50 cm orežu se na 2 lista i 1 plod; vreže II r e d a se ukla­ njaju. — Sledeće vreže I reda, do visine 150 cm, skraćuju se na 3 lista i 2 ploda koji se z a m e t n u u p a z u h u prva dva lista. Nove vreže (II reda) koje izrastu iz p a z u h a prvog i drugog lista orezuju se na 2 Usta i 1 plod. T a k o se orezuju i vreže I I I reda.

— Vreže I reda, koje se pojave na deki glavnog stabla i/.nad 150 cm, orezuju se na 3 lista i 2 ploda, ili na 2 lista i 2 ploda. Broj vreža II i sledećili redova, kao i broj plodova koji se na njima ostavljaju, reguliše se zavisno od stanja bilj­ ke i klimatskih uslova. — Vegetacioni vrh glavnog stabla uklanja se kad biljka stigne na oko 20 cm ispod žice. Vreža koja kasnije izbije iz p a z u h a poslednjeg lista ostavlja se k a o vodica. Kad ova vodi­ ca p o r a s t e p r e k o žice, skrati se iza 6. ili 7. lista. Bočne vreže koje izbiju iz vodice orezuju se na 2 lista i 1—2 ploda. Sorle sa ženskim lipom biljaka orezuju se nešlo druga­ čije: — Do 50 cm iznad s u p s t r a t a uklanjaju se sve bočne vreže i cvetovi. — Prve 3—4 bočne vreže, iznad 50 cm, ostavljaju se na 1 list i 1 plod, a vreže II reda se uklanjaju. — Vreže I reda, do 150 cm iznad supstrata, orezuju se na 2 lista i 1 plod, pri č e m u se u pazuhu 1. lista ostavlja vre­ ža IT reda.

— Na visini oko 150 cm uklanja sc vrh biljke. — Do visine žice bočne vreže se skraćuju na 3 lista i 2 ploda; bočne vreže II reda ostavljaju se samo u pazuhu prva 2 lista. Sve vreže II i sledećih redova koji se obrazuju do žice orezuju se na 2 lista i 1 plod. — Vrh biljke se po drugi p u t ukloni na 10 cm ispod žice; dve n a s p r a m n e vreže koje izbiju posle toga, ispod sa­ mog vrha, razvedu se i privežu za žicu, a zatim se ostave da slobodno vise. Kasnije se ovim vrežama uklone vrhovi iznad 6. ili 7. lista, dok se vreže koje iz njih izrastu orezuju na 5—6 listova i 3—4 ploda. Zavisno od vremenskih uslova i stanja biljaka dozvo­ ljena su m a n j a ili veća o d s t u p a n j a od ovih opštih pravila rezidbe. Na snažnijim biljkama uvek se ostavlja veći, a na sla­ bijim manji broj plodova. U toku vegetacije redovno se uk­ lanjaju zameci plodova sa glavnog stabla, svi požuteli listo­ vi, slabe vreže i deformisani plodovi. Donji, prestareli listovi skidaju se sa glavnog stabla postepeno, pri čemu se pazi da se u t o m e ne prelera i da se o d j e d n o m ne ukloni veliki broj lislova. U zimskom periodu primenjuje se jača rezidba. Manji broj listova i plodova, u uslovima nedovoljne svetlosti, može znatno da doprinese održavanju biljaka u dobroj kondiciji. Opterećenje biljaka velikim brojem plodova negativno se od­ ražava na kasniju vegetaciju i plodonošenje. S proleća, kad nastanu mnogo povoljniji uslovi za fotosintezu, i ukoliko su biljke snažne, može se ostavljati nešto veći broj plodova uz pojačanu ishranu i navodnjavanje. Uopšte uzevši, u zimskom periodu rezidbu treba tako podesiti da se na biljci istovre­ m e n o razvija 10—12 plodova, a kasnije, kad se poboljšaju svetlosni uslovi, 15—20 plodova. Pri kraju vegetacije oreziva nje vreža se prekida. Kada iz glavnog Stabla ne izbija dovoljno bočnih vreža. njegov vrh treba zakinuti znatno ranije, a k a o vodicu osta­ viti vrežu koja izbije o d m a h ispod zalomljenog vrha glavnog stabla i upravili je naviše, uz k a n a p . Stakleničke sorte krastavaca razvijaju p a r t e n o k a r p n e plodove, bez oplodnje. Štaviše, a p s o l u t n o je nepoželjno da dođe do oplodnje, j e r takav plod r a s t e neravnornerno, đeformiše se, postane »trbušast«.

Da se oprašivanje onemogući, u malim staklenicima po­ stavljaju se mreže na venlilacione otvore, koje sprečavaju ulaz insekata oprašivača. U velikim staklenicima primenjuje se svakodnevno uk­ lanjanje m u š k i h cvelova još p r e nego se rascvetavaju, k a o i kastracija ženskih. Kastracija ženskih cvetova obavlja se neposredno pred otvaranje cveta, na taj način što se odseče gotovo cela kru­ nica zajedno s bačkom. Pri t o m e se ne srne ozlediti vrh plodnika, j e r u t o m slučaju neće da raste, ili biva zahvaćen glji­ vičnim bolestima. Kastracija se obavlja izjutra. Berba i pakovanje. B e r b a plodova obavlja se svakog drugog, trećeg ili četvrtog d a n a , zavisno od priraštaja mladih plodova. Blagovremena i redovna berba stasalih s t a n d a r d n i h plodova, a isto t a k o i m l a đ i h deformisanih, z n a t n o utiče na d i n a m i k u plodonošenja i u k u p a n prinos. Plodovi se b e r u odsecanjem, p r i čemu na plodu uvek t r e b a da ostane deo drške. Valja izbegavati otkidanje prsti­ m a , j e r se t a k o mogu biljkama n a n e t i povrede. Ubrani plodovi se stavljaju u letvarniee, ili drugu prik­ l a d n u ambalažu i odnose na sortiranje. Sortiranje se vrši pre­ ma nacionalnim ili m e đ u n a r o d n i m s t a n d a r d i m a . Obično se plodovi sortiraju u 3 klase. U p r v u klasu svrstavaju se s a m o d o b r o i pravilno raz­ vijeni plodovi s t a n d a r d o m o d r e đ e n e dužine i prečnika, potpu­ no pravi, bez ikakvog defekta. Drugu klasu čine n o r m a l n o razvijeni plodovi ali sa izvesnim m a l i m o d s t u p a n j e m u pog­ ledu forme i veličine. Treću klasu sačinjavaju preostali ne­ s t a n d a r d n i plodovi (nepravilno razvijeni, jako krivi, defektni i si.). U prošeku, n o r m a l n a b e r b a daje oko 60% plodova prve klase, 25—30% druge i 10—15% treće klase. K r a s t a v a c spada m e đ u proizvode koji se teško čuvaju. Plodovi ne s a m o što brzo p r e r a s t u fazu tehnološke stasalosti još dok su na biljci, nego se njihovo starenje nastavlja i po­ sle berbe, p r i čemu se gube karakteristična organoleptička i tržišna svojstva. Dužim stajanjem dobiju s p a r u š e n (»zamoren«) izgled. U novije vreme, m e đ u t i m , praktikuje se oblaga­ nje svakog ploda plastičnom folijom, pomoću specijalne ma­ šine. Tako zaštićen plod neuporedivo duže sačuva nepromenjen tržišni kvalitet.

Prinosi z n a t n o variraju zavisno od rokova setve, traja­ nja plodonošenja i p r i m e n j e n e agrotehnike. P r e m a iskustvu s t r a n i h zemalja u kojima ova proizvodnja ima dugu tradiciju 2 ostvaruju se prosečni prinosi 20—25 kg/m . S jedne d o b r o razvijene biljke može da se u b e r e 40—50 plodova, ili oko 20 kg. GAJENJE KORNIŠONA U STAKLENICIMA U staklenicima se vrlo uspešno m o g u odgajiti krastavci kornišoni, k a o n a k n a d n i usev, na p o v r š i n a m a gde je bio od­ gajan rasad, ili t a m o gde je glavni staklenički usev iz bilo kojeg razloga n a s t r a d a o . Za usev k o r n i š o n a zemljište se n o r m a l n o p r i p r e m i . Uko­ liko se k r a s t a v a c rasađuje ranije s proleća (februar — m a r t ) , d o b r o je da se otvore brazde d u b o k e 30 cm i da se n a p u n e s l a m o m (40 t / h a ) . Slama se posle toga o b r a d i na n a p r e d opi­ sani n a č i n i pokrije zemljišno-đubrevitom smešom u sloju 10—15 cm. Koristi se rasad proizveden u saksijama ili presovanim k o c k a m a . Setva se obavlja 25—30 dana pre rasađivanja. U nekim slučajevima može se primeniti i d i r e k t n a setva. Biljke se rasađuju na m e đ u r e d n o m r a z m a k u 100 cm, a između biljaka u redu 20—25 cm. R a s a đ e n e biljke se kasnije vode uz k a n a p . Prva 2—3 meseca biljke k o r n i š o n a se orezuju slično stakleničkim s o r t a m a s dugim plodovima. Pošto biljke dos­ tignu visinu 50—60 cm, plodovi se ostavljaju i na glavnom stablu. Kasnijim rezidbama bočne vreže se skraćuju na 5—6 listova. Vrh glavnog stabla se uklanja na oko 30 cm ispod žice, a bočne vreže koje izbiju ispod vrha stabla privežu se za žicu i p u s t e da vise. Ukoliko biljke r a n o p r o r o d e , dok još ne lete pčele, tre­ ba u n e t i u staklenik košnice s pčelama. B e r b a se obavlja svakodnevno; plodovi se b e r u kad do­ stignu s t a n d a r d n u veličinu za p r e r a d u (5—7 cm). Dobro odgajeni usevi daju p r i n o s e 80—100 t / h a .

GAJENJE

KRASTAVACA U

PLASTENICIMA

T e m p e r a t u r a , relativna vlažnost vazduha i svetlosni us­ lovi u plastenicima sa grejanjem tokom čitavog zimskog i prolečnog perioda povoljni su za r a s t i razvoj krastavaca. Stoga je ova proizvodnja p o t p u n o identična s proizvodnjom u stakleniku. To znači da su termini proizvodnje, sadnja bi­ ljaka i sve m e r e nege isti. Međutim, radi ekonomičnijeg koriščenja zaštićenog pro­ s t o r a (uštede u troškovima grejanja), u plasteniku se krasta­ vac najčešće gaji kao r a n a prolećna i jesenja k u l t u r a . Ovđe ćemo se zadržati na proizvodnji krastavca u plastenicima po­ što je proizvodnja krastavca u staklenicima p o s e b n o prika­ zana. U plasteniku se mogu gajiti sva tri tipa krastavaca: kornišoni (kora, parafin), salatari (sunčani potok, delikates, serra 27) i stakleničke sorte (spotresisting, sporu Fi trix, secura). Međutim, u n a s se najčešće uzgajaju salatari. Proizvodnja rasada

me (dezinfikovano). Najčešće se u j e d n u saksiju seju 1—2 semenke, a u fazi razvijenih kotiledona vrši se proređivanje, p r i čemu se ostavlja po j e d n a biljka. Rasad krastavca može se proizvesti i pikiranjem po uobičajenom p o s t u p k u . U celokupnoj proizvodnji krastavca m o r a j u se obezbe­ di ti osnovni uslovi uspevanja i visoka t e m p e r a t u r a vazduha (25 °C) i zemljišna (22 °C), uz dovoljno organske materije u zemljištu. Hranljivi s u p s t r a t m o r a biti povoljne s t r u k t u r e , k a k o bi obezbedio dovoljno vazduha za n o r m a l a n , n e s m e t a n razvoj k o r e n a . U plasteniku, do nicanja, treba obezbediti visoku tempe­ r a t u r u vazduha (25—28 °C) i tada je nicanje b r z o (5—7 da­ na). Posle nicanja do pojave prvog lista t e m p e r a t u r a se odr­ žava na 18—20 °C. Na taj način se dobijaju biljke s k r a t k i m inlernodijama. U daljem toku proizvodnje t e m p e r a t u r a se održava na 22—25 °C t o k o m d a n a i 18—20 °C t o k o m noći. U toku proizvodnje r a s a d a relativna vlažnost vazduha se odr­ žava na 85—90 %. S obzirom na visoku t e m p e r a t u r u i vlaž­ nost veoma je česta pojava oboljenja. Stoga su svakih 10— 15 d a n a n e o p h o d n a zaštitna p r s k a n ja protiv a n t r a k n o z e (dilan 0,15%) plamenjače (cineb 0,20%) i pepelnice (karatan 0,1%), a po p o t r e b i i češće. Pri t o m e se vrši i folijarno prihranjivanje (vuksal, fertigal 0,2%). Ostale m e r e su iste kao u svakoj proizvodnji r a s a d a .

Rasađivanje Krastavac se u plastenicima može saditi u bale slame i tada su p r i p r e m a bala i sadnja isti kao u stakleniku. Međutim, p o r e d ovog n a č i n a sadnje krastavac se u plasteniku može saditi u zemljišni s u p s t r a t obogaćen sa 5—7 kg poluzgorelog stajnjaka i sa 20—30 g NPK đubriva ( 1 : 1 : 1 ) na m 2 , uz obaveznu dezinfekciju zemljišta. Osim toga, sadnja se može obaviti i tako što se po dužini plastenika na rasto­ janju od 80 do 90 cm iskopaju brazde široke 40—50 cm i du­ boke o k o 30 cm, pa se na d n o b r a z d e stavi sloj svežeg staj­ njaka (20—25 cm), a iznad toga sloj zemljišne smeše (5—10 cm) u koju se sadi krastavac. R a z m a k biljaka u r e d u je 4 0 — 50 cm. Sadi se r a s a d s t a r 30—40 dana.

Kvalitetan r a s a d krastavca proizvodi se u saksijama (obične, džifi, presovane). S obzirom na to da je za razvoj krastavca p o t r e b n a visoka t e m p e r a t u r a (25 °C), to se proiz­ vodnja r a s a d a obavlja u t o p l i m lejama, staklenicima ili plas­ tenicima sa grejanjem. Setva u hranljivi s u p s t r a t (saksije) obavlja se p o č e t k o m februara, a za jesenju proizvodnju kra­ j e m m a j a i p o č e t k o m j u n a . Pri t o m e se koristi kvalitetno se-

Posle sadnje biljke se d o b r o zataju vodom t e m p e r a t u r e oko 25 °C. J e d a n do dva d a n a posle sadnje biljke se zagrću, što omogućuje dobar razvoj bočnog korenovog sistema. Po­ sle sadnje održava se t e m p e r a t u r a oko 25 J C danju i oko 18°C noću, uz relativnu vlažnost vazduha 80—85 % i vlažnost zem­ ljišta 80 % PVK. Pri regulisanju t e m p e r a t u r e t r e b a znati da u t o k u sunčanih d a n a krastavac može d o b r o da uspeva i pri t e m p e r a t u r i 30—32°C. Jače otvaranje plastenika ili skidanje folije obavlja se u j u n u , a p r i jesenjoj proizvodnji folija se postavlja već p o č e t k o m s e p t e m b r a . U t o k u vegetacije broj zalivanja se povećava sa razvo­ j e m biljke, a naročito u fazi plodonošenja. U fazi do obrazo­ vanja plodova zaliva se svakih 5—7 dana, a sa formiranjem plodova svakih 3—5 d a n a sa 250—300 m 3 vode po h e k t a r u . Radi održavanja visoke relativne vlažnosti vazduha u toku proizvodnje vrše se češća orošavanja. Desetak d a n a posle sad­ nje obavlja se prvo prihranjivanje, a sa formiranjem plodo­ va prihranjivanje se obavlja svakih 10—15 d a n a do kraja ve­ getacije, i to sa 20—30 g N P K đubriva (odnos 1 : 1 : 1 ) na m 2 . Krastavac veoma d o b r o reaguje na folijarno prihranjiva­ nje vuksalom ili ferligalom, pa se stoga u toku vegetacije sva­ kih 7—10 dana folijarno prihranjuje. Krastavac se uzgaja uz p o t p o r u . Vezivanje može biti pi­ r a m i d a l n o i vertikalno. U plastenicima se najčešće primenjuje vertikalno vezivanje uz k a n a p . Takav položaj obezbeđuje do­ b r e svetlosne uslove. Pri ovom vezivanju stablo krastavca se obavija oko k a n a p a koji je na gornjem kraju vezan za zateg­ n u t u žicu a na donjem delu za biljku na 10 cm iznad površi­ ne zemljišta. Regulisanjem r a s t a stabla postiže se ranozrelost i veći u k u p a n p r i n o s . Na glavnom stablu do visine oko 30 cm odstra­ njuju se sve bočne grane. Prve, j e d n a do dve g r a n e koje se razvijaju iznad ove visine odsecaju se na j e d a n plod s jed­ n i m do dva lista, sledeće g r a n e se odrežu na tri lista i dva ploda. G r a n e drugog i trećeg r e d a odsecaju se na dva lista i j e d a n plod. Posle b r a n j a prvih plodova donje grane se od­ stranjuju. Vrh centralnog stabla krastavca p r e k r a ć u j e se ka­ da dostigne visinu 1,5—2 m (ali to zavisi od same konstruk­ cije plastenika). Pri gajenju sorti sa ženskim t i p o m biljaka p r i m e n j u j e se orezivanje k a o u stakleničkoj proizvodnji.

Svi stari, žuti listovi uklanjaju se sa stabla. Pri gajenju tipičnih stakleničkih sorti ne srne se dozvolili oplodnja i zato se svakog j u t r a uklanjaju muški cvclovi. U toku proizvodnje redovno se vrši zaštita od bolesti, kao što je navedeno u pro­ izvodnji rasada krastavca. U ranoj proizvodnji b e r b a počinje p o č e t k o m m a j a u plastenicima sa grejanjem, o d n o s n o 10—15 d a n a kasnije u plastenicima bez grejanja. U jesenjoj proizvodnji b e r b a poči­ nje p o č e t k o m o k t o b r a i traje do polovine decembra. Prinos plodova zavisi od sorte i kreće se od 8 do 25 kg/m 2 . PROIZVODNJA KRASTAVACA U N I S K I M TUNELIMA Krastavac se najbolje razvija u tunelima s d v o s t r u k o m folijom, gde je viša srednja dnevna t e m p e r a t u r a i m a n j a raz­ lika između dnevnih i noćnih t e m p e r a t u r a . Za proizvodnju u tunelima najčešće se koriste salatne sorte, hibridi krastavaca (delikates, sunčani potok, s e r r a 27), a mogu i kornišoni (parifin, k o r a i si.). Međutim, tuneli su najpogodniji za proizvod­ nju krastavaca salatara. Vreme proizvodnje zavisi od mogućno­ sti grejanja. U k o n t i n e n t a l n i m uslovima najčešća je proizvod­ nja krastavaca u proleće (berba krajem aprila i u maju) i kasna jesenja proizvodnja (berba u o k t o b r u i početkom novembra). U j u ž n i m regionima, kao i p r i mogućnosti grejanja, proizvod­ nja može biti i ranija za 20—30 dana i kasnija u jesen za 10—20 dana. Proizvodnja rasada

lista, t e m p e r a t u r a se održava na 18—20°C radi sprečavanja izduživanja stabla, a zatim se r a s a d uzgaja na t e m p e r a t u r i 22—25°C t o k o m d a n a i 18—20°C t o k o m noći. Pri t o m e se pri­ menjuju sve redovne m e r e nege. Za jesenju proizvodnju setva se obavlja polovinom ju­ na, a r a s a d se proizvodi u otvorenim lejama, tunelima, uz sve redovne m e r e nege. Rasađivanje Sadnja r a s a d a (u fazi 4—5 listova) obavlja se početkom m a r t a (pri mogućnosti grejanja), o d n o s n o krajem m a r t a i početkom aprila, a za jesenju proizvodnju krajem jula. Zem­ ljište u tunelu m o r a biti kvalitetno o b r a đ e n o , sa u n e t i m đubrivima (5—6 kg zgorelog stajnjaka i 40—50 g NPK đubriva na m 2 ), uz izvršenu dezinfekciju t e r a b o l o m (50 g/m 2 ) i dezin­ sekciju zemljišta. Posle p r i p r e m e zemljišta postavlja se plas­ tična folija (tunel) kako bi se do sadnje zemljište zagrejalo. Sadnja se vrši k a d a je t e m p e r a t u r a zemljišta iznad 12 °C. Biljke se sade na rastojanju 40—50 cm, dublje, do kolilcđona. Sadnja se može obaviti i u brazde široke 30—40 cm i d u b o k e 30 cm, u koje se p r e t h o d n o stavlja svež stajnjak u sloju 20—25 cm (kao biotermički materijal) i zemljišni sloj 10—15 cm. Posle sadnje biljke se zaliju sa 10 1 vode na m 2 , a tunel se ponovo prekriva plastičnom folijom. Nega biljaka

Krastavac se gaji iz rasada. Pošto korenov sistem kras­ tavca ima slabu moć regeneracije, to se setva obavlja u sak­ sije (džifi, presovane) prečnika 1 0 x 1 0 cm. U saksije se seju 1—2 semenke, s lim što se u fazi kotiledona ostavi po jedna biljka. Setva se obavlja na 30—40 d a n a p r e sadnje. Veoma d o b r e rezultate daje predsetveno kvašenje serpena do faze bubrenja i klijanja). Rasad za r a n u proizvodnju proizvodi se u toploj leji ili stakleniku, gde se do nicanja m o r a obezbedi ti t e m p e r a t u r a oko 25°C. Posle nicanja, do pojave prvog pravog

U toku prvih 10—15 d a n a provel ravan je je slabo i vrši se odizanjem čeonih s t r a n a tunela. Pri višim spoljniin t e m p e r a t u r a m a otvaraju se bočne strane, a folija se skida tek o n d a kada spoljna t e m p e r a t u r a dostigne 22°. To je zbog loga što krastavac zahteva visoku t e m p e r a t u r u (22—25 °C) i visoku relativnu vlažnost vazduha (85—90 % ) . Posle sadnje zaliva se svakih 10—12 dana, a od kraja aprila svakih 7—10 3 d a n a sa 200 m vode po h e k t a r u . Najpovoljnija je voda čija je t e m p e r a t u r a približna t e m p e r a t u r i u zaštićenom p r o s t o r u . Prvo prihranjivanje se vrši 10. d a n a posle sadnje, a drugo

p r i cvelanjti biljaka i to sa 30—40 g NPK đubriva na m . Uz redovnu zaštitu useva, koja se obavlja prema potrebi (najčešće posle 10—15 dana), mogu se izvršiti 1—2 folijama prihranjiva­ nja (vteksal, fertigal 0,2 % ) . Okopavanje se obavlja sve dok se biljke ne razviju i prekriju redove. Berba krastavaca počinje krajem aprila i polovinom maja, odnosno p o č e t k o m o k t o b r a u jesenjoj proizvodnji, a ostva­ reni p r i n o s zavisi od k r u p n o ć e sorte i može se k r e t a t i od 4 do 7 kg/m 2 . Berba se obavlja svaka 2—3 dana, što omogućuje obrazovanje novih plodova na biljci.

2

PROIZVODNJA KRASTAVACA U TOPLIM LEJAMA

U zemljama s razvijenim p o v r t a r s t v o m proizvodnja krastavaca u toplim lejama ima dugu tradiciju i z n a t n u zas­ tupljenost. Po svojim agrobiološkim svojstvima i e k o n o m s k i m efektima krastavac je izvanredno p r i k l a d n a k u l t u r a za uzgoj u toplim lejama. Međutim, za u s p e š n o gajenje n e o p h o d n a su posebna znanja i veština odgajivača. Visina prinosa i vreme prispevanja krastavca u toplim lejama u m n o g o m e zavise od izbora sorte. Veliki broj sorata koje su široko zastupljene u proizvodnji na otvorenom polju mogu se s u s p e h o m gajiti i u toplim lejama. Izbor sorte za­ visi, isto t a k o od tržnih uslova i navika potrošača. U n a s se najviše cene sorte i hibridi sa plodovima dugim 18—22 cm tamnozelene boje. Za proizvodnju krastavca u toplim lejama najpogodnije su sorte i hibridi srednje k r u p n i h i sitnili plo­ dova: delikates, m a r k e t e r , sunčani p o t o k , pariški kornišon, parifin, nais Fi i dr. Proizvodnja rasada i rasađivanje. Iskusni proizvođa­ či o b r a ć a j u posebnu pažnju na poreklo i kvalitet seme­ na. P r e setve seme se dezinfikuje zaprašivanjem ili potapa­ njem u fungicidne rastvore. Rokovi setve i rasađivanja zavise od klimatskih uslova rejona, kvaliteta bioenergetskog materijala, raspoložive opre­ me za tople leje, tržišnih uslova i dr. U k o n t i n e n t a l n i m rejon i m a Jugoslavije setvu t r e b a obaviti oko 1. februara, a u p r i m o r s k i m p o d r u č j i m a oko 15 d a n a ranije.

U praksi su zastupljeni različiti načini setve. Najbolje je, m e đ u t i m , da se obavi u saksije od plastike ili pečene gli­ ne p r o m e r a 12 cm, u koje se do 2/3 naspe zemljišno-đubrevita mešavina. Saksije se poredaju u pripremljenu leju, a šupljine između njih zaspu zemljišnom mešavinom. U svaku saksiju poseju se po 2—3 semenke. Do nicanja, u leji se odr­ žava t e m p e r a t u r a oko 25° C, a zatim, kad kotiledoni lis­ tići izbiju na površinu u t o k u nekoliko dana spušta se na 15—18°, sa ciljem da se dobije zdrav rasad sa k r a t k i m stab­ lom. Kasnije se t e m p e r a t u r a održava oko 20—22°, a noću 18— 20°. U vreme k a d a se na biljkama pojave prvi stalni listovi n e p o t r e b n e biljke se počupaju — ostavi se samo po jedna, najbolje razvijena. Posle toga se saksije dopune zemljišno-đubrevilom mešavinom. Na taj način izazove se izbijanje

mnoštva korenovih žilica iz n a k n a d n o pokrivenog dela stabla i tako dobije bolje i snažnije razvijen rasad. Provetravanje leja sa r a s a d o m krastavca treba obav­ ljati k a d a je vreme tiho i toplije, j e r su m l a d e biljke veoma osetljive na hladnoću i nagla kolebanja t e m p e r a t u r e . R a s a d za proizvodnju krastavca može da se odgaji i u staklenicima koji su za to pogodniji od leja. Mesec d a n a posle nicanja biljke već imaju 3—4 stalna lista i treba ih rasaditi u novoizrađenu toplu leju u kojoj će ostati do kraja vegetacije. Za gajenje krastavca najpogodnije su d v o s t r a n e leje, ali se dobri rezultati postižu i u običnim u k o p a n i m ili n a d z e m n i m lejama. Leje t r e b a da b u d u pri­ premljene 5—6 d a n a pre rasađivanja. Za to vreme tempera­ tura zemlje u leji obično se ustali na oko 25 °C. J e d a n dan p r e d rasađivanje leje se prekopaju, izravnaju i obeleže m e s t a gde će biljke biti posađene. Ova radnja se može obaviti i is­ tog d a n a kad i rasađivanje. Topla leja za gajenje krastavca treba da ima sloj staj­ njaka 40—50 cm. Preko stajnjaka se naspe zcmljišno-đubrevita mešavina u sloju oko 25 cm. Za rasađivanje se bira tih i topao dan. Biljke se sade u dva reda po dužini leje, tako da svaki red b u d e udaljen oko 30 cm od daske ratna. Kod najvećeg broja s o r a t a pod svaki prozor rasade se 2—3 biljke. Kada se gaje manje buj­ ne sorte sa k r a t k i m vrežama, ili se vrši sistematsko orezivanje biljaka tokom vegetacije, na istoj površini može se razmestiti veći broj biljaka — 4, 6 ili čak 8 biljaka pod prozor. Nega useva. Posle rasađivanja, dok se biljke ne pri­ me, t r e b a u toku sunčanih d a n a zasenjivati biljke. Za to v r e m e t e m p e r a t u r a u leji t r e b a da je u granicama od 22 do 26 °C. Noću, naročito k a d a je vreme vrlo h l a d n o i vetrovito, leje sa usevima krastavca treba pokriti dvostrukim a s u r a m a . Nikako se ne srne dopustili da t e m p e r a t u r a padne ispod 15 °C. Nagle p r o m e n e t e m p e r a t u r e su vrlo štetne, pa je neophodan brižljiv i n e p r e k i d a n nadzor. Po s u n č a n o m danu dozvoljava se da t e m p e r a t u r a p o r a s t e do 30 °C. Provetravanjem se regulišu t e m p e r a t u r a , vlaga i priticaj svežeg vazduha. Ono m o r a da se obavlja pažljivo i redovno, u zavisnosti od spoljnje t e m p e r a t u r e , jačine i pravca vetra, jačine osunčavanja i stanja biljaka. Za vreme h l a d n i h d a n a

provetravanje se izvodi k r a t k o t r a j n i m podizanjem prozora j e d n o m ili dva p u t a u toku d a n a (prozor se samo podigne i o d m a h spusti), pri čemu se pazi da se leja ne rashladi suviše. Održavanje povoljnog režima vlažnosti u lejama u pr­ vim fazama razvoja biljaka ne predstavlja naročit problem. Intenzivno isparavanje stajnjaka vlazi u dovoljnoj meri zem­ lju i vazduh u leji, te gotovo nije ni p o t r e b n o zahvati biljke sve do početka njihovog plodonošenja. Posle toga slede redo­ vna zalivanja u kraćim ili dužim vremenskim r a z m a c i m a . U početku, dovoljno je 15—20 lit. vode za zalivanje useva pod 1 prozorom, dok su kasnije, kad v r e m e otopli, p o t r e b n e znat­ no veće količine. Voda za zalivanje treba da je mlaka (oko 25 °C). Počev od maja, krastavac u leji može se navodnjavati običnom, ali ne previše h l a d n o m vodom. Neposredno posle zalivanja leje treba pokriti a s u r a m a i dugo provetravati. U toku vegetacije usev treba prehranjivati više p u t a . Najjednostavnija je u p o t r e b a mineralnih đubriva razmućenih u vodi ili r a s t u r e n i h po površini p r e d zalivanje. U 100 lit. vode r a z m u t i se 70—100 g n i t r a t a , 150—200 g superfosfata i 70—100 g kalij umove soli. Kad biljke stupe u fazu plodonoše­ nja, doze treba udvostručiti. J e d n o m k a n t o m rastvora (10—12 1) zaliti površinu koju pokriva j e d a n prozor. K a d a se đubriva r a s t u r a j u u suvom stanju, r a č u n a se 2—3 g nitrata, 5 g su­ perfosfata i 3 g kalijumove soli za svaku biljku. Kasnije se ova n o r m a udvostručuje. Prihranjivanje se ponavlja u intervalima od 10—15 dana. Sorte bujnog p o r a s t a t r e b a orezivati. Prvo se oreže gla­ vno stablo iznad 6 ili 7 lista, a kasnije i vreže 1. i 2. reda, p r i č e m u se ostavljaju na n j i m a po 2 ploda. Orezivanje glavnog stabla iznad 3 lista ne daje d o b r e rezultate. Važan uslov za postizanje visokih prinosa jeste držanje prozora na lejama do početka ili čak do kraja j u n a . R a n o uklanjanje prozora usporava p o r a s t i plodonošenje biljaka usled izraženih dnevnih kolebanja t e m p e r a t u r e i povremenih zahlađenja. Berba krastavca posejanog oko 1. februara otpočne u prvoj polovini aprila. U toku plodonošenja, koje u n a š i m p r i l i k a m a traje do početka jula, obere se 8—12 kg plodova sa 1 m 2 .

Osim r a n e (zimsko-prolećne) proizvodnje krastavca, u toplim lejama se vrlo često zasniva p o p u l a r n a (prolećna) proiz­ vodnja. Krastavac se u t o m slučaju pojavljuje kao druga kultura, posle rasada. Za ovu proizvodnju odgaji se rasad u saksijama na sličan način kao i za r a n u proizvodnju. Rasa­ đivanje se obavlja k r a j e m aprila ili početkom maja, o d m a h posle iznošenja rasada. Plodonošenje otpočne krajem maja ili početkom juna. Mogu se ostvariti prinosi od 5—6 kg plo­ dova po 1 m 2 .

PROIZVODNJA

KRASTAVACA GNEZDIMA

U

ZAŠTIĆENIM

Salatne sorte krastavca (delikates, sunčani potok) uspeš­ no se proizvode u zaštićenim gnezdima. Ova proizvodnja omogućuje ranije plodonošenje za 20—30 dana. Krastavac se može proizvesti direktno iz semena ili iz rasada. Za oba načina proizvodnje mogu se koristiti tzv. to­ pla gnezda (na čijem d n u je svež stajnjak kao materijal za zagrevanje) ili hladna gnezda. Gnezda se sačine, kako smo već napred naveli, na rastojanju između redova 100—120 cm i u ledu 50—60 cm, pa se u njih seje ili sadi krastavac. Setva u gnezdu obavlja se kada je t e m p e r a t u r a zemlji­ šta o k o 12 °C (u topla gnezda krajem m a r t a a u h l a d n i m po­ lovinom aprila). U gnezda se seje A—5 semenki koje su pret­ h o d n o n a b u b r e n e ili čak proklijale. Seme se prekriva kompo­ stom (1—2 cm), pa se gnezda pokrivaju plastičnom folijom u obliku zvona. U fazi prvog pravog lista vrši se proređivanje, p r i čemu se ostavljaju po dve biljke u kućici. Pri proizvodnji iz r a s a d a plodovi dospevaju 10—15 dana ranije u odnosu na proizvodnju d i r e k t n o iz semena. Rasad se proizvodi u toploj leji. Setva se obavlja u saksije (3 do 4 semenke) ili u džifi saksije, hranljive kocke, busen zemlje, ve­ ličine 1 0 x 1 0 cm, j e r krastavac ne podnosi uobičajeno presa­ đivanje. Setva se obavlja na oko 30 d a n pre sadnje (polovi­ n o m februara). Do nicanja t e m p e r a t u r a se održava oko 25 °C, a po nicanju na 18—20 °C u toku d a n a i 16—18 °C u toku noći. U fazi razvijenih kotiledona vrši se proređivanje tako da se ostavljaju po 1—2 biljke u saksiji. Dalja nega r a s a d a

je u održavanju t e m p e r a t u r e o k o 22 °C i relativne vlažnosti vazduha oko 80 %, u zalivanju svakih 5—7 dana sa 5—10 l 2 vode na m , zaštiti useva, 1—2 prihranjivanja vuksaloin, fertigalom i 1—2 podsipanja biljaka k o m p o s t o m radi obrazova­ nja d o p u n s k i h korenčića. Sadnja se obavlja polovinom m a r t a u topla gnezda, odnosno p o č e t k o m aprila u hladna gnezda, a zatim se biljke prekriju folijom u vidu zvona. Nega useva, bez obzira na način proizvodnje, sastoji se u r e d o v n o m zalivanju svakih 10—12 d a n a i zaštiti od antraknoze d i t a n o m M-45 (0,15%), protiv plamenjače cinebom i pro­ tiv pepelnice k a r a t a n o m WP 0,1%. Zaštita se obavlja po pot­ rebi, a najčešće u razmaku od 10 do 15 dana. Mala z a p i e m i n a zaštićenih gnezda otežava regulisanje t e m p e r a t u r e i relativne vlažnosti vazduha. Pri visokoj spoljnoj t e m p e r a t u r i n e o p h o d n o je otkrivati biljke, a prvih dana maja, po p r e s t a n k u opasnosti od mraza, plastična folija i no­ seća konstrukcija se skidaju. Posle toga nega biljaka je kao i u njivskoj proizvodnji. To znači da je p o t r e b n o održavali vlažnost zemljišta oko 80% PVK (zalivanje svakih 7—10 da­ na sa 250—300 m 3 vode po h e k t a r u ) , izvršiti m e đ u r e d n u ob­ radu (dok biljke ne zatvore redove) i 2 prihranjivanja sa 20 g NPK đubriva (u odnosu 1 : 1 : 1) na m 2 n e p o s r e d n o posle sad­ nje i u fazi obrazovanih prvih plodova. Pri zaštiti useva tre­ ba izvršiti folijarno prihranjivanje biljaka. Pri proizvodnji direktno iz semena berba počinje po­ četkom j u n a , a pri proizvodnji iz r a s a d a krajem maja. Berba se vrši svaka 2—3 dana, što omogućuje obrazovanje novih plo­ dova. Prinos krastavaca zavisi od veličine ploda i kreće se od 4 do 6 kg/m 2 , u zavisnosti od sorte.

I

Tikvice se u plasteniku gaje kao drugi usev posle neke ra­ ne k u l t u r e (salate ili r a s a d a ) . Dobre rezultate daje gajenje sor­ te beogradska. P r i p r e m a zemljišta je ista kao za krastavac. Sadnja r a s a d a (u fazi 2—4 prava lista) u plastenicima sa gre­ janjem vrši se krajem februara ili p o č e t k o m m a r t a (a može i ranije ako su t e m p e r a t u r n i uslovi pogodni za gajenje), a u plastenicima bez grejanja krajem m a r t a . Za jesenju proizvo­ dnju sadnja se obavlja krajem jula i p o č e t k o m avgusta. Sad­ nja je u redove sa r a s t o j a n j e m 100x50—60 cm. Za gajenje tikvica p o t r e b n a je t e m p e r a t u r a 25—28 °C danju (oblačnih d a n a o k o 22 °C) i oko 16 °C noću, a relativna vlažnost vazdu­ ha o k o 65% uz vlažnost zemljišta 80—85% PVK. Bočne grane se blagovremeno odstranjuju, kao i svi žuti, stari listovi. Ostale mere nege su iste k a o i za lubenicu. U plastenicima sa grejanjem prvi plodovi dospevaju oko prvog maja, a bez grejanja o k o polovine maja. U jesenjoj proizvodnji b e r b a je krajem s e p t e m b r a i p o č e t k o m o k t o b r a . Prinos plodova do početka jula dostiže i 3—8 kg/m 2 , p r i čemu je najveća količina plodova u toku j u n a .

U niskim tunelima proizvode se rane, žbunaste sorte. Najčešće se tikvice u niskim t u n e l i m a proizvode iz ra­ sada. Rasad se gaji u toplom zaštićenom p r o s t o r u (leji, plas­ teniku). Pri t o m se setva obavlja u saksije ( 8 x 8 cm), krajem februara ili p o č e t k o m m a r t a . Nega r a s a d a je uobičajena, a biljke se u fazi 2—4 lista sade u p r e t h o d n o pripremljeno zemljište (kao za krastavac). Sadnja se najčešće obavlja krajem m a r t a ili početkom aprila. Pri korišćenju niskih tunela (širine do 140 cm) sad­ nja je u j e d n o m redu na rastojanju 50 cm u redu, a kod ši­ rih tunela u dvoredne pantljike sa r a s t o j a n j e m između pantljika 180—100 cm i između redova 50 cm, a u r e d u 50—60 cm. Prvih 10—15 d a n a posle sadnje provetravanje se vrši s a m o sa čeonih strana, a zatim se, p r i višim spoljnim temperatura­ ma, podižu i bočne s t r a n e tunela. Plastična folija se počet­ k o m maja skida. Do formiranja prvih plodova usev se oko­ pava 1—2 p u t a uz lako ogrtanje stabla. N e p o s r e d n o posle sadnje izvrši se prvo zalivanje, zatim se do obrazovanja plo­ dova zaliva svakih 10—12 dana, u fazi plodonošenja svakih 5—8 d a n a sa 10 1 vode na m 2 . Za zalivanje svih biljaka iz ove familije najpovoljnija je topla voda t e m p e r a t u r e bliske tem­ p e r a t u r i u zaštićenom p r o s t o r u . Prihranjuje se kao i krasta­ vac. R a d i dužeg plodonošenja može se u fazi b e r b e češće prihranjivati sa 200 g NPK/10 m 2 , ili folijarno, kompleksnim đubrivom (vuksal). U t o k u vegetacije redovno se odstranjuju bočne grane i suvi listovi.

I

Berba počinje polovinom maja i najčešće traje do kra­ ja jula. U toku maja bere se svaka 2—3 dana, a kasnije svaki d a n (što potpomaže obrazovanju novih cvetova i plodova). Prinos do kraja maja iznosi oko 10 kg na 10 m 2 , a do kraja jula 40—50 kg na 10 m 2 . Posle završene berbe u tehnološkoj zrelosti (kraj jula) m o g u se biljke i dalje negovati do bota­ ničkog zrenja plodova, koji se koriste za dobijanje semena ili i s h r a n u stoke. Tako se može ostvariti još 30—40 kg zrelih plodova uz oko 100—130 kg semena na 10 m 2 .

Tikvica se često gaji u toplim lejama kao rani ili polurani usev. Koriste se isključivo žbunaste sorte. Tehnika gajenja sastoji se u sledećem. Krajem j a n u a r a izgradi se topla leja (ukopana) na sloju stajnjaka od oko 50 cm u koju se poredaju saksije p r o m e r a 10—12 cm. Setva se obavlja između 1. i 10. februara. U svaku saksiju poseje se po j e d n a naklijala semenka. Rasad se neguje na sličan način kao rasad krastavca. Vrhovi biljaka ne smeju se zalamati; uklanjaju se samo bočni izdanci koji se formiraju u pazuhu listova. Rasađivanje na stalno mesto, u novu leju, vrši se počet­ kom m a r t a . Leja t r e b a da ima zemljišni sloj od oko 25 cm. Biljke se razmeštaju u dva reda po dužini leje »na trougao«. Između redova se ostavlja rastojanje od oko 80 cm, a r a z m a k između biljaka u r e d u treba da je 70 cm. Posle rasađivanja, svaka biljka se zalije m l a k o m vodom. Nega rasađenih bilja­ ka je dosta jednostavna. Osim provetravanja i razrahljivanja zemlje između biljaka treba ih p r e m a potrebi zahvati. Najče­ šće, do početka plodonošenja usev nije p o t r e b n o zalivati. Ako stanje useva iziskuje, vrši se 1—2 prihranjivanja na sličan na­ čin kao što se prihranjuju krastavci. Prve ženske cvetove t r e b a veštački oprašiti. Kasnije ka­ da pčele i drugi insekti počnu da posećuju cvetove prestaje p o t r e b a za veštačkim oprašivanjem, izuzev ako usled nepo­ voljnih vremenskih prilika pčele ne lete. Oprašivanje je vrlo jednostavno i brzo: prašnicima m u š k i h cvetova natrljaju se

tučkovi ženskih; j e d a n m u š k i cvet dovoljan je za oplodnju 3—4 ženska cveta. Plodonošenje o t p o č n e krajem m a r t a ili p o č e t k o m apri­ la i traje do kraja j u n a . B e r b u t r e b a obavljati svakog, ili sva­ kog drugog dana. Dobrim p r i n o s o m s m a t r a se k a d a se od svake biljke u b e r e 10—15 kg. Poturana proizvodnja tikvica k a o n a k n a d n o g useva u t o p l i m lejama u n a s je više raširena u poređenju sa r a n o m . O d m a h posle iznošenja r a s a d a kupusa, paradajza i paprike, obično krajem aprila ili p o č e t k o m maja, leje se pre­ kopavaju, d o p u n e zemljom i u njih rasade tikvice. P r i p r e m a r a s a d a tikvica planira se u zavisnosti od vre­ m e n a k a d a će leje biti slobodne. P r e m a tome, setvu t r e b a obaviti 25—30 d a n a p r e tog roka. U t o m slučaju biljke će u vreme rasađivanja imati 3—4 lista. T e h n i k a proizvodnje rasada, n a č i n i r a z m a k rasađivanja i sve ostalo isto je kao i k o d r a n o g useva. Tikvice su manje osetljive p r e m a t e m p e r a t u r n i m kole­ banjima u p o r e đ e n j u sa krastavcem, t a k o da se već u drugoj polovini m a j a prozori m o g u sasvim ukloniti. Plodonošenje o t p o č n e krajem m a j a i traje do kraja ju­ na. Sa 1 m 2 dobije se p r i n o s od 6—8 kg mladih plodova.

PROIZVODNJA

SALATE

U

STAKLENICIMA

Salata se lako i u s p e š n o može odgajiti u staklenicima, koji su p r e v a s h o d n o namenjeni gajenju osetljivih staklenič­ kih k u l t u r a (paradajza, krastavaca, p a p r i k e ) . Kao k u l t u r a sa relativno k r a t k o m vegetacijom (55—70 dana), veoma u s p e š n o u k l a p a u stakleničke plodorede, što može doprineti boljem iskorišćavanju staklenika, r a d n e sna­ ge i dr. Zbog skromnijih p o t r e b a za t o p l o t o m i svetlošću nje­ no gajenje je u s p e š n o i preko zime. U severnijim zemljama salata je veoma važna stakleni­ čka k u l t u r a i gaji se kao jedini usev ili u plodosmeni sa dru­ gim k u l t u r a m a , gde se javlja k a o predusev ili n a k n a d n i usev. U n a š e m podneblju, toplijem i sunčanijem, gajenje salate u staklenicima uglavnom je necelishodno zbog toga što se ovde t o k o m zimskog perioda mogu dosta u s p e š n o odgajiti svetloljubive i rentabilnije vrste (paradajza, p a p r i k a , krastavac). Zato se salata u našim staklenicima gaji malo, i to uglavnom jesensko-zimska k u l t u r a . Sorte. U staklenicima se najčešće gaje p o s e b n o opleme­ njene sorte, sposobne da u uslovima o s k u d n e svetlosti d o b r o i brzo r a s t u . Najpoznatije su holandske i druge severnoevropske sorte (deciso, deci minor, rapid, vites, brioso, a m a n d a i mnoge druge). Za uzgoj t o k o m jeseni i proleća m o g u se ko­ ristiti u n a s raširene sorte betnerova, majska kraljica, novo­ sadska m a s l e n k a i dr.

Odgajanje rasada. Vreme setve se podešava p r e m a pla­ n i r a n o m r o k u sadnje. Pri t o m e t r e b a računati da od setve do rasađivanja p r o t e k n e približno 30 dana. U m o d e r n o j stakleničkoj proizvodnji rasad salate se od­ gaja uglavnom u presovanim kockicama veličine 3 ili 4 cm. Setva se obavlja p i l i r a n i m s e m e n o m : koriste se specijalne mašine koje ulažu po j e d n u s e m e n k u u konusno udubljen je kocke. Zasejane kocke se slažu u t r a k a m a , zaliju i pokriju plastičnom folijom ili a s u r a m a dok seme ne počne da niče. Uz n o r m a l n u negu rasadnice su gotove za s a d n j u posle 2 5 — 30 dana, t j . u vreme k a d a korenov sistem biljčica počne da probija kocku. Veoma je važno da se do nicanja održava t e m p e r a t u r a 15—18 °C, a posle nicanja 10—12°. Nešto viša t e m p e r a t u r a u p r o s t o r u s r a s a d o m (do 15°) može se dozvoliti s a m o k a d je vreme sunčano. Relativna vlažnost vazduha odr­ žava se između 60 i 7 0 % . Rasad salate može se odgajiti i na klasičan način setvom u leje ili stakleničke sandučiće napunjene zemljišno-đubrevit o m smešom. Za sadnju u o k t o b r u i novembru r a s a d se odgaja na otvorenim lejama, a za kasniju sadnju u toplim lejama ili staklenicima. Setva se obavlja na redove s r a z m a k o m A—5 cm; seje se 2—3 g semena po 1 m 2 . Seme se pokrije đ u b r e v i t o m smešom U sloju 0,5—1,0 cm. Za 1 ha useva p o t r e b n o je 100—120 m 2 r a s a d n e površine, j e r se sa 1 m 2 dobije približno 1200 biljaka. Obično se koristi nepikirani rasad, ali je bolje da se pikira n a r a z m a k u 5 x 5 cm. Priprema zemljišta i rasađivanje. Salata najbolje uspeva na p l o d n o m i s t r u k t u r n o m zemljištu, bogatom o r g a n s k i m m a t e r i j a m a . Staklenička zemljišta su uglavnom takva i pot­ p u n o odgovaraju salati. Pri t o m e t r e b a imati u vidu da je ova biljka veoma osetljiva na visoku koncentraciju soli u zemljištu. Optimalna vrednost pH zemljišta za salatu je 6,0—6,5. Zemljište se ore na d u b i n u 20—25 cm. Mineralna đubri­ va se ne zaoravaju zbog toga što se korenov sistem salate razvija p l i t k o i što se usled čestih zalivanja m i n e r a l n a hraniva spuste d o p o t r e b n e dubine. Đubrenje salate t r e b a da se zasniva na p r e t h o d n o j ana­ lizi zemljišta. Unošenje o r g a n s k i h i mineralnih đubriva naj-

češće nije p o t r e b n o j e r od ranijih obilnih đubrenja glavnih slakleničkih useva o s t a n e dovoljno hraniva za salatu. Pri sve­ mu t o m e nije pogrešno ako se p r e d sadnju salate unesu umerene količine azota (20—30 kg/ha) i fosfora (40—50 kg/ha). Unošenje kalijuma nije n e o p h o d n o p o š t o se salata u našim staklenicima gaji posle paradajza, krastavaca i p a p r i k e p o d koje se u n o s e velike količine stajnjaka i kalijuma, te je zem­ ljište d o b r o snabdeveno ovim e l e m e n t o m . Posle oranja zemljište se obradi frez-mašinom, poravna i izmarkira. Zemljište, takođe, m o r a biti o p t i m a l n e vlažnosti. Sadnja se obavlja r u č n o ili m a š i n a m a sadilicama, na dubinu na kojoj su rasadnice dotle rasle. Sadi se na leje (trake) sa 5—6 redova, između kojih se ostavljaju staze široke 50^—60 cm. Razmak između biljaka zavisi od sorte. Rane sorte s ma­ njim biljkama sade se na 2 0 x 2 0 cm, ili 2 0 x 1 5 cm, a kasne sorte s krupnijim biljkama — na 25—30 cm između redova i na 20—25 cm u redu. Ako je r a s a d proizveden u kockicama, o n d a se nakon p r i p r e m e zemljišta površina staklenika izmarkira valjkom sa kockastim izbočinama koje u zemljištu ostavljaju otiske ve­ ličine 4 x 4 cm. U ove jamice spuste se kockice sa biljkama. U velikim m o d e r n i m staklenicima salata se često bere mašinama, pa se i sadnja podešava p r e m a zahtevima takve tehnologije (salata se gaji u zemljištu z a s t r t o m plastičnim fo­ lijama). Nega useva. Salata ima k r a t a k vegetacioni period i brzo raste. Z a t o se visoki i kvalitetni prinosi m o g u dobiti samo ako se usevu obezbcde optimalni uslovi u svim fazama raz­ voja. Osobito važan činilac je t e m p e r a t u r a . Po s u n č a n o m vre­ m e n u t e m p e r a t u r a treba da se održava između 12 i 20 °C, a ako je v r e m e oblačno 10—12". U toku noći t e m p e r a t u r a tre­ ba da b u d e A—6° niža od dnevne. T e m p e r a t u r e iznad 20° us­ poravaju rastcnje pa je p o t r e b n o da se intenzivnim provetravanjem onemoguće. Više dnevne i niže noćne t e m p e r a t u r e obezbeđuju brzo rastenje biljaka i formiranje čvrstih, kom­ p a k t n i h glavica. U n a š e m podneblju svetlosni uslovi ne ograničavaju ga­ jenje salate čak ni u zimskim mesecima. S jeseni i s proleća može se odgajiti i kao međuusev, j e r u to v r e m e može da

podnese slabo zasenjivanje. Pri t o m e treba voditi r a č u n a da salata stasa p r e nego što glavni usev počne da ostavlja jaku senku. Salata ima velike p o t r e b e za vlagom u zemljištu i vazd u h u . Najbolje je da se u prvim fazama razvoja održava vlažnost na nivou 7 5 — 8 0 % maksimalnog vodnog kapaciteta zemljišta, a u v r e m e obrazovanja glavica 60—65%. Relativna vlažnost vazduha t r e b a da b u d e 70—80 %. Usev se navodnja­ va kišenjem. U vreme formiranja glavica t r e b a paziti da pre­ velika vlažnost zemljišta i vazduha ne prouzrokuje pojavu gljivičnih bolesti. Po potrebi, staklenički usev salate se može prihranjivati lako rastvorljivim azotnim đubrivima, u m a n j i m dozama (120—150 kg KAN-a po ha). U m o d e r n i m staklenicima prihra­ njivanje se obavlja p u t e m sistema za navodnjavanje. Veoma je korisno i obogaćivanje atmosfere u stakleniku ugljendioksidom, n a r o č i t o ako se salata gaji zimi. Berba i prinos. U z i m s k o m periodu od rasađivanja do stasavanja salate p r o t e k n e 40—45 dana, a s proleća 30—35 dana. Berba se obavlja kad glavice b u d u p o t p u n o formirane, dovoljno zbijene i čvrste. Ako se prodaju »na komad«, berba se može početi i n e š t o ranije. Glavice se odsecaju o š t r i m nožem. Pri t o m e o n e treba da su p o t p u n o suve. U Holandiji i nekim drugim zemljama salata se bere specijalnim m a š i n a m a . Sa odsečene biljke od­ s t r a n e se donji, stari listovi, a zatim se glavice slažu u plitke košare ili letvarice, sa k o r e n o m nagore. Sa 1 m 2 u b e r e se 15—25 n o r m a l n o razvijenih glavica, o d n o s n o 20—35 t / h a . U d o b r o odgajenom usevu ne treba da i m a više od 2% glavica koje nisu za tržište. Prosečna teži­ na glavice kreće se do 200 g, često i više, što zavisi ne samo od sorte već i od uslova gajenja.

U zaštićenom p r o s t o r u gaji se najčešće glavičasta sala­ ta, a rede ostali varijeteti salata, j e r o n a daje najveće prino­ se, uz kvalitetne glavice. Pogodne s o r t e su nansen, deci-minor, r e n a t a i dr. U zavisnosti od tipa zaštićenog p r o s t o r a i mogućnosti zagrevanja salata se može u s p e š n o gajiti u toku r a n o g prole­ ća, jeseni i zime. Pri t o m e je za n o r m a l a n r a s t n e o p h o d n a t e m p e r a t u r a od 15 do 18 "C u t o k u sunčanih i oko 14 °C to­ k o m oblačnih dana, a noću 5—8 °C. Relativno niske tempe­ r a t u r e n e o p h o d n e za r a s t omogućuju gajenje u zaštićenom p r o s t o r u sa grejanjem i bez grejanja. Salata je česta predk u l t u r a p r i gajenju krastavaca i paradajza ili rasada, odno­ sno n a k n a d n a k u l t u r a posle paradajza, p a p r i k e i drugih slič­ nih useva. Salata se proizvodi iz r a s a d a . Rasad se proizvodi u ot­ vorenim ili toplim lejama u zavisnosti od v r e m e n a setve. Naj­ povoljnije je da se salata proizvodi iz pikiranog rasada, ili se seje pilirano seme u hranljive kocke. Pri pikiranju setva se obavlja gusto, a u fazi prvog lista biljke se pikiraju u sak­ sije (hranljive kocke) dimenzije 5 x 5 cm. Do nicanja treba obezbediti t e m p e r a t u r u oko 20°C, a posle pikiranja oko 15'C, m a d a salata r a s t e i na nižim t e m p e r a t u r a m a (10—12 °C), ali sporije. Za 15—20 d a n a dobij a se kvalitetan r a s a d sa 3 ^ 1 lista. Vreme setve, sadnje i b e r b e zavisi od celokupne proiz­ vodnje u zaštićenom p r o s t o r u . Najpovoljnija je sukcesivna se-

tva LI razmacima od 7 do 20 d a n a počev od 15. avgusta pa do početka m a r t a . To znači da je uz k o n t i n u i r a n u sadnju i dospevanje salate takvo, s tim što pri setvi u avgustu i s e p t e m b r u salata dospeva za 2—2 i po meseca, a u kasnijoj proizvodnji pri nižim t e m p e r a t u r a m a za 2 i po do 3 meseca. Za jesenju proizvodnju koriste se najčešće ni­ ski tuneli, gde se plastika postavlja tek p o č e t k o m o k t o b r a , kada se pojavljuju niske t e m p e r a t u r e , odnosno prvi mrazevi, a za zimsku i prolećnu proizvodnju najpovoljniji su plastenici. Zemljište se za proizvodnju salate m o r a d o b r o pripre­ miti, i to o d m a h po skidanju p r e t h o d n o g useva. Salata veo­ ma d o b r o uspeva na zemljištu bogatom organskom materi­ j o m i zato se đ u b r i zgorelim stajnjakom (2—3 kg/m 2 ) uz 3 0 - 4 0 g NPK đubriva ( 1 : 1 : 1). Sadnja se obavlja u redove ili četvororedne panlljike (kod širokih plastenika). U zavisnosti od krupnoće sorte raz­ m a k sadnje je 15—25x15—25 cm. Pri sadnji u pantljike os­ tavlja se r a z m a k između pantljika 60—80 cm. Posle sadnje (5—6 dana) usev se plitko okopava, na du­ binu oko 5 cm, a sledeće okopavanje je za 10—15 dana, dok biljke ne zatvore redove. U toku kasne jeseni, zime i ranog proleća salata najbolje uspeva u plastenicima sa d o p u n s k i m grejanjem, gde se može održavali optimalna t e m p e r a t u r a sun­ čanih dana oko 16 °C, oblačnih o k o 14 °C i noću 5—8 °C. U fazi obrazovanja 6 — 7 listova usev treba p r i h r a n i t i za 20—30 g azolnog đubriva na 1 m 2 ili uz zaštitu useva izvr­ šiti 1—2 folijama prihranjivanja kompleksnim đubrivom (vuksal 0,2% ili si.). Za zaštitu salate upotrebljava se benlejt 0,05% (protiv sive truleži i plamenjače), a protiv puževa lim a x (1,5 kg/100nr). Zalivanje se obavlja p r e m a stanju useva svakih 7—10 dana sa 5—10 1 vode na n r . Berba salate je sukcesivna u zavisnosti od formiranja glavica, a p r i n o s zavisi od gustine biljaka, sorte i vremena berbe i kreće se od 1,5 do 3 kg/m 2 .

Salata je vrlo pogodna k u l t u r a za uzgoj u toplim leja­ ma j e r ima k r a t a k vegetacioni period, s k r o m n e zahteve pre­ ma t e m p e r a t u r i i j e d n o s t a v n u tehniku gajenja. Uspešno se može odgajiti kao n a k n a d n i usev u toplim lejama. Za gajenje u toplim lejama koriste se sorte glavičastih salata. Pogodnim s o r t a m a m o g u se s m a t r a t i betnerova, maj­ ska kraljica i dr. Vreme setve se utvrđuje u zavisnosti od v r e m e n a k a d a se želi da salata dospe. Za proizvodnju u j a n u a r u i februaru setvu treba obaviti u tri roka: početkom, s r e d i n o m i krajem novembra ili p o č e t k o m decembra. Seje se u toplu leju for­ m i r a n u na sloju toplog stanjaka debljine 30—35 cm, i na­ s u t u zemljišno-đubrevitom mešavinom debljine 15—16 cm. 2 Na 1 m površine leje o m a š k e se poseje 2—3 g semena, i po­ krije 0,5 cm debelim slojem prosejane đ u b r e v i t e zemlje. Posle nicanja u leji se održava t e m p e r a t u r a od 10—12°C. Više t e m p a r a t u r e loše utiču na kvalitet rasada, mlade biljčice p o s t a n u vrlo nežne i lako obole. Slično deluje i ne­ d o s t a t a k svetlosti, pa je n e o p h o d n o da stakla budu uvek či­ sta, a leje nepokrivene a s u r a m a tokom čitavog dana. Rasad je prispeo za rasađivanje k a d a se na biljkama obrazuju A—5 listova, što obično biva približno mesec dana posle setve. Biljke se r a s a đ u j u u novoizgrađenu toplu leju, sa slojem toplog stajnjaka od 30—35 cm i slojem zemlje od o k o 20 cm na r a z m a k u 20 X 20 cm.

Usev se brižljivo neguje kao i sve druge k u l t u r e u top­ lim lejama. Salata najbolje r a s t e na t e m p e r a t u r i o k o 15°. Kada je vreme vedro, nije š t e t n o ako se t e m p e r a t u r a povisi i do 25°. Naročito se treba b r i n u t i da usev ne pati od n e d o s t a t k a vlage. Međutim, kad biljke p o č n u da zavijaju glavice treba obustaviti zalivanje, j e r voda koja zaostane između listova izaziva truljenje. Prihranjivanje se obavlja 2 nedelje posle rasađivanja nit r a t n i m đubrivom; oko svake biljke rasturi se 10 g đubriva, a zatim usev opraši i po potrebi zalije. N o r m a l n o negova'ne biljke stasaju 35—50 dana posle rasađivanja, zavisno od sor­ le. Sa jednog m 2 dobije se oko 20 glavica.

PROIZVODNJA LUBENICA U PLASTENICIMA

Za proizvodnju u plastenicima k a o i staklenicima treba koristiti r a n e sorte i hibride tipa m r a m o r n a , šugar bebi, sigetsep i si. Najčešće se lubenica proizvodi kao r a n a prolećna i zimska. Lubenica se proizvodi iz rasada. Setva se obavlja u stak­ leniku ili toploj leji polovinom februara (35—40 d a n a p r e sad­ nje), a za jesenju proizvodnju polovinom j u n a , u hladne leje. Najčešće se nakvašeno seme lubenice (po j e d n a semenka) seje u saksije (dimenzije 8 — 1 0 x 8 — 1 0 c m ) . Dalja nega r a s a d a je uobičajena. I pri ovoj proizvodnji značajno je kalemljenje lubenice na tikvu vrg. U d o b r o pripremljeno zemljište, p o đ u b r e n o zgorelim 2 stajnjakom (5—10 kg/m ) i NPK đubrivom, sadnja se obav­ lja u prvoj polovini m a r t a , o d n o s n o polovinom jula (za jese­ nju proizvodnju). U zagrevanim staklenicima i plastenicima setva i sadnja se m o g u obaviti u februaru, a za jesenju pro­ izvodnju u avgustu. Pri gajenju uz žičanu p o t p o r u sadnja se najčešće obavlja u dvoredne pantljike na rastojanju 120X 60 + 6 0 x 5 0 — 60 cm, a p r i gajenju bez p o t p o r e lubenice se sade u redove 1 5 0 x 6 0 cm. Posle sadnje biljke se d o b r o zaliju, a t e m p e r a t u r a se održava na 20—22 °C danju, o d n o s n o oko 16 °C noću, uz re­ lativnu vlažnost vazduha 70—75%. Posle ukorenjavanja, tem­ p e r a t u r a se može povećati na o k o 25 °C, a u fazi plodonoše­ nja i do 30 °C. Plastenik treba redovno provetravati k a k o bi

se snizila visoka relativna vlažnost, koja omogućuje razvoj p r e svega gljivičnih oboljenja. Zaštita useva obavlja se prska­ njem svakih 10—12 dana d i t a n o m 0,15% (antraknoza), plame­ njača) ili k a r a t a n o m 0,P/» (pepelnica). Okopavanje useva je redovna m e r a nege i obavlja se 4—5 p u t a u toku vegetacije na d u b i n u 10—15 cm. Uz okopa­ vanje se m o g u obaviti j e d n o do dva ogrtanja ili se biljke do­ p u n s k i podsipaju slojem od 5—10 cm k o m p o s t a ili zemljišne smeše. U t o k u vegetacije redovno se zaliva, i to: do plodono­ šenja svakih 10—15 dana, a u fazi plodonošenja svakih 7—10 d a n a sa 15—20 l/m 2 . Prihranjivanje se obavlja o d m a h posle sadnje i u vreme pimog cvetanja sa 20—30 g NPK đubriva na m2. U t o k u vegetacije reguliše se r a s t biljke. Pri gajenju uz žičanu konstrukciju ostavljaju se tri stabla (glavno i prva dva bočna), dok se ostala zakidaju. Ova stabla se zakidaju ta­ ko da se na njima ostave po dva do tri ploda, s t i m da se iza poslednjeg ploda ostave 3—4 lista. Svako slabio se vezuje za žičanu konstrukciju. Vrh stabla se zakida k a d a dostigne visinu 1,5—2 m. U t o k u vegetacije redovno se skidaju stari, suvi listovi. K a d a plodovi dostignu prečnik od 10 cm, stav­ ljaju se u plastičnu mrežu koja je vezana za noseću konstruk­ ciju plastenika i tako se dalje razvijaju. U zagrevanim plastenicima berba počinje polovinom ma­ ja, u h l a d n i m za 20—30 dana kasnije, a u jesenjoj proizvod­ nji u o k t o b r u . Prinos lubenica kreće se od 4 do 8 kg/m 2

PROIZVODNJA LUBENICA U N I S K I M TUNELIMA

Rana proizvodnja lubenica veoma je uspešna u niskim tunelima bez grejanja. Lubenica se proizvodi najčešće iz ra­ sada, i to kalemljenjem na vrg, m a d a može i iz običnog ra­ sada ili d i r e k t n o iz semena. Proizvodnja r a s a d a je uobičaje­ na, sa setvom u t o k u m a r t a . U n i s k o m tunelu sadi se j e d a n red lubenica pod j e d a n niski tunel. Za ovu proizvodnju veoma je pogodno zastiranje zemljišta c r n o m plastičnom folijom. Na p r i p r e m l j e n o m zemljištu, đ u b r e n o m sa 6 kg stajnjaka i 30 g NPK đubriva na m 2 , postavi se crna folija, koja se uko­ pa sa s t r a n e u zemlju (na 10 cm). Folija mora d o b r o da prilegne na površinu zemljišta i da se d o b r o fiksira. Na rasto­ janju 50—80 cm u r e d u n a p r a v e se otvori (nožem u obliku krsla) i tu se seje ili sadi lubenica. P o s a đ e n e biljke zaštićuju se plastičnom folijom u vidu niskog tunela. Viša t e m p e r a t u r a zemljišta p o d c r n o m folijom, dovoljno vlage, a s a m i m t i m i pojačana mikrobiološka aktivnost u zemljištu, omogućuju bolju i s h r a n u biljke i ranije sazrevanje plodova (za 7—10 dana) u odnosu na proizvodnju bez c r n e folije. Stablo lube­ nice se m o r a usmeravati u r a s t u k a k o bi do skidanja folije polovinom maja cela biljka bila zaštićena od niskih tempe­ r a t u r a . Sve ostale m e r e nege su uobičajene a p r i n o s se kreće od 2—5 kg/m 2 .

PROIZVODNJA LUBENICA U ZAŠTIĆENIM GNEZDIMA

lemljene lubenice mogu uspevati na nižim t e m p e r a t u r a m a (oko 18 °C), a imaju izraženu veću u k u p n u o t p o r n o s t . Pored toga, sazrevanje plodova je ranije. Naklijalo seme lubenice i vrga seje se istovremeno u toplu leju, s tim što se vrg seje u saksije ( 8 x 8 cm). U fazi otvorenih kotiledona, 2—3 dana posle nicanja, vrši se kalem­ ljenje. P r e kalemljenja biljke se d o b r o zaliju i zatim se bilj­ ke lubenice vade i stavljaju u sud s vodom. Kalemljenje se vrši na zasenjenom mestu, k a k o bi isparavanje biljaka bilo što manje. Oštrim nožem ili žiletom (ili uskim o š t r i m šilom) zaseče se biljka vrga između kotiledonih listića u dužini 1,5— 2 cm. Na stablu lubenice ispod kotiledona napravi se klinasti presek stabla dužine k a o i rascep na vrgu (1,5—2 cm). Ka­ lem lubenice stavi se u rascep podloge vrga tako da stablo i kotiledoni d o b r o prilegnu j e d n o uz drugo, Spojno mesto se obavije vatom. Ovakav rasad se razvija u toploj leji pri tem­ p e r a t u r i o k o 25 °C i visokoj relativnoj vlažnosti vazduha od 90 %. Prvih d a n a po kalemljenju vrši se zasenjivanje leje, ka­ ko bi se sprečilo suvišno isparavanje. Šest do s e d a m dana po­ sle kalemljenja formiran je kalus i dalje se nastavlja uobičaje­ na nega rasada. Rasađivanje P r i p r e m a zemljišta za proizvodnju sastoji se u obilnom đ u b r e n j u stajnjakom t o k o m jeseni, i to po čitavoj površini ili samo u kućice, gnezda. U k u p n a količina stajnjaka iznosi 400—600 m c / h a pri đ u b r e n j u cele površine, o d n o s n o 150—200 m c / h a p r i đ u b r e n j u u kućice. Pored stajnjaka zemljište se đ u b r i sa 300 kg NPK đubriva ( 1 : 1 : 2 ) po ha. Kućice se mo­ gu praviti u jesen ili u proleće n e p o s r e d n o p r e d setvu ili sad­ nju. Kao i za proizvodnju krastavaca, gnezda mogu biti top­ la, sa svežim stajnjakom kao materijalom za zagrevanje, ili hladna. U toplim gnezdima moguća je za oko 10 dana ranija setva ili sadnja nego u hladnim. Bez obzira na k a r a k t e r gne­ zda, posle setve ili sadnje postavlja se noseća konstrukcija sa plastičnom folijom, koja štiti lubenicu od izmrzavanja. Sadnja se obavlja polovinom m a r t a u topla gnezda, od­ nosno do prvih d a n a aprila u h l a d n a gnezda.

U zaštićenim gnezdima može se izvršiti setva semenki ili sadnja r a s a d a lubenice, što omogućuje za 15—20 d a n a ra­ nije sazrevanje plodova. Za r a n u proizvodnju koriste se sor­ te stoks, m r a m o r k a , sigetsep i si., koje obrazuju plodove ve­ ličine 1—1,5 kg. Proizvodnja rasada

Rasad se proizvodi u toploj leji ili plasteniku. Setva se obavlja na 30—35 d a n a p r e sadnje, i to u saksije, hranljive kocke ili b u s e n ledinskog zemljišta ( 1 0 x 1 0 cm). Do nicanja se održava t e m p e r a t u r a od 25 °C, a zatim se snižava na o k o 16 °C, što omogućuje dobijanje r a s a d a sa čvrstim, krat­ k i m stablom. S r a s t o m prvog lista t e m p e r a t u r a se održava na 20—22 °C d a n j u i oko 15 °C noću, uz relativnu vlažnost vaz­ d u h a o k o 65 %. U t o k u proizvodnje r a s a d a p r i m e n j u j u se sve r e d o v n e m e r e nege. P o r e d regulisanja t e m p e r a t u r e , vlaž­ nosti vazduha i zemljišta (zalivanje svakih 5—7 dana sa 5—10 2 lit. vode na m ) obavezna je zaštita protiv a n t r a k n o z e (ditan 14—45 u konc. 0,15%), pepelnice (karatan WP 0,1%) i pla­ menjače (cineb 0,20%) u r a z m a c i m a od 10 do 15 d a n a ili po p o t r e b i . Pri p r s k a n j u protiv bolesti treba izvršiti i folijar­ no prihranjivanje vuksalom 0,2 %. U proizvodnji r a n i h lubenica, veoma dobre rezultate daje kalemljenje lubenica na tikvu vrg (Lagenaria vulgaris). Ka-

Pored proizvodnje iz r a s a d a lubenica se može proizvesti u zaštićenim gnezdima i d i r e k t n o iz semena. Setva se obav­ lja u gnezda, kućice sa 5—6 semenki. Razmak setve (a i sad­ nja) je 1,5 do 2 X 0,8 do 1 m sa dve biljke u kućici ili 1,5 X 0,5 do 0,8 m p r i jednoj biljci u kućici. Setva se obavlja prvih d a n a aprila, odnosno k a d a je t e m p e r a t u r a zemljišta o k o 12 °C. U fazi prvog pravog lista usev se proređuje tako da u kućici ostanu dve najbolje raz­ vijene biljke. Nega useva sastoji se u provetravanju (podizanju fo­ lije) radi održavanja t e m p e r a t u r e na 22—25 °C. K a d a je spol joa t e m p e r a t u r a Iznad 20 "G i n e m a opasnosti od mraza, fo­ lija se u potpunosti skida. U toku vegetacije izvode se 2—3 okopavanja, dok se biljke ne razviju lako da zatvore redove. N e p o s r e d n o posle sadnje obavlja se zalivanje i do faze plo­ donošenja još dva-tri sa 250—300 m 3 vode/ha, a od početka plodonošenja zaliva se svakih 5—7 dana. Usev se prihranjuje u fazi 4 lista (ili posle sadnje) i p o č e t k o m cvetanja sa 40 do 50 gr NPK đubriva (1 : 1 : 1) na m 2 . Sa m e r a m a zaštite k a o što smo naveli pri proizvodnji rasada lubenica, treba oba­ viti i folijarno prihranjivanje kompleksnim đubrivom (vuk­ sal 0,2%), j e r lubenica j a k o reaguje na n e d o s t a t a k mikroelemenata (Mg, Cu). Za r a n u proizvodnju t r e b a izvršili usmeravanje r a s l a stabla (posle skidanja lolije), kako bi cela biljka bila ravno­ m e m o osvelljena. Stablo t r e b a pričvrstiti za zemljište radi zaštite od vetra. Ovo se obavlja p o m o ć u malih drvenih rašlji ili se p a k ispod dela stabla gde izbija list iskopa jamica, pa se taj deo stabla postavlja u j a m i c u i zasipa zemljom; na taj n a č i n stablo se pričvrsti za podlogu, a uz to dolazi do ob­ razovanja d o p u n s k i h korenčića. Pinciranje stabla (zakidanje vrha) i m a za cilj regulisanje r a s t a stabla. Naime, posle obra­ zovanja o d r e đ e n o g b r o j a plodova (3—4) zakida se stablo i lako pospeŠuje zrenje plodova. Prva b e r b a n a s t u p a polovinom juna, što zavisi od nači­ na proizvodnje, a može se ostvariti prinos od 2 do 5 kg/m 2 .

Za proizvodnju u lejama veoma je povoljno kalemlje­ nje lubenica na vrg. Način gajenja i kalemljenja opisani su u delu o proizvodnji lubenica u zaštićenim gnezdima. Na sličan n a č i n kao što se gaji dinja, u toplim lejama se može odgajiti i lubenica. Lubenica se, m e đ u t i m , rede ja­ vlja kao glavni usev u toplim lejama, već kao n a k n a d n i , po­ i m a n i usev, posle iznošenja r a s a d a drugih k u l t u r a . U prvom slučaju setva se obavlja krajem februara, a u d r u g o m — kra­ jem marta. Za proizvodnju u toplim lejama treba odabrali rane sorte, sa sitnijim plodovima (stoks, šuger bebi i si.). Za proizvodnju u lejama veoma je povoljno kalemlje­ nje lubenica na vrg. Način gajenja i kalemljenja opisani su u delu o proizvodnji lubenica u zaštićenim gnezdima. Okalemljeni ili n o r m a l n i r a s a d sadi se sredinom mar­ ta u leje koje imaju sloj zemlje 28—30 cm. Pod jedan pro­ zor r a s a d e se po dve biljke (u dva reda duž leje). Na jednoj biljci ostavi se 5—6 plodova. Vrhove vreža na kojima se z a m e t n u plodovi t r e b a orezati na 5—6 listova iza ploda. Prvi plodovi sazru k r a j e m j u n a , a iz useva koji su rasađeni kao n a k n a d n a k u l t u r a — p o č e t k o m jula. Prinos je 3—6 kg/m 2 .

Obično se praktikuje odsecanje vrha biljaka iznad tre­ ćeg lista. T a d a se najčešće razviju tri bočne vreže, najsnažni­ ja od njih se usmerava uspravno, p r e m a slemenu špalira, a ostale dve horizontalno ili koso. Na svakoj od ovih osnovnih vreža kasnije se ostave po 2—3 ploda koji najbrže rastu i koji su najbliži glavnim vrežama. Kada plodovi n a r a s t u 3—4 cm u prečniku, svi prekobrojni se o d s t r a n e . Sve besplodne vreže trećeg reda se orezuju na dva, a one koje nose plod — na tri lista iznad ploda. Slabo razvijene vreže se odstranjuju. Kad plodovi n a r a s t u do 10 cm u prečniku, stavljaju se u na­ ročite mrežice, inače bi se usled sopstvene težine otkinuli od biljke. U s o r a t a sa sitnim plodovima ovakve mreže nisu ne­ ophodne. U nas se, sada, dinja ne gaji u staklenicima, ali će, po svemu sudeći, u skoroj budućnosti, uporedo s brzim poras­ tom površina pod staklom, naći svoje mesto kao r a n i staklenički usev. U mnogim zemljama s razvijenom stakleničkom proizvodnjom dinja se često sreće u staklenicima. Dinja se u staklenicima gaji kao zimsko-prolećni usev. Rana zimska proizvodnja se ne preporučuje zbog nezadovo­ ljavajućeg ukusa plodova i slabe tražnje. Setva se obavlja to­ kom decembra. Najviše se koriste sorte sa sitnijim plodovima i ranim stasavanjem (ananas, persijska, prescolle de pariš, rica Fi i dr.). U novije vreme stvorene su posebne sorte za slaklenički uzgoj, s plodovima teškim 500—600 g. Rasad se odgaja u plastičnim saksijama p r o m e r a 10 cm. U svaku saksiju poseje se po j e d n a naklijala semenka. Po pravilu, setva se obavlja 30—35 dana pre planiranog d a t u m a sadnje. U n a š e m podneblju pogodno vreme za sadnju je kraj j a n u a r a ili početak februara. U staklenicima sa širinom odeljka 3,20 m biljke se sade u dva reda, s razmakom 40—50 cm između biljaka u redu; u odeljcima širine 6,40 m sade se 4 reda. Z n a t n o je bolje ako se biljke posade na baukovima pripremljenim s toplim staj­ njakom. Biljke se pričvršćuju za vertikalne ili kose (krovolike) špalire od žice ili plastičnih mreža. U zapadnoevropskim zem­ ljama biljke se vode vertikalno, uz k a n a p . U oba slučaja pri­ menjuje se odgovarajući način orezivanja vreža. U slučaju da se biljke gaje uz k a n a p , odstranjivanjem vrha centralnog stabla podstiče se razvoj bočnih vreža dru­ gog i trećeg stepena na kojima se, inače, obrazuje pretežni deo ženskih cvetova. Najviša vreža koja izbije ispod orezanog vrha u s m e r a v a se naviše kao vodica. Bočne vreže orezuju se na 2—4 lista, a na celoj biljci ostavi se 6—8 plodova. R a n o s proleća, dok još n e m a pčela, cvetovi se oprašuju ručno, ili se unese košnica s pčelama. T e m p e r a t u r a u stakleniku s dinjama treba da se održava sunčanih dana od 22 do 26 °C, kad je dan oblačan oko 2 0 — 22°, a noću za 3—5° niža od dnevne. Dinja se najbolje razvija u toploj i suvoj atmosferi, te treba nastojati da relativna vlaž­ nost vazduha ne prelazi 60%. U prvo vreme, dok biljke ne počnu da zameću plodove, zalivaju se redovno, svakih 10—15 dana, u m e r e n i m količina­ 2 ma vode (15 lit./m ). Kasnije, kad plodovi n a r a s t u , navodnja­ vanje treba prekinuti da plodovi nagomilaju što više šećera. Staklenički usevi dinje p r i h r a n j u j u se prvi put u vre­ me kad počne cvetanje, a zatim još jednom ili 2 puta. Rast­ vor đubriva za prihranjivanje treba da sadrži približno 60 g P2O5, 30—50 g N i 50—60 g K 2 0 u 100 litara vode. Berba počinje u prvoj polovini maja; može se ostvariti prinos od 7 do 8 kg/m 2 .

Dinja se sem u plastenicima može proizvesti i u niskim tunelima sa zastiranjem c r n o m plastičnom folijom ili bez to­ ga. Pri t o m e je proizvodnja gotovo ista kao i proizvodnja lu­ benica, sem što se dinja sadi na m a n j e m rastojanju i što se primenjuje pinciranje glavnog stabla radi ranijeg grananja i obrazovanja ženskih cvetova. Za proizvodnju u plastenicima pogodne su sorte a n a n a s , hibrid 7, persijska. Najčešće se setva obavlja u toploj leji u drugoj polovi­ ni j a n u a r a , odnosno krajem februara (za proizvodnju u pla­ stenicima bez grejanja). Za jesenju proizvodnju setva je po­ lovinom j u n a . Seje se u saksije veličine 8 x 8 cm. Dinja se može proizvesti kalemljenjem na belu tikvu (Cucurbita maxi­ ma), pri čemu se postiže veća ranozrelost. Kalemljenje i da­ lja proizvodnja r a s a d a su isti k a o i za lubenicu kalemljenu na vrg. Zemljište u plasteniku se p o đ u b r i sa A—5 kg zgorelog 2 2 stajnjaka na m i sa 30—40 g N P K đubriva ( 1 : 1 : 2 ) na m . Sadnja dinje se može obaviti u kućice ili u p r e t h o d n o načinje­ ne b r a z d e na čije se d n o stavlja sloj poluzgorelog stajnjaka (kao za lubenicu). Sadnja r a s a d a vrši se krajem februara i p o č e t k o m mar­ ta u plastenicima sa grejanjem, o d n o s n o krajem m a r t a i po­ č e t k o m aprila u plastenicima bez grejanja. Za jesenju pro­ izvodnju sadnja je krajem jula, odnosno polovinom avgusta. Sadnja se obavlja u dvoredne pantljike sa r a s t o j a n j e m 100 X X 60 + 60 X 50 cm. Mere nege su iste kao za lubenicu. Biljke se u toku vegetacije vezuju za k o n s t r u k c i j u plas­ tenika.

Regulisanjem r a s t a stabla ostavljaju se na grani prvog reda dva do tri ploda (u plasteniku sa grejanjem) ili 1—2 ploda, a zakidanje je isto kao u stakleniku. Pored ovog na­ čina regulisanja r a s t a može se p r i m e n i t i i sledeći: kada biljka razvije 3—4 lista, stablo se zakida t a k o da se ostave dva li­ sta. K a d a dve bočne grane dostignu dužinu oko 50 cm, zaki­ daju se tako da o s t a n e po četiri lista. Iz pazuha listova izbi­ jaju grane drugog reda na kojima se ostavljaju po dva ploda sa četiri lista iz poslednjeg ploda. Na taj način omogućeno je ranije sazrevanje plodova. Stari listovi se redovno odstranju­ ju. K a d a plodovi dostignu prečnik 5—10 cm, stavljaju se u plastičnu mrežu koja je vezana za osnovnu konstrukciju plas­ tenika. Berba počinje polovinom maja, odnosno u prvoj polo­ vini j u n a u plastenicima bez grejanja, a u jesenjoj proizvod­ nji u o k t o b r u . Prinos se kreće od 3 do 6 kg/m 2 .

Gajenje bostana pod plastičnom zastirkom

Proizvodnja dinje u zaštićenim gnezdima je ista kao i proizvodnja lubenica. To znači da se može proizvesti u top­ lim i hladnim gnezdima, d i r e k t n o iz semena ili iz rasada. Za r a n u proizvodnju koriste se sorte ananas, persijska, charentais i dr. Proizvodnja rasada dinje je ista kao proizvodnja ra­ sada lubenice. Setva se obavlja u saksije polovinom februara ili p o č e t k o m m a r t a . Uslovi neophodni za gajenje su isti kao i za lubenicu, uz iste m e r e i nege. Sadnja se obavlja krajem m a r t a ili prvih d a n a aprila, a setva kada je t e m p e r a t u r a zemljišta oko 12 °C (oko 10. ap­ rila u k o n t i n e n t a l n i m uslovima). Setva i sadnja se obavljaju u d o b r o pripremljeno zem­ ljište, u p r e t h o d n o načinjena gnezda. Gnezda m o g u biti topla (sa stajnjakom) ili hladna. P r i p r e m a zemljišta je ista kao za lubenicu. Dinja se seje ili sadi u redove na rastojanju 80—120 X.50 cm. Posle setve (sadnje) biljke se plastičnom folijom u obliku zvona zaštićuju od izmrzavanja. Folija se skida po prestanku opasnosti od mraza. Nega useva je ista kao kod lubenice. Plodovi dinje sazrevaju početkom juna. Pri ovoj proiz­ 2 vodnji ostvaruje se prinos od 2 do 4 kg/m .

Dinja se vrlo uspešno može odgajati kao rani ili polurani usev u toplim lejama. U toplim lejama najčešće se gaje r a n o s t a s n e sorte. U zapadnoevropskim zemljama postoje po­ sebno selekcionisane sorte za uzgoj u zaštićenom prostoru. Za naše prilike pogodne sorte su sorte a n a n a s i persijska. kao i neke k a n t a l u p dinje (prescotte de pariš, charentais i dr.). U našim klimatskim uslovima setva se obavlja počet­ kom februara u plastične, glinene, presovane ili »džili« saksi­ je, p o r e d a n e u toploj leji. Leja treba da je izgrađena na 4 0 — 50 cm debelom sloju biotermičkog materijala. Kad seme ni­ kne, t e m p e r a t u r a leje se spusti na 12—15 °C. Posle desetak d a n a t e m p e r a t u r a se ponovo dovede na o p t i m a l n u visinu: 24—26 °C po sunčanom, oko 20 °C po oblačnom vremenu. Rasađivanje na stalno mesto obavlja se početkom m a r t a . Biljke se postave »na trougao« u dva reda, tako da ih pod svakim p r o z o r o m b u d e po dve ili tri. Prvih nekoliko dana, ukoliko je vreme sunčano, rasađene biljke treba u toku pod­ nevnih časova zasenili. U toku vegetacije važno je održavali t e m p e r a t u r u u op timalnim granicama. Leje se u m e r e n o provetravaju, a prozori se ne uklanjaju do kraja vegetacije. Dok vreže ne pokriju po vršinu zemljište treba prašiti. Dobro je da se vreže u toku p o r a s t a usmeravaju da r a v n o m e r n o zauzmu celu površinu le­ je. Sem toga, u toku vegetacije odstranjuju se slabo razvije­ ne vreže, a onima koje z a m e t n u plod orežu se vrhovi. Na jed-

noj biljci ostavi se 4—6 plodova, ostali se uklone. Plodovi lako m o g u biti zahvaćeni truljenjem te se stoga ispod njih postavi neki p o d m e t a č . N e o p h o d n a su, isto tako, preventivna prskanja protiv biljnih bolesti. U toku vegetacije usev se prihranjuje 2—3 p u t a mine­ r a l n i m đubrivima r a z m u ć e n i m u vodi, ili r a s t u r a n j e m po po­ vršini. Odnos i količina đubriva je kao za krastavac. Po po­ trebi usev t r e b a zahvati. Za polutanu proizvodnju u toplim lejama proizvede se r a s a d na n a p r e d opisani način. Setva se obavlja krajem mar­ ta, a rasađivanje krajem aprila ili prvih d a n a maja u tople leje iz kojih je iznesen rasad. Pod jedan prozor sade se po 3 biljke r a s p o r e đ e n e na trougao. Dalja nega useva je kao i kod r a n e proizvodnje. Pravilno odgajen rani usev počinje da daje zrele plodo­ ve krajem maja, a polurani krajem juna. J e d n a biljka rodi 4—6 plodova, odnosno 6—8 kg/m 2 .

Za gajenje u p r o s t o r u zaštićenom plastikom pogodne su r a n e sorte sa m a l o m lisnom r o z e t o m (saksa). Najčešće se proizvodi k a o jesenja i r a n a prolećna k u l t u r a , m a d a je u plastenicima sa grejanjem uspešna i proizvodnja u toku zime. Rotkvica je najčešće p r e t k u l t u r a , n a k n a d n a k u l t u r a ili međukullura (između redova salate, s p a n a ć a i si.). Setva je najčešće krajem s e p t e m b r a i u o k t o b r u , i to po­ stepena, sa r a z m a k o m od 5 do 10 dana, a za r a n u prolećnu proizvodnju krajem j a n u a r a i u februaru. Setva se obavlja u pripremljeno zemljište, i to u pantljike od 10 do 12 redova. Pri t o m e je rastojanje između pantljika 40—50 cm, između redova 10—15 cm, a u redu 3—5 cm. Najčešće se seje 3—4 g semena na m 2 . U p e r i o d u nicanja p o t r e b n a je t e m p e r a t u r a oko 18°C sunčanih dana, odnosno oko 12°C oblačnih dana. Za uspešnu proizvodnju t r e b a održavati o p t i m a l n u vlažnost zemljišta 80—90% PVK. To znači: zalivanje svakih 5—7 d a n a sa 10—15 2 1 vode/m . U fazi dva lista vrši se, po potrebi, proređivanje i j e d n o prihranjivanje sa 20 g azotnog đubriva na n r . 2 Rotkvica dospeva za 30—35 d a n a i sa 1 m može se do­ biti 250—300 rotkvica.

visokim t e m p e r a t u r a m a rotkvica ne obrazuje koren, već sa­ mo listove. U zimskim mesecima treba voditi r a č u n a da no­ ćne t e m p e r a t u r e ne p a d n u ispod 0°; zbog toga se leje pokri­ vaju a s u r a m a . Ostale m e r e nege su plevljenje i eventualno proređivanje a k o je usev gusto nikao, tako da biljke ostanu na 2—3 cm j e d n a od druge. Ranostasne sorte stignu za b e r b u 35—40 d a n a posle se­ tve. U zimskim mesecima period od setve do berbe je nešto duži (50—55 dana). Rotkvice se čupaju kad dostignu prečnik iznad 15 m m . Treba paziti da ne p r e r a s t u , j e r se p r o c e n a t prozuklosti povećava. Sa 1 m 2 leje ubere se 200—250 rotkvi­ ca. Na pijacu se iznose u vezama od po 10 k o m a d a .

Rotkvica je vrlo prikladna kultura za uzgoj u toplim lejama i drugim vrstama zaštićenog p r o s t o r a , jer ima kratku vegetaciju i vrlo s k r o m n e zahteve p r e m a toploti. U toplim i zastakljenim hladnim lejama može se gajiti tokom celog zimskog perioda. S jeseni i u proleće rotkvice najbolje uspevaju u zastakljenim lejama bez grejanja. Veoma često se gaji kao naknadni usev u toplim lejama u kojima su p r e t h o d n o bili odgajeni sejanci ranog rasada ( f e b r u a r — m a r t ) . Najpovoljnije vreme za setvu rotkvica je o k t o b a r za kasnu jesenju, a j a n u a r za ranu prolećnu proizvodnju. Setva u novembru i decembru daje najslabije rezultate usled nepo­ voljnih klimatskih uslova; usev se usporeno razvija, a kvalitet j a k o pogoršava. Među mnogobrojnim s o r t a m a za gajenje u toplim leja­ ma treba odabrati one sa manjom lisnom rozetom i okrug­ lastim ili ovalnim korenom, i k r a t k o m vegetacijom. Poznata rana sorta saksa uspešno se može gajiti i u toplim lejama, mada je sklona da brzo prozukne. Sorta p r i m u s se odli­ kuje ranoslasnošću, malom rozetom, intenzivno crvenim, ovalnim k o r e n o m koji vrlo kasno i slabo prozukne. Dobra je i sorta »non plus ultra«, kao i mnoge druge. Seje se u redove ili omaške, A—5 g semena na 1 n r . Seme se pokrije smešom d o b r o zgorelog i prosejanog stajnja­ ka i zemlje. Važna m e r a nege je regulisanje t e m p e r a t u r e i provetravanje leje. Od nicanja pa do pojave prvih listova treba održavati t e m p e r a t u r u na oko 8°, a zatim IA—16°. Na

U plastenicima se grejanjem u t o k u proizvodnje t r e b a održavati t e m p e r a t u r u od 18 do 20 °C u toku sunčanih dana, o d n o s n o oko 14 °C oblačnih dana. U toku vegetacije usev se 1—2 p u t a m e đ u r e d n o okopava i u fazi tri lista p r i h r a n j u j c se sa 30 g azotnog đubriva na m 2 . N e p o s r e d n o posle sadnje crni luk se d o b r o zaliva, a zatim se svakih 10—15 d a n a zali­ va sa 10 1 vode na m 2 . Prinos m l a d o g luka zavisi od v r e m e n a ubiranja (najbolji je u fazi 6—8 listova) i kreće se od 0,5 do 15 kg/m 2 , što zavisi od vremena b r a n j a (mladi luk ili luko­ vica. Proizvodnja Crni luk se odlikuje m a l i m p o t r e b a m a za toplotom, a p r i t o m e vrlo brzo obrazuje listove, što omogućuje njegovo u s p e š n o gajenje k a o p r e t k u l t u r e , n a k n a d n e i m e đ u k u l t u r e u zaštićenom p r o s t o r u . Za proizvodnju u t u n e l i m a ili plastenicima koristi se k r u p a n arpadžik (lukovica), prečnika 2 — 3 cm. Iz ovakve lukovice se, veoma brzo, razvija mladi luk. U proizvodnji mladog luka najpodesnija je sukcesiv­ na sadnja u r a z m a k u od 15 do 20 dana, što obezbeđuje kon­ tinuitet u prispevanju. Sadnja se obavlja od kraja o k t o b r a pa sve do kraja februara. Radi bržeg rasta, 2 — 3 d a n a p r e d sadnju lukovice se naklijavaju držanjem u posudi s toplom vodom (samo se dance stavi u vodu). Pri povoljnoj sobnoj t e m p e r a t u r i (oko 22°C) lukovica brzo usvaja vodu i razvije korenčiće, a to znači da počinje p r o r a s t a n j e . Sadnja se obavlja u d o b r o pripremljeno zemljište (đub r e n o sa 2 — 3 kg zgorelog stajnjaka na m 2 uz 20 — 30 g NPK đubriva) na rastojanju između redova 10—20 cm, u redu gusto, biljka do biljke. U širim plastenicima sadnja se oba­ vlja u p e t o r e d n e ili šestoredne pantljike sa r a z m a k o m izme­ đu redova 20 cm i između pantljika 40—50 cm. Pored proizvodnje iz arpadžika, luk se u zaštićenom p r o s t o r u može proizvesti i iz r a s a d a . Setva se obavlja polo­ v i n o m s e p t e m b r a , a sadnja k r a j e m o k t o b r a na rastojanju 18 — 20 X 5 cm. Luk dospeva za p o t r o š n j u za 50 — 60 d a n a od sadnje. belog luka

Beli luk se može uspešno gajiti u p r o s t o r u zaštićenom p l a s t i k o m sa istom a g r o t e h n i k o m i u isto vreme kao i crni luk. Međutim, beli luk se razvija sporije od crnog (za 50—60 dana), te se p r e m a t o m e m o r a planirati vreme sadnje, odno­ sno berbe.

gradili toplu leju sa nešto debljim slojem stajnjaka (40—50 cm). Sa površine koju pokriva j e d a n p r o z o r dobije se 80—100 veza od po 10 strukova mladog luka. Proizvodnja belog luka

Gajenje ovog povrća u toplim lejama se lako podešava da mladi crni luk dospe za p o t r o š n j u u periodu od decem­ b r a do februara, kada nema mladog luka sa otvorenog polja. Za prispcvanje u decembru glavice se sade k r a j e m ok­ t o b r a u zastakljene leje bez grejanja. Za sadnju se obično koriste sitnije lukovice prečnika 4—5 cm, m a d a su k r u p n e glavice pogodnije jer daju veći broj stabala. Mogu da se u p o t r e b e i slabo prorasle lukovice. Glavice se sade u redove r a z m a k n u t e 10 cm, a u redu se stavljaju jedna do druge, bez razmaka, na dubinu 4—5 cm. Za 1 m 2 utroši se 10—12 kg sad nog materijala. Kada vreme zahladili i počnu da se javljaju jači mrazevi leje se pokriju prozorima. Usev se zaliva po p o t r e b i . Za p o t r o š n j u mladog luka u januaru glavice se sade u d e c e m b r u u toploj leji sa slojem toplog stajnjaka debljine 30 cm i slojem zemlje 18—20 cm. Pre sadnje lukovice se drže nekoliko d a n a u toploj prostoriji dok ne proklijajiu. Radi bo­ ljeg koriščenja prostora glavice se poredaju jedna do druge. Toplota koju razvija stajnjak pospešuje rastenje i mlad luk stigne za prodaju već posle 30—40 d a n a od sadnje. Dok listovi ne izbiju na površinu, leja se drži pokrivena a s u r a m a i p r e k o dana, a posle — s a m o noću. N e o p h o d n o je redovno provetravanje. Kolebanje t e m p e r a t u r e u leji ne iza­ ziva poremećaje u rastenju. Za p o t r o š n j u mladog luka u februaru forsiranje glavica započinje u prvoj polovini j a n u a r a . U tom slučaju t r e b a iz-

Mladi beli luk za zimsku p o t r o š n j u obično se gaji u za­ stakljenim lejama bez grejanja, m a d a se r a d i bržeg stasavanja m o g u koristiti i leje na stajnjaku. Sadnja se obavlja u oktobru. Koristi se beli luk jesenjak, koji je otporniji na hladno­ ću, brže r a s l e i obrazuje deblje slabio u poredenju s prolelnjakom. Za sadnju se uzimaju krupniji čenovi j e r daju snaž­ nije biljke i brže rastu. Glavice se k r u n e neposredno p r e d sadnju. Sadi se gusto, na r a z m a k u 10 X 5 cm. Nega se sastoji u plevljenju i j e d n o m prihranjivanju n i t r o m o n k a l o m (30 g/m 2 ), u v r e m e k a d a su biljke obrazovale 3—4 lista. Odgajen u le­ j a m a bez grejanja stigne za berbu u t o k u februara, ili n e š t o ranije a k o je r a s t a o u leji sa biotermičkim materijalom. Pod j e d n i m p r o z o r o m u b e r e se oko 300 strukova koji se na pi­ jacu iznose u vezama od po 5 k o m a d a .

I

Mrkva se najčešće uzgaja u niskim i poluvisokim tu­ nelima. Zbog duge vegetacije nije najrentabilnija za gajenje u plastenicima i staklenicima. Za uzgoj su najpogodnije rane sorte (pariška) ili sorte tipa n a n t e s . Setva može bili u jesen (septembar, o k t o b a r ) i zimi (decembar, j a n u a r ili februar). Zemljište za uzgoj mrk­ ve t r e b a da je s t r u k t u r n o . To znači da se pri p r i p r e m i zem­ ljišta unosi treset ili pesak uz 1—2 kg zgorelog stajnjaka na m 2 . Setva se obavlja u redove sa r a z m a k o m između redova 20 cm, a u redu, posle proređivanja u fazi prvog lista, ostav­ ljaju se biljke na rastojanju 5—8 cm. Pri gajenju u širim tu­ nelima seje se u pantljike sa r a z m a k o m između panlljika 50—60 cm. Zemljište se posle setve zalije, a pri t e m p e r a t u r i o k o 18 °C m r k v a nikne za 15—20 dana. U fazi 3—4 lista treba izvršiti prihranjivanje sa 20—30 g NPK đubriva na m 2 . Za rast mrkve p o g o d n a je t e m p e r a t u r a oko 18 °C uz vlažnost zemljišta 75 % PVK (zaliva se svakih 10—12 d a n a sa 10—12 1 vode/m 2 ). M e đ u r e d n a o b r a d a vrši se 2—3 p u t a d o k se ro­ zeta listova ne razvije t a k o da zatvori redove. 2 Mrkva dospeva za 70—80 d a n a i sa 1 m dobij a se 2—6 kg u zavisnosti od uzrasta k a d a se koren vadi. Slično mrkvi uzgajaju se peršun i celer, i to k a k o korenasti tako i lisnati, sa najčešćom setvom krajem avgusta. Celer zahteva više organske materije (4—5 kg/m 2 ) od m r k v e . Kod lisnatog p e r š u n a i celera listovi dospevaju za 60—70 d a n a posle nicanja. T a d a se listovi seku, p r i čemu se pazi da se ne povredi vegetacioni vrh. Z a t i m se usev p r i h r a n i sa 30—50 g 2 azotnog đubriva po 1 m i d o b r o zalije. U toku vegetacije lis­ tovi se m o g u šeći 3—5 p u t a .

Za potrošnju u maju m r k v a se seje u tople leje t o k o m j a n u a r a . Koriste se r a n o s t a s n e sorte pariška i amsterdamska, ili srednje r a n a sorta n a n t e s . Na 1 m 2 leje usejava se o m a š k e 1 g semena i pokrije slojem đubrevite zemlje debljine 15—20 m m . Upotrebljava se naklijalo seme radi bržeg nicanja. Posle nicanja, u toku ne­ koliko d a n a leju t r e b a rashladiti na 6—10°. Posle toga tem­ p e r a t u r a se održava po s u n č a n o m v r e m e n u o k o 16°, a po ob­ lačnom vremenu i noću — oko 12°. Kasnije, s proleća, kad počne zadebljavanje k o r e n a t e m p e r a t u r a se može povisiti do 20°. N e o p h o d n o je plevljenje i proređivanje t a k o da biljke os­ tanu na o k o 3 cm j e d n a od druge. Održava se umorena vla­ žnost zemljišta. Dobije se prinos 60—70 veza od po 5 biljaka 2 po 1 m .

S obzirom na k r a t k u vegetaciju (60—70 dana), boranija predstavlja interesantnu kulturu za staklenike i plastenike. Pri gajenju u jesen ili u proleće mogu se koristiti plastenici bez grejanja, a pri gajenju u toku zime i ranog proleća samo pla­ stenici sa grejanjem, j e r je boranija toploljubiva kultura, kojoj je za rast i razvoj p o t r e b n a t e m p e r a t u r a od 20 do 22 °C. Za jesenju proizvodnju boranije žute rane sorte se seju kra­ j e m jula i p o č e t k o m avgusta, a dospevaju u toku o k t o b r a i p o č e t k o m novembra. Termini zimske proizvodnje planiraju se p r e m a mogućnosti grejanja. Prolećna proizvodnja počinje setvom krajem februara i b e r b o m u aprilu. Za proizvodnju boranije zemljište se đ u b r i sa 10—20 NPK đubriva po 1 m 2 , a zatim se obavlja setva u dvoredne pantljike sa rastojanjem između pantljika 60 cm, između re­ dova 20 cm i u redu 4 cm. Ovakva setva omogućuje vezivanje biljaka (visoke sorte) uz p o t p o r u i n o r m a l n u negu useva. Po­ 2 red redovnog zalivanja svakih 7—10 d a n a (10—20 1 vode/m ) i 2—3 okopavanja u fazi 3—4 lista, vrši se prihranjivanje u fazi 2 4 lista i drugo u fazi cvetanja sa 20 g NPK đubriva na m . Ber­ ba boranije je sukcesivna, ali m o r a biti blagovremena, kako bi se dobila kvalitetna m a h u n a i uz to omogućio dalji razvoj cvetova i m a h u n a . Prinos zavisi od sorte i vremena berbe i kreće se od 1 do 1,5 kg/m 2 . Grašak se može gajiti u zaštićenom p r o s t o r u k a o r a n a k u l t u r a sa setvom u j a n u a r u i ranijim dospevanjem u odno­ su na njivsku proizvodnju za 20—25 dana, ali se dobij a rela­ tivno mali p r i n o s i proizvodnja nije uvek rentabilna.

Slično salati, spanać veoma d o b r o uspeva i p r i nižim t e m p e r a t u r a m a (12—15 °C), što omogućuje uspešno gajenje t o k o m zime i ranog proleća u staklenicima i plastenicima, sa grejanjem i bez grejanja. U uslovima d o p u n s k o g grejanja spa­ n a ć se može proizvoditi k o n t i n u i r a n o tokom čitave jeseni, zime i proleća, a bez grejanja najbolja je proizvodnja za potrošnju u k a s n u jesen ( X I — X I I ) d za r a n o proleće ( I I — I I I ) . S obzi­ r o m na k r a t k u vegetaciju (40—60 dana) i mogućnost berbe već u fazi 5—6 listova, spanać je veoma d o b r a n a k n a d n a od­ nosno p r e t h o d n a kultura u plastenicima. Pri gajenju u zaš­ tićenom p r o s t o r u bez grejanja koriste se sorte otpornije na niske t e m p e r a t u r e ( m a t a d o r i si.). S p a n a ć zahteva plodno zemljište. Posle skidanja pretho­ d n e k u l t u r e zemljište se đ u b r i sa 3—4 kg zgorelog stajnjaka ili k o m p o s t a na m 2 uz 30—40 g NPK đubriva na m 2 . Seje se u redove sa r a z m a k o m između redova 20—30 cm i u redu 8—10 cm. Setva t r e b a da se obavlja postepeno svakih 7—10 dana, počev od kraja s e p t e m b r a pa sve do kraja februara. U t o k u vegetacije p o t r e b n o je 1—2 okopavanja, dok se rozeta listova ne razvije tako da zatvori redove. Uz zalivanje 2 svakih 10—15 d a n a (sa 10—20 1 vode na m ) valja izvršiti je­ dno prihranjivanje sa 10—20 g azotnog đubriva na m 2 u fazi 3-^1 lista. Za n o r m a l a n rast spanaća najpovoljnija je t e m p e r a t u r a od 15 do 16°C ali d o b r o uspeva i pri t e m p e r a t u r i oko 10°C. To olak­ šava proizvodnju i regulisanje t e m p e r a t u r e u plastenicima. S p a n a ć se može b r a t i već k a d a ima 5—6 listova, a može se ostvariti p r i n o s od 1 do 1,5 kg/m 2 .

Gajenje kupusa, kelja, karfiola i kelerabe u zaštićenom p r o s t o r u značajno je za k o n t i n e n t a l n e uslove j e r omogućuje uspešnu proizvodnju u toku zime i ranog proleća. KUPUS K u p u s se može uspešno gajiti u toku kasne jeseni i zi­ me i bez d o p u n s k o g zagrevanja, j e r odrasle biljke u fazi raz­ vijene rozete mogu podneti i —5 °C, a u fazi glavice i —8 °C. Za r a n u prolećnu proizvodnju najpovoljniji su plastenici sa grejanjem, gde se mogu regulisati uslovi uspevanja. Za p o t r o š n j u u toku d e c e m b r a i j a n u a r a proizvode se r a n e sorte ditmar, ekspres. Setva se obavlja od polovine jula do polovine avgusta (najbolje sukcesivno) u otvorene leje sa 3—4 g semena na m°. Zemljište se održava u optimalnoj vlaž­ nosti. Biljke se redovno neguju, a to znači da treba izvršiti 1—2 folijama prihranjivanja (vuksal, fertigal), zaštitu od buvača (dimecron 20 u konc. 0,1 %) i od Pythiuma (Cineb 0,5 %) i plevljenje. Rasad se sadi posle 35 d a n a od nicanja (4—6 li­ stova), t j . u septembru, o d n o s n o o k t o b r u . Za r a n u prolećnu p o t r o š n j u setva se obavlja krajem s e p t e m b r a u otvorene ili u hladne leje. Rasad u fazi 5—6 lis­ tova sadi se u plastenike (početak novembra). Sadnja se oba­ vlja u redove na d o b r o p r i p r e m l j e n o m zemljištu (unet kom­ 2 post ili zgoreli stajnjak u količini 5—6 kg/m i 30—40 g NPK 2 đubriva na m sa rastojanjem 50—60 X 35—40 cm. Posle sad­ nje izvrši se obilno zalivanje, a u t o k u vegetacije zalivanje

se obavlja svakih 7—10 d a n a sa 15—20 1 vode/m 2 . Sa poja­ vom prvih nižih t e m p e r a t u r a (mraz) na tunele se navlači fo­ lija radi zaštite useva. U plastenicima sa grejanjem održava se o p t i m a l n a t e m p e r a t u r a od 18 do 20°C za vreme sunčanih dana, o d n o s n o oko 15° za oblačnih, a n o ć u t e m p e r a t u r a t r e b a da je niža za 4—5°C. U plastenicima bez grejanja p r i izrazito niskoj spoljnoj t e m p e r a t u r i može se vršiti d o p u n s k o pokrivanje bi­ ljaka plastičnom folijom (dvostruki tunel). U t o k u vegetacije vrše se 2—4 okopavan ja (uz blago ogrtanje useva p r i p r v o m okopavanju n e p o s r e d n o posle sad­ nje) i dva prihranjivanja. Prvo prihranjivanje je n e p o s r e d n o posle sadnje, a drugo p r e d početak formiranja glavice, i to sa 30—40 g NPK đubriva na nf. Uz zaštitu useva (prema po­ trebi), može se izvršiti i folijarno prihranjivanje kompleks­ nim d u b rivom (vuksal, fertigal). K u p u s dospeva za potrošnju za 100—110 dana, tj. to­ k o m d e c e m b r a i j a n u a r a , o d n o s n o od k r a j a februara do mar­ ta, aprila. Pri ovoj proizvodnji može se ostvariti p r i n o s od 2 do 3 kg/m 2 .

KELJ
U poređenju s k u p u s o m kelj je otporniji na niske tem­ p e r a t u r e , te se može tokom zime proizvoditi i u zaštićenom p r o s t o r u bez d o p u n s k o g grejanja. Način proizvodnje, od setve do berbe, isti je k a o kod ku­ pusa. KARFIOL Optimalna t e m p e r a t u r a za r a s t karfiola je 15—18 °C, a u o d n o s u na k u p u s i kelj on je oselljiviji na niske tempera­ t u r e . Karfiol se uzgaja siično kao i kupus, sa istim agroteh­ ničkim m e r a m a . S obzirom na dugu vegetaciju, za zimsku potrošnju se­ tva se obavlja sukcesivno krajem j u n a , a sadnja krajem jula, (rasad se sadi k a d a je prošlo 30—35 d a n a od njegovog nica­ nja) na rastojanju 50—60 X 30 cm. Početkom o k t o b r a tuneli se pokrivaju plastikom. U zavisnosti od sorte karfiol dospe­ va t o k o m o k t o b r a , n o v e m b r a i decembra.

Za prolećnu p o t r o š n j u setva se obavlja u septembru, a sadnja krajem o k t o b r a i početkom novembra. U ovoj proiz­ vodnji karfiol se uzgaja u plastenicima sa grejanjem, što omogućuje dobijanje glava u toku zime (II) i r a n o g proleća, do kraja aprila. Prinos karfiola se kreće od 1,5 do 2 kg/m 2 . P r o s t o r zaštićen p l a s t i k o m može se uspešno koristiti i za dorastanje karfiola. Naime, karfiol koji se seje krajem juna, a sadi krajem jula na o t v o r e n o m prostoru, počinje for­ miranje glave krajem septembra. K a d a glave dostignu prečnik oko 3 cm, vade se cele biljke i unose u zaštićen prostor. Biljke se sade gusto j e d n a do druge, 30—40 biljaka po m 2 (najbolje je iskopati kanal dubine 20 cm u koji se sade bilj­ ke), a zatim se usev d o b r o zalije. Dalja nega se sastoji u re­ dovnom zalivanju i provetravanju. U toku dorastanja, koje traje 30—40 dana, hraniva iz listova prelaze u glavu, koja se razvija. S 1 m 2 može se dobili 3—5 kg karfiola.
KELERABA

Zbog k r a t k e vegetacije i d o b r e otpornosti na niske tem­ p e r a t u r e keleraba je p o g o d n a kao p r e l k u l t u r a ili kao kultu­ ra između redova salate, spanaća. Najpovoljnije su sorte sa sitnim stablom, bele boje (delikates, bečka bela i si.). Najpovoljnije vreme setve je kraj avgusta za k a s n u je­ senju proizvodnju, odnosno kraj d e c e m b r a — p o č e t a k janu­ a r a za r a n u p r o l e ć n u proizvodnju. Rasad za jesenju proizvodnju gaji se u otvorenim leja­ ma i sadi se u fazi 4—5 obrazovanih listova. Za prolećnu pro­ izvodnju r a s a d se proizvodi u toplim lejama ili zagrejanim plastenicima i sadi se 35—40 d a n a od njegovog nicanja. Pri­ p r e m a zemljišta je ista kao za kupus. Sadnja kelerabe je gu­ sta u redove, na rastojanju 25 X 20—25 cm. Nega je ista kao i za k u p u s . Pri gajenju kelerabe t e m p e r a t u r a se m o r a održavati iznad 7 °C, j e r u s u p r o t n o m veći procent biljaka prolazi sta­ dium jarovizacije (na t e m p e r a t u r i od 2 do 7 °C) i daje gene­ rativne organe. Iz jesenje proizvodnje keleraba dospeva kra­ j e m n o v e m b r a i p o č e t k o m decembra, a iz prolećne od kraja f e b r u a r a do kraja aprila. Prinos zavisi od sorte i v r e m e n a ubiranja i kreće se od 0,5 do 1,2 kg/m 2 .

Keleraba se u toplim lejama može proizvesti k a o kasni jesenji i r a n i prolećni usev. Gaje se r a n o s t a s n e sorte sa sit­ nim, svetlozelenim »jabučicama« i listovima, kao što su beč­ ka bela i delikates. Za k a s n u jesenju p o t r o š n j u keleraba se gaji u zastak­ ljenim h l a d n i m lejama. Najpre se proizvede r a s a d setvom krajem avgusta na otvorenim lejama. Biljke se r a s a d e na stalno m e s t o , u leje bez grejanja, krajem septembra. Sade se na r a z m a k u 20 X 20 cm, ili 25 X 25 cm. Stasaju za berbu u decembru. Za r a n u prolećnu potrošnju r a s a d se odgaja u toploj leji; seje se sredinom decembra, a r a s a đ u j e posle 40—50 da­ na u pripremljene tople leje, na slične r a z m a k e kao i u jese­ njoj proizvodnji. Važno je da se u lejama održi povoljna tem­ p e r a t u r a (12—15°). U slučaju da biljke u dužem trajanju b u d u izložene niskim t e m p e r a t u r a m a (2—8°), one se jarovizuju i u m e s t o da obrazuju jabučicu poteraju cvetonosno stablo. Ne­ ga biljaka je uobičajena. Dobro je da se biljke j e d n o m prih­ r a n e initromonkalom (20 g/m 2 ). 2 Biljke stasaju za b e r b u u m a r t u i aprilu. Sa 1 m do­ bije se 10—15 s t a n d a r d n i h jabučica.

Gončaruk N. S.: Polimeri v ovoščevodstve, Moskva, 1971 Daskalov Hr., Murlazov T.: proizvodstvo, Sofia, 1957. 1968. Parnikovo i oranžerijno zelenčuko-

Karalaev E. S.: Kultura ovoščnih rastenii* pod plcnkoi, Moskva,

Kolektiv autora: Proi/.vodslvo na zelenčuci v oranžerii, Moskva — Sofia, 1977. 1973. 1975. Kolektiv autora: Ovoščevodstvo zaščisčenogo grunta, Kišinev, Plovdiv,

Murlazov T. i dr.: Oranžerijno zelenčukoproizvodstvo,

Murtazov T., Kartalov P., Cekleev G.: proizvodstvo, Plovdiv, 1974. Smirnov N. Moskva, 1971. A. Posobie dla

Plastmasite v zelenčuko­ tepličnih hozjajstv,

ovoščevodov

Somos, Korodi, Turi: Miianyaggal boritott berendezeseka zoldsegtermesztesben, Budapest, 1969. Turi M.: Folia alatli zoldseghajlatas a kisgazdasagokvan, Buda­ pest, 1972. *** Kartofel i ovošči, naučno-proi/.vod. žurnal Minist. sel. hoz. SSSR, Moskva. *** PHM, revue lrancais du maraichage, de l'hortculture el de la pepiniere, Paris. *** Plasticulture, revue du Comite internat, des plastiques en agriculture. Paris. *** International symposium on vegetable crops under glass protection. Acta Horticulturae, No. 58, 1977.

Uvod Staklenici Instalacije za održavanje mikroklime u staklenicima Grejna instalacija Instalacije za provetravanje Instalacije za navodnjavanje Integrisana borba protiv štetočina i bolesti na povrtarskim usevuma u staklenicima Zemljišne smeše Zaštićeni prostor pod ^plastičnom folijom Mesto za zaštićeni prostor Organizacija zaštićenog prostora Mogućnosti korišćenja zaštićenog prostora Ostale vrste zaštićenog prostora Proizvodnj a rasada Objekti i oprema za proizvodnju rasada Setva i nega rasada Priprema leje Setva Nega rasada Pikiranje rasada Kaljenje rasada Rasađivanje Proizvodnja rasada u staklenicima Proizvodnja rasada u plastenicima Proizvodnja paradajza Proizvodnja paradajza u staklenicima Zimska proizvodnja Zimsko-prolećna proizvodnja Prolećna proizvodnja Jesenja proizvodnja Proizvodnja paradajza u plastenicima

7 9 15 15 21 22 25 35 38 52 53 55 62 68 69 77 77 78 80 85 86 87 89 92 97 97 103 123 126 127 128

Gajenje paradajza u toplim lejama Proizvodnja paradajza u niskim tunelima Proizvodnja paprike u staklenicima Proizvodnja paprike u plastenicima Proizvodnja paprike u toplim lejama Proizvodnja paprike u niskim tunelima Proizvodnja plavog patlidžana Proizvodnja plavog patlidžana u staklenicima Proizvodnja plavog patlidžana u plastenicima Proizvodnja plavog patlidžana u niskim tunelima Proizvodnja plavog patlidžana u toplim lejama Proizvodnja krompira u zaštićenom prostoru Proizvodnja krastavaca Proizvodnja krastavaca u staklenicima Gajenje krastavaca u plastenicima Proizvodnja krastavaca u niskim tunelima Proizvodnja krastavaca u toplim lejama Proizvodnja krastavaca u zaštićenim gnezdima Proizvodnja tikvica u plastenicima Proizvodnja tikvica u niskim tunelima Proizvodnja tikvica u toplim lejama Proizvodnja salate Proizvodnja salate u staklenicima Proizvodnja salate u plastenicima Proizvodnja salate u toploj leji Proizvodnja lubenica u plastenicima Proizvodnja lubenica u niskim tunelima Proizvodnja lubenica u zaštićenim gnezdima Proizvodnja lubenica u toplim lejama Proizvodnja dinja u staklenicima Proizvodnja dinja u plastenicima Proizvodnja dinja u zaštićenim gnezdima Proizvodnja dinja u toplim lejama Proizvodnja rotkvica u plasteniku Proizvodnja rotkvica u toplim lejama Proizvodnja crnog i belog luka u plastenicima Proizvodnja crnog i belog luka u toplim lejama Proizvodnja mrkve u plastenicima Proizvodnja mrkve u toplim lejama Proizvodnja boranije u plastenicima Proizvodnja spanaća u plastenicima i staklenicima Proizvodnja kupusa, kelja, karfiola i kelerabe u zaštićenom pros­ toru Proizvodnja kelerabe u toplim lejama Literatura

137 140 144 150 155 158 161 161 163 166 168 169 171 171 194 198 201 206 208 209 211 213 213 217 219 221 223 224 227 228 230 232 233 235 236 238 240 242 243 244 245 246 249 250

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->