Biblioteka

Minut
Kwiga ãezdeset ãesta

Urednik Predrag Markoviñ

Sreten Ugriåiñ

Rukopis ove kwige nagraðen je Kwiæevnom stipendijom Fondacije „Borislav Pekiñ“

Bog jezika i druge priåe

Oprema Duãan Ãeviñ

Beograd 2000.

© „Stubovi kulture“

Mali Hristos
Kako znam za Hrista Blagovesti Triptih o pokornosti Pepequgin sin Sretewe Oksidacija Obrnuta perspektiva

Na koricama: Nepoznati slikar, Bogorodica sa Hristom, detaq

kao da nikog nema u stanu. Ñutim i osluãkujem. majci u oåi. ni tada ne otvaraj. ali zapamti – nikome ne otvaraj. Sagnuli su se i poqubili me u teme. Imali smo obojica pet ili ãest godina tada. Opet se zaåu kucawe. kao da nisi tu. na par sati. Nije proãlo ni pet minuta. Tiho kucawe. Jesi li razumeo? Gledao sam uvis ne trepñuñi. neko pokuca na vrata. crtkaj. åak ni ako neko poznat pozvoni ili pokuca. igraj se. Primaknem se sasvim i naslonim uvo na kquåaonicu. znam jer joã nisam bio poãao u ãkolu.KAKO ZNAM ZA HRISTA Tako ãto smo se jednom igrali zajedno. vaqda prvi put u mom æivotu bez nadzora nekog starijeg. zatim i otac. 7 . kao da sam to oåekivao. Ti budi dobar. rekli su: – Nemoj nikome da otvaraã vrata. taman toliko sam bio visok. Roditeqi su me ostavili samog u stanu. prvo majka. klimnuo sam glavom. ali åuo sam jer sam i daqe stajao u predsobqu. Odlazeñi. ne viãe. Mi ñemo brzo doñi. åitaj. Onda su otiãli.

Sa one strane tiãina. zemqa posna. okrenuh se i odoh svojim putem. Juåe je kuña bila skromna. hteo sam da mu dam malo vremena. praveñi se kao da vezujem pertlu. a ne sagoreva – bez sivog dima ãto peåe oåi. – Ovde nema nikog – åuh najzad blagi glas sa one strane. zabludela istorija koja ne zna da joj kroz uskovitlani pesak Judeje sipe posledwi trenuci. pa pokuca i treñi put. Gori. Otvorim mu. Pokucam posledwi put. pa sam priãao vratima i pokucao. da se snaðe. Wu. nego je istina zato ãto je ispriåano. ograda niska. Sa one strane tiãina. od ˆ hrapavih dasaka. raskoãno ruho: lovor je smenio trwe. modrozelena buktiwa sa mirisnim plamiåcima listova. kao ãto se srce ogleda u oku. – Ovde nema nikog – ponovih glasno i odluåno. danas je svemu dato sveåano. Niãta. Nije ispriåano zato ãto je istina. Ali danas. bez sivog pepela ãto prqa ruke – u prozirnom oblaku sveæeg mirisa. Na to. pa ne vidi da viãe niãta nije kao pre. Saåekao sam pet minuta na stepeniãtu. Jedna mlada æena sedi u vrtu i åita. mali Isus malo saåeka. Svaka reå je vaæna. Poverovah tim reåima. Isprva. – Otvori mi – ãapnuo sam u kquåaonicu – znam da si tu. BLAGOVESTI VEZIQA Izvan vrta je drugi svet. Maãta se jasno ogleda u priåi. Umesto trwem najeæenog korova i golog ãibqa – grm lovora. On uðe. a ja izaðem. ãtivo je zanelo. niko mi se ne odazove. 9 8 . starog drvodeqe. Pokucam ponovo. slava sramotu. zasad od malo povrña i tek poneke ãkrte voñke. – Idite kuñi.– Ovde nema nikog – rekoh glasno. åednu.

U raãivenom prorezu glatke kore otvara se rubinsko oko. drugom ne zna ˆ ime. kao da je preãirok. Glava blago pognuta. sliåan krupnoj zvezdi. Haqina je od svile. a ovde. odmotava se sa wenih stopala – prolazi pored fontane. onaj smeran. purpurna. Ruke. 11 . umotan u tanku pozlatu sunca. veñ u kwizi: odevena je lepãe od bilo koje neveste. åeka da bude izabrana. Leptir je u ruæi. Ima dva muæa. jer je ipak po meri. ovaj svet. a nijedan se nije sastao sa wenim telom. sabrano. Spoqa je vetar koji kovitla i dere. hrane se. Nebesa od åistog biqura – duboka kao ãirom raskriqeni prozor – zauzimaju sav prostor. pa se venåani stegne i neæno ureæe. a joã ne zna razlog. kao da nema vazduha. vrat sasvim izloæen svetlosti. A malo daqe. onda zastane. umesto spræenog bodqikavog draåa. gle – tepih deteline. Bledozeleni pupoqci upijaju meku svetlost. Jednorog je u priåi koju ona åita. Åitateqka kao da nije tu. Golub je sav u svetlosti koja izbija sa dna neba. Tigar je reka na kraju sveta. Na drugom kraju baãte. vijuga izmeðu muziåkih instrumenata pripremqenih za sveåanost – i deli bujno biqe koje miruje. oko we. srebrnastu. male i velike. Jedan je Josif. ramena i leða zauzimaju isti poloæaj kao pri vezu. Krtica je u zemqi.Pored fontane. veãto saãivena jednom jedinom niti – baã onom ãto oblikuje wen stas. kao da je nacrtano. zacequje. nemaju kud. spokojno. Ne sluteñi da je 10 voqena i od smrtnog i od besmrtnog. zorwaåi. razlistalu. Senka fontane ovaplotila se u maslinu. razgranatu. Jedini listovi koji se pokreñu beli su. Unaokolo su æivotiwe. devojaåki. Prsten je od tri navoja: neprimetno joj klizi niz domali prst. kristalnog drveta sa mlazevima grana i pupoqcima kapi: gustiã ruzmarina. pa niz travwak. Staza je zlatna i uska kao vrpca. tvrdi plod nara pulsira kao stisnuta pesnica – pa prsne. kao vereniåki. u kwizi. Razbokoreni ruæiåwak iste je boje. Topli providni vosak prelio se preko zvukova. krvoæedne i pitome – samo se ne vide.

Neko je zaboravio da ga oboji. Æivotiwe sebe prepoznaju u wenim oseñawima – jer i oseñawa su nevidqiva. Kad bi mogla da ih vidi. kao vreme iz sunåanih åasovnika Rima. Jedine zenice koje se pokreñu crne su. znala bi da su spremne da je slede. Svilena buba je u åauri ãto kao broã krasi haqinu. leprãa vuåica sa dva mladunca pod sisom.Tamo izvan vrta. Ovde. ali jagwe je uteha. GLASNIK Neko joj prilazi. U wegovim ustima nema ukusa – donosi åiste reåi. Kad bi etar imao boju. u vetru. Ne gleda u neznanca. ni brat. ni pol. joã nesigurnih nogu. prepoznaje ˆ eteriåni ka d. netremice. wihovo prisustvo treperi zakloweno savrãenom mimikrijom. Æivotiwe ga ne opaæaju. sedi. Åak ni velikog pauna niko ne vidi – sve oåi uprte su u wegov rep. Vojnik je. presahne. a nije ni muæ. ali jednorog je qubav. Desnica bez listova produæuje se u drãku maåa. a milost u seåivo. boja krina. Zmija je u travi – nerazluåiva od vlati kao otrov od leka. kao ãto te æivotiwe gledaju u wu. zaustavqa mu se na ramenu. kao da je opipqiv. Golub roni sa dna neba ka wemu. Krtica je bol. rastuñi. Nikad se nisu videli. ni Cezarov centurion. wene. Leptir je strepwa. Isprva. Kao da namerno zaklawa obasjanu glavu neznanca. Pozajmquje 13 12 . a poznaju se. ni uzrast. stiãanost je zaåarala baãtu u tajni zveriwak. a nema åin. kao na dlanu. prati ãtivo – tako vidi boqe. Pisano je da ñe se sresti. Ali ona ne namerava nikud. I jagwe je tu. jasno ispuwen oblikom i postojanoãñu. Iz tela mu iãåilela senka. bila bi to prozirno bela. ali nagon im kaæe da je tu. Leva ruka posetioca razlistala se – nudi na poklon beli cvet. Dugi niz prasaka zastave natopqene krvqu ne dopire ni do kapije. skrilo joj se iza leða. a iz prstiju dodir.

sklopi krila. Anðeo. Prsten se stopio ˆ ˆ sa prstom. 15 . Marija. poqubi ukrãtene ruke i otide od we pune blagodeti. Baãtom opet zavlada tiãina: suze providnog voska izbijaju iz pozadine. kaæe: – Device. Klekne. prelivaju se preko æivog prizora koji pod pogledom opet zarasta. neizbeæan. Reåi izgovaraju nas. nagaðajuñi. breme je wegovo lako. razgovetno. u tebi je dete. dobio boju puti. Jednorog se propne i rogom zaore opnu od voska. blizak. Dlan åuje dva srca: blagovesti. kao ãtit i pozdrav. prestala je da åita – spoznavãi sebe i plod svoje utrobe. krilati torzo. odgovara: – Neka mi bude po reåi tvojoj. Ostavãi bez ruku. posle wegovih reåi – jeste. nisu opis muæa i æene. a ne mi wih. bez oæiqka. a put postojanost najplemenitijeg kova. kao svoj jedini teret. Predaje maå i cvet. usklaðeni. Dvostruki otkucaji. Wena druga ãaka odlaæe ãtivo na stranu i spuãta se. Ona podiæe pogled sa ãtiva. Lebdi nad tlom u visini wenih oåiju. Vrhovi pera miluju ãiroka leða. Iz Marije buja blaæenstvo. dodirne stopama åvrsto zlato pred wenim skutom. zaustavqen u sliku. starije od istine. Svaka reå je vaæna.mu krila. Ãaka se odvojila od korica kwige i sad prijawa uz trbuh. S wom osta Bog. Oseñawa probijaju koprenu nevidqivosti. Ne nose ga krila. otpozdravi joj. dve lepeze od åipke. Ruke se ukrãtaju u bezgreãnom krilu od purpura: spasonosni znak. jer tako se zove. piãu po mirnoj vodi. Vrt raða slatkim 14 plodom. od sad je mera beznaåajnosti. nekad mera istorije. poåeli da broje vreme. kolenima utone u sjaj kao u med. Ne remeteñi tiãinu. Sve je kroz reåi postalo i bez reåi niãta nije postalo ãto je postalo. nepoznati stiæe pred veziqu koja åita. Zrnce peska koje sipi. Sad ih je troje. Posetilac klimne glavom. veñ on nosi wih. nego su wih dvoje slika i prilika tih reåi. Sve æivotiwe u isti mah izviruju iz skloniãta. Najsvetije se zaåiwe jedino reåju. Kao na venåawu: reåi. voðen zlatnom pantqikom. Reåi ne opisuju ãta se dogodilo – dogaðaj je æivi odraz tih reåi. Ãto pre nije moglo. Wegov je jaram blag.

16 Dve male siluete se preklapaju: poloæaj deteta i Marijine ukrãtene ruke – da ih ne deli plot trbuha. a Marija je u wemu kao ruæa u vrtu. za platu. iza grana voñki povijenih 17 . U wemu je fontana – raskoãno drvo æivog kristala. Nije znala za muæa. Ali nad åelom ˆ se ipak zadræao tanki luk odsjaja: utisnuti oreol kao vodeni æig. kao da je veñ izvan. kao noñ i dan. kao da je iznad we. Zaået meðu æivotiwama. podupire iznutra. moramo umreti. Jezik je materwi. kiåma i noge neprirodno uspravqeni. Razapet i go. a rodiñe sina. blaæena meðu æenama. Majka ne nosi sina. i biñe joj radost i veseqe. Sin je u woj kao leptir u ruæi. Zaåetog u proletwem vrtu. Vidi se da ovo dete nije sklupåano u woj – ruke mu raãirene. Dok gusti sneg zveæða sporo sipi i okovom od srebra optaåe slavu Vitlejema. svu od reåi. kao obala morem. uokviren tim nevidqivim krstom. a krhka ramena.SIN Nepomiåno liãñe vrta iza Marije hartija je iza reåi. a sin stoji. Poåetak ñe biti na kraju. Reåi su naã æivot. imali bi jednu senku. Visoka kamena ograda je iza fontane. Jer u Boga je sve ãto je reåeno. Da bi vaskrsli. sa zaustavqenom kometom u zenitu. roditeq ñe biti dete. jer nas raða. Glasnik joj odneo iz kose blistavu dijademu. okaåeno o tle kao lampa o svod. rodiñe se meðu æivotiwama. Meðu vrtovima ostao samo jedan. u decembarsku ponoñ. Sin je zauzeo mesto koje mu pripada. jedini teret – sin nosi wu. rodiñe ga u pokoãenom senu. Raduje se Marija. iza ruzmarina i nara. noñu gusto igliåasto mleko meseåine. kao da je veñ åovek. Pod vencem zimzelenog lovora oæiqci od trnove krune. u podne. ukoreweno u åisti humus neba. Meðu svetovima ostao samo jedan i u wemu je sve od reåi. ispriåano. Reåi uvek kaæu isto: da ñe seme i plod zameniti mesta. kako mu je pisano. i mnogi ñe se obradovati wegovu roðewu. Prska punim sjajem – dawu bistru vodu svetla. Majka sedi. nad jaslama. Wen sin ne mora da raste – velik je i sva je slava wegova.

iza ãuma gde æive sve æivotiwe ovog sveta. Sreña zagluãuje grmqavinu. posledwi put. iza muziåkih instrumenata posejanih u travi. Ka Jerusalimu ˆ teåe Jordan. 18 Negde daleko. odobrava kapcima. ãirom: æito. Bledo æuto pustiwe prevladano jarko æutim æita. sasvim se razmotala. veãto kao brãqan. 19 . Vazduh se blago zatalasa. Taj treptaj je zakquåni trenutak tiãine. iza tiãine koja je pritisla poqupcem svaku poru i pamukom ovila pupoqke. vinogradi su zeleni i modro zapeweni. qeskajuñi se usput kao pastrmka u bistrom pliñaku. Iz zlatne pukotine u zidu. Sin Boga. ãto znaåi: Isus Hristos. kao bezazlenu epidemiju radosti. Ovim se priåa o blagoveãtewu zavrãava. daqe. Duga sjajna staza kroz biqe. razmiåu se ˆ kapije. Udaqeni huk moæe lako da se zamisli. do vrha.od roda. Tako je Marija proåitala znak. iza razrogaåenih smaragdnih oåiju paunovog repa. kezi tupe oåwake i zavija. Vrtom prostruji muzika. Åamci i laðe slede snaænu maticu. Ukraãava i razdvaja. IHTIS. Nad morem bqesnu muwa. prenoseñi tonove kao polen. Drugim krajem stigla do visoke kamene ograde. nemo. Niz obalu. Iza zadwih redova klasja je reka. Marija trepne. polako. popela se uz wu. a druge obale nema. Nalik je vrpci na poklonu. nigde: vuåica sa iskrzane zastave izvija vrat. Osim ribe – nacrtana je na zidu: kao kquåaonica na kapiji. uspravne i isprva tanke poput maåje zenice.

priåa Isusovac. jaåi od æivota koji liåi na bilo åiji æivot. ISUSOVAC Neki snovi imaju takvu snagu. poåetno nepoverewe iãåili. uvek je prvi. kose zabaåene niz ramena. lica radosna od radosti same. kaæe isihast. visoko. neophodno æivotu. koje je vazduh. åoveka obuzmu toliko da æivot ostane tek fusnota. probuðeni iz svakodnevne budnosti. osim male liåne izdaje. ono zbog åega si tu. kaæe isihast. visoko uzdignutih påela roj me sledi. Posle mature pridruæio nam se. meðutim. I danas je praznik. Udiãem i izdiãem samo jedno ime. molitve za ruke. Græegoræ je to znao i zato se sav predao zadatku buðewa. neophodan æivotu. niåim pokazano. koji tone. Odmah ñu pristati. Pasem vazduh kao riba i plivam u svetlima dana i u svetlima 20 noñi. Nemam nikakvu tajnu. sad sam sasˆ vim sam. uvek spreman da pomogne. Kako i ne bi. ali tiãina ne bi da je åuju sveåanom. Bratstvo ga nije prihvatilo bezrezervno od prvog dana. ostaje u pozadini. kroz vazduh redak ali sveæ i pun mednog miqa. Samo uzimam ãto je moje. da ispletu od prstiju åamac. kaæe isihast. Nemam nikakvu tajnu. Padam. Niãta ne znam. koje su sve jedno ime. A moja smrt me ne razlikuje od te komplikovane pozadine. ni skloniãte. pa je odustala. probuðenosti budnog. Æivim tiho. za Græegoræa ne21 . priåa Isusovac. Jednostavno se probudiã iz svakodnevice i slediã svoj poziv. tiho æivim. To su snovi na javi. kaæe isihast. najpriqeæniji. za ukras. niãta znam. Ne poznajem nijednu od sedam plemenitih veãtina. Gledam da pogledom ne povredim. najradosniji.TRIPTIH O POKORNOSTI Kako neki ne znaju za Hrista ISIHAST Ñutim. ñutim. oslonac kiåmi. ni skloniãte. Odmah ñu pristati. kud ostavqam bled i gladak trag kao dlan po prozoru. da pada sa mnom. i to nevidqivo. ubrzo. padam. Isus je bio wegov san.

Græegoræ ispovedajuñi se izgovori ono ãto onda nije mogao. tetovira se po miãicama i vratu. priåa Isusovac. sa edicijom reånika nedoumica – moralne nedoumice. samostalno organizuje dodatne kurseve. najpriqeæniji. kad je uvek prvi. po Evropi ãeta kao po korzou u rodnoj palanci. Ode do manastira da se pozdravi.. mene. pa mu ovako odgovori: – Zar si mislio da treba zaspati otvorenih oåiju? – Ne razumem te – uzvrati Græegoræ.. ali on misli da ipak nije na odmet. ni za misao mawe. ali Græegoræ se nije pribliæio ni za korak. put ga nanese u grad u koji je prvi put stigao pre taåno dvadeset godina. 23 . Najboqeg druga iz mladosti. Desete godine nakon izlaska iz Isusovaåkog reda. ranije ustaje. zamoli da ga ispovedi.ma nepremostive prepreke. priåa Isusovac. ranije ustaje. najradosniji. za Græegoræa nema nepremostive prepreke. predanije se moli.. pokuca na kapiji. i to uspeãan. prepoznaju ga. osniva izdavaåku kuñu. ni za otkucaj srca istinitije. Druæi se sa poznatim 22 piscima i nauånicima. u svemu vidi napredak i dobro. priåa Isusovac. o tome kako je i zaãto odluåio da ih napusti i zapoåne drugaåiji æivot. duæe uåi. o probuðenosti budnog. umetnicima i glumcima. estetiåke. Åega god se prihvati – ide mu. teoloãke. kako i ne bi. Stiåe dvoje vanbraåne dece. kasnije leæe. Najzad ga slomi zaludnost poduhvata. politiåke. odmah posle mature. u svemu vidi samo napredak i dobro. Bavi se umetniåkom fotografijom. o predanosti zadatku buðewa. Putuje van Evrope. brine o baåvama s vinom koje i bez iåije pomoñi åine vino svetim. uvek spreman da pomogne.. ugleda sebe kao gubitnika: izmislio patetiåni liåni mit i pride se upiwe da u taj mit veruje. najbliæeg brata. sa æenama koje voli i koje wega vole. sa kojim je delio davnu naivnu viziju o snu na javi – o buðewu iz svakodnevne budnosti. specijalizovanu za izdawa na latinskom. kasnije leæe. izlete. Drug ga sasluãa. kulinarske... priåa Isusovac. Skinuvãi mantiju. jednom mnogo mlaðom i drugom mnogo starijom od sebe. Deseta je godina sna o buðewu iz budnosti. osniva pank bend. ni umeo.

tumaåi filozof. Ako je neãto savrãeno. tumaåi filozof. pre vere i pre svega ostalog. vera je samoponiãtavajuñi. takoðe spontano i samozakonito. da je Bog najstariji. Tako da ipak imamo neãto starije i od Boga – veru. Ako je poduprta ili motivisana bilo åim izvan sebe. nego je tek privid nekog drugog åina ili odnosa – saznajnog. tumaåi filozof. Boga nema. a ne Bog. iz24 viru i qubav i saznawe. 25 . ona samozakonito i spontano potire sopstvenu bezuslovnost. najstarija. da je Bog – i po sebi i za nas – objektivni preduslov. prva.. ekonomskog. nije vera definicija apsoluta.. negativni apsolut. ili zato ãto je korisnije. jer upravo vera je bezuslovni. sama vera je Bog. nevino i neposredno. vera nije autentiåna. Nije vera odreðena Bogom niti podreðena Bogu. kao dete. Iracionalnost ovog odnosa pokazuje se u oåiglednom paradoksu. Vernik ne veruje zato ãto zna. delawe i moral. u ime pozitivnog apsoluta. FILOZOF Apsolut je definicija naãe vere. pa prekrije lice rukama. psiholoãkog. ni od åega zavisne. odnos. ili zato ãto tako treba. nije to tek truizam. Ako uopãte ima Boga. samo u sebi utemeqen åin. tumaåi filozof. I Bog. Tek tada. U tom smislu. ona je – bar za nas – pre. politiåkog. vera je subjektivni preduslov. na to pristaje. iz takvog Boæanstva vere. Iduñeg meseca ponovo se pridruæi brañi Isusovcima. onda je to ovaj tako netipiåno qudski åin – apsoluta vere slobodno i samopotvrðujuñe pokorenog Bogu. Vera je apsolutna. priåa Isusovac. ili zato ãto voli. åak sa potpuno blaæenom neupitnoãñu. naivno. niåim ograniåene. jer veruje se upravo u suprotno – da je Bog prvi. onda. on prosto veruje – veruje zato ãto veruje. Boga. Bez vere u Boga.– Zar i sad misliã da treba zaspati otvorenih oåiju? Nikad ti nije palo na pamet da bi bilo dovoqno prosto sklopiti oåi i prepustiti se? Græegoræ se nasmeãi.

Na ãesti prst staviñe joj prsten. maslaåci se dele na gorwe i dowe. U srcu mu drhti igla busole. Poqa maslaåka zauvek. Deca se raduju. svake veåeri pred spavawe. dok sa ramena i åela kapqu odsjaji razlivenog srebra. Pepequga pqesne rukama. Kad pada sneg. Mora da ode pre nego ãto se pretvori u neãto drugo: u lutku. Plesala je celu noñ. Jaãe. uhvañenu u pauåini. ne pruæa otpor. Koristeñi astrolab. U Jerusalimu gore dr27 . napoqu pada prvi sneg. Princ traæi baã wu. Bajku åine reåenice kakve nigde ne moæeã nañi. to ne åujeã. s kraja na kraj kraqevstva. u leptiricu. Naniãaniñe i odapeñe strelicu. stepenice se dele na gorwe i dowe. kao da ucrtava dotad nepoznatu reku. Znatno bræe i nepravilnije nego pre. sitna kao trun praãine. kao da se poraðala. U centru svake pahuqe je semenka. O wihovom æivotu priåañe se deci.To je tvoja sluæba. Ali ako ne prisloniã uvo na wene grudi. unutra ti åitaã. U Pepequgi kuca sat. tajanstvene i pouåne. Tako poåiwe sreña. Tiho je. Kad Pepequga prolazi. trebañe ti oko trideset minuta.PEPEQUGIN SIN 1. kaæiprst. pa tek onda da govore. Ti si takvo dete. Deca koja sluãaju bajku uåe kako se zovu prsti: palac. U Pepequgi kuca sat. to ne åujeã. zaleðeni mleå. biñe to izdaja svega u ãta su do tada verovali. 26 Klizi niz ãiroko mermerno stepeniãte. u larvu. Kad åitaã. Prepoznañe je po dvanaest prstiju. Kad se prvi put poqube. Zadihana je. Ali ako ne prisloniã uvo na wene grudi. redovi se dele na gorwe i dowe. U daqini zvone praporci. Princ traæi baã wu. Vazduh je propuãta. ãesti. od poåetka do poåetka kraqevstva. U Pepequgi kuca sat. Jedno je sigurno: sreñan kraj. Ako åitaã polako i paæqivo. Lestvica te sama vodi. Poneo je puãku sa municijom za neæno uspavqivawe divqaåi. Neka deca prvo nauåe da åitaju. Penkalom u mapu upisuje put. Iznad wene glave nepokretni talasi pahuqa. domali. mali. ñutiprst. Niko u Vitlejemu ne zna zaãto ona æuri. Veåeras joj sve polazi za rukom. vitez taåno odreðuje svoj poloæaj u prostoru i vremenu. Silazi niz piramidu.

To su biña natprirodnog i nadistorijskog suãtastva. kocku. Prvi je Baltazar. koji kaæe: – Svet je savrãen. Drugi je Melkhior. dele se na one koji govore istinu i na one koji ne govore istinu. Deca brzo rastu. ostavi ãtivo. To je Pepequgino dete. a dobiñe bebu. U koãnici bruji roj. Nekome dragocenosti ispadaju iz ruku. pouzdani åasovnik na navijawe bocka tiãinu vitrine odluånim otkucajima. beskrajnu ravan. neka ostane tako kako jeste. U Pepequgi kuca sat. Odmah se povlaåe iz obasjane ãtale. Prvo jutro. uhvati je za ruku. Posledwi kratki trzaj duæe kazaqke. Ulaze tri mudra kraqa sa Istoka. Na najviãoj polici. I zaista. Zadihana je. Na tebi je da kaæeã ko je u pravu. Veåeras joj sve polazi za rukom. mali Hristos u majci Mariji. tasovi su u ravnoteæi. Deca vole Pepequginog sina. Deca se raduju. Kazaqke skrivaju jedna drugu. Ali ako ne prisloniã uvo na wene grudi. Danas joj je roðendan. Sekund posle dvanaest izgubiñe cipelicu. sa najsjajnijom zvezdom iznad novoroðenåeta. Niãta ne diraj. æure. napregnuta i spremna da iskoåi. U satu je opruga. doãla je na svet u isti dan kad i wen sin. to ne åujeã. prazna majuãna zdela. U Pepequgi kuca sat. a nekome iz glave. ona ñe pomilovati tebe. Viãe nema vremena. Kada dostignu punoletsvo.voredi. tamo gde je srce. pomiluj je. otresaju sneg sa kaputa i klawaju se. kao da je plesala celu noñ. sa policama punim rasparenog porcelana i åaãa od tankog stakla. Ako moæeã. U planini puca led. Treñi je Gaãpar. Bio je to bezbolan poroðaj. moraju da odu pre nego ãto se pretvore u neãto drugo: u tri crvene i slatke kriãke lubenice. Zvone praporci. Radost je zarazna i Pepequga se smeje. Praãina je prosuta kao slama. kao tri Deda Mraza. koji kaæe: – Amin. Danas je Boæiñ. koji kaæe: 28 – Bog postoji. Wenu ãuãtavu balsku haqinu vreme ñe prekrojiti u stari oquãteni kredenac. U Pepequgi kuca sat. Ako ne moæeã. Sveåan i tih kao ponoñna 29 . Stari su i radosni. okaåeni o vratove pitomih æivotiwa. Predaju joj svete poklone: kuglu. kao kada su tasovi u ravnoteæi. Krhka staklena baletska cipelica leæi razvezana.

Kad se Hristos i Marija prvi put razdvoje. Porodica je na okupu. bezbriæno. Plastiåni eksploziv sa programiranim mehanizmom. sada ima dete. Bog doji Pepequgu. puno meda. a Bog prezimena. Odbrojava se na prste. polako. Probaj. mleåa i polena. Blista. Pepequga uæiva. Veñ leti. Kao da æivi u bajci. prisloni uvo. mqacka ritmiåno. U Pepequgi kuca sat. O wenom æivotu åitañe se deci. Qudi daju imena. Ostavqa beleg iznad gorwe usne. U mleku ima mnogo belanåevina. da ne uplaãiã maleckog u wenom naruåju. wenoj sreñi nema kraja. da bi se zatim taj zrak delio u sebi na gorwi i na dowi. Viãe nije princ. Pravo ime joj je Marija. kao da se igra æmurke. jer Pepequgino naruåje je duboko i ãiroko raskriqeno kao nebo. neka sve ostane tako kako jeste. Beba. Deca vole Pepequginog sina. Samo Pepequgin sin predoseña opasnost. – Da li on oseña moju qubav? – pita Pepequga. guguåe. nema prezime. Srce joj na mestu.liturgija. Pepequgu. sa dojkom u ustima. Neko sve vreme misli na wu. ukusno je. sada je kraq. a ona Wegovog Sina. prvi put. do dvanaest i nazad do jedan. Punih usta. Mleko kola spojenim sudovima sveta. – On od toga æivi – odgovara joj muæ. Krila mu zuje. U wenom sr31 . Koliko je sati? Sve se dogaða prvi put. Tako poåiwe istorija. ˆ Biñe to ãto jeste – suãto mleko – nikada se neñe pretvoriti u neãto drugo. Laka je ta ma30 tematika. Deca brzo rastu. pa ispoåetka. Pqesne rukama. Hajde. Wen æivot je lep i istinit kao Euklidova geometrija. Neko je uvek budan. Duæa kazaqka æuri. kao da su påeliwa. Sklapa sva tri oka i nastavqa da gleda. Tako se zna da si pio mleko. U Pepequgi kuca sat. 2. Ima i kraqicu. biñe to dokaz da je Bog svemoguñ. neophodnih za naã æivot. Pewe se uz piramidu. Onda se vaqa prekrstiti. Sve se dogaða prvi put. Mleko je naãa najzdravija hrana. Niãta ne diraj. U belanåevinama se vrãi tajanstveni proces fotosinteze: svetlosti neba i zemqe se prvo ujediwuju u nerazluåivi åisti zeleni zrak. Kao devojåica iz slikovnice. Od wenog sina poåiwe naãe raåunawe vremena.

Priði i pogledaj: u Pepequgi sija brojåanik. Papirus ãuãti. Pokretan samo u jednom smeru. razdvajaju. Pepequga æivi joã dubqe. U Pepequgi kuca sat. pod prsa. sitni dijamant. Kazaqke se neprimetno miåu. dok åi33 . gori. Majka stavqa ãestoprstu ruku na detetovo teme. Ãuãnu srebrnastozelene iglice. Ruke se u vatru ne stavqaju. – Je li to sigurno? – uporna je Pepequga. Safirno staklo ne prima ogrebotine. Wime vidi ko je kakav. Åitaã. Zavetovala se da ñe i posle smrti ãtititi ogoråene. a u wegovom busola. Boravak u Judeji priprema je za æivot posle smrti. Sin je razume. a ne sagoreva. Dele sve ãto imaju. Otporan na vodu do dubine od sto dvadeset metara. Sina je okupala mlekom i åvrsto umotala u pelene od belog pergamenta. – Æao mi je ãto ti nisam kñerka – priznaje Pepequga muæu. Tiho je. Josif joj poqubi ruku. dobar sluga. – Tvoj. Umesto pupka pospano æmirka weno treñe oko. Sekundara je tanka kao borova iglica. U piramidi je tiho. Eva je nastala iz muæevqeva rebra. ali rðav gospodar. samo zavrãava naãe raåunawe vremena. Ako si gorak. a Pepequga iz muæevqeve kquåne kosti. Boravak u wenoj utrobi priprema je za æivot posle Boæiña. Toåkiñ na navijawe priåvrãñen za kuñiãte. I daju bliæwima. – Mnogo volim tvoga oca – kaæe Pepequga sinu. sustiæu. – Jesi li ti moj? – upita Pepequga muæa. Ne moæeã da razumeã. Kristal u tebi postepeno raste. Kazaqke i brojåanik osvetqeni. Boravak u piramidi je besplatan. U 32 Pepequgi kuca sat. Pepeo je joã crven.cu je sat. ako ne probaã. Osetiñeã prijatno golicawe. Novi zavet povijen u Stari zavet. U Pepequgi kuca sat. Wena leva ruka sestra je blizankiwa wene desne ruke. ne gleda u Josifa. – Koliko je i ovo dete tvoje. – Slatko mi je da jedem hleb sa tobom – kaæe joj muæ. prozre te i poloæi ti zrnce ãeñera. Vreme je kao vatra. Automatski mehanizam sa datumarom. Brojevi su rimski. Smrt ne ubija. Zimzelena buktiwa se rasplamsala.

Ponoñ je odavno proãla i sada vreme teåe unazad. malo se zagrcnuo. kao posledwa para. kao Sunce u preplanuloj kosi. kao u suvom liãñu. To je Pepequgina mañeha sa dve kñeri. to se dete meãkoqi u uãtirkanim pelenama. tiho. I zaista. Svaka reåenica bajke odaje po jednu tajnu. Glava mu sitna. Ni da su se ona tri vesela kraqa veñ 34 vratili. Odojåe se umiri. Tako poåiwe bol. kao ãiãarka. Moæda je gladan? Usran? Bolestan? Niko u åitavoj Judeji ne zna zaãto Pepequgino dete plaåe. u smeru suprotnom od kretawa kazaqki na satu. vodi i nebu. I deca znaju da umetnost moæe da zadræi vreme. Pogledaj. da znaã gde si stao. poverqivo. Brbqive su. ali ne metu. naglo. pomiãqaã. Hodaju u krug. kako je i zaplakalo. trule kao pokvareno voñe. Neznatno bræe i nepravilnije nego pre. doãao je na svet u isti dan kad i wegova mati. Osluãkujeã: ãuãti. Wena blagost veånija je i blagorodnija od umetnosti. U Pepequgi kuca sat.taã. ali åvrsta. da ih ne gledaju. Zlatna slama je prosuta kao praãina. Mama mu peva. Nijedna obuña im ne pristaje. Mali Hristos plaåe. Niko ih ne razume. izrastaju im nokti na rukama. laskaju prisutnima. Ne. Danas mu je roðendan. nosatom i brkatom. Prisutne spopada nagon za povrañawem. Ruåicama hvata stopala. Napoqu pada jaka kiãa. Meðu nogama dræe metle. Veãtiåja stopala ne podnose svetlost. da se odræi na zemqi. Oteli odojåe iz 35 . Jedino Hristos predoseña opasnost. Niãta-niãta. okreñu glavu u stranu. Pepequga nije primetila da desni tas preteæe. U Pepequgi kuca sat. neumorno ga mazi i ququãka. Kraña kazaqka kasni. Åak i ti za trenutak skreñeã pogled. Odsjaji. Dazanu eået emerv adas i alãorp onvado ej ñonop. Samo su sada mlaði i ruæniji i nisu muãkarci nego æene. sad ih niko ne gleda! Hitri zamah metlama – skok u oblaku praãine prema devici – wen razrogaåen trostruki pogled – nokti paraju beli pergament Starog zaveta – istina je ogoqena i nezaãtiñena – Marijine prazne ruke – gotovo! Gube se u praãini. oãtri i crni kao vrh ãkorpijinog repa. Svima u ãtali vrti se u glavi. Hoda na fluorescentnim rukama. pun mleka. Doãao da ostane. Ostavio si ãesti prst na hartiji. nije straãno.

kao fluorescentni fosil u ledenoj santi. Igla busole bezglavo se vrti u krug. to ne moæeã znati. Stiñi ñe ih. zakovane ekserima. treperi 37 . Deci koja åitaju ili pred san sluãaju bajku o Pepequgi zastaje dah. Sjaj odsutne vatre. Istrgli melodiju iz pesme. Komplikovana jednaåina sa tri nepoznate. Zaboravio je da ponese astrolab. dugo i tiho kao prvi sneg. uguãeni nemim otporom opqaåkanog vazduha. Ali ne vidi dobro. Veåeras mu niãta ne polazi za rukom. Pelene su iscepane kao liãñe vinove loze posle letwe oluje sa ¨ gra dom. kao plastiåna lutka. okovan ledom. brzo kao sekundara. iz koje se ispilila leptirica. Koristeñi astrolab za odreðivawe visine zvezda iznad horizonta. jer zvezde su na wegovoj strani.Pepequginog naruåja. gori. ili za simulirawe rotacije noñnog neba. Pravo mañehino ime je Crna udovica. sve su mawe. Ali ãta to sada vredi. Ko je izdao? U Pepequgi kuca sat. Odneli Pepequgino åedo u prqavoj vreñi za krompir. a ne sagoreva. Brojevi su rimski. åas presporo. Izvori praãine su nepresuãni. dok åitaã. kao radost. U Judeji je smrt zarazna. U koãnici prestaje bruj. Æiva je kao æiva rana. mapu. Devica ne zapomaæe. Srce mu kuca åas prebrzo. Praãina se sporo sleæe. kazaqke su razapete i ne pomeraju se. Jednako sijaju i one koje postoje i one koje ne postoje. Veñ je Josifu u krvi. Aveti odmiåu. U Pepequgi kuca sat. Dvanaest zgråenih prstiju. ukoåena je. Josif je samo kraq. Ali ako ne prisloniã uvo na wegove grudi. sve zvezde su iste. uhvañena u paukovu mreæu. vitez – nije ni matematiåar. Spotiåe se i pada. Svi junaci nikom ponikoãe. to ne moæeã znati. Utihnuãe praporci. Ali ako ne prisloniã uvo na detiwe grudi. ni astronom. Ali i najbræi galop prespor je za aveti. putnik moæe da odredi svoj poloæaj u vremenu i prostoru. Wihova neuhvatqivost raste kao funkcija protoka vremena. kreñe u poteru. Najveña dragocenost iz Pepequgine vitrine je ukradena. U mramornoj namesniåkoj palati Pontije Pilat pere noge. Princ je ponovo osedlao jednoro36 ga. Zaista. U Pepequgi kuca sat. Tiho je. Zaboravio je da ponese oruæje. Sada je devet i petnaest. penkalo.

– Da li ukradeni sin oseña moju qubav? – pita oåajni Josif. a neko morem. jer vojska miliona dobrih påela poletela mu je u pomoñ. 38 Neko je uvek budan. Vitezu je put slabo osvetqen i pust. U Pepequgi kuca sat. srebro sedi. Ostarelom Josifu je potrebna pomoñ. Ma sigurno ñe ih stiñi i pobediti. na visokoj temperaturi. Na nebu ni oblaåka. sedeñi ãñuñuren na prvom stepeniku piramide. eno za wima u planini puca led. hrabriã starog Josifa. Pucketa grawe izlomqeno vatrom. vidi se i sa vrha i sa dna neba. Deca brzo rastu. U Jerusalimu gore drvoredi. Ali povoj je prazan. ili Mrtvo. Zalutali Josif stiæe pred ulaz u tajne rudnike srebra cara Solomona.fluorescentno. samo olovo ostaje olovo. Iznad otvora u crnoj zemqi Crnog mora piãe: Sreñno! Na ulazu u podzemqe svet se deli na gorwi i dowi. Piramida je posledwi orijentir. a potom kristalizaciji. Neko sve vreme misli na wu. a odrasli dole. Na odvaqenoj steni sedi veliki beli anðeo i pokazuje – kaæiprstom i ãestim prstom – kuda treba traæiti. dok åitaã. Tiho je. vitezova åula su tupa i zarðala kao kladivo izgubqeno u nepokoãenoj travi. Ruke se u vatru ne stavqaju. Deca su gore. Iz gvoæða se rascvetavaju raskoãne orhideje rðe. Znaju da se od srebra pravi novac. U tekstu nema smrti. ili Crno. niko niãta ne zna. Nose Pepequgino åedo u prqavoj vreñi za krompir. Pepeo je joã crven. Veñ im je na tragu. Neko koraåa praãinom. Ali iz æaoka umesto otrova odavno sipi samo ãeñer u prahu. 39 . Sklapa kristalne dlanove u molitvi – cin-cin! – i iz te vaze niåe buket qubiåica. sa svakom reåju sve bleði. U Pepequgi kuca sat. od mora qudi koje se zove Slano. na tlu ni maslaåka. teãiã samog sebe. Put kojim idu lopovi neprohodan je od qudi. Niko u åitavoj Judeji ne zna ãta se dogaða. Na svetu viãe nema sjaja. – Sreñno! – pozdravqa se Josif sa anðelom i unosi qubiåice u rudnik. On zna samo za dobro. ili Mramorno. Zvoni na uzbunu. Ñutiprst mu na usnama. Ali avaj. u niskim peñima. – On od toga æivi – tiho ga teãi anðeo. Sveta plot na tim temperaturama podleæe belom usijawu. Zlo ne bi prepoznao ni u sebi. Josif stavqa ruke u vatru. usred pustiwe.

Pored tvog uzglavqa ãoqa toplog mleka. Ãta ñeã ti da uradiã? Ako ne pronaðeã ukradeno dete. taman koliko treba za bajku. U Pepequgi stao sat. Pepequga sklapa sva tri oka i nastavqa da gleda. uhvati je za ruku. Ne moæe da zaboravi wenih dvanaest zgråenih prstiju. Dlanom o dlan i proãlo je trideset godina. Ako moæeã. ubrzavalo i sustizalo æiva biña. a dowe na samom dnu kredenca. Tako se razdvajaju sveto i svetovno. Sve dele. 3. staklena papuåica za balet.– Sreñno! O tvom æivotu priåañe se qudima nedeqom u crkvi. Kraq se ponovo oæenio. i doveo svome detetu mañehu. Hladno je. Suve iglice leda kao dijadema na wenom åelu. Ãta ñe sad biti? Ne pitaj. Priåa se kako je u Nazaretu æiveo jednom kraq sa sinom jedincem. Ako ne moæeã. Prestani da åitaã. Teklo bi æureñi da ãto pre uzme oblik posude u koju ga sipaã. U Pepequgi kuca sat. Åitaã. ali mleåna para ne izlazi iz wenih usta. tajanstvene i pouåne. Posuda se åuva u starom oquãtenom kredencu. deci i odraslima. ostavi ãtivo. neka sve ostane kako jeste. vreme teåe. Pepequga poåiva u ledenom kovåegu. Deca vole Pepequginog sina. pomiluj. bogat si. Tiho je. Kraq zna samo za 41 . gorwe na najviãoj polici. Kad åitaã. Kad stane sat. Na dohvat ruke. severnom kraqevstvu wene smrti nema kraja. Jedno je sigurno: svaka reåenica ima sreñan kraj. Niãta ne diraj. Leva i desna ruka su blizankiwe. Kraqica mu 40 beãe veñ odavno umrla. I posle smrti ãtiti ogoråene. Bajku åine reåenice kakve nigde ne moæeã nañi. Uvek je volela da igra æmurke. dok åitaã. Wena smrt izdaja je svega u ãta su qudi do tada verovali. vreme se deli na gorwe i na dowe. Kad bi vreme bilo teånost. Tako poåiwe bajka o Pepequginom sinu. kao putnik iz buduñnosti. tvoje vreme nije novac. pretvoriñeã se u neãto drugo. klizilo bi preko tvrdih stvari. gorwima i dowima. Sve se dogaða prvi put. redovi se dele na gorwe i dowe. upuñen ka poåetnim intergalaktiåkim odrediãtima. I zaista. kao potok pastrmku. ona ñe pomilovati tebe. Ne blista. Vreme stoji. Mleko je naãa najzdravija hrana. kaæe bajka.

ubogi bezimeni lakej. Nijedna reåenica im ne pristaje. ñutiprst je na anðeoskim usnama. belog luka i kupusa. Tako poåiwu muke. Tako mañeha naredi siroåetu da po kuñi obavqa najteæe i najprqavije poslove. Niko ih ne razume. Hronograf od titanijuma sa neuniãtivim kristalnim mehanizmom.. Navija se bez napora. pa åim je Josif sklopio oåi stadoãe zlostavqati wegovo dete. neko meðu æivotiwama. U zloj kraqici nije bilo nikoga. jer bajku znaju napamet. Bog je sakriven. Nova kraqica. Mladi princ. oåev astrolab. kowa i magareta. znajuñi da je sam i nezaãtiñen. tokom noñi. Deca unapred znaju da ñe na magaretu ujahati u Jerusalim. Svakog dana dovlaåio je na leðima vreñe krompira. a wegov sin jedinac osta u kuñi sa mañehom i oåevim pastorkama. U pustiwi nema nikog. stalno sebi laskaju. Neko je uvek budan. Tamo se taloæi i åuva vreme. Niko u åitavoj Judeji ne zna kakva je sudbina Pepequginog sina. Posle nekog vremena razboli se kraq i umre. Nijedna od wih tri ne ume da åita. Ali sve je to podnosio mirno i ñutke. peruñi. a dane åisteñi. ribajuñi podove. beãe okrutna. Nijedna od wih tri ne veruje u Boga. provodio je noñi u slami pored krave. pun mleka. U Pepequgi kuca sat. U Pepequgi 43 . Zlo ne bi prepoznao ni u sebi.. U Pepequgi kuca sat. Brbqive su. Piramida je u pustiwi. pauk je u toj praznini pleo ãestougaonu mreæu. a neko morem. cepajuñi drva. Nije imao izbora te posluãa mañehu. a neko sam. kaæe bajka. Crna udovica. Oduzme mu oåevo penkalo. Otvarao je i zatvarao teãka vrata dvorca.dobro. Nijedna bajka im ne pristaje. Neko spava meðu qudima. a i wene kñeri behu okrutne. a dovela mu je sa sobom i svoje dve kñeri iz prvog braka. Josifova smrt tuæna je i istinita kao drugi zakon termodinamike. na tlu ni maslaåka. Samo Pepequgin sin predoseña opasnost. Obuåe ga u rite i 42 drowke i naredi mu da spava u ãtali. Ta druga æena je bila opaka. Na nebu ni oblaåka. Tiho je. Melodija istrgnuta iz pesme. Nijedna obuña im ne pristaje. Neko mora praãinom. ogromnu crnu pahuqu. u piramidi. oåev prsten i oåevu puãku sa municijom za neæno uspavqivawe divqaåi. sam od sebe.

kuca sat. Dvanaest rimskih brojeva. Deca vole Pepequginog sina. Pustite ih k wemu. Usamqen je, od kad zna za sebe. Jedina su mu uteha i druãtvo prijateqi iz ãtale, kao i golubovi koje je kradom, iduñi na bunar po vodu, hranio. Osim toga, voleo je i male tavanske miãeve, pa im je svake veåeri ostavqao mrvice sa stola. – Slatko mi je da jedem hleb sa vama – govorio im je. Pepequgin sin nosi vodu. Doñi ñe vreme da voda ponese wega. Kad stigne do raskrãña, putevi se dele na dowe i gorwe. Hristos hoda na fluorescentnim rukama, wegovi putevi su gorwi. Prolazi. Kad prolazi Pepequgin sin, vreme stoji. Onda vodonoãa zastane. Vreme poteåe. Kad doðe jesen, liãñe se deli na gorwe i dowe. Miriãe borovina i majkina duãica. U baåvama zri vino, vri hleb, pupi plot. Vreme sada sporije teåe, tek kapne koja suza. Ispunilo je vrhom posudu. More je nepomiåni vodeni sat, promenqivih ivica. Tih je okean, pa nikome ne smeta. Kad doðe zima, iz zemqe tiho izrasta sneg okeana. Bela poqa maslaåka, zauvek. Deca brzo rastu. Hristos je odras44

tao neprimetno, jaåajuñi polako, kao ãto jaåa mladi bor. Drvo nam daje kiseonik, u wegovom zagrqaju se lako diãe. Udahni i nikada neñeã izdahnuti. Wegove ruke zadræavaju sneg. Doãao je da ostane, da se odræi na zemqi, vodi i nebu. I zaista, on je boæiñno drvo, na vrhu jelke sija zvezda koja mu je sijala nad åelom kad se rodio. Vrh strele hitnute iz napetog meseåevog luka. Strela leti u pravcu kazaqki sata. Kazaqke i brojåanik noñu svetle. U ovom åasu sat je busola koja pokazuje pravo ka severu. Kad sat krene ispoåetka, iz wega bqesne neæna muwa åistog zelenog zraka, da bi se zatim taj zrak podelio u sebi na gorwi i na dowi. Od Pepequginog sina poåiwe naãe raåunawe vremena, otkucaji naãih srca. Danas mu je roðendan. Sveåano je u ãtali, kao na ponoñnoj liturgiji. Tiho je, dok åitaã. To je tvoja sluæba. Povlaåiã pogledom, ãestim prstom, ispod redova. Svaka reåenica ima sreñan kraj. U tekstu nema smrti. U Pepequgi æivi Pepequga. U Pepequgi kuca sat. Pepequgin sin viãe nije dete. Pod wim puno poklona. Nad wim piãe: INRI.
45

Deca sriåu i raduju se. Ponoñ, vreme je za promenu datuma. Jednog dana, gorwim putem stiæe u kraqevski dvorac glasnik. Tajanstveno je wegovo poslawe. To si ti. U åitavoj Judeji samo ti znaã ko si. Po belegu iznad gorwe usne vidi se da si pio mleko. Povlaåiã kaæiprst po dowim redovima, da bi se pojavili gorwi. Lestvica te sama vodi. Traæiã baã Hrista. Kad si kretao na put, poneo si kwigu za neæno uspavqivawe dece. Kucaã na vrata. Ako ti otvore, treba da kaæeã samo dve reåi: reå Sreñan, i u istom dahu reå Boæiñ. Istinit je taj zbir, laka je ta matematika. Nema nikog ko bi to uåinio umesto tebe. Hristos ti otvara vrata. To je tvoj prvi susret sa wim. Od sada ga viãe neñeã ispuãtati iz vida. I zaista, diæeã pogled sa ãtiva, prestajeã da åitaã, gledaã Pepequginog sina u oåi: jedan drugom u zenici, vrãwaci. I kaæeã naglas, veselo, u jednom dahu: – Sreñan Boæiñ! Pepequga pqesne rukama. Æiva je kao æiva rana. Otrese sneg sa golih ramena. Ponovo diãe, iz wenih usta izleñu pahuqe,
46

maslaåci, beli leptiri kupusari. Kazaqke se opet poklopile, sakrile jedna drugu, tasovi su opet u ravnoteæi. Sve se dogaða prvi i posledwi put, uvek. U Pepequgi kuca sat. U satu je opruga, napregnuta i spremna da iskoåi. Ali ako ne prisloniã uvo na wene grudi, to ne åujeã. Zadihana je, kao da se poraðala. Danas joj je roðendan, doãla je na svet u isti dan kad i wen sin. Vratila se sa bala, u pravi åas. Sekund posle dvanaest gubi staklenu cipelicu, a dobija sina, veñ sasvim odraslog, visokog i snaænog kao bor. – Uði – kaæe Pepequgin sin. – Izaði – uzvrañaã. Korakne on, korakneã ti. Sudarite se u kapiji. Åelom o åelo. Nekome dragocenosti ispadaju iz ruku, a nekome iz glave. Sagne se on, sagneã se ti. Opet se sudarite åelom o åelo. Niãta ne boli, smejete se. Uhvati se za glavu on, uhvatiã se za glavu ti. Vrãwaci. Stojite na pragu, zaglavqeni. Niti veñeg dvorca, niti mawih vrata. Niti on moæe ovamo, niti ti tamo. U Pepequgi kuca sat. Neznatno bræe i nepravilnije nego pre. Tada wen sin ipak proðe kroz tebe. ãuãnu borove iglice. Istovremeno, i ti proðeã kroz we47

ga. Kao veslo kroz vodu, slomiã se, ali uopãte nisi slomqen. Izbavqeni. Umirena, deca su zaspala blaæenim snom. Kraj je sreñan. Od poåetka do kraja isteklo je trideset minuta. U Pepequgi kuca sat.

SRETEWE
Neprevodivo
Serbski car Duãan Silni poæeli da mu se kwige Starog Zaveta prevedu sa gråkog na serbski. Sila Boga ne moli, Bog silu ne blaæi. Po predawu, meðu sedamdesetoricom preporuåenih za taj veliki posao, uåenih i jeziku naklowenih, naãao se i mladi Simeon Filozof. Simeon Filozof, kao i svaki od sedamdeset odabranih Serba, dobi nebeskog opunomoñenika, anðela uteãiteqa, da mu sedi na ramenu dok radi, da mu zauzdava uroðenu pohlepu za Bogom i da mu pomaæe, da se istina otkrije i saåuva u obliåju serbske veroispovesti. Samo ãto anðeo Simeonov æenski – Anðelka. Anðelka veåno mlada, pa kao svako dete – voli da se igra. Anðelka zaæmuri, pokriva oåi dlanovima i ãapuñe, ovim serbskim reåima: – Naði me... Naði me... Spokojan i usredsreðen na svoj posao, Simeon joj se smeãi.
49

48

Simeonu zapalo da otkrije i na serbskom saåuva baã kwigu proroka Isaije. a da to ipak istina. serbskoznalcu. i ta reå djeva.Anðelka åitala sa gråkog. Pravo kaæu da ñud æenska nestalna i prevrtqiva – da li se to anðeo utehe na desnom ramenu Simeona Filozofa premeñe u anðela ironije na levom ramenu Simeona Filozofa? Ali Simeon se ne uplaãi zagonetke pred kojom se naãao. pismen ili nepismen – kad poveruje. jer nijedna reå nema samo jedno znaåewe. Kad Isaija kaæe. Gde. sam sebi serbski jasno i glasno – ali samo ako se protivreåi jeziku. 50 A ni Anðelka. neodluåan. jer kako devica moæe ostati devicom. Spasiteqa sveg Izraiqa – a ne »mlada æena«. istina – gde? Izgleda da se na gråkom moæe nazvati devicom mlada æena koja u utrobi nosi dete. 51 . i kao »devica« roditi sina Gospodweg. ostane zapisano i na serbskom. ali sa kojeg ramena. Kad Simeon zapiãe – åitalac zanemi. ili mladi Simeon? Anðelka na Simeonovom ramenu kao da se kolebala. Istina kao Bog – nikad tu. a prevodilac pisao na serbskom. sine Simeonu Filozofu. a noseña – zastane u poslu. viãe ne pita. pitao se daqe muåenik Simeon. ona u jeziku. isto tako i na serbskom nazvati devicom mlada æena koja u utrobi nosi dete? – Moæe – odgovori. kako smatrao da treba da piãe. ima jedna serbska reå. hoñe li se prikloniti na stranu proroka ili na stranu tumaåa. – Ko protiv serbskog taj protiv istine – potvrðuje Anðelka Simeonu ãapatom. a Anðelka zanavek pamtila. koja oznaåava i devicu i mladu æenu. pomisli mladi i bistroumni prevodilac serbski Simeon. Potom pomislio da pogreãio ãto pomislio da prorok pogreãio. nigde drugde. onda prevodilac ãaputao na serbskom. Ãto se tako otkrilo i saåuvalo. Jer Serb. Kada kod Isaije naiðe na gråke reåi da jednom ñe jedna devica zatrudneti. Ko u pravu – ili starozavetni Isaija. ali ako ipak ima istine na svetu. levog ili desnog? ˆ Doduãe. Moæe li se. slatka sestro. dragi brate. Pomisli da prorok pogreãio.

niti od ine transkripcije. ironiåno. Voðen sopstvenim zakquåkom. u serbskom kao i u bilo kom drugom jeziku. – Pri tom. barem. pa umesto da zapiãe kako na serbskom glasi Isaijino proroåanstvo. nesporno plemenitoj. – Siguran. Zakquåi da jezik ne nastaje iz Prorokovih reåi. To ne reå. ni od serbske. bez obzira na uzrast æeninu. umesto da se otkriva. pogledaj malo bliæe i videñeã – reåe Simeon svojoj Anðelki åuvarki – naåin upotrebe serbskog odreðuje znaåewe serbskog. misli na plemenitu nevinost plotne nedodirqivosti. Reå ãe o oåiglednom protivslovqu: o åistoti plotnoj i majåin52 stvu u jednoj istoj osobi. Serb nikada ne greãi. Zna se taåno kad djevom misli na plemenitu mladost æeninu. opet Anðelka. bilo da nije. on se usudi da promeni sam izvornik. brate. nego ãta! – odgovara u zanosu Simeon – Kao ãto se taåno zna i kad Serb. nego wegove reåi iz jezika. kakav ãe mladi Simeon Filozof. ni od gråke.beleg nesvakidaãwe æenske plemenitosti i lepote. – Ma siguran li? – joã ne pristaje Anðelka. bez obzira na uzrast i bez obzira na nevinost ili greãnost ploti. veñ od onoga ãto svakom od zapisa podleæeñe – od same istine koja se nemarno i lakomisleno u qudskom govoru skriva. da se vidi koliko on zna – plemenitost roda æeninog i rodbine wene. ali tu. opet. Simeon morao da bira ãta starije – prorokove reåi. meðutim. jer nema te qudske reåi koja istovremeno moæe da oznaåi suprotnosti – i deviåanstvo i majåinstvo – a da bude smislena. reå ni o jednom ni o drugom ni o treñem. – A ima li joã koje znaåewe ta serbska reå djeva – pita. zaslepqeno mislio Simeon Filozof. Serb ume da pogreãi. A pod 53 . istanåanu vrsnost wenih sitnih leta – bilo da je telesno veñ upoznala muæa. neiskusni Simeon prekoraåi ovlaãñewa svoga zadatka. veñ protivreåje. U Isaije. Ne zavisi to. – Joã barem jedno – Simeon ñe bræe-boqe. Jezikoznalac. ili jezik kojim se prorok u svom govoru sluæi. Jer ãe ubeðen da tamo neispravno zapisano. nikako drugaåije ne mogaãe da razume ovu zagonetku.

tada. suæaw æivota. koja na serbskom zazvuåa kao tajanstvena æenska pretwa. a nijedne qudske. Pokuãa da noktom izgrebe sa papirusa prorokove reåi. Æiveo dugo. åak i kad veñ odavno umrli svih ãezdeset devet wegove brañe prevodilaca. Preæiveo bez ruku i kad se straãni zemqotres iz Antiohije premeãtao sve do Save i Dunava. zgråi mu ãake u åokot stare loze koja odavno ne raða. reåima: – Æiveñeã sve dok na svoje ruke ne primiã Hrista. Serbi ne trpe. svoga ãtiñenika. i knezovi. i kraqevi. Æivot bez ruku. zavetom dostojnim jedino anðeoskih vojski. I spreåi Anðelka Simeona u ionako uzaludnoj nakani da izgrebe i u prah razveje svete reåi Staroga Zaveta. Hteo ne hteo. i gospodari. pa ni serbske. åak i kad hu veñ odavno svi serbski carevi umrli. Saæali se Anðelka na Simeona Filozofa. Po predawu. neprimetno ga bliæilo istini. Ukoåi mu obe ruke. noseñi dilemu u sebi a bol u rukama. noseñi dilemu u sebi a bol u rukama. da i on iskusi. dok Hrista prorokuje. jer svi anðeli na svetu znaju da ne razume jedino onaj koji nije iskusio. tek samouvereni razum Simeonov leæaãe. Preæiveo bez ruku. kad Serbi razmeniãe carstvo zemaqsko za carstvo nebesko. iskustvo ga mudrilo. Simeon Filozof. Anðeoska pretwa – Serbinu odluåno obeñawe. ali mlad i neiskusan. i kad ãe narod serbskog Carigrada i okoline pogodio veliki pomor. kako bi ipak razumeo o åemu Isaija govori. predugo traje. a zemqa pod nogama pomerala kao vetar nad glavama. Preæiveo bez ruku i na Vidovdan trista osamdeset devete. I vide Anðelka åuvarka Simeonova da ãto ne razumeju.istinom Simeonovom. I reãi Anðelka da ponudi Simeonu priliku. i doãapne mu anðeosku utehu. dragi brate. a sve viãe filozofom. sve mawe mladim. ako pride æenska – tim joã slaðe. Simeon ãe uåen i pametan. 54 I æiveo mladi Simeon Filozof. dnevno umiralo po pet i viãe hiqada. Æiveo dugo. ta bitka na smrt i na veåni æivot ãe odluåna za sva55 .

Anðelka kao uvek zaæmuri. a nekad bogoumilni Miodrag. Preæiveo starina Simeon Filozof bez ruku i kad Omraz. Spokojan i usredsreðen na svoj posao. Preæiveo bez ruku i kad Nekad-carstvo spalo na jedan grad i kad ovaj Nekad-grad spao na tri glave.. s vremena na vreme svrañala sa neba da ga obiðe i da mu obeli i potkreãe kosu i bradu. Za utehu. naredio strogi post kroz deset leta i blagu molitvu kroz deset zima po celom Nekad-carstvu. kod Isaije. lepa i vragolasta. opetuje mu mila Anðelka na serbskom: Æiveñeã sve dok na svoje ruke ne primiã Hrista i onda ode od wega. osim za Simeona. a da niko osim wega. Anðelka. Ãta.kog Serba. ne poznavao negdaãwu slavu. Simeon joj se smeãi. tamo Serbija. ovim serbskim reåima: – Naði me. Jer Simeon joã ne ãe reãio laki zadatak svog muåeniåkog æivota. Naði me.. pokriva oåi dlanovima i ãapuñe. Tamo ceo æivot wegov.. on ne. Simeonov zadatak joã uvek stajao tamo gde jednom davno ãe prekinut. daleko kraj reåi djeva. Æiveo kako mu obeñano: æiveñeã sve dok na svoje ruke ne primiã Hrista. Onu dilemu u wemu i bol u rukama blaæila jedino molitva. cele tri glave a jedno serdce i jedna jedina nada. i da ãe hteo. Preæiveo bez ruku i kad iz tih serbskih glava opet sve vaskrslo. umreti slavno na Kosovu poqu – ne mogaãe. veåno mlada. a nekad Silnog. da ubogi Simeon ne pati joã viãe. Jer wegov æivot davnih dana veñ razmewen ãe za jednu reå. skromniju i otporniju. Drugi umirali. jer serbski ne gibak – jako se opire. suæaw æivota. Ne hteãe mu se prikazivati. samo mnogo tiãu. jer on. a da bi se Gospod smilovao svome narodu. 56 Serbi mislili da mu ãake ukoåene zbog starosti. Simeon Filozof. ne da od sebe. a najstariji.. Po tvrdom otporu ãto boli poznaje se serbski. tamo daleko. Kad mu doðe. Simeon uz svu mudrost i daqe ãe neiskusan. Simeona Filozofa ukoåenih ãaka. æiveo i muåio se u svom jeziku. åukununuk Duãana Blagog. 57 .

zaboravqajuñi sve svoje dotadaãwe namere i æeqe. Ali oni se stalno osvrñu za wom. daleko-daleko od serbskog serdca. na nebu svetskom traje åetrdeset dana. govore Serbi. Simeon Filozof ñuti. Isusa i Josifa.dragi brate. od straha. spotiåu. izriåu upravo suprotno: daleko od serdca. da ne ometa qude sa kojima se susreñe. I tako. uplaãeni? – pita ironiåno Anðelka. koji nikad tu. umotana ãe u svilene zastave nad vojskama. kao da ne åuje. Marijina lepota sluæi Marijinom deviåanstvu kao ãto Marijino deviåanstvo sluæi Marijinom Sinu. u toj Boæjoj daqini. plavet prikriva weno deviåanstvo. lakoverni i lakoruki izneveriãe. Slepi kod oåiju. straãnije: ironija kao posledwa uteha. Serbi viãe nehu tu. ili uteha kao posledwa ironija? Bol koju nosi u rukama ni starila ni blaæila. Simeon doæiveo da wegovu nepojamnu dob Serbi cene na viãe stotina godina. Ali Bog kao Bog – nikad tu. Marijina lepota probija kroz veo telesnosti kojim se zagrnula iz uviðavnosti. daleko od oåiju. u marame marama. kako i pisano. 59 . i Serb moæe da nauåi ãta ãe lepota: ono u ãta se zaqubqujemo. malenog Hrista. da ga i pred Serbima posveti Gospodu. Zateklo ih napuãteno Kosovo. Marija u pratwi Josifa donese mladenca. gube glavu. ali ne znaju da kad tako kaæu. znawa i imawa. U dubokoj starosti. 58 Tako i sad. prazno i od qudi i od Gospoda. tako ti Boga. nalaze serdce. izdali kukaviåki. ali deviåanstvo se sakriti ne da. Ono za ãta na zemqi serbskoj potrebno ãe åetristo godina. – Od åega. slede je u zaprepaãtewu. Daleko od serbskih oåiju. Kad je ugleda. podlegavãi uroðenoj pohlepi za Bogom. verujuñi da to iznosi koliko i veånost. åetrdesetog dana po roðewu. Wena plava odeña sluæi wenom telu kao ãto weno telo sluæi wenoj lepoti. Onda. Posle Kosovskog boja stoleñima u Serba odolevaãe plemenitost i slava vidovdanskog zaveta. u Peñku Patrijarãiju. ili bar pribliæno toliko. Ali ipak niko da toga dana doåeka Mariju.

– Drugi hu krivi. proterasmo preko Prokletija. najzad se ukoåi. bespovratno. Wegovo serdce. sluãa raba Boæijeg Simeona Filozofa. to nehu samo serbske reåi za zlo – teãi Simeona Anðelka. ne kazavãi kad ñe mu ponovo doñi. Ñuti sirota Anðelka. i daqe progovara: – Ne umesmo da saåuvamo Kosovo. 61 . da izgubismo serdce i glavu. ãto na serbskom znaåi: sebe. Onda se umori Anðelka od muånog razgovora i odleprãa. ali kako moliti oproãtaj od qudi kojima tolika zla nanesmo? Tek sad zañuti Simeon Filozof.– Od samih sebe. 60 – A da savest umirimo. Ali Simeon jednako nastavqa. serbsko. nepoåinstvom prvo sebi pred Bogom naudismo. – Nedostojni hu. inoverne. i sve u ãta se kleli stoleñima – zakquåi umesto Simeona blaga Anðelka. kao i ruke. ãalom blaæeñi Simeonovu goråinu i preozbiqnost – Bugara i Anglosaksonaca… – …Znasmo da viãe ne ãe u naãoj moñi – ne obazire se Simeon – da neñemo umeti da ga saåuvamo. ne da joj da mu ovaj govor prekine: – Slepi kod oåiju. na Boga mawe pohlepne. kao za sebe. –I u drugim jezicima ovo Drugi hu krivi znaåi isto ãto i u serbskom. Za Gospoda znam. A joã mnogo pre svih duãmana. Anðelka. Ni decu im ne ãtedesmo. Anðelka paæqivo sluãala ãta Simeon ima da kaæe. opqaåkasmo. pre Turaka i Arbanasa… – Germana i Kroata – ubacuje. Serba kome davnih dana ãe ruke ukoåila. spalismo. I on uzdahnuvãi nastavi. – Tako i proñerdali serbsko pravo na serbsko Kosovo. od tog nema veñeg straha – odgovara Simeon åista serdca. Tako ãe. Tako sebe izdali za åas tili. satrsmo druge. wih okrivismo da hu uzeli od nas ãto odavno veñ sami izgubismo. beskrajne milosti. To saznawe toliko nas prestravi. – Jeste. ovim serbskim reåima: – Na smrt uplaãeni od sebe samih. pa tek onda drugima. zar ne? – pomaæe mu malo Anðelka. Pobismo.

Od tog doba u serbskom nema glagola kojim se kazuje bivstvo – da neåeg ima. lako li se serbskim reåima uteãiti. jer se odveñ strmo uzdiæe ta crna zemqa nekad znana i zvana serbskom. gledajuñi od tog doba åeãñe kako serbski poåe da laæe jer serbski nema viãe ãta da kaæe. A bez razloga serbskog jastva. pomisli. po serb63 . kao vodu ãto vodi nizbrdica. izdræavala. joã jutros.Jaka ãe mera serbska – misli Simeon Filozof. jer baã mi verovasmo kako od pamtiveka najhrabriji. – U drugih mera wina ni upola toliko ne istraja – omakne se Anðelki. jer i kad daleko od svog ãtiñenika. ni razloga serbskog jastva. da progledaju i u oåi pogledaju. Ali veñ zna Simeon tvrda serdca za jadac: – Samo ako. tu gde mu mesto i sad kad mu vreme. u wegovim mislima. bez uzdignutih ruku u Bogu. serdca kamenoga – izdræavala. kojim se kazuje æivot. mila sestro. bogami. ona ipak uvek ãe tu. ne znaju da se vrate. I neñe se vratiti. a ne nema – kojim se kazuje postojawe. ovim serbskim reåima: 62 – Serbija ubija. ni razloga serbskog jemstva. nadjaåana kukaviålukom koji najveñi ãe u nas Serba. a od tada viãe puta. kao da sam sa sobom priåa. Serbi kad odu. Bez razloga serbskog bivstva. Kud koji mili moji. sebi i drugima. Serbski ne zna za istinu. Ipak. sa sobom. ali najzad ipak pade mera serbska. Kako priznaãe. Namesto glagola koji daje jemstvo svim drugim glagolima serbskog – jemstvo nemuãte praznine. nudiã laænu utehu za mene – progovori serbski naglas opet. misleñi da je ostao sam. dragi brate. bez iåega svog iza ili ispred. da Serbi priznaju. bez korena u serbskim qudima. tako i odoãe s Kosova. Eh. pretekne trica savesti. ko juåe. Serbija ubija i druge i sebe. a poneko. jemstva da Serbi kad govore – govore istinu. Ko prekjuåe. da uteãi ili da se dobroñudno podsmehne. Serbski serbske slave propade u serbski serbske sramote. Kako dolikuje. Serbe poveo Patrijarh serbski. osim crne serbske sramote. brate moj.

Jezik naãeg srama. ãta li? Po toj odsutnosti ãto zvrji poznaje se serbski. pokorno. åak i zemqa crnica – svi u svetlosti. A bolne ruke Simeona Filozofa pruæe se same. Joã ih ne ugleda. Åim se okrenuo. na straãnom mestu kadar izdræati.skom – istine nema. nego da ostane gde ãe. rasejan i sam. 65 . Simeon ne. da poðe. kad ionako nema kud odavde. Ali ne bi mu pisano da otud poðe. iako ne moæe da se napiãe. I suæaw æivota se odazivao. bez ruku. pred Djevu. Zakquåi konaåno da mu nema druge nego da se vrati nazad u keliju. u kome. kad naiãla Sveta porodica. Noge ga joã dobro sluæile. dete mu zaplakalo na rukama. neserbska reå. ne vaskrsli nego æivi – samo Bivstvo na kamenitoj stazi ãto kroz travu i trwe vo64 di ka stepeniãtu hrama Boæjeg – dok starina Simeon sporo vrteo glavom. da nastavi molitvu. Josif i Hristos stali mu iza leða. brate. Okrene se. pokuãavajuñi da se priseti ãta ñe tu. u serdcu se premetnuo. Naði me. sklopi åvrsto kapke i obrati se æivom licu svoga Spasiteqa veselo. koju nikad ne prekida. ne señajuñi se niti zaãto prekinuo molitvu. to nekakva tuða.. Marija. prema Spasu. U dobar åas seti se Anðelkine igre. Simeon Filozof. U podne. Ah.. zadwu u dugom hodniku puste lavre. Deåje lice æivo. Meðu ono malo prestarelih monaha – koji i posle serbske stvarnosti ostali u Serbskoj Patrijarãiji. Simeon joã ne. zvali: Simeon Bez Ãaka... jer ñe ionako ubrzo umreti. klekne niåice na oba kolena. Serbski bez bivstva kao god Simeon bez ãaka. stajao suæaw æivota baã pred vratima hrama Boæjeg. niti kuda se toga jutra zaputio. tvrda serdca. pa nemaju raãta kretati na dalek i neizvestan put – najstariji ãe Simeon Bez Ãaka. Deåje lice æivo. i ovo ãto åitaã ãe napisano. kakva Marijina lepota – svi poåastvovani! – i biqke i æivotiwe i oblaci na nebu. jadnog. ovim serbskim reåima: – Naði me. Tako ga. dete se umiri. Primi Simeon Bez Ãaka Sina Marijinog na svoje ãake. ali ukoåene ãake bolele jaåe nego ikad.

Devici Mariji. 66 Stariji od jezika u kojem nastaju. suæwa. I mrdao prstiñima kao da broji suze radosnice Simeona Filozofa. i mene s Wim. Spozna Simeon Filozof: da istina se objavquje tek ako iskaz otkriva smisao koji u serbskom pre toga nepoznat. åisto i prisno. a ne u serbskom. deli Anðelka misao sa Simeonom. I zaklepeta zvonåiñima Anðelka. pomiluj raba svoego Simeona Bez Ãaka. Simeon se najzad obraduje. ãto na serbskom znaåi: Hristos. Istina u Isaije. Device Marije. 67 . A Serbi baã takvi – utvrdi Simeon – roðaci kojima se. Hristos. ovim serbskim reåima: – Gospode. Djevo Marijo. oduvek govorila. I gugutao kao golub Duha Svetoga. iskazi oduvek hu deca koja tek treba da se oroditeqe. Serdce skoåi i reåe: – Hop! Sada Anðelka åuvarka Simeonova zamoli Gospoda da otpusti najzad iz ovog æivota wenog ãtiñenika. baã kao novoroðenåe. I pomiluje starog filozofa Simeona. ni ne mnevajuñi da nemi nemaju ãta reñi. a evo Mu i Majke. Marija prihvati Sina nazad u naruåje. Ugleda iz prikrajka dobrim oåima Anðelka prizor koji nikada neñe zaboraviti: gde Djeva Marija sa svojim Sinom. Dodirnu Simeona Marijine reåi miloãñu. muåenika. radosno se premetao na ãakama Simeona Bez Ãaka. Na te reåi. dete se obraduje. eto. tek åini da se razumeju. ovim serbskim reåima: – Uzmi svoje åedo. kao treñom rukom. zvonce moje milo – pomisli u serdcu Simeon Filozof – istinu. tu i Simeon Filozof sa svojim Spasiteqem. Æiva istina. A sad gle: evo Sina. meni gluvom. Anðelka. I vrati suæaw æivota Sina Boæijeg u naruåje Bogorodici. Istina – to tajna koju qudi povezani jednim jezikom tek treba da prepoznaju. soåni grozd iz suvog åokota. pozdravqajuñi mali sveti skup: – Cin-cin! Cinci-linci-cin! – O Anðelka. Bol se ovaplotila u radost. A ja sporio. niwe i prisno.Deåje lice æivo. I zaista.

neki put. visoko nad svetom. nema ti. Svetog Simeona Filozofa. Simeona Filozofa Bez Ãaka. serbski nauåi ovog posramqenog serbskog åoveka. Ãkrip-ãkrip. ceo dan od podne i noñ do ponoñi. æivog i zdravog. leti. nego samo obrnuto – serbski u istini. Ali oåi ga najzad peku. da Prorokove reåi ne nastaju iz serb68 skog. lako perom po hartiji. a stado pase u nepreglednom broju i ne da ti da proðeã. Hop! Leti Sveti Simeon Filozof. a krilom po nebu. kad se sav ispriåa: I djeva zatrudne. mrtvog. vrsni jezikoznanac. druge nego da ih preletiã. I naðu ga u hramu Boæjem. nego serbski nastaje iz Proroåkih reåi. Piãuñi. Uåe od serbskog. serbski. 69 . koji znaåi. Svaka sledeña napisana reåenica kaligrafska beleãka o taåno proåitanoj prethodnoj reåenici. bez kojeg ni woj nema æivota. kako piãe. koji kakav-takav mnogo zna i sve priznaje. a oni ni malo. Hop! Hopa-cup! Piãe æivo serbsko serdce. Sa rukama koje rastu uvis iz nepomiåne ploti. Sveti Simeon Filozof pravi Serb. brate. Sveti Simeon Filozof. pa leti. Sveti Simeon Filozof joã i ovo nauåio od serbskog: dve su rase Serba. lako perom po hartiji. åini mu se – Gospod: ne tako dalek kao ãto izgleda. I kud ñeã – ãta ñeã. bez predaha. Kosovom zvana i znana. jato malobrojnih roðaka koji serbski uobliåuju i stado mnogobrojnih roðaka koji serbski troãe. Ne moæe istina u serbskom da se åuva. Jer ko piãe – mora da åita. i djeva rodi sina. Svi Serbi nalik maloj deci koja tek uåe da govore – kad progovore serbski tek poåeli da uåe serbski. Na kraju. niãta ni od jednog ni od drugog. Odande. a ko åita – mora da piãe. ispisujuñi sa radoãñu reåi Starog Zaveta Gospodweg baã kako izvorno iskazane – ispoåetka uåio svoj jezik. poletno.I naðu ga na stepeniãtu pred vratima hrama Boæjeg. joã lakãe krilom po hartiji a perom po nebu. koja ãe serbska zemqa. Uåe da govore celog æivota. Jato leti visoko i ne vidi se. Ako ne tako. razobliåavaju. uznesen: dao mu Bog da piãe.

proåitañe posledwu reåenicu koja glasi: Neñe se vratiti. spokojan i usredsreðen. Oåi viãe ne peku. sad kad serbski prevod proroka Isaije uspeãno okonåan? Evo tih stihova. Sveti Simeon Filozof lako maãe krilima – jasno se vidi u prozraånom jatu malobrojnih. Ruke ga sluæe vrlo dobro. Serbski se to lepo kaæe. Veñ daleko. po predawu serbskom. za tesnom skamijom. Iz zaustavqene ãake posle nekog vremena ispadne olovka – obrne se nekoliko puta oko sebe. kao detence. na beskrajnoj margini Prvoga Zaveta: Zemqa nam crnica Pãenica bjelica A Marija Devica To. kaligrafski. koje se igra vlastitim rukama. kao uvek. tako. kucne o skamiju. Glava klonu. sklizne sa rukopisa. tek probuðeno. Ãta to piãe naã Sveti Simeon Filozof. da te ceo svet razume: – Neñe se vratiti. brigama zaåarani. Ne pitaj da li ñe se vratiti.Najzad zaspa. Anðelka veñ mora da zna: sve posledwe reåenice u serbskom tako glase. kad 70 odrasli joã uvek spavaju åvrstim snom. A i krila bogami. – Cin-cin! Cinci-linci-cin! Eno ga! Kako to piãe naã Sveti Simeon Filozof? Piãe bespovratno. piãe Sveti Simeon Filozof. Zaustavi se. Svom teæinom pritiska mu podlakticu. u rano jutro. serdcem. Dok bespovratno piãe ãto ima da napiãe. Ali Sveti Simeon to ne mogao znati. Ako se prevrtqivi æenski anðeo na ramenu nagne i pogleda mu preko ramena. Diãe vrlo tiho. 71 . Sa Anðelkom i svim svetima u dobrom druãtvu.

zemqa se premestila na nebesa. nepopustqiv ugriz terijera. weni poduhvati su komplikovani i delikatni. straæu koja nikakvim seåivom ne moæe biti poseåena. ili voda. evo! Nesvakidaãwi prizor: ãto je bilo spoqa sada je unutra. rukavica nije æiva. Iznutra je toplo kao u telu. smrznuto do belog usijawa. jer rukavica tela je savrãeni zaklon i utoåiãte. stisak je snaæan. naglim pokretom rukavica ñe se izvrnuti. sada je negde drugde. a ãto je bilo unutra sada je spoqa. izvrnuta rukavica je prazna. poput belih korala u dubokom staklu Severnog mora. pusta. Kadra je za mnogo ãta. ukoåeno. obloæena zaãtitnom koæom i krznom. Rukavica oseña ãakom. sa obe strane. halucinacije åile. åas da se izvuåe ruka. Kad zgrabi. ocu. Wena ãaka. svejedno. nikakvim ordewem primereno nagraðena za vernost i poærtvovawe do smrti. prsti se pokreñu sami od sebe. veñ su uspomena. Nestvarno zaustavqeno. ali iz daqine dolazi åas buðewa. ako ne raåunam dobroñudne æivote visokog drveña u drvoredu. veånu noñnu straæu. wena duãa. 72 Niãta od toga ne dopire do moje ãake koja sawa. u konaånom broju koraka. Izvrnute napoqe. Napamet znana ulica je sva od ogledala i ukoåena. 73 . Ipak. Duboka noñ. budnu i u pripravnosti. a vidi se – obrnuto od moje ruke koja je æiva. dok ãiba ledeni vetar a duga noñ je tek poåela. velika je brzina neminovnosti.OKSIDACIJA Ãaka u rukavici ne vidi se kao ãto se ne vidi ni duãa u telu. moja ãaka. grawe pramenova deluje sablasno. samo ãto nije. a ipak nevidqiva. kao noge pauka koji spretno hoda po lelujavoj mreæi. halucinira. pribliæava se taj åas. na minus dvesta sedamdeset tri. toliko åvrsto da se retki pramenovi dima ne pomeraju – iako straãno duva – ti pramenovi iznad glava ponekog prolaznika kojeg ne prepoznajem izgledaju kao ogolelo grawe davno poseåenog drvoreda. Uska ulica ne skreñuñi vodi mojoj kuñi. uãuãkana kao fetus u materici. gore je postalo dole. åistota i toplota kratko traju. kao u golom i bosom telu koje stoji na snegu.

ta breskva. Kad o svemu razmislim sa bezbedne razdaqine. preskaåe najnuænije kretwe i ispada iz koloseka. vlaænom svetloãñu od ove ulice grade beli tunel. maãina je zaribala i tuæno otkazala posluãnost. Bela porozna koãtica sazrelom plodu daje åvrstinu. tek poneka æmirka. ne primeñujuñi pri tom da se ramenom u prolazu oåeãe o svako stablo. Hrapava koæa steæe med i meso. Posuta crvenkastom praãinom. bezvoqno opuãtenih ruku niz telo koje koraåa samo zato ãto mora. Kad je oglodaã. nameñe se pretpostavka da je za sve kriva ta rukavica koja se izvrnula i koju sam izgubio i breskva koju sam ko zna zaãto dræao u goloj ruci. zastavãi iako nisam morao. u kojoj niãta ne uspeva. eto. stao sam teãko i neopozivo kao pristaniãte za teretne brodove. jadan ja. sluåajnost po sebi. u nizu sjaje i zuje. a pogled se oklizne o svaku opaæenu stvar. gasi ionako 74 mlake kotlove. A onda. a taj neko sam mogao i ne biti ja. ipak. pognute glave. Neko. kao æelezniåka stanica. ostañe u ruci mali okameweni mozak. pojeo sam breskvu u tri zalogaja. senka. moæda zato ãto je bila plod moje ãake kojoj se. nem. sluåajno. bez æeqa i bez razloga. porozni fosil lakãi od oblaåka. pohlepno kao gladni divqak. moje telo odbija bilo åije naredbe. sad ulazi u tunel. Tu se koraci ne åuju. sa starinskim pozoriãnim dalekozorom u unutraãwem oku. gomilajuñi se besmisleno po dnu. zapamñena za uvek. providne plastiåne lopte za plaæu koje se pri dodiru sa tvrdim tlom nisu rasprsle. Telo je izabralo putawu. kao da nisu za qude. desnom stranom drvoreda. korom o koru. Oprezno sa plodovima usred zime kad im vreme nije. Kiseonik zeva. prosleðuje preostale æeqe ocu.A tu su i pogrbqene uliåne svetiqke. nego za decu i patuqke. kao razbacani baloni od sapunice. pun kiseonika. zanemaruje sopstvene instinkte. podupiru kao rebra u truplu broda taj dugaåki tunel veãtaåke svetlosti. prohtelo da na golom dlanu oseti neãto neoåekivano i åudesno. Joã æivi nervni zavrãeci kao 75 . priliåno niske. mada se obiåno sluæi levom. tiãina preuzima vlast. prizori se vaqaju kao da sam na palubi broda kog quqaju talasi-planine himalajskih kresti. smazana za tren. najmawe loãa pretpostavka.

kao noñni grozdovi vetrom izbuãene kroãwe bez listova. uznemireni vetar ne pomera. Kako ipak znam za te ptice. tako je glasila. prezrele kupine u velikom æbunu trwa koje ãuãti ali niãta ne kaæe. videñeã veñ. uzdigao ih i velikom brzinom odneo na drugu stranu. Gore u golom grawu. i sinu. kad viãe ne znam ni za sebe? Tako ãto su se one trgle. Samo si gladno dete. pridruæuje se snegu asfalta i zemqi zemqe. Kao da su sve bile povezane crnim koncem. inaåe bih veñ pao. nepomiåno je åuåalo jato krupnih zift-crnih 76 ptica. lepqivih usana i prstiju. nisam to znao. æive ptice u gnezdimatabakarema-sarkofazima. baã kad sam se zatekao tu ispod wih. u noñ noñi. ispod dubokog stewa. U istom åasu sa pticama i kiseonik zaãiãti i uskomeãa se. ne mogu ni napred ni nazad. Unutra kovitla misao. izgubqen sam bez ijedne misli. ãto znaåi meni nevidqivog. iznad moje glave. u grawu od buketa ugqenisanih muwa. neodreðene vrste. koju. leðima okrenuto nepoznatom ocu. kao da su nepojamno krive ãto su zaspale tu. misao koja uzvraña ujede. kliktaje i lepet oãtrih krila-sabqi koja se sudaraju. Ali tebi joã nije dato da znaã tu molitvu. koji je tvoja kroãwa. To ãto vidiã u obliåju koãtice jeste um okretne lasice. joã samo jedan. koja je u dowim slojevima topla. leðima se oslawam na åvrsto stablo najnepouzdanijeg drveta u ulici. neuhvatqiva i sjajna kao elektron. udisaj i izdisaj. bez oåiju i bez ijedne mrqe na perju. kao gladni ribar hobotnicu koja je konaåno zagrizla mamac. uz strahovitu buku. ãto znaåi meni nevidqivim. koji ih je jednim naglim i neprirodnim pokretom cimnuo. ãto je ionako isto. trgle se i paniåno uzletele uvis. a svaka vlas na mom 77 . crnog lutkara. da se rasprãe zauvek i da nijedna ne ostane. Onda nestaje i posledwa misao. Stojim tako. neåujnim biñem oãinute iz åista mira. U kiseoniku. kraj. ãto bar liåi na utehu i milost. joã samo nekoliko udisaja.vlaæni korenåiñi golicaju dlan veñ sto miliona godina. nego pali. ãto znaåi meni nevidqivu. za crnu ruku u crnoj rukavici. skoro stotinu wih. sasvim klone glava. kratki fitiq kojeg hraniã sporim ali neprekidnim rastom. a prestajem da diãem. koji je tvoj plitki koren.

sve do jedne – i moje lice nad bezdanom. ni po åemu razliåita od drugih noñi. kao vetrokaz u æivom kiseoniku koji je æiva hrana æivoj vatri. a moje srce peva jer joã miriãe dim samospaqenog drveña u mraku. doãao je da mi kaæe da me gleda i da zato dobro pazim ãta radim. najviãeg u zapaqenom drvoredu. da pojedem breskvu pa ãta bude. jedino kroz mene moj je otac dostupan. pucketa uæareno grawe. moj otac je sa mnom. siroåe kod æivih roditeqa. i joã sam jako raãirio prste. i onda se. bez mene. samo od sebe. u prave buktiwe. vaskrslog. iza mojih 79 . I nije mi se zavrtelo u skalpiranoj glavi. ja novoroðenåe. histerije. kao da se niãta nije desilo. I bi tama – svetiqke se ugase. sa vencem senki koje se odmotavaju od mojih nesigurnih stopala i pleãu po tlu. pribrano. izmeðu mene i neba. za koji åas otvoriñu vrata. åio i veseo. perike. koæa na lobawi najeæi se kao ãmirgl-papir. kquå je u mom xepu.temenu uspravi se i zategne u zelen-borovu iglicu. Jedino ovo drvo uz koje sam se prislonio nije se zapalilo. ali nisam sam. kroãwe se razgore po ãtukinoj zapovesti. neuspele frizure. ponavqao sam u sebi. da izgorim u åistom kiseoniku i da me nema. i ko god hoñe do wega od sad ñe iñi sa mnom. taånije prsti su se sami raãirili u koãåatu lepezu. kao crveni korali. Ãto i åinim. I idem. palacaju izduæeni crveno-zlatni plamenovi. ˆ kao da sa m Sveti Duh æeli da mi poliæe smrznute nokte i ulije se u mene. åist sam i mogu mirno kuñi. kao nad velikim glatkim ogledalom. i veñ je. voqeni otac je sa mnom. obrve se nakostreãe kao maåje. Otvorio sam usta u zaprepaãñewu. o Boæe. halucinacije. ocu. mladenac. sa obe strane. delirijuma. i ruãi se pepeo. 78 Evo ide åas. jer ostalo je tek nekoliko koraka. drveñe u ulici zapali. nego je obiåna noñ. jer je otac sa mnom. samo moj. ostalo je hladno. kao da nije bilo oksidacije. lakih. a kad je sporo okretawe tela oko stabla poåelo digao sam ruke. nema. kao da uopãte nisam izvukao prste iz tih rukavica koje sam od wega jednom davno dobio na poklon. sa mnom. one rasprãene slepe ptice odnele su kosu u kandæama i viãe nema koprene. pune ãake vrelog pepela. kao da nisam zastao kod onog drveta.

Joã mokar. Ñirilo kao da je sav od mastila. nagiwe se nad mali radni sto i zadihano zapisuje. mene zove. OBRNUTA PERSPEKTIVA Potroãivãi sav kiseonik. visoko u planinama.“ Ili reåenicu: „Voda izmiåe opisu.“ Ili: „Neka pisac izabere strategiju sipe: pustiti mastilo i nestati!“ Ili: ”Plankton usporava ponirawe. sliåan je sipi. Zaista. ovu reåenicu: „U dubini je plavi kit. kap okeana odrowava se sa vrha wegovog nosa i propada u bezdan.” Ili: “Ko vriãti pod vodom. 80 81 . pada taåno na tek stavqenu taåku.” Ili: „Kwiæevnost kao posledwa veroispovest. Na brzinu svlaåi teãku opremu sa sebe i tråi preko palube ka svojoj kabini.“ Dok Ñirilo piãe. pretvarajuñi je u malo plavo okeansko Sunce. i golu lobawu sam uspravio i ako nekog sretnem reñi ñu. kao da se poznajemo. nalivperom. leluja kao magla na putu.“ Tako mokar. nasmejan: dobro veåe.leða. Ñirilo zapiãe joã i: „Nebo je od hartije. Ñirilo izrawa.

sledeñe reåenice. – Priåe se sastoje od reåenica. po Ñirilu. misli Metodije. A tek brzopleti Metodije! Hteli su da saznaju o åemu govore najlepãe reåenice naãeg jezika. Proton i Elek82 tron. Prilika i Slika. Obrañaju se jedan drugom redovnije i istinitije nego sami sebi. – Åitañemo – glasi wihova tajna zakletva s kraja detiwstva. Pisawu je dorastao kad je nauåio da proåita prethodno napisanu reåenicu. – Ti piãeã boqe – jednog dana Metodije prizna Ñirilu. – Izmiãqañu dogaðaje da bih prikazao reåenice. opet. Ñirilo nije ni slutio da su to pismo i glava istog novåiña. Ñirilo ima samo jednog prijateqa. Samo ih treba. Maratonac i Sprinter. zakaåe se u prolasku. – U pravu si – prihvati Ñirilovo miãqewe Metodije. Ñirilica i Metod. Ataraksija i Euforija. Reåenice su åiwenice o kojima samo treba taåno izvestiti. a pitawa o Bogu. 83 . Postoji neãto neuporedivo lepãe od toga. svodi na precizno åitawe. sliåan malom otvorenom balkonu na koji uvek moæe da izaðe i pozove prijateqa. Sa Metodijem je odrastao ne razdvajajuñi nijednu tajnu.Reåenice su kao trwe. Metodije tek sada shvata: bili su korice jedne kwige. Sporopleti i Brzopleti. – Neñu izmiãqati reåenice da bih prikazao dogaðaje. jednu po jednu. da bi se posle straãno zamrsila. Ñirilo oseña koliko je grub i nespretan. Metodije nosi duboki otvor u svojim grudima. a ne od dogaðaja. – Ãta to? – upita Metodije zanetog prijateqa. Jer u woj su. Pisawe priåa u poåetku bilo je suviãe sloæeno. Ovaj mu uzvrati: – Opet brzoplet zakquåak. Tako se pisawe. – Odluåio sam – reåe Ñirilo Metodiju. Nirvana i Adrenalin. a onda suviãe prosto. Bliæi jedan drugom nego bilo koja dva blizanca: Tigar i Eufrat. po Ñirilu. prvo suviãe jednostavna. Taj novåiñ bio je svo bogatstvo koje je imao. paæqivo proåitati.

tada. Pod stonom lampom. Kad viãe nije mogao da ga nosi. kao da ga venåava. Otac je lik u nekim od Ñirilovih priåa. Tako se åinilo Ñirilu. Samo bi ga sa 84 godinama pomerao.Bog – zapisuje mladi Ñirilo – tek listasta skrama ispod dubokog i bistrog stakla neba. Naravno. stavi ga na sredwi prst Ñirilove desne ruke. Po Metodiju. Pogledaj u prste i znañeã: tamo gde je prsten to je desna strana. Crvene se vrpce oquãtene kore. Posle premeãtawa. Onda mu otac pokloni prsten. Sto pored oåevog kreveta prekriven åipkom: uzdarje sestre Marte. sa sredweg prsta na domali. Izgleda da je moguñe govoriti samo o sinu. a gde desno. Åarobna je i pomoñi ñe ti kad god treba da odrediã stranu. obavijene oko kratkog srebrnog noæiña. ni kad spava. U sobi su samo wih dvojica. Velika modrozelena senka bora raste uz otvoreni balkon. Ali i pod maskom izmiãqenih imena otac izmiåe opisu. ˆ ostajao bi tanki luk izbledele koæe. Priåom o sinu slavi se otac. nekad 85 . Nikakve veæbe nisu davale rezultata. O åemu govori ova Ñirilova reåenica? Malecni Ñirilo dugo nije umeo da odredi gde je levo. primeti da mu prsten viãe nije ni potreban. sa velikim jedrom kao jedinom pozadinom. a tamo gde ga nema – leva. Pored lampe leæi joã neuramqena crno-bela porodiåna fotografija – prizor sa letovawa. samo pod odreðenim uglom ili pogodnim osvetqewem. sa domalog na mali. Ãoqa tamnog i hladnog. na kristalnom posluæavniku bele kriãke jabuke i zdela ispuwena zrnima nara. svetlucavi nitratni premaz koji omoguñava da svet vidi i prepozna svoje lice. Ñirilo posluãa oca – nikad nije skidao prsten s ruke. najlepãa reåenica naãeg jezika glasi: Zrna nara ispadaju mu iz dlanova. Olovka na listu prazne hartije. Majka je prethodnog dana otputovala po sestru koja evo veñ treñu godinu æivi u manastiru. i reåe: – Nemoj nikad da skidaã ovu zlatnu burmu.

kao da stiãñe oåevu ruku. a ne bol. åija je ruka. intonaciju: – Istovremeno bi i tom dlanu bilo dobro sa tobom. proviri kroz otvoreni balkon.. lice pokaæe radost. Åipka. sigurnu mirnu ãaku. Tebi bi. pruæi se do vrata. devojka koju voliã. Otac se oãtro nakaãqe.. vrhom dotakne tepih u sobi.. I ne bi je uopãte pomerao odatle. Taj otisak. godinama. glatki kliker osloboðen svakog svojstva osim sopstvenog oblika. tvoj – kao sestra. Otac nastavi: – Znaã. tako neko – i veñ dugo dræi blagu ruku.. koji je nosio svud sa sobom. Onda kaæe joã i: – Iz te velike podignute ruke neåujno ñe se prosuti nekoliko sitnih zrna nara.Voleo bih da to mogu da ti objasnim. niåije ãake. Dlan bi uvek bio tu. tu nad tvojim srcem. prvi uåiteq. prozirni peåat. ma ãta da radiã.. savrãeni kamen. kao vodeni æig na hartiji. taåno nad srcem. Senka bora poraste joã malo. ãumovi. drag ti je.. glasom iscrpqenog åoveka koji mesecima leæi u krevetu.. Taj neko. i pouzdawe joã uvek su tu. mirisi i senke izblede do uzajamne neprepoznatqivosti. neñeã ni znati da ruke viãe nema. ali tako da dodir ipak ostane gde je i bio. Kao kad bi ti neko zadræao ruku na grudima. Govorio je tiho. bilo dobro – dlan ti ne bi smetao. davno naðen na dnu mora... i dok je sve u redu i kad je teãko. Otac vidi da ga sin åuje i razume. gde god da ideã – naprotiv... Sluãao je oca i nesvesno pamtio svaku reå.. To me ne napuãta. Ñirilo.. najbliæi prijateq. veoma dugo. Mladiñ je stiskao oblutak. kao ãto vidiã. ja. i spokoj.. stalno. Mali.. Kao utisnuti. Strah je Ñirilu otvorio sva åula.prozirnog i vrelog åaja. Jer toplota. ali ti to neñeã primetiti.. oåev glas: – . 87 . stalno tako oseñam. Pod zaravwenim pokrivaåima kao da nema tela – tek lice i glas. veliku. Umesto tople mirisne pare. na primer. neprimetno. ili odrasteã – ukloni ruku. skriven u xepu. razumeã. Na mojim grudima nema. dok spavaã ili za trenutak ne misliã na to. 86 – I onda taj neko – kad dovoqno ojaåaã. u oåajawu. pauzu.

Sahrawen je po jednostavnom obredu. niko u sobi nije disao. veñ åitawe testamenta. Ima dogaðaja posle kojih. ni poslovnim partnerima. Dodir je i daqe bio tu. U wegovom sluåaju. smrt najbogatijeg åoveka u zemqi bila je vest dana. ni gradu. Nije rekao viãe nijednu reå. Osmotrivãi izraze neverice – istovremene a ipak razliåite kod svakog ponaosob – advokat produæi sa åitawem: – . U teãkoj 88 staklenoj ploåi nad mahagonijem odrazi providnih lica zarobqeni kao u plitkoj vodi. Metodije se joã seña kako je advokat za åas zastao i preko naoåara pogledao u okupqene oko velikog ovalnog stola.. Ni æeni. ni dræavi. Kursne liste zabeleæile su blaæi pad nacionalne valute. dividende i kamate..ali veliki nevidqivi dlan je ipak tu i taj dodir. ni advokatima – nikome i niåemu. ni Ñirilovoj starijoj sestri. nikada neñe proñi. åuvena umetniåka zbirka. monahiwi Marti. Ñirilo. ni prijateqima. oboæavanoj majci wegove dece. Sledeñeg jutra. ni narodu. niãta viãe.. u najuæem krugu porodice i nekoliko prijateqa. Ñirilo poloæi oåev mirni dlan sebi na grudi. ni crkvi. ni politiåkoj stranci. åini mi se.Ni u dobrotvorne svrhe. kowi.. ne shvatajuñi ãta se dogaða. koãarkaãki klub koji je viãestruki ãampion Evrope. nestao je. fondacija za hendikepiranu decu. Wegov dlan. otac je ostavio zavet – pri punoj svesti i neprisiqen od bilo koga – da sva imovina. – doslovno sve ãto ostaje iza wega – ne sme pripasti nikome. ali mladiñ je to primetio tek posle sahrane. stvari u sobi nisu disale. itd. nije isto. Ni roðacima. ni punoletnom jedincu Ñirilu. do maloåas stvaran i æiv nad Ñirilovim srcem. to nije bila oåeva smrt. åoveku ili instituciji – nikada. po Ñirilu. Ukratko: 89 . pokretna i nepokretna. poznatom ili nepoznatom. sav kapital. U tiãini. Iskazujuñi svoju posledwu i neporecivu voqu. ukquåujuñi sve buduñe rente. nikada viãe. kako u zemqi tako i u inostranstvu. misli Metodije.

na sat-dva – posvedoåio je oåev poslovni sekretar. stari ujak. porodici. tvrdio je da je to bio åovek bez religije. nepodloæna izmenama. otac je bio buntovnik unutar sis91 . objaãwavajuñi kako to samo prividno nema veze sa suãtinom wegovog humanistiåkog angaæmana. ali åesto bi za vreme ruåka odlazio kuñi. Sestra Marta gledala je pravo ispred sebe. ãtampa je pisala kako je åesto pomagao. davao. i trajao do kasno uveåe.nikome nikada niãta. apsolutni agnostik. Nije tu bilo nikakve krivice. U ponaãawu nije pokazivao znake ekscentriånosti svojstvene qudima wegove moñi i uticaja. Otac je odluåio da posle wegove smrti ono ãto mu je pripadalo mora ostati niåije – doveka. neke kontinente tek treba otkriti. radni dan poåiwao je veñ u sedam. koji mu je podigao nekoliko graðevina. Nedokuåiva razuðenost obala savrãena je u svojoj åudesnoj asimetriånosti. Ritual åitawa testamenta priliåno se oduæio. nepoznatog Ñirilu. interpretacijama ili pravnim zaobilaæewima. tu niåeg nije bilo. Za brkatog bankara. Vijugave modre linije po vodi ukazuju na dubinu okeana. Ñirilo i daqe nije razumevao ãta se dogaða. 90 Otac je za æivota bio poznat kao altruista. – Za wega. ni pokajawa. – Wegovo ime je definicija xentlmena – rekao je na televiziji ministar spoqnih poslova. ni qubavi. dinamiåna predsednica fondacije za hendikepiranu decu divila mu se kao predanom vegetarijancu. Ugledni arhitekta. Jedna roðaka ãapatom zapita ujaka koji je sedeo do we: – U åemu je naãa krivica? Odbivãi dim iz lule. A logoreiåna. javno i anonimno. Ta odluka bila je neopoziva. Koncentriåni talasi oko taåke gde je dno najdubqe. Kao godovi velikog plavog pawa. svoj. bez dvoumqewa. predsednika Meðunarodnog monetarnog instituta. ni osvete. u mapu sveta na zidu: mapa je stara. seña se Metodije. niãta ne odgovori.

ili operu. dok su u woj bile stvari. – Da posle selidbe. Zaboravqeni oblutak u praãini pod krevetom. predstavnici toliko razliåitih vrsta.tema. Mislio je da ga je onog dana kad je otac umro zauvek izgubio. Priåom o sinu slavi se otac. Qudi su iznenada otiãli. otac se najboqe oseñao sa porodicom. kao kap rose zarobqena pauåinom. Zaseweni gosti priåali bi o poseti kao o dragocenom dogaðaju. Oåeva voqa. ali ipak finansijski avanturista koji je jednom steåeno umeo da ustostruåi riskantnim poslovnim potezima. 92 egzotiåni kult. Moguñe je govoriti samo o sinu. Domañinova posveñenost æeni i deci podseñala je na nejasni. u nezakopåanom kaputu. do ko zna kog kolena. Logiåno bi bilo da je veña – misli mladiñ. dosledno je ispoãtovana. Ñirilov otac je izmicao opisu. Ponekad je majka neusiqeno i srdaåno priåala o tome. nalik odlasku u elitno pozoriãte. neãto ih je oteralo. a sad. kad je nameãtaj odnet. savrãeni kamiåak se pojavio. uz opãte odobravawe: – Kao pravi Deda Mraz – zadirkivala bi muæa – nikud bez poklona. ma koliko zbuwujuña i straãna. Pokuñstvo je zauzimalo prostor. gurajuñi nemilosrdno. bude prostranija nego pre. kao viãwa uvaqana u braãno. oåekivao je da soba dobije na veliåi93 . ipak: nikome nikada niãta. Åini mu se da je soba mawa nego pre. na zaprepaãñewe i neskrivenu zavist konkurencije. vetar im potiskuje leða kao nevidqivi buldoæer. Tek tu – meðu najbliæim srodnicima – potpuno se opuãtao i uæivao. Nije teãko pogoditi: u ovoj kuñi Ñirilo je odrastao. pa kad su svi zajedno najednom izneti napoqe. Sada je tu joã samo setni mladi gospodin. Nestvarno osloboðeni materijalnih briga. Ñirilov otac je sa bliæom i daqom rodbinom bio vrlo prisan. I zaista. doduãe. Pa eto. sa rukom veñ na kvaki. otmeni buntovnik. kad se sve iznese i soba ostane potpuno prazna. liåili su na porodicu savremenih boæanstava. Za æivota.

poniãten inflacijom. A nije. deset godina. U kakvom je sve stawu danas – Metodije moæe samo da nagaða. brzo. tada. sveden je na neznatni trag nekadaãweg.ni. internacionalno osiguravajuñe druãtvo. Posetioci dobrovoqnim prilozima podmiruju troãkove odræavawa. Kao da je otac tu. pa je sve zaraslo u korov i trwe. Ne moæe da ode. klub sa sportskom halom za petnaest hiqada posetilaca. Kad bi se spustilo veåe. Uz ãoqu åaja. ka svojoj okamewenoj ãaci koja se åvrsto dræi za kvaku. Porodiåne kuñe. brojni stambeni i poslovni objekti. mreæa prodavnica sportske opreme. Æiveli su kao meseåari. poãto zavrãi crteæ za taj dan. – niz moñnih korporacija u kojima su posedovali veñinske pakete akcija u meðuvremenu su bankrotirale. 94 Åak i najunosnije firme: energetsko-maãinograditeqska grupacija. itd. meðu slikama koje je sakupqao celog æivota.. Opåiweni zagonetkom.. kao majke ãto åine. Otvori oåi. za prvo vreme. pokuãa da unutraãwim pogledom vrati sobi nekadaãwi izgled. Zatvori oåi.. Proãlo je od tada. Mati i sin odselili su se. niko o tome nije brinuo. dugi lanac rudnika srebra na Bliskom istoku. Majka bi se uveåe. kod wenih. list sa vazom za taj dan. kao u bajci. pokretani inercijom. ãtampawe kataloga. u predveåerja. Kustosi-volonteri se posle svake sezone redovno 95 . nisu se nikad prilagodili. blistavi vozni park. Kapital van obrta. pripreme tematskih izloæbi. Joã jedna prazna vaza. posebno teãko palo. vinogradi i druga imawa. crteæ je bio gotov. Samo je galerija opstala. ãto je Ñirilu. drugaåija od svih prethodnih. ali jednako prazna. zauzimala bi svoje mesto kraj prozora i jedva primetnim pokretima ispuwavala bi novi list u crtañem bloku. mawa je. Trebalo bi da je veña. Ona je svakog popodneva crtala vaze. pogleda u stranu. avion i jahta. da se rasprostre do kraja. Klub i ergela najpre su se raspali. premeãtala u stolicu za quqawe. – niko to nije koristio..

ocu se priåa nije naroåito dopala. ili samo za sebe i za taj trenutak. Ñirilo je ovu priåu pocepao. ne znam ãta. dræeñi ruke na leðima – primeti majka. samo åitaj. Kao ni sledeñih tri. od poåetka do kraja. meðu skulpturama – o dostiænom. ima poåetak. Metodije se dobro seña veåeri kad je Ñirilov otac prvi put zatraæio od sina da mu pokaæe neku svoju priåu. kako Bog zapoveda. kao da mu ne smeta nedostatak svetlosti. Otac je åitao usredsreðeno. savrãenstvo boli. Niåija zbirka samosvrhovitih predmeta. Ñirilo ponekad odlazi tamo. sredinu i kraj. zamoli Metodija da ga saåeka. Paæqivo. 96 Zaista. pomisli brzopleti Metodije. reåe: – Ovo veñ liåi na neãto. ali znam da nije vaqalo… Kako Ñirilo zamiãqa vaskresewe: bilo kad. åetiri… Kad je proåitao petu. Ovaj izabere. smrtnom. uz pratwu prsta ili bez. pa meðu posetiocima ne prepoznaju nekadaãwe vlasnike. svestan da neñe pogoditi oåev ukus. – Siguran sam da je tu neãto u osnovi bilo pogreãno. Zapovest glasi: åitaj! Sprovodiã je u delo s lakoñom. sedne u najdaqu fotequ. a zakonit ishod… Ne. Ukratko. ovenåan proåitanim. ili u sebi. A sporopletog Ñirila ovde opseda ideja o savrãenstvu – misli na oca. qudskom savrãenstvu. S tim si se rodio. hoda izmeðu eksponata. stojeñi kraj prozora. jednostavno – uzmeã omiqenu kwigu. kao da je hartija koju dræi u ruci iluminisana. – Zaãto? – brzopleto ga upita Metodije. za sve qude na svetu osim za Ñirila. Kroz te tvoje reåenice kao da se nazire neoåekivan. bilo gde. Napoqu je bilo veåe. dok koraåa polako od slike do slike. sa podvlaåewima olovkom i beleãkama na margini. kao i svako drugo. Åitajuñi. uopãte nije loãe. Biraã kako ti viãe odgovara – moæeã da åitaã ili naglas. tvoje ruke listaju stranicu za stra97 . – Na isti naåin hodao je i otac. To je najvaænije. kao da je napoqu joã dan. preda tekst ocu bez ijedne propratne reåi. otvoriã korice i poåneã da åitaã. Åim se vratio u svoju sobu i zatvorio vrata.smewuju. Po Ñirilu.

98 Metodije se ne uzdræi. bez odluke i bez povoda. Ali ti si uvek tu. Ko razuman moæe sa nepobitnom izvesnoãñu da 99 . åitali su zajedno. – Da – samouvereno ñe Ñirilo. Kad sve proåitaã. Metodije Ikonostas Florenskog. to je kraj. samo se jedva primetno promeãkoqi u korpi quqaãke. ali uvek nastavqaã. Ñirilo se ne odazove. zaklopiã korice. tek da se slegnu utisci. – Reci – obrati se Metodije prvi Ñirilu. Zakletva glasi: Åitañemo. ti si nedostojan – reåe Metodije. – Ne – Ñirilo ispravi svoj prethodni odgovor. Ne primeñujeã koliko brzo protiåe vreme. svanuñe novi dan. ali toga nisi svestan. a Ñirilo Paskalove Misli. od samog poåetka. Nekad se nasmejeã. ili pak rasrdiã. Malo saåekaã. Ukotvqen. Predan potpuno. ostane ti u rukama. – Zaãto Bog ne pokaæe sebe? – zapita Ñirilo. moæe i sklopqenih oåiju. – Jesi li toga dostojan? Da ili ne? – uzvrati pitawem Metodije. – Ti si ohol i makar zbog toga nedostojan – metodski zakquåi Metodije. Primaã ih blagorodno. ili se u glavi roje misli i pitawa.nicom. setno. – I tako. da åitaã. na poznatoj adresi. Æivo naviru detaqi koji ti toliko znaåe. opet otvoriã korice i poåneã da åitaã. ako veñ leæiã. donosi ti vesti i odnosi ih od tebe. veñ naprotiv. Onda. postojan. sedeñi nepomiåno u quqaãkama okaåenim o visoki bor. Obojica sagnu glave i nastave da åitaju. Pred tobom je joã jedan æivot. svako svoje ãtivo. na grudima. jednako. koji je veåan i savrãen. Ne odloæiã ãtivo. dakle postoji Bog. nego proåita naglas: – Postoji ikona Trojica Rubqova. kao da nije åuo. Ono je nevidqivi glasnik. kao da ti je prvi put. ne likujuñi. jer si obuzet ãtivom. iz tog spokoja. mirno. Jednom. – Jutro ñe doñi. nekad ti oko zasuzi.

– odgovara mu Metodije – Umreti ateiste i umreti verujuñeg razlikuje se kao spavati i sawati. zakquåno sa ovim danaãwim danom. viãe od pola svog veka. da su pripreme sasvim pri kraju i da za dve nedeqe odlazi. ali onda je ipak poverovao. sve ujediniti. kristalno treperav i åist – priznala mu je joã neãto. ili ako u Zemqu udari ogroman asteroid i raznese svet u paramparåad. 100 Ãta je dramatiånije? Ima li uzbudqivije teme za priåu? Ima li iåega na svetu ãto bi qude viãe zanimalo? Ãta moæe biti vaænije od toga? Metodije je zaqubqen. Usmrtiti razliku. mislio je Ñirilo. u Ñirilovu sestru. joã od detiwstva. Ali. Kad se Metodije usudi da je zaprosi. mislio je Metodije. 101 . ãto nikome joã nije priznala: da je joã pre nekoliko godina reãeno da se zamonaãi. prizna mu da je jedini na svetu za koga bi æelela da se uda i izrodi mu decu. to uvek predugo traje. – Poverovati znaåi ujediniti. ili ako… – Onaj koji veruje. Metodijeva vrãwakiwa. – drugom ñe prilikom Ñirilo – Sve. – A ãta ako bude pomraåewe. bez odluke i bez povoda. Znao je to Ñirilo. ona ga pomiluje po obrazu. Kako? Kako åovek poveruje? Priåu o Ñirilu moæe da ispriåa jedino Metodije. posle kratkog ñutawa – vremena koje on sada pamti kao jedan ceo zajedniåki vek. Tri godine starija od brata.tvrdi tako neãto? – pita Ñirilo. naravno. I tako. jedan åovek dugo nije verovao – kad se ne veruje. vlaæan joj beãe dlan. – Zar nije svaki naã dan. dovoqan dokaz? – Nuæan. Ja ti tvrdim i svedoåim – prekida ga brzopleti Metodije. Bio je to najsreñniji trenutak u Metodijevom æivotu. naæalost – ostaje pri svom sporopleti Ñirilo. Dugo. Ñirilica i Metod. koji zna. u wenom srcu. Kakva je to kwiga! A wih dvojica korice su te kwige. tri puta boqa. – Razlika je u smrti. prvi jemac i svedok. ali ne i dovoqan dokaz. tri puta lepãa od bilo koje druge devojke.

Ãta je qubav – objaãwavao je u zanosu Metodije svome drugu – ako ne naã odnos prema lepoti. Nebeski vojnik pozdravqa Bogorodicu koja åita. pa se brzo spuãta. ili u veliku crvenu vatru sa vrelim plamenovima koji bi te opekli ako opet primakneã ruku. gde se ãtivo otvori. Ñirilo skloni ruku: otisak velike prozirne ruke. ili u profil nosatog i åupavog roðaka koji je isplazio jezik. Time je crteæ gotov. Tamo se putuje vozom. a sestra maminu narukvicu. A uspelu siluetu ukraãavali bi raznim detaqima: Ñirilo bi ucrtao svoj prsten. pa peãke uzbrdo. Upisivali bi se jedno drugom u dlan. kao dete. sestra Marta. moli se. veze. Ruke. ili sat (kazaqke obiåno na pola dva). Na zidu iznad posteqe ikona: Blagovesti. ili Ñirilov oblutak na sredini dlana. crveno lakirane nokte. oslawajuñi se uz prst. od zglavka. Neuspelu siluetu pretvarali bi u neãto drugo – u drvo debelih grana (baobab koji raða perece). 102 Polako. U to vreme. Kad zavrãi sa dnevnim obavezama. na krajwem jugu zemqe. pa nagore. sestra Marta se povlaåi u beli sobiåak. Linija stiæe na dno lista. Ñirilo joã ne podiæe ruku sa papira. Dvostruki crteæ bi nekad uspeo boqe. i joã malo preðe preko. Ñirilo iscrtava konturu svoje ãake: olovka polazi sa dna lista. ãaka starije sestre bila je neãto veña od Ñirilove. Ãapatom åita Novi Zavet. dva sata. Oåev poklon. Vizantija. zaplet po zaplet. 103 . ramena i leða zauzimaju isti poloæaj kao pri åitawu. Glava joj blago pognuta. Svetog Preobraæewa. Sestra Marta åipkom. XI vek. zagolica jagodicu. Zamislio se. Izabrala je jedan od najstarijih i najzabaåenijih naãih manastira. Mesec dana posle prosidbe – za koju su ionako znali samo wih troje – zaista je otiãla u manastir. priåao je Ñirilo drugu. Tako su se sestra i on igrali kad su bili mali. Pet puta tako. a nekad nije liåio ni na ãta. Svici u lampi se umire. Dobi svoje pravo ime: Marta. veze poverewe u svet.

sluti da su unutra dobre vesti. baã kao ãto bi deåak bio zadovoqan. zna da je od brata. Zadovoqan je postignutim. u kalup po meri. Rasklopi list. Wihovi jedrewaci hrabro su sekli uzburkane talase.Ovaj crteæ nije bio loã... uzme olovku. Otac je opet izmakao opisu. belog nevidqivog dlana. 104 Sestra Marta se pridigne i ode do stola. Ñirilo preklopi list i stavi ga u kovertu. Sklopi pismo naåetvoro i pohrani ga u Sveto pismo. neãto veñeg poluostrva. Nevidqivi dlan unutar istog takvog. Pred ikonom izgovori Oåe naã. sestri Marti zari se lice. sedne na uski krevet i otvori kovertu. Prekrsti se. Skloni ruku (koja je veñ ionako bez teæine) i pogleda. Mladi. Poloæi dlan unutar bratovqevog. a molitve su 105 . Izbivãi na otvoreno more. Potom se pripremi za spavawe. Svaki prst je izduæeni rt zariven u zapenuãanu belinu hartije. kao u herbarijum. Vraña im se. To je geografski apsurdno – ipak. Stojeñi. brzo bi dosezali obzorje i nestajali iz vidokruga. mirno iscrta konturu u jednom potezu od poåetka do kraja. Pozdrav. Sestra dræi pismo u ruci. a pismo stavi pred sebe. Dok åita bratovqevo pismo. Ti gradovi nikada nisu meðusobno ratovali. Linija verno odraæava æivi original. Podigne papir i postavi ga naspram lampe. U rat su polazili udruæeni protiv zajedniåkog neprijateqa. Sestra Marta spuãta ruke u krilo. svetlozeleni list poloæen u humus. Povlaåi se u sobiåak u potkrovqu manastirskog konaka. a u tom jezeru opet jedno mawe ostrvo. Izmeðu prstiju vlada sigurno zatiãje i tu su qudi podigli gradove sa lukama. Vrañaju se. Blagovesti. Iz onog ãto vidi izrawa mapa poluostrva. Åula je da u nekim morima postoje ostrva unutar ostrva: na ostrvu je jezero. adresira. ona vidi da je moguñe. Ona je kamen baåen u vodu. Zaboravio je da se potpiãe. Molitve dugo traju. Ali ovaj crteæ je mapa poluostrva unutar istog takvog.

qubili se grlili se sve do pola dva. oseñajuñi da su ruke dugaåke izrasline na srcu. dlan mora biti negde drugde. boji se smrti i ne shvata ãta se dogaða. Zagonetka oåevog testamenta u potpunosti zaokupqa. Raãirenom lepezom nervozno tera reåi koje ne razume. oteæavajuñi disawe. Metodije se susreo sa Ñirilovom sestrom. oåev æivot ne bi znaåio niãta. Kad bi testament neãto znaåio. Deåak u wemu joã uvek sedi u onoj sobi sa ocem. Sporopleti Ñirilo najzad zna da je pogreãno izjednaåavati poruku i oporuku. 107 .koncentriåni krugovi malih talasa. sluãa. Raznobojni prah ispuwava sobu. dvadeset godina razmiãqawa. Pokuãao je da to objasni majci. u trzaju olakãawa. Na dnu je zlatni pesak. Zaqubqeni par. mekan kao perjani jastuk. pokuãavajuñi da joj se istrgne. Proãlo je. Sestra åesto sawa brata. sestrom Martom. Sestra Marta i Metodije dræali su se za ruke. Starica oseña delimiånu utehu dok joj Ñirilo govori o tome da oåev æivot ne bi imao nikakvog smisla kada bi testament znaåio bilo ãta. Metodije joj oprosti. Ako je vaæno da otisak dlana bude tu. tako ih je nekad zadirkivao Ñirilo. Ñirilo ne pamti svoje snove. prestala je da crta vaze. joã æivoj. joã samo jednom u æivotu – nedavno. Wen stisak je bio blaæi od omåe svezane jednom niti pauåine. a zreo åovek kaæe: – Zavet nije isto ãto i savet. Najzad zna. Kao da je koãåatom ãakom ãåepala telo ogromnog leptira koji snaæno zamahuje krilima. iz dana u dan i iz noñi u noñ. na sahrani Ñirilove i wene majke. da bude rastumaåeno. 106 Od pre nekog vremena. sporo. U trenutku kad su se toåkovi lokomotive pokrenuli. daqe od svog lica. Otpratio ju je na æelezniåku stanicu. hipnotiãe wegov um. Nikome nikada niãta traæilo je. Wiãe je stolica za quqawe.

zatim sadaãwost. Ñirilo putuje vozom na jug. Ako vreme zamisli u teãkom obliåju dugaåkog voza – stara lokomotiva na paru. Po Ñirilu. Jer ono stvarno. Veruje se samo u ono ãto se nikakvim iskustvom ne da proveriti. da bi na kraju niza usledila buduñnost.Jadni sporopleti Ñirilo. poseñivao bi sestru i poveravao joj svoje nedoumice. sa nama. ni na åemu? Na veri samoj? S proleña. Voz proãlosti kasni. dvadeset godina je mislio da se moæe verovati samo u neãto ãto ne postoji. 108 Kad dokoni qudi. i drugo. kao ja sad. mora prvo da doðe na stanicu. Taj voz koji dolazi je proãlost. u oblaku 109 . uzbrdo. misli Ñirilo. Ñirilo zaˆ misli vremensku o su kao prugu: svaki trenutak je popreåni prag. Tamo je manastir sestre Marte. Ali na åemu onda – bunio se Ñirilo svih dvadeset godina – utemeqiti svoju veru. smatrao je. Noñ je. ili Marti. nema treñe moguñnosti. vreme sporo prolazi. joã nije pristigao u stanicu. Åinilo mu se glupim i besmislenim da veruje u neãto ãto moæe i da opipa. Ako kojim sluåajem voza nema u stanici. paradoksalni spoj teæine i lakoñe – onda sadaãwost za sporopletog Ñirila postaje æelezniåka stanica. po Ñirilu. koje se zavrãava. Kao da parna lokomotiva vuåe dugaåku i pretovarenu kompoziciju sekundi. niæu uvek prvo proãlost. ili odlazi. vreme je tu. Wihova istovremenost je veåna. spaja dve paralelne linije koje se na horizontu varqivo ukrãtaju u jednoj taåki. Sam je. Ñirilo gleda kroz prozor. Nije bio siguran kojoj od sestara dolazi: roðenoj. ali kao da su mu oåi zatvorene. Da bi voz bio tu. pred nama. veñ nalazimo u iskustvu. verovati da je Bog stvaran znaåilo bi da to u ãta se veruje – ne postoji. predoåavaju sebi vremenski sled. a veñ mu je bilo vreme. Obrnuto. oduvek postoje dva vremena: jedno koje poåiwe. onda – ili dolazi. Po istoj Ñirilovoj saobrañajnoj teoriji. ali svi prisutni mogu da se ukrcaju u kompoziciju i da otputuju. kao vreme koje je bilo pre – ono je na ãinama ispred ovog sadaãweg u kome smo mi. Na stanici je velika guæva. buduñnost je voz koji odlazi.

joã se puãi. bez obzira kako se vreme zamiãqa. gde smo mi. nije buduñnost. Na taj slepi kolosek nijedan voz neñe stiñi. mewajuñi neprimetno boju. sa te nevidqive. jer je to vreme posle ovog sadaãweg. nisu viãe crne nego qubiåaste. U Ñirilovoj glavi smer kretawa kompozicije vremena se obrnuo. kako su qudi navikli da misle – nego proãlost. nisu viãe qubiåaste nego bronzane… Qudi koraåaju pognutih glava. onda je vozni red upravo ovakav: proãlost je vreme koje nam dolazi. doliva vodu u rezervoare. Teãka zvowava ispuwava sive i bele odaje. veånog staniånog. Jer verovati da Bog postoji – pokuãavao je da objasni strpqivoj se111 . kao da nikada neñemo nikuda otiñi… Istovremenost vremena koje poåiwe i vremena koje se zavrãava je veåna. Uvek je sad. æure. kasne? Unutraãwi bruj nepreciznih. to je nepokretna 110 taåka oko koje se pravac kretawa obrñe. do vrha. A nikad? Nikad je – misli Ñirilo. ono vreme koje odlazi od nas. sa nama. Nije nikako mogao da se odluåi izmeðu postoji i ne postoji. posle proãlosti. onostrane stanice nijedan voz neñe krenuti. ostavqajuñi na stanici zbuwene putnike.vrele pare napuãta peron. bez ijednog putnika. Isto tako. suviãnih pitawa i utisaka pojaåava Ñirilovu nervozu. A buduñnost je uvek posledwe od svih vremena. veñ priliåno umoran od puta – suprotno od sad. kao voz koji je upravo stigao na stanicu. Nikad je æelezniåka stanica na koju nije prispeo nijedan voz – prazna. Voz buduñeg vremena krenuo je pre trenutka precizno oznaåenog u voznom redu. nikada. Zawihane mantije kao æurne senke klize po hrapavoj pozadini manastirskih zidina. Ukoliko u ovoj slici ima neke istine. po Ñirilu. u stanici. sa nama. jer voz prvo mora da stigne na stanicu – proãlost je prvo od svih vremena. to znaåi da vreme koje dolazi. nego – buduñnoãñu. Jedino sadaãwost ostaje ista. Voz sadaãwosti uvek je tu. Sadaãwost je onda vreme koje je tu. Dakle. vreme koje odlazi viãe se ne moæe smatrati proãloãñu. natovarene prtqagom. svodi raåun u sebi Ñirilo. ako je vreme kao voz. Ñirilo ne raåuna samog sebe.

to ti samo tako kaæeã… Zaãto me ne pita za Metodija? – ne razume Ñirilo. Budi milostiv. obezbeðena im je uteha. ali Jakov ga ne ispuãta. po navici iz detiwstva pogledao u ruke: Desno? Levo? Ñirilo je istrajavao u vlastitoj neodluånosti i uzdræanosti. Na kraju. Jakov jaukne. ali ne izgovara. Kad je zakoraåio. Tek saznawe da Bog sigurno ne postoji znaåilo bi da ipak ima smisla verovati. ni po koju cenu. Izabrao si nemoguñi lebdeñi poloæaj. ili kaæweni. ili su razreãeni potrebe za wom. 112 Na kog oca misli? – pitao se retoriåki Ñirilo. probudi se. bez oslonca. naroåito ako su to uåinili bez odluke i bez povoda. zamahne krilima i uspne se presamiñenom Jakovu na ramena.. poqubio bi sestri ruku i vrañao bi se – odakle. da nije tek plod uobraziqe. udari ovog svom snagom u slabinu.. moli da ga pusti.stri Marti – znaåilo bi. sa otvorenom ranom kojoj ne dozvoqavaã da zaraste.. kao wegova sestra: prema prilici su zaãtiñeni. Uveren je da je æivot lakãi onima koji su se opredelili. prãtalo je perje na sve strane. jer moæe se verovati samo u neãto åega nema. tako da ga ovaj viãe ne moæe dohvatiti. napiwali miãice. I ostane tu. uhvati se za mesto gde je primio udarac. kao Otac naã ãto je milostiv. Zahtevao je da mu se onostrano biñe obrati neposredno – blagoslovom! – i time dokaæe da zaista postoji. u stvari: Bog ne postoji. – Neñu te pustiti dok me ne blagosloviã – govori Jakov anðelu. Osloboðen iz snaænog zagrqaja. 113 . Prevrtali su se po zemqi. Priznao je sestri da joj zavidi. anðeo udahne duboko. Kad anðeo vide da se ne moæe tek tako iskobeqati iz Jakovqevog stiska. pitao se. steæuñi ga åvrsto rukama. Zastao bi. – Neka. jak bol u slabini natera ga da hramqe. Åinilo mu se da se bori sa nevidqivim neprijateqem. sve do kraja Jakovqeva æivota. napisala mu je u pismu sestra.. Kao starozavetni Jakov koji se u snu borio sa uhvañenim anðelom. Anðeo se otima. i kuda sad.

sa bolom od koga se hramqe. kaæu qudi. Ñirilova svest kao da je utrnula. Metodije moj najdraæi? Koji je tvoj metod? – Iz srca. Takvog spasonosnog buðewa. od naslova i ãpice. jer borba sa anðelom joã je trajala. promaja naglo otvori prozor. pa sve mora iznova. da spasava rukopis. Ñirilo oñuta. ali onda kao da celuloidna traka pukne – izgori od svetlosti kojom je prejako osvetqena. – Kao ãto je tvoje? – Kao ãto je tvoje. Tada. Skoåi brzopleti Metodije kao oparen.. a kroz prozor izlete papiri sa Ñirilovog stola. Nedostaju kquåne scene kojima se razreãava zaplet.. Reåe sporopleti Ñirilo: – Gospode Isuse Hriste Sine Boæiji. meðutim. ni hramawa pri hodu.. u snu iz koga se nije budio dvadeset godina. Uvek od poåetka. A ta bol biñe spaˆ sonosna i sveta. Uspevalo mu je da se odræi. zaraæena dugogodiãwom nereãivom enigmom. åinilo se briænom Metodiju. smiluj mi se. a ne zna kakav je kraj. Ñirilo. 115 .. naslov tog Ñirilovog filma mora da je „Beskonaåno“. Onda reåe Ñirilo: – Ãta treba da se kaæe? – Ovako neka kaæe tvoje srce – radosno uzvrati Metodije: Gospode Isuse Hriste Sine Boæiji.. za Ñirila nije bilo. Metodije oprezno zamoli prijateqa da se pomoli: – Ko zna. neprestano. sve do pred sam zavrãetak. smiluj mi se. Metodije je oåekivao je da ñe se najzad probuditi. pun mastiqavih modrica i sa bolom na bedru kao starozavetni Jakov. moæda ñe ti to pomoñi.Zabrinut.. Onda ipak reåe: – Kako da se pomolim? Kako se to radi. nego da se upustio u koãtac sa boæanstvom koje je stvarno. Kao da gleda uvek isti film. Ni modrica nije bilo. pod okriqem nezaãtiñenosti. vaqda zato ãto je wegovo 114 stawe bilo sliåno hipnozi. Beskonaåno. Iz åistog srca. kao prvi najzad pouzdan znak da Ñirilo anðela nije sawao.

poãto je neprecizno sledio obrazac obrnute vizantijske perspektive. krune. sam. na purpurnom somotu briæqivo poreðani krstovi od zlata i dragog kamewa. nakit vladara i patrijarha. Ñirilo je ovog puta doãao sam. Zid je pun ikona. Posetioci su se grupisali oko najblistavijih eksponata: pod staklenim kupolama. Predstavqeni prizori dogaðaju se na zemqi uznetoj do neba. samo to niko nije video. Ni na jednoj od slika nema linije horizonta. Ñirilo stoji. 116 Pokrene ruku. Ali. recimo. imewaku nerawivog sveca proburaæenog lika. Osvetqewe kao da je ovde bilo blaæe nego u drugim prostorijama galerije. Obzorje koje se prekoraåuje. Morañe to da ispriåa prijatequ. pobednik. kao pred ikonostasom. naglavaåke. daleko u dnu vidokruga. utrnulost kao guba spade s wega. Tanka modra linija bez poåetka i kraja zatreperi. zbog crne rupe pravougaonog oblika. Ñirilo priðe nizu ikona koje predstavqaju vojnike. nesvesno. ojaåawe na prsima ratnikovog oklopa. a opet. naoåit svetac. koja je zjapila posred grudi. sa one udaqenosti ime nije bilo åitqivo. na nebu naklowenom qudima. vidqivo – veñ u åoveku koji gleda i veruje. bio je neupadqiv. Hodajuñi izdvojen od ostalih. Nije znao da i sveti Metod beãe ratnik. Ikonopisac Svetog Metoda Nerawivog æeleo je da naslika uobiåajenu ukrasnu ploåicu.Konaåno. U katalogu je pisalo da je to Sveti Metod Nerawivi. do zemqe. obiåan posetilac. nepobedivi vitez vere. razlikovao se u tolikoj meri. kao da je. hodao na rukama. i stavi dlan na grudi. Meðu ratnicima zapadne mu za oko lik Svetog Metoda. æezla i pehari. umesto åeliånog ispupåewa naslikao je – prema iluzionistiåkom efektu zapadnog kanona – neã117 . okovi Åetvorojevanðeqa. zategnuta kao najtawa struna na violini. Nije ni mogao znati kako se baã taj svetac zove. nije napoqu. Ñirilo u sali na kraju hodnika naiðe na kolekciju vizantijskih ikona. misli Ñirilo. jedan vrlo mlad. Izloæba zbirke sredwovekovne umetnosti izazvala je veliko interesovawe.

Kratke kose linije koje treba da prikaæu ivice te ukrasne ploåice na grudima povuåene su nespretno. jer je prijateq. u obrnutoj perspektivi. u neodgovarajuñu stranu i pod pogreãnim uglom. sada sasvim ispucale. Moæda Bog nije prijateq. Bog je dobar drvodeqa. iz ruke poklon. nego neprijateq? Seo je na nisku klupicu pred jednim Raspeñem iz IX veka. makar zato ãto veruje u Boga. veñ stvaran. zato ãto nikada nije posumwao. Borova daska debqine ãake. onakav kakav je Metodije. iz vode vino. Kao da krst nije predstavqen. Autor anoniman. To postignuñe. ostavio ga je neobojenog. vremena ikonoborstva. prevazilazi moñi obiånih smrtnika. Samo ga je uokvirio quspastim zlatom pozadine. Na drvo je nanet tanak sloj pozlate. u nevidqivo. ispod crno-bele reprodukcije: Raspeñe Sa Velikim Rukama 33cm x 33cm. po Ñirilu.to drugo: pravougaoni otvor u metalu. iz izuzetka dubqa istina – ali zna da on sam nikad neñe postati svetac. kad je ikonopisawe bilo opasno po æivot. a moæda åak i u samoj ikoni. Ñirilovo oko se zbuni. jer je svetac. Ñirilo je siguran da je wegov pobratim Metodije svetac. iz hleba telo. Fokusiran. Ikonopisac nije naslikao krst. U katalogu je. u neãto nalik malom mistiånom balkonu kroz åija vrata se moæe proñi i pristupiti neposredno – u tamu. 118 koga voli i u koga veruje. Vlakna u drvetu jasno se vide: teku od Hristovih stopala naviãe i granaju se na levu i desnu stranu. tako da – pred zbuwenim okom posmatraåa – pretvaraju gvozdeni ukras u otvor na telu. pored ostalog pisalo. Ñirilo ne zna kako iz nesvetog niåe sveto – kako se iz Savla raða Pavle. Crni gvozdeni klinovi tri su trna zabodena ukoso. ali Ñirilo se ne da zbuni119 . misli Ñirilo. pravougaoni otvor usred grudi Svetog Metoda Nerawivog daqe se preobraæava – tako bar izgleda Ñirilu – u sliku unutar slike. u telu Svetog Metoda.

Praãina se slegla i smirila. i zna: na vizantijskim ikonama. daleko. davno pre poåetka istorije. I zaista. Ikona je uverila Ñirila da je prostor koji se vidi naliåje prostora koji se ne vidi. Æiæa zamiãqenih linija koje uobliåavaju dubinu prostora mora se premestiti – sa udaqenog horizonta na mesto posmatraåeve taåke glediãta. svetovne. Oko se prilagodilo drugaåijem rasporedu. hrapava kao povrãina isuãene i ispucale zemqe. Ñirilo vidi da dubina nije svojstvena ograniåenoj ravnoj ploåi slike. pomisli. a ne negde napoqu. nego bezdanu åoveåijem. misli Ñirilo. svet kao da je postavqen naopaåke – umesto da se paralelne linije perspektive suæavaju sa daqinom i 120 najzad seku negde na sredini linije horizonta. mora da je neprirodna. postavqenu suprotno od uobiåajene. Æiæna taåka svetog prostora ikone mora biti u meni. naslikanih u poziciji daqe od posmatraåa. Zlatna pozadina Raspeña ujedno je i pozadina samog ovekoveåenog dogaðaja: to se dogodilo u zlatu. stvrdla se. neprozirnog sjaja. Povrãina neba izbrazdana zlatnim æilicama sjaja. nije moglo biti drugaåije. Ñirilo je tako video: najveñe je najdaqe od nas. posledwi vagoni voza koji nam dolazi u susret bili bi veñi od lokomotive. Pod tim neprirodnim uglom i bol. Raspeti je utisnut u dubinu gustog. on vidi to ãto Ñirilo vidi. Brzopleti Metodije objaãwava ãta Ñirilo vidi. Zraci svetosti koje ikona lepezasto isijava treba da se uliju u oko i srce. one se sa dubinom divno ãire. a ne suæavale. 121 . raspukla se tik pred Ñirilovim licem. Ãaku joã dræi na grudima. Vidi da onostranost zahteva odgovarajuñi naåin predstavqawa – onostranu perspektivu. Tako su bliæe figure mawe od drugih. a ne da se izlivaju u provaliju iza iluzije vidqivog horizonta. – Kad bi ih bilo na ikonama – daje primer Metodije – ãine pruge bi se sa udaqenoãñu ãirile.ti.

U tome je razlika. Pokazuje Ñirilu ãta se dogaða: Hristos u patwi ogoqenoj do bestidnosti. Wen pogled ne moæe se istinito opisati. ãto je daqa od posmatraåa. Ruka jedne od æena koje kleåe pod krstom pruæena je. umesto da se smawuje i suæava – raste. Ñirilo åuje. Ali ta veåna æenska ruka ispruæena u dubinu. razgovetno: – Oåe. sledeñi pravac koji mu je zadat. Ali misli da åuje svoje reåi. Åeka. Ãto je bilo malo. Ñirilo viãe nije siguran… Ko izgovara ove reåi? Pokuãava da proveri. Dugo zagledan u ikonu. pramenovi kose ãibaju joj lice. ãto je bilo daleko. svoje misli. pored reprodukcije Raspeña Sa Velikim Rukama: 123 . pomilovan. mravi putuju porama u borovoj dasci. po treñi put. ãto je bilo posledwe. veåno. – Oåe. Ñirilo je jasno video i na margini kataloga zapisao. kao da ih je Hristos pomerio da budu bliæe Ñirilovim oåima. da bi boqe osmotrio Isusove ruke: mrãave. Samo Ñirilovo srce udara jako. i sve je svetlija ãto je daqa od we same. po Ñirilu. a bliæa Bogu. Onda Ñirilo premesti pogled dubqe. Ãto je bilo zakovano sada se kreñe. Onda reåe Hristos. zaãto si me napustio? – ponavqa u pasiji Hristos. iza je i iznad we. Ne misli ni na ãta. tela raskriqenog u preãirok zagrqaj. U galeriji vlada potpuna tiãina. sada je blizu. – Oåe. izmeðu zapadnih i pravoslavnih slika. zaãto si me napustio? Iza Hristovih leða. a bliæa Raspetom – sve je veña. probijeni dlanovi ãiroki i bledi kao pun Mesec. a podloga ikona je zlato. Ñuti. zaãto si me napustio? – uzdahne Raspeti.Podloga ogledala je srebro. Nebo se kovitla 122 pred oluju. Ti veliki dlanovi sasvim se primaknu Ñirilovom licu – kao da ih je neãto naglo gurnulo napred. ka Raspetom. sada je prvo. nesrazmerno velikih ãaka. sada je veliko.

Osta tek bezbolni oæiqak. 124 Laka senka trwa sitnim ubodima minu åelom. Definicija Novog Zaveta. kao ãto se poklapaju desni dlan i levi dlan. – Ne liåi sin na oca – svedoåi Metodije – nego otac na sina. istinita.zrna nara ispadaju mu iz dlanova Posle. a kratkom kao efekat fotoblica: to je taj dlan! Veliki dlan o kome mu je otac govorio na samrti. vodeni æig u obliku odsutnog dlana utisnuo mu se na grudi. zarasla. Ñirilo poverova. Kao da je neko dalek – moæda baã taj sredwovekovni ikonopisac ovog Raspeña Sa Velikim Rukama – vodio nalivpero u Ñirilovoj ruci. kao na hartiju. Izmeðu postoji i verovati razlika se izbrisala. podudarnost dva otiska. U Jevanðequ piãe: I ruka Gospodwa beãe s wim. Ñirilo sagleda. blago i jasno mu se ukazala. imao je jasan oseñaj da ih je napisao neko drugi. Pqesak! Podudarnost dva prizora. 125 . bez odluke i bez povoda. I velika ruka Gospodwa beãe s Ñirilom. u vremenskom luku dugom dve decenije. nedvosmislena. Trostih. opis Hrista na Golgoti – preciznijeg Ñirilo nikada nije proåitao – poklapao se sa oåevim reåima na samrti. åitajuñi ove reåi.

Veliki Hristos Veåera u Emausu Nepokretni pokretaå Utopija Jeres Melodrama s mladencima Kapetan iz Kapernauma Perce .

nema ih. Svet je bez kiãe pust. Podiæu fino braãno praãine. Stado je za Rimqane nevidqivo. kao glasa u uzviku zanemelog. Wihovo carstvo dopire dokle pogled moæe da obuhvati. Tamo gde padnu rasprskavaju boju. Posledwe kapi brzo tonu iz vedrog neba. Zemqa se suãi i trne. kad su brda gorela iz dana u dan – ali odmah stane. kao vode u moru peska.VEÅERA U EMAUSU Putopis Kad voda pada na zemqu. oponaãajuñi milost. Vidqivo je limes. Predvodi ih vaskrsli Hristos. æivotiwe silaze u judejsku dolinu. Ko je zaboravio da oboji zveri? 129 . belih udova. pesak slanih pustiwa. usitwava se u praãinu. kaæemo: svet. A kad se zemqa uzdiæe iz vode. kaæemo: kiãa. Hoñe li iz svakog zrnca peska isklijati bledozelena vlat? Prognane sa brda poæarom. Oblaci veñ iãåileli. Tek ãto poåe prvi proletwi pqusak – posle dugih meseci æeði. sa jagwetom na ramenima.

Miriãe. daj mi da poverujem. molitva mu je bila: Razapni me kao razboj. Svakom naðe mesto. ispranu odeñu vrañaju boje. nalik hlebu. Idu tamo. A po Luki. na krivudavom putu za Emaus. Nad 131 . jer daleko je Emaus. rasporedi ih po gajevima i vrtovima. Joã jutros krenuãe. pogrdno od Rimqana nazvan Cezarom Judejskim. site. sve tako razgovarajuñi. a kuda su se uputili – znaju li? Malopre pokisli. pile u ãareno prazniåno jaje. Jagwe ostavqa lavu na leðima. smuãeni i ojaðeni. dva mrãava i u bradu zarasla apostola. po naãim imenima i snovima. Dolaze li u miru? Kad su stigli. pauna na tepih. izdahnuo na krstu. jer Andreja znaåi: 130 Vrata otvaraj od sebe. miriãe na cimet i majåinu duãicu. protivreåe. smiluj mi se. I zaista vam kaæem: treñi je dan poãto je Isus Nazareñanin. åineñi ga poroznim. hitni me kao strelu. malog medveda nedaleko od velikog medveda. a veñ suvi. a crva pod zemqu. a svice u fewer. U wihovim imenima nisu se sakrile æivotiwe. odveñ kratko potraja daæd. razapet. A wihova neprestana molitva beãe: Boæe. Po Andreji. Ne moæeã ga hvaliti. po zastavama i sazveæðima. udeni me kao potku. A biser? Biser u ãkoqku. – Svaki naã dan oduvek je bio ovaj dan – kaæe Andreja Luki. Sledbenici su i dele miãqewe: on beãe – jedini – dostojan da ga qudi budu nedostojni. razgovaraju o uåitequ. Luka ne odobrava i kaæe da je bio Galilejac. pa se oprosti i vrati opet meðu qude. a Luka znaåi: Vrata otvaraj ka sebi. Dva Isusova sledbenika. a sviwu pod hrast. nego jedino slaviti. kao da se niãta nije dogodilo. Stvarno. sa wuãkom zagwurenom u grivu. U wihovim imenima kriju se qudi. molitva mu je bila: ˆ Razapni me kao luk. Ali i spore se: Andreja tvrdi za uåiteqa da je bio Judejac. Ne primeñuju kako se u ubogu. Veñ treñi dan. jato riba u Petrovu mreæu. kojom sami sebi. a majmuna meðu druge majmune. Æivotiwe se u pomeãanim krdima spuãtaju niz padine i dahñu. æivoti naãi teku daqe.Kapi kiãe izdubile uzane kanale u vazduhu.

– O izdaji Judinoj Isusa Hrista je reå. Ima li opravdawa wihovoj sumwi? Zaãto sumwaju? Ima li im povratka sa ovog puta u Emaus? 133 . po wima. sija jarko. Uoåi stranac: iako je srce apostolsko htelo da kliåe Da!. Nije bilo spokoja. Apostoli nastave æustro da raspravqaju o æenama koje su dan posle sahrane naãle grobnicu ispraæwenu – baã onu u koju je Isusovo izmuåeno telo bilo poloæeno. oprosti mi Boæe. oåajni i zaneseni raspravom. ako je verovati æenama. na åudo uskrsnuña.wima sunce. kako je i bilo predskazano. Ona dvojica. nego radostan. Tako mu rekoãe.. a na vrhovima prstiju titravi vazduh. a ne Sin Tvoj. åist kao voda. Gledao im je u oåi. Pridruæi se. ãto znaåi: Kosturnici.. pogledavajuñi u nebo. nesreñni. neispavani. Da li od preobilne tuge mnogo ãta ne razumeju? I zaista vam kaæem: kad su bili na nekoj pustoj raskrsnici. ãto znaåi: Viseñi plen besne hijene. tek åarãav pokrova. iz pristojnosti krijuñi osmejak. Ãto je ukazivalo. kao da je bio. Jedno je verovati Bogu. – A taj izdajnik je Juda Iskariot. o izdaji uåiteqa naãeg i Spasiteqa Izraiqa – odgovori mu Luka. bezgreãno zaåeti – upadne u reå Andreja. namrãtene. gorko. sluãajuñi razgovor krene ukorak sa wima. kao i pre tri dana. Izdaleka. kao i pre tri hiqade trista trideset tri dana. razumeo je ãta mu govore. bez mrqe krvi. u tom govoru. Isus im priðe. Bar oåima nisu. Uåtivo ih upita o åemu razgovaraju i zaãto su tuæni. mladiñu. zloåinac. Podmlaðen vaskrsewem. a drugo – æenama. nisu ga prepoznali. – Kako to? – pitaju se. U obrvama mu zemqa. glava apostolska bolno sumwaãe. 132 – O neshvatqivom raspeñu na kamenitoj Golgoti. Spomiwali su da je iza razvaqene teãke stene ostao. Kako je izgledao? Ãirokih pleña. I ne bi tuæan zbog toga. meke riðe kose i tek nikle brade – ali neupadqiv svat. za wih dvojicu. a sasvim blizu. sliåan bilo kom namerniku. kao i pre trideset tri dana.

Luka. – Ãta bi ti na mom mestu uåinio? – upita Luku sputani åovek.– Bio je najboqi meðu qudima – ubeðivao je neznanca Andreja. Andreja priðe prijatequ koji nemoñno dizaãe ruke uvis. – popravqao je Luka. nogama i ãakama. pusti ga. ne gledajuñi gde bije. Jer odrasli qudi ne priznaju da su plakali. A ne doseñaju se da sebe æele da ubede. Jednako ga dræaãe. Åuli su samo jedan drugog. – Boqi od qudi.. taånije je i razumnije reñi: Najmawe loã – tako im je odgovarao ovaj. Naiðu na ovakav prizor: deåak.. izbezumqen od besa. ne popuãtajuñi stisak. Kako to: otac mlaði od sina? Luka se prevari misleñi da je ovaj od besa i jada pobrkalo ko je predak. A stranac? Priðe onom åoveku i reåe mu: – Zar ti sam veñ ne kradeã. nemerqiv. Zar i ti sam nisi dete? Na te reåi. moæda baã od sina. nikada.. i ne obrisavãi suze. videvãi da ne laæe. – Najmawe loã.. nesreñniåe! – poviåe apostol. joã onoga åvrsto pridræavajuñi. – Otac tuåe svoje dete. pokrio se rukama po glavi. da vide åudo. kao da im se obraña na nekom tuðem jeziku. Andreja i Luka viãe nisu bili tu. poraæen. zamahujuñi ãakom ka beguncu. Luka prvi pritråi i obuzda nasilnika. idemo svojim putem. Reåe Andreja Luki: – Ma pusti. 134 Dete odmah uteåe. a roditeq ga udara. a ko potomak. a za ostalo behu gluvi i slepi. udara onemoñalog odraslog åoveka. – Ãta to radiã. nesreñnik opet uze lik deteta. – Zar roðeni otac da me opqaåka. verujuñi da zvuåi joã ubedqivije. nemoñan da se otme iz Lukinih ruku. – Pogledajte – reåe onaj riði mladiñ ãto iðaãe sa Andrejom i Lukom. ostavãi bez reåi. Ali govor treñeg nisu razumeli. – prostewe kroz zube nasilnik. Wegove reåi ne opisuju ãta se dogaða – dogaðaj je æivi odraz tih reåi: jer sad zaista deåak leæi na tlu. 135 . Andreja i Luka pruæe korak.

Crni kowi u beloj peni – åega su znamewe? Centurion prejako stezaãe uzde. Sporo su se primicali Emausu. od Jerusalima do Emausa. jer kad se u visokim skokovima udaqio narastu mu uãi i pokaæe se da je zec. od oca kradem. s kraja na kraj neba i zemqe. vaqda upozorewe da mu se ona dvojica uklone s puta. Preåesti behu pucwi dugog biåa nad zabalavqenim i izbezumqenim kowskim glavama. samo na divqe zveri: ãkorpije i guãtere gazili su nehotice. ne sledeñi stope svog odbeglog oca. kao da je nacrtan. Wihovog puta nije bilo na kartama Avgustove Imperije. Treñeg u naletu ni ne opazi. zalutalog mamuta oteraãe prañkom. ne åekajuñi odgovora. æivo ili neæivo – topilo se gubeñi obrise lako 137 . a zastava osta da lewo leprãa. golub – uopãte ne pomera krila.– Ko si ti. Mimoilazeñi ih. nikada. uplaãenog modrog kengura nateraãe svojom pojavom u bezrazloæan beg. otkidajuñi im rep pre no ãto bi ga gmizavac sam sebi progutao. da sudiã? – uzvrati deåak. I ode. Dugo su traæili putokaze. Sjaj i vrelina nisu dozvoqavali da se vidi bilo ãta drugo osim puta. – Hej. nije dete. A neizgovoreni odgovor beãe: Lopov sam. 136 Jedino su muve stalno zujale nad Andrejinom i Lukinom glavom. Sunåeva bezbojna kugla pratila ih je ˆ putawom ogromnog luka. kao da su oterali brdo kojeg nema na rimskoj vojnoj mapi. A nad neznanåevom. – Andreja! Luka! – viknu nepoznati mladiñ za onom dvojicom ãto veñ odmakoãe. jer deca ne sluãaju roditeqe. odveñ visoko da bi ga apostoli spazili. saåekajte me! I oni zastanu. Apostoli bi nabasali. makar i neznatno udaqeno – pokretno ili nepokretno. Ko sluãa. umesto na znakove. svega nekoliko koraka ispred. vuåici sa mladuncima – nalik onoj sa rimskog stega – baciãe kosku da je gloðe i udaqiãe se. urlikne neãto. Onda putem pored wih protutwi rimski dvopreg. Velikom brzinom vojnik je grabio u suprotnom smeru od wihovog. Bilo ãta po strani.

kao ãto se slovo gubi u reåi. kao da ne zna da govori smrtnima. – Aha. A ako je ipak bio mrtav. a ko izgubi duãu svoju mene radi. – Mi idemo u Emaus. kamila. a ti kako ti drago – uzvrate mu. Ali viãe niãta nije rekao. pomisle na to Andreja i Luka. bili su svedoci da je Boæji Sin izdahnuo na krstu. izgubiñe je. reå u slici. kao da je sav – opsena. ali ne izrekoãe. Uz to. – Moje kuda je odakle. bizona. stranåe. priåini im se da zemqa podrhtava od zemqotresa. Poãto ih ne videãe. kao åvorovi na uæetu ãto sve jaåe steæe. videlo bi se da su joã uvek deca. A gde ti je to? – zajedqivo ñe Luka. Koraåali su kroz privid uporno. kako ih je uåio i obeñao im. ophrvani poniæewem: nikada neñe zaboraviti kako je wihov uåiteq bio ismejan i iãiban. Ko hoñe duãu svoju da saåuva. – Odakle se znawe i stid povlaåe… – ovim nespretnim reåima pokuãa posledwi put Hristos. ili negde joã daqe? Iza koprene vidqivog sveta promicala su krda slonova. ali neizreåeni straãni zakquåak rasprave stalno je na isto navodio. æirafa. stalno novim pitawima na koja nemaju odgovora. Nedoumice su se nizale jedna na drugu. Andreja i Luka koraåaju u sramu. is138 pquvan i izrugan. kuda? – upita pratioca Andreja. Delili su Andreja i Luka nedoumice sa zebwom. i sahrawen. onda nije moglo biti istina da je vaskrsao. a znali su da tako ne moæe biti. Ma ko si ti da sudiã. sve iznova preispitujuñi. I zaista vam kaæem: svet je treperio u jari i braãwavoj izmaglici. a slika u oku. Stideli su se prizora na krstu. a ne ponosili. prebolna iskuãewa za wihov nesigurni um! Je li u Emausu izlaz iz ovog ñorsokaka. kao da ne zna da odgovori smrtnima. onaj ñe je saåuvati – mogao im je reñi. ravnomernim hodom. oni ne mogu znati kuda idu. – A ti. Ne. ipak produæe daqe. A suæwi se koprcaju. Preteãka. zebri i nosoroga. 139 . i tako doprinose vlastitoj muci. Strepeñi. Kad bi qudi govorili sve ãto misle.

ne pogleda gore? Uðu. od åega ona bi? Stranca boja plamena podseti na boju oåiju wegove majke. da tu prenoñe. Nebo je mewalo boju i oblik: razlivene crvene mrqe zgruãavale se u bokore qubiåastih jorgovana. razbi privide dana. i wihovog? Bar Emaus viãe nije daleko. Ima li razlike izmeðu nastojawa u biqu. ne obrate paæwu na nagoveãtaj. S prvim mrakom pristignu u Emaus. Retko drveñe. bar ne ovuda. ili moru. U to mastilo. Zaãto nijedan. kanxi. Åak i vosak sveñe bio je od zemqe koja se topi. mogu samo da se pokaæu prstom: kao na mrkim bodqama morskog jeæa. svoja. cvetne grozdove zasaðene u duboke oblake. grubi nameãtaj i posuðe od gline. ãapa. srebre se vrãci igala. tepih od humusa. govorili tiãe. a Andreja i Luka zaåude se. a da se nijednom nisu osvrnuli. Ali Andreja i Luka samo ubrzaju korak. pomodre. Zraci kojima zvezde probijaju opnu noñnog svoda joã nemaju taåno ime. æivi pastir svih æivotiwa i qudi. A ta silna zemqa. peraja. Umesto treñeg traga: mnoãtvo otisaka kopita. dok koraåaju po dnu. A Hristos. praãinom nehotice zameñuñi tragove vlastitih koraka. Koja li to nebeska ptica krilom mete stope Vaskrslog? 140 Promicali su sporednim ulicama. u nekakvom jezeru. videli bi od tragova samo dva. On priðe i poqubi voãtanicu. puãtajuñi mastilo. ko umaåe pero? Kao da je naseqe pod vodom. i oni kao da osetiãe olakãawe. ãto raste tu i tamo uz put. oba zlatnih stopa. u sirotu ali prijateqsku kuñu. sva trojica. Ali cvetovi brzo istrule. Zidovi i pod behu od zemqe. koraåa im uz bok. Da su se okrenuli. kao da qubi usne device.Bezuslovna predaja za bezuslovnu utehu i spas? Takve vere ova dva suæwa opsene nisu nalazili. Mladi riði stranac pokaæe ka prvim krovovima. dok tlo podrhtava. Moglo se kroz sparinu nazreti kako neænocrveni roãåiñi niåu po grawu – åak i po korewu – ali ko bi joã mario za to. pupelo je. na krivom rimskom drumu za Emaus. Moæda je to obiåaj iz nez141 .

pasuñi humus. Kako je nekad lako podiñi preteãku glavu! Dok su pruæali ruke da prihvate hleb. S toplog vrha voãtanice skotrqa se jedna suza i kane na åelo ædrebetu – da bi ostala zauvek. Mrkla bura u duãama dobi jasno obliåje – grubi reqef zemqe najednom se taåno uklopi u meki reqef neba. I vide sramotu svoju. zahvaqujuñi nemo za hranu. jer zemqa je od hleba. Kad su seli za trpezu. Vide. I hleb je od testa zemqe. Koliko traje treptaj otvorenog oka? Dovoqno dugo da se i napoqu haos uredi: praãina se uåas staloæi. da bi se nahranio. Andreja i Luka primaknu se sasvim kleklom. pred trostruko odricawe Petrovo: ista blagost bez mere. pomisli Luka. kao u kalup po meri. Luka i Andreja pognu glave. u åitavoj Judeji napañenoj. A vo i magare stajahu sa strane. Blagoslovivãi. umorni od duga peãaåewa – a ona dvojica joã viãe od nesreðenosti i åamotiwe – Isus prvi uzme hleba. Mladiñ klekne na pod. Veñ otvorene – kad videãe te probijene neznanåeve ãake i u wima dosuðene im komade nasuãne hrane – opet se otvoriãe oåi. koji je svemu traæio objaãwewe. iste mrve pale beãumno na sto.nanåevog zaviåaja. prelomi ga na troje i dade im. kao da je baã on ovde domañin. Ne videñi æivotiwe. tim hlebom. wima se otvore oåi. onu noñ pred izdaju Judinu. kao da je wegov. kao priqubqena latica. Praãina i braãno isto su. 142 Oni podigoãe glave. kao znak raspoznavawa. Uåinio je to upravo kao na posledwoj zajedniåkoj veåeri. kao dve suve sredine od hleba. Progledaãe Andreja i Luka: vide Raspetog. nama nepoznat. I poznaãe ga. Niko na svetu viãe nikada neñe biti gladan ako zaore. koga nisu dostojni. a ne za stid. Neznanac mirno ustane sa zemqe. Kapi vina teæinom ¨ æive kapqu mu iz dlanova. zauzme zadano 143 . I nali vina u tri åaãe. jer sramota wegova beãe za slavu. ñutke. Wihova srca upiju ih. osvrne se: – A gde nam je domañin? – zapita.

æivotiwa i qudi. Mladu glavu proædirala mu riða griva. sriåuñi. na åelu – meðu moñnim spiralnim rogovima. Jer poznaãe ga – ovog æivog åoveka ãto. prekrij me kao rosa. Moraju li i oni tako? Ovim poznawem svako biñe – dotle tuðe i divqe – dobi ime i smisao pitomine.mesto. hitni me kao strelu. ukaæe im se jedino stvarnim. åuju reåi molitve Gospoda Isusa Hrista. morao je umreti. Otvore se vrata. oba krila istovremeno – i od sebe i ka sebi. Ili to beãe talasasto runo ovna predvodnika? Tvrda beãe ta glava. Sina Boga i Spasiteqa Naãeg. treña stolica je zemqani presto neba. ãto znaåi: S Nama Bog. Sveña jednako sagoreva. Prostor se pokrene kao slika koja se ovaplotila i oæivela. iako mrtav i sahrawen. nad zemqom. k sebi? U dobar åas – smire se apostoli i prepoznaju se u pronaðenoj sudbini. Malo odmaknuta. Åuju ga kako ãapuñe tkaåu: Razapni me kao razboj. i poznaãe Emanuila. Andreja i Luka najzad spoznaãe tajnu: da bi vaskrsao. Krila su praãwava kao listovi prastare kwige. Tu je do maloåas sedeo Cezar svih æivotiwa i qudi. Åuju ga kako se udvara praqi: Razapni me kao åarãav. a vreme stalo i prostrlo se kao prosuta voda. 145 . Åuju ga kako poziva lovca: Razapni me ˆ kao lu k. Andreja i Luka. upecana na fitiq. Topli vazduh sobe treperi vodenastim odsjajima. Ãto je pre bilo nemoguñe. Ti su redovi ãare na krilima velikog noñnog leptira. Ali u isti åas wega nestade. Otvorenih oåiju ugledaãe ga. izloæen samo pogledu upuñenog åitaoca. evo sedi s wima za stolom – kao vaskrslog Spasiteqa i svog Boga. Svet posta wihov. triput izuvijanim – neãto je pisalo. prvi put onakvim kako zaista izgleda. udeni me kao potku. I zaista vam kaæem: leptir je taj kao otvorena drevna kwiga – nepokretan i tajanstven. Zar baã sve doðe na svoje mesto. nedri suzu za suzom. razlivena u praznini izmeðu predmeta. sporo kao plima obalu. Plamiåak se trza kao majuãna svetluca144 va riba.

sad je veña od åitave kuñe. nego se upravo povlaåi. Emaus je pod vodom. ili nesta zato ãto ga ugledaãe? Dve narasle senke. ali ukazawe ne potraja ni koliko najkraña reå. Je li svaka naãa noñ oduvek bila ova noñ. I treñe noñi wiãe ga vlastiti smrad. Treña je noñ od kad je izdan Isus Nazareñanin. Reåi nam ostaju. iako tek ãto je stigla. crna peteqka cepa se u konåiñe. Iskeæena hijena mu pod stopalima. truplo ñe pasti u zoru. Truo je kanap. a gde poåiwe prah? Iãåeznuñem iz vida pozva ih da poðu za wim. nigde. Jedan od wih taman beãe zaustio da mu se obrati. Posut prelivima zemqanog praha. pomisli Luka. I zaista vam kaæem: za duboku modru vodu kojom se piãe kaæemo: vreme. hrapavom tavanicom prelomqene pod pravim uglom – viãe ne drhte. U toj noñi negdawi prijateq Andrejin i Lukin. joã uvek visi. Da li su ga ugledali zato ãto je nestao. kao oseka koja ogoquje biña do tada utonula u mastilo. Gde se zavrãavaju krila. lelujaju mirno poput zavese. pobesnela od gladi. I vide Andreja i Luka – gledajuñi netremice u sitna pismena na krilima noñnog leptira – da sve uåiteqeve molitve usliãene su. vreme oteåe. Ili tako samo izgleda zato ãto je noñ. Andrejina i Lukina. Trulim je plodom rodila ona usamqena maslina. ali ne izreåe. Ali noñ ne poåiwe. a kuña je veña od åitavog naseqa emauskog. pogrdno od Rimqana nazvan Cezarom Judejskim. kako one upuñene ocu. nepomiåni mrki insekt verno oponaãa pozadinu praznog naslona stolice. 146 I soba kao da je narasla. pomiluj me kao dete. u mastilu. Svaka.Åuju ga kako nareðuje ribaru: Razapni me kao mreæu. Juda Iskariotski. pomisli Andreja. Åuju ga kako moli greãnicu: Razapni me kao udove. jer isto se u istom åasu zapi147 . daleko negde od Emausa. one su åisti åarãav Spasiteqevog pokrova. tako i one upuñene majci. najverniji od sledbenika. sputaj me kao zver.

da se poklonimo. sada je jedina istina. I prilaze qudi da opipaju tkaninu i da priupitaju gde su bili i ãta im se to desilo na putu. Mrtve muve zelenkastim odsjajima prekrivaju dugaåki rimski drum ãto vodi od 148 Emausa do Jerusalima. Tamo ñe stiñi u zoru. Podigne ruku Luka i ispruæi kaæiprst pred licem. A uz svakoga åoveka bi po jedna pitoma æivotiwa. Modri kit je u dubini. Postojana je nepostojanost Hristova: odbi obliåje. Modri pas åuva praqu. Svakom naðe mesto i vrati se opet meðu zveri. I gle. ciqajuñi visoko iznad grada. kao i pre tri hiqade trista trideset tri noñi. Ãto pre nije imalo nikakvog smisla. ãto znaåi: Priðite. kao pre tri noñi. åak i rimski straæar. Razapet – go i åist kao odrana æivotiwa – podupire iznutra. jer veñ odavno bi izreåeno. zaista vam kaæem: nesta. u mirisu cimeta i majåine duãice. U praskozorje svici su izleteli iz fewera i lampi – sad sijaju oko glave Andrejine i oko glave Lukine. istovremeno. Ne zaåudivãi se ni malo Spasiteqevu iãåeznuñu. I govore okupqenim qudima Andreja i Luka.tao. Svima zapadnu za oko jarke boje odeñe dvojice apostola ãto su se upravo vratili iz Emausa.. Na kraju puta Luka i Andreja zakoraåe joã po korak: prolaze kroz ãiroko raskriqena vrata. U wima nestali Hristov lik. Bez reåi poæure nazad u Jerusalim. pitome i nepokorne.. ñuti i åeka. U gomili stajaãe. da bi ga dao svemu drugom. I one æene ãto su znale za Vaskrs htedoãe im priñi. gledajuñi se u oåi. istinu im govoreñi: 149 . modra persijska maåka jemåi za lovca. da posvedoåe. I zaista. Modri pelikan stara se o ribaru. apostoli Hristovi u prvom sjaju novog dana. Modri petao straæari uz vojnika. kao senka obojena mastilom. Ali ni on ne izreåe. kao i pre trideset tri noñi. i zauvek. ustanu od prebogate trpeze u Emausu. Modra lasta praãta za greãnicu. neodluåan i znatiæeqan. puni svetosti. Modra svilena buba brine o tkaåu. ali ne mogahu od mnoãtva naroda.

Ãto se tiåe umetnika. oni svi odreda znaju ãta su. NEPOKRETNI POKRETAÅ Nepomiåni jednakostraniåni trougao. Reñi za ove druge da su oåajnici. bio bi niåim utemeqen kompliment. Tako poåiwe dan åetvrti. trougao ga pokreñe. mlak od daha sitih æivotiwa.– Odbi obliåje. pesak slanih pustiwa. oni koji nisu umetnici dele se na one koji znaju da nisu umetnici i na one koji ne znaju da nisu umetnici. I poklone se qudi u Jerusalimu. prva stranica trougla Qudi se dele na one koji su umetnici i na one koji to nisu. U trouglu je upisan krug. Takve uopãte nije briga za umetnost. Poklone se do zemqe. izgubiñe ti se iz vida. i na one koji. koji znaju da nisu umetnici. ãto znaåi da izlaze iz okvira ovog razmatrawa. neñeã ga videti. ipak æele to da budu. toliko duboko da su obrvama pokupili svu riðu praãinu. Takva je. Ovi prvi. Krug ne miruje. sad. pa bi bilo besmisleno deliti ih daqe na podvrste. umetnost – 151 150 . prosto. dok im ruke ostadoãe gore. Tada poði za wim – govori Luka. iako znaju da nisu umetnici. dele se daqe na one koji znajuñi da nisu umetnici ne æele to ni da budu. I zaista vam kaæem – govori Andreja – dok ti je stalno pred oåima. prstiju zarivenih u vazduh. E. Ostaju joã oni koji nisu umetnici i pri tom ne znaju za to. – Tek kad ga prepoznaã i kad srce kao oko wime napuniã. da bi ga dao svemu drugom.

pak. E. A ovi. Eto takva je Gogoqeva umetnost. od druge vrste. s obzirom na okolnosti. sakrivajuñi ãto viãe mogu. Uzaludan je to napor. A ovi. naravno. i na one koji. kriju od sebe i od drugih baã to da su umetnici. Ostaju joã oni koji nisu oåajni i pri tom ne znaju za to. obiåni. koji znaju da nisu oåajni. dele se daqe na one koji znajuñi da nisu oåajni ne æele to ni da budu. od sebe i od drugih. iako znaju da nisu oåajni. smrtni qudi. sakrivajuñi ãto viãe mogu. Uzaludan je napor to bezuslovno pokoravawe oåaju. Takve uopãte nije briga niti ko su niti u kakvom svetu æive. bio bi åin jednostavne qudske podrãke. Obe vrste umetnika su oåajnici. Takav je. Ali bar je wihova umetnost mnogo viãe umetnost od umetnosti onih prvih. Reñi za ove druge da moæda nisu sasvim izgubqeni. pak. trebalo da budu oåajni. od sebe i od drugih. pa bi bilo besmisleno deliti ih daqe na podvrste. ipak pomiãqaju da li bi. Eto takva je Kafkina umetnost. Åehova. oåaj – ako ti je dat. Umetnost u tolikoj meri ogoqena da se we umetnik stidi. P. moraã je biti svestan. S tim da ovi drugi imaju viãe razloga za oåaj. oni koji nisu oåajni 152 dele se na one koji znaju da nisu oåajni i na one koji ne znaju da nisu oåajni. oni svi odreda znaju ãta su i kako im je. kao i umetnost Bruna Ãulca. uzaludni napor. od druge vrste oåajnika. åiwenicu da nisu samo umetnici nego da su. Oåajni se zato dele na dve osnovne vrste: jedni se jako trude da budu oåajni. kriju od sebe i od drugih baã 153 . Umetnici se zato dele na dve osnovne vrste: jedni se jako trude da budu umetnici. izmeðu ostalog. oponaãajuñi æivot ostalih smrtnika. izmeðu ostalog.ako ti je data. obiåni qudi koji joã uvek umeju da se obraduju. Opet. druga stranica trougla Qudi se dele na one koji su oåajni i na one koji to nisu. kao i umetnost A. Ãto se tiåe oåajnih. prosto. åiwenicu da nisu samo oåajnici nego da su. moraã ga biti svestan. ãto znaåi da izlaze iz okvira ovog razmatrawa. kao da se stide nekakve ruæne bolesti koja ih je snaãla i paze da se to ãto mawe primeti. kad se nekim åudom odnekud pojavi neki mali razlog za radost. Ovi prvi. sad.

to da su oåajni, kao da se stide nekakve ruæne bolesti koja ih je snaãla i paze da se to ãto mawe primeti, oponaãajuñi æivot smrtnika koji nisu oåajni, verujuñi iskreno da veñina qudi upravo tako postupa, krijuñi briæno i pedatno sopstveni oåaj od drugih, jer oåaja ionako ima odveñ na svetu. Opet, naravno, uzaludni napor. Obe vrste oåajnika su dobri qudi, dakle, pripadnici retke vrste. S tim da ovi drugi moæda imaju malo viãe razloga za nadu. Ali je zato wihovo oåajawe viãe oåajawe od oåajawa onih prvih. Eto takav je oåaj gospodina Kafke, kao i oåaj gospodina Ãulca. Eto takav je oåaj gospodina Gogoqa i oåaj gospodina Åehova. Nepatvoreni oåaj, ali veãto maskiran, mimikrijski zatomqen tako dobro da åovek ne moæe a da odmah ne uoåi wegovo urliåuñe odsustvo, koje vam donosi rumen u obraze i obavezuje na poãtovawe, ãto niti Kafka niti Ãulc, niti Gogoq niti A. P. Åehov, meðutim, uopãte ne primeñuju, jer i sami su veñ postiðeni pred vama, ma ko da ste, i trude se da vam nenametqivo iskaæu svoje iskreno poãtovawe.

treña stranica trougla Qudi se dele na one koji su prisutni i na one koji su odsutni. E, sad, oni koji su odsutni dele se na one koji znaju da su odsutni i na one koji ne znaju da su odsutni. Ovi prvi, koji znaju da su odsutni, dele se daqe na one koji znajuñi da su odsutni æele to i da budu, i na one koji, iako znaju da su odsutni, ipak ne æele to da budu. Ovi prvi su mrtvi, neka poåivaju u miru. Ovi drugi su deca, neka doðu u miru. Ostaju joã oni koji nisu prisutni i pri tom ne znaju za to. Takvi qudi su sreñni, ãto znaåi da izlaze iz okvira ovog razmatrawa, pa bi bilo besmisleno deliti ih daqe na podvrste. Ãto se tiåe prisutnih, oni svi odreda znaju gde su i ãta su. Takva je, prosto, prisutnost – ako ti je data, åini te prisutnim i moraã je biti svestan. Prisutni se zato dele na dve osnovne vrste: jedni se jako trude da budu prisutni, sakrivajuñi ãto viãe mogu, od sebe i od drugih, åiwenicu da nisu neprestano prisutni nego da su, izmeðu ostalog, ponekad i obiåni, smrtni qudi. Ogroman je to napor, koji ipak uspeva, jer prisutnima sve uspeva,
155

154

zato i jesu prisutni. A ovi, pak, od druge vrste, kriju od sebe i od drugih baã to da su prisutni, kao da se stide nekakve ruæne bolesti koja ih je snaãla i paze da se to ãto mawe primeti, oponaãajuñi æivot ostalih smrtnika. Opet ogroman napor, koji ipak uvek uspeva, jer prisutnima sve uspeva. Obe vrste prisutnih su sveci. S tim da samo ovi drugi zasluæuju slavu. Jer wihova je svetost mnogo viãe svetost od svetosti onih prvih. Eto takva je Kafkina svetost, kao i svetost Bruna Ãulca. Eto takva je Gogoqeva svetost, kao i svetost A. P. Åehova. Svetost u tolikoj meri ogoqena, da se we svetac stidi.

UTOPIJA
1.
Ide åovek praznim putem, nosi svoje ime i prezime. Stopira. Palac je stalno u vazduhu. Hoda bos ivicom asfalta. Letwe je doba, jako Sunce, senka treperi. Na glavi mu slamnati ãeãir ukraãen fazanovim perom. Na leðima bele koãuqe napisano je wegovo ime i prezime, kao na sportskom dresu, samo ãto ovde nema broja. Kako se zove ovaj åovek, joã mladiñ? To mora da se proåita. Ko hoñe da proåita, mora da zna posebnu podvarijantu redukovane ñirilice. Umoran od hodawa, svrati u crkvu pored puta. Nema vrata. Uðe. Senovito je, iako jedan deo krova nedostaje. Skida kapu. Svetlost se kroz procep sliva kao plaãt od blede pene, u kosom slapu, predmete koje obgrli dematerijalizuje, zasipa sjajnom praãinom. Åovek stane pred visoki ikonostas, teãku konstrukciju od izrezbarenog ruæinog drveta, malo nagnutu prema posmatraåu. Kao
157

156

da je samo joã pauåina åuva od pada. Veñina ikona je tu, uprqane su, ali neoãteñene. Gleda, ali niãta ne razume. Sedne pred Raspeñe. Ne gleda viãe, sagnuo je glavu, bleda trava izbija izmeðu kamenih blokova poda, pa onda ipak opet pogleda. Raspeti ima sklopqene kapke, pa se ne razaznaje je li æiv ili mrtav. Pre ñe biti da je joã æiv, pomisli posmatraå, tako bi slika dobila na dramatiånosti. Podigne ruke u visinu ramena, dræi ih tako, raãirene, nagne glavu na prsa, nehajno oponaãajuñi prizor. Spuãta ruke. Odmara se. Odmori se. Izaðe iz crkve. Nastavi da hoda. Ponovo podiæe palac. Istina je ono ãto su mu priåali: ovim drumom nema saobrañaja. Ide åovek praznim putem, nosi svoje ime i prezime. Najzad nailazi jedan automobil, staje. Buåna plava buba, model izvan proizvodwe veñ dvadeset godina. Vozaå je ugasio motor i åeka. Autostoper skida ãeãir, otvara vrata. Kvaka je vrela. Za trenutak, uåini mu se da unutra nema nikoga. Zavuåe glavu sasvim u kabinu, ãkiqeñi kroz trepavice kaæe:
158

– Idem prema granici, je li to i vaã pravac? – Jeste. Uðite – odgovori æena za volanom. Wegovih je godina, ili malo starija, sitna, kratke smeðe kose. Nosi plastiåne naoåari za Sunce. Na usnama nema karmina, na kratkim, ali ipak zgodnim nogama nema cipela. Ne okreñe glavu, pogled joj je zalepqen za asfalt. Na wenoj haqini je srebrnim koncem izvezeno ime. Poãto je naslowena na sediãte to se ne vidi. Autostoper ionako ne æeli niãta da je pita. Ona pripaquje cigaretu, nudi i wemu. On kaæe: – Ne hvala – i to je sve. Polaze. Buba se kreñe sporo i jednoliåno. Æena se plaãi da kola ne prokuvaju, zato vozi paæqivo. On se ne æali. Nema saobrañajnih znakova, niti pune niti isprekidane bele linije, ispred je samo loã, hrapavi asfalt. Ako ih ne zaustave, do prelaza ñe im trebati najmawe tri sata. Taånije, do prvih graniåara. Nebo je ogromno i åisto, ali se uopãte ne vidi, od prejake jare koja kipi kao mleko.
159

– Vose buqewm cet a kaeledid tlehe – on joj uzvraña. bez ijedne zvezde. isti kao svi moteli u zemqi. 161 . pomisli. Kao da ñe se spasiti tek ako nestanu jedno u drugom.Dan. straha. Ovo je neka druga planeta. ãto im priåiwava æestoko zadovoqstvo. On vadi okameweni kurac iz prepune ali joã uvek halapqive sipe wene piåke. zabrawenom u wihovoj zemqi. skroz do uspaniåenih muda. jeæi je. Kad kasnije u prqavoj sobi motela jebu jedno drugo. mali zeleni izgubqeni Marsovci. pridiæe se na kolena. u wena usta. proædiruñi se. fazanovo pero neæno je miluje po kiåmi. Gube tlo pod nogama. oboæavanog Centralnog Komiteta Spasa. to moæda joã uvek nije åin obeznawenog trgawa svake veze sa spoqnim svetom. nosi dva slepa putnika. Pogleda u åoveka do sebe. 160 Par iz plave bube nema nikakav plan. Svaki prãqen je dotaknut i na trenutak osloboðen svakodnevnog pritiska teæine. pa se ne razaznaje je li æiv ili mrtav. Zna se da graniåari imaju metak u cevi i samo jedno nareðewe: ubij ili budi ubijen. a kao da je noñ. pomiãqa æena. posledwi sa ove strane granice. Od wih dvoje. ako je to uopãte igra. ali nisu ni daleko od toga. – Ze akun ifugoy… Ifugoy grahes… – vreða ga ona. Pre ñe biti da je joã æiv. Naroda i CKS-a. sreñe. Ona je zapoåela tu igru. Ide pero niz moædinu. jedno telo drugom telu jedina orijentacija. Dok æena svrãava. Motel je zapuãten. nebo su veñ usput izgubili i sada plutaju u vakuumu. dok joj uzbuðewe liæe koæu. On ima sklopqene kapke. ovo nije Zemqa. razliåiti od sebe samih. nosi åarobni prah blaæenog olakãawa. bliæe onoj strani u ovom trenutku samo su vojnici u punoj ratnoj opremi. Jupiterijanci…? Ide plava buba praznim drumom. Ejakulira izgovorivãi na materwem jeziku prosto: – Da. Zakopavaju jedno drugo u telesnost najdubqe ãto mogu. potiskuju iz svesti – doslovno snagom i neænoãñu udova – tragove bilo kakvog smisla. nabija ga. jesmo li od iste vrste. Ãapuñu skarednosti na stranom jeziku. Bar åili – bolno ali zato potpuno – sveprisutna bezuslovna zavisnost od Otaxbine.

ali se ne moæe razaznati jesu li æivi ili mrtvi. list. nosi lak ali dragocen tovar. licem prema licu. Zvaniåna dræavna ñiriliåna tipografija. sva sreña da je straãna letilica samo virtuelni plod wihove podsvesti. Nadgledni organ nema problema sa identifikacijom. rashladi ogrebotine. krupno. providni su. nego moraã da potraæiã pogledom sledeñe slovo da bi sastavio ime kontinenta. slova. San im se pribliæava krijuñi se. niãta nisu jeli åitavog dana. imaju istetovirane serijske brojeve. Nije im viãe ostala nijedna æeqa. a morali bi biti. Odozgo. pleña su jedra. sa podignutim palcem. delimiåno razliven. jarbol kiåma. Plovi brod uskim moreuzima. ãifru. nije im potreban. Nisu gladni. maãinski precizno. od prstiju do pete. 163 . zemqano zelena. tako prizor dobija na dramatiånosti. bodqa. Na wenom levom ramenu istetovirana je mala ruæa: cvet.Leæe na stomacima jedno uz drugo. izbledela geografska karta severnog arhipelaga. Pre ñe biti da su joã æivi. slobodni su od svake boli. druga zelena. nosi na trbuhu reflektor. ali niãta im drugo ne preostaje. Ide helikopter praznim noñnim nebom. pa se tiãina 162 moæe ponovo prizvati. ali snop je gust i vreo kao gejzir. Wegova leva ruka sama od sebe zauzima poloæaj kao pri stopirawu. Wegovo ime – kao ona velika slova na kartama sveta kojima ne ugledaã odmah niz. Wegova mleånobela ramena proãarana su pegama kao neænom rðom. ipak se ne dodirujuñi. prikiva ih za leæaj. åak ni pogledom. u ˆ masnom crnom luku od lopatice do lopatice. nedavno nanesen. Veliki ventilator na plafonu je proradio – raæalovani helikopter. Imena i prezimena istetovirana su im na leðima. nezakonit. Crteæ je neveãt. kao one ribe-åudoviãta iz najdaqih okenskih dubina kuda nikakva svetlost nikada ne prodire. Imaju otvorene kapke. Jedna wena zenica je zlatna. bolan. iz ugla tavanice kamera zumira: na stopalima. buka je nesnosna. Joã ne spavaju. gvozdeni vilin kowic bespomoñno prevrnut naglavaåke – i sad im sluæi da isuãi znoj.

ona qubi u usta i iz usta. Najvaænije je da su posle mnogo godina oboje slobodno sawali. jedini put u æivo164 tu. Tako sawati nezamisliva je sreña. poruåuju isto: istina ne zna za istorijski progres. ponosan na svoj pasoã od roto-hartije. ne pomerivãi se. svaki put pomalo izmewenu. nervnim gasom sporog dejstva. Neutralisani su tu. izvan dometa ultrakratkih talasa hiperealizma DRTL-a. duboko i bestidno. ispuãtenim iz pokvarenog ventila na radijatoru. Neprekidnog Svenarodnog Obrazovnog Procesa. u snu. ali sa uvek istim veliåanstvenim krajem. A ona je sawala svoju omiqenu bajku. na krevetu pograniånog motela. Sawaju lako i precizno. neprimetno gradi svoj put i krajwe odrediãte. Koga to ovo dvoje oåajnika misle da prevare: Narodnu Miliciju. Ta imena se ne poklapaju s imenima na wihovoj odeñi. nema interferencija. uæiva da se pokazuje tek u posledwem prizoru. izvan dometa totalne kontrole programirane nastave NSOP-a. Kontraobaveãtajnu Sluæbu? Ili prosto sebe.Weno ime – kao naziv male cveñare na uglu ulice. pobedniåki krãeñi prinudu vaæeñih principa i zakona. staroindijsku. Reklama i bajka. ona ih odaje kao svoje najintimnije biñe. koju je video kada je bio na sluæbenom putu u inostranstvu. wen jedini Bog je Bog jezika. da se åuje tek u posledwoj replici – istina se govori tek u posledwoj reåenici. Reklama i bajka poruåuju isto: istina je jaåa od æivota za æivot i od smrti pred smrñu. Boga? Kako god bilo. nije viãe ni od kakvog znaåaja. Dræavnu Bezbednost. 165 . koju joj je starija sestra priåala pred spavawe. nosi slatku smrt. kao da su budni. iako ih deli åetiri hiqade godina. Uvek nalazeñi razliku i greãku u vladajuñem poretku. Ide gas praznim cevima. toliko lepim da se ne da razumeti. Dræavne Radio-Televizije i Literature. Centralnog Nervnog Sistema Naroda. to jest ispravnog. izvan dometa hladnih senzacija CNSN-a. On je sawao svoju omiqenu televizijsku reklamu. za jednokratnu upotrebu. Ona je veliki majstor maske i iznenaðewa.

Ali grdno se vara. kao treãwa na vrhu torte. Ono ãto se vidi. Sve je bliæa. ali ko zna. 167 . sad je veñ i slepcu jasno da je Ruæa vrlo lepa. doãaptavaju se. po svemu sudeñi slep. vidi se dobro. Ekran emituje vrlo prijatnu sveæinu. ta treãwa koju svi spomiwu poæeqna je kao Ruæa. kao kad se grafitnom olovkom piãe po tankoj hartiji. Izgleda da Ruæa ide u susret onome koga voli. jasnije se åuje ãkripavi zvuk koji unosi jedinu neprijatnu notu u savrãeni red i spokojstvo idiliånog okruæewa. pa moæda to i nije taåno. Poæeqna kao pupoqak. Blistavo bistro jutro u kasno proleñe. Pored puta na klupi sedi gospodin sredwih godina. Ono ãto se ne vidi. gladi uãi. lako. izuzetno precizno i jasno. Sa jedne strane travwaci. Ruæa je svesna svojih atributa. Biciklom upravqa crnokosa devojka. Lagano se pribliæava. nenametqiva elegancija zrele æene. jer svaka poæeqnost na ovom svetu potiåe od naãe Ruæe i uvire u naãoj Ruæi. Ãto je bicikl bliæe. Vedro nebo kao plitka plima. a sa druge veñ olistala ãuma. tu ne postoji. samo prirodni zvuci. Moæda ni to. Na vlatima trave podrhtava rosa. isprano i ispeglano kao pelena. a u senovitoj ãumi divqih jabuka neko gradi jedrewak sa hiqadu jarbola. tako da moæe nesmetano da okreñe pedale. do nedodirqivosti. Putem nailazi neko na biciklu. Kroz vitke senke jarbola zaåuðene srne promiåu beãumno. Tamo u tepihu deteline åuåe dva bela zeca. spokojan pogled visoko plemenite bake.2. to se ne vidi. kratkoj. vazduh koji mirno diãe. Ãkrikcãkrikc-ciju! Ãkrikc-ãkrikc-cij! To je Ruæa. ili taånije. gipki i odluåni pokreti samosvesne devojke. Povremeno nekakvo jedva åujno ãuãtawe. mirno 166 puãi na lulu. Treñi zec leæi u grmu leãnika. Sve vreme sliku ne prati nikakva muzika. u jednostavnoj lanenoj haqini na cvetiñe. U ovoj priåi on je tek usputni lik (mada je dim iz lule moæda otrovan). titraju zemaqske zvezdice. Jer slika je uglaåana. Slika predstavqa uski asfaltni put kroz blago zatalasani zeleni pejzaæ. siguran da ga niko ne vidi. tiãina. sve je tu i sve zavodi: besmrtni torzo izvajan u klizavom emajlu.

Odvrñe poklopac i prstima zahvata malo beliåaste pomade. Ãkrikc-ãkrikcciju! Dok prizor sporo i meandrirajuñi protiåe i ne dodiruje je. koæa odojåeta. jer je bicikl pre neku noñ ostao ispred kuñe na kiãi. sa gorwe i sa dowe strane karika. åuåne i kremu nanese duæinom lanca. Zatim se opet sagne. Wenim licem minu ozarewe idejom. Lepota je neopisiva. Ruæa zna tajnu koja svakoj naãoj æeni moæe poˆ dariti baã takvu svilenkastu pu t. Kakve prozraåne oåi. a ne u devojci. nepokriven. Ruæa zna u kom grmu leæi zec. Lanac ãkripi. kao æiva lutka. prozirnu kao åaãa vode. malo nazad. Ruæa silazi sa sica. æivotnost ñelijskog jedra. to se dobro vidi – onda to znaåi da wen lik neãto opisuje. Opisati je zahtevalo bi mnogo viãe vremena nego ãto dozvoqava trajawe jedne televizijske reklame. Trepne. Zato sad lanac ãkripi. Ãkrikcãkrikc-ciju-cij! Lanac je suv i zarðao. Nije reå o opisu lepote. a gola kolena qeskaju. na svilenkaste prelive puti. Ruæa se uspravqa i iz korpe od pletenog pruña nad zadwim toåkom uzima okruglu plastiånu kutijicu. naravno. Oslawa bicikl na kratku pomoñnu nogaru. Weni prsti su nestvarni. 169 .osmejak devojåice zanete omiqenom igrom. ãta god da Ruæa radi – ostaju åisti. spuãta stopalo na tlo. 168 Tlo je nosi i ne znajuñi ãta radi. kao påela ãto nosi polen pokupqen nehotice sa mirisnih tuåkova. Ruæa je bezbriæna. Samo ãta? Bilo kako bilo. jer lepo je u opisu. To je ona åudesna krema koja svakoj naãoj æeni moæe podariti svilenkastu put vilinske finoñe. Lepota poåiwe lepom koæom. prikoåi. nego o Ruæi – o lepoti opisa. wena duga crna kosa prati je kao talas belu barku. dok ih podiæe i spuãta lakim ujednaåenim ritmom. kakva glatka i prozraåna koæa! Kakve soåne i slatke usne! Naroåito treba obratiti paæwu ˆ na to lice. Moæe li ova nesmotrenost naãe Ruæe biti kobna? Ne moæe. kao da nikada neñe stati. Sagiwe se do lanca i cimne ga malo napred. od toåka do pedala. Ali to ãkripawe je sve glasnije. Ako je lepa – a jeste. skreñe sa asfalta. da ne naudi savrãenstvu: ãkrikc-ãkrikc-cij! Na prvoj krivini Ruæa usporava. A sipilo je do zore.

Usmeri pogled pravo napred. opisuju mreãkawe vode na obliæwem jezeru. Ãuma sa desne strane ponovo krene. ni ne postoji. uopãte nema nameru da opet skre170 ne s puta i prekine voæwu. to joj ne smeta da iskreno uæiva. Kad zavrãi sa mazawem zarðalog lanca. A kad bi postojala! Ali ta kuña je onostrana. Ruæa bezbriæno okreñe pedale. Wena leða i vrat takoðe su vrlo lepi – ista jedrina. Nikakvo ãkripawe. Ruæa se otiskuje od tla kao jedrewak sa hiqadu jarbola od pristaniãta. Ruæa stiæe niotkud i odlazi ko zna gde. Ruæa ipak obriãe ruke. Weno lice zorno pokazuje u åemu je tajna lepote – lepota poåiwe lepom koæom. ona åini kao da to zaista i åini. ali to je samo privid – zato ãto Ruæa sve viãe odmiåe. Podigne ruku i zabaci kosu iza ramena. ãkripawe i cijukawe kao da je neznatno tiãe. Ruæa se ne obazire. bezuslovne tiãine. Vidi put koji joj predstoji. da. Ipak. jer se sa ovog mesta ne moæe videti. Doduãe. lagano kao pri dolasku. Sve ãto åini. u pesmi. opet zajaãi bicikl. i åini to vrlo uverqivo. u dubini uãiju. Ãkrikcãkrikc-ciju! Ãkrikc-ãkrikc-cij! Taj zvuk je neopozivo ostao tu. smawuje se postepeno. cijukawe. tiho. Ali neãto nije u redu: bicikl i daqe ãkripi! Ãkrikc-ãkrikc-ciju-cij! Da. nema u ovoj reklami nikakvu ulogu. kao gavran krilo. neprijatni zvuk zarðalog lanca sada je åak i glasniji. Naãa svest je kao taj ekran – slika je uglaåana. uznosi. Pre171 . Jedino je ãkripavo cijukawe stvarno. do nedodirqivosti. nije prikazana. mawe poæeqnom. ali bicikl jednako ãkripi. ista prozraånost i sveæina koæe – opisuju obrise porcelanske vaze u koju ñe staviti ono cveñe sa haqine kad stigne kuñi. Kuñi koja ne postoji. Weno lice je istinski izvor svetlosti koja åitav pejzaæ omiquje. U stvari. niti wenu koæu mawe prozraånom i glatkom. misli Ruæa.Prozraåni i slatki su prsti ove devojke. Ono ãto se ne vidi na ekranu. Gledati Ruæu isto je kao sluãati najdraæu melodiju. klizi tik niz glatku blistavost Ruæine pojave i wenog bicikla. Vraña pomadu na mesto. Jedan trenutak potpune. Vrluda bezbriæno daqe niz predeo. zveckawe ili åegrtawe ne mogu je uåiniti mawe lepom. nastavqa voæwu.

skoro devojˆ åica. Ono ãto je za Ruæu bila bol. na ekranu niåe natpis. u nekoj vrsti rajskog vrta. Ovde na zemqi. I zaista. koga nikada do tada nije videla. oboæavawe je ostalo. natprirodno mirisne. jer sada je reklami koja ãkripi i cijuåe doãao kraj. One mu iskazuju svoju bezuslovnu privræenost i qubav time 172 ãto ga posipaju laticama tek niklih cvetova voñki i livadskih biqaka. kao stotinu pokretnih drhtavih oreola. vide da je u telu natprirodno lepe. Ruæa se señala svog prethodnog æivota i Laticama Ovenåanog koga je oboæavala. Kad se probudila iz nesvesti. stotinu bistrih duga. Samo noñu. ali sirote devojåice. æivi u svetlosti. Ruæa najzad zamiåe krivinom. Naãe prvo boæanstvo. Dok lebde nad wim. sliåne vilinim kowicima. na putu viãe nema nikog. kao beskonaåno produæena nizbrdica. roðene u brojnoj porodici koja je oduvek pripadala kasti Nedodirqivih. umesto srca imala je pupoqak ruæe. oliåavajuñi pralik lepote i moñi. Onaj zvuk se joã uvek jasno i glasno åuje: ãkrikcãkrikc-cij! Pred oåima. Devojåici su dali ime po jedinom natprirodnom cvetu za koji su znali – Ruæa. Roditeqi devetogodiãwu devojåicu udaju za mladiña iz udaqenog sela. izvan svetosti. gde ga dvori stotinu prelepih vila. Svaki pokret na slici prestaje. preko zaustavqene slike. slovo po slovo: tajna koju svaka naãa æena zna Ruæina Krema garantuje ÅISTU VLAÆNOST bez imalo masnoñe! 3. on blista. Kuda se prozraåna lepotica uputila nije vaæno. bilo joj je malo lakãe.deo je jedva primetno nagnut. Æenik je bio dobra pri173 . proletwi Bog fotosinteze po imenu Laticama Ovenåani. qudi su na wenom licu tumaåili kao blaæeni osmeh. ali je zadavalo bol. kad svetlost mine. Na biciklu koji uporno ãkripi. tako da voæwa ne iziskuje nikakav napor. Ali jedna od zaqubqenih vila zakaåi u letu granu procvale treãwe – bila je nepaæqiva jer nije mogla da odvoji pogled od svog Boga – i strmoglavi se na zemqu.

Poslovi su mu se posreñili. Do wenog dolaska u selo hram je bio skoro zaboravqen. Doæivela je da vidi unuåiñe. Treãwa u dvoriãtu cvetala je svakog proleña åudesno lepim cvetovima i potom raðala mnoãtvom slatkih. wena lepota nije prolazila i to su åak i slepci mogli da vide. u poqu. Kod kuñe. zarobqen åipkom gustog brãqena. I pored svih æivotnih obaveza koje su je iscrpqivale – u kuñi. polivala zasaðeno cveñe i dugo u noñ molila se svome Bogu. Ruæin æivot proticao je u skladu sa smrtnim qudima i u åeæwi za svojim dalekim nebeskim zaviåajem. Pupoqak u Ruæinom srcu poåe da se otvara. æivo kao mlazevi u fontani bogatoj vodom. Ruæa je u svakom åoveku oæivqavala traåak lepote i veånog dostojanstva. 174 Videvãi kako je hram zahvaqujuñi Ruæi ponovo oæiveo. pra-unuåiñe i åak åukun-unuåiñe. Drvo nikne i razgrana se. tako da su od nekog vremena malo lakãe i lepãe æiveli. jarkocrvenih plodova. zdrav i vredan mladiñ. a Ruæinom brigom i marom ponovo je zablistao. Dok sunce zalazi. U dvoriãtu zasadi treãwu. åistila i prala. Ruæa bi dobra æena svome muæu i bi dobra majka brojnoj deci. Desio se nezapamñen presedan – bili su primqeni u kastu iznad svoje. U wegovom selu nalazio se mali hram Laticama Ovenåanog. Ime wihove porodice uzbuðeno je ãaputala cela Indija. Svi koji su je znali smatrali su staricu sveticom. plevila korov. Uprkos borama i umornim kostima. Svakog predveåerja bi dolazila. pripadnik iste kaste. 175 . na pijaci – nalazila je snage i vremena da svakog dana odlazi u obliæwi hram Laticama Ovenåanog. razgovarali su sa wom o Laticama Ovenåanom. obrañali joj se za pomoñ i savet. ubog i zapuãten. mirisali rascvetali cvet wenog srca. Ruæa i wena porodica postali su dodirqivi. qudi poånu åeãñe da dolaze. sakupqala latice.lika. poærtvovano je brinula o deci i marqivom muæu. samo da su znali gde da doðu i pogledaju. Niko od meãtana odavno nije obrañao paæwu na sjaj. palila mirisna drvca pred oltarom. ogromno indijsko sunce.

Tako je Ruæa uspela. jer lako je slediti onoga ko je ispuwen svetloãñu kao staklena åaãa mlekom zvezda. U smiraj. sklonivãi nedodirqivim dlanom latice sa wenih kapaka. hrlilo starici u naruåje. spusti se beãumno u mirisni humus mrtvog cveña. mlada i lepa kao uvek. Kad je umrla. Voqeni proletwi Bog fotosinteze pomiluje je. – Ne gledajte me. jer lako je slediti onoga ko je ispuwen svetloãñu kao najduæe grawe vrba vodom. Grmqavina. lako. tek u prvom semenu zaåetima. lako. Sledili ga. deci bez oruæja i bez savesti. JERES Sev. ne dodirujte me – govori im. uprkos godinama. Tajac. ona u hramu pripremi sebi odar. 176 177 . Sledili ga. Cveñe se samo od sebe trgalo iz zemqe i sa grana. Treãwa se upravo osula hiqadama cvetova i Ruæa reãi da sagradi odar pod tom svetom kroãwom. ne gledajte me – govori im. ovim reåima: – Da bi vaskrsli. moramo umreti. i neæno joj reåe: – Mila moja. da sama sebi pripremi mirisni leæaj. pa gde si ti do sad? Åitavog jutra smo te traæili. prva latica wenog srca se sparuãi i otpadne. jer lako je slediti onoga ko je ispuwen svetloãñu kao golubije krilo vazduhom strujeñeg neba. obrati se gologlavim uåenicima. Kad je osetila da se smrt konaåno pribliæila. okupanima pquskom.Ali posle mnogo godina. umoran. probudi se u krilu Laticama Ovenåanog. Sledili ga. – Ne dodirujte me. lako. Devedeset devet vila vrãwakiwa posipalo ih je laticama cvetova svih vrsta i mirisa.

Uplaãe se. Tomo? – Oprosti mi prostotu. ti si mi najdraæi. jako. na zaprepaãñewe svojih drugova – po tebi. Joã reåe. – Toma boqe zna! – odluåno ih upozori. veñ se bio i pridigao. Da drugi ne åuju. Stane drhtati ova jadna sveta vojska. I prozre kako im veñ sumwa sadi prvo prqavo cveñe rðe u taj teæak oklop æivota koji s naporom nose ispred svojih srca. Pa im joã zagrmi nad sitnim glavama: 179 . kojim se bespomoñno brane od sveta. Ostali niti su sigurni da znaju sami ko su. Åuli ste Tomu. ali ako sam te dobro razumeo. onda bih voleo da mi kaæeã – pa ponovi Toma. ili prosto bulazni. 178 Toma osta bez svog odgovora. od vlaæne odeñe i od vlaænog oklopa prve vere. kad se nebo jaåe zamraåi i uskovitla se oluja. – Ravi – pobuniãe se ostali u glas – pusti umiãqenog Tomu. Osim jednog: – Ravi – upita Toma – a kad vaskrsnemo. Ne govori on samo za sebe. Tajac. po meni. onako kao ãto ñemo. koliko i pun vere. samo da nije kao drugi. niti su sigurni da znaju koga slede. joã neispuwenih ni do pola. Sreñan sam da si me razumeo – odgovori mu Toma – taman koliko i ja tebe. nagne se i uzvrati najzad Tomi: – Tomo. hoñemo li potom moñi opet umreti? – Hoñeã da kaæeã. ne zna ãta priåa. i drugove i Uåiteqa. tako. da se pozdravi. Drugi nisu razumeli nijednog od wih dvojice. ili proverava. Uvek neãto izmiãqa. kad vaskrsnemo. Gledao je u zemqu i åekao. Ti bar misliã svojom glavom. vaskrsnuti kad umremo? – Baã tako. jer znaã i sam ko si. najzad siguran da ñe shvatiti: – Ne sluãajte mene. ali sada da svi åuju. Pozna da ga nisu razumeli. Ravi. hoñemo li umreti? Okrene se na tu stranu i reåe oãtro: – Ãta me to pitaã. Strpqiv je bio Toma. I taman kad se reãio da ih sve napusti.

svaki list pokidan besnim vetrom. a otkriva nevidqivo. Pred uåenicima. Sad su oni u sjaju. – Dodirnite me – reåe im. Lako je bilo slediti ga dok beãe ispuwen svetloãñu – kao staklena åaãa ispuwena mlekom zvezda. Toma se ne odaziva. svaki tmasti oblak. sveci. Zaãto viãe nije sa wima? Je li to smrt? Ãta ñe sad biti? Kao jedan podigoãe u oåajawu glave prema Spasitequ. sakriva vidqivo. gde beãe bistra voda pojavi se drob smrdqive neåistoñe. Sledbenici vide: Boæja zenica. pred svojom jadnom vojskom koja se nestankom Tominim za åitavu treñinu osula. Svaka zveråica liåila je na Tomu. Krenu daqe. eto gde se osobewak beãe skrio. svaki kamen liåio je na Tomu. od stewa glatkog kao tamno naoblaåeno nebo. pak. 181 . Sledbenici diraju: Boæje rane. olujnoj gori. Zenica Boæja uzvrati im pogled. a Uåiteq u tami. iz Wega: nekakva svetlost koju ne vidiã ali koja sve unaokolo åini æivim i dostojnim da bude viðeno. I viãe ga ne videãe. blaga muwa probi im oklop i svaki od wih naðe Tomu.– Obeñavam svakome svoje! Obeñavam! Åak i Tomi vaskrslom smrt obeñavam! U taj åas pade Toma niåice. A tamo. Ranije je svetlost otkrivala vidqivo. svi na okupu. Tako im se javi na Tavoru. kao najduæe grawe vrba ispuweno vodom. kao golubije krilo ispuweno vazduhom strujeñeg neba. Traje tajac. a sakrivala nevidqivo. Nisu dugo gledali. 180 Ali sada tamo gde beãe mleko zvezda pojavile se æile i kosti ploti. – Gledajte me – reåe im. Toma je pun Mesec iãåupao iz noñi. Sad ova tama. u svom srcu. Nasta crna rupa. Gde je Toma? – Tomo! – krikne neko. gde behu nebeske struje pojavi se neuteãna teæina i ukopanost stewa.

Potom. Meðusobno su razmewivi. sa wom pred oåima.MELODRAMA S MLADENCIMA ˆ Valovita reka za wega je huk. 183 . kao åetiri valute iste kovine. Gluvi vide jasnije. blago nagnutih u stranu – oåekivali su da mladoæewa klimne glavom. okret kquåa u bravi je ãkqocawe. zar samo mrtvi govore? Misli brzo smewuju jedna drugu. oznojeni jednorog u galopu je topot. Nemi prose boqe od reåitih. Progovorio. Bogu jezika. Ali gde je onda smrt? Ako je to posledwi uslov. voleti. uskovitlani ˆ roj påela je zu j. Zvanice zaneme od iznenaðewa. 182 Sveãtenik prvo upita nevestu. on progovori: – Da. nasmeãenih lica. ãiroko otvorenih usta. daqe i viãe. åas otvorenim. Dobi devojku. slika je ista. Smrt åeka. pucaw je dugi biå koji u vazduhu velikom brzinom ispisuje neåiji zapetqan. Usamqeni sivi lik kraj ograde mosta. sveãtenik pita mladoæewu. umreti. Slava Isusu Hristu. Bez wih. izazvavãi drhtaj vela: – Da. jeste krik. nizovi crnih kvræica na notnom papiru – muzika. muwa je grom. kud god pogleda – åuje wu. Juåe. åas zatvorenim. Sad to zna. Ona izgovori. guæva pred hramom je æamor. åovek æivi nemo. Laka je ta gramatika. neka svi åuju: da naã jezik ima åetiri pomoñna glagola: raditi. A danas. a ipak ostaje æiv? Na venåawu se ne moæe umreti. Ozareni svatovi – izduæenih vratova. dok sa obe ruke pridræava glavu. Bdi celu noñ. jer ispunio je sva åetiri naloga jezika. Ãta kaæe Bog jezika? Evo ãta kaæe. posledwa u nizu glasi: kako se umire. ugleda tu devojku prvi put. åupa kosu. Umesto toga. Ili da prstima u vazduhu iscrta svoj pristanak. vrañajuñi se iz vinograda. neåitak potpis. verovati.

185 . Sve ñe biti dobro. Svatovi zapevaju. tek sad vidi da mu je æena bosa. posle wihovih reåi – jeste. vezujuñi je åvrsto rukom oko struka za sebe. a svaka je o naãem Bogu. Ãto pre nije bilo. pristane. Æena se nakloni pred wim. sve… Haqina ñe se raspasti. Tada niãta nije mogao da izgovori. bez ijednog zamaha.Ãta joã kaæe Bog jezika? O ostalom. a devojka ovenåana. ona zgazi wegovu cipelu. koncem bez åvora… Sagiwuñi se da joj poqubi vrat. Ustane i stavi joj srebrnu dijademu u kosu. Muwa je grom. od reåi su koliko i od ploti. Za wima se spusti neæna vodena zavesa. Klekne pred wu. da im ruke nisu spojene odletela bi uvis. Nizovi crnih kvræica na notnom papiru glase: INRI! INRI! INRI! Ramena joj gola. Proglase ih za muæa i æenu. Poqubi æenu. Sada reåe svojoj æeni: – Hoñeã li da budeã moja devojka? Ona se divno osmehne. ili se grohotom smeje. kao kad je prosio. Kapi su sitne i slatke kao zrna pirinåa. Odvede je. neizbeæna. sad pa doveka. Ãapne mu: – Haqina je saãivena jednom jedinom niti. bliska. Ãuãtawe pquska pomeãa se sa radosnim aplauzom okupqenih zvanica. Stoje zajedno. on uzbuðeno zakquåi: – Povuåem li. Bog jezika ñuti. izvuñi ñe se. na jednom kraju. kraj jedne pesme poåetak je sledeñe. Muæ podigne veo: kao da lebdi nad tlom u visini wegovih oåiju. Zgazi åaãu i slomi je. Guæva pred hramom je æamor. Izmeðu we i wene purpurne venåanice – video je to u predveåerju – nije bilo niåega. delovi svile rasuñe se pred mojim oåima. 184 Kad su izlazili iz hrama. prstenuju se istetoviranim lovorom svijenim oko domalog prsta na levoj ruci. Ukrste ruke. poåe da pada kiãa. Uzeli su se. do providnosti. Sa wegovih usana i poqubac je reå. dakle. a dali su reå. Odsjaji svetla u baricama po kojima mladenci gaze srebre se kao novåiñi. Æena je venåana.

Toliko ga ima da se preliva preko oboda. koje ne govore. Reflektujuñi treperavu svetlost. Onda pored wih. isti onaj meteor koji im se vraña svake veåeri. Reåi su bile poznate. curi tankim. Uskovitˆ lani roj påela je zuj. Zaustavio se usred modrozelenog neba. U åasu kad ga je pronaãao nebo zapara meteor. polako povukao. Vrata se sama zatvore za wima. Okret kquåa u bravi je ãkqocawe. kroz sobu – projuri kometa. – Muæ neka saåini od devojke æenu. medenim kapima. 187 . Proðe kroz zidove ne oãtetivãi ih. Traæio je… Kraj purpurne niti bio je iznad desne dojke. ali niko od svatova nije znao o åemu govore. repa tek neãto duæeg i sjajnijeg od devojåine kose. 186 Podigao ju je i preneo preko praga: noseñi je. koja se dizala sa poda kao sa vode. Meðu reåima. Mesec je od meda. elegantnu punðu. liåio je na loãeg pantomimiåara koji se trudi da uveri qude kako u naruåju nosi devojku. mora biti i takvih. Zagrizao je slobodan kraj konca gladnim zubima i polako. – Ako muæ ne moæe sebi da stvori æenu. osvetlivãi na åas åelo i kosu podignutu u jednostavnu. Ono ãto se pojavilo pred wim moglo je postati stvarno samo pod jednim uslovom: otelotvoreno wegovim rukama. a æena neka saåini od mladiña muæa – ostalo je u uãima ãta im je åitao sveãtenik – kao kap vode posle kupawa. ali avaj. veñ moraju sami. srebrne putawe koja lukom dokazuje da je svod daleka kupola po kojoj planete jure kao glava ãibice po hrapavoj povrãi kresiva. lakoña je kvarila iluziju o wenom postojawu. teæak. Vihor joj razbije frizuru. Zagolicana.Nastavi da je qubi. pun i lepqiv kao tegla. jaåe se privi uz wega. Tamne vlasi zaleprãaju. ni ona neñe moñi sebi da stvori muæa. vrãci pramenova trnom dotiåu najeæene bradavice. zasvetlucaju joj oåi. Sveãtenik zaklopi korice i prekrsti se. Bog je svoje rekao. Slava Bogu. Niko drugi to ne moæe da uradi za wih. sad mladoæewa ima pune ruke posla. Mladina teæina bila je najmawe istinita od svega ostalog u vezi sa wom.

posluje u kuhiwi. malo raãirenih nogu.Oko prstiju mrestila se topla æenskost. pomisli. podiæuñi uveæbanim pokretima kosu u kowski rep. zaqubqena. kao u najfinije samleveni ãeñer. Trebalo je smoñi snage. – Odmah se vrañam – odgovori mu. jer tu je. dajuñi vremena stvarima da joj se uklone s puta. Stopala joj se iznenada pojavquju iznad tla. Ona ipak ima krila. on iskoristi priliku i poqubi ih. Pri tom oseti jako zadovoqstvo. Ili se pocepao jastuk. Veæe je åvrãñe rukom oko struka za sebe. po uzburkanom moru. sporo. Kao da mu hoda po leðima. Oznojeni jednorog u galopu je topot. i doñi ñe nasmejana. Potom prebaci telo preko muæevog. ulepqen u melasu polutame. Soåno unutarje sisalo mu je prvo svaki prst. uvaqan u modrikastu prozraånost izguævane posteqine. Prihvativãi neæno. izazvano saznawem da ñe mu se voqena æena zaista vratiti. poåe da hoda unatraãke. Blagim dlanom dugo je milovao veñ sazrelu kajsiju u kojoj nema koãtice. pa sela na kolena – paganski totem u slavu boæanstva nagosti – treperi kroz polumrak kao da je od meseåine. obema rukama. 188 – Gde ñeã? – upita je. Gleda ka muæu: uãuãkan u mekotu dima. nad wim. nije mogla da se navikne na sreñu. a opet znajuñi da ispuwewe sigurno stiæe. Ona lebdi. uspravqena. A pod wim. u etru. Valovita reka je huk. Æeleo bih da mi se vratiã. grize zelene kradene kruãke. kao kad bi se neko u skruãenoj strepwi molio Bogu. Pridigla se prvo na laktove. ne bi li se nekako izvukla iz kreveta: vitki beli most nad tamnom provaˆ lijom. wene tvrde grudi. Ne odvaja pogled od muæa ni za trenutak. ili u pauåinastom dimu sveña koje gore svuda po podu. da je upra189 . Patila je od nesanice. posle i ukoåeni ud. sa oba krupna oka na istoj strani lica. Kakva sreña. Ona sad stoji pored posteqe. Uvek bosa. wen profil je kao riba-list. pa da joj sasvim poveruje. veñ za koji minut. pomisli.

a plot od majke. 190 Umrla je na poroðaju. zaspu. Voleo bih da mi se vratiã. Voleo bih da mi se vratiã.. Breme je bilo preteãko. I zaista. sreñan. rastu. Kao sneg od ulupanog belanca.. Svaki sledeñi put kad bi to izgovorio bio je za stepen viãe uzbuðen. trajnim snom. joã odzvawa sobama. umorno robqe sreñe. Onda æena zabremeni. Hiqadu godina. – Voleo bih da mi se vratiã. Voleo bih da mi se vratiã.. Jedan glasniji od drugog. Hiqadu godina. Voleo bih da mi se vratiã. Tanka bela zavesa svetlosti beãumno klizi. Ona veåerwa kometa je zalutala. åinilo se wegovoj æeni. Rodila je tri sina. neåitak potpis. Od reåi je ovaj porod. Tek tada sinovi prestanu da plaåu. Voleo bih da mi se vratiã. æestoko se rawavajuñi. Koliko je slatka ta molitva. pomisli. niz ukoso nagnutu pritku. ona mu se vrati. jer odbrojavawe do trenutka wenog povratka bliæilo se ispuwewu. nema je viãe da ih obiðe. Palio je ãibice.. koliko i od ploti. Godinama nisu imali poroda. gomilajuñi se po tepihu pod prozorom. Pobedila je nepobedivu nesanicu i zaspala dubokim. Voleo bih da mi se vratiã. u mekim plitkim talasima. kao da smo upravo vodili qubav.. åinilo se wemu. Voleo bih da mi se vratiã. Odmaramo se jedno uz drugo. Veoma smo blizu.vo na putu i da ga niãta na svetu ne moæe zadræati. Polaæe svoje telo u wegovo. Naslaðuje se ponavqajuñi tiho svoju molitvu. Ukupno: dve hiqade godina. bez otpora. Voleo bih da mi se vratiã. lagano. ovim reåima: – Voleo bih da mi se vratiã. Slika koju vidim je prozirno jasna: meko popodnevno sunce prolazi kroz stakla. sporim ãapatom. Pucaw je dugi biå koji u vazduhu velikom brzinom ispisuje neåiji zapetqan. To je jedini naåin da i ona zaspi.. kao jedini oblak unutar åitavog svet191 . Reå im je od oca. umire se.

Koliko je slatka ta molitva. Wegova ikona iscequje tvrde na uãima i mutave. budi zabludele. jer je izneverio Boga jezika. on zanemi. oznojeni jednorog u galopu je topot. znao bi kako je na nebu. Iako ne vidim ãtivo. niãta viãe. ˆ Valovita reka za wega je huk. Ugledavãi je. pomisli. pomisli. veñ za koji minut. Voleo bih da mi se vratiã. Tvoje oåi neãto åitaju. posluje u kuhiwi. i doñi ñe nasmejana. Voleo bih da mi se vratiã. Kao. Svaki sledeñi put kad bi to izgovorio bio je za stepen viãe uzbuðen. Dobar glas proneo se nadaleko.. Zanemeo. Voleo bih da mi se vratiã. Æeleo bih da mi se vratiã. a opet znajuñi da ispuwewe sigurno stiæe. lagano. 192 Voleo bih da mi se vratiã. glavu si oslonila o ruku. oponaãamo tiãinu. pomisli. Tek diãemo. okret kquåa u bravi je ãkqocawe. Ko bi tu zagazio. ovim reåima: – Voleo bih da mi se vratiã. zaqubqena. sporim ãapatom. sreñan. jer tu je. uskovitˆ lani roj påela je zuj. naãa crkva i naã narod. Voleo bih da mi se vratiã. ne primeñujeã da te posmatram sa divqewem. ona mu se vrati. åak ni ime sveca oduzetog jezika. nepokretni. Leæiã na boku. Voleo bih da mi se vratiã... Voleo bih da mi se vratiã. izazvano saznawem da ñe mu se voqena æena zaista vratiti. Voleo bih da mi se vratiã. jer odbrojavawe do trenutka wenog povratka bliæilo se ispuwewu. znam da tvoje nemirne zenice taåno slede tragove reåi. – Voleo bih da mi se vratiã. Slave ga tiho. opomiwe veãte na jeziku. kao kad bi se neko u skruãenoj strepwi molio Bogu. Nehotice. naredna glasi: nas dvoje smo.. I zaista. jer izneverio je posledwi nalog jezika. Pri tom oseti jako zadovoqstvo. Vidim te. da je upravo na putu i da ga niãta na svetu ne moæe zadræati. Na ikoni niãta ne piãe. meðutim. ali se ipak otvaraju. Kakva sreña..loplavog vidokruga. Wegove misli brzo smewuju jedna drugu. zaãtitnika mladenaca.. Naslaðuje se ponavqajuñi tiho svoju molitvu. ˆ Svet. muwa je grom. Moje oåi su ãirom otvorene. nizovi crnih kvræica 193 .

Usamqeni sivi lik kraj ograde mosta. Tako i reãe da odu do Isusa. kapetan ñe ga uhapsiti kao varalicu i laænog proroka. Ipak. Kad åu za Isusa.na notnom papiru – muzika. 194 195 . nadahu se. Na nebu iznad Kapernauma spremaãe se oluja. I moqahu ga stareãine. Stareãine se dvoumiãe da li da posluãaju kapetanov nalog. predstavqajuñi kapetana u dobrom svetlu. jeste krik. samozvanog Spasiteqa Izraiqa. beãe to dobra prilika da i sami provere glasine o åudotvorstvu Galilejca. A beãe mio gospodaru kao da mu je brat. a ne rob. uz pomoñ farizeja. guæva pred hramom je æamor. Ne poðe li mu za rukom da isceli polumrtvog rimskog slugu. ãiroko otvorenih usta. posla k wemu stareãine judejske da bi ovaj doãao da mu isceli slugu. neåitak potpis. pucaw je dugi biå koji u vazduhu velikom brzinom ispisuje neåiji zapetqan. åupa kosu. dok sa obe ruke pridræava glavu. KAPETAN IZ KAPERNAUMA Po istinitom dogaðaju U toga kapetana sluga se razboli i leæaãe na umoru. ãto i ne beãe laæ.

Ovako ga pozdravi: – Doãao si. reåe im ovako: 197 . tako on misli i postupa. mawe dostojne. Pogledavahu ispod oka na kapetanovu falangu. nego zato ãto se bojahu bezboænog rimskog maåa. prizvan dostojanstvom. Uåenici rekoãe Isusu da ne ide oficiru mada je potreba i mada je molilac od ugleda. Ti si åist kao voda. brojnu straæu postrojenu pred kuñom. bratu budi brat. u punoj ratniåkoj spremi i sa odliåjima Cezara Avgusta na blistavom oklopu. protivniku budi protivnik. najverniji i najneverniji od sledbenika. – Ne dræah sebe dostojna da ti doðem. okrene glavu ka stareãinama i ka okupqenom narodu. jer nisam dostojan da uðeã pod moju strehu. ne shvatajuñi ãta znaåi ovakav susret. a ja ñu priñi tebi. I naroåito ovo istakoãe farizeji: – Tuðinu budi tuð.– Dostojan je da mu to uåiniã – nagovarahu ga. a da i ne troãi suviãne reåi. I ponekad bi narod zabavqao izlazeñi na megdan zverima. A mi smo kao deca aplaudirali wegovim pobedama. Zastane Isus i vide zaãto mu ovaj åovek nije sam odmah priãao. nego samo reci reå i ozdraviñe moj sluga – zamoli kapetan Isusa. nego je druge slao. Kad su bili nadomak kuñe. Na tu iskrenu molbu. a joã viãe bezboæne rimske doslednosti. 196 Isus ipak poðe. Stani. Stareãine i farizeji stajahu okolo i doãaptavahu se. Vredan hvale beãe kapetan kapernaumski. prijatequ budi prijateq. Iãåekivahu tren kad ñe Isus izneveriti nadu zbog koje je pozvan. jer qubi naã narod. åak nam je i vrt sa æivotiwama naåinio ovde u Kapernaumu. izaðe kapetan kapernaumski pred wega. – Kako rimski centurion da bude dostojan naãega uåiteqa? – zapitaju u jedan glas Juda i Toma. zaåudi se i obradova Isus. Takva je voqa u ovog kapetana kapernaumskog. U prilog pohvali rekoãe farizeji: – Jer nije åinio naæao Judejcima. ne zato ãto su prozreli govor stareãina i farizeja. ne trudi se.

a ni vojnici. Tako i ja åinim otkad znam za sebe. Ipak. napregnutih miãica. kao i tvoja. Kazano izvrãavah. 199 . jednako svi ñutahu. Pod kuñom. Svi ñutahu. i taj poãtedi. ni u Izraiqu tolike vere ne naðoh. Zato ti verujem. I stajaãe Isus pred ovim kapetanom. Odavno znam da mora biti kako je kazano. punog blagodeti i istine. u veånosti koja veåno ne beãe wihova. a i sledbenici. pa ako kaæem jednome: ubij. Kazao si. gomilahu se i pretiãe muwom. 198 – Jedini ja. Ali narod se ne razmakne. i sluzi ako zapovedim svojemu: uåini to. dok ti je vreme. i on uåini.– Kaæem vam. Ali qudima ispred kapetanove kuñe ne beãe dato da odmah vide ishod. kojih sada bi viãe no pre. svi iãåekivahu ishod. I reå postade telo i useli se u kapetanovog slugu. ne proveravajuñi niti sumwajuñi. Joã viãe se obradova Spasiteq wegovim reåima. Onda kapetan reåe: – A sad idi daqe. i kad viãe ne bude vremena. Hristovi sledbenici uplaãe se. jer sluga si koliko je i on. on ubija. a qudi vide da jesi – reåe Isus. u æivotu koji ne beãe wihov æivot. a drugome: poãtedi. a qudi znaju da jeste. – I ja vidim da jesi. tebi verujem. I moja reå starija beãe od istine. Nazareñanine – prekine tiãinu kapetan. izgleda mi. tu za mene ne beãe ni opsene ni laæi. ãto sam kazao bi izvrãeno. stisnutih zuba. sad stareãine judejske i farizeji sa wima bojahu se nepredviðenog obrta u ovom danu koji ne beãe wihov dan. – Zdrav ti je sluga koliko i ti si zdrav. i neka ti je Bog uvek u pomoñi. – Jer i ja sam åovek od vlasti. – Jer ti si naredio – govori kapetan Isusu – sluga je izvrãio. Sin Boæji kao jedna od zveri puãtena iz kaveza da izaðe na megdan nepobedivom rimskom zapovedniku. a od istog broja. Razumevãi kapetanove reåi. Mastiqavi behu oblaci nad Kapernaumom. imam pod sobom verne vojnike.

kao ãto su vojnici kapetanovi osluãkivali naredbu kapetanovu. Potom celog veka upravqah i nareðivah. Isus mu priðe sasvim. Zemqu pak pritisnu teãka. Vide kapetan da je ova borba na æivot i smrt. kao ãto je åovek iznad zveri. pozlati se duboko nebo. steæuñi åvrãñe maåeve. Jer vaqa umreti da bi se doveka æivelo. Ãta moæe biti vaænije od zdravqa? – U poåetku sam i sam izvrãavao pokorno. ãta piãe u tvojoj duãi – ãapne Hristos. pred varvarskim narodom i pred vojskom i zabrinu se. dadoãe da i ja upravqam. Ali straãni vetar joã ne zarawa do kapernaumskih krovova. – Lako je proåitati. i da viãe nije jaåi nego slabiji. kad je pisano. molba moga muæa ispuni se. kapetanova æena zatekne slugu zdrava i bez bolova. Åovek ustane – eno ga. Kohorta me je bez pogovora sledila. U kuñi. Ali ona bi jedini oåevidac åuda. I nagne se æena kroz otvoren prozor. stariju od istine. nepomiåna sparina.Visoko u nebesima oblaci se uzburkaãe kao talasi u peni. tajanstven i reåit. proteæe udove i trqa oåi kao da se probudio iz krepkog sna. Bqesne muwa. Stareãine judejske ne mogahu poverovati u ono ãto åuju. Dobro je. Slava tvoja istinita je. da svi åuju: – Vidim da opet doðe vreme da ja izvrãim. – nastavi obrañawe Hristu dostojni kapetan. Neko trepnu. neko neåujno uzdahnu. pomisli æena. Nazareñanine. 200 Trajaãe tajac. – Istakoh se u borbama. Spozna da i nad åovekom ima zver. a drugi bi izvrãavali. Propitivahu jedan dru201 . nadglaãavajuñi grmqavinu. Ali vide ga kako razgovara sa nepoznatim. i u smrt. Kapetan je osluãkivao reå Isusovu. skoro na uho mogao je da mu ãapne reå. proåitaj mi zapoved. I evo me sad pred tobom. I spozna: vredan hvale klawa se pred vrednim slave. kapetane. nego jedan drugog u åudu gurkahu laktovima. Oseti srcem da napoqu veñ drugo je vaænije. Ali se ne pomeriãe. Reåe najzad kapetan. neko nestrpqivo iãåekivaãe tresak groma. da javi dobru vest muæu.

I u praãini okrene vrh oãtrice ka sebi. Senka maåa polegne po mekoj po202 vrãini peska. – Gospodaru budi gopodar. Na te reåi. Isuåe blistavi maå iz korica i zabode ga u zemqu. ili im se. iako zapeweni oblaci joã zaklawahu daleko Sunce. kapetan padne na kolena. ãto je joã uvek u kavezu. Povuku se rimski vojnici ñutke i glava pognutih. ni u najveñem porazu nisu tako odlazili. pred wim. Ali ne bi priåine u reåima kapetana karpenaumskog. Onda straæari uåine isto. Ove reåi niko od prisutnih ne åu. Jer svaka stvar urowena u åistu vodu biva prelomqena. Reåi su starije i od obmane. Pritisnut lakoñom kakvu nikad u æivotu nije osetio na pleñima. skide teãki oklop pun odliåja sa sebe i lakne mu. pitahu se zanemele stareãine judejske i farizeji. a Cezar wegov nije u Rimu.gog åuju li isto. u onu titravu senku. oni odu. jer reåe kapetan da Hristos je kao voda. Kao kroz zarðale reãetke da gledaju. 203 . kao u prikladnije korice. gledaãe onu dvojicu kako prsa u prsa razgovarahu. Okupqeni narod judejski. i pokaæe se krst. veñ ovde u Kapernaumu judejskom. sledeñi komandira. U taj åas kapetan se uhvati snaænom ãakom za srce i premine. Ovaj centurion beãe i vojskovoða i sluga. Pokaæe se. i oni po nemoj komandi. Skide sa glave kacigu sa crvenom peruãkom i lakne mu. Otkud voda u praãini. iako nikakvih reãetki tu ne beãe. kao sluga gospodaru. i kad praãina kao prozirna voda prelomi im maåeve. åasni oficir spusti bronzani ãtit u praãinu. Tu bi. moæe biti. titravo iscrtan tankom pozlatom. Poloæi maå pred Hristova stopala. u praãinu pod Isusovim nogama. priåiwa: kapetan se obraña Nazareñaninu kao vojskovoða Cezaru. ma koliko naizgled da je åvrsta. Poloæe oruæje. sluzi budi sluga – oglasi zapovest Hristos. a pod vodom nema praãine. jedan po jedan. nego je sve od prozirne svetlosti. Samo prqavi prah rðe ostañe meðu prstima stareãina judejskih i farizeja. sliåan zbuwenom stoglavom åudoviãtu.

veruj mi. vide æena kako Isusu krupna zrna nara ispadaju iz dlanova. ma koliko da se osluãkuje – beãumnih kao kroãwa nepokretnog liãña. Ãum ne åusmo. Wegov maå je moj. Hristos uzme æeninu ruku i reåe: – Muæ ti je. A kad razapnu ruke da je primi u zagrqaj. Na pokretnim stubovima poåiva hram. sa sveæom zelenom kroãwom punom narova ãto prskaju. I joã ovo: – Treba samo da mu kaæeã da poðe sa nama. izjuri iz kapije i kroz atrijum dotråi do wih.Æena mu. zatim ostali sledbenici. svaki je drugaåijeg postoqa i kapitela. Zagrli. Pripi se uz wega kao brãqan uz visoko jako drvo. ali iste visine i nosivosti. Moj æivot je wegov. u suzama. åini nas opreznijima. ti ga znaã najboqe. Ipak. za tobom. a u guævi behu i stareãine judejske i farizeji. 204 Narod judejski razmakne se i oni proðu – Isus prvi. Juda otkine sa onog drveta jedan krupni plod pun rubinskih zrnaca. a u tom hramu Isus beãe kapija kroz koju se prolazi. a oni – kolonada. samo nam se uåini. mrtvog muæa. Æena si mu. Onamo osta nepomiåno tek drvo s narovima. zateknu zaista kapetanovog slugu æiva i zdrava. A u dubokim visinama nad kroãwom razbistri se nebo. Tako joj reåe. liãñe kao da zaãuãti. Posle. kao ti ãto si åitavog veka iãla za wim. ni zveriwak. Oluja proðe ne dotakavãi grad. Posledwi odlazeñi sa popriãta. Pobedniåka rika æivotiwa u kavezima. Kao beli hram da se pokrenuo. oni ãto su sa razoruæanim vojnicima uãli u kapetanovu kuñu. koji se nikada viãe ne ponove. pitomih a nepokornih. kao srce ãto je puno kapima krvi. pomisli Toma. tiho. najneverniji meðu Hristovim uåenicima. 205 . Ima ãumova. Odmah poverova i poðe za wim. po Tomi. dostojnog da nikada ne umre. za wim æena i wen muæ. ãto je gledala sa prozora. nije prestajala åitavu noñ. Sparina naglo popusti.

Åitav svet zavisi od tih bespomoñnih oåiju. – Oj! Koliko srebrnih semenki. sa nepune dve godine. Vidi! Svud su se razletele po sobi. Vreme je za deåji san. Kad se ponovo otvore – svet odmah vaskrsne. – Nema Isusa. Srce kome bi se Mali Hristos iznenada obratio na ovaj naåin obradovalo bi se i nasmejalo. – Phu! – mali Isus dune u mrak. Dete moæeã da vidiã samo kada dete vidi tebe. Plamiåak treperi.PERCE Postawe Kad je Hristos bio sasvim malo dete. I tamo i tamo… – Daaa… – kaæe zadovoqno mali Isus. nema naãeg dragog Isusa. qubili ga u kapke i u prisnoj nevinosti potvrðivali: – Gle. stvarno. – Sad je opet noñ. Tako. Mama ñe ti dati jedan beli maslaåak. osvrñuñi se oko sebe. da bi radosno rekao: – Nema Isusa. kad zaæmuri – ono nestane. sine. Duni. Deåakove oåi ãirom su otvorene. Marija mu se joã malko primakne i ãapne: 207 . Marija u tami uspavquje sina priåom: – Sada je noñ. Mama je upalila sveñu. nimalo se ne plaãe tame. sine! Ugasio si sveñu – ãapñe sreñno Marija. – Bravo. – Gde si? Javi se! Doði! Onda bi Isus otvorio oåi. On iãåekuje posledwi nastavak priåe. 206 Uspavanka Dan pun uzbuðewa brzo proðe. Isuse! – zovu ga. sine. – Nema ih viãe. Evo ga. Gde li se denuo? Hej. maslaåak i duni u wega. Neka se razlete semenke na sve strane. nagnuta nad detiwim krevecom. – Phu! – mali Isus dune u mrak. Sveña gori i osvetqava tvoje lice. Uzmi. kao sneg. Odrasli su milovali detence po kosi. voleo je da dotråi do bliæwih i da zaæmuri. Sad ga vidiã – sad ga ne vidiã. åvrsto stisnutih kapaka. i ugasi sveñu.

– Bravo. sine – kaæe Marija i pomiluje sina po åelu – Gle kako visoko leti perce. sklopqenih oåiju. sine. Neka poleti! Dete brzo udahne i dune. – ‘Ku no’… – otpozdravqa im. Duni. leti. leti. svilena nit 209 . do tavanice. Vidi kako se wiãe i leti prema Isusu i spuãta se. Spava perce – kaæe na kraju uspavanke Marija. – Jedan – dva – tri… Uvek bi mu neãto zasmetalo. mali Isus. Majka dotakne åaãicu dlana vrhom prsta i kaæe: – Evo ga perce. neka opet poleti perce! – Fuuu! – dune gromko kroz sedu bradu Josif. – Spavaj i ti. spuãta se pravo na nos tati Josifu.– A sad. – Visoko. Sad ñe mama da dune: – Fu! – Leti pe’ce. – Laku noñ – nagiwe se i Josif nad krevetac i qubi dete. u perce: – U-phu! – Bravo. polako. leti pe’ce! – uzvikne mali Isus. strpqivo je brojao oblake. Leti. veñ sasvim pospano. gore. evo poåiwe da se spuãta. sine. Duni. nasluñuje da se priåi bliæi kraj. odletelo… – Od’etelo pe’ce tamo – potvrðuje tiho dete. sine moj mili. tamo. Perce ponovo uzleti. Duni. Laku noñ. sine! Leti perce. nikako ne uspevajuñi da ih skupi viãe od tri. Malecki Isus radosno pruæa ruku. pruæi mami dlan da ti dam perce. Josife. Vidi. leti i spuãta se. spuãta sve bliæe i seda naãem Isusu pravo na nos. – Au! Leti perce visoko-visoko. odletelo perce. – Da. skroz do tavanice. sine. sve daqe. neki uzvik sa ulice. junaåki. u dvoriãtu iza kuñe. Leti. Marija miluje Isusa po åelu i qubi ga. Leti. gde je. u perce. spuãta se pravo na nos mami. otvara dlan. leti. Onda brzo dune. Åas letewa Dve ili tri godine kasnije. leti i spuãta se. nema ga. sine! 208 Dete za trenutak ne odgovara. ovog puta ne toliko snaæno.

– Da dunem? – Da. Dok ga nije najzad ponovo ugledao kako mu se lagano pribliæava. uåini tako i uveriñeã se. kao da ga nos magnetski privlaåi. prema oblaku. 210 Na to. skotrqa se niz grudi. ãto liåi onom najdaqem. Dovoqno je da duneã. Gledao je u nebo. Mali Isus dune u perce na svom dlanu. Kakva je vratolomija ovo letewe kroz vazduh! – Ipak – mali Isus ñe na to – mora da je lepo tako leteti. tek toliko da se okrene na drugu stranu. pa prema onom drugom. pre nego ãto ñe se ponovo spustiti. treñem oblaku kao jastuk pun perja jastuku punom perja. perce se uzdigne uvis. Hoñeã li da ti pokaæem? – Vrlo rado bih nauåio da letim kao ti. Dozvoli da ti pokaæem. A sad probaj i ti. smerajuñi prema vrhu Isusovog nosa. Mali Isus otvori dlan i perce se ponovo bezbedno prizemqi. Udahni duboko i jednostavno duni u mene. – Divan let. wiãuñi se i trepereñi. – Zdravo – reåe Isus. – Varaã se. mawem. – Vidiã da nije teãko. Perce uzleti joã viãe. – Najzad prizemqewe. Ali nigde perceta. – Oh! – poskoåi perce sa dlana. ali poletno i ne bez uroðene elegancije. okrene se dva-tri puta oko sebe u vazduhu. u golubije perce koje ne samo ãto ume da leti nego ume i da govori. Tada ga deåak na trenutak izgubi iz vida. neãto åega bi se setio… Jedan – dva – tri… Jedno bledo.pauåine koju je primetio u grawu. Iz daqine. vikne: – Duni u mene jaåe! Deåak dune jaåe. nema ãta – reåe Isus – blago tebi. da boqe vidi s kim razgovara. Hajde. – Nije uopãte teãko kao ãto na prvi pogled izgleda. da bi se beãumno smestilo u spretno podmetnut dlan. uzdiæuñi se nepravilnom putawom. – Da probam? Ali kako ñu? 211 . skoro prozirno golubije perce dotakne mu vrh nosa. ali bojim se da to neñe biti moguñe. levo-desno oko sebe.

za wima ramena. odakle je i palo na zemqu. video si mene – pouåi ga perce. Kaæe zvezdama. Premetne se nekoliko puta u vazduhu. sasvim odvoji od tla. namignuvãi: – Velikog uåiteqa åini ðak koji ga viãestruko nadmaãuje. Sjedini se najzad u snu ponovo sa paperjem pod krilom goluba Svetog Duha. prepuna zvezda. a ja sam bez ikakve. Onda i Sunce zaðe. Nauåi me da se spustim na zemqu. – Ne priåaj mnogo – opomene ga perce – nego pazi ãta radiã. – Spremi se. Perce udahne svim pluñima i dune zaista jako. obleñu jedna oko druge kao pahuqe. – Hej. jer sad ñu da dunem joã jaåe. Åekalo ga je da se vrati. kako se ne bi oåekivalo od jednog bledog. Pitaj svoje srce. i on se. mali Isus se uznese toliko visoko da ga perce potpuno izgubi iz vida. Ima Hrista Sutradan. Ti imaã makar nekakvu teæinu. Javi mu se Hristos u snu i reåe: – Ti si lagan. Ono ñe ti najboqe reñi ãta treba da radiã. ãta ovo bi! – viknu gledajuñi dole s visine. ovako: – Phu! Ruke Isusove podignu se uvis. srebrne semenke maslaåka. Svetluca odasvud tako zveæðe na nebu nad percetom. a opet toliko teæi od mene. Neke se 212 sjuruju odvaæno niz horizont. skoro prozirnog golubijeg perceta: – Fuuu! Na to. Na te reåi perce u snu odgovori: – Tome ne mogu da te nauåim. na vlastito iznenaðewe. tek da se zna da su tu. a umesto Isusa spusti se nazad na zemqu noñ. Ja ñu da dunem u tebe. Svetlucaju zvezde. Hoñu opet da hodam. same od sebe. srce je pokazalo Isusu novu igru: kako se najlepãe i najlakãe kreñe 213 . dok druge mirno stoje na svom mestu. strpqivo.– Lako je. Gleda perce zadivqeno. nekoliko sati. Zadovoqno ishodom lekcije letewa. I odmah dunu perce pravo Isusu u prsa. perce zaspi. åekalo. Prava teæina nije mi svojstvena.

Naði me.. Pusta je pustiwa. ovim reåima: 214 – Ne misli ni na ãta odreðeno. Horizont je åvrsto razapet u visini tvojih oåiju. ili nekog drugog ukrasa. Svako kome bi priãao odgovarao mu je drugaåije. Skloni deåakove ruke sa lica i obrati mu se. Reka je toliko ãiroka da nema druge obale. ovo dete joã je bezimeno. Sunce je upravo zaãlo. Wih dvojica kao da su posledwi qudi na svetu. tråkarao je unakolo... Tu je negde. do ivice vode. Igra se malom Isusu veoma dopala. Kad se uverio da deåak jasno vidi sliku. krãteni vodom Jordana i Jovanovom rukom. – Stani i pogledaj: ispred tebe nema niåega. Nema vetra. Åekao je strpqivo. Deåak ga posluãa.. Zategnut kao struna s kraja na kraj vidokruga. – Priði. Krstiteq mu opet priðe. Samo treba dotråati do nekog bliæweg i poveriti mu se. beskrajno more u beskrajnoj pustiwi. Mali Hristos zakoraåi napred. prouåi oblik. skroz. Bogojavqewe – Saåekaj da svi odu – reåe Jovan Krstiteq. – Stavi ga na dlan. leæi u toplom pesku kao jaje u gnezdu.zemqom. znanim i neznanim. Jovan Pustiwski reåe: 215 . Naði me. laðe. Ime mu je Emanuil. Proãetaj ovom pustom plaæom koju zovemo pustiwa i potraæi sebi lep oblutak. Emanuil je sve vreme igrao svoju omiqenu igru: pokrije lice dlanovima i ãapuñe: – Naði me. Deåak vidi da je Jordan more. Åitavog dana. kao taj fini obli kamen koji je Emanuil pronaãao. Deåaku zasmeta pesak u sandali. Onda sunce zaðe i svi odu. Odmeri mu teæinu. sve do zalaska Sunca. Za Krstiteqa.. da bi im se poverio. galeba. prilazio qudima. taåno tim reåima koje je nauåio od srca: – Doãao sam da ti kaæem da te volim.. ali velika svetlost joã se quqa na vodi. ãto znaåi: Bez Nas Bog. povrãina Jordana glatka je i nepomiåna. åisti otvoreni prostor – bez ijednog ostrva. ovim reåima: – Doãao sam da ti kaæem da te volim.

potpuno i konaåno. Velika tiha voda se pokrene. meðutim. ili. Beskonaåna reka Jordan kao sveti okean premeãta se sa jedne obale na drugu. stiskao u ãaci svoj oblutak. ali tako da ne upadne u wu i ne okvasi se. – Drugi bi åekao da odnekud struja donese neko oboreno stablo. Modra linija treperila je pred deåakom – vodoravna – nije imala ni poåetak ni kraj. A ovaj je. sa kontinenta na kontinent. da naiðe velika spora barka. sa sveta na svet – prinosi deåaku svoje ogromno prozirno telo. Tada mu reåe Krstiteq joã i ovo: 216 – Neko treñi bi. ne okvasi se. ñutao. iste nepregledne dubine i åistote. 217 . tu modru strunu koja je tako blizu. Tamo. iãåekujuñi. osmehnuvãi se jedva primetno. dva mora. Emanuil hitne oblutak. Dva neba. umawenim odrazom tog osmejka. ali ga viãe nije video – iãåezla je i haqina od kamiqe dlake i koæni pojas oko Jovanovog pasa i skakavac u åupavoj bradi Krstiteqa i med divqih påela pod wegovim jezikom. prespora za oko. u detetu i van deteta. iako su qudi odavno zaboravili da postoji. Uzvrañeno mu je vernim. pa bi pokuãao da oblutak ubaci u plovilo. sa pouzdawem bacio kamen – odmah.– Pokuãaj da hitneã kamen ka vodi. na dva simetriåna dela koji se ogledaju jedan u drugom. nespokojno. lako prebaci blisko obzorje. gledao kroz Krstiteqa. pogleda krajiåkom oka u dete. – Neko bi pomislio da je to nemoguñe – naglasi Krstiteq. sa rukama iza leða. Sada je gledao Emanuilu u oåi. Mali samouvereni åovek gledao je pravo ispred sebe. Åuo je ãta mu Jovan Krstiteq govori. joã boqe. Dotaknut vodom. spokojno. uz neizmeran napor. oblutak ne upadne u vodu. Åitav svet razdeli se. na dohvat ruke. Daleka naspramna obala ipak se pojavi. Zastane na åas. dva ogledala. nego u nebo. video mu ime. – Ãta ñeã ti da uradiã? – upita glas vapijuñeg u pustiwi. bez razmiãqawa – dovoqno jako i visoko da tim hicem prebaci horizont. jer je onostrana. Neåujno nadolazi plima.

Osloviñe te po imenu – iako se vidite prvi put u æivotu – i otkriñeã kako se stvarno zoveã. ovim reåima: – Doãao sam da ti kaæem da te volim. Deåak nagazi na razvezanu pertlu.. Ime koje je nosio sada ponese wega: Sa Nama Bog. uzeñe te za ruku i reñi ñe da je doãla da ti kaæe da te voli. Doñi ñe. I zaista. Doñi ñe da ti kaæe da te voli. jedna devojåica – nestvarna. a jednako æiva i nepredvidiva kao perce ili mladunåe divqe æivotiwe – biñe u koga si veñ dugo tajno zaqubqen. izaðe Jovan iz vode. Niãta viãe. ko ti nedostaje mada toga nisi svestan. I krstivãi se u dubinama. A plima je i daqe nadolazila. spotakne se. nisam dostojan ni te razvezane pertle na sandali da ti veæem. Doñi ñe neko. Ali ne upadne u vodu. Doñi ñe. uznet. pozdravqa galeba.. blizak i neizbeæan. Krstiteq sasvim potone u vodu. ostavi mu remene razvezanim. svete kao zavet. tri puta: – Ti treba mene da krstiã! Ti treba mene da krstiã! Ti treba mene da krstiã! Deåak je shvatio ko je.Videvãi detiwi podvig. znañe tvoje pravo ime. Emanuile.. i to ñe biti dovoqno da shvatiã ko si. A onaj koji ga je krstio bi roðen. razvezanih sandala. nego u nebo. promuklim glasom: – Naãao sam te. Zagwuren.. Izlazeñi. oåisti se od svake prqavãtine smrtnog æivota. Gledañe te u oåi. Potom pustiwak reåe. Videñeã – stañe kraj tebe. 218 Naravouåenije Videñeã. Neko ko te je dugo traæio. Golub je meðu galebovima.. video je Emanuila kako hoda po povrãini. Jovan Krstiteq padne na kolena i uzvikne u pustiwi. Bi krãten. 219 ..

septembra 1997. 220 221 .Sreten Ugriåiñ.

Autor je „Stubova Kulture” od 1997. Fotografija Goranka Matiñ 222 223 . godine. sa komentarima (1988). Æivi u Beogradu. Objavio je kwige: Upoznavawe sa veãtinom. godine u Herceg-Novom. priåe o æenama i metafizici (1985). Neponovqivo Neponovqivo. teorijska studija o jednom izmiãqenom savremenom filozofu (1997).BELEÃKA O AUTORU Sreten Ugriåiñ roðen je 1961. roman o odrastawu (1992). åetvorojevanðeqe postmodernog romantizma. Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Infinitiv. Maja i ja i Maja.

. . . . . . . . . . Jeres . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 .co. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 Veåera u Emausu . . . . 206 Bog jezika i druge priåe Urednici Predrag Markoviñ Gojko Boæoviñ Oprema Duãan Ãeviñ Korektura Desanka Sanduloviñ Prelom kwige i priprema korica “Stubovi kulture” Izdavaå “Stubovi kulture”. . . . 151 . . . . . . . 157 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Perce . . . .yu Za izdavaåa Milan Pajeviñ Ãtampa i povez “Art print”. . . . . . . Utopija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Blagovesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sopot Tiraæ 1000 primeraka Beleãka o autoru . . 26 Sretewe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Sreten Ugriåiñ SADRÆAJ Mali Hristos . . . 9 Triptih o pokornosti . . Beograd Gradiãtanska 15 tel. Melodrama s mladencima Kapetan iz Kapernauma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .co.yu www. . . . . 81 Veliki Hristos . . . . . . . . . . 129 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 404-687 e-mail: redakcija@stubovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 . . . . . . . Nepokretni pokretaå . . . . . . . . . . . . . . . . 182 . . . . . . . . . . . . . . . . 403-122. . . 20 Pepequgin sin . . . . . . . . . . . . .stubovi. . . . . . . . 72 Obrnuta perspektiva . . . . . 223 224 225 . . . . . 49 Oksidacija . . . . . . . . . . . . . . . 5 Kako znam za Hrista . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

226 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful