You are on page 1of 28

1 RAT ZA AUSTRIJSKO NASLEDJE 1. AUSTRIJA I EVROPSKE DRŽAVE UOČI RATA 1.1.

Pragmatična sankcija - njeno prihvatanje u naslednim zemljama, u Madjarskoj i Hrvatskoj i od strane velikih sila Poučen iskustvom iz Rata za špansko nasledje, da bi predupredio raspad zemalja kojima su vladali Habsburgovci, car Karlo VI izdao je Pragmatičnu sankciju .Dokument je usvojen na tajnoj sednici kraljevskog saveta 19. aprila 1713. i sadržavao je tri odluke 1) da se zemlje i kraljevine Habsburgovaca ne mogu deliti niti birati zasebnog kralja 2) Ako Karlo VI ne bude imao sina nasledjuju ga kćeri 3) ako njegova loza izumre, presto nasledjuju kćeri njegovog brata Josifa I.1 Pragmatična sankcija spada u najvažnije dokumente u istoriji Habsburške monarhije i evropske diplomatije. 2 Prihvatanje sankcije od strane staleških skupština u pravno, teritorijalno i nacionalno nepovezanim habsburškim zemljama trebalo je da učvrsti unutrašnje jedinstvo te nehomogene države. Stoga je Pragmatična sankcija jedan od zakona koji će činiti državnopravnu osnovu Habsburške monarhije sve vreme njenog postojanja. Razumljivo je, stoga, nastojanje da odredbe propisane ovim dokumentom potvrde ostale evropske sile i priznaju ih kao načelo medjunarodnog poretka. Kršenje Pragmatične sankcije od strane drugih država Habsburgovci bi smatrali za Casus belli opravdano strahujući od pretenzija suseda ka svojim teritorijama. Poštovanje legitimiteta i očuvanje status quo u Evropi biće temeljni principi koje će Austrija zagovarati u medjunarodnim odnosima. To će naročito doći do izražaja u vreme socijalnih i nacionalnih previranja u XIX veku. Prihvatanje Pragmatične sankcije nije išlo lako i trajalo je gotovo dvadeset godina. Sabori naslednih habsburških zemalja potvrdili su je posle sedam godina,iznudjujući zauzvrat manje ili
1

Preko radova većeg broja istoričara uvrežila se zabluda da je Pragmatičnom sankcijom za naslednicu odredjena Marija Terezija. Ona je rodjena četiri godine posle donošenja sankcije (1717) i razumljivo je da se njeno ime u dokumentu uopšte ne pominje. 2 U pravnom pogledu Pragmatična sankcija označava zakon koji izvire iz kompetencija i moći samog vladara i ima trajnu vrednost (Lex perpetuo valitura).

2 veće ustupke od vladara - Štajerska, Kranjska, Erdelj (Sedmogradska) 1720; Nizozemska 1723; Lombardija 1723. Teže je išlo u pogledu Češke i Austrije koje su bili feudi Carstva pa je u ovom slučaju Pragmatičnu sankciju usvajao sabor u Regensburgu. Carstvo je bilo još nehomogenija državna tvorevina od naslednih habsburških zemalja, skup manje više nezavisnih državica razdiranih medjusobnim sukobima čiji su vladari bili neprijateljski nastrojeni prema Habsburzima i carskoj vlasti uopšte. Pragmatična sankcija je u prvom redu pogadjala interese Bavarske čija je dinastija Vitelsbah dosta osnovano polagala pravo na češku krunu. Sabor u

Regensburgu prihvatio je dokument tek 1732. pored odbijanja Bavarske i Saksonije. Na čvrst otpor naišla je Pragmatična sankcija i u Ugarskoj. Rakocijev ustanak protiv Habsburgovaca bio je tek netom ugušen. Ugarski Sabor sazvan 1714-1715. odbio je da prihvati dokumenat, zadržavajući pravo da u slučaju izumiranja muške loze Habsburgovaca slobodno bira vladara. Sedam godina docnije, 1722. sabor u Požunu je bez ikakve debate na prvoj sednici prihvatio Pragmatičnu sankciju. Ova odluka uobličena je konačno 1723. (tzv. Ugarska pragmatična sankcija). Njome je prihvaćeno ne samo to da u slučaju izumiranja muške loze Habsburgovaca ugarsku krunu nasledjuje ženska loza nego je ustanovljen i red kojim će se kruna nasledjivati. To je značilo da će baštinik ili baštinica habsburške kuće prema tom redosledu biti okrunjeni kao zakoniti kraljevi Ugarske i njoj pridruženih zemalja koje se takodje smatraju nerazdružive. Sabor nije odustao od odluke iz 1715. o da u slučaju izumiranja ženske grane Habsburgovaca bira slobodno madjarskog kralja. Treba ukazati na to da je Hrvatska imala poseban stav prema Pragmatičnoj sankciji. Sabor u Zagrebu je na predlog biskupa Esterhazija još marta 1712, znači pre donošenja dokumenta, izglasao da će hrvatsku krunu poveriti i ženskoj grani kuće Habsburga. Pri tom je Sabor naglašavao da je sa Trojedna kraljevina sa Ugarskom samo u personalnoj uniji i da će kada ne bude bilo više istog vladara prestati da postoji i državna zajednica izmedju Hrvatske i Ugarske. Sabor u Požunu je, razume se, burno negodovao protiv ovih zaključaka Hrvata.

Francuzi su priznali pragmatičnu sankciju tek kada im je Austrija učinila ustupke posle rata za poljsko nasledje. od strane Rusije. Fridrih II. Na osnovu Pragmatične sankcije nasledila ga je ćerka Marija Terezija. Bilo je izvesno da će Habsburgovci svoje pravo morati da brane oružjem. Mada su više od dva veka Habsburgovci nosili naslov nemačko-rimskih careva nisu uspeli da carsko zvanje od izbornog pretvore u nasledno. Marija Terezija je carsku krunu namenila svome mužu Francu Štefanu ali to je nije zavisilo samo od nje nego od glasova devet izbornih kneževa.vojne snage pojedinih država Karlo VI umro je 20. Holandije i Pruske.poltički stav Bavarske. Pruski kralj i izbornik Brandenburaga. Danske. je to odbila ostavljajući sebi odrešene ruke da se umeša ako nastanu problemi oko nasledja. Francuske . Ona mu je mogla dati glas kao češka kraljica ali je trebalo pridobiti ostale elektore i Marija Terezija se ubrzo po očevoj smrti pismeno obratila kneževima preporučujući im svog supruga. Po slovu Pragmatične sankcije Marija Terezija je imala pravo na habsburške nasledne zemlje ali ne i na krunu Svetog rimskog carstva nemačke narodnosti koju po Salijskom zakonu nije mogla da nosi žena.pruske pretenzije na Šleziju . oktobra 1740. 1. Nad Austrijom su se nadvili tamni oblaci. Početak vladavine Marije Terezije . Kneževi izbornici su se oduvek rukovodili svojim interesima i morali su se odobrovoljiti političkim ustupcima ili znatnim svotama novca. To je bila bogata pokrajina poznata .3 Na medjunarodnom planu sankcija je prihvaćena l727. u 55 godini života.zaoštravanje stanja u Evropi . Slutilo se da je u pitanju Šlezija na koju je pruski kralj odavno bacio oko. To nije bilo dovoljno. Francuska. Tradicionalni neprijatelj Habsburgovaca. Engleske. Izborne kneževine Bavarska i Brandenburg predstavljale su znatne sile a njihovi vladari ozbiljne takmace Habsburgovcima u Nemačkoj. Engleske. Carstvo je bilo razjedinjeno. nije gajio želju da bude car ali se moglo očekivati da će pokušati da iskoristi nezavidan položaj Marije Terezije kako bi ojačao svoju državu.2.

Dve uporne tačke njihove spoljne politike. Bavarski knez. Karlo Albert. Sam je po ženskoj liniji bio potomak Ferdinanda I i polagao je pravo na krune Češke i Madjarske. Franca Štefana. Ne samo što bi im preoteo ogromna prostranstva nego bi imao i dva glasa u izboru za cara . Engleska je za Francusku predstavljala ozbiljnu pretnju. Moć Engleske počivala . Uz to. Francuska je uvek bila spremna da radi na slabljenju Habsburgovaca i bilo je jasno da neće propustiti priliku da podrži Bavarce i Pruse. Njeno osvajanje mnogo bi značilo za još uvek siromašnu militarističku Prusku.4 po rudarstvu i razvijenoj tekstilnoj industriji. Njegovoj porodici je 1737. saveznica Francuske. Time je ozbiljno dovodio u pitanje interese Habsburgovaca. Od početka XVIII veka Englezi su posle gotovo stoleća izolacije i zauzetosti unutrašnjim problemima počeli da aktivno istupaju na medjunarodnoj sceni. se još od 1739. koje će postati poslovične za držanje ostrvljana bile su kolonijalno širenje. Španija. Fleri nije krio da će se Francuska naći na strani Španije u borbi za Ameriku i u ratnim lukama Brestu i Tulonu opremala se flota. Karlo Albert stoga nije nikada priznao Pragmatičnu sankciju i prebacivao je Francuzima kada su to učinili. Sama Bavarska sama nije bila naročito opasna pretnja ali težnje njenih kneževa da zavladaju Carstvom je poslednjih sto godina podupirala Francuska koja je bila u stanju da krajnje ozbiljno ugrozi Austriju. stanovništvo Šlezije bilo je uglavnom protestantsko i Fridrih je očekivao da će radije prihvatiti jednovernog vladara nego ostati u katoličkoj Austriji. Francuzi su morali da računaju sa neprijateljskim osećanjima muža Marije Terezije. Luj XV i 87-godišnji kardinal Fleri davali su miroljubive izjave jer zauzeti brigama oko očuvanja zauzete Lotaringije i sredjivanja teškog finansijskog stanja nisu imali volje da zagaze u oružani sukob.Blue water policy) i borba za održanje ravnoteže u Evropi. oteta Lotaringija i sa tim gubitkom se nije lako mirio. imao je drugačije ambicije. koje je pretpostavljalo vladanje morima ("politika plave vode" .kao bavarski knez i kao češki kralj. nalazila u ratu sa Engleskom (Rat za Dženkinsonovo uvo). Isto tako bilo je neizbežno to da će nasrtaj na habsburške posede poremetiti ravnotežu snaga u Evropi i da će suprotnosti koje su postojale eskalirati. u kojoj je vladala ista dinastija Burbona.

slavni dugogodišnji prvi ministar bio je protivnik rata.Engleska će biti podstrekač i najistrajniji član u svim savezima protiv Francuske. Vojne reforme će tek deceniju docnije izvesti Marija . spašavajući na taj način dojakošnje neprijatelje od potpunog sloma. Rusija je stajala po strani smatrajući da njeni interesi nisu ugroženi kao i Holandija mada će obe biti uvučene u rat. Našao se pod pritiskom opozicije čiji je glasnogovornik bio Viljem Pit.sve do sloma Napoleona . Britanci su krenuli da osvajaju prekomorske zemlje i potiskuju ostale suparnike. Englezi su zato gledali da Francuzi stalno budu zaokupljeni ratovima u Evropi kako bi im onemogućili da se više posvete odbrani kolonija . u pogledu organizacije. Godinu dana ranije 1739. Kako nisu imali znatnu kopnenu vojsku Britanci su diplomatijom i novcem podržavali francuske neprijatelje. Održanje ravnoteže snaga na kontinentu bilo je. Austrija je praktično poražena i morala je da napusti Srbiju i Beograd koje je držala dve decenije. Perfidni Albion je dosledno. Kada je izbio rat za Dženkinsonovo uvo Robert Volpol. Iako je imala hrabre i sposobne borce. Zato je često istupao iz koalicija u odsudnom času. makijavelistički. vjeruju engleske spoljne politike. Ceo vek ."Amerika se osvaja na Rajni". Holandiju i Španiju su izbacili iz trke polovinom XVII veka. vojne obuke i snabdevenosti austrijska vojska se nije mogla meriti sa modernim armijama Francuske i Pruske. Volpol je podneo ostavku a smenili su ga Karteret i Pelam spremni da zagaze u rat. jedan od najvećih državnika britanske istorije i odlučan pobornik kolonijalne ekspanzije. okončan je Beogradskim mirom trogodišnji rat protiv Turske. U vojnom pogledu Austrija je bila slaba. Moćni besednik Pit je i dalje davao pravac engleskoj politici kritikujući vladu kada bi se odviše posvetila evropskom ratu opominjući da je glavni zadatak Britanije potiskivanje Francuza iz Amerike i Indije. Sada su im prepreku prestavljali samo Francuzi koji su stekli jaka uporišta u Severnoj Americi i Indiji.5 je na novcu i velikoj trgovačkoj i ratnoj floti zbog čega su je sa primesom pogrde zvali "Severnom Kartaginom". takodje. podržavao svoje saveznike do onog trenutka kada ne zapreti opasnost da previše ojačaju.

To su bili ratnici-mašine. Značajne kontigente davala je vojna granica .oko 18. Graničari su. Bavarskoj i Francuskoj. Nadareniji ratnik bio je njegov brat. Leopold I.Terezija. Njihov zapovednik Trenk je uprkos zaslugama na bojištu. Franc Štefan. kao i madjarski husari. slepo poslušni."der alte Desauer").3 Pruska vojska je imala i 3 . Muž Marije Terezije. Austrijska vojska brojala je oko 100. Češkoj. Najperg. Pronašao je 1699. svojom živopisnom pojavom i velikom hrabrošću ostavili dubok utisak na protivničku vojsku i stanovništvo zapadnoevropskih zemalja. osudjen na smrt. gvozdeni nabijač za pušku pa je njegov puk povećao brzinu .9. Mladi pruski kralj Fridrih II u je u svom sjajnom svestranom obrazovanju bio zaokupljen i ratnom veštinom ali mu je tek predostojalo da se dokaže kao jedan od najvećih vojskovodja evropske istorije. Gvozdena disciplina u pruskoj vojsci je pojam u istorijskoj tradiciji. zbog pljačke i nasilja. Na brojnim manevrima celi pukovi su uvežbani da se po bojištu kreću i dejstvuju uskladjeno kao veličanstven složeni vojni mehanizam. Medjutim bili su nedisciplinovani. Pruska je bila militaristička država što već samo po sebi govori o njenoj vojnoj snazi. okušao se kao vojnik u ratu s Turcima i pokazalo se da je bolje da se okane ovog zanata. Medju njegovim komandantima izdvajali su se prekaljeni. Kevenhiler. sejali su strah svuda uokolo. u orijentalnoj nošnji sa upadljvom crvenom kabanicom. bili su valjani vojnici ali niko od njih se ne može nazvati velikim vojskovodjom. izdrilovani do automatizma. Sakupljeni po slavonskim šumama. Legendarni vojskovodja 6 princ Evgenije Savojski koji je slavu habsburškog oružja proneo od balkanskih do zapadoevropskih bojišta umro je 1730. Furst von Anhalt-Desau (3. skloni pljački i nasilju zbog čega su izašli na zao glas a isto tako se dešavalo da izgube bitku kada se činilo da su već izvojevali pobedu. Kao oličenje ovog soja ratnika ostali su upamćeni Trenkovi panduri koji su više godina vojevali po Šleskoj. Karlo Lotarinški.VII 1678 . već sa 17 godina bio je komandant puka. Remer.000 ljudi. IV l747). Dostojnog naslednika nije imao.000 Srba i Hrvata je svake godine učestvovalo u naslednom ratu. koji će predvoditi vojsku u niz značajnih bitaka u ratu za austrijsko nasledje. praćeni zaglušujućom drekom turske muzike. legendarni Kurt Šverin i Leopold od Desaua ("Stari Desauski" . Carski komandanti.

šumaraka. 2. Učestvovao je pod Malborom i Evgenijem Savojskim u legendarnoj bici kod Blenhajma. godine .X 1696 . Učestvovao je i u Severnom ratu 1700-1721. AUSTRIJA U BORBI ZA OPSTANAK 2. reka.4 Englezi su po tradiciji držali malu ali dobro obučenu i opremljenu plaćeničku kopnenu vojsku. Maurice Comte de Saxe. U toku 1716-17. Francuska vojska je još od vremena Luja XIV i Vobanovih reformi važila kao ogromna dobro organizovana sila. Moritz graf von Sachsen (28. Na bojištu sa više prirodnih prepreka. Bila je brojnija od pruske i smatrana je najjačom u Evropi. Time je nameravao da se okoristi Fridrih II. Upad Fridriha II u Šlelziju . Kao 13-godišnjak stupio je u saksonsku vojsku a sa 16 godina (1712) istakao se pri opsadi Štralzunda. Njena nadmoć očitovala se na otvorenom polju. U ratu za špansko nasledje tukao se na više bojišta. i kao najamnike i kao saveznike. pukove Hanoveranaca i Hesenaca koji su važili za dobre vojnike. Armije francuskih saveznika Bavarske i Saksonije bile su male ali kvalitetne. Engleska je u ratovima tokom XVIII stoleća angažovala.30.7 svojih slabosti.neuspeli pregovori sa Bečom . Kao izbornik Brandenburga daće svoj glas gadjanja i imao više uspeha od ostalih. On će izvojevati poslednje velike pobede francuskoj monarhiji koje neće biti zasenjene do revolucionarnih i Napoleonovih ratova. Najveći francuski vojskovodja i jedan od vodećih vojnih teoretičara XVIII veka bio je maršal Moric Saksonski.XI 1750) je vanbračni sin saksonskog izbornika. Majka mu je bila Švedjanka. Pruska konjica se u prvim godinama rata takodje nije mogla meriti sa madjarskom. On se rukovodio jasnom političkom računicom koja je u stvari značila ucenu za Austriju. Veći broj hrabrih škotskih hajlenderskih pukova biće uključen u englesku vojsku tek posle 1745. učestvuje u ratu protiv Turaka.1. remetio se savršeni borbeni poredak a pruski vojnici bili su nevični borbi u prepadima i čarkama u čemu nisu bili dorasli krajišnicima i husarima.bitka kod Molvica Vojno i finansijski slaba Austrija sa mladom vladarkom na prestolu našla se u teškoj situaciji. U ratu za austrijsko nasledje vojskom je lično komandovao kralj Džordž II ali je istaknutiju ulogu kao vojskovodja imao njegov brat vojvoda od Kamberlenda. poljskog kralja Avgusta Jakog. TOK RATA 1740-1742. potom se istakao hrabrošću u Italiji i Nizozemskoj. U francusku vojsku stupio je 1720. Kurt Cristoph Graf von Schwerin (1684-1757) 4 . le Marechal de Saxe.

pisao je svom bivšem družbeniku. Pruski kralj je nameravao da zadrži Šleziju i nudio odštetu od 2 miliona Talira.8 Francu Štefanu pri izboru za cara pod uslovom da dobije Šleziju. Holandija. Kalvinističko stanovništvo je sa radošću dočekalo Pruse. podrobno izložio kraljičinom specijalnom opunomoćeniku. U Evropi su se protivnici sukobljavali na četiri bojišta . obavezao se da svim svojim snagama brani Austriju od napada drugih neprijatelja. Španija. južnoj Nemačkoj. vojnicima i rovovima nego o glumcima. Keln.000 ljudi okupirala je Šleziju ne naišavši na otpor. On je 9. Glavni grad Breslau (Wroclaw) predao se bez borbe. Englesku i Holandiju. decembra 1740. Rat se vodio i na moru i u kolonijama. Francuska. Saksonija. Franc Štefan je odbio pruske predloge što je propratio patetičnim rečima "Nikada. svoje planove obavestivši zgranutog poslanika da su pruske čete već zašle u Šleziju.000 austrijskih vojnika. Engleska. Obraćanje oficirima berlinskog garnizona zaključio je rečima "Krenite na sastanak sa slavom gde ću vas ja bez oklevanja slediti". U pokrajini se nalazilo samo oko 7. U južnoj Americi Englezi su ratovali sa Špancima a u Indiji i severnoj su pokušavali da preotmu francuske posede. Italiji.u Šleziji i Češkoj. Napuljska Kraljevina i Djenova a na drugoj Austrija. Fridrih ih je preduhitrio. "sve sada više ovisi o barutu. svoj glas Francu Štefanu pri izboru za cara. Pruski kralj je tako krenuo u svoj prvi ratni pohod i to nije proteklo bez uzbudjenja i patetike. markizu Botti d Adorno. nikada se . Dva dana po okupaciji Šlezije Franc Štefan je primio u audijenciju redovnog pruskog poslanika u Beču Borkea i zatražio od njega da konkretnije izloži predloge Fridriha II. Tvrdjave nisu bile u stanju pripravnosti. baletu i komedijama" . Pijemont i Rusija. Nizozemskoj. Tako je počeo prvi Šleski rat (1740-1742) kao deo većeg evropskog sukoba koji nazivamo Rat za austrijsko nasledje. Pruska vojska od 27. U ovom ratu koji je trajao osam godina na jednoj strani borili su se Pruska. slavnom francuskom filozofu Volteru. U Beču su se dvoumili da li i kako da počnu pogadjanje s njim. Falačka. savezništvo koje bi se proširilo na Rusiju i pomorske sile. Bavarska.

U toku rata pokazalo se da je velika vladarka. hladnog. nacionalno i verski raznorodne carevine. Neki su smatrali da se moraju učiniti ustupci Pruskoj kako bi se monarhija spasila od ostalih neprijatelja ali je Marija Terezija to odbila. s oltara ćemo pokupiti srebrne vaze i od njih kovati novac. Franc Štefan je ogorčeno primetio da bi možda trebao da Fridrihu pošalje rukav svog kaputa ne bi li ga uverio u prijateljstvo.5 Za Božić 1740.. oličenje vrline. Franc Štefan je izjavio engleskom poslaniku da će svoja prava braniti po svaku cenu ". lepa carica. Uprkos tome što je imala je već troje dece (nastavila je da radja gotovo svake ratne godine) zadivljujućom energijom je obavljala državne poslove. januara 1741."Pa pokrijte to mesto rukom". Štaremberg i Bartenštajn. Kraljica je bila mlada žena od 24 godine još neiskusna u vodjenju politike. . bezdušnog. Istovetni stav su odlučno zauzeli i njeni savetnici. Gustavom Adolfom fon Goterom. makijaveliste. Nemački istoričari su na ovo gledali iz suprotnog ugla.. Bili su u pravu . predvodjena sposobnim razboritim 5 . homoseksualca koji se u poznim godinama pretvorio u starog namćora. U razgovoru sa drugim pruskim poslanikom. radije učinila ustupke Bavarskoj i Ujedinjenim provincijama nego što bi se odrekla Šlezije. "Treba li da me obraduje što ću ostati samo bez dugmeta" . Mlada." Za Austriju je ovaj rat bio borba za opstanak . buduća majka 15-toro dece požrtvovano brani svoju državu od nasrtaja pruskog kralja. Ratovi su bili veliko iskušenje za krhko jedinstvo jedne državno-pravno. Prus je duhovito i cinično primetio da se s obzirom na veličinu habsburških poseda radi samo o dugmetu. održana je u Beču tajna konferencija na kojoj se raspravljalo o pruskim predlozima. Radije bi se bacila u bezdan sa svime što joj ostane.kao i toliki drugi uostalom. Njen muž.9 kraljica ne bi privolela da odstupi i pedalj sa svojih naslednih zemalja. Austrija se nalazila u teškom finansijskom i vojnom položaju. Opominjali su da bi svako odstupanje od slova Pragmatične sankcije značilo da su i ostale evropske države automatski razrešene od njenog priznavanja. radije Nizozemsku u Rukama Francuza. Radije bi videla Turke pred Bečom.to je tvrdio i francuski ministar spoljnih poslova Le Dren.ratovaće svaki muškarac iz austrijskih zemalja koji može da nosi oružje. kovačnica nemačkog duha i državnosti. Prohabsburški istoričari prikazivali su ovaj rat kao veliku herojsku dramu. S jedne strane je kraljevina Pruska.

s druge preživela državna tvorevina u kojoj su Nemci zaludu trošili svoje državotvorne snage i mešali se sa rasno inferiornim narodima i koja je stoga neminovno bila osudjena na propast. Doveo je vojsku u red i juriš austrijske konjice slomio se o neprobojni zid pruskih pešaka koji su dobro uvežbani ispaljivali šest metaka u minuti i nanosili velike gubitke protivniku. topova sporo je napredovala iz Moravske preko Nise u Šleziju.900 izbačenih iz stroja. kneževa izbornika da glasaju za njenog . mart 1740) budućeg cara Josifa II. Prusku vojsku jačine 16. Stav Francuske se ipak menjao.2. Fridrih je zadržao Šleziju. kod Molvica (Molwitz). (13. Austrijanci su imali oko 4. Ratna dejstva počela su u proleće. Njihova sjajna konjica je u silovitom naletu razbila prusku konjicu i unela pometnju u redove pešadije. Budući veliki vojskovodja Fridrih II nije se u svojoj prvoj bici proslavio. iskusni feldmaršal Šverin nije izgubio prisustvo duha.kardinal Fleri je izjavio da je Fridrih "nepošten čovek" (poštenje nije bila vrlina po kojoj će Fleri biti upamćen u istoriji). i mladi ratoborni Remer. Luj XV je osudio zaposedanje Šlezije nazvavši u užem krugu ljudi pruskog kralja "budalom" .10 vladarom. U Češkoj i Moravskoj stavljeno je pod oružje 25.000 pešaka. 4. Predvodili su je feldmaršal Vilhelm Najperg. Austrijska vojska je bila prinudjena da se povuče u tvrdjavu Nisu. Napustio je bojište i pao u očajanje. Prednost je spočetka bila na strani Austrijanaca. Kada je Mariji Tereziji uputio čestitke za rodjenje četvrtog deteta. 8. Stari. Do bitke je došlo 10. Fleri je za žaljenjem zaključio da su prilike u Nemačkoj toliko složene da Luj XV ne bi mogao da posreduje kod svojih prijatelja tj.000 konjanika i 19. Ulazak Francuske i Bavarske u rat .000 vojnika i 16 topova a stigle su trupe iz Vojne krajine. star čovek tek izvučen iz zatvora. Austrija je u zimu 1740-41. Iznenadile su ga vesti da je bitka okončana pobedom Prusa. okupljala vojsku ne bi li isterala Pruse iz Šlezije.600 konjanika i 53 topa vodili su kralj Fridrih II i feldmaršal Šverin. 2.savez u Nimfenburgu Francuska je u početku stajala po strani. aprila 1741. Umalo je zarobljen i činilo mu se da je sve izgubljeno.800 pešaka. Austrijska vojska od 9.500 a Prusi oko 4.

odanog vladarskoj kući. Ostalo je pitanje kako će se odnositi ugarski sabor prema njenim zahtevima. jamčila je za izvršenje sporazuma. Bilo je još uvek viteški nastrojeno i ratoborno. "Silno su ponosni. U stvari je u Versaju polako prevladavao uticaj stranke naklonjene Bavarskoj koju su predvodili maršal Bel-Il (Belle-Issle) i Šovlen. Jedva je bila kadra da se nosi sa Pruskom a sa ovako moćnom koalicijom nije imala nikakvih izgleda. Medju njima je još živeo duh Ferenca Rakocija pod kojim su se pre trideset godina uz pomoć tih istih Francuza borili protiv Habsburgovaca. zaključen je sporazum izmedju Pruske i Francuske kome su pored Španije. Španija. Bavarske i Saksonije. pristupile Falačka.11 "dragoga supruga". 25. U dvorcu Nimfenburg kod Minhena. maja 1741. Nije bilo zahvaćeno duhom prosvećenosti a ni velikim luksuzom i rafiniranim načinom života. Keln. Francuska je bavarskom izborniku Karlu Albertu obećala vojnu pomoć kako bi zauzeo Prag i tamo se krunisao za češkog kralja umesto Marije Terezije koja je oglašena za uzurpatorku." Madjarsko izaslanstvo priznalo je još nekrunisanu Mariju Tereziju kao svoju kraljicu. Fridrihu II je ponudjena carska kruna a on ju je s prezrenjem odbio. saveznica Francuske. U donjem domu gde je sedelo sitno plemstvo bilo je dosta kalvinista. oholo i nepokorno. Stefana u Požunu. Madjarsko plemstvo bilo je ponosno.obraćanje ugarskom saboru .krunisanje u Požunu . Vežbala je jahanje i naučila da izgovori nekoliko madjarskih rečenica kako bi pravilno obavila ceremonijal i ostavila utisak na madjarske podanike čija joj je pomoć sada bila nasušna. Kod visokog plemstva. U krajnje bezizlaznom položaju kraljica se spremala za krunisanje krunom Sv. Mesec dana kasnije. juna 1741. 2.3. iz svih njihovih pora izbija samoljublje njihove klase i svaki smatra svoja prava i slobode stožerom sveta. sklopljen je savez izmedju Bavarske i Francuske. Švedska i Napuljska i Keln. Oni su kovali smele diplomatske i vojne planove.madjarska pomoć Austrija je bila u očajnom položaju. prevladavalo je mišljenje da u slučaju propasti . Marija Terezija i Madjari .

Ušla je u grad u otvorenim kočijama odevena po madjarski u belu odeću izvezenu zlatom i modrim cvetićima. odevena za žalost sa malim prestolonaslednikom Josifom u naručju stupila pred ugarski sabor i na latinskom . Za palatina (namesnika) izabran je Janoš Palfi..svotu od 100. Kraljica je krajem juna 1741. Poterala je konja svom silom. Usledio je jedan od epskih prizora habsburške istorije. zaustavila ga tik na ivici uzvišenja i zamahnula mačem uz klicanje oduševljenih Madjara.juna 1741. Marija Terezija je krunisana u Požunu. Kraljica je trebala da se na konju. Kraljica je potvrdila Zlatnu bulu iz 1222. Postojali su i vrlo konkretni problemi . Ubrzo je napustila Požun da bi se posvetila grozničavim diplomatskim poslovima. Marija Terezija je sa krunom Sv. Masa sveta je uzvikivala "Živela gospodarica kralj naš! (Vivat Domina rex noster!) Za razliku od Marije Terezije koja je odmah ostavila povoljan utisak.000 zlatnika namenjenih kao "dar" kraljici donji dom je želeo da smanji a gornji da uveća. Martina. popne na veštačko brdo od vreća napunjenih zemljom iz svih madjarskih županija i da zamahne mačem na sve četiri strane sveta što je simbolizovalo da će zemlju štiti od neprijatelja odakle god se on pojavio. Na ceremoniju je krenula sa kiselim osmehom jer Madjari nisu želeli da njen suprug prisustvuje tom činu a čekao ju je susret sa bučnim ugarskim saborom. njen muž je Madjarima izgledao kao potpun tudjinac i nisu bili zadovoljni njegovim prisustvom. septembra pojavila pred ugarskim saborom. Krunisana je u crkvi Sv.Stefana na glavi. Vratila se u madjarsku prestonicu da bi se 11.godine. potvrdila madjarsku pragmatičnu sankciju koja je u slučaju izumiranja ženske grane Habsburgovaca davala za pravo Madjarima da biraju kralja. izrazila spremnost da Madjarskom vlada drugačije nego naslednim zemljama. stigla u Požun. Istovremeno kada je sklopljen sporazum izmedju Francuske i Pruske. godine kojom su se jamčila prava madjarskom plemstvu. sa mačem u ruci. dok se obrazovao savez protiv Austrije.12 Habsburške monarhije nezavisna Madjarska ne bi mogla dugo da opstane okružena neprijateljski nastrojenim državama. 25. Austrijanka je uprkos sumnjičavim posmatračima iz redova plemstva sjajno obavila obred. Posle toga usledila je još jedna ceremonija osobena za Madjare.

Nadala se da će Madjarska dići oko 100. U vreme njenog boravka u Požunu Bavarske trupe su 12. Staleži u Lincu su prema njemu pokazali uslužnost koja bi bila nespojiva sa modernim poimanjem rodoljublja. U Lincu je bavarski izbornik Karlo Albert preuzeo zapovedništvo nad združenom vojskom koja je brojala 18.pohod na Češku i zauzimanje Praga . sevale su isukane sablje.4. Opstanak Austrije ozbiljno je doveden u pitanje. U krajnoj opasnosti u kojoj su Naša ličnost.. Mnogima su oči bile pune suza. Naša deca. Medjutim..000 vojnika od čega 15. Uobičajeno je shvatanje su ovi dogadjaji imali dugotrajnije posledice. kruna i carstvo molimo državu da nam delotvorno i nesebično pomogne. Stvarno je insurekcija u Madjarskoj obezbedila 40. Karlo Albert je želeo da ostvari svoje zakonsko pravo na češku krunu. Tok operacija francusko-bavarske vojske 1741.000 vojnika. čulo se tapšanje i orili su se uzvici na latinskom "Moriamuir pro rege nostro MariaTheresia!" (Umrećemo za kralja našeg Mariju-Tereziju!) Kraljičina beseda bila je u stvari poziv saboru da naloži insurekciju tj.000 konjanika koji su bili spremni da krenu na bojište u jesen 1742. Češko . Pokazali su neophodnost uvažavanja ugarskog elementa čime su udareni temelji budućem dualizmu Habsburške monarhije. kod Sankt Peltna kolone napadača su savile prema severu u pravcu Praga. godine. On se u Austriji ponašao ne kao osvajač već kao legitimni vladar..500 ljudi. 2."Sabor je bio ganut. opšti poziv na oružje što se činilo samo u slučaju da je zemlja u neposrednoj opasnosti od upada neprijatelja. Naše poslanstvo je da povratimo madjarskoj i njenom narodu negdašnje blagostanje i slavu njenog imena. godine -zauzimanje Linca .proglašenje Karla-Alberta za češkog kralja i nemačko-rimskog cara -francusko-bavarska vlast u Češkoj .13 održala nezaboravan govor: ". septembra prešle austrijsku granicu i stigle do Linca gde im se priključila francuska armija pod maršalom de Brojiem..Napušteni od svih tražimo svoje jedino utočište u plemenitosti Madjara i njihovom od davnih vremena glasovitom junaštvu. Mislilo se da će Bavarci i Francuzi marširati pravo na Beč i prestonicu je zahvatio strah.rat u Italiji Kraljičin govor i držanje nisu bili neprimereni trenutku.

Karlo Albert je kraj zavetne crkve na Beloj Gori smestio svoj štab. Pridružio mu se francuski maršal Bel-Il koji se smestio u Toskanskoj palati lepom zdanju naspram ulaza u grad. vodjena sebičnošću. 26. 20. januara 1742. Nekoliko dana docnije. izabran za cara Karla VII. Posle tri veka prvi put se desilo da car nije iz habsburške kuće.500 vojnika i zaludu je vapio za pomoć. U stvari vlast se nalazila u rukama francuskog komandanta maršala Bel-Ila i intendanta Sešela. Zapovednik Praga Ogilvi imao je pod komandom samo 2. a novo su predstavljali stranci koji su za svoje posede dugovali zahvalnost Habsburgovcima aristokratija se ipak. Karlo Albert je iz Praga otišao za Frankfurt gde je 24. Svatek ukazao je da su preko masonskih loža Francuski i bavarski generali stupili u dodir sa češkim plemićima i obezbedili njihovu podršku.14 plemstvo držalo se dvolično. u Ortebelu i sa napuljskim trupama (ukupno 25. Sa severa je ka Pragu nadirao saksonski izborni knez. Bavarski knez je nestrpljivo očekivao da bude krunisan što je bilo nemoguće obaviti po verskom obredu jer je krunu još Karlo VI odneo u Beč. Karlo Albert je ipak tražio od češkog plemstva da mu iskaže feudalnu pokornost kao svome vladaru. novembra. Zauzimanje grada stajalo je saveznike 30 mrtvih i 60 ranjenih. priklonila bavarskom knezu. Ovde je inicijativu imala Španija. Seljacima je obećavano da će im se popraviti položaj čim Karlo Albret stupi na presto. Mada je pravo češko plemstvo bilo istrebljeno posle 1620. Češki istoričar J.000 vojnika) krenuo na područje Ankona . U Italiji su se dogadjaji isto odvijali nepovoljno po Austriju. . novembra 1741. Tačno na dan čuvene bitke koja se odigrala na istom mestu 1620.Rimini. U Pragu je Karla Alberta zastupala namesnička vlada na čelu sa velikim posednikom Ferdinandom Filipom grofom Kolovratom. u jasnoj i ledenoj noći Saksonci i Francuzi pod komandom Morica Sasksonskog su sa dve strane prodrli u češku prestonicu i obe vojske su se združile na praškom mostu. godine. francuski saveznik. Počelo je ubedjivanje čeških staleža da prihvate Karla-Alberta za kralja. General Hose Montemar iskrcao se krajem 1741. i početkom 1742. Austrijske armije razbacane po Češkoj i Moravskoj nisu preprečile put napadaču. Ogilvi se ujutru predao. U grad je ušao i Karlo Alblert.

Fridrih II se u ratu rukovodio hladnom računicom. Zaokret u pruskoj politici .000 konjanika pod komandom feldmaršala Kevenhilera.000 ljudi krenuo ka Pragu. je na čelu vojske od oko 28.mir sa Prusima u Breslau Još u toku pohoda Bavaraca i Francuza na Prag došlo je do zaokreta u politici Pruske. Husari . Tajni sporazum izmedju Austrije i Pruske sklopljen je u Klajnšelenorfu 9. Fridrih je dao svoj glas Karlu Albertu i nastavio da ratuje. Sporazum nije zaživeo jer se Fridrihu nije isplatilo da ga ispoštuje. Njemu je trebala Šlezija ali nije mu odgovaralo i da se na račun slomljene Austrije izdignu Bavarska i Francuska. I sada se činilo da će pobedu odneti Austrijanci. 1742. Najperg svakako nije mogao da se održi u Nisi a pruski kralj je strepeo da će izgubiti poverenje saveznika jer se sporazum nije dugo mogao držati u tajnosti. Pruski kralj se odlučio se na pregovore s Marijom Terezijom. kraljica je poslala svoju sliku što ga je tronulo i dalo mu snage da odlučno krene u borbu. oktobra 1741. sada Karlo VII sedeo je osramoćen u Frankfurtu pošto nije mogao da se vrati ni u Bavarsku ni u Prag. Fridrih se obavezao da će ograničiti svoje teritorijalne zahteve u Donjoj Šleziji i dati glas Francu Štefanu pri izboru za cara. Sukobio se sa Fridrihovom vojskom otprilike iste jačine kod Hotusica 17.Austrijanci zauzimaju Bavarsku . bolji vojskovodja od svoga brata. Kraljičin dever nadvojvoda Karlo Lotarinški. Obrazovana je koncem decembra u Vilheringu kraj Linca vojska od 15. Ostarelom ratniku. Austrijska vojska povratila je Linc i Gornju Austriju. upala u Bavarsku i februara 1742.sporazum u Klajnšelendorfu - nastavljanje ratnih operacija . Poznati austrijski istoričar Hugo Hanč tvrdi da je Fridriha za promenu stava opredelilo lojalno držanje Madjara i činjenica da su obećali vojsku od 30. Austrijanci su obećali da će general Najperg posle jedne bajagi opsade prepustiti Fridrihu II tvrdjavu Nisu.000 ljudi.15 2.5. Austrijanci su se spremali za ofanzivu. godine. Karlo Albert. Zabrinjavalo je i držanje Saksonije koja je imala pretenzije na delove Šlezije.bitka kod Hotusica .000 pešaka i 6. osvojila Minhen. 5. učeniku princa Evgenija Savojskog i unuku čuvenog Montekukolija.

Posle pregovora vodjenih u Breslau. Tako je okončan prvi Šleski rat. Zauzeti pljačkom nisu nastavili sa napadom na prusku glavninu. Spaslo ih je što se Fridrih II zadovoljio da ih goni samo artiljerijskom vatrom. Bel-Il je počeo krajem jula pregovore s austrijskim generalom Kenisegom tražeći . Državni sabor je nevoljko pristao da plaća izvanredan danak u visini od 6 miliona zlatnika. PROTIVUDAR AUSTRIJE 1743-1744. potpisan je 28. Austrija se nije mogla nadati da će povratiti Češku.700 vojnika. Englezi su tražili da se okonča rat s Pruskom kako bi se sve austrijske snage upotrebile za rat sa Francuzima i Bavarcima.300 ljudi i 17 topova a Prusi 4. Bitka je odlučena u korist Prusa a Austrijanci su odstupili. u Berlinu mir kojim je Pruska dobila Donju i veći deo Gornje Šlezije i grofoviju Glac. Neki pripadnici visokog plemstva su pisali žalbe Karlu Albertu u Frankfurt da su ih Bel-Il i francuska uprava osiromašili. Otpor naroda je rastao. Poraz je ubrzao sklapanje mira izmedju Austrije i Pruske. 3. Austrijanci su izgubili 6. Francuski komandanti su od svojih vojnika zahtevali krutu disciplinu a red medju praškim stanovništvom održavan je strogim merama. Inicijativa je potekla od Engleza. Saksonija je takodje istupila iz Koalicije.16 podržani odredom od 2.000 varaždinskih krajišnika odbacili su prusko levo krilo i nahrupili u logor gde se nalazila i komora. Po selima su izbijali ustanci. Da stvar bude gora.zauzimanje Praga Krajem jula Franc Štefan je sa oko 35. Francuzi su počeli da razmišljaju o evakuaciji Češke. Bez engleske novčane podrške. jula 1742. 3. Svi društveni slojevi podlegali su rekviziciji imovine za vojsku. stanje u Češkoj . Sve više nižih plemića je stupalo u vezu s Austrijancima.000 Bavaraca i Francuza.1. U Češkoj prestonici je prvobitno oduševljenje za novi režim splasnulo. španska vojska je ugrožavala vojvodstvo Toskanu u Italiji koja je pripadala mužu Marije Terezije. a u izgledu je bilo i vojno uplitanje.povlačenje Bel-Ila iz Praga .000 ljudi opkolio Prag u kome se nalazilo 24.proterivanje Francuza i Bavaraca iz Češke .

Dolazila mu je pomoć. januara 1743. Oglašena je amnestija. ponovno uspostavljanje austrijske vlasti u Češkoj . Austrijski uslovi bili su mu neprihvatljivi i pregovori su prekinuti. Obrazovana je istražna komisija na čelu sa grofom Šafgočem koji takodje nije bio bezgrešan kada je u pitanju odnos prema Francuzima. grofu Paradizu. provuče kroz poredak opsadne vojske i pobegne iz Češke ostavljajući za sobom krvav trag . spaliti grad i dići u vazduh dvorac Hradčane.krunisanje Marije Terezije u Pragu Austrijska vlast nije se pokazala osvetoljubivom prema onima koji su saradjivali sa Francuzima.17 slobodan prolaz do granice. Sa 15.000 ljudi koju je pojačalo 15. koja ipak nije sve obuhvatila.000 Bavaraca. presude su izrečene Kolovratu. U Pragu je Bel-Il ostavio nekoliko hiljada ljudi. Lobkovic mu je dozvolio prolaz i 2. Izrečeno je svega šest smrtnih presuda i to onima koji su zauzimali važne položaje u francusko-bavarskoj upravi. grofu Kajzerštajnu. Stigli su do Heba. Ovom napuštenom vojskom komandovao je pukovnik Ševe. decembra 1742. Poručio je austrijskom feldmaršalu Lobkovicu da će otići iz Praga samo pod časnim uslovima inače će. U susret im je krenuo Franc Štefan čiju vojsku je ojačala Kevenhilerova armija. poslednji francuski vojnik napustio je češku prestonicu. Bel-Il je imao još razloga da ne pristane na Kenisegove uslove. Češkim plemićima koji su se najviše kompromitovali naloženo je da se moraju povući iz prestonice na svoje posede koje nisu smeli na da napuštaju. .represalije . Iz Vestfalije se ka Pragu uputila francuska armija od 40.000 ljudi uspeo je da se 6. Spasio je glavninu vojske ali po cenu zgražanja evropske javnosti. Dalje nisu mogli. ako bude odbijen. Francuska deblokadna armija se uznemiravana husarskim prepadima povukla u južnu Bavarsku.veliki broj mrtvih i ranjenih vojnika koji su popadali duž puta. Opkoljenom Bel-Ilu je ostalo da se sam probije iz Praga. sekretaru Karla-Alberta. Ševe ispoljio odvažnost očajnika. vojnik koji je ličnom hrabrošću dogurao do ovog čina.2. od kojih su trećina bili bolesni i ranjeni. 3.6 6 .

Putovala je lagano. Već je klečao na gubilištu i polagao desnu ruku na panj kada je stigla vest da je pomilovan. maja pojavila pred češkim saborom a dan kasnije je krunisana. Karel David. Ona bi se bez oholosti umešala u razdraganu gomilu i sa neposrednom jednostavnošću opštila sa prostim ljudima. je pokušao da pobegne ali je uhvaćen i pošto je bio skromnog porekla (sin mesara) dosudjena mu je sramotna i svirepa kazna da mu se odseku ruke a potom celo telo iseče na komade. Aprila meseca 1743. putujući preko Višehrada. Ostale su zabeležene reči koje izrekla pred kancelarom Filipom Kinskim i i za koje su joj kasnije često prebacivali antihabsburški nastrojeni istoričari:"Stigla je (radi se o češkoj kruni koja je upravo donesena iz Beča) podigla sam je. 7Ceremonija krunisanja je bila odložena za 2 sata kako bi odmah bio odslužen i Te Deum za pobedu austrijskog oružja nad Bavarcima kod Zimbaha koju je izvojevao Karlo Lotarinški.521 regruta i 2. 7 . Kraljica se 11.18 Kazne nisu izvršene. U zakletvi koju je izrekla povodom krunisanja kraljica se obavezala da će poštovati prava i povlastice Države i da će brinuti o njenom napretku. Gradonačelnik ju je pozdravio na Nemačkom a potom otišla do drevnog univerziteta Karolinuma gde je sa rektorom izmenila počasne besede na latinskom. aprila.000 konja. Vaclav i tu se poklonila utemeljivaču češke crkve. Gradski grof Šafgoč ju je pozdravio na češkom. U Prag je prispela 29. Iako je država bila iscrpena staleži su izglasali i znatne svote novca. Njene reči su bile u suprotnosti sa neugodnom istinom da je prethodne godine predala Šleziju. Jedan od nasposobnijih poverenika okupatora. Marija Terezija se vratila u Beč tokom juna. Pruskoj. Izaslanstvo čeških staleža ju je sačekalo u blizini granice. Češki staleži su se obavezali da će davati 7." . u manjim etapama u pratnji madjarskih i austrijskih dostojanstvenika i predstavnika stranih sila. grofu Mišnu i dvojici mladih Bubnova. Benešova. teška je i slična ludačkoj kapi. Zaustavila se u Staroj Boleslavi. Tri godine kasnije su neki opet dobili svoje nekadašnje položaje i počasne titule. Tabora i Budjovica gde ju je narod srdačno pozdravljao. gde je bio mučen Sv. Marija Terezija je krenula u Prag da se okruni za češku kraljicu. deo češke krune. Odveden je u budimsku tvrdjavu gde je kasnije skončao.

krenula ka jugu u susret neprijatelju. Pod komandom engleskog kralja Džordža II ova saveznička vojska je. ojačanog Hanoverancima.ofanziva Karla Lotarinškog na Rajni Ta 1743. Od britanskog korpusa. ratovali samo na moru i novčano pomagali Austriju.3. To je bio poslednji put da je britanski kralj lično predvodio vojsku u bici. maja kod Zimbaha na Inu potukla Bavarce i zajedno sa Francuzima ih odbacila preko Izara i Leha. kao i Malborova tri decenije ranije. U Italiji je na stranu saveznika stao vladar Sardinije (Pijemonta) Karlo Emanuel. kod Kamposanta (Camposanto). morao da se povuče . godina bila je inače uspešna po Austriju i njene saveznike i činilo se da je ratna sreća pretegla sasvim na njihovu stranu. juna pristali na pregovore a Francuzi su potisnuti preko Dunava i Rajne. godine. je upućena britanska pomoćna armija u Austrijsku Nizozemsku. Njegova armija jačine 30. juna 1743. U medjuvremenu je umro i kardinal Fleri.000 ljudi. februara 1743. Ishod je bio nerešena ali je Montemar morao da se povuče prema Riminiju. Karlo Emanuel je. Pošto su izgubili gotovo svu svoju teritoriju Bavarci su 17. U Hanoveru je bio smešten zaštitni korpus a 1742. Sledio je i trijumf britanskog oružja. Hesencima i Holandjanima obrazovana je "Pragmatična armija" (ime jasno svedoči o njenom poltičkom cilju). Do bitke je došlo 8. takodje. Do bitke je došlo u blizini Frankfurta. Englezi su do 1743. U svakom slučaju poraženi Francuzi su potisnuti preko Rajne. Džordž II je obedovao na bojištu prekrivenom leševima što je izazvalo zgražanje kasnijih pokoljenja dok su savremenici to smatrali izrazom muževnosti.pobeda saveznika kod Kamposanta . kod Detingena na Majni 26. Združene snage saveznika krenule su u susret španskoj Montemarovoj armiji. Glavnina austrijske vojske koju je predvodio Karlo Lotarinški je 9.000 vojnika spojila se sa austrijskom armijom generala Ota Trauna od 17.19 3.poraz Bavaraca kod Zimbaha engleska pobeda kod Detingena . Vojni uspesi saveznika na ostalim frontovima . Potučeni su Francuzi koje je predvodio knez Adrijen-Moris Noaj.

Francusku. Austrijanci i u prvoj polovini 1744. kojom je utvrdjeno savezništvo izmedju nje. preko Alpa. englesko savezništvo nije lako padalo Austriji.000 ljudi maja 1744. Bolje sreće su Francuzi bili na flandrijskom i italijanskom bojištu. septembra 1743. DRUGI ŠLESKI RAT 4. Marija Terezija i Englezi . U ovim borbama istakli su se srpski graničari. Francusku armiju od 48. 13.000 ljudi kojom je komandovao Fransoa Koanji potisnuo je do Strazbura. Bila je radije spremna da pregovara sa Francuskom pod uslovom da joj ova jamči da neće ometati izbor njenog muža za cara. 4.ponovni ulazak Prusa u rat . osvojio Menen. Odatle je iz Provanse.20 ali prema severu. Engleske i Sardinske . U Flandriji je maršal Moric Saksonski na čelu glavne francuske armije od 80. Austrija je praktično prinudjena na pogodbu u Vormsu. U Italiji je španska vojska pod Don Felipeom preko Nice i Djenove ušla u Lombardiju a francuska armija je nastupajući iz Dofinea prodrla u Pijemont i opsela Kuneo. poraženi. Rajnu kod Visambura i ušao u Lotaringiju. Pijemontezi pod Karlom Emanuelom su pokušali da deblokiraju grad ali su u bici kod Madone del Olmo 30. Karlo Lotarinški je sada krenuo da povrati očevinu koju su njemu i bratu 1737. i vršili pritisak na Mariju Tereziju da se odrekne Šlezije i bude u miru sa Pruskom. Ipr i Verne. Na čelu vojske od 64.1. septembra 1744.000 ljudi prešao je početkom jula 1744.zauzimanje Praga . bili u ofanzivi. nadirala druga španska vojska koju je predvodio infant Don Felipe. oteli Francuzi. Karteretova diplomatija ucenjivala je kraljicu činjenicom da se Milano i Parma ne mogu održati pred španskim nasrtajima bez pomoći britanske flote.povlačenje iz Češke Mada joj je bilo neophodno. Englezi su sebično gurali Austriju na svog neprijatelja. naročito Trenkovi panduri koji su prvi prešli Rajnu (ovaj pohod austrijske vojske opisuje Miloš Crnjanski u Seobama). Mariji Tereziji je neprijatelj bila Pruska jer nije mogla da preboli gubitak Šlezije.

Intendantura i sanitet su zakazali. Šta ako prinude Luja XV na mir i Austrija odrešenih ruku krene da povrati Šleziju. Fridrih je odlučio da opet zarati.21 kraljevine.000 ljudi ušao u Češku. krenula u ofanzivu i na češkom i na južnonemačkom ratištu. Njegova vojska od 50. U Bavarskoj su 15.mir u Fisenu . Karlo Lotarinški je krenuo u susret Prusima.2 Poraz Bavaraca . Uspehu su naročito doprineli krajišnici koji su bili vešti u ovom načinu ratovanja. vetrom i austrijskim prepadima. Kolone Fridirhove vojske proredile su bolesti i čarke sa husarima i krajišnicima. . Čak i u poslovično postojanom i odanom pruskom oficirskom koru javila se sumnja u u vojničke sposobnosti mladog kralja. Iz tvrdjava Špandau i Kistrin nameravao je da brani Brandenburg. Ubrzo po svom povratku u Minhen Karlo VII je januara 1745. Moral Prusa se srozao.smrt Karla Alberta . Počeo je drugi šleski rat. Francuska vojska je takodje imala uspeha na južnonemačkom ratištu gde je zauzela Frajburg im Brajzgau i ušla u Virtemberg. 4. preko pograničnih planina i šuma praćena kišom. Za novi pohod novca nije bilo. prekršio je Berlinski mir i sa vojskom od oko 70. iznenada preminuo. Veštim manevrisanjem Austrijanci su zauzeli sve komunikacije i otežali položaj Prusa u Pragu.000 vojnika je dezertiralo. Fridrih II je strahovao da će po padu Šlezije Austrijanci krenuti na Potsdam i već je naredio da se u slučaju opasnosti. Fridrih II se decembra povukao u Šleziju. Povlačenje je bilo vrlo tegobno. Avgusta 1744. dvor.krunisanje Franca Štefana za rimsko-nemačkog cara To što je Austrija glavninu snaga poslala na češko ratište iskoristili su Bavarci koji su povratili celu Bavarsku. dragocenosti i arhiv presele u Špandau. aprila potučeni Francuzi kod Pfafenhofena. Vojska se kretala raskaljanim putevima. Fridriha II zabrinuli su uspesi austrijske i engleske vojske. Državna blagajna bila je gotovo sasvim prazna.000 boraca. Austrija je 1745.000 ljudi se oktobra kod Maršovica sjedinila sa saksonskom vojskom od 20. septembra zauzeli Prag koji se posle godinu i po ponovo našao pod okupacijom. Prusi su 16. Oko 17.

septembra 1745. Razvila se ogorčena borba koja se vodila sa promenljivim uspehom. Do bitke je došlo kod Zora (Soor) 30. Sa Fridrihom Velikim sudario se kod rudarskog gradića Hoenfridberg (danas Dobromjerž u Poljskoj). Marija Terezija je uspela da ostvari još jedan značajan politički uspeh. .3. Poraz je zapečatio sudbinu Šlelzije.000 graničara. povukle se bliže Sudetima i smestile svoj logor kod Štaudenca.000 ljudi. U ovakvim okolnostima izbornik Maksimilijan III Jozef je ne želeći da nastavi carsku pustolovinu svog oca sklopio je 22. Nedostajali su mu glasovi Falačke i Pruske. Fridrih II nije bio dovoljno jak da koristi svoje pobede i to je bio slučaj posle Zora.Austrijanaca i Saksonaca .000 ljudi. Ometan u snabdevanju trupa povukao se u Šleziju.000 a drugi 3. Potučeni austro-saksonci povukli su se preko Labe i Orlica u Češku gde su vodili dvomesečni mali rat s Prusima i ugrožavali im snabdevanje.22 Bavarskoj je pretio nov udar iz pravca Insbruka gde je koncentrisano 30. sa Austrijom mir u Fisenu.prvi su izgubili 8. septembra u Frankfurtu za cara.Prusi zauzimaju Drezden Karlo Lotarinški je u proleće 1745. Saveznici su izgubili 13.000 vojnika . napustile su svoje položaje kod Labe.i 120 topova ušao u Šleziju.800 vojnika. "Bog je protiv nas" vajkala se Marija Terezija. juna 60. Bitku je započela pruska prethodnica koja je odbacila Saksonce. To je bio još jedan u nizu austrijskih poraza protiv Prusa . Oklevao je sa napadom na logor i tako omogućio Fridrihu Velikom da pregrupiše svoje snage i napadne prvi. Austrijanci su se povukli na gornju Labu a većina saksonskih trupa se prebacila na svoju teritoriju i grupisala oko Lajpciga. Centar austrijske vojske pokoleban povlačenjem Saksonaca morao je da ustukne. U zoru 4.bitke kod Hoenfridberga i Zora .000 Prusa je iznenada napalo nespremne Austrijance. aprila 1745. Odrekao se zahteva za carskom krunom i austrijskim zemljama. Njen muž Franc Štefan izabran je 13. oko 22.000 ljudi (od čega je pola zarobljeno) i 50 topova a Prusi 4. Karlo Lotarinški krenuo je za Prusima. 4. Franc Štefan je krunisan dok je Marija Terezija samo prisustvovala tom dogadjaju. sa 63. Rat sa Prusima . Austrijanci su se opet pokazali nadmoćniji u ovom načinu ratovanja i pruske snage.

Nizozemsko ratište .poslednji veliki vojni uspeh francuske monarhije.000 saveznika.200 prema 7.23 Karlo Lotarinški je upao u Lužice ali je Fridrih brzim protivudarom porazio saksonski korpus iz sastava Karlove vojske i prinudio ga na povlačenje u Češku.000 Francuza odnosno 46. Da bi deblokirala Turne saveznička vojska sastavljena od Austrijanaca. jula u polupustom predelu jednog ostrva zapadne Škotske. godine i sa vojskom od 80. Gubici su bili takodje približno isti 7.4. godine. . U proleće 1745. maja francuske utvrdjene položaje kod Fontenoa u Belgiji. Zadobivši podršku plemenskih glavara uspeo je da zauzme Edinburg i sa vojskom od 5."Četrdeset peta" ("Fortyfive") dok se sličan pokušaj Džemsa III naziva "Petnaesta" ("Fifteen") pošto je preduzet 1715. Prošavši kroz 8 . Pod ovim nazivima su i dogadjaji i njihovi glavni akteri često svrstani u britanske enciklopedije.) na Englesku. Britanaca i Hanoveranaca predvodjena vojvodom od Kamberlenda napala je 11. zavisno od okolnosti umereno ili svojski podržavali.njegov otac Džems III naziva se "Starim pretendentom" (Old Pretender). 4. Ova godina je pojam u britanskoj istorijskoj tradiciji . U Francuskoj su već više od pola veka živeli pripadnici dinastije Stjuart koji se nisu odricali prava na presto i Francuzi su njihove zahteve.8 Mladi pretendent se sa sedam svojih pristalica i dva broda natovarena oružjem i municijom otisnuo na put ka postojbini svojih predaka. Škotskoj.000 svojih pristalica krenuo je na Englesku. Iskrcao 23.Fontenoa .500 ali je Kamberlend bio prinudjen na povlačenje i cela zapadna Belgija pala je u ruke Francuza.52. Vojske su bile približno iste jačine . Maršal Bel-Il i ministar Luja XV markiz d Arženson su skovali plan da Englezima zadaju udarac na samom ostrvu tako što će ih gurnuti u vrtlog gradjanskog rata. decembra odsudno tukao Saksonce kod Kezeldorfa i omogućio zauzimanje Drezdena.pobuna "Lepog princa Čarlija u Škotskoj" "Galispanska" ofanziva u Italiji Na nizozemskom ratištu Francuska je kod Fontenoa izvojevala svoju najslavniju pobedu u ovom ratu . Holanjdana. Uz francusku pomoć i podstrek organizovan je pohod Čarlsa Edvarda Stjuarta (Lepi princ Čarli . Moric Saksonski je nastavio uspešno napredovanje iz 1744. Fridrihovo vojskovodja Leopold od Desaua je 15. Za "Lepog princa Čarlija" uobičajio se u istoriografiji i naziv "Mladi Pretendent" (Young Pretender) .000 ljudi opkolio tvrdjavu Turne.

aprila 1746. Englezi su morali da povuku deo vojske iz Nizozemske što je dovelo do poremećaja u odnosu snaga na ratištu ali i do nesuglasica sa saveznicima u prvom redu Holandjanima.24 Karlizl. Vojvoda od Kamberlenda je takodje stigao sa kontinenta kako bi preuzeo zapovedništvo nad vojskom. Njegova plemenska vojska. bez jake discipline. "Kad bi ujutro sklopila mir sa (pruskim) kraljem noću bi se već upustila s njim u bitku. Poslaniku Robinsonu je otvoreno i . Engleska je uprla sve diplomatske snage da obezbedi mir izmedju Austrije i Pruske kako bi carska vojska mogla da se suprostavi Francuzima. avgusta 1745. uporno odbijala da se pomiri sa gubitkom Šlezije. do Derbija."Nije bila zadovoljna engleskom politikom. Očekivao je iskrcavanje francuskih vojnih pojačanja i ustanak svojih pristalica u Engleskoj.4.sklapanje mira u Drezdenu . razmimoilaženja izmedju saveznika . 4.kraj drugog šleskog rata . Majboa je je prinudio Austrijance na povlačenje preko reke Poa a potom potukao Pijemonteze kod Basinjana i osvojio nekoliko tvrdjava. Francuska pomoć je izostala a englesko stanovništvo je ostalo mirno. nalazila u teškom položaju. pak. Povukla je deo trupa i time oslabila položaj saveznika u Belgiji kojoj je grozio sposobni Moric Saksonski.savez izmedju Austrije i Rusije Engleska se krajem 1745. Francuzi su požnjeli uspeh i u Italiji. Tortonom." U Frankfurtu je javno rekla da bi "radije dala svoju košulju nego Šleziju. kod Kulodena i potom je sledila krajnje svirepa pacifikacija Škotske koja je Kamberlendu pribavila nadimak "Kasapin". Marija Terezija je. loše snabdevena je klonula duhom videvši da je prepuštena sama sebi. Preston i Mančester stigao je decembra 1745.000 ljudi potpomognute trupama djenovske republike pod komandom Žan-Batist Majboa ovladale su 14. Čarls Edvard Stjuart se vratio natrag u Škotsku. I Pruska i Austrija bile su iscrpljene. Potukao je "Lepog princa Čarlija! 16. Istovremeno je tekla španska ofanziva u Lombardiji. Francusko-španske snage od oko 80.

Odaslala je Češkog kancelara Fridriha Haraha u Drezden da posredstvom saksonskog kancelara Brila pregovara sa Francuzima (Saksonija nije bila u ratu sa Francuskom). Rusko-švedski rat potrajao je tri godine 1741-1743. svestan svojih slabosti.000 vojnika u slučaju da neka od njih bude napadnuta. U Drezdenu je 25. juna 1746. Marija Terezija nije verovala da će se Fridrih pridržavati slova ugovora. tajno je pregovarao sa Englezima nudeći svoj glas Francu Štefanu pri izboru za cara u zamenu za Šleziju. Uprkos porazima kod Hoenfridberga i Zora. Sve je palo u vodu pošto su Fridrihove trupe osvojile Drezden. godine i njime je predvidjeno da Austrija i Rusija jedna drugoj priskoče u pomoć u slučaju da pruski kralj napadne njihove države ili Poljsku. Francuska diplomatija se postarala da Ruse drži podalje od sukoba na zapadu i podstrekla je Švedsku da zarati sa Rusijom. decembra 1745. da je Saksonija izbačena iz rata Marija Terezija je morala da popusti. Smatrala je pruskog kralja verolomnim i nezasitim osvajačem i odlučila je da se obezbedi sklapajući savez sa Rusijom. 5. Ruska carica Jelisaveta i ministar spoljnih poslova Bestušev su odugovlačili sa odlukom da se umešaju u rat na strani Austrije.hladnokrvno saopštila istinu da 25 interesi njihovih država nisu istovetni. POSLEDNJE RAZDOBLJE RATA . da je engleska novčana pomoć nedostatna i da su namerno više puta odugovlačili sa njenim isplaćivanjem ne bi li je prisilili da sklopi mir sa Fridrihom i pošalje svoju vojsku u Nizozemsku i Italiju protiv Francuza. Fridrih veliki. Marija Terezija se zanosila mogućnošću da austro-saksonske snage napadnu Brandenburg potpomognute sa severa od Rusije. Carica je strahovala od mogućeg dvorskog prevrata. Jelisaveta i Bestušev pristali su da pregovaraju na osnovi sporazuma koji su dvadeset godina ranije sklopili Katarina Velika i Karlo VI po kom su dve sile obećale jedna drugoj pomoć od 30. sklopljen mir izmedju Austrije i Pruske kojim je okončan drugi Šleski rat. Uvidjajući da će Engleska potvrditi Fridrihu pravo na Šleziju. Marija 1 Terezija je pokušala da se nagodi sa Francuzima. Savez izmedju Austrije i Rusije zaključen je 2.

Francuzi su 20. jula i osvojio Bergen op Zom čime su operacije završene. opkolila snage generala Kastelara u Parmi.Sledeće 1748. Englezi joj nisu izašli u susret već su zahtevali da austro-sardinska vojska napadne južnu Francusku. u maju Antverpen. u ruke Francuza pao je i Mastriht. osvojili Asti i citadelu Alesandriju i prinudili generala Majboa na povlačenje. U 1747. Na italijanskom ratištu su Pijemontezi početkom 1746.neodlučne borbe u Italiji . Saveznici su poraženi na Trebiji i povukli se u Pjačencu. Ovi dogadjaji su ipak potakli . Austrijanci i Englezi su bili neaktivni u iščekivanju ruske vojne pomoći.1. februara osvojili Brisel. Moric Saksonski je kod Rokua 11. Ofanziva u pravcu Nice i Provanse koju je vodio austrijski general Braun okončana je neuspehom.ulazak Rusije u rat Rat se nastavio u toku naredne tri godine na bojištima u Italiji i Nizozemskoj. "Galispani" su morali da napuste Lombardiju. veliki uspesi Francuza u Nizozemskoj . operacije su se odvijale nepovoljno po Austrijance i njihove saveznike. U Španiji je na presto posle smrti Filipa V došao Ferdinand VI koji je bio protivnik italijanske pustolovine. oktobra 1746. Moric Saksonski porazio je Kamberlenda i Engleze u bici kod Lafelda 2. Rusi su se kretali toliko sporo da je mir zaključen pre no što su i stupili u borbu. odsudno porazio Karla Lotarinškog. Marija Terezija je molila Engleze da joj pošalju brodove i prevezu austrijske trupe kako bi zauzele Napulj.pasivno držanje Engleske i Austrije . marta l746. Španske trupe su se potpuno povukle iz Italije a potom i iz Francuske prepuštajući vojevanje Francuzima pod Bel-Ilom. Zauzela je Gvastalu i 27. Francuzi su nastavili sa osvajanjem holandske Flandrije. I Španci su bili iscrpljeni ratom. Saveznici su su nameravali da iskoriste povlačenje Španije iz rata ali se i u ovome njihovi interesi razilazili. u julu Šarleroa u septembru Namir. Rusija je na osnovu svojih savezničkih obaveza uputila trupe na Rajnu.26 5. Austrijska vojska pod komandom Brauna je iz Mantove preduzela ofanzivu u pravcu Parme. U toku 1746.

Pregovori su se time mogli smatrati okončanim.27 Francuze da počnu pregovore. ponizila je austrijsku dinastiju".članom XXI obnovljeno je jamstvo sila potpisnica za Pragmatičnu sankciju tj. Iako pruski kralj nije bio potpisnik ugovora pominje se u članovima XXI i XXII . Luj XV je izjavio da želi da pregovara "ne kao trgovac već kao kralj". Španija. oktobra 1748. Francuskoj delegaciji koju je vodio d Aržansonov nesposobni naslednik Brilar de Pisije stigao je ukaz iz Versaja da potpišu preliminarni tekst ugovora onako kako ga je predložila Engleska u aprilu 1748. ostalo je da se razrade samo formalne podrobnosti. Sardinija. Marija Terezija je bila spremna da se odrekne Belgije kako bi povratila Šleziju i zadržala Parmu i Pjačencu. Marija Terezija je dobila natrag Nizozemsku. Austrija. Nisu nikako želeli da vide Francuze na ovoj teritoriji. Francuska je u pogadjanju oko teritorija držala vrlo značajan adut . Sporazum je potpisalo osam evropskih država Engleska. Ogorčeni Kaunic je izjavio francuskom diplomati grofu San-Severinu:"Francuskoj se posrećilo da ostvari svoj veliki plan. Englezi su već nekoliko stoleća bili vrlo osetljivi kada se radi o južnoj Nizozemskoj koja je za njih imala ogroman strateški i privredni značaj. Mir u Ahenu Mirovni pregovori su započeti 1747. Modena i Djenova. Sardinskom kralju vraćeni su Savoja i . Nasuprot tome Marija Terezija i njeni ministri u Beču držali da je najvažnije da što pre zavlada opšti mir. 5. Opet je prevagnuo engleski interes. godine. Kaunic je smatrao da ove predloge ne treba prihvatiti. Holandija. za teritorijalni integritet Austrije pri čemu su bile izuzete zemlje kojih su se odrekli Karlo VI i Marija Terezija.Belgiju. Njen opunomoćenik na pregovorima grof Kaunic je pokušao da spreči priznavanje zaposedanja Šlezije od strane Pruske nudeći Belgiju.2. godine u Bredi a okončani u Ahenu (Eks-la Šapelu) 18. Francuska. Članom XXII Pruskoj je potvrdjeno pravo na vojvodstvo Šleziju i grofoviju Glac. Savetovali su Austrijancima da uzmu natrag Belgiju a odreknu se Parme i Pjačence u Italiji.

Španski kralj obnovio je sa Englezima azijento (assiento). zadržao je teritorije koje mu je ustupila Marija Terezija prilikom sklapanja savezništva u Vormsu. ako se izuzmu austrijski gubici. Francuskoj su Englezi vratili Kap Breton a ovi njima opet Madras. . Španci su se žalili da ih Francuzi potiskuju u drugi plan. Gvastala i Pjačenca obrazovana je kneževina koja je ustupljena španskom princu Don Filipu. u stvari povratak na stanje pre rata i predstavljao je razočarenje za njegove potpisnike. gubitak koji Marija Terezija nije mogla da preboli. Austrija je ostala bez Šlezije. Francuzi su napustili Belgiju za koju su prolili more krvi i ostalo je pitanje zbog čega su uopšte ratovali sedam godina. Ugovor u Ahenu značio je. Sve sile koje su ratovale bile su iz ovog ili onog razloga nezadovoljne. Engleski trgovci pretrpeli su velike materijalne gubitke u ratu koji im ništa nije doneo.28 Nica. morao je da se odrekne Pjačence. Od vojvodstava Parma.