You are on page 1of 6

Struktura cene mehanizovanog rada

Prodajna cena mehanizovanog rada zasniva se na tro�kovima koje firma ima anga�uju�i mehanizaciju i planiranoj dobiti na anga�ovanju, koja je i cilj rada mehanizacije. Tro�kovi koje prouzrokuje mehanizacija dele se na tro�kove eksploatacije i tro�kove osnovnog sredstva. Dok tro�kovi osnovnog sredstva direktno zavise od nabavne cene ma�ine, tro�kovi eksploatacije nastaju samo pri stvarnom anga�ovanju ma�ine. Dobra procena tro�kova anga�ovanja ma�ina omogu�ava sigurnije definisanje dobiti sa kojom se ra�una a time i ve�u konkurentnost na tr�i�tu.

Eksploatacioni troskovi
Eksploatacioni troškovi obuhvataju one troškove koji su neposredno u vezi sa mašinom tokom njenog proizvodnog rada. Ovde ulaze:
   

troškovi održavanja (male i srednje popravke i dnevni servis, pranje i podmazivanje) troškovi habajućih delova (gume kod mašina na pneumaticima i kod vozila, zubi sečiva kod bagera, dozera...) troškovi pogonske energije, maziva i pomoćnog materijala troškovi rukovaoca mašina i njihovih pomoćnika

Troškovi održavanja
Troškovi održavanja se procenjuju i utvrđuju na osnovu iskustvenih podataka kod izvršenja istih ili sličnih radova. Mogu se koristiti i preporuke proizvođača, koji se opet baziraju na velikom broju statistički obrađenih podataka. Troškovi održavanja obuhvataju male i srednje popravke i dnevni servis, pranje i podmazivanje. Oni zavise od:
  

konkretne mašine uslova rada kvaliteta održavanja

Troškovi habajućih delova

potpuno ili delimično opterećen. po sledećoj formuli: Troškovi zamene guma = 1. lamele za prenos snage i sl. rijača ili dozera i ojačanog dela noža mašina za zemljane radove. Opšti obrazac za proračun utroška goriva ima oblik: gde su:    No-nominalna snaga motora gs-specifična potrošnja energije (goriva) ke-koeficijent potrošnje. Troškovi energije Kod proračuna utroška pogonske energije odvojeno se postupa u slučaju kada je pogon pomoću elektromotora. čelična užad. odnosno kada se radi o motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. kao što su zubi i sečiva na iskopnim i utovarnim organima. na isti način treba i kod proračuna utroška energije o tome voditi računa.10 obuhvata vrednost rada pri zameni pneumatika Ovim troškovima pripadaju i troškovi zamene zubaca kod kašike bagera. ali ih treba podeliti sa brojem eksploatacionih sati kako bili svedeni na efektivni sat rada. Troškovi održavanja i zamene guma kod drumskih vozila obračunavaju se po jednom preveženom tona-kilometru (kod transportnih preduzeća i transportnih usluga) ili po radnom času (kod građevinskih mašina). Kako se kod mašinskog rada uzima u obzir korišćenje radnog vremena preko odgovarajućeg koeficijenta. odnosno pogonski motor.75 (srednja vrednost oko 0. Da bi se primenio proračun koštanja po radnom času. lopatice sa mešalicama.60) analogno koeficijentu korišćenja radnog vremena Uobičajeno je da se troškovi maziva i rad na podmazivanju mašina uzima u iznosu od 10% od vrednosti mašina . U oba slučaja uzima se u obzir da li je mašina.45 do 0. mora se obaviti transformacija veka trajanja guma u km u zavisnosti od eksploatacione brzine po radnom času.U ove troškove svrstavaju se troškovi zamene i održavanja guma (pneumatika) kao i troškovi zamene metalnih delova izloženih neposrednom habanju. kreće se od 0. Obračun troškova i zamene guma kod drumskih vozila vrši se na bazi veka trajanja guma (pneumatika).10 * (Nabavna vrednost guma / Vek trajanja guma) Faktor 1. čeljusti drobilica.

topli obrok kao i zakonske dažbine državi u kojoj se radi. U okviru otpisa mašine nužno je definisati i vek trajanja za svaku pojedinačnu vrstu mašina. bez obzira na uslove rada. Radnik je plaćen za svaki sat koji provede na gradilištu. puštanje u pogon i otpremu mašine u bazu. Kod nas ti procenti iznose   za mašine 10% za vozila 12% . Na raznim vrstama mašina rade rukovaoci različitog nivoa stručnosti. radila mašina ili ne. Nivo stučnosti kod radnika definiše se kategorijom od I do IX. dok IX kategorija radnika podrazumeva iskusnog VKV radnika.Troškovi radne snage Za proračun troškova radne snage potrebno je znati kakva se kvalifikacija zahteva za određenu vrstu mašine. gradilište. Rukovaoci mašina su obično nivoa od VII pa naviše. a obuhvataju transport. U ovu grupu troškova spadaju i troškovi koji su vezani za određeno mesto rada. postavljanje. kao i koji je broj radnika u posadi. Troskovi osnovnog sredstva Troškovi osnovnog sredstva obuhvataju sve one troškove koji su vezani za mašinu kao imovinu. odnosno dopremu mašine. U trošak radne snage ne spada samo plata već i prevoz radnika. Uobičajeno je da se obračun vrši godišnje i to u procentu od nabavne vrednosti mašine. Troškovi investicionog održavanja Ovi troškovi obuhvataju srednje i velike (generalne) opravke. takve mašine. Ti troškovi ne zavise o vremenu i obavezni su bez obzira da li se mašina nalazi u radu ili ne. što je rang više škole. I kategorija je potpuno nekvalifikovani radnik i ova kategorija je praktično nestala sa gradilišta. Pod time se podrazumeva onaj broj radnih časova koji neka mašina može da ostvari u radu pod normalnim uslovima.Jedini ispravan način obračuna amortizacije (otpisa) je takav da se on vrši proporcionalno trošenju mašine kao osnovnog sredstva. Troškovi amortizacije Troškovi amortizacije (ili otpisa mašine) omogućuju da se radom mašine realizuju finansijska sredstva za nabavku nove.

Najčešći način određivanja prodajne cene rada je da se prvobitno određena cena rada (bez indirektnih troškova) uveća za faktor (1+ ) Faktor predstavlja procenat povećanja troškova mašinskog rada. najčešće se operiše sa srednjom vrednošu osnovnih sredstava. pri čemu se u okviru predračuna tih radova obračunava kao trošak samo deo vrednosti tih objekata . tj. Ipak. tako da je: .15% 15 .15% 10 . pa se vrednost faktora mora utvrditi na osnovu projekata (najčešće na idejnom nivou) svih objekata koji se u okviru privrednog gradilišta moraju izgraditi. koja zavisi o veku trajanja osnovnog sredstva. Srednja vrednost može se izračunati pomoću obrasca Gde je:   Cn nabavna vrednost osnovnog sredstva n vek trajanja osnovnog sredstva u godinama Faktor režijskih troškova i dobiti Cilj angažovanja mehanizacije je ostvarivanje dobiti. kojim se kompenzuju (kroz jedinične cene radova):    troškovi pripremnih radova gradilišta režijski troškovi preduzeća (troškovi neproizvodnog rada) zahtevana dobit na konkretnom poslu.18% 15 .25% Na ovu vrednost treba dodati još oko 10 . kod izrade kalkulacija radnog časa.7% 10 .7% 6 . onu koja se krajem godine dobila nakon odbijanja vrednosti godišnjeg otpisa (amortizacije). Uticaj pripremnih radova može biti vrlo značajan.onaj koji je amortizovan u toku perioda građenja .Troškovi kamate na osnovna sredstva Ovi troškovi obračunavaju se na "sadašnju vrednost" osnovnih sredstava. Orijentaciona vrednost pripremnih u odnosu na glavne radove iznosi: industrijski objekti meliracioni radovi tunelski radovi zemljani radovi brane od kamenog nabačaja betonske brane 5 .15% na ime režijskih troškova i dobiti.

sem ukoliko oni nisu zanemarljivi. Uz troškove transporta sa manipulacijom.U takvim slučajevima puštanje u pogon obuhvata tzv. probni pogon.) potrebno je svaki put obračunati i troškove pretovara.  za višegodišnje projekte = 0. U slučaju da se mašina tokom rada na gradilištu koristi na više radnih mesta. To može biti i montaža.40 za jednogodišnje projekte = 0. koji nekada može trajati i više nedelja. kao što može biti slučaj sa mešalicama za beton. kombinacija drumskog. kao i njeno stavljanje u radni pogon na samom gradilištu. jer se one troše a troše i pogonsku energiju a ne proizvode.0. jednokratni troškovi mogu da obuhvate samo troškove transporta. transport). kao i troškove puštanja u pogon. U jednokratne troškove spadaju svi troškovi pri transportu mašine na gradilište.25 Jednokratni troškovi Jednokratni troškovi odnose se na rad mašine na nekom određenom gradilištu. železničkog i dr. Ukoliko se tokom transporta vrši i promena sistema transporta (npr. ili ako se radi o postrojenjima. Planirani fond radnih časova mašine Planirani fond radnih časova mašine na gradilištu utvrđuje se na osnovu obima posla koji mašina treba da izvrši i proračunatog praktičnog učinka kao proivod ove dve vrednosti. fabrike betona.20 .0. ako se radi o dizalicama (npr. .30 . treba obračunati i troškove premeštanja. u jednokratne troškove treba uneti i troškove vraćanja mašine u bazu (demontaža. kompresorima. da bi se moglo odrediti koliki će biti iznos tih troškova po jednom radnom času mašine. Po pravilu. asfaltne baze i sl. manipulacija. ako je u pitanju toranjska dizalica). dizalicama i sl. treba obračunati i troškove postavljanja mašine na radno mesto. Kod savremenih mašina koje su na pneumaticima i koje su samohodne. te je potrebno tačno utvrditi koliko će iznositi vreme rada u časovima. U jednokratne troškove tada treba obračunati i troškove stajanja (nerada) mašina za vreme probnog rada. kao što su drobilane sa separacijama.

prodajna cena efektivnog rada mašine jednaka je Kh= gde je:      +(Ee+Eos) x (1+φ) It =Jednokratni troškovi hgr=planirani fond radnih časova mašine na gradilištu =faktor kojim se kalkulišu režijski troškovi i dobit Ee =eksploatacioni troškovi Eos=troškovi osnovnog sredstva .Prodajna cena rada mašina U opštem obliku.