ВИСОКА ШКОЛА ЗА ВАСПИТАЧЕ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

АЛЕКСИНАЦ

ПРЕДМЕТ

КУЛТУРА ГОВОРА

СЕМИНАРСКИ РАД

ТЕМА: Семантичко-стилска анализа песме Пробудим се, Миодраг
Павловић

Ментор
Мирољуб Јоковић

Студент
Ема Милојковић
1828

Алексинац, Новембар, 2011.

лирско казивање одликује асоцијативност. Песме одупиру злу и хаосу. Тим новоформираним правцем кренуо је и Васко Попа у песничкој књизи „Кора“. ако се матефорички изразимо била „крупан и велик залогај“ и то је утисак који даје његова прва збирка песама „Млеко искони“. Промовисала је рационалан интелектуални стил без снажних емоција. Али паралелно са тим приказан је и свет у коме још увек живи нада. То је формирало и питање којa је сврховитост толиког шетања кроз историју у Павловићевој поезији. док је последња је мрачна и безизлазна збирке лешева пливају под земљом. Његова прва збирка песама „87 песама“ утолико је била најшокантнија за тадашње читаоце. У првој збирци је симболика најоштрије приказана и она чини темељ на којем се заснива читаво његово стваралаштво. елептичан језик. Павловић је њоме остварио темеље за ново лирско мишљење у развоју савремене српске поезије. 87 песама Збирка „87 песама“ чинила је преврат у тада актуелној послератној поезији.Увод За поезију Миодрага Павловића можемо рећи да је. емотивно и мисаоно тежиште. Амбициозност његове поезије огледа се у томе што је имала како временски тако и просторно широк опсег. У тој збирци испеване су полазне тачке његове поезије. Умео је често да крене од дешавања и личности на нашим просотрима и да повуче паралелу са неким дешавањима и личностима на другим просторима и у другим временима. Прва песма циклуса „Пробудим се“ и први стих у песми одјекују запомагањем рашчупаних жена и вихор злуродих ноктију који даве мртваце. . чија је основна тематика била тадашње политичко стање у држави. надом и хуманошћу и први стихови гласе: Пробудим се Над креветом олуја Збирка је писана слободним стихом и наслови песама циклуса наговештавају тематско. метафоричке слике. приказан је безперспективан свет у коме је зло дубоко укорењено и делује на свим пољима. иако је тај правац претрпео велике отпоре већине која је хтела да остане верна претходном песничком певању. Песме у збирци су двојаког карактера и кроз сваку се поред мрачног мотива провлачи и мотив наде. Његов даљи рад показује нам да је са тим изазовом Павловић итекако умео да се избори.

Пробудим се Пробудим се Над креветом олуја Падају зреле вишње У блато У чамцу запомажу Рашчупане жене Вихор Злурадих ноктију Дави мртваце Ускоро О томе Ништа се неће знати .

стихови су различити по структури и њихов распоред је слободан у строфи. Визуелни лик песме показује одсуство форме. Место на коме се налази у књизи.Рефлексија. али и у циклусу „Шума проклетства“ исказује њен значај и представља увод у садржину књиге. Олуја у песми представља метафору за застрашујући доживљај стварности у коме се нашао лирски субјекат. Налази се на почетку прве збирке песама „87 Песама“. Појавом другог стиха над креветом олуја губи се лирски субјекат и започиње се конкретизација друге слике.Пробудим се Песма Пробудим се настала је након напада на Хирошиму и Нагасаки и актуелизује човекову језу пред ужасом нових страхота. док би са интерпункцијским знацима стих имао одређену дозу напетости и недовршености. Пробудим се исказан у првом лицу једнине у презенту и њиме је представљена тренутачност чина у садашњости.Мисаони закључак. Песма се састоји из два дистиха и три терцине. У композицији песме можемо уочити три дела: . осликава песников доживљај света. а све остале строфе из једне.Ситуацију . он само приказује слику света након буђења. сво зло овог света које се заверило против човека.Лирски субјекат (почетак песме) . Структуру песме чине шест елемената: . Иако мотив представља снагу разарања и уништавања.Слике стварности . . јер се први дистих састоји из две синтаксичко-интонационе целине. док ће наредне строфе истаћи детаље тог мотива. Синтаксичка слика песме је једноставна. Песма је лишена интерпункције и својом визуелном и синтаксичком сликом је у потпуности представљен доживљај света. Презент у првом стиху је довршен и коначан и не наговештава следећу слику. У другом стиху мотив олује указује на јачину значења овог симбола и на слику света у коју човек улази буђењем. зреле вишње. Главна тематика његовог стваралаштва. рашчупане жене.Четири слике стварности изван лирског субјекта (олуја. У првом стиху појављује се лирски субјекат. у садржини су ове песме. вихор) .

и то је прва ствар коју лирски субјекат не доживљава објктивно. једрину. али њеном персонификацијом добија на јачини и оставља најпотреснији утисак. претња. његови нокти су злуради. лепоту и на живот у пуној снази. Чамац. Овде је коришћена персонификација. без субјективног сагледавања на стварност. страх. сочност што песника асоцира на младост. Побуђују низ асоцијација. рашчупане жене и запомагање код читаоца у зависности од његовог искуства. јер су у складу са стањем у коме се налази лирски субјекат. Мотиви зреле вишње и рашчупане жене у трећој и четвртој строфи исказани су хладно и без емоција. тако да поседује карактеристике живог бића. ужасавање и гађење и све речи имају негативан набој. јер такав пад представља безизлазни пад у коме биће (вишња) нестаје и нема му повратка. могу доста да се развију. Представљене су оваквим тоном. Он дави. и написан је у презентском облику. а он је успео да сав тај хорор преточи у строфу од пет речи. већ су написане као засебне реченичне јединице.Следеће поетске слике не чине повезани низ. Јачина тог пораза наглашена је падањем у блато. који се тек пробудио и констатује само оно што види. спас. и указује на злу судбину која је снашла биће. Зреле вишње представљају црвену боју. Пад представља гашење живота и наде. Песник користи такве изразе који код читаоца буде непријатна осећања. Стих „злурадих ноктију“ асоцира на чудовиште. она нема психолошку и емотивну црту. . Вихор Злурадих ноктију Дави мртваце је последња слика у песми у којој се исказује човеково схватање стварности. Мотивацију за стих Падају зреле вишње у блато добио је рушевинама рата. јер је то агонија која траје и којој се не види крај. јер су вихору додељене људске особине. рат. а самим тим што „дави мртваце“ предочава чудовишну слику зла. Гледајући на само значење речи вихор. Он означава дефинитиван пораз живота. зато што писац доживљава страхоте светског рата и стрепи од ратне катастрофе. као што су опасност. страх. У чамцу запомажу Рашчупане жене Ово је најбогатија слика песме. бекство.

али га не уздиже. Ускоро О томе Ништа се неће знати Завршна је строфа песме и има рефлективни карактер. Закључак Место које Миодраг Павловић заузима у модерној српској поезији заснива се на томе што и поред високих песничких квалитета и поред низа смелих иновација и форма његов стил приказан је парадоксално.Четири средишње слике које лирски субјекат доживљава су написане у градацији и представљају биљку. Та тврдња се најбоље види у томе што он као модерни песник успева да оствари једну тежњу за коју сматра да је немодерна и да њоме представи комплетну и кохерентну слику света. историјског. и њима се могу придодати и звучне одредбе падање. Песма само указује на то какве учинке има зло. То је мисао о сагледаној стварности. вихор. митског. човека. . Историјско памћење позива на опрез. Свест о злу је само свест да се човек може одупрети. запомагање. Своју поезију оспособио је на широкој основи и на широким нивоима од социјалног. појаву. а заборав представља сазнање о пролазности зла и успостављању наде. све док заборава има постоји могућност широм отворених врата да се зло поново појави макар и у новом руху. Заборав је оно чега се треба највише плашити. библијског па до лирског и епског. на мобилност и акцију против сила мрака.

Босиљка Милић: Читанка са књижевнотеоријским појмовима за IV разред средње школе. Љиљана Николић. Завод за уџбенике и наставна средства.Литература 1. Београд. 2006 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful