P. 1
Frenk Lojd Rajt

Frenk Lojd Rajt

|Views: 1,373|Likes:
Published by Jelena Vukadinovic

More info:

Published by: Jelena Vukadinovic on Apr 10, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/03/2013

pdf

text

original

Fakultet Tehničkih Nauka Unuverzitet u Prištini Smer arhitektura

Urbana struktura
Seminarski rad:

Frenk Lojd Rajt

1

Apstrakt
Frenk Lojd Rajt je bio jedan od najkontradiktnijih ličnosti u modernoj arhitekturi, njegova dela ostavila su trag u savremenoj arhitekuri. On je medju prvima koji je intuitivno otkrio i razradio ideje kontinuiniranog unutrašnjeg prostora, za šta su se arhitekte u Evropi znatno kasnije počeli da rešavaju problem unutrašnjeg prostora. Evropskom racionalizmu, koji je probudio zanimanje za rešavanje konstruktivnih metoda i za socijalne aspekte, on se suprotstavio. Posvetio se organskom shvatanju arhitekture koje u centar stavlja čoveka pojedinca i njegov odnos prema ambijentu u kojem ţivi. Rajtova snaga i originalnost vizije dobijaju osobitu potvrdu u poslednjem razdoblju u kojem je, prihvativši evrposka iskustva, stvorio dela koja po svojoj poetičnosti i plastičnoj slobodi obeleţavaju novi put u arhitektonskom oblikovanju. Iako ponekad opterećen literarnošću i simbolikom, Rajtov opus po bogatstvu stvaralačkih ideja i raznovrsnosti nema konkurencuje u savremenoj arhitekturi. Rajt svaki projekt koji radi rešava nezavisno od predhodnog projekta kao singularnu i neponovljivu kreaciju.

Frenk Lojd Rajt
Arhitektura Frenka Lojda Rajta obuhvata sedamdesetdvogodisnju karijeru, koja je pocela kasnih osamdesetih godina XIX veka i trajala sve do njegove smrti 1959. godine. Od pocetka njegove samostalne prakse Rajtov rad je prolazio kroz nekoliko faza i bio usredsredjen na takve teme kao sto su priroda, organsko shvatanje, prerija, modernizma … Prvi Rajtovi radovi, nastali jos u ateljeu. Frenk Lojd Rajt je primetio da su kamen, opeka i drvo, ti osnovni arhitektonski materijali, bili dugo skrivani, bojeni, pokrivani i menjani u skladu sa odredjenom modom i ukusom. Nisu samo prirodni materijali bili ignorisani u većem delu arhitekture devetnaestoga veka, već su čak i noviji materijali, čelik, gvoţdje, ploče metala i stakla, bili korišćeni na prevazidjene načine. On je posmatrao nove materijale i načine njihovog korišćenja kao fantastični “alat” za arhitekte dvadesetog veka.
U svojim sistemima projektovanja koristio je osnovne geomertijske oblike – kvadrat, krug i trougao – učvršćene i proporcionisane u skladu sa upotrebljenim materijalima i strukturalnim sklopovima sa navedenim idejama i principima – unutrašnjim prostorom iz koga proizilazi forma, materijalima i metodama, prirodom i okruţenjem – koji su mu bili 2

brinuli o stvaranju lepe arhitekture. slobodno. od farme do skole. s puno entuzijazma u potpunosti bude ono sto zapravo i jeste. verujući da “korelacija fizičke forme sa prirodom uzdiţe kvalitet ljudskog roda”. Frenk Lojd Rajt je nastavio da crta i projektuje objekte koji će promeniti arhitekturu u celom svetu. kada se odredjuje odnos čoveka i Rajtovih objekata. Od jednostavne porodične kuće do ogromnog centra opštine. Samo kad bi arhitekti. od forme koja ţivi i postaje simbol jedne ideje. On je značenje svoga rada povezao sa poretkom u prirodi. On je to često nazivao “humanost”. njegovo mesto je uvek nedvosmisleno u centru njihove suštine. od fabrike do katedrale.na raspolaganju. samo kad bi se svaki čovek potrudio da radosno.od lepote. umesto sto brinu kako da sebe sto bolje prodaju. u kojoj se svi delovi odnose prema celini na način na koji se celina odnosi prema svojim delovima. Rajt pokazuje kako bi svet mogao biti lep. Izabrao je da svoje objekte naziva “organskom arhitekturom”. Kad bi umeli da razlikuju spektakularno . U svim njegovim radovima jedan vaţan element ostaje nepromenjen i zapravo predstavlja najznačajniju temu njegovog rada: ljudske vrednosti.praznu formu sačinjenu samo zato da zaprepasti . kako bi mogao biti ispunjen lepim stvarima. kako je smatrao Rajt. 3 .

1 zgrada Larkin 4 .Larkin building 1.

metalni nameštaj. Rajt je usvojio mnoge druge inovacije kao sto su: staklena vrata. nastrešnice. klimatizaciju i zračnu toplotu. A troškovi za njenu izgradnju iznosili su 4 miliona dolara. Ova zgrada je prepoznatljiva po svojoj vertikalnoj strukturi. trpezarije. Iznad njih su bili baraljefi Richarda Bocka.Larkin Company zgrada je jedna od najfinijih Rajtovih projekta. Gornji sloj se sastojao od kuhinje. sabijenog mešavinom drvenog vlakna i magnezita. površine radnog stola i vodovodnih ploča. za vatrostalne stepenice. za koje se kasnije tvrdilo da su bili od mermera su ustvari napravljeni od osnove betona. On je takodje izgradio kugle na vrhu spoljasnjih centralnih stubova zgrade. učionice. pekare. mineralom koji se koristi za pravljenje opeke i oblaganje unutrašnjosti dimnjaka. Podovi. Krovna bašta. arhitekta zaduţen za estetičku stranu zgrade. skulptora koji je radio na drugoj Rajtovoj kreaciji. Jedna od Rajtovih inovacija je bio viseći wc okačen na zid. Rajt je prilikom izrade zidova eksperimentisao sa magnezitom. 5 . javne biblioteke i staklene bašte. popločana opekom. vrata. Ulaz zgrade je ogradjen sa dve fontane koje liče na vodopade. prozorskih dasaka. O ovoj kreaciji Rajt je rekao godinama kasnije “Interesantno je da sam ja. takodje sadrţi veliki centralni otvoreni prostor koji se prostire celom visinom zgrade. Zavšena je 1904 godine. pa prekriven magnezijumskom površinom. Materijal koji je korišćen za izradu zgrade bio je tamna crvena opeka i sa malterom ruţičaste nijanse boja. Kancelarije sa izlazom na terase su bile osvetljene kroz centralnu dvoranu i prozorima izmedju stubova. Prirodna i veštačka svetlost je ostvarena sa Rajtovom inovacijom koja se sastoji od hermetički zatvorenim duplim prozorima. porodice i goste. Unutrasnji zidovi su napravljeni od opeke bledo ţute boje. Takodje su u zgradi Postojale električne instalacije koje su omogućavale zaposlenima da borave u komforu kancelarije sa metalnim nameštajem udišući vazduh kroz sistem klimatizacije. sve ovo je bilo uradjeno po Rajtovom projektu. izmislio viseći zid za wc (laksi za čišćenje). sluţi kao prostor za rekreaciju za zaposlene.” Skoro svaka tehnologija koja se danas koristi bila je predloţena za Larkin zgradu 1904.

sluţbenika i administrator u kompaniji za prodaju putem pošte.3 Aksonometrija sa osnovom Zgrade 1. Široko renoviranje je završeno tako da je izmenilo Rajtove karakteristike zgrade dok su izvršni organi kompanije govorili da je nova radnja jedna od najatraktivnijih maloprodajnih sedišta u tom delu zemlje. Moţda nije “Arhitektura” ali ima svoj integritet. “ Moţda mu nedostaje veselo svetlo i senka. Zgrada je trebala da bude čisto i udobno mesto da bi privuklo ţene da rade u industrijskoj zoni grada. osvetljenoj i osveţenoj četvrti.4 Aksonometrija sa osovom zgrade Rajt je napisao u svojoj autobiografiji “dostojanstven ostvetljen enterijer stvara efekat divne sluţbene porodice na poslu u čistoj. izvanredna struktura. Jedan Rajtov biograficar je napisao o Larkin zgradi.” to je dobilo medjunarodni pozdrav i o njemu se pisalo u savremenim časopisima o ahitekturi.2 Osnova zgrade 1. zgodno uradjen. Rajt je opisao Larkin zgradu kao “otmen” i dodao kao odgovor kritičarima.1.800 sekretara. “To je bio neobičan koncept.” Zgrada je dizajnirana kao poslovni prostor za grupu od 1. dostojansto i moć. 6 . ali ima snagu. eventualan zakup zgrade je bio neizbeţan. 1939.” Maloprodajni trendovi koji su doveli do opadanja prodaje zahtevali su promene u poslovanje Larkina. je rešeno da se maloprodajna radnja Larkin premesti u administrativnu zgradu preko puta gde je imalo više prostora.

6 Unutrašnjost zgrade 1. zgrada bila stvarno beskorisna.1. čelična kapija pala sa svojih zardjalih šarki. 7 . Svaki dupli prozor je polomljen.5 Jedan od detalja zgrade 1. vrednost zgrade je slabila i njeno propadanje se ubrzalo nakon sto su sa nje skidani svi vazni delovi zgrade.8 Aksonometrija zgrade Zgrada je nakon 1943 propala. i čelična ograda koja je okruţivala zgradu je ţrtvovana za ratnu kolekciju otpada”.7 Aksonometrija zgrade unutrašnjim izgledom 1. Kao sto je Larkin istoričar Jeorome Puma rekao “Do kraja oktobta 1947.

Rajt je stvorio prve prave radne jedinice. Veličinom središnjem staklom pokriveog prostora. uskladjenostu prostora i komunikacija i komforom za sve koji su u njoj radili. Jasno je da je Rajt imao nastrano zadovoljstvo da zgradu Larkin napravi tako dobro da je bilo jako teško da se sruši. ili atrijuma. 8 .Na kraju kad je jedan lokalni kupac kupio zgradu sa namerom da je sruši. Ova zgrada je bila jedna od najnaprednijih objekta tog vremena u Americi i u Evropi funkcionalnost zgrade zračila je jednostavnošću masa. i rušenje je trajalo više od četri meseca jer su zidovi bili napravljeni od ojačanog betona i podrţana čeličnim polugama. Koristeći specijalno dizajniran nameštaj. Imajući u vidu potrebu radnika ove zgrade. on je obezbedio društvene prostorije za zaposlene.

Johnson Wax Headquarters 2.1 Zgrada Johnson wax 9 .

ima preko 200 različitih tipova savijenih crvenih opeka koje čine eksterijer i enterijer zgrade. Nameštaj.C. "Hib" Johnson.Johnson Wax Headquarters je Svetski štab i zgradu administracije korporacije S. Ovu zgradu je projektovao Frenk Lojd Rajt za predsednika kompanije Herbert F. pretpostavljajući da ce na taj način podrţati bolji poloţaj tela (jer bi osoba koja bi sedela na toj stolici morala da drţi obe noge na podu sve vreme) Medjutim. Taj problem nije rešen dok se nije stavila gumena zaptivka izmedju cevi i izbrazdana plastika je bila korišćena na krovu da se to zapečati pritom ličeći na stakleni cevovod. Boje koje je Rajt odabrao za zgradu su svetlo zuta (za stubove i malter) i “Cherokee crvenu” za podove. Inc. cevovod od Purex stakla koje se poteţe od plafona i staklene spratove propuštaju blago svetlo. Rajtov projekat stolice za Waxa je prvobitno imala samo 3 nogare. bio je natovaren sa 60 tona materijala pre nego što je čašica ili deo stuba koji se spaja sa listom zumbula naprsla (smrveci 60 tona materijla na zemlju i propustivši cev za vodu 30 stopa pod zemlju). na širokoj. koji je takodje on dizajnirao. Plafon parkinga stvara kompresiju prostora i “dendriform” stubovi odjekuju u zgradi i uzdiţu se u visini od preko dva sprata podrţavajući krov. tako da se ne uzrokuje curenje. Herbertu Johnsonu kome je trebala nova stolica traţio je od Rajta da sedne na jednu od tih stolica i nakon sto je Rajt pao sa stolice projektovao je nove stolice sa 4 nogara za 10 . Kada je Test stub. projekat stolice se pokazao previse nestabilnim i stolica bi se lako nakrivila. U Velikoj radnoj sobi “dendriform” stubovi su 23 cm u prečniku na dnu I 550 cm u prečniku na vrhu. proizveden od strane Steelcase. bilo je jako teško da se dobro zapečati stakleni cevovod od staklenih zidova i krova. Najveća prostorija u Johnsonovoj zgradi je velika radna soba. Do zgrade se dolazi pešaka ispod 14 spratovne Johnsonove kule i kroz nisko parkiralište podrzano betonskim stubovima ojačanim čelikom. Pored toga. Ovaj otvoreni prostor nema unutrašnje zidove i bio je namenjen za sekretarijat Waxove kompanije. napravljen. Konstrukcija Waxove zgrade je izazvala ozbiljne argumente za arhitekte.opeke i nameštaj. odjekuje iskrivljene linije zgrade.” Ova razlika u prečniku izmedju dna i vrha stuba nije se slagala sa propisima tog vremena tako da su gradjevinski inspektori zahtevali da se napravil stub za test na koji ce biti postavljeno 12 tona materijala. kako je Wax naziva. Zgrada koju je Rajt projektovao za Dzonsona Waxa je primer aerodinamičnog projekta. okrugloj platform koji je Rajt nazvao “list zumbula. Posle ove demonstracije Rajt je dobio dozvolu za gradnju.

Waxa. Kao dodatak. Uprkos ovim problemima Johnson je bio zadovoljan projekom zgrade i kasnije je dao dozvolu za Istraţivačku kulu i Rajtovu kuću poznatu kao raširena krila. Istraţivačka kula nije više u upotrebi zbog promena propisa u zaštiti od vatre. Istraţivačka kula i Administrativna zgrada su izabrane za Savezni registar istorijskih mesta 1976.3 Predprostor zgrade 2. Američki Nacionalni park servis podneo je 2008. 2.5 Unutrasnji prostor I raspored stubova 11 . ove stolice i drugi kancelarijski nameštaj koji je projektovan od strane Rajta su i dalje u upotrebi.4 Unutrasni prostor I raspored stubova 2. Waxova zgrada je na Saveznom registru istorijskih mesta i Istraţivačka kula i Administrativna zgrada su odabrane od strane Ameriskog institute za arhitekturu kao dve od sedamnaest zgrada od arhitekata koji su doprineli američkoj kulturi. Zahtev da se Waxov Stab i Istraţivačka kula zajedno sa devet drugih Rajtovih svojina nadju na eksperimentalnoj listi Status svetskog nasledja.2 Situacija zgrade 2.

Kao svetleće trake. Dzonson Veks. takodje prate liniju cilindra u kojem je lift. Rajt je krerirao samo dovoljan svet. Stvarni ukaz nalazi se unutar kompleksa pored prolaza za automobile. Ova zgrada od opeke bez prozora i sa zaobljenim uglovima ispunjava čitav blok u okruţenju potpuno lišenom šarma. iste takve cevi povezuju spoljne zidove i tavanicu.Kruţne forme kakrakterišu dizajn enterijera.do središnjeg velikog prostora sa kancelarijama dolazi se kroz nisku zonu ulaza osvetljenu prigušenim svetlo 12 . Administrativnom zgradom. Kao i speljašnosti: prostor na tavanici izmedju kruţnih završetaka stubova ispunjen je plastičnim cevima.

Price tower 3.1 Kula Price 13 .

3. koja je bila izgradjena na preriji Oklahome. Plan koji je Rajt imao prilikom Izgradnje Prais kule stavljen je u središte nad umetnutom jedan kvadrat je namenjen dupleksima a preostala tri za kancelarije. prozori koji su ukrašeni aluminijumom i vrata i suve i ostećene betonske ploče. Devetnaest spratova zgrade su podupreti iz ovog centralnog jezgra kao grane drveta. 3. dao nadimak “drvo koje je pobeglo iz guste šume” odnoseći se ne samo na konstrukciju zgrade već i na poreklo dizajna. Spoljašnji zidovi više sa spratova i odeveni su bakarnim “listovima.3 Donji deo kule Rajt je Prais kuli. Materijali korišćeni za kulu su podjednako novijeg sastava za nebodere iz sredine dvadesetog veka: liveni betonski zidovi.5 Detalj kule 14 .4 Pogled ka gornjem delu kule 3.” Prateći efekte Velike Depresije projekat je izbačen i adapiran od strane Rajta za Prais kompaniju 1952. Prais kula je podrţana centralnim “trupcem” od četri podignute osovine koje su utvrdjene u mesto dubokim centranim temeljom kao sto je drvo svojim korenom.2 Gornji deo kule 3. Rajt je shodno tome iščupao svoje “drvo” iz “guste šume” nebodera Menhetna i smestio ga na preriju Oklahome gde nastavlja da stoji sam bez visokih zgrada u okruţenju. Opšti geometrijski element je jednakostrani trougao i sve svetlosne instalacije i ventilacione rešetke se temelje na toj formi dok ugaoni zidovi i ugradjen nameštaj se temelje na deliće ili razgranatost trouglaste šeme. obojeni betonski spratovi.

računovodje.7 Ulazni hol 3.6 Ulaz u zgradu 3. Price kula je označena za Naciono istorisko obeleţje.3. Ţenska prodavnica odeće visoke mode. zubari. Zakupce su činili advokati. Prajsova kompanija je bila primarni zakupac a preostali spratovi sa kancelarijama i dupleksi su sluzili kao dodatni izvor sredstava. 29.11 osnova kule price 15 . 3. Marta 2007.10 Situacija zgrade 3. i odselili se u Dalas gde se kompanija trenutno nalazi. Kompanija Prajs je zauzela gornje spratove uključujući i komesarijat na 16. prodavnicama i stanovima. lekari. starijeg i kasnije za njegovog mladjeg sina. Phillips je zadrţao vlasništvo do 2000. salon lepote i regionalna kancelarija kompanije za Javni servis Oklahome koja je zakuplja dvospratno krilo kule sa prolazom koje odvaja višu i niţu strukturu zgrade. 2008. agenti za osiguranje i arhitekta Bruce Goff koji je tu imao kancelariju a i zakupljivao stan.8 Detalj unutrašnjosti Prajs kula koju je Rajt projektovao je bila odredjena za višestruku upotrebu sa poslovnim kancelarijama.9 Jedan od apartmana u kuli price 3. Praisova kompanija je prodala Prais kulu Filipu Petroleumu 1981. spratu kao i penthaus kompleks kancelarije za Harolda Prica. kad je grada donirana Umetničkom centru Prais kule i vratila se svom višefunkcionalnom poreklu. Američki nacionalni park servis je postavio Price kulu zajedno sa drugih devet Wrightovih svojina na listu Svetskih kulturnih baština.

1 Zgrada unity temple 16 .Unity temple 4.

to nije i jedini primer ovakve gradnje jer je kalup iz zemljišta. podeljenog u dva dela) dizajna: sa dva dela zgrade sličnih u kompoziciji i odvojeni nţim hodnikom i gde je jedan deo veći od drugog. beton je sipan u drvene konstrukcije sagradjene na zemlištu kako bi se napravili zidovi. Ustvari. Medjutim. Ovo je bila efikasna upotreba prostora i smanjila se buka izmedju dva glavna prostora za okupljanje: one koja dolazi od religijske sluţbe bila bi odvojena lozom od one koja dolazi od društvenih dogadjaja. Da bi se smanjili troškovi izgradnje Rajt je izabrao beton koji je ojačan gvoţdjem kao glavni material za gradnju hrama Jedinstva. neboderi koji su bili jačana čelikom gradjeni su u Sinsinatiju.4 Poled ka stepeništu prema ulazu u zgradu 4. središnju lozu do koje moze da se pristupi sa bilo koje strane. 4.4. hram se uzima kao prva zgrada na svetu izgradjena od ojačanog betona sipanog u zemljiste tj. To je bila jedna od prvih upotreba bipartite (dvostrukog.2 Prese zrade 4.3 Osnova zgrade Da bi se smestile potrebe monaškog društva Rajt je podelio opštinu od hrama kroz nisku.5 Ulaz u zgradu 17 .

9 Unutrašnjost zgrade 18 . Zgrada ima veoma dobru akustiku. ţutim i braon nijansama. te nijanse su odabrali tako da bi izvukli boje prirode.6 Detalj unutrašnjih prozora 4. 4. Umesto toga prirodno svetlo je dolazilo iz obojenog stakla u krovu ili na staklima duz zidova. Ovi raznovrsni nivoi sedenja dopustili su arhitekti da sagradi veličinu zgrade koja je potrebna za smeštaj svih monaha.4. Kako članovi parohije ne bi mogli da gledaju u hram stavili su stakla obojena zelenim.7 Detalj spoljašnjosti prozora Da bi se smanjila buka koja dolazi sa ulice Rajt je sklonio prozore u hramu koji gledaju na ulicu.8 Unutrašnjost zgrade 4. Na glavni sprat se dolazi nizim spratom (na kojem postoje mesta za sedenje) i soba isto ima dva balkona gde monasi mogu da sede.

10 Unutrašnjost zgrade 4. sa Gunny Harboe na čelu procesa.” Zgrada je završena 1908. Doista. Kad je prepričavao svoje iskustvo naglasio je da je u ovom dizajnu prvi put shvatio da je pravo srce zgrade njen prostor a ne njeni zidovi. hram je i dalje u istoj upotrebi samo sada kao odvojena organizacija. Fondacija za Obnovu Hrama Jedinstva vodi više milionski projekat za obnovu hrama.11 Izgld dela fasade Izgradnja hrama predstavlja korak napred za Rajta.13 Izgled fasade 19 .4.12 Detalj fasade 4. istoričari arhitekture su komentarisali Rajtovu genijalnost u stvaranju i igranju sa prostorom u ovoj gradnji. 4. Peter Blake je u svojoj knjizi “Arhitekte” deo o Rajtu nazvao “Gospodarstvo Prostorom.

Guggenheim muzej u Njujorku 5.1 Zgrada muzeja Guggenheim 20 .

U unutrašnjosti spirale je ogroman centralni prazni prostor. u Njujorku. I to je bio jedan je od najpoznatijih i najbitnijih arhitektonskih obeleţja 20. Svakako ne zbog sopstvenog oteţanja ili zato što nije imao jasnu predstavu o onome sto hoće. ne čini čast gradu s njegovim kvadratnim "parcelama". Oktobra 1959. sto se Rajtu nuje svidelo. jasno. Preliminarni nacrt načinjen 1943. Na prvom spratu betonska forma nalik silueti cipele spaja glavnu spiralu s manjom kruţnom gradjevinom koja ima reprezentativnu funkciju. do srzi. trebalo mu je vise od petnaest godina. Osvetljenje dolazi s velikog staklenog krova koji zamenjuje uobičajenu tavanicu i kroz pojas prozora koji takodje počinju u prizemlju i bez ikakvog prekida slede tok spirale. drugi je muzej fondacije Solomon R. za sta je rekao da je divlje. je stalni dom obnovljenoj kolekciji Impresionista. a u isto vreme predstavlja vezu izmedju kruţnih struktura i pravougaone parcele zemljišta na kojoj se uzdiţe Muzej. reljefa. Da bi ga sagradio. kao prevrnuta kupa. osnovane 1937. Postimpresionista. Guggenheim je počeo sa radom 21. ranih modernista i svaremene umetnosti i takodje posebnih izloţbi koje se organizuju tokom godine. Ova zgrada je u suštini bila velika rampa koja počinje od tla i spiralno se penje načinivši pet koncentričnih krugova. godine (jedan od onih sjajnih crteţa u punoj perspektivi koje je Rajt sistematično pravio kao studije i prikaze svojih gradjevina i koji su prava umetnička dela) pokazuje sa svim detaljima kakvo ce biti konačno ostvarenje remek dela koje je on zamislio . vec Rajtu i njegovoj sposobnosti da stvori oblike koji su zaista dostojni čoveka). bilo kakvog ukrasa koji bi poremetio glatke betonske zidove.3 Pogled ka donjem delu 21 . Postojali su svi uslovi da zgrada muzeja postane trn u oku grada. To je uzbudljiva celina ciji je efekt pojačan apsolutnim nepostojanjem bilo kakvog ornamenta: ni jednog uzljebljenja. Kao što je i postala (sto.2 Pogled ka gornjem delu unutrašnjosti muzeja unutrašnjosti muzeja 5.Muzej Solomon R. 5. Guggenheim. Kod svakog kruga postaje sve šira tako da se citavo zdanje siri nagore. u petoj aveniji. veka. Smešten u gornjoj istočnoj starani Njujorka. Za lokaciju izgradnje muzeja bilo je predvidjeno centar grada Njujorka. Delo Frenk lojd Rajta muzej koji se često naziva jednostavno Guggenheim.

Rajt je rekao da je Guggenheim muzej „‟jedan veliki prostor na jednom spratu koji se nastavlja. ispitujući prvo mogućnost trougla i višeugla. u svojoj stalnoj potrazi za oblicima koji bi bili sve prilagodeniji prirodnom ţivotu. tako da je počeo da se odriče kvadrata i pravougaonika. linije koja je dovršena ali neograničena. ceo oblik je od betona. jer je Frank. Odabir spirale koja se širi je napravilo najbolju upotrebu prostora koji su našli i spojilo je strukturne i prostorne elemente prema kojima je Rajt teţio tokom svoje karijere. Ovo je veoma neuobičajeno za Rajtova dela koja su često bila veoma bogato ukrašena (ponekad čak do te mere da su ukrasi onemogućavali kompletno sagledavanje gradjevine u prostoru.Rajt. Primarni material za gradnju je beton koji je sipan i prskan.5 Osnova muzeja 22 . oblika iz kojih su nastale "kutije za pakovanje". i zapravo krenuo ka logičnom koraku dalje . koji je povodom svog dela voleo da citira Laocea (kineskog filozofa koji je pet stotina godina pre Hrista rekao da je "stvarnost jedne gradjevine praznina koju ona sadrzi") 5. više podseća na ljusku jajeta u formi nego unakrsna ciglovita struktura. Ali je Rajt. koji bi odgovarali stvarnim ljudskim potrebama a ne apstraktnom intelektualizmu.4 Osnova muzeja 5. majstor u promišljanju i ostvarivanju prostora imao. po otrovnoj opasci jednog od svojih biografa "ukus viktorijanske vezilje".od kruga ka spirali. Oko posmatrača ne primećuje iznenadne promene ali se blago uvodi i tretira kao da gleda sa ivice obale u neprekinut talas… Jedan sprat se utapa u drugi. zatim kruga. U zgradi plitka i spiralna rampa prati uvijenu formu eksterijera i omogućava prostor za izlaganje umetničkih radova.

danas ţivi široko poštovanje. zgrada izgleda pribliţno kao bela mašna uvijena u cilindrično klupko. Slike su prikazane duţinom zidova spirale i u izloţbenom prostoru u aneks nivoima duţ puta. Većina kritičara zgrade fokusiralo se na ideju da to baca senku na umetničke radove u njoj i da je posebno teško da se dobro okače slike u izloţbeno plitko udubljenje bez prozora koje okruţuje centralnu spiral. 23 .6 Presek Karakteristična zdrada. ostavljajući da se umetnost osvetli uglavnom veštačkim svetlom. Rajtovo zadnje veliko delo. Iako je okrugli prostor osvetljen velikim krovnim prozorom. odmah polarizovano. blago šira na vrhu nego na dnu. dobilo arhitektonske kritike odmah po završetku.5. Kada je Rajt umro 1959 muzej nije bio završen. udubljenja su jako osenčena preko prolaza. 1992. vizuelni balkon stvara blagu spiral od glavnog nivoa do vrha zgrade. Prozori u udubljenju nisu ni vertikalna ni ravna (većina je blago udubljena).” Unutrašnji. višom nego originalna spirala. činjenica u kojoj Rajt nalazi zadovoljstvo je ona gde kaze da ovaj muzej cini da obliţnji Metropolitanski muzej umetnosti “zgleda kao Protestantski ambar. koju je dizajnirala arhitektonska firma Gwathemey Siegel i Udruţenje Arhitekata. Kada se gleda sa ulice. zgrada je dopunjena sa susednom pravougaonom kulom. Njen izdled je u oštrom kontrastu sa tipičnim kutijastim zgradama na Menhetnu koje je okruţuju.

Odatle će polako silaziti niz samu spiralu." Zvučalo je dobro. Ničeg od toga nema u Gugenhajmu. stalno se spuštajući. Neko je primetio da zidovi. na vrh spirale. nego od njegovog autoritativnog predstavnika. to je "zamor muzeja".dimenzija. neće moći da prime nijednu sliku iznad izvesnih .objašnjavao je Rajt . one koja nije "organska". bez ikakvog zamora i sledeći sasvim prirodan put. Odgovor nije stigao od Rajta.7 Guggenheim muzej 5. posetioci dolaze u predvorje prizemlja. Dakle. Sledeći takvu putanju. Nevolja je jedino bila u tome što platna većih razmera i dalje nisu mogla tu da se smeste. i pritom je rekao: posetilac nakon kratkog vremena počne više da misli na svoje noge nego na izloţena remek-dela. posetioci će moći da se dive slikama izloţenim na zidovima duţ rampe koji su nagnuti spolja. ma šta da se time htelo reći. ozbiljnog časopisa Architectural Forum: "Odnos pravolinijskih struktura jedne slike tiče se više strukture nego slike. i da je to neizbeţna posledica pogrešne arhitekture. 24 .kao slike na štafelaju.8 Guggenheim muzej Rajt je smatra da se posetioci ovog muzeja ne umaraju prilikom obilazka Guggenheim muzeja.ne mnogo velikih . omogućujuci time bolji pogled na dela koja i u muzeju imaju isti nagib.5. s obzirom na to da su ukošeni. tako da deluju . ulaze u jedan od liftova i stiţu na peti sprat. plate ulaznicu.

5. 2. 3.7.4. 5.Literatura      www.11. 4. 4. 4. 3. 1. 4.9. 4.4.5.greatbuildings. 4. DRASLAR PARTNERS knjiga 2A. 5.2. 1.3. 3.2.1.5.8.6. 5. 3. Istorija modern arhitekture – kristalizacija modernizma. 1. 2005.3.1.6.4. 5.9. 2.10. 2. 5.8.7. Beograd. 1.5.6. 4.2.3.wikipedia. 3. 1.com sr.5.8.11.7.2. 1. 4.7.10.org Arhitektura.wikipedia.8.wikipedia.1.rs Miloš R.13.2. 2.6.12.3. 25 . 3. 5. 4.3. Perović. 4. 4.com Slika: 2.5. sr. 1.org Slika: 1.4.4. 3.org en. 3. Sajtovi sa kojih su uzete slike: www.greatbuildings. 5. 3. 3. 4.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->