Nuklearna magnetna rezonanca (NMR

)
Magnetno rezonantno oslikavanje (MRI)

nuklearna magnetna rezonanca - vera gal

1

nuklearna magnetna rezonanca - vera gal

2

Fenomen nmr
Fenomen NMR (nuklearne magnetne rezonance) se zasniva na ponašanju atomskog jezgra sa nesparenim spinom u magnetnom polju. Rotacija naelektrisanih estica stvara magnetno polje.

nuklearna magnetna rezonanca - vera gal

3

Fenomen nmr nuklearna magnetna rezonanca .vera gal 4 .

B0. U spoljašnjem magnetnom polju. magnetni momenti se postavljaju paralelno polju. nuklearna magnetna rezonanca . Klini ka primena ove metode se zasniva na osobinama 1H..vera gal 5 . u vodi i u mastima.Fenomen nmr Vodonik 1H ima najja i magnetni momenat i najzastupljenije je jezgro u organizmu. 63% ljudskog tela je vodonik.

vera gal 6 .Fenomen nmr Bez spoljašnjeg polja Spoljašnje polje B0 nuklearna magnetna rezonanca .

(kao igra).vera gal 7 .Fenomen nmr Spin u polju B0 može imati jednu od dve orijentacije. Magnetni momenti precesiraju oko B0. nuklearna magnetna rezonanca .

vera gal 8 .nuklearna magnetna rezonanca .

Fenomen nmr Spinski paket su svi spinovi na koje deluje isto magnetno polje (imaju istu Larmorovu frekvenciju). nuklearna magnetna rezonanca . Magnetno polje spinskog paketa se može predstaviti ukupnom magnetizacijom M.vera gal 9 .

vera gal 10 . Transverzalna komponenta M je jednaka nuli.Fenomen nmr U ravnoteži ukupna magnetizacija. Komponente magnetnih momenata normalne na B0 pojedina nih spinova se potiru. je paralelna sa B0. M. nuklearna magnetna rezonanca .

nuklearna magnetna rezonanca .vera gal 11 .

postoji i transverzalna komponenta.Fenomen nmr • Ukupna magnetizacija menja pravac. Osim longitudinalne komponente M. ali takodje bez transverzalne komponente. • Ako polje B1 deluje dovoljno dugo uspostavlja se nova ravnoteža sa ukupnom M smera suprotnog od B0. nuklearna magnetna rezonanca .vera gal 12 .

Fenomen nmr Kad se isklju i B1 sistem se vra a u prethodno (ravnotežno) stanje emisijom zra enja ija je frekvencija jednaka Larmorovoj frekvenciji. Brzina kojom se sistem vra a u prethodno stanje se karakteriše vremenima relaksacije T1 i T2.vera gal 13 . nuklearna magnetna rezonanca .

T1. T1 govori o interakciji izmedju spina i okruženja (spin lattice relaxation time) nuklearna magnetna rezonanca .vera gal 14 . koje karakteriše vra anje M u pravac B0 zavisi od okruženja u kome se jezgra nalaze.Fenomen nmr Relaksaciono vreme.

je vreme koje opisuje nestajanje transverzalne komponente M . Ovo vreme zavisi od nehomogenosti polja B1 i od interakcije spinova.Fenomen nmr Drugo vreme relaksacije. nuklearna magnetna rezonanca . T2.vera gal 15 .

Fenomen nmr • Na prethodno opisanom fenomenu se zasniva nmr spektroskopija i mri.vera gal 16 . nuklearna magnetna rezonanca .

nuklearna magnetna rezonanca .nmr spektroskopija • Uopšteno. • U nmr spektroskopiji se analizira apsorpcija i emisija zra enja jezgara u polju B0 pod uticajem kratoktrajnog delovanja promenljivog polja B1. spektroskopija je eksperimentalna metoda kojom se sistem prou ava tako što se ispituje interakcija sistema i zra enja.vera gal 17 .

nmr spektroskopija Signal u nmr spektroskopiji poti e od apsorpcije energije pri prelasku iz paralelnog u antiparalelnog stanje i (toj istoj) energiji koja se emituje kad se ukine promenljivo polje B1.vera gal 18 . nuklearna magnetna rezonanca . Signal je proporcionalan razlici broja spinova u dva stanja.

Rezonancu možemo shvatiti kao razmenu energije na specifi noj frekvenciji. nuklearna magnetna rezonanca .vera gal 19 .nmr spektroskopija Osetljivost nmr spektroskopiji daje rezonanca izmedju spinova i spektrometarskog uredjaja.

jedno isto jezgro u razli itim molekulima e apsorbovati na nešto razli itim frekvencijama zato što je magnetno polje izmenjeno u razli itim okruženjima pod uticajem raznih hemijskih veza. Frekvencija na kojoj dolazi do apsorpcije pri odredjenom polju B0 zavisi od vrste jezgra.nmr spektroskopija • Važan pojam je frekventni pomak.vera 20 gal . nuklearna magnetna rezonanca . Medjutim.

nmr spektroskopija • NMR spektroskopijom se identifikuju jezgra i molekuli u kojima se ona nalaze. nuklearna magnetna rezonanca .vera gal 21 . Može se odrediti i okruženje molekula. kao i energetski prelazi koji daju uvid u finu strukturu molekula.

Mogu se identifikovati spinovi po frekvenciji i proceniti njihov broj prema amplitudi. nuklearna magnetna rezonanca . Ne može se odrediti gde se oni nalaze.vera gal 22 .nmr spektroskopija Sva tri identi na spinska paketa doprinose signalu.

U medicinskom mri uglavnom se koristi signal koji poti e od 1H u vodi i mastima. nuklearna magnetna rezonanca .mri • MRI (magnetno rezonantno oslikavanje) je tehnika kojom se stvaraju trodimenzionalne slike nmr signala u objektu (ljudskom telu).vera gal 23 .

mri • Razmotrimo sa aspekta tehnika oslikavanja dva pojma : voksel i piksel.vera gal 24 . • Voksel je deo zapremine ispitivanog objekta iz koga se dobija (jedinstven) signal. • Piksel je deo slike koji odgovara jednom vokselu. nuklearna magnetna rezonanca .

nuklearna magnetna rezonanca .mri • Da bi se odredile koordinate nmr signala stvara se gradijent polja B0 duž ispitivanog objekta. Variranjem B0 duž ose dobijaju se signali iz raznih popre nih preseka. Na taj na in samo u jednom popre nom preseku se odredjuju koordinate signala i signal analizira.vera gal 25 .

vera gal 26 .gradijent nuklearna magnetna rezonanca .

Gx i Gy omogu avaju odredjivanje faze i nuklearna magnetna rezonanca . gal .vera 27 frekvence.mri:gradijent u pravcu B0 Kad se uklju i puls samo je u jednom režnju vrednost B0 takva da se dobije signal.

Pravac B1.mri • Signal (iz svake koordinate) se analizira. njegovo trajanje i vreme ponavljanja su veli ine koje se mogu menjati tokom pregleda.vera gal 28 . nuklearna magnetna rezonanca .

Intenzitet signala je proporcionalan broju spinova (jezgara) u vokselu.vera gal 29 . Intenzitet signala se izražava u skali svetlo-tamno i tako se dobija slika nuklearna magnetna rezonanca .mri • Na kraju analize se dobijaju pikseli poznatih intenziteta signala i frekvencija.

Karakteristike pulsne sekvenece su: vreme ponavljanja pulsa (TR). vremena relaksacije T1 i T2. Variranjem TR i TE stvaraju se razli iti kontrasti.mri • Intenzitet mri signala zavisi od mnogih parametara. uklju uju i gustinu fotona. Razna patološka stanja mogu biti uo ena pogodnim izborom pulsnih sekvenci B1. nuklearna magnetna rezonanca .vera gal 30 . vreme od uklju ivanja pulsa do merenja signala (TE).

Ovom metodom se mogu odrediti sem oblika tkiva i izmene u njegovom sastavu.vera gal 31 . na primer proteze. • Ne postoji štetan efekat.mri • Prednosti ove metode su izvanredna rezolucija bez upotrebe jonizuju eg zra enja. Jedino treba voditi ra una da ispitanici nemaju metalne predmete. nuklearna magnetna rezonanca .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful