JUNG I TAROT

Seli Nikols

Arhetipsko putovanje Jungova teorija o arhetipovima kolektivno nesvesnog je kroz viševekovnu ezoteričku i umetničku tradiciju zapadne civilizacije najslikovitiji primer naša na Velikim Arkanama Tarota, špila od 78 karata koji su u svojim bezbrojnim verzijama uspešnije od tomova reči vizuelno saţeli celokupno okultno, religiozno i mističko iskustvo koje seţe od praiskona kolektivnog sećanja - po nekim tumačima još od misterija Atlantide i Egipta. Seli Nikols do detalja multikulturalno istraţuje arhetipsku pozadinu likovnih simbola na primeru Velikih Arkana Vajtovog i mnogih drugih drevnih i savremenih spilova Tarota, prikazujući kako je Jung u Tarotu pronašao moćno oruĎe u veličanstvenoj avanturi razotkrivanja tajni nepreglednih unutrašnjih svetova kolektivnog duha i voĎenju duše do Jedinstva i Slobode. Knjiga je ilustrovana sa preko 100 reprodukcija različitih špilova i drugih ilustracija koji daju slikovni primer priručniku koji je uspešno rečima protumačio fantazmagorične vizije kolektivnog duha ljudske rase! Obim: 500 strana rasprodato Ljubavnik: Ţrtva Kupidonove zlatne strele Ludak, ljubavnik i pesnik su sazdani od mašte... Šekspir Na prethodnoj karti videli smo dve identične ljudske figure, okrenute leĎima, kako kleče ispred figure nadljudskih dimenzija. Kao sveštenici, njih dvojica su se okrenuli od zemaljskog sveta i praktičnih problema Carevog carstva. Oni tragaju za bratstvom, ne sa svojim drugom, već sa Svetim Duhom koji je personifikovan u Papi. On zauzima centralnu poziciju njihove svesnosti; oni se klanjaju njegovoj nadljudskoj mudrosti i boţanskoj snazi koja će voditi njihove ţivote i razrešavati njihove grehe. Nije jasno naznačeno kakve sukobe bi ova dva sveštenika mogla da imaju, što moţda pokazuje da na ovom stupnju oni još uvek nisu potpuno svesni tih sukoba. Ulazeći u sveštenički red kao celibati, oni su izbegli bilo kakav otvoren sukob izmeĎu duha i tela, tako da su njihova pitanja uopštenija i više filosofska nego lična i praktična. U svakom slučaju, situacija karte broj pet je predstavljena kao kolektivni ceremonijal pre nego kao individualne

intelektualna dostignuća i duh. ostavimo je za trenutak i pogledajmo problem sa kojim se suočava centralna figura. muške figure obično simbolizuju svesnost. dok druga pobuĎuje njegova tajna osećanja i spiritualne teţnje. Na ovoj slici nema figure od autoriteta kojoj bi mogao da se obrati za pomoć. koji je spreman da se suprotstavi ţivotu i problemima. ili je na neki način njen saveznik. Moţda je strelac na neki način povezan sa plavušom. dok izgleda da ga plavuša sa naše desne strane dodiruje negde u blizini srca. svaka od njih ima odreĎenu vlast nad jadnim momkom. Jer je ţena sa više dostojanstva. koji simbolizuje osnovnu ljudsku stvarnost. označava napuštanje te forme. jednu ruku na posesivan način poloţila na mladićevo rame. Moţda jedna od njih više privlači njegove seksualne nagone. Ranije smo od Pitagore naučili da je trougao bio prva geometrijska figura. koje se suočava sa svetom i dilemama. On je obično ljudsko biće sa stopalima čvrsto na zemlji. i bukvalno i psihološki govoreći. Ljubavnik (Sl. dok je ostatak njegovog tela okrenut ka plavuši sa njegove leve strane – što je strana srca. Proučavajući ovu kartu shvatamo simboličnost ove izreke. pre nego da izazivaju i polemišu. emocije i dušu. U psihologiji i muškaraca i ţena. Zato mora da u sebi pronaĎe snage da se suoči sa problemima. Ako bi bilo kojoj od ove dve ţene sada okrenuo leĎa. odnosno svesne strane. sveštenici kao članovi papske audijencije. On je očigledno podeljen na pola silama koje se meĎusobno sukobljavaju. U toj ceremoniji. očigledno potpuno nevidljiv. Kao da svaka ţena predstavlja nešto vaţno za njega. Očigledno da je mladić prikazan na ovoj slici emotivno vezan za ove dve ţene. Svaka od ovih ţena ispoljava hipnotičku lunarnu privlačnost. igraju relativno pasivnu ulogu: oni su došli da traţe i prime. krilati strelac takoĎe cilja u srce mladića. U svakom slučaju. Vidimo dve ţenske figure. Njegov problem je sada napolju na otvorenom svetlu svesti. 35). bilo bi kao da je ostavio deo samog sebe. On je očigledno stisnut izmeĎu dve ţene koje ga drţe kao u nekim kleštima. Karta broj šest. sa naše leve strane (ona sa kapom na glavi). svaka kao da mu pripada na iznuĎen i misteriozan način. prikazanih na prethodnoj karti. ona prikazuje specifičan (i vrlo ljudski) problem: mlad čovek koji je u vezi sa dve ţene. Iznad njih troje. magičnu privlačnost za njega. Bio bi rascepkan na deliće. telom i dušom. on je prikazan kao individua sa specifičnim izgledom i odećom. On ne moţe da se otkači ni od jedne . ţenske figure (ponovo u psihologiji oba pola) simbolizuju aspekt tela. gde on (i mi) moţe da prepozna poznat trouglasti oblik problema. Za razliku od sveštenika blizanaca. Kao prvo. povezan sa dušom.konfrontacije. Ove vredne sile u njimu bi ostale pod starateljstvom "ţene koju je ostavio". on sam mora da shvati odgovornost za bilo koji postupak koji će preuzeti. na taj način simbolizujući korak napred u evoluciji svesti – korak ka individualnoj svesnosti i korak dalje od spoljašnje usmerene grupne svesti. Pošto je sve troje izgleda nesvesno ove nebeske figure. jer je svoju glavu okrenuo ka figuri koja je sa njegove desne. Ovaj mladić je personifikacija mladog i poletnog ega. Po prvi put u tarotu centralna figura nije prikazana kao magična ili boţanska ličnost. uskraćen za mogućnost da oslobodi osobine i potencijale projektovane na bilo koju ţenu koju bi ostavio i da ih vrati kao delove sopstvene psihe.

ali takoĎe zlobnu senku nepopularne veštice. Ljudska priroda je prvi put prikazana u liku sveštenika. (Anima je Jungov pojam za ţensku figuru u muškim snovima i vizijama koja predstavlja nesvesnu ţensku stranu). će kasnije ući u fokus kao pojedinac. sveštenici. Na ovoj karti ljudska priroda je otelovljena u jednom liku – Ljubavniku. jer obe pripadaju njegovoj unutrašnjoj realnosti. One nameravaju da ga drţe u infantilnom stadijumu. tako da ono što se u početku pojavi u snovima ili drugim simboličkim materijalima kao "one" ţene. koje obično prati knjiga koja pomaţe da se odgonetne njihovo značenje. njegovu animu ili sliku duše. ili tome slično. sam videla kao mladićevu ţensku suprotnost. jer izgleda starije i dostojanstvenije od plavuše. Ali. čija kosa je tako slična njegovoj. Sada se prvo ljudsko otelovljenje jin principa pojavljuje u liku dve ţene. mi ne znamo ništa. opisujući ono što vidite da se dešava na karti. Nova svest koja se pojavljuje. Jedna od mojih verzija o ovoj karti izgleda otprilike ovako: Ţenu sa naše leve strane (ona sa "šeširom") sam prvo videla kao majku. Činjenica da mladić i ova figura . Zato imamo slobodu da praznine popunimo prema našem unutrašnjem shvatanju i potrebama i formi sadašnjih kulturnih sklonosti. Sve što je daleko od naše svesti izgleda zamagljeno i zbunjujuće. često proizvodi neku vrstu duple vizije. u svakom slučaju ona predstavlja majčinski tip. o specifičnim detaljima drame koja se ovde odvija. njene namere su verovatno isključivo zaštitničke i na neki način zahtevne. Bez sumnje da ove dve ţene utelovljuju. Sreli smo se sa tim silama ranije u arhetipskijem obliku Papise i Carice. ili će na neki način ispaštati? Moţda će vas ova karta stimulisati da napišete više od jednog scenarija. Stojeći na svojim nogama. njegova ţenska instinktivna strana će upravljati njegovim osećanjima i njegovim ţivotom. i upoznavajući svaku od ove dve ţene kao posebno ljudsko biće. Pošto mu je ruku poloţila na rame. Mladu plavušu. nudeći mu nedovoljno prostora da raste i da se razvija. Ona bukvalno moţe da bude (a ne mora) mladićeva majka. bez scenarija. Na taj način će preuzeti odlučan korak ka individuaciji. Obe izgledaju posesivno i u njegovom sadašnjem nesvesnom stanju. hoće li ţiveti srećno. marseljske karte predstavljaju priču u slici. molim vas da ovde prestanete sa čitanjem i napišete svoj scenario. Ona ima potencijal slavne kraljice.u spoljašnjoj realnosti. izdrţavajući tenziju ţelja koje se sukobljavaju. ovaj mladić će se na kraju osloboditi njihovih magičnih čini i "doći sebi". Ja lično smatram da je ovo jedna od najpodsticajnijih karata u tarotu. na ljudskiji i pristupačniji način snage Device i Velike Majke. on je "opsednut" njima. kao fizička distanca. U protivnom. Za razliku od modernih tarot špilova. Pošto je tako. zaštitu i hranu. Iz njegovog imena i prikazane situacije. neko ko nudi njegovom još uvek neţnom egu podršku. mi znamo da je ovaj mladić emotivno upleten sa obe ţene. Interesantno je primetiti da je prvo ljudsko otelovljenje jang principa bilo prisutno u dualnom aspektu dva sveštenika. Ko su ove ţene? Šta Ljubavnik oseća prema svakoj od njih? Hoće li pobeći sa jednom od njih dve? Ako bude tako.

razdraţuje i zahteva. U sluţbi njenog najdubljeg sopstva on bi mogao da dostigne neslućene visine. U svakom slučaju. on će odseći pupčanu vrpcu i napraviti vaţan korak napred postajući osećajno i odgovorno ljudsko biće. Šta god bi veze sa ove dve ţene mogle da ponude. pa moţe da postane menage u četvoro. ako ţeli da dobije potpuni oblik muškarca. već na zrelijoj osnovi. Ili. Mnogi od njih vide njegove osobine alegorijski. Bez sumnje novi društveni običaji takoĎe nude pozitivne . personifikuje Čist Duh. Ona bi mogla da bude princeza ili bludnica. plemkinja koja inspiriše. koji je uspeo da preţivi i rodi se kao grešna tajna. Standardni zaplet (i onaj koji i dalje iskrsava u knjiţevnosti) je da ţena sa leve strane. birajući jednu od dve ţene. "Nema goreg pakla od podrugljive ţene. ili čak sedmoro! Jer bračni trougao više ne postoji kao iskušenje za duše muškaraca. ali kroz vezu sa njom. Koju god ostavi. Na nesreću. oni imaju neku vezu. Verovatno će ga njegova fascinacija "plavom animom" (svakako nesvesna) izmamiti iz ugušujućeg zagrljaja ţene koju smo okarakterisali kao majčinski tip. šestoro. naučnici iz različitih oblasti. Prisetimo se kako su Eumenide (čije ime znači "milosrdne boginje") nagovorile Oresta da ubije svoju majku. Trenutno mišljenje javnosti olakšava muškarcu koji je suočen sa ovom dilemom da je reši odbacujući majku svoje dece radi mnogo mlaĎe osobe. Od kako je Ljubavnik ušao u mnoga tumačenja. gde su mnogi i ostali. ako više voli. obe ţene će se okomiti na ovog bespomoćnog mladića kao Hekatini lovački psi iz Pakla. ali psihološki govoreći. upravo nas to progoni. Ljubavnik predstavlja situaciju koju će glavni protagonista moţda biti primoran da reši sada. Pošto one njemu izgledaju tako moćno. ali robovanjem njenoj taštini mogao bi da proćerda svoj ţivot. supruga i ljubavnica. dok se Frojd nije pojavio (opet na nesreću?) okrenuo ih u suprotnom pravcu. ne u bukvalnom smislu – iako i to moţe da se dogodi – ali svakako psihološki. Moţda će mnogo kasnije obnoviti susret sa majčinskim tipom.imaju sličnu kosu ukazuje da nesvesno. nego ranije. Čak i klasičan ménage a trois." Ako budu odbačene. tako da trougao prikazan na karti Ljubavnik predstavlja neznatne. ali ovog puta ne na relaciji majka–sin. on mora neminovno da se sporazume sa drugom ţenom. sada dobija javne sankcije. pre nego simbolički. Ranije generacije su uvek upozoravale mladića da se odrekne druge devojke i da ostane veran prvoj. sa zlatnom krunom. petoro. manje probleme i sukobe nego ranije. on će moţda morati da ih ponekad zauzda. U spoljašnjem ţivotu. Ako se tarot karta posmatra kao trougao muškarac. mnogi su prihvatili njihov savet i patili od stalne jednostranosti. ona će ga pratiti do kraja sveta. Ovaj oblik trougla je čak raširen (i to veoma otvoreno). timova i disciplina su projektovali brojne snove na njega. On i njegova Eva moţda neće ţiveti srećno. figura koja izgleda više kao domaćica (ima više majčinskog u sebi) će pobrati manje simpatija danas. današnje kulturno ubeĎenje izgleda voli plavušu. moţe da se šepuri nekaţnjenom vanbračnom aferom. Svako od nas iz iskustva zna da kada nešto ţelimo da potisnemo u nesvesno. mladić je u ovom trenutku uhvaćen u nesvesnoj upletenosti sa obe. dok plavuša predstavlja Grešno Ljudsko Biće.

Pošto je tako.vrednosti. i velike sukobe. čak mito. a Paris Helenu. Tarot karta Papa. tarot Ljubavnik je nesumnjivo predodreĎen za neko novo shvatanje. ili Uspavanu lepoticu. oslobodi svoju dušu i uĎe u ţivot. U ljudskom obliku. Kao što su stari . i naloţila svom sinu Erosu da poleti sa ljubavnom strelicom. Na simboličkom nivou. Bez obzira da li postoji ili ne otvorena veza izmeĎu to dvoje. značenje je isto u svim slučajevima: da bi bio svoj čovek. njegovu "pravu ljubav". drugu polovinu. Afrodita je dobila jabuku. Ponekad. Jer. Hera i Atina su obe ponudile Parisu ubedljiv razlog. kao što je to uvek slučaj. Ali. Strašna Majka nesvesne posesivnosti je prikazana kao zmaj koga junak mora da ubije da bi spasao princezu. Kao što ćemo uskoro videti. Abraham je saznao Saru i ona je začela. Nije slučajno da priča o Raju izravnava čulno iskustvo sa znanjem dobra i zla. Jer Trojanski rat je bio podstrek za nenadmašan Homerov ep i najbolju tragediju. Ali Afrodita (plavuša na našoj karti) je jednostavno odrešila svoju odeću. Ovim činom Paris je uvukao sebe i svoj svet u krvoproliće i patnju.. ili koga Sveti Georgije mora da pobedi da bi spasao kraljevstvo. Sneţanu. Kroz ovaj proces Ljubavnik (simbol ega) postaje junak (simbol ljudske svesti u potrazi za samoostvarenjem). iz koje je i pored toga dolazila pronicljivost i inspiracija. kako je Jung neprestano ponavljao. dostići novu vezu sa drugima i novu harmoniju sa samim sobom. otkrivajući svoje čari. još jednom suĎenju u kome je Eros igrao vaţnu ulogu. Na ovoj karti. mladalačka ego svesnost mora da se ispetlja iz smrtonosne začaranosti. Jedan savremeni komentator povezao je tarot Ljubavnika sa slikama Osude Parisa. uloga Erosa je ambivalentna i u ovoj drami. i u Starom Zavetu seksualni čin se obično prevodi glagolom "znati. Sa takvim saznanjem nešto novo se moţe roditi. "monstrum" (ţena s leve strane naše karte) postaje okrutna maćeha. Kakav god oblik arhetip Majke ima. U grčkom mitu. Samo kroz suočavanje sa svakim pojedinačnim sukobom i patnjom i kroz njegovo razrešenje ili prevazilaţenje mi doseţemo u naše najdublje ja. rezultati Erosove strele su bili pomešani.. Na svakom nivou interpretacije. njihova psihološka veza je vredna istraţivanja. izazov je povezati taj duhovni ţivot sa emotivnim ţivotom i kroz strasno uključivanje u ceo ţivot. Ukoliko odstranimo stresove i tenzije moţemo da izgubimo inicijalni obred. da njihovu lepotu nagradi zlatnom jabukom. saznati". Kao rezultat. Ţivot se ne moţe ţiveti apstraktno. nudi inicijaciju u ţivot duha. Često je nerešiv sukob (ili neurotični simptom koga je prouzrokovala potiskivanje ovog sukoba) onaj koji zahteva analiziranje i pokreće ga na put ka individuaciji. ali nešto veoma vaţno se izgubilo u toj tranziciji. biće krvi ali će takoĎe biti novog ţivota. njegovu dušu. Kao na svakom roĎenju. zlobna kraljica. sukob je suština ţivota i neophodan preduslov za celokupan duhovni razvoj. koji je od velike vaţnosti u razvoju ljudske svesti. ili uţasna vladarka od čije dominacije princ mora da oslobodi Pepeljugu. Ali interesantna stvar je da je malo vaţno kako smo napravili otvoreni zaplet na karti Ljubavnik. ova karta predstavlja ego sa izazovom koji označava vaţan korak u njegovoj inicijaciji. Stari Pitagora je govorio istinu: ima nešto osnovno i veoma ljudsko u trouglu. Ljubavnik mora da se oslobodi regresivne sile koja teţi da ga poseduje i da zakorači u svet odraslih muškaraca.

daleko od toga da je krajnji cilj. pa ipak. prema Hesiodu. pa ipak. Eros. Istočnjačka ideja je eliminisati patnju i dostići savršen mir. moţe biti prvi teţak izbor koji mu je ţivot predstavio. error)? Kao što je slučaj. pojavljivanje iz čaure nesvesnosti. prvo predstavlja sebe kao novi sukob. tarot Luda (bliski roĎak ovog momka na nebu) se poigrao samnom. "donoseći harmoniju umesto haosa" i čineći ţivot mogućim. Istočnjačka filozofija i zapadno hrišćanstvo bi verovatno pisali različite scenarije za sukob prikazan ovde. jer Erosova strelica nas obično uvuče u neku vrstu zbrke koja izgleda katastrofalno sa logične tačke gledišta. Samo vatra emocija ga moţe pokrenuti. Ući u duboku analizu znači zaroniti u dublji i dublji sukob. Kupidon. naš junak je mogao da stoji zakačen na rogovima svoje dileme do kraja ţivota. Čovekov zlatni duh bi ostao zatvoren na hladnom mestu. arrow)? Kada sam prvi put počela da kucam ovaj pasus. Eros je muški lik. njegov centralni lik Hrist na krstu. ponudila je ovom mladiću dragocenu prima materiu – ono što su alhemičari s pravom nazvali Veliko Delo. Adonis. U stvari. napravila sam ono što frojdovci nazivaju "Jungijanska omaška". on je spajao primalne sile koje su stvorile svemir. tako reći visoravan na dugačkom putu. bez strasnog intenziteta emotivnog ţara. Kao što je Dţejms Hilman istakao. boţanski faktor koji će uticati na njegovu odluku je na delu iza njegovih leĎa i iznad glave. Buda.alhemičari znali. suočavjući se sa njima i preţivljavajući ih. on je privremeno dostignuće. Jer. ne moţe se desiti promena. koji ima malo sličnosti sa sentimentalnim dečakom koji je ukrašen trakama i vrpcama za Dan zaljubljenih (dan Svetog Valentina). Nekontrolisano. Da nije tog krilatog strelca sa magičnom strelicom. svi su muškarci. I taj mir. furiozno osećanje koje ona prouzrokuje moţe da uništi ţivot. i inkarnacije prosvetljene ljubavi. Isus – sa svom njihovom ljubaznošću i uzdrţljivošću . simbol fatalnih sila privlačnosti koje spajaju suprotnosti. Po svoj prilici on mora da napravi izbor. Krišna. Ko je ovaj krilati strelac? Da li je to Kupidon sa svojim lukom i strelom (eng. Eros je bio ambivalentniji lik. takav konflikt je prima materia. Jung je osećao da samo kada postanemo svesni naših sukoba. svaka nova svesnost koju doţivimo na putu. U slučaju Ljubavnika na tarot karti. Zapadno hrišćanstvo vidi sukob kao suštinu spasenja. pošto su istočnjačke i zapadnjačke ideje o sukobu različite. ali u isto vreme doţiveti dublja carstva svesnosti i mira. Tamuz. kao što jasno moţemo da vidimo. Kao takav. Frej. ova nesvesna omaška je bila istinita. neophodan prvi sastojak čitavog duhovnog razvoja. njegov lik u različitim kulturama potvrĎuje ovo: "Kama. i da preuzme odgovornost za sve što se pojavi iz tog izbora. moţemo da pronaĎemo pravi mir. srodan Sudbini. On je duh – inkarnacija ţivotnog impulsa. Razumevajući ovo glavno učenje hrišćanske teologije. Reči koje sam pisala izlazile su iz pisaće mašine ovim redom: "Da li je to Kupidon sa svojim lukom i greškom (eng. Krilati Eros prikazan na ovoj karti je pre-Olimpijska figura. i dobra i okrutna. Sudbina. Smatra se da joga pomaţe da se dostigne taj unutrašnji mir poričući sukob i uzdiţući se iznad njega. sadrţava sukob i patnju kao sredstvo spasenja. Kao rezultat.

ona pleše. Ali Erosova snaţna potencija nadilazi pravu seksualnu strast. kakve su lude ovi smrtnici!" Ova veza izmeĎu Lude i Erosa nije usiljena. Označava novu fazu u evoluciji ka transcedentnom centru. Alma Polsen je napisala: Kakav god oblik da uzme. Merkurius ubada našu ego sebičnu izolaciju i dovodi nas u konfrontaciju sa širim svetom u kom naš drug postoji. smrti čistog egocentričnog postojanja. prouzrokujući "omašku" mog svesnog govora. svet u kome je povezanost poţeljna. ona je uskočila u moj ţivot. Ali on napreduje samo kada su duh i instinkt u pravoj harmoniji. nastavio je da ţivi u čudnom obliku kroz vekove. Na ovoj tarot karti. ona uţiva da špijunira i upravlja njihovim poslovima.uzimajući u obzir seksualnu plodnost – su muškarci. dajući nov impuls svakoj karti u nizu. umešanost srcem obično označava vaţnu tačku preokreta u našem razvoju. Previše animalnog izobličuje civilizovanog čoveka..ovaj raznobojan i lukav bog nije ni u kom slučaju umro sa propadanjem klasične ere. U našim ţivotima. Takva ljubav se pojavljuje kao čin sudbine. Jer izgubiti se u ljubavi je neka vrsta smrti. koja će trajati toliko dugo koliko čovek ima animalno telo. Navodeći arhetipove Lude. Sa druge strane. da citiramo Junga: .." Kao seksualni potencijal bog Eros moţe da prouzrokuje razdor. bez obzira šta će zakoni u budućnosti reći o tome. rezultat je povreda ili najmanje neravnoteţa koja moţe lako da promeni pravac ka patološkom. Eros princip je aktivan i posvećen. Erosa i Prevaranta. vatrenom energijom i njene navike tajnovitog igranja kroz špil. takoĎe. čak i u sadašnje vreme. kao aspekte Alhemijskog Merkuriusa. Svi doţivljavamo aspekte ljubavi koje daju ţivot i one koje donose smrt ljubavne strele. govorili smo o njenoj vezi sa tom primalnom. Knjiţevnost nudi mnoge primere. U alhemijskom smislu. od kojih je moţda Danteova ljubav prema Beatriče najpoznatija. Ili. On pripada jednoj strani čovekove premordijalne animalne prirode. Ona pravi slične trikove sa tarot likovima. Ako mu neki od aspekata nedostaju. previše civilizacije čini ţivotinje bolesnim. Kada smo se prvi put upoznali sa Ludom u tarotu. zamišljamo je kako uveţbava Erosa iz pozadine. uznemiravajući stare obrasce zakona i reda i na taj način praveći put za novi ţivot da se pojavi.. vrišteći od oduševljenja dok strelica leti: "Oh. već naprotiv. njegova je "boţanska vatra" čija podrška je obavezan uslov za Veliko Delo ego transcendentacije i samootkrivanja. neizbeţne sudbine. Duboko iskustvo ljubavi često inicira potragu za individuacijom. i zadrţao um čoveka zauzetog svojim varljivim umetnostima i izlečujućim darovima. Jung je dalje opisao ovaj promenljiv arhetip i objasnio njegovu dvosmislenu ulogu na ovaj način: Eros je sumnjiv momak i uvek će tako ostati. Izvan dometa kamere. on je povezan sa najvišim oblicima duha. Kao što smo videli pre nekoliko trenutaka. Poput Puka. ..

Trenutak predstavljen na ovoj karti je pun vere i fatalnosti. U Knjizi o nastanku. koliko je moguće. zato što su njegove snage ograničene." Ali. moţe da rezultira narušenom ravnoteţom. na raskršću ozbiljno se znojeći nad svojom odlukom. i na svakom raskršću." Videći boga u akciji. samo kroz koju znanje i stabilnost koje traţi mogu da budu ostvareni. Moţda je ovaj mladić bespomoćna luda. svetleću formu – zvezdu koja će voditi junaka na njegovom putu. Šest je takoĎe broj završetka. šest je prikazan kao šestokraka zvezda. moţe da rezultira u donhuanizam. Da se konačno vratimo Ljubavniku koji se pojavljuje na karti ispred nas: tu on stoji. Manje je onda vaţno koji put će izabrati. jedan čiji vrh pokazuje ka nebu i drugi čiji vrh pokazuje ka zemlji. simbolizujući Hermesovu maksimu. ako ga doţivimo samo kao spoljašnju stvarnost. Sa naše tačke gledišta vidimo da je raznobojni deus ex machina (bog u mašini) već doneo svoju odluku iza njegovih leĎa. Šest je jedinstven na mnogo načina. Gospod je stvorio svet za šest dana. nijedna ga ne dovodi bliţe animi. sudbina izgleda kao da odlučuje o našim vezama "iznad naše glave. Mnoge od ideja koje su ovde izloţene sadrţane su i Ljubavnikovom broju šest. Šta god Ljubavnik odluči i gde god da ode. Pitagora ga je zvao prvim savršenim brojem jer njegove trećine (jedan. da dosegne do najdubljih delova sebe i pronaĎe svoju odluku. pitamo se da li je vredno za Ljubavnika da se muči pokušavajući da napravi izbor. dva i tri) dodaju se sami sebi. Moţda je slobodna volja iluzija. Sudbini. čovek je duplo obavezan da ga koristi onoliko svesno. već odakle u sebi će napraviti izbor. Na taj način muški duh i ţenska emocija se spajaju da stvore novu. U vreme emotivnog stresa. Naša snaga da izaberemo je veoma mala. Šestokraka zvezda je simbol Solomona. Gornji je poznat kao vatreni trougao a donji kao vodeni. Na primer. arhetip Ljubavnika. Ovde su elementi ujedinjeni da stvore zvezdu ljudske sudbine. Ove ideje su reflektovane u broju šest. kao sa svaki arhetipom. "Kako gore.Platon je ispravno nazvao Erosa "ţeljom i zanimanjem svih. koji je jedini broj koji se tiče i ţenskog i muškog. jadnik. Donji trougao je usmeren ka zemlji. Nadajmo se da će mladić dati sve što ima – i da će se malo moliti! . kao na ovoj slici. mladi ljubavnik traga za završetkom i celinom samo kroz beskrajnu seriju veza. gde su mikrokosmos i makrokosmos isprepletani. mora sebe da povede sa sobom. tako dole. Simbolično. Moţda je Puk u pravu. U tom slučaju. preţiveti tu instinktivnu spoljašnju silu bez asimilovanja njenog značenja. da pravi čudo. Gornji trougao usmeren je ka Erosu. On predstavlja mistično venčanje Šive i Šakti. Ta zvezda je sastavljena od dva trougla. S druge strane." To je znak Višnua. toj donkihotskoj figuri na nebesima nad kojom nemamo kontrolu. On je takoĎe Davidov štit i egipatski znak regeneracije. carstvu ljudskog izbora. silu koja uključuje i prevazilazi oba.

ţpraviţ svet kolektivnog svesnog iskustva. ali nije svesno. iako uvek moramo da imamo na umu da su ove podele manje ili više proizvoljne. godine) Korisno je da razmotrimo osnovne jungovske koncepte. objavljeno 1900. ili kolektivno nesvesno. što je u stvari postalo osnova ispitivanja na poligrafu (savremenih detektora laţi) i koncepta psiholoških kompleksa. koje je po svemu sudeći zajedničko celoj ljudskoj vrsti. Postoje četiri nivoa psihe: 1)lično svesno. Postoje dve osnovne ţtopografskeţ podele: sve sno i nesvesno. pošto je ono što je Jung naročito ţeleo da naglasi bilo da su dubine ljudske psihe isto tako objektivno stvarne kao i spoljašnji. svet zajedničkih vrednosti i formi. Izraz ţobjektivna psihaţ uveden je da bi se izbegla zbrka u vezi sa postojanjem raznih kolektivnih grupa unutar ljudske vrste. i 4)spoljašnji svet kolektivno svesnog. 3)objektivna psiha. i svesne i nesvesne. što je još uvek pojam koji se u velikoj meri koristi kada se razmatraju jungovske teorije. . uključujući tu i Jungov rani rad u eksperimentima sa asocijacima. koje pripada samo pojedinačnoj psihi. Nesvesno se dalje deli na lično nesvesno i objektivnu psihu. Jungov raniji izraz za objektivnu psihu bio je ţkolektivno nesvesnoţ. u ţivoj psihi različiti nivoi i raznolike strukture funkcionišu kao organizovana celina.Dţejms Hol: JUNGOVSKO TUMAČENJE SNOVA (Priručnik za teoriju i praksu) I Osnovni koncepti Jungovske psihologije Jung je koristio izvesne pojmove da opiše različite delove psihe. stvorene radi njihovog lakšeg opisivanja i razmatranja. (Jung se već uveliko bavio eksperimentima sa asocijacijama kada je prvi put pročitao Frojdovo Tumačenje snova. 2)lično nesvesno. Ovi koncepti su empirijski izvedeni iz posmatranja velikog broja kliničkih slučajeva. ili obična svesnost.

arhetipske predstave i personifikovane ili slikom predstavljene komplekse. kao što su. Kompleksi predstavljaju osnovni sadrţaj ličnog nesvesnog. reakcije u eksperimentima sa asocijacijama. Posebnih struktura u okviru pojedinačne psihe. Sebstvo. iako postoji jedan značajan arhetip. itd. Jung je otkrio prisustvo emocionalno obojenih kompleksa tako što je primetio pravilnosti kod asocijacija subjekata na pogrešne ili odloţene odgovore. dok se stvarni oblik koji će neki poseban kristal uzeti (arhetipska predstava) ne moţe unapred predvideti. Na primer. seksualno sjedinjavanje. često sa velikom emocionalnom obojenošću. kao što je predsednik ili kralj. čiji se tačan broj ne zna. persona. brak. ureĎenja. Arhetipske predstave se razlikuju od predstava kompleksa po tome što imaju univerzalnije i opštije značenje. asocijacije u vezi sa majkom ţkompleks majkeţ.U okviru ove podele postoje i opšte i specijalizovane strukture. sukob suprotnih sila. ima četiri: ego. i takvim religijskim figurama kao što su Isus i Buda. Kada je razmatrao koncept arhetipa Jung ga je uporedio sa stvaranjem kristala iz zasi ćenog rastvora: rešetkasta struktura nekog kristala sledi izvesna načela (arhetip). Svi ljudski doţivljaji koji se ponavljaju imaju svoju arhetipsku osnovu: roĎenje. niti moţe biti utvrĎen. ali svaki pojedinac stvara posebnu predstavu majke zasnovanu na ovom opštem ljudskom arhetipu. ali moţemo da ih uočimo pomoću njihovog uticaja na vidljive sadrţaje uma. U okviru objektivne psihe postoje arhetipi i arhetipske predstave. Arhetipske predstave su osnovne. da se utisnu u kolektivno svesno. Arhetip sam po sebi predstavlja teţnju da se strukturišu predstave našeg iskustva na poseban način. pokazuju da je za mnoge ljude ta osoba bila arhetipska projekcija. Snaţne emocionalne reakcije na ubistvo ili smrt nekog poznatog. Iako su arhetipovi mogli da se . senka i par animus/anima. smrt. suštinske. ali arhetip nije sama predstava. na primer. filmska zvezda ili religijski voĎa. Svi sa raĎamo sa teţnjom da stvaramo izvesne predstave. postoji opšteljudska teţnja da se stvori predstava majke. o kome moţemo da govorimo kao o središnjem arhetipu reda. Mnogi kolektivni likovi i situacije nose sobom arhetipske predstave. Opšte strukture Kompleksi su grupe povezanih predstava koje na okupu drţi zajednički emocionalni ton. ali ne i sa samim tim predstavama. Opštih struktura ima dve vrste: arhetipske predstave i kompleksi. duboke predstave. devici Mariji. koje se stvaraju delanjem arhetipa na nataloţena iskustva pojedinačne psihe. Otkrio je da su kod svakog ispitanika ove asocijacije teţile da se grupišu oko izvesnih tema. i svesne i nesvesne. Arhetipske predstave su osnovni sadrţaj objektivne psihe. Arhetipske predstave koje ima ju značenje za veliki broj ljudi u toku dugog vremenskog perioda teţe da postanu deo kulture. a da ljudi obično toga nisu svesni. Ovaj izraz je odavno prešao u opštu upotrebu. Primeri mogu da budu predstave o kralju i kraljici. Sami arhetipovi se ne mogu osmotriti.

nukleusa kao središta atoma. kao što je krug u kvadratu ili kvadrat unutar kruga. Sebstvo je ureĎivačko središte koje zapravo upravlja i saobraća psihičkim po ljem. dok je ego samo središte pojedinačno svesnog. Sunca kao središta Sunčevog sistema. iako su ovi oblici sposobni za bezbrojne razrade. Emocionalni ton doţivljavanja Sebstva često ima nečeg boţanskog. itd. Kada je ego nestabilan. model pojedinačnog ego identiteta. Izraz ţSebstvoţ se koristi i da se označi psiha u celini. razvija se iz matrice objektivne psihe. kada se posmatra sa stanovišta ega.razvijaju. slojevi psihe pojedinca počivaju na arhetipskim temeljima u objektivnoj psihi ili kolektivnom nesvesnom. često u obliku mandale. Odnos izmeĎu pojedinačne i objektivne psihe Naša referentna tačka u psihi je ego kompleks. nepromenljivim u okvirima istorijskog vremena. Sebstvo moţe da izgleda kao umirujući simbol reda. ego često sebi predstavlja Sebstvo u obliku simbola više vrednosti: predstave Boga. što se naših ciljeva tiče. njen svesni. kao i njen nesvesni deo. i u neprestanoj je vezi sa ovim dubljim područjima psihe na gotovo organski način. Ono je i arhetipska podloga. što izaziva strahopoštovanje. koja funkcioniše kao jedno. . više sile. To je slično razlici izmeĎu Sunca koje se okreće oko Zemlje i Zemlje koja se okreće oko Sunca. U Jungovom modelu Sebstvo je regulišuće središte celokupne psihe. uprkos tome što razvijeni ego nuţno teţi tome da naivno sebe smatra središtem psihe. Iako je Sebstvo najmanje empirijski dostupno od Jungovih strukturalnih koncepata zato što se nalazi u graničnom području onoga što moţe da se klinički pokaţe ono je izuzetno koristan izraz za opisivanje na psihološki način nečega što bi bilo nemoguće opisati. to je ona struktura na koju mislimo kad god koristimo zamenicu prvog lica jednine ţjaţ. 2)središnji arhetip ureĎenosti. postoje tri odvojena značenja Sebstva: 1)psiha u celini. što je opšteljudsko iskustvo. zadivljujućeg. oni se toliko sporo menjaju da. mandale često sadrţe predstave boga i koriste se prilikom meditacije. i 3)arhetipska osnova ega. U tradicijama istočnjačkih religija. MeĎutim. Delanje dubljih slojeva psihe jasno se doţivljava putem sanjanja. Psiha pojedinca. moţemo da ih smatramo utvr Ďenim. Ego koji doţivljava Sebstvo moţe da se oseti predmetom delanja neke nadmoćne. ureĎenosti. Zbog toga što je Sebstvo znatno širi pojam od ega. Sebstvo je fenomenol oški doslovno nerazlučivo od onoga što tradicija naziva Bogom. figure koje ima jasno odreĎen oblik i središte. Zaista. Samim tim.

Arhetipski sloj psihe ima sposobnost da oblikuje simbole koji u suštini ujedinjavaju sadrţaje koji su nepomirljivi na pojedinačnom nivou. Jedan veliki deo tehnike psihoanalize po Jungu leţi u pojačavanju. moguće je da ga Sebstvo asimiluje. Kompleks i arhetip Svaki kompleks je grupa povezanih predstava koje se formiraju oko središnjeg jezgra značenja koje je po svojoj suštini arhetipsko. kao što su LSD ili psilocibin. ili u vezi sa vrlo dubokim emocionalnim . na primer. verovatnije je da se desi da se prevaziĎu i relativizuju. Od prvog trenutka svesti. Tokom ovog procesa sukobi ne moraju nuţno da nestanu. ako je ego sposoban da doţivi svoju povezanost sa Sebstvom. postoje i duboki arhetipski koreni za senku i za mnoge uloge persone. koje u suštini pomaţe da se ode dalje u empirijskom procesu individuacije ega. ove arhetipske mogućnosti psihe popunjavaju se ličnim iskustvima i doţivljajima. Zbog toga što je svaki kompleks pojedinačne psihe zasnovan na arhetipskim temeljima u objektivnoj psihi. što moţe da dovede do gubitka jasnog stanoviša u svesti. pri analizi. Na primer. u jezgru svakog kompleksa nalazi se arhetip. meĎutim. trajniji osećaj svog odnosa sa samim jezgrom psihe. svaki kompleks u pojedinačnoj psihi (bilo u svesnom ili nesvesnom) zasnovan je na arhetipskoj matrici koja pripada objektivnoj psihi. ako se ode predaleko. Česti su doţivljaji u kojima se neko oseća ţkao Bogţ kada uzme neku od psihodeličnih droga. slika oca i majke ima u svom središtu arhetipsku predstavu boţanskih roditelja. u pitanju je zapravo doţivljaj koji drogirani ego ima o arhetipskom jezgru u Sebstvu. U suštini. ego moţe da potone u moru neujedinjenih arhetipskih sadrţaja. Ego je zasnovan na arhetipskom jezgru Sepstva. Strukturalno posmatrano. Pri intenzivnoj psihoanalizi po Jungu pacijent vremenom počinje da ceni delanje objektivne psihe. boţanski brak ili hieros gamos moţe da predstavi i sjedinjavanje suprotnosti.a moţe da se javi i u ekstremnim slučajevima kao akutna psihoza. do privremene psihoze. ili. te ego posle toga ima postojaniji. stvara takve simbole koji mogu da izmire suprotnosti. otkrićemo njegove povezanosti sa arhetipovima. formira se osovina ego Se bstvo. što moţe da ga isceli. ako dopremo dovoljno duboko u bilo koji kompleks. jer moţe da prevaziĎe svesni sukob izmeĎu suprotnosti. iza pojedinačnog kompleksa majke nalazi se arhetip Velike majke. tako da ego odraslog čoveka smatra da su svesni. u najgorem slučaju. Neki pacijenti nauče jungovsku tehniku aktivne imaginacije pomoću koje mogu voljno da stupe u dodir sa ovim dubljim slojevima psihe i u budnom stanju. zove se transcendentna funkcija. Često tek u snovima. Arhetipski oblik moţe da podrazumeva kombinaciju odvojenih ili razdvojivih oblika. amplifikovanju predstava do tačke u kojoj ego doţi vljava svoju povezanost sa arhetipskim svetom. Sposobnost objektivne psihe da oblikuje. Ali ako se ovaj doţivljaj desi slabom ili nerazvijenom egu. koji se meĎutim dešava bez dovoljne veze sa stvarnošću da bi se uspostavila stabilna osovina ego Sebstvo. subjektivni sadrţaji jednostavno zbir njegovih sopstvenih prošlih iskustava.

ili najčistiji oblik. i obično povezanog sa osećanjem krivice. Teţnje i impulsi koje porodica odbacuje nikada se jednosta vno ne izgube. pomoću koga treba da naĎemo svoje mesto u svetu. a neke aktivnosti i impulsi će biti ocenjeni kao negativne vrednosti i samim tim odbačeni. moţe nam biti od pomoći da ih podelimo u dve kategorije: strukture identiteta i relacione strukture. Da bi se proces individuacije nastavio. Ego i senka su prvenstveno strukture identiteta.iskustvima. lične predstave u arhetipskoj matrici. po svemu sudeći. a još kasnije njegova okolina podrazumeva kulturno okruţenje. koje se stalno širi. oni i dalje nose osećanje ličnog identiteta. ali će verovatno za posledicu imati previĎanje isceljujuće veze izmeĎu pojedinačne i objektivne psihe. drugi. stvarne arhetipske osnove kompleksa. ali odbačenog ili neprihvatljivog. prvo pod okriljem dijade majka dete. hipnoanalitičke tehnike. tako i pojedinačne psihe potrebu koja se često javlja kao takozvana ţkriza srednjeg dobaţ. Tokom prirodnog procesa individuacije. U procesu formiranja ega. izvesne uroĎene aktivnosti i tendencije pojedinca biće prihvaćene od strane majke ili porodice. Slično tome. Strukture identiteta: ego i senka Osnovni ego identitet formira se prilično rano. proširavanje (amplifikacija) predstava moţe da vodi razumevanju arhetipa. Prili kom psihoanalize mnoge tehnike koje podrazumevaju maštu mogu da se koriste da bi olakšale dolaţenje do svesti ovih sadrţaja: voĎena imaginacija. u ţsenkuţ nesvesnog. Pošto svaki kompleks sadrţi pojedinačne. Ovaj alter ego je ono što je Jung nazvao senkom. to jest tumačenju sadašnjih sukoba samo u vezi s doţivljajima i iskustvima iz ranog detinjstva. Da bismo bolje razumeli dinamičke interakcije izmeĎu raznih psiholoških struktura čije je koncepte Jung dao. dok su persona i anima ili animus prvenstveno relacione strukture. kasnije u okviru porodice. odbačeni deo pada. preterno arhetipsko pojačavanje. slikovito govoreći. crtanje. geštalt tehnike. Pošto su sadrţaji ili svojstva senke bili mogući deo ega u razvoju. vajanje u glini. aktivna imaginacija. uvek postoji opasnost da za neke lične asocijacije pogrešno smatramo da predstavljaju srţ kompleksa. što onda vodi pukoj reduktivnoj analizi. kao neki čarobnjakov šegrt. ego mora uvek da zauzme stanovište u vezi sa sadrţajem objektivne psihe koji se otkriva kroz ove aktivnosti a ne da ih jednostavno prizove. . igranje. Poteškoće oko ţprivikavanja na nošuţ mogu da predstave mnoge druge tanane interakcije u kojima se ego identitet deteta oblikuje u skladu sa onim što vole ili odbijaju oni od kojih dete zavisi. oni teţe da se okupljaju kao alter ego predstava tik ispod površine ličnog nesvesnog. Obično tek kasnije u ţivotu ego doţivljava potrebu da se na neki način poveţe ili postavi prema arhetipskim silama koje se nalaze u osnovi kako kulture celog društva. stvaranje projektivnih oblika. prvo postoji potreba za stvaranjem snaţnog i pouzdanog ega. Sledeći zadatak je da stvorimo odnose sa drugim osobama i sa kulturom društva u kome ţivimo. jer kada se jedan deo iz para suprotnosti dovede do ţsvetlaţ svesti. razvijeni ego moţe da doţivi prave.

tako i sa nadličnom kulturom sveta kolektivno svesnog i sa nadličnim arhetipskim sadrţajima objektivne psi he. često se odbacuju. senka se često projektuje na osobe istog pola. muški za muškarca i ţenski za ţenu. I druge osobine. ali mu i zavidimo jer ima osobine koje nisu dovoljno razvijene u dominantnoj predstavi nas samih. Tokom takve obostrane projekcije osećanje lične vrednosti te osobe se povećava u prisustvu druge. Veliki deo rutinskog delanja psihoterapije i psihoanalize jeste da se stvori tačka u kojoj je bezbedno ponovo razmotriti sadrţaje senke. senke. mogu da se na sličan način disociraju. pa čak i izraţavanje uroĎene inteligencije. kada bi zahtevala udeo u svesnom ţivotu. bivaju isključene čak i iz alter ega. Pošto senka predstavlja mogući ego. ona obično ima isti polni identitet kao ego. Anima ili animus i persona predstavljaju dva strukturalna oblika koji olakšavaju ovaj zadatak stupanja u odnose. koja . na primer. ali ovo su osobine koje su od suštinske vaţnosti za normalnu odraslu ličnost. Relacione strukture: anima/animus i persona Ojačani ego identitet. Suprotno projekciji se nke. Pojedinac često to doţi vljava kao početak novog ţivota. Svesna integracija sadrţaja ima dvostruku posledicu: proširuje polje delanja ega i oslobaĎa energiju koja je bila potrebna da se odrţi ta odvojenost i potiskivanje osobina senke. kada one mogu da se preinače i integrišu na način koji nije dostupan nezreloj strukturi ega deteta. obično na nekoga koga ne volimo. i predstavljalo bi poteškoće roditeljima. njen mogući povratak. odbace u senku.Zbog toga što je senka bila dinamički odvojena od dominantnog ego identiteta tokom ranog razvoja. teskobu. a verovatno i ponovo integrisati mnogo toga što je ranije bilo odbačeno ranim ţrascepomţ prilikom formiranja ega. Uobičajeni način na koji doţivljavamo animu ili animusa je putem projekcije na osobu suprotnog pola. odbace u detinjstvu. Agresivni i seksualni impulsi. i shvatio je da ove predstave imaju toliku vaţnost da otuĎenje od njih moţe da dovede do osećanja koje bi primitivne kulture opisale kao ţgubitak dušeţ. obrazovan putem asimilacije nekih delova senke. Mnoga prirodna svojstva psihe koja se disociraju. ove projekcije anime ili animusa okruţavaju oreolom fascinacije osobu koja ih ţnosiţ u projektovanom obliku. te se umesto toga grupišu oko predstave suprotnog pola: predstave muškarca (animus) u psihi ţene i predstava ţene (anima) u psihi muškarca. Osobine i svojstva koje vladajuća kultura definiše kao neo dgovarajuće polnom identitetu. Uz to što se javlja u snovima i maštanjima. kako sa drugim osobama. zapravo su nuţna i nepohodna za normalno funkcionisanje odrasle osobe. jasnije se suočava sa potrebom da stupa u odnose sa drugima. Jung je primetio takve predstave u snovima i maštanjima svojih pacijenata. ţZaljubljivanjeţ je klasični primer obostrane projekcije anime i animusa izmeĎu mu škarca i ţene. pošto bi njihovo izraţavanje u detinjstvu bilo neprilično ili kulturno neprihvatljivo. izaziva anksioznost.

šireg razumevanja sebe. ispoljiti kroz sentimentalnost. uz različite stepene osećanja neprijateljstva. zato što nijedna prava osoba ne moţe da ispuni zamišljena. opšti sadrţaj ili pojava anime i animusa se zaista menja. direktno je analogna sa načinom na koji ona dela u svom projektovanom obliku: vodi pojedinca izvan uobičajenih načina funkcionisanja. ali njihova suštinska uloga kao vodiča ostaje isto tako jasna kao i u Jungovim prvim opisima. nesvesno poistovećivanje druge osobe sa predstavom u našoj sopstvenoj psihi. te joj nedostaju tananane osobine i svojstva prave osobe. Ofenbahova velika opera Hofmanove priče bavi se teškoćama integrisanja različitih oblika anime. često kroz svojeglavost i tvrdoglavost. Fasciniranost njima oţivljava ego i ukazuje mu na načine postojanja koji još nisu integrisani. Leonardov portret Mona Lize pokušava da predstavi tajanstvenu i zagonetnu. svesna ličnost gubi svojstvo da razlikuje i sposobnost da se suoči sa tananom meĎuigrom suprotnosti. njihova uloga u okviru pojedinca. neodoljivu privlačnost lika anime. čak i u projekciji. a ne kao logično formulisani stavovi. ona je u suštini apstraktna. koje sve nuţno imaju neodoljivu privlačnost. Povlačenje projekcije. te će se. ili se nalazi na samoj granici pojedinačno nesvesnog i objektivne psihe. Unutrašnja psihička funkcija anime i animusa. dok je Hitklif u Orkanskim visovima klasična slika animusa. i kako je sve veća sloboda i muškaraca i ţena da prihvataju uloge koje nisu u skladu sa tradicijom. U tradicinalnoj evropskoj kulturi (u kojoj je Jung proveo veći deo svog ranog ţivota) anima muškarca je sklona da sobom nosi njegovu neintegrisanu emocionalnu stranu. ako se ova veza ne odrţi. Slično tome. Kada tome doĎe kraj. ako je praćeno integrisanjem projektovanih sadrţaja. ogromna očekivanja koja prate ovu projektovanu predstavu. ona se nuţno i neizbeţno završava. Zbog ovog razloga. likovi animusa i anime. Ova unutrašnja psi hička funkcija često moţe da se sledi u nizovima snova ili da se vidi u umetničkim delima. Od suštinske je vaţnosti da razlučimo ove istorijske i kulturne stereotipe od funkcionalne uloge anime i animusa kao likova u našem duhu. Ova projektivna faza. uvek je vremenski ograničena. pre nego kroz zrela i integrisana ose ćanja. Posmatrani kao strukture psihe. imaju funkciju proširenja pojedinačne sfere svesti. Ako projektovana anima ili animus nisu integrisani kada se projekcija povuče. Rima. istinski odnos sa stvarnošću druge osobe. kao što je viktorijanski roman Ona Rajdera Hagarda koji je Jung često navodio. ptica ţena u romanu Zelene palate. ili ţena sa svojim animusom.predstavlja lik naše duše u projektovanom obliku. ako se muškarac identifikuje sa svojom animom. meĎutim. samim tim. izaziva ga da proširi horizonte i da se uputi u pravcu obuhvatnijeg. predstavlja manje sloţen primer. Stoga što je predstava anime ili animusa nesvesna struktura. doći će do odgovarajućeg osećanja gubitka duše i praznine. nuţno vodi povećanju svesnosti. ovaj proces će se verovatno ponovo desiti sa nekim drugim. tradicionalni animus ţene bi se pre pojavio kao nerazvijeno razmišljanje i intelekt. Kako se kultura menja. suočavamo se sa zadatkom da uspostavimo pravi. Delimična integracija anime ili animusa (koja ne moţe biti tako potpuna kao integracija senke) doprinosi sposobnosti pojedinca da se suoči sa .

Osoba koja se ne oseća prazno i besciljno jedino kada radi. pošto postoji nedovoljan doţivljaj da je ego odvojiv od društvene uloge persone. Ego koji se razvija bira različite uloge. advokata. Uobičajeni oblici individualne ili grupne psihoterapije mogu da budu od velike pomoći u ovakvim slučajevima. više ih ili manje integrišući u dominantni ego identitet. MeĎutim. kao i sa sloţenošću drugih delova svoje sopstvene psihe. ne postoji prava osoba. sveštenika. što sobom nosi prizvuk komičnih i tragičnih maski klasične grčke drame. (Već je opšte poznato kako lekari teško ţoblačeţ obrnutu personu. personu pacijenta. Lekar koji nosi beli mantil.sloţenošću drugih osoba. Persona je izraz potekao od grčke reči za masku. lakše će i jednostavnije obavljati neophodne (a ponekad i neprijatne) preglede telesnih funkcija pacijenta. Poistovećivanje sa personom je ozbiljniji problem. Persona predstavlja funkciju odnosa sa spoljašnjim. Preterano razvijena persona moţe da prozvede ličnost koja bez greške ispunjava svoje društvene uloge. što često podrazumeva izvesne stilove odevanja i ponašanja. ili podloţna tome da je ţprogutajuţ osobe sa kojima dolazi u dodir. ţene. kolektivnim svetom. Suprotno tome. lekara. kada one zaista odraţavaju sposobnosti ega one olakšavaju normalnu društvenu interakciju. i psihološki ţnosiţ personu medicinskog zvanja. Kada uloge persone dobro pristaju što znači. što često zahteva mešanje i posredovanje psihoterapije. Svaka kultura pruţa mnoge prepoznatljive i priznate društvene uloge: oca. zloupotrebila je personu namenjenu radu ili zanimanju. muţa.) Zdrav ego moţe manje ili više uspešno da prihvati uloge različitih persona u skladu sa onim što data situacija zahteva. kada su oni sami bolesni. Nedovoljno razvijena persona dovodi do ličnosti koja je preterano ranjiva i osetljiva na moguće odbacivanje i povrede. tako da se bilo šta što ugroţava društvenu ulogu doţivljava kao direktna pretnja integritetu samog ega. ţSindrom praznog gnezdaţ dosada i depresija kada deca odu od kuće ukazuje na preterano poistovećivanje sa personom roditeljske uloge i moţe da se desi i muškarcima i ţenama. ali i oseća da ţunutraţ. iza maske. 2) nedovoljno razvijena persona. On se odnosi na proces u kome neka osoba . Često je neophodna psihoanaliza da bi se prevazišli ozbiljni problemi poistovećivanja sa personom. itd. Proces individuacije Individuacija je središnji koncept Jungove teorije. dešava se i da persona loše funkcioniše. senka je toliko lična da je ona nešto što pojedinac ţimaţ (čak bismo rekli i da ona ponekad ţimaţ ego). Najčešća i najočiglednija su ova tri loša funkcionisanja persone: 1) preterano razvijena persona. te nije uspela da stvori šire osećanje identiteta i sposobnosti. i 3) poistovećivanje sa personom u tolikoj meri da ego dolazi u zabludu i smatra da je istovetan sa svojom primarnom društvenom ulogom. Ove uloge sobom nose opšte očekivane i prihvaćene načine funkcionisanja u toj odreĎenoj kulturi. majke.

Neka poistovećivanja sa arhetipima zapravo su zamena ega nekim junakom te kulture ili figurom spasioca Hristom. nije verno pojedinačnoj sudbini. Ovo najčešće prouzrokuje neurozu osećanje da je čovek podeljen na pola. zadrţavajući se na nekom ranijem stupnju. Naglašavajući proces individuacije kao središnji koncept anali tičke psihologije. Samim tim. ali se vaţnost pojedinca često gubi u mnogim savremenim masovnim pokretima. Jung je jasno govorio o dubokoj vaţnosti i vrednosti jedinstvenog ljudskog ţivota. u kojima se ego poistovećuje sa nekim arhetipom i postaje preterano veliki. Krajnosti poistovećivanja sa arhetipskom ulogom u objektivnoj psihi (kolektivno nesvesnom) imaju za posledicu psihotično poistovećivanje sa nekom figurom koja je veća.u stvarnom ţivotu svesno pokušava da razume i razvije uroĎene individualne potencijale svoje psihe. svaki pojedinačni proces individuacije nuţno ne moţe da postigne sve ono što je latentno moguće. Poistovećivanje sa društvenom ulogom (poistovećivanje sa personom). Napoleonom. vaţan činilac nije količina i nivo posti gnuća. Ego takoĎe moţe da ne bude u dodiru sa svojim procesom individuacije kao posledica poistovećivanja sa ulogama koje mu se nude u kolektivnoj sferi bilo uloge kolektivno nesvesnog. Jung je smatrao da su Hitler i Musolini bili primeri za takvo poistovećivanje sa figurama iz kolektivnog nesvesnog. itd. Čak i negativne identifikacije mogu da poprime arhetipske razmere (što bismo mogli nazvati negativnom inflacijom ega). već to da li je ta ličnost sledila svoje sopstvene duboke mogućnosti. nije individuacija. U ovom . ma koliko vredno bilo. kao na primer kod osoba sa psihotičnom depresijom koje osećaju da su počinile ţneoprostivi grehţ. Teško je opisati uspešan ili tipičan proces individuacije zbog toga što svaka osoba mora da se razmatra kao jedinstven proces. Takvo neuro tično cepanje ličnosti moţe da proizvede ţivot u ulozi koju mu je porodica nametnula u detinjstvu. Izvesne ţnormeţ mogu da se utvrde. gde se on svodi na društvenu. Ego moţe da se poistoveti sa strukturama u pojedinačno nesvesnom koje nisu u skladu sa širim procesom individuacije. ili se poistovetila sa ulogama koje joj je kultura društva u kome ţivi nudila. da nikada nije jedan u svojim reakcijama i osećanjima. Zbog toga što su arhetipske mogućnosti tako ogromne. kao što su uporeĎivanje uobičajenog procesa individuacije sa kretanjem Sunca uzdizanje prema jasnoći i odreĎenju u prvoj polovini ţivota i spuštanje prema smrti u drugoj ali takva uopštavanja nuţno i stalno podrazumevaju izuzetke kada se bavimo pojedincem izbliza. ili sa ulogama koje mu nudi kolektivno svesno društvenim ulogama te na taj način postaje nešto što. i koje samim tim sebe postavljaju iznad boţje moći praštanja. obuhvatnija (i manje ljudska) od ega. kao što se dešava u procesu psihoanalize. čak i ako je ta uloga prihvaćena i dobro nagraĎena u širokom sloju društva. Ovo nalazimo u svim velikim svetskim religijama. ţsvetskom majkomţ. te su odveli i sebe i svoje narode u tragediju. ekonomsku ili vojnu jedinicu. ili je jednostavno pratila egocentrične i narcističke te ţnje. a isto tako i pokušaje da izbegne da se kreće napred kroz različite faze ţivota.

a istraţivao je i rituale preobraţaja za koje je otkrio da još uvek traju u okvirima zapadnjačke hrišćanske tradicije. jedinstveni deo pojedinca. to je koncept koji je neophodan da bismo mogli da razmatramo vidljive aktivnosti psihe. lik Boga unutar psihe. Na ovoj graničnoj liniji psihe mi se zapravo nalazimo na pragu širih pitanja koja se odnose i na našu kulturu. Tokom celog svog ţivota Jung je pokazivao veliko zanimanje za religijska iskustva i doţivljaje. središta koje je Jung nazvao Sebstvo koje predstavlja i jezgro. što je posledica koju moţemo da uporedimo sa nekim religijskim preobraćenjima i sa najvaţnijim doţivljajima našeg svesnog ţivota. ali i da pripada svima. ono u izvesnoj meri funkcioniše kao predstava. i izgleda da mogu. ali ga i transcendira. da izazovu duboke i trajne promene u strukturi ličnosti. srţ Sebstva. Iskustva i doţi vljaji u vezi sa Bogom javljaju se u nekim snovima. pa ipak naizgled odvojeno i nezavisno od ego stanja. pospešuje tokom psihoanalize. podrazumeva neprestani dijalog izmeĎu ega. Odnos izmeĎu ove predstave i onoga što teološke rasprave nazivaju Bogom zapravo je još uvek otvoreno pitanje. i tajanstvenog regulišućeg središta sveukupne psihe. ali koga nije moguće neposredno razjasniti. gde je ego neophodno potreban da bi se odvijao proces individuacije. i na koja ne moţemo dati odgovor samo kliničkim uvidom. . individuacija je kontrapunkt pretnji gubitka ljudskih vrednosti u svetu koji je većinom ureĎen i zasnovan na tehnološkim ili ideološkim temeljima. onako kako je shvaćen u Jungovoj teoriji i kako se ohrabruje. Mi ne poznajemo prirodu Sebstva. Bavio se proučavanjem istočnjačkih religija. Pošto se Sebstvo fenomenološki javlja sa istim predstavama i likovima koji se često povezuju sa boţanstvom. kao odgovornog središta svesti. ako se asimiluju. da je i vezana uz pojedinačni ego.smislu. Uspešna psihoanaliza po Jungu dovodi nas do toga da shvatimo da je krajnja priroda psihe tajanstvena. ali i da je slobodnija u vremenu i prostoru od empirijske ličnosti. Poces individuacije. iako se ljudi njime ne bave često. alhemiju je shvatao kao neuobičajeno religijsko i psihološko delanje. jer izgleda da je i lični.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful