You are on page 1of 84

Pojam i vrste HOV HOV- pisani dokument ili isprava koja onom ko je poseduje daje određeno imovinsko pravo

koje se može koristiti samo pod uslovom zakonskog vlasništva zakonskog vlasništva nad tom HOV. HOV-strogo formalni vrednosni dokument koji mora da ispunjava sledeće uslove: -da je pismena isprava -da je u toj ispravi sadržano određeno imovinsko ili lično pravo -da je korišćenje i ostvarivanje tog prava jasno uslovljeno zakonskim vlasništvom-posedovanjem HOV Dva osnovna uslova:inkorporacija prava i negocijabilnost. Da bi jedan dokument imo svojstvo HOV on mora biti izdat u pismenoj formi i u njemu mora biti inkorporirano pravo (Inkorporirano-sadrži??) po osnovu dužničko poverilačkih odnosa ali takođe ta piesmena isprava treba da poseduje sposobnost za promet-negocijabilnost. Izdavanjem HOV nastaju jednostrani obligacioni poslovi koje karakterišu lak način nastanka, lak način prenošenja potraživanja koja nastaju iz tih poslova,.. Bitni elementi HOV 1. označenje vrste, naziv HOV 2. firmu, naziv i sedište firme, ime i prebivalište izdavaoca HOV 3. tačno označenu obavezu izdavaoca koja proizilazi iz HOV 4. mesto i datum izdavanja HOV 5. potpis izavaoca HOV Vrsta HOV: Prema načinu određivanja poverioca u ispravi HOV može da glasi: na ime; na donosioca; po naredbi; mešovita i alternativna kada se pored imena unosi i klauzula na donosioca. Pravo iz hartije proizilazi iz prava na hartiju. HOV na ime- prilikom izdavanja tačno naznačeno ime lici ili naziv firme poverioca- vlasnika. Pored imena mora stajati klauzula „ne po naredbi“. Cesijom- ubeležavanjem na samoj hartiji vrši se prenos prava . Nedostaci- komplikovan prenos prava-slaba sposobnost cirkulacije. HOV po naredbi- isprava kao i hartija na ime s tom razlikom što je kod njenog izdavanja ugrađena dodatna klauzula „ili po naredbi“. Uprošćen prenos praka iz hartije. Izdavalac hartije će izvršiti svoje obaveze plaćanja onom licu na koga su prenešena prava iz hartije. Indosamentom- prenose se prava (indosament je pismena izjava- naredba na poleđini hartije ili posebnom dodatku-alonžu. Indosant imalac hartije prenosi svoja prava na drugo lice indosatara. Klauzula „po naredbi“ omogućuje indosataru da postane indosant. Neprekidan niz indosamenata-neograničena prenosivost.

HOV na donosioca- pravo iz nje prenosi se prostom predajom iz „ruke u ruku“;Nedostaci: velika prometna nesigurnost,,.... HOV prema prirodi prava sadržanog u hartiji može biti: stvarnopravna hartija; obligacionopravna hartija; hartija sa pravom učešća. Stvarnopravna HOV- sadrži stvarno pravo na pokretnom stvarima; npr. skladišnica. Obligaciono pravna HOV- sadrži u sebi određenu obligaciju-potraživanje najčešće izraženo u novcu; ček, menica, obveznica, blagajnički zapis. Unapred određena visina dobiti koju ostvaruje njen vlasnik. Hartija sa pravom učešća- sadrži pravo članstva njenog vlasnika u nekom pravnom licu; imalac stiče pravo upravljanja i učestvovanja u ostvarenoj dobiti tog pravnog lica. Akcija ili deonica. Nije unapred određena visina dobiti koju ostvaruje njen vlasnik. Visina dobiti dobiti je nepoznata svo do završetka poslovne dobiti i utvrđivanja visine ostvarene dobiti izdavaoca hartije. U praksi se jedna HOV može pojaviti kao: Robni dokument- HOV kao što su tovarni list. skladišnica Novčani dokument- HOV kratkoročnog karaktera, HOV tržišta novca; ček, menica blagajnički zapis; Kapitalni dokument- HOV dugoročnog karaktera, HOV tržišta kapitala- efekti; obveznica, akcija, hipoteka.

2

36.Pojam i vrste efekata Efekti su HOV koje kao predmet investicionog ulaganja ( na tržištu kapitala) pismeno potvrđuju pravo potraživanja ili učešća, sadrže bezuslovno, odnosno uslovno pravo na stalni prihod i unutar jedne vrste odlikuju se međusobnim pravom zastupanja- fungibilitetom. Bez poistovećivanja pojmova efekti i HOV. HOV mnogo širi pojam. Efekti- samo onaj deo HOV sa kojima se posluje na tržišti kapitala. Efekti su jedna vrsta dugoročnih HOV. Spoljašnji izgled efekata Efekti kao specifične HOV sastoje se od omota i uloška. Omot- pismeno potvrđuje pravo potraživanja ili učešća. Uložak- kod efekata sa fiksnom kamatnom stopom sadrži kamatne kupone koje glase na fiksni novčani iznos (koje se mogu smatrati kao samostalne HOV) kod efekata sa dividendom, ulažak sadrži kupon za dividende koje NE glase na jedan novčani iznos već samo obezbeđuju pravo na nastalu dobit koja je odlukom skupštine akcionara odobrena za isplatu. Na kuponima za dividendu se ??ispisuje nominalni iznos (označena vrednost, vrednost utisnuta na HOV soprotna stvarnoj, realnoj vrednostu) na koji HOV i glasi. Vrste efekata Kriterijumi: mogućnosti prenošenja i prema vrsti prihoda. Prema mogućnost prenošenja: efekti koji glase na donosioca, efekti koji glase na ime i mogu se prenositi i efekti koji glase na ime i ne mogu se prenositi. Efekti koji glase na donosioca-prenose se saglasnošću i predajom iz ruke u ruku. Primeri: akcije na donosioca i obveznice na donosioca. Efekti koji glase na ime a mogu se prenositi- prenose se indosamentom; Primeri: akcije i obveznice koje glase na ime i sadrže dodatnu klauzulu „ili po naredbi“. Efekti koji glase na ime i ne mogu se prenositi- HOV pomoću kojih samo u njima naznačeno lice ili njegov pravni naslednik može da pokrene ostvarivanje prava potraživanja. Prenošenje prava je otežano; Primeri: akcije životnog osiguranja koje se plaćaju u mesečnim ratama i koje nisu u potpunosti uplaćene. Značajnija podela efekata prema vrsti prihoda: 1. efekti sa čvrstim( fiksnim) prihodom u formi kamate 2. efekti sa varijabilnim prihodom u formi dividende 3. efekti sa mešovitim prihodom u formi kamate i dividende

3

42. Efekti sa fiksnim prihodom u formi kamate Efekti sa fiksnim prihodom- pismeno potvrđuju jednu obligaciono pravnu obavezu i daju vlasniku pravo potraživanja u odnosu na izdavaoca. Za razliku od prava potraživanja iz efekata sa varijabilnim prihodom, prava potraživanja iz efekata sa fiksnim prihodom se može ostvariti i u slučaju stečaja izdavaoca. Privredni subjekti pribavljaju sebi dugoročan kapital pomoću efekata sa fiksnim prihodom (fiksno ukamaćenih efekata). Taj kapital prikupljen pomoću fiksno ukamaćenih efekata se: ukamaćuje sa unapred utvrđenom kamatnom stopom, u određenim momentima isplaćuje uz podnošenje kupona za kamatu i vraća na dan dospeća najmanje po nominalnoj vrednosti (označena vrednost,vrednost utisnuta na HOV, suprotna stvarnoj, realnoj vrednosti). Kada se isplaćuje kamata? Polugodišnje ređe godišnje. Isplatni termini: 1. januar i 1. jul; 1. februar i 1. avgust; 1. mart i 1. septebar; 1. april i 1. oktobar; 1. 1. maj i 1. novembar; 1. jun i 1. decembar; U svakom ovom kamatnom roku uz podnošenje dospelih kamatnih kupona isplaćuju se kamate za proteklo polugodište. Za kamatni kupon koji dospeva 1. jula plaćaju se npr. kamate za period od 1. januara zaključno sa 30. julom. Efekti sa fiksni prihodom imaju karakter dugoročnih zajmova- kredita, što znači da dužnik izdavaoc kredita mora svoje obaveze da izvrši uredno i na vreme. Koje vrste HOV sa fiksnim prihodom NISU predmet poslovanja na tržištu kapitala? Efekti sa fiksnim prihodom kod kojih de izdavalac obavezuje samo da plati kamatu a ne i iznos zajma- kredita kao ni HOV sa fiksnim prihodom koji imaju umesto kamatnih kupona anuitetstke kupone (godišnje). Podela efekata sa fiksnim prihodom u formi kamate prema izdavaocu-emitentu delimo na: Efekti javno-pravnog izdanja-emitent je država u svim nivoima i paradržavne institucije; obveznice i druge obligacije sa fiksnim prihodom; tzv.efekti javnog karaktera-obezbeđuju se dražavni, republički, opštinski i kominalni zajmovi-kreditit,... Efekti privatnog izdanja- hipotekarne založnice-obveznice kojima se obezbeđuju sredstva za odobravanje hipotekarnih kredita; indusrijske obveznice kojima se obezbeđuju sredstva za investiciona ulaganja; obveznice i druge obligacije banaka i štedionica,..srenjoročenje,.. Efekti javnog i privatnog izdanja-u savremenim tržišnim uslovima. Efekti javno-pravnog izdanja-efekti sa fiksnim prihodom koje izdaje javni sektor: osnovni oblik mobilizacije kapitala u zemljama sa razvijenim tržišnim kapitalom, osnovni oblik državnog zaduživanja na svim nivoima vlasti- savezne republičke pokrajinske opštinske,..je emisija efekata sa fiksnim prihodom u formi kamate ( emisija efekata sa fiksnom kamatnom stopom)-. Svrha ovin državnih zajmova je ostvarivanje ciljeva ekonomske, razvojne politike. Obezbeđenim kapitalom država obezbeđuje preduslove za uspešno funkcionisanje. S obzirom na uutoritet države njen značaj i važnost efeki sa fiksnim prihodom sa aspekta boniteta (valjanosti) i kvaliteta smatraju se najboljim i prvorazrednim. Emisije ovih hartija su uvek bez dodatnih troškova garantovanja. Zbog tih prednosto ostaruje se konkurentska prednost ove vrste efekata sa fiksnim prihodom u odnosu na ostale efekta sa fiksnim prihodom ( one čiji emitent nije država) 4

štedionici. založnoce? i druge efekte sa fiksnom kamatom. kompanije.obveznice koje izdaju privatne i javno-privatne hipotekarne banke i druge kreditne institucije: za refinansiranje svoj već odobrenih hipotekarnih kredita. (refinansirajući odobrene zajmove). U nekim slučajevima kap predmet zaloge. Dve grupe subjekta:1. 5 . obligacije pa se obveznice ove vrste nazivaju (Collateral trust bond). Podela efekata sa fiksnim prihodom u okviru privatnog sektora sa aspekta izdavaoca: Obveznice i druge obligacije banaka i štedionica: emituju poslovne banke. Pri tome je njihova obaveza da prilikom mobilizacije kapitala emisijom postupaju sa pažnjom dobrog privrednika i u interesu firme. Osnovni motiv.najvažnije i najmasovnije HOV koje imaju karakter efekata sa fiksnim prihodom izdanja javnog sektora. Predmet zaloge. ( daleko veće učešće) To su banke i druge finansijske institucije koje emituju obveznice.zbog te svoje uloge oni boluju od nedostatka kapitala zbog čega su prinuđeni da budu aktivni učesnici na tržištu kapitala.zaloge HOV. U ovu grupu spadaju i korporacije... Sa jedne strane ovi privredni subjekti. akcija .hipoteke mogu se javiti 3. Emisija i promet ovih efekata podležu specijalnoj državnoj i zakonskoj regulativi. infrastrukure.. Emisijom hipotekarnih obveznica odobravaju se dugoročni hipotekarni krediti za zemljišta..efekti sa fiksnim prihodom koje izdaje privatni sektor: U zemljama sa razvijenim tržištem kapitala privatni sektor vrši mobilizaciju kapitala nepohodnog za razvoj emitujući svoje efekte sa fiksnim prihodom.na tržištu kapitala. ili na nepokretnosti ( Special direkt lien mortgage bonds).refinansiranje na tržištu kapitala radi pokrića svojih dugoročnih investicionih kreditnih poslova. Pravo zaduživanja ovim putem ( emisijom efekata sa fiksnim prihodom) ima svaki ima svaki privredni subjekat u okviru pravnog sektora. PRIMERI U STRANOJ DRŽAVI????? Efekti privatnog izdanja.aktivu društva (General mortgage bonds) ili na 2. Takođe realno obezbeđenje može da se sastoji i od 4. Teret zaduživanja i odgovornosti u pogledu prikupljanja kapitala putem obveznica pada na one koji vode poslove tog privrednog subjekta. ili samo na određena dobra. Obveznice pokreviene 5.određenji procenat imovine. Privatni sektor obuhvata sve privredne subjekte koji nemaju javno-pravni karakter.(Equipment trust fond).transportna sredstva koji je doveo do posebnog tipa obveznica. 2. indostrijske fireme. Potrebno je obavezno odobrenje emisije od strane nadležnog državnog organa.. Ovaj privatni sektor u poređenju sa javnim sektorom na tržištu kapitla ima relativno malu ulogu. Državne obveznice svih formi. akcionarska društva. Sa aspekta investitora ( vlasnika efekata ove vrste) prisutno je i emotivno i materijalno zadovoljstvo kada se kavlja u ulozi korisnika javnih dobara. Karakter javnog zajma. Paradržavne institucije koje svoju funkciju ostvaruju na području javnih uloga koje su od opšteg i posebnog društvenog značaja. Pored prava zaduživanja privredni subjetki kao emitenti efekata sa fiksnom kamatto imaju pravo prevremenog iskupa emitovanih obveznica i pre roka njihovog dospeća.. druge finansijske institucije i fondovi.tržištu efekata sa fiksnim prihodom. zgrade.garancijom neke druge finansijske institucije (društva ili banke) (Guaranteed bonds). Hipotekarne založnice. Takođe država je i u boljem položaju od drugih emitenata da svojim efektima obezbedi i prednost u formi poreskih beneficija.. paradržavne institucije (nacionalizovana društva) imaju nedovoljan bonitet i rentabilitet (isplativost) poslovanja a opet sa druge strane u javnom životu imaju važnu ulogu za funkcionisanje države tako de se i efekti koje oni emituju nazivaju efektima javnog izdanja.„redeption efekat“ Obavezna registracija emisija efekata sa fiksnom kamatom.hipoteke može biti: emisija efekata sa fiknom kamatom čiji je emitent privatni sektor može biti negaravntovana i u najvećem broju garantovana ( garantovana realnim obezbeđenjemMortgage) koje se odnosi ila na celokupnu 1.

kada se zajam ne emituje odnah ceo nego u određenim delovima)1.Mehanizam diskonta (naknade) ovih obveznica psihološki privlači investitore jer im omogućava da sa relativno malim kapitalom obezbede inapred određen budući iznos koji predstavlja kapitalizaciju celog uloga. 6 . Efekti javnog i privatnog izdanja u savremenim tržišnim uslovima: na savremenim tržištima na naročito na tržištu SAD na tržištu obveznica stvoren je čitav niz novi HOV koje u osnovi imaju obveznicu.povećava se za rast berzanskog indeksa i smanjuje za njegov pad. Na tržištu obveznica imamo: obveznice sa bezkamatnim kuponima. koji vlasniku obveznice daje pravo da proda ili kupi na određen budući datum i pod unapredodređenim uslovima iednu od dobara: druge obveznice akcije strane valute-devize raelna dobra. obveznica sa kamatnim kuponima sa varijabilnom kamatnom stopom. Odnos ove dve tranše emisiju čini izbalansiranom. Warrant se može odvojiti i sa njim odvojeno trgovati. Za njhihovo emitovanje u svakom slučaju potrebno odobrenje nadležnog organa. akcionarskih industrijskih društava i uvećini slučajeva su osigurane založnim pravom. Cena isplate obveznice. povraćaja za emitenta je poznata i sigurna a investitor snosi rizik varijacije te cene. Srednnjoročne obveznice: emitovane od strane privatnog sektora predstavljaju takvu vrstu ekekata sa fiksnom kamatom kod kojih se povraćaj zajma obezbeđenog emisijom ostvaruje na rok od 1 do 4 godine.) bez obzira što kamatni kupon ne donosi nikakvu kamatu. „Bull“ tranša koja računa na skok kursa efekata u budućnosti (takva su očekivanja investitora) 2.povećava se za pad berzanskog indeksa i smanjuje za njegov rast. obveznice sa indeksiranim kamatnim kuponima. Ovi efekti sa fiksnim prihodom spadaju u obveznice! Te nove HOV predstavljaju razne varijacije u odnosu na kamatni kupon i vrstu kamate kao i način njenog obračuna. Obveznica bear. Zainteresovanost investitora leži u odsustvu reinvestiranja (da tebi trebaju sada pare) kamate sadržane u kamatnom kuponu??? Kod običnih obveznica je u obračun ukupne kamate pretpostavljeno da se kuponi reinvestiraju da trebaju prihodi) po istoj kamatnoj stopi kao obveznice. ??Obveznice sa indeksiranom kamatom. Obveznice sa warrantom. „Bear“ ili tranše kod kojih se račina pd kursa obveznica.klasične obveznice sa fiksnom kamatnom stopom koje umesto kamatnog kupona imaju warrant. Veća kamatna stopa jer se ovi efekti smatraju više rizičnim. Prilikom kupovine obveznice sa warrantom warrant se plaća direktno kroz veću cenu obveznice ili indirektno kroz nižu kamatnu stopu od odgovarajućih na tržištu. Emisija ovih obveznica deli se na 2 tranše( deo jednog zajma. Povećanje cene isplate jedne tranše kompenzovano je smanjenjem cene isplate druge tranše. obveznice sa varantom. što nije moguće ostvariti u slučaju pada kamatnih stopa. ????Obveznice sa bezkamatnim kuponima: u principu se smatraju efektima sa fiksnim prihodom srednjoročnog karaktera ( povraćaj zajma obezbeđenog emisijom efekata ostvaruje se na rok od 1 do 4 god.obveznice sa fiksno kamatom čija vrednost (vrednost obveznica) na dan dospeća zavisi od kretanja određenog berzanskog indeksa (vrednost obveznica zavisi od kursa). Obe tranše namenjene su dvema grupama investitora koji imaju različita očekivanja u vezi sa kretanjima na tržištu.Industrijske obveznice i druge obligacije: emituju se od strane velikih i jakih korporacija. Obveznica bull. Fiksni prihod investitora-vlasnika obveznice je: u razlici između kupovne cene obveznice koja je uvek daleko ispod pariteta (jednakosti) i nominalne vrednosti obveznice. U slučaju obveznica sa bezkamatnim kupon9ima ne postoji rizik reinvestiranja kupona ne postoji! Ako kupac zadrži obveznicu do dospeća sebi je osigurao unapred određen fiksni prihod koji nije podležan promenama tržišta kamatnih stopa.

.različiti. 49.. ?? Kamata se obračunava na svakih mesec dana ( roku od 6 meseci) a isplaćuje na svakih 6 meseci..lock obveznice: u ovoj vrsti obveznica sjedinjene su karakteristike obveznica sa fiksnom kamatnom stopom i karakteristike obveznica sa promenljivom (varijabilnom) kamatnom stopom.skloni riziku. Struktura.Obveznice sa indeksiranom kamatom zanimljive su onim investitorima koji su: .. Limiti kamatnih stopa sa u dati u uslovima emisije obveznice.. -flip-flop obveznice: investitoru (vlasniku) ove vrste obveznice daje se mogućnost i opcija konverzije te obvezice ( pretvaranje) u obveznicu sa kraćim rokom dospeća koje i zi tog razloga kraćeg roka ima i nižu kamatnu maržu? (razliku između najviše i najniže). obračun kamate se vrši u kraćim vremenskim periodima u odnosu na njena plaćanja. Time je omogućena raznovrsnost varijanti ove vreste efekata: -drop. zbog čega u svom portfelju (mesto gde novčane ustanove drže hartije od vrednosti). Efetki sa varijabilnim prihodom 7 . obračun i isplata kamate.) „Junk bonds“ obveznice. ?? Ako se u trenutku određivanja visine kupona bazna kamatna stopa nalazi ispod unapred utvrđenog nivoa.koje zanima samo ekonomska sadržina obveznica. Obveznice se emituju sa promenjljivom kamatnom stopom koja se iznova obračunava svakih 6 meseci??? na osnovu određene srednjoročne kamatne stope kojoj se dodaje određena kamtna.. Obveznice sa varijabilnom kamatnom stopom: obveznice kod kojih je kupon izdat sa varijabilnom kamatnom stopom i indeksiran u odnosu na neku krtakoročnu kamatnu stopu. uravnotežuju delove bull i bear emisija.. Kao bazna stopa koriste se kotacije (stanja) ne evro-tržištu obveznica i to za onu valutu za koju glasi emitovana obveznica. Investitor ima mogućnost da ovu obveznicu ponovo konvertuje u prvobitnu obveznicu pre roka dospeća kratkoročne obveznice.žele da se zaštite od rizika vezani za sopstvenu poziciju akcionara?? . saglasno sopstvenoj nepostojećoj sklonosti riziku.. žele da unovče svoja očekivanja o kretanju berzanskog indeksa . indeksna marža ( razlika između najniže i najviše). Novi obračun se vrši samo u slučaju kada bazna kamatna stopa prekorači ili se spusti ispod određenih limita. -mini-max obveznice: obveznice u kojima su obračun i primena baznih kamtnih stop ograničene donjim i gornjim limitom. kamatnog kupona-svakoh 6 meseci.... -mis-match obveznice: obračun kamate i njena ispalta. kupon postaje fiksan za sve vreme do dospeća obveznice.

Npr. Obaveza uplate učešća u suvlasničkom društvu ne mora biti izvršena samo uplatom u kapitalu što je slučaj kod akcionarskog društva već može biti izvršena uvođenjem imovine ili prava u to društvo.privredni subjekti kod kojih je u registar upisana imovina svakog od suvlasnika posebno bez obzira na način i oblik tog učešća. Svaka dalja emisija vrši se radi povećavanja osnivačkog kapitala a akcijama kojima se to ostvaruje nazivaju se „ novim akcijama“ ili mladicama. na taj način akcionarsko društvo dolazio do osnivačkog kapitala koji je osnovni uslov za osnivanje jednog privrednog društva. „seletction bonds“. Visina prihoda bez obzira na ostvarene rezultate rada zavisna je i od odluke skupštine akvionara. Nemačka „aktie“.vlasnika tog kapitala. a efekti koje emituju suvlasnička društva: participations certificate“.Akcija i njene karakteristike: efekti sa fiksnim prihodom se karakterišu činjenicom da vlasniku ne obezbeđuju unapred poznat niti zagarantovan prihod. Razlika između prodajne i nominalne vrednosti naziva se „ažio akcije“ i u celini se uplaćuje u rezervni fond akcionarskog društva. Iz osnova vlasništva akcionara nad delom akcionarskog kapitala proizilazi i odgovornost svakog pojedinačnog akcionara za rad i poslovanje akcionarskog društva samo do visine njegovog uloga. To znači da se kapital ostvaren prodajom novih akcija deli na: . Sličnosti i razlike između akcionarskog i suvlasničkog društva. Eng „share“.. učešće može biti ostvareno ulaganjem zemljišta. Te akcije se uvek prodaju po ceni koje je veća od nominalne.akcionarskog kapitala uplaćenog od strane akcionara-vlasnika akcija. Prihod vlasnika ovih efekata je isključivo zavisan i uslovljen rezultatima rada privrednog subjekta koji je do sopstvenog kapitala došao upravo emisijom tih efekata. Prvo emitovane akcije se nazivaju osnivačke akcije i samo kod ovih akcioja prva prodajna vrednost se poklapa sa nominalnom vrednošću. Kod nas malo nejasna terminologija zbog nerazvijenosti tržišta ali bi akcija – akcionarsko društvo i deonica.emisijom i plasmanom akcija. Akcionarski kapital podeljen je na veći broj akcionara.. Akcionarsko društvo se ostvaruje.vlasnika akcija. Akcionarska društva.. koja može postati vlasništvo akcionara samo kod i pri likvidaciji akcionarskog društva u postupku stečaja.suvlasničko društvo trebali da čine adekvatne nazive. Prihod može biti veoma različit od jednog do drugog obračunskog perioda. Glavni predstavnik efekata sa varijabilnim prihodom je akcija koju simbolizuje vlasništvo: .različit tretman osnivačkog kapitala pa samim tim i različita prava i odgovornosti. patenata.nad određenim delom kapitala . Suvlasnička društva. Ova razlika služi kao osnov za utvrđivanje razlika u nazivu efekata ove vrste! Efekti koje emituju akcionarska društvase uobičajeno nazivaju: SAD „stock“.privredna društva koja su u registar upisana sa tačno određenim iznosom osnivačkog.nominalni iznos kojim se uvećava osnivački kapital 8 .nad određenim delom imovine Oblici zajedničkog vlasništva su: akcionarska i suvlasnička društva.. Sva ostala imovina van osnivačkog kapitala je vlasništvo akcionarskog društva.

9 .većinskog ili manjinskog karaktera. Ispalta dividende u akcijama se izražava u procentima.. kumulativno pravo koje omogućava većem broju manjih akcionara da kumulirajući svoje glasove nametnu svoj zajednički stav pojedinačnoj većini koja u svojim redovima nema pojedinaca sa kontrolom paketa akcija. isplata u imovini Isplata u gotovini je najčešći oblik. Nematerijalna prava: pravo učestvovanja u radu skupštine akcionara pravo glasa. Vrlo redak slučaj u praksi akcionarskog društva ali ipak moguć je da se i pored gubitka akcionarskog društva isplate dividende na teret akcionarskog društva. ulaganje. Npr. Zbog toga što ne podleže porezu na imovinu u polednje vreme dobija sve više na značaju. Bez ove odluke nema isplate dividende. Isplata u akcijama: se vrši u slučaju kada akcionarsko društvo emituje akcije radi povećanja osnivačkog kapitala pa akcionari na ime dividende u gotovom preuzimaju nove stokove akcija. Isplata dividende u imovini: poreski opterećena. Npr.. Nakon donete odluke skupštine akcionara isplata dividende se vrši na tri načina: 1. znači da svaki član koji ima 100 akcija dobija još 10 novih komada akcija. npr. najređi oblik isplate. Iznos dividende za isplatu u gotovini izražava se apsolutnim novčanim iznosima za svaku akciju nominale.. odlučivanja o svim pitanjima na skupšini akcionara pravo dobijanja svih poslovih informacija Materijalna prava: pravo na srazmeran deo ostvarene dobiti pravo „preče kupnje“ novoemitovanih akcija pravo na srazmeran deo u likvidacionoj masi Dve vrste prava glasa: 1. Sva prava se mogu podeliti na meterijalna i nematerijalna. 4 dem za akciju od 50 dem. isplata u gotovom. mercedes . Ostavruje se raspodelom ostvarene dobiti-neto dobiti ( nakon ostvarenja svih poreskih i drugih obaveza akcionarskog društva). akcionarima se na ime dividende ustupaju u vlasništvo HOV drugih privrednih subjekata ili rekti proizvodi ili uvek traženi proizvodi akcionarskog društva promptno (gotovo) ne mogu kupiti. Pravo na dividendu-srazmerni deo ostvarene dobiti akcionarskog društva: je prvo materijalno pravo vlasnika akcije. kojim se uvećava rezervni fond.statutarno.. Pravo na dividendu pored toga što je uslovljeno osvtarivanjem neto dobiti uslovljeno je i odlukom skupštine akcionara i raspodela te ostvarene neto dobiti.- ažio. regularno ili prosto pravo glasa gde svaka akcija nosi pravo na jedan glas 2.važna činjenica zbog toga što se sva prava vlasnika iz akcije koje on ima prema akcionarskom društvu ostvaruju na osnovu nominalne vrednosti bez obzira na cenu koštanja koju je on na primarnom tržištu ostvarijo ili koju će kasnije na sekundarnom Prava iz akcije Akcija kao HOV sa varijabilnom prihodom ne donosi vlasniku unapred određenu kamatu kao kod obveznice ali mu zato donosi niz drugih prava koja su često važnija i značajnija od prihoda. 10% dividende u akcijama..doznakom u korist računa akcionara 2. akcionari mogu doneti odluku da se dividenda ne deli akcionarima već da se neto dobit upotrebi za jačanje fondova. isplata u novim akcijama 3.

dividende se mogu kulminirati kroz veći broj godiana i onda podići u bilo kom trenutku. Vrste akcija: Sa aspekta vlasništva: akcije koje glase na ime akcije koje glase na donosioca Akcije koje glase na ime: vlasnik mora biti unet u popisnu knjigu akcionarskog društva. Pravo preče kupnje omogućilo mu je zaradu od 20 dem. Vinkularne akcije (obavezuju se izdavaoci). s obzirom na fiksni prinos (koji se izražava kao i kamata) liče na obveznice ali ipak ima razlike. omogućava postojećim akvionarima da pri emisiji novih akcija kupe ua sebe te nove akcije uz određene beneficije koje samo njima pripadaju. povlašćene ili preferencijalne akcije: imaju povlašćen položaj u odnosu na obične akcije i to uglavnom kod isplate dividendi.Pravo „preče kupnje“ novoemitovanih akcija „mladica“: drugo materijalno pravo iz akcije. 4 plati po emisionom kursu a petu 20% jeftinije. prenos prava vrši se indisamentom – indosiranjem (prenos prava na poleđini) tih prava na novog vlasnika i zabeležavanjem tog prenosa u popisnoj knjizi akcionarskog društva. u najvećem broju slučajeva nemaju glasačko pravo. Ustvari nabvku novih akcija od po ceni od 96 dem (480:5) i ako će njegovo buduće učešće u dividendi iznositi 500 dem. npr. u tom slučaju prvo se iz likvidazione mase isplaćuju obvezince. ovo pravo može biti važnije i značajnije od samog prava na dividendu. ovo pravo pripada akcionaru po osnovu vlasništva nad delom akcionarskog kapitala i po osnovu ograničene odgovornosti za rezultate rada kacionarskog društva. zatim povlašćene akcije a tek na kraju ako preostanu sredstva obične akcije. najveća razlika. akcionar u društvu odgovara samo do visine svog kapitala u ukupnom kapitalu i ovaj odnos se srazmerno primenjuje i kod raspodele ostatka likvidacione mase u postipku likvidacije i nakon isplate svih drugih poverilaca. postojeći akcionar ima pravo da od novoemitovanih 100 komada akcija kupi 5 komada.u redosledu naplate u postupku likvidacije emitenta. sve do trenutka kada povlašćene ne budu isplaćene ne isplaćije se dividenda na obične akcije.da bi akcionarsko drštvo obezbedilo punu sigurnost naplate (da nominalni iznos akcije bude u potpunosti isplaćen) ove kacije koje glase ne ime često se izdaju kao vinkularne. 10 . poznata i određena u procentima ili na neki drgi način u odnosu na nominalnu vrednost akcije. kumulativne povlašćene akcije. prednost u naplati dividende. dividenda je unpred garantovana. nose najveći rizik ali je zato i mogućnost dobiti najveća. To praktično znači da ako je emisioni kurs 100 dem on će platiti 480 dem za 5 komada. Pravo na srazmerni deo likvidacione mase: u postupku likvidacije akcionarskog društva je poslednje materijalno pravo akcionara sa čijim početkom korišćenja nastaje i početak kraja korišćenja svih ostalih prava iz akcije. Sa aspekta prava akcije se dela na: obične povlašćene ili preferencijalne Obične akcije: vrsta akcija koje vlasniku garantuju ostvrivanje i realizaciju svih materijalnih i nematerijalnih prava iz akcija. njihov prenos zavisiće od odobrenja i saglasnosti akcionarskog društva.

Razlike iznmeđu obveznice i akcija: obveznica je za emitenta dužničkog karaktera a akcija vlasničkog obveznica se stiče isplatom u gotovu kupoprodajne cene. akcija uplatom u gotovu kupoprodajne cene ili aportom (unošenjem ) pravom ili stvarima akcija se može prodavati: al pari-po nominalnoj ceni. banka Akcije bez garantovane dividende: nema garancije od drugih.. Mešoviti oblici efekata Mešoviti oblici efekata: u zemljama sa razvijenom strukturom HOV kao i tržištem kapitala. akcije delimo na: akcije klase A akcije klase B Akcije klase A: nemaju glasačko pravo ali za uzvrat imaju prednost kod isplate dividende.ispod nominalne cene.u prakso razvijen novi oblik efekata sa osobinama efekata sa fiksnim prihodom i sa osobinama efekata sa 11 .. izmišljene od strane uprave kako bi učvrstila svoj položaj i obezbedila društvo od preuzimanja od strane nekog drugog. učestvovanje u upravljanju. sup parinešto iznad nominalne cene. Sa aspekta prava glasa. to sve nije karakteristično za ibveznicu!?? obveznica + kurs: kurs obveznice zavisi od kamate na tržištu novca i kapitala. ne mogu NIKADA preći u akcije klase B. Sa aspekta prava kupovine akcije se dele na: otvorene akcije zatvorene akcije Otvorene akcije: ulaze sve one akcije koje su namenjene tržištu kapitala u smislu kupoprodaje Zatvorene akcije: ulaze sve one čija je emisija i kupoprodaja ograničena samo na postojeće akcionare i između njih. Sa aspekta garatnotanja dividende akcije se dele na: akcije sa garantovanom dividendom akcije bez garantovane dividende Akcije sa garantovanom dividendom: isplatu dividende nikada ne garantuje akcionarsko društvo već neka druga firma. sub pari. vlasnik obveznice nije obzbeđen od posledica inflacije ( uvećavanje i puštanje u opticaj sredstava za plaćanje u znatnom većem broju nego što je potrebno s obzirom na ekonomske prilike zemlje potrebno. ni pod kojim uslovima. preferiraju ih mali akcionara koji i onako nisu zainteresovani za upravlja nje akcionarskim društvom. čest slučaj u akcionarskom društvu kada je prisutna borba za vlast oko izbora uprave ili rukovodioca.vlasnici povlaćenih njihovim konvertovanjem u obične stiču glasačko pravo. Akcije klase B: imaju glasačko pravo. isplata tek nakon klase A.Konvertibilne povlašćene akcije: vrsta povlašćenih ili preferencijalnoh akcija koje vlasnik može konvertovati u obične akcije pod određenim uslovima. preterano štampanje novčanica) dok je akcija tržišnoj revalorizaciji imovine akcionarskog društva mehanizmom cena obezbeđuje svog vlasnika od posledica inflacije.

udovoljavaju zahtevima tržišta na bazi pozitivnosti i motiva i jedne i druge vrste efekata.kombinacija i korišćenje svih prednosti efekata sa fiksnim i efekata sa varijabilnim prihodom.eliminiše se rizik kod akcije po osnovu varijabilnog prihoda.konvertibilne obveznice: daju mogućnost vlasniku obveznice da je pod određenim uslovima konvertuje u u akciju. ????? kada naučim -DODATI 12 . mešoviti efekti. Obveznice s pravom opcije. prednost.konvertibilna opcija donosi vlasniku fiksnu kamatnu stopu i zagarntovan povraćaj nominalne obveznice. mešoviti efekti.varijabilnim prihodom. kurs konvertibilne obveznice je povezan sa kursom akcije svejedno da li vlasnik koristi svoje pravo zamene. zašto? jer subjekti na tržištu kapitala ne pokazuju dovoljno spremnosti i sposobnosti za apsorbovanje klasičnih oblika efekata.

Od čega zavisi dužina roka odlaganja trošenja? 4 faktora ( istovremeno ovi faktori utuču i na stanje i obim ukupne štednje a time i na visinu kapitala u okviru nacionalne ekonomije-limitirajući faktor uspešnog funkcionosanja tržišta kapitala!) A. Kapital i njegovi vlasnici-investotiri na tržištu kapitala.47. nacionalni izvori kapitala. odnosno novčana sredstva dugoročnog karaktera. stopa očekivanog prihoda u budućnosti C. Šta je osnovni motiv za odlaganja potrošnje? Veće ili adekvatnije trošenje u kasnijem periodu! To je osnovni motiv za uspešno funkcionisanje tržišta kapitala. odnosno štednje D. dodatni ili od sekundarnog značaja novi oblik proizvodnje kapitala= poznat kao-sposobnost bankarsko-finansijskog sektora da svojom „prerađivačkom“ funkcijom transformiše novac u kapital. 1.„prerađivačka“ funkcija bankarsko finansijskog sektora: štednji kao osnovnom faktoru putem kojeg se stvara i proizvodi kapital dodat je novi oblik stvaranja kapitala. novčana štednja i transformacija novca kao osnovni izvor kapitala Nacionalni izvori kapitala Na tržištu kapitala predmet kupoprodajnih transakcija je isključivi kapital. stepen razvijenosti i uspešnog funkcionisanja sekundartnog tržišta HOV 13 . Ukupan izvor kapitala formiran iz ovih izvora čini ponudu na tržištu kapitala.objašnjenje kasnije 2. Novčana štednja kao osnovni izvor kapitala def.štednje novostvorene vrednosti: sa aspekta tržišta kapitala pod kapitalom podrazumevemo ukupan novčani iznos odložene potrošnje uz uslov da rok odlaganja ne bude kraći od jedne godine.* U okviru štednje prisutan je izvor akumulacije i štednje iz inostranstva što na tržištu kapitala ima svoj pojavni oblik kao nacionalni kapital. pojam kapital se izjednačuje sa pojmom štednje i pojmom plasmanom te štednje na rok koji takođe nije kraći od jedne godine. izmenom ročne strukture novca mobilosanog u okviru svoje pasive. stepen razvijenosti instrumenata za stimulisanje odlaganja trošenja. stopa ostatka ličnog dohodka i akumulacije B. štednjom se proizvodi kapital koji je ekonomsko privredni nemotivisan kapital a ne tržišno podoban. Štednja kao osnovni izvor stvaranja kapitala predstavlja u stvari odlaganje trošenja novoformiranog nacionalnog dohodka. Stanje štednje u jednoj nacionalnoj ekonomoji je osnovni faktor od koga zavisi stanje kapitača a time i uspešnost funkcionisanja tržišta kapitala. Izvori kapitala u u okviru jedne nacionalne ekonomije mogu biti: 1.korektivni.

Stopa ostatka ličnog dohotka i akumulacije: Ostatak ličnog dohodka i akumulacije je neto štednja.javnog sektora. Ali mene interesuje stopa tog očekivanog prihoda u bidućnosti kao naknada za odloženo trošenje! stopa očekivanog prihoda iznos izvesno u budućnosti ili stopa = očekivanog kapitalizacije štednje ili prihoda (1000) stopa kapitala=2 / ukupan iznos odloženog trošenja* (500) *Da li je ukupan iznos odloženog trošenja zapravo iznos štednje. B. neto štednja (a štednja kao osnovni izvor stvaranja kapitala) ? stopa kapitala=2 odatle sledi.A.2%<1 neto iznos štednje je manji ili neznatan tada će rok odlaganja trošenja iz razloga rizika biti u celini ili delimično kraći od 12 meseci.deo nepotrošenog ličnog dohodka pojedinaca i 2. iznos izvesno očekivanog prihoda kao naknada za odloženo trošenje. Ako su nam očekivanje veća mi ćemo želeti i da što duže odložimo to trošenje. Visina neto štednje.deo nepotrošene akumulacije privrednog i 3. Karater kapitala dobio je samo onaj iznos štednje čiji je rok odlaganja trošenja duži od 12 meseci odnosno ukoliko je iznos neto štednje veći. To je znači onaj deo štednje čije se potrošnja može odložiti za kasnije a da se pri tom ne ugrozi životni standard i tekuća proizvodnja. odlaganje potrošnje je veće trošenje u kasnijem periodu!! znači nama je cilj da da naša očekivanja (iznos očekivanog prihoda) budu veća od naše odložene potrošnje. ( polazni motiv za štednju tj. da je iznos očekivanog prihoda veći od ukupnog iznosa odloženog trošenja. odnosno 1. veći od 12 meseci i obrnuto.od čega zavisi? od visine ličnih dohodaka i akumulacije na jednoj strani i od visine iznosa neophodnog za zadovoljenje ličnih potreba i privrednih potreba na drugoj strani. duže od 12 meseci! 14 . razlika između ove dve kategorije predstavlja neto štednju! visina iznosa neophodnog za zadovoljenje ličnih (800) i privrednih potreba Ali nama treba stopa neto štednje? visina ličnih dohodaka i akumulacije (1000) _ = NETO ŠTEDNJA iznos 200 stopa neto štednje ili = neto štednja (200)/ukupni lični dohoci i akumulacija (1000) stopa ostatka ličnog dohodka i akumulacije 0. postoji realna mogućnost da će dužina odlaganja trošenja biti iznad 12 meseci. Stopa očekivanog prihoda u budućnosti:? da li?Kapitalizacija štednje= Očekivan prihod u budućnosti predstavlja visinu prihoda koji se očekuje kao naknada za odloženo trošenje. štednje (iznosa)!! Ako su naša očekivanja veća to će uticati na to da i rok odlaganja trošenja bude duži.

što je veća. realno je pretpostaviti da će doći do znatno većeg iznosa štednje i akumulacija na rok iznad 12 meseci. Zbog čega? Stopa kapitalizacije jedan od osnovnih faktora putem i preko koga se ostvaruje povećanje iznosa neto štednje. deluje suprotno od stope očekivanja na dužinu roka odlaganja trošenja. ?Stopa kapitalizacije često i važnija od stope neto štednje. odnosno kapitala i iznad uobičajenog volumena.kontraproduktivan faktor.Faktor rizika naplate očekivanog prihoda.kod stope okevivanja. to je dužina odlaganja trošenja kraća i obrnuto. A šta to ustvari znači? 15 . što je rizik naplate prihoda veći. veća je i dužina odlaganja trošenja). ( podsetnik. Pri postojanju atraktivne stope kapitalalizacije a uz to i neznatne stope rizika za naplatu očekivanog prihoda.

Od ovog faktora. i to što više i duže. C. odnosno štednje.-stopa kapitalizacije. Razvijeniji bankarsko. odnosno štednje) na tržištu kapitala čini ponudu plasmana kapitala bogatijom a sam plasman atraktivnijim. banka će nam pogotovo u ovom području dužine štednje. A njeni 16 ..u mnogome zavisi i stopa kapitalizacije.tj.finansijski sektor sa mnoštvom instrumenata ( za stimulisanje odlaganja trošenja. ( njegov kapital je osnova za kapitalizaciju štednje) Da li kapitalizacija štednje zapravo isto što i očekivani prihod u budućnosti? Bez kapitala nema ni kapitalizacije štednje tj očekivanog prihoda? Bankarsko-finansijski sektor je prisutan na nacionalnom tržištu kapitala sa velikom lepezom svog instrumentarija za stimulisanje odlaganja trošenja.To će imati za posledicu duži rok odlaganja trošenja znatno većih iznosa. odlaganjem trošenja na duže rokove *(izuzetno je značajan i velik doprinos ovog faktora na ovom području ostvarivanja dužih rokova odlaganja štednje u slučaju kada bankarsko-finansijski sektor ima naročito razvijen i efikasan instrumentarij lombardnog i založnog kredita kojim omogućava odražavenje optimalne likvidnosti vlasnika neto štednje i akumulacija) Da li to znači: mi želimo da štedimo. u području odlaganja trošenja na duže rokove (pri čemu se dovodi u pitanje naša likvidnost) omogućiti održavanje optimalne likvidnosti vlasnika neto štednje i akumulacije putem svojih instrumentarija. Šta podrazumevamo pod stepen razvijenosti instrumenata za stimulisanje odlaganja trošenja. odnosno štednje: Neposredna veza ovog faktora sa faktorom-stopom očekivanog prihoda. stopom kapitalizacije. što znači proizvodnju daleko većeg obima kapitala i obrnuto. odnosno štednje? Podrazumevamo stanje razvijenosti bankarsko-finansijskog sektora i njegovog instrumentarija na području njegove pasive (njegovog kapitala) kao osnov za kapitalizaciju štednje. Stepen razvijenosti instrumenata za stimulisanje odlaganja trošenja. Stepen razvijenosti. povećanjem iznosa neto štednje *2. tj.. U takvim uslovime povećane su želje i motivi nosioca i vlasnika štednje za:1.

odnosno prerađivačkom funkcijom ovog sektora. 2. Ukoliko je unovčljivost potraživanja iz HOV teška. Zakjlučak:Što je stepen unovčljivosti potraživanja iz HOV na sekundarnom tržištu u okviru nacionalne privrede veći i bolji. sekundarno tržište zakržljalo time će i rokovi odlaganja trošenja biti kraći a time i obim kapitala znatno manji. Dodatni izvor kapitala. inosrtani kapital koji na tržištu kapitala ima svoj pojavni oblik kao nacionalni kapital) 2. Što je sekundarno tržište HOV razvijenije u toloko je veća mogućnost ostvarivanja optimalnog stepena sopstvene likvidnosti likvidnosti što ima za rezultat maksimalnih rokova odlaganja trošenja. Stepen razvijenosti i uspešnog funcionisanja sekundarnog tržišta HOV ( sa aspekta unovčljivosti potraživanja): možda i najvažniji faktor koji utiče na dužinu roka odlaganja trošenja.Kapital koji se „proizvodi“ prerađivačkom funkcijom.instrumentarij za obezbeđivanje te optimalne likvidnosti vlasnika neto štednje i akumulacije su lombardni i založni krediti! Zaključak: što je razvijeniji bankarsko-finansijski sektor i prisutan na nacionalnom tržištu kapitala sa velikom lepezom svog instrumentarija realno je pretpostaviti da če rok odlaganja trošenja biti duži i obrnuto. odnosno utoliko je i veći obim kapitala i obrnuto. utoliko su i duži rokovi odlaganja trošenja kao i veći iznos neto štednje i akumulacije. *Dodatni izvor kapitala= mobilizacija inostrane akumulacije Stepen razvijenosti bankarsko-finansijskog sektora i njegovog instrumentarija na području formiranja pasive ima značaj i za obezbeđenje dodatnog izvora kapitala= mobilizaciju inostrane akumulacije u svim oblicima i formama. D. 2 osnovna izvora kapitala 1.osnovni i najvažniji izvor kapitala (*dodatni izvor kapitala tj. inostranog kapitala na jednom nacionalnom tržištu kapitala ima svoj iskaz u nacionalnoj valuti. Na ovom faktoru se zasniva filozofija korišćenja neto štednje i akumulacija na duge rokove i do 40 god. ulogu ujednačavanja deviznih kurseva i kamatnih stopa domaće valute nacionalnog tržišta novca i kapitala sa kursevima i kamatama stranih valuta na na inostranim tržištima novca i kapitala ( u svim nacionalnim ekonomijama u kojima postoji konvertibilnost nacionalne valute). i sa aspekta njegovog uticaja na funkcionisanje tržišta kapitala ima sve osobine i karakteristike kapitala iz izvora štednje. Stepen i razvijenost bankarsko finansijskog sektora i njegovog insrumentarija ima presudan značaj za veličiunu i obim kapitala koji se „proizvodi“ prerađivanjem novca i kapital. 17 . Uloge dodatnog izvora su: 1.. korektivna uloga: vezanu za ponudu na tržištu kapitala (u svim nacionalnim ekonomijama u kojima postoji slobodno kretanje kapitala) i 2.Štednja.. što je i osnovna funkcija kapitala. onoliko dugi koliko su ekonomski pouzdani za uspešno ostvarivanje razvojnih prorgama.

dopunski način formiranja kapitala.ukpan iznos transformisanog novca u kapital 3. kada u okviru nacionalne ekonimoje postoji daleko veća tražnja kapitala od ponude. odnosno štednju čiji je rok odlaganja trošenja na taj način poprimio karakter roka dužeg od 12 meseci. državni subjekti. vlasnici ove štednje su učesnici na tržištu kapitala kao ponuđači... nastalu odlaganjem trošenja na svaki rok kraći od 12 meseci.ukupan iznos štednje javnog sektora .pojedinci . izdvoji i pretvori u kapital.država. odnosno ponuđača kapitala javljaju se svi vlasnici kapitala i to: . Kada se gubi bankarski razum? u pohlepi za zaradom. kada nerealno želimo brz razvoj naše banke. Suština prerađivačke funkcije: sastoji se u sposobnosti banke da iz ukupnih iznosa svojih depozita po viđenju ili oročenih na rok do godinu dana jedan deo po mogućstvu što veći. 2. Ponudu na tržištu kapitala čini ukupan iznos kapitala formiran iz ova dva izvora. koristeći ukupnoj nacionalnoj ekonomiji i omogućava uspešno funkcionisanje trežišta kapitala. odnosno novac čije korišćenje neće biti pre isteka roka od jedne ili više godina. Kako da se banka pri tom ne izloži riziku nelikvidnosti? Suština problema. ZAKLJUČAK: 1.bankarsko-finansijske institucije 18 .privredni subjekti . dovodeći ga na najmanju moguću meru. likvidnoj formi. odnosno na optimalan nivo. Kako i na koji način ogromne iznose štednje koja se nalazi na štednim računima banaka u tzv. Ovakve banke osuđene su na propast. Prednosti „prerađivačke funkcije“: bankarsko-finansijski sektor značajnim iznosima kapitala koristeći sebi.Transformacija novca kao izvor kapital def. investitori 4.ukupan iznos štednje pojedinaca . Bankarsko-finansijski sektor se pri ovoj svoj prerađivačkoj funkciji se mora u najvećoj mogućoj meri obezbediti od rizika nelikvidnosti. Nosioci. transformiše u celini ili delimično u kapital. Def. . Drugi izvor kapitala. kada po svaku cenu želimo ostvariti što više prihode. Koji su to motivi banke zbog kojih ona raelizuje svoju funkciju? ostavrivanje većeg prihoda i brojne prednosti koje proizilaze iz poslovanja sa kapitalom a ne sa novcem.Prema tome u zemljama u kojima postoji i funkcioniše tržište kapitala u ulozi investitora.. bez roka ili na rok kraći od 12 meseci delimično koristiti kao kapital a da se pri tom banka ne izloži riziku nelikvidnosti?! Princip potpune likvidnosti: banka se ne sme ogrešiti o ovaj princip. Ponudu na tržištu kapitala čine: . rezultat „prerađivačke“ funkcije bakarskofinansijskog sektora koji je u mogućnosti da štednju bilo kog oblika.ukupan iznos štednje privrednog sektora .

Preduzetništvo je forma.sužava slobodno lretanje kapitala ograničenjem njegovog korišćenja na unapred pdređene korisnike.preduzetnici na tržištu kapitala Motivi za korišćenje kapitala Štednja nije sama sebi cilj. oblik privredne aktivnosti u razvijenim tržišnim privredama. Istovremeno ovi investitori kao vlasnici kapitala su i neposredni učesnici na tržištu kapitala svake nacionalne ekonomije 48.uspešno privredno poslovanje na bazi ekonomske računice i u stvaranju nove vrednosti. Ima prednost nad svim drugim oblicima. Osnovni ciljevi razvojne politike nacionalne ekonomije ostvaruju se zahvaljujući štednji. Što je uspešnije funkcionisanje tržišta kapitala i ostvarivanje ciljeva razvojene politike biće uspešnije i efikasnije. Korisnici kapitala. manja ili ista kao ponuda. Filozofija preduzetništva: privredna računica i visina dobiti/gubitka kao fiksne kategorije i pokazateljima stepena uspešnosti/neuspešnosti. dobiti i društvenog bogatsva kao osnove većeg životnog standarda i opšteg društvenog bogatstva Ovaj motiv preduzetnik ostvaruje preuzimajući vlasništvo nad formiranim i na tržištu ponuđenim kapitalom. osnovni funkcionalni oblik poslovnog organizovanja razvijene tržišne privrede. ona se koristeći mehanizam tržišta kapitala transformiše u kapital. 2. U zemljama u kojima postoji i funkcioniše tržište kapitala korisnici kapitala-preduzetnici su: -pojedinci 19 . Ostvarivanje tih ciljeva realizuje se funcionisanjem tržišta kapitala. Korisnici kapitala U ulozi korisnika javljaju se vlasnici preduzetničkih ideja i aktivnosti ali imaju nedostataka kapitala potrebnog za realizaciju tih poslovnih ideja i poduhvata. Motivi za korišćenje kapitala. „Samofinanasiranje“. Osnovni nosioci tih aktivnosti su korisnici kapitala-preduzetnici.Osnovni razlog ovog načina finanasiranja leži u korišćenju beneficija i poreskih povlastica ka o i u korišćenju preferencijalnih (povlašćenih) uslova poslovnih aranžmana vezanih za ulaganje kapitala. Zašto preduzetnici. preduzetništvo? Karakteristike: 1. Taj isti kapitl čini osnovnu i potencijalnu snagu jedne nacionalne ekonomije na polju ostvarivanja nacionalnog dohodka i društvenog proizvoda.5. A od čega taj odnos zavisi? to je uslovljeno pre svega od cene. instrumentarija i uslova pod kojima se formiraju ponuda i tražnja. pa time i tržišta kapitala jeste da su ponuda i tražnja izjednačene ( u us lovima dobrog funkcionisanja tržišta kapitala). Jedna od osnovih funkcija svakog. „Kapitalno samofinanasiranje“-sve češći slučaj da se u istom licu nađe i vlasnik i korisnik kapitala. Njegovi zahtevi za kapitalom tako čine tražnju na tržištu kapitala koja može biti veća. umesto da taj kapital mehanizmom tržišta bude lociran i korišćen od strane onih subjekata koji bi tak kapital mogli efikasnije iskoristiti.Dobar indikator uspešnosti/neuspešnosti poslovanja privrednog sektora.

njene istitucije. u slučajevima kada se kapitalom zadovoljava određena lična potrošnja kao što je to slučaj sa ulaganjem kapitala u trajna potrošna dobra ili određeni lični standard. tj. Kvalitet bankarasko-finanasiskog sektora i broj i rasprostranjenost bankarsko-finansijskog sek. bez obzira kojok se delatnošću bave i nakoji način su organizovani. ulaganjem u stanove u kuće.korisnici kapitala u tuđe ime i za tuđ račun *besmisleno je da banka posluje u tuđe ime a za avoj račun!!! def. Korišćenje kapitala u obliku A. Zajmovnog kapitala B. organizacije -bankarsko-finansijske organizacjie Pojedinci: kao korisnici kapitala u principu se javljaju kao korisnici hipotekarnih-stambenih kredita.direktan ili neposredan: neposredan odnos između preduzetnika-dužnika i vlasnika-poverioca ili može biti 2. odobravanja i vraćanja a koji za obezbeđenje od kreditnog rizika nema hipoteku već neko drugo pokriće -hipotekarnog kredita: dugoročni kredit koji je od kreditnog rizika obezbeđen hipotekom -dugoročnog zajma: dugoročni kredit koji je od kreditnog rizika obezbeđen emisijom dugoročnih HOV dugoročnog zajmovnog karaktera. def.korisnoci kapitala u svoje ime i za tuđ račun . Zajmovni kapital-oblik korišćenja kapitala u kojem se preduzetnik-korisnik kapitala javlja u ulozi dužnika. dugoročan bankarski kredit. Svaki drugi oblik korišćenja kapitala od strane pojedinca ima oblik privrednog subjekta kao korisnika. Vlasničko-akcijskog kapitala A. Privredni subjekti: mogu biti korisnici kapitala saglano tržišnim uslovima i pravilima ponašanja. način korišćenja. Tražnja na tržištu kapitala.korisnici kapitala u svoje ime i za svoj račun .ukupan iznos korišćenog kapitala u određenom vremenu.ukupan iznos kapitala koji se traži od strane svih korisnika.finanasijske institucija: kao korisnici kapitala mogu imati trostruku ulogu i to: .-privredni subjekti -država. npr. Realizovana tražnja. Zajmovni kapital se može pojaviti u obliku: -investicionog kredita: svaka vrsta dugoročnog kredita bez obzira na namenu. realizovana tražnja je samo u teoretski idelanim uslovima jednaka ukupnoj tražnji! Svaki korisnik kapitala je istovremeni i učesnik na tržištu kapitala. a vlanik u ulozi poverioca. po obimu i važnosti najznačajniji u odnosu na prethodna dva!! 20 . bez obzira na sasavim dovoljnu ponudu i tražnju ni teoretski se ne može zamisliti funkcionisanje tržišta. Bankarsko. posredan kreditni odnos: preko bankarsko-finansijskog posrednika. između njih konstituiše se kreditni odnos koji može biti 1. tzv. bez obzira kojok se delatnošću bave i nakoji način su organizovani. Mreža bankarsko-finansijskih i tržišnih posrednika: ukoliko ne postoji dovoljno razvijena i razuđena mreža bankarsko-finansijskih i tržišnih posrednika. Državne i paradržavne institucije: mogu biti korisnici kapitala saglano tržišnim uslovima i pravilima ponašanja.

Nas interesuje likvidna aktiva! Dugoročan kredit: saglasno uobičajenim bankarskim uzansama je svaki kredit koji prelazi njegovo kreditno zaduženje (50>20)? Šta smo zaključili? Kako onda da vratimo dug od 30din? Ako je ukupno zaduženje korisnika 50 din. **gotovina =4 din **imovina =6 din **likvidna potraživanja=10 din. on neće biti u mogućnosti da 30 din.apsurdno!)) -osiguranjem novog dodatnog kredita-novim kreditom ili emisijom HOV ( zavisi od njegove poslovne i kreditne sposovnosti sa jedne strane i od mogućnosti plasmana HOV s druge strane) Kapital se kreće strujom najmanjeg mogućeg rizika a uz najveću moguću zaradu. Dugoročni kredit-samo onaj krediti čiji iznos prelazi. uzetog kredita vrati i makar rasprodao likvidnu aktivu! Jedino može da vrati iz: -ostvarene dobiti -rasprodajom osnovnih sredstava (neposlovno!.zajmovni kapital=dugoročni kredit def. 21 . je veći od visine. Dugoročnim kreditom smatra se svaki kredit odobren na rok duži od godinu dana. odnosno prihod. > *likvidna aktiva =20 din. jer je u principu to najduži vremenski period u kome se likvidna aktivnost može pretvoriti u novac! iznos kredita > likvidne aktive ! Nije sva aktiva likvidna primer: aktiva kreditno zaduženje=50 din.. iznosa likvidne aktive korisnika kredita.

3faze: 1. ali pošto je svaki dugoročni kredit „poseban slučaj“ to se ne može postići u poslovanju sa dugoročnim kreditima. poslovne sposobnosti: nemogućnosti naplate potraživanja. i 2. veći stepen rizika odnosi se podjednako i istovremeno na sve vrste rizika:1. kursni rizik ( kamatni i kursni rizik kod deviznih kredita ili domaćih kredita sa tzv. tj. Duži rok otplate veći kamatni riziko-a taj rizik se ublažuje: a) ugovaranjem fiksnih kamatnih stopa za određeni vremenski period otplate ( otklanjanje negativnih posledica kamatnog rizika ostvaruje se na području dugoročnog kredota ugovaranjem fiksnih kamatnih stopa. karakteristika varibijalne kamtane stope je neizvesnost a dugoročni kredit ne podnosi neizvesnost!) -veća cena koštanja: rezultanta prethodve dve. visoki troškovi odobravanja. Šta utiče na rok otplate kredita (limitirajući faktor)? Sposobnost korisnika.. 22 . zlatnom ili paritetnomk klauzulom (paritet: utvrđen odnos između vrednosti novcapojedinih država)) Kako se izražava kreditni riziko? Kreditni riziko se izražava u: opdajućem trendu.=tzv. „krediti za vađenje“-prinudni krediti od strane davaoca kredita koji je doveden u vrlo lošu situaciju i primoran na ovu neželjenu intervenciju.d) visoki troškovi naplate potraživanja iz ovih kredita. kontrolom. faza otplate ( 80% ukupne bankarske aktivnosti) -veći stepen rizika: što je rok otplate kredita duži toliko je i rizik naplate veći i obrnuto.. faza korišćenja kredita (1.c)visoki troškovi upravljanja založnom imovinom. pad cena. kamata na duroročne za razliku kod kraktoročnih kredita bez obzira na vrstu kredita i rok otplate u principu je veća! Razlozi:a) visoki troškovi emisije i plasmana HOV zajmovnog karaktera. kontrole.. kreditni rizik 2..b) visoki troškovi utvrđivanja kreditne sposobnosti i troškovi u vezi sa odobravanjem...5 ili više god.e) korišćenja. visina ostvarene neto dobiti za vraćanje kredita. faza odobravanja 2. Negativan faktor dugoročnog kredita: neto dobit osnovna kategorija i izvor novog kapitala-visina otplate duga iz te iste neto dobiti negativno utiče na formiranje novog kapitala. Neatraktivnost dugoročnih kredita sa aspekta banke u smislu postojanja:a) velikog stepena rizika. konkurentske sposobnosti.b) dugoročnom angažovanju značajnog dela svoje pasive.. faza zajedno čine ukupno 20 % ukupne bankarske aktivnosti) 3.. vraćanja. u nekim slučajevima i do 70 god.c) dugoročna imobilizacija kreditnog potencijala. neto dobiti.d) prevelika zavisnost od privredne situacije i sudbine dužnika. kamatni rizik 3.Osnovne karakteristike dugoročnog kredita: -dugoročni karakter zajmovnog kapitala: izuzetno dug rok otplate iskorišćenog kredita.3. varibijalni kamatni period) b) ugovaranjem varibijalnih kamatnih stopa ( od marginalne važnosti u praksi. ali samo na određen vremenski period ( 1.. korišćenjem.. Briga i problem dugoročnog kredita nisu samo briga i problem dužnika već i briga i problem banke. -neatraktivnost sa aspekta bankarskog poslovanja: u savremenoj bankarskoj praksi svi bankarski poslovi a time i kreditni poslovi iz razloga racionalizacije i efikasnosti su sa aspekta tehnologije rada do savršenstva su tipizirani i automatizovani.

to često ostavlja slobodnog prostora na tržištu kapitala pogotovo posrednicima. u poslovanju sa investicionim i hipotekarnim kreditima u celini se refinansira na tržištu kapitala emitujući svoje HOV. akcionarima ne donosi nikakav prihod. akcija. B: refinanasiranjem na tržištu kapitala emisijom i plasmanom HOV. velikom moćnom konzorcijumima. Akcijski kapital: ukupan iznos kapitala obezbeđenog emisijom i plasmanom akcija kao HOV vlasničkog karaktera. za ostvarivanje ogromnoh ekstra prihoda i monopolskog položaja na tržišti kapitala! Vlasnički ili akcijski kapital:oblik korišćenja kapitala u kom se preduzetnik-korisnik kapitala javlja u ulozi primaoca. sastoji se iz: -osnivačkog ili akcionarskog kapitala koji je vlasništvo akcionara ali su korišćenje i raspolaga nje tog kapitala sa sebe preneli na akcionarsko društvo.U cilju eliminisanja ovih negativnosti bankarski sektor u svim savremenim i razvijenim tržišnim privredama. I iz dobiti i to pre raspodele za akcionare u obliku dividende. na odnos vlasnika i korisnika kapitala. banka: a) ukoliko to radi za račun komitenta (naredbodavca) dugoročnog kredita stvara sve preduslove neophodne za tzv. tj dividendu -rezerve:kapital u oblicima rezerve koji je isključivo vlasništvo akcionarskog društva. tj. ovaj kapital je jedini kojiom se ostvaruje pravo na prihod. založnica. def.Osnovni ili vlastiti kapital akcionarskog društva= osnivački kapital + rezerve Koji su to razlozi i motivi zbog kojih se privredni subjekat na tržištu kapitala nalazi u ulozi korisnika akcijskog a ne zajmovnog kapitala? 23 . njegov budući vlasnik u razvijenim tržišnim privredama je privredni subjekt u formi akcionarskog ili suvlasničkog društa koje osnivanjem postaje postaje vlasnik tog akcijskog. bankarsko-finansijskom sektoru. potpuno obezbeđenje od rizika naplate kredita kroz formu konsolidacije i konverzije duga i dužnika ?? b) ukoliko to radi za svoj račun onda se riziko za stare kradite u krajnoj insntanci prenosi na nove vlasnike. def. obveznica. tako definisan akcijski kapital koji je u celini vlasništvo akcionarskog društva. -odsustvo uticaja monetarne vlasti i regulative: odustvo dominantnog uticaja monetarne vlasti i regulative centralne banke= za razliku od tržišta novca na kom je centralna banka od posebnog značaja njena uloga na tržištiu novca je marginalna. odnosno budućeg vlasnika.. odnosno dudućeg primaoca dividende i upravljača. osnivački kapital je uvek jednak nominalnoj vrednosti ukupno emitovanim akcija bez obzira da li se radi o prvoj ili bilo kojoj narednoj emisiji izvršenog radi povećenja osnovačkog kapitala. odnosno osnivačkog kapitala. obveznice. Korisnik akcijskog kapitala. odnosno akcionare. kupce njenih obveznica ili založnica. založnice ili akcije. Tim i takvim svojim aktivnostima i poslovnim potezima bankarsko finansijski sektor (osim revitalizacije kreditnog rizika) ostvaruje niz pozitivnosti: A:posao sa dugoročnim kreditima dobija na svojoj atraktivnosti jer se ranije iznete negativnosti sa banke prenose na mehanizam tržišta kapitala tj. ažio-kursni prima na akciji. sada već akcionarskog.. a sadašnji vlasnik kapitala se javlja u ulozi davaoca. A kako se obezbeđuje? razlikom između nominalne i prodajne vrednosti akcija.

„seletction bonds“.. kada je rizik ulaganja kapitala u jedan poslovni poduhvat veći jači su i argumenti za obezbeđenje kapitala u formi akcijskog kapitala. .privredni subjekti kod kojih je u registar upisana imovina svakog od suvlasnika posebno bez obzira na način i oblik tog učešća. Nemačka „aktie“. Akcionarski kapital podeljen je na veći broj akcionara. a efekti koje emituju suvlasnička društva: participations certificate“. približni limitu dozvoljenog zaduženja a imamo i nedostatak kapitala. učešće može biti ostvareno ulaganjem zemljišta.privredna društva koja su u registar upisana sa tačno određenim iznosom osnivačkog=akcionarskog kapitala uplaćenog od strane akcionara-vlasnika akcija. Kako se ostvaruje akcionarsko društvo? 24 . održavanje optimalne ravnoteže između osnovačkog i osnovnog –vlastitog kapitala. -stopa razvoja i stepen samostalnosti: u situacijama kada je preduzetnik stabilan i uspešnog razvoja. zahvaljujući velikim iznosima i prodajnoj ceni akcije (razlike) obezbeđuje se značajni iznos kapitala u formi rezerve. Eng „share“. -stepen zaduženosti preduzetnika. privrednog subjekta: ukoliko smo prezaduženi.održavanje optimalne ravnoteže: osnovni indikator ekonomske snage privrednog subjekta i njegove poslovne budućnosti. njegovo logično opredeljenje bi bilo za zajmovnim a ne akcijskim kapitalom! Zajmovni kapital mu obezbeđuje mu i dalje obezbeđuje i zadržava visoki stepen poslovne samostalnosti.aktuelna cena koštanja.suvlasničko društvo trebali da čine adekvatne nazive. Obaveza uplate učešća u suvlasničkom društvu ne mora biti izvršena samo uplatom u kapitalu što je slučaj kod akcionarskog društva već može biti izvršena uvođenjem imovine ili prava u to društvo..različit tretman osnivačkog kapitala pa samim tim i različita prava i odgovornosti. Ova razlika služi kao osnov za utvrđivanje razlika u nazivu efekata ove vrste! Efekti koje emituju akcionarska društva se uobičajeno nazivaju: SAD „stock“.. Sva ostala imovina van osnivačkog kapitala je vlasništvo akcionarskog društva.. Iz osnova vlasništva akcionara nad delom akcionarskog kapitala proizilazi i odgovornost svakog pojedinačnog akcionara za rad i poslovanje akcionarskog društva samo do visine njegovog uloga. koja može postati vlasništvo akcionara samo kod i pri likvidaciji akcionarskog društva u postupku stečaja.. Kod nas malo nejasna terminologija zbog nerazvijenosti tržišta ali bi akcija –akcionarsko društvo i deonica. Ova struktura opredeljuje preduzetnika za akcijski ili zajmovni kapital???? -stepen rizika ulaganja: jedan od značajnih razloga za opredeljenje za akcijski ili zajmovni kapital. održavanje optimalne ravnoteže između vlastitog kapitala i njegovog odnosa prema zajmovnom kapitalu. Npr. ne preostaje nam ništa drugo već obezbeđenje kapitala emisijom akcija jer s druge strane gotovo i da nema nikakve šanse za uzimanje kredita. patenata. b) Suvlasnička društva. Sličnosti i razlike između akcionarskog i suvlasničkog društva.vlasnika tog kapitala. -aktuelni uslovi na tržištu kapitala: uslovi pod kojima se može obezbediti akcijski i zajmovni kapital -poreska politika i njen instrumentarij bonifikacija i premija: šta se preferira poreskim olakšicama to će biti naša odluka. a) Akcionarska društva. odnosno kotacija kursa sosptevih akcija: u slučaju da je aktuelna cena akcije visoka i da znatno premašuje nominalnu vrednost akcije realno je pretpostaviti odluku o obezebđenju dodatnog kapitala emisijom akcija.

emisijom i plasmanom akcija. Ciljevi tržišta kapitala 25 .svaka dalja emisija vrši se radi povećavanja osnivačkog kapitala a akcijama kojima se to ostvaruje nazivaju se „ novim akcijama“ ili mladicama. osnivačke akcije -prvo emitovane akcije.važna činjenica zbog toga što se sva prava vlasnika iz akcije koje on ima prema akcionarskom društvu ostvaruju na osnovu nominalne vrednosti bez obzira na cenu koštanja koju je on na primarnom tržištu ostvarijo ili koju će kasnije na sekundarnom 35. ažio akcija=prodajna vrednost nove akcije-nominalana vrednost nove akcije To znači da se kapital ostvaren prodajom novih akcija deli na: .ažio.Akcionarsko društvo se ostvaruje. na taj način akcionarsko društvo dolazio do osnivačkog kapitala koji je osnovni uslov za osnivanje jednog privrednog društva.razlika između prodajne i nominalne vrednosti naziva se „ažio akcije“ i u celini se uplaćuje u rezervni fond akcionarskog društva. prodajna cena novih akcija> nominalna cena novih akcija „ažio akcije“. Te akcije se uvek prodaju po ceni koje je veća od nominalne.nominalni iznos kojim se uvećava osnivački kapital . kojim se uvećava rezervni fond. *prodajna vrednost osnivačke akcije= nominalna vrednost osnivačke akcije „ novim akcijama“ ili mladicama.

Ostvarivanje najveće moguće kapitalizacije: odnosno prihoda po osnovu vlasništva nad kapitalom na jednoj strani i sa druge strane disperzije svih oblika rizika 4. 7. dva ili pet američkih dolara. ovi sitni ulozi velikog broja štediša. u najvećoj mogućoj meri obezbede zahtevi i zaštite interesi vlasnika i korisnika kapitala. 3. jena. 2. ostavrivanjem optimalne alokacije kapitala eliminišu se sve negativnosti investicionog kredita i njihov uticaj na preduzetnika.. Stvaranje takvih uslova i klime u privredi i društvu uopšte da se u funcionisanju tržišta kapitala.. Ostvarivanje optimalne alokacije kapitala: korišćenje kapitala u najpropulzivnije (najunosnije) investicije i najprofitabilnije poslove. 9. Selekcija svih privrednih programa i projekata: sa aspekta propulzivnosti (unosivosti) i profitabilnosti puetm i preko tržišta novca.. Ostvarivanje najvećeg mogućeg efekta na polju povećanja novčane štednje: u kvalitativnom i kvantitativnom smislu. Utvrđivanje stvarne i tržišne cene koštanja kapitala: usklađivanje kamatnih stopa na tržištu kapitala. Ostvarivanje optimalne usklađenosti kapitala: kao i njegove ročne strukture? 34. 6. Obezbeđenje neophodnog i nedostajućeg kapitala pod tržišnim uslovima: neophodnog kapitala za privredni razvoj. Ostvarivanje maksimalno mogućeg obima kapitala: „transformacijom novca u kapital“. funti. sa ulozima jednog. realizacijom ovog cilja mobiliše se ogroman iznos kapitala koji je vlasništvo stotine i hiljada miliona štediša. Investitori kao učesnici na tržištu kapitala 26 ... 10. 8.Od savremeno organizovanog tržišta kapitala očekuje se realizacija čitavog niza ciljeva: 1. Onemogućavanje bilo kog oblika monopola: od strane bilo koga u postupku trgovanja sa kapitalom ili pak onemogućavanje bilo kakve državne ili administrativne distribucije kapitala u okviru ili van tržišnim mehanizama. mobilisani preko finansijskih posrednika su često značajniji faktor ponude na tržištu kapitala od velikog broja najkrupnijih štediša! 5. na jednoj strani finansiranje proširene reprodukcije i sa druge strane korišćenje raspoloživog prirodnog bogatstva i efikasnije iskorišćenje raspoloživih kapaciteta.

pa u njenoj realizaciji nije postojao tzv. Dužnik NE izmiruje obaveze prema investitoru iz razloga boniteta ( platne sposobnosti).Jedan od najvažnijih zadataka tržišta kapitala je zaštita i očuvanje interesa investitora. u tom društvu ne postoji ni minimum verovatnoće o uspešnom funkcionisanju tržišta kapitala. bogatstva. Tržišna regulativa ne sme nikad dovesti investitora u podređen i neravnopravan položaj naspram svih ostalih učesnika. pravilnik) i kontrolom. već npr. iz razloga privremene nelikvidnosti ( nemogućnosti izmirenja prispelih obaveza)?? Zaštita interesa ostvaruje se efikasnom tržišnom i državnom regulativom (propis. Investotora i njegov interes treba zaštiti od rizika koji dolazi od strane korisnika kapitala. Iz tih razloga interes investitora mora biti primarno obezbeđen. Zaštita investitora od rizika naplate glavnice i kamate=rizika povraćaja kapitala i naplate po osnovu kamate: tržišne regulative koje investitoru garantuje povraćaj po osnovu kamate. Ovaj tržišni odnos dodatno je opterećen rizikom na strani investitora „ rizik povraćaja kapitala i naplate po osnovu kamate“ . Zaštita investitora: ključno pitanje koje neposredno utiče na postojanje i rad tržišta kapitala. rizik ulaganja. u koliko se ova zaštita u jednom savremenom obliku ne bi ostvrila i obezbedila. Osim suprotnosti interesa. Zaštita interesa ostvaruje se efikasnom tržišnom i državnom regulativom (propis. a sam investitor prilikom ulaganja svog kapitala mora imati osećaj potpune sigurnosti i poverenja u mehanizam tržišta kapitala i države kao regulatora i kontrolora. Postoja nje i funkcionisanje tržišta kapitala je sudbinski vezano za postojanje investitora-vlasnika kapitala. (tržišni oblik zaštite investitora) 27 . Investitori: kao učesnici na tržištu kapitala imaju primarno mesto i značaj u odnosu na druge učesnike. Oni. ali samo u onim slučajevima kada je odluka investitora o izboru korisnika bila dobra. dužnici u tržišnim operacijama sa investitorima ne mogu imati nikakvu materijalnu štetu za razliku od investitora. Interes investitora mora biti maksimalno zaštićen od strane svih drugih učesnika na tržištu kapitala čiji su interesi u suprotnosti sa njegovim. investitori kao učesnici na tržištu kapitala istovremeno su i vlasnici kapitala a taj kapital je osnov za stvaranje nove nacionalne vrednosti. odnosno vlasnika kapitala. drugi učenici na tržištu kapitala s obzirom na svoju ulogu dužnika. uvek su u mogućnosti da interes investitora kao poverioca izigraju ili zloupotrebe. Zaštita od korisnika kapitala ili njegovog posrednika: insrumentarij i mere obezbeđenja sistema optimalne informisanosti investotora o svim važnim i značajnim pitanjima ma osnovu kojih investitor može samostalno doneti odluku za ili protiv prodaje kapitala čiji je vlasnik. Ta važnost proizilazi iz mesta i uloge investitora u okviru ukupne nacionalne ekonomije a pogotovo na tržištu kapitala. pravilnik) i kontrolom. posrednika (suprotnost interesa) i od rizika naplate povraćaja kapitala po osnovu kamate.

.=moral i etika. pokazatelja. proverenih poslovnih i drugih informacija vezanih za „stvarno stanje stvari“ budućeg korisnika kapitala..ako banka nema ovlašćenje štediše/depozitara za korišćenje njegovog uloga-zaštita od tzv.sistem informisanja(funkcionisanje savremenog i optimalnog sistema informisanosti investitora): plasiranje aktuelnih. . bankarske zloupotrebe položaja“: za obavljanje operacija na berzi. Korisnici kapitala kao učesnici na tržištu kapitala 28 . prospekt: obaveza korisnika da korišćenje kapitala izradi u učini javnim u obliku prospekta i da svake godine prezentira godišnji izveštaj.. broker ili neko drugo ovlašćeno lice pre početka svog rada polaže kauciju u nekom određenom iznosu kao garanciju za pridržavanje propisa. uzansi uslova.javno objavljivanje svih informacija i odluka nadležnih organa i organizacija: njihove odluke mogu uticati na kretanje kurseva i drugih pokazatelja..Najvažniji insrumenti zaštite: .javni karakter berzanskih operacija: kretanje kurseva. .obaveza korisnika da investitoru nadoknadi sve troškove i izgubljenu dobit: zaštita od rizika naplate potraživanja 27.. „bankarske zloupotrebe štednje“ zaštita od tzv.. indeksa koji mogu biti od značaja investitoru moraju imati javni karakter. . . i one su svakoko važne i moraju biti dostupne zainteresovanim investitorima.

3. eliminisanja oscilacije kursa radi ostvarivanja stabilizacije tržišta. izgled emisije kontrolisanog i potrvđenog od strane nadležnog organa 2.. 3. „public relation“ emisije: oglašavanje. zaključivanje konzorcionog ugovora 5. regulisanje eventualnog viška ili manjka emisije. kupoprodaja iz druge ruke?? 38. zaključivanje ugovora. 2. 2. dostavljenje preuzetog dela emisije od svakog člana konzorcijuma 3. pregled činjenica u sadržaju prospekta.Korisnici kapitala na tržištu kapitala javlaju se kao kupci ponuđenog kapitala od strane vlasnikainvestitora. institucije (najčešći slučaj)-doneti odluku. distribucija prospekta. izvršavanje svih preuzetih obaveza: iz osnova ostvarivanja prava iz efekata koja ona donose vlasniku efekata: povraćaj glavnice i isplata kamatnih kupona-obveznica i isplata dividebede i druga prava-akcija 2. dostupnost ovih informacija. 3.udruživanjem. negovanje kursa i stabilizacija tržišta: značajne aktivnosti svih učesnika emisije. plasman emisije na tržištu kapitala:1.. a naročito banke kao rukovodioca na intervenciji. utvrđivanje prodajne cene efekta i emisionog kursa ( analizom aktuelne tržišne situacije). novi vlasnik kapitala putem kojeg realizuje svoje poslovne ciljeve.. pojava i prezentacija emisije na tržištu kapitala:1. 6.3.realne ocene o uspešnosti emisije. zatvaranje emisije: kraj poslovnih aktivnosti korisnika kapitala u vezi sa jednom emisijom i plasmanom efekata.2. prodaja efekata investitorima: efektivnu prodaju u svim oblicima. tj transakcijama na primarnom ili emisionom tržištu Poslovne operacije korisnika kapitala u vezi sa trgovinom već emitovanih i plasiranih efekata. kapitala (vrlo redak slučaj) ili b)plasman emisije preko svog posrednika-banke ili druge fin. učešće: učešće u kupoprodaju sopstvenih HOV. kapitala) 4. 2. priprema emisije i donošenje odluke o plasmanu efekata na tržište kapitala: analiza tržišta sa aspekta 1. odnosno tržišne operacije na sekundarnom tržištu efekata obuhvataju dve vrste aktivnosti korisnika: 1. 8. 3.uloga i aktivnosti korisnika kapitala na području operacija u vezi sa trgovinom već emitovanih i plasiranih efekata ( na sekundarnom tržištu efekata) Poslovne operacije korisnika kapitala u vezi sa emisijom i plasmanom efekata 1. kod većih zajmova čest slučaj. distribucija efekata emisije: 1. 7.izrada emisionog prospekta: pregledan plan. konzorcijalno. Posrednici kao učesnici na tržištu kapitala 29 . Uloga korisnika kapitala na primarnom i sekundarnom tržištu efekata. podnošenje zahteva za registraciju.ocena stepena transparentnosti ( jasnoće)= sistem informisanja o kvalitetu emisije i rejtingu emitenta i efekata. Dva osnovne grupe aktivnosti: uloga i aktivnosti korisnika kapitala na području poslovnih operacija u vezi sa primarnom emisijom efekata ( uloga samostalnog učesnika ili uloga saučesnika zajedno sa jednim ili više posrednika) . utvrđivanje emisionog kursa efekata za članove konzorcijuma. dobijanje dozvola ( da emitent i njegova banka mogu pristupiti plasmanu registrovane i pozitivno ocenjene emisije na trž. 2. registracija emisije kod nadležnog organa ili organizacije:1.a) samostalan plasman emisije na trž. on je dužnik. izbor posrednika (rukovodioca emisionog posla).

mora imati pokriće za taj plasman npr. Mogu se javiti u ulozi: a. iz izora na kraći rok od 12 meseci. su kvalitativno i kvantitativno posmatrano najbrojniji i najznačajniji učesnici u odnosu na sve druge posredničke učesnike. mobilišući kapital korisnika u svoje ime i za njegov račun d.berze kao specijalizovane institucije tržišta kapitala Banke i druge bankarske org. npr. plasirajući svoj kapital u svoje ime i i za svoj račun c.. Prema načinu organizovanja i uloge na tržištu kapitala: -depozitne=komercijalne:struktura bilanse pasive je u većinskom delu . odnosno korisnika kapitala Sa aspekta ogranizacione forme i uloge-2 osnovne grupe banaka: 1. investitora..Njegova uloga je još značajnija jer u poslovnim odnosima on mora da štiti interese komitenta (naredbodavca) što je nekada i u suprotnosti sa njegovim interesima. ažurnost. a u nekim slučajevima i u celini kratkoročnog karaktera.. štedionice i štedno-kreditne zadruge Banke U zemljama tržišne privrede koje imaju razvijeno i savremeno tržište kapitala benke imaju centralno mesto i ulogu. kapitala u ime i za račun investitora. ( ili je pak utvrđen koeficijent . njegov značaj su tajnost. Prema oragnizaciono-funkcionalnoj strukturi posrednici se dele na: . banke 2. (ograničenje korišćenja novca kao kapitala ostvareno ili utvrđivanjem određenog procenta štednje i depozita za pojedine rokove koji se mogi koristiti za plasmane duži od 12 meseci npr. ekspeditivnost. čistog posrednika. plasirajući kapital investitora u svoje ime i za njegov račun. odnosno struktura ukupnih plasmana prema izvorima. Regulativa centralne banke naročito se odnosi na njihovu prerađivačku funkciji-obaveze: a)posebno bilansno prikazivanje štednje i depozita po ročnoj strukturi i plasmana iz tih izvora po ročnoj strukturi. U realizaciji svih tržišnih operacija odgovornost posrednika posebno je apostrofirana! neke od specifičnosti posrednika koje def. obavljajući transakcije na trž.investicioni fondovi i druge institucije kao institucionalizovani posrednici investitora . korisnika. njihov rad je pod posebnom prismotrom i kontrolom centralne banke. 30% od ukupnog iznosa štednje i depozita sa ročnošću od 6-12 meseci jedna depozitna banka može transformisati u kapital.) b)pridržavanje koeficijenata plasmana prema strukturi izvora sredstava. jedna depozitna banka koja ima ukupan plasman od 100 din.banke i druge bankarske organizacije kao posrednici između investitora i korisnika kapitala . osnovna ulogarealizacija prerađivačke funkcije.Uloga posrednika na stepen uspešnosti funkcionisanja tržišta kapitala je značajna i velika. njihovo učešće može biti čak i do 90%. to je bitna karakteristika s obzirom da je obeležje kapitala vezano za njegovu dugoročnost! njihov prioritetni zadatak tranformacija novca u kapital.. komisionara (izvršava naredbu komitenta). poslovni moral i etika. plasirajući svoj kapital na tržište kapitala u svoje ime i za svoj račun b. što čini koeficijent 8:2) 30 . . 80 din id dugoročnih izvora i 20 din..

One „ratuju“ sa centralnom bankom. -hipotekarne: imaju najbolju usaglašenost ročne strukture izvora i plasmana-važan stabilizacioni faktor i učesnik na trž.značajan obim transakcija na sekundarnom tržištu Štedno-kreditne zadruge: bankarske organizacije od značaja uglavnom za svoje osnivače.. Nisu banke. zajmovnog karaktera .transformaciji novca u kapital .mobilizaciji kapitala putem izdavanja-emitovanja sosptvenih ili najčešće komunalnih HOV. kao transformatora novca u kapital je značajna ali isto tako i problematična. visok kvalitet servisiranja bankaraskih usliga. a njihov osnovni argument u „obračunu“ je : njihov veliki broj.. što im ne daje mogućnost uspešnog „pokrića terena“. štedno stambene zadruge igraju igraju zanačajnu ulogu na trž. kapitala. za razliku od depozitnih.Ova ograničenja su osnovni razlog stabilizacije tržišta novca i kapitala.?? . u svojoj pasivi posebnu pažnju posvećuju jačanju vlastitog kapitala sopstvenim emisijama efekata i obezbeđenjem većeg stepena likvidnosti u formi likvidnih rezervi. pasivu investicionih banaka u većinskom delu čini kapital u čemu je i dalje značajno učešće tzv. kapitala na području kreditiranja svojih štediša hipotekarnim i stabmenim kreditima radi ostvarivanja ciljeva stambene i socijalne politike. opštine i njihova osnovna uloga sastoji se u: . posmatrano sa aspekta načina osnivanja i organizovanja. za razliku od depozitnih nemaju svije filijale ili ih imaju u vrlo malom broju. velika rasprostranjenost. Aktiva ovih banka sastoji se u najvećem delu iz plasmana na tržištu kapitala. odnosno korisnika kapitala. raspolažu ogromnim kapitalom mobilisanim od svojih štediša koji je kranje ekonomskog karaktera kao i ogromnom mrežom svojih ekspozitura i agenata-osnovna uloga zbog koje su i osnovane.. One su u mogućnosti da svojom ponudom i tražnjom dođu pojedinačno do svakog i najsitnijeg investitora. -investicione: su po obimu kapitala najsnažniji i najmoćniji učesnici na tržištu kapitala svake zemlje. ostale specijalizovane finansijske institucije) 31 . Štedionice: javno pravne bankarske organizacije osnovane od strane države.plasiranju mobilisanog kapitala svojim komitentima. razlikuju se od ostalih banaka kao posrednika zato što su njihovi ukupni plasmani pokriveni hipotekom na nekretnine i što je celina i najveći deo tih plasmana refinansiran emisijom založnica. Investicioni fondovi i druge institucije ( osiguravajuća društva i penzioni fondovi. pre svega u formi hipoteke. npr. Uloga depozitnih banaka na tržištu kapitala. budućnost. vlastitog kapitala. -univerzalne: nastale zahvaljujući greškama u radu depozitnih i investicionih banaka. Štedionice i štedno-kreditne zadruge To su bankarske organizacije. jer poslovi koje one obavljaju imaju karakter baknarskih poslova.

„produbljivanje tržišta“: osnivanjem investicionih fondova obogaćena je institucionalna struktura bankarsko-finansijskog sektora . kapitala. ostvarivanje mogućnosti za bogaćenjem velikog broja malih investitora Osiguravajuća društa i penzioni fondovi: raspolažu ogromnim iznosima mobilisanog kapitala putem „automatske štednje“ kojom se ostvaruju redovna plaćanja: . ali ja zato „manji kvalitet“ fonda u odnosu na zatvoreni tip. proda svoju akciju samom fondu i tako povuče svoj ulog. uzimajući na sebe obavezu unovčljivosti akcija u svakom momentu ovj fond izlaže se riziku nelikvidnosti. U institucionalnom smislu investicioni fondovi su najpogodnija forma za mobilizaciju kapitala višemilijonskog auditorijuma vlasnika kapitala. povećana konkurentnost. ostvarujući prethodne ciljeve fond dolazi u posed ogromnog iznosa kapitala kojeg preko trž. odnosa.. obično je osnovan u formi otvorenog tipa. Ključna uloga investicionih fondova na trž.investicioni fond otvorenog tipa: pogodnija za trž. investicioni fond ima za cilj da mobiliše značajan tezaurisani (nagomilani ) kapital. vlasnici kapitala) ili institucije javno-pravnog karaktera (država). kapitala: a) sa aspekta mobilizacije kapitala b) stabilnog razvoja kapitala. kapitala već razvijeno. „zatvorenog tipa“= unovčavanje akcije je moguće samo na sekundarnom tržištu efekata. 5$ ili više. Prema organizacionoj formi i karakteru osnivače investicioni fondovi dele se na: .državni investicioni fond: pogodan za zemlje u razvoju trž. odgovor: niz fleksibilnijih i efikasnijih institucija= investicioni fondovi. njegova pasiva.premije za socijalno osiguranje i zaštitu. Ko su osnivači? Investicioni fondovi su u principu osnivačka društva ( privredni subjekti. Koji se to ciljevi ostvaruju osnivanjem i funkcionisanjem investicionih fondova: A. kao i do onih vlasnika koji možda nikada nisu videli berzu ili akciju koji će eventualno sutra kupititi i koristiti prava iz nje. kapital nije od istog kvaliteta kao kod zatvorenog tipa. kapitala novijeg datuma. jedina razlika u odnosu na prethodni je u tome što vlasnik akcije u svakom trenutku ima pravo da unovči. što podrazumeva da je trž.investicioni fond zatvorenog tipa: klasnična forma akcionarskog društva. B. Nemaju status banke iako obavljaju baknarske poslove. u odnosu na vreme pojave mogu se s punim pravom nazvivati mladim finansijskim institucijama. ostvaren potpuno savremen pristup tržišnim transakcijama što je dovelo do prave eksplozije na razvoju trž. Fleskibilnost od velikog značaja i za sam fond i za sticanje poverenja kod investitora. kapitala zahtevao je neophodan i nužan razvoj bankarskog sektora koji je kao takav konzervativan i kočnica daljeg razvoja tržišta i trž.Investicioni fondovi: uvod: brz razvoj trž. za nezaposlenost. pored navedenih ekonomskih ciljeva tu su i ciljevi socijalne politike. . D. 32 . . kapitala plasira vodeći računa o disperziji i stepenu rizika. osniva se emisijom akcija koje garantuju njihovim vlasnicima sva prava koja akcija u sebi sadrži. za fondove zdravstvenog zaštite. kapitala. prodajući svoje akcije milionima sitnih investitora C. tj. investicioni fondovi: najpogodnija forma razvoja i uspešnog funkcionisanja tržišta kapitala i u onim zemljama gde je trž. sa aspekta sigurnosti najpouzdaniji. kapitala u razvoju.. investicioni fond ima za cilj da svojom aktivnošću dospe i do onog vlasničkog kapitala koji je zanemarljiv.

. Brokerske. propagande. uglavnom u ulozi investitora ređe kao korisnici kapitala. preuzimanje emitovanih akcija po tzv. Specijalizovane institucije za preuzimanje i plasman emisije i preprodaju efekata: najtipičniji predstavnik učesnika na trž. grane. Nikada ne nastupaju kao čisti posrednik. Kako se ostvaruje? kupovinom efekata i obezbeđenjem tzv.Ostvaruju ogromne prihode u razlici između kursa preuzimanja i novog berzanskog kursa. Osnovni motiv učešća na tržištu kapitala nije zarada po svaku cenu već finansijsko udruživanje. ove institucije su pod velikom prismotrom nadležnih oragana. Specifičnost: obavljaju tržišne transakcije u tuđe ime i za tuđ račun... kapitala istupa u ime i za račun holdinga. sopstvenog otkup.finansijsko povezivanje raznih privrednih subjekata koje u osnovi koriste istu sirovinu. Berze efekata kao učesnici na tržištu kapitala 33 . Šta je cilj? cilj je ostvarivanje rukovodeće kontrole nad do juče nezavisnim i konkurentnim firmama i kontrola tržišnih oscilacija.. reklame. horizontalni holding. veoma retko u svoje ime a za tuđ račun i nikada u svoje ime i za svoj račun... Osnovna karakteristika je u kvalitetu kapitala kojim raspolažu na jednoj nstrani i rokom plasmana tako automatksi mobilisanog kapitala na drugoj strani. Kako se taj cilj ostvaruje? špekulativnim poslovima sa efektima i ti na sledeći način: 1. brokerski savezi. kapitala radi povećanje cene. kursu preuzimanja koji je uvek niži od emisionog 2. sprovode se aktivnosti na trž. kapitala čiji je osnovni cilj ZARADA. korporacije: u principu imaju svoju sopstvenu finansijsku instituciju koja na trž. za osiguravajuće fondove -za penziju u penzione fondove Automatizam i redovnost priliva kapitala. Zbog veoma prisutnih tendencija stvaranja monopolskog položaja. odnosno kursa preuzetih akcijaputem raznog instrumentarija.. berze kao specijalizovane institucije tržišta kapitala. kontrolnog paketa akcija emitovanog od strane privrednog subjekta koga žele staviti „pod svoji kapu“. 45.premije za osiguranje života i imovine. posredničke. Ostale specijalizovane finansijske institucije: Holding komanije.finansijsko povezivanje privrednih subjekata iste ili slične delatnosti. vertikalni holding. konsalting firme: jedini pravi ili čisti posrednici između:a) investitora i korisnika b) invetitora/korisnika i posrednika. Agent. Za svoju uslugu nplaćuju poredničku proviziju koja je istovremeno i jedini izvor prihoda. veštačke nestašice.

kapitala bez čijeg funkcionisanja je nezamislivo i funkcionisanje trž. omogući: -razmenu ponude sa tražnjom na maksimalno mogućem kvalitativnom i kvanitativnom nivou . Berze efekata su verni pratilac trž. Država i njena uloga na tržištu kapitala Država na trž. Ta važnost dobija sve više na značaju s obzorom da je obim realizacije ponude i tražnje kapitala u okviru u posredstvom berze efekata u stalnom usponu u odnosu na ukupan obim trgovine kapitalom. To praktično znači da svi učesnici svoje tržišne akcije sa kapitalom ostvaruju putem berze efekata. kapitala. kapitala javlja se u ulozi: 34 . mehanizmom i instrumentarijem berze efekata. a time i realne cene ukupne imovine i nacionalnog bogatstva -stabilnost tržišnih uslova i odnosa transakcije sa kapitalom Zbog ovakvih ciljeva berze egfekata se smatraju izuzetno značajnim i važnim učesnikom na trž. DOPUNITI 31.predstavljaju i znače INSTITUCIONALIZACIJU tržišta kapitala. koje u principu nije institucionalizovanog karaktera.U svim zemljama u kojima postoji tržište kapitala postoji i berza efekata. Berze efekata kao institucionalizovano tržište kapitala. kao učesnici na tržištu kapitala ima za cilj : da nakon dnevne koncentracije ponude i tražnje za kapitalom na jednom mestu. kapitala. To je osnovna razlika između tržišta kapitala i tržišta novca. slobodne ili vanberzanske trgovine. e ne u formi tzv. Berze.utvrđivanje tržišne vrednosti efekata.

svojom regulativom reguliše sporna pitanja. ali ne i za privredne sektore i privredne grane 6. Subvencionirane kamate za prioritetene sektore 5. Svoji dvostruku ulogi kombinuje i sa finkcijom regulatora na trž. Državna regulativa mora biti: objektivna i neutralna nezavisna i autonomna efikasna Oblici državne regulative: 1.-investitora -korisnika kapitala -regulatora -kontrolora * specifićnost-država nema posredničku ulogu Država kao investitor ili korisnik kapitala: država se može javiti u ulozi investitora ili u ulozi korisnika kapitala ili može istovremeno imati dvostruku ulogu. Regulisanje pristupa na trž. kapitala. skupo. U slučaju kada je tržište . Kvanititativno usmeravanja određenog dela ponude kapitala u priorotetne privredne sektora ( ali ne i u grane i privredne subjekte) 2. Premije za pojedine oblike štednje ( koj aje od posebnog značaja za ostvarivanje ciljeva socijalne politike 7. Fiskalne povlastice. obe uloge zajedno! Njena dvostruka uloga ne derogira njenu pojedinačnu ulogu kao korisnika ili kao investotora. kapitala bilo selektivan pristup domaćih privrenih subjekata stranim investitorima ili selektivan pristup inostranih privrednih subjekata domaćim investitorima 3. štiti pravo investotora na nivou nelogičnosti i dovede do toga da će onemogućiti tražnju za kapitalom!). I obrnuto! Država kao regulator: Država u ulozi regulatora ni pod kojim uslovima sebe ne bi smela da dovede u sitiacihu da svojim aktivnostima bude neprincipijelna: najveće pravo-najveće nepravda ( npr. prenapregnuto što je posledica veće tražnje nego ponude tada će se država pojaviti u uloži investitora i amortizovati negativne tržišne oscilacije. Odluke i mere centralne banke kojom se reguliše prerađivačka funkcije 9.beneficije za pojedine HOV. Zaštita investitora i korisnika kapitala Instrumenti državne regulative: 35 . Smanjenje tražnje za kapitalom-odlukama koke se odnose na smanjenje državnih rashoda 8. Olakšice-u oblasti veće ili manje stope amortizacije za prioritetene ilie neprioritetene sektore 4. regulisanja ponude i tražnje.

njegove delatnosti. 2. Komisija za registraciju plasmana vrši i registraciju emisisje. odnosi kupaca i prodavaca. plasmanu pojedinih emisija na berzi. osnivanje i rad odgovarajućih organa i komisija: cilj osnivanja organa leži u potrebi obezbeđenja stabilnog tržišta. Dozvolu koju dobija emitent ili njegov zastupnik da svoje efekte može plasirati na berzi ne daje nikakavu garanciju investitorima već samo kao što je to u i u slučaju Komisije za registraciju emisije.. daje potv rdu da su infirmacije iznete u prospetku ( informativnom dokumntu o org. Pored zahteva za dozvolu emitent obavezno podnosi i prospekt koji od velike važnosti za donošenje pravovaljane odluke od strane Komisije. Tržišne transakcije i tehnologija rada na tržištu kapitala 36 . Instrumenti zaštite investitora Država kao kontrolor i revizor. Zakoni kojima se uređuju tržišni odnosi.1.) korektne i tačne..zakonska regulativa: skup zakonskih i podzakonskih akata kojima se regulišu sva pitanja u vezi sa postojanjem i uspešnim radom trž. i statusu emitente. U zemljama u kojim ane postoji Komisija za registraciju efekata. stukture kapitala. organi: a) Komisija za registraciju emisija HOV b) Komisija za registraciju plasmana emisije na berzi efekata: ima zadatak da obezzbedi selektivan pristup prodaji... njihov zajednički odnos naspram drugih učesnika. 3. kapitala.najvažniji oblici kontrole i revizije: Kontrola primene svih zakona i podzakonskih propisa Kontrola informacija svih vrsta i oblika Kontrola i nadzor nad radom i funkcionisanjem berzi Kontrola potrfelja HOV 37. mesto i ulogu u privrednoj grani. plana i programa razvoja.

U kvalitativnom smislu: efikasnost racionalnost. Bankarski poslovi: sve tržišne operacije koje su realizovane i to ne samo koda banaka već i kod drugih učesnika. zauzimaju značajnu ulogu u realizovanju u ukupno realizovanoj tražnji. direktnom odnosu i uticaju na kvalitet i kvantitet tržišnih odnosa. trž. forma. ukupan broj tržišnih transakcija. trž. odnosno ponudu nisu uključene transakcije koje nemaju tržišni karakter ili koje su realizovane van tržišnih mehanizama.aktivnosti-trž. aktivnosti. Ukupno realizovanu tražnju.stručna osposobljenost nosioca i učesnika u trž. odnosno tražnje. legalnost tržišne transakcije. pa time i na uspešnost funkcionisanja trž. Šta čini tehnologiju rada? Tehnologiju rada čini: način poslovanja. operacijije-trž. odnosno ponudi. kapitala. 44. uspešnost funkcionisanja trž. odnosno ukupno realizovane ponude u slučaju kada je tražnja za kapitalom veća od ponude.primena savremenih tehnoloških procesa u radu .tržišni poslovi su poslovo međusobnog poverenja i obostrane koristi 2. kapitala u okviru jedne nacionalne ekonomije. kapitala: 1. U kvantitativnom smislu: obim. transakcije. aktivnosti Dobro organizovana tehnologija rada uz primenu savremene tehnologije i vosoke osposobljenosti trž partnera daje visoku garanciju pozitivne ocene svoje uspešnosti i obrnuto. U poslove tržišnih transakcija spadaju veliki broj poslovnih operacija na području štednje i depozita. Zaključak: kvalitet i kvantitet trž. Faktori koji utiču na tehnologiju rada. kapitala. odnosno veličina realizovane ponude. U ukupno realizovanu tražnju.Ukupan broj tržinih transakcija na tržištu kapitala u kvantitativnom smislu čine obim ukupno realizovane tražnje u slučaju kada je ponuda kapitala veća. poslovu su u najvećem delu bankarski poslovi a u malom i neznatnom delu nebankarski poslovi *napraviti razliki između poslova banke i bankarskih poslova! Poslovi banke: banka je jadan od partenera u tržišnim operacijama na tržištu kapitala. operacija. kavalitet i kvantitet trž. procesa u vezi sa tehnologijom rada je u neposrednom odnosu. oblici. kapitala: -organizaciona forama .trž. špekulativni poslovi-čiji je jedini cilj zarada na kursnim oscilacijama efekata sa kojima se trguje. Vrste poslova na trž kapitala A. Jedinstvo kvantiteta io kvaliteta čine ocenu rada trž. procesi (poslovi)-TEHNOLOGIJ RADA Karakteristike tržišnih operacija na trž.osnovni idikator razvijenosti i veličine trž. poslovni običaji.osnovni indikator uspešnosti funkcionisanja. prema nosiocu posla: -poslove investitora 37 . tehnički i drugi uslovi putem kojih se realizuju ukupni tržišni odnosi između partnera. odnosno ukupno realizovanu ponudu čini ukupan broj realizovanih transakcija pomnožen sa tržišnom vrednošću efekata. kvalitet i kvantitet trž.

poslovi bez poreskih olakšica H. Karakter poslova emisije i plasmana efekata (karakteristike poslova na primarnom tržištu efekata) Poslovi emisije i plasmana efekata predstavljaju ukupnost transakcija između preduzetnika-korisnika kapitala-emitenta-prodavca efekata i prvog kupca efekata-investitora. Između njih uspostavlja se trž.poslovi korisnika kapitala vezani za prospekt emisije) C.. prema tržišnom odnosu: -direktni ili neposredni poslovi -indirektni ili poredni poslovi D. kapitala ili poslove emisije i plasmana efekata .poslove korisnika kapitala -poslove posrednika . prema vrsti karakteru trž. države.poslove na sekundranom trž.profitabilni . kapitala ili poslove trgovine sa efektima . kapitala-efekata . neutralni) -nebankarski poslovi (neki poslovi investitora. prema karakteru poslovnih transakcija: -bankarski poslovi (mogu biti: mobilizatorski ili pasivni poslovi plasmana kapitala ili aktivni komisioni i „čisti“ posrednički poslovi. prema vlasništvu: -sosptveni poslovi -tuđi poslovi E prema prihodima: .neprofitabilni F prema obliku rashoda i prihoda: --kamatonosni poslovi .poslovi depoa i žiro prometa HOV trž. prema poreskoj regulativi: .poslovi sa poreskim olakšicama . korisnika kapitala.dividendni poslovi -provizijski poslovi G. operacija: . 38 .poslovi na primarnom-emisionom trž.poslove države B.poslovi štednje i depozita u formi kapitala -poslovi dugoročnog kreditiranja -poslovi dražave 28. npr.berzanski poslovi .

odnosi. poslovi otkupa ili preuzimanja tuđih emisija u cilju: a)plasmana sopstvenog kapitala.opšti reprezentant svih posrednika). pri čemu se banka javlja u ulozi investitora b)dalje pretprodaje i špekulacije Poslovi emisije i plasmana sopstvenih efekata u bankama kojim se obezbeđuje novi kapital: poslovi identični kao i kod ostalih korisnika kapitala. Uloga kupca je specifična jer se ne radi o običnoj kupovini več samo onoj u kojoj se investotor u kupoprodajnom odnosu javlja prvi put-„kupovina iz prev ruke“. nalogodavca. Komisioni odnos banke prema partneru nosi sa sobom obaveze 39 . U ovom poslu banke nije ni u ulozi dižnika ni poverioca ni komisionara ni posrednika već u ulozi samostalnog privtrednog subjekta. Komisioni poslovi emisije i plasmana efekata.u tuđe ime i za tuđ račun=čisti posrednički poslovi) Sopstveni poslovi banke=sopstveni poslovi emisije i plasmana: 1. „Kupovina iz prve ruke“ dobija svoje pravo značenje u kupovnoj transakciji zaključenoj između investitora-kupca i posrednika a ne emitenta i posrednika. odnosno neposrednu emisiju i plasman efekata što je u praksi redak slučaj. obezbeđuje zajmovni kapital za buduće plasmane 2. ( Banka.ona vrsta trž. Poslovi refinansiranja: specifični za banke. kapitala između emitenta i investitora ostvaruje se preko posrednika. sklapa poslove u svoje ime ali za tuđ račun. kapitala iz sopstvene pasive.odnos. odnosi-preko posrednika: trž. Poslovi preprodaje-špekulacije sa efektima: „špekulacija“-kupovima efekata u sadašnjosti radi prodaje u budućnosti u nadi ostvarivanja dobiti iz razlike-„bull“ i „bear“. ova vrsta poslova u principu pripada bankama. kašpitala (npr. operacija u kojima banka preuzima ulogu komisionara (posrednika)=onaj koji prima naloge. Poslovi banke vezani za emisije i plasman svrstavaju se na sopstvene i tuđe. Porednički trž. Karakter vlasništva efekata je opredeljujući faktor! Banka u poslovima emisije i plasmana efekata se na trž. karakter poslova refinansiranja ogleda se u trž. reprogramiranje starih kredita novim) -nadoknadu već izvršenih kapitalnih ulaganja na trž. kapitala iz „prve rike“ ostvaruje se u direktnom odnosu između emitenta i kupca-investitora. Takav direktan trž. operacijama koje se odnose na emisiju i plasman sopstvenih efekata radi odezbeđenje dodatnog kapitala koji će se koristiti za: -nova ulaganja na trž. odnos na trž.prodaja u nadi da će kasnije cene biti niže. Tuđi poslovi banke. kapitala može javiti u ulozi: -emitenta ( sopstveni poslovi banke-u svoje ime i za svoj račun) -kupca ( sopstveni poslovi banke-u svoje ime i za svoj račun) -komisionara ( tuđi poslovi banke-u svoje ime i za tuđ račun=komisioni poslovi emisije i plasmana) -„čistog posrednika“ ( tuđi poslovi banke.Neposredna kupoprodaja efekata na trž. Poslovi plasmana sopstvenog kapitala: poslovi plasmana sopstvenog kapitala u tuđe efekte. Neposredni trž. račun svog komitenta. odnos pretpostavlja i sopstvenu emisiju i plasman. opunomoćenik.poslovi emisije i plasmana sosptvenih efekata svih vrsta i oblika kojim se: a) obezbeđuje novi kapital vlastitog ili zajmovnog karaktera b) vrši refinansiranje već plasiranog kapitala. Poslovi refinansiranja su poslovi zajmovnog karaktera : hipotekarene založnice i obveznice a vrlo rekto akcije i to samo prilikom novih kapitalnih ulaganja.

. proviziju. Tehnika emisije efekata:sve aktivnosti vezane za emisiju obveznica i akcija.Pozitivne karakteristike banke komisionara: a)komisioni poslovi pozitivno utiči na njen stepen likvidnosti. odnosno u ime i za račun svog komitenta za šta uzima poredničku proviziju. Obaveze banke: na zaključivanje poslova u svoje ime i ze tuđ račun.b) na onsnovu komisione provizije ostvaruje ogromne prihode.ne angažuje sopstvena sredstva. 40 .. 26. Tehnologija rada na primarnom tržištu efekata 1. pravo zaloge...i prava.c) racionalniji i efikasniji plasman sopstvenih efekata? Čisti posrednički poslovi emisije i plasmana efekata-banka obavlja poslove u tuđe ime i za tuđ račun.Prava banke: na nagradu. da se pridržava komitentovih uslova.

1. ugovor o emisiji i plasmanu efekata zaključuje se između emitenta i banke. uključenje banke u tuđe emisije može biti: b1. Emisioni konzorcijumi 3. uslovima emisjie i plasamana.. međusobno se razmenjuju informacije o stanje na tržištu. (u principu pripadaju bankama) b)tuđe emisije efekata: emitent svoju emisiju realizuje posredno preko banke. emisiji. konzorcijum: a) posreduje u plasmanu emitovanih efekata ili b) da u celosti ili delimično otkupi emisiju u kom sličaju bih se banka ili konzorcijum preuzima na sebe ulogu upisnika i kupca efekata. Tehnologija rada u okviru emisije i plasmana efekta: jedinstvo organizacionih i tržišnih operacija banke i emitenta: -ugovor o preuzimanju efekata -konzorcijalni ugovor -ostale aktivnosti: organizacione. kapitala 41 .zaključivanjem komisionog ugovora:banka u svoje ime a za tuđ račun. Svaki emitent za plasman svoje emisije koristi banku. na bazi ovako utvređenih uslova upisnik zajma će poslati emitentu 2. Tako da se emitent koji želi da pribavi nedostajući kapital emisijom svojih efekata obraća banci a od nje se očekuje da ona sama ili zajedno sa drugim bankama. zaključivanjem ugovora o „čistom posredovanju“:banka poslove obavlja isključivo u tuđe ime i za tuđ račun..a) sopstvena emisija efekata: emitent preuzima emisiju i plasman svojih efekata sam. tj. Pre nego što se pristupi potpisivanju ugovora dolazi do poslovnog kontakta koji ima savetodavni karakter. račun emitenta: b1.da u emisiji nastupi kao isključivi kupac i da stim u vezi otkupi/preuzme ukupnu emisiju efekata po najpovoljnijem kursu b2. Tehnika plasmana efekata na primarnom trž.plasnira emitovane efekte ili b1.. Tehnika emisije mladih akcija 4.. njeno iskustvo. informacione.2. reklamne Učesnici u poslu emisije i plasmana efekata su : emitent banka investitor-prvi kupac Ugovor o preuzimanju efekata. njeni profesionalci. Inicijativu za zaključivanje ugovora pokreće emitent a njegovi razlozi opredeljenja za banku su savremene tehnologije banke. Zbog čega? Jer je u odnosu na banku i druge učesnike nedovoljno velik i ekonomki snažan da bi mogao da nastupi sam.

42 .

kupac polaže pokriće a banka isporučuje prodate efekte.banka obavlja poslove u svoje ima i za svoj račun. Obrnuta situacija je kada banka izvršava prodajni nalog svog komitenta!Efekti koji su ovde predmet kupovine/prodaje su usglavnom oni koji podležu samo neznatnom kolebanju kursa. efekte isporuči iz svog portfelja HOV ili kupovinom na sekundarnom tržištu efekata. ukupnost tržišnih transakcija koje se odnose na kupovinu/prodaju iz druge ruke. za svaku kupovinu angažuje svoj kapital a svaku prodaju efekata vrši iz vlastitog portfelja HOV. Arbitraža podrazumeva istovremenu kupovinu i prodaju. poslovi slobodnog tržišnog prometa-neposredni 2. plasmana kapitala-špekulativni poslovi (poslovi banke) 43 . Koji su motivi kupca/prodavca? –ekonomski – špekulativni – likvidonosni motiv Svi poslovi na sek. Arbitraža u inostranstvu. Podela sopsvtenih poslova: Sopstveni poslovi arbitraže-potrebno je postojanje efekata sa kojim se trguje na najmanje dve berze i da u kursu tog efekata ima razlike u okviru istog radnog vremena obe berze. Pravi trgovački posao. Učesnici: prodavac i kupac. trž. Na taj način banka može ostavriti dodatne prihode po osnovu kursne razlike i kurtaže (nagradu koju dobija kao posrednik za svoj trud). banka se javlja u ulozi samostalnog trgovca. Kalkulacija troškova mora biti tačna sa unetim svim izdacima! Sopsvteni poslovi izvršenja naloga komitenta-Banka izvršava kupovne/ prodajne naloge svog komitenta. kapitala. da kupovinom dođe u vlašništvo željenog efekta. Prema mestu: arbitraža u zemljikupovina/prodaja u okviru domaćuh berzi. Da omogući vlasniku efekata da u svakom trenutku može doći do gotovog novca i obrnuto. Tako se ostvaruje kupovina/prodaja efekata u cilju korišćenja kursne razlike kojim se u isto vreme trguje na dva trž.33. Karakteristika poslova na sekundarnom trežištu efekata Poslovi na sekundarnom tržištu ili poslovi trgovine sa efektima-poslovi kupoprodaje i preprodaje već emitovanih i plasiranih efekata.kopovina/prodaja preko inostranih berzi.Banka u izvršavanju naloga komitenta-kupca efekata. poslovi međubankarskog tržišta efekata-posredni. (Banka obavlja arbitražu). Da omogići vlasniku gotovog novca. Šta je osnovni silj sekundarnog tržišta? Da omogući nesmetan i efikasan proces unovčavanja efekta u gotovinu i gotovine u efekte. BANKA a)sostveni ( za sopstveni račun) b)komisioni ( za tuđ račun) * ne i čisto posrednički iz razloga što banka kupcu ne sme učiniti poznatim prodavca i obrnuto a)Sopstveni poslovi efekata na međubankarskom sekundarnom tržištu. U slučaju da banka treba da izvrši kupovni nalog svog komitenta (komitent želi da kupi efekte od strane banke). Sopstveni poslovi korišćenja kursne razlike-kupovina efekata po nižem kursu i njihova prodaja po višem (poslovi banke) Sopstveni poslovi reguilisanja kursa efekata-uz pomoć konzorcijuma za šticovanje kursa-špekulativni poslovi (poslovi banke) Sopstveni poslovi radi ulaganja. Između banke i komitenta zaključuje se kupoprodajni ugovor. ne kaiptala. dele se na dve grupe: 1.

44 .Komisioni poslovi sa efektima na međubankarskom sekundranom tržištu. kupovina/prodaja realizuje preko berze-banka će za potvrdu plaćenog kursa podneti komitentu berzansku zaključnicu.banka u slučajevima u kojima izvesni komitenti prodaju .? Ako se trž. Tehnika komisionog posla sastoji se u realizaciji naloga koje je banka koji je banka kao komisionar dobila od svog komitenta. a da se viškovi ili manjkovi pokriju preko berze. U ovim poslovima banka se uvek javlja u ulozi komisionaraposrednika. transakcija. a drugi kupuju iste efekte vrši kompenzaciju ovih naloga pre izlaska na samu berzu. Nalozi koje se daju bnci mogi se odnositi na kupovinu ili prodaju efekata.vrstu poslova koje banka obavlja u svoje ime a za tuđ račun. pa iz tih razloga ne sme angažovati svoj kapital u slučaju kupovine efkata niti svoj portfelj HOV u slučaju prodaje. Cilj banaka da se nalozi za kupovinu što više zadovolje preko naloga za prodaju. „Realizacija u sebi“. Nalozi za kupovinu ili prodaju mogu se odnositi na dve vrste zaključaka: na zaključke koji se imaju likvidirati odmah-promptni i na zaključke koji se imaju likvidirati posle izvesnog rokaterminski.

29. Trgovina efektima-poslovi na sekundarnom tržištu ( tehnologija rada na sekundarnom tržištu) 45 .

46 .

32. Poslovi depoa hartija od vrednosti Poslovi depoa čine aktivnosti i učešća sledećih subjekata: - deponent-ostavljač-polagač (svako pravno ili fizičko lice koje deponuje-ostavlja vrednost ili predmet na čuvanje) - depozitar-čuvar-banka (koja se bavi poslovima depoa) - depo ostava-primljena vrednost ili predmet na čuvanje Prema načinu čuvanja i raspolaganja deponovanim vrednostima od strane deponenta i depozitara: Poslovi redovnog depoa: primanje vrednosti kao što su: HOV, polise osiguranja,dokumente, dragocenosti, štedne kljinižice,.. Prema načinu raspolaganja i čuvanja deponovane vrednosti, redovne depoe možemo svrstati u tre grupe: Prva grupa: vrednosti za obezbeđenje potraživanja:obveznice, menice, HOv, polise osiguranja. Druga grupa: vrednosti koje se predaju banci samo u svrsi čuvanja: HOV, štedne knjižice, dragocenosti Treća grupa: vrednosti koje se predaju banci na čuvanje i rukovanje, HOV sa koji banka treba da obalja mnoge poslove. S obzirom na način čuvanja, depo mogu biti: (od ove podele zavisi i odgovornost banke) zatvoreni depo: banka depo materijal prima samo na čuvanje otvoreni depo :banka prima depo materijal na čuvnja, upravljanje i korišćenje namenski nenamenski Pojam sefa: čelično ormarići koji služe za izdavanje i zakup dokumenata. Trezorsko poslovanje: def. Poslovi depoa: bankarski poslovi koji se odnose na čuvanje i upravljenje efektima za treća lica i čuvanje ostalih pokretnih predmeta od vrednosti od strane za to specijalizovanih i ovlašćenih institucijabanaka. vlasnik efekta-deponent banka-čuvar efekta Ugovorom o depou regulišu se ukupni međusobni odnosi između deponenta i depozitara. tj komitenta i banke, kao što su uslovi pod kojima se prima predmet na čuvanje, uslovi poslovanja sa otvorenim depoima,..klauzula o zapleni,.. radi čuvanja vrednosnih predmeta i

1.Poslovi čuvanja efekata:
specijalno čuvanje: efekti se čuvaju odvojeno od svih drugih efekata u posebnim omotima/trakama u trezoru=“trakasto čuvanje HOV u depou banke“ zajedničko čuvanje: banka ima pravo da efekte jedne iste vrste koje pripadaju tačno određenom ostavljaču čuva zajedno: a) sa sopstvenim efektima iste vrste b) sa efktima iste vrste koje pripadaju trećim licima c) da ih poveri nekoj drugoj banci na zajedničko čuvanje, odnosno zajedniči depo=stvaranjem zajedničkog suvlasničkog depoa. Neophodno pismeno ovlašćenje deponenta. Ostavljač prilikom predaje 47

efekata gubi vlasništvo na tim konkretniom efktima ali stiče suvlasništvo nad zajedničkim portfeljom efekata banke. Ostavljač ne može da traži iste efekta već efekte vrste. čuvanje kod trećih lica: banka poverene joj efekte deponuje kod neke druge banke (trćeg lica?). Nije potrebno ovlašćenje komitenta. Mnogobrojne lokelne banke ne raspolažu pogodnim trezorskim prostorijama pa efekte koje čuvaju poveravaju drugim bankama. Provincijske banke svoje depoe efekata daju na čuvanje kod onih banaka koje imaju sedište na berzi. Ako jedna banka-međučuvar položi depo efekte koji su joj povereni kod neke druge benke-čuvara, onda se pretpostavlja od strane tog trećeg lica da ti efekti ne pripadaju međubanci već ostavljaču efekata, izvornom ostavljaču.-princip tuđe pretpostavke. čuvanje sa pravom zamene ili trampe: ostavljač efekata može ovlastiti banku čuvara da mu se umesto sopstvenih HOV koje je poverio na čuvanje u zamenu vrate nazad efekti iste vrste u istom br. ili iste nominalne vrednosti. Tada ostavljač gubi vlasništvo nad sopstvenim efektima tačno označenim (efekti koji se čuvaju u trakama) a stiče vlasništvo nad zamenljiviim HOV iste vrste. Itričito i pismeno ovlašćenje.

2. Poslovi upravljanja sa efektima u depou-pored toga što komitenti povervaju banci svoje
efkte na čuvanje oni bankama daju i čitav niz ovlašćenja i naloga čija realizacija čini poslove upravljanja i gazdovanja sa efektima. Banka koristi ukupan portfelj efekata kojim raspolaže i gazduje.

2.1.Poslovi obračunskog i klirinškig prometa
Vrste depoa efekata: A zatvoreni depo (efektivan promet efekata):banka prima depo materijal samo na čuvanje , nema nikakva prava na upravljanje, raspoplaganje. Depo mat. posebno upakovan ima svoju šifru. Tipičan primer su bankarski sefovi. Dva ključa, jedan kod banke drugi kod ostavljača. Promet efekata u zatvorenom depou naziva se efektivan promet efekata koji od malog značaja na ukupan promet efekata. Efektivan promet efekata: promet organizovan u okviru poslova zatvorenog depoa. Odnos između banke-čuvara i ostavljača je čist odnos zakupodavca i zakupoprimaoca. B otvoreni depo ( obračunski i klirinški promet efekata)-omogućava: -promet efekata tj. kupoprodaju; -prenos prava svojine iz efekata i raspolaganje efekata; -.ostvarivanje prava zalaganja?; -ostvarivanje prava upravljanja efektima tj.depo mat. od strane banke-čuvara Vlasnik efekata-ostaljač polaže na čuvanje i upravljenje svoje efekte u otvoreni depo kod banke čavara. Banka se obavezuje da ostavljaču na prvi poziv vrati efekte, ali ne iste komade, već efekte iste vrste i u nominalnoj vrednosti. Ostavljač je i dalje isključivi vlasnik efekata ali se on odriče prava ma konkretne primerke efekata u korist prava na druge primerke iste vrste. Pravo banke na posredno ili privremeno pravo raspolaganja i korišćenja položenih efekata od strane vlasnika. Kako će banka koristiti svoje pravo? B1. namensko čuvanje i upravljenje:položeni efkti u otvorenom depou imaju određenu namenu. Banka prima efekte na osnovu kojih ostavljač ostvaruje prava van prava iz efekata. Npr. zalaganje efekata od strane ostavljača radi obezbeđenja kredita od banke ili refinansiranja. Na banku se prenosi pravo vlasništava efekata i pravo raspolaganja efekatima ali ne i prava iz efekata. Prava iz efekata su pravo na kamatu, pravo na dividendu i pravo upravljanje. Namensko čuvanje=prenos vlasništva. *Banka za ovu vrstu efekata vodi poseban depo konto koji ima karakteristike konta namenskog karaktera. B2. nenemensko čuvanje i upravljanje: nema prenosa vlasništva, ostvaljač je i dalje vlasnik efkata i ima sva prava iz efekata. Banka ima obavezu izvršavanja svih naloga ostavljača koji se odnose na disponiranje i promet efekata ( za šta joj je neophodno ovlašćenje) a za uzvrat dobija proviziju. Banka ima obavezu isporuke efekata na prvi zahtev ostavljača. Banka kod ove vrste efekata odvojeno vodi na posebnom depo računu: 48

-depo efekte bez namene i bez ovlašćenje ostavljača ( inetrni promet efekata) -depo efekte bez namene i sa ovlašćenjem ostavljača ( eksterni promet efekata) Obračunski i klirinški promet efekata: ukupan obračunski promet može biti: a) interni obračunski promet: odnosi između banke i komitenta su neposredni internog karaktera, bez obzira na to što se prilikom disponiranja=razmeštaja efekata sa jednog na drugi konto prenosi i pravo vlasništva nad efektima sa jednog na drugog vlasnika. Disponiranje efekata sa jednog na drugi konto kod iste banke i bez ovlašćenja. Banka ne raspolaže ovlašćenjem ostavljača za prenos efekata u depo kod druge benke,zajednički depo. b)eksterni obračunski promet: banka ima ovlašćenje ostavljača da njegove efekte može preneti u depo kod druge banke, odnosno u tzv. zajednički depo efekata. Obuhvata interni, međubankarski i klirinški promet! učesnici: - banka nalogodavac koja vodi depo konto ostvaljača - klirinška banka, nalogodavčeva banka kod koje banka nalogodavca ima konto zajedničkog depoa -banka korisnika efekata, koja takođe ima konto zajedničkog depoa kod klirinške banke Ukupan tehnološki proces ostvaruje se preko banke nalogodavca, klirinške banke i banke korisnika. Kliring=sistem razmene. Za disponiranje efekata koriste se čekovi: Beli čekovi za polaganje i predaju efektivnih komada efekata u korist depo konta. Crveni čekovi za prenos efekata sa jednog depoa na drugi u okviru jedne klirinške banke. Zeleni čekom se vrši isključivo zalaganje efekata.

2.2.Založni poslovi sa efektima: bankarski poslovi putem kojih se odobravaju razne vrste kredita
vlasniku efekata na bazi zaloge efekata. Dve vrste posla:1. poslovi vezani za odobravanje i korišćenje kerdita i 2. poslovi vezani za bupravljenje depoom namenskog karatera. Namenski i zajednički depo efekata. U zavisnosti od ovlašćenja banke: redovno davanje u zalog-međučuvar-banka ima pravo na finansiranje samo do visine iznosa kredita. Ograničeno davanje u zalog- kada ostavljač ovlasti banku za ograničeno davanje i u tom slučaju ona može dalje da da u zalog primljene efekte samo do visine iznosa kredita. Neograničeno davanje u zalog. Depo A Sopstveni depo-depo efekata međučuvara, sosptveni efekti.Depo B Tuđi depo-depo ostavljača bez ikakavog ovlašćenja davanja u zalog. Depo C Depo sa pravom davanja u zalog. Depo D Specijalni depo za davanja u zalog

2.3.Inkaso poslovi sa efektima:. Inkaso posao-naplata. Predmet inkaso posla je inkaso
materijal=efekti, kamatni, dividendni kuponi. Inkaso poslovi= poslovi naplate efekata, kamatnih, dividendnih kupona. Naplaćivanje vrši inkaso banka. Učesnici:poverila, inkaso banka i dužnik od koga banka vrši naplatu. 2.4.Poslovi ostvarivanja nematerijalnih prava iz efekata: bankarski poslovi putem kojih se ostvaruju nematerijalna prava iz efekata. Stavljanje na raspolaganje efekata AKCIJA u depou banke radi ostvarivanja osnivačkih prava na skupštini akcionara, pravo učešća u radu skupštine i pravo upravljanja akcionarskim društvom.

41. Pojam i vrste berzi Berza-organizovan prostor na kome se obavlja kupovina i prodaja određene vrste robe; U institucionalnom smislu reč je o organizovanom poslovnom prostoru, objektu u okviru koga se trguje sa berzanskim

49

materijalom; Berza je nerazdvojni deo tržišta i tržišne privrede i od njenog poslovanja i uspešnosti zavisi i uspešnost ukupnog tržišta, tržišne privrede. Prema predmetu berzanskog poslovanja berze razlikujemo na: a) robne/produktne i berze usluga-trgovina sa robom i uslugama b) novčane i devizne berze-trgovina novcem, efektivnim stranim valutama (keš) i stranim deviznim sredstvima (i sve drugo pored keša) c) berze HOV-na kojima se trguje HOV; Danas u savremenim uslovima poslovanja ova berza, berza HOV objedinjuje dve vrste specijalizovanih berzi: c)1. berza HOV na tržištu novca- na kojoj se vrši kupovina i prodaja kratkoročnih HOV sa kojima se trguje na tržištu novca c)2. berza HOV na tržištu kapitala- na kojoj se vrši kupovina i prodaja dugoročnih HOV sa kojima se trguje na tržištu kapitala=berza efekata=efektna berza Berza efekata-u institucionalnom i organizacionom smislu podrazumeva: organizovan prostor, stroga pravila poslovanja, precizna pravila ponašanja učesnika i druge opšte elemente i karakteristike tržišnog privređivanja. Specijalizovano tržište kapitala na kojem se vrši kupovina i prodaja HOV dugoročnog i kapitalnog karaktera koje se iz tih razloga nazivaju efektima. Berza efekata- specijalizovana institicija tržišta kapitala na kojoj se koncentriše ponuda i tražnja kapitala i efekata. Na ovim berzama se svakog dana u ulozi investitora i korisnika kapitala sastaju: bankari, poslovni ljudi, špekulanti koji raspolažu poslovnim informacijama o kretanju kapitala, kreditnoj sposobnosti pojedinih zemalja i njihovih privrednih subjekata, informacijama o potrebama plasmana kapitala i sa drugim informacijama koje su od značaja kod donošenja odluka o emisiji , plasmanu i trgovini sa efektima. Na sastancima ovih berzi traži se kapital za različite namene, koji se ulaže u kupovinu HOV raznih vrsta kao što su: akcije, obligacije??, obveznice, hipotekarne založnice,.. Špekulanti i berze efekata kao finansijske organizacije špekulativnog karaktera?! Špekulanti koji traže svoju zaradu zahvaljujući kursnim razlikama kod efekata sve se više izlažu riziku pos opstveni kapital... zahvaljujući tome što su za učesnike berzanskih poslova obezbeđene tačne informacije i što su oni (učesnici pored špekulanata) poznati finansijski stručnjaci. A berze efekata nisu špekulativnog karaktera već imaju stabilizacionu ulogu u svakoj tržišnoj privredi i njihova osnovna uloga sastoji se u smirivanju tržišnih oscilacija i utvrđivanju realne vrednosti efekata a time i emitenta, odnosno privrednih subjekata u okviru jedne nacionalne ekonomije.

Najvažnije karakteristike berze efekata: - pravila poslovanja: stroga i unapred utvrđena - sastanci: rad berze na sastancima koji se održavaju u tačno određeno v reme 50

„trgovina na međubankarskom tržištu kapitala“. DODATI! Berzanska i vanberzanska trgovina na tržištu kapitala !Potebno je praviti razliku između berze efekata i ostalih delova tržišta kapitala institucionalnog i neinstitucionalnog karaktera. što znači da on u poslovnim operacjima kupuje i prodaje efekte u svoje ime i za svoj račun. ili pak elektronski. Ovo se naziva 1„trgovina u prostorijama van berze“. tzv. kupovinu i prodaju efekata ne sme vršiti u svoje ime i za svoj račun (račun svog portfelja).. Ono je neformalnog karaktera u institucionalnom smislu.članovi berze: berzanski trgovci ili berzanski posrednici moraju biti registrovani . Diler za razliku od njega ima funkciju principala. odnosno u kojoj se na tačno određenom mestu koje se zove RING vrši kupovina i prodaja efekata. (berzanska trgovina na tržištu kapitala) Pod pojmom berze uvek podrazumevamo onu poslovnu zgradu u kojoj je organiozovana kupovima i prodaja efekata.. U vanberzansku trgovinu spada i trgovina efektima na šalterima banaka i drugoh berzanskih posrednika. Ono što ga čini naročito različitim od berze efekata je okolnost i činjenica da se prvi otkup na berzi neregistrovanih ali emitovanih efekata obavlja i vrši u principu uvek preko ovog tržišta! Ko su nosoci ukupnih poslovnih transakcija? Profesionalni učesnici. kupovini i prodaju efekata u samoj berzanskoj zgradi ali van službenog prostora. na kojem se uz učešće posredstvom banaka i drugih posredničkoh i brokereskih organizacija obavljaju sve vanberzanske tržišne operacije. Ovaj oblik trgovine naziva se 2. uz korišćenje velikog broja berzanskih skraćenica oznaka.. odnosno investitora.„nezvanična trgovina“ ili „crno tržište“. tj. *Vanberzanska trgovina na tržištu kapitala: sva ostala trgovina koja se vrši van ovog službenog prostora. posrednici bez kojih bi funkcionisanje ovog neberzanskog nacionalnog tržišta kapitala bilo nezamislivo su: brokeri i dileri.predstavnik i posrednika :berzanski poslovi se obavljaju posredstvom predstavnika i posrednika ili neposredno između članova berze . što znači da sve poslovne operacije obavlja. Bez obzira da li se radi o berzi efekata ili o neberzanskom nacionalnom tržištu. promptna trgovina efekata i terminska trgovina efekata. akcije. privatne HOV. uprave kao i pod nadzorom dražćavbe i njenih organa . Koja je razlika između brokera i dilera? Broker sve poslovne operacije obavlja kao agent. Još uža specijalizacija i podela predmeta berzanskog poslovanja-npr. Berza efekata na tržištu kapitala i *neberzansko nacionalno tržište kapitala Neberzansko nacionalno tržište kapitala: na kojem se obavljaju sve vanberzanske tržišne operacije. Primarno tržište efekata: sve aktivnosti i poslovne operacije koje se odnose na emitovanje efekata i njihov prvi otkup od strane kupca. 51 . Predmet kupoprodaje su praktično sve vrste efekata a naročito državne obveznice. „kupovina iz prve ruke“. ringa. Ovo podrazumeva trgovinu efektima. van berzanskog ringa. Kupovina i prodaja efekata bez obzira na mesto i način na koji je kupoprodaja izvršena naziva se 3. ukupnost tržišta kapitala sa aspekta oblika i načina trgovine sastoji se iz dva kompatibilna dela: primarnog i sekundarnog tržišta efekata.kontrola berzanskih poslova: berzanski poslovi se obavljaju pod kontrolom berzanskih organa.najbrži mogući način obavljanja berzanskih poslova: berzanski putem aukcije.

40. Organizacija i rad berze efekata Tipovi berze efekata: 52 . kojih se vrši druga i svaka dalja kupovina i prodaja ovih. skup svih poslovnih transakcija putem. na primarnom tržištu već emitovanih i plasiranih efekata tzv. „kupovina iz druge ruke“.Sekundarno tržište efekata: dalji život već emitovanih efekata.

kako se to čini na promptnoj berzi efekata već a)u nekom unapred utvrđenopm kasnijem roku. članova unapred utvrđen). Vrlo konzervativan tip sa aspekta proširivanja članstva ( br. Elektronski tip bereze: potpuno komjuterizovan i trgovina se obavlja u tišini i potpuno automatizovano. članova za razliku od anglosaksonskog tipa NIJE fiksan.Članovi berze su SAMO banke i druge finansijske organizacije. Njujorška. Ukupan br. poslovanja. Beču. Klasične i elektronske berze efekata Klasičan tip berze zasniva se na postojanju berzanskog službenog prostora koji se naziva RING na kome se trguje efektim metodom aukcije i izvikivanja. Tokijska: tipični primeri. Br. Berza efekata kontinentalnog tipa: francuski tip berze. 53 . Londonska. članova berze određuje država koja takođe postavlja i imenuje te članove. Uticaj države je beznačajan. javno-pravnog karaktera:znatno učešće države i državnih organa u upravljunju i rukovođenju berze. Banke i bankari NE MOGU biti članovi berze. Učesnici na berzi efekata: nacrtati sliku sa str. Terminski berazanki poslovi: obični terminski berzanski posao uslovni terminski berzanski posao Obični terminski berzanski posao:onaj posao čije izvršenje ničim nije uslovljeno i obaveze se moraju izvršiti kako je u ugovoru i utvrđeno Uslovni terminski berzanski posao: posao je uslovnjen! prodavac/kupac mogu odustati od posla/promeniti svoje obaveze pod uslovom da su prethodno položili dogovorenu sumu novca kao naknadu drugoj strani zbog odustanka izvršenja obaveza ili izmene preuzetih obaveza. članova NIJE ograničen a prijem novih član ova vrše banke!! Berze u Frankfurtu. Šta je predmet trgovanja na terminskim berzama? Terminski berzanski poslovi su poslovi u kojima se obaveze prodavca i kupca ne izvršavaju promptno (odmah) ili neposredno posle zaključivanja ugovora. Pariska berza.. 191. npr. Prompte i terminske berze efekata Promptno=odmah! Specijalizacija berzi na: berze promptne trgovine efektima berze terminske trgovine efektima Termiske berze efekata su izrasle iz klasičnih berzi efekata onog momenta kada su terminski poslovi sa efektima dobili na značaju u kvalitativnom i kvantitativnom smislu reči..Banke NE MOGU biti članovi.. Berza efekata mešovitog tipa: podrazumeva mešavinu anglosaksonskog i kontinentalnog tipa berze. Novi članovi se primaju na slobodna mesta. Cirihu. ili b)unutar nekog budućeg vremenskog perioda koji je fiksiran krajnjim rokom dospeća na terminskom tržištu efekata.. Br. Berze ovog tipa osniva država i država organizuje rukovođenje upravljanje kontrolu.Berza efekata anglosaksnonskog tipa: privatna institucija osnovana kao akcionarsko društvo..

Organi upravljanja i rukovođenja na berzi efekata: nacrtatai sliku sa str. 193. Berzansko poslovanje 1. 39. Tu saglasnost izdaje posebno formirana komisija koja je zvanični organ svake berze i naziva se „ Komisija za 54 . Registracija emisije i plasman na berzi efekata Na berzi efekata trguje se samo sa onim efektima koji imaju saglasnost od same berze.

kontrole i ispitivanja svih elemenata koje je emitent naveo u dokumentaciji na osnovu koje se vrši emisija efekata. kotaciju tih efekata na berzi i u okviru zvaničmog berzanskog tržišta predstavlja unapred utvrđen i definisan postupak od strane svake berze efekata. odnosno samo onog zvaničnog berzanskog prometa koji se realizuje registrovanim efektima i onima koji poseduju dozvolu za plasman na berzi. Kako se podnosi zahtev?Zahtev emitenta za dobijanje dozvole se podnosi zajedno sa bankom. 55 . Putem i preko ovog kursa ostvaruju se kupoprodajni nalozi ne samo u okviru berzanskog prometa već i u okviru vanberzanskog prometa! Berzanski kurs služi kao osnov revalorizacije imovine i obaveza privrednih subjekata. Ako se radi o emisiji HOV čiji je emitent država onda plasmani tih HOV na berzi efekata mogući su i bez izrade inače obaveznog prospekta emisije kao i bez dobijanja posebne dozvole od strane berzanske komisije. *Utvrđivanje berzanskog kursa kod prvog plasmana emisije. posrednikom kao i sa „prospektom emisije“ u kojem se jasno može videti na koji način i pod kojim uslovima se vrši emisija efekata. Ova vanberzanska trgovina se može odvijati i u okviru berze ali van njenog službenog dela!! Zajedno sa drugim neberzanskim tržištima ( međubankarsko. njegovim predstavnikom. slobodno.efekti sa dozvolom trgovanja . tj. Nakon izvršene registracije i izdate dozvole za prodaju pristupa se „uvođenju efekata na berzu“ koje podrazumeva: -utvrđivanje berzanskog kursa -realizaciju kupoprodajnih naloga u okviru zvaničnog berzanskog tržišta po zvaničnom berzanskom kursu -objavljivanje berzanskog kursa ili kursa po kojem se vrši kotacija efekata Utvrđivanje berzanskog kursa. crno) ovo tržište (vanberzansko) predstavlja značajan deo ukupnog prometa na tržištu kapitala i sa svojim volumenom mnogostruko prevazilazi volumen zvaničnog berzanskog tržišta. Na svim efektnim berzama u svetu u okviru zvaničnog berzanskog prometa NIJE dozvoljeno trgovanje sa svim HOV. Postupak ima za cilj da investitore. uprkos činjenici što on predtsavlja rezultat usaglašene ponude i tražnje samo jednog manjeg dela ukupnih transakcija na tržištu kapitala. Registracija efekata i dobijanje dozvole za prodaju. zvanična trgovina efektima koji se uvek realizuje u okviru berzanskog pulta ili na berzanskom parketu. Berzanski kurs kod prvog plasmana naziva se emisioni berzanski kurs u cilju razlike dva kursa! *Utvrđivanje berzanskog kursa kod druge prodaje i svake dalje prodaje vrši se na bazi efektivne ponude i tražnje na berzi. Značaj i važnost berzanskog kursa za svaku tržišnu privredu.efekti bez dozvole trgovanja na berzi efekata Trgovina sa efektima koji imaju dozvolu za kotaciju na berzi predstavljaju zvaničan berzanski promet. Sa tog aspekta sve efekte sa kojima se trguje na tržištu kapitala možemo svrstati u dve osnovne grupe: . odnosno prve prodaje vrši se na bazi procene ponude i tražnje. Trgovina sa efektima koji nemaju dozvolu za kotaciju na berzi se ostvaruje van berzanskog pulta ili parketa zbog čega se i naziva nezvanična ili vanberzanska trgovina efektima. 2. Izuzetno veliki značaj za svaku nacionalnu ekonomiju. već samo sa onim efektima koji su prethodno za to dobili dozvolu od strane nadležne berzanske komisije. potencijalne kupce zaštiti od lažnih informacija. Emitent mora dati garanciju za korektnost i tačnost sadržaja prospekta sa jedne strane a sa druge mora dati garanciju za banku kao posredničku finansijsku instituciju. Osnovni zadatak ove komisije je da izvrši registraciju emisije a potom izda dozvolu da se sa efektima te emisije može trgovati. zabluda prevara koje može emitent učiniti pri emisiji efekata. Ova zaštita ostvaruje se putem analize.registraciju emisije i dozvolu plasmana na berzi efekata“.Kotacija efekata i način formiranja kurseva.

kod AKCIJA nego kod efekata sa fiksnim prihodom koji se mogu smatrati stabilnom i postojanim. kotacije određenog efekta. grupa internih učesnika na berzi efekata. „privremeno utvrđenog kursa“ po kome se trguje između dva jedinstvena kursa!!U čemu je njegova prednost?? Objasniti! Nejasno?? Šta je osnovni cilj koji se želi postići utvrđivanjem zvaničnog kursa? Da se tim utvrđenim berzanskim kursom ostvari najveći mogući promet predmetne hartije od vrednosti! primer-utvrđivanje jedinstvenog kursa str. svaka berza.(jedinstveni kursi ima naročit značaj na elektronskoj berzi. Značajna prednost u odnosu na trgovanje sa varibijalnim kursom efekata.. makleri tzv..) Obratiti pažnj na primer i na izvedene zaključke.. nominale kupuje i prodaje od po ceni od 70! Potrebno je istaći da su u postupku formiranja kurseva u svim zemljama tržišne privrede kombinacije i varijacije berzanskih kurseva daleko prisutnije kod efekata sa varijabilnim prihodom. c) konkretno radno vreme berze i na d)konkretne uslove. veća ili manja od kursa predstavlja njegovu faktičku vrednost na tržištu kapitala. Šta čini osnov za utvrđivanje kursa? Osnov za utvrđivanje kursa čine mešetarski dnevnici. sve one negativnosti koje taj jedinstveni kurs ima u odnosu na varibijalni eliminisane su uvođenjem nove vrste prelaznog kursa tzv.. ( tržišna vrednost efekta je njegova cena po kojoj se on kupuje i prodaje na svim drugim mestima i na sve druge načine) Formiranje i iskazivanje berzanskog kursa. (npr. formirana na osnovu egzaktno date ponude i tražnje) Tržišna vrednost efekata ili njegova cena može biti ista.. odnosno u kojima se evidentira ukupna prodaja i tražnja za svakim pojedinačnim efektom. Berzanski kurs se može iskazivati u procentima.(berzanski kurs efekta je njegova cena na jednom tačno utvrđenom mestu-berzi. odnosno odgovorno lice na njoj. 14% je berzanski kurs i efekat sa nominalom od 100 novčanih jedinicaima efektivni kurs od 140/114 (greška u knjizi) novčanih jedinica! Berzanski kurs se može iskazivati i ceni po komadu.završni kurs!! **ukoliko se na berzi trguje jedinstvenim kursom-berzanski mešetar je obavezan da svim učesnicima na berzi saopšti taj jedinstveni kurs koji je za tu kotaciju i početni i završni tj.Po svojoj prirodi postojanja. ** ukoliko se na berzi trguje varijabilnim ili višestrukim kursom-odgovorno lice na berzanskom pultu koje utvrđuje kotacioni kurs (mešetar) obavezno ja da svim učesnicima na berzi saopšti: početni kurs..poravnjanja i slično!! DODATI! Nakon utvrđivanja berzanskog kursa. od vrste efekata. svaku njegovu promeni i zključni tj. za akciju znači da se jedna akcija koja glasi na 50din. je obavezno da ovako utvrđen kurs učini javnim putem:a) berzanskog biltena.b) berzanskim 56 . a) zvanični makler-posreduje u zavničnoj trgovini i utvrđuje kurs na berzi b)nezvanični makler posreduje u trgovini efekata na vanberzanskom tržištu-„na kulisama“)). 200-201. Formiranje i iskazivanje berzanskog kursa-Utvrđivanje berzanskog kursa: može biti različit od zemlje do zemlje. svaka berza efekata „ne podnosi stabilne kurseve“ i sklonost pokazuje ka trgovini efektima sa varijabilnom prihodom a pre svega akcijama čiji promet na svakoj berzi efekata čini od 70% do 90% ukupnog prometa svih efekata na berzi. Pod načinom utvrđivanje kursa uvek se podrazumeva primena unapred date i određene metodologije kojom se definiše i zvanično utvrđuje kurs efekata koji su predmet trgovine na konkretnoj berzi.Razlikovati berzanski kurs efekta od tržišne vrednosti/cene efekta!Berzanski kurs predstavlja a)faktičko stanje ponude i tražnje za b)konkretnim efektom u okviru c)zvanične berzanske trgovine i to u d)tačno određeno vreme. berzanski kurs od 70 din. pravila i običaje.zaključni. tj. berzanske knjige u kojima se evidentiraju svi nalozi za kupovinu ili prodaju. (npr.b) konkretnu berzu. *u primeru više obrati pažnju na komentar u tekstu. Utvrđivanje kursa se uvek odnosi na a)konkretan efekat. odnosno na drugim berzama u zemlji i u svetu i u vanberzanskom prometu. ((Mešetari=berzanski posrednici.

*b)Uslovni termisnki berzanski poslovi:poslovi kod kojih prodavac ili kupac mogu odusati od posla ili promeniti neke svoje obaveze i to naravno pod uslovom da su prethodno položili dogovorenu premiju. terminski poslovi 1. Istovremeno se podrazumeva i promptna obaveza prodavca efekata da kupcu doznači tačno u kupoprodajnom ugovoru naznačene efekte na njegov depo konto ili predajom „iz ruke u ruku“ i to odmah. 3. Osnovna razlika između ove dve vrste poslova je u tome što su promtni poslovi na berzi efekata praktično poslovi bez rizika i za kupca i za prodavca! Primer na beleškama 2.d) i u berzanskom biltenu i u novinama i na svaki drugi način koje imaju javni karakter. --= „brisano“/nema ni ponide ni tražnje --G=“brisani novac“ nema potrebe za formiranjem kursa s ozirom da potražnja nema ponudu. --B=“brisano pismo“ nema potrebe za formiranjem kursa s obzirom da ponuda nema potražnju. vrši se REPARTIRANJE-raspodela male ponude na pojedince iz velike tražnje.bez=promet je bio mali i beznačajan bG. kasa ili spot poslovi sa efektima na berzi efekata. potražnja ali bez ponude B=pismo.bezB=izvršeni nalozi za prodaju ali još uvek postoji ponuda repG=“repartrirani kurs“/potražnja je značajno veća od ponuda. a najkasnije sa valutom petog radnog dana. a) Obični ili bezuslovni terminski poslovi: poslovi čije izvršenje ničim nije uslovljeno i u kojima se obaveze moraju izvršavati na tačno fiksirane rokove.bz.izveštajima na određenom mestu dostupno javnosti. Promptna kupoprodaja efekata pretpostavlja promptnu obavezu kupca efekata da prodavcu doznači novčani iznos kupoprodajne vrednosti na njegov račun ili u gotovom i to odmah. Berzanski poslovi Dve osnovne grupe berzanskih poslova: 1. kasa ili spot poslovi na berzi efekata 2. Terminski berzanski poslovi: su takvi berzanski poslovi u kojima se obaveze prodavca i kupca ne izvršavaju promptno odnosno odmah posle zaključivanja ugovora. 57 . promtni.bez=izvršeni kupoprodajni nalozi bz.c) novinama. Najvažnije su-primer Frankfurtksa berza G=novac. Promtni. a najkasnije u roku koji ne može biti duži od pet radnih dana od dana zakljičenja ugovora. a najkasnije u roku od 5 radnih dana od dana zaključenja ugovora.su poslovi u kojima se prava i obaveze partnera iz kupoprodajnog ugovora realizuju odmah po zaključenju. U komuniciranju se koriste mnogobrojne šifre i skraćenice koje imaju za cilj da na najkraći mogući način objasne sve važnije okolnosti i karakteristike koje se odnose na konkretan kurs. već a) u nekom kasnijem roku koji je unapred fiksiran i označen ili b) pak jednog dana u okviru nekog budućeg perioda u kome je krajnji rok određen. Sve kotacije sa jedne berze se elektronski prenose u zajednički kompjuterski centar iz koga se vrši dalja distribucija članovima tog centra.bezG=izvrešeni nalozi za kupovinu ali još uvek postoji potražnja bB. ponuda ali bez potražnje b.

on ih kupuje po toj ceni kupuje od nekog trećeg lica) i prodaje svom partneru po 90. odnosno utvrđenog u kupoprodajnom ugovoru. def. terminski poslovi se modifikuju mnoštvom uslova. Prodavac. onda ih on od saugovarača kupuje po 110 i prodaje nekom trećem licu i tako realizuje svojih 10 poena ( oduzimajući staležnu proviziju). poosebnu varijantu i vrstu terminskih poslova sa efektima predstavljaju poslovi sa fjučersima i opcijom. Na taj način 58 . U svakom terminskom poslu kao ugovorni partneri jedan naspram drugog stoje besisti-koji očekuju pad kursa i hosisti koji očekuju povećanje kursa.Report: privremena kupovina terminskih efekata od strane banke radi produženja fiksno utvrđenog termina na koji dospevaju terminske obaveze vlasnika efekata( pozajmljen novac). banka (kerditor) privremeno kupuje od korisnika kredita (vlasnika efekata) njegove efekte. Radi sprečavanja znatnih kursnih razlika koje iz toga rezultiraju. Radi obezbeđenja ovog kredita. Besista:prodaje na tačno utvrđen termin ili na jedan dan unutar tog termina neku HOV koju još uopšte ne poseduje i nada se će kratko pre izvršenja ugovora nabaviti HOV po kursu koji leži ispod kursa zaključnice. Specifični terminski berzanski poslovi: stelaža report Stelaža i report kao specifični terminski berzanski posao def. Ako kurs na ultimu bude 105. jer kupac samo u tom sličaju može dobiti. Terminski poslovi po svom karakteru su i poslovi špekulacije sa kurnim razlikama-„terminske špekulacije“. U cilju ograničavanja i svođenja kursnih razlika na minimum. Povisi li se kurs o roku na 120. Hosista: kupuje HOV na određeni termin ili na jedan budući dan unutar tog termina i nada se da će tu HOV na dan izvršenja ugovora prodati povoljnije nego što je kupio po ugovorenom kursu. on zarađuje 5 poena jer ih prodaje po 110. Kao neka vrsta kredita koji daje banka. pored provizije koju u svakom slučaju dobija može postići zaradu samo ako stvarno kurs na dan termina ne izađe iz limitiranih granica. zarađujući opet 10 poena. Primer: Stelaža se izražava u vidu razlomka.kupac sa stelažom postiže: u isto vreme i sa istim papirom kupac igra i na povišenje i na pad. Report-prenos efekata sa vlasnika efekata na banku. ili će ih prodati po kursu od 90?! Ako se pretpostavi da kurs odnosnog papira u trenutku zaključenja iznosi 100. Kod stelaža je glavno tačno predvideti gornje i donje limite. Padne li na 80.sumu novca kao naknadu drugoj strani za odustajanje od izvršenja svoje obaveze ili zbog izmena ranije poreuzetih obaveza.Stelaža:kupac praveći terminski zaključak unapred plaća prodavcu proviziju i time stiče pravo biranja: ili da izvesnu količinu efekata o roku po izvesnom višem kursu preuzme ili da po izvesnom nižem kursu isporuči! (odgovoriti na pitanje šta se dobija Stelažom?)Kod ovog posla nema odustajanja i kupac jednu od ove dve alternative mora ispuniti. preko kojih će kurs ili skočiti ili pasti. a ako padne na 93 on zarađuje 3 poena jer mu njegov partner mora prodati po 90. broj 110/90 znači pogodbu da o roku kupac može da se izjasni da li će papire kupiti po kursu od 110.

Banka privremeno kupuje efekte samo pod uslovom da ih tačno. odloži) do narednog termina. Terminski berzanski poslovi Terminski berzanski poslovi: su takvi berzanski poslovi u kojima se obaveze prodavca i kupca ne izvršavaju promptno ili odmah posle zaključivanja ugovora. / 74. Izvršen je prenos efekata (report) sa korisnika kredita na banku (kreditora). Obični ili bezuslovni terminski poslovi: poslovi čije izvršenje ničim nije uslovljeno i u kojima se obaveze moraju izvršavati na tačno fiksirane rokove. Banka je potpuno obezbeđena putem vlasništva nad efektima. proda istom licu od koga ih je i kupila. 59 . pa stim u vezi nije ni vlasnik založnih efekata!! Primer radi razumevanje-OBAVEZNO: na beleškama 69. prodaju efekata na termin prolongira (produži. provizije. **Reportni posao je vrlo sličan lombardnom osim što kod lombardnog kredita banka nikada ne kupuje efekte. na sledeći berzanski termin. već u nekom kasnijem roku koji je unapred fiksiran i označen ili pak jednog dana u okviru nekog budućeg perioda u kome je krajnji rok određen. nego što su to troškovi po osnovu reportne kamate. obevezom i izjavom korisnika kredita da će ponovo kupiti privremeno prodate efetkte i to po istom kursu. tj. A zbog čega? Ova prolongacija je uvek rezultat interesa vlasnika da će u sledećem terminu doći do veće zarade po osnovu kursne razlike. Ali šta se time dobija?? Vlasniku efekata se omogućava da njihovu prodaju. po istom kursu po kome ih je ona kupila i uz naplatu reportne provizije.banka dolazi u posed kreditiranih efekata.

Prodavac.Primer: Stelaža se izražava u vidu razlomka. Ali šta se time dobija?? Vlasniku efekata se omogućava da njihovu prodaju. Izvršen je prenos efekata (report) sa korisnika kredita na banku (kreditora). preko kojih će kurs ili skočiti ili pasti. banka (kerditor) privremeno kupuje od korisnika kredita (vlasnika efekata) njegove efekte. pored provizije koju u svakom slučaju dobija može postići zaradu samo ako stvarno kurs na dan termina ne izađe iz limitiranih granica. ili će ih prodati po kursu od 90?! Ako se pretpostavi da kurs odnosnog papira u trenutku zaključenja iznosi 100.kupac sa stelažom postiže: u isto vreme i sa istim papirom kupac igra i na povišenje i na pad.Uslovni termisnki berzanski poslovi:poslovi kod kojih prodavac ili kupac mogu odutsati od posla ili promeniti neke svoje obaveze i to naravno pod uslovom da su prethodno položili dogovorenu premiju. zarađujući opet 10 poena. Radi sprečavanja znatnih kursnih razlika koje iz toga rezultiraju. Hosista: kupuje HOV na određeni termin ili na jedan budući dan unutar tog termina i nada se da će tu HOV na dan izvršenja ugovora prodati povoljnije nego što je kupio po ugovorenom kursu. prodaju efekata na termin prolongira (produži. onda ih on od saugovarača kupuje po 110 i prodaje nekom trećem licu i tako realizuje svojih 10 poena ( oduzimajući staležnu proviziju). Povisi li se kurs o roku na 120. U cilju ograničavanja i svođenja kursnih razlika na minimum.Stelaža:kupac praveći terminski zaključak unapred plaća prodavcu proviziju i time stiče pravo biranja: ili da izvesnu količinu efekata o roku po izvesnom višem kursu preuzme ili da po izvesnom nižem kursu isporuči! (odgovoriti na pitanje šta se dobija Stelažom?)Kod ovog posla nema odustajanja i kupac jednu od ove dve alternative mora ispuniti. broj 110/90 znači pogodbu da o roku kupac može da se izjasni da li će papire kupiti po kursu od 110. Radi obezbeđenja ovog kredita. Besista:prodaje na tačno utvrđen termin ili na jedan dan unutar tog termina neku HOV koju još uopšte ne poseduje i nada se će kratko pre izvršenja ugovora nabaviti HOV po kursu koji leži ispod kursa zaključnice. on zarađuje 5 poena jer ih prodaje po 110. sumu novca kao naknadu drugoj strani za odustajanjeod izvršenja svoje obaveze ili zbog izmena ranije poreuzetih obaveza. Kod stelaža je glavno tačno predvideti gornje i donje limite. jer kupac samo u tom sličaju može dobiti. U svakom terminskom poslu kao ugovorni partneri jedan naspram drugog stoje besisti-koji očekuju pad kursa i hosisti koji očekuju povećanje kursa. a ako padne na 93 on zarađuje 3 poena jer mu njegov partner mora prodati po 90. Na taj način banka dolazi u posed kreditiranih efekata. Kao neka vrsta kredita koji daje banka. Ako kurs na ultimu bude 105. def. on ih kupuje po toj ceni kupuje od nekog trećeg lica) i prodaje svom partneru po 90. odloži) do narednog termina.Report: privremena kupovina terminskih efekata od strane banke radi produženja fiksno utvrđenog termina na koji dospevaju terminske obaveze vlasnika efekata( pozajmljen novac). Specifični termisnki berzanski poslovi: stelaža report Stelaža i report kao specifični terminski berzanski posao def. odnosno utvrđenog u kupoprodajnom ugovoru. Padne li na 80. Terminski poslovi po svom karakteru su i poslovi špekulacije sa kurnim razlikama-„terminske špekulacije“. A zbog čega? Ova prolongacija je uvek 60 . poosebnu varijantu i vrstu terminskih poslova sa efektima predstavljaju poslovi sa fjučersima i opcijom. Report-prenos efekata sa vlasnika efekata na banku. terminski poslovi se miodifikuju mnoštvom uslova.

na sledeći berzanski termin. nego što su to troškovi po osnovu reportne kamate. 61 . **Reportni posao je vrlo sličan lombardnom osim što kod lombardnog kredita banka nikadsa ne kupuje efekte. kod terminskih berzanskih poslova dominantno mesto pripada tržišnim transakcijama koje su špekulativnog karaktera. provizije. / 74. Banka je potpuno obezbeđena putem vlasništva nad efektima. proda istom licu od koga ih je i kupila. Banka privremeno kupuje efekte samo pod uslovom da ih tačno. Terminski berzanski poslovi-DODATAK Za razliku od promtnih ili kasa berzanskih poslova kod kojih dominantno mesto pripada tržišnim transakcijama vezanih za plasman i investiranje kapitala. po istom kursu po kome ih je ona kupila i uz naplatu reporten provizije.rezultat interesa vlasnika da će u sledećem terminu doći do veće zarade po osnovu kursne razlike. pa stim u vezi nije ni vlasnik založnih efekata!! Primer radi razumevanje-OBAVEZNO: na beleškama 69. obevezom i izjavom korisnika kreditada će ponovo kupiti privremeno prodate efetkte i to po istom kursu. tj.

Šta čini predmet trgovine na terminskim berzama? Efekti koji zadovoljavaju specifične usove. 64. Predmet trgovine na terminskim berzama su samo oni efekti koji ispunjavaju specifične uslove (uslove koji se odnose na posebne standarde i tipizaciju što je od posebne važnosti) uslove neophodne za ovu vrstu trgovine. S obzirom na specifičnosti terminskih berzanskih poslova u odnosnu na prompte. dakle može biti izvršen na tačno utvrđen datum. terminski berzanski posao (zaključen ugovorom) mora biti izvršen. rok ili unutar roka ali nikako kasnije. termisnku berzansku trgovinu.Kod terminskih poslova postoji vremenska razlika između njihovog ugovaranja-zaključenja i izvršenja. Taj vremenski razmak između ugovaranja terminskog posla i njegovog izvršenja pretstavlja rok na koji ili u okviru kojeg. transakcije sa deviznim terminskim poslovima se vrše na terminskim berzama koje su samo za tu vsrtu poslova specijalizovane ili u posebno-specijalističkom delu berze efekata. Sa aspekta izvršenja. (Kursni riziko i načini osiguranja od kursnog rizika ( iz tržišta kapitala)) 62 . jedan terminski posao. Devizni rizici i način osiguranja od kursnog i kamatnog rizika.

a pre svega raznih oblika FJUČERSA ( Financial Futures Contracts) i opcija.000 maraka pretstavlja potpuni krah za svakog investitora koji je svoj kapital uložio u kupovinu tih akcija. na dan izvršenja terminskog ugovora *promptni-terminski kurs=kursni riziko. !promptni ili berzanski kurs efekta na dan izvršenja terminskog ugovora=terminski kurs)* Kursni riziko u berzanskoj trgovini je naročito aktuelan pri postojanju velikih fluktuacija (pomeranja. Taj gubitak naziva se kursnim rizikom. na jednoj strani. Kursni riziko u berzanskoj trgovini: 1izražen je pre svega u mogućoj razlici između promptnog/berzanskog kursa (koji važi kada sklapamo terminski ugovor. deviznih i drugih organičenja na internacionalnom planu def. špekulativni poslovi imaju neminovno za posledicu postojanje velikih iznosa novčanih gubitaka za jednog od partnera u kupoprodajnoj transakciji. i u razlici između promptnog i terminskog kursa. kada je kurs akcija AEG-a pao na 40 maraka po akciji. onda svakako kursni riziko koji se izražava u iznosu gubitka od 700. Koji je to osnovni oblik putem kojeg se vrši osiguranje od kursnog rizika? To je zaključivanje terminskih kupoprodajnih ugovora kojima se partneri u berzanskoj trgovini osiguravaju od negativnih dejstva kursnih razlika. ALI. A kako se to ostvaruje? Ugovaranjem tržišnog instrumentarija čijom 63 . kako u okviru nacionalne berze jedne zemlje tako i na međunarodnom-internacionalnom planu. tj. na drugoj strani. a osiguranje od kursnog rizika=želja partneta da taj riziko odstrani iz svoje poslovne kalkulacije ili svede na najmanju moguću meru. (promena kursa:pad sa 740 maraka po akcija na 40 maraka po akciji!!!!!). promena) promptnih kurseva efekata sa kojima se trguje na berzi efekata i to naročito kada se ta „fluktuacija odnosi na tzv. Eksanzija terminskih berzanskih poslova imala je za logičnu posledicu intenzivan razvoj kako ovih poslova u klasičnom smislu reči tako i razvoj novih-savremenih formi tih poslova. na području daljeg razvoja i progresa ovi poslova postoje problemi i kočnice i to su: kursni riziko-postojanje kursnog rizika kod osvih poslova ograničenja-postojan je raznih nacionalnih. Takođe ove nove forme terminskih poslova zahtevale su u potpuno nove specijalizovane. (*promtni ili berzanski kurs na dan zaključenja terminskog ugovora promptni ili berzanski kurs = kursni riziko. Kursne oscilacije čine osnov za berzanske špekulativne poslove na svim berzama. berzanski kurs koji važi tog dana) za određen efekat na dan zaključenja terminskog ugovora i tog istog kursa. tzv. Kursne oscilacije kao takve. Ukoliko bi se za akcije AEG-a ponovila situacija na berzi u Frankfurtu iz marta 1982. „ glavne ili noseće“ efekte odnosno na one efetke koji čine najveće učešće u berzanskom prometu i na one efekte čiji su kursevi imali najveću stabilnost.Primer: kupiti danas 1000 komada akcija AEG-a po kursu od 740 nemačkih maraka predstavlja ogromnu investiciju i za investitore bogate kapitalom. promptnog/berzanskog kursa za taj isti efekat na dan izvršenja (prethodno zaključenog termisnskog ugovora) terminskog ugovora.

64. kapitala .... tj. A time se stvaraju svi neophodni preduslovi za stabilan privredni razvoj na preduzetničkim osnovama na jednoj stran i i za uspešan dalji razvoj tržišta i tršišnih odnosa na drugoj strani. Međutim neophodno je istaći da osiguravanjem od negativnih posledica izazvanim promenama kursa.primenom iznosi kursne razlike („740-40“) ne mogu biti veći od iznosa troškova potrebnih za izvršenje svih ugovorenih obaveza iz kupoprodajnog ugovora. učesnika na tržištu kapitala koji su posebno orijentisani na berzanske špekulacije. Devizni rizici i način osiguranja od kursnog i kamatnog rizika (iz trž.neminovno dovode do formiranja jedinstvenog svetstkog tržišta novca i kapitala. Osiguranjem od kursnog rizika. Osiguranje od kursnog rizika (prevashodno se misli na njegov neeočekivan pad u budućnosti) u suprotnosti sa zeljama špekulanata. novca) -Ekspanzija međunarodne trgovine i intenzivo kretanje novca i kapitala u svetskim okvirima. istovremeno se onemogućava bilo kom od polovnih partnera da po osnovu pozitivnih kursnih razlika ostvari bilo koji iznos prihoda ili novčane dobiti. mogućnost gubitka se svodi na najmanju mogući meru ali se istovremeno eliminiše i mogućnost ekstra zarade na porastu kursa. interesu špekulanata koji nema nema ni privredni ni primarni značaj na trž. interes ostalih učesnika je maksimalno moguće osiguranje od kursnog rizika. Najveće kočnice tom progresu su 64 . Nasuprot njihovom interesu.

a njegova želja da ga iz svoje poslovne kalkulacije odstrani naziva se osiguranje od kursnog rizika. Bankarske operacije na području osiguranja od kursnog rizika daju sigurnost svojim komitentima i njima samima da gubici na kursnoj razlizi ne mogu biti veći od iznosa cene koštanja. ali takođe se eliminiše i mogućnost za stvaranje dodatnih zarada na bazi promene kursa. naročito vodećih valuta u svetskom i međunarodnom prometu. Sedam godina posle. Def. Primer: ’78 god kada je kurs dolar/marka iznoso 1. kasa ili spot 2. Taj gubitak naziva se kursni riziko.460. Ugovaranje valutne klauzule i ograničavajućeg procenta odstupanja kursa koje se smatra poslovno prihvatljivim 5. nemačka banka će vratiti jedan milion za koje je dužnik morao da plati 3. obima i roka između priliva i odliva po svakoj vrsti valute pojedinačno 2.750. Fjučers ugovori 63.000 maraka.razna nacionalna ograničenja i carinske barijere. „Swap“ poslovne operacije 8. za sve učesnike u međunarodnoj razmeni i poslovima ove vrste centralno i najvažnije pitanje za donošenje njihovioh odluka je osiguranje od kursnog rizika. Terminske devizne transakcije 7. Ali takođe se onemogućava svaka mogućnost dobijanja bilo kakvih zarada od promene deviznog kursa. odnosno klirinška prebijanja salda u pojedinim valutama između pojedinih delova multinacionalne kompanije čiji devizni saldo nakon izvršenog kliringa jedino nosi u sebi devizni riziko 3.75 banka je uzela milion dolara sedmogodišnjeg kredita kredita i stavila ga na raspolaganje svom komitentu u iznosu od 1. odnosno iznosa troškova potrebnih za izvršavanje tih operacija. Odlaganje plaćanja obeveze o dospeću ili plaćanje obaveze pre dospeća su oblici regulisanja kursnog rizika karakteristično samo za dugogodišnje poslovne partnere sa potpunom poslovnom tolerancijom 4.000 maraka. Državne agencije za osiguranje izvoznih poslova 6. Terminska kupoprodaja deviza ( iz trž. Što znači da se osiguranjem od kursnog rizika maksimalno moguće eliminišu eventualni gubici izazvani promenom kursa. Valutne opcije 9. Održavanje bilansne devizne uravnoteženosti. a na području tržišta novca i kapitala je neregulisano pitanje kursnog rizika. Osnovni oblici i instrumentarij obezbeđenja od kursnog rizika su: 1. ’85 kurs je skočio na 3.terminska 65 . Multilateralni obračun. odnosno dvostruko veći iznos koji je dobio. Tako da je vrlo jasna želja korisnika kredita da na dan dospeća kredita za vraćanje ne bude morao imati obavezu u dvostrukom iznosu od iznosa uzetog kredita.46. novca) Kupoprodaja deviza: 1. promptna. U uslovima fluktuacije kurseva.

kod koje će prodavac doznačiti dolare kupcu.5 dolara ili 212..680dem x 8. za tromesečne dolare iznosila je 8.5%/12 (godišnje) x 3 meseca oročeno x 0.5 x 1.Da čeka da prođe 3 meseca. 5banku kod koje će kupac doznačiti nemačke marke prodavcu kao i 6dan kada će se obe doznake izvršiti.000$ i plati ih po tada važećem promptnom kursu pri čeumu se izlaže opasnosti da će on biti još nepovoljniji za njega pa da će morati više da plati (npr.680 dem na isti rok od tri meseca po isteku tog roka dobiće na ime kamate ( 17.. pa samim tim i obezbeđenje od ovih rizika je mnogo značajnije i važnije.000$ oročava ne tri meseca. decembarska kamata 1989.7680 utvrđeno. a za isti vremenski preiod naziva se „indiferentna kamatna marža“. I time rešava svoja dva problema: -obezbedio je danas 10.000$ x 8. 2.000$ za izvršenje svoje obaveze koja mu dospeva za tri meseca -obezbedio se od kursnog rizika.. a kamata za tromesečne nemačke marke iznosila ja 8.pri čemu će po isteku tog perioda na ime kamate dobiti (10. koje su predmet posla.7689=203.U ovom drugom slučaju nas upošte ne interesuje kretanje kursa dolara i marke. 3promptni kurs po kome će se kupoprodaja izvršiti.76800=16.1dem ili 359. 10. U ovoj poslovnoj transakciji postoji samo jedan riziko a to je rizik neizvršavanja doznake.000 x 1.01= 359. Kupac koji doznači prodavcu kupoprodajni iznos izložen je riziku da od prodavca na svoj konto kod banke ne dobije kupljene dolare i obrnuto.7 dem). Nemački subjekt kupuje na termin 10.1$. kupac i prodavac utvrđuju 2 iznose obe 1valute. To praktično znači da će se u primeru kada je kupac dolara nemački subjekt (promptni kurs dolara= 1.4$ razlike ili 9.7680=17. Koja je osnovna razlike izmedju promptne i terminske kupoprodaje deviza? Neizvršavanje doznake odmah već na određeni rok.koja će nam biti isporučena za tri meseca kada treba izvršiti i plaćanje) 2.000 $ (znači plaća 10.375% manje).1=9.7680=375.01=212. On te iste dolare. Zbog toga nijedan nemački subjekt po tom promptnom kursu neće kupiti dolare jer bi to za njega predstavljalo gubitak! Kako onda rešiti problem? Dve mogućnosti: 1.1. Ova razlika u kamatnim stopama na različite valute.000) nego što je to promptnim kursom koji iznosi 1.125% (0.000$ do danas ugovorenom kursu. Da kupi danas 10. izvlači se konkretan zaključak: da jedan američki dolar po osnovu kamate vredi VIŠE za 0.125%/12 godišnje x 3 meseca x 0. 17.6dem razlike) Na osnovu ovoga..4$x1.. 4banku. želimo da uvezemo neku opremu. Za isto to vreme prodavac dolara koji je oročio nemačke marke. Terminska kupoprodaja deviza: osim rizika neizvršavanja doznake.000$ na termin od tri meseca i tako se obezbedi od svake vrste kursnog rizika. što je 212. npr. da čeka rok dospeća pa da kupi 10.680dem). postoje još dve dodatne vrste rizika: kamatni i kursni riziko koji su mnogo značajni i važniji.5%godišnje. 66 . Kamatni riziko-osnov za postojanje kamatnog rizika leži u činjenici da je kamatna stopa na isti rok za različite valute različita. Promptna kupoprodaja deviza: (nemačkim markama kupujemo dolare).6/10.7680 dem) i želi da kupi 10.00166 nemačke marke ( 16.5-203.1dem /1.

Terminske devizne transakcije ( iz trž. -izračunavanje terminskog kursa u jednom kupoprodajnom terminskom deviznom poslu se vrši tako što se promptni kurs smanjuije ili povećava za određen broj poena koji predstavljaju vrednost kamatne razlike za isti perid vremena Poeni se oduzimaju od kursa valute koja za isti vremenski period ima veću kamatnu stopu i dodaju se valuti koja za isti vremenski period ima manju kamatnu stopu. Deport terminske devize: terminski kurs < promptnog promptnog Report terminske devize: obrnuto Karakteristike terminske kupoprodaje deviza: -utvrđivanje i identifikacija roka (U poslove terminske kupoprodaje deviza spadaju svi poslovi čiji rok izvršenja nije spot. Ta razlika u kamatnim stopama naziva se „PIP“ ili „POEN“ i predstavlja polaznu osnovu za svaku vrstu pregovora o ceni-kursu između kupca i prodavca. To dalje znači da je za svaki terminski posao od izuzetnog značaja utvrđivanje i identifikacija roka. *Pri tom taj rok može biti jedan ili dva dana pre SPOTA (tada se radi o tzv. za tromesečne dolare i marke (8.Kako rešeti problem KAMATNOG rizika. obe vrste deviza koje se trguju jedna za drugu 2. eliministi štetu koja nastaje po osnovu razlike u kamati na dolare i marke: UGOVARANJEM KUPOPRODAJNOG KURSA. Ugovorena kupoprodajni kurs.adresa i naziv banke kojoj treba da se per termin doznači valuta. 7680 nemačke marke za dolar i iznosi 1.00166). kupoprodaji deviza sa rokom izvršenja kraćim od dva dana) ili jedan ili više dana-meseci od SPOT-a ( tada se radi o pravoj terminskoj kupoprodaji deviza sa rokom izvršenja dužim od dva dana). Time je terminski posao i za kupca i za prodavca optimalni realizovan i od kursnog i kamtnog rizika obezbeđen. odnosno rizik neizvršavanja obaveza doznaka od strane kupca ili prodavca. Prema tome „terminski kursa“ za određenu devizu (u našem slučaju $) razlikuje se od važećeg promptnog kursa za istu valutu ($). def. odnosno dva radna dana nakon zaključenja posla. -Šta je osnovna svrha bankarskih operacija sa terminskom kupoprodajom deviza? Zaštita od kursnog rizika.5% i 8. novca ) Jedan od najefikasnijih i najčešće korišćenih oblika osiguranja od kursnog rizika. 67 .-momenat dospeća posla.125%).00166 nemačke marke od promptnog kursa 1. tj.. odnosno cena naziva se „terminski kurs“ je niža za 0. „terminski kurs“ predstvlja rezultat razlike promptnog kursa i razlike u kamatnim stopama (0.7680) -kamatne stope. Koja su osnovne orijentacije i kupca i prodavca za ugovaranje kupoprodajnog: -promptni kurs dolara za marku (1. U jednom deviznom terminskom poslu između učesnika se obavezno utvrđuju sledeći elementi: 1. Znači rokovi dospeća se računaju od SPOT pa nadalje. Ovaj riziko stručno se naziva „bonitetni riziko“.terminski kurs 4. rok 3. 65..7663. I dalje ostaje rizik neplaćanja.

neka dve buduća datuma.i 71.) Sa aspekta vrste berzanskog posla sve berze podelili smo. priliv trećih lica) ilil kada se može promeniti datum kada će željena valuta biti potrebna. Terminski ugovor sa opcionim datumom je naročito koristan u situacijama kada nije moguće predvideti raspoloživost valute koja treba biti isporučena sa apsolutnom tačnošću ( npr. od strane neposrednih učesnika na internacionalnom tržištu novca. 67. na tačno utvrđen datum-fiksan termin po ceni odnosno terminskom kursu koji se utvrđuje na dan zaključenja ugovora B do jednog budućeg datuma (untar roka) -( u ovom momentu nepoznatom) i to po ceni odnosno terminskom kursu koji se utvrđuje na dan zaključenja ugovora. Kada je terminski kursa za neku valutu ispod promptnog kursa onda je to odraz relativno visokih kamatnih stopa. stim što će isporuka biti: A. Na kraju. što će biti ugrađeno u kalkulacije cene koštanja terminskog kupoprodajnog posla i obrnuto. Prvi aranžman je poznat kao NEPOSREDNI TERMINSKI UGOVOR: gde ugovorene strane preuzimaju obavezu da poutvrđenom kursu razmene dogovorene iznose različitih sa valuta na jedan određeni dan u bidućnosti Drugi aranžman poznat kao TERMINSKI UGOVOR SA OPCIONIM DATUMOM ( što ne treba mešati sa valutnom opcijom) omogućava da isporuka ugovorenih iznosa valute bude izvršena ili u tranšama ( u zavisnosti od dogovorenog minimuma) ili u celosti u bilo koje vreme unutar roka. u organozacionom smislu na: 68 .def. potrebno je istaći da visina terminskog kursa nije od značaja i nema nikakvu vrednost na stanje i prognozu deviznih kurseva u budućnosti. jedne velute drugom valutom.) i vrste terminskih poslova (71. Razlika izmđeu promptnih i terminskih kurseva istaknuta je razlikama u kamatnoj stopi i dok su terminki kursevi za neke valute iznad za druge će biti ispod promptnog kursa. Terimnksa kupoprodaja deviza je kupovina. Terminske berze (67.

odnosno terminskom kursu koji se utvrđujena dan zaključenja ugovora. 2. Gornji limit opcije. jednog dana unutar nekog tačno utvrđenog vremenskog perioda. opcijama i drugim terminskim berzanskim efektima. obaveza prodavca-da isporuči) OBLICI IZVRŠAVANJA OBEVEZA! 1. ( obaveza kupca-da plati. da bi sa intenzivnim razvojem savremenih oblika terminskih poslova dobile svoju potpunu samostalnost kao specijalizovene terminske berze koje su u organizacionom i funkcionalnom smislu potpuno nezavisne i odvojene od promtnih berzi. jedan od partnera ima opciju da svoja prava iz ugovora ostvari od drugog partnera svakog radnog dana koji njemu poslovno najviše odgovara. i to unutar vremenskog perioda koji ne može započeti ranije od 5-tog dana od dana zakjlučenja ugovora.-promptne berze: na kojima se obavljaju promptni berzanski poslovi -terminske berze: na kojima se obavljaju terminski berzanski poslovi Terminske berze su u prvo vreme bile samo specijalizovani i sasatvani deo promptnih berzi. bez mogućnosti kao što je to slučaj sa opcionim ugovorima .5 dana od dana zaključenja opcionog ugovora je utvrđen činjenicom da svako izvršavanje obaveza partnera unutar roka od pet dana od dana zaključenja ugovora predstavlja u stvari promtni a ne terminski posao. odnosno rok ili 2. peroda koji je takođe kupoprodajnim ugovorom definisan i određen To dakle znači da se kupac i prodavac zaključenim terminskim ugovorom obavezuju da će međusobne obaveze iz ugovora izvršiti: a) na tačno utvrđen datum-fiksni termin b) svakog radnog dana u roku od dana zaključenja ugovora do jednog budućeg datuma koji je takođe ugovorom fiksan Šta se podrazumeva pod obavezama kupca i prodavca? Obaveza kupca je da na dan isporukepreuzimanja efekata plati kupljene efekte po ceni. Bezuslovni ili fiksni terminski ugovori-prvi oblik izvršavanja obaveza kupca i prodavca da na tačno utvrđen dan u budućnosti daje ovoj vrsti berzanskog terminskog ugovora fiksni karakter. niti pak kasnije od dana isteka roka opcije. Donji limit. !!NAPOMENA: kod druge vrste ugovora. bez opcije da to bude neki drugi dan. Uslovni ili terminski ugovori sa opcijom-drugi oblik izvršavanja obaveza iz ugovora koje je moguće izvršiti svakog radnog dana u okviru jednog vremenskog perioda čiji je krajnji rok takođe fiksno utvrđen dan u budućnosti.proizilazi iz obveze partnera da opcionim ugovorom utvrde poslednji dan kada se opcija može koristiti. 69 . daje varibijanli karakter ovoj vrsti termisnkog berzanskog posla. Šta je predmet trgovanja na terminskim berzama? To su standardizovani terminski berzanski kupoprodajni UGOVORI u kojima se obaveze kupca i prodavca ne izvršavaja promtpno-odmah. na tačno utvrđen i dogovoren datum. odnosno kada sva prava iz ugovora prestaju da važe. Danas u celom svetu postoji preko 20 specijalizovanih terminskih berzi na kojima se trguje fjučersima. Koja je osnovna razlika između fiksnih i opcionoh ugovora? Kod fiksnih ugovora se obaveze i prava kupca i prodavca-partnera u ugovoru izvršavaju na tačno utvrđen datum. već: 1. Obaveza prodavca ja da na dan naplate isporuči prodate da na dan naplete isporuči prodate efekte.

a time i predmet kupoprodajnog ugovora mogu biti sami specifični i potpuno standardizovani efekti koji su posebno odobreni od strane nadležnih organa i na taj način proglašeni kap podobni za tu vrstu trgovine. predmet trgovine. 72. poznat je pod imenom Option Contract ili Opcija. Druga vrsta ugovora na kojem se zasniva ukupna trgovina i razvoj opcionog tržišta. Fjučersi-osnovne karakteristike i vrste fjučers ugovora Osnovne karakteristike 70 . Napomena! Bez obzira o kom se ugovoru radilo. Prvi oblik ugovora na kojemem se zasniva ukupna trgovina i razvoj terminskog finansijskog tržišta poznat je pod imenom Financial Future Contract ili Fjučersi.Naziv berze?Prvi oblik ugovora se koristi na terminskoj berzanskoj trgovinin uglavnom sa obveznicama na specijalizovanim efektnim berzama. Naziv berze?Drugim oblikom ugovora se trguje uglavnom akcijama na specijalizovanim opcionim berzama Option Exchanges.Financial Future Exchanges.

Na dan zaključenja ugovora. odnosno svoj kurs. odnosno bivšem vlasniku ugovorenu kupoprodajnu cenu. Prema tome. već prenos prava i obaveza da se određeni efekat kupi ili isporuči na neki budući dan fiksno utvrđen u ugovoru. Clearing House zahteva od svojih partnera da za svaku transkaciju plate inicijalnu maržu. pošto obaveza iz ugovora iz bilo kog razloga može biti neizvršena! To je razlog zašto se fjučers ugovori ne sklapaju direktno između kupca i prodavca nego posrdestvom kliring-tzv. Svi se ugovori registruju u Clearnig House i njihov ukupni saldo je nula. u vreme sklapanja ugovora nema nikakvih plaćanja niti predaja efekata. odnosno da polože određeni garantovan iznos na poseban račun koji drži kod sebe (kod Clearing House).000$ rok: mart 1990..01=90. Kako Cleranig House radi kao protupartner i za kupca i za prodavca rizik nesolventnosti se prenosi na nju. odnosno ograničio. Kao što je već ranije rečeno. poznat kao račun marže. sptembar. što zavisi od tipa fjučers ugovora. a drugi je onaj kurs po kome bi on taj isti instrument želeo da proda.000$. Kupovni kurs je onaj kurs po kome je neko spreman da plati određeni finansijski instrument.. a pre svega obveznica.def.Fjučers: kupoprodajni ugovor. Kupac će prodavcu platiti 90. Pri zaključivanju ugovora plaća se samo inicijalna marža kao garancija ili garantni iznos za preuzete obaveze iz ugovora. odnosno prodavca mora biti predata kupcu poslednjeg radnog dana u mesecu martu 1990. Clearing House. Forma efekata koji su predmet ugovora kao i forma samih ugovora je standardizovana i tipizirana. Ovo prirodno znači da se oba partnera izlažu riziku nesolvetnosti. Kod zaključivanja ugovora radi tipizacije kao fiksni rok ugovara se matr. jednog budućeg tačno utvrđenog dana. Primer: predmet trgovanja fjučersa: GNMA obveznica sa kamatom od 8% i sa rokom vraćanja od10.. u vreme sklapanja ugovora NEMA fizičkog prenosa efekata-obveznica koje su predmet ugovora. U zavisnosti od promene tog kursa kupci i prodavci mogu ostvariti određenu dobit ili gubitak. ugovorena kupoprodajna cena odnosno kursa fjučersa iznosi 90. svaki za sebe prenose uslove ugovora na Clearing House. Iznos tj. (ugovor za prodaju s jedne strane odgovara ugovoru za kupovinu sa druge strane.000x 0. kurs: 90 Ova GNMA obveznica od strane vlasnika. saldo=0) Pri iskazivanju kupoprodajne cene u trgovini sa efektima uvek postoji dvostruko iskaziovanje kurseva odnosno iskazivanje kupovnog i prodajnog kursa. god. Prema tome fjučers ugovori imaju svoju cenu. Kada dva partnera postignu sporazum tada ono. Svaki gubitak ili dobitak na jednom konkretnom fjučers ugovoru 71 . juni. Istovremeno će tog dana kupac platiti prodavcu. sporazum između dva partnera da kupe odnosno prodaju određenu količinu tačno utvrđenih i standardizovanih berzanskih efekata. Fjučers ugovori zaključuju se na specijalizovanim fjučers berzama. A to znači: 90(%)?x100. visinu inicijane marže određuje Claering House. Kao dodatna garancija da će obaveze iz ugovora biti izvršene služi i to što Clering House svakodnevno za svaki fjučers ugovor evidentira koliki je toga dana bio gubitak ili dobitak. Da bi se ovaj rizik što je moguće više kontrolisao.20-30 god. nominalna vrednost: 100.000$. i to po kursu ili ceni koja je ugovorena u vreme sklapanja ugovora.

kada bi trebalo da bude nekih dodatnih plaćanja i uplata???? Sve dok ukupni gubitak ili dobitak ne prekorači iznos prethodno uplaćene garancije. str. (deo nejasan-tržište novca. dugoročni fjučers ugovori:za razliku od kratkoročnih. Ove proemen cena tradersi u principu ostvaruju takozvanim „otvorenim pozicijama“ ( ne pokrivaju svoje obaveze koje se odnose na one efekte čiji će kurs prema njihovom da padne . (100-10=90). kratkoročni fjučers ugovori:putem kratkoročnih fjučers ugovora kupuju se i prodaju na termin sve vrste kratkoročnih obveznica i to po kamatnim stopama koje se između kupca i prodavca utvrđuju u momentu sklapanja ugovora. čija je osnovna aktivnost usmerena na ostvarenje što većeg profita na osnovu špekulativnih poslova i često organizovanom i namernom pomeranju kursa na gore ili dole. Minimalni porast ili pad iznosi npr 1/32 tick-a. Clearing House propisuje i tzv. Vrste fjučers ugovora Sa aspekta roka na koji su emitovane obveznice: a. skalu minimalnih promena cena (tick). onda je partner obavezan da izvrši dodatnu uplatu. b. 215) ***Tržište kratkoročnih fjučersa za utvrđivenje cene koristi sistem indeksa. odnosno sve vrste obveznica dugoročnog karaktera. Pa kada će se saldo pomeriti sa te nule. Jedino u slučaju da ukupni gubitak jednog ugovora premaši iznos inicijalne marže. odnosno inicijalne marže. predstavljaju onu vrstu fjučers ugovora kojima se kupuju i prodaju na termin sve vrste efekata sa fiksnim prihodom. tako da je ukupan saldo i ovde nula. tržišni partneri kotorati cenu za jedan fjučers od 100 i kamatom od 10% kao 90. 68.istovremeno znači da se na drugom protuugovoru pojavljuje suprotan rezultat. Tehnilogija rada sa fjučers ugovorima 72 . saglasno tome on sve promene ispod tako utvrđenog minimuma i ne registruje. Ko su učesnici u fjučers ugovorima i na fjučers berzama? Hedgersi:privredni subjekti koji se pomoću fjučers ugovora žele osigurati od kursnog rizika Tradersi: veliki broj špekulanata. ili gomilaju zalihe onih efekata čiji će kurs prema njihovim predviđanjima da skoči)koje kada se ukaže prilika za ekstra zaradu zatvaraju. Da bi se bolje mogle pratiti dnevne promene cena. Tako će na primer.

odnosno promtni kurs ove obveznice tog istog radnog dana marta meseca 1990.Tehnologija rada sa fjučers ugovorima obuhvata sve poslovne operacije kojima se utvrđuje kurs. kao i način osiguranja od kursnog rizika oba partnera na drugoj strani.kotacija: 90 (što znači 90% nominalne vrednosti) isporika:poslednji radni dana meseca marta Ova GNMA obveznica od strane vlasnika.1.90(%)x100. su usko povezane sa cenama tih istih efekata na promtnom tržištu. kurs. god. U primeru dugoročnih fjučers ugovora indeksi ne pokazuju kamatnu stopu kao što je to slučaj sa kratkoročnim fjučers ugovorima nego cenu koja će morati da se plati za efekat. cene efekata koje su predmet fjučers ugovora.1. cena efekata dugoročnih fjučersa kao i kod kratkoročnih fjučersa utvrđuje se indeksima ali sa različitim značenjem. kotacija fjučersa iznosi 90. Utvrđivanje granice za minimalnu promenu cene (tick) Primer1. odnosno prodavca mora biti predata kupcu poslednjeg radnog dana u mesecu martu 1990. nije ništa drugo nego tekuća vrednost. A to znači 90% od nominalne vrednosti. kurs. odnosno bivšem vlasniku ugovorenu kupoprodajnu cenu. ugovorena kupoprodajna cena. god.utvrđivanje i definisanje cene Cena efekata: cena efekata dugoročnih fjučersa u praksi se često naziva kotacija fjučersa. Kod kratkoričnih fjučersa indeksi pokazuju kamatnu stopu a kod dugoričnih fjučersa indeksi pokazuju cenu koja mora da se plati za taj efekat. a koje se isporučuje poslednjeg radnog dana u mesecu martu 1990. odnosno cena efekata koji su predmet fjučers ugovora na jednoj strani . 73 . god. osiguranje od kursnog rizika 1. Primer: predmet trgovanja fjučersa: GNMA obveznica sa kamatom od 8% i sa rokom vraćanja od10. utvrđivan je granice za minimalnu promenu cene 2.01=90.000$ rok: mart 1990. (100-10=90). cene fjučersa 1. Ali iako su cene na fjučers tržištima za efekte u određenom korelacionom odnosu sa cenama tih efekata na propmtnom tržištu ta korelacija često nije potpuna. Na dan zaključenja ugovora. (utvrđivanje cene za kratkoročne fjučerse obrađeno je u prethodnom pitanju! Ali je nejasno!!) U primeru kratkoročnih fjučers ugovora imali smo fjučers od 100 sa kamatnom stopom od 10% i partneri su kotirali cenu od 90. Ta nepotpunost proizilazi iz činjenice da je u praksi vrlo teško pronaći dovoljno odgovarajućih efekata čiji uslovi sa aspekta kamate i roka potpuno odgovaraju uslovima fjučers ugovora koji su u principu uvek standardizovani.000$. utvrđivanje kursa. Jedna GNMA obveznica sa kamatnim kuponom od 8%. **Na dobro organizovanom tržištu.20-30 god. nominalna vrednost: 100. a te operacije neminovno dovodedo izjednačavanja cena na oba tržišta. Drugim rečima CENA fjučers ugovora za GNMA američke državne obveznice sa kamatnim kuponom od 8% i rokom vraćanja od 20 godina. Istovremeno će tog dana kupac platiti prodavcu. rokom dospeća 20 god i nominalne vrednosti od 100. Tehnologija rada sa fjučersima podrazumeva: 1.000x 0.000$. Kupac će prodavcu platiti 90. Ako se cene ova dva tržišta previše razlikuju.000$. 1. tada dolazi do arbitraže između jednog i drugog.

Primer: Banka „X“ 30. marta do 30.maja) da plasira u efekte (GNMA obveznice). Ali Banka“X“ pretpostavlja da će za dva meseca doći do promene kursa. što je 31. Opcije-osnovne karakteristike ( help na beleškama) Definisanje.59375 od 1000.000$ i po tekućoj ceni od 69-19. Šta sad? Pošto banka nije u stanju obveznice kupiti odmah.. 1/32.000$ 69-0. marta daju banci mogućnost da 30.000x0. 100..( jedan tick=1/32. cena fjučersa bi porasla za 16 ticka po 31. cene tj. marta kupiti 10 GNMA fjučers ugovora nominalne vrednoist od 100.01=69.000$ (10x10. tj. 30.mart-30. **isporuka obveznica -2 meseca (30. odnosno obaveza prodavca opcije.25$. 1/32.25$ značila bi promenu vrednosti fjučersa za 31.Kotacija: jedne GNMA po ceni od 69-19/32. Došlo je do porasta cene obveznica za 336 ticka. Svaka promena za jedan tick. Opcioni ugovori ili opcije: predstavljaju vrstu terminskog ugovora u kome jedan od partnera može svoja prava iz ugovora ostvariti svakog radnog dana do roka isteka opcionog ugovora. 2.000% 69.59375x100. što je 31. Skok cene sa 69-19 na 80-03.000$=69. u našem primeru 19 tickova) ((69-19/32 od 100.000$ 69. (plaćanje kasnije. marta zna da će za dva meseca imati na raspolaganju 1..500$!! Banka u tom slučaju donosi odluku o prodaju svih deset GNMA obveznica kupljenih fjučers ugovorima (deset fjučers ugovora. Nasuprot ovom pravu koje ima vlasnik opcije.maja a ne poslednji radni dan marta kao što je bilo slučaj u prethodnim primerima!! Kako je banka i predviđala. 30. jedna obveznica-jedan fjučers ugovor) i zarađuje ukupno 105.59375% od nominalne vrednosti. 10 komada kupljenih dugoročnih GNMA fjučers ugovora još 30.593..maja kupi obveznice po ceni koja je bila još u martu i osigura se od negativni posledica.25$.75$)) Svaka promena za jedan tick. u peridu od dva meseca zaista je i došlo do porasta cene GNMA obveznica na tržištu. da će u roku od 30. Prmer2: Ako bi cena sa 69-19 skočila na 70-03 tad bi cena fjučers ugovoraporasla za (70-03 minus 69-19= 69-35 minus 69-19=16 ticka je razlika između dve cene. Osiguranje od kursnog rizika i kamatnog rizika Kako? Putem fjučers ugovora.25$ značila bi promenu vrednosti fjučersa za 31. !!Na taj način.. postoji i obeveza onoga koji je opciju izdao. maja skočiti cena GNMA obveznica.marta dok im je cena niža a ne 30.59375 od 100.Da bi banka ostvarila isti rezultat koji bi ostvarila da te obveznice kupuje odmah 30.500$).. a kasnije će već doći do promene. porasta njihove cene. banka će odmah.000 $ priliva koje bi želela tog datuma ( 30.maja kada cena poraste. maja ali po ceni po kojoj smo se dogovorili mnogo ranije još u martu i to je moguće zahvaljujući fjučers ugovorima!!! 75. promena cene.25$ što je 500$. 74 .000. Samo po jednoj obveznici znači zarada od 10.

tj. za prava koja iz nje proizilaze. Saglasno tome. vlasnika efekata potražuje isporuku (da proda. kursu. kada su predmet transkacije te opcije. ***Ako opcija do određenog roka nije podneta na realizaciju. cene tih akcija. nasuprot pravu koje ima vlasnik opcije stoji obaveza prodavca. od strane vlasnika opcije tada ona postaje bezpredmetna i nevažeća. )) (Vlasnik efekata nije isto što i vlasnik opcije!!!) Dve osnovne grupe opcija: prodajne ili „Call“ kupovne ili „Put“ Call opcija-daje pravo njenom vlasniku da kupi određene efekte po unapred dogovorenoj ceni i to pre isteka njene važnosti. Nasuprot tome cena put opcije će rasti ako padne promptni kurs. ( vlasnik call opcije-pravo kupovine određenih efekata prodavac call opcije-obaveza da postupi po želji vlasnika-obaveza da proda te efekte ** u zavisnosti od toga da li su vlanik call opcije ili njen prodavac u vreme nastanka opcije imali predmetne efekte ili nisu govori se o pokrivenoj ili nepokrivenoj call opciji.pre roka dospeća. ako vlasnik podnese opciju na realizaciju. preuzme efekte) određene HOV koja je predmet opcije. Put opcija-daje pravo njenom vlasniku da prodaje određene efekte po unapred dogovorenoj ceni za sve vreme valjanosti opcije. odnosno kurs efekata koji je predmet opcionog ugovora.stiče pravo da . isporuči efekte prodavcu) određene HOV koja je predmet opcije. prava koja iz nje proizilaze. cena call opcije. koji je predmet opcionog ugovora svakog radnog dana unutar roka može kupovati/prodavati efekte po dogovorenoj ceni. S druge strane prodavac call opcije preuzima obavezu da postupi po željama vlasnika opcije. Cena opcije: pokazuje koliko je opciono tržište spremno da plati za opciju. da se određeni efekat.!!!! !! (interesantno)Ako prodavac opcije oseti da bi zbog nepovoljnih promena cena mogao na opciji izgubiti ( ako vlasnik podnese opciju na realizaciju) on se može „spasti“ na taj način što će pre isteka roka trajanja prodate opcije kupiti istu takvu opciju. u svako doba od prodavca efekata potražuje preuzimanje ( da kupi. akcije će rasti ako raste promptni kurs akcija. kursu. !Opcija. dok je prodavac put opcije obavezan kupiti te fekete. stiču se dakle plaćanjem opcione cene. ((?*Kupac jedne prodajne opcije . nezavisno od volje i znanja drugog partnera. ?*Kupac jedne kupovne opcije . Kao naknadu za samostalno i slobodno korišćenje prava iz terminskog ugovora. ( vlasnik put opcije-pravo prodaje određenih efekata prodavac put opcije-obaveza kupovine tih istih efekata) Prema tome. po ugovorenoj ceni. čime će gubitak na jednoj nadoknaditi zaradom na drugoj opciju. cenu. premiju opcije. po takođe ugovorenom kursu.Obaveza prodavca opcije sastoji se u tome da je on dužan da isporuči efekte koji su predmet opcije prema ranije utvrđenim uslovima. tj. To je osnov po kom se opcija bitno razlikuje od terminskih transakcija ili fjučers ugovora. kupac opcije plaća određenu garanciju. tzv. kod kojih su obe strane obavezne postupiti prema odredbama sadržanim u njima. da unutar roka opcije. odnosno ceni.stiče pravo da unutar roka opcije u svako doba od prodavca . Cena opcije može biti pod uticajem različitih faktora a osnovni faktor koji utiče na cenu. a obaveze prodavca u vezi sa njom prestaju. tj. Razmisliti malo! 75 . npr. odnosno opcije je upravo promptni kurs tog efekta. jer one tada postaju atraktivnije.

def.. postavlja se pitanje zašto se „at the money“ i „out of the money“ opcijama upošte i trguje kada one nemaju stvarnu vrednost? Odgovor na ovo pitanje nalazi se u činjenici da nezavisno od njihove stvarne vrednosti koja je nula.. i to u vremenskom periodu od kupovine opcije do isteka roka njene važnosti.. a razlika između opcione cene i tržišne cene.. tržišna vrednost akcije koja je predmet opcionog ugovora povećati u željenom pravcu u odnosu za vlasnika opcije. a pokazuje verovatnoću da će se propmtni kurs tj. def „Time value“... odnosno očekivani kurs efekata koji je predmet opcije..Pri kupovini ili prodaji opcije.. odnosno promptnog berzanskog kursa zove se stvarna vrednost opcije. ove opcije imaju i tzv.kurs. stvarna vrednost Call opcije (pozitivna)(opcija Call „in the money)=opciona cena tržišna cena stvarna vrednost Call opcije (nulta)( opcija Call„at the money“)=opciona cena=tržišna cena stvarna vrednost Call opcije (nulta)(opcija Call „out of the money“)= opciona cena >tržišna cena 2 < Pri prodaji opcije.. unapred se ugovara opciona cena po kojoj će vlasnik opcije.. U tom smislu trgovinu sa opcijama kao osnov tehnologije rada čini: A. unapred dogovorena veća od tržišne cene opcije. „time value“ vrednost ilil kurs.... promptni kurs) vidi primer. Stvarna vrednost opcije= opciona cena-tržišna cena ( promptni kurs) 1 Pri kupovini opcije. Saglasno svemu tome.. stvarna vrednost Call opcije je uvek pozitivna kada je tržišna vrednost Call opcije veća od opcione cene. Koji su to faktori koji utiču na kurs „time value“? Moje skripte > - 56.. odnosno kada je opciona cena veća od tržišne cene.prodaja Call opcije 76 . Call opcija: u trgovini sa Call opcijom. odnosno promptnog berzanskog kursa dolazi do praktične realizacije te opcije. Nas taj način opcija stiče stvarnu vrednost koju ranije nije imala ili se pak već postojeća stvarna vrednost povećava. na dan realizacije opcije. ranije dogovorene./73.. ((„Time value“. moći do tačno određenog roka te efekte da kupi (ili proda)... Tehnologija rada sa opcijama Tehnologija rada sa opcijama obuhvata ukupne tržišne transakcije vezane za kupoprodaju Call prodajnih i Putt kupovnih opcija... kupovina Call opcije B... Put opcija: put opcija ima stvarnu vrednost samo kada je opciona cena.. stvarna vrednost Put opcije(opcija Put „in the money“)=opciona cena tržišna cena ** jedino kada se radi o Putt opciji „ in the money“.. odnosno vrednost opcije je ustvari razlika između cene opcije i njene stvarne vrednosti?..... kurs/vrednost opcije=cena opcije stvarna vrednost opcije( u ovom kontekstu da nije tržišna cena.

prodavac se obavezuje da će prodati akcije. a gibitak praktično neograničen. odnosno promptni kurs akcija koje su predmet put opcije pasti. a primljena premija opcije za njega tada postaje ekstra berzanski dobitak. odnosno ugovorene cene. Ovaj potencijalni gubitak ograničen je najviše do visine premije opcije. U zavisnosti od toga da li je ovaj kupoprodajni kurs veći ili manji od promptnog kursa. pa je iz tog razloga došlo do realizacije opcije. Opcije ne treba smatrati isključivo špekulativnim instrumentom. kupovina put opcije je donela gubitak ili dobitak. odnosno berzanskog kursa predmetnih akcija. koje su predmet opcije po unapred dogovorenoj ceni. Neto dobit jednog partnera je čist gubitak za drugog. 60. Prodaja Call opcije je de facto suprotna radnja kupovini call opcije. Zašto? Kupac je uveren da će promptna cena akcija koje su predmet opcije porasti. ako vlasnik opcije to zatraži. Ako su ovi troškovi niži od promptne cene akcija tada kupovina opcije donosi neto profit ili zaradu. Prodaja Call opcija U primeru prodaje Call opcije. odnosno kursa opcije i kada se opcija realizuje tada je: *kupovna cena=premija +unapred dogovorena cena/opcioni kurs. onda je ukupni kupoprodajni iznos predmetne opcije opcioni kurs.C. Zašto? Kupac je uveren da će promptna cena akcija koje su predmet opcije porasti. Kada akcije i porastu. nego kao sredstvo zaštite od kursnog rizika. a ako su veći onda će kupac po ovoj transakciji imati gubitak. iznad unapred dogovorene opcione cene. U tom slučaju primljena neto zarada predstavlja čist dobitak za prodavca je ograničen visinom premije opcije dok je potencijalni gubitak praktično neograničen. Kupovina Put opcije Za razliku od call opcija. prodaja Put opcije Kupovina Call opcije Kupac Call opcije od (vlasnika i) prodavca Call opcije kupuje Call opciju. odnosno kursa opcije i kada se opcija realizuje tada je: *kupovna cena=premija +unapred dogovorena cena/opcioni kurs. Ako cena padne ispod opcionog kursa. s tim što je potencijalna dobit za prodavca u primeru prodaje Call opcije ograničena samo do visine primpljene premije. Ako su ovi troškovi niži od promptne cene akcija tada kupovina opcije donosi neto profit ili zaradu. a ako su veći onda će kupac po ovoj 77 . kupovina Put opcije D. odnosno jedan važan i koristan instrument osiguranja od kursnog rizika. Kupovina Call opcije Kupac Call opcije od (vlasnika i) prodavca Call opcije kupuje Call opciju. Na taj način prodavac Call opcije špekuliše na pad promptnog kursa. odnosno tržišpne cene akcija. Prodaja Call opcije je de facto supratna radnja kupovini call opcije. Dakle sasvim suprotno u odnosu na kupca. Prodaja Put opcije U primeru prodaje Put opcije prodavac Put opcije se obavezuje da će kupiti akcije koji su predmet opcije i to po unapred dogovorenoj opcionoj ceni ako to zatraži kupac. odnosno opcionom kursu. iznad unapred dogovorene opcione cene. pa iz tog razloga neće doći do realizacije opcije. Prodavac špekuliše i računa da će cena porasti. pa saglasno tome neće doći do realizacije opcije. dok je profit praktično neograničen. odnosno unapred dogovorena cena umanjena za premiju opcije. kupac put opcija očekuje da će cena. Kada akcije i porastu.

Prodaja Call opcije je de facto suprotna radnja kupovini call opcije.transakciji imati gubitak. Kupac svesno gubi novac od garancije. odnosno opcionom kursu. Prodavac ne koristi opciju i svesno gubi garanciju Kupac ne mora da isporuči akcije i zadržava garanciju. U zavisnosti od kretanja promptnog kursa mogu nastati sledeći slučajevi: Slučaj 1. Kada promptni kurs padne sa 180 na 170. pa saglasno tome neće doći do realizacije opcije. 57. b)ukoliko očekuje dalji porast on će iste akcije zadržati za prodaju u budućem periodu Prodavac mora da isporuči akcije i ?? Slučaj 4. onda je smanjio rizik gubitka za iznos opcione premije. koji je kupac realizujući opciju platio. najbolje-vidi primer u knjizi-str. Ovaj potencijalni gubitak ograničen je najviše do visine premije opcije. plaća prodavcu cenu. Slučaj3. a primljena premija opcije za njega tada postaje ekstra berzanski dobitak. Kada se promptni kurs akcija „značajnije“ poveća. Prodaja Call opcije je de 78 . Kada promptni kurs akcije pada. dobio je garanciju. odnosno berzanski kurs za dotični akciju veći nego zbir kursa opcije uvećan za premiju opcije i opcione cene. sa 180 na 215: Kupac ostvaruje dodatnu zaradu ( uračunavajuči u svoje troškove pored opcione cene i garanciju!) Prodavac isporičuje efekte: a) ukoliko ih je nabavio pre realizacije opcije izbegao je kurs od 215 b) ukoliko ih nabavlja tek kod realizacije opcije. odnosno berzanskog kursa predmetnih akcija. a)ukoliko se još istog dana odluči za prodaju ostvaruje gubitak! Zbog čega? Jer kada se sabere iznos opcione garncije i ugovorene cene. taj ukupan iznos.221. ako vlasnik opcije to zatraži. dok je profit praktično neograničen. U svim drugim slučajevima kupac ima gubitak koji je ipak ograničen visionom premije opcija ( jer on opciju u tim slučajevima ne koristi). Prodaja Call opcija U primeru prodaje Call opcije. Slučaj 2. veći je od prodajne cene akcije. sa 180 na 160: Kupac NE koristi opciju jer nije došlo do očekivanog i priželjkivanog povećanja kursa. koje su predmet opcije po unapred dogovorenoj ceni. Prodavac NE mora da isporuči efekte i zadržava. prodavac se obavezuje da će prodati akcije. Kada se promptni kurs akcije poveća na sa 180 na 190: Kupac koristi opciju. Na taj način prodavac Call opcije špekuliše na pad promptnog kursa. Iz ovih primera vidi se da kupac u jednoj tržišnoj transakciji vezanoj za kupovinu Call opcije ostvaruje dobit kada je promptni.

kad akcije nema nego ih pribavlja. kupac put opcija očekuje da će cena.1. odnosno tržišpne cene akcija. kupovina put opcije je donela gubitak ili dobitak. Neto dobit jednog partnera je čist gubitak za drugog.2. odnosno unapred dogovorena cena umanjena za premiju opcije. 59. pa je iz tog razloga došlo do realizacije opcije. s tim što je potencijalna dobit za prodavca u primeru prodaje Call opcije ograničena samo do visine primpljene premije. prodavac je tada obavezan da na dan realizacije opcije kupi akcije po naravno tržišnoj ceni.)u slučaju kada prodavac u svom portfelju već ima akcije ( a ne kao u prethodnom slučaju. odnosno promptnom kursu koji važi tog dana i isporuči kupcu. Istovremeno jegova potencijala zarada je u tom slučaju neograničena. a gibitak praktično neograničen. premija više ne pokriva porast cene akcija. Dakle sasvim suprotno u odnosu na kupca. S obzirom na činjenicu da prodaja nepokrivenih call opcije predstavlje veliki poslovni riziko. NEPOKRIVENE CALL OPCIJE b.. POKRIVENE CALL OPCIJE Prodaja Call opcije je najefikasniji način osiguranja od kursnog rizika.. 79 .facto supratna radnja kupovini call opcije. U zavisnosti od toga da li je ovaj kupoprodajni kurs veći ili manji od promptnog kursa. Kupovina Put opcije Za razliku od call opcija. odnosno pada berzanske cene efekata. ovo nije čist gubitak nego samo izgubljena zarada. Ako cena padne ispod opcionog kursa. prodavac od pada kursa akcije osigiran je na ime primljene premije. u tom slučaju se izlaže riziku gubitka čija je visina teoretski neograničena. zašto? za prodavca postoji obaveza prodaje akcija po ceni ( ugovorenoj ceni) koja je ispod tržišne. U slučaju da se radi o nepokrivenim Call opcijama. odnosno promptni kurs akcija koje su predmet put opcije pasti. odnosno ugovorene cene.). U zavisnosti od kretanja promptnog kursa mogu nastati sledeći slučajevi: a) U slučaju da je cena akcije.)U slučaju kada cena akcija poraste: kupac: realizuje opciju prodavac: čist gubitak. U slučaju da se radi o pokrivenim Call opcijama. Taj riziko se delimično može umanjiti kupovinom druge opcije. odnosno promptni kurs padne ispod opcione cene: kupac opcije: neće dotle realizovati opciju prodavac opcije: za njega premija opcije predstavlja čist dobitak koji u celosti ili delimično nadoknađuje negativan uticaj pada kursa akcija b. onda je ukupni kupoprodajni iznos predmetne opcije opcioni kurs.

Opcija mu daje pravo da akcije proda po ceni većoj nego što je tržišna. Prodaja Put opcije U primeru prodaje Put opcije prodavac Put opcije se obavezuje da će kupiti akcije koji su predmet opcije i to po unapred dogovorenoj opcionoj ceni ako to zatraži kupac. ugovorenog kursa: kupac opcije: realizuje Put opciju tako što od prodavca za svaku akciju dobija opcionu. ugovorenu cenu koja je niža od tržišne cene. U tom slučaju primljena neto zarada predstavlja čist dobitak za prodavca je ograničen visinom premije opcije dok je potencijalni gubitak praktično neograničen. Prodavac špekuliše i računa da će cena porasti. Cena akcije se umanjuje za premije i samo kada je promptni kursa manji od te razlike ostvaruje se dobit u suprotnom sledi slučaj b) b) Slučaj-kada cena akcije ne padne ispod (opcionog kursa minus premije) tada: kupac opcije: ima za rezultat gubitak koji je ograničen visinom premije 61. pa iz tog razloga neće doći do realizacije opcije.U zavisnosti od kretanja promptnog kursa mogući su sledeći slučajevi: a) Slučaj-kada cena akcije padne ispod opcionog. 80 .

opcije ne treba smatrati isključivo špekulativnim instrumentom. odnosno tržište opcija imalo i najintenzivniji razvoj u odnosu na sva druga tržišta.Kretanje prompmtnog kursa dovodi do sledećih slučajeva: Slučaj a) promptni kurs je iznad opcionog (kao što se i očekivalo) kupac opcija: ne realizuje opcije prodavac: ostavruje zaradu na račun premije Slučaj b) promptni kurs pada ispod opcionog kupac: realizuje opciju prodavac: na gubitku Odnosi se na tehnoligiju rada sa opcijama. nego kao sredstvo zaštite od kursnog rizika. 62.. osnovan je čitav niz novi specijalnizovanih berzi opcija. Organizacija i način rada tržišta opcija Zahvaljujući intenzivnom razvoju terminskih a naročito opcionih poslova u zemljama u kojima je razvijeno tržište kapitala u poseldnjih desetak godina samo. 81 . odnosno jedan važan i koristan instrument osiguranja od kursnog rizika.. Iz tog razloga se sa pravom može reći da je berza.

46. odnosno na tržištu opcija trguje? Kao i na svim drugim berzama zemalja razvijene privrede.. postoji kupac ali nema prodavac i obrnuto prenose kao „limits“! Ako se tržišna cena promeni. Oscilacije na berzi efekata. nakon zaključenja opcionog ugovora. POMs dobijene naloge svojh komitenata prenosi na Floor Brokere ili neposredne berzanske posredniče koji su jedini ovlašćeni da sve berzanske transakcije mogu obavljati za svoj račun ili za račun POMs-a. Floor Broker realizaciju dobijenog naloga izvrašava preko berzanskog Maklera.. Kako se na berzi. Značaj berze proizilazi iz činjenica: 1. brokerom ili bilo kojim drugim berzanskim posrednikom koji je član berze opcija. odnosno indikatora privredne stabilnosti i daljeg razvoja. Van nog prostora na kome se realizuje redovan verzanski promet. 5. pa u tom smislu i pravi prikaz realne vrednosti ukupnog berzanskog materijala 82 . Na taj način svaki neposredan kontakt između kupca i prodavca prestaje. 3. Klirinška institucija garantuje izvrešenje svih obeveza iz opcije od strane kupca opcije.. Kako? suočavanjem ponude i tražnje.. transakcija sa opcijom se smatra realizovanom. Organizacija i način rada tržišta opcija: 1. Znači. brokeri i drugi berzanski posrednici nazivaju se Public Order Members-POMs i oni su indirektni berzanski posrednici) primaju naloge svojih komitenata koje saglasno njihovim instrukcijama i realizuju. a opcini ugov zaključenim. Oni (benke. 4. brokere koji rade kao POMs da podnesu zahtev za realizaciju opcije klirinškoj.čiji se posao sastoji u formiranju berzanskog kursa. Cena opcija? Cena opcija rezultat je ponude i tražnje... metodom aukcije. 2. Klirinška institucija nakon toga pronalazi prodavca opcije. Takođe se svi nalozi koju nemaju protu stavku... berzanske cene efekata. potencijalni kupci ili prodavci opcija kontaktiraju sa bankom. Gde se realizuju tržišne transakcije? Na posebnom organizovanom prostoru. koji sada ima poslovni odnos sa njom. on kontaktira sviju banku. Ako Floor Broker prihvati tako formiranu cenu i drge postavljene uslove od strane berzanskog Maklera. klirinška institucija postaje partner i kupca i prodavca opcije.Zbog čega je došlo do takvog razvoja baš tržišta opcija? Veliki uspeh tržišta opcija rezultat je velike fleksibilnosti i raznovrsnosti upotrebe opcija u odnosu na tradicionalne terminske transakcije. Istovremeno kupac uplaćuje iznos unapred dogovorene cene u slučaju Call opcije ili isporučuje efekte koji su predmet opcije u slučaju Put opcije. Tehničku stranu ove transakcije obavljaju Clearnig Members koji uz naplatu klirinške provizije vrše dalju realizaciju svih naloga preko klirinške institucije.karakteristike i vrste Berza efekata u svakoj tržišnoj privredi predstavlja jedan od osnovnih indikatora stanje u privredi. odnosno berzanski kursevi predstavljaju tržišni odnos ponude i tražnje.. tada će se Floor Brokernajpe izvršiti prenete i neizvršene naloge. Ako kupca opcije želi realizovti svoju opciju. Odmah . odnosno cene opcije. na berzi efekata dolazi do utvrđivanja pravog i tržišnog stanja ponude i tražnje efekata 2. sada kupac opcije ima poslovni odnos sa klirinškom institucijom a ne sa prodavcem opcije! Rizik da prodavc opcije postane nesolventan je na taj način potpuno prenešen na klirinšku instituciju.

Stabilno berze efekata.. Berza efekata.. odnosno berzanskim špekulativnim poslovima. Oscilacije kurseva na tržištu obveznica Kretanje kurseva na tržištu obveznica.. Berza efekata-odražava ekonomsku stvranost.sastvani deo svetskog. racionalno i ekonomično finansiraju svoje buduće poduhvate. (npr.osnovni nosilac stabilnosti ukupnog privređivanja i privrednog razvoja uopšte.Svaki investitor koji čini deo tražnje na tržištu efekata posebno je zainteresovan za sve faktore koji mogu biti od uticaja na kretanje berzanskih kurseva. opremljen najsavremenijim tehničkim kominakacionim sistemima koji omogućavaju maksimalno moguće efekte na području utvrđivanja realnog kursa efekata i plasmana berzanski informacija.. bez obzira na njihove pozitivne i negativne tendencije čini berzanske oscilacije. mogućnost korekcije berzanskog kursa.3. Treba posebno istaći da na kretanje kurseva posebno utiče anticipiranje bidućnosti. Na kratak rok: berza je osetljiva kao seizmograf. otkriće novog nalazišta nafte može promeniti kurs akcije svih privrednih subjekata iz naftne privrede. odnosno berzanske osccilacije na tržištu obveznica je rezultat velikog broja tržišnih faktora od kojih najvažniji mogu biti: -kamtna stopa i njeno kretanje -stopa inflacije i deflacije i njihove buduće prognoze -poreska politika i njen instrumentarij -bonitet i poslovna sposobnost emitenta i perspektive njegovog razvoja 83 . Berzanske oscilacije. Gde treba tražiti razlog za ova kursa kretanja efekata? Razlog nastanka kursnih kretanja treba tražiti per svega u razlozima pervage ponude i tražnje. Ukupne berzanske oscijalice delimo na dve grupe: -oscilacije kurseva na tržištu obveznica -oscilacije kurseva na tržištu akcija 50. Ta i takva terminska kupoprodaja efekata omogućava korisnicima kapitala da efikasno. Tekođe razlozi kursnih oscilacija efekata leže i u tzv špekulativnim pobudama. na taj način kurs efekata predstavlja ekonomsku persudu mehanizma tržišta kapitala o realnoj vrednosti svakog efekta.veliki značaj za uticaj na politiku cena koja se zasniva na fleksibilnoj korekciji svih prethodno utvrđenih kurseva na jedan vrlo fleksibilan način Berze efekata-moderno organizovan tržišni mehanizam.. berzanske oscilacije su posledica oscilacije kursa efekata kojima se trguje na berzi.. Na duži rok posmatrano: kretanje kurseva na berzi efkata ima stabilan karakter. Skup kretanja na bezi. odnosno tražnje nad ponudom. neki događa bez dovoljno medijske pažnje vrlo sdnažno utiči na kurseve efekata...imaju svoj praktičan izraz u padu ili porastu berzanskog kursa efekata. Berze efekata.ekonomski barometar stanja u jednoj nacionalnoj privredi.. Znači. vrši i terminska kupoprodaja efekata. odnosno internacionalnog tržišta kapitala na kome se pored prompten trgovine. Pri to se funkcije i krakteristike tog barometra mogu posmatrati kratkoročno i na duži rok. Događaji na berzi efekata mogu biti indikatori te stvranosti u pozitivnom i nehativnom smislu..

Takva pretpopstavka ima za posledicu pad kursa obveznice kao izraza n jene manje vrednosti! Na isti način samo sa suprotnim posledicama deluje i stopa deflacije. ukoliko su bonitet i poslovna sposobnost emitenta bolji toliko je bolji i kurs od njih emitovanih obveznica i obrnuto. 84 . devizno tržište.-stepen osciolacije na tržištu akcija -kretanja na drugim konkurentskim tržištima Kamatna stopa i njeno kretanje: deluje obrnuto proporcionaln o na kurs obveznice. Naime. što su prognoze i predviđanja za datim porastom ilil padom kamatnih stopa prisutnije to su sve veće oscilacije kurseva obveznice i obrnuto. pa time i porsat kurseva akcija ma tržišti akcija ima za logičnu posledicu pad kursa obveznica i obrnuto. Kretanja na drugim konkurentnim tržištima: ovo dejkstvo drugih tržišta proizilazi iz činjnice da berza efkata nije jedino mesto na kome se može investirati slobodni kapital. kreditno. Stopa inflacije i deflecije i njihova buduća prognoza: takođe deluje na kurs kretanja obveznica u kontra smeru. to je veća opsanost za investitora da će mu visoka inflacija onemogućiti ostvarivanje veće realne stope dobiti.. ukoliko država svojom poreskom politikom beneficira ulaganje kapitala u neke određene obveznice onda će u tom slučaju kurts tih obveznica biti veći od onih na koje se ta beneficije ne odnosi. Što je stopa inflacije veća. Takođe. Stepen oscilacije kurseva na tržištu akcija: direktna uticajnost! Ta direkta uticajnost proizilazi iz činjenice da su obveznice i njeni kursevi u konkretnom odnosu prema akcijama i njenim kursevima.. Poreska politika: kao faktor uticaja na kursne oscilacije obveznica deluje u pravcu pospešivanja ili redukovanja tražnje za obveznicama raznim fiskalnim instrumentarijumom. već da se to u okviru svake tržišne privrede može uraditi u okviru mnogih drugih konkurentskih tržišta kao što su novčano. hipotekarno. tržište zlata. I na primer. Kurs obveznice će pokazivati tendenciju pada kada u slučaju kada kamtne stope na kreditnom i novčanom tržištu pokazuju tendenciju porasta i obrnuto. Bonitet i posovna sposobnost emitenta: utiče na oscijlacije kursa obveznica u tom smislu u tom smislu što. porast dividendi.