B R.

141–142, I–II/ 2009.

T RE]I

PROGRAM

U ~asopisu Tre}i program {tampa se deo priloga emitovanih na Tre}em programu Radio Beograda.

Emitovanje Tre}eg programa Radio Beograda po~inje svake ve~eri u 20.00 ~asova. Program se emituje na srednjim talasima 1008 KHz (298 m) i preko mre`e ultrakratkotalasnih predajnika: Avala na frekvenciji 97,6 MHz, Deli Jovan na 94,9 MHz, Tupi`nica na 96,1 MHz, Ov~ar na 90,1 MHz, Donji Milanovac na 90,0 MHz, Tekija na 92,1 MHz, Bajina Ba{ta na 93,0 MHz, Besna Kobila na 95,3 MHz, Crni Vrh (Jagodina) na 99,3 MHz, Jastrebac na 89,3 MHz, Crna Trava 99,6 MHz, Crveni ^ot na 96,5 MHz, Maljen 107,9 MHz.

sadr`aj
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
9 MILAN SUBOTI] 30 MARTIN MALIJA 61 [ILA FICPATRIK 80 RONALD SUNI

Budu}nost sovjetske pro{losti: napomene uz izbor tekstova Sovjetska tragedija Sovjetski Savez u XXI veku

107 LORA ENGEL[TAJN 141 JOHAN HELBEK

Socijalizam, postsocijalizam i normativna vrednost Kultura, svuda oko nas kultura: tuma~enja moderne Rusije s obe strane velike podele iz 1991. godine Rad, borba, nastajanje: Autobiografski tekstovi Staljinove ere Kako je nastala „sovjetska subjektivnost“

166 SVETLANA BOJM

HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU
177 ELIZABET JANG-BRIL 210 FREDERIK M. DOLAN 226 DA[A DUHA^EK

Razmi{ljanje o @ivotu duha Hana Arent o filozofiji i politici Ideal izvesnosti ili izgubljena bitka: Hana Arent o rasu|ivanju Hana Arent o mi{ljenju

247 RI^ARD D@. BERNSTIN 263 SNE@ANA OTA[EVI] 276 VLASTA JALU[I^

Hana Arent: Istorija, sudili{te, su|enje

Inventar tradicije pod znakom pitanja: recepcija Hane Arent u biv{oj Jugoslaviji i dr`avama naslednicama

PSIHOANALIZA

299 @AK LAKAN: Proizvodnja ~etiri diskursa

322 @AK-ALEN MILER: Psihoanaliza koju je razgolitio njen ne`enja 338 PETER KLEPEC: Sram i besramnost u`ivanja

REFLEKSIJE O MUZICI

359 OLGA JOKI]: Boris Asafjev i osnove „intonacionog sveta“ muzike 363 BORIS VLADIMIROVI^ ASAFJEV: Osnovi muzi~ke intonacije

BIOETIKA

397 KAREL TURZA: Moralcoid

407 SANDRA RADENOVI]: Medicinski otpad kao bioeti~ki problem 415 SLOBODAN SAVI]: Lekarska odgovornost

STUDIJE I OGLEDI

421 TIM INGOLD: Antropologija nije etnografija 468 BEN DEJVIS: Kriza i kritika

442 ZORICA TOMI]: Fantazam uspeha i gubitnici tranzicije 452 BRANISLAV DIMITRIJEVI]: Podiza~i gvozdene zavese 475 JOVAN ARAN\ELOVI]: Zablude o manama poezije Rada Drainca

HRONIKA Festivali

489 VERA OBRADOVI]: Od traganja do umetni~kog do`ivljaja

501 DEJAN PETROVI]: Bridge Fest Knjige

497 DEJAN PETROVI]: Festival norve{kog filma

505 JOVAN ARAN\ELOVI]: Fenomenolo{ki koreni Evrope 513 MIRKO BLAGOJEVI]: Religije u savremenom svetu

Projekti

517 JOVAN DESPOTOVI]: Muzejska institucija

523 IVANA NEIMAREVI]: Zvu~ne razglednice – Negde iz jugoisto~ne

Evrope

a quarterly publication by Radio Belgrade containing a selection from the broadcasts of the Third Program No. 139–140, III–IV/ 2008

TRE]I PROGRAM

CONTENTS
FUTURE OF THE SOVIET PAST 9 MILAN SUBOTI]: Future of the Soviet past: remarks with the selection of articles

30 MARTIN MALIA: The Soviet Tragedy. A History of Socialism in Russia 61 SHEILA FITZPATRICK: The Soviet Union in the twenty-first century 107 141 166 177 210 226 247 263 276 80 RONALD SUNI: Socialism, Post-Socialism and Normative Value

Russia Texts

LAURA ENGELSTEIN: Culture, Culture Everywhere: Interpretations of Modern JOCHEN HELLBECK: Working, Struggling, Becoming: Stalin-Era Autobiographical SVETLANA BOYM: Where „Soviet Subjectivity“ Came From? ELISABETH YOUNG-BRUEHL: Thinking About The Life of the Mind FREDERICK M. DOLAN: Arendt on Philosophy and Politics RICHARD J. BERNSTEIN: Arendt on Thinking

HANNAH ARENDT – ON THINKING AND JUDGING

on Judgment

DA[A DUHA^EK: The Ideal of Certainty versus a Defeated Cause: Hannah Arendt SNE@ANA OTA{EVI]: Hannah Arendt – History, Weltgerischt, Judging

VLASTA JALU[I^: Questionable Inventories of Tradition: Hannah Arendt's

PSYCHOANALYSIS 299 322 338 359 363 397 407 415

Reception in Former Yugoslavia and the „Successor“ States
JACQUES LACAN: The Production of Four Discourses

JACQUES-ALAN MILLER: Psychoanalysis Undressed by its Bachelor PETER KLEPEC: Shame and Shamelessness of jouissance

REFLECTIONS ON MUSIC

OLGA JOKI]: Boris Asafyev and the foundations of the 'intonation world' of music BORIS VLADIMIROVICH ASAFYEV: The foundations of musical intonation KAREL TURZA: Moralocide?

BIO-ETHICS

SANDRA RADENOVI}: Medical Waste as a Bioethical Problem SLOBODAN SAVI]: The Responsibility of a Doctor

STUDIES 421 442 452 468 475

TIM INGOLD: Anthropology is not ethnography BEN DAVIS: Crisis and Criticism

ZORICA TOMI]: Phantasm of Success and the Losers of Transition BRANISLAV DIMITRIJEVI]: The Rearers of the Iron Curtain JOVAN ARAN\ELOVI]: Delusions on Failings of Poetry of Rade Drainac

CHRONICLES

Festivals
489

497 DEJAN PETROVI]: Festival of Norwegian Film 501 DEJAN PETROVI]: Bridge Fest 505 513 517 523

VERA OBRADOVI]: From Search to Artistic Experience

Books

JOVAN ARAN\ELOVI]: Zoran Arsovi}, Phenomenology and Europe MIRKO BLAGOJEVI]: Religions in Contamporary World JOVAN DESPOTOVI]: Museum Institution IVANA NEIMAREVI]: Sonic Postcards

Projects

budu}nost sovjetske pro{losti
priredio: milan suboti}

tre}i program

ZIMA–PROLE]E 2009.

8

Tre}i program Radio Beograda Br. 141–142, I–II/2009 UDK 94(470):141.7 ; 94(47):929

9

MILAN SUBOTI]

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI: NAPOMENE UZ IZBOR TEKSTOVA*

Navo|enjem razloga za prire|ivanje ovog izbora tekstova ameri~kih istori~ara o sovjetskoj pro{losti, u radu je obrazlo`en smisao tvrdnje o njenoj „budu}nosti“. Razli~ita tuma~enja komunisti~ke pro{losti povezana su sa smenom istoriografskih paradigmi – dominacijom politi~ke, socijalne ili kulturne istorije. Ukazuju}i kako su tri generacije istori~ara formulisale razli~ite teorijsko-metodolo{ke pristupe sovjetskom komunizmu, autor njihove teorijske stavove dovodi u vezu sa {irim socijalno-politi~kim kontekstom (Hladnim ratom, detantom i slomom komunizma). Na kraju, dati su osnovni bio-bibliografski podaci o autorima ~iji su tekstovi prevedeni u ovom tematu. Klju~ne re~i: istorija, komunizam, politika, totalitarizam, revizionizam, diskurs

Navr{avanje dvadeset godina od uru{avanja realsocijalisti~kih poredaka isto~ne Evrope za kojim je usledio raspad sovjetske komunisti~ke metropole ostalo je gotovo nezabele`eno u ovda{njoj javnosti. Jedan od razloga za to svakako je ~injenica da ova istorijska zbivanja prevashodno sagledavamo iz perspektive dugog i krvavog sloma socijalisti~ke Jugoslavije. Ma koliko ~inili delove jedinstvenog procesa, miting na Gazimestanu i pad Berlinskog zida u na{em istorijskom pam}enju imaju razli~it status, a ono {to je usledilo posle 1989. godine nije odredilo samo na{e saznajne prioritete, ve} i na{ `ivot tokom protekle dve decenije. Stoga, na{ manjak interesovanja za {iri kontekst istorijskih zbivanja nije bio samo plod parohijalne kulture i narcisti~ke usmerenosti na „sopstveno dvori{te“, ve} je u izvesnoj meri predstavljao razumljivu reakcija na pritisak dramati~nih okolnosti raspada biv{e dr`ave. U te`nji da se on objasni napisane su brojne knjige i studije koje su, nejednake po svojoj ubedljivosti, saznajnim dometima i ispoljavanju politi~ke pristrasnosti njihovih autora, tematski usmerene ka „jugoslovenskom slu~aju“.
* Rad je napisan u okviru projekta Instituta za evropske studije (br. 149026) koji finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije.

tre}i program

ZIMA–PROLE]E 2009.

10

U mnogim od njih nagla{avana je njegova „izuzetnost“ u odnosu na druge postkomunisti~ke zemlje (exceptionalism thesis), te isticane posebnosti istorijskog puta razvoja ovda{njih nacija (Sonderweg) ~ije su esencijalisti~ki shva}ene karakteristike tuma~ene kao uzrok neuspeha odr`anja stabilne vi{enacionalne dr`avne zajednice. Ne komentari{u}i ovde takve teorijske i publicisti~ke radove, u njima mo`emo videti paradoksalni odraz ranijih poku{aja afirmacije posebnosti jugoslovenskog (samoupravnog) socijalizma koji su od pedesetih do sedamdesetih godina pro{log veka (istina, s obrnutim vrednosnim predznakom) dominirali doma}om i stranom literaturom. Naime, kao {to nam je u pro{losti „sovjetski model“ slu`io za isticanje originalnosti jugoslovenskog „puta u socijalizam“, tako nam sada „postkomunisti~ko“ okru`enje predstavlja normativni okvir procene neuspe{nosti „demokratske tranzicije“ ve}ine dr`ava nastalih raspadom Jugoslavije. U oba slu~aja, fokusirani na sebe, skloni smo da ne tematizujemo ovaj {iri kontekst koji nam, kao svojevrsni background, slu`i kao samorazumljivo polazi{te traganja za distinktivnim karakteristikama sopstvenog dru{tva. Uprkos sli~noj funkciji, statusi pomenutih konteksta radikalno su razli~iti – prvi pripada pro{losti, dok drugi ~ini svojevrsnu „gramatiku“ diskursa savremenosti. Iako se danas, usred teku}e ekonomske krize, euforija iz 1989. godine ~ini kratkotrajnim i varljivim utopijskim snom o „kraju istorije“, retko ko u povratku na realni socijalizam sovjetskog tipa vidi po`eljnu i odr`ivu alternativu. Ispoljavanje nostalgije prema „starim, dobrim vremenima“ to samo potvr|uje jer se, poput svake druge, i nostalgija za „socijalizmom“ pothranjuje sve{}u o nemogu}nosti povratka u pro{lost. Svest o uzaludnosti i besplodnosti te`nje ka restauraciji jedne zavr{ene epohe dele i oni koji je retori~ki odr`avaju u `ivotu reprodukovanjem njenih simbola i kategorija koje, ispra`njene od smisla, referi{u na sebe same. U tom pogledu, naslov ove zbirke tekstova – Budu}nost sovjetske pro{losti – ne ozna~ava uverenje prire|iva~a da je ta pro{lost podlo`na „o`ivljavanju“, te da je mogu} njen „drugi dolazak“ koji bi poni{tio odbacivanje „doga|anja spasa“ zapo~etog davne 1917. godine. Bez ove eshatolo{ke vere, ipak se mo`e tvrditi da sovjetska pro{lost svojom „otvoreno{}u“ za nova tuma~enja ima osiguranu „budu}nost“ u kojoj }e se menjati na~ini njenog razumevanja i predstavljanja. Ta pro{lost koju u svom iskustvu dele generacije savremenika nije udaljena „druga obala“ na koju se iskrcavaju arheolozi u potrazi za materijalnim tragovima negda{njeg `ivota ili pusta, nepoznata zemlja koju istoriografi nastoje da mapiraju i opi{u. Se}anje na nju je jo{ `ivo, tragovi i uticaj te pro{losti lako su uo~ljivi u savremenosti, a zadatak njenog razumevanja ne mo`e se otkloniti ~estim ponavljanjem poziva da se „okrenemo budu}nosti“. Prefiks „post“ u odre|enju „postkomunisti~ke“ savremenosti osim puke vremenske oznake, ne podrazu-

postkomunisti~ka epoha ne sledi komunisti~ku koja je. ovaj neuspeh vodi uvidu o potrebi kriti~kog razmatranja i autoistorizacije same „sovjetologije“. Stoga se ~esto privla~nost komunisti~kog pokreta obja{njava njegovim obe}anjem radikalne realizacije te`nji i obe}anja Moderne. 2 Kako je to ve} 1992. Naprotiv. sasvim u duhu Moderne.1 Zato bavljenje komunizmom nije zavr{ena akademska pri~a uprkos tome {to ta epoha pripada pro{losti. Za razliku od nekada{njeg politi~kog zna~aja koje su U tom pogledu. sovjetologija je. primetno su uticale ne samo na rast obima podataka ve} i na podizanje nivoa diskusija“ (Kotkin. te samosvesno napu{tanje vere u mogu}nost radikalnog „reza“ kojim se uspostavlja apsolutno novi po~etak. a tematski bile usmerene ka pra}enju procesa njihove „demokratske tranzicije“). Dok su brojni politi~ki nau~nici starije generacije – poznatiji pod imenom ’sovjetolozi’ koji su sami izabrali – ostali zauzeti reagovanjem na likovanje medija koji su portretisali krizu te profesije. Intenzivna terenska istra`ivanja. antropolo{kim. a debate o sovjetskom iskustvu koje je obele`ilo XX vek ne predstavljaju plod ispoljavanja uobi~ajene istoriografske znati`elje koja se zadovoljava istra`ivanjem pro{losti kao takve. Njegov iznenadni nestanak sa istorijske scene suo~io je ~itavu armiju „sovjetologa“ ne samo sa gubitkom predmeta istra`ivanja2 ve} i sa ~injenicom da taj gubitak nisu uspeli da predvide. Da tuma~enja sovjetske pro{losti imaju „budu}nost“ svedo~e debate koje se vode o teorijskim pretpostavkama i saznajnim dometima nepregledno obimne literature nastale tokom postojanja Sovjetskog Saveza. sebe razumevala kao stvaranje „Novog sveta“ i „Novog ~oveka“ koji nastaju na ru{evinama starog. sociolo{kim.. godine istakao jedan od „sovjetologa“: „Slave}i smrt komunizma. istorijskim. brojna post-stanja karakteri{u upravo heterogene konfiguracije (novih i starih) elemenata i konstitutivnih principa. regionalne studije i primena novih metodolo{kih pristupa zajedni~kih istra`ivanjima drugih regiona.. Multidisciplinarni karakter biv{e „sovjetologije“ zamenjen je (politikolo{kim. 1 11 . mla|i nau~nici su predvodili njenu impresivnu revitalizaciju. ekonomskim. S jedne strane. a s druge. u~estvovala na sopstvenoj sahrani“ (Burawoy. 1992: 774). formulisanju novih istra`iva~kih programa „postsovjetskih studija“3. 3 „Nijedna grupa nije do{la pod udar kritike vi{e od politi~kih nau~nika koji su bili izlo`eni napadima zbog svog neuspeha da predvide kraj komunizma i Sovjetskog Saveza. u stvari.) istra`ivanjem „evroazijskog podru~ja“ u kome se interes za nekada{nju sovjetsku „periferiju“ gotovo izjedna~io sa ranijim bavljenjem (ruskim) „centrom“. 1998: 385). ubrzo su izdvojene geografski u`e odre|ene oblasti istra`ivanja i jasnije su razgrani~eni razli~iti posebno-nau~ni pristupi.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI meva da je ono {to dolazi „posle“ slobodno od onoga {to je bilo „pre“. U okviru ovih studija (koje su po~etno obuhvatale dr`ave biv{eg Sovjetskog Saveza.

4 Naprotiv. Drugim re~ima. u zavisnosti od teritorijalnog odre|enja podru~ja istra`ivanja. 2005: 23.. nego istoriografski. ali je ne li{ava saznajno-teorijske va`nosti. Ali. Iako su u pitanju radovi istori~ara. svedo~i neposredno o gubitku politi~kog interesa za tu temu. mo`e se re}i da je upravo ovaj gubitak politi~ke aktuelnosti bio cena za mogu}nost razvoja novog nau~nog usmerenja“ (Dûvid-Foks. naslednike te epohe. 2000: 8). socijalno-politi~ke i ideolo{ke pretpostavke interpretacija i obja{njenja sovjetske epohe („komunizma“) u ameri~koj akademskoj istoriografiji.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.. Po{to su primarno usmereni ka problemima na~ina saznavanja i tuma~enja pro{losti. sada kada je oslobo|eno od imperativa (pro et contra) ideolo{kog anga`mana. sada je Sovjetski Savez postao predmet istorije koja. oni ne sadr`e klasi~ne istorijske naracije o doga|ajima iz pro{losti. Stoga njihov ~italac ne}e saznati „kakva je (zaista) bila sovjetska stvarnost“. 25). istoriografija sovjetskog perioda je u {irim krugovima ameri~kog dru{tva u velikoj meri izgubila svoju politi~ku aktuelnost i. ve} prevashodno tematizuju saznajno-teorijske. autori ovde objavljenih tekstova te`i{te svojih istra`ivanja pomeraju sa narativne reprodukcije sovjetske pro{loAmeri~ki istori~ar Majkl Dejvid-Foks (Michael David-Fox) u tekstu pisanom za ruske ~itaoce nagla{ava: „Ironijom sudbine. Stoga je u pravu Ketrin Verderi kada isti~e da uprkos tome {to bi „~ovek mogao da pomisli da je posle uru{avanja sovjetskog sistema svako interesovanje za njega postalo suvi{no“. prestala da izaziva nekada{nji dru{tveni odjek. ti tekstovi su u `anrovskom smislu vi{e teorijsko-metodolo{ki. konceptualni aparat i sopstvenu istoriju bavljenja epohom komunizma iz perspektive njenog kraja. te{ko mo`emo odgovoriti na pitanje koje je za nas. Tim pre {to bez tog razumevanja. sledstveno tome. pred nama tek stoji zadatak da se upustimo „u potpunije razumevanje onoga {ta je postoje}i socijalizam stvarno bio“ (Verderi. od `ivotne va`nosti: „[ta dolazi posle njega“? Uverenje da se bez ponovnog kriti~kog preispitivanja sovjetske pro{losti nije mogu}e razumeti savremenost i budu}nost Rusije i drugih zemalja biv{eg sveta socijalizma dele autori tekstova koje objavljujemo u ovom broju ~asopisa. slovenske ili evroazijske studije. 12 imale „studije (sovjetskog) komunizma“. u skladu sa konstruktivisti~kim stanovi{tem i vladaju}im trendom (samo)istorizacije nau~nog znanja. te da iznova tematizuje teorijske paradigme. istra`ivanje komunisti~ke pro{losti mo`e da se pozove na Hegelovu izreku prema kojoj „Minervina sova pole}e u sumrak“. biva uklju~ena u programe univerzitetskih katedri za ruske. 4 . okon~anjem Hladnog rata. kako ona to isti~e ve} u naslovu svoje knjige. Ovaj povratak teme „komunizma“ u „akademske vode“ (iz kojih je po~etkom Hladnog rata „izronila“ sovjetologija kao nauka o biv{em savezniku i novom neprijatelju „Slobodnog sveta“). ve} kako je ona u razli~itim periodima (re)produkovana pomo} istorijskog znanja i njegovih narativnih strategija.

pre i neposredno posle Drugog svetskog rata. pripadnici prvog talasa ruske emigracije koji su bili profesori ruske istorije na vode}im ameri~kim univerzitetima. (O uticaju Amerikanaca poljskog porekla – B`e`inski. 6 Pored slavnog ^er~ilovog govora „The Sinews of Peace“(Fulton. 1947: 566–582). Harvard University). Stoga su ovi radovi u istoj meri posve}eni sovjetskoj pro{losti koliko i ameri~koj istoriografiji koja je. osnivanjem instituta. te`i agresivnom {irenju komunizma. Columbia University). Florinskog (M. U njima Kenan upozorava ameri~ku administraciju i javnost da sovjetsko rukovodstvo. II 1946). ova posleratna promena je najjasnije artikulisana u izve{taju D`ord`a Kenana (George F. sporovi o dometima i posledicama uticaja hladnoratovske ideologije na saznajnu vrednost radova prve generacije „sovjetologa“ nisu ni danas okon~ani. uprkos ~injenici da su na njen nastanak i razvoj veliki uticaj imali autori formirani u drugim kulturnim tradicijama. March 5.5 Ipak. Pajps. finansiranjem istra`ivanja i pisanjem brojnih politikolo{kih studija o sovjetskom sistemu. 13 . 1900–1982. zna~ajan uticaj na istoriju i dru{tvene nauke u Americi imale su nema~ke i (isto~no) evropske izbeglice koje su u SAD do{le nakon Hitlerovog osvajanja vlasti ili po~etkom rata. poput: M. Kennan) iz Ameri~ke ambasade u Moskvi („The Long Telegram“. 1895–1981. 2004: 237–259). A. Ulam. te ukazuje na neophodnost ameri~ke politike aktivnog „obuzdavanja“ te ambicije (vid. Vernandskog (Vernandsky. presudni impuls razvoju sovjetskih studija i istra`ivanja ruske istorije do{ao je posle Drugog svetskog rata iz sfere politike – ideolo{ko i vojno suparni{tvo dve supersile uticalo je da se jedna specijalisti~ko-akademska oblast istorijskog istra`ivanja pretvori u posebnu disciplinu od presudne va`nosti za ameri~ki establi{ment i {iru javnost. Florinsky. Proces transformacije (ratnog) saveznika u novog (mirnodopskog) neprijatelja6 bio je pra}en {irenjem mre`e univerzitetskih katedri za rusku i sovjetsku istoriju. 1887–1973. M. Njen dominantni uticaj u svetskoj nau~noj zajednici (zasnovan na hegemoniji engleskog jezika. usled ruskih nacionalnih karakteristika i marksisti~ke ideologije. Lebedz – videti u: Nowak. razvijenoj istra`iva~koj infrastrukturi i ogromnoj izdava~koj produkciji) te{ko mo`e biti doveden u pitanje. Ipak. kao i u njegovom radu objavljenom pod pseudonimom (X) 1947. Kennan. organizovanjem kurseva ruskog jezika. Missouri. decenijama bila usredsre|ena na temu „komunizam“. izdavanjem specijalizovanih ~asopisa. polaze}i od promenljivih teorijskih. 1946). Mazour. ideolo{kih i politi~kih okolnosti.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI sti („objekt-nivo“) ka „meta-nivou“ na kome problematizuju teorijske paradigme unutar kojih se ta pro{lost konstituisala kao predmet saznanja. ^injenicu da je u svom nastanku i razvoju (ameri~ka) „sovjetologija“ bila pod neposrednim uticajem politi~ke i ideolo{ke atmosfere Hladnog rata niko vi{e ne dovodi u pitanje. G. Stanford University). Kako to 5 Pre svega. pove}anjem broja doktoranata. Mazura (A. 22. Karpovi~a (Karpovich. 1888–1959. godine u ~asopisu Foreign Affairs. Tako|e. Yale University).

8 Vid. Identifikuju}i u bolj{evicima konspirativno organizovanu teroristi~ku grupu sa mesijanskom ideologijom oni su. teza o vladavini komunisti~ke manjine nad pasivnom ve}inom stanovni{tva koju masovnim terorom dr`i u poslu{nosti. C.). uverenost u nemogu}nost reformisanja i radikalne promene sovjetskog sistema. Friedrich (ed. 1953). 1907–1972): How Russia is Ruled (Harvard University Press. U ovom poslednjem uverenju zagovornici paradigme totalitarizma sledili su svoje ruske profesore-emigrante koji su Oktobar smatrali tragi~nim prekidom evolucije ruskog dru{tva i dr`ave na putu njihovog pribli`avanja liberalnom politi~kom i ekonomskom „zapadnom modelu“. Brzezinski. 14 ~italac ovog izbora radova mo`e videti iz tekstova Martina Malije (Malia). kao i debatu o saznajnim potencijalima „T-modela“ koje su vo|ene posle uru{avanja sovjetskog re`ima. The Origins of Totalitarianism (1951. me|u kojima su najva`niji: nagla{avanje su{tinske dihotomije izme|u „slobodnog sveta“ i „komunizma“. Fren{oa (Merle Fainsod. The Inner History of the Cold War (1995). te tuma~enje sovjetske istorije kao (razli~itim faktorima uslovljenog) skretanja sa glavnog (zapadnog) puta razvoja. Ostavljaju}i po strani izlaganje nastanka i razli~itih verzija teorija totalitarizma7. srpski prevod – 1988). Friedrich and Z. Totalitarianism (1954). [ile Ficpatrik (Fitzpatrick) i Ronalda Sunija (Suny).tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Ipak. Totalitarian Dictatorship and Autocracy (1956). ti sporovi usresre|eni su na problem saznajne (ne)produktivnosti „totalitaristi~ke paradigme“ koja je do kraja {ezdesetih godina predstavljala dominantno teorijsko polazi{te za istra`ivanja sovjetske istorije i savremenosti. C. ve}a zainteresovanost za istra`ivanje ideologije i politike nego za dru{tvene strukture i procese. nije na odmet upozoriti na ~injenicu da su se brojni zagovornici tuma~enja ruske i sovjetske istorije u „totalitarnom klju~u“ (poput Ri~arda Pajsa i Martina Malije) me|usobno ~esto razlikovali. videti: Abbot Gleason. Oktobarsku revoluciju smatrali „dr`avnim udarom“ i „izdajom“ demokratskih ideala Februarske revolucije iz 1905. a politi~ke istorije u interpretacijama Osim klasi~nih radova: H. 7 . Dominacija politike u odnosu na sve sfere `ivota koja se ispoljavala u neograni~enoj diktaturi dr`avepartije nad „dru{tvom“ logi~no je vodila primatu politikolo{kog pristupa u analizama savremenosti8. na primer. kao i njihovi u~enici. Totalitarianism. gotovo ~itava prva posleratna generaciju ameri~kih istori~ara Sovjetskog Saveza delila je niz stavova izvedenih iz te paradigme. sovjetski re`im koji je aktom politi~kog voluntarizma ro|en u ratnim okolnostima svoj opstanak zasnivao je samo na kombinovanju prakse dr`avnog terora i ideolo{ke indoktrinacije. Prema njihovoj oceni. a analogija sa fa{izmom i nacizmom. omogu}ila je identifikovanje njegovih karakteristika kao „totalitarnih“. Arendt. godine. uprkos razlikama. knjigu M.

te stoga na sebe navla~e kako osudu. godine. (2004) 10 Na po~etku negativna kvalifikacija novog pristupa kao „revizionisti~kog“ vremenom je prihva}ena kao neutralna ili ~ak pozitivna: „’Revizionizam’ u principu mo`e biti neutralna re~ za inovativni rad. Videti i: Dûvid-Foks. uklju~uju}i i neke arhivske materijale. David-Fox. naj~e{}e je stavljaju}i pod navodnike. ali su je na kraju prihvatili“ (Fitzpatick. 2000:11). (2001). ali po mom iskustvu. dok su „Tamo gde su ’o~evi’ pisali istoriju ’odozgo’. ova grupa opravdano je tvrdila da se staljinizam ne mo`e obja{njavati samo prinudom i latila se da poka`e kako je mnogo ljudi prihvatalo vrednosti i ideale Staljinove revolucije“ (Kotkin. Ako je neodvojivi deo pogleda na svet ’o~eva’ bilo podrazumevano akcentiranje alternativa koje su stajale pred Rusijom i bolj{evizmom 1917. te kasnija politika popu{tanja napetosti („detant“) i „mirne koegzistencije“ dva sistema. te se na taj na~in (sa negativnom ili pozitivnom vrednosnom konotacijom). 1995: 3). nagla{avaju}i me|usobni uticaj naroda. Ukoliko. ’deca’ su govorila o mogu}nosti – pa ~ak i socijalnoj nu`nosti – Revolucije. 11„Istori~ari ove generacije (okupljeni oko [ile Ficpatrik) sazrevali su tokom Vijetnamskog rata i unutra{njih politi~kih sporova koji su uzdrmali ameri~ko ose}anje samozadovoljstva i superiornosti iz perioda posle Drugog svetskog rata. narednu generaciju mo`emo smatrati „decom“ koja sopstveni teorijski i politi~ki identitet grade u protivstavu spram svojih „roditelja“. kao u romanu Turgenjeva. 9 15 . a na „decu“ kulturna i politi~ka pobuna mladih (1968)11. 2007: 79). a cenzuru spolja. Te`e}i vi{e metodama socijalne istorije i koriste}i mnogo ve}u koli~inu sovjetskih izvora. U istoriji Sovjetskog Saveza ’revizionisti’ iz sedamdesetih godina prvo su nerado koristili tu re~. istaknutih li~nosti i ideologije (posebno u analizi revolucionarnog i sovjetskog perioda). to je obi~no pe`orativna oznaka – re~ se koristi kao oznaka za one koji osporavaju konvencionalnu mudrost. ’deca’ su je pisala ’odozdo’.9 Kriti~ki stav prema prethodnicima vidljiv je ve} iz ~injenice da se od kraja {ezdesetih godina pro{log veka novi pristup istoriji Sovjetskog Saveza naziva „revizionizmom“. tako i neslaganje unutar profesionalnih krugova. revolucionarnih partija i socijal-demokrata“ (Dûvid-Foks.10 Ipak. ovu prvu generaciju istori~ara Sovjetskog Saveza nazovemo „o~evima-osniva~ima“ onda. slede}i Dejvida-Foksa (David-Fox). uz sve razlike. isti~e „revizija“ do tada uobi~ajenog tuma~enja komunizma i njegove istorije. teorijska stanovi{ta obe generacije bila su pod sna`nim uticajem socijalno-politi~kog konteksta u kome su delovale – na „o~eve“ formativno je uticao Hladni rat. Tako|e. Upravo usmerenost tada{nje istoriografije ka politi~kim doga|ajima. idejama i li~nostima ~inila je op{tiji teorijski kontekst u koji se ova prva generacija istori~ara Sovjetskog Saveza sa svojom paradigmom totalitarizma potpuno uklapala. Ako su ’o~evi’ isticali odlu~uju}u ulogu politike.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI sovjetske pro{losti. obe generacije nisu bile slobodne od nasle|a ruske istoriografske tradicije: „totalitaristi“ su obrazovani pod uticajem liberalne ruske istoriografije. ’deca’ su svoj sistem interpretacije gradila oko koncepta ’dru{tvenih snaga’.

kao i u pogledu na svet dve generacije. opravdavali o~ekivanje budu}eg procesa „konvergencije“ kapitalisti~kog i socijalisti~kog sistema ili. vodi ostvarenju kompleksnog – industrijalizovanog. tokom bolj{evi~ke vladavine izvr{ena je ubrzana modernizacija tradicionalnog selja~kog dru{tva. urbanizovanog.12 Ovi razli~iti uticaji najjasnije su se ispoljavali u stavovima prema samoj Revoluciji. s jedne strane. tj. a ne teorijsko-metodolo{ke razlike spram rekonstrukcije sovjetske pro{losti iz perspektive totalitarne paradigme. sedamdesetih i osamdesetih godina izgledalo je da „socijalisti~ka modernizacija“. 16 „revizionisti“ inspiraciju nalazili u radovima ruske emigracije ~iji su ~lanovi pripadali pora`enim frakcijama levice. Iz te perspektive. Ali. daje rezultate koji su. nezavisno od ideolo{ko-politi~kih razlika izme|u pripadnika „revizionisti~kog pokreta“. Lenjinova i Staljinova vladavina su{tinski su se razlikovale. ka tematizovanju tog spora kao nastavka debata izme|u liberalnih istori~ara (kadeta) i njihovih revolucionarnih oponenata (menj{evika i esera) u emigraciji. poput Mo{e Levina /Lewine/ i Roberta Takera /Tucker/) – „revizionisti“ su prevashodno istori~ari dru{tva koji nastoje da ga razumeju „odozdo“. Razli~ite verzije teorija modernizacije omogu}avale su tuma~enje socijalizma kao alternativnog. Ideolo{ki razli~iti. po cenu velikih `rtava i napora. sovjetski re`im imao je sna`nu podr{ku masa. marksisti~ki re~eno. iz „dru{tvene baze“. Za razumevanje teorijsko-metodolo{kih stavova revizionista (njihovog „meta-narativa“) od su{tinske va`nosti je pomeranje fokusa istorijskog istra`ivanja sa sfere politike na „dru{tvo“. Za ve}inu „revizionista“ Oktobar je bio socijalna revolucija. kasnije i generacijski nehomogeni (uprkos po~etnoj dominaciji mla|ih istori~ara. Ako sada ostavimo po strani razli~ite verzije „neomarksizma“. „nekapitalisti~kog puta razvoja“ koji. obrazovanog – modernog dru{tva. sa politi~ke na socijalnu istoriju.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. u krajnjoj liniji. 12 . onda u teorijama modernizacije mo`emo identifikovati klju~ni element revizionisti~ke paradigme. s druge (sa stanovi{ta neomarksizma) budili nadu u ostvarenje jednog boljeg „socijalizma sa ljudskim likom“. mobilnog. nov pristup su prihvatili i pripadnici starije generacije. tj. tj. a ne „dr`avni udar“. Ova (pojednostavljena) karakterizacija revizionisti~kog narativa nagla{ava njegove sadr`inske. Ovaj op{ti trend od politi~ke ka socijalnoj istoriji u istoriografiji sedamdesetih godina pretpostavljao je prihvatanje neke op{tije socijalne teorije i kategorijalnog aparata kojima se opisuju i obja{njavaju dru{tvene strukture i procesi. brojne `rtve re`ima bile su plod „ekscesa“ ili (staljinisti~kog) „skretanja“ sa izvornog kursa na koji se sovjetsko dru{tvo mo`e vratiti putem politi~ke demokratizacije i ekonomskim reformama. njegov identitet je bio utemeljen na projektu Jedan od mogu}ih na~ina ~itanja spora „totalitarista“ i „revizionista“ bio bi usmeren ka njegovom situiranju u kontekstu ruske emigracije.

totalitarna i revizionisti~ka paradigma su u izvesnom smislu bili „konceptualni blizanci“ – „U svom odbijanju totalitaristi~ke ’teze’ revizionisti~ka ’antiteza’ usvojila je logiku svog totalitarnog oca: revizionisti su zamenili primat ideologije i politike. a ve}ina „revizionista“ pristupila je „reviziji“ sopstvenih teorija. Ficpatrikova u jednom drugom radu isti~e: „U okviru istra`ivanja sovjetske istorije na Zapadu je do{lo do promene paradigmi: antitotalitaristi~ki pristup ’odozdo’ postao je sada dominantna paradigma. Koena/Stephen Cohen/)13. Uprkos popularnosti „totalitarne paradigme“ u Rusiji i biv{im socijalisti~kim zemljama. kako isti~e Dejvid-Foks. „prevazilaze}i“ ih i ~uvaju}i njihove „momente istine“. ukinula jednostranosti politi~ke i socijalne istorije. 2007: 87). podsti~e o~ekivanje „sinteze“ koja bi. koliko teorijske promene u samoj istoriografiji koje se obi~no ozna~avaju sintagmom „kulturnog“ ili „jezi~kog obrta“. Kao u staroj {ali. Kako to isti~e jedna ruska istori~arka: „Tre}e pokoljenje u{lo je u nauku krajem 80-ih i po~etkom 90-ih godina kada je u prvi Vid. krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih godina stasala je nova generacija – „generacija unuka“ – koja je iz druga~ije dru{tvene i teorijske perspektive tematizovala sovjetsku pro{lost. dok je pristup istra`iva~a otvorenim arhivima potkrepljivao predstavu o kompleksnosti sovjetskog dru{tva i istorije koju je nemogu}e redukovati na tezu o svemo}i dr`ave i politike. ostali verni traganju za „propu{tenim {ansama“ za reformu realno postoje}eg socijalizma. Decenijama polemi~ki sukobljene.14 U obe ocene sadr`an je deo istine: uru{avanjem sovjetskog komunizma potvr|ena je teza o nemogu}nosti njegovog reformisanja. Paradoksalno. faza „sinteze“ bila je zadatak slede}e generacije istori~ara za koju su ideolo{ke strasti koje su pothranjivale sukobe „totalitarista“ i „revizionista“ bile stvar pro{losti. Videti argumentaciju u ovde objavljenim tekstovima Martina Malije i [ile Ficpatrik. Ali. Re~ju. Cohen (2004). 13 14 17 . Na njenu pojavu nije toliko uticalo otkri}e nekih potpuno novih i nepoznatih ~injenica u sovjetskim arhivima (mada su novodostupni izvori u znatnoj meri pro{irili tematski opseg istra`iva~kog rada). do{lo je vreme da se prestane govoriti kako su revizionisti~ki argumenti pogre{ni. a „revizionisti“ – teorijsku. godine proglasile sopstvenu pobedu: „totalitaristi“ – politi~ku. 2004: 101). dok su malobrojni (poput S. nestanak Sovjetskog Saveza istori~arima starije generacije poslu`io je kao kona~na potvrda ispravnosti „totalitarne paradigme“. Ipak. ve} da se govori kako su dosadni jer su ve} svi upoznati sa njima“ (Fitzpatrick. primatom ’dru{tvenih snaga’“ (David-Fox. obe strane su posle 1991. Navedena hegelijanska shema „teze“ i „antiteze“ u interpretaciji stavova generacija „o~eva“ i „dece“ u sovjetskim studijama.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI socijalne istorije koja istra`ivanju dru{tvenih grupa i procesa daje primat u odnosu na politi~ke aktere i ideolo{ka pitanja.

Teorijska nezainteresovanost za problem komunizma ne zna~i da Fuko svojim politi~kim istupima nije bio na strani kriti~ara sovjetskog re`ima. Za generaciju unuka koja se formirala posle okon~anja ideolo{kog suprotstavljanja dve dr`ave karakteristi~an je kriti~ki odnos prema pristupima prethodnih generacija. obnova ’savremene intelektualne tematike’ pod uticajem op{tijeg obrta u istorijskoj nauci ka humanitarnom znanju. 2007: 10). ve} monarhijski sistem rane moderne Evrope koji je ustupio svoje mesto obmanjivim slobodama moderne ere“ (Engelstein. godine. te same kategorije sopstva“ (Self) vo|ene su brojne debate kako me|u zapadnim istori~arima. posve}ujem uspomeni na njega“ (Kotkin. Harhordina). bio ~lan KPF. treba imati u vidu da je najzna~ajnije delo nove „post-revizionisti~ke“ generacije istori~ara Sovjetskog Saveza – Kotkinova (Kotkin) knjiga Magnetna planina (Magnetic Mountain). a ne komunizam: „Glavni pravac Fukoove kriti~ke energije bio je usmeren ka identifikovanju ’malih’ tiranija nastalih bur`oaskim poretkom koji je smenio ’velike’ tiranije Starog re`ima obe}avaju}i gra|anske slobode. do 1953. njegove „arheologije“ i „genealogije“ znanja.17 Tema ove knjige je izgradnja i razvoj sovjetskog industrijskog grada Magnitogorska (Magnitogorsk) koji je Kotkinu poslu`io kao primer (case study) za 15 Teorijski predmet Fukoovog interesovanja i kritike je moderna liberalna epoha. . Evropeñskiñ universitet v Sankt-Peterburge: Letniñ sad. Oni se zala`u za pogled sa strane“ (Bolú{akova. 2001. godine nije umro. shvatanja „mo}i“ i „disciplinovanja“. kao i izgra|eni interes za politi~ke aspekte dru{tvenog `ivota. O. Mi{el Fuko (Michel Foucault) je svojim filozofskim analizama diskursa izvr{io presudan uticaj na formiranje ove nove generacije istori~ara Rusije i Sovjetskog Saveza. i 1983. posve}ena upravo Mi{elu Fukou. ve} kao mehanizam dominacije. kao i polemi~ki rad Svetlane Bojm. agent i objekt discipline koju dru{tvo primenjuje na sebe samo… ’Velika tiranija’ koja je interesovala Fukoa nije bila moderna ’policijska dr`ava’ nacisti~ke Nema~ke ili sovjetske Rusije. Iako se nikada nije ozbiljnije bavio ruskom istorijom i komunizmom15. O recepciji Fukoove analize diskursa. kao ni u tematizaciju pitanja da li istori~ari razumeju „pravog“ Fukoa i koliko je uop{te njegova teorija primenjiva na rusku istoriju16. kao {to se njome ne negira na ~injenica da je on sam kratko vreme. godine. On je tvrdio da fundamentalna dru{tvena kategorija koja je centralna za bur`oasku politi~ku zajednicu – autonomna individua – ne funkcioni{e kao uslov slobode i sre}e. Ali. tako i u samoj Rusiji. ono {to je nastalo kao rezultat. 16 O tome videti ovde objavljen pregledni tekst Lore Engel{tajn. Ne ulaze}i ovde u njihov prikaz. od 1950. 18 plan istorijskih istra`ivanja do{la nova kulturna istorija. 17 Prema Kotkinu: „Ideja da se upustim u istra`ivanje mikro-nivoa vlasti na primeru staljinizma kristalisala se u razgovoru s pokojnim Mi{elom Fukoom koga sam sreo u Berkliju gde je predavao 1982.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Nema sumnje da bi kona~an rezultat rada bio mnogo bolji da on 1984. 1995: xix). O recepciji Fukoa u Rusiji videti zbornik Mi{elú Fuko i Rossið (Pod red. 1993: 339).

Pre svega. Sovjetski Savez se u pri~i o dr`avi dru{tvene brige (welfare state) mo`e pojaviti kao standard ~iji je neo~ekivani uspeh izazvao ostatak sveta na odgovor“ (Kotkin. krajem osamdesetih njihova predstava o kapitalizmu je radikalno promenjena. Pedeset godina kasnije. 1995: 238). posle „kulturnog obrta“ u prvi plan istaknute su razli~ite „diskurzivne prakse“ i njihovo ispoljavanje u ravni svakodnevnog `ivota – usvajanja i „igranja“ socijalnih i identitetskih „uloga“. tj. Na taj na~in. pre`iveli radnici u Magnitogorsku jo{ govore jezikom koji su oni i njihovi savremenici koristili u memoarima iz tridesetih godina. te je Kotkin reafirmisao staru tezu o primarnoj va`nosti ideologije za razumevanje istorije Sovjetskog Saveza. onda je to bilo u jezi~koj artikulaciji dru{tvenog identiteta u vreme Staljinove vladavine. a sa njome i njihovo razumevanje socijalizma koji je oli~avao Sovjetski Savez i njihova lojalnost prema njemu“ Kotkin. Lenjinovom jednostrano{}u ili Staljinovim zlom). konstituisanja sfere privatnosti. Ipak. ve} je definisana kao poku{aj artikulacije jednog alternativnog oblika moderniteta koji je uticao i na socijalnu transformaciju samog Zapada. politi~ko zna~enje re~i koje se govore. razli~itih strategija pre`ivljavanja i osmi{ljavanja sveta u kategorijama usvojenog jezika komunisti~ke ideologije. a ne na njihovom pasivnom pokoravanju i strahu. 19 „@ivot u Magnitogorsku ljude je u~io kako cinizmu tako i radnom entuzijazmu. prema njegovom mi{ljenju. on je u~io svakoga kako da se identifikuje i govori u prihvatljivim terminima. prihvatali pod pretnjom golog terora i prinude. Ako su „revizionisti“ sli~nu tezu obrazlagali kategorijama „interesa“ i „socijalne pokretljivosti“. Ipak. ve} usvajanjem vladaju}eg diskursa – u~e}i da „govore po bolj{evi~ki“. Ovaj suptilni mehanizam vlasti. iskustvom Gra|anskog rata.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI razvijanje teze o staljinizmu kao (posebnoj) „civilizaciji“. nasuprot totalitarnom modelu obja{njenja. da interiorizuju vrednosti artikulisane u tom jeziku. Ako je igde postojao slu~aj gde je iznad svega bio va`an diskurs. Za razliku od autora iz prve generacije istori~ara (me|u kojima je Martin Malija bio jedan od Kotkinovih u~itelja). 1995: 21). nasuprot totalitaristi~koj paradigmi i njenoj revizionisti~koj kritici. marksisti~kom ideologijom. 19 . u okolnostima revolucionarnog krsta{kog rata. novi pristup predstavljao je poku{aj da se pomo}u ka18 „Umesto da bude smatran patolo{kim slu~ajem (devijacijom od evropskih normi koja je uslovljena zaostalo{}u ili agrarnom strukturom. sovjetski gra|ani ovo uverenje nisu. obja{njava snagu staljinizma. ova civilizacijska osobenost staljinizma u Magnetnoj planini nije okarakterisana kao jednozna~no negativa („antimoderna“). dugom istorijom ruskog autoritarizma. tj. strahu u istoj meri kao i ponosu.19 Stoga je bolj{evi~ki „totalitarizam“ bio posebne vrste – on je u velikoj meri po~ivao na aktivnoj participaciji gra|ana.18 Ideolo{ko uverenje bolj{evika da komunizam zaista predstavlja superiorni oblik modernosti bilo je od presudne va`nosti za stvaranje i opstanak sovjetskog re`ima (oli~enog u izgradnji Magnitogorska kao simbola socijalisti~ke industrijalizacije i napretka).

Igal Halfin i Johan Helbek (Halfin and Hellbeck. Tematizuju}i „subjektivnost“ noviji radovi metodolo{ki polaze od kritike koncepta aistorijskog. ubrzo je formulisan problem konceptualizacije drugog pola te veze – pojedinca („staljinisti~kog subjekta“) ~iji se „obi~an `ivot“ odvijao u „neobi~nim“. Osvetljavaju}i razli~ite strategije i tehnike konstituisanja subjektivnosti u dru{tvenom i politi~kom miljeu epohe staljinizma. istori~ari sovjetske subjektivnosti iz perspektive univerzitetskog kampusa. pisama (ne)zvani~nih autobiografija. revolucionarnim vremenima. jer on veruje da se ume}e ’govorenja bolj{evi~ki’ bilo ograni~eno na javnu sferu“ (Halfin and Hellbeck. Dok je ideolo{ko-politi~ka strana ove veze decenijama bila tematizovana. . Ipak. samosvesnog i interesno orijentisanog (liberalnog) „subjekta“ koji se re|e herojski oprao. Stoga ne ~udi {to ovo „rastvaranje“ individualiteta (sopstva) kojim se on svodi na socijalni konstrukt. Nasuprot tome. 1996)20. unutra{njeg sveta `ivota „sovjetskog ~oveka“ (Homo sovieticus). Prema njihovom mi{ljenju. obiman materijal slu`benih i privatnih arhiva omogu}io nam je. Holquist). Kotsonis) i Vajner (A. njihovi zaklju~ci ukazuju na „ljudsko lice“ re`ima ~iji je „univerzum govora“ predstavljao istinski horizont smisla velike ve}ine njegovih podanika. lako gube iz vida da su „diskurzivne prakse“ tridesetih godina zna~ile kretanje po tankoj i pomeraju}oj liniji `ivota i smrti. njihovim istra`ivanjima otvorena su ~itava nova podru~ja koja su bila izvan fokusa totalitarne i modernizacijske paradigme. 1996: 459). a ~e{}e konformisti~ki prilago|avao diktatu totalitarne „dr`ave“. izaziva reakcije poput one koju formuli{e Svetlana Bojm u polemi~kom osvrtu na Helbekov tekst. ubrzo su kritikovali njegovi studenti sa seminara na Univerzitetu Kolumbija. Kotkinov seminar su poha|ali i drugi istaknuti pripadnici najmla|e generacije istori~ara Sovjetskog Saveza – Holkvist (P. „~ini se da granice koje Kotkin povla~i izme|u javnog i privatnog. Skloni da doslovno shvataju jezik dnevni~kih zapisa. Daleko od „sinteze“ shva}ene u pomenutom hegelijanskom smislu – samosvesno prihvataju}i postmodernisti~ko insistiranje na fragmentarnosti i kontradiktornosti – radovi najmla|e generacije istori~ara sovjetske pro{losti 20 Pored Halfina i Helbeka. prema mi{ljenju najmla|e generacije istori~ara bolj{evizma. upravo rekonstrukciju „sovjetske subjektivnosti“. i „samokritika“.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. dr`ave i subjekta nedovoljno uzimaju u obzir razmatranje kako su savremenici iskustveno do`ivljavali staljinizam. 20 tegorije „diskursa“ uspostavi veza izme|u strategije „dr`ave“ (visoke politike i ideolo{ke doktrine) i taktike `ivotne svakodnevice (habitat) „malog ~oveka“. Kotkinovu sklonost da pitanje intimnog (ne)verovanja stanovnika Magnitogorska u jezik kojim govore ostavi po strani kao za istori~ara nere{ivi problem. Koconis (Y. Weiner). tj.

– onda se polazna teza o toj budu}nosti mo`e smatrati dovoljno potvr|enom. Ogromna koli~ina literature o sovjetskoj pro{losti ote`avala je pravljenje izbora. studijama nacionalnosti. bavljenje sovjetskom pro{lo{}u ipak u sebi skriva element ~u|enja nad jednom epohom koja ostaje zagonetna. rodnim studijama i istra`ivanjima istorije marginalnih grupa. „Revizionisti“ su predstavljeni tekstovima [ile Ficpatrik i Ronalda Sunija po{to su to dvoje istori~ara skloni teorijskoj samorefleksiji. Za razliku od drugih tekstova. Izbor tekstova koji slede predstavlja mali doprinos podse}anju na tu zagonetnost koja jo{ tra`i svoju „odgonetku“. Ako se ovde skicirana slika debata o tuma~enju sovjetske pro{losti pro{iri uvidom u rasprave koje se vode u drugim tematskim pravcima – na primer. ni ovaj temat i njegov pririre|iva~ ne predstavljaju izuzetak od tog pravila. problemima (dis)kontinuiteta ruske istorije. prisiljava ga na brojne kompromise i prihvatanje „manje lo{ih“ re{enja. Staljin im je dobrano zagonetnuo jednu. Smatraju}i koncepciju „totalitarizma“ dovoljno poznatom. konceptima imperije u ruskoj i sovjetskoj verziji. Tekst Lore Engel{tajn uvr{}en je pre svega jer je pisan kao pregledni ~lanak koji ~itaocu daje prikaz teorijskih debata i bibliografske upute neophodne za razumevanje „kulturnog obrta“ u savremenoj istoriografiji. Ranije zami{ljen i planiran u znatno ve}em obimu. To je na{a `uta podmornica. S obzirom na to da Kotkin nije preveden. ali sam smatrao da bi to bilo neopravdano bez objavljivanja bar jednog poglavlja iz te knjige. ali uticajno mesto. Rusi vole zagonetke. 2005: 106).BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI potvr|uju da je ona „neispri~ana pri~a“ pred kojom je „budu}nost“. @anrovski. prou~avanju religijskih tradicija i grupa tokom sovjetske ere itd. rad Johana Helbeka vi{e je posve}en demonstraciji sopstvenog teorijskog stanovi{ta na istoriografskom materijalu nego metodolo{kim raspravama s drugim {kolama mi{ljenja. a problemska usmerenost ka teorijsko-metodolo{kim aspektima interpretacije sovjetske pro{losti u radovima tri generacije ameri~kih istori~ara Sovjetskog Saveza uslovila je suo~avanje sa pitanjem reprezentativnosti njihovih predstavnika. Halfinov i Helbekov kriti~ki prikaz Kotkinove knjige bio bi bolji izbor. pa i kriti~koj reinterpretaciji sopstvenih stanovi{ta. Iako na prvi pogled mo`e izgledati kao posledica inercije akademskog rada. Posao biranja tekstova pri pravljenju tematskih zbornika prire|iva~a suo~ava sa nizom te{ko}a. Nikada nije rekao {ta zapravo ho}e. Helbekov * * * 21 . ograni~io sam svoj izbor na tekst Martina Malije koji u okviru te tradicije zauzima posebno. Staljin je posve hermeti~an. zaliven kao podmornica. Podsmehnuo se svima i umro neodgonetnut“ (Jerofejev. Kako je to formulisao ruski knji`evnik Viktor Jerofejev: „Staljin je tvorac magijskog totalitarizma.

„sovjetska subjektivnost“ ne predstavlja samo teorijski koncept ve} i `ivotno iskustvo. ali su njeni delovi {tampani u vode}im ameri~kim novinama. kod profesora Majkla Karpovi~a (Karpovich). polaze}i od teze o nemogu}nosti reformisanja sovjetskog socijalizma. 22 Studija. godine Malija je predavao rusku istoriju na Berkliju (Berkeley) i u Parizu (École des Hautes Études en Sciences Sociales)21. Tredgolda (Traedgold). dok je izvan akademskih krugova bio poznat po brojnim radovima u kojima je tokom osamdesetih i devedesetih godina komentarisao politi~ka zbivanja u Sovjetskom Savezu i Poljskoj. godine u porodici koja nije imala „ruske korene“. 21 Martin Malija (Martin Edward Malia) . potpisana pseudonimom „Z“. 1: 295–344). Zajedno s budu}im vode}im autoritetima za rusku i sovjetsku istoriju.22 Posle sloma Sovjetskog Saveza objavio je knjigu The Soviet Tragedy: A History of Socialism in Malijina pariska predavanja o Ruskoj revoluciji objavljena su 1980. S obzirom na to da objavljeni tekstovi ve} sadr`e brojne bibliografske upute. Ro|en je 1924. Harvard University Press. Iako radove o „sovjetskoj subjektivnosti“ kriti~ki komentari{u istori~ari koji pripadaju razli~itim generacijama i teorijskim tradicijama. Raeva (Raeff). Malija pripada prvoj generaciji „o~eva osniva~a“ ruskih i sovjetskih studija koja je svoju akademsku karijeru po~injala neposredno posle Drugog svetskog rata kada u Americi raste interesovanje za prou~avanje Sovjetskog Saveza. Do penzionisanja 1991. a njegova doktorska teza o Hercenu (Alexander Herzen and the Birth of Russian Socialism. ve} su ovde izlo`eni u funkciji olak{avanja recepcije njihovih radova. Tada{nja dominacija „revizionisti~kog pristupa“ Ruskoj revoluciji u ameri~koj sovjetologiji uticala je na neobjavljivanje ove knjige na engleskom jeziku. u ~asopisu Daedalus (Vol. Biografsko-bibliografski podaci o autorima izabranih tekstova nemaju za cilj njihovo detaljnije predstavljanje. Paris). 22 rad o autobiografskim tekstovima Staljinove ere izabran je kao tekst koji reprezentuje na~in rada „generacije unuka“. godine na francuskom jeziku: Comprendre la révolution russe (Seuil. 1812–1855. studirao je i doktorirao na Harvardu. Studijom „To the Stalin Mausoleum“ izazvao je burnu debatu u ameri~koj javnosti naklonjenoj Gorba~ovu jer je. objavljena je 1990. formulisao kriti~ki stav prema politici „perestrojke“ i predvideo njen neuspeh. Rjazanovskog (Riasanovsky). ovde je objavljen tekst Svetlane Bojm za koju. Hejmsona (Haimson).tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 1961) smatra se danas klasi~nim delom o ruskoj intelektualnoj istoriji XIX veka. poput Pajpsa (Pipes). 119. odustao sam od pravljenja dodatne bibliografije koja bi znatno uve}ala obim ovog temata. No.

Valickog (Walicki). priloge u ovom zborniku objavili su autori poput Turena (Touraine). The National Interest. Nav. „Nacizam – Komunizam: skica za pore|enje“. Mockin)25. Doma}oj ~itala~koj publici dostupan je samo jedan Malijin rad u prevodu na srpski jezik – njegov prilog debati o odnosu komunizma i nacizma („Judging Nazism and Communism“. svodi se na odbacivanje zapadnih esencijalisti~kih predstava o radikalnoj „drugosti“ Rusije formiranih tokom tri veka njihove zajedni~ke istorije. 2006). Malijino shvatanje jedinstva ruskog i zapadnog istorijskog razvoja utemeljeno je na njegovom shvatanju novovekovnog koncepta revolucije koji je on tematizovao u posthumno objavljenoj knjizi History’s Locomotives: Revolutions and the Making of the Modern World (Yale University Press. godine: The Cultural Gradient: The Transmission of Ideas in Europe. 1999). njegov nedovr{eni rukopis o „Zapadnom revolucionarnom procesu. Pirumove (Pirumova). 2002) koji je objavljen u zborniku radova: Manje zlo. te biv{i Malijini studenti. Moralni pristupi praksama genocida (priredili H. Na vrednost i va`nost Malijinog opusa za razvoj ruskih i isto~noevropskih studija skrenuli su pa`nju njegovi u~enici i prijatelji prilozima u njemu posve}enom zborniku 2003. Njegova obnova „totalitaristi~ke paradigme“ u tuma~enju socijalizma kao „ideokratskog re`ima“ predstavlja deo op{tijeg projekta interpretacije ruske istorije koju je Malija izlo`io u knjizi Russia Under Western Eyes: From the Bronze Horseman to the Lenin Mausoleum (Harvard University Press. Naime. 2005: 13–42 (prevod Miroslav Zdovc). 25 Videti: Martin Malia. 1789–1991 (Edited by Catherine Evtuhov and Stephen Kotkin)24. 23 [ila Ficpatrik (Sheila Fitzpatrick) [ila Ficpatrik je najistaknutiji predstavnik drugog. 1415–1991)“. u odnosu na „totalitarizam“ jasno kriti~ki profilisanog („revizionisti~kog“) toka anglosaksonskih sovjetskih studija. novembar 2004). godine u Melburnu Radni naslov Malijinog rukopisa bio je: „The Pattern and Escalation of Western Revolution: From the Hussites to Bolsheviks. 24 Pored urednika. Le Gofa (Le Goff) Mihnika (Michnik). Osnovna teza ove obimne i sjajno napisane knjige posve}ene razmatranju „ve~nog problema“ odnosa Rusije i Evrope. Meklina (McLean). Prire|iva~ rukopisa promenio je naslov iskoristiv{i Marksovu sintagmu o revolucijama kao „lokomotivama istorije“. posle Malijine smrti (19. delo. 23 .BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Russia (1994) u kojoj je formulisao svoje razumevanje toka i dinamike „sovjetskog eksperimenta“. Ro|ena je 1941. sada profesori na ameri~kim univerzitetskim katedrama za rusku istoriju. Beograd: Beogradski krug. Rjazanovskog (Riasanovsky). Fall. 1415–1991“ priredio je za {tampu i objavio Tenrens Ejmons (Terence Emmons)23. Dubil i G.

24 (Australija). Cultural Revolution in Russia. No. Princeton University Press. 1992). a studirala je i doktorirala na Oksfordu 1969.28 Ove teme Ficpatrikova je kasnije detaljno obradila u monografijama: Education and Social Mobility in the Soviet Union. Ficpatrikova je urednica brojnih 26 Videti: The Commissariat of Enlightenment. 1999). Cambridge University press. 8. Ficpatrikova je autorka sinteti~kog pregleda istorije Ruske revolucije (The Russian Revolution. Summer 2007: 479). 1928–1931. Tear off the Masks! Identity and Imposture in Twentieth-Century Russia. mobilnosti i kulturne promene. Njen interes za socijalnu istoriju i rekonstrukciju svakodnevnog `ivota u Sovjetskom Savezu izra`en je u knjigama: Stalin’s Peasants: Resistance and Survival in the Russian Village after Collectivization (Oxford University Press. levi~arski aktivista. 3. njeno istra`iva~ko interesovanje se pomera prema istra`ivanjima problemima identiteta (vid. Everyday Stalinism: Ordinary Life in Extraordinary Times: Soviet Russia in the 1930s (Oxford University Press. zajedno sa Mo{e Leviniom (Moshe Lewin). 27 Ficpatrikova je najavila objavljivanje autobiografske knjige ~iji je radni naslov My Father’s Daughter (videti: „An Interview with Sheila Fitzpatrick“. delo. istra`ili smo {ta se de{avalo unutar oblasti kulture i te`ili da to pove`emo sa savremenim dru{tvenim i politi~kim promenama. 2002). Kritika: Explorations in Russian and Eurasian History.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. pod uticajem „kulturnog obrta“. Osim navedenih monografija. 1994). 1982. 4).26 Na njeno intelektualno formiranje u smeru suprotnom od prethodno dominantnog hladnoratovskog pogleda na svet uticali su njen otac Brajan Ficpatrik (Brian Fitzpatrick). 1921–1932 (Cambridge University Press1979). 1970 (paper. 2005). u kategorijama socijalne participacije. a ne samo kao „odozgo“ nametnuti politi~ki projekat. p. novinar i istori~ar. 1994. The Cultural Front: Power and Culture in Revolutionary Russia (Cornell University Press. uklju~uju}i i pokret za uzdizanje (vydvizhenie) radni{tva u redove inteligencije“ (Nav. . stekla status rodona~elnika „revizionisti~ke {kole“ u ameri~kim sovjetskim studijama. 2007) koji je stekao ugled klasi~nog priru~nika. Konferencija o sovjetskoj „kulturnoj revoluciji“ koju je organizovala na Univerzitetu Kolumbija (Columbia University) 1974. U uvodu Zborika Ficpatrikova nagla{ava: „Umesto da se koncentri{emo isklju~ivo na temu intervencije Partije u kulturu ({to je glavna tema prethodnih zapadnih studija). Soviet Organization of Education and the Arts under Lunacharsky. kao i politi~ka i kulturna atmosfera {ezdesetih godina. 28 Videti Zbornik radova s konferencije: Sheila Fitzpatrick (ed. Vol. a poslednjih godina.).27 Ranih sedamdesetih Ficpatrikova je pre{la u SAD gde je u akademskim krugovima ubrzo. godine smatra se jednim od prelomnih doga|aja u formulisanju novog pristupa prema kojem Revoluciju treba tuma~iti „odozdo“. 1978. Bloomington: Indiana University Press. godine radom o Luna~arskom i Komesarijatu prosvete. Oxford University Press.

godine u porodici jermenskog porekla. Intellectuals and the Articulation of the Nation (with M. Pored brojnih studija. the Soviet Union. 2000). Doktorirao je radom o revoluciji u Azerbejd`anu (The Baku Commune. Ro|en je 1940. 1997). 1993). Gellately. The Making of the Georgian Nation (Indiana University Press. 2000). 1998). Stalinism: New Directions. Oxford University Press. Suni je profesor emeritus odeljenja za politi~ke nauke Univerzitetu u ^ikagu (University of Chicago) i profesor socijalne i politi~ke istorije na Univerzitetu u Mi~igenu (University of Michigan). kao i knjigu o ulozi nacionalizma u slomu sovjetskog komunizma: The Revenge of the Past: Nationalism. Geyer. 1917–1918: Class and Nationality in the Russian Revolution. 1994). Princeton University Press. and the Successor States in the Twentieth Century (Oxford University Press. uprkos ~injenici da politi~ke nauke predstavlja osnovnu oblast njegovog akademskog rada. profesura na Univerzitetu u ^ikagu. Mno{tvo ~lanaka i studija. Revolution. In the Shadow of Revolution: Life Stories of Russian Women from 1917 to the Second World War (with Y. University of Michigan Press. and the Collapse of the Soviet Union (Stanford University Press. Posle raspada Sovjetskog Saveza napisao je sinteti~ki prikaz sovjetske istorije – The Structure of Soviet History: Russia. Kennedy. Beyond Totalitarianism: Stalinism and Nazism Compared (with M. University of Chicago Press. (Routledge. Na ovom univerzitetu osnovao je katedru za modernu jermensku istoriju. 2009). 1789–1989 (with R. akademske po~asti i uticaj na mla|e generacije istori~ara. A State of Nations: Empire and Nation-making in the Age of Lenin and Sta- 25 Ronald Suni (Ronald Grigor Suny) . Suni je generacijski i teorijski blizak Ficpatrikovoj. Cambridge University Press. 1999). Eley. 1983). a studirao je i doktorirao na Univerzitetu Kolumbija (Columbia University. Princeton University Press. te objavio niz knjiga o istoriji Jermenije i Gruzije: Armenia in the Twentieth Century (Scholars Press. Looking Toward Ararat: Armenia in Modern History (Indiana University Press. Slezkine. 1993). 1968). 1972). 1988. Suni je uredio niz zna~ajnih zbornika radova koji su posve}eni teorijama nacionalizma i „nacionalnom pitanju“ u Sovjetskom Savezu: Becoming National: A Reader (with G. kao i njena sklonost da problematizuje sopstveno delo u kontekstu razvoja discipline – sve to ~ini Ficpatrikovu najpoznatijom i najuticajnijom aktivnom istori~arkom Sovjetskog Saveza. 1996). a njegova istra`iva~ka interesovanja primarno su bila usmerena ka tematizaciji polo`aja i istoriji neruskih nacionalnosti u Ruskoj imperiji i Sovjetskom Savezu.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI zbornika radova od kojih su najzna~ajniji: Accusatory Practices: Denunciation in Modern European History.

te se on danas smatra jednim od najistaknutijih eksperata za sovjetsku istoriju. godine i doktorirala je istoriju na Stanfordu (Stanford University. ali je me|u prvima istra`iva~ka interesovanja usmerila ka temama iz kulturne istorije. 60. 1993). godine (Moscow. 2001). akademske teme kojima se Suni godinama bavio dobile su ve}i zna~aj. Bavljenje seksualno{}u u ruskoj kulturi nastavila je u knjizi Castration and the Heavenly Kingdom: A Russian Folktale (Cornell University Press 1999). 1905: Working-Class Organization and Political Conflict. a od 2002. 2001. a svoje istra`ivanje ruske religijske tradicije i njenog odnosa prema Moderni u studiji „Holly Russia in Modern Time: An Essay on Orthodoxy and Cultural Change“ (Past & Present. predavala je na Kornelu (Cornell University). Ro|ena je 1946.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Cambridge University Press. o~ituje i u ~injenici da je on urednik Istorije Rusije XX veka u izdanju Kembrid`a (The Cambridge History of Russia. kao i politi~kim zbivanjima na Kavkazu. Engelstein. 1976). Na po~etku akademske karijere bavila se socijalnom istorijom – moskovskim radni{tvom u Revoluciji 1905. 1992). {to se. 26 lin (with T. godine na Jejlu (Yale University). 173: 129–156). Pod uticajem Fukoove Istorije seksualnosti bavila se temom seksualnosti u javnom diskursu kasne imperijalne Rusije – The Keys to Happiness: Sex and the Search for Modernity in Fin-de-Siècle Russia (Cornell University Press. Sandler) objavila je zbornik radova Self and Story in Russian History (Cornell University Press 2000) u kojima je tematizovan problem izra`avanja li~nosti u ruskoj kulturi. volume III: The Twentieth Century.1982). izme|u ostalog. Stanford University Press. kriti~ki pregled zapadne istoriografije Rusije i Sovjetskog Saveza formulisala je u i studiji „New Thinking about the Old Empire: Post-Soviet Reflections“ (Russian Review. Lora Engel{tajn (Laura Engelstein) . Lora Engel{tajn nije prevashodno istori~ar sovjetskog perioda ruske istorije – njena oblast istra`iva~kog interesovanja obuhvata kasni imperijalni period ruske istorije s kraja XIX i po~etka XX veka. Za razliku od drugih autora ~iji su radovi ovde objavljeni. Pored ovde prevedenog rada. 2006). U ovoj knjizi formulisala je tezu o ograni~enoj mogu}nosti direktne „aplikacije“ Fukoove analize seksualnosti na ruski (neliberalni) kulturni i socijalni kontekst. Prinstonu (Princeton University). „Imperijalnim obrtom“ u istoriografiji Rusije i Sovjetskog Saveza. 2001). No. da bi u sli~nu tezu u pogledu Fukoovog shvatanja „nadziranja i ka`njavanja“ izlo`ila u studiji o ruskoj „kombinovanoj nerazvijenosti“ (vid. a kao urednik (sa S. Martin.

pored intervjua sa Helbekom i Halfinom. godine u Nema~koj gde je zavr{io osnovne studije. Svetlana Bojm se od ostalih autora objavljenih priloga razlikuje i po tome {to po svom osnovnom obrazovanju nije istori~arka. (Göttingen. (Pittsburgh: Pittsburgh University Press. Pored ove knjige. a doktorirala knji`evnost na Harvardu (1988) gde je sada profesor na Odeljenju za komparativnu knji`evnost. Pored brojnih studija. {tampano niz kriti~kih komentara na njihov teorijsko-metodolo{ki pristup interpretaciji staljinskog „subjekta“. No. 2003). Helbek je ro|en 1966. Consciousness and Salvation in Revolutionary Russia. 2000). a od 2003. Njegovi i Halfinovi radovi izazvali su debate u samoj Rusiji gde je u ~asopisu Ab Imperio objavljen obiman temat „Thinking Theoretically About the Cultural and Linguistic Turn in Soviet Studies“ (2002. Class. Od 1990. Sa Igalom Halfinom29 autor je prikaza Kotkinove knjige o staljinizmu kao „civilizaciji“ koji se smatra manifestom novog pristupa istra`ivanju „sovjetske subjektivnosti“ (vid. kao i njihovi odgovori kriti~arima. Terror in My Soul. te niz ~lanaka i studija u vode}im ~asopisima (Kritika. 29 . The Making of Modern Political Identity (London: Frank Cass. a doktorirao je na Kolumbiji (Columbia University). Communist Autobiographies on Trial (Harvard. godine kada je u „Narodnom arhivu“ u Moskvi otkrio sakupljene dnevnike „malih ljudi“ iz tridesetih godina. 3: 217–402) u kome je. Predavao je na Univerzitetu u Gisenu (Universität Giessen). godine profesor je ruske istorije na Univerzitetu Radgers (Rutgers University). 2006) u kojoj je analizom nekoliko privatnih dnevnika sovjetskih gra|ana istra`io mehanizme njihovog „rada na sebi“ radi izgradnje sopstvene li~nosti u skladu s vladaju}im ideolo{kim uverenjima. te zbornika radova: Language and Revolution. 2002). te saradnik Dejvis Centra za ruske i evroazijske studije (Davis Center for Russian and Igal Halfin. objavio je knjigu Revolution on my Mind: Writing a Diary Under Stalin (Harvard University Press. godine). Johan Helbek (Jochen Hellback) 27 Svetlana Bojm (Svetlana Boñm / Svetlana Boym) Osim ruskim poreklom (ro|ena je u Lenjingradu 1959. a posle odlaska u SAD magistrirala je u Bostonu (1983). Halfin and Hellbeck. Jahrbücher für Geschichte Osteuropas). u Nema~koj je objavio zbornik (koautor Klaus Heller). autor dve zna~ajne knjige o „kaljenju“ sovjetske (komunisti~ke) subjektivnosti: From Darkness to Light. Autobiographical Practices in Russia.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Pripadnik najmla|e generacije („unuka“) sovjetskih i ruskih studija. bavi se istra`ivanjem na~ina oblikovanja subjektivnosti u staljinizmu. 2004). profesor ruske istorije na Univerzitetu u Tel Avivu (Cummings Center). 1996). U Sovjetskom Savezu je studirala {panski jezik.

2: 338–353. By illustrating the differences in the theoretical and methodological approaches towards Soviet communism between the three generations of the historians. Michael (1992): „The End of Sovietology and the Renaissance of the Modernization Theory“. Vol. the author explores the embedment of their theoretical views within the wider social and political context (the Cold War. teoreti~ar fotografije. filma i arhitekture. Ovda{njim ~itaocima poznata je po knjizi Budu}nost nostalgije koja je prevedena na srpski jezik (Geopolitika: Beograd. discourse Burawoy. Vol. Kritika: Explorations in Russian and Eurasian History. Stephen (2004): „Was the Soviet System Reformable?“ Slavic Review. 744–785. Laura. totalitarianism. Key words: history. 5. this editorial explores the notion of the claims on its „future“. Soviet Revisionists and Holocaust Deniers (In Response to Martin Malia)“. Cohen. Vol. Pored akademskih radova. No. 2005). Diverse interpretations of the communist past are strongly linked with the shifts of the paradigms of the historiography – those being dominated by diverse understandings of the political. American Historical Review. communism. 1994). Vol. pp.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. No. a poznata je i kao multimedijalni umetnik. détentes and the collapse of Communism). 1991). 3. politics. History and Theory. 6 (November). David-Fox. Fitzpatrick. 2003). Michael (2004): „On the Primacy of Ideology. (1993): „Combined Underdevelopment: Discipline and the Law in Imperial and Soviet Russia“. Sheila (2007): „Revisionism in Soviet History“. revisionism. Pre ove knjige koja je prevedena na vi{e jezika. social and/or cultural history. Knji`evno-teorijske i {ire shva}ene kulturne studije ~ine osnovne oblasti njenog profesionalnog akademskog interesovanja. Literatura . Bojmova je objavila veoma zapa`en roman Ninochka (Suny Press. 21. 46: 77–91. 98. The basic biographical and bibliographical data on the authors of the translated articles are also attached to this series paper. 63. No. objavila je studiju o statusu pesni{tva u modernoj kulturi – Death in Quotation Marks: Cultural Myths of the Modern Poet (Harvard University Press. 459–488. Contemporary Sociology. No. Milan Suboti} Future of the Soviet past: remarks with the selection of articles Summary: By explaining the reasons for the preparation of this selection of articles by the American historians dealing with the Soviet past. No. Engelstein. te antropolo{ko-kulturolo{ku istoriju o svakodnevnom `ivotu u Sovjetskom Savezu – Common Places: Mythologies of Everyday Life in Russia (Harvard University Press. 28 Eurasian Studies). 1: 81–105.

Jerofejev. Vol. No. Nowak. Journal for Modern History. Berkeley: University of California Press. 3: 384–425. s. V. (1998): „1991 and the Russian Revolution: Sources.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Halfin. (2000): „Vvedenie: Otcù. M. 7–35. Viktor (2005): Dobri Staljin. Andrzej. Mañkl. O. 5 – 47. Š„Mr. (2007): „Russkað revol÷cið glazami treh pokoleniñ amerikanskih istorikov“. (2004): „A ’Polish Connection’ in American Sovietology. Samara: Samarskiñ universitet. No. Stephen. Verderi. Vol. Ab Imperio. 29 . Ketrin. X“¹ (1947): „The Sources of Soviet Conduct“. (2005): [ta je bio socijalizam i {ta dolazi posle njega?. Beograd: Fabrika knjiga (prevod s engleskog Veselin Kosti}). Dûvid-Foks. Dûvid-Foks. Hellbeck. Kotkin. 1917. No. Analytical Framework“. Mañkl. 26. Samara: Samarskiñ universitet. 2: 566–582. (1995): Magnetic Mountain: Stalinism as a Civilization. Dûvid-Foks. Sovetski? period: Antologið. Kotkin. 3: 456–463. Jochen (1996): „Rethinking the Stalinist Subject: Stephen Kotkin’s ’Magnetic Mountain’ and the State of Soviet Historical Studies“. Conceptual Categories. (2001): „Semú podhodov k fenomenu sovetskoñ sistemù“. 70. god: Rossið revol÷cionnað. Igal. Sost. Beograd: Geopoetika (prevela s ruskog Draginja Ramadanski) Kennan. Imperatorskiñ period: Antologið. Amerikanskaú rusistika: Vehi istoriografii poslednih let. Or the Old Homeland Enmities in the New Host Country Humanities. No. 4: 237–259. Moskva: RAN. Jahrbiicher für Geschichte Osteuropas. George. Vol. s. Foreign Affairs. Stephen. 7 – 45. deti i vnuki v amerikanskoñ istoriografii carskoñ Rossii“ Amerikanskað rusistika: Vehi istoriografii poslednih let. 44. s. Bolú{akova.

Sovjetski Savez se tokom sedam decenija postojanja nikada nije integrisao u me|unarodni * Izvor: Martin Malia. Dok je za milione ljudi ozna~avao nadu u socijalizam. A History of Socialism in Russia. Tokom sedamdeset godina Marksova ’avet komunizma’ zaista se nadvijala nad celim svetom. Uvod: Istorijska pitanja – vreme su|enja . posle oktobra 1917. u modernom dobu. Ona je bila ’prva proleterska dr`ava’ na svetu i prva ’zemlja socijalizma’ u istoriji. A ko. a sopstvenu doma}u politiku prosu|ivati s obzirom na njegove univerzalisti~ke pretenzije. 141. crvenije zna~enje levici i istovremeno sna`no radikalizovala odgovor desnice. pp. Na po~etku. New York: Free Press. Ipak.82(47) . ovaj eksperiment je. mo`e da bude protiv jednakosti? Negativno lice sovjetizma pomaljalo se postepeno tokom vremena – kao diktatura proletarijata koja se prvo preobratila u diktaturu partije. Jer. na kraju. Lenjinova dr`ava je zato dobila univerzalni zna~aj jer je puni socijalizam – a ne njegova polovi~na verzija zapadne socijalne demokratije – bio. ono pozitivno lice eksperimenta u~inilo je zbivanja u Sovjetskom Savezu va`nim za celo ~ove~anstvo.64(47) .30 Tre}i program Radio Beograda Br. vrhunac demokratske jednakosti. 1–17. poput Janusa ili dvoglavog ruskog orla. I–II/2009 UDK 321. 1917–1991. bar po svojoj aspiraciji. za milione drugih bio je samo totalitarni teror. da bi. (1994): The Soviet Tragedy. za sve njih predstavljao je izazov i niko nije mogao da izbegne fascinaciju njime. 505–520. pokazivao ~ove~anstvu dva lica. Ali. Ljudi su se svuda morali opredeliti za eksperiment ili protiv eksperimenta koji se odvijao u Rusiji. Stoga je sovjetska sablazan postala najve}a polarizuju}a snaga politike XX veka – ona je davala o{trije. pa u diktaturu Staljina. godine Rusija vi{e nije bila samo jedna obi~na zemlja. 94(470) MARTIN MALIJA SOVJETSKA TRAGEDIJA* Sovjetska socijalisti~ka revolucija bila je najve}a utopijska avantura modernog doba. 141–142. stvorila totalitarni sistem koji je izrastao u super silu koja preti ~itavom svetu.

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI

sistem poput neke obi~ne dr`ave. Stoga su negativne posledice eksperimenta – mada mogu biti obja{njavane pritiskom kapitalisti~kog neprijateljstva, fa{izmom i ratom – ipak podsticale su{tinsko i za mnoge mu~no pitanje o tome da li postoji nu`na veza izme|u socijalisti~kog i totalitarnog lica sovjetskog Janusa. Da li je degeneracija komunizma stvorena neprijateljstvom spolja{njeg okru`enja i ruskom zaostalo{}u ili samom prirodom marksisti~ko-lenjinisti~kog projekta? Da li je eksperiment postao totalitaran uprkos tome {to je bio socijalisti~ki, ili upravo zato {to je bio socijalisti~ki? Zatim je posle sedam decenija napetosti u odnosima sa spolja{njim svetom sovjetski eksperiment, sablastan do kraja, okon~an s najve}om socijalnom katastrofom modernog doba. U slu~aju bez istorijskog presedana, posle pedeset i pet godina mira, sovjetska super sila do`ivela je propast koja je strukturno jednaka porazu u totalnom ratu. Raspala se Komunisti~ka partija koja je bila ki~ma sistema; nestala je sama sovjetska dr`ava, a njena ekonomija ruinirana je poput ekonomije Nema~ke i Japana 1945. godine. Kolaps je zaista imao takve razmere da }e Rusija i svet jo{ dugo biti zaokupljeni posledicama ove katastrofe, kao {to su nekada bili zaokupljeni promenama koje je doneo sam eksperiment. Te{ko nasle|e Oktobra tako obuhvata i u stvari ograni~ava ono {to je Ana Ahmatova nazvala stvarnim XX vekom. Jer vekovi nisu uredno ograni~eni stoletnim datumima, ve} ih pre defini{u dugotrajni politi~ki i kulturni obrasci. Evropski XIX vek op{teg mira, ekonomskog razvoja i demokratskog progresa protezao se od okon~anja velike Francuske revolucije i Napoleonove krize 1815. godine, do izbijanja jo{ ve}e svetske krize 1914. godine. Isto tako, ~esto se tvrdi da je sa Prvim svetskim ratom po~eo na{ mra~ni vek, a da kolaps komunizma i kraj Hladnog rata tokom 1989–1991. godine obelodanjuju njegovo okon~anje. Upravo smo tada shvatili da se na{ kratki XX vek kona~no zavr{io.1 Taj kratki vek bio je tako|e izuzetno nasilan i tragi~an vek. Karakteristi~no, obojici velikih proroka najprivla~nije ideologije na{eg veka – Hegelu i Marksu – omiljeni pisac bio je Eshil, ’otac tragedije’. Pouka Eshilove Orestije je da zlo~in ra|a zlo~in, da nasilje stvara nasilje, sve dok prvi zlo~in u lancu, prvobitni greh roda, ne bude iskupljen brojnim stradanjima. Na sli~an na~in, krv avgusta 1914. godine imala je ulogu poput ’prokletstva Atrida’ u domu moderne Evrope, prokletstva koje je generisalo lanac internacionalnog i dru{tvenog nasilja koje }e dominirati modernim dobom. Jer, nasilje i krvoproli}e rata nisu bili uporedivi ni sa jednim zamislivim dobitkom bilo koje od sukobljenih strana.
Za obja{njenje koncepta ’kratkog XX veka’ videti: John Lukacs, The End of the Twentieth Century and the End of the Modern Age (London: Ticknor and Fields, 1993).
1

31

tre}i program

ZIMA–PROLE]E 2009.

32

Sam rat proizveo je Rusku revoluciju i bolj{evi~ko zauzimanje vlasti; njegov rezultat je vodio poni`enoj, revan{isti~koj i na kraju nacisti~koj Nema~koj, kao i fa{isti~koj Italiji. Po~etkom tridesetih godina ove tri ’diktature’ (kako su onda nazivane) su na do tada nezamisliv na~in ideologizovale i polarizovale svetsku politiku, dok su istovremeno umanjivale mo} i stvarale unutra{nje podele u dru{tvima iznurenih konstitucionalnih demokratija atlantskog Zapada. Drugi svetski rat bio je direktna posledica Prvog i nastavio je ovu smrtonosnu spiralu. Po~ev{i kao Hitlerov poku{aj poni{tavanja poraza iz 1918. godine, ova nova runda krvoproli}a dovela je Staljina na vlast u srcu Evrope, a po{to je istovremeno vodila komunisti~kim pobedama u Isto~noj Aziji, u~inila je lenjinizam globalnom snagom. Taj veliki ’crveni proboj’ uzrokovao je da SAD postane glavna sila suprotstavljena komunizmu te je, na taj na~in, stvorena jo{ jedna polarizovana ideolo{ka bitka – Hladni rat. Na kraju, to suparni{tvo koje je bilo nenasilno ali na samoj ivici oru`anog sukoba SAD i Nato, s jedne strane, a sledbenika sada imperijalnog Oktobra, s druge strane, proteglo se tokom ~etrdeset pet godina – sve dok pod njegovim pritiskom sovjetski sistem nije ispustio du{u. Tako su demoni koji su oslobo|eni 1914. godine na kraju na{eg jednovekovnog ciklusa (1918–1991) kona~no umireni. Scena je sada oslobo|ena za jo{ nepoznate sile XXI veka koje }e, bez obzira na to kakve jesu, bar biti postkomunisti~ke. Ali, mo`emo biti sigurni da }e postkomunisti~kim po~etkom dominirati – da iskoristim Sol`enjicinovu metaforu – izvla~enje ispod ru{evina ostalih posle eksperimenta. A veli~ina tog poduhvata bi}e po svojoj grandioznosti samerljiva s onim ranijim sovjetskim naporom. Zajedno sa na{im kratkim XX vekom tako|e je okon~ana i sovjetska istorija. Naravno, postkomunisti~ka Rusija }e ostati va`na evropska dr`ava i me|unarodna sila, ali je lenjinizmu sa njegovim svetsko-istorijskim pretenzijama do{ao kraj. Prvi put mo`emo sagledati sovjetski komunizam kao zavr{enu istorijsku epizodu s jasnim po~etkom, sredinom i krajem. U procenjivanju sovjetske enigme mi smo sve do perioda izme|u 1989. i 1991. godine uvek bili negde in medias res i na{e analize sovjetskog razvitka bile su odre|ene pravcem na{ih o~ekivanja u pogledu budu}nosti tog eksperimenta. Sada kada znamo stvarni rasplet drame, igra naga|anja je gotova, a ono {to smo verovali da razumemo od njene pri~e na po~etku i u sredini – sada se ~ini daleko od istine. Kona~no, sada stvarni proces ocene sovjetske avanture mo`e da po~ne jer, prema Hegelovoj istoricisti~koj mudrosti, „Minervina sova pole}e u sumrak“. Po{to je sovjetska avantura okon~ana katastrofom, njen tok od 1917. godine mo`e se shvatiti samo kao tragedija. Oktobar je bio u is-

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI

toj meri „prokletstvo Atrida“ kao i avgust 1914. godine: po~etno nasilje bolj{evi~kog osvajanja vlasti bilo je vi{e puta uve}ano dok je re`im stalnom prinudom odozgo preoblikovao neposlu{nu rusku realnost. Tragedija koja je usledila vi{e je nego potpuna, jer je bila stvorena traganjem za „socijalizmom“ kao savr{enom pravdom, jednako{}u i mirom, kao i za krajnjim dobrom prometejske tehnolo{ke mo}i kojom se defini{e „modernost“. Ne smemo zaboraviti da cilj Oktobra nije bio ni{ta manje nego izvo|enje ~ove~anstva, kako je to Marks nazna~io, „iz carstva nu`nosti u carstvo slobode“. Sovjetsku tragediju mo`emo razumeti samo u svetlu tog paradoksa da je nu`an veliki ideal kako bi se izvr{io veliki zlo~in. [ta smo mislili da razumemo o sovjetskoj istoriji pre nego je ona okon~ana? Stara je istina da svet posmatramo kroz filter na{ih analiti~kih koncepata i kategorija. S obzirom na to da je direktni uvid u samoizolovani Sovjetski Savez bio tako ote`an, dodatno smo bili skloni da ga sagledavamo kroz zatamnjena stakla. Zapravo, kroz stakla koja su bila dvostruko zatamnjena – kako politi~kom ideologijom, tako i metodologijom dru{tvenih nauka. U pogledu metodologije, zapadna sovjetologija tokom ~etrdeset pet godina posle Drugog svetskog rata izrasla je u ogromni, multidisciplinarni poduhvat koji je rukovo|en idejom nauke ’slobodne od vrednosti’. Ti istra`iva~ki napori doveli su do zaista impresivnih empirijskih rezultata. Do kraja osamdesetih godina stvorena je obimna literatura u kojoj su detaljno razmatrani sovjetski podaci iz svih oblasti – od ekonomije do kulture. U stvari, bili smo tako uspe{ni da su tokom Gorba~ovljeve glasnosti sovjetski izdava~i prevodili najva`nija dela zapadne sovjetologije kako bi pomogli da se popune slepe mrlje njihovog sopstvenog saznanja. Ipak, sovjetologija nije uspela da sa detalja pre|e ka razumevanju dublje dinamike koja je upravljala sovjetskom realno{}u. Ukratko, Sovjetski Savez koji je zapadna dru{tvena nauka opisivala predstavljao je jednu varijantu ’modernosti’ – bez sumnje grube i neotesane, ali u znatnoj meri uspe{ne. Tako|e, ve}ina specijalista tvrdila je kako je sistem ’stabilan’ i smatrala je normalnim to {to on predstavlja jedan od dva velika pola me|unarodnih odnosa. [tavi{e, po{to ideologija nikada ne mo`e biti sasvim isklju~ena iz vrednosno neutralne dru{tvene nauke, mnogi eksperti sugerisali su da je Sovjetski Savez ’zrelo industrijsko dru{tvo’ koje jo{ mo`e ostvariti svoj fundamentalni socijalisti~ki potencijal. Sa`eto, predstavljao nam je vi|enje Sovjetskog Saveza kao `ivotno sposobnog, trajnog i, po nekima, sasvim obe}avaju}eg sistema, te je iz toga jasno sledilo kako se moramo prilagoditi da zauvek `ivimo sa njim. Sledstveno tome, niko nije bio pripremljen za njegovu naglu smrt.

33

tre}i program

ZIMA–PROLE]E 2009.

34

Kako su tako dugo mnogi mogli da gre{e kad je re~ o toliko mnogo stvari? Najop{tiji odgovor na ovo pitanje ne mo`e biti na|en u samoj sovjetologiji, ve} u {iroj kulturi dru{tvenih nauka kroz koju je sovjetologija posmatrala svoj predmet. Po~etak sistematskog prou~avanja sovjetskog sistema u vreme posle Drugog svetskog rata poklapao se sa onim {to mo`emo nazvati bihevioristi~kom revolucijom na zapadnim univerzitetima. Ekonomija, politi~ke nauke, antropologija i sociologija – nau~ne discipline koje su bile u povoju tokom XIX i ranog XX veka – na kraju su objedinjene u okviru posebnih fakulteta dru{tvenih nauka i specijalizovanih nau~nih instituta. Na taj na~in one su, pored prirodnih i humanisti~kih nauka, formirale tre}u veliku oblast znanja ~iji je razvoj uticao i na staru disciplinu dostojnu po{tovanja – istoriju. Sve ove discipline u izvesnom stupnju su delile ambiciju da prou~avanje ~oveka i dru{tva u~ine {to egzaktnijim i nau~nijim, {to je bilo sasvim u skladu s pozitivisti~kim duhom Ogista Konta, mada naravno ne i sa sadr`ajem njegove doktrine. Metodologije iz ovog arsenala nau~nih disciplina brzo su preuzete i iskori{}ene za naglo razvijaju}e studije sovjetskog ’dru{tva’. Kao {to smo videli, postignuti rezultati bili su potpuno neodgovaraju}i. Prvi uzrok tog neuspeha jeste u ~injenici da su sve velike teorije dru{tvenih nauka bile smi{ljene pre nego {to se sovjetski sistem pojavio na istorijskoj sceni. Ako po~nemo sa Marksom, onda nema goreg vodi~a za razumevanje sovjetske stvarnosti od njegove podele dru{tva na

Previ{e bi bilo o~ekivati da je bilo ko mogao da predvidi detaljni scenario sloma iz 1989–1991. godine – to zaista niko nije ni u~inio. ^ak su i isto~noevropski disidenti koji su, poput vo|a poljske Solidarnosti poznavali kakav je zaista sistem, bili iznena|eni kada je do{ao trenutak njihovog oslobo|enja. Ali, nije preterano o~ekivati da na{e analiti~ke kategorije budu u stanju da objasne kolaps komunizma po{to se on desio, a upravo je u tom pogledu glavni tok sovjetologije potpuno podbacio. Jo{ gore, pre sloma, sovjetolo{ke teorije ~esto su nagove{tavale, a ponekad i eksplicitno predvi|ale sasvim suprotno od onoga {to se dogodilo. Prema ve}ini na{ih uobi~ajenih ’modela’ sovjetski sistem bio je, ako ne ve~an, onda bar trajan: on je predstavljan kao jedno ’urbano, industrijsko, visoko obrazovano’ dru{tvo koje – kako se ~esto ponavljalo – zahteva isto interesovanje poput njegovog ’kapitalisti~kog’ neprijatelja. Svakako, jedan broj posmatra~a, posebno disidenata koji su `iveli u tom sistemu, opa`ali su da sistem pati od tako te{kih nedostatka zbog kojih ne mo`e biti reformisan, ali njihove stavove je sovjetologija kao dru{tvena nauka obi~no odbacivala. Tako su gotovo svi, kako na levici, tako i na desnici, sovjetsku ve{tinu shvatali sasvim ozbiljno – jedni kao ideal, drugi kao protivnika.

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI

dominantnu dru{tveno-ekonomsku bazu i iz nje izvedenu politi~ku i kulturnu nadgradnju, jer je u sovjetskom slu~aju odnos izme|u baze i nadgradnje bio upravo suprotan. Ni Emil Dirkem, uprkos svojoj privr`enosti socijalizmu, nije mnogo vi{e od pomo}i sa svojim kategorijama ’organske solidarnosti’ i ’moralne’ dru{tvene organizacije kao odgovora na modernu ’anomiju’. Maks Veber, iako je bio potpuno svestan zna~aja tr`i{ta, ipak se vi{e dr`ao pruske ideje da je su{tina kapitalizma ’proceduralno-racionalna birokratija’. Zato je o~ekivao da socijalizam, kada i ako bude ostvaren, bude samo korak napred u unapre|enju racionalnog modernog poretka tako {to }e zameniti tr`i{te i privatno vlasni{tvo hiperbirokratskim planiranjem – {to je, u najboljem slu~aju, polovi~no ta~an uvid.2 Jedini od klasi~nih teoreti~ara koji je zaista relevantan za sovjetsko iskustvo je Aleksis Tokvil, ali o razlozima njegove relevantnosti bi}e re~i u slede}em poglavlju. Kada je po~etkom i sredinom XX veka delo velikih osniva~a dopunjeno i institucionalizovano u proizvodima akademske socijalne nauke, stvari se nisu pobolj{ale u pogledu razumevanja sovjetskog fenomena. Razlog je, pre svega, u tome {to oskudne ~injenice o Sovjetskom Savezu nisu bile dovoljne za novu me{avinu nau~nih disciplina. A jo{ va`niji razlog povezan je s osnovnim premisama nove bihevioristi~ke kulture. Grubo govore}i, ideja socijalne nauke polazi od toga da, uprkos o~iglednim razlikama izme|u odvojenih dru{tvenih formacija, ne{to {to se naziva ’dru{tvom’ predstavlja fundamentalnu ljudsku realnost, te da je to ’dru{tvo’ u osnovi svuda isto – kako u pro{losti, tako i u sada{njosti. Drugim re~ima, uprkos tome {to postoje ogromne razlike u vremenu i mestu izme|u razli~itih civilizacija, u krajnjoj liniji svim dru{tvima vladaju isti op{ti zakoni strukture, funkcije i razvoja. Da je druga~ije, ne bi postojala nauka o dru{tvu ve} samo zbrka na{ih ad hoc opservacija. Iz ove osnovne tvrdnje proisti~u dve posledice. Prvo, kultura je skup ’sistema vrednosti’ i stoga je, su{tinski, u funkciji interesa – prema tome, ideologija i politika su podskupovi dru{tva kao bazi~nijeg globalnog entiteta. Marksisti~ka dihotomija nadgradnje i baze jednostavno je samo jedan, mada verovatno najuticajniji, izraz takve perspektive. Jer, sama ideja dru{tvene nauke je u izvesnoj meri redukcionisti~ka: politika i ideologija predstavljaju samo odraz ’dru{tvene baze’. Drugo, obrazac sovjetskog razvoja ne mo`e biti jedinstven ni sui generis, ve} u su{tini sli~an razvoju drugih ’modernih’ dru{tava. A to stanovi{te, ponovo, ideologiju i politiku podre|uje socijalnim procesima. Stoga je sovjetologija kao socijalna nauka u velikoj meri odbacivala deklarisani cilj re`iMax Weber, Economy and Society, vol. I (New York: Bedminster Press, 1968), pp. 223–225; Emile Durkheim, La socialisme, sa définition, ses débuts, la doctrine Saint-Simonienne (Paris, no pub., 1925).
2

35

tre}i program

ZIMA–PROLE]E 2009.

36

ma – izgradnju socijalizma – kao prolaznu utopiju ili ~istu propagandu. Kao {to se isti~e u jednom slavnom eseju, ono na {ta se stvarno svodila sovjetska istorija bio je proces sazrevanja – ’Od utopije ka razvoju’3. Zapadna sovjetologija je na taj na~in nastavila da u sovjetsku realnost neopravdano uvodi kategorije izvedene iz veoma razli~itog zapadnog iskustva. Lenjinisti~ki fenomen li{en je svoje prirode, a fantasti~no i nadrealno sovjetsko iskustvo u~injeno je banalnim do ta~ke trivijalnosti. U o~ima ve}ine zapadnih dru{tvenih nau~nika Sovjetski Savez je izgledao kao ’samo jo{ jedno dru{tvo’ koje se razlikuje jedino u stepenu, ali ne i po vrsti od drugih ’modernih’ dr`ava. Ipak, dr`ave koje su istinski modernizovane ne raspadaju se usled pukog nastupa reformi kao {to se sovjetski sistem raspao 1989–1991. godine. To {to je trebalo da bude velika dru{tveno-nau~na „studija slu~aja“ (case study) modernog doba pokazalo se kao proma{aj i nadamo se da }e sada poslu`iti kao polazna ta~ka za ponovno ispitivanje socijalno-nau~nih premisa. Tako je sofisticirana dru{tvena nauka obrnula sovjetsku realnost naglava~ke, a ono {to je pozadi, istakla je u prvi plan. Kao {to su biv{i sovjetski gra|ani obi~no govorili, njihov svet bio je „svet u ogledalu“ – obrnuti odraz modernosti zapadnog „kapitalizma“. Ili, usvajaju}i Marksovu karakterizaciju Hegelovog idealizma, sovjetski svet bio je „izokrenuti svet“, svet „koji stoji na svojoj glavi“. Mo`e se re}i da je to bio svet u kome su (suprotno Marksovoj sociologiji) ideologija i politika predstavljale „bazu“ sistema, a ne njegovu „nadgradnju“, svet u kome su socijalno-ekonomski odnosi bili sekundarni i izvedeni iz te partijske „baze“. Zapadna dru{tvena nauka koja se oslanjala na zdrav razum stoga je u svom nastojanju da sovjetski sistem postavi na njegove dru{tveno-ekonomske noge, ~inila upravo suprotno – okretala ga je na glavu. Cilj ove knjige je postavljanje preokrenutog sovjetskog sveta u pravilan polo`aj tako {to }e se taj svet tretirati kao struktura koja je po svojoj prirodi bila ustrojena od gore prema dole. Jer, u svetu nastalom Oktobarskom revolucijom nikada nismo prevashodno imali posla sa dru{tvom, ve} uvek s jednim ideokratskim re`imom. Da je Zapad polazio od naopake perspektive u sagledavanju sovjetizma najbolje ilustruje istorija zapadne sovjetologije. Kada su posle Drugog svetskog rata po~ele ozbiljne sovjetske studije i dok je Staljin jo{ bio u Kremlju, problem razumevanja Sovjetskog Saveza ~inio se ja3

Richard Lowenthal, „Development versus Utopia in Communist Policy“, in Change in Communist Systems, ed. Chalmers Johnson (Stanford: Stanford University Press, 1970). O poreklu takvog pristupa videti: W W Rostow, The Dynamics . . of Soviet Society (New York: Norton, 1952); C. E. Black, The Dynamics of Modernization: A Study in Comparative History (New York: Harper and Row, 1966).

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI

snim i jednostavnim. Preovla|uju}i pristup koji su razvili ruski liberalni istori~ari-emigranti svodio se na tvrdnju da Oktobar nije bio proleterska revolucija ve} dr`avni udar koji je izvela monolitna i disciplinovana Bolj{evi~ka partija. Ova manjina je mogla da osvoji vlast samo uz pomo} destruktivnog uticaja Prvog svetskog rata na klimave politi~ke i socijalne strukture imperijalne Rusije. Stoga, Revolucija nije bila plod logike ruskog istorijskog procesa, kao {to je to tvrdio sovjetski marksizam, ve} brutalni prekid procesa razvoja Rusije u pravcu konstitucionalne demokratije. Razaranje je pove}ano time {to je diktatura Lenjinove partije logi~ki vodila staljinizmu sa njegovom nasilnom kolektivizacijom i institucionalizovanim terorom. Po{to je sovjetska praksa li~ila na praksu njoj savremenih „diktatura“ u Italiji i Nema~koj, pojam totalitarizam (koji je s pozitivnim zna~enjem skovao Musolini da bi ozna~io novi poredak, a u negativnom zna~enju prvi primenio Trocki na Staljinovu Rusiju) preuzeli su Hana Arent i druge izbeglice iz Nema~ke da bi formulisali op{tu teoriju o izopa~enoj modernosti i degenerisanoj demokratiji.4 Oni su to u~inili jer je termin autoritarni bio previ{e blag, prikladan za, recimo, Salazara ili ^ang Kaj [eka, ali jednostavno neprimenjiv za u`asavaju}e veli~ine poput Staljina, Hitlera ili Maoa. Sa Hru{~ovljevom destaljinizacijom Sovjetski Savez se kasnije ~inio prozai~nijim – tokom {ezdesetih godina „totalitarni model“ zamenjen je teorijom modernizacije. Prema tom pristupu (koji je Rajmond Aron jednom opisao kao „marksizam iz koga je izba~ena klasna borba“), sovjetski re`im je, iza svoje socijalisti~ke retorike i smrtonosnih zamki staljinizma, bio pokreta~ „razvoja“ – industrijalizacije, urbanizacije i masovnog obrazovanja – poput „autoritarnih“ re`ima u drugim zaostalim zemljama. U stvari, sovjetski slu~aj se mo`e smatrati modelom „razvojne ekonomije“ za Tre}i svet. Neki eksperti-sovjetolozi ~ak su tvrdili da }e Sovjetski Savez jednog dana „konvergirati“ zapadnim industrijskim dru{tvima i da }e time kona~no ostvariti svoj demokratski potencijal i u demokratiju uneti novi element socijalisti~ke osetljivosti za ljudske potrebe koji je nedostajao kapitalisti~kom Zapadu. U najmanju ruku, Rusija bi mogla to da ostvari ako bi se oslobodila tereta Hladnog rata i njegovog ideolo{kog opravdanja – „totalitarnog modela“ – koji bi, sa njegovim klevetni~kim izjedna~avanjem komunizma i nacizma, bio kona~no odba~en. Na taj na~in teorija modernizacije uronila je u senku jedne vi{e ideolo{ke perspektive, a klasna borba se ponovo u{unjala nazad. To je u~iZa kompleksniju genealogiju ovog koncepta videti: Abbot Gleason, „Totalitarianism in 1984“, Russian Review, 43 (1984): 145–159; i Leonard Schapiro, Totalitarianism (New York: Preager, 1972).
4

37

tre}i program

ZIMA–PROLE]E 2009.

38

njeno prikriveno jer je novi dru{tveno-ekonomski pristup koji je izbegavao svaki otvoreno vrednosni sud bio prozai~no akademski i pozitivisti~ki. Novo gledi{te delimi~no je nastalo kao posledica {ire promene u nauci toga vremena koja se sve vi{e usmeravala ka prou~avanju osnova dru{tva i `ivota obi~nih ljudi, {to je generalno, kako svedo~i primer {kole Anala, bilo veoma plodno tle za {irenje istoriografskih horizonata. Ipak, ova izmena fokusa istra`ivanja bila je podstaknuta nadama nastalim destaljinizacijom i detantom, kao i potrebom za sigurnim sovjetskim partnerom u procesu kontrole naoru`anja. Tako je ubrzo postalo o~igledno da s teorijom modernizacije, ni{ta manje nego s modelom totalitarizma, stvaranje vrednosno neutralnog pristupa sovjetskom eksperimentu (koji je sam vo|en vrednosnim pretenzijama) predstavlja jedan kontradiktoran poku{aj. U krajnjem, bilo je: za Sablasti komunizma ili protiv toga. Ispostavilo se da je, uprkos svoj strogoj, empiricisti~koj spolja{njosti, ve}i deo nove socijalne istorije {ezdesetih i sedamdesetih godina jedan ideolo{ki poku{aj da se sovjetski sistem objasni kao proizvod delovanja naroda i, na taj na~in, kao demokratski legitiman. To je iziskivalo da se s velikom `estinom odbaci totalitarni model usredsre|en na dr`avu. Preokrenuv{i prethodno nagla{avanje zna~aja politike i ideologije, novonastali „revizionizam“ dao je prioritet istra`ivanju socijalnih i ekonomskih snaga – on je zamenio „studije re`ima“ s „dru{tvenim studijama“, pretenduju}i tako da sovjetski razvitak objasni „odozdo“, kao izraz dru{tva, a ne „odozgo“, kao ne{to {to je nametala dr`ava. U ovoj novoj istoriografiji na kocki su bila dva osnovna problema. Prvi se odnosio na legitimnost osniva~kog akta samog re`ima – „Velikog oktobra“ kao proleterske i socijalisti~ke revolucije. Drugi se odnosio na pitanje kontinuiteta ili diskontinuiteta izme|u Lenjinove i Staljinove vladavine. Oba su podsticala dalja pitanja o kapacitetu re`ima za demokratske reforme posle Staljina – pitanja koja su se, tako|e, doticala dileme o `ivotnoj sposobnosti socijalizma kao takvog, bez obzira na to gde se gradi. Ako je sovjetski re`im nastao kao izvorna narodna revolucija, onda je Staljin bio „skretanje“ od lenjinisti~ke norme i sistem je, stoga, posedovao kapacitet da se, uprkos privremenom skretanju u u`as, vrati demokratskom i humanisti~kom socijalizmu. Ali, ako je sistem ro|en u zavereni~kom dr`avnom udaru, a ako je Staljin bio poput Lenjina (samo sa ve}im ovla{}enjima), te ako nema demokratskog ishodi{ta kome bi se mogli vratiti – onda komunizam nije mogu}e reformisati ve} ga treba odbaciti. Po~etkom {ezdesetih godina pro{log veka anglo-ameri~ka istoriografija u velikoj meri je usvojila onu prvu, ili „optimisti~ku“ perspektivu, pa je, shodno tome, bila usredsre|ena prema odgovorima

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI

na slede}a pitanja: Za{to su stvari krenule pogre{no? Kada se to desilo? Kako se to mo`e popraviti? Ta istoriografija ignorisala je mogu}nost da to mogu biti pogre{na pitanja – da se ni{ta nije desilo lo{e s Revolucijom, ve} pre da je ona sama, od po~etka, jednostavno bila gre{ka. U drugoj polovini {ezdesetih godina na Zapadu je sovjetska istorija ponovno pisana iz ove „optimisti~ke“ dru{tvene perspektive. Ukratko, zaklju~ci ovog poduhvata bili su slede}i: Oktobar je bio autenti~na proleterska revolucija nastala usled klasne „polarizacije“ radnika i kapitalista, a ne dr`avni udar jedne manjine koji je bio mogu} kao „slu~ajna“ posledica Prvog svetskog rata5. Bolj{evi~ka partija 1917. godine nije bila monolitna ve}, suprotno, nedisciplinovana, raznorodna i, stoga, „demokrati~na“6. Lenjinovo pribegavanje teroru i sveop{toj nacionalizaciji tokom Ratnog komunizma 1918–1921. godine bilo je privremeno sredstvo ~ija je neophodnost bila uslovljena izbijanjem Gra|anskog rata. Njegovo istinsko nasle|e je „me{ovita“ ekonomija NEP-a dvadesetih godina, a Nikolaj Buharin bio je njen legitimni ba{tinik.7 Po{to lenjinizam nije bio totalitaran, Staljin je isklju~en iz autenti~nog kanona bolj{evi~ke teorije. U stvari, jedinstvo komunisti~kog fenomena jednostavno je nestalo, pa smo suo~eni sa dva potpuno odvojena entiteta – bolj{evizmom i lenjinizmom, s jedne strane, a staljinizmom, s druge strane – kao da nikada nije ni postojala Partija kao trajna institucija, niti obavezuju}e u~enje kakvo je marksizam-lenjinizam.8 U krajnjoj liniji, to je bila glavna struja unutar revizionizma i u njenom sredi{tu bilo je potpuno odvajanje Lenjina i Oktobra od Staljina. Me|utim, postojala je i ekstremnija revizionisti~ka {kola prema kojoj je staljinizam, ako se verno protuma~i i o~isti od nekih svojih ekscesa, bio
5 Leopold Haimson., „The Problem of Social Stability in Urban Russia, 1905–1917“, Slavic Review, 23 (1964): 619–642 i 23 (1965): 1–22; William Rosenberg, „Conclusion: Understanding the Russian Revolution“, in: The Worker’s Revolution in Russia, 1917: The View from Below, ed. Daniel Kaiser (Cambridge: Harvard University Press, 1987), pp. 132–141; Ronald Suny, „Towards a Social History of the October Revolution“, American Historical Review, 88 (1983): 31–52. 6 Alexander Rabinowitch, The Bolsheviks Come to Power: The Revolution of 1917 in Petrograd (New York: Norton, 1978). 7 Moshe Lewin, Lenin’s Last Struggle, trans. A. M. Sheridan Smith (New York: Random House, 1978); Stephen F. Cohen, Bukharin and the Bolshevik Revolution: A Political Biography, 1888–1938 (New York: Knopf, 1973); Stephen F. Cohen, Rethinking the Soviet Experience: Politics and History Since 1917 (New York: Oxford University Press, 1985), posebno poglavlja 2 i 3. 8 Moshe Lewin, The Making of the Soviet System: Essays in the Social History of Interwar Russia (New York: Pantheon, 1985), poglavlje 12; Cohen, Bukharin, str. 378 i str. 382.

39

tre}i program

ZIMA–PROLE]E 2009.

40

istinsko ispunjenje lenjinizma. Pobornici ove {kole smatrali su da je Staljinov Prvi petogodi{nji plan tako|e imao demokratsko poreklo u formi „kulturne revolucije“ potekle od partijskog ~lanstva i radni~ke klase protiv dominacije „bur`oaskih specijalista“. [tavi{e, posledica ostvarenja plana bila je masovna „vertikalna mobilnost“ koja je socijalno uzdigla obi~ne radnike i kulminirala „Bre`njevljevom generacijom“. Prema tom stanovi{tu, celokupni revolucionarni proces mo`e biti sumiran kao „teror, progres i dru{tvena pokretljivost“, proces za koji je pla}ena umerena cena u ~istkama ~iji broj `rtava pada na „stotine hiljada“.9 Kona~no, politika zrelog Sovjetskog Saveza okarakterisana je kao me|usobno ograni~avanje „interesnih grupa“ u formi „institucionalnog pluralizma“ nalik onome u svim drugim „razvijenim dr`avama“10. Prema tome, ova druga revizionisti~ka {kola pridru`ila se totalitarnom modelu u isticanju kontinuiteta izme|u Lenjina i Staljina, samo s pozitivnim vrednovanjem njihove su{tinske sli~nosti. Ali, nezavisno od razlika, oba osnovna toka revizionizma sjedinjavala su se u jednoj ta~ki: veri u Gorba~ovljevu perestrojku koja }e na kraju biti kruna sovjetskog modernizma i, samim tim, povratak istinskom Oktobru u kome }e sva skretanja biti prevladana i sve gre{ke ostavljene po strani.11 Oko tih teolo{kih tema vrtela se u~enost „revizionista“ tokom dve i po decenije, sve do sloma sovjetskog sistema. U uvodu svake nove monografije totalitarni model bio je ritualno osu|ivan, a sama re~ totalitarizam izba~ena je iz pristojnog akademskog diskursa jer je njena upotreba podsticala hladnoratovsko neprijateljstvo prema Carstvu zla. Po~etkom perestrojke 1985. godine senka politi~ke korektnosti nadvila se nad ~itavo podru~je sovjetskih studija. Da bi nas umirio, revizionizam nam je Rusiju XX veka predstavljao prakti~no bez komunizma – kao sovjetskog Hamleta bez princa kao glavnog lika, ali tako|e i bez tragedije.
9 Sheila Fitzpatrick, The Russian Revolution 1917–1932 (New York: Oxford University Press, 1982), str. 8, 157. 10 Jerry F. Hough and Merle Fainsod, How the Soviet Union Is Governed (Cambridge: Harvard University Press, 1979). Ova knjiga je radikalna revizija ranije knjige Merle Fainsod, How Russia Is Ruled (Cambridge: Harvard University Press, 1974) u kojoj je dato klasi~no izlaganje totalitarnog modela. 11 Moshe Lewin, Stalinism and the Seeds of Soviet Reform: The Debates of 1960s (London and Armornk, New York: Pluto Press and M. E. Sharpe, 1991). Ova Levinova knjiga prvo je objavljena pod naslovom: The Political Undercurrents of Soviet Economics Debates: From Bukharin to the Modern Reformers (Princeton: Princeton University Press, 1974). Videti tako|e njegovu knjigu: Gorbachev Phenomenon (Berkeley: University of California Press, 1988), kao i obnovljeno i dopunjeno izdanje iz 1991. godine.

^injenica da se posle sedamdesetih ovaj zabranjeni termin uop{te mogao da koristi ukazuje na to da sistem vi{e nije bio totalan. upravo kada je sedamdesetih godina re~ totalitarizam izgnana iz zapadne sovjetologije. postala je aktuelna u isto~noj Evropi. „Towards a Civil Society: Hopes for Polish Democracy“. njihova karakterizacija „totalitarizma“ je stati~na – delimi~no zbog toga {to su dru{tveno-nau~ni modeli po svojoj prirodi stati~ni. postalo je jasno da je do{lo vreme za ponovnu procenu osnovnih polazi{ta i klasi~nih problema sovjetologije. Drugim re~ima. oznaka koju su nekada u Moskvi smatrali klevetni~kom. Bez obzira na sve to. 13 Ovaj model se mo`e na}i u: Carl J. Brzezinsky. usvojio tu re~ da bi opisao ono {to je poku{avao da ukine. sasvim ta~an – posebno za razvijeni totalitarizam – mada je o~igledno da spisak nije potpun.13 U {est poznatih ta~aka oni su definisali totalitarnu diktaturu kao sistem koji se zasniva na: razra|enoj ideologiji. tehnolo{ki uslovljenom monopolu nad komunikacijama.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Posle Velikog sloma 1989–1991 godine. 19–25. Times Literary Supplement (February. ^ak je i Gorba~ov. 188. uklju~uju}i i njegovu lenjinisti~ku fazu. 1956). 198–199. prema Mihnjikovoj sintagmi. oni su definisanju tog spornog pojma pristupili istorijski jer su shvatali da ~ak ni zna~ajne promene ne mogu dovesti do fundamentalne transformacije komunizma. jednoj masovnoj partiji. isto~noevropski intelektualci su pravili razliku izme|u onoga {to se mo`e nazvati „razvijenim totalitarizmom“ – doba Staljina i „klasi~nim“ ili rutiniziranim totalitarizmom Bre`njeva koji je. otvoreno su koristili sovjetski intelektualci kako bi ozna~ili celokupan sistem. Za novi po~etak najbolje je krenuti od evaluacije komunizma nastale na Istoku kada se sovjetski svet po~eo uru{avati. a krajem osamdesetih. op{ti totalitarni model nije omogu}avao pravljenje adekvatnih razlika izme|u ideologija levice i desnice i njihovih veoma razli~itih posledica. teroru. godine kodifikovan i pretvoren u apstraktni „model“ Karla Fridriha i Zbignjeva B`e`inskog. 1988). Ovaj opis je. str. Tako|e. Ironi~no. Izvori spora le`ali su u okolnostima koje su postojale u vreme Staljinove smrti. Sporove o totalitarizmu u zapadnoj sovjetologiji nije krasio takav smisao za nijanse – debata je bila iznena|uju}e povr{na. Osim toga. razume se. Totalitarian Dictatorship and Autocracy (Cambridge: Harvard University Press. Hana Arent je prevedena u samizdatu. Priznaju}i tu o~iglednu ~injenicu. posle svog pada. model je mogao biti lako istorizovan i 12 Adam Michnik. Polazni istorijski i filozofski pristup Hane Arent bio je 1956. Fridrich and Zbigniew K. a delimi~no zato {to je sistem krajem Staljinove vladavine stvarno izgledao okamenjen. monopolu nad oru`anim snagama i centralno kontrolisanoj ekonomiji. nazivan i „totalitarizmom bez zuba“12. 41 .

Smolensk Under Soviet Rule (Cambridge: Harvard University Press. kritikuju}i tako samo jedno stra{ilo. centralni plan i politi~ka policija funkcionisali su i dalje pomo}u zatvorenog direktorijuma partijskih }elija koje je na svim nivoima usmeravao sveprisutni agitprop. tj. 1965). stati~nost op{teg koncepta „totalitarizma“ ~inila ga je podlo`nog kritici usled o~iglednog smek{avanja sovjetskog sistema. Na osnovu toga {to Hru{~ov i Bre`njev nisu vi{e mogli da terori{u svoje privrednike i oficire na na~in na koji je to ~inio Staljin. Adam Ulam. jo{ goru. Po{to su se obim represije i razmere Gulaga drasti~no smanjivali od Staljina. Za njih „totalitarizam“ nije podrazumevao tvrdnju da takvi re`imi stvarno ostvaruju totalnu kontrolu nad stanovni{tvom (jer je to nemogu}e). 1960). Ipak. ^itavo dru{tvo bilo je podre|eno jednom cilju – izgradnji i odbrani „realnog socijalizma“. 14 . 42 onda plodno primenjen na konkretne situacije – kao {to je slu~aj u radovima tri najistaknutija empiri~ara totalitarnog pristupa: Merla Fen{oa (Merle Fainsod). Zna~ajne promene posle Staljinove smrti svakako su bile realne i posebno dobrodo{le onima koji su morali da `ive pod sovjetskim re`imom. The Communist Party of the Soviet Union (New York: Random House. The Bolsheviks: The Intellectual and Political History of the Triumph of Communism in Russia (New York: Macmillan. napravio drugu. Dakle. zaklju~eno je da je totalitarizam ustupio mesto „pluralizmu“. to je zna~ilo da su po svojoj institucionalnoj strukturi ti re`imi bili nadle`ni za sve. Leonarda [apira (Leonard Schapiro) i Adama Ulama (Adam Ulam)14. a ne da su po svojim u~incima bili svemo}ni. te promene nisu se ticale klju~ne ~injenice da su fundamentalne strukture sistema ostale iste: partijska dr`ava. pa je ispravljaju}i jednu gre{ku. Ukratko. Rezultat njihove kritike je bilo potpuno pogre{no razumevanje su{tine komunizma i zamena „realno postoje}e“ pojave zami{ljenim. ve} je to bila sovjetska dr`ava. stepena sovjetske kontrole i prirode samog sistema. verom stvoreVideti. Leonard Schapiro. nije sovjetsko dru{tvo bilo totalitarno. na primer: Merle Fainsod. Zato je revizionizam u velikoj meri svoje napade usmeravao ka karikaturi koncepta totalitarizma. izveden je zaklju~ak da je sam re`im evoluirao od totalitarizma ka nekoj formi autoritarizma – nalik modelu Gr~ke pod pukovnicima ili Pino~eovom ^ileu. 1958). Bez obzira na to. Koncept totalitarizma koji je odba~en na Zapadu preuzeli su stanovnici isto~ne Evrope da bi imenovali upravo takav totalni sistem. ve} je zna~io da je ta vrsta kontrole osnovna te`nja pomenutih re`ima. Ali revizionizam je oti{ao predaleko u isticanju ove slabosti „totalitarizma“. do Bre`njeva.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. a da je monolitna partija postala „koalicija interesa“. preko Hru{~ova. Ona je bila posledica pojmovne konfuzije kvantiteta i kvaliteta. u decenijama posle Staljinove smrti.

Sam ovaj spor o terminologiji nije se svodio na pitanje etiketa. razvojna diktatura i tutti quanti termini dru{tvene nauke nisu bili odgovaraju}i za ozna~avanje neobi~nog. plan. u institucionalizovanoj fantazmagoriji „razvijenog socijalizma“ koji je u stvari bio teatar apsurda. a ne njihovim ideolo{kim eufemizmima. On je bio vremenski jedinstven fenomen. stvaraocima koji slede Gogolja. ve} u ideolo{kom. autoritarizam. tako|e. politi~kom i ekonomskom kolapsu re`ima implicirana je njegova totalnost – totalitarni sistem mo`e se okon~ati samo totalnim slomom. bla`i termin zna~i li{iti tu realnost njene prirode i pogre{no predstavljati ono o ~emu govorimo. sasvim je o~igledno da je Rusija tokom poslednjih sedam decenija bila sve drugo samo ne obi~na zemlja u procesu modernizacije. Jedna od glavnih tema isto~noevropskog i sovjetskog disidentstva posle Staljinove smrti bila je oslobo|enje jezika od ideolo{kog re~nika partije. a surovo iskustvo XX veka dalo je takav termin – totalitarizam. Abrama Terca i Aleksandra Zinovjeva. Ta jedinstvenost sovjetizma njegovim biv{im podanicima potpuno se jasno o~itovala u neobi~nom na~inu njegovog nestanka. Koristiti bilo koji lak{i. prvi korak u oslobo|enju dru{tva bio je „odbijanje da se `ivi u la`i“. ali je tako|e istinito i u slu~aju novih klasika kakvi su Ana Ahmatova i Boris Pasternak – svih onih ~ija su dela postala slavna i zvani~no priznata u trenutku sloma sistema. Andreja Platonova.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI nim Sovjetskim Savezom. policija. To je bilo mnogo gore od gre{aka modela totalitarizma – precenjivanja obima kontrole re`ima nad dru{tvom ili stepena o~uvanja njegove mo}i tokom vremena. Na sve strane moglo se ~uti da ljudi `ele povratak „normalnom dru{tvu“. Posmatraju}i stvari iz te perspektive. Za Sol`enjicina u Rusiji. Drugo. kao {to je bio jedinstven u tipologiji dru{tava. Ova `elja zna~ila je priznanje ljudi da su prethodnih sedamdesetak godina `iveli u nenormalnom dru{tvu. Upravo to ose}anje izuzetnosti sovjetskog iskustva mo`da je i glavna tema najve}ih dela „sovjetske“ knji`evnosti. Pre }e biti da je bila ovaplo}enje jedne 43 . Sli~no tome. totalnost je sadr`ana i u poricanju koji je taj slom proizveo: sve institucije – partija. kao ne{to radikalno druga~ije u odnosu na sve {to mu je prethodilo – bilo u Rusiji bilo na Zapadu. a opet u skladu s isto~noevropskim iskustvom. kao i za Adama Mihnjika u Poljskoj. Prvo. pluralizam. Jedinstvenost tog fenomena zahteva odvojenu i jasnu oznaku. tj. To je o~igledno u delima velikih majstora fantastike. totalnog fenomena kakav je bio sovjetski komunizam. od Oktobra pa nadalje sovjetizam se mora sagledavati kao jedinstven fenomen i. kao i sve ikone (od Lenjina i Oktobra) – bile su osu|ene i odba~ene. Isto tako. zahtev da se stvari nazovu pravim imenima. poput Mihaila Bulgakova.

Otkri}e te neo~ekivane obale vodilo je stvaranju nove politike. ali ne onoga koji su o~ekivali njegovi u~enici – Marks i Lenjin. On je pre bio ne{to sui generis – fenomen kvalitativno druga~iji od svih drugih oblika despotizma u ovom ili svim prethodnim vekovima. ona nikada ne bi hipnotisala ~itav svet. Tako se i lenjinisti~ka avantura preobratila u ono {to se naziva „Kolumbovom gre{kom“: partija se otisnula u traganje za socijalizmom. samim njihovim nestankom. 15 . moderna dr`ava. utopija nije nikada ostvarena. Rezultat sovjetskog eksperimenta zato mo`emo najbolje razumeti kao izopa~enu manifestaciju onoga {to je Hegel nazivao „lukavstvom uma“ pod kojim je podrazumevao da istorijski akteri bivaju nesvesno. Jer da je sovjetska Rusija bila samo poku{aj razvitka jedne zaostale zemlje. ali to nije najva`nije. ve} celog ~ove~anstva. dovode do stvaranja monstruoznih. Sovjetsku istoriju na njenom najdubljem nivou mo`emo shvatiti samo u skladu sa tim paradoksom. 44 neobi~ne avanture. Re{enje svih ovih paradoksa ipak je iznena|uju}e jednostavno. Naravno. ali se u stvari nasukala na sovjetizam. 1980).tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Jer biv{i Sovjetski Savez ne samo {to je bio neuspela utopija ve} nije bio ni razvijena. kako bi Hegel rekao. Utopija koju je Oktobar doveo na vlast bila je ideolo{ko kolektivno vlasni{tvo modernog doba. Carlos (New York: Summit Books. nadrealnih karikatura stvarnosti. dostignu}e od „svetsko-istorijskog“ zna~aja. te tako Rusiju iskrcala na obalu naopake modernosti. prema zakonu ne`eljenih posledica. Poku{aji ostvarenja utopija ne propadaju jednostavno i bez posledica. ve}. Pi{u}i o Mikhail Heller and Aleksandr Nekrich. poku{aj da se prvi put u zapadnoj istoriji ustoli~i „utopija na vlasti“15. ali svrhovito vo|eni „logikom“ istorijskih doga|aja koju sami ne razumevaju. najve}i paradoks tog eksperimenta jeste da nikada pre u zapadnoj istoriji jedan tako monumentalni neuspeh nije predstavljan kao neodoljivo privla~an uspeh. Phillis B. a eksperiment se nije ticao samo Rusije. trans. nove ekonomije i (gotovo) novog sovjetskog ~oveka. To je stvarno bilo. Utopia in Power: The History of the Soviet Union from 1917 to the Present. Ovde se suo~avamo s krajnjim i jo{ dubljim problemom: Kako su uop{te Sovjeti mogli tako dugo i pred o~ima celog sveta uspe{no da opstaju sa ne~im {to je od po~etka bila svetsko-istorijska obmana? I kako su mogli tako dugo da obmanjuju sami sebe da }e fantasti~ni bolj{evi~ki poduhvat stvoriti svetsko-istorijsku alternativu kapitalizmu? Zaista. Upravo nas ta ~injenica vra}a ve} prime}enom paradoksu da je sve do samog kraja ve}ina sovjetologa u Sovjetskom Savezu videla ne{to sasvim drugo – tvorevinu ~iji je bilans bio uglavnom pozitivan.

45 . vra}a nas polaznoj tvrdnji da je ideologija klju~ za razumevanje sovjetskog fenomena. nuklearnog naoru`anja ili izbornih borbi – to jest. Ipak. Zbivanja iz razdoblja od 1917. samo onda mo`emo shvatiti tragediju do koje je ona dovela. S obzirom na navedene zadatke. zato {to su upravo sveobuhvatne pretenzije sovjetske utopije stvorile to {to se mo`e nazvati „geneti~kim kodom“ tragedije. Izlaganje }e postajati obimnije kada je re~ o doga|ajima posle 1939. ali u njenom istorijskom i dinami~kom. ako njenu socijalisti~ku utopiju tretiramo s doslovnom ozbiljno{}u. nasuprot logici same istorije. jo{ nedovoljno strukturirano Gorba~ovljevo finale zahteva najdetaljniju analizu. poglavlja koja slede prevashodno }e biti usmerena ka analizama i interpretacijama. o logici neke konkretne situacije. projektovali zapadna politi~ka interesovanja na sovjetsku realnost. upravo je ta briga podsticala veru da }e „eksperiment“ jednog dana ipak kona~no uspeti. godine i posebno tokom Bre`njevljeve ere jer mi jo{ sklapamo osnovne konture tog perioda. sovjetskom iskustvu zapadni posmatra~i su zato uvek posredno komentarisali sopstveno dru{tvo i. trebalo bi objasniti da se ovde ovaj termin upotrebljava u obi~nom zna~enju. odnosno po tome da li je posve}eno ranijim ili kasnijim periodima sovjetske istorije. Da niko ne bi pomislio odmah na determinizam. Jer ako ne bismo mogli da govorimo o takvim situacionim logikama. Kona~no. samo izlaganje }e se razlikovati po detaljima. Pri~a o samim doga|ajima koji su sa tim nu`no povezani vi{e pretenduje na podr`avanje osnovnog teorijskog argumenta. Ne u manjoj meri nego sam model razvoja. njome se vaskrsava perspektiva totalitarizma. nego na iscrpnost. do 1939. Osim toga. Kao zaklju~no metodolo{ko uputstvo treba ista}i da }e ovo istra`ivanje ~esto govoriti o „logici“ sovjetizma. ni{ta smisleno ne bismo ni mogli da ka`emo o istoriji uop{te. a ne stati~nom modalitetu. godine najtemeljnije su istra`ena u zapadnoj istoriografiji i zahtevaju najmanje prepri~avanja. Na taj na~in. Ovo ve~no vra}anje utopijske nade koja se probija kroz fasadu strogosti dru{tvene nauke. Samo ako se dr`imo sovjetske ideologije. istovremeno. Njen zadatak je i rehabilitacija istorije „odozgo“ umesto istorije „odozdo“.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Konkretni zadatak ove knjige je zato ponovna potvrda primata politike i ideologije nad socijalnim i ekonomskim snagama u razumevanju sovjetskog fenomena. Ta okolnost je samo dodatno osna`ivala postoje}u metodolo{ku sklonost dru{tvene nauke da izjedna~ava sovjetizam sa ostatkom planete. pozitivisti~ka fasada sovjetolo{ke debate ~esto je skrivala unutra{nju zabrinutost za o~uvanje vrednosti univerzalnog socijalizma. poput onoga kada govorimo o logici tr`i{ta. jer je to snaga koja je pokretala sovjetski razvitak.

izazvao je u tim zemljama i u svetu talas euforije koji je li~io na ponavljanje „Prole}a naroda“ iz 1848. godine i u Rusiji. Postoji samoo~igledna logika modernog doba – ona koja je definisana duhom prosvetiteljstva i Francuske revolucije kada je ~ovek prvi put do{ao na ideju da istorija ima sekularni cilj ili telos – pojam koji se uop{teno ozna~ava kao progres. Taj obrazac progresa ima dva osnovna aspekta: prvi. Zapad je zapljusnuo talas trijumfalizma no{en o~ekivanjem univerzalne pobede liberalne „tr`i{ne ekonomije“. stanovni{tvo je bilo dezorijentisano inflacijom. Problemi su zaista potresali ~itav biv{i sovjetski svet: propast ekonomije je nastavljen. godine. po kome vodi stvaranju racionalnog. Komunizam se jo{ nije ni ohladio u grobu. a zatim 1991. ali ta pretpostavka se pokazala iluzornom. pokazala kao prete`ak teret Rusija posle socijalizma . ^ak se i Isto~na Nema~ka. oblast koja se nekada smatrala najlak{om za preobra`aj. tako i na Zapadu). ve} socijalizam. Epilog: Nasle|e Kraj „realnog socijalizma“ 1989. samo zato {to je istorija fakti~ki bila konstantno i sve br`e kretanje ka ve}oj jednakosti i nau~nom ume}u. godine u centralnoj Evropi. ve} i `ivot u dru{tvu slobodnom od sveprisutne ideologizovane politike. u biv{em Sovjetskom Savezu ~ak ni pola godine. ve} da }e svaka pozitivna promena ko{tati Zapad mnogo novca i glavobolja. Ali. a Zapad se ujedinio pozivaju}i na uzbunu. Upravo je ideolo{ko hipostaziranje ovog dvostrukog kretanja u liku socijalizma u~inilo mogu}im sovjetski eksperiment. Pretpostavljalo se da je sovjetski eksperiment vrhunac te logike progresa. Gra|ani na Istoku o~ekivali su da }e kona~no `iveti u „normalnom dru{tvu“ – {to za njih nije zna~ilo samo u dru{tvu zapadnja~kog obilja (mada je delimi~no i to zna~ilo). sve ve}im bezakonjem i sveop{tom nesigurno{}u. Ta iluzija bila je mogu}a (kako na Istoku. Zato odgovaraju}i osnovni koncept ovog istra`ivanja nije ni modernizacija. u centralnoj Evropi euforija je trajala samo godinu i po dana. u nekim oblastima su opaki naboji nacionalizma doveli do krvavih sukoba. a ve} su se ~ula proro~anstva o pomaljanju fa{isti~ke budu}nosti – scenario „Vajmarske Rusije“ postao je novi omiljeni refren. u ovom istra`ivanju „logika“ se upotrebljava kao {iri i vremenski obuhvatniji (mada ne i metafizi~ki) termin. Da bi se razumela na{a pri~a.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Trijumfalizam Zapada po~eo je da opada ~im je postalo jasno da ne}e biti lake „tranzicije u demokratiju“. egalitarnog dru{tva. nikakav drugi „model“ nije potreban. 46 Ipak. po kome istorija vodi racionalno-nau~nom gospodarenju ~oveka nad prirodom i drugi. ni totalitarizam.

Zato }e Rusija. ^esto citirana dosetka (koja je univerzalno primenjiva na sovjetizam a pripisuje se i Leh Valensi i ruskom satiri~aru Mihailu @vaneckom).16 Ali. Tek slom sovjetskog re`ima daje joj zna~enje). ostavljaju}i iza sebe totalne probleme: da }e raspad partiju voditi u potpunu administrativnu anarhiju. ovaj ishod doga|aja ne bi trebalo da ~udi. A svet }e morati da se pripremi za saose}anje i pru`anje pomo}i na tom njenom dugom putu.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Priroda „normalnog dru{tva“ obi~no se defini{e kao „tr`i{na demokratija“ (uzgredno. preko plana. od D`efersona do Vilsona. Stoga. U svetskoj istoriji ne postoji presedan za takvu situaciju i takvu zagonetku i niko ne zna recept za tu obratnu transformaciju. da }e plan biti zamenjen ne~im nalik na trampu. U tome je istorijska posebnost antisocijalisti~ke revolucije koja se ne odvija u formi „proboja“. ova sintagma zapanjila bi svakog ekonomistu. da }e se federalna dr`ava raspasti u brojne me|usobno sukobljene nacionalne suverenitete – i da }e se. . Za savremenu Ru16 koji je jednu tako sna`nu ekonomiju poput zapadno-nema~ke. ve} „implozije“ – to je i izvor ambivalencije u pogledu revolucionarnog statusa avgusta 1991. dok je jo{ u stanju „~orbe“. 47 Za ranu i ta~nu procenu obima katastrofe videti: Pierre Briançon. od Smita do Kejnsa. Trebalo je zato o~ekivati da }e takav totalni sistem do`iveti totalnu propast. sve je trebalo uraditi odjednom. ve} da }e svet uvu}i u nove opasnosti {irenja nuklearnog naoru`anja. U krajnjoj liniji. Ubrzo je bilo o~igledno da okon~anje Hladnog rata ne}e obezbediti naplatu „dividendi mira“. do politi~ke policije – strukturno i funkcionalno bilo me|usobno tesno povezano. 1992). povukao u duboku recesiju. ali jo{ niko nije prona{ao na~in da napravi akvarijum od riblje ~orbe. ako se ima u vidu {ta je svojevremeno zaista bio realni socijalizam. godine samleo rusko gra|ansko dru{tvo u jedan „pire“ bez tr`i{ta i zakona. uz sve to. propadanje odvijati istovremeno. Ispalo je da logika sistema nastavlja da deluje ~ak i posle njegove smrti. a to je logi~ki nemogu}a situacija u kojoj sve mora biti ura|eno prvo. ili svakog pogovornika demokratije. Lenjin je tokom osam meseci ratnog komunizma 1918. sovjetski re`im bio je jedan „mono-organizacioni“ sistem u kome je sve – od partije. godine. morati da improvizuje tra`e}i put povratka u „normalno dru{tvo“. Héritiers du désastre: précis de décomposition de l’univers soviétique (Paris: Calmann-Levy. uprkos tome {to su svi i na Istoku i na Zapadu bili iznena|eni. da bi se izvukli iz te – da iskoristimo Sol`enjicinovu metaforu – gomile ru{evina. Borisu Jeljcinu i njegovim naslednicima treba}e ~itavo pokolenje da bi Rusiju ponovno pretvorili u „akvarijum“ sa `ivim bi}ima. dobro ilustruje te{ko}e postkomunizma: Lako je skuvati riblju ~orbu od akvarijuma.

tj. li{ena pritiska me|unarodnog rata. 48 siju prelazak u takvo dru{tvo je verovatno mnogo te`i nego {to bi bio za Rusiju iz 1914. ili kineski scenario. godine bio dinasti~ki. naravno. godine. godine. znatno te`im nego 1914. a povrh svega. doveo do odustajanja Rusije od tr`i{ta i gra|anskog dru{tva. dr`ava kojom se vladalo iz Moskve i St. uz pretpostavku da su pregovorima otklonjene opasnosti od revolucionarnog raskida sa autokratijom. iako je. Taj faktor je. „centristi~ki“ pristup ekonomskom preobra`aju. . Od tih ostataka imperije formirane su moderne dr`ave koje su istovremeno morale da budu decentralizovane i federalne kako bi poni{tile {tetu nastalu centralizmom sovjetske pseudofederacije. razbijen 1917. sre}om. Istorija ukazuje da je stvaranje mno{tva institucija koje ~ine zrelo tr`i{no dru{tvo mnogo te`i zadatak nego oblikovanje politi~ke demokratije. Posle 1991. na sociolo{ke nezrelosti tada{njeg ruskog dru{tva. Da bi se ponovo izgradio „akvarijum“ gra|anskog dru{tva. Ali. naro~ito velikog zna~aja selja{tva koje u ogromnom broju nije imalo privatnu svojinu ili razvijen smisao za moderno gra|ansko pravo. nu`ni su bili gigantski poduhvati. Osnovne unutra{nje prepreke uspe{noj tranziciji odnosile su se. Jo{ od osvajanja Kazanskog i Astrahanskog kanata Ivana Groznog u XVI veku. a zatim – partijski. Petersburga nikada nije bila nacionalna dr`ava. Sada je morala da izgradi liberalni ekonomski poredak istovremeno sa demokratskim politi~kim ure|enjem. godine Rusija se suo~ila sa veoma te{kim unutra{njim problemima. omogu}io je bolj{evi~ko osvajanje vlasti. Svi ti zadaci obnove i stvaranja novog poretka funkcionalno su bili povezani i morali su se ostvarivati da bi svaki pojedina~no bio uspe{no re{en. ve} multinacionalna imperija ~iji je kohezioni princip do 1917. da li bi takva mogu}nost poni{tila nu`nu me|uzavisnost izme|u tr`i{ta i demokratije koju su pobornici slobodnog preduzetni{tva trijumfalno proglasili poukom sovjetskog kolapsa? O tom pitanju vode se `ustre debate po{to su pristalice demokratskog socijalizma kritikovali po~etni brz tempo ekonomske liberalizacije u postkomunisti~koj Evropi i zalo`ili se za sporiji. u sprezi s potresima izazvanim ratom. kao {to je ve} re~eno.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. pre sloma komunizma nikada nije postojala dr`ava kakva je dana{nja Ruska federacija. Pre~icu autoritarne vladavine kojom bi se u tako te{kim okolnostima osna`ilo kretanje ka tr`i{nom dru{tvu i izgradnji nacije–dr`ave ne treba unapred isklju~ivati – takav pravac razvoja bio je nalik na Pino~eov.17 17 Njihovo stanovi{te koje predstavlja me{avinu nau~nih i politi~kih argumenata prikazano je u prethodnom poglavlju. Rusija je 1914. Jer. da stvori rusku naciju–dr`avu. godine. ne smemo to zaboraviti. godine ve} imala osnovne elemente tr`i{ta i pridodavanje konstitucionalnog re`ima takvom dru{tvu nije bio neizvodiv zadatak sam po sebi.

da bi se na 49 . te da tr`i{na dru{tva da bi funkcionisala na optimalan na~in dugoro~no zahtevaju konstitucionalizaciju vlasti i politi~ki pluralizam. ^ilea. U tom poduhvatu osnovna prednost koju Rusija. ali ne ukidaju tr`i{te ili privatno vlasni{tvo. Ju`ne Koreje do Tajvana. ne postoje primeri politi~ke demokratije bez ekonomije zasnovane na tr`i{tu: to uklju~uje i tzv. Pravo pitanje nije da li }e Rusija izabrati liberalni ili „centristi~ki“ izlazak iz komunizma. ve} samo da se autoritarni re`imi. sada je o~igledno da nema i ne mo`e biti slu~ajeva postojanja politi~ke demokratije u uslovima komandne ekonomije. Pre ili kasnije. ako pratimo kontinuum dr`avne intervencije u obrnutom pravcu. Stoga.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI U pogledu ovog spornog pitanja empirijske ~injenice sna`no sugeri{u izvestan broj op{tih zapa`anja. teorija modernizacije ima smisla. posle sovjetske „pauze“. za razliku od totalitarnih. a mo`da i podriti. ^etvrto. proces modernizacije Rusije. pokazuje da je tr`i{te bez demokratije samo privremeno stanje. moramo zaklju~iti da zaista postoji kontinuitet izme|u demokratskog socijalizma i onog s pravim dr`avnim obele`jem. ona je samo donekle opravdana. Ali. Ali. da bi Rusija postala zaista moderna. poput onog {vedskog. ve} kakve su joj {anse da postigne logi~nu kombinaciju tr`i{ta i demokratije bez prolaska kroz prelaznu. U tom pogledu. ali to ne dokazuje postojanje organske srodnosti tr`i{ta i autoritarizma. godinu je novi sociolo{ki profil njenog dru{tva. Takozvani „centristi~ki“ poku{aji da se obnovi deo sovjetskog iskustva samo }e usporiti. onda istorijsko iskustvo od [panije. Drugo. Nasuprot pretpostavkama dru{tvene nauke postkomunisti~ka Rusija nije „razvijeno“ ili „moderno“ dru{tvo u onom smislu u kome taj status generalno defini{e teorija modernizacije. teoriju modernizacije u Rusiji su primenjivali socijalisti polaze}i od shvatanja „razvoja“ prema kome „bazu“ treba staviti pod kontrolu Partije kao „nadgradnje“. zaista je bilo primera uspe{nih tr`i{nih ekonomija u autoritarnim re`imima bez politi~ke demokratije. Da stvar bude gora. dru{tvo s obu~enom radnom snagom i prvoklasnom tehni~kom inteligencijom. mogu da prilagode na neki prostor slobode. godine. koji samo reguli{u. Sada je to industrijalizovana zemlja s pismenim i dvotre}inski urbanim stanovni{tvom. Prvo. Tre}e. ekstremna regulacija i mega-programi socijalnog staranja imaju tendenciju da pre|u u potpuno komandovanje privredom i na du`e vreme dokazano {tete njenoj efikasnosti i rastu. gotovo sva dru{tva koja su postigla odr`ivi ekonomski rast tako|e su demokratizovana. demokratske socijalizme. autoritarnu etapu. ona }e morati da re{i sve zadatke koje je pred nju stavila avgustovska revolucija. poseduje u pore|enju s Rusijom iz 1914. Stoga. „Srednje klase“ tog dru{tva predstavljaju {iru potencijalnu osnovu tr`i{ne ekonomije od one koja je postojala 1914.

va`no je postojanje trgova~kog i ugovornog zakonodavstva. nezavisno od postojanja samih fabrika. Za funkcionisanje modernog dru{tva neophodna je ~itava mre`a institucija koje Rusiji nedostaju. te nastavljaju da smrtonosno ugro`avaju `ivotnu okolinu. podozrenje po kome je preduzimljivost „{pekulacija“. {to nu`no zahteva ogromne investicije za rekonstrukciju proizvodnje. nego na podsticaje tr`i{ta. kao izvoznik sirovina. do „slonovskih dimenzija“ razvijenog industrijskog (posebno vojnog) sektora i nefunkcionalne poljoprivrede. Mnogo vremena je potrebno da bi se sve to stvorilo. oslabljenu sposobnost kriti~kog mi{ljenja usled dominacije marksisti~ko-lenjinisti~ke dogme. Kratka lista takvih institucija podrazumeva raznovrstan bankarski sistem sa ~ekovima i kreditnim karticama. Istovremeno. Isto tako. Postsovjetska ekonomija je u stanju takvog globalnog raspada da se mo`e uporediti samo s nema~kom i japanskom ekonomijom posle Drugog svetskog rata. osiguravaju}a dru{tva i. postkomunisti~ku Rusiju karakteri{e ekolo{ko razaranje bez presedana u modernom dobu. te jedva razvijenog sektora usluga. nikada nije ni desila. a i ono {to je nasle|eno mora se radikalno menjati da bi zemlja funkcionisala. nezavisne istra`iva~ke i statisti~ke institucije. ali to ne zna~i da je usvojila modernost u svoj svojoj kompleksnosti. naravno. Za ostvarenje tr`i{nog 18 Videti: Moshe Lewin. U tom smislu. Pre svega. zemlja pro}erdala „sedamdeset godina na putu koji nije vodio nigde“. narodnim jezikom izra`eno. Situacija u Rusiji je ~ak i gora jer su njene zastarele fabrike ostale nedirnute. [tavi{e. Zato ~itav problem „i{~a{ene“ modernizacije Rusije mora biti promi{ljen iznova. Svemu tome mora se dodati i depresivno saznanje da su bezgrani~ne `rtve rezultovale nacionalnim neuspehom – da je. U odnosu na ogromne ulo`ene napore sovjetski razvoj ostavio je oskudnu osnovu za izgradnju nove Rusije. kao i da bi se ljudi obrazovali odnosno stekli nove mentalne navike koje su neophodne da bi ove institucije funkcionisale. poput zemalja Tre}eg sveta. uticaj re`ima na mentalitet stanovni{tva predstavlja najve}u smetnju i prepreku modernosti: sovjetizam je ostavio iza sebe egalitarizam nadahnut zavi{}u. Rusija je zaista industrijalizovana i urbanizovana. u Rusiji postoji radikalna disproporcija izme|u ogromnog. 50 kraju dozvolila demokratizacija lenjinizma18 koja se. naviku da se pre reaguje na administrativne komande. industrijski sektor koji je nekada bio glavna prednost Rusije danas nije konkurentan na modernom svetskom tr`i{tu. naravno. pa Rusija na tom tr`i{tu ima zna~aj samo kao proizvo|a~ oru`ja ili. kao i sudskog sistema koji je sposoban da pravo sprovodi u `ivot. The Gorbachev Phenomenon . odgovaraju}i sektor usluga.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.

kao i sa istovremenom ponovnom industrijalizacijom zemlje i ponovnim obrazovanjem stanovni{tva u skladu sa „realno-postoje}om“ moderno{}u. svakako. sada bila konstitucionalna demokratija poput ve}ine drugih evropskih zemalja. Ako po|emo od najboljeg scenarija pobede konstitucionalizma. i dru{tva s privatnim vlasni{tvom i pluralizmom – ukratko. Pored toga. Sve re~eno podsti~e da se zamislimo nad pitanjem kakav bi bio razvoj Rusije bez bolj{evizma. 19 51 * * * Videti: 3. polaze}i ponovo sa ta~ke blizu dna brda. da po~nu ~itav posao iznova. ruski Franko ne bi vladao tokom svih tih decenija i Rusija bi. generacijski dugom i postepenom zamenom starih postrojenja i kadra. Sada mo`emo nastaviti raspravu19 o tome kako bi sa liberalnog stanovi{ta izgledala zami{ljena (kontra-~injeni~na) istorija Rusije da nije prekinuta 1914. poglavlje ove knjige.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI dru{tva nije dovoljno osloboditi cene i privatizovati industriju: moraju se izgraditi mnoge nove ekonomske institucije i stvoriti ~itave nove industrijske grane. industrijalizovanog i pismenog“ dru{tva ali. ali sa isto tako velikim ekstenzivnim ekonomskim rastom pra}enim. izvesnim neuspesima i recesijama. programom koji su ve} formulisali Vite i Stolipin. Osim toga. onda lako mo`emo zamisliti selja{tvo koje ne bi bilo kolektivizovano. upravnici kolhoza i lokalni sovjetski funkcioneri – koji rukovode najve}im delom ekonomije i vladaju velikim delom administrativnog aparata. a postsovjetska Rusija (kao i mnogo razvijenija Isto~na Nema~ka i ^e{ka) mora}e. godine ratom i Ruskom revolucijom. takve kooperative su i postojale pre nego {to je Lenjin do{ao na vlast i uni{tio ih. rezultat bi bio stvaranje „urbanog. U tim uslovima Rusija bi nastavila svoj razvoj kao zna~ajna industrijska sila i smanjivala bi svoje zaostajanje za Zapadom. Uostalom. istinski moderna kultura. iako je komunizam nestao. najverovatnije. Stoga. poput Sizifa. uz sve to. Posle sedamdeset i ~etiri godine. ali bi bilo organizovano u poljoprivredne kooperative (o ~emu je pre smrti sanjao Lenjin). mo`emo pretpostaviti da bi dr`ava usmeravala tr`i{nu industrijalizaciju ka isprobanim programima prevladavanja zaostalosti posredstvom dr`avnih i stranih investicija. kao u „litanijama“ teoreti~ara razvoja. Prekomerna cena izgradnje socijalizma je u znatnoj meri pla}ena uzalud. ^ak i ako pretpostavimo verovatniji i lo{iji scenario – pojavu ruskog Franka i nacionalnog autoritarizma – ekonomski rezultati bili bi gotovo isti: velike socijalne nejednakosti. Tako|e. „tranzicija“ ne}e biti kontinuirani prelazak od sovjetskog ka „normalnom“ razvoju: pre treba ra~unati sa gigantskom. ostali su komunisti – nomenklatura koju ~ine direktori fabrika. .

Ove zamerke su primenljive i na po~etnu. str. kolhoz i Gulag – bile su neophodne iluzije maksimalisti~kog socijalizma i bezakonje lenjinisti~ke Partije. zakr`ljalo i. ve} na ~itav sovjetski poduhvat – od njegove dru{tveno-ekonomske baze. 20 21 . Tako se ponovo vra}amo presudnoj va`nosti ideologije i politike u sovjetskom fenomenu. Modelu ideokratske vladavine Partije prigovarano je kako sovjetski funkcioneri.. Poku{aj knji`evnog istra`ivanja. kao ni bilo kakvu formu dr`avne intervencije koja bi tako davila tr`i{te i rasipala resurse poput staljinisti~kog planiranja. istakao: „Ma{tovitost i unutra{nja snaga [ekspirovih zlo~inaca zaustavljala se na desetak le{eva jer oni nisu imali ideologiju. do kulturne nadgradnje. jedino takva je i bila mogu}a! Nasuprot tome. palo je XX veku u deo da do`ivi zlo~instva milionskih razmera. 1. Gulag Archipelago. Zahvaljuju}i toj ideologiji. Jer. a rezultati su ipak bili lo{i. posebno kada ona skriva socijalisti~ka o~ekivanja – kako je komunizam bio nu`an da bi se Rusija izvukla iz zaostalosti i postala moderno dru{tvo. Sol`enjicinove re~i mogu biti primenjene i na Hitlerovo „kona~no re{enje“ i na njegove logore. pri ostvarenju bilo kog od pomenutih nekomunisti~kih scenarija nemogu}e je zamisliti bilo {ta {to bi bilo tako besmisleno i destruktivno poput sovjetske kolektivizacije i Gulaga. zajedno sa Buharinom.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Ali. posle prve generacije. vol. Apsurdno je tvrditi – kao {to se to ~ini ako se polazi od teorije modernizacije. Vidak Rajkovi}). Solzhenitsyn. (srpski prevod: Arhipelag Gulag 1918–1956. sve do nedavno hvaljena. posle Staljinove smrti Sovjetski Savez se uglavnom vratio toj verziji ekonomskog planiranja. 52 Sasvim je nemogu}e zamisliti da tako jedna ogromna i prirodnim resursima bogata zemlja s evropskom kulturom kakva je Rusija. 181. „bolesno dru{tvo“. osvr}u}i se na jedinstveni obim staljinskog terora. te da je besmislena teza po kojoj je re`im Bre`njeva bio moVideti: 5. Takvo razmi{ljanje odra`ava osnovnu deterministi~ku gre{ku sovjetologije: po{to se u stvarnosti industrijalizacija odvijala na komunisti~ki na~in. ne bi na kraju XX veka postala vode}a industrijska sila.20 Da bi se stvorile posebne sovjetske institucije – Plan. 137–138. „menj{evi~ku“ verziju Prvog petogodi{njeg plana koja je.“21 Naravno. Istovremeno. 1988. prev. Beograd: Rad. kulturi i moralu – bio je potpuno kontraproduktivan i posle sloma u nasledstvo je ostavio osaka}eno. bolj{evi~ki put „razvoja“ bio je samo veoma manjkava imitacija pravog puta: u gotovo svim sferama – ekonomiji. prema Jeljcinovoj izjavi. nisu vi{e bili ideolozi ve} pragmati~ni politi~ari. uz bilo kakvu nekomunisti~ku vladavinu. poglavlje. p. u slu~aju komunizma primat ideologije ne odnosi se samo na logor. Sol`enjicin je..

Svi ti pokreti posledica su komunisti~kog iskustva dugog dve tre}ine veka. a svest stanovni{tva umirivana nesmanjenim agitpropovskim bara`om proklamacija o putu zemlje u „svetlu budu}nost“. Tu prazninu po~eli su popunjavati razli~iti oblici vera i pseudovera – od tradicionalne religije i patriotizma. do samog kraja. Nijedan od tih dru{tvenih pokreta nema potencijal za generisanje strasti i energije komunizma. 1991): 559–572. Ali. tivisan ideologijom. godine opadala. Critical Review (Fall. Ali. Bre`njev otvoreno priznao da ne razume u~ene ideolo{ke rasprave Suslova. ta oko{tala ideologija nije potpuno umrla. Kada su te bazi~ne strukture socijalizma jednom „izgra|ene“.22 Zaista je tokom sovjetske istorije stalno opadao direktni uticaj ideologije na dono{enje prakti~nih odluka. Sve {to je zahtevano da bi se sistem o~uvao bilo je da niko o njemu ne razmi{lja suvi{e kriti~ki. godine bile su kreacije ideologije – one nisu bile ni{ta manje do program Partije koji je ovaplo}en u ~eliku. kao i sveprisutnost „neprijatelja“ – delovali su na najvi{im nivoima vlasti i odre|ivali glavne pravce unutra{nje i me|unarodne politike. zapadni komentari o novoj Rusiji sve vi{e su sredi{te svoje pa`nje pomerali od pozitivnih demokratskih i tradicionalnih elemenata tog zbrkanog spektra. na primer: Alec Nove. beskrajna klasna borba ta dva sistema. pa su sve do kraja re`ima njegove institucije slavljene. one vi{e nisu zahtevale aktivnu ideolo{ku posve}enost (~ak ni obi~nu veru) od ljudi kojima su upravljale pretvoriv{i ih u puke „zavrtnje“. njeni osnovni postulati – superiornost „socijalizma“ nad „kapitalizmom“. sve do toga da je. predstavlja ~i22 Videti. a u bliskoj budu}nosti taj potencijal posebno nema militantni ruski fa{izam. 53 . na kraju. agresivnog cinizma i nihilizma. Naprotiv. do nekriti~kog odu{evljenja zapadnim modelom demokratije. ne treba preuveli~avati opasnosti koje prete od ovih poslednjih. Planning and the Market“. Ni{ta tako fantasti~no kao realno postoje}i „socizam“ (izraz Aleksandra Zinovjeva) ne bi bilo mogu}e bez sveobuhvatne i institucionalizovane intoksikacije „nau~nim komunizmom“. Jedna od malobrojnih prednosti Rusije u njenom nastojanju da se (kako to demokrate defini{u svoj cilj) „vrati u Evropu“. betonu i sveprisutnom aparatu. posmatranje ideologije sa stanovi{ta njene direktne relevantnosti za teku}u politiku veoma je povr{an na~in procene njene uloge: marksizam-lenjinizam je delovao na mnogo temeljniji na~in. ka onim negativnijim i prete}im. Nikada. „Ideology. Sve osnovne institucije sovjetskog poretka koje su nastale najkasnije do 1937. Kako je euforija doga|ajima iz 1989–1991.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Slomom ideologije „nau~nog komunizma“ stvorena je velika praznina u verovanjima i vrednostima ruskog dru{tva. preko milenijarnih kultova i fanati~nog nacionalizma.

zna~io kritiku onoga {to bi Bre`njev mogao nazvati „realno postoje}im kapitalizmom“. tj. godine.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Prakti~ni programi bolj{evika – nacionalizacija. na kraju kona~no uplovila u mirnu luku tr`i{ne demokratije. Zato je socijalizam. Taj faktor. po{to je socijalizam kao takav diskreditovan. Tre}u. Ovu fazu karakteri{e mnogo prakti~niji diskurs usmeren ka razmatranju programa ostvarenja sovjetskog eksperimenta jer se on smatrao va`nim za sve oblike socijalizma – onoga na vlasti ili u opoziciji. socijalizam te{ko mo`e opstati u svojoj pre|a{njoj formi. Prvi put posle nastanka radikalne inteligencije u vreme ^erni{evskog i narodnjaka XIX veka. Diskusija o socijalizmu odvijala se u dve velike faze. U ovoj fazi stvoren je teorijski diskurs usredsre|en na negaciju postoje}e dru{tvene realnosti. Ipak. kolektivizacija i planiranje – te{ko su mogli da budu smatrani specifi~nim produktom ruske zaostalosti. pre svega. Ali ova post-marksisti~ka vizija kraja istorije nije ni{ta ta~nija od svoje prethodne marksisti~ke verzije iz 1917. zajedno s njenom skupo pla}enom urbanom i obrazovnom socijalnom strukturom. omogu}io bi Rusiji da kona~no suzi rascep koji je deli od Evrope. Socijalisti~ka ideja sigurno }e biti sa nama onoliko dugo koliko i nejednakost – a to }e svakako biti jo{ dugo vremena. Zato je neposredno posle doga|aja 1989–1991. godine prakti~no ostvare. Rusija je post-ideolo{ko. „demokratskog“ ili diktatorskog. godine. nastupaju}u fazu diskusije o socijalizmu upravo stoga obele`ava dilema: kako iza}i na kraj sa ~injenicom da su bolj{evi~ki programi bili izraz same ideje socijalizma. kakav je status socijalizama posle sovjetskog „eksperimenta“? Na prvi pogled izgledalo je da se sada. istovremeno. a da su. po{to je prevladala iluzije fa{izma i komunizma. ~ak i anti-ideolo{ko dru{tvo. ~ove~anstvo kona~no mo`e okrenuti prakti~nim stvarima – sopstvenom poslu. Druga faza diskusije o socijalizmu obele`ena je `ivotnim dobom sovjetskog eksperimenta – periodom u kome je prvi put navodno ostvaren postkapitalizam. do`iveli tako monumentalni krah? Vi{e se ne mo`emo vratiti u doba nevinosti pre Socijalizam posle sovjetizma . Ako je Rusija posle socijalizma bila u katastrofalnom stanju. Prva se protezala od ro|enja moderne ideje socijalizma tridesetih godina XIX veka do poku{aja bolj{evika da je posle 1917. dok je budu}e pravedno dru{tvo samo ovla{ nagove{tavano. ve} su logi~ki sledili iz same ideje socijalizma. godine bilo mnogo trijumfalisti~kih pri~a o tome kako je istorija. 54 njenica da je upravo iskustvo sa komunizmom njeno stanovni{tvo u~inilo imunim na svaki oblik ideolo{ke politike i uklonilo isku{enje bilo kakvih daljih totalitarnih avantura. da nastavi proces koji je prekinut ratom i revolucijom 1917.

da su oni osnova konstitucionalne demokratije i vladavine zakona. Na levici se ve} dogodio veliki revizionisti~ki obrt u odnosu na klju~na pitanja centralnog planiranja i nacionalizacije. Istovremeno. a argument Fridriha Hajeka o integralnom socijalizmu kao obliku novog ropstva izgleda da je su{tinski opravdan. godine i pretvarati se da sovjetskog eksperimenta nije ni bilo. dva krila socijalisti~kog kontinuuma razlikuju se po sredstvima. do lenjinisti~ke partije–dr`ave na suprotnom kraju. Istovremeno. Ako se osvrnemo u pro{lost. odvojio je socijaldemokratiju od komunizma. godine. Ali. neposredno posle doga|aja 1989–1991. Svi ti programi su proizlazili iz jedne iste moralne ideje i razlikovali su se samo po sredstvima njenog ostvarenja – od obi~nih dobrovoljnih kooperativa na „mekom“ kraju spektra. postojale su razlike u stepenu prihvatanja tr`i{ta i privatnog vlasni{tva – neki socijalni teoreti~ari insistirali su na „centristi~kom“ stavu u odbacivanju komunizma jer su se nadali da na njegovim ru{evinama mo`e nastati neki neodre|eni „tre}i put“. Njihov razli~iti izbor politi~kih sredstava uslovio je razlike u stepenu do kojeg mo`e i}i podr`avljenje vlasni{tva i tr`i{nih odnosa. Uprkos tome. ili da je on neva`an jer nije predstavljao „istinski socijalizam“. ~itava jedna epoha istorije dru{tvene misli sada je okon~ana. Sindrom „Velike depresije“ u pogledu „kapitalizma“ uveliko je prevladan: stav Karla Polanija ~ini se opovrgnutim. kao {to smo ve} videli. Za demokratske socijali- 55 . Socijalisti~ke partije na Zapadu i u Tre}em svetu brzo su i gotovo bez kolebanja odbacile nekada{nje zagovaranje tih mera. a ne po ciljevima – upravo je to izvor „ljubavi i mr`nje“ u njihovim odnosima. Svakako. Jasno. Ukratko. posle sloma 1989–1991. tj. gotovo niko u potpunosti vi{e ne odbacuje privatno vlasni{tvo i tr`i{te. evidentno je da smo sve vreme bili suo~eni s jednim kontinuumom programa koji su se nazivali „socijalisti~kim“. Ali. Taj rascep je odvojio konstitucionalnu demokratiju zasnovanu na vladavini ve}ine od „nau~no zasnovane“ revolucije koju predvodi avangarda odozgo. Mnogo tereta mora biti zba~eno s le|a socijalizma. Oktobar je ozna~avao veliki „rez“ tog socijalisti~kog kontinuuma zbog izbora politi~kih sredstava koja su upotrebljena za ostvarenje dugoo~ekivanog izlaska iz kapitalizma. u ovoj ili onoj formi. a taj kontinuum protezao se od „demokratskog“ socijalizma do komunizma.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI 1917. mada manje o~igledno. te da taj amalgam predstavlja prirodni poredak civilizovane modernosti. godine. socijalisti~ke aspiracije ipak }e pre`iveti. u celom svetu je gotovo preko no}i i bez diskusija stvoren zapanjuju}i konsenzus prema kome su tr`i{te i privatno vlasni{tvo nezamenljivi faktori svake funkcionalne ekonomije. da bi njegove te`nje sa~uvale kredibilitet. sada je i zna~enje eluzivnog termina socijalizam postalo jasnije i opipljivije. u zavisnosti od mere u kojoj je vlasni{tvo i tr`i{te bilo podr`avljeno.

56 Ma koliko fundamentalne. ~ak i u svojim najboljim danima.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Prva grupacija }e nastaviti da se naziva „socijalizmom“ jer }e nepoverenje prema toj magi~noj re~i. Ali. Sve dok bude postojala nejednakost dru{tvo }e ostati podeljeno na levicu i desnicu. na grupaciju koja politiku shvata kao moral. izgubili veru i odrekli se ostataka svog marksizma. mo`e se o~ekivati da imanentna logika one providencijalne sile koju je Tokvil nazvao „demokratijom“ – tj. lav „kapitalizma“ i jednorog „socijalizma“ sigurno }e nastaviti svoju borbu sve do kraja modernosti. Na tom putu oni su sledili primer svoje najstarije partije – nema~ke SPD – u kojoj je 1958. pa otuda i ka programu nacionalizacije i centralizovanog planiranja. godine na Kongresu u Bad Godesbergu privr`enost politi~koj demokratiji kona~no potisnula opredeljenje za pun ekonomski socijalizam. tj. potrajati samo do slede}e krize „kapitalizma“. Socijaldemokrati celog sveta su. Taj sindrom }e i u budu}nosti biti pra}en istim emocionalnim nabojem i para-religioznom aurom kao {to je to bilo u pro{losti. Ali. nastalo neposredno posle sovjetske katastrofe. kao {to je to ~inila od 1789. ne treba da zaboravimo da su od ova dva „brata-neprijatelja“ (frères ennemis) generi~kog socijalizma samo komunisti uspeli da ostvare socijalizam u punom zna~enju te re~i – kao nekapitalizma. . na „partiju pokreta“ i „partiju otpora“. posle jedne ili dve generacije koje su ~ekale na osvajanje izborne ve}ine kako bi ukinuli kapitalizam. nikada dosezala do tre}ine stanovni{tva bilo koje industrijske zemlje. a za komuniste su izdajnici socijaldemokrati jer oni nikada ne}e ostvariti usvojeni cilj. {ta }e sadr`ati prakti~ni program budu}e faze traganja za „socijalizmom“? Koja socijalna grupa (ili vi{e njih) }e biti izabrana za novu „univerzalnu klasu“? Socijalizam je do sada bio usmeren ka industrijskom proletarijatu. godine. [tavi{e. Ali ta navodno univerzalna klasa nije. u ovom ili onom obliku. te onu koja se u politici rukovodi etikom umerenosti i pragmatizma. osloba|aju}em karakteru alijenacije i patnje. dru{tvenim ujedna~avanjem – i dalje nastavi neumoljivo da pokre}e moderni svet. ove promene nisu podrile dubinske strukture specifi~no marksisti~ke paradigme socijalizma koja ugnjetene i siroma{ne uzdi`e kao kvintesenciju ~ove~anstva i politiku temelji na samooboga}uju}em. Dakle. Stoga. a posle Drugog svetskog rata razvoj Zapadnog sveta svedo~i o progresivnoj demonta`i industrijskog dru{tva koja je pra}ena smanjenjem brojnosti proletarijata i njegovim „pobur`oazenjem“ – or- ste komunisti su kori{}enjem prinudnih mera izdali stvar socijalizma. do krize realnog sveta. sve promene stavova unutar socijalisti~kog kontinuuma bile su ipak samo instrumentalne i pragmati~ne: one nisu dovodile u pitanje sredi{nju moralnu ideju svakog oblika socijalizma – primat jednakosti u odre|enju pravednog dru{tva.

U stvari. rasizam i seksizam. Prema tvrdnjama savremene dru{tvene nauke razvijeni svet je sada u „post-industrijskoj“ epohi koju karakteri{e sve ve}i zna~aj „sektora usluga“ u ekonomiji koju pokre}e „informati~ka revolucija“ kompjuterskog doba. ali veoma antisocijalisti~kom. do roda – sve do kasnije seksualne orijentacije.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI ganizovanjem biv{ih proletera u sindikate i njihovim pretvaranjem u ku}evlasnike. Tako se krajem XX veka pojavio novi kontinuirani niz oslobodila~kih pokreta koji su polazili od klase. ideja o univerzalnoj klasi koja je ugnjetena i li{ena vlasni{tva. Ova nejednakost povezana je i sa univerzalnom biolo{ko-rodnom podelom. dijalektiku koju su prvobitno {irili stoicizam i hri{}anstvo. dok je u modernom dobu nju najsna`nije u svojoj „dubokoj strukturi“ sadr`avao marksizam. Stara marksisti~ka paradigma zavr{ila je svoju seobu zapo~etu kada je Lenjin u svojoj teoriji imperijalizma istakao polukolonijalni i kolonijalni svet kao avangardu sve-spasila~kih revolucija (jo{ dalje je u tom pravcu marksizam transformisao Mao). netrpeljivog obi~nog radnika i porodi~nog ~oveka (prim. 91 (1986): 1053–1075. i dalje je veoma `iva i uticajna. Ali ova geografska podela izme|u evropske manjine na Severu i mnogobrojnog ostatka planete. 24 Videti. 23 Archibald „Archie“ Bunker – lik iz popularne ameri~ke TV serije. Ta {arolikost iznedrila je seriju kapitalizmom i imperijalizmom stvorenih sindroma ugnjetavanja koji su sledili jedan za drugim – klasizam. American Historical Review. preko rase. „Gender: A Useful Category of Historical Analysis“. U takvom svetu fizi~ki radnik u fabrici ne predstavlja vi{e uverljivog kandidata za primer univerzalne klase. Sada. klasi koja }e ukinuti sve klase. prevodioca). 57 . kada je Lenjinov „Drugi svet“ komunizma prestao da postoji. „Tre}i svet“ se kao `rtva „Prvog sveta“ smatra ovaplo}enjem velike kolektivne „ni`e klase“ celog ~ove~anstva. Istina. Na taj na~in je ve~na suprotstavljenost ugnjeta~a i ugnjetenih promenjena od podele na bur`oaziju i proletarijat u dihotomiju severne i ju`ne hemisfere. on je postao simbol nazadnosti i optere}enosti predrasudama: August Bebel zamenjen je Ar~i Bankerom (Archie Bunker)23 ili dolazi do vlasti u liku poput onog Leha Valense – sasvim ljudskom. ona se vi{e ne vezuje za neku socijalnu grupu u razvijenim ekonomijama i dr`avama blagostanja Zapadne Evrope i Severne Amerike. na primer: Joan Wallach Scott. Uprkos svemu. prepli}e se sa nejednakostima zasnovanim na rasi i boji ko`e – podeli koja se reprodukuje na samom Severu u njegovom „internom Tre}em svetu“.24 Ovaj razvoj najdalje je oti{ao u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama jer je na njegovo ranije sazrevanje delimi~no uticao uspeh politike ameri~kog Pokreta za gra|anska prava {ezdesetih godina. simbol reakcionarnog. Svi ovi pokreti odra`avaju i dodatno osna`uju onu spasonosnu dijalektiku po kojoj rob trijumfuje nad gospodarom.

Istovremeno. Ove seobe marksisti~ke paradigme vode umno`avanju univerzalnih klasa. Uprkos svoj }udljivosti ekonomskih ciklusa i periodi~nim krizama i depresijama.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Ali istovremeno. dru{tvo }e uvek biti suo~eno s dilemom prema kojoj bez podele rada. Nikada nije postojala ~isto tr`i{na ekonomija za kakvu su se zalagali man~esterski liberali XIX veka i o kakvoj savremeni libertarijanci jo{ sanjaju s Hajekovom knjigom u ruci. ovi novi post-proleterski oslobodila~ki pokreti nisu direktno izvedeni iz marksizma. samo tr`i{te nam ne mo`e dati pravedno dru{tvo. Ipak. tako i politi~kom ugnjetavanju. 58 Naravno. ili Fukoovoj poststrukturalisti~koj transformaciji grube ekonomske eksploatacije u jedva primetno otu|enje proizvedeno diskursima dominacije skrivenim u racionalisti~koj bur`oaskoj kulturi. ovi problemi bivaju sme{teni u jednu borbenu metafiziku totalne „ljudske emancipacije“ koja nadilazi svaku njihovu konkretnu manifestaciju. Osnovno prakti~no pitanje modernog doba odnosi se na stepen dr`avne intervencije u ekonomskim i dru{tvenim procesima. a svaki poku{aj da se oslobodimo od njega vodi kako ekonomskoj propasti. s obzirom na njegovu antiautoritarnu prirodu. nikada ne mo`e stvoriti poredak zasnovan na prinudi – poput onog kakvog je socijalizam nu`no stvarao. Istina. mora biti proizvod mo- . Takvo dru{tvo. Bez obzira na to. treba naglasiti da takav ultraliberalizam. S obzirom na to. Ipak. Ni~ea i Frojda u „kriti~ku teoriju“ represivnog bur`oaskog dru{tva. pa samim tim i trajne nejednakosti. ali ni jedna od njih nije mo}na ili potencijalno revolucionarna kao nekada{nji „proletarijat“. Izvesno je da su svi problemi u vezi sa nejednako{}u i nepravdom kojima su izlo`ene ove nove „manjine“ sasvim realni. u meri u kojoj se mo`e dosti}i. Takav integralni liberalizam je jedna utopija. kao i integralni socijalizam. uslov op{teg dobra. a nejednakosti u bogatstvu utica}e na nejednaku distribuciju vlasti. ne}e biti mogu} ekonomski rast koji je. oni su se razvili u kulturnoj atmosferi pro`etoj ostacima marksisti~kih kategorija – kao u slu~aju Frankfurtske {kole koja je spojila ideje Marksa. Stoga }e stalno postojati socijalni pritisak da se politi~ka vlast u ime op{teg dobra upotrebi za korigovanje ekonomske nejednakosti. tako|e. kao {to su to u pro{losti bili i problemi industrijske radni~ke klase. nije te{ko predvideti da }e svi budu}i socijalisti~ki prakti~ni programi te`iti. Zato je u „normalnom“ svetu – a to zna~i onom koji je sme{ten izme|u tih dveju utopija – sovjetski neuspeh pokazao da je tr`i{te deo prirodnog socijalnog poretka. tr`i{te je apsolutno nu`no da bismo imali produktivno i funkcionalno dru{tvo. povratku sumnji~avosti prema vlasni{tvu i tr`i{tu – bogatstvo }e uvek biti mo}. poput goluba koji se vra}a ku}i. bilo koji socijalisti~ki program zasnovan na ovim novim oblicima alijenacije mo`e biti samo mnogo rasplinutiji i nejasniji u odnosu na staru „diktaturu proletarijata“.

Living Within Limits: Ecology. planetarnih interesa ~ove~anstva.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI ralne i politi~ke volje zajednice koja uti~e na amoralne sile tr`i{ta. prakti~ne ekolo{ke stvari se uvek predstavljaju kao moralna pitanja. Kandidata za ulogu univerzalne klase ima u obilju. Iako „rodna plus seksualna“ orijentacija ne}e sigurno dobiti glavnu ulogu. ekologija postaje pokret ~iji cilj nije ni{ta manje nego spas same ljudske vrste. Zato su se zapadne socijalisti~ke partije odrekle Marksa. ~ini se kona~no diskreditovanim – sve dok traje moderno doba. Ova „politika normalnosti“ bila je stvar pogodbe izme|u politi~kih snaga levog-centra i desnog-centra oko proporcija ameri~ke „dr`ave blagostanja“. ekolo{ki pokret osporava „anarhiju“ tr`i{ta i zahteva podre|ivanje individualnih vlasni~kih prava te`nji ka op{tem dobru. To zna~i da je dr`avna intervencija u delovanje tr`i{ta radi postizanja moralnih i politi~kih ciljeva tako|e deo prirodnog socijalnog poretka. (Peruanski nadrealni Sandero Luminoso nagove{tava tu mogu}nost. Economics.) Tako|e. To je pokret koji pretenduje da govori u ime kolektivnih.25 O antiliberalnom potencijalu ekolo{kog pokreta videti: Garrett Hardin. The Wealth of Nature: Environmental History and Ecological Imagination (New York: Oxford University Press). a protiv sebi~ne te`nje za profitom i rastom bogatih. ve} postoji mo}ni kandidat za tu kataliti~ku ulogu u svetlom liku ekolo{kog pokreta. sasvim obuhvatnu verziju „dr`ave blagostanja“). (Hitler i Musolini su u tom istom periodu stvorili sopstvenu. ~ak i socijalizma. Ta novostvorena „normalnost“ modernog doba dostigla je vrhunac tokom „Velikog procvata“ koji je nastao obnovom posle Drugog svetskog rata. Metaistorijski prelaz iz ideolo{ki shva}enog „kapitalizma“ u „socijalizam“ nije vi{e stvarna tema. iza nas? Gotovo sigurno. 25 59 . Donald Worster. Otelotvorenje maksimalisti~kog programa socijalizma u instrument prinude kakav je lenjinisti~ki tip partije. a eko-planiranje ve} je jasno na vidiku. bez obzira na ostatke maksimalisti~ke retorike. [tavi{e. jednom i zauvek. plodnog ali siroma{nog Tre}eg sveta koja se suprotstavlja imu}nom ali sve starijem Severu. [tavi{e. ako se pojavi dovoljno sna`na briga za op{te dobro. eskalirati ka sveobuhvatnoj etatizaciji. dok su komunisti~ke partije uglavnom preuzele bla`u „socijalisti~ku“ oznaku. nema~kog „socijalnog tr`i{ta“ ili francuskog „indikativnog plana“. Svima ve} poznatim jezikom. a u svojoj ekstremnijoj formi. ne. svuda postoji mogu}nost poku{aja povrataka ideji super-dr`ave: uobi~ajeni sporovi oko obima socijalne sigurnosti na Zapadu mogu. da li to zna~i da je maksimalisti~ko isku{enje sada. and Population Taboos (New York: Oxford University Press). zamislivo je da to u~ini. za neku kombinaciju mladog. Upravo je taj „srednji put“ (via media) postao normalan u zrelom „kapitalizmu“ razvijenih zemalja posle Velike depresije. Ali.

ovi prakti~ni problemi podvode se pod jednu metafiziku spasenja koja ih sve transcendira. Sve dok postoji utopijska aspiracija socijalizma ona }e imati dvostruko lice: jedno koje }e slu`iti kao podsticaj za usavr{avanje ve~no nesavr{enog sveta i drugo. To ne bi bilo ni po`eljno jer utopije su isto toliko nu`ne koliko su i opasne. Uostalom. Kao i u pro{losti. svetom. 60 Prakti~ni problemi koje isti~e ekolo{ki pokret svakako su veoma realni – kao {to su to bili raniji problemi radni~ke klase i kao {to su to i nedavno uo~eni problemi socijalnih manjina – pa }e ih politika normalnosti sigurno morati re{avati. bez obzira na povremene prodore torijevske demokratije. ko to zna? Jedinstveni „fenomen lenjinizma“ omogu}en je svetskom krizom iz 1914–1918. koje }e nuditi isku{enje nasilne zamene tog sveta drugim. Mo`da }e nas velika sovjetska katastrofa. Ali ponovo. ka isku{enju tra`enja apsolutne vlasti radi postizanja apsolutnih ciljeva. izopa~eno lukavstvo slu~ajnosti odredi}e ishod sukoba tih dveju logika.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. godine koja je bila bez presedana. sledstveno tome. pa bi bilo glupo na osnovu toga {to je najve}a utopija na{eg doba okon~ana katastrofom. malo demokratskih reformi bi bilo ostvareno u ovom svetu bez utopijskih nada i velike revnosti. navodno savr{enim. obi~no se boji da preuzme inicijativu u ostvarenju nu`nih promena u pravcu egalitarizma. po ve} poznatom obrascu. koja se mo`e kona~no odrediti kao ekstremni oblik opasnosti od utopije. uspe{no imunizovati protiv bilo kakvih sli~nih avantura u budu}nosti. zaklju~iti da je zauvek okon~ana utopijska politika kao takva. S engleskog preveo Milan Suboti} . Neophodna su bila preterivanja vizionarskog socijalizma da bi nastala dr`ava blagostanja u kojoj se danas uravnote`uju dve snage koje defini{u politiku normalnosti. U nesavr{enom svetu za utopiju je uvek prole}e. pa taj zadatak pada u deo levici. Desnica. Svaka sli~na globalna kriza mo`e ponovo da pokrene uspavane socijalisti~ke programe ka maksimalizmu i. Ali.

tretirali Sovjetski Savez u deceniji posle njegove propasti. i{li ne{to druga~ijim putem. sovjetske megalomanske tvrdnje o vlastitoj istorijskoj ulozi zna~ile su da }e i relativno neutralni strani posmatra~i pasti u isku{enje da slave njegovu zlu sudbinu. u osnovi. pp. upravo je sovjetski model (’veliki socijalisti~ki eksperiment’) predskazivao budu}nost degenerisanog kapitalisti~kog Zapada. tako da. na~in na koji su zapadni komentatori i ruski (biv{i sovjetski) stru~njaci za ovo podru~je. o upravo preminulim re`imima govorimo samo lo{e. 141–142. 51–71. I–II/2009 UDK: 321. Sheila (2007): „The Soviet Union in the twenty-first century“. 37. Nedoumice zapadnih komentatora mogu se sa`eto izraziti pitanjima: „Gde je krenulo naopako u Sovjetskom Savezu?“ i „Kako je sovjetski sistem prestao da funkcioni{e?“. a potom i Staljinova ekonomska revolucija. Hladni rat stvorio je na Zapadu sna`no negativno mi{ljenje o Sovjetskom Savezu (`ivom ili mrtvom). mada su istori~ari. smrt re`ima izaziva suprotnu reakciju. [tavi{e. Naravno. Vol.Tre}i program Radio Beograda Br. ovaj pristup – ’govoriti samo lo{e’– imao je mno{tvo uzroka kada je u pitanju Sovjetski Savez. Kada umre pojedinac. Lenjinova politi~ka.64(47):316. izvele su Rusiju iz njene istorijske zaostalosti do polo`aja istorijske avangarde. ve} ga je presko~ila i direktno stupila u socijalizam. onda se dr`imo pravila da o pokojniku govorimo sve najbolje (De mortuis nil nisi bonum). Journal of European Studies. Avangardna uloga je najozbiljnije shvatana tridesetih godina pro{log veka. Danas on pripada pro{losti i predmet ovog eseja je njegovo retrospektivno sagledavanje. Prema sovjetskoj verziji. povezivan s budu}no{}u. posmatra~i smatraju da je to dokaz njegove neadekvatnosti („bio je nesposoban za opstanak“). To je bilo vreme kada su stranci dolazili u Sovjetski Savez da * Fitzpatrick. Sovjetski Savez vi{e nije bio zemlja koja je kasnila sa razvojem kapitalizma.75 61 [ILA FICPATRIK Sovjetski Savez je. Zapad vi{e nije bio model koji vredi podra`avati. No. Kada re`im nestane. bar u svesti svojih pristalica. Me|utim. kao {to }emo videti. SOVJETSKI SAVEZ U DVADESET PRVOM VEKU* . prema nepisanom pravilu. To je. 1.

U Hru{~ovljevoj eri situacija je postala pomalo {izoidna: s jedne strane. U Drugom svetskom ratu svest o avangardnoj ulozi bila je privremeno uzdrmana porazima. Arhivi retko daju nedvosmislene odgovore na pitanja koja istori~ari postavljaju. ali ne postoji nedvosmisleno svedo~anstvo ni za jedan odgovor. ’Neumoljivi hod istorije’ nastavio se i posle 1991. Tako preoblikovana. Na primer. ali ako je tako. misle}i da su sa otvaranjem arhiva sva pitanja istori~ara dobila definitivne odgovore (Gaddis. godine koju ovde `elim da skiciram.“1 [tavi{e. sve vi{e se insistiralo na avangardnoj ulozi i komunizmu dosti`nom u toku slede}ih dvadeset godina. u izvesnom smislu bio je to korak napred. podaci nisu jedina pokreta~ka sila razvoja istorijske interpretacije. komunizam se nije ostvario. ~ak ni kada bi njena kona~na pobeda bila osigurana. u{lo u trku sa Zapadom radi dostizanja njegove potro{nje i nivoa `ivotnog standarda. onda je ona dostupna samo Bogu. s druge strane. mada su postojale dve supersile. dok se. D`on Gadis (John Gaddis) naslovio je svoju knjigu o sovjetskoj diplomatskoj istoriji i Hladnom ratu – Mi danas znamo. na pitanje „Da li je Staljin odgovoran za ubistvo Kirova?“. 62 posmatraju ’socijalisti~ki eksperiment’ u najve}oj politi~koj laboratoriji na svetu. ali u suprotnom pravcu: on vi{e nije vodio iz kapitalizma. godine.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. samo delimi~no pri~a o onome ’{ta 1 Godina 1991. U posleratnom periodu avangardna dr`ava preoblikovana je u supersilu. a Sovjetski Savez je bio druga. Ono {to mi normalno nazivamo istorijom su pri~e koje su sa~inili istori~ari u skladu s profesionalnim konvencijama i na osnovu interpretacije podataka koji su im bili dostupni. godine. vek posle prvog odlo`enog priklju~enja. ve} ka njemu. To je za Rusiju bio povratak na status zemlje koja je ’zakasnila sa razvojem kapitalizma’. . i interpretacija sovjetske istorije Vidi razli~ite interpretacije svedo~anstava u Knight (1999) i Lenoe (2002). ali je potom osna`ena pobedom. Me|utim. Sredinom devedesetih godina. odgovor arhiva je: „Verovatno nije. Mo`da postoji jedna su{tinska. Kada je sovjetski re`im propao 1991. Rusija je iz statusa supersile pala u stanje koje se nije mnogo razlikovalo od polo`aja neke zemlje Tre}eg sveta koja se beznade`no trudi da sustigne Zapad. bilo stvarno kasno. potpuna i istinita istorija ~ove~anstva. ali je sada. stvari nisu uvek tako jednostavne. Stoga je pri~a o promeni istorijske interpretacije posle 1991. ~ak i u slu~ajevima jednostavnih fakti~kih pitanja. Ova druga uloga nije dolikovala avangardi. nisu ~ak ni najva`nija. veru u vode}u ulogu Sovjetskog Saveza zadr`ao je jo{ manji broj gra|ana od onog koji je sa~uvao staru veru u vode}u ulogu partije. Trka sa Zapadom zavr{ena je porazom. 1997).

statisti~ke administracije dr`ani u Ruskom dr`avnom arhivu ekonomije – RGAÆ) odvojeni su od arhiva drugih ministarstava koji su pohranjeni u Dr`avnom arhivu Ruske federacije (GARF). najve}i deo materijala Dr`avnog arhiva Ruske federacije (GARF) koji nije nosio oznaku tajnosti bio je dostupan ve} sredinom osamdesetih godina. U drugom. da su neki materijali NKVD/MGB. 1999: 587–594. Arhivska gra|a je pokazala da Ovo je striktno impresionisti~ki pregled. ali ne i KGB-a ni njegovih prete~a4 niti. mada su oba sme{tena u istoj zgradi i imaju zajedni~ku ~itaonicu. godine i u velikoj meri je otvoren istra`iva~ima. za koji se pokazalo da je veliki. Novi arhivski materijali naro~ito su osvetljavali visoku politiku od Revolucije do sredine pedesetih godina. tih godina sadr`avao je centralne i lokalne partijske arhive3. ~itaoci treba da pretra`i mnoge publikacije Patricije Grimsted (Patricia Grimsted). otvoren je (sigurno ne u celini) s propa{}u Sovjetskog Saveza. oba su vi{e puta menjala ime. koji sada nosi naziv Ruski dr`avni arhiv novije istorije (Rossiñskiñ gosudarstvennùñ arhiv noveñ{eñ istorii – RGANI). mogao razre{iti na vi{e ili manje zadovoljavaju}i na~in (Gettty and Naumov. u velikoj meri. 2 63 . Prvi. 1993). Getty et al. Prva stvar koju je trebalo rasvetliti bio je Gulag i razmere represije u Staljinovom periodu – stari ’spor o brojevima’ iz osamdesetih godina koji se sada. ali deo koji je nosio oznaku dr`avne tajne. 5 Bez ikakvog logi~kog razloga. naro~ito po{to je Predsedni~ki arhiv predao u Ruski dr`avni arhiv socijalno-politi~ke istorije (RGASPI) li~ne arhive Staljina. uklju~uju}i i arhiv Gulaga. Kada je re~ o dr`avnim arhivima. na osnovu arhivske gra|e. a pokriva period posle 1953. Jednako va`ne bile su i reakcije istori~ara na teku}a kulturna i politi~ka zbivanja. 4 Treba primetiti. 3 Postoje dva centralna arhiva Komunisti~ke partije. arhive Kominterne. kao i promene metodolo{ke i interpretativne mode unutar njihove profesije. Za detaljne ekspertske informacije i njihovu dostupnost. arhivi ekonomskih ministarstava (industrije. Kaganovi~a. koja je dostupna i na ruskom kao Kozlov and Grimsted (1997). pokriva period do 1953. umesto u arhivu NKVD/ KGB slu~ajno zavr{ili u Dr`avnom arhivu Ruske federacije (Gosudarstvennùñ arhiv Rossiñskoñ Federacii – GARF). poljoprivrede. arhive Ministarstva spoljnih poslova. Molotova i ostalih klju~nih li~nosti iz Staljinovog perioda. naro~ito Grimsted (2000). mo`emo po~eti onim {to je na|eno u arhivi2 Materijal koji je postao dostupan zapadnim istori~arima devedesema. Va`an segment partijskih arhiva Gorba~ov je prebacio u poseban Predsedni~ki arhiv koji je ostao nedostupan skoro svim istra`iva~ima i svim strancima. koji se sada zove Ruski dr`avni arhiv socijalno-politi~ke istorije (Rossiñskiñ gosudarstvennùñ arhiv socialùno-politi~eskoñ istorii – RGASPI). Uprkos svemu tome.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI smo na{li u arhivima’. mnogi materijali su ozna~eni kao dr`avna tajna. Isto va`i i za Ruski dr`avni arhiv ekonomije (RGAÆ)5.

2003). 2001). Za pregled i selektivnu listu. zna~ajan po obimu je bio i teror usmeren protiv nacionalnih „dijaspora“ – onih nacionalnih manjina (poput Poljaka. 1993: 1030). 1994) obezvredila su stare argumente7 prema kojima se njegova vladavina u tom pogledu su{tinski razlikovala od Staljinove. 1968). obi~nih kriminalaca.) Otkri}e da je tokom Velike ~istke bilo vi{e istovremenih kampanja terora od kojih je samo jedna bila vidljiva (ona usmerena ka komunisti~koj eliti) bilo je najinteresantnije. osu|eni za kontrarevolucionarne prestupe. Arhivi su otkrili mnogo novog i interesantnog o visokoj politici. Tako|e.6 Otkri}a o Lenjinovoj beskompromisnosti i sklonosti prolivanju krvi (Pipes. ukupan broj zatvorenika u radnim logorima Gulaga iznosio je milion trista hiljada. ni najni`a (stotine hiljada) procena broja zatvorenika Gulaga: godine 1939. u mnogo Uz mno{tvo interpretativnih radova o kojima se dole diskutuje. Najve}a „nevidljiva kampanja“ bila je ona usmerena ka „~istki“ marginalnih dru{tvenih grupa (raskula~enih seljaka koji su se vratili iz progonstva ili pobegli iz Gulaga. Drugo arhivsko otkri}e (iako generalno poznato ~itaocima memoara iz Gulaga) jeste da su ’politi~ki’ zatvorenici. dok je ukupna populacija zato~enika (koja uklju~uje i zatvore i radne logore) brojala oko dva miliona (Getty and Naumov. 1993: 1019). Volkogonov. Getty et al. jo{ nisu razvrstani. za razliku od Gulaga gde je postojala centralna institucija koja je zbog potreba bud`eta i snabdevanja morala da zna svoje brojno stanje. 1999: 591) i saznanje da su u Staljinovom periodu razli~iti oblici administrativnog progonstva predstavljali najrasprostranjeniji oblik represije. vidi Fitzpatrick (2004a) 7 Sedamdesetih godina. 6 . u komplikovanim i razbacanim dosijeima. 1999: 590. pripadnika verskih sekti. 1996. van normalnih sudskih postupaka). a biografski detalji iz arhiva prikazali su ga kao osetljiviju i neuroti~niju li~nost. 1971) i jednog krila zapadnih ’revizionista’ (Cohen. (Brojevi.. 1998..tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. To je bilo ono {to je. Svaki region zemlje dobijao je kvotu u desetinama hiljada za pogubljenje i utamni~enje u Gulagu ({to su sprovodile administrativne trojke. teror stvarno ~inilo ’velikim’ (Iunge and Binner. Nemaca. postoji i mno{tvo publikacija na ruskom jeziku u arhivskoj dokumentaciji o politici. Za razumevanje razmera i oblika represije najva`nije je bilo otkri}e masovnih pogubljenja u vreme Velike ~istke (oko 700000 ljudi) (Getty and Naumov. Finaca i Grka) ~ije su mati~ne dr`ave van Sovjetskog Saveza predstavljale potencijalno konkurentsko sredi{te lojalnosti (Martin. 1977. sklonu obeshrabrenju i hroni~no bolesnu. konjokradica). da citiramo naslov glavne knjige o ovoj temi. 64 nije bila ta~na ni najvi{a (desetine miliona). to je bio va`an argument sovjetskih destaljinizatora (Medvedev. predstavljali samo tre}inu zatvorenika (Getty et al. Lewin.

Kada je re~ o Staljinovom na~inu vladavine arhivi su pokazali neodr`ivost nekoliko ranijih hipoteza. Status Politbiroa kao nezavisne institucije neprestano je opadao. vredan. Staljin nije bio ni~ija marioneta. te je zbog toga ostao li~no izolovan i usamljen (Montefiore. Posle poraza desnice po~etkom tridesetih godina. mada je zastupanje institucionalnih interesa bilo dozvoljeno. kako svojom intelektualnom superiorno{}u. gotovo veberovska (Gorlizki and Khlevniuk. a obim njegovog posla se smanjio. pokazale su: intelektualca koji je nastavio da ozbiljno ~ita ~ak i kada je bio na vlasti. tako i politi~kom ume{no{}u. 2004. koji funkcioni{e vi{e prema modelu dvorske politike. i dr`avnom birokratijom. Upravlja~ka birokratija predvo|ena Savetom ministara (koji je dugo bio Molotovljeva oblast) postajala je sve slo`enija. ~oveka koji je imao problem sa svojom suprugom te{ke naravi i koji je te{ko podneo njeno samoubistvo. generalno se suprotstavljaju}i njegovim poku{ajima da ih okrene jedne protiv drugih. svojim alter egom tridesetih godina) li~no u~estvovao u dono{enju skoro svih va`nih politi~kih odluka. Staljinovo zdravlje i paranoja pogor{ali su se posle rata. 2004. dobro informisan vladar koji je (zajedno s Molotovom. 1989). Izgleda da su u poslednjim godinama Staljinove vladavine njegovi saradnici (i naslednici) izgradili za~u|uju}e visok stepen kolegijalnosti. u njegovom Politbirou nije bilo ustaljenih frakcija zasnovanih na politi~kim stavovima. Service. Otkri}a o Staljinu bila su druge vrste (budu}i da njegova beskompromisnost i sklonost ka prolivanju krvi nisu dovo|ene u pitanje). verovatno nisu mogle biti ostvarene dok je Staljin `iv. koje su se pojavljivale jedna za drugom. 2004). (Gorlizki and Khlevniuk. osobu koja je dominirala nad svojim saradnicima dosta lako. uprkos stalnim naporima centra da ih razbije (Harris. 2000). pre je bio prakti~an. Autoritativne studije (zasnovane na arhivskoj gra|i) o posleratnoj visokoj politici daju sliku razgranatog sistema vlasti sa Staljinovim Politbiroom/Prezidijumom. 1996). Pored dobro poznate paranoidne crte. na jednoj strani. 1999). kada ga je Staljin zamenjivao raznolikim ad-hoc telima (’grupa petorice’ i ’grupa devetorice’) u funkciji savetodavnih i vanrednih izvr{nih komisija (Khlevniuk. U provincijama. na drugoj strani. efikasnija i podre|enija pravilima i znanju: ukratko.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI ve}oj meri nego {to je to ranije bilo poznato (Service. Volkogonov. izgradili su i pre}utan konsenzus o po`eljnosti ve}ih reformi koje. prema njihovom shvatanju. posle njene smrti uglavnom je `iveo u presa|enom dru{tvenom miljeu Gruzije koji se raspao kada su mnogi njegovi ~lanovi u vreme Velike ~istke – svakako uz njegov pristanak – pohap{eni. 2004: 166–167) 65 . osobito posle rata. niti je bio lenji harizmatski vo|a Hitlerovog tipa. regionalni partijski lideri imali su svoje male feude i politi~ke ’porodice’ koje su se uzajamno {titile. biografije zasnovane na arhivskoj gra|i.

Istovremeno. ima zapanjuju}ih nagove{taja o pojavi ’prosve}enih birokrata’ (seni Nikolaja I!) (Hessler. godine zasnivala na arhivskoj gra|i ~ak i kada su u pitanju strani istra`iva~i). Molbe su izuzetno zna~ajan izZa tipologiju tih materijala. 2003. u zapadnom Sibiru (Alexopulos. denuncijacija. Harris. {to je verovatno otu|ilo od vlasti mnoge od onih koji su ~etrdesetih godina postali deo fizi~ke radne snage (Filtzer. `albi) koje su vlastima upu}ivali pojedinci. kolhoza itd. 2006). vidi Davies (1997). teza o postojanju podr{ke radni~ke klase bolj{evicima 1917. o stvaranju nove elite posredstvom vertikalne pokretljivosti radni~ke klase i selja{tva za vreme kolektivizacije. obi~ni gra|ani. Postalo je mogu}e pratiti slo`ene modele sovjetske trgovine u legalnoj i neformalnoj ekonomiji (Hessler. godina nije bila tako o{tra prekretnica kao {to je to ranije izgledalo (Fürst. Savremene studije koje se bave nizom socijalno-politi~kih pitanja nagove{tavaju da 1953. Ova pisma u arhivima odgovaraju}ih institucija rutinski su ozna~avana kao ’dr`avna tajna’ (za razliku od pisama formalnih grupa iz {kola. o licemernoj prirodi etikete ’kulak’. Na podru~ju socijalno-istorijskih istra`ivanja (koja su se neko vreme i pre 1991. To sugeri{e da mo`e do}i do nekih ozbiljnih otkri}a o reformskim inicijativama unutar birokratije (kao i uvek prisutnog birokratskog otpora reformi) kada se istra`iva~i ozbiljno late prou~avanja politike i vladavine u Hru{~ovljevom periodu. za analizu jedne bogate zbirke pisama gra|ana. o neprijateljskom odgovoru seljaka na kolektivizaciju. 2002). teza o ’poselja~enju’ radni~ke klase usled masovne migracije sa sela za vreme kolektivizacije. 1998). Kotkin. 8 . o privilegijama nove klase. 66 Kada su u pitanju ni`i nivoi vlasti. vidi Fitzpatrick and Gellately (1997). dostupnost provincijskih i regionalnih arhiva pro{irila je istra`iva~ke perspektive i poslu`ila je kao korektiv dotada{njoj dominaciji prestonica u imaginaciji istori~ara (Baberowski. 1995. Jedan istra`iva~ otkrio je desetine hiljada molbi koje su tridesetih godina Vrhovnom Sovjetu uputili pojedinci li{eni gra|anskih prava i koje su bile odlo`ene u jedan opskurni depozit u Jaluturovsku. 2003). u kojima se izra`avala ’zahvalnost drugu Staljinu’ i koja su bila u otvorenim arhivama)8.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. O denuncijacijama. 1999. posebno kada se primenjivala u ka`njavanju tokom ’raskula~enja’. Kuromya. vidi Fitzpatrick (2005: 155–181). U arhivama je bilo i iznena|enja za socijalne istori~are. otvaranje arhiva podjednako je potvr|ivalo postoje}e hipoteze kao {to je i sugerisalo nove puteve istra`ivanja. 1998). Jedno od njih bilo je otkri}e velikog broja pisama (molbi. godine i o kasnijoj manje jednozna~noj situaciji. 2004) i rasvetliti bedan polo`aj velikog broja radnika u posleratnom periodu. Osnovni zaklju~ci radova socijalnih istori~ara sedamdesetih godina izdr`ali su proveru novodostupne arhivske gra|e: na primer.

koje neki danas ozna~avaju kao „neotradicionalno“ zbog zna~aja praksi kao {to su podno{enje molbi i protekcija (Fitzpatrick. 2001. 2000. kao i temi policijskog rada. oslobo|enih zatvorenika. u {tampi). njihova neo~ekivana rasprostranjenost – {to. 2005: 3–87). izgleda. U izvesnom stepenu. 67 Pristup novim podacima nije bio jedina stvar koja je uticala na izbor predmeta istra`ivanja i interpretacije istori~ara. Novi istra`iva~ki pristup podse}a nas na ~injenicu da postoje veliki regioni – sever Rusije. Druga oblast istra`ivanja koja je postala istaknuta posle otvaranja arhiva je `ivot marginalnih dru{tvenih grupa (skitnica. s posebnim naglaskom na tretman marginalnih grupa (Hagenloh. to je bilo posledica otvaranja arhiva (po{to su marginalni slojevi predmet policijskog posla. Lenoe. ne mo`e se napisati bez prou~avanja te populacije (Pohl. 2001). na primer. izbeglica. revizionizam. begunaca i drugih ljudi bez korena i krova nad glavom). mnogi zapadni nau~nici prihvatili su totalitarizam kao okvir za razumevanje sovjetskog sistema (Gleason. 2000). Hladni rat je imao zna~ajan uticaj na sovjetske studije. Istovremeno. prosjaka.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI vor za socijalnu istoriju jer obezbe|uju do tada nedostupan uvid u `ivot i preokupacije obi~nih ljudi. Socijalna istorija Kazahstana. Shearer. biv{i osu|enici. 2005: 153–202. mada ono prirodno sledi i iz interesovanja za socijalnu klasifikaciju koje se u sovjetologiji razvilo kada je opalo poverenje u analiti~ku upotrebljivost marksisti~kih klasnih kategorija (Fitzpatrick. bar delimi~an uvid u odgovore birokratije. kao i u odnosu na ’slobodno’ stanovni{tvo). ukazuje na sistematsku potrebu za individualnom komunikacijom sa vlastima kao metodom re{avanja problema – vodila je novom poimanju su{tine staljinisti~kog dru{tva. Totalitaristi~ki model osvetljavao je Razvoj discipline: totalitarizam. Sibir i Kazahstan – u kojima je populacija koju ~ine osu|enici. prostitutki. Po{to je Sovjetski Savez kao ideolo{ki neprijatelj i politi~ki takmac liberalnih demokratija nasledio nacisti~ku Nema~ku. a sve vrste policijskih arhiva bile su formalno zatvorene). 2004: 248–54. Martin. postrevizionizam . Jednako va`na bila je promena u op{toj politi~koj klimi (kraj Hladnog rata) i razvoj akademske istoriografije (sve ve}e prihvatanje „teorije“ i „kulturnog zaokreta“) Od pedesetih do osamdesetih godina. 1995: 121–42). Posebna pa`nja nau~nika bila je posve}ena deportovanim kulacima (Viola. posebno u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama. da nju nije mogu}e (kao {to to ~ine Sol`enjicin i raniji socijalni istori~ari) odvojiti s druge strane nevidljive linije svakodnevice sovjetskog sveta. te pru`aju i interesantan. izgnani i deportovani bila toliko velika (u apsolutnim brojevima. i njeno novo delo u pripremi).

te su tragali za socijalnom podr{kom koju je re`im u`ivao. posebno sli~nosti nacisti~kog re`ima u Nema~koj i staljinizma u Sovjetskom Savezu. rasprava izme|u tih dveju grupa vo|ena je mnogo godina s maksimalnom netrpeljivo{}u. o kojima se diskutovalo sedamdesetih i osamdesetih godina. revizionisti su svoje oponente nazivali ’hladnoratovcima’. Me|u razli~itim mogu}im izvorima podr{ke. iz radni~ke klase i selja{tva. visoka politika (kojom se bavila ’kremljologija’). 68 sli~nosti re`ima koji su izgledali kao polarne suprotnosti na kontinuumu levica–desnica. Istra`ivanja prva dva izvora podr{ke pokazala su se kao najplodnija. Sovjetska ideologija i propaganda. Sedamdesetih i osamdesetih godina socijalni istori~ari bavili su se uglavnom temama socijalne podr{ke re`imu (mada ponekad i njegovom suprotno{}u. a Pravda i drugi glasnogovornici re`ima njegovi glavni izvori. najva`nijim su smatrani: industrijska radni~ka klasa (posebno u revolucionarnom periodu). Vrhunac njegove popularnosti u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama odgovarao je dominaciji politi~ke nauke nad drugim disciplinama u okviru sovjetskih studija. posebno tokom Drugog svetskog rata. pretpostavku o monolitnoj kontroli odozgo i zanemarivanje socijalnih sila. Sedamdesetih godina ’totalitarnoj’ {koli suprotstavili su se takozvani ’revizionosti’.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. pre svega Centralnog komiteta Komunisti~ke partije. a ovi su im uzvra}ali optu`bama za ’prosovjetizam i ’saputni{tvo’. tj. ’siroma{ni seljaci’ (bedniaki) koje je re`im smatrao prirodnim saveznicima na selu dvadesetih godina i omladina. koji su joj zamerali hladnoratovsku pristrasnost. radni~kom i selja~kom istorijom i dru{tvenom pokretljivo{}u. mada su sovjetski politi~ki arhivi. nova administrativna i profesionalna elita formirana tridesetih godina regrutovanjem. dok su politikolozi i politi~ki istori~ari skloni da se usredsrede na centre mo}i. u najve}oj meri. politi~ke promene u razli~itim oblastima koje su artikulisane u centralnim organima – to su bile glavne teme ovog modela. mada ne i sve ove istra`iva~ke teme. dr`avni teror i propaganda su zato bili njihove glavne preokupacije. Me|utim. mada su kriti~ari doveli . da gledaju ’odozgo’. da ograni~i ’gra|ansko dru{tvo’ i li{i gra|ane individualnih prava. Centralno pitanje za nau~nike koji su polazili od totalitarnog modela bilo je kako re`im mo`e da pokori podanike. Nasuprot tome. otporom). mogli su se koristiti sovjetski arhivi osamdesetih godina. bili ~vrsto zatvoreni za zapadne istra`iva~e. a s obzirom na status Sovjetskog Saveza kao neprijatelja – ovaj model bio je tesno povezan sa studijama bezbednosti. Za mnoge. Mnogi revizionisti bili su u stvari socijalni istori~ari ~iji je problem sa ’tradicionalnom’ sovjetologijom delimi~no proizlazio iz disciplinarnih razlika s politikolozima: posao socijalnog istori~ara je da gleda na istoriju ’odozdo’. revizionisti su sumnjali da je sam teror mogao odr`avati re`im na vlasti.

veze i protekcija (blat – recipro~ni aran`mani za nabavljanje retkih dobara) i klijentelizam (Alexopoulos. 10 Pretpostavka kriti~ara revizionizma bila je da su svi koji pi{u o socijalnoj podr{ci i vertikalnoj pokretljivosti sami nu`no pristalice sovjetskog re`ima. Ovakvo obja{njenje onoga {to je u svoje vreme izgledalo kao prirodan razvoj istra`iva~kih interesa palo mi je na pamet tek naknadno. Nérard. tako|e. 1996. 2003). socijalna podr{ka skoro da je u potpunosti izba~ena iz plana rada socijalnih istori~ara.1996. 2005. ali mnogo manje provokativna i kontroverznija od ’socijalne podr{ke’. Kada je re~ o vertikalnoj dru{tvenoj pokretljivosti kao procesu koji je generisao podr{ku re`imu. Viola. Fitzpatrick.9 Posle 1991. napravila prora~unati izbor. Vikhavaine. Otpor je. 1999. godine mo`e ekstrapolirati u neku vrstu permanentne. zbog velike nepopularnosti kolektivizacije posle dvadesetih godina. evidentna dvadesetih godina.10 On je postao preovla|uju}a tema u studijama svakodnevnog `ivota koje su se naglo razvile kasnih devedesetih godina usredsre|uju}i se posebno na strategije pre`ivljavanja kao {to su molbe. 2004). bezrezervne lojalnosti (Brovkin. Do toga je svakako do{lo i zbog pomeranja istra`iva~ke pa`nje na selja{tvo gde je. 1999. 2003. a njihovi autori bili su izlo`eni velikoj kritici u godinama hladnog rata. bilo te{ko na}i pokazatelje socijalne podr{ke re`imu. Argumenti o „socijalnoj podr{ci“ sedamdesetih godina bili su krajnje kontroverzni. ili bilo ko od ostalih revizionista. bio tema istorije ’odozdo’. Viola 2002) i aspektima svakodnevice (Thurston. Tako|e su istaknuti problemi neudobnosti svakodnevnog `ivota u Sovjetskom 9 U jednom eseju napisanom ranih devedesetih godina (objavljenom kao Fitzpatrick. Rossman. Lebina. godine. mo`da kao rezultat tih kritika. ne mislim da sam ja. 2004b) ja dokazujem kako je podr{ka ’siroma{nih seljaka’. Alexopoulos. 1994). denuncijacije. 69 . Prezentuju}i otpor kao bezbedniju opciju. 1979) dopunjena je nedavno novom interpretacijom iskustva Jevreja u Sovjetskom Savezu koje sugeri{e da je posle Revolucije vertikalna pokretljivost Jevreja iz malih jevrejskih naselja (shtetl) u velike gradove i redove nove sovjetske inteligencije sa~injavala jednako va`an izvor socijalne podr{ke re`imu (Slezkine. Fitzpatrick. 1999. usredsre|enost na radnike i seljake sedamdesetih godina (Fitzpatrick. a socijalno-istorijska istra`ivanja usmerena su ka otporu (Fitzpatrick. nestala jer su ’siroma{ni seljaci’ (me|u kojima su mnogi bili pe~albari – othodniki sa vezama u gradovima i mladi ljudi koji su zbog nesta{ice industrijskih poslova u vreme NEP-a bili frustrirani u `elji da odu iz sela) iskoristili priliku koju im je pru`ila brza industrijalizacija i pozitivna diskriminacija vlasti. 1994. 2004).BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI u pitanje pretpostavku da se podr{ka radni~ke klase bolj{evicima 1917. 2000. ~inilo se da revizionisti u izvesnoj meri odstupaju od teze o socijalnoj podr{ci. te napustili selo. Sredinom osamdesetih godina.

postsovjetski Rusi su se vi{e interesovali To je. Me|utim. 2004. 2002). nego s definitivnim dokazivanjem pomo}u ~injenica (eksperimentom) da je jedan argument bio ’ispravan’. kao i drugih zemalja Isto~ne Evrope i DDR. dr`avni teror. kao i mogu}nost terenskog rada antropologa. totalitarizam je va`io za zastareo pojam. Svakako. Usmeno predanje – ~ija se mogu}nost. 1996. a ve}ina mladih istra`iva~a u ovoj nau~noj disciplini usmerila se ka pitanjima kojima su se oni bavili. 2002. na~in na koji Kun (Kuhn) (1962) vidi promene paradigme u prirodnim naukama. Svakako. ali su one ~e{}e povezane sa spolja{njim promenama perspektive i mode. postojala je konfuzija u pogledu toga {ta totalitarizam stvarno zna~i: mada je bilo „potpuno jasno svakom obi~nom ~oveku na{e zemlje da je totalitarizam ono {to smo imali“. 1989: 5). 1997. Kovalev. Zaista. u Rusiji je bilo druga~ije: propast Sovjetskog Saveza i odbacivanje vrednosti koje su sa njime bile povezane. 2000.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ipak niko nije ta~no znao u ~emu se to „zlo“ sastoji (Verchenov and Igritskii. ovaj termin je „zauvek osvojio pravo na status najboljeg eksplanatornog modela na{e nedavne pro{losti“ (Kara-Murza and Voskresenskii. ali mnogi prirodnjaci – veruju}i da su njihove discipline kumulativne a generalizacije opovrgljive u na~elu i u praksi novim eksperimentalnim podacima – imaju problem s Kunovim argumentom. 1995: 211–216). ideologija i partija kao instrument mobilizacije (dakle. Ransel. Vitukhanovskaia. Utekhin. „simbol lo{eg u svakom pogledu“.15). u osnovi staljinisti~ki model) bili u sredi{tu analize Sovjetskog Saveza kao totalitarnog re`ima. 2004). Schevchenko. Nagli razvoj antropolo{kih studija postkomunisti~kih promena u svakodnevnoj praksi biv{eg Sovjetskog Saveza. 11 . mnogi revizionisti koji su u dvadesetim godinama bili ’Mladoturci’. svakako. mada se on dopada istra`iva~ima u humanisti~kim i dru{tvenim naukama. Kada je re~ o zapadnim sovjetskim studijama. te generacijskim menama. {to je zna~ilo da je konvencionalna mudrost nau~ne discipline sada prihvatila mnoge njihove stavove. zna~io je da }e proskribovani pojam ’totalitarizma’ zadobiti veliku privla~nu mo} (Gleason. postoje promene paradigme. pobedili su socijalni istori~ari poznih osamdesetih godina.11 U slu~aju spora izme|u revizionista i totalitarista u sovjetskim studijama. uticao je na istori~are da prou~avaju svakodnevicu (Humphrey. prema jednom komentatoru u Rusiji. posebno ukazivanjem na `ivot u zajedni~kim stanovima (Oberteis. dok je stara garda ’totalitarista’ postepeno napu{tala scenu. otvorila tek s propa{}u sovjetskog re`ima – postalo je va`an izvor za istori~are (Engel and Posadskaya-Vanderbeck. a drugi ’pogre{an’. 1993: 7. Istovremeno. Dok su u ranijem zapadnom nau~nom re~niku. 70 Savezu. sada su postali profesori i nastavnici. 2000). Sporno je da li nau~ni argumenti u humanisti~kim i dru{tvenim naukama mogu ikada u intelektualnom smislu definitivno ’pobediti’.

~iji se interes za nadziranje i razli~ite oblike spolja{nje i unutra{nje discipline reflektuje u brojnim uticajnim radovima (Halfin. ali vidi tako|e i Pipes (2003: 221–234). Kharkhordin. prema njegovom uverenju. Devedesetih godina. 1997.12 Kada je Sovjetski Savez propao. a ideologija – sada ~esto pod vidom ’diskursa’ – vratila se u sredi{te pozornice. Holquist. vidi u: David-Fox (2004). to je imalo samo marginalan uticaj unutar nau~ne discipline. posebno svojim delom Nadzirati i ka`njavati. prvobitno ograni~enoj na lo{e pona{anje na javnim mestima. na repertoaru su bile kulturna i intelektualna istorija. Ali na Zapadu (nasuprot situaciji u biv{em Sovjetskom Savezu) to nije zna~ilo usvajanje poziva ’natrag totalitarizmu’. u stvari.13 Ipak. ostvarenje Revolucije u realnom `ivotu. Kotkin je primenio Fukoovo shvataVidi. u Hru{~ovljevom periodu. 12 71 .BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI za ometanje privatnog `ivota i povredu prava na privatnost (Zamkovoi. u publikacijama kao {to je The Times Literrary Supplement i Commentary. Pojavila se nova generacija koja je dovela u pitanje paradigme i roditelja i praroditelja. On je odbacio ideju ’Velikog povla~enja’ u tridesetim godinama (Timasheff. pro{iruje zna~enje na r|avo pona{anje u ku}i. po{to je Staljinov period. na primer.14 Za ovu novu generaciju. definiciji ’huliganizma’. neki pre`iveli ’totalitaristi’ – pre svega. 13 Veliki deo tih napisa pojavio se u `urnalisti~koj formi. 2003. Ovo je delimi~no odra`avalo promenu unutar cele istorijske discipline osamdesetih godina koja je pogodila sovjetsku istoriju kasnije nego druge oblasti. odredilo je pravac istra`ivanja mno{tvu mladih istori~ara. Glavni intelektualni uticaj izvr{io je Mi{el Fuko (Michael Foucault). 1946). vi{e karakterisalo period Hru{~ova nego njegovog prethodnika. Kako pripadnici ’nove generacije’ kritikuju i ’totalitariste’ i ’revizioniste’. 1999). Ri~ard Pajps (Richard Pipes). Shlapentokh (1989) La Pierre (2006) pokazuje kako se. kao i u istoriji uop{te. vrhunac socijalne istorije pro{ao je u modernim ruskim (sovjetskim) studijama. Kotkinovo delo Magnetna planina (Magnetic Mountain) u kome je zagovarana tvrdnja da zanemarivanje ideologije ({to su ~inili revizionisti) nema smisla kada je u pitanju period tako pro`et interesom za ideologiju kao {to je bio period staljinizma. Martin Malija (Martin Malia) i Robert Konkvest (Robert Conquest) – tvrdili su da je njihovo shvatanje sovjetske istorije potvr|eno propa{}u ’Carstva zla’ i njegovom osudom od strane postsovjetskih Rusa. Harris (2006). 1994: 2) {to je. 14 Izvanredan ~asopis Kritika bio je glavni organ ’nove generacije’. Kotkin je staljinizam video kao utopijski projekat koji vodi poreklo iz evropskog prosvetiteljstva i stvara ’alternativnu’ modernost u odnosu na liberalnu modernost dvadesetovekovne Evrope i Severne Amerike.

Kao i u slu~aju starih studija ideologije. Prema njegovom gledi{tu. Stephen Lovell (2003) i Susan Reid (Reid. 2002: Crwley and Reid. Izuzetak su bili dnevnici ~ije je sakupljanje (uglavnom izvan sistema dr`avnih arhiva) bilo jedno od koristi perioda posle 1991. Zbilja. verovanja) i bolj{evi~kog jezika. u pro{lim godinama. zahvaljuju}i okon~anju hladnog rata. bile oblast nauke u kojoj su arhivi – sada kona~no otvoreni zapadnim istra`iva~ima – bili od sekundarnog zna~aja. 1998). a arhivska otkri}a relativno neva`na. formulisala jo{ smeliji i op{tiji argument iste vrste.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 2005: Kelly and Shepherd. ipak je u ~injenici da je po{to su revizionisti odustali od argumenata o socijalnoj podr{ci re`imu zbog politi~kih strasti koje su izazivali. Cela {kola studija ’staljinisti~ke subjektivnosti’ nastala posle Kotkina. Na drugom koloseku. (2002). tvrdnje koje se danas iznose o masovnoj identifikaciji stanovni{tva sa sovjetskim vrednostima mnogo su 15 Vidi posebno rad Catriona Kelly (2001. 2003). Kotkinov podnaslov. na scenu stupila postrevizionisti~ka generacija koja je bez problema. najve}im delom je prou~avala {to je iz gledi{ta iskustva zna~ilo biti sovjetski gra|anin tridesetih godina. Kotkin je imao sna`no uverenje da je ljudsko pona{anje vo|eno individualnim sebi~nim interesima. Dok su se revizionisti u svome radu devedesetih godina usredsredili na otpor. Jo{ ve}a ironija. . koji su bili pod njegovim uticajem. 2000. nijedan revizionista ne bi usudio da ga upotrebi iz straha da ne bude optu`en (koliko god neta~no i nepravedno) za staljinizam. godine. 2006. koje su postale popularne me|u mla|im istra`iva~ima u drugoj polovini devedesetih godina. pa je na taj na~in uspe{no izbegao stari spor izme|u istorije ’odozgo’ ili ’odozdo’. Neki mla|i istori~ari. Kao i neki revizionisti. britanski nau~nici na podru~ju kulturnih studija dali su svoj va`an doprinos sovjetskoj kulturnoj i socijalnoj istoriji. postrevizionisti su sledili stari revizionisti~ki put ’socijalne podr{ke’ slu`e}i se novim re~nikom i novom teorijskom osnovom. kao projekta pojedinca (Haflin. on je tako|e bio i projekat samih sovjetskih gra|ana. Zato je problem motivacije ljudi za u~enje i usvajanje ’bolj{evi~kog govora’ smatrao pitanjem verovanja ili neverovanja. 1995: 225–230). 1996).15 Ima pomalo ironije u tome {to su studije staljinisti~ke subjektivnosti. staljinizam nije bio prosto projekat re`ima koji je nametnut sovjetskim gra|anima. Hoffman. zamerili su mu zbog toga kao i zbog zanemarivanja subjektivnog aspekta staljinizma (Halfin and Hellbeck. „Staljinizam kao civilizacija“ bio je takav da se. 72 nje mo}i kao ne~ega {to je difuzno i stalno podlo`no prilago|avanju. s naglaskom na individualnoj internalizaciji sovjetskih vrednosti (tj. {tampa i drugi publikovani izvori kao {to su memoari mogli su da obezbede materijal za analizu diskursa. Hellbeck. pa ga je ostavio po strani kao nesaznatljivo (Kotkin.

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI {ire (a neko bi mogao pomisliti i manje odre|ene) nego one iz ranijih revizionisti~kih istra`ivanja podr{ke koju su re`imu davale posebne socijalne grupe. kao i podr{ka porodice. a pesme iz Drugog svetskog rata pojavile su se i na CD. obrazovanje je bilo sredi{nja vrednost. postsovjetska era proizvela je bar delimi~nu reakciju u korist lokalnih proizvoda i nostalgiju za onim koji su nestali (Schevchenko. a niko nije morao mnogo da radi za to. Od svog nestanka. uklju~uju}i. Ipak. U tako zapam}enom sovjetskom svetu. godinu za godinom. uz entuzijasti~ko u~e{}e publike u studiju. i delo onih koji su osu|ivali njegovu monotoniju i restriktivnost. mnogo od rada na ’staljinisti~koj subjektivnosti’ mo`e biti reinterpretirano kao specifi~an oblik podr{ke re`imu mladih. sovjetski na~in `ivota postao je nostalgi~no privla~an mnogim `iteljima biv{eg Sovjetskog Saveza. kako u Rusiji tako verovatno i u drugim biv{im sovjetskim republikama. deca su po{tovala svoje roditelje. organizovana kod ku}e na principu ’prijateljstva naroda’. Sovjetski Savez je bio ponosna multinacionalna dr`ava sa civilizacijskom misijom. podsetila gledaoce na sovjetsku pro{lost i stvari povezane sa njom (od kobasica i }ilima do popularnih pesama). To nije bilo ba{ na nivou isto~ne Nema~ke kao {to je opisano u filmu Goodbye Lenin: „Moskvi~“ nije kao „Trabant“ zadobio retrospektivnu slavu. Milioni ljudi su gledali stare sovjetske filmove koji su se ponovo prikazivali. 73 Nostalgija . Ovo saglasje interpretativnih tendencija poma`e da se objasni ina~e zbunjuju}i fakt da su revizionisti generalno pozdravili rad postrevizionista. godine. Postojalo je drugarstvo na radnom mestu. U stvari. kroz ~itave devedesete godine izuzetno popularna televizijska serija „Stari stan“ (Staraia kvartira) ponovo je. bez sumnje. nauka i kultura su po{tovane i velikodu{no finansirane. u mno{tvu ruskih komentara koji su se bavili neuspehom Sovjetskog Saveza. posao je bio zagarantovan. Preokre}u}i vrednosti poznog sovjetskog perioda kada je zapadna potro{a~ka roba vi{e cenjena od sovjetske. iako li{ene `aljenja. Mada deo teku}e sovjetske nostalgije sigurno predstavlja puko ulep{avanje i idealizaciju pro{losti. Bio je supersila koju je po{tovao ~itav svet. Posle 1991. druge njene verzije su. pojavio se zna~ajan diskurs nostalgije za starim poretkom ili bar nekim njegovim tekovinama. a dr`ava je {titila svoje gra|ane od pornografije i drugih oblika moralne izopa~enosti. kao i zarada neophodna za `ivot i krov nad glavom. garantovana podr{ka i lojalnost prijatelja (nepomu}ena nov~anim odnosima). 2002). ~ak i kada se on predstavlja kao izazov i kritika revizionizma. i pru`ala je ’veliku bratsku’ ruku socijalisti~kim zemljama Isto~ne Evrope i zemljama Tre}eg sveta. ~ijim je uspesima u istra`ivanju svemira zavidela ~ak i Amerika. ulice su bile bezbedne.

ve} ranih devedesetih 16 Za motiv ponovnog otkri}a dr`ave blagostanja.) Nema nikakvih izgleda da }emo u nekoliko narednih decenija imati nova velika otkri}a i novi dotok podataka kakvi su. Jedan mogu}i izuzetak je iznenadna pojava nau~nih radova o sovjetskoj dr`avi blagostanja. ali je o njoj retko pisano pre 1991. vidi Kotkin (1995: 18/21). kao primer novijeg rada koji osvetljava prava na beneficije vidi Edele (2004). Mada postoje radovi poput onih Bojmove i [ev~enka. a interes socijalnih nau~nika za ’prava na beneficije’ i zahteve za ostvarenjem beneficija razli~itih grupa kao {to su veterani je fenomen postsovjetske ere. Nostalgija za do`ivljajima iz mladosti je skoro univerzalno ose}anje. To je rezultat obnove u~e{}a mladih Rusa u zapadnoj teoriji i akademskoj praksi. u tom pogledu prednja~i svojim upe~atljivim se}anjima na neprijatnosti `ivota u zajedni~kom stanu u svojoj prvoj knjizi. zapadni nau~nici mogu biti nostalgi~ni za lo{im starim vremenima. emigracije i njihovog zapo{ljavanja na akademskim poslovima u Evropi i Severnoj Americi. kao i zajedni~kih projekata. ve} da pojava ove teme duguje ne{to istaknutosti dr`ave blagostanja u diskursu nostalgije – ’sveta koji smo izgubili’ – posle 1991. u~ili da piju votku i u~estvuju u ’ruskom razgovoru’ za kuhinjskim stolom (Baron and Frierson. 121–167. Boym. emigrantska knji`evna teoreti~arka. sklapali prijateljstva sa Rusima (koji su uvek gledali preko ramena da li ih neko posmatra). 2001). pre svega u antisovjetskom kontekstu. sa svim njenim nevoljama i neprijatnostima. Kada je o nau~noj zajednici re~. Nema sumnje da smo svi pone{to znali o sovjetskoj dr`avi blagostanja. 2003. kada su studenti iz me|unarodne razmene u neredu utr~avali u studentske spavaonice u Moskvi. kao {to je i nostalgija za zavi~ajem u svetu koji karakteri{u sve brojnije dijaspore. konceptu koji se uzima kao ne{to dato („kao {to svi znamo“). 2003.16 To ne zna~i da sugeri{em kako je nau~no istra`ivanje (izgubljenih) beneficija samo po sebi nostalgi~no. borili se sa birokratama za pristup arhivama i terenska putovanja. 74 setan osvrt i podse}anje na pro{lost.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. kao i drugom knjigom koja je u celini posve}ena temi nostalgije (Boym. dok je posle 1991. [tavi{e. (Sli~na me|uzavisnost razvoja realnog sveta i nauke mo`e se opaziti na primeru termina imperija koji se pre propasti Sovjetskog Saveza upotrebljavao veoma retko. 1994. godine u{ao u op{tu upotrebu. 2006). Svetlana Bojm (Boym). Kako pro{lost mo`e izgledati u budu}nosti . Graham. nostalgi~no raspolo`enje i uvidi koji su s njime povezani nemaju odjeka u nau~noj literaturi. Fitzpatrck. godine. a ne kao otkri}e. godine. to je svet u kome stara o{tra podela na ruske (sovjetske) i zapadne nau~nike u humanisti~kim i dru{tvenim naukama vi{e ne postoji.

Pojavi}e se nova istorijska moda i nova paradigma. Istori~ari }e dovesti u pitanje tradicionalnu mudrost. Godinama smo slu{ali toliko toga o zapadnom uticaju i ~vrsto se dr`ali pretpostavke da je Rusija uvek zaostala. Ovaj pristup je privla~an i zbog toga {to remeti stereotipe prema kojima kulturna transmisija nu`no ide sa Zapada na Istok. ili one prema kojoj je istorija Jevreja u Sovjetskom Savezu isklju~ivo istorija `rtve (Slezkine. sre}om (bilo da rade u Rusiji bilo u inostranstvu) deo internacionalne nau~ne zajednice: na primer. Drugi interesantni nagove{taji dolaze iz ekonomske oblasti. On polazi od pretpostavke da }e dovesti do interesantnih otkri}a. priroda istorijskog istra`ivanja sugeri{e da bi slede}e pitanje moglo da bude „{ta je u njemu bilo dobro“. danas nalazimo ruske ekonomske istori~are koji tvrde da je sovjetski privredni razvoj do`iveo kulminaciju u posleratnom periodu pedesetih godina i da je bio rezultat dr`avnog planiranja u vreme kada je bio poduprt bestidnom represijom (Khanin. a devedesetih je stekao fakultetsko obrazovanje u Americi gde i sada `ivi. Sljoskin (Slezkine) je profesor sovjetske istorije na Berkliju. kao {to sam pokazala u ovom eseju. jer je uticaj Sovjetskog Saveza bio zabranjena oblast za zapadne nau~nike (koji su se pla{ili reprodukcije direktnog mekkartizma). posebno u radovima ruskih nau~nika koji su sada. da bi ne{to od duha Jur~ak (Yurchak) je odrastao u Rusiji. Zato }u ponuditi samo nekoliko zavr{nih napomena o obliku budu}e istoriografije u sasvim spekulativnom duhu. 2002). postali gotovo rutinski. on misli da istra`i uticaj sovjetskih ideja i prakse – Velike nauke (Kojevnikov. Jedan mladi istori~ar nauke. Ve} se mogu videti prvi rani znaci. dr`ave blagostanja i afirmativne akcije za po~etnike – na Zapadu. 2004)17. Ovaj projekat nije plod nostalgije. grubo re~eno. koji sada radi u Severnoj Americi. 17 75 . ali {ta }e otkriti? Nijedan razuman istori~ar ne}e se upustiti u predvi|anje jer su istoriografija i istorija haoti~ni sistemi. 1992). 2003). novi podaci. emigrirao je osamdesetih godina iz Sovjetskog Saveza. a Evropa (Amerika) uvek me|unarodna metropola.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI godina. Ako je na{a sada{nja preokupacija. Posle nekoliko decenija razumevanja sovjetske ekonomije prema obrascu disfunkcionalnosti i zavisnosti „prve“(oficijelne) privrede od „druge“ neoficijelne (Kornai. 2006). poput one prema kojoj su svi sovjetski gra|ani Bre`njevljevog perioda bili prikriveni disidenti ~ije je javno iskazivanje po{tovanja sovjetskim vrednostima bila hipokrizija (Yurchak. nisu nu`no glavni pokreta~ istorijskog razumevanja. Ali. ma koliko im broj bio veliki. nedavno mi je rekao da planira da isproba „obrnuti mekkartizam“ u svom slede}em projektu. u radu koji eksplicitno ili implicitno dovodi u pitanje zapadnja~ke pretpostavke o Sovjetskom Savezu. da prona|emo {ta nije bilo u redu sa Sovjetskim Savezom cikli~na (usu|uje li se neko da ka`e „dijalekti~ka“?). Nema sumnje da }e se istorijsko razumevanje menjati.

Munich: DVA. Svetlana (2001): The Future of Nostalgia. Sharpe. PhD dissertation. Filtzer. Postcolonial Thought and Historical Difference. Edele. Dipesh (2000): Provincializing Europe. Engel. Soviet Revisionists and Holocaust Deniers (in Response to Martin Malia)’. Armonk. Susan E. Samuel H. 18 Literatura Odnosi se na Chakrabarty (2000). in Robert C. Cambridge: Cambridge University Press. Sheila (1994): Stalin’s Peasants. New York: Basic Books. Citizens. Mythologies of Everyday Life in Russia. Resistance and Survival in the Russian Village after Collectivization. Kritika: Explorations in Russian and Soviet History. New York: Norton. Fitzpatrick. CO: Westview Press. Baron. Cambridge: Cambridge University Press. 1934–1941. (eds) (2002): Socialist Spaces. Thoughts on a New Soviet Political History’. Jörg (2003): Der Feind ist überall. Donald (2002): Soviet Workers and Late Stalinism: Labour and the Restorationof the Stalinist System after World War II. Propaganda and Dissent. Fitzpatrick. 25(19): 18–20. Cohen. Princeton. 1921–1934. Nj: Princeton University Press. Michael (2004): ’On the Primacy of Ideology. Sheila (2003): ’The Good Old Days’. Sheila (2004a): ’Politics as Practice. Ithaca. David and Reid. Golfo (2003): Stalin’s Outcast: Aliens. Stephen F. Boym. Ako je to put kojim ide nauka. Brovkin. Barbara A. Crowley. Voices of Women in Soviet History. Chakrabarty. Vladimir (1994): Behind the Front Lines of the Civil War: Political Parties and Social Movements in Russia. Sheila (1979): Education and Social Mobility in the Soviet Union. Anastasia (eds) (1997): A Revolution of their Own. 5(1): 81–105. 76 „provincijalizacije Zapada“18 iz duha sovjetske istorije bilo dobrodo{lo.1926–1936. Stalinismus im Kaukasus. ima}emo jo{ jedno gledi{te u dvadeset prvom veku – ne samo o Sovjetskom Savezu ve}. Terror. Tucker (ed. Sarah (1997): Popular Opinion in Stalin’s Russia. Sheila (1999): Everyday Stalinism. and Frierson. Cambridge. Boulder. i o intelektualnoj istoriji Evrope i Severne Amerike u dvadesetom veku. Oxford: Berg. New York: Oxford University Press. tako|e. 5(1): 27–54. University of Chicago.). NY: Cornell University Press. MA: Harvard University Press. London Review of Books. New York: Oxford University Press.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. David-Fox. Cambridge: Cambridge University Press. (1977): ’Bolshevism and Stalinism’. Kritika. Sites of Everyday Life in the Eastern Bloc. Stalinism. Svetlana (1994): Common Places. 1941–1956’. Explorations inRussian and Eurasian History. S engleskog preveo Goran Bjedov Alexopoulos. Cathy A. (2003): Adventures in Russian Historical Research: Reminiscences of American Scholars from the Cold War to the Present. E. Davies. NY: M. Nj: Princeton University Press. Essays in Historical Interpretation. Boym. Fitzpatrick. Mark (2004): „A Generation of Victors?“ Soviet Second World War Veterans from Demobilization to Organization. Ordinary Life in Extraordinary Times: Soviet Russia in the 1930s. and Posadskaya-Vanderbeck. and the Soviet State. Fitzpatrick. Fitzpatrick. Princeton. Baberowski. .

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI

Fitzpatrick, Sheila (2004b): ’Vopros sotsial’noi podderzhki kollektivizatsii’, in Otechestvennaia istoriia XX Veka: Ekonomicheskaia, politicheskaia i sotsialnaia zhizn’. V pamiati V. Z. Drobizheva. Moscow. Fitzpatrick, Sheila (2005): Tear off the Masks! Identity and Imposture in Twentieth-Century Russia. Princeton, Nj: Princeton University Press. Fitzpatrick, Sheila and Gellately, Robert (Editors) (1997): Accusatory Practices. Denunciation in Modern European History 1789–1989. Chicago: University of Chicago Press. Fürst, Juliane (2006): Late Stalinist Russia: Society between Reconstruction and Reinvention. London: Routledge. Gaddis, John Lewis (1997): We Now Know. Rethinking Cold War History. Oxford: Clarendon Press. Getty, J. Arch and Naumov, Oleg V (1999): The Road to Terror. Stalin and the Self-De. struction of the Bolsheviks, 1932–1939. New Haven, CT: Yale University Press. Getty, J. Arch, Rittersporn, Gabor T. and Zemskov, V N. (1993): ’Victims of the Soviet . Penal System in the Prewar Years: A First Approach on the Basis of Archival Evidence’, American Historical Review, 98(4): 1017–1049. Gleason, Abbott (1995): Totalitarianism. The Inner History of the Cold War. New York: Oxford University Press. Gorlizki, Yoram and Khlevniuk, Oleg (2004): Cold Peace. Stalin and the Soviet Ruling Circle, 1945–1953. Oxford: Oxford University Press. Graham, Loren R. (2006): Moscow Stories. Bloomington, IN: Indiana University Press. Grimsted, P K. (ed.) (2000): Archives of Russia: A Directory and Bibliographical Guide . to Holdings in Moscow and St. Petersburg. Armonk, NY: M. E. Sharpe. Hagenloh, Paul (2000): ’Socially-Harmful Elements and the Great Terror’, in S. Fitzpatrick (ed.), Stalinism: New Directions. London: Routledge. Halfin, Igal (2000): From Darkness to Light. Class Consciousness and Salvation in Revolutionary Russia. Pittsburgh, PA: University of Pittsburgh Press. Halfin, Igal (2003): Terror in My Soul. Communist Autobiographies on Trial. Cambridge, MA: Harvard University Press. Halfin, Igal and Hellbeck, Jochen (1996): ’Rethinking the Stalinist Subject: Stephen Kotkin’s „Magnetic Mountain“ and the State of Soviet Historical Studies’, Jahrbücher für Geschichte Osteuropas, 44(3): 456–63. Harris, James R. (1999): The Great Urals. Regionalism and the Evolution of the SovietSystem. Ithaca, NY: Cornell University Press. Harris, Steven E. (2006): ’„I Know all the Secrets of My Neighbors“: The Quest for Privacy in the Era of the Separate Apartment’, in Lewis H. Siegelbaum (ed.), Borders of Socialism. Private Spheres of Soviet Russia. London: Palgrave Macmillan. Hellbeck, Jochen (2006): Revolution on My Mind. Writing a Diary under Stalin. Cambridge, MA: Harvard University Press. Hessler, Julie (1998): ’A Postwar Perestroika? Toward a History of Private Enterprise in the USSR’, Slavic Review, 57(3): 516–542. Hessler, Julie (2004): A Social History of Soviet Trade. Princeton, Nj: Princeton University Press. Hoffmann David L. (2003): Stalinist Values: The Cultural Norms of Soviet Modernity, 1917–1941. Ithaca, NY: Cornell University Press. Holquist, Peter (1997) ’„Information is the Alpha and Omega of our Work“:Bolshevik Surveillance in its Pan-European Context’, Journal of Modern History, 69(3): 415–450. Humphrey, Caroline (2002): The Unmaking of Soviet Life. Everyday Economies after Socialism. Ithaca, NY: Cornell University Press. Iunge, Mark and Binner, Rolf (2003): Kak terror stal ’bol’shim’. Sekretnyi prikaz No. 00447 i tekhnologiia ego ispolneniia. Moscow: AIRO–XX.

77

tre}i program

ZIMA–PROLE]E 2009.

78

Kara-Murza, A. A. and Voskresenskii, A. K. (eds) (1989): Totalitarizm kak istoricheskii fenomen. Moscow: Filosofskoe obshchestvo SSSR. Kelly, Catriona (2001): Refining Russia. Advice Literature, Polite Culture, and Gender from Catherine to Yeltsin. Oxford: Oxford University Press. Kelly, Catriona (2005): Comrade Pavlik. The Rise and Fall of a Soviet Boy Hero. London: Granta Books. Kelly, Catriona and Shepherd, David (1998): Constructing Russian Culture in then Age of Revolution: 1881–1940. Oxford: Oxford University Press. Khanin, G. I. (2003): ’The 1950s – the Triumph of the Soviet Economy’, Europe-Asia Studies, 55(8): 1187–1212. Kharkhordin, Oleg (1999): The Collective and the Individual in Russia. Berkeley: University of California Press. Khlevniuk, O. V. (1996): Politbiuro. Mekhanizmy politicheskoi vlasti v 1930-e gody. Moscow: ROSSPEN. Knight, Amy (1999): Who Killed Kirov? The Kremlin’s Greatest Mystery. New York: Hill and Wang. Kojevnikov, Alexei (2002): ’The Great War, the Russian Civil War and the Invention of Big Science’, Science in Context, 15(2): 239–275. Kornai, Janos (1992): The Socialist System: The Political Economics of Communism. Princeton, Nj: Princeton University Press. Kotkin, Stephen (1995): Magnetic Mountain. Stalinism as a Civilization. Berkeley: University of California Press. Kovalev, E. M. (1996): Golosa kres’tian. Sel’skaia Rossiia XX veka v krest’ianskikh memuarakh. Moscow: Aspekt Press. Kozlov, V P and Grimsted, P K. (1997): Arkhivy Rossii. Moskva i Sankt-Peterburg. Spra. . . vochnik-obozrenie bibliografi cheskii ukazatel. Moscow: Arkheografi cheskii tsentr. Kuhn, Thomas S. (1962): The Structure of Scientifi c Revolutions. Chicago: University of Chicago Press. Kuromiya, Hiroaki (1998): Freedom and Terror in the Donbas, A Ukrainian–RussianBorderland, 1870s–1990s. Cambridge: Cambridge University Press. La Pierre, Brian (2006): ’Private Matters or Public Crimes: The Emergence of Domestic Hooliganism in the Soviet Union, 1939–1966’, in Lewis H. Siegelbaum (ed.), Borders of Socialism. Private Spheres of Soviet Russia. London: Palgrave Macmillan. Lebina, N. B. (1999): Povsednevnaia zhizn’ sovetskogo goroda 1920/1930 gody. St Petersburg: Neva. Lenoe, Matthew (2002): ’Did Stalin Kill Kirov and Does it Matter?’, Journal of Modern History, 74(2): 352–380. Lenoe, Matthew (2004): Closer to the Masses. Stalinist Culture, Social Revolution, and Soviet Newspapers. Cambridge, MA: Harvard University Press. Lewin, Moshe (1968): Lenin’s Last Struggle. New York: Random House. Lovell, Stephen (2003): Summerfolk. A History of the Dacha, 1710–2000. Ithaca, NY: Cornell University Press. Martin, Terry (1998): ’The Origins of Soviet Ethnic Cleansing’, Journal of Modern History, 70(4): 813–861. Martin, Terry (2000): ’Modernization or Neo-traditionalism? Ascribed Nationality and Soviet Primordialism’, in Sheila Fitzpatrick (ed.), Stalinism: New Directions. London: Routledge. Martin, Terry (2001): The Affirmative Action Empire. Nations and ationalism in theSoviet Union, 1923–1939. Ithaca, NY: Cornell University Press. Medvedev, Roy A. (1971): Let History Judge. The Origins and Consequences of Stalinism. New York: Knopf.

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI

Montefiore, Simon Sebag (2004): Stalin. The Court of the Red Tsar. New York: Knopf. Nérard, François-Xavier (2004): 5% de vérité. La dénonciation dans l’URSS de Staline. Paris: Tallandier. Obertreis, Julia (2004): Tränen des Sozialismus. Wohnen in Leningrad zwischen Alltag und Utopie 1917–1937. Cologne: Böhlau Verlag. Pipes, Richard (ed.) (1996): The Unknown Lenin. From the Secret Archive. New Haven, CT: Yale University Press. Pipes, Richard (2003): Vixi. Memoirs of a Non-Belonger. New Haven, CT: Yale University Press. Pohl, Michaela (forthcoming): Opening the Virgin Lands: Society and Reform in Kazakhstan in the Khrushchev Era. Bloomington, IN: Indiana University Press. Ransel, David L. (2000): Village Mothers. Three Generations of Change in Russia and Tataria. Bloomington, IN: Indiana University Press. Reid, Susan E. (2002): ’Cold War in the Kitchen: Gender and the De-Stalinization of Consumer Taste in the Soviet Union under Khrushchev’, Slavic Review, 61(2): 211–252. Rossman, Jeffrey J. (2005): Worker Resistance under Stalin: Class and Revolution on the Shop Floor. Cambridge, MA: Harvard University Press. Service, Robert (2000): Lenin. A Biography. Cambridge, MA: Harvard University Press. Service, Robert (2004): Stalin. A Biography. Cambridge, MA: Belknap Press. Shearer, David (2001): ’Social Disorder, Mass Repression and the NKVD during the 1930s’, Cahiers du monde russe, 42(2–4): 503–534. Shevchenko, Olga (2002): ’Between the Holes: Emerging Identities and Hybrid Patterns of Consumption in Post-Socialist Russia’, Europe-Asia Studies, 54(6):841–866. Shlapentokh, Vladimir (1989): The Public and Private Life of the Soviet People. Changing Values in Post-Stalin Russia. New York: Oxford University Press. Slezkine, Yuri (2004): The Jewish Century. Princeton, Nj: Princeton UniversityPress. Thurston, Robert (1996): Life and Terror in Stalin’s Russia, 1934–1941. New Haven, CT: Yale University Press. Timasheff, Nicholas S. (1946): The Great Retreat. The Growth and Decline of Communism in Russia. New York: E. P Dutton. . Utekhin, Ilia (2004): Ocherki kommunal’nogo byta. Moscow: OGI. Verchenov, L. N. and Igritskii, Iu. I. (eds) (1993): Totalitarizm: chto eto takoe? Issledovaniia zarubezhnykh politologov. Sbornik statei, obzorov, referatov, perevodov, part 1. Moscow: INION RAN. Vikhavainen, T. (ed.) (2000): Normy i tsennosti posvsednevnoi zhizni 1920–1930-e gody. St Petersburg: Neva. Viola, Lynne (1996): Peasant Rebels under Stalin. Collectivization and the Culture of Peasant Resistance. New York: Oxford University Press. Viola, Lynne (2001): ’The Other Archipelago: Kulak Deportations to the North in 1930’, Slavic Review, 60(4): 730–755. Viola, Lynne (ed.) (2002): Contending with Stalinism. Soviet Power and Popular Resistance in the 1930s. Ithaca, NY: Cornell University Press. Viola, Lynne (forthcoming): The Unknown Gulag. The Lost World of Stalin’s Special Settlements. New York: Oxford University Press. Vitukhnovskaia, M. (ed.) (2000): Na korme vremeni. Interv’iu s leningradtsami 1930khgodov. St Petersburg: Neva. Volkogonov, D. (1989): Triumf i tragediia. Politicheskii portret I. V. Stalina v 2-kh kn. Moscow: Novosti. Volkogonov, D. (1994): Lenin. Politicheskii portret. Moscow: Novosti. Yurchak, Aleksei (2006): Everything Was Forever, Until It Was No More: The Last Soviet Generation. Princeton, Nj: Princeton University Press. Zamkovoi, V (1994): Totalitarizm. Sushchnost’ i kontseptsii. Moscow: Institute mez. hdunarodnogo prava i ekonomiki.

79

80

Tre}i program Radio Beograda Br. 141–142, I–II/2009 UDK: 94(47):930 321.64(47):316.75

RONALD SUNI

U svojoj najnovijoj knjizi D`ejms Skot (James C. Scott) tvrdi da su u poslednja dva veka najtragi~niji momenti u istoriji razvoja dr`ave bili povezani s fenomenom koji autor naziva „visokim modernizmom“. Pogubna te`nja za administriranjem `ivota dru{tva i prirode dopunjavala se „neograni~enim kori{}enjem resursa vlasti savremene dr`ave kao instrumenta za dostizanje postavljenih ciljeva“ na pozadini „oslabljenog ili potisnutog gra|anskog dru{tva, koje nije bilo sposobno da se usprotivi ostvarenju datih planova“.1 S o~iglednim `aljenjem Skot konstatuje da je ve}ina grandioznih projekata dr`avnog in`enjeringa XX veka bila delo ruku progresivnih ili revolucionarnih elita koje su u promeni savremenog dru{tva videle svoj zadatak i u mnogim slu~ajevima nisu delile privr`enost ka demokratiji ili gra|anskim pravima. Prorocima visokog modernizma smatraju se Valter Ratenau (Walter Rathenau), Vladimir Lenjin, Josif Staljin, Le Korbizije (Le Corbusier), Julius Njerere (Julius Nyerere) koji su u Skotovoj knjizi prikazani kao zli geniji. Istovremeno, autor kao dostojne oponente ideolozima visokog modernizma isti~e Rozu Luksemburg, Aleksandru Kolontaj, D`ejn D`ejkobs (Jane Jacobs) i E. F. [umahera (E.F.Schumacher). Nije te{ko primetiti kako sve malo, li~no, idiosinkrati~no, lokalno i spontano izaziva Skotovu simpatiju. Nasuprot tome, svi poku{aji da se ustroji zaokru`en, precizan model moderne dr`ave dovode, prema mi{ljenju autora, do izopa~enih rezultata tipa sovjetskih kolhoza, tanzanijskih ujama-sela, Brazili* Izvor: Ronalúd Suni „Socializm, postsocializm i normativnað modernostú: Razmù{lenið ob istorii SSSR“, Ab Imperio, 2002, No. 2 (kra}a verzija teksta na engleskom jeziku dostupna je u: The Journal of the International Institute, University of Michigan, Ann Arbor, Voll. 6, No. 2, Winter 1999). 1 James C. Scott. Seeing Like a State: How Certain Schemes to Improve the Human Condition Have Failed. New Haven and London, 1998, pp. 88–89.

SOCIJALIZAM, POSTSOCIJALIZAM I NORMATIVNA MODERNOST: RAZMI[LJANJA O ISTORIJI SOVJETSKOG SAVEZA*

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI

je, koncentracionih logora i vijetnamskih strate{kih naselja. Planiranju koje ostvaruju sveznaju}e i svevide}e elite odozgo i spolja Skot suprotstavlja praksu „metizacije“ (metis) koja podrazumeva prakti~no iskustvo i ste~eno znanje koji se menjaju u skladu s neprekidnim promenama u prirodnom i socijalnom okru`enju. Skotova teza zaslu`uje ozbiljno razmatranje. Njegova knjiga je upozorenje protiv intelektualne umi{ljenosti ukorenjene u racionalisti~kom socijalnom in`enjeringu koji ignori{e raznovrsnost i partikularnost stvarnog ljudskog `ivota. Sli~an kriti~ki odnos prema socijalnom in`enjeringu posebno je poznat istori~arima Sovjetskog Saveza jer su unutar profesije konzervativni kriti~ari, poput Ri~arda Pajpsa i Martina Malije, iznosili sli~ne argumente o prosve}enosti i intelektualnim izvorima ruske revolucije, sovjetskoj diktaturi i u`asima staljinizma. U svojoj knjizi Skot poku{ava da odbaci primedbe da je njegova argumentacija lako svodiva na konzervativnu apologetiku poput Berkove koja nekriti~ki preuzima argumente iz pro{losti. Ipak, te{ko je ne primetiti da se glavni Skotovi protivnici nalaze na levom krilu politi~kog spektra, a u situaciji kada je put ka tr`i{tu zakr~en postkomunisti~kim ru{evinama, mete na koje je on usmerio kritiku sasvim lako se poga|aju. U Sovjetskom Savezu Skot polemi{e u dva poglavlja koja su posve}ena revolucionarnoj partiji i sovjetskoj kolektivizaciji. Oslanjaju}i se na poglede Luksemburgove i Kolontajeve, on tvrdi da je lenjinska koncepcija revolucionarne avangarde prakti~no isklju~ila samoinicijativu (praksu „metizacije“) radnika i seljaka, a tako|e nije ostavljala {anse „drugom Lenjinu“ – onom koji je u odre|enim periodima revolucije podsticao samoinicijativu odozdo. U poglavljima koja su posve}ena Brazilu, kolektivizaciji i ujama-selima, Skot pokazuje kako je ~ak i u te{kim uslovima nametnute shematizacije i racionalizacije `ivota, obi~nim ljudima polazilo za rukom da poremete planove visokog modernizma i da uspostave sopstvene improvizovane na~ine prilago|avanja represivnom re`imu koji su im omogu}avali da pre`ive. Po{to je Skotova knjiga bogata idejama i argumentima ona podsti~e na debatu sa autorom. U osnovi, primeri koje Skot koristi uzeti su iz istorije neuspelih projekata pobolj{anja ljudske egzistencije „odozgo“. Istovremeno, istorija poznaje i druga~ije primere tragi~nih neuspeha modernosti koji su, poput ameri~ke gradske krize, vi{e bili rezultat dejstva tr`i{nih mehanizama modifikovanih rasizmom, nego {to su bili uslovljeni racionalisti~kim planiranjem. S druge strane, mo`emo se zapitati nisu li odozgo nametnuti programi privatizacije i prelaska na tr`i{ne odnose koji su u biv{em Sovjetskom Savezu izazvali toliko haosa i problema povezani s fenomenom visokog modernizma? U kom stepenu je sovjetski projekat bio realizacija racionalisti~ke modernosti odozgo, a ne, recimo, rezultat neotradicionalisti~kih te`nji mo}nih graditelja dr-

81

tre}i program

ZIMA–PROLE]E 2009.

82

`ave i obi~nih gra|ana? Mada je Skot zapazio odre|enu patologiju u istoriji i praksi izgradnje dr`ave, on ipak priznaje ~injenicu da je ~ove~anstvo osu|eno na `ivot u dr`avnim okvirima, te da su dr`ave „osnova kako na{ih sloboda, tako i nesloboda“.2 Te{ko je ne saglasiti se s tvrdnjom da je „autoritarno nipoda{tavanje vrednosti, `elja i prigovora sopstvenih podanika“ nanelo {tetu pojedinim savremenim dr`avama, ali ostaje pitanje da li treba tako o{tro predstavljati sukob lokalnog znanja i utopijskih shema kao {to to ~ini Skot? Njegova privr`enost taktici „metizacije“ ponegde se ~ini suvi{e romanti~nom. Istovremeno, Skotova osuda racionalnog planiranja u autoritarnim re`imima ~ini se jednostranom jer nije pra}ena analizom primene racionalnog planiranja u demokratskijim politi~kim re`imima. Knjiga je dosledna u normativnom tonu i sadr`i va`no upozorenje. Me|utim, u doba kada se svi pozivaju na sovjetsko istorijsko iskustvo da bi pokazali utopi~nost alternative kapitalizmu (pri tom, kapitalizmu odre|enog tipa), neophodan je „iscrpniji opis“ (thick description) raznolikih tipova modernosti ispoljenih tokom kratkog istorijskog postojanja Sovjetskog Saveza. Jedna takva analiza mogla bi da smanji bezna|e u savremenom poimanju, na prvi pogled, nerazre{ivih socijalnih problema s po~etka novog milenijuma.

Tokom poslednjih nekoliko decenija {tampa i profesionalni sovjetolozi formulisali su dve paradigme da bi objasnili sovjetsku pro{lost i razloge propasti evropskog komunizma. Na jednom polu nalaze se oni koji smatraju da je sovjetsko iskustvo bilo opasan, pogre{an i ~ak izopa~eni eksperiment nad ljudskim bi}ima. Re~ima Martina Malije, istorija Sovjetskog Saveza bila je „velika utopijska avantura na{eg stole}a“.3 Iako nisu uspele da ostrvare sopstvenu utopiju, sovjetske vlasti su ipak stvorile „~udovi{nu antirealnost ili izokrenuti svet“ koji je bio rezultat ideolo{ki motivisanog poku{aja da se izgradi „integralni revolucionarni socijalizam“ ili „potpuni ne-kapitalizam“.4 Saglasno s datom paradigmom, komunisti~ka partija je do{la na vlast pomo}u politi~kog prevrata, dr`avnim udarom ostvarenim iza le|a narodnih masa. Po{to je bio vlast manjine, bolj{evi~kom re`imu je bio neophodan ogroman propagandni aparat i monopol nad sredstvima komunikacije i kulturne produkcije radi ovekove~enja „Velike la`i“, te sveprisutna tajna policija raIbid., p. 7. Martin Malia. The Soviet Tragedy: A History of Socialism in Russia, 1917–1991. New York, 1994. p. 1. 4 Ibid., p. 8; 34.
2 3

Kratak ekskurs u istoriografiju sovjetskog perioda

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI

di obezbe|enja njegovog opstanka na vlasti.5 Saglasno datom mi{ljenju, pro{lost Rusije i samouverenost sovjetskih rukovodilaca predodredili su njenu sudbinu. U okviru te paradigme sovjetsko dru{tvo i svemo}na sovjetska dr`ava razmatrani su kao reinkarnacija najgorih ruskih tradicija minulih vremena – samodr`avlja, aristokratske tradicije, krepostnog prava i sibirskog progonstva.6 Postoje razlike izme|u liberalnih i konzervativnih kriti~ara sovjetskog eksperimenta: jedni uzrok sovjetske tragedije pronalaze u ljudskoj prirodi, drugi su skloni da okrive prosvetiteljstvo, tre}i – ruski nacionalni karakter i tip ruskog dru{tva. Najuticajnija „ideokratska“ verzija ruske istorije na{la je svoj izraz u takozvanoj koncepciji totalitarizma. Ta koncepcija povezuje sovjetski komunizam sa fa{izmom i oba re`ima osu|uje kao teroristi~ka i sklona osvajanju celog sveta.7 U osnovi ovog modela jeste ube|enje da je totalitarna dr`ava atomizirala dru{tvo i u~inila ga nesposobnim da se efikasno suprotstavi. Za razliku od autoritarnih re`ima s kojima su zapadne demokratije mogle da sara|uju, totalitarni re`imi su postojani i nepromenljivi – izuzev njihovog potpunog uni{tenja koje mo`e da bude izazvano spoljnim me{anjem ili razvojem unutra{njih protivre~nosti. Iz perspektive takvog stanovi{ta koje je bilo karakteristi~no za period Hladnog rata, potkopavaju se granice izme|u razli~itih perioda sovjetske istorije. Tako se Staljin ne smatra grobarom lenjinizma, ve} utelovljenjem lenjinskih zaveta. Revolucija, ro|ena iz idealizma i demokratskih stremljenja, sagledava se kao karika u logi~kom lancu koji je doveo do staljinisti~kog terora. O~igledne promene sovjetskog dru{tva posle smrti Staljina u okviru te logike shvataju se samo kao promena dekoracije; reforme se ne shvataju ozbiljno, ~ak i kaMogu}e je uputiti na L. [apiroa koji se kao istori~ar pridr`avao sli~nog stanovi{ta: L. Schapiro. The Origin of the Communist Autocracy: Political Opposition in the Soviet State: First Phase, 1917–1922. Cambridge, MA., 1955; Idem. The Communist Party of the Soviet Union. New York, 1960; Videti i: R. Pipes. The Russian Revolution. New York, 1990; Idem. Russia Under the Bolshevik Regime, New York, 1993. 6 Izlo`ene stavove karakteristi~ne za „{kolu kontinuiteta“ videti u: Nicholas S. Timasheff. The Great Retreat: The Growth and Decline of Communism in Russia. New York, 1946; Edward L. Keenan. „Muscovite Political Folkways“, Russian Review. 1986. Vol. XLV, No. 2, pp. 115–181; Robert C. Tucker. Stalin as Revolution, 1879–1929: A Study in History and Personality. New York, 1973; Idem. Stalin in Power: The Revolution From Above, 1928–1941, New York, 1990. 7 Osnovni postulati „totalitaristi~ke {kole“ formulisani su u: Hannah Arendt. The Origins of Totalitarianism. New York, 1951; Barrington Moore, Jr. Terror and Progress USSR: Some Sources of Change and Stability in the Soviet Dictatorship. Cambridge, MA., 1954; Carl J. Friedrich and Zbigniew K. Brzezinski. Totalitarian Dictatorship and Autocracy. Cambridge, MA., 1956
5

83

tre}i program

ZIMA–PROLE]E 2009.

84

da ogoljuju one mehanizme koji obezbe|uju postojanje sistema; ideja „demokratskog socijalizma“ karakteri{e se kao oksimoron – re~ima Martina Malije kao – „demokratski staljinizam“.8 Ova paradigma je cvetala u godinama Hladnog rata, zatim je tokom perioda detanta i mirne koegzistencije {ezdesetih i sedamdesetih godina bila u povla~enju, da bi, pretrpev{i neznatne izmene, iznova stekla pre|a{nju snagu posle sloma Sovjetskog Saveza i postala vladaju}a interpretacija su{tine, evolucije i kraha sovjetskog sistema. Oni koji su do{li na vlast u Rusiji 1991. godine delili su uverenje da je revolucija koja je dovela do stvaranja Sovjetskog Saveza bila zavereni~ki dr`avni udar koji je skrenuo zemlju sa koloseka demokratije, prosperiteta i modernosti, te da je trebalo da pro|e jo{ sedamdeset i ~etiri godine, da bi Rusija si{la s te tragi~ne putanje i vratila se na pravi put. Takvo shvatanje sovjetske istorije najbolje se izra`ava terminima poput: tragedije, utopije i, posebno, eksperimenta – u zna~enju ne~ega {to se odvijalo potpuno pogre{no. U Rusiji se upravo te re~i upotrebljavaju sve ~e{}e kada se opisuje sovjetska pro{lost.9 S druge strane, za mnoge zapadne eksperte sovjetsko iskustvo slu`i kao dokaz da su sada alternative kapitalizmu odba~ene na smetli{te istorije. Znatan deo postsovjetske ruske elite usvojio je stavove Zapada iz vremena Hladnog rata izra`ene kroz dve osnovne teze: marksizam neizostavno vodi ka totalitarizmu, a istinski socijalizam je staljinizam. U svesti mnogih Rusa koji su u to vreme bili okru`eni haosom raspadaju}eg starog dru{tva Sovjetski Savez je bio primer izopa~ene modernosti koju je trebalo prevladati. Jedno kratko vreme predstava Zapada postala je primer alternativne modernosti, ~ija su obele`ja bila i slobodno tr`i{te, demokratija, ekonomski prosperitet i privatna svojina. Tokom tog kratkog perioda zapadni liberali i konzervativci, s jedne strane, i ruska politi~ka elita, s druge strane, podudarali su se u pogledima na pro{lost i jednako su shvatali svoje budu}e zadatke. Ali, to jedinstvo je krajem devedesetih godina i{~ezlo kako
8 Sam Malija se kriti~ki odnosi prema pojedinim aspektima koncepcije totalitarizma i smatra da nije nu`no kori{}enje te koncepcije da bi se razumela istorija Sovjetskog Saveza. Mesto te koncepcije, Malija u analizu uvodi svoj pojam integralni socijalizam, te govori o nemogu}nosti ostvarenja te utopije i o tome da je poku{aj njenog ovaplo}enja uslovio nu`no skretanje u teror. Kao primer revizije teorije totalitarizma unutar „totalitarne {kole“ videti: Merle Fainsod. How Russia Is Ruled. Revised edition. Cambridge, MA., 1963; Adam B. Ulam. The New Face of Soviet Totalitarianism, New York, 1965. 9 M. Malia, op. cit.; Orlando Figes. A People’s Tragedy: A History of the Russian Revolution. New York, 1996; Mikhail Heller, Aleksandr M. Nekrich. Utopia in Power: The History of the Soviet Union from 1917 to the Present. New York, 1986; Ronald Grigor Suny. The Soviet Experiment: Russia, the USSR, and the Successor States, New York, 1998.

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI

pod uticajem ekonomske krize, kriminalizacije i korupcije u vi{im redovima ruske vlasti, tako i odnosom Zapada prema Rusiji koji je shvatan kao demonstracija sopstvene vojne i kulturne nadmo}i. Druga uticajna interpretacija sovjetske istorije nastala je u poslednjoj fazi Hladnog rata (od {ezdesetih do osamdesetih godina) i tokom devedesetih je podvrgnuta ozbiljnom preispitivanju. Po~etkom {ezdesetih godina mnogi dru{tveni nau~nici po~eli su da razmatraju Sovjetski Savez kao alternativan put dru{tveno-ekonomskog razvoja. Za razliku od ranijih pristalica socijalizma sovjetskog tipa, „{kola dru{tveno-ekonomskog razvoja“ (developmentalist school), koja se tada formirala, priznavala je te{ke ekscese staljinisti~kog re`ima. Ipak, njeni sledbenici bili su ube|eni da je Sovjetski Savez posle 1953. godine napustio praksu masovnog terora, da je ponavljanje terora malo verovatno i da se sovjetsko dru{tvo lagano kre}e putem urbanizovanog, samoinicijativnog dru{tva savremenog tipa koje karakteri{e razvijene zemlje. U godinama formiranja {kole „dru{tveno-ekonomskog razvoja“ dru{tvene nauke nalazile su se pod uticajem teorije modernizacije i njenog ogranka – teorije konvergencije. Te teorije izmenile su kod zapadnih istra`iva~a percepciju Sovjetskog Saveza: u pore|enju s predstavama hladnoratovskih vitezova lik neprijateljske dr`ave sada je podno{ljiviji, a lik dru{tva manje okrutan.10 S razvojem socijalne istorije krajem {ezdesetih, po~elo je na Zapadu izu~avanje nastanka sovjetskog re`ima pri ~emu je posebna pa`nja posve}ivana 1917. godini. Istori~ari novog usmerenja, odbaciv{i interpretaciju zavereni~kog karaktera Revolucije i tezu o nepostojanju masovne podr{ke, predlo`ili su principijelno druga~iju sliku doga|aja i procesa Oktobarske revolucije. Nova istra`ivanja ustanovila su ~injenicu radikalizacije vojnika i radnika u Petrogradu i okolini tokom 1917. godine pod uticajem dugotrajnog rata, ekonomskog kolapsa, saradnje umerenih socijalista s „bur`oaskom“ privremenom vladom i uspe{ne bolj{evi~ke mobilizacije oko, prema svom socijalnom sastavu, demokratskijih organa sovjetske vlasti.11 Drugi „revizionisti“ doveli su u pitanje tezu o sveobu10 Kao radove predstavnika „{kole modernizacije“ mogu se navesti: Raymond A. Bauer, Alex Inkeles, Clyde Kluckhohn. How the Soviet System Works: Cultural, Psychological and Social Themes. Cambridge, MA., 1956; New York, 1961; Alex Inkeles, Raymond A. Bauer. The Soviet Citizen: Daily Life in a Totalitarian Society. Cambridge, MA., 1961; Moshe Lewin. Political Undercurrents of Soviet Economic Debates: From Bukharin to the Modern Reformers, Princeton, 1974. 11 U spisak primera revizionisti~kih radova o istoriji Ruske revolucije mogu se uklju~iti: William G. Rosenberg, Liberals in the Russian Revolution: The Constitutional Democratic Party, 1917–1921. Princeton, 1974; Alexander Rabinowitch, The Bolsheviks Come to Power: The Revolution of 1917 in Petrograd, New York, 1976; S. A. Smith. Petrograd 1917. Cambridge, 1980; Allan K. Wildman, The End

85

tre}i program

ZIMA–PROLE]E 2009.

86

hvatnosti dr`avne kontrole nad sovjetskim dru{tvom u periodu Staljinove vladavine i usmerili su pa`nju ka mehanizmima pomo}u kojih su radnici i drugi slojevi sovjetskog stanovni{tva uspevali da o~uvaju izvesnu autonomiju sopstvenog `ivota pred licem sveprisutne dr`ave.12 Postepeno je slabio uticaj totalitarne paradigme i predstavnici novog pokolenja istori~ara odbacili su je jer nije mogla da objasni promene u Sovjetskom Savezu posle 1953. godine, potpuno je ignorisala dru{tvene procese i imala je tendenciju da poistoveti komunizam i fa{izam. Upravo izlo`ena, druga paradigma zapadne sovjetologije mogla bi se nazvati paradigmom razvoja ili modernizacije. Ona se pojavila kao po`eljna alternativa antikomunisti~koj koncepciji totalitarizma. U okvirima te paradigme Sovjetski Savez se ne smatra stati~nim ili stagniraju}im dru{tvom ve}, naprotiv, dru{tvom koje je prolazilo kroz neprekidne reforme, ~ak i kroz revolucionarne transformacije. Predstavnici revizionisti~ke {kole odbacivali su tezu o kontinuitetu lenjinisti~kog i staljinisti~kog perioda. U staljinisti~kom periodu oni su videli obele`ja dubokog raskida s lenjinisti~kim ciljevima i metodima – odricanje od internacionalisti~kog programa, smanjenje podr{ke razvoja nacionalnih kultura unutar Sovjetskog Saveza, odbacivanje umerene politike u odnosu na selja{tvo u ime nasilne kolektivizacije. Sve je to u~inilo neophodnim fizi~ko uni{tenje ve}ine bliskih Lenjinovih saradnika tokom tridesetih godina. ^inilo se da su mogu}nosti demokratske evolucije re`ima potvr|ene Gorba~ovljevim naporima usmerenim ka ograni~avanju vlasti komunisti~ke partije, bu|enjem javnog mnjenja i politi~ke participacije pomo}u „glasnosti“ i {irenjem autonomije neruskih naroda na obodima Sovjetskog Saveza.
of the Russian Imperial Army: The Old Army and the Soldiers Revolt. March-April 1917. Princeton, 1980; Diane Koenker. Moscow Workers and the 1917 Revolution. Princeton, 1981; Ronald Grigor Suny. „Toward a Social History of the October Revolution“, American Historical Review. 1983. Vol. LXXXVIII, No. 1, pp. 31–52. 12 Za ilustraciju revizionisti~kog pristupa istoriji tridesetih godina videti: Sheila Fitzpatrick, „New Perspectives on Stalinism“, Russian Review. 1986. Vol. XIV , No. 4. pp. 357–373, i replike u~esnika u toj diskusiji; Sh. Fitzpatrick. Cultural Revolution in Russia, 1928–1931. Bloomington, IN., 1978; J. Arch Getty. Origins of the Great Purges: The Soviet Communist Party Reconsidered, 1933–1938. Cambridge, 1985; Lynn Viola. The Best Sons of the Fatherland: Workers in the Vanguard of Soviet Collectivization. New York, 1987; Hiroaki Kuromiya. Stalin’s Industrial Revolution: Politics and Workers, 1928–1932. Cambridge, 1988; Lewis H. Siegelbaum. Stakhanovism and the Politics of Productivity in the USSR, 1935–1941. Cambridge, 1988; Gabor Tamas Rittersporn. Stalinist Simplifications and Soviet Complications: Social Tensions and Political Conflicts in the USSR, 1933–1953. Chur, Switzerland, 1991 ŠSimplifications Staliniennes et Complications Sovietique: Tensions sociales et conflits politiques en URSS, 1933–1953, Paris, 1988¹.

Parametri „modernosti“ postali su osnova za sveobuhvatno uporedno izu~avanje dru{tava. Practices. Oni su povezivali sovjetski program dru{tvenih preobra`aja s intelektualnim i politi~kim uticajima prosvetiteljstva. Prema shvatanju revizionista. odbacuje se teza o su{tinskoj razlici Rusije i Evrope.). te primenjivanjem metoda planiranja i administriranja. a sovjetski eksperiment je smatran posebnim slu~ajem pogre{ne modernizacije koja je dovela do ne~uvenog nasilja i dr`avnog terora. tako i u vreme takozvanog „prelaza u demokratiju“ („transition to democracy“). nasle|a koje dele kako Rusija i Sovjetski Savez. 2000. Hoffmann. istorijska zakonomernost koju je prakti~no nemogu}e izbe}i. Oni su prou~avali za~etke modernizatorskih praksi tokom dorevolucionarnog perioda koje su obuhvatale kategorizaciju stanovni{tva. Njihova „normalizacija“ se sastojala u demonstraciji jedinstvenog nasle|a prosvetiteljstva. modernizacija je neizostavan faktor istorijskog procesa. te su u bolj{evicima videli rusku varijantu modernizatora koji su preduzeli poku{aj stvaranja savremenog dru{tva pomo}u nau~nog izu~avanja dru{tvenih procesa.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Problem modernosti je kamen spoticanja za izu~avaoce Sovjetskog Saveza. 13 Modernost 87 . istori~ari su taj pojam po~eli da koriste u mnogo {irem i neodre|enijem smislu. Nagla{avaju}i procese modernizacije prethodno pokolenje istori~ara „normalizovalo“ je istoriju Rusije i Sovjetskog Saveza jer je procese ruske i sovjetske istorije opisivalo kao deo univerzalne teleologije progresivnog kretanja ka industrijskom i urbanizovanom dru{tvu. tako i zapadna Evropa. New York. pozajmljuju}i ponekad postavke postmodernisti~ke kritike. Russian Modernity: Politics. postavlja se zadatak izu~avanja zajedni~kog konteksta koji dele razli~ite dr`ave i sistemi. Videti radove napisane u duhu koncepcije zajedni~ke modernosti: David L. u celini. Samim tim. na svoj na~in „normalizovala“ istoriju Rusije i Sovjetskog Saveza koriste}i koncepciju „modernosti“. Nova generacija istori~ara iz devedesetih godina je.13 Istori~ari novog pokolenja tako|e su podvrgli reviziji u istoriografiji prihva}enu predstavu o radikalnim razlikama izme|u tradicionalne carske Rusije i modernizuju}eg Sovjetskog Saveza. Radovi postsovjetskog pokolenja istori~ara odlikuju se promenom smera analize: umesto izu~avanja karakteristika po kojima se Rusija i Sovjetski Savez posmatraju kao primeri nedovr{ene modernizacije. kategorizacije i evidentiranja stanovni{tva. pozitivan proces. tako|e. racionalizaciju proizvodnje i podvrgavanje dru{tva nau~noj ekspertizi savremenih profesionalaca. Yanni Kotsonis (Eds. a modernizacija je. Kako u periodu sovjetskog kolapsa. Knowledge.

kao poku{aji rekonfiguracije zapadnog modela pomo}u sinteze zapadnog iskustva i lokalnih ili tradicionalnih elemenata. urbanizovani i kapitalisti~ki Zapad smatra jedinim ovaplo}enjem modernosti. Oslonimo se na re~i Malije koji. slede}i Tokvila. srednjovekovnom ili tradicionalnom. mogu}e je analizirati i druge adekvatne trajektorije modernosti koje mogu kako prihvatati. Ona se koristi za obja{njenje razli~itih istorijskih fenomena. neizbe`no se dobija koncepcija socijalizma“14. istorijski izniklih kao odgovor na izazov modernosti koji je do{ao sa razvijenog Zapada. pa ~ak i protivre~e jedni drugima. Termin moderno suprotstavlja se drevnom. 88 Koncepcija modernost predstavlja izvanredno bogato polje za interpretacije. nakon {to je svrgla aristokratiju i kralja. U okviru takvog pristupa. produktivnija bi bila analiza raznorodnih adaptacija. postsovjetska Rusija ili revolucionarni Iran mogu se analizirati kao adaptacije dominantnog zapadnog tipa modernosti. Ako se pretpostavi da je cilj prosvetiteljstva bio da se izgradi racionalni socijalni poredak. op. oslanjanja na nauku i mnogih drugih. iskoristio instrumente modernosti u vidu automata AK-47 i savremenih sredstava komunikacije da bi vratio Avganistan u idealnu pro{lost. onda bi sovjetski „socijalizam“ trebalo prihvatiti kao jedan od poku{aja ostvarenja tog cilja. Mogu}e je ~ak i pretpostaviti da pomenute zemlje daju primere potpunije realizacije nekih aspekata zapadnog tipa modernosti. U analizi istorijskih procesa te epohe podvla~i se borba modernih i tradicionalnih elemenata (me|u poslednjima – religija ili tradicionalni na~in `ivota ovaplo}en u seoskoj zajednici)..tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ^ak je i avganistanski pokret „Talibana“ koji je na prvi pogled najnepomirljiviji sa svim {to je savremeno. Iz tog stanovi{ta. modernost ozna~ava svu raznolikost procesa savremenog (modernog) sveta. S jedne strane. demokratija zaustaviti pred bur`oazijom i bogata{ima?“ (M. svojevrsna utopija u odnosu na koju se porede i ocenjuju realni procesi savremene epohe (novog i modernog doba). u njenom zna~enju jednakosti. U tom u`em tuma~enju termina. Istovremeno. Talibani su tokom celog perioda svoje vlasti u Avganistanu poku{avali da na|u politi~ku forU tom istom duhu pisao je Tokvil: „Da li je mogu}e verovati da }e se. tvrdi (mada u negativnom smislu) da „ako se ideja demokratije dovede do logi~kog vrhunca. tako i odbacivati odre|ene aspekte zapadnog iskustva i programe prosvetiteljstva. Umesto da se industrijalizovani. 14 . Ipak. projekat prosvetiteljstva je idealan tip. Malia. 33). po~ev od ljudskih prava do Holokausta. uklju~uju}i i one koji se su{tinski razlikuju. kao opis kompleksa ideja i orijentacija formulisanih prosvetiteljstvom – ideja nadmo}i razuma nad verom. p. cit. nego sam Zapad. cela etapa savremene istorije suprotstavlja se pro{lim epohama kao monolitan fenomen. u nau~nim radovima termin moderno koristi se selektivno.

utemeljena na velikoj proizvodnji i potro{nji tr`i{ne robe. komponenata koje su tesno me|usobno povezane institucijama i praksom. kao principijelni izazov kapitalizmu i privatnoj svojini. 15 89 . Princeton. Konstituisanjem te sfere omogu}en je po~etak razvoja „socijalnih nauka“. modernost je savremeni diskurs. – zamena tradicionalnog dru{tvenog poretka koji se odlikuje fiksiranom socijalnom hijerarhijom dinami~nom podelom rada prema socijalnom i polnom obele`ju. Mogu se izdvojiti slede}i elementi koji sa~injavaju fenomen modernosti: – pojava ideje socijalnog kao izdvojene i osobite sfere ljudske aktivnosti. – kapitalisti~ka tr`i{na ekonomija. modernost nije materijalni objekt. ocenjuje i raspore|uje dru{tva. to jest. 1993. teoreti~arima postkolonijalnog sveta poznata je dilema nemogu}nosti izbegavanja zapadne modernosti sa njoj svojstvenim fenomenima nacije i nacionalizma i istovremenog imperativa da se na|u putevi selektivnog prilago|avanja sopstvenih tradicija trajektoriji istog tog modernog razvoja.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI mulu za ostvarenje uzajamnog odnosa s ostatkom „savremenog sveta“. Minneapolis.15 Napokon. ali u periodu od nekoliko decenija nacija je zauzela mesto relevantne politi~ke zajednice koja daje legitimitet dr`avi. Pre nego {to se pre|e na razmatranje sovjetskih varijanti modernosti. Idem. koja mo`e biti shva}ena bez pozivanja na bo`ansko. u su{tini – alternativna modernost. uslovljena privatnom svojinom. zamena stale`a klasama i. treba odrediti kompleks intelektualnih i politi~kih praksi koje su nastale u XVII i XVIII veku i postavile tako mo}an diskurs politike i dru{tva. 1986. s dolaskom sociTa dilema je posebno o~igledna u radovima indijskog politikologa ^eterd`ija. Prvobitno se prosve}enost di~ila svojim kosmopolitizmom. ve} je visoko normativan diskurs koji prosu|uje. The Nation and Its Fragments: Colonial and Postcolonial Histories. Bila je neophodna samorefleksija – ono {to nazivamo postmodernizmom – da bi se shvatila relativnost veza izme|u komponenata tog diskursa. Nationalist Thought and the Colonial World: A Derivitive Discourse. u terminima materijalnosti i uz pomo} racionalnog izu~avanja i obja{njenja. Moderna politi~ka vlast organizovana je u okviru teritorijalnih nacionalnih dr`ava koje postoje u me|unarodnom sistemu „suverenih“ dr`ava. Vremenom je taj diskurs postao toliko dominantan da se njegove osnovne premise ~esto prihvataju kao datosti i ne podvrgavaju sumnji. Bolje nego drugima. tako|e i socijalizam. sisteme i dr`ave prema stepenima hijerarhije. – prevlast sekularnih oblika politi~ke vlasti i upravljanja. Videti: Partha Chatterjee. Drugim re~ima.

13. koji sebe protivstavljaju ve}ini samoprogla{enih ciljeva prosvetiteljstva. – ideja progresa prema kojoj se prirodni i dru{tveni uslovi ljudske egzistencije mogu pobolj{avati. Lik nau~nika-heroja zamenjen je likom nau~nika-manijaka. to jest. a sre}a i blagostanje naroda uve}avati uz pomo} dostignu}a razuma i nauke. vera u to da su svi ljudi jednaki i da zaslu`uju po{tovanje. The Dialectic of Enlightenment. to je ideja subjektivnog i personifikovanog delatnika. slobodu i jednako postupanje. Oxford. koja se shvata kao odbacivanje tradicionalnih sistema prinude. apriornim idejama. @elja da se gospodari prirodom dovela je do vladavine nad ljudskim bi}ima. – slabljenje religioznog pogleda na svet i ja~anje sekularizma i materijalizma. bili su podvrgnuti kriti~kom razmatranju jer su umesto oslobo|enja stvorili svet ugnjetavanja i nasilja. shvatanje nauke po kome ona treba da bude slobodna od religijskih ortodoksija. 16 Max Horkheimer and Theodor Adorno. – empirizam. to jest. 90 jalizma. – tolerancija. razum ~oveka nije pot~injen nikakvom vi{em autoritetu. Taj program nisu blagonaklono gledali kriti~ari poput Teodora Adorna i Maksa Horkhajmera koji u njemu uvi|aju unutra{nju logiku vladavine i ugnjetavanja. koje ne zavise od iskustva. tako|e bili deo savremenog sveta i neizbe`no su delili neke op{te karakteristike sa onim {to su negirali. ali i oni su. humanizma. razvoj (1) klasne politike i (2) te`nje ka prevladavanju klasne podele dru{tva. kosmopolitizma i slobode“. Drugim re~ima. Tako|e. tribalizam. 1989. . 1972. – racionalizam koji pretpostavlja da svaka misle}a individua poseduje sposobnost racionalnog mi{ljenja zasnovanog na ~istim. u odnosu na koju se individualnost smatra izvorom svih znanja i delatnosti. Tokom postojanja datog sistema ideja njima su se suprotstavljali antimodernizam. mogu shvatiti samo u saodnosu s racionalizmom i kosmopolitizmom. New York. iracionalizam. – individualizam – ideja. sa svoje strane. Piter Gej (Peter Gay) je pisao da se zajednica filozofa-prosvetitelja „ujedinila na osnovi obimnog i ambicioznog programa – programa sekularizma. uslovljenih vla{}u ili religijom. – sloboda. The Condition of Postmodernity.16 Osnovne ideje i ideali koji su dominirali u shvatanjima racionalisti~kih intelektualaca tokom dva veka.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ube|enje da nauka mora biti zasnovana na ~injenicama koje su dostupne preko organa percepcije. p. ^ak se i romantizam ili nacionalizam. David Harvey. a dru{tvo smatra zbirom misaone i prakti~ne delatnosti ve}eg dela pojedinaca.

1992. teoreti~ari modernizacije su pretpostavljali da Sovjetski Savez treba razmatrati istovremeno i kao deo op{teg procesa modernizacije i kao devijaciju od op{teg modela modernosti definisane iskustvom Zapada. Bez obzira na to. segregaciju. predstavlja moderni projekat ~ije se ostvarivanje sprovodilo krajnje uporno. pronalaze agens modernizacije u liku intelektualca. vide ga u liku dr`ave – „moderne dr`ave fokusirane na zakonodavstvo. XIV. o~igledno je da socijalizam. kao otvoren i opasan politi~ki projekt koji podrazumeva univerzalnu primenu razuma i nauke i izradu op{tih zakona za celu Vasionu – za prirodu i dru{tvo. da li je socijalizam bio alternativna modernost ili je bio alternativa modernosti? Postoji ~udna sli~nost izme|u pristalica teorije modernizacije i onih koji. Predstava o tome da }e eksperimentalna provera i testiranje znanja dovesti do njegovog umno`avanja. Pajps i Malija). Intimations of Postmodernity. po~ela se shvatati kao pretenzija na apsolutnu i nepromenljivu istinu. a naro~ito sovjetski dr`avni socijalizam. U okvirima teorije modernizacije postojala je tendencija povezivanja procesa razvoja socijalisti~kih dr`ava s op{tim i nu`nim procesima koji su se odvijali u zemljama prvog i tre}eg sveta. drugi. Neki istori~ari (na primer. unikatnom putu ruske istorije. usvojiv{i paradigmu modernosti. {ta je u tom slu~aju predstavljao sam socijalizam kao alternativa? Drugim re~ima. klasifikaciju. Na taj na~in se pred istori~are Sovjetskog Saveza postavljaju slede}a pitanja: u kom stepenu savremeno znanje o modernosti uti~e na razumevanje takvog dru{tva i dr`ave kakav je bio Sovjetski Savez? U kom stepenu se modernost javlja kao uzro~no-stvarala~ko ili deterministi~ko na~elo? Kakve mogu}nosti su s obzirom na raznolikost modernosti sadr`ane u sovjetskom eksperimentu? Ako posmatramo sovjetski eksperiment kao su{tinski povezan s modernizacijskom logikom. p. kontrolisanje i univerzalizaciju. London and New York.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI promenio se odnos prema ideji znanja zasnovanog na eksperimentu i verifikaciji. dr`ave koja odra`ava velelepnost sveop{tih i apsolutnih standarda istine“17. poput Skota. 91 Modernizacija . strukturizaciju. tako i iz ugla posmodernizma koji kritikuje modernu te`nju ka kontroli. odbacuju danas ve} su{tinski dikreditovanu teoriju modernizacije u onom njenom obliku u kome je formulisana u zapadnim dru{tvenim naukama na kraju Hladnog rata. Kako iz stanovi{ta prosve}enosti. Sledbenici oba usmerenja ustaju protiv egzotizacije Ruskog carstva i Sovjetskog Saveza i ne prihvataju tezu o posebnom. identifikaciju. 17 Zygmunt Bauman.

geografiju i kulturu. 92 Poput savremenih sledbenika koncepcije modernosti. nasilje.19 Socijalni neredi. tako|e svojevrsna teorija modernizacije koja predvi|a revolucionarno prevladavanje kapitalizma i zapadnog parlamentarizma.. Vijetnama i Kube. Za neke je i Staljin istorijska nu`nost! Bila je potrebna jedna postsovjetska decenija da se u javnom mnjenju u~vrsti aksiom prema kome je sama istorija. kao i bez obzira na njihovu istoriju. 1984. op. Severne Koreje. sa svoje strane. mogu biti obja{njeni kao deo procesa modernizacije. Kriti~ari primene tih teorija na sovjetsku istoriju ukazivali su da se pomo}u njih opravdavaju najgori problemi sovjetskog socijalizma kao nu`ni za razvitak.. 19Cit. To je proces ekonomskog razvoja. prema: Ch. shvatiti da nemaju budu}nosti. Po svom poreklu. bez obzira na boju. Denijel Lerner (Daniel Lerner): „Postoji jedinstven proces modernizacije koji se odvija u svim dru{tvima u razvoju. dokazala tu`nu neosnovanost i propast sovjetskog eksperimenta. New York. a. prate}i na poslednji put tu`nu povorku odumrlih dr`ava koje su prolazile kroz etni~ke konflikte i ratove. na kraju. cit. prema: Charles Till. Large Process. I marksizam i teorija modernizacije bili su „modernisti~ki“ jer su se zasnivali na progresivisti~ki shva}enoj teleologiji razvoja i materijalisti~ki verovali u njegovu nu`nost. Konzervativna kritika marksizma i {kole modernizacije u sovjetskim istra`ivanjima usredsre|ivala se na pitanje ekskluzivnosti sovjetskog iskustva. Uskoro }e i drugi sli~ni re`imi ~ija se mo} prostire nad milionskim stanovni{tvom Kine. U svetlu tog aksioma ne ~udi {to su se istra`iva~i komunisti~kih „starih re`ima“ (ançien regimes).. Tilly. smatraju}i da odbacivanje te ekskluzivnosti vodi ka potkopavanju apsolutnih razlika izme|u Zapada i sovjetskog bloka i unosi „moralnu uravnilovku“. Martin Malija i sovjetska tragedija . ~ak i genocid. teorija modernizacije poti~e od Vebera i bila je formulisana kao alternativa marksizmu koji je. p. veru ili podneblje. teoreti~ri modernizacije insistirali su na tome da „neprestane promene (izazvane modernizacijom) u svim sferama dru{tvenog `ivota neizbe`no vode do procesa dezorganizacije i naru{avanja dru{tvenog poretka“. sve aktivnije zanimali za sumiranje bilansa nedavne pro{losti. razvoj ne mo`e biti postojan bez modernizacije“18. teoreti~ari modernizacije poku{ali su da sru{e predstavu o ekskluzivnosti sovjetskog istorijskog iskustva.. Big Structures. Huge Comparisons. p. 46. Martin Malija je bio jedan od prvih koji je sproveo takvu autopsiju i predlo`io meta-teoriju 18 Cit. Zaista.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 54. Evo kako je o procesu razvoja u Sovjetskom Savezu pisao jedan od prvih predstavnika {kole modernizacije.

. on ozbiljno pristupa analizi sovjetolo{ke profesije. p. Malija te`i da poka`e kako sovjetska tragedija predstavlja univerzalnu pouku: socijalizam.. kako to sugeri{e sam naslov knjige. 496. stvarna dostignu}a Malije u toj knjizi zaslu`uju pa`nju. Sovjetolozi su dosledno negovali koncepciju dru{tva koja je uklju~ivala iskustvo razli~itih kultura i politi~kih sistema. U kona~nom zbiru. privatne svojine i profita. ~ak i kada je kritikuje. p. zaklju~uje Malija.. kolaps Sovjetskog Saveza bio je neizbe`an. tvrdila je da je Sovjetski Savez varijanta modernosti. 20 21 93 M. sovjetsku istoriju smatra tragedijom „koja je proiza{la iz te`nje ka apsolutnoj pravdi. Tre}e. te da je realizacija socijalizma bila jo{ mogu}a u okvirima sovjetskog sistema. Po tome se razlikuje od drugih konzervativnih kriti~ara sovjetologije koji u osnovi ignori{u argumente svojih oponenata. prema njegovom mi{ljenju. a njegov politi~ki re`im – nelegitiman i od po~etka osu|en na propast. Malia. Jedna od najupe~atljivijih Malijinih krilatica glasi: „. Ibid. izgra|en je ~udovi{an represivni re`im.21 Ukoliko je eti~ka ideja socijalizma nedosti`na i neostvariva. Drugo.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI sovjetske pro{losti zasnovanu na odbacivanju modernizacije u korist modernosti. Najpre. Ta pseudonauka. te stremljenja krajnjim dobrom prometejske tehnolo{ke mo}i kojom se defini{e ’modernost’“. op. On socijalizam (kako ga on razume) shvata ozbiljno i tvrdi da je u toku celog sovjetskog perioda komunisti~ko rukovodstvo dosledno te`ilo ostvarenju potpunog. Kraj Sovjetskog Saveza je bio upisan u njegov „genetski kod“. doprinosila fundamentalnom nerazumevanju sovjetskog sistema. Malija dosledno i beskompromisno kritikuje zapadnu sovjetologiju. Ambicije Malije ne svode se samo na diskreditaciju sovjetologije i dokazivanje ~injenice da je Sovjetski Savez bio civilizacijska aberacija. izgra|ena na osnovi jezika i metodologije objektivnih dru{tevenih nauka. U njoj se izdvajaju tri glavne teme koje oslikavaju stvaranje sinteti~ke slike sovjetske istorije. to jest. u krajnjoj liniji. integralnog socijalizama. Bez obzira na to {to upravo ta teza nadahnjuje celu knjigu i.. 4. Malija. potpunog nekapitalizama – ukidanje tr`i{ta.. jedini na~in njene „realizacije“ je teror kojim su se poslu`ili i Lenjin i Staljin. a umanjivali su va`nost ideologije i politike u korist dru{tveno-ekonomske osnove. ne-tr`i{ni socijalizam – nigde nije mogu}e ostvariti. Najpre skicirana u ~lanku za ~asopis Dedalus („Put za Staljinov mauzolej“) ta teorija je kasnije razvijena na vi{e od petsto stranica u knjizi Sovjetska tragedija. ali Sovjetski Savez ga je stvorio“. jednakosti i miru – {to i jeste ’socijalizam’.20 Drugo. Malija vra}a ideologiju u centar uzro~no-posledi~nih veza.ne postoji takva stvar kao {to je socijalizam. prema mom mi{ljenju. ometa autora u razvijanju ubedljivijih argumenata. cit. Po{to je taj plan principijelno neostvariv. koja je.

pronalaze}i svuda postojani autoritarni model politi~ke kulture ~ijeg nasledstva se Sovjetski Savez nije mogao odre}i. Malija ne podvrgava sumnji. „Ideologija“ samog Malije zasnovana je na ~injenici da je „tr`i{te deo prirodnog socijalnog poretka“. svaki nau~nik je du`an da odredi svoju poziciju – protiv Utvare ili za nju“. Malija prime}uje da sli~an karakter istorijskih fenomena jo{ nije dokaz kontinuiteta. da se poka`e njegova legitimnost s ta~ke gledi{ta demokratskih principa“. Malija samo obnavlja. Pipes) i Roberta Takera (R. Tre}e. u godinama Hladnog rata.. Malija odbacuje totalitarni model u korist u`eg shvatanja totalitarizma. 518. Ibid. Malijinu koncepciju karakteri{u odre|ena ograni~enja. On smatra da njegov rad iz osnove menja smer istoriografije Sovjetskog Saveza i ispravlja zablude dotada{nje sovjetologije. u kome su se vremenom opa`ale te`nje ka redukciji istorijskih procesa na socijalno i ekonomsko – na ono {to se naziva materijalni faktor. 22 23 24 Ibid. to jest. mada Malija ne ide do kraja i ne postulira da je sve ideologija.22 Glavni objekt Malijine kritike je socijalna istorija – „ideolo{ki poku{aj da se sovjetski fenomen objasni kao rezultat delovanja naroda.. p. Malija predla`e iznijansiran pristup totalitarizmu koji je. Tucker). Malija sovjetski projekt situira u {iri kontekst istorije modernosti koja hronolo{ki obuhvata period od prosvetiteljstva do na{ih dana. Ri~arda Pajpsa (R. bio osnovna paradigma interpretacije staljinizma i SSSR. kao logi~ki nastavak ideje demokratije. staru ortodoksiju sa njenim politi~ko-ideolo{kim pristupom. .. u neposrednijoj formulaciji. U stvari.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. od vrednosnih sudova nezavisan pristup istoriji Sovjetskog Saveza nije mogu}: „Na kraju krajeva. p. On tvrdi da je logika novog doba sugerisala ljudima ideju istorije kao procesa dostizanja sekularnog cilja (telosa) koji se manifestuje progresom. Peto. a jo{ manje svedo~i o postojanju uzro~no-posledi~nih veza me|u istorijskim pojavama. ^etvrto. bio je vi{i oblik te modernisti~ke iluzije. te izgradnje racionalnog i egalitarnog dru{tva.24 Tu ideologiju. Keenana). 10. p. Bez obzira na ubedljivost kritike upu}ene sovjetologiji. Ta {kola je pravila paralele izme|u staljinizma i politi~kih sistema Moskovije i pozno-imperijalne Rusije. koja tr`i{te pretvara u prirodni fenomen. 94 Malija vra}a ideologiju i politiku u istra`iva~ko polje sovjetologije. Socijalizam. a ne smatra ga proizvodom ljudskog delovanja. Ibid. onda se Malijina interpretacija pokazuje kao posledica odre|enih vrednosnih orijentacija. ideje racionalnog i nau~nog ovladavanja prirodom.23 Ako se prihvati ta logika. 19. Malija odbacuje zaklju~ke „{kole kontinuiteta“ me|u ~ije brojne zastupnike mo`emo ubrojiti Edvarda Kenana (E. On sa `aljenjem prime}uje da objektivni.

godine. preobraziv{i se u oficijelni (postlenjinisti~ki) lenjinizam i staljinizam. kako ga shvata Malija. on je postao potpuno druga~iji.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Ranije sam istakao da je zapadna istoriografija Sovjetskog Saveza (ako je upro{}eno predstavimo). a staljinizam se pokazuje kao `estok oblik represivnog. U okvirima tih paradigmi formirale su se radikalno suprotstavljene interpretacije su{tine i funkcije ideologije. da sebe smatram „marksistom-levinistom“!¹ Malija socijalno-ekonomski determinizam zamenjuje ideolo{kim redukcionizmom {to. u krajnjoj liniji. ona se menja. da je staljinizam. ~ini njegov rad neistori~nim. koja je u sredi{te postavila izu~avanje modernizacije. politi~ke i kulturne prakse bile izvedene iz ideolo{kog projekta (koji Malija ocenjuje kao poku{aj izgradnje „integralnog socijalizma“. prilago|ava. Sovjetsku istoriju Malija sagledava kao logi~ki razvoj iz zadate premise. prema kojima je staljinizam bio socijalizam. potpunog ne-kapitalizma). Obja{njenje. predstavljao ne samo produ`etak ve} i vi{e od toga – prakti~no ostvarenje lenjinizma i. Malija tvrdi da je ideologija relativno stabilna. nju ili upotrebljavaju ili odbacuju. da su sovjetske socijalne. postojana i sposobna da determini{e procese u drugim sferama. To tuma~enje koje su razradili socijalni istori~ari u najpotpunijem obliku predstavljeno je u radovima Mo{e Levina (Moshe Lewin). a marksizam-lenjinizam-staljinizam su ~inili jednu celinu – bezuslovnu sintezu. dok je socijalizam ostvaren 1936. neprihvatljivo je za Maliju. Bez obzira na to {ta je socijalizam bio u svojim ranim oblicima (socijalizam Marksa i Lenjina). {to se obja{njava socijalnom zaostalo{}u i me|unarodnom izolacijom. Ironija se sastoji u tome {to se to duboko konzervativno gledi{te zapadnih istra`iva~a skoro u potpunosti podudara s ocenama samih staljinista. ŠMoram priznati. pri ~emu se dati razvoj od po~etka do kraja karakteri{e kao neminovan. Na neki na~in Rusija je skrenula s pravog puta. koje Malija predla`e mo`e biti dobijeno i bez pomo}i istorije. Ukoliko su se tokom tog razvoja i opa`ale neke aberacije one su bile samo privremena odstupanja od istinskog socijalizma. NEP (1921–1928). i socijalno-istorijsku {kolu. bila podeljena na dve velike paradigme – ideokratsku. Drugim re~ima. 1. dok u interpretaciji Levina istorijska dinamika igra su{tinsko va`nu ulogu. nedemokratskog „dr`avnog socijalizma“. Hru{~ovljeve refor- 95 . [kola modernizacije tvrdi da je sama ideologija deo socijalnog procesa. U tom tuma~enju socijalizam predstavlja ideal ili sveukupnost idealisti~kih pogleda i poku{aja njihovog ovaplo}enja u `ivotu. u su{tini. Razlika me|u tim gledi{tima izra`ava se u ocenama: ono {to je pozitivno za staljiniste. marksizma. koja je imala veliki uticaj na formulisanje problematike modernosti. ~ak. 2.

odre|en ograni~eno{}u dostupnih sredstava i ~esto improvizovan. bili su osu|eni na izop{tenje iz zajednice ili na smrt. naro~ito u sovjetskom kontekstu u kome je ideologija. Slede}i Malijina uputstva i prihvataju}i ideologiju ozbiljno. u krajnjoj liniji. a zatim i leva opozicija stalno ukazivali partiji. ili (2) uz podr{ku socijalizmu u zaostaloj zemlji od strane revolucionarnog re`ima spolja. U sovjetskom dru{tvu ljudi su mogli da se izraze samo jezikom vladaju}eg diskursa. ve} da je svaka od tih etapa politike sovjetskog rukovodstva predstavljala okolnostima uzrokovan poku{aj prilago|avanja situaciji – vi{e ili manje adekvatan. Ali. potom. Za marksizam su fundamentalni bili principi prema kojima je socijalizam mogao biti izgra|en samo (1) uz postojanje visoko razvijenog industrijskog kapitalisti~kog dru{tva. kona~no. Smatram da ni ratni komunizam. operativna idejna celina (sistem simboli~kih i drugih poredaka) „radila“ ~ak i u uslovima u kojima ljudi ne veruju u oficijelnu ideologiju ili ne `ele da pripadaju sistemu. kakav je odnos imala kolektivizacija seoskih doma}instava prema marksizmu ili lenjinizmu? Nasilnu rekviziciju `ita od seljaka mogli su da primenjuju i primenjivali su bolj{evici tokom gra|anskog rata. koji je. nasilna kolektivizacija ili rat protiv selja{tva protivre~ili su Engelsovim pogledima na po`eljnu politiku prema poljoprivrednim proizvo|a~ima. mo`da. trebalo bi je i razumeti na pravi na~in. na {ta je njegova udovica Nade`da Krupskaja zbunjeno podse}ala lidere partije krajem dvadesetih godina. Na primer. 96 me i. pozivaju na ozbiljniju analizu tog fenomena dru{tvenog `ivota. dok su „ratni komunizam“ (1918–1921) i staljinizam (1928–1935) primeri istinskog socijalizma. Me|utim. Oni su tako|e protivre~ili Lenjinovoj novoj ekonomskoj politici. promenio svoju poziciju i postao glavni ideolog NEP-a. protivre~no i podlo`no osporavanjima. Izlo`eni stavovi ne odri~u zna~aj ideologije. ni NEP. ^ak su i bolj{evici u~ili na svojim gre{kama. Ti poku{aji su nastajali na pozadini neprekidnih diskusija o su{tini socijalizma ~ije idejno polje je ostajalo {iroko. Veliki deo bolj{evi~ke politike sastojao se u . saglasio sa mnom) u toj budu}nosti zavisilo od prihva}enih situacionih re{enja. to jest. a zatim i principijelni protivnik „skoka“ koji je doveo do staljinizma. Malo ko je mogao da predvidi {ta }e se dogoditi sa sovjetskim projektom u budu}nosti. ideologija nije mogla biti neposredno primenjena u stvarnosti. Evolucija Nikolaja Buharina je u tom smislu indikativna: pristalica vojnog komunizma. Ni jedan od tih uslova nije ispunjen u Sovjetskoj Rusiji. Ljudi su se menjali. menjao se i idejni sadr`aj socijalizma. ni staljinizam nisu predstavljali „istinsko“ ovaplo}enje bolj{evi~kog programa. a mnogo je (tu bi se Malija. revolucionarne promene Gorba~ova su aberacije.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Ideologija je predstavljala op{tu okosnicu. prizmu kroz koju se haos stvarnosti usvajao i ispunjavao smislom. naprotiv. u protivnom. na {ta su Lenjin. menjale su se ideje i ideologije i.

p. 97 Stiven Kotkin i sovjetska civilizacija . Analytical Frameworks“. Ipak. 400. Elementi takvog „opiranja realnosti“ bili su selja~ko neprihvatanje programa usmerenih ka obezbe|ivanju industrijalizacije. a s druge strane – pore|enje sovjetskih praksi sa iskustvom drugih savremenih zemalja. 386. sve do 1991. 2. nesvesna sila koja usmerava istorijski proces prema njegovom tragi~nom kraju – u najvi{em stepenu fatalisti~ka interpretacija koja doga|aje izvodi iz tekstova kojima su se rukovodili politi~ki akteri i.. godine“.25 Kotkin odbacuje pre|a{nji pogled na „Rusku revoluciju kao na ovaplo}enje propale socijaldemokratije ili. Logika sovjetske istorije prikazuje se kao svojevrsni refleks. analizu „{ta je socijalizam. poredi „Rusku revoluciju s ogledalom u kome se razni elementi modernosti koji se mogu prona}i i izvan granica SSSR naizmeni~no odra`avaju u nerazvijenim. zna~io za re`im i stanovni{tvo u raznim vremenskim periodima. LXX. U svojoj duboko deterministi~koj interpretaciji Malija. Staljin je mogao da bude lo{ ~ovek. on bolj{evike. p. Umesto toga. kao i sve ve}a slo`enost izbora strategije ekonomskog razvoja zemlje. 1998. ^ini se da Kotkin svoj tekst pi{e kao manifest novog pokolenja istori~ara „koji stupaju u zrelo doba u svetu slobodnom od problema komunizma“.. a radili drugo. Conceptual Categories. On smatra da su bolj{evici bili fanati~no predani jedinstvenom cilju – ostvarenju integralnog socijalizma. nego je zlo sistema izrodilo Staljina. kao na opravdavanje zapadnog dru{tva uz pomo} negativnog primera“. na taj na~in. Vol. li{ava samostalne uloge.. Sli~no prosu|ivanje je upe~atljiva ilustracija Malijevog sle|enja logike s velikim slovom „L“.26 Kotkinova razmi{ljanja omogu}avaju da se na socijalizam gleda kao na jedno od ovaplo}enja modernosti – koje se razlikuje i istovremeno je saglasno sa sli~nim ovaplo}enjima na Zapadu. Kotkin predla`e dvojnu strategiju istra`ivanja: s jedne strane. Journal of Modern History. 26 Ibid.27 „Osnovni problem koji je sta25 Stephen Kotkin. Prema njegovoj logici. koji su govorili jedno. No. ali nije zli genije Staljin izrodio taj sistem.. Neki istori~ari su dokazivali da su bolj{evici bili oportunisti koji su stremili ka vlasti.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI kompromisima s opiru}om realno{}u. 387. preuveli~anim i poznatim oblicima“. 27 Ibid. „1991 and the Russian Revolution: Sources. kao subjekte sopstvene politike. p. Stiven Kotkin sovjetolo{ku nauku podvrgava kritici koja je po duhu bliska Malijinoj. zatim odsustvo inostrane pomo}i. Malija ne deli to ube|enje. obratno. kao suvi{ne odbacuje njene stvarno pro`ivljene istorije.

On smatra.29 Kotkin razmatra ideologiju u istom smeru kao i Malija. pa stoga i modernosti i subjektivnosti ranog XX veka koje su nastale u promenama posle Prvog svetskog rata. „ratni komunizam“ (1918 – mart 1921) i NEP (1921–1928). socijalizam izgra|en u vreme Staljina oblikovan u sistem koji se lako mo`e objasniti unutar logi~kog okvira Oktobra“. onda ga je mogu}e opisati kao otvorenu mogu}nost za realizaciju razli~itih. kakva je to „logika Oktobra“ ostaje nerazja{njeno. Ne smemo zaboraviti da su prosvetiteljska nauka o dru{tvu. 98 jao pred interpretatorima revolucionarne Rusije sastoji se u razumevanju kako su se prosvetiteljski etos nau~nog socijalnog in`enjeringa i njemu svojstvene moderne prakse vladanja pome{ali sa teokratskom dr`avno-partijskom strukturom i kvazireligioznim sistemom dogmi“. gigantske korporacije u Americi. koncepcija etnofederalizma u Habzbur{koj monarhiji. ma koliko se unikatna ~inila sovjetska „autokratija“ i njeni „ortodoksni“ rituali. Prema mom mi{ljenju. a dr`ave socijalne sigurnosti svuda. ~esto protivre~nih tuma~enja socija28 29 30 Ibid. Tokom prvih pet godina posle Oktobra bolj{evici su isprobali tri sasvim razli~ite ekonomske strategije: „dr`avni kapitalizam“ (novembar 1917 – jun 1918). Ibid. sovjetski socijalizam je ne{to vi{e od jednostavne diktature i nekapitalizma. p. ili njegova borba za prevazila`enje kapitalizma koja je delimi~no ukorenjena u rusku tradiciju. Danas (a stoga i retrospektivno) modernost se ~ini sinonimnom s parlamentarnom demokratijom i tr`i{tem. bolj{evici su forsirano pre{li sa radikalne demokratije Sovjeta na jednopartijsku diktaturu.. da je „bez obzira na ~este promene. u vreme Ruske revolucije i u celom me|uratnom periodu. obo`avanje ma{ina u Nema~koj i futuristi~koj Italiji. . p. Da bih okarakterisao te sli~nosti zapadne i sovjetske istorije koristio sam pojam „modernost“ (a ne modernizacija). 425. Ibid. Ukoliko je sam Oktobar i predstavljao celovit fenomen. a delimi~no inspirisana marksizmom. 403.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Kombinuju}i u sebi sve to i jo{ ne{to vi{e. bolj{evi~ka ’ideologija’ imala strukturu izvedenu iz temeljnog uverenja prema kome {ta god socijalizam mo`e biti.28 Kotkinovi zaklju~ci nagla{avaju njegov glavni argument. uprkos gotovo totalnoj improvizaciji. sovjetski socijalizam predstavlja neotu|iv deo zapadne istorije. U okviru tog istog perioda. Kori{}enje kapitalizma u svojstvu ozna~avanja antisveta poma`e da se objasni za{to je.. On je su{tinski va`an primer za razumevanje matrica sistema socijalnog blagostanja.. p.. kao i revolucionarna politika ponikle u Francuskoj. eksperimenti sa stvaranjem neparlamentarnih i bar delimi~no netr`i{nih struktura bili su veoma popularni. 400. da se jezik klase formirao u Engleskoj – pioniru industrijalizacije zasnovane na uglju. on nikada ne}e postati kapitalizam.. Ali.30 Ali.

Ipak.. 99 . smatraju „da je staljinizam bio zavr{etak revolucije i svojevrsni povratak nerevolucionarnim tradicijama pod dejstvom dubokog stresa“.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI lizma. samodovoljne nove kulture.33 Kotkin tvrdi da su se bolj{evici „naoru`ali“ idejom progresa kao sredstva za dostizanje racionalnog dru{tvenog poretka. Kotkinova pozicija se razlikuje kako od pozicije [ile Ficpatrik (Sheila Fitzpatrick) koja je dokazivala da je staljinizam bio konzervativni trijumf nove postrevolucionarne elite. principa socijalne dr`ave. novog tipa dr`avne politike i sopstvenog jezika. Kotkin ukazuje na vezu izme|u staljinizma i Zapada XVII i XVIII veka. Staljinizam se pokazao „preprekom“. potpuno nekapitalisti~ko dru{tvo.31 Prema Levinu socijalizam je bio alternativna forma modernosti u odnosu na kapitalizam. Ficpatrikova i Levin.. Nije slu~ajno {to se unutra{nja i me|upartijska polemika dvadesetihih godina u najve}em delu vodila oko razumevanja socijalizma i puteva njegovog dostizanja. Sovjetska civilizacija negovala je uverenje da ~ove~anstvo u bliskoj budu}nosti o~ekuje novi i bolji svet. Za Kotkina je sistem koji je stvorio Staljin i bio socijalizam – jedino realno postoje}i u svetu. Kotkinova detaljna i u istorijski kontekst uronjena rekonstrukcija fenomena sovjetskog socijalizma izgleda kao odstupanje od tradicije koju je trasirao njegov mentor. U svom obimnom istra`ivanju Magnitogorska (Magnetne planine) Kotkin tvrdi da sovjetski projekat nije predstavljao jednostavno nekapitalizam. fn. Bez obzira na svoje marksisti~ko 31 Stephen Kotkin. Kotkin je u~enik Malije i on deli osnovnu tezu svog u~itelja po kojoj je sovjetska dr`ava bila radikalno ovaplo}enje modernisti~kih fantazija. p. u najmanju ruku – na nivou samorazumevanja (i prema oceni samog Kotkina). p. privremenom „opstrukcijom“ na putu Rusije ka modernosti. Levin je insistirao na tezi da je staljinizam primitivna forma modernizacije koja se ne mora bukvalno poistove}ivati sa socijalizmom i moderno{}u. 5 32 Ibid. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. vode}i zapadni istori~ari staljinizma.32 Umesto da sledi teoriju kontinuiteta koja korene staljinizma izvodi iz tradicije ruskog samodr`avlja. 21. period strasnih diskusija ~ije je ishodi{te bio nau~ni prevrat XVII veka“. 33 Ibid. 379. 6. „Nemogu}e je razumeti staljinizam – ~itamo u njegovoj knjizi – bez upu}ivanja na evropsko prosvetiteljstvo XVIII veka. kmetstva i autoritarne politi~ke kulture. p. Postojanje sovjetske civilizacije pretpostavljalo je stvaranje novih socijalnih struktura i odnosa svojine. 1995. humanisti~ki projekat budu}nosti. tako i od gledi{ta Mo{e Levina koji je taj trijumf smatrao odstupanjem od izvornih ideja revolucije (~iji ~uvar je bio Lenjin). to je bila nova civilizacija. Magnetic Mountain: Stalinism as a Civilization.

37 Umesto da isti~e o~iglednu razliku izme|u sovjetskog projekta i kapitalisti~kog sveta. 29. ~ime je su{tinski ograni~avalo mogu}e strategije razvoja zemlje“.35 On je hteo da preokrene sistem vrednovanja po kome se SSSR smatrao zaostalim.38 Ironija sovjetske istorije sastojala se u slede}em: da bi se razlikovao od Zapada. pridr`avaju}i se sopstvenog vi|enja socijalizma. . modernost se predstavljala kao nu`an uslov. 100 poreklo bolj{evici su iskoristili nau~ni re~nik za izgradnju urbanizovanog dru{tva i socijalne dr`ave. p. poput drugih prosvetiteljskih projekata. svako ko je upoznat s marksizmom. zna da kapitalizam i tr`i{te nisu identi~ni pojmovi. Cit. 32. bio progresivan i samoprogla{en nau~ni sistem. Kotkin obra}a pa`nju na ~injenicu da je marksizam. 29. p. p..34 „Smestiti SSSR u automobil.36 „Haos“ tr`i{ta trebalo je zameniti ure|eno{}u planiranja. do potpuno prevladavanje kapitalizma“. Ibid. p.. „u svakoj verziji. Bilo bi pogre{no poistove}ivati nekapitalisti~ku 34 35 36 37 38 39 Ibid. p.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. a da ne govorimo o trajektoriji dugog puta ka njegovom dostizanju. morao je da pro|e kroz industrijalizaciju i urbanizaciju. insistiralo na antikapitalisti~kim elementima tih verzija. a Zapad – naprednim. Realni oblik socijalizma i ~ak nekapitalizma. Sovjetski Savez (kako je smatralo njegovo rukovodstvo) morao je da postane „zapadniji“. Progres se „pojavljivao kao univerzalni cilj civilizacije“ i nauke. Ibid.. prema: Ibid. Negiranje kapitalizma uop{te nije zna~ilo negiranje svih oblika tr`i{nih odnosa u uslovima slabo razvijene selja~ke privrede. Ironija je bila sadr`ana i u tome {to je bolj{evi~ko rukovodstvo. 20. koji su umnogome postavili standarde zapadnog razvoja u me|uratnom periodu. Ibid. Ibid.. to jest.. „Socijalizam nije ozna~avao ni{ta drugo. 30. Kotkin smatra da je sovjetsko iskustvo iskustvo izgradnje socijalizma ~ije je zna~enje bilo jasno sovjetskom rukovodstvu: „Socijalizam je ozna~avao partijski monopol na politi~ku vlast spojen sa burnim rastom te{ke industrije ostvarenim nekapitalisti~kim sredstvima“. Ali. „on je bio osnovni jezik modernosti“.39 Svakako je ispravna teza Malije i Kotkina o tome da je bolj{evi~ko shvatanje socijalizma podrazumevalo negiranje kapitalizma. morao je da mobili{e i obrazuje stanovni{tvo. a modernizacija kao prirodni put ka emancipaciji. da bi prevazi{ao kapitalizam. nije predstavljao datost ve} ga je tek trebalo definisati. a mu`ika na traktor“ – to je Staljinova modernisti~ka vizija. Drugim re~ima.

Partijske diskusije dvadesetih godina vodile su se oko pitanja – treba li (i ako treba-kada) odlu~no i definitivno pre}i na nasilnu izgradnju „socijalizma“. netr`i{nim putevima njegovog dostizanja. . tr`i{ni odnosi i nepmani nailazili su na podozrenje vlasti. i na one koji su poku{avali da odvoje lenjinsku od staljinske politike. Lenjin je dokazivao kako je neophodno da Rusija pro|e kroz period dr`avnog socijalizma. Kotkin. ukoliko bi prelaz bio ostvaren drugim sredstvima. Rn. svaka evolucija prema socijaldemokratskom prilago|avanju tr`i{nom kapitalizmu poput one koja je nastala u zapadnim marksisti~kim partijama i delimi~no u gorba~ovljevskim reformama. dostignu}a i neuspehe prvih deset godina sovjetske vlasti. kao {to smatraju Malija i Kotkin. kakav bi oblik dobio socijalizam. kao i Malija. kroz tr`i{te i njegove delatnike. 14. izvodi sovjetsku praksu iz ideolo{ke privr`enosti odre|enoj ideji socijalizma. 395. ostavljaju}i pri tom otvorenim pitanje. u detaljima. prime}uju}i da se „su{tina sovjetske diskusije dvadesetih godina o industrijalizaciji sastoji u odre|ivanju optimalnog puta ka socijalizmu. u najmanju ruku. Kotkin analizira svoje neslaganje s Levinom. Kao rezultat zaokreta zemlje ka netr`i{nom socijalizmu i uz tada{nji stepen razvoja SSSR. u datom slu~aju. Nesumnjivo. na nizak stepen razvoja sovjetske ekonomije i na neophodnost o~uvanja saveza sa selja{tvom. to jest. s druge strane. U svojoj analizi Kotkin je pome{ao metode. samim tim isklju~uju}i mogu}nost alternativnog socijalizma. Postav{i neprikosnoveni lider partije. ~inila se nemogu}om. na jednom mestu u svojoj knjizi. 40 101 Ibid. na put koji je. Staljin je izgradio sistem koji je mnogim njegovim biv{im saborcima izgledao kao parodija socijalizma. Su{tina pitanja je. izolaciji od ostalog sveta i {irenju rata protiv ve}ine stanovni{tva. na kraju krajeva. ostavljaju}i otvorenom mogu}nost ostvarenja druga~ijeg oblika socijalizma. Razlika izme|u Malije i Kotkina. Nerado. dok Levin analizira proces razvoja socijalizma kroz diskusije. U detaljnoj bele{ci.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI su{tinu budu}eg socijalizma s nekapitalisti~kim ili. sli~no Lenjinu i Trockom.. Buharin je razdvajao sredstva i ciljeve i pozivao se. Prema prvom stanovi{tu. s jedne strane. Staljin je suzio okvire partijske polemike o socijalizmu koja je do tridesetih godina aktivno vo|ena. sastoji se u njihovoj spremnosti da razumeju razli~ita tuma~enja i strategije socijalizma. kao na faktore koji zahtevaju postepeno kretanje ka socijalizmu. Levin u svojim radovima raspravlja o prelazu iz jednog stanja u drugo. nekapitalizmu“. sredstva i ciljeve sovjetskog rukovodstva. ali veoma ubedljivo. p. Upravo ta vododelnica je uvek postojala u sovjetologiji – podela na one koji su uvi|ali neposrednu vezu izme|u Lenjina i Staljina. U kona~nom zbiru. izabrao Staljin.40 No. i Levina. a ne u principijelnosti izbora izme|u kapitalizma i socijalizma. ne obra}aju}i pa`nju na pitanje kako sredstva uti~u na rezultat.

44 Ali. U svojoj knjizi Kotkin prime}uje da je sovjetskom radniku bilo te{ko da uvidi „principijelnu razliku izme|u ideje socijalizma i postoje}eg sovjetskog re`ima“41.. Me|utim. ne prosto u modernost (modernity). socijalizam je izjedna~en sa staljinizmom. ali. predlagao je efikasna re{enja. kao i svaka druga vera. 102 On je odre|enje socijalizma ograni~io sopstvenim politi~kim izborom.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. u dugom periodu postojanja dva sistema. On dolazi do zaklju~ka. da je SSSR deo evropske istorije. nego u vi{u formu modernosti i. p. socijalizam je o~uvavao svoju neospornu privla~nost“. . jer je bio anti-svet u odnosu na kapitalizam. 358. p. dok ga Levin analizira kao trajni diskurs i od istorije datu mogu}nost koja je jo{ otvorena. p. Staljinovi oponenti u Sovjetskom Savezu i u inostranstvu. Socijalizam je predstavljao „mogu}nost brzog skoka. 236. Ibid. a ne njoj strano skretanje. Kotkina sasvim opravdano interesuje socijalizam u predstavama sovjetskih gra|ana. kao svojevrstni antipod nasuprot kome su se odmeravala dostignu}a socijalizma. po41 42 43 44 45 Ibid. Tome nisu doprineli samo staljinisti. Ibid. 360. Sovjetski socijalizam se uru{io iznutra. ali i on sam vr{i ba{ takvo analiti~ko podmetanje. njegovo zna~enje u izjavama i planovima rukovodstva. o opasnostima i mogu}nostima socijalnih transformacija izazvanih intervencijom ljudskog faktora. s tim povezano... tako i u osobenostima ruske geopolitike. zamr{enostima i sumnjama“.43 „Socijalizam je bio odgovor na realno postoje}e probleme i. odbacili su njegov drakonski model.45 Kotkin izvore sovjetskog socijalizma pronalazi kako u prosvetiteljskom projektu socijalne racionalizacije. ve} i zapadni liberali i konzervativci. Ibid. pokazalo se da je socijalizam nesposoban da ispuni zadatak koji je sebi postavio – da prevazi|e kapitalizam“. zasnovane na posebnom karakteru svojinskih odnosa“. da se predstava o socijalizmu kao savr{enijoj alternativi kapitalisti~koj modernosti „pokazala kao prete{ko breme.42 „Vera u socijalizam. 359. uvek je pra}ena protivre~jima. socijalaizam je u sebe ukju~ivao razvijenu koncepciju socijalne dr`ave i ideju socijalne pravde. istorije i kulture. „U svojoj su{tini staljinizam je bio prosvetiteljska utopija. On objektivizuje socijalizam. sticanje visokog me|unarodnog rejtinga. Upravo je kapitalizam slu`io kao izvori{te za samodefinisanje socijalizma. ironijom sudbine. kao i u realnosti svakodnevice. reklo bi se. Dok se kapitalizam nalazio u stanju krize. Ibid. p. Poput drugih istori~ara Sovjetskog Saveza i on se obra}a sovjetskoj pro{losti u potrazi za informacijama pomo}u kojih bi saznao vi{e o politici i dru{tvu. Kotkin tako|e prime}uje.

. on je te`io da prevlada bolesne klasne razlike nastale devetnaestovekovnom industrijalizacijom“. najpozitivniji ideali izvornog bolj{evizma izgubili su svoju privla~nost u o~ima partijskog rukovodstva. Kako je razo~arano primetio Gorba~ov.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI ku{aj da se dru{tvu nametne racionalna organizacija pomo}u instrumenata dr`avne vlasti. Ibid. slabe}i partijski i centralni dr`avni aparat. makar i delimi~no. a mo`da }e tako uvek biti. pre nego {to se raspao njegov voljeni Savez. godine. Na kraju svoje idejama bogate. godine. Svaki od tih smelih reformatora imao je sopstvenu predstavu o lenjinizmu. . p. Kao da nije ni bilo lenjinskog preludijuma. ~ije izvore Kotkin nalazi u Gradu sunca Tomaza Kampanele (1568–1639). dok su biv{i saradnici – Boris Jeljcin i drugi rukovodioci saveznih republika – zauzeli kurs ka nezavisnosti i nesocijalisti~kim idealima demokratije i slobodnog tr`i{ta. na ono {to je u po~etku nadahnjivalo socijalisti~ki projekat. To mu omogu}ava da izvede zaklju~ak kako sada postoje}a kriza postsocijalizma ne daje povoda za samohvalu i spokoj ve} se. a ne za demokratiju radnog naroda ili za pove}anje efektivnosti planske ekonomije. Gorba~ovu je 1990. a osnovni sadr`aj naredne ~etiri decenije sovjetske vlasti sastojao se u nedoslednim poku{ajima Hru{~ova i Gorba~ova da reformi{u sistem i vrate ga. sa svim njenim tragi~nim ekscesima. napisanom po~etkom XVII veka. ni dugog poststaljinisti~kog raspleta. naprotiv. na scenu su stupale konkurentske politi~ke i nacionalisti~ke snage koje su u potpunosti prekinule sa socijalisti~kim projektom. imala je dugu predistoriju. a istovremeno. 366. oprezno demokratizovao sistem. U meri u kojoj je Gorba~ov. p. Kotkin umesto marginalizacije ili negiranja sovjetskog eksperimenta Sovjetski Savez sme{ta u kontekst drugih savremenih industrijskih socijalnih dr`ava. ali tokom osamnaestogodi{nje vladavine Bre`njeva. ve}ina komunista bavila se borbom za vlast i privilegije. istorija Sovjetskog Saveza se pi{e polaze}i od ~injenice revolucije koja se desila 1991. ta kriza mo`e shvatiti i „kao kriza na{eg sopstvenog dru{tva“. provokativne knjige. Danas. period besmislenog terora zavr{io se smr}u Staljina 1953. 364. Ipak. sveop{tim terorom i skoro potpunom izolacijom od ostalog sveta – to je ono {to prvo pada na pamet zapadnom ~oveku kada se pomene sovjetski sistem. godine po{lo za rukom da uni{ti monopol partije na vlast.47 Drama staljinizma. Pokazalo se da je Gorba~ov jedini bolj{evik na brodu koji tone. I dok kon46 47 103 Modernosti i utopije Ibid.46 Ta „urbano orijentisana socijalna utopija“..

koji kao i ja. godine. i ostaje. i uop{te. alternativni oblik modernosti. 221–222. nesvesno slave i ne{to vi{e. 222.. p. smatra da je „kolaps komunizma poslednji ekser. „porodi~na sva|a unutar (savremenog sveta) modernosti“. godine. Ibid. socijalizam se vra}a svojoj po~etnoj utopijskoj prirodi. Me|utim. op. socijalizam je istovremeno i alternativna modernost i utopija. plana koji sadr`i veoma detaljan opis njegovih mehanizama i ustrojstva“. ali ne u zna~enju nedosti`nog cilja ili neostvarive ma{te. Primerima takvih utopija mogu se smatrati idealna dru{tva koje su osmislili „socijalisti-utopisti“ (Sen-Simon. .. i za stvaranje kapitalizma! Zigmunt Bauman (Zygmunt Bauman). Baumana je vi{e zanimalo pitanje o „kontrakulturi modernosti“. pp. XXV. Nestankom komunizma polo`en je temelj novom. Na taj na~in. mnogi planovi soci48 49 50 Z. posle sloma samoprogla{enih socijalisti~kih re`ima. zabijen u mrtva~ki kov~eg savremenih ambicija koje su definisale horizont evropske (ili na Evropu orijentisane) istorije u poslednja dva veka. svojevrsni marksista-postmodernista. 104 zervativni analiti~ari dokazuju da je raspad Sovjetskog Saveza bio neizbe`an. Ibid. bez osve{}ene alternative samome sebi“.48 U intervjuu iz 1990. u svojoj knjizi Socijalizam: utopija na delu (1976) proglasio socijalizam „kontrakulturom“ kapitalizma. slave poraz komunizma. U svom sada{njem nepostojanju. koliko je odva`an bio sam taj poku{aj“. Bauman je razvio svoju misao: „Smatram da oni.. osu|en na propast po{to nije u stanju da izgradi konkurentno-sposobnu modernost.49 Ove re~i izgovara ~ovek koji je petnaest godina ranije. Bauman. Istori~ar D`ef Ili (Geoff Iley) predlo`io je dva tipa utopije: prvi predstavlja ne{to poput „plana izgradnje idealnog dru{tva. on opstaje kao ideal koji bi mogao da bude realizovan u nekoj budu}nosti. Etjen Kabe i ikarijci). godine dali prednost zapadnoj varijanti kapitalisti~ke modernosti i prihvatili su gledi{te prema kome je sovjetski socijalizam (a po definiciji i svi oblici socijalizma). njihove vi{e levo opredeljene kolege negiraju predodre|enost kolapsa sovjetskog sistema. U stvari. uostalom. cit. Neuspeh je bio isto toliko o~igledan. Ruski lideri su posle 1991. oni slave zavr{etak epohe modernosti. Furije. a ne alternativa modernosti. kao. po{to je krah komunizma ozna~io propast odlu~nog poku{aja da se o`ivotvori modernost. p. da je bio upisan u genetski kod revolucije iz 1917.50 Potpuno sam saglasan sa Baumanom: socijalizam je bio. Me|u svim zemljama sveta Rusija je bila najmanje podesno mesto za izgradnju socijalizma. nego u smislu smera u skladu s kojim bi trebalo da se razvija politika. I kapitalizam i socijalizam su bili varijante modernosti XIX veka. Godine 1990.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. jo{ nepoznatom nam svetu – svetu bez kolektivne utopije.

1969. to jest. u tom smislu. Jer. izbegavaju utopije. projekcija `eljenog“. Levi pogled na svet. Reprinted in Carl Oglesby (Ed. bio je intelektualni i socijalni pokret u principijelnoj opoziciji kapitalizmu. cilj socijalisti~kog pokreta bio je pro{irenje u~e{}a u vlasti obi~nih ljudi. a ne utopija. desni~arima nije potrebna utopija. u svojim razli~itim interpretacijama. utopija je `elja da se transformi{e postoje}a stvarnost. Evo. pp. uzdizanju nasilja i imperijalne ekspanzije. jeste „svojevrsna fantazija ili te`nja ka ne~em boljem. a ne njegovoj izmeni. New York. Ali. Levi politi~ki pokreti su po svojoj prirodi utopijski. Smisao konzervativne ideologije sastoji se u potvr|ivanju postoje}eg poretka stvari. „The Concept of the Left. to jest. Socijalisti su uvek bili ube|eni da se utopija liberalnih Geoff Eley. 52 Leszek Kolakowski.51 Ovde se ubrajaju politi~ka nadanja i ciljevi radi ~ije realizacije su ljudi spremni da ulo`e odre|ene napore. u~vr{}ivanju pot~injenosti vo|i. iako ne odgovara uvek realnoj politici onih koji sebe ubrajaju u levi~are. U odre|enom smislu.52 Za Kolakovskog.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI jalne reorganizacije. {irenje granica demokratije ne samo u sferi politike ({to je i bio cilj radikalnih demokrata i levih liberala) nego i u ekonomskoj sferi. Desni~ari streme idealizovanju postoje}eg stanja. kako je konzervativnu politiku opisao tada jo{ „levi“ poljski filozof Le{ek Kolakovski (Leszek Kolakowski): „Budu}i da su konzervativna snaga. Drugi tip utopije. Institute for the Humanities. Njima je potrebna obmana. Po~etkom XIX veka socijalizam. pro`et je utopijom usmerenom ka likvidaciji nezaslu`enih socijalnih privilegija. Od trenutka njegovog nastanka. University of Michigan. ali promenama ka institucionalizaciji rasne hijerarhije. The New Left Reader. Samo konzervativci. na maksimalno {irenje slobode govora. onoj formi organizacije ljudskog dru{tva koja je postala vladaju}i sistem proizvodnje u celom svetu. 51 105 . a ne utopija“. na prevladavanje rasizma i kolonijalnog ugnjetavanja.). p. {to te`e promeni i preure|enju dru{tva. ona je akt negacije. i reakcionarni pokreti. svako politi~ko delovanje usmereno ka promeni postoje}eg poretka stvari sadr`i u sebi element utopije – neko idealno mesto koje bi trebalo dosti}i pri maksimalno povoljnim okolnostima. levi politi~ki tokovi tako|e se defini{u i prema sadr`ini njihove sopstvene utopije. godine. stremljenje ka povratku u postoje}e stanje. Toward a Marxist Humanism“. na primer fa{izam. koji je neophodno analiti~ki razlikovati od prvog. Referat pro~itan 2. zadovoljni o~uvanjem stanja status quo. marta 1993. sekularizaciju dru{tva i davanje punomo}ja vlasti radni~koj klasi. tako|e te`e ka promenama. 144–158. „What’s Left of Utopia? From the New Jerusalem to the Time of Desire“. U sredi{tu mi{ljenja konzervativaca je ~injenica. 3.

Ipak. p.. Filozof Devid Lav (David Love) je ovako definisao odnos utopije i ljudske delatnosti: „Mi `elimo i poku{avamo da dostignemo savr{eno zdravlje. ^ak i kada se ma{ta pretvorila u ko{mar. obe}avao vi{e nego {to je mogao da ispuni. tako i posredstvom u~e{}a u politici. What Socialism Is and Is Not // New York Review of Books. koja je danas postala toliko uticajna da se prihvata kao samoo~igledna istina. April 9. U kona~nom zbiru. neminovno dovesti do izobli~avanja i korupcije demokratskog politi~kog poretka. te stupio na pragmati~niji put. nema ni same mogu}nosti eksperimenta“. to isto je rekao Bauman: utopija je „srodna ideji idealnog eksperimenta kojeg. nije mogu}e ostvariti. Socijalisti su smatrali da }e vlast.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. a reforma je dovela do revolucije. svoje utopije novih mogu}nosti. a vladaju}a partijska vrhu{ka i birokratski aparat vladali su zemljom. Ona se pre pojavljuje kao cilj ka kome aktivni gra|ani mogu da te`e. Pokazalo se da je sovjetski „dr`avni socijalizam“ –„izobli~enje principa istinske dru{tvene svojine“. ali za one. Zato su socijalisti tra`ili mehanizme koji bi obezbedili dru{tvenu kontrolu nad proizvodnim sredstvima. bez te ideje. progres se pokazao nepostojanim. Dok se modernisti i postmodernisti spore oko mogu}e budu}nosti. 217. Utopija ne ozna~ava toliko granice ljudskog stvarala{tva. utopija kao plan i utopija kao iluzija prestaje da postoji. tako i u inostranstvu) ~inio alternativnim projektom. Sovjetski Savez je uvek bio ne{to vi{e od obi~ne druga~ije dr`ave – on je bio ovaplo}enje ma{te. Danas takva simpatija prema Sovjetskom Savezu deluje apsurdno i neosnovano. zasnivala na fundamentalnom protivre~ju izme|u predstavni~kog politi~kog re`ima i privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju koja je omogu}avala gomilanje ogromnog bogatstva. Ali. 54 Ibid. koji su se s nadom upu}ivali tim putem. 1970. glavna `rtva tog razvoja postao je socijalizam koji je.54 S ruskog prevela Marica Mil~anovi} Jovanovi} 53 George Lichtheim. ostala je nada da }e ekonomski procvat ili reforma uticati na realizaciju ciljeva osniva~a sovjetskog dru{tva. zna~i li to da ne vredi poku{avati?“ Drugim re~ima. svojstvena vlasni{tvu i bogatstvu. koliko slu`i kao izvor nadahnu}a i kao orijentir u politici i li~nom delovanju. iako smo istovremeno svesni da je savr{eno zdravlje nedosti`an cilj. 106 demokrata. kao i liberalizam. . u krajnjoj liniji. on se jo{ mnogima (kako u zemlji. socijalizam je u XX veku po{ao pogre{nim putem. Ali. kako na nivou svakodnevnog `ivota. Na`alost. pretenduju}i na to da vladaju u ime naroda i obezbe|uju njegove interese.53 ^ak i po{to se tridesetih godina Sovjetski Savez odrekao svoje eksperimentalne orijentacije.

141–142. od velike pomo}i bili su mi komentari Irine Paperno. ima i opasnosti. across the 1991 Divide“. videti: Vilijam Sivel (William Sewell. Ovaj trend je bio dodatno podstaknut kolapsom Sovjetskog Saveza i diskreditovanjem marksisti~kog tipa istorijskog materijalizma. kultura predstavlja hardversku osnovu kako pojedina~nih tako i kolektivnih iskustava. Spring 2000. ali i signaliziraju trenutke prekida. KULTURA. Culture Everywhere: Interpretations of Modern Russia. znakova i konvencija. po~ela da se povla~i pred metodima poteklim iz antropolo{ke. GODINE* . „Geertz. SVUDA OKO NAS KULTURA: TUMA^ENJA MODERNE RUSIJE S OBE STRANE VELIKE PODELE IZ 1991. ~ak i kao vode}u snagu nacionalnog razvoja. 1 Tokom rada na reviziji ovog teksta. me|utim.Tre}i program Radio Beograda Br. Kritika: Explorations in Russian and Eurasian History 2(2): 363–393. kako bi Marks rekao.75(47+470)"199" 107 LORA ENGEL[TAJN Evropski i ameri~ki istori~ari su sedamdesetih godina pro{log veka napravili obrt i svoje analize usmerili prema kulturi. * Izvor: Laura Engelstein: „Culture. Zbog toga se ~ini da kultura mo`e da poslu`i kao strate{ka polazna ta~ka istorijskih istra`ivanja. Jr.72(47+470)"199" 94:316. Sada istori~ari nisu skloni da kulturu posmatraju kao odraz osnovnih dru{tvenih struktura i odnosa mo}i ve} kao izvor politi~kih stilova. 2 Za op{ta zapa`anja o ovom problemu. u trenutku kada je nova.). obja{njenja su ponovo vra}ena tamo gde ih je on zatekao). mo`e nam se desiti da ograni~imo vlastitu sposobnost za uo~avanje i razumevanje istorijskih promena. Ukoliko odnose koji strukturi{u kulturu tretiramo kao bazi~ne. Cultural Systems and History: From Synchrony to Transformation“. lingvisti~ke i literarne teorije. dru{tvenoj nauci okrenuta istorija. I–II/2009 UDK: 316. Oblici kulture istovremeno su i stabilni i promenljivi: oni opstaju u vremenu. Kao sistem vrednosti.2 Okretanje kulturi (cultural turn) nosi u sebi i rizik cirkularnosti.1 Na ovom putu. Do{lo je do inverzije smera u kome se kre}u obja{njenja (ili. i softversku osnovu i individualne i kolektivne samo-ekspresije.

ono je uspelo da udahne novi `ivot staroj argumentaciji o „nacionalnom karakteru“. 1999). Na Zapadu je okretanje kulturi (cultural turn) bila reakcija na novu socijalnu istoriju koja je zadr`avala Marksov koncept ideologije i klasa kao i pretpostavku da su sistemi mi{ljenja u instrumentalnoj vezi s ekonomskim interesima. ed. naravno. Da li ovaj pristup mo`da predstavlja bekstvo od te{kih pitanja koja se odnose na institucije i na mo}? Da li je kori{}enje termina poput „predstavljanje“ (representation) i „diskurs“ samo lukavi manevar pomo}u koga se metafora uvodi kao zamena za analizu „realnih sila“? Ili je okretanje kulturi odva`an poku{aj da se odnosi mo}i identifikuju i tamo gde se oni obi~no ignori{u – u oblicima znanja i ekspertize. Za primer kritike preterano upro{}enih i stati~nih modela u slu~aju Rusije. S druge strane. Ako se u novim radovima ne te`i otkrivanju „uzroka“ Oktobarske revolucije. simbola i predstava koji ure|uju procese gra|anskog `ivota. ne mo`emo da znamo gde ona po~inje a gde se zavr{ava. lokalna instanca u ispoljavanju op{tijih trendova. a naizgled suprotstavljena oblika. ispoljava svoje. eds. Rusija. Marksizam je. . S jedne strane. odbacuju istorijska obja{njenja kao cilj i istovremeno sugeri{u da analiza zna~enja predstavlja rigorozniji metod? U najmanju ruku. Ortner (Berkeley: Univrsity of California Press. Shery B. Ova ideja po~iva na pretpostavci da „nacije“ ili „narodi“ (bez obzira na to kako ih defini{emo) ispoljavaju kulturne stilove koji su intrinsi~ni svim aspektima dru{tvenog i politi~kog `ivota. razotkrivaju}i karakter konvencionalnih narativa i analiti~kih modela tako {to u njima vide obi~ne retori~ke ve{tine. savremene formulacije se ne pozivaju na ekonomske i tehnolo{ke sile kao univerzalne pokreta~e istorijske promene. tako i van nje). ~ak i teksturu li~nog iskustva? Da li kulturalisti. o~igledno ima dva neobi~no srodna. ve} na modernu i prosvetiteljski projekat.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. onda se postavlja pitanje {ta je to {to zaista mislimo i ho}emo da saznamo o njoj? Tako osve`avaju}e okretanje kulturi (cultural turn) u ruskim studijama (kako u Americi. vidi „Uvod“ u: Catriona Kelly and David Shepherd. Iako im je fokusiranost na Zapad zajedni~ki imenitelj (nema vi{e Sonderwega za Rusiju). 35–55. ovaj novi pravac podsti~e debatu o zna~enju takvih osnovnih koncepata kakvi su „mo}“ i „obja{njenje“. kulturalizam je obnovio dve zastarele paradigme (marksizam i teoriju modernizacije) po kojima je ruski slu~aj samo jedna. kulturalizam nagla{ava uticaj stilova koji transcendiraju politi~ke podele. Russian Cultural Studies: An Introduction (Oxford: Oxford University Press. dominirao sovjetskom istoriografijom sve do perestrojke a i danas nastavlja da pothrain The Fate of „Culture“: Geertz and Beyond. pa ni {ta je razlikuje od onoga {to nije kultura. 108 Ako „kulturu“ vidimo svuda oko nas. 1998). U ovom duhu. koherentne modele. u okviru ove perspektive.

Rusi su bili spremni da istra`uju onu generaciju teoreti~ara koja se vezuje za imena poput Kliforda Gerca (Clifford Geertz). Harvarda. Teorijske {kole na razli~ite na~ine prilaze ovoj zagoneci.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI njuje interesovanja za socijalna pitanja. uticaj nije bio jednosmeran: dok su Rusi oboga}ivali svoj re~nik. Kada su 1991. intenzivirani su kontakti i me|usobni uticaji. Russian Formalism: Metapoetics (Ithaca. razmyshleniia (Moscow: Iazyki russkoi kultury. Cornell University Press. Rusi nisu ~ekali Fukoa. 1984). Harimana (Harriman). 48–57. Zapadni mislioci postmarksisti~ke orijentacije artikulisali su napetost koja postoji izme|u proizvoda i dru{tvene lokacije (teksta i konteksta) u odnosu izme|u „diskursa“ i „praksi“. Najnovije razdoblje se. Mi{ela de Sertoa (Michel de Certeau) i Pjera Burdijea (Pierre Bourdieu). Neki ruski formalisti insistiraju na razlici izme|u „umetnosti“ i „`ivota“(byt). najbolje mo`e opisati kao konvergencija paralelnih trendova koja je dovela do poja~anog me|usobnog uticaja na osnovu zajedni~ke – ili barem analogne – perspektive. Mi{ela Fukoa (Michel Foucault). ali neki drugi ne prave tu razliku. prema tome. U tom sovjetskom kontekstu. Andrej Zorin ide u Teksas – i vra}a se u Rusiju“5 suvi{e je grandiozna tema za ovaj skromni esej. Kritika 1:4 (Fall 2000) 821–829. 6 Peter Steiner. „Moskovkso-tratuskaia semioticheskaia shkola: Istiriia. Ovaj pristup negovala je {kola semiotike iz Tartua koju je {ezdesetih godina osnovao Juri Mihailovi~ Lotman (1922–1993) ~iji je razvoj tekao uporedo s onim istra`ivanjima na Zapadu koja su bili inspirisana antropologijom. prev. uklonjene ideolo{ke brane i pokrenuta bujica u oblasti izdava{tva. vospominaniia. Odnos izme|u ideja i iskustva sadr`an u re~enici „Aleksandar @olkovski (Alexander Zholkovsky) ide u Kaliforniju. ali ona tako|e spaja dve teme koje u okviru njega razmatramo: jedna se odnosi na pitanje kako mislimo. oni su imali Bahtina i Lotmana. Kenana (Kennan). 4 Immigration and Naturalization Service (Slu`ba za imigraciju i naturalizaciju – prim.). a druga na to kako je konstruisan predmet na{eg mi{ljenja. istra`iva~i na Zapadu su se u potrazi za smernicama okretali Bahtinu i modelu razvijenom u Tartuu. Forda i INS4. Koristi}u ovaj drugi konceptualni par kao okvir rasprave o pretpostavkama na kojima se baziraju istorijska istra`ivanja moderne 3 Vidi prikaz koji je napisao Richard Wortman za zbornik koji je uredio Sergej Jureci~ Nekliudov. Ali. 5 Re~ je o dvojici istaknutih ruskih istori~ara koji ~esto gostuju na ameri~kim univerzitetima – prim. domen „kulture“ bio je neka vrsta uto~i{ta. 1998).3 Uz pomo} Soro{a (Soros). prev.6 Semioti~ari iz Tartua isticali su sli~nosti koje povezuju estetski artefakt i svakodnevni `ivot (spojenih u sveobuhvatni „ozna~avaju}i sistem“). 109 .

7 Napetost izme|u mi{ljenja ili umetnosti. Kada se shvati onako kako je to Fuko nameravao. tj. s druge strane. 1460–1474. i dru{tvenog okru`enja. trans. ali ne i razre{ena u okviru marksisti~ke misli. kao nau~ene modele pona{anja koji se prenose s generacije na generaciju defini{u}i zajednicu (i razlike me|u pojedinim njenim delovima). nestaje kada se samo to okru`enje shvati kao proizvod kulture. Esej ne pru`a pregled literature ve} se koncentri{e na posebno upe~atljive ili provokativne primere u obradi razli~itih slu~ajeva iz XIX i XX veka. Mada su predstavljeni kao alternativa materijalisti~kom determinizmu. odre|enih re`ima disciplinovanja. Sociolozi Mi{el de Serto i Pijer Burdije dalje razvijaju prakti~nu ili dru{tveno ukorenjenu (ugra|enu) dimeziju kulture kao organizacionog principa koji strukturi{e `ivot i organizuje distribuciju dru{tvenih resursa (bogatstva i mo}i). „Review Essay on Pierre Bourdieu. ali odbacuje Marksovu shemu ure|enog istorijskog razvoja i negira vezu izme|u klasnog interesa i socijalnog delanja. Tretiraju}i kulturu u antropolo{kom klju~u. „Discipline“ ili „prakse“ (u zavisnosti od ~itanja Fukoa i od faze u razvoju njegove teorije). 7 Imperijalni slu~aj . oni nude jezik kojim se mo`e opisati kako kultura „`ivi“. pojmovi koji dominiraju savremenom kulturalisti~kom teorijom na Zapadu vode poreklo od mnogobrojnih pitanja koja su postavljena. Pro{iriju}i delovanje Grami{ijevog pojma hegemonije Fuko isti~e ulogu kulture u odr`avanju politi~ke dominacije i u promovisanju istorijske promene. 1991). ed. Gino Raymond and Matthew Adamson (Cambridge: Harvard University Press.“ in Pierre Bourdieu. Ova veza nije nigde tako o~igledna kao u domenu istorije Rusije gde se koren kulturalisti~ke arguVideti: John B. Thompson. „Editor’s Introduction. Fuko odbacuje princip uzro~ne analize. Language and Symbolic Power. Iako ponekad sugeri{e da postoji koorelacija izme|u karaktera politi~kih institucja i diskurzivnih stilova. 110 Rusije iz ugla kulture tokom poslednjih dvadesetak godina.“ American Journal of Sociology 84 (1979). 1–31. odnose se na mehanizme pomo}u kojih se diskursi ispoljavaju i do`ivljavaju. a „kultura“ u u`em smislu postaje samo jedan aspekt „kulture“ u {irem zna~enju. pojam diskursa podse}a istori~are na promenljivost dru{tvenih i ideolo{kih kategorija s kojima se susre}u u svojim izvorima kao i onih kategorija koje izvode iz sopstvenih (~esto implicitnih) pogleda na svet. `elim da po|em od Fukoovog pojma diskursa. Da bih ukratko opisala osnovne termine koje }u koristiti. s jedne strane. Diskurs kod njega nije proizvod individualne – ili ~ak kolektivne – inicijative i imaginacije ve} pre strukturi{u}i uslov osobenih vidova izra`avanja ljudi. Thompson.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. kao i: Paul DiMaggio.

Poku{avaju}i da de{ifruju unutra{nji svet obi~nih radnika. Petersburg: Labor. 1905 in St.10 Slede}i primer D`ejmsa Skota (James Scott – oru`je slabih) i @aka Ransijera (Jacques Rancière – La nuit des prolétaires). Istovremeno. 1981).8 Drugi su tra`ili klju~ klasnog identiteta i psihologije masa ne u konfliktu ve} u okviru popularne kulture i svakodnevnog `ivota. kao pitanje potra`nje. neki istori~ari radni~ke klase su tokom sedamdesetih godina po~eli da interpretiraju kolektivno pona{anje kao zaseban jezik. Zelnikov student Mark [tajnberg (Mark Steinberg). tj. Moral Communities: The Culture of Class Relations in the Russian Printing Industry. porodi~no poreklo i rodne ideale. Law and Disorder on the Narova River: The Kreenholm Strike of 1872 (Berkeley: University of California Press. Reginald Zelnik otkriva da je radikalizovani radnik Semjon Kana~ikov (Kanatchikov) bio opsednut kulturom u svim njenim oblicima: kao konzument (~italac). maniri. 1995). posmatra~ i u~esnik (obla~enje. P Tompsonovog rada o „moralnoj . proizvo|a~ (pisac). and ed. 1982). kako su aktivisti razvijali i {irili svoje ideje. Zelnik (Stanford: Stanford University Press. pitanje kako su mase reagovale na svoje radikalne mentore postavljalo se kao kulturni problem iz dve perspektive: s jedne strane. odbacivali ili pogre{no tuma~ili oni kojima su bile namenjene. Laura Engelstein. trans. Moscow.11 Diane Koenker. Ovi koreni su o~igledni u opse`noj literaturi koja se (i ovde i u Sovjetskom Savezu) bavila utvr|ivanjem istorijskog razvoja revolucionarne ideologije i njenih veza sa „inteligencijom“ – kategorijom koja je definisana kulturnim atributima. S obzirom na strukturu argumentacije i izvore na koje se pozivaju. kao pitanje ponude. 9 A Radical Worker in Tsarist Russia: The Autobiography of Semen Kanatchikov. istori~arima je bilo lak{e da poveruju kako su uspeli da proniknu u motive obrazovanih lidera nego da su otkrili zna~enje koje su njihovi slogani mogli imati za mase koje su ih sledile ili ignorisale. 1867–1907 (Berkeley: University of California Press. On tako|e istra`uje i kulturne vrednosti koje su branitelji reda i zakona suprotstavljali radni~kim pozivima na moral. Gerald Surh. na~ina na koji su te ideje prihvatali. and Revolution (Stanford: Stanford University Press. 8 111 . a s druge. a pod uticajem E. 1986). Zelnik pored ideologije otkriva i druge zna~ajne dimenzije: eti~ke veze. 1989). tj. Reginald E. Moscow Workers and the 1917 Revolution (Princeton: Princeton University Press.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI mentacije mo`e na}i u klasi~nim temama socijalne istorije. 11 Mark D. Zelnik. a ne socijalnim polo`ajem. Society. Istra`uju}i proces koji je radnike doveo do prihvatanja radikalne pozicije. 10 Reginald E. jezik)9. posmatra radni~ku elitu iz novog ugla i otkriva granice modela klasne svesti. ekonomiji“. 1905: Working-Class Organization and Political Conflict (Stanford: Stanford University Press. Okre}u}i se autobiografiji u potrazi za uvidom u li~na iskustva. Steinberg.

kulturnih sadr`aja gladnih `ena i mu{karaca koji prave vlastite izbore ili barem odabir po`eljnih snova. and Images from Russian Urban Life.“ in Cultures in Flux: Lower-Class Values. trans. Plays. Weapons of the Weak: Everyday Forms of Peasant Resistance (New Haven: Yale University Press. . James C. 1981). Customs in Common (London: Merlin Press.12 Da bi stekla uvid u misli obi~nih ljudi D`oan Nojberger (Joan Neuberger) ne bavi se {tampom ili nekim drugim formalno-kulturnim izra`ajnim sredstvima. Pismenost i narodno obrazovanje predstavljali su klju~ za razumevanje dinamike dru{tvenih promena na selu. 1995). Jokes. 112 Pitanje „popularne kulture“ u radni~kom kontekstu je tako obuhvatilo barem dva domena: s jedne strane. Jacques Rancière. „Worker-Authors and the Cult of the Person. Ads. 1998) prikazan je opseg kulturnih proizvoda dostupnih na gradskim pijacama. and Resistance in Late Imperial Russia. 1989. Hooliganism: Crime. Nasuprot tome. 13 Joan Neuberger. Culture. E. Na osnovu onoga {ta je nu|eno na tr`i{tu jeftinih knjiga. 1985). Frank and Mark D. Thompson. Songs. Eklofova (Ben Eklof) studija o {kolovanju na selu navela ga je da poveruje kako su seljaci izbegavali 1992).tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Practices. D`efri Bruks (Jeffrey Brooks) skicira psiholo{ki profil socijalno ambicioznih. Obi~an svet ~ak i u ulozi konzumenta ispoljava vlastitu volju. 1861–1917 (Princeton: Princeton University Press. 1993). and Power in St. Scott. obi~ne ljude kao konzumente kulture kojima se udvaraju intelektualci. Iako je Bruks tvrdio da je prona{ao otvorenost prema novim vrednostima i `elju da se raskrsti sa pro{lo{}u.. a s druge. 12 Jeffrey Brooks. odnos popularne kulture spram otvoreno politi~kih tema javlja se u diskusiji o patriotizmu kao stilu masovne tr`i{ne produkcije – videti: Hubertus F. 1985). Steinberg. John Drury (Philadelphia: Temple University Press. 1991). Rewriting Capitalism: Literature and the Market in Late Tsarist Russia and the Kingdom of Poland (Pittsburgh: University of Pittsburgh Press. mada ne-ideolo{ke stavove. ideolozi i biznismeni. ed. Jahn. Patriotic Culture in Russia during World War I (Ithaca: Cornell University Press. 1900–1914 (Berkeley: University of California Press. P. Ispituju}i simboli~ke efekte buntovni~kog pona{anja ona huligana predstavlja kao samo-definisani kulturni tip koji koristi jezik gesta i delanja da bi izrazio politi~ke. French ed. Bloomington: Indiana University Press. U kolekciji dokumenata Entertaining Tsarist Russia: Tales. Stephen P. O komercijalnoj knji`evnoj produkciji videti: Beth Holmgren. Movies. 1994). Petersburg. ve} pona{anjem. 1998). Steinberg (Princeton: Princeton University Press. prou~avanje seoskog `ivota neizbe`no je pokrenulo pitanja kulture. [tajnberg je otkrio da {tamparski radnici nisu razmi{ljali samo u skladu sa kolektivnom solidarno{}u. 1779–1917 (edited by James von Geldern and Louise McReynolds. When Russia Learned to Read: Literacy and Popular Literature. 168–184. ve} tako|e i sa personalnim samoizra`avanjem: Mark D. iste te ljude koji samo od materijala iz svakodnevnog `ivota proizvode kulturu.13 Kao i u slu~aju radni{tva. Nights of Labor: The Workers’ Dream in Nineteenth-Century France.

1861–1905 (Pittsburgh: University of Pittsburgh Press. 1800–1921 (Princeton: Princeton University Press. Culture. preko donekle druga~ijeg pitanja. Wendy R. Esther Kingston-Mann and Timothy Mixter. eds. 1976). Ova pitanja kre}u se u rasponu od zagonetke koju predstavlja na~in na koji kulturne vrednosti doprinise samo-razumevanju ili mobilizaciji (Zelnik i [tajnberg). Alison Hilton. 1999). Frank. and Popular Pedagogy. Ben Eklof and Stephen Frank. Cultural Conflict. Cathy A. Cultures in Flux. Gary Thurston. Stephen P. 1998). Russian Folk Art (Bloomington: Indiana University Press. The Popular Theatre Movement in Russia. Village Culture. Folklorni `anrovi koji su se tokom XIX veka smatrali autenti~nim izrazom lokalnih ili doma}ih tradicija bili su zapravo podvrgnuti intervencijama kulturno sofisticiranih autsajdera koji su oblikovali i tuma~ili ono ~ijem su o`ivljavanju ili stvaranju doprineli. and Justice. do teme koja obra|uje doprinos kulturBen Eklof. Frank. Prate}i proizvode masovnog tr`i{ta knjiga. Salmond. 1990).. and Justice in Rural Russia. istori~ari su tako kroz seriju pitanja formulisali odnos izme|u kulture i politike. Cultural Conflict. Me|utim.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI ono za {ta su mislili da bi im naru{ilo poznati svet. Frierson. 1996). 1870–1917 (Cambridge: Cambridge University Press. Rebels in the Name of the Tsar (Boston: Houghton Mifflin. 125–158. Bruks mo`e samo da spekuli{e o tome kako se obi~an ~italac odnosio prema onome {to je ~itao. The World of the Russian Peasant: Post-Emancipation Culture and Society (Boston: Unwin Hyman. istori~ari poku{avaju da rekonstrui{u navike i praksu koje su gradile `ivot u zajednici (kultura kao `iva membrana)15. 1990). Crime. Peasant Dreams and Market Politics: Labor Migration and the Russian Village. Peasant Economy. eds. 1990). 1856–1914 (Berkeley: University of California Press. videti: Jeffrey Burds. 14 113 . te {ta su te tradicije bile. IL: Northwestern University Press.“ in The Cambridge Companion to Modern Russian Culture. Za dalju raspravu o tome koliko su seljaci usvajali nove poglede i koliko su se dr`ali postoje}ih tradicija.16 Krenuv{i od direktno politi~kih tema kao {to su ideologija i nastanak dru{tvenih pokreta.. Nicholas Rzhevsky (Cambridge: Cambridge University Press.14 Oslanjaju}i se na izvore koje su stvorili obrazovani posmatra~i i nastoje}i da utvrde u njima dominantne metafore (kultura kao perceptivna matrica). 16 Catriona Kelly. 1998). 1862–1919 (Evanston. Russian Peasant Schools: Officialdom. 1861–1914 (Berkeley: University of California Press. 15 Daniel Field. „Popular Culture. 1986). 1993). 1998). ed. kako sami kulturni izrazi mogu biti politi~ka forma ([tajnberg i Nojeberg) i najzad. Catriona Kelly. Crime. te{ko je ste}i uvid u subjektivnu dimenziju koju [tajnberg ekstrahuje iz napisa nedavno opismenjenih {tampara. 1995). Petrushka: The Russian Carnival Puppet Theatre (Cambridge: Cambridge University Press. Arts and Crafts in Late Imperial Russia: Reviving the Kustar Art Industries. and Politics of European Russia. Peasant Icons: Representations of Rural People in Nineteenth-Century Russia (Oxford: Oxford University Press.

Ja sam. 157–210. Sexuality and the Body in Russian Culture (Stanford: Stanford University Press. selja~ka kultura. Lakana i Levi Strosa: „Traffic in Women: Notes on the ‘Political Economy’ of Sex“. 1978. The History of Sexuality. Za knji`evni pristup temama seksualnosti videti: Jane T. korpus znanja i profesionalne discipline. polazio je od Fukoovog koncepta „seksualnosti“ koja nije shva}ena kao univerzalna kategorija. medicine i kriminologije koje. godine popularizovala D`oana Skot. ed. on je ve} bio artikulisan u uticajnom eseju Gejle Rubin koji se oslanjao na ~itanje Frojda.18 Ovi mehanizmi su bili konstituisani kroz specifi~ne na~ine mi{ljenja. Michel Foucault. 18 Laura Engelstein. Usput.. 1. 17 . Joan Wallach Scott. French ed. 1992). Discipline and Punish: The Birth of the Prison. Onoga trenutka kada su politi~ke konfrontacije karakteristi~ne za {ezdesete godine bile istro{ene. ali u kojoj je jo{ uvek bio na snazi stari politi~ki poredak. Izazov je bio videti kako se ovaj model pona{a u sredini u kojoj su dru{tveni i kulturni procesi povezani sa zapadnim tipom moderne. Reiter (New York: Monthly Review. sedamdesetih godina po~ela karijeru istra`ivanjem koje se bavilo pitanjem kako se dru{tvo suprotstavlja autoritetu dr`ave. 114 nih elita ne samo u politi~kom obrazovanju masa nego i u proizvodnji navodno folklornih kulturnih stilova. The Keys to Happiness: Sex and the Search for Modernity in Fin-de-Siècle Russia (Ithaca: Cornell University Press. 1975). Alan Sheridan (New York: Pantheon. Rayna R.. and Judith Vowles. na primer. in Toward an Anthropology of Women. „Gender: A Useful Category of Historical Analysis“. Robert Hurley (New York: Pantheon.17 Moj projekat koji je rezultovao knjigom Klju~evi sre}e. pitanja vezana za kulturu poput feminizma i osloba|anja homoseksualaca zauzela su centralno mesto.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. prema Fukou. imaju centralnu ulogu u konstituisanju moderne li~nosti i moIako je koncept ’roda’ (gender) me|u istori~arima 1986. 1993). a potom sam osamdesetih pre{la na pitanje kako su socijalni akteri `udeli za autoritetom. Narastaju}a litertatura o rodu i seksualnosti pomogla mi je da odredim domete ovog obrta. Stephanie Sandler. American Historical Review 91: 5 (1986). Lako se mo`e podle}i isku{enju da se okretanje kulturi (cultural turn) u prou~avanjima istorije dovede u vezu s okretanjem subjektu (subjective turn) u ameri~kom politi~kom `ivotu. 1978. 1976). ovi radovi su tako|e stvorili socijalnu geografiju kulture: seoska kultura. vol. urbana ili kultura radni~ke klase predstavljaju termine s o~igledno tautolo{kom funkcijom – jer oni ozna~avaju sve {to odre|ene grupe proizvode i koriste.. ve} kao jedan od istorijski specifi~nih mehanizama dru{tvene samo-regulacije koji je nastao u Evropi posle pada tradicionalnih re`ima. ali i kao podaci o tome {ta one proizvode i kako se pona{aju da bi se to koristilo s ciljem definisanja tih grupa. trans. Prou~avaju}i oblasti prava. trans. Cf. French ed. 1053–1075. 1975). eds. Costlow.

U me|uvremenu. The Women’s Liberation Movement in Russia: Feminism. Nihilism. te nastanka modernog dru{tva pod okovima apsolutisti~ke vlasti. s jedne strane. tu je upotrebljen model diskursa na jedan ne-fukoovski na~in i pribegnuto je strategijama izvedenim iz sociologije znanja da bi se identifikovali autori odre|enih intelektualnih ili prakti~nih stilova. Mothers and Daughters: Women of the Intelligentsia in Nineteenth-Century Russia (Cambridge: Cambridge University Press. Wagner. utvr|eno je da model diskursa nije podesan za obja{njenje ograni~enja i prepreka njegove operacionalizacije u Rusiji. Engel. 1994). tako i u mnogo {irem smislu. and Law in Late Imperial Russia (Oxford: Oxford University Press. Oni su dokumentovali profesionalni i 19 Taj na~in argumentacije dalje je razvijen u: Laura Engelstein. ed. za razumevanje li~nosti (sopstva-self)20. Slu~aj Rusije pokrenuo je pitanje {ta je to „tamo“ u labavo definisanom kulturnom polju remetilo ne samo dejstvo uvezenih ideja nego i njihova institucionalna ovaplo}enja (pravni sistem. 115 . (revidirana verzija ovog rada objavljena je kao XII poglavlje knjige Foucault and the Writing of History. Barbara A. S druge strane. Property. u Klju~evima sre}e primenila sam Fukoov koncept seksualnosti kao sredstvo analize. 1860–1930 (Princeton: Princeton University Press. 1994). Generalno. 20 Richard Stites. „Combined Underdevelopment: Discipline and the Law in Imperial and Soviet Russia“ and „Reply. William G. zna~ajnih posebno kako s obzirom na `ene. and Bolshevism. Jan Goldstein (Cambridge: Blackwell. Ova perspektiva je na jednom nivou podrazumevala tuma~enje nekih Fukoovih metodolo{kih ciljeva. 376–381. I pre nego {to se kristalizovao pojam roda Stajts i Barbara Engel su razumeli da su `ene kao (socijalni akteri) i „`ensko pitanje“ (kao tema) bili zna~ajni elementi polit~ke pri~e XIX veka. Po{av{i od koncepta „seksualnosti“. Knjiga je najdirektnije inspirisana pionirskom studijom Ri~arda Stajtsa (Richard Sitites) o `enskom pokretu u kojoj su kombinovani uvidi o dru{tvenom razvoju s istorijom ideja i istorijom manira.19 S jedne strane. Marriage. ali nisu mogli da odgovore na njih. Vilijam Vagner (William Wagner) ispitivao je pravne institucije kao riznicu kulturnih vrednosti.“ American Historical Review 98: 2 (1993). 1983). 1978). ali sam polemisala sa Fukoom. vezu izme|u „diskursa“ i „disciplina“. medicina. 338–353. zatvor). a na drugom nivou ona je sledila neka pitanja koja su ranije pokrenule druge kolege koje se bave temom Rusije. s druge strane. Kako su institucije i diskursi delovali jedni na druge? Na koji na~in institucije nisu bile i diskursi? Kakva je bila uloga dr`ave? Usredsre|uju}i se na javne debate i predstave Klju~evi sre}e pokrenuli su ova pitanja. knjiga se pretvorila u studiju o liberalizmu i civilnom dru{tvu pred kraj carskog re`ima.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI dernog dru{tva na Zapadu. ve} su artikulisali ili barem nagovestili Ri~ard Vortman (Richard Wortman) i Brus Linkoln (Bruce Lincoln).

Jo{ od vremena pojavljivanja 21 Richard S. Sharpe. povezuju}i svet petpara~ke literature koja je postala mogu}a zahvaljuju}i tehnolo{kim pomacima u {tamparskoj industriji. Martinsen. E. and the Origins of Intellectual Life in Russia. Politics and Public Health in Revolutionary Russia. „Literature as an Institution: Fragments of a Formalist Theory“. 1996). te postavili pitanje kako je taj segment vladaju}e elite uspeo da preokrene svoje primarno stanovi{te do ta~ke promene institucionalne osnove na kojoj je sam po~ivao. 1825–61 (DeKalb. ve} javna svest (domen masovne kulture. Harley D. 1976). Printing. In the Vanguard of Reform: Russia’s Enlightened Bureaucrats. s dru{tvenim promenama koje su proizvele lai~ku ~itala~ku publiku kao i s uticajima op{teg obrazovanja na pojavljivanje odre|enih ukusa ili `elja. 1700–1800. ed. uklju~uju}i istra`ivanja obrazovnog sitema i profesija22. ili obrazovanog – i poluobrazovanog – mi{ljenja koje spaja ljude). 1997). 1981). 23 Gary Marker.. 1856–1905 (Princeton: Princeton University Press. and James West. 1990). Deborah A.. The Development of a Russian Legal Consciousness (Chicago: University of Chicago Press. Publishing. videti: Edith Clowes. 1985).. 1982). Na tom tragu Geri Marker (Gery Marker) sledi Jirgena Haberamsa i tvrdi da je javna sfera nastala u XVIII veku. ed. Between Tsar and People: Educated Society and the Quest for Public Identity in Late Imperial Russia (Princeton: Princeton University Press. . 1985) 24 Videti i: Louise McReynolds. Bruks pronalazi analogije sa onim {to se de{avalo na Zapadu. razlikuju se od tema kojima su se bavili istori~ari radni~ke klase. Samuel Kassow. NY: M. John F. Bruce Lincoln. (New Haven: Yale University Press. 1991). IL: Northern Illinois University Press. eds. 1991). Wortman. (Princeton: Princeton University Press. videti: William Mills Todd III. Hutchinson. 18. s otvaranjem komercijalnih tr`i{ta. Autore ovih radova ne zanima priroda klasne svesti (delovanje podela i konflikta na dru{tvene odnose).) Russian Formalism: A Retrospective Glance. A Festschrift in Honor of Victor Erlich.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 1890–1918 (Baltimore: Johns Hopkins University Press. Balzer. 22 O profesijama videti: Nancy Mandelker Frieden. in: Robert Louis Jackson and Stephen Rudy (eds. The News Under Russia’s Old Regime (Princeton: Princeton University Press.24 Ovaj pravac istra`ivanja motivisan je pitanjima koja su u vezi sa analizom politike i dru{tvene strukture. Russian Physicians in an Era of Reform and Revolution.21 Teme iz kulture kojima se bavi ova grana akademske literature. Literary Journals in Imperial Russia (Cambridge: Cambridge University Press. Russia’s Missing Middle Class: The Professions in Russian History (Armonk. Tako|e. Vi{e o pitanju da li se u poznoj imperijalnoj Rusiji razvila „javna sfera“ ili „javno mnjenje“ u zapadnom smislu te re~i. 116 politi~ki etos ljudi koji su kreirali emancipaciju i velike reforme.23 U knjizi Kad je Rusija nau~ila da ~ita.

The Icon and the Axe: An Interpretive History of Russian Culture (New York: Knopf.28 Nije. 1999). Romantics. ipak imaju ambiciju da defini{u kulturno polje i na~in njegovog funkcionisanja. 27 Na primer. Mikhail Bakunin: A Study in the Psychology and Politics of Utopianism (Oxford: Oxford University Press. 28 Maria Carlson. knji`evni kriti~ari su se posvetili pojedina~nim autorima.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI knjige D`ejmsa Bilingtona (James Billington) Ikona i sekira (1968) koja predstavlja kompendijum prihva}enih ideja. 1998). tematske eseje i studije o politi~kom mi{ljenju koje su mnogo manjeg. Reformers. 1985).26 Istori~ari umetnosti su u okviru svog domena proizveli detaljne studije. ali su istovremeno utvrdili zna~enje koje su ove mode poprimile u lokalnom (ruskom) kontekstu. Theatrical. 26 Aileen Kelly. ed. Toward Another Shore: Russian Thinkers between Necessity and Chance (New Haven: Yale University Press. 1993).. and Artistic Life in the Twilight of Serfdom. Hamburg. Douglas Smith. 1968). Working the Rough Stone: Freemasonry and Society in Eighteenth-Century Russia (DeKalb. „No Religion Higher Than Truth“: The History of the Theosophical Movement in Russia. Gary M. Neki od tih radova. iako su ograni~enog obima. 1978). Chekhov. Institutions. The Image of Peter the Great in Russian History and Thought (Oxford: Oxford University Press. idem. 1992). Bave}i se ruskim romantizmom. IL: Northern Illinois University Press. Reactionaries: Russian Conservative Thought and Politics in the Reign of Alexander I (DeKalb. uvek posve jednostavno uklopiti ovakve teme u ubedljiv inter25 James H. 1987). i istori~ari su se ponekad okretali usko defnisanim ili marginalnim pojavama da bi preko njih obradili teme koje imaju {ire zna~enje. podesnijeg obima.27 Sli~no tome. 1997). odre|enim tekstovima i stilskim periodima. Literature and Society in Imperial Russia. Legal Philosophies of Russian Liberalism (Oxford: Oxford University Press. Alexander M. 1875–1922 (Princeton: Princeton University Press. 1986). 1828–1866 (Stanford: Stanford University Press. Kao primer rada nadahnutog te`njom ka sintezi videti: Richard Stites. Views from the Other Shore: Essays on Herzen. Boris Chicherin and Early Russian Liberalism. IL: Northern Illinois University Press. me|utim. and Bakhtin (New Haven: Yale University Press. 1999). 1982). Pleasure and Power in Old Russia: Musical. istra`iva~i su dokumentovali u~e{}e Rusije u transnacionalnim intelektualnim pokretima. Andrzej Walicki. istori~ari uglavnom izbegavaju preterano obuhvatne preglede umetnosti i dru{tva. Aileen Kelly. Billington. Nicholas Riasanovsky.25 Oni stvaraju individualne portrete. 1800–1914 (Stanford: Stanford University Press. sinteze i dokumentarne kolekcije. 117 . i Fiction and Society in the Age of Pushkin: Ideology. William Mills Todd III. spiritualizmom i slobodnim zidarstvom. kao i knjigu Orlanda Figisa o umetnosti i dru{tvu u XIX veku (u {tampi). and Narrative (Cambridge: Harvard University Press. Martin.

„Popular Orthodoxy in Late Imperial Russia“ (Ph. Taklo|e.). idem. Pathologies. ili ona mo`da samo potvr|uje da oni nisu ni{ta lakoverniji od stanovnika severnog dela dr`ave Njujork?30 Zapravo. 1996). The Russian Levites: Parish Clergy in the Eighteenth Century (Cambridge: Harvard University Press. 1977).. ed. 864–877. kao i mnoge Frizove ~lanke. 1993). svakako. dodatno osna`en poja~anim interesovanjem za religiju {irom savremenog sveta. 31 Klasi~ni radovi o tome su: Robert L. Chris J. The Parish Clergy in Nineteenth-Century Russia: Crisis. „Myths of the 29 . 1994). 1978). O ovoj interpretativnoj tradiciji videti: Timothy McDaniel. 50–76. Counter-Reform (Princeton: Princeton University Press. Chulos. 585–613. and Georgia (DeKalb. Seeking God: The Recovery of Religious Identity in Orthodox Russia. Freeze.. Society and the State in Imperial Russia (Princeton: Princeton University Press.33 Fragmentacija SovjetIzraz „srebrno doba“ odnosi se naj~e{}e na umetni~ke pokrete u Rusiji tokom burnih godina s kraja devetnaestog i po~etka dvadesetog veka (prim. Russian Review 58: 1 (1999). IL: Northern Illinois University Press. videti: Brenda Meehan. Yale University. Videti i njen zbornik: Nietzsche in Russia (Princeton: Princeton University Press.. Ukraine. Laity. Gregory L. dissertation. videti: Laura Engelstein. Slavic Review 55: 3 (1996). ed. noviji: Stephen K. eds. 30 Bernice Glatzer Rosenthal. 1983). Laurie Manchester.32 Popu{tanje stega koje su u sovjetsko doba ograni~avale mogu}nost diskusije o religiji kao i religijsku praksu bez sumnje podstaklo je nova istra`ivanja. 32 O me|uodnosu sakralnih i svetovnih vrednosti videti: Adele Lindenmeyr. Slavic Review 57: 4 (1998). „Miracle-Working Icons. „The Secularization of the Search for Salvation: The Self-Fashioning of Orthodox Clergymen’s Sons in Late Imperial Russia“. 26–48. Vera Shevzov. Freeze. Slavic Review 57: 1 (1998). Batalden. Russian Orthodoxy under the Old Regime (Minneapolis: Minnesota University Press. Nichols and Theophanis George Stavrou. Gregori Friz (Gregory Freeze) je mnogo doprineo osvetljavanju unutra{njeg funkcionisanja Pravoslavne crkve i socijalnog profila sve{tenstva. „Chapels and the Ecclesial World of Prerevolutionary Russian Peasants“. 1861–1917“. and Authority in the Russian Orthodox Church.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 1996). Holy Women of Russia: The Lives of Five Orthodox Women Offer Spiritual Guidance for Today (San Francisco: Harper. Ovaj impuls je. The Agony of the Russian Idea (Princeton: Princeton University Press. The Occult in Russian and Soviet Culture (Ithaca: Cornell University Press. 1993). 1997). idem. 33 O XIX veku. treba preispitati same stereotipe.prev. Kao komentar. „Paradigms. 1986).31 Odnos izme|u religijskih vrednosti i javnog `ivota tako|e zavre|uje pa`nju istra`iva~a s obzirom na to u kojoj meri su slavenofilske pretpostavke dominirale konvencionalnim ali i akademskim mi{ljenjem. videti: Gregory L. 118 pretativni okvir: da li fascinacija okultnim u srebrnom dobu29 zna~i da su Rusi odbacuju}i nauku zarad misti~nog sujeverja nazadovali.D. ali etos i praksa pravoslavlja tek po~inju da zaokupljaju pa`nju istori~ara. and Other Clues to Russian Spiritual Culture: Some Post-Soviet Thoughts“. Reform. Poverty is Not a Vice: Charity.

eds. Peterburg: Rossiiskaia imperiia vzgliadom iz raznykh uglov (Moscow: O. 1998). Nadieszda Kizenko. ohrabrila je istori~are da se fokusiraju na ove teme. New York: Pantheon. 1845–1895“. Kazan’. 119 .. 1997). stereotipa. Geschichte. fon Khagen ŠMark von Hagen¹. Canadian Ethnic Studies 27: 3 (1995). 1999). University of Pennsylvania. Vortman istra`uje ekspresivne resurse uz pomo} kojih su vladari posle Petra Pious or Pagan Peasant in Post-Emancipation Central Russia (Voronezh Province)“. Conversion. Imperial Visions: Nationalist Imagination and Geographical Expansion in the Russian Far East. Nicholas Breyfogle. E. 1992). dissertation.. Russian History 22: 2 (1995). Naglasak na predstavama ukazuje na uticaj Saidovog Orijentalizma (Orientalism.I. Kao primer osetljivosti za kulturnu dimenziju videti: Yuri Slezkine. 1700–1917 (Bloomington: Indiana University Press. H. 1995). kulturne razlike i kulturnu dominaciju u kolonijalnom stilu skrenulo je pa`nju sa autokratskog centra. Russland als vielvölkerreich: Entstehung.34 Novo interesovanje za lokalnu kulturu. 1999). 1994). Tako|e: Daniel R.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI skog Saveza na njegove kulturne i administrative komponente. izmi{ljenih tradicija i lokalnih kultura u organizovanju politi~kog prostranstva kao i njihovom doprinosu na~inu na koji je upravljano imperijom. 1978). Videti i diskusiju: „Orientalism and Russia“. videti: Roy R.D. Evtukhova ŠCatherine Evtuhov¹. PA: Pennsylvania State University Press. Pod uticajem Kliforda Gerca (Cliford Geertz) i Jurija Lotmana. Arctic Mirrors: Russia and the Small Peoples of the North (Ithaca: Cornell University Press. A. „Building Doukhoboriia: Religious Culture. u posledenje vreme te`i se preoblikovanju op{tih kontura istorijskog narativa pri ~emu se nagla{ava uloga predstava. A Prodigal Saint: Father John of Kronstadt and the Russian People (University Park.35 U svojoj inovativnoj studiji o monarhiji kao simboli~kom sistemu Ri~ard Vortman (Richar Wortman) redefini{e sam pojam centra. Russia’s Orient: Imperial Borderlands and Peoples. 24–51. Brower and Edward J. 35 Boris Gasparov. 181–216. 2000). IL: Northern Illinois University Press. Castration and the Heavenly Kingdom: A Russian Folktale (Ithaca: Cornell University Press. 1830–1890“ (Ph. Ospovat.. Kritika 1: 4 (Fall 2000). 1840–1865 (Cambridge: Cambridge University Press. doprineli su da se pa`nja usmeri ka takozvanim etni~kim i kulturnim razlikama. „Heretics and Colonizers: Religious Dissent and Russian Colonization of Transcaucasia. Laura Engelstein. Old Believers in Modern Russia (DeKalb. Mark Bassin. idem. O strovercima i drugim otpadnicima. eds. Moskva. Robson. Me|utim. 691–727. kao i etni~ko nasilje na Balkanu. and M. Nije novost da je imperijalna Rusija bila multikonfesionalna i multietni~ka. Literatura o postkolonijalizmu koja je razvila sopstvene metodolo{ke uvide. eds. 34 Najva`niji sinteti~ki pregled je: Andreas Kappeler. and Tolerance in Russia (Ithaca: Cornell University Press. Zerfall (Munich: C.G. O religijskoj dimenziji videti: Michael Khodarkovsky and Robert Geraci. Social Identity and Russian Colonization in Transcaucasia. Beck. 2001). Lazzerini. 1997). Of Religion and Empire: Missions..

„East Is East: Review of Martin Malia. „Ideas Matter: Review of Orlando Figes. Ri~ard Pajps (Richard Pipes) i Martin Malija (Martin Malia). mada razli~itih mi{ljenja o tome koje tradicije treba kriviti zbog nesre}nih rezultata. ~esto imaju}i otvorene politi~ke namere. pa do obi~nog sveta u najudaljenijim delovima monarhije. idem. dok su oni prihvatali dominantne tonove odre|enog perioda. spomenici. 100–08. Vortman analizira simbole i mitove koji su uspevali – ili nisu uspevali – da uliju strahopo{tovanje. ode}a. The Unknown Lenin: From the Secret Archive (1996)“. 1994). (Princeton: Princeton University Press. estetski pravci – sve je to davalo monarhiji jezik mo}i koji se {irio u koncentri~nim krugovima iz centra. saglasni su da je komunizam bio podstaknut ideolo{kim ube|enjima i uveden nametanjem ideja. takozvani revizionisti se manje usredsre|uju na ulogu ideologije u kreiranju staljinisti~kog ishoda. 2 Vols.37 Nasuprot njima. 120 komunicirali i osna`ivali svoju mo}. Russia Under Western Eyes: From the Bronze Horseman to the Lenin Mausoleum (1999)“. New Republic. The Soviet Tragedy: A History of Socialism in Russia. The Paradise Myth in Eighteenth-Century Russia: Utopian Patterns in Early Secular Russian Literature and Culture (Stanford: Stanford University Press. TLS. Ovo nisu novoizrasli pipci discipline i diskursa kojima se u Fukoovskoj post-tradicionalnoj shemi name}e autoritet. Kultura sovjetskog stila . O dvorskoj kulturi videti i: Stephen Lessing Baehr. Richard Pipes. 6–7. Los Angeles Times (16 March 1997). 1891–1924 (1996)“. ve} pripadaju demonstrativnom repertoaru starore`imskog suvereniteta i nisu primereni narastaju}im zahtevima moderne d`ave. 6–7. „Misanthrope. Scenarios of Power: Myth and Ceremony in Russian Monarchy. 37 Videti: Martin Malia. a vi{e na zna~aj u~estvovanja masa u implementaciji autoritarnih ciljeva re`ima. Martin Malia. 1995 and 2000). 26 April and 3 May 1999. Pitanje politi~kog autoriteta imalo je uvek centralno mesto u istra`ivanjima sovjetskog perioda. 1917–1991 (New York: Free Press.36 Pokazuju}i kako su se monarsi koji su do{li na vlast posle Petra Velikog predstavljali relevantnoj politi~koj javnosti. debata o karakteru sovjetskog sistema je tako|e imala i jednu o~iglednu dispoziciju prema kulturi. Arhivski izvori mu dozvoljavaju da prodre u karakter careva koji je bio pod uticajem ostalih ~lanova dvora i istovremeno uticao na njih. 31 January 1997. A People’s Tragedy: A History of the Russian Revolution. lidere i ideologiju. Cynic – and Fanatic: Review of Richard Pipes. Origins of the Great Purges: The Soviet Communist Party Reconsidered..tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Mada prete`no usredsre|ena na partije. 1933–1938 (Cambridge: Cambridge University Press. 1991). od dvorjana do stanovnika gradova. prenose}i odre|ene vrednosti i stilove vladanja.38 Oni insistiraju na kompleksnosti pro36 Richard Wortman. Ceremonija. Arch Getty. ed. 38 Na primer: J.

„Cultural Revolution Revisited“.39 Kultura (kao diskurs) izlazi kroz prozor.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI cesa ostvarenja ovih ideolo{kih ciljeva i odbacuju pretpostavku totalitarnog modela o centralizovanoj kontroli odozgo na dole. 1978). Peasant Rebels Under Stalin: Collectivization and the Culture of Peasant Resistance (Oxford: Oxford University Press. „What Is Cultural Revolution?“ Russian Review 58: 2 (April 1999).. 1997). 202–209. prava. Predvodinik u raspravama o kulturi kao sredstvu politike bio je zbornik eseja Kulturna revolucija u Rusiji. 1918–1929 (Ithaca: Cornell University Press. ve} i da bi istakla zna~aj kulturnih procesa u prelasku s NEP na petogodi{nji plan. idem. do istorije kao profesije. Ficpatrikova nagla{ava do koje mere se politika prilago|avala izmenjenim okolnostima i zahtevima. U polemici sa Fricpatrikovom. pitanje politike nikada nije suvi{e daleko s obzirom na to da su i bolj{evici kulturu tretirali kao jednu od arena ideolo{ke i institucionalne borbe. ibid. koji je 1978.40 ^ak i kada se literatura o sovjetskom periodu usmerava ka kulturi kao oblasti izra`avanja i predstavljanja. „Revision der Revision? Herrschaft. On tvrdi da je kulturna politika zauzimala centralno mesto od po~etaka bolj{evi~ke vlasti. Pitanje kulture u smislu socijalne ukorenjenosti (byt) stoga postaje krucijalno za obja{njavanje odnosa dru{tva prema dr`avi. od obrazovanja. Autori ovih eseja obra|uju najrazli~itije teme. Odbacuju}i totalitarni model stati~nog re`ima koji dominira pasivnim masama.42 Istori~ari ne vode rasprave samo o obimu pojma kulturna revolucija ve} i o meri u kojoj su domen kulture i sovjetska dr`ava bili u harmo1985). {to prihvata i Ficpatrikova. 41 Sheila Fitzpatrick. ali se (kao praksa) vra}a na stra`nja vrata. urbanog planiranja i literature. Everyday Stalinism: Ordinary Life in Extraordinary Times: Soviet Russia in the 1930s (Oxford: Oxford University Press. 181–201. 1999). 1996). 23–29. 1928–1931 (Bloomington: Indiana University Press. ed. To je koliko hronolo{ko. Cultural Revolution in Russia. 42 Michael David-Fox. 39 Lynne Viola. 16. 121 . ed. 1997). 40 Sli~nu opservaciju videti u: Manfred Hildermeier. godine priredila [ejla Ficpatrik (Sheila Fitzpatrick)41. Sheila Fitzpatrick. Revolution of the Mind: Higher Learning among the Bolsheviks. Sheila Fitzpatrick. Pragmatists and Puritans: The Rise and Fall of the Party Control Commission (Pittsburgh: University of Pittsburgh Press. 1928–1931. idem. toliko i interpretativno odre|enje. psihologije. 1998). Ficpatrikova koristi izraz „kulturna revolucija“ ne da bi naglasila teme kojima su se preokupirali lideri Revolucije. Majkl Dejvid-Foks (Michael David-Fox) joj prigovara zbog suvi{e ograni~ene upotrebe pojma „kulturne revolucije“.. Manfred Hildermeier with Elisabeth Müller-Luckner (Munich: Oldenbourg Verlag. 266–268. in Stalinismus vor dem zweiten Weltkrieg: Neue Wege der Forschung. ali insistira da se ne{to posebno de{avalo u konkretnoj istorijskoj konstelaciji prelaska sa NEP na petogodi{nji plan. Anpassung und Glaube im Stalinismus“.

ed. 45 Richard Stites. 64. U studiji koja je sledila posle Revolucionarnih snova. Movies. 1917–1938 (Ithaca: Cornell University . 1995). idem. 1985).. esp. videti zbirku dokumenata: James von Geldern and Richard Stites. 1917–1929 (Cambridge: Cambridge University Press. 1992). 46 Peter Kenez. On zaklju~uje da su neke forme kreativnosti uspele da izbegnu ideolo{ki program re`ima makar i time {to su nudile bezazleno zadovoljstvo kao oblik opu{tanja. 1989). New York Review of Books. (Ann Arbor: Ardis. 1917–1953 (Bloomington: Indiana University Press. University of Michigan Press.45 Nasuprot tome. Poems. Bolshevik Visions: First Phase of the Cultural Revolution in Soviet Russia. 6 December 1990. bilo da je prihva}eno vlastitom voljom bilo da je posledica odre|enog plana mo`e i samo biti forma prinude. ali odbija da utopijski impuls posmatra kao princip slobode koji je Staljin ugu{io. Mass Culture in Soviet Russia: Tales. 2 vols.44 Stajtsov uporni romantizam obele`ava njegov pristup ~ak i najopresivnijim godinama sovjetske vlasti.. Culture of the Future: The Proletkult Movement in Revolutionary Russia (Berkeley: University of California Press. Russian Popular Culture: Entertainment and Society since 1900 (Cambridge: Cambridge University Press. 47 Lynn Mally. Kulturni projekti su bili dizajnirani upravo s namerom da se stanovni{tvo uklju~i u aktivnosti koje oblikuju njihove stavove i percepcije. Tako|e.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. on pokazuje da je „obi~na“ zabava koja je privla~na masama cvetala ~ak i tokom visoko politizovane staljinisti~ke ere.). 44 Aileen Kelly. 1990). eds. Songs. Peter Kenec (Peter Kenez) isti~e represivne ili manipulativne funkcije svih autorskih izraza. 1995). koje opisuje kao „propagandu“.46 Zaista. Ri~ard Stajts u knjizi Revolucionarni snovi: utopijska vizija i exsperimantalni `ivot u ruskoj revoluciji (1989) isti~e sukob izme|u kulturnih sila i institucionalnih ograni~enja.43 Komentari{u}i Stajtsovu romantiziranu viziju ranih sovjetskih godina. 60–67. Ona je uverena da je sama utopijska ideja nosila u sebi seme politi~ke i kulturne tiranije koje je kona~no oglasilo kraj njome inspirisanih umetni~kih eksperimenata. Tamo gde se Ficpatrikova i Dejvid Foks koncentri{u na politi~ku upotrebu kulture. 1990). Stites (ed. kada su umetni~ke inovacije pale u nemilost. Plays and Folklore. 61–62. u ponosno instrumentalnom sovjetskom smislu te re~i. Rosenberg. 122 niji ili u tenziji. „Brave New Worlds“. Ajlin Keli (Aileen Kelly) prihvata nekontroverzni stav prema kome su umetnici avangarde promovisali utopijski duh koji je podgrevao revolucionarni zanos. u~e{}e. Revolutionary Acts: Amateur Theater and the Soviet State. Videti i zbirku dokumenata: William G. Culture and Entertainment in Wartime Russia (Bloomington: Indiana University Press.47 Razmere bolj{evi~kog kulturnog in`enje43 Richard Stites. Revolutionary Dreams: Utopian Vision and Experimental Life in the Russian Revolution (Oxford: Oxford University Press. 1984. The Birth of the Propaganda State: Soviet Methods of Mass Mobilization.

48 Videti: Richard Stites. I razumljivije: Sheila Fitzpatrick. kako izmeriti taj odgovor predstavlja zagonetku. Pretpostavka da „propaganda“ uvek poga|a metu suvi{e je jednostavna. prema njegovom mi{ljenju. 410–413. Life Has Become More Joyous. Comrades: Celebrations in the Time of Stalin (Bloomington: Indiana University Press. dok neke mogu biti iskori{}ene za postizanje novih ciljeva. pri ~emu neke od njih mogu biti prepreka na tom putu. Videti i knjigu Viktorije Bonel (Victoria Bonnell. 2000). Bolshevik Culture: Experiment and Order in the Russian Revolution (Bloomington: Indiana University Press. 1985). jasno je da nijedan umetnik ili politi~ki re`im ne mogu u potpunosti da kontoli{u kako njihove poruke tuma~e oni kojima su namenjene. Bilo im je jasno da kultura shva}ena u {irem smislu sadr`i u sebi ostatke obi~aja i tradicije. The Cultural Front: Power and Culture in Revolutionary Russia (Ithaca: Cornell University Press. festivala. Lak{e je analizirati rasprave izme|u bolj{evika i menj{evika nego proniknuti u to kako su radnici razmi{ljali sede}i za stolom.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI ringa postaju jasne u preglednim studijama koje opisuju ~itav spektar institucija koje su definisale i ulivale vrednosti i pona{anje. na osnovu postoje}ih izvora lak{e je koncentrisati se na aktivnosti ideologa i stvaralaca. 1997) u kojoj autorka poku{ava da tuma~i simbolizam sovjetskih postera kao jezik vlasti. 1996). 2000). manje ideolo{ki obojen i obuhvatniji. and Peter Kenez. Jahrbücher für Geschichte Osteuropas 47 (1999). i Stefan Plaggenborg. Stefan Plagenborg (Stefan Plaggenborg) zala`e se da se termin kulturna revolucija zameni terminom revolucionarna kultura (Revolutionskultur) koji je. Sli~no tome. 1993). Mo{e Levin (Moshe Lewin) je upravo iz perspektive onih koji su meta politike ili konzumenti kulture tragao za navikama mi{ljenja i kulturom definisanih o~ekivanja (ili „mentalité“) koje su odre|ivale kako su seljaci reagovali na vlast Sovjeta. 123 . Bolshevik Festivals 1917–1920 (Berkeley: University of California Press. Politi~arima je bilo sasvim jasno da svesni napori nisu dovoljni da bi se stvorio novi izgled „novog sovjetskog ~oveka“. do kampanja protiv religije. Da bi opisao arsenal estetskih i pedago{kih sredstava kojima je re`im raspolagao. James von Geldern. Abbott Gleason. Karen Petrone. radija. nego razumeti emocije sovjetske javnosti. Revolutionskultur: Menschenbilder und kulturelle Praxis in Sowjetrussland zwischen Oktoberrevolution und Stalinismus (Cologne: Böhlau.. {tampe. od fizi~kog ve`banja. filma. Me|utim. Iconography of Power: Soviet Political Posters under Lenin and Stalin. On sugeri{e da je zainteresovanost Press. Videti prikaz te knjige: Frank Kämpfer. 1992). Berkeley: University of California Press. eds. Bez obzira na to da li neko veruje da kultura mo`e ikada biti moralno i politi~ki neutralna. muzeja.48 Stajts se usredsre|uje na „obi~nu zabavu“ delimi~no i zbog toga da bi preusmerio pa`nju sa proizvo|a~a ka konzumentima.

The Making of the Soviet System: Essays in the Social History of Interwar Russia (New York: Pantheon. Oslanjaju}i se na ovaj drugi model. Ispituju}i kako se mogu meriti promene u kulturi i kako sa sigurno{}u utvrditi njihove posledice. pod rubrikom diskursa. „Subversive Piety: Religion and the Political Crisis in Late Imperial Russia“. Freeze. 305–39. istori~ari su se suo~ili s tenzijom koja postoji izme|u diskursa i prakse o kojoj je raspravljano na po~etku ovog eseja. 308–350. Novija istra`ivanja zaista pokazuju da moderna Rusija nije bila po strani od tokova masovne komercijalne kulture i zabave poput onih u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama i u Evropi. Journal of Modern History 68 (1996). „Godless Communists“: Atheism and Society in Soviet Russia. prema interpretaciji simboli~kih formi. 51 Gregory L. On ne implicira. IL: Northern Illinois University Press.50 Istra`ivanja Gregora Friza o odnosu stanovni{tva prema oficijelnoj religiji u kasnim imperijalnim godinama sugeri{e da obi~ni vernici nisu istovetno reagovali na manipulacije. 1922–1925“. pod rubrikom prakse. Istra`ivanje na~ina na koji su se u sovjetskom dru{tvu ispoljavala religiozna ose}anja i dalje su sporadi~na. moglo doprineti formiranju sovjetskog politi~kog stila. 49 Kultura u {irem smislu re~i . Storming the Heavens: The Soviet League of the Militant Godless (Ithaca: Cornell University Press. On umesto toga nudi jednu sociolo{ku hipotezu o na~inu na koji vlast komunicira imaju}i na umu odre|enu vrstu publike. tj. 2000). Freeze. Ova razlika ih vodi u dva smera: prvo. prema analizama koje su orijentisane na kulturu i u kojima se tra`i odgovor na pitanje {ta omogu}ava funkcionisanje pojedinih dru{tvenih sistema. Slavic Review 54: 2 (1995). Daniel Peris. kao neki drugi autori. Husband. i drugo. utopijskog mi{ljenja i poslu`ilo kao ve`baonica za intelektualnu pokornost. „Counter-reformation in Russian Orthodoxy: Popular Response to Religious Innovation. da je pravoslavlje proizvelo prototip mesijanskog. 124 rukovodstva da uti~e na stanovni{tvo koje je bilo pro`eto tradicionalnim formama religijskog verovanja. 1985). Plaggenborg. Me|utim. 1998). ~ak je i na ovom nivou te{ko proceniti uticaj religijskih uverenja na formiranje javnih stavova. William B.49 Tvrde}i to Levin se ne poziva na ve} istro{enu tezu prema kojoj je bolj{evizam zamena za religiju. 1917–1932 (DeKalb.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Revolutionskultur.51 Retori~ka pozivanja na navodnu rusku podlo`nost spiritualnom ushi}enju sugeri{u osobenost i bezvremenost koju dostupna evidencija ne potkrepljuje uvek. da aktivira mase. 50 Videti: Gregory L. part 3. Stefan Kotkin (Stephen Kotkin) u knjizi pod nazivom Magnetna planina defini{e staljinizam kao „civilizaciju“. kao osobenu kulturnu formaciju koja ima svoj vrednosni siVideti: Moshe Lewin.

53 Manfred Hildemajer (Manfred Hildermeier) Magnetnu planinu smatra „pravom knjigom. omogu}avala je da se standardni modeli pona{anja konstantno obnavljaju. ~ak i kada se ta pravila malo iskrivljavaju. Revolution of the Mind. Sheila Fitzpatrick. Otvaranjem arhiva posle Gorba~ovljevog dolaska na vlast omogu}en je pristup materijalu na osnovu koga je Kotkin mogao da rekonstrui{e teksturu svakodnevnog `ivota na mikro planu i da osvetli mehanizme preko kojih je preno{ena i primenjivana ideologija. Nagrade i kazne koje su dolazile od formalnih dr`avnih institucija naizmeni~no su ulazile u svakodnevni i kontinuirani proces preko kojega obi~an svet – bilo kalkuli{u}i bilo iskreno – manipuli{e sistemom koji defini{e njihov svet i njihovo mesto u tom svetu. 11. psiholo{kih. ve} i za obuku nove elite i stvaranje posebne ’politi~ke kulture’: David-Fox. Everyday Stalinism. jezik i strukturu mi{ljenja. Primenjuju}i ovu shemu na tridesete godine Kotkin pokazuje kako je svakodnevni `ivot u Sovjetskom Savezu – ni malo razli~ito od drugih mesta – bio oblikovan kulturnim normama i o~ekivanjima koje su promovisale ciljeve re`ima ali su. on se bavi temama koje su.53 Njegova analiza sledi Fukoovo razlikovanje dve vrste mo}i koje vladaju modernim dr`avama: jedna u formi pritiska pravnog sistema i ostalih dr`avnih institutcija reguli{e individualno pona{anje postavljaju}i mu spolja{nja ograni~enja. naravno. obi~aje. ve} ranije postavili Ficpatrikova i Stajts.55 Sva na{a saznanja isti~u da su sovjetski ideolozi nameravali da u stanovni{tvo usade ono {to su de52 Stephen Kotkin.52 Pod uticajem Fukoa. 55 Lynne Viola. Kotkin daje jednu etnografiju svakodnevnog `ivota u kojoj jasno pokazuje kako su obi~ni ljudi posredstvom kulturnih. Potreba da se „igra shodno pravilima“. druga. Peasant Rebels. 54 Videti i sli~no kori{}enje novih arhivskih fondova u Dejvid-Foksovoj rekonstrukciji funkcionisanja sovjetskih visoko{kolskih institucija koje nisu bile osnovane samo za definisanje i preno{enje znanja. u formi navika. nije jedini koji svakodnevni `ivot u sovjetskoj Rusiji posmatra kao politi~ku arenu. pravila. Prime}uju}i da se opstajanje sovjetskog sistema ne mo`e objasniti isklju~ivo prisilom. ostavljale i slobodan manevarski prostor. kao i direktno politi~kih mehanizama bili uvu~eni u sistem. mentalnih kategorija i internalizovanih vrednosti uti~e na to kako ljudi oblikuju vlastite misli i pona{anje. [ejla Ficpatrik i Lin Viola (Lynne Viola) tako|e su prou~avale matricu dru{tvnih i personalnih interakcija prema modelu Alltagsgeschichte. 125 . Magnetic Mountain: Stalinism as a Civilization (Berkeley: University of California Press. I koncepcija i realizacija studije o Magnitogorsku pokazuju kako je kraj komunisti~ke vlasti omogu}io istori~arima da postavljaju pitanja koja ranije nisu bila mogu}a. u pravo vreme“ („Revision der Revision?“ 30).BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI stem. tako|e. 1995).54 Kotkin. izme|u ostalih. ali ih druga~ije defini{e. Burdijea i de Sertoa.

na primer. Sovjetski Savez je samo jedna varijanta {ireg kulturno-politi~kog tipa – onog u kome moderna dr`ava svojim invazivnim ali vaninstitucionalinim tehnikama oblikuje proizvodnju `ivota tako {to organizuje. ove svakodnevne improvizacije su mo`da doprinele opstanku sistema jer su kompenzovale neke njegove nedostatke. nikada nije dovodio u pitanje osnovne premise sovjetske vlasti. in Russian Modernity: Politics. Hoffmann and Yanni Kotsonis (New York: St. Termini kao {to su gra|anin i politi~ka zajednica56 imaju smisla samo u kontekstu postojanja gra|anskih prava i predstavni~kih politi~kih institucija – karakteristika koje o~igledno nisu postojale u Sovjetskom Savezu. Ni oficijelno sankcionisani hor `albi iz „baze“.57 Bave}i se sli~nim pitanjima. ovaj pristup akcentuje karakteristike zajedni~ke svim modernim re`imima i predstavlja korisni antipod modelima mi{ljenja koji isti~u trajnost odstupanja Rusije od puta Zapada i njenu navodno „azijatsku“ ili prosto nazadnu privr`enost despotskim formama vlasti. Knowledge. ed. 57 Stefan Plaggenborg.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. kontroli{e. a Kotkin opisuje veliki teror kao inkviziciju savremnog doba.and Twentieth-Century Russia“. David L. Nagla{avanjem socijalne dinamike zasnovane na saglasnosti (zadr`avaju}i i mogu}nost nekih oblika otpora). Kotkinu njegov pristup omogu}ava. te da su ljudi to prihvatali iz razli~itih razloga. prosvetiteljski projekat ili modernu. taj pristup je manje pogodan kada treba objasniti za{to je re`im posezao za terorom i pored svih mikrotehnika vladanja koje je imao na raspolaganju. Mada Ficpatrikova (opisuju}i „obi~an `ivot u vanrednim vremenima“). osvetljava dramu izazvanu nesta{icama i represijom. najve}i broj novijih radova skre}e pogled s moralnih pitanja. kao tzv. Piter Holkvist (Peter Holquist) se usredsredio na efekte Prvog svetskog rata koji je poja~ao te`nju za dr`avnom intervencijom i dru{tvenom `ivotu pridodao element od dr`aYanni Kotsonis. Me|utim. „Gewalt im Stalinismus: Skizzen zu einer Tätergeschichte“. drugi mo`da nisu videli nikakvu drugu mogu}nost osim da se povinuju. Neki su imali li~ne koristi od novih aran`mana. Me|utim. ljudi su. 196. 126 finisali kao specifi~no socijalisti~ke vrednosti. „Introduction: A Modern Paradox – Subject and Citizen in Nineteenth. 56 . re~nik modernog univerzalizma upravo prikriva razlike koje treba objasniti. Kotkin tretira sistem kao deo kulturne epohe koja obuhvata ~itavu Evropu. bez obzira na rizik. ograni~ava i podsti~e dru{tveno delanje. morali da kr{e pravila da bi pre`iveli. Ipak. Po{to sistem nije uspeo da ispuni osnovna obe}anja. Practices. Zaista. Martin’s. 1. ipak bio druga~iji od ostalih modernih dr`ava. u krajnjoj liniji. 2000). in Stalinismus vor dem zweiten Weltkrieg. ovaj pristup je manje pogodan u obja{njavanju za{to je Sovjetski Savez. da poka`e kako je vlast nametanjem svojih strategija (poput ~istki) uspe{no obezbe|ivala saradnju stanovni{tva.

in Rossiia i pervaia mirovaia voina: Materialy mezhdunarodnogo nauchnogo kollokviuma (St. Helbek obe verzije jastva (selfhood) – zapadnu kao i sovjetsku – posmatra kao mehanizme pomo}u kojih se ograni~enja pre name}u nego transcendiraju. eds. idem. Helbek pokazuje kako su kroz ovu privatnu formu izra`avanja ostvarivani ideolo{ki ciljevi samopro~i{}avanja i samousavr{avanja. Natalia Korenevskaya.. in Russian Modernity. Intimacy and Terror: Soviet Diaries of the 1930s. prema Helbekovom shvatanju. idem. 1913–1921“. Ipak. in Stalinismus vor dem zweiten Weltkrieg. „Self-Realization in the Stalinist System: Two Soviet Diaries of the 1930s“. u okviru ovog pristupa ideja „kulture“ funkcioni{e na dva nivoa: prvi se odnosi na oblik vladavine („moderna“ paradigma). Holkvist tvrdi da se re`im ne mo`e razumeti do kraja bez uvida u bolj{evi~ku politi~ku viziju. „Fashioning the Stalinist Soul: The Diary of Stepan Podlubnyi (1931–1939)“. 71–96. pravi razliku izme|u slobodnih i neslobodnih dru{tava. Jahrbücher für Geschichte Osteuropas 44: 3 (1996). 60 Za primere koji (ne)potvr|uju taj obrazac videti: Véronique Garros. in Self and Story in Russian History.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI ve sponzorisanog nasilja u do tada nezamislivim razmerama. 69–93. Tako|e pod uticajem Fukoa. sli~ne po~etne teorijske pozicije proizvele su razli~ite akademske stilove {to je podstaklo produktivne diskusije o metodu. „Speaking Out: Languages of Affirmation and Dissent in Stalinist Russia“. Flath (New York: The New Press. „What’s so Revolutionary About the Russian Revolution? State Practices and the New-Style Politics. 344–373. trans. poput teoreti~ara totalitarizma. Kritika 1: 1 (Winter 2000). 275–290. Carol A. Stoga. nije ni{ta manje programiran od spolja{njeg. Journal of Modern History 69: 3 (1997). Helbek je pomagao u pripremi tog izdanja. Johen Helbek (Jochen Hellbeck) se usredsre|uje na ono {to naziva sovjetski stil „tehnika sopstva“ (self) dizajniranih tako da kolektivne vrednosti usade paradoksalnim sredstvom –negovanjem introspekcije. 87–111. ed. 1995). idem. Laura Engelstein and Stephanie Sandler (Ithaca: Cornell University Press. Me|utim. 1999). Petersburg: Dmitrii Bulanin.58 Kombinacija paradigme (centralizovano upravljanje – governmentality) i sticaja konkretnih okolnosti (moderni rat masovnih razmera) je ono {to je bolj{evizmu na vlasti dalo njegovu osobenu formu. 415–450. 83–101. „’Information Is the Alpha and Omega of Our Work’: Bolshevik Surveillance in its Pan-European Context“. Nasuprot tome.60 Unutra{nji svet. idem. idem.59 Pa`ljivo analiziraju}i jezik i modele mi{ljenja koji se ogledaju u novootkrivenim dnevnicima pisanim tridesetih godina. 58 Peter Holquist. a drugi na sistem vrednosti (ideologija). and Thomas Lahusen. 2000). „Total’naia mobilizatsiia i politika naseleniia: Rossiiskaia katastrofa (1914–1921) v evropeiskom kontekste“. „Writing the Self in the Time of Terror: Alexander Afinogenov’s Diary of 1937“. 127 . 59 Jochen Hellbeck. ali na osnovu tog uvida on ne namerava da.

Brown (Princeton: Princeton University Press. No. idelo{ki imperativi i literarne konvencije isprepletani. 2000). Jahrbücher für Geschichte Osteuropas 44: 3 (1996). Ana Krilova – Anna Krylova). Ukoliko Fuko tvrdi da je pretpostavljena autonomija modernog. liberalnog pojedinca na Zapadu koji je orijentisan prema individui samo jedna ideolo{ka fikcija. Pozdravljaju}i Kotkinovo bavljenje mehanizmima svakodnevnog govora i socijalnih interakcija pomo}u kojih su sovjetski gra|ani bivali zadojeni dru{tveno prihvatljivim i iz li~ne perspektive smisaonim identitetima. How Life Writes the Book: Real Socialism and Socialist Realism in Stalin’s Russia (Ithaca: Cornell University Press. videti: Igal Halfin. do najprivatnijih i introspektivnih. Tako|e. Me|utim. liberalnim koncepcijama li~nosti (self). Kotkinovi kriti~ari misle da on gre{i kada pretpostavlja da su gra|ani bili u stanju da se distanciraju od pravila po kojima su se ophodili. (a nezavisno od njih dvojice. 1. Kritika Vol. zamera Kotkinu {to nije oti{ao dovoljno daleko u svojim razmi{ljanjima. Tomas Lahusen (Thomas Lahusen) nudi pristup sli~an tretmanu „dokumentarnih `anrova“ Lidije Ginzburg (Lydia Ginzburg) koja pokazuje kako su `ivotno iskustvo. From Darkness to Light: Class. a njegovi argumeti su korisni za razumevanje uloge koju istori~ari kulture misle da ispunjavaju. 128 Helbekova razmi{ljanja se mogu ~itati i iz druga~ije teorijske perspektive – one koja tematizuje na~ine na koji stilske i diskurzivne karakteristike odre|enog kulturnog trenutka obele`avaju razli~ite dimenzije dru{tvene egzistencije. njegovi kriti~ari osciliraju izme|u reprodukovanja i poricanja razlike. 1997). 119–146. i Anna Krylova. trans. „Rethinking the Stalinist Subject: Stephen Kotkin’s ‘Magnetic Mountain’ and the State of Soviet Historical Studies“. Helbek s Igalom Halfinom (Igal Halfin). 456–463.61 I Helbek i Lahausen prou~avaju kako su komponovani i kako u dru{tvenom i psiholo{kom smislu funkcioni{u odre|eni karakteristi~ni tekstovi iz sovjetske ere. Consciousness. Judson Rosengrant. 61 Thomas Lahusen. onda jo{ vi{e razloga ima za skepsu u pogledu nezavisnosti subjekta u Sovjetskom Savezu gde nisu ni negovane iluzije o autonomiji. 1 (Winter 2000). od onih najjavnijih i eksplicitnih. Helbek svoje uvide situira u {iri analiti~ki okvir. 62 Igal Halfin and Jochen Hellbeck. See Lydia Ginzburg. and ed. 1991). and Salvation in Revolutionary Russia (Pittsburgh: University of Pittsburgh Press. Ukoliko se „tehnike sopstva“ (techniques of the self) mogu na}i i u liberalnim i u neliberalnim dru{tvima (tj. „The Tenacious Liberal Subject in Soviet Studies“. Ipak. Prou~avaju}i kreativni postupak sovjetskog pisca Vasilija A`aeva. On Psychological Prose.62 Helbek i Halfin tvrde da sovjetski subjekt do te mere internalizuje dominantne vrednosti da razlika izme|u javnog i privatnog – varljiva ~ak i u dru{tvima u kojima navodno dominira – gubi smisao. .tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ~ak i kada kritikuju Kotkina zbog bezrezervne privr`enosti tzv. foreword Edward J. nezavisno od ideologije).

tako doktorska ordinacija.65 On time obr}e argument i tvrdi da se marksizam. onda se tako|e mora pokazati da je i ona pro{la kroz tranziciju od hri{}anskog u sekularni tip disciplinovanja. 65 Halfin. Flint and D. Svestan razli~itih upotreba kojima su bila podvrgnuta ova pore|enja. Me|utim. ali istovremno i samoafirmi{u}eg bur`uja. da bi se objasnio specifi~an na~in funkcionisanja marksisti~kih politi~kih partija i autoritarnih socijalisti~kih re`ima koristi se religijska paradigma. Na primer. oslanja na hri{}anske strukture u oblikovanju sekularnih identiteta. mnogo ~e{}e se argumenti o specifi~nom. 64 René Fülöp-Miller. From Darkness to Light.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI kako je mogu}e primenom ovog koncepta objasniti po ~emu je druga~iji sovjetski sistem? Koriste}i se terminima koji proizlaze iz Fukoovog pojma li~nosti („the self“) ova interesantna debata ruski primer situira ne samo u odnosu na zapadni model ve} i u odnosu na evoluciju kulturnih tipova. The Mind and Face of Bolshevism: An Examination of Cultural Life in Soviet Russia. Oleg Kharkhordin u knjizi The Collective and the Individual in Russia: A Study of Practices (Berkeley: University of California Press. S. Privla~nost ovog Klaus-Georg Riegel. trans. Tait (London. and Cologne: Verlag Styria. kulturom uslovljenom ruskom temperamentu oslanjaju na tvrdnje o opstajanju religijskih kodova i prakse kao znaka neuspele modernizacije. Ovo je primer u kome dve suprotstavljene paradigme – moderna i arhai~na – zajedni~kim snagama blokiraju mogu}nost kretanja u vremenu. 63 129 . F.63 Ova linija argumentacije unazad mo`e se pratiti bar do tekstova Sergeja Bulgakova i Nikolaja Ber|ajeva u Putokazima (Vekhi) i do Renea Filepa-Milera (René Fülöp-Miller) u dvadesetim godinama. Vienna. U ovoj knjizi obuhva}en je i primer Kine. 1999) povezuje disciplinu bolj{evi~kog stila sa pravoslavno-hri{}anskim prototipom. Kao {to su nekada ispa{tanje i ispovest nudili spas kroz ritualno ili verbalno samoponi`enje. F. New York: G. poput ostalih modernih diskursa. Romanti~arski pojam kulture odre|uje navike i forme izra`avanja vezuju}i ih za specifi~ne vremenske periode i mesta. Fukoov moderni subjekt je sekularizovana verzija hri{}anskog prototipa. ali njegovo izvo|enje karakteri{e sklonost ka simplifikaciji i neadekvatnim izvorima. Ako se mo`e re}i da Rusija ispoljava ove moderne mehanizme samodefinisanja. 1985). Putnam’s Sons. Š1927¹). Konfessions-Rituale im Marxismus-Leninismus (Graz. Halfin ukazuje na analogije izme|u hri{}anskih i marksisti~kih vizija ali ove uvide povezuje sa kategorijama koje je ponudio Fuko. dnevnik i psihijatar podsti~u novi oblik ispovedi koji je proizveo samokriti~nog.64 Njihov cilj je bio da izvrgnu ruglu tvrdnje marksista da njihovi metodi i teorije predstavljaju trijumf razuma nad verom ili slobode nad pot~injavanjem. P.

„Fuko i imperskaia Rossiia: Distsiplinarnye praktiki v usloviiakh vnutrennei kolonizatsii“. mehanizmi tog koncepta kulture u literaturi koju ovde razmatramo. (Aleksandr Etkind. Neki su se opredelili da ispituju formalne karakteristike literarnih `anrova kako bi odgonetnuli njihov politi~ki smisao. suprotni su tome – kao univerzalni i apstraktni. Videti i: Tezisy vystuplenii. u smislu u kome se ti koncepti shvataju u Fukoovom modelu.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 134–136.67 U sli~nom maniru Katerina Klark (Clark) pokazuje kako je ideolo{ki autoritet ja~an pomo}u konstrukcije socrealisti~kog romana koji je. takvi mehanizmi delovali su podjednako u selima.. zatvorima i psihijatrijskim ordinacijama. psiholozi ili socijalni istori~ari. Socialist Realism: An Impossible Aesthetic. Sasvim logi~no. Danham (Dunham) uo~ila promenu u jeziku i temama sovjetske literature posle Drugog svetskog rata koja je davala potporu novom na~inu integracije dru{tva. U stvari. 66 Primer ovog me{anja mo`e biti na|en u radu Aleksandra Etkinda (Aleksandr Etkind) koji zastupa stav da je rusko dru{tvo (kako ono pre. Studije kulture na ruski na~in (à la Russe) . Petersburg. 1992. po definiciji. 130 koncepta za moderne istra`iva~e delimi~no le`i u mogu}nosti modifikovanja dalekose`ne (najve}im delom evropo-centri~ne) op{tosti shema velikih narativa. 1976). okupili su se na odeljenjima za studije knji`evnosti. pisci su promovisali ideal javnog i individualnog opho|enja koji je u poslednjoj deceniji Staljinove vladavine ubla`io prelaz od retorike raskida i prevrata ka retorici stabilnosti i kontrole. In Stalin’s Time: Middleclass Values in Soviet Fiction (Cambridge: Cambridge University Press. sudovima. Danham govori o „javnom mnjenju“ i aktivnom anga`manu ~italaca u odnosu na tekst.66 Nije iznena|enje da praksu favorizuju sociolozi. saop{tenje sa internacionalne konferencije Mishel’ Fuko i Rossiia. Radical History Review 59 (1994). sekta{kim zajednicama. European University. posredstvom ritualizovane strukture zapleta. „Tenacious Liberal Subject“. trans. Dunham. Catherine Porter (Stanford: Stanford University Press. tako i sovjetska – zaista jeste razvila kori{}enje praksi disciplinovanja. „Utopias Lost and Found: In Search of Soviet Culture“. Sam pojam modernosti koji je krucijalan za ovaj pristup gubi tako svoju vremensku dimenziju i time. istra`iva~i koji studijama kulture prilaze iz perspektive diskursa. videti: Régine Robin. Ipak. Etkind me kritikuje zbog moje navodne tvrdnje da Rusija i Sovjetski Savez nisu nikada pre{li sa zakona na disciplinu. 24–25 June 2000. Nagla{avanjem „kulturnosti“ („kul’turnost“ – slogan koji je u opticaju od dvadesetih). u radu „Combined Underdevelopment“ tvrdila sam da moderna Rusija – kako imperijalna. Tako|e. Interesantnu diskusiju o tome videti u: Krylova. 67 Vera S. St. tako i posle 1917. kao i: Lynn Mally. 1986). godine) razvijalo onu istu kombinaciju od dr`ave nametnutog autoriteta i individualizovane samo-regulacije koja je karakteristi~na za zapadni tip dru{tva. French ed. ali da nije nikada savladala slabosti svojih pravnih institucija. Prema njegovom uverenju. 24–28). nestaje. Tako je Vera S.

pri ~emu se polje kulture posmatra kao multimedijalno upra`njavanje politike. 71 Vladimir Papernyi. Kada je osamdesetih godina po~eo raspad sovjetskog sistema pojavilo se retrospektivno raspolo`enje. od kojih je prva konceptalno jasna ali ograni~ena na jednu dimeniziju.70 Razlike izme|u dve studije Katerine Klark. dok je druga ambicioznija. Charles Rougle (Princeton: Princeton University Press.69 Klark. svi elementi pripadaju istom „kulturnom eko-sistemu“. 1995). trans. kao i religija. Svetlana Boym. ili da se prona|e nervni centar novog analiti~kog stila. Thank You. German ed. ^itav sovjetski period sada mo`e da izgleda kao jedna zasebna kulturna formacija.. Sex in Public: The Incarnation of Early Soviet Ideology (Berkeley: University of California Press. Aesthetic Dictatorship. posebno Uvod. njenim re~ima re~eno.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI kopirao re`imski projekat „prosve}ivanja“ i promene. ix. Tvrde}i da Rusi prilaze kulturi sa strahopo{tovanjem kakvo je rezervisano za religiju. na primer. sakralizacije i transfiguracije. kad Vladimir Papernji (Paperny) suprotstavlja dva paradigmati~na modela sovjetske arhitekture i politi~ke prakse. funkcioni{e putem ritualizacije. 69 Karl Schlögel. Eric Naiman. s kompleksnijim interpretativnim ciljevima. 1985). 1992. Ili. 72 Po redosledu objavljivanja: Boris Groys. 1997). Common Places: Mythologies of Everyday Life in Russia (Cambridge: Harvard University Press. smatra da re`imska politika tokom dvadesetih godina reflektuje dominantne kulturne paradgime. 1988). Na~injeni su poku{aji objedinjavanja analiza politike i kulture pomo}u koncepata stila. ostala im je odre|ena vrsta nostalgije prema sveobuhvatnosti marksisti~kih obja{njenja – prema njegovoj mo}i da zagolica ma{tu. 70 Katerina Clark. Niz najrazli~itijih studija ilustruje `elju da se zauzme sveobuhvatna perspektiva.72 Katerina Clark. 1981). and Beyond. 1988). videti tako|e: Barbara Walker. mogu se posmatrati ne samo kao pokazatelj njenog li~nog intelektualnog razvoja ve} i kao odraz promenjenih vremena. 1994). ona smatra da kultura. kao.68 Drugi mogu}i pristup je obuhvatanje razli~itih `anrova.71 Kako je marksisti~ki pristup izgubio ugled a ljudi se umorili osporavaju}i njegove pretpostavke. Jeffrey Brooks. Kul’tura „dva“(Ann Arbor: Ardis. The Total Art of Stalinism: AvantGarde. na primer. Comrade Stalin! Soviet Public Culture from Revolution to Cold War (Princeton: Princeton 68 131 . The Soviet Novel: History as Ritual (Chicago: University of Chicago Press. Petersburg: Crucible of Cultural Revolution (Cambridge: Harvard University Press. „On Reading Soviet Memoirs: A History of the ‘Contemporaries’ Genre as an Institution of Russian Intelligentsia Culture from the 1790s to the 1970s“. 263–265. Russian Review 59: 3 (July 2000). 327–352. str. Jenseits der Grossen Oktober: Das Laboratorium der Moderne Petersburg 1909–1921 (Berlin: Siedler Verlag. O generi~kim kontinuitetima.

u stilu „pome{aj-i-pove`i“ karakteristi~nom za studije kulture otkrivaju obrasce predstavljanja (representation) ili simboli~kog zna~enja koji se prote`u kroz razli~ite `anrove i estetske nivoe. kako o temama koje se stalno provla~e. On. Najmanovi o{troumni uvidi su `ivopisni i prijatno {okantni (otkrivaju}i gotske konvencije u politi~kim traktatima i seks gotovo svugde).tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. eds. od visoko literarnih tekstova. tako (poput Najmana) i o tome kako ekspresivne strukture posti`u politi~ke efekte. s jedne strane. Creating Life: The Aesthetic Utopia of Russian Modernism (Stanford: Stanford University Press. on traga za dokazima o tome u kakvom su mogle biti povezane predstave (representation) i mo}. pre{av{i od imperijalne na sovjetsku {tampu. and idem. Boris Grojs (Groys). kultura i mo}. ali tako|e te`i obuhvatnim generalizacijama. artikuli{e stanovi{te koje je vrlo uticajno. D`efri Bruks. 2000). usredre|uje se suprotno njima na jedan `anr – dnevne novine. . u {irem smislu. preko artefakta masovne kulture. Odbacuju}i tezu o diskontinuitetu izme|u kreativnih i represivnih impulsa. odbija. ^ak i u granicama relativno zatvorenog sistema (jo{ uvek sklonog varijacijama tokom dvadesetih godina). ali to {to spolja izgledaju tako savr{eni. Najman analizira stilske i generi~ke formacije pozajmljuju}i jezik psihoanalize za interpretaciju skrivenog teksta kulturnog organizma ili kolektivnog uma. eds. do otvoreno ideolo{kih konstrukcija. Oni namerno zaobilaze Revoluciju kako bi istakli perzistentnost su{tinskih kulturnih modela. University Press. ruski emigrant koji `ivi u Nema~koj. Manje inventivni Bruks usredsre|uje se na konkretne teme i simboli~ke mehanizme koji se mogu otkriti na stranicama {tampe. 1881–1940 (Oxford: Oxford University Press. izgleda. eds. kao i izme|u dvadesetih i tridesetih godina. Grojs tra`i analogije izme|u misaonih struktura i projekata utopijske umetnosi.. klju~nih koncepata i me|usobnih veza izme|u estetskih nivoa i socijalnog miljea. 1998). 1994). Svetlana Bojm (Boym) i Erik Najman (Eric Naiman). nije sasvim o~igledno kako bi se ubedljivo mogli povezati modeli i efekti – ili. Catriona Kelly and David Shepherd. Katriona Keli (Catriona Kelly) i Dejvid [epard (David Shepherd) posmatraju podru~je kulture kao sistem {iroko povezanih tema. Constructing Russian Culture in the Age of Revolution. pretpostavlja da kultura i svest konstitui{u jedinstvenu transpersonalnu membranu koja vibrira zna~enjima razumljivim adekvatno izve`banom uhu. Videti tako|e: Irina Paperno and Joan Delaney Grossman.. Oslanjaju}i se na simboli~ku antropologiju. Me|utim. s druge strane. I on veruje da je prona{ao klju~ kojim se otkriva zna~enje. i politi~kog stila Staljinovog re`ima koji je nastojao da oblikuje novo dru{tveno bi}e. On polazi od pretpostavke. 132 Ovi poku{aji u najmanju ruku pokazuju produktivni nagon za otkrivanjem modela i veza. Russian Cultural Studies. materijal deluje suvi{e koherentno..

„Paradigms. „Literature as an Institution“.74 Posle Staljinove smrti ponovo se otvorio prostor za teorijske inovacije. me|utim. Ni Grojs ni Najman se ne zanimaju za uzroke. tako i u studiji kulture. Njihovi efekti su prisutni u stvarnom `ivotu. 864–877.73 Me|utim. Me|utim. and Other Clues“. 73 O „starom“ istori~arskom stanovi{tu videti: Engelstein. zatim Rusi koji su emigrirali ili ovde samo gostuju usvajaju pristup kulturnih studija. kada se name}u kao autoritet u nekoj oblasti (tvrde}i da je ne{to ta~no ili lepo). Zna~enje „diskursa“ kao tehni~kog termina podrazumeva. Ruski formalisti iz dvadesetih godina. poznati po svojoj usredsre|enosti na tekstualnu analizu. anticipaciju ili ih ~ak oblikuju. pro{irio je implikacije modela Ferdinanda de Sosira kako u lingvistici. ^emu plesti diskurzivne modele ako ulozi nisu veliki. koji je po~eo u Moskvi a nastavio u Pragu. Izdava~i su u postsovjetskoj Rusiji pokrenuli pravu malu bujicu prevoda omogu}avaju}i tako pristup modernoj filozofiji i teoriji kulture koje nisu bile dostupne u vreme Sovjetskog Saveza. istra`iva~i koji se zadovoljavaju intrepretacijom imaju svakako intelektualnu ulogu. Sli~no tome. nisu politi~ki neutralni ve} sami po sebi predstavljaju oblike mo}i. kako se ta veza odr`ava. Najman je uveren kako diskurzivne strukture iz dvadesetih godina ne samo da podse}aju na politi~ke ishode iz tridesetih godina ve} u izvesnoj meri predstavljaju njihov prototip. oni ne prou~avaju mehanizme koji bi mogli da pove`u „diskursivne“ i politi~ke formacije. Oni se zapravo oslanjaju na sam koncept diskursa koji obavlja posao. 74 Videti: Todd. Odbacuju}i upro{}ena shvatanja uzro~nosti (pojam koji je tako|e usredsre|en na proizvodnju efekata). impliciraju}i. Roman Jakobson (1896–1982). Me|utim. stav da znanje ili estetski standardi. kao i oni na Zapadu. bez preciznijeg odre|enja.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI koju deli sa Katerinom Klark. nije dokaz propasti Sovjetskog Saveza ili plod uticaja novije zapadne misli. Ovde je vi{e re~ o konvergenciji nego o konverziji. 133 Pre Fukoa . da politika i umetnost izviru iz iste matrice – nekog unutra{njeg programa kulture ili koda ekspresije. uvo|enjem pojma diskursa istori~ari su ih obasuli primedbama i nerazumevanjem) budu}i da su im generativne pretpostavke osnovno sredstvo zanata. analize znakovnih sistema duguju isto toliko razvoju doma}e nau~ne produkcije koliko i iznenadnom uticaju teorija uvezenih iz inostranstva. Pathologies. opasnost pogre{nog ~itanja delimi~no se krije u velikoj ambiciji. a kakav uop{te mo`e biti ulog ako je predmet diskurs? To {to istra`iva~i koji rade u Rusiji. tako|e su se suo~avali s problemom odnosa izme|u tekstova i dru{tvenih konteksta.

History and Theory 40 (February 2001). Ve} po~etkom sedamdesetih godina sovjetski ~asopisi pominju vode}a imena moderne lingvistike i teorije kulture: De Sosira. L.. @aka Lakana.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. M. Fukoa i @aka Deridu. Voprosy filosofii. 29 (1998).. in Moskovsko-tartuskaia semioticheskaia shkola. Iu. No. 1962). Semiotics. Voprosy filosofii. 1970). prevod na engleski: „Ideology. Avtonomova. P Senokosov. 401–09. 3 (1976). 1999). Zhizn’ i tvorchestvo Iu. Zinov’ev and I. Iu. Voprosy filosofii. 145–152. 144–46. ed. idem. 77 Neki od najva`nijih tekstova. „K probleme genezisa Tartusko-Moskovskoi semioticheskoi shkoly“. Jakobsona. I. 143–150. 1 (1978). po~eli su da prodiru u sovjetsku literarnu teoriju krajem pedesetih godina kada su se u sovjetskim ~asopisima pojavili prvi ~lanci o strukturalnoj lingvistici povezani s informati~kom teorijom u matematici.“ Voprosy filosofii. prema redosledu publikovanja: T. „Logicheskaia model kak sredstvo nauchnogo issledovaniia“. ibid. 172–181. videti: Andrei Zorin. A. 39–54. 11 (1973). V Konstantinov (Moscow: So. Filippov. Uspenskii. 96–97. „Frantsuzska. esp. F. ed. Vol. Filippov. 134 Ako neko veruje da je „informaciona revolucija“ bila jedan od elemenata koji su doveli do uru{avanja Sovjetskog Saveza. L. in Russian Formalism: A Retrospective Glance. 1 (1960). 75 . I. S. Segal. ed. 1977). Avtonomova. B. „Ideologiia i semiotika v interpretatsii Klifforda Girtsa“. „Grammatologiia Zhaka Derrida“. 6 . A Semiotic Approach“. ve} jednim od njenih rezultata. sa poglavljem o Fukoou I obimnom bibliografijom. Lotmana (Moscow: Novoe literaturnoe obozrenie. „Strukturalizm i freidizm“. a iz prakti~nih razloga jer su smatrane klju~em tehnolo{kog razvoja). I. N. „Strukturalizm“. Moloshnaia. Avtonomova. ibid. N. N. 2 (1978). Fuko. „Kontseptsiia ’arkheologicheskogo znaniia’ M. „Ot ’arkheologii znaniia’ k ’genealogii vlasti’“. No. Egorov. S. Senokosov. 38. Strukturno-tipologicheskie issledovaniia: Sbornik statei (Moscow: Akademiia nauk. V Kuznetsov. godina mo`e smatrati ne uzrokom intelektualne promene (mada jeste dovela do dramati~nih promena u ideolo{kom polju). No. otvorio je put za diskusije o temama iz humanisti~kih nauka u kojima su kombinovani kvantna mehanika i lingvisti~ki modeli76. Filosofskie problemy strukturnogo analiza v gumanitarnykh naukakh: Kriticheskii ocherk kontseptsii frantsuzskogo strukturalizma (Moscow: Nauka. Novoe literaturnoe obozrenie. F.. Naoma ^omskog. onda se 1991. D. N. (1968). ia filosofiia“. Nekliudov. „Diskussiia o strukturalizme v Frantsii“. Revzin. No. 157–164. 82–90. O paralelnom razvoja kulturne antropologije i (ne)postojanju njenog odnosa sa mi{ljenjem iz sovjetskog doba. A. 7–73. Klod Levi-Strosa. „Psikhoanaliticheskaia kontseptsiia Zhaka Lakana“. 10 (1972). 114–129. S. Isti lingvisti~ki i strukturalisti~ki izvori koji su promovisali pojavu kulturne antropologije i kasnije diskurzivne i dekonstruktivisti~ke teorije u Evropi. No. No. 154–163. No. 5. Edward J.75 Veliki ugled koji su u`ivale matematika i teorijska fizika (hvaljene od sovjetskog establi{menta iz ideolo{kih razloga jer su smatrane vrhuncem materijalisti~ke nauke. in Filosofskaia entsiklopediia.. 76 Na primer: A. No. vetskaia entsiklopediia. „Soviet Structuralism.77 Videti: B. and Clifford Geertz: Some Russian Reflections“. ibid. 142–150. 406–07. Brown.

kada je krenula ~itava bujica. Lektsii po struktural’noi poetike.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Prvi prevod Fukoa na ruski pojavio se 1977. godine: Madness and Civilization: A History of Insanity in the Age of Reason. 1961). Egorov. A. 1964). vyp. godine. gde je 1950. kontradikcije. 81 Iu. „’Et in Arcadia Ego’ vernulsia: Nasledie moskovsko-tartuskoi semiotiki segodnia“. Fuko.78 Sve do 1991. godine objavljeno je 25 svezaka. godine.79 Ali Rusi su se i pre toga uveliko bavili diskursom.82 Kao {to nam na to skre}e pa`nju Boris Gasparov u svojoj lucidnoj raspravi o odnosu izme|u francuske i ruske misli krajem sedamdesetih godina. 1. Tabachnikova (Moscow: Magisterium. odsustva i iznena|enja. 1994). and Uspenskii. ed. 1977). godine. Prva slede}a knjiga objavljena uz finansijsku pomo} francuskog Ministarstva za spoljne poslove: Volia k istine: Po tu storonu znaniia. No. 284–311. Tartu. Za op{ti pregled. 43–53. D. 3 (1993). Lotman i tartusko-moskovskaia semioticheskaia shkola (Moscow: Gnozis.. trans. 1965. Sotsio-Logos. Tartu{ka {kola je u potrazi za koherentnim i sveobuhvatnim modelima imala vi{e zajedni~kog s racionalisti~kim stilom strukturalista nego sa Fukoom i dekonstruktivistima koji se fokusiraju na rascepe. M. and Nekliudov.. (B. vlasti i seksual’nosti. Nekliudov. ed. Novoe literaturnoe obozrenie. godine po~eo predava~ku karijeru. vyp. 1991).81 Preme{tanje analize s teksta na kulturu-kaotekst omogu}ilo je semioti~arima iz Tartua da se kre}u izme|u proizvoda i proizvodnje zaobilaze}i onu vrstu sociologije koja je bila diskreditovana nespretnim marksisti~kim tretmanom.. Iu. Njegove slo`ene. Nekliudov. Slova i veshchi: Arkheologiia gumanitarnykh nauk (Moscow: Progress. Richard Howard (New York: Pantheon. trans. „Zametki iz 90-kh o semiotike 60-kh godov“. Zhizn’. reprinted in Moskovsko-tartuskaia semioticheskaia shkola. 78 135 . „’Et in Arcadia Ego’“. French ed. ed. ed. Novoe literaturnoe obozrenie. 1 (Moscow: Progress. ed. 79 Videti: „Germenevtika sub“ekta“. 77. 3 (1993). Prvi simpozijum o znakovnim sistemima odr`an je 1962. 80 Dmitrii Segal. pre{tampano u: Moskovsko-tartuskaia semioticheskaia shkola. videti: Egorov. tenzije. and commentary S. No. Moskovsko-tartuskaia semioticheskaia shkola. 99–112. nije se pojavio nijedan drugi prevod. 39. 34. 5 (1993). Voprosy filosofii. Lotman.80 Prvi proglas o metodolo{kim principima Tartu{ke {kole objavljen je 1964. 504–537. 82 Segal. sledili su drugi kra}i radovi. Do 1992. istorijski utemeljene interpretacije naru{avaju poM. 1996). „K probleme“. ubla`ena kompleksnom teksturom Lotmanovih analiza odre|enih aspekata ruske kulture. Juri Lotman je u estonskom gradu Tartuu. Za bibliografiju videti: A. 38. Koshelev. uklju~uju}i: „Zhizn’: Opyt i nauka“. prema Gasparovljevom mi{ljenju. Piatigorskii.. 152–156. godine. 30. Sklonost Tartu{ke {kole ka shematskim modelima je. no. Najraniji engleski prevod neke Fukoove knjige objavljen je 1965. M. M. sa svojim kolegama razvio prepoznatljiv stil strukturalisti~ko-semioti~ke analize.

Boris A. na primer. 1997). Juri Civian (Yuri Tsivian) i Aleksandar @olkovski (Alexander Zholkovsky).86 B. Richard Taylor (New York and Chicago: Routledge and University of Chicago Press. Gasparov. 1992). noviju analizu uloge diskurzivnog ukalupljavanja videti: Susan K. a zatim se posvetile {irim zna~enjskim sklopovima: Irina Paperno. eds. 83 .. Irina Paperno.. Njegova istra`ivanja. 1999). Irina Rejfman (Irina Reyfman). 1986). Uspenskii (Ithaca: Cornell University Press. koji su pre dolaska u Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave bili povezani sa Tartu{kom {kolom. Robert P. lotmanijanske strukture koje nude polje-u-vremenu sa koherentnim zna~enjem. eds. 1990). Kori{}enje literarnih modela kao personalnih {ablona samo je jedan slu~aj u op{irnijim interpretacijama kulturnih i socijalnih sistema: druga~ije re~eno diskursa i praksi.83 I zaista. Yuri Tsivian. Heralds of Revolution: Russian Students and the Mythologies of Radicalism (Oxford: Oxford University Press. Boris Gasparov.85 Odvajaju}i se od po~etka od onog pravca mi{ljenja iz koga je proiza{ao Fukoov pojam „diskursa“ i Burdijeov koncept „habitusa“. „V poiskakh ’drugogo’ (Frantsuzskaia i vostochnoevropeiskaia semiotika na rubezhe 1970-kh godov)“. 1992).. 1988). 213–236. Hughes. Suicide as a Cultural Institution (Ithaca: Cornell University Press. postala su dostupna na engleskom zahvaljuju}i prevodima Aleksandra i Alise Nahimovski (Alice Nakhimovski)84. and Alice Stone Nakhimovsky. Chernyshevsky and the Age of Realism (Stanford: Stanford University Press. primeri Lotmanovih istorijskih istra`ivanja jo{ uvek predstavljaju inspiraciju za kolege na Zapadu. Vasilii Trediakovsky: The Fool of the “New“ Russian Literature (Stanford: Stanford University Press. in Moskovsko-tartuskaia semioticheskaia shkola. Morrissey. pravilnim opozicijama ili repetitivnim formama. ed. Lotman se bavio tenzijom izme|u kontinuiteta i raskida u knjizi Kul’tura i vzryv (Moscow: Gnozis. Lotman. Irina Reyfman. Lidiia Ia. Cultural Mythologies of Russian Modernism: From the Golden Age to the Silver Age (Berkeley: University of California Press. Ginsburg. 85 I Irina Paperno i Irina Rajfman po~eli su nau~ni rad studijama o pojedinim li~nostima. Alan Bodger. 1994. uvezli su ovu tradiciju u Ameriku i modifikovali je. The Semiotics of Russian Cultural History: Essays by Iurii M. Russian ed. trans. ed. povezuju ta dva analiti~ka pitanja kojima smo ovde po~eli: organizovanje konceptualnih mogu}nosti (diskurs) i njihovo prevo|enje u aktivnosti istorijskog `ivota (praksa). 136 tragu za perfektnim modelima. 86 Za druga~iju. Ritualized Violence Russian Style: The Duel in Russian Culture and Literature (Stanford: Stanford University Press. M. and Irina Paperno. 84 Alexander D. Nekliudov. Early Cinema in Russia and its Cultural Reception. 1991). pokazuje kako figura Nikolaja ^erni{evskog reprodukuje odre|eni kulturni tekst i istovremeno nudi jedan drugi kulturni model koji slu`i za konstruisanje druga~ijih `ivotnih pri~a.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. kao i istra`ivanja drugih predstavnika Tartu{ke {kole. 1998). Polaze}i od pristupa koji je razvila Lidija Ginzburg.

Self and Story. literarne kritike i studija kulture. 112–132.88 Dakle. Petersburga. Zhukovskogo i ideologiia sviashchennogo soiuza“. No. 89 Videti.... hrabro hvataju u ko{tac. Bahtinov uticaj je prili~no o~igledan u radovima Keril Emerson (Caryl Emerson). „Vrag naroda: Kul’turnye mekhanizmy opaly M. 1986). „Ideologiia ’Pravoslaviia-Samoderzhaviia-Narodnosti’: Opyt rekonstruktsii“. Moscow). metodolo{ki sveden pristup. 41 (2000).BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Zapadni slavisti su istovremeno bili inspirisani Mihailom Mihailovi~em Bahtinom (1895–1975). Nasle|e Tartu{ke {kole predstavlja okosnicu ~asopisa „Novi knji`evni pregled“ (Novoe literaturnoe obozrenie) u kome je od 1992. ono {to se desilo posle 1991. Bahtinova konceptualna sredstva. zajedno sa Majklom Holkvistom (Michael Holquist) i Katarinom Klark (Katerina Clark). 32 (1998). A. Boris Godunov: Transpositions of a Russian Theme (Bloomington: Indiana University Press. Zorin je. idem. ed. tako|e: E. bave se unutra{njom strukturom teksta kao i modelima koji povezuju estetske forme s kulturnim okru`enjem. The First Hundred Years of Mikhail Bakhtin (Princeton: Princeton University Press. 26 (1997). poput teoreti~ara knji`evnosti Andreja Zorina i istori~ara Borisa Kolonickog. potraga za vezom vreme-tekst-i-kontekst podstakla je eksperimentisanje sa interdisciplinarnim pristupom koji ima eklekti~an. 71–104. 1986).. M. eds. godine jeste konvergencija dva toka koja su potekla iz istog izvora lingvisti~ke teorije i teorije komunikacije. 1995 and 1997). primenjuju ova sredstva za analizu kompleksnih kulturno-politi~kih domena. na primer. ibid. i izbegava pitanja interpretacije kojima se istori~ari poput Helbeka.87 U manje teorijski orijentisanom modelu. Novoe literaturnoe obozrenie. 27–68. vidi: Caryl Emerson. Literature and History: Theoretical Problems and Russian Case Studies (Stanford: Stanford University Press. godine objavljen veliki broj ruskih i zapadnja~kih eseja iz istorije. Lotmanovskii sbornik. 1997). idem.89 Saradnici ovog ~asopisa. No.. 2 vols. No. V. a u tzv. Engelstein and Sandler. Kotkina i Halfina. pomogla u obja{njenju i popularizaciji Bahtinovog dela u Americi.90 Viktor @ivov (Viktor Zhivov) koji `ivi na relaciji Moskva–Berkli. isto kao i ona razvijena u okviru {kole iz Tartua. kao i ediciju: Iz istorii russkoi kul’tury (Iazyki russkoi kul’tury. ibid. reprinte Lotmanovih radova koje izdaje „Iskusstvo“ iz St. 137 . postmodernom trenutku nastala su na srodnim terenima francuske teorije (diskurzivne. napisao seriju eseja o XVIII i ranom XIX veku. kao i istra`iva~i literature poput Najmana i Klarkove. u kojima je tretirao ideologiju i knji`evnu proizvodnju kao me|usobno povezane instrumente oblikovanja stila odre|enog perioda. jo{ jednim misliocem iz sovjetske ere koji je prona{ao na~in da zaobi|e sovjetsku ortodoksiju. Za ruski kontekst. 88 Gary Saul Morson. Speranskogo“. ed. 90 Andrei Zorin. Permiakov. „Poslanie ’Imperatoru Aleksandru’ V. dekonstruktivisti~ke i socio-kulturne) i semiotike inspirisane Tartu{kom {kolom. Emersonova je. koja koristi pojam hronotropa da bi povezala muziku. (Moscow: ITs-Garant and RGGU. u svojim radovima o brojnim temama kombinuje 87 Caryl Emerson. prozu i dramu XIX veka.

Reflektuju}i uticaje proiza{le iz njegovih kontakata sa Tartu{kom {kolom. kako je revolucija mobilisala kulturu kao oru|e politike. and with Orlando Figes. and William G. ve} zapravo pokazuje kako njihovo izrazito prisustvo i snaga odra`avaju pritisak specifi~nih doga|aja. Kolonicki radije pokazuje kako su vrednosti. simboli i stavovi konstituisali ono {to naziva politi~kom kulturom 1917.G. te stoga odre|uju ko poseduje mo} i kako je upra`njava. Vladimir Iu. 138–149.93 U tom smislu. gener{u i osporavaju vlast. idem. Za @ivova videti. 183–196. Russian Review 53: 2 (April 1994). repeticijama.I. 1999). N.92 Ne ignori{u}i uticaj pojedina~nog delanja ili politi~ke organizacije i strategije. na primer: Iazyk i kul’tura v Rossii XVIII veka (Moscow: Iazyki russkoi kul’tury. Me|utim. No.. ed. Cherniaev. Edward Acton. XVII–nachalo XX veka“. niti alternativno. . ed.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 93 Interdisciplinarnost i internacionalne dimenzije takvog pristupa karakteristi~ne su za postsovjetsku eru. Rossiia. 41 (2000): 69–87. temama i kontrastima koji su dominirali ~itavim poljem. Novoe literaturnoe obozrenie. Demonstriraju}i do koje su se mere modeli razumevanja i o~ekivanja ukorenili u dru{tveni senzibilitet mnogo pre nego {to su bolj{evici svojim olujnim naletom zauzeli javni prostor. kako na vrhu tako i na dnu. mada su varirali u dodiru sa socijalnom lokacijom. mo`e se re}i da Kolonicki s politi~kim kontekstom Revolucije postupa kao Vortman s politi~kim teatrom monarhije – on mapira sisteme zna~enja koji. in Critical Companion to the Russian Revolution. Rossiia/Russia 3 Š11¹ n. 1996). Rosenberg (Bloomington: Indiana University Press. Kolonicki u prvi plan isti~e materijal s kojim su akteri (individualni ili kolektivni) morali da se konfrontiraju. 1997). 1914–1921. te modele koje otkriva ne tretira kao da su postojali u bezvremenom vakuumu. godini. and „The Press and the Revolution“. a ne za paradigmama. Videti: Critical Companion. N. Kolonicki traga za ome|enim oblastima. Mazur. 91 „Kul’turnye praktiki v ideologicheskoi perspektive. on nudi {iri okvir za razumevanje pitanja ideologije i partijskih borbi. Kolonitskii. 1999). 138 lingvisti~ku ekspertizu sa razvijenim ose}ajem za istoriju.91 Poput Zorina. Interpreting the Russian Revolution: The Language and Symbols of 1917 (New Haven: Yale University Press. godine. 92 Boris I. U skora{njem broju nedavno obnovljenog rusko-italijanskog ~asopisa Rossiia/Russia. On ne poku{ava da objasni kako se ideologija pokazala pokreta~kom snagom revolucije. on traga za odjecima. (Moscow and Venice: O. Na osnovu ekstenzivnog arhivskog istra`ivanja u Rusiji i inostranstvu. „Zanimatel’naia anglofobiia: Obrazy ’Kovarnogo Al’biona’ v gody Pervoi Mirovoi voiny“. @ivov se na{ao u dru{tvu Ri~arda Vortmana (Richard Wortman) i niza drugih imaginativnih ruskih istra`iva~a s prilogom pod teorijski hibridnim naslovom: „Kulturne prakse u ideolo{koj perspektivi“. 381–390. on se sa novim detektivskim ve{tinama vratio primalnoj sceni istorijskog mesta zlo~ina – 1917. „Antibourgeois Propaganda and Anti-’Burzhui’ Consciousness in 1917“. „Kerensky“. s.

2d ed. 1996). Neki od primera su: studija Erika Najmana (Eric Naiman) o diskursu perioda NEP. Skvortsov. L. ed. filozofija je pru`ila drugi okvir za sintezu. ed. Sex in Public. Khlyst: Sekty. 1996). 1997). literarne. translated as Eros of the Impossible: The History of Psychoanalysis in Russia. Tolkovyi slovar’: russkii mat. Toporkov. 1994). Konstantinov. Wiener Slawistischer Almanach 23 (1989). 1997). Jevgenija Ber{tajna (Evgenii Bershtein – |ak Papernove) o homoseksualnosti u srebrno doba. eds.. „Pitanja filozofije“ (Voprosy filo94 „Nomer posviashchen eroticheskoi traditsii v russkoi literature“. videti: Aleksandr Etkind. „The Russian Myth of Oscar Wilde“.97 U godinama posle Staljina i nemarksisti~ka filozofija je tako|e opstajala u senci. oporavak i preispitivanje. godine novi pravac istra`ivanja u okviru prou~avanja Rusije.98 Uz studije kulture koje su predstavljene u „Novom knji`evnom pregledu“ (NLO). Malmstad and Nikolay Bogomolov. zajedno i preuzimaju}i jednih od drugih) iskopavali su novi materijal i otvarali nove teme. in Self and Story. Levitt and A. Russian Psychology: A Critical History (Oxford and New York: Blackwell. Engelstein and Sandler. 98 Kao primer ranog labavljenja ideolo{ke kontrole. 97 Videti: David Joravsky. Eros nevozmozhnogo: Istoriia psikhoanaliza v Rossii (Moscow: Gnozis-ProgressKompleks. V. Ponovno otkrivanje izgubljenog erotskog nasle|a bilo je prvi znak da su ograni~enja sovjetske ere izgubila svoje upori{te. 96 Kao primer kombinacije tema seksa i psihologije. bilo je pripremano decenijama tokom kojih su ovu temu u `ivotu odr`avale zvani~no neodobrene diskusije koje su ~ak smatrane i neprijateljskim. godine. trans. Ozornye stikhi (Moscow: Kolokol-Press. {to je omogu}ilo njeno kasnije o`ivljavanje. I.. (Moscow: Kolokol-Press. Eros i pornografiia v russkoi kul’ture (Moscow: Ladomir. Toporkov. 5 (Moscow: Sovetskaia entsiklopediia. ed. 199–214. 168–188. ed. biografske i politi~ke. tako|e povezana sa pitanjem mo}i. 1993). Evgenii Bershtein. 1998). 1991). ed. „Rossiia kak podsoznanie zapada“. 95 Naiman.. T. Martin A. Seks i erotika v russkoi traditsionnoi kul’ture (Moscow: Ladomir. 139 .96 Tlo za obnavljanje psihologije kao teorijski utemeljene discipline posle 1991. John E.. Psihologija je pored seksa drugi.. Vol. Freud and the Bolsheviks: Psychoanalysis in Imperial Russia and the Soviet Union (New Haven: Yale University Press. 1999). literatura i revoliutsiia (Moscow: Novoe literaturnoe obozrenie.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Pitanja koja se odnose na seksualnost i rod. idem. Sodom i psikheia: Ocherki intellektual’noi istorii Serebrianogo veka (Moscow: ITS-Garant. 1989). idem. A. 11 (1991). Noah and Maria Rubins (Boulder: Westview. M. No. videti: F. Russkii dekameron (Moscow: TOO-Pioner. Aleksandr Etkind. L. Literaturnoe obozrenie. Filosofskaia entsiklopediia. Mikhail Kuzmin: A Life in Art (Cambridge: Harvard University Press. . 1998). 1997). 1999). V Akhmetova. Russkii eros ili filosofiia liubvi v Rossii (Moscow: Progress. Sociolog Igor Kon je tako|e doprineo ozbiljnim diskusijama o ovim temama. inspirisala su posle 1991. 1970). D`ona Malmstada (John Malmstad) o Mihailu Kuzminu (delimi~no u saradnji s Nikolajem Bogomolovim)95. Videti i: Boris Grois. Miller. izgubljeni-pa-na|eni predmet interesovanja postsovjetske kulture.94 Teoreti~ari knji`evnosti (i zapadni i ruski – odvojeno. L.

140 zofii) postali su ~asopis za kulturolo{ke refleksije i istorijska „iskopavanja“. Uspenskii. ed. Teorija diskursa sadr`i u sebi sli~an rizik. jedini lek od te opasnosti. Okretanje kulturi. 100 Na primer. Bagno. S. A.. Petersburg: Corvus. Lotman i Boris Uspenski inspirisali su druge istra`iva~e da svugde nalaze takve kontraste. To bi bilo {teta. 30–66. Lotman and Boris A. Nikoliukin (Moscow: Republika. 1999). kao i ranije zapo~etim diskusijama o njihovom zna~enju. sugeri{e izvesnu koherentnost i stabilnost koja istoriji Rusije daje uznemiravaju}u bezvremenu auru. in Semiotics of Russian Cultural History.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ed. po~etno usmereno ka raskidu s materijalisti~kim determinizmom i sturkturiranim sekvencama razvoja. N. 99 . Rozanov. tretira kao model ili analogija. Nova izdanja obuhvataju Sabrana dela Rozanova. zaokru`enost modela Tartu{ke {kole u kome se predstave i delanje uklapaju u isti nacrt. videti: V. za pojam kulture se mo`e re}i da u novijoj literaturi funkcioni{e kao razvodna tabla koja skriva isprepletane `ice uzro~nosti i me|uzavisnosti. knjige Karsavina. otkrivanju njihovog konvencionalnog porekla. Videti posebno najnoviji kontroverzni tom Rozanovljevih Dela koji uklju~uje i matrerijale o Florenskom: V. uklju~uju}i i istra`ivanja Hagemajstera (Michael Hagemeister). na kraju.101 I zaista. na primer.100 U apstraktnijim verzijama model je zami{ljen vi{e strukturalno nego supstantivno: sugeri{u}i da je rana ruska kultura funkcionisala kroz binarne kontraste. zajedno s rezultatima novih arhivskih istra`ivanja. mo`e. Florenskog i drugih. 101 Iurii M. ^ini mi se da je nagla{avanje istorije u sintagmi „kulturna istorija“. uz odr`anje kriti~ke distance prema kategorijama koje sama istorija proizvodi. Mirosozertsanie Florenskogo (Tomsk: Vodolei. 1998). Mogu se navesti i brojni drugi radovi. Sakharna. Kulturne paradigme nude modele koji pre`ivljavaju protok vremena. Pronalaze}i obrazce koji opstaju dovoljno dugo da bi se kvalifikovali kao „diskursi“. istori~ari mogu da podriju izvornu nameru ovog koncepta koja se sastoji u istorizovanju komponenti kulture.99 Kada je re~ o metodologiji. 1995). te stoga i otvorenosti za promene. Tokom poslednje decenije objavljeni su zanemareni tekstovi mislilaca srebrnog doba. E. S engleskog prevela Rada Drezgi} Kulturna svest Primer nedavno objavljenog teksta napisanog sedamdesetih godina je knjiga Sergeja Horu`eg: S. zavr{iti vra}anjem drugoj formi predestinacije. Russkie utopii (St. V. „Binary Models in the Dynamics of Russian Culture (to the End of the Eighteenth Century)“. Neke su proizvod intelektualne aktivnosti (ponekad ukr{teni sa narodnim verovanjima): utopija se uklapa ovde. Za neke se veruje da su ukorenjene u istorijskim institucijama: praksa pravoslavlja se. Khoruzhii.

Iako je „sistem“.728(47)"193/195" 94:321. 141–142. pojedinci su mogli da umanje te pritiske tako {to bi se povukli u privatnost koja nije bila pod uticajem „zvani~ne“ ideologije.66(47)"193/195"(093. 71–96. Becoming: Stalin-Era Autobiographical Texts“. „Working. Univerzitetu Kalifornija na Berkliju. I–II/2009 UDK: 316. Stoga je subjektivitet (koji shvatam kao sposobnost mi{ljenja i delanja koje nastaje na koherentnom ose}aju sopstva). Piteru Holkistu (Peter Holquist) i u~esnicima radionica i seminara na Univerzitetu u Mi~igenu. Pisanje ovog ~lanka pomoglo je „Michigan Society of Fellows“. U potrazi za tim skrivenim ili potisnutim sopstvom sovjetskih gra|ana. nau~nici su polagali velike nade u od nedavno dostupne „skrivene transkripte“ (D`ejms Skot) sovjetskog dru{tva: tajne izve{taje i saslu{anja slu`be bezbednosti (NKVD). Kritika I/1. Struggling. kombinuju}i propagandu i prinudu. Russian Review 60 (July 2001): 340–359.2 * Izvor: Jochen Hellbeck. bio uspe{an u nametanju izvesnog stepena spolja{njeg konformizma narodu. Univerzitetu Stenford i pariskoj Maison des Sciences de l’Homme na komentarima i sugestijama. str. NASTAJANJE: AUTOBIOGRAFSKI TEKSTOVI STALJINOVE ERE1 . Univerzitetu Kalifornija na Riversajdu. Nataliji Korenevskajoj (Natalya Korenevskaya) i Tomasu Lausenu (Thomas Lahusen) jer su sa mnom podelili veliki broj dnevnika iz Staljinovog perioda. (2000).3) 141 JOHAN HELBEK* Jedna od ukorenjenih predrasuda zapadne predstave o Staljinovom re`imu jeste da su dr`avna politika i bolj{evi~ka ideologija bili ne{to u ~emu su sovjetski gra|ani su{tinski samo „spolja“ obitavali. Tako|e `elim da zahvalim Veroniki Garos (Veronique Gaross). 1 Zahvaljujem Igalu Halfinu (Igal Halfin). RAD. O~ekivalo se da }e u tom obilju nezvani~nih ili tajnih izvora koji sadr`e autenti~ne zapise o sopstvu individua biti razotkrivena su{tina njihovog subjektiviteta. Poslednji koji su uveli D`. BORBA. neobjavljene prepiske i dnevnike. u kontekstu staljinizma smatran kvalitetom koji se manifestuje naspram politike sovjetske dr`ave i nasuprot njoj. 2 Videti Jochen Hellback: „Speaking Out: Languages of Affirmation and Dissent i Stalinist Russia“.Tre}i program Radio Beograda Br. Dr`avnom univerzitetu Mi~igena. Dejvidu Hofmanu (David Hoffman).

No. Vol. ali mnogo pesimisti~nije.4 Aktivnosti autobiografske refleksije. ve} produktivan. uvod. 109–118. str. posebno str. izaziva sumnju u sposobnost sovjetskih gra|ana da razviju bilo kakav pojam o individualnom subjektivitetu. Posledica toga je da su sovjetski gra|ani bili li{eni tradicionalnih okvira definisanja sopstva i dr`ani sputani u atmosferi stalnog rascepa. Sovjetski gra|ani koji su `iveli u prvim decenijama sovjetske vlasti bili su vi{e nego svesni svoje du`nosti da poseduju posebnu li~nu biografiju. primoravaju}i ih da svoje subjektivitete skriju ili da ih u potpunosti poni{te. 221). Ar~ Geti (J. Vol.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 1985. 142 Stanovi{te povezano sa tim. Revolucionarna politika je u velikoj meri bila usredsre|ena na stvaranje revolucionarnog sopstva. poglavlje 1.3 Te dve interpretacije povezuje predstava o tome da je sovjetsko dru{tvo poku{avalo da podjarmi ose}aj sopstva individua. a revolucionarna politika po svojoj prirodi podriva stvaranje stabilnih identiteta. 119–146. 1. (New York. Za model ovog pristupa sopstvu kao problemu videti: Michel Foucault. ibid. Jahrbücher für Geschichte Osteuropas 48 (2000). godine i sovjetska revolucionarna praksa imale na ose}aj sopstva individua nije bio represivan. Tako|e videti raniji pojam staljinisti~kog „dru{tva `ivog peska“ Mo{e Levina (Moshe Lewin) (The Making of the Soviet System: Essays of the Social History in the Interwar Russia (New York. Za kritiku ovog su{tinski liberalnog koncepta sopstva videti Anna Krylova. 1973). . 2. Prema tom stanovi{tu. svakako ne `elim da impliciram da sopstva. str. nesigurnosti i dezorijentacije. Kritika I/1. Naumov): The Road to Terror: Stalin and the Self-Destruction of Bolsheviks. Gubitak sopstva je tako|e centralna tema Hane Arent (Hannah Arendt) u The Origins of Totalitarianism (1951. kao samosvesna bi}a. Moj argument je pre to da je revolucija u velikoj meri razvijala novo mi{ljenje o sopstvu. 1932–1939 (New Haven. bili su prisiljeni da priznaju politi~ki zna~aj svoje biografije. The History of Sexuality. i kao o problemu i kao o politi~kom projektu. 4 Kada govorim o kreativnom uticaju ruske revolucije na sopstvo. 1978). da mogu javno da je predstave i da „rade na sebi“ u potrazi za usavr{avanjem. str. Ono {to je najva`nije. na primoravanje sovjetskih gra|ana da misle o sebi i da deluju kao svesni istorijski subjekti. pisanja i govora – predstavljale su va`no sredstvo pomo}u kojeg je trebalo posti}i revolucionarni subjektivitet. The Use of Pleasure. 1999). (2000). 115–116. An Introduction. revolucionarna dr`ava je monopolizovala svaku politi~ku inicijativu. Naumov (Oleg V. 1. Arch Getty) i Oleg V. „The Tenacious Liberal Subject of Soviet Studies“. Sna`na politizacija govorenja i pisanja o sebi taSkotovu (John Scott) dihotomiju javnih i skrivenih transkripta bili su D`. nisu postojala pre revolucije. Moj ~lanak govori o sasvim suprotnoj dinamici: on dokazuje da primarni uticaj koji su Revolucija iz 1917. 3 Stefan Plagenborg (Stefan Plaggenborg) je nedavno formulisao ovo gledi{te sa kulturolo{ko antropolo{kog stanovi{ta u „Grundprobleme der Kulturgeschichte der sowjetischen Zwischenkriegszeit“. revidirano izdanje New York.

A. str. 2001). pod`anr – autobiografije autora koji se bore s jezikom da bi izrazili sebe dok. u Literaturnaia entsiklopediia. pisanje izve{taja o ne~ijem `ivotu ili vo|enje dnevnika bilo je ograni~eno na relativno mali segment obrazovanog ruskog dru{tva. ozbiljnim i sna`nim poku{ajima jedva pismenih seljaka-vojnika da sebe oblikuju kao revolucionarne subjekte.7 Me|utim. Red Cavalry (New York. u pripremi. 1929). Za bibliografiju objavljenih autobiografskih materijala koji se odnose na sovjetski period videti trajni projekt publikacija. Kao literarni `anr. 7 Mark Steiberg. istovremeno. Videti Otjrytyi arkhiv: Spravochnik opublikovannykh dokumentov po istorii Rosii XX-go veka iz gosudarstvennzkh i semeinzkh arkhivov (po otechestvennoi periodike 1985–1995 gg. specifi~no sovjetski. nacrt uvoda u Voices of Revolution 1917 (New Haven.).BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI ko|e je uticala i na dnevni~ke bele{ke tokom tridesetih godina – oni su naime izvori za istra`ivanje ovog eseja. 1934). Humanisti~ka tema je sna`no izra`ena kod Maksima Gorkog u zbirci komentara UntimelyThoughts: Essays on Revolution. publikatsii v sbornikakh i zhurnalakh. socijalnoj emancipaciji i dostojanstvu li~nosti.6 Ovaj opsesivni govor o sebi bio je donekle direktan izdanak Revolucije. Produk. 6 Videti: Isaak Babel. Chevengur (Paris. Sovetskoe obshchestvo v vospominaniiakh i dnevnikakh: Annotirovannyi bibliograficheskii ukazatel’knig. godine autobiografski domen je znatno pro{iren ne samo u pogledu apsolutnih brojeva nego i u sociolo{kom smislu. kao i drugi autobiografski na~ini pripovedanja. 1997). Kondakova (Moscow. i numeri~ki i u okvirima sociolo{kog vaspitanja. Posle Revolucije 1917. (New York. 1917–1918. Vol. ve} da je autobiografski domen obuhvatio potpuno nove slojeve dru{tva. Culture and the Bolsheviks. ed. ed. godine („Memuarnaia literatura“. U vremenu pre Revolucije. (Mosow. bio je oblikovan sovjetskom revolucijom. godine. 4 broj (Moscow. i tako ga uklju~io u plan individualne aktivnosti i mobilizacije u slu`bi ja~anja re5 Bibliografski dokazi. 1972). koje su se sve eksplozivno pojavile 1917. kao i ono {to je poznato o tome kako je dr`ava podupirala autobiografsko pisanje. Drobzhev. V Z.5 Pri~e o gra|anskom ratu Isaka Babelja i Andreja Platonova sadr`e zapise o nespretnim. „The Language of Popular Revolutionin Russia 1917“. 7. 131–149). cija autobiografske literature znatno se pove}ala posle 1917. neposredna artikulacija revolucionarnih ideja o ljudskoj slobodi. 143 . Popularnost `anra dnevnika u sovjetskoj Rusiji nagla{ava bibliografija skora{njih publikacija dnevnika iz arhivskih dokumenata. va`no je da razmotrimo kako je sovjetski re`im od samog po~etka prisvojio taj humanisti~ki diskurs. i Andrei Platonov. I. dnevnik. Nije re~ samo o tome da se mnogo vi{e pojedinaca anga`ovalo u pisanju i govorenju o sebi. sugeri{u da je rani sovjetski re`im izrodio najve}i kolektivni autobiografski projekat u savremenoj istoriji. 1987–1995). Samo bi slu~aj Kine mogao biti rival sovjetskom autobiografskom projektu. stvaraju}i time novi. i to prosto u pogledu broja individualnih autobiografija koje je podupirao re`im. u~e da pi{u i ~itaju. 1968). koja obuhvata vi{e od dve stotine dnevnika ili izvoda iz dnevnika.

ovde povezan sa sovjetskim re`imom. Unutar tog okvira transformacije. snabdeveni velikim bibliotekama i drugim obrazovnim sredstvima. 137). i reedukativne mere s ciljem „preoblikovanja“ klasnih otpadnika. str. Pri prijavljivanju za ~lanstvo u nekoj od tih institucija. Najra{ireniji tip formalizovanog autopredstavljanja u sovjetskom sistemu bila je autobiografija (avtobiografia) – kratak zapis o ne~ijem `ivotu koji se podnosio u pismenoj formi i izlagao usmeno. 1993. zami{ljeni kao mesta za formiranje Novog ~oveka. Urbana. 9 O poetici auto-oblikovanja videti Igal Halfin. str. Pilgrim’s Progress. @anr sovjetske autobiografije ima neverovatnih sli~nosti sa puritanskim modusom konstitucije sopstva. zapravo je uveden za vreme Prvog svetskog rata. jer bi bar jednom u `ivotu svi puritanski vernici trebalo da napi{u i u javnosti ispri~aju svoju li~nu duhovnu istoriju. kao {to su univerziteti i organi dr`avne administracije. ali u njenom sredi{tu je bilo formiranje njegove ili njene li~nosti. Jarbücher für Geschichte Osteuropas 45 (1997). sovjetska dr`ava pridavala je poseban zna~aj autobiografskom pisanju i govoru ne samo kao manifestaciji stanja svesti koje je dosegla data individua nego i kao oru|u da se ta svest dalje uzdi`e.9 Zna~ajno je to {to je od sovjetskih Etos dru{tvenog aktivizma. obrazovnu politiku. bolj{evi~ki re`im sprovodio je su{tinski moderan plan subjektivizacije. kao sredstvo procene nivoa politi~ke svesti datog kandidata. Kathleen M. No. da paralelno revoluciji na socijalnom i politi~kom polju. 144 volucionarne dr`ave. „From Darkness to Light: Student Communist Autobiography During the NEP“.8 Sovjetski revolucionari poku{avali su da uklone svako posredovanje izme|u pojedinaca i {ire zajednice. U autobiografiji su se navodila ne~ija dostignu}a u obrazovanju i profesiji. ^ak su i logori Gulaga. Me|utim. Journal of Modern History 69 (1997). bolj{evi~ki pristup odlikovao se time {to je preneo duh potpune ratne mobilizacije na poratni period i {to je uveo mnogo obuhvatnije na~ine da ostvari taj cilj. negovanja svesnih gra|ana koji bi se svojevoljno anga`ovali u programu izgradnje socijalizma. Ono {to je ovaj diskurs odgajanja svesnih revolucionarnih subjekata u~inilo tako mo}nim bila je ~injenica da se on sprovodio preko praksi subjektivizacije koje su uklju~ivale politi~ku agitaciju. 210–236. „’Information as the Alpha and Omega of Our Work’: Bolshevik Surveillance in Its Pan-European Context“. Ovi autobiografski tekstovi oblikovani su naspram tekstova prethodnika i sabra}e vernika („Biti hodo~asnik zna~ilo je putovati ’putem’ takvih tekstova unutar puritanske kulture“.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. str. 2. Swaim. Nagla{avaju}i subjektivno u~e{}e u revolucionarnoj stvari. svaki kandidat morao je da sastavi i izrecituje takvu jednu autobiografiju. 8 . 415–450. tako da se li~na svest i revolucionarni ciljevi dr`ave mogu spojiti. Tako|e. Videti: Peter Holquist. U tom procesu. Ovaj na~in autopredstavljanja nastao je u miljeu Komunisti~ke partije. od pojedinaca se o~ekivalo da sebe preoblikuju. sprovode revoluciju u svojim du{ama. upotrebljavan je i u Komsomolu i nepartijskim institucijama. Puritan Progress: Discourses and Contexts.

najvi{a forma subjektivnosti. S. 1917–1927“. knji`ice koja je dizajnirana da bi svaki vojnik Crvene armije zabele`io zalihe municije.11 Pored drugih autobiografskih `anrova. 11 Videti poslednje poglavlje. sovjetski revolucionari promovisali su i dnevnike kao tehniku subjektivizacije. Zato mo`emo re}i da su pojedinci bili upoznati ne samo sa ovim `anrom autopredstavljanja i njegovim prate}im pravilima nego i sa podrazumevanom pretpostavkom da }e njihove biografije biti ponovo pisane u skladu s napretkom Revolucije. 13. godine. koje je kombinovanim sredstvima – radom i autobiografskim pisanjem – trebalo pretvoriti u svesne i dru{tveno korisne gra|ane.01. Memory. Molotova o rabote pravitel’stva VII S’ezdu Sovetov SSSR“. kako je njih same stvorila Revolucija i kako su kao subjekti iskovani tokom staljinisti~kog programa industrijalizacije. i tako dalje. „History. Pravda. D. koja `ive u dobro ure|enoj socijalisti~koj ba{ti. sagradili metro. 71. dru{tvenih otpadnika. V. 1935). 1997). Tokom prvih decenija sovjetske vlasti dr`ava i partija ulo`ile su mnogo energije u stvaranje velikih autobiografskih projekata koji su obuhvatili na hiljade sovjetskih gra|ana. 1951). Zhuravlev. Njihovi izve{taji o sopstvenom `ivotu opisuju neprekinutu putanju autotransformacije: od „ljudskog korova“ i „lo{eg sirovog materijala“ koji `ivi u odgovaraju}oj neure|enoj ili iskvarenoj dru{tvenoj sredini. a radni~ki kolektivi razli~itih bran{i sovjetske industrije pripovedali su epsku pri~u o svojim kampanjama izgradnje na staljinisti~kom „frontu industrijalizacije“. konstruisali fabriku. koju su delimi~no i sami stvorili. The Road to Life: an Epic of Education (Moscow. Fenomen „Istorii fabrik i zavodov“: Gor’kovskoe nachinanie v kontekste epokhi 1930-kh godov (Moscow.1935. U redu ispod toga pisalo je: „Ako 10 S. i A. kriminalaca.10 Radnici i vojnici pisali su svoja se}anja na Revoluciju 1917. (Ph. 273–278. „Gorky sums up“. s napomenom „za li~ne bele{ke“. u Belomor: An Account of the Construction of the New Canal between the White Sea and the Baltic Sea (New York. i istovremeno. str. 1989). Ipak. Frederick Corney. 91–92. 316–320. bila je rezervisana za Staljina. povezuju}i to kako su pojedinci sproveli Revoluciju. hrane i ode}e koje je dobio. Prisetimo se slu~aja „Sveske crvenoarmejca“ (knizhka krasnoarmeitsa) iz perioda Gra|anskog rata. koga su poredili s „ba{tovanom koji uzgaja svoje omiljeno vo}e“.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI gra|ana tra`eno da u odre|enim `ivotnim razdobljima ponovo podnesu svoju autobiografiju. zajedno s razvojem njihove subjektivne politi~ke svesti. Knji`ica je imala prazan papir na kraju. Identity and the Construction of the Bolshevik Revolution. str. Modernity and the Holocaust (Ithaca. Columbia University. uloga stvaraoca Novog sovjetskog ~oveka. diss. O „ba{tovanu“ i „dr`avi kao ba{ti“ tako|e videti Zygmunt Bauman. Videti ’Otchetnyi doklad tov. 29. do svesnih samodisciplinovanih bi}a. Makarenko. Ta dvostruka pri~a naro~ito je izra`ena u slu~aju klasnih neprijatelja. 145 . U svim tim slu~ajevima zaplet se de{avao na dva nivoa. 1997).

psihologa i knji`evnih aktivista da introspektivne i auto-transformativne mo}i dnevnika mobili{u prema svojim naporima da stvore Novog ~oveka.14 Ta sumnja bolno je izra`ena ~injenicom da su oficiri NKVD prilikom pretresa stanova „neprijatelja dr`ave“. Drugi dan. u najboljem slu~aju. Nacisti~ki re`im u Nema~koj stvorio je racionalizovanu verziju kolektivnog dnevnika.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 132. iz kog bi budu}e generacije „izvla~ile snagu i znanje i stekli uvide u karakter i sudbinu svojih krvnih srodnika (Blutsverbundenen)“ (Peter Boener. gde su preporuke o vo|enju dnevnika bile centralne za stvaranje i {irenje revolucionarnog. 14 Oleg Kharkhordin.13 Sovjetski aktivisti bili su ravnodu{ni prema dnevniku kao katalizatoru socijalisti~ke autotransformacije. The Great Terror. 1994). Da bi parirali mogu}im individualisti~kim uticajima vo|enja dnevnika i podstakli razvoj kolektivisti~ke svesti. voditi dnevnik o svojoj slu`bi u Crvenoj armiji radnika i seljaka. ed. str. 1919). sovjetski pedagozi su prepisali i kolektivno vo|ene „brigadne dnevnike“ u fabrikama i {kolama. isti scenario mo`e se posmatrati u slu~aju ubice Kirova. 56). zadu12 Knizhka krasnoarmeitsa (Ekaterinoslav. „Reveal and Dissimulate: A Genealogy of Private Life in Soviet Ruddia“.“12 Ipak. 15 „Memuarnaia literatura“. narcisti~ke porive pojedinca. Jeff Weintraub and Krishan Kumar (Chicago. Leonida Nikolajeva. videti drugo poglavlje moje knjige Revolution of the Soul: Diaries from the Stalin Era. Ako bi se preneo na stvarni `ivot. nezavisno od ovog primera. kome poverava svoje kontrarevolucionarne misli. The Practice of Piety: Puritan Devotional Disciplines in Seventeenth-Century New England (Chapel Hill. shva}enog kao nedovr{en posao. Za ra{trkane inicijative sovjetskih pedagoga. dnevnik nikada nije imao zna~aj koji su vlasti pridavale kompletnim autobiografskim pripovestima. . 13 Uporedimo slu~aj sedamnaestovekovne Nove Engleske. upravo glavni negativac Vasja Safonov vodi dnevnik skriven od kolektiva. mo`e da potkopa socijalisti~ku svest i postane tle na kome se razvija kontrarevolucionarni sentiment. ukoliko se pi{e samostalno i skriva od kolektiva. jer su zahvaljuju}i sa`etom pripovedanju autora o sopstvenom `ivotu i razvoju memoari imali ve}u obrazovnu vrednost. u Public and Private in Thought and Practice. od svih materijala.15 Kako to bez dvoumljenja ka`e knji`evni urednik. ~iji dnevnik je uzelo dr`avno tu`ila{tvo kao dokaz njegovih antisovjetskih sklonosti (Robert Conquest. produkuje „prazne pri~e“. Tagebuch (Stuttgart 1969)). Neki teoreti~ari knji`evnosti su omalova`avali dnevnike i otvoreno davali prednost memoarima. najvi{e `udeli za dnevnicima. a dnevnici su puko gradili{te sopstva. Tako|e. 146 je mogu}e. U romanu Ilje Erenburga (Ilya Erhenburg). 1982)). gde su nacisti~ki ideolozi pozivali na pisanje „dnevnika porodice“ (Tagebuch der Sippe). puritanskog sopstva (Charles E. Memoari predstavljaju zavr{eno delo – oni su spomenik dovr{enog sopstva. str. u pripremi. postojala je sumnja da dnevnik. Hambrick-Stowe. Zahvaljujem Peteru Holkistu {to mi je ukazao na ovaj izvor. ili da. Priznavali su da je dnevnik tradicionalno slu`io kao inherentno bur`oaski medijum s tendencijom da produbi sebi~ne.

Nebrojeni drugi dnevnici sa~uvani su u privatnim doma}instvima {irom postsovjetske teritorije. str. 16 147 . 85. Nekoliko od ranije nepoznatih dnevnika iz tridesetih godina ve} su objavljivani na zapadu. Najve}e od netaknutih skladi{ta dnevnika iz tridesetih godina ~ine centralni i regionalni arhivi KGB. eds. Drugi. Autori dnevnika pripadaju {irokom profesionalnom i dru{tvenom spektru koji uklju~uje urbane i ruralne stanovnike. i 1920). 1995) i Jochen Hellbeck. koji su osnivani tokom perioda perestrojke (na primer. Samo u nekoliko slu~ajeva dnevnici su nastali na osnovu naloga sovjetskih zvani~nika. 17 Sociolo{ka {irina i {arolikost tekstualne prirode dnevnika na kojima se bazira ova studija (u celini oko stotinu) prkosi jednostavnoj klasifikaciji.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI `en za objavljivanje zbornika radni~kih pripovedanja o sebi: „(Dnevnici) mogu dati odli~ne rezultate. mu{karce i `ene.17 Diskusija Josette Bouvard.“16 Kada prou~avamo dostupnu dnevni~ku literaturu iz tridesetih godina pro{log veka. Iako su impresivni po broju ti dnevnici su samo zarez na povr{ini celine sa~uvanih dnevnika ranog staljinisti~kog perioda. moramo imati na umu zvani~nu ambivalenciju prema dnevnicima. Memorijalni i Narodnyi arhiv) ili iz privatnih arhiva. mo`emo slobodno re}i da su ve}inu dnevnika napisali pripadnici mla|e generacije (autori ro|eni izme|u 1895. 1996). jer nam to pru`a mogu}nost da dnevnike ne shvatamo samo kao puke produkte sovjetske politike subjektiviteta. Videti posebno Veronique Garros et al. zaklju~ani su u spetskhrany sve do kasnih osamdesetih godina. „Le moi au miroir de la société nouvelle: Les formes autobiographiques de l’histoire“ (neobjavljeno). Diskusija koja sledi predstavlja uzorak iz velikog broja dnevni~kih zabele{ki iz tridesetih godina. Intimacy and Terror: Soviet Diaries of the 1930s (New York. koji su pripadali istoj grupi ljudi. deluju}i samostalno. te kako su neke od klju~nih kategorija i mehanizama autorealizacije upravo ti pojedinci ubrizgali u sovjetski krvotok. Ipak.. Revolution of the Soul. poglavlje 3. ed. Dnevnik zahteva vreme. nama materijal treba odmah. a ve}inom su vo|eni na inicijativu svojih autora koji su ~esto negodovali zbog nedostatka zvani~nih recepata autotransformacije. Tre}a grupa dnevnika izvu~ena je iz nedr`avnih arhiva. Istra`ivanje ove dnevni~ke knji`evnosti ukazuje na to do koje mere su pojedinci. Tagebuch aus Moskau 1931–1939 (Munich. od kojih je ve}ina bila dostupna istra`iva~ima posle otvaranja sovjetskih arhiva. ali ti rezultati ne}e do}i preko no}i. kreativno utkali sebe u labavu matricu subjektiviteta koji je stvorila Revolucija. iz prostog razloga jer njihovi sada{nji vlasnici nisu svesni istorijskog zna~aja ovog `anra. Preovla|uju dnevnici iz poslednje dve grupe. prema kojima bismo mogli da modelujemo svoj `ivot. Veliki broj ovih dnevnika koje su pisali pripadnici dr`avne birokratije ili tehni~ke i umetni~ke intelegencije ~uvani su u sovjetskim dr`avnim arhivama i bili su dostupni istra`iva~ima i pre raspada Sovjetske unije. Za detaljan pregled dnevnika iz tridesetih godina videti Hellbeck. ~lanove svih generacija. kojima strani istra`iva~i jo{ nemaju pristupa. Postoji opravdan strah da }e se mnogi dnevnici iz ranog sovjetskog perioda izgubili ili nikada ne}e biti dostupni istra`iva~ima..

18 Iz ovog istra`ivanja isklju~eni su dnevnici kojima nedostaje autobiografska orijentacija. aktiS obzirom na prostorna ograni~enja. u ovom ~lanku ne mo`emo se baviti va`nim temama kriti~kog mi{ljenja. politizacijom sopstva na po~etku 1917.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.9. Nisu svi dnevnici tridesetih godina imali autobiografski karakter. taj kontekst oblikovan je jezikom ruske Revolucije. godine i insistiranjem sovjetskog re`ima na univerzalnoj autotransformaciji i samorazotkrivanju. Zato se u ovom radu ne istra`uje `anr dnevnika u celini. kada su prave „tridesete“ tek po~ele. godine. 92. Kad je re~ o Staljinovoj eri. integracije u dru{tvo i istorijske orijentacije. zapis od 2. Drugi autor. Me|utim. i da imaju obavezu da to zabele`e. ve}ina se kre}e unutar izrazito sovjetskih parametara subjektiviteta. Revolution of the Soul. U tre}em delu povezujem sovjetske dnevnike i pojmove sovjetske subjektivnosti s binarno shva}enom sferom privatnog i javnog. 148 se razla`e na tri dela. 18 Hronike socijalisti~ke izgradnje . ma koliko pretendovao da bude intiman i iskren. represije i auto-cenzure u dnevnicima iz tridesetih. str. ilustruje koliko je u tom trenutku koncept staljinisti~ke kampanje industrijalizacije kao stvaranja nove epohe bio sna`an. u Tagebuch aus Moskau. dru{tvene korisnosti. Ova pitanja se raspravljaju u Hellbeck. niti se postavlja zadatak da se iz tekstova dnevnika dedukuje kako su njihovi autori zaista do`iveli Staljinovo vreme. usponom novog na~ina univerzalnog samoizra`avanja. kao sredstvo za izra`avanje vlastitih misli i ose}anja. posle ~ega istra`ivanje pomeram ka introspektivnim i autotransformativnim funkcijama dnevnika Staljinove ere. ne pru`a odgovor na pitanje {ta ~ini ne~ije iskustvo. nagla{avaju}i teme rada na sebi. ali u meri u kojoj uklju~uju sopstvo. kao ni vezom izme|u autobiografskog pisanja i staljinisti~kog terora. Sovjetski dnevnici iz tridesetih godina pro{log veka izra`avaju sna`nu uklju~enost njihovih autora u proces razvoja sovjetskog sistema. Ovaj okvir detaljno obja{njava za{to je sopstvo istaknuta tema u dnevnicima Staljinove ere i za{to u tim tekstovima ima tako malo nesovjetskog na~ina njegovog ostvarivanja. Pisanje o sebi mo`e se u potpunosti razumeti samo u kontekstu istorijskih naloga o tome kako zamisliti i kako predstaviti sebe.19 ^injenica da je autor postavio ovo pitanje 1932. Autori su svesni da pripadaju jednom izuzetnom istorijskom periodu. ni jedan autobiografski tekst. Ovo poslednje treba re}i zbog nagla{ene ljudske tendencije da se dnevnik shvata kao specifi~no uto~i{te za do`ivljaje. Po~injem usmerenjem ka dnevnicima kao hronikama socijalisti~ke izgradnje. 19 Dnevnik Stepana Podlubnog. „Kad }u ja kona~no pisati svoje memoare o tridesetim godinama?“ pitao se jedan od njih.1932.

I. jedva dovoljno da kupi ne{to hleba da bi mogao da radi slede}eg dana.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI vista partije koji je u~estvovao u kampanji kolektivizacije. Na prvim stranicama on sumira svoja dostignu}a na prethodnom radnom mestu. vyp. nije spavao ve} je organizovao nazadne mase siroma{nih (bedniaki) i srednje imu}nih seljaka (seredniaki) protiv kolhoza. arhivar iz Kalinjina. sazrevali i ja~ali u te{kim okr{ajima sa zastarelim i odumiru}im kapitalisti~kim elementima. Klasni neprijatelj. Nikolaj @uravljev. 1 (Vologda.5. zabele`ila je u svom dnevniku prvi susret s D`onom Skotom. . pisao je svoje autobiografske zapise kao hroniku klasne borbe. gde je tako|e bio na „frontu“ kolektivizacije: „Bilo je mnogo pobeda i poraza.“20 Autor po~inje kampanju kolektivizacije na sovjetskom selu postavljaju}i okvire makroplana. Zhelezniakova)“. Vologda: Istoriko-kraevedcheskii al’manakh. Jo{ je mnogo borbi pred nama. kulak. Ma{a Skot. zamislila sam njegov strah da ne izgubi i tu si}u i bude ba~en na ulicu. jedna od graditeljki grada Magnitogorsk. u slu~aju da ne bude u stanju da stvara profit i radi svoj posao onako kako zadovoljava parazitske gazde. 20 „1933–1936 gg. 455. str. pro{ireno izdanje pripremio Stephen Kotkin (Bloomington. Opisala je kako se ose}ala razo~arano ~im je li~no upoznala ovog vajnog posetioca iz Amerike – mr{av mladi ~ovek. obu~en u krpe i prekriven pra{inom od visoke pe}i: Prvi Amerikanac kog sam ikada videla izgledao je kao besku}nik (besprizornik). Po~eo je da vodi dnevnik po{to je postavljen za predsednika seoskog sovjeta.. u smislu projekcije sveta koji treba ostvariti.21 149 Dnevnici koji su eksplicitno vo|eni kao hronike svakodnevnog `ivota (byt) tako|e su obave{tavali i o ideolo{kim na~elima. zapis od 30. Razumem da dokument. Behind the Urals: An American Worker in Russia’s City of Steel (1942. U svojoj glavi videla sam njegovo detinjstvo: zamislila sam duge sate nehumanog rada na koje je bio primoran u nekoj kapitalisti~koj fabrici jo{ kao de~ak. Pirogovom seoskom sovjetu. str. zamislila sam sramotno male nadnice koje je primao. po~eo je svoj dnevnik slede}im uvodnim primedbama: Ja sam lokalni istori~ar (kraeved) i arhivar. Videla sam ga kao proizvod kapitalisti~kog ugnjetavanja. ameri~kim in`enjerom koji se pridru`io izgradnji i za koga }e se kasnije udati. nezaposlen. posebno na novom mestu. 1989)). u koje potom sme{ta doga|aje iz sopstvenog li~nog `ivota. v griazovetskoi derevne (Dnevnik A.1933.. Ista strategija mo`e se videti u dnevniku Ma{e Skot. koja strukturiraju}i pripovedanje svog `ivota {iri ideolo{ki okvir do krajnjih granica – do epa o internacionalnoj klasnoj borbi. Znam od kakvog je zna~aja za istori~ara dokument koji se bavi svakodnevicom. 118–119. Tako su na{i kolhozi nastajali. 21 John Scott. gde me je premestio Okru`ni partijski komitet. 1994).

da ne govorim o treptajima svog srca. Tada{nja dru{tvena struktura u Sovjetskoj uniji. sve vreme Mankov poziva na ostvarenje Marksovih revolucionarnih ciljeva – kraj eksploatacije i dostizanje 22 Dnevnik Nikolaja @urovljeva. 1997). op. Koja kancelarija }e vam opisati normalan dan u `ivotu normalne osobe?.. 1. 1997). dnevni~ki opis uslova `ivota u staljinizmu bio je pravi ideolo{ki gest.1. govori o izvanrednim ~injenicama i pre}utkuje sve {to se utvrdilo kao deo svakodnevnog `ivota.. u Gosudarstvennyi arkhiv Kalininskoi oblasti. khr. 105–118. koji su do{li u regionalni centar da proslave jo{ jednu pobedu socijalisti~ke poljoprivrede. October 81 (1997).22 . „Boris Arvatov’s Socialist Objects“. Zbog toga sam. str. ve} da se vi{e usredsredim na ~injenice. 1995). 1... Michael David-Fox.-652. 1936. Me|utim. Christina Kiner. re}i }e budu}nost).. f.. To se ose}a kada se gledaju lica prolaznika. Petersburg.“23 @urovljev dnevnik kao projekat ilustruje politi~ki zna~aj kategorije svakodnevnog `ivota u sovjetskom sistemu. Katerina Clark.“ Slede}eg dana @uravljev sumira svoje utiske o prazniku grada: „Proslave poput ove mogu se odr`avati samo u socijalisti~koj zemlji!. Mankovljevo ekplicitno shvatanje svrhe vo|enja dnevnika o tridesetim godinama sasvim je suprotstavljeno @urovljevom. 242–260.. jer je poku{avao da ospori dostignu}a staljinisti~kog re`ima..1936.. bele`enje intriga s posla i problema sa njegovom preljubnom `enom kod ku}e. 1918–1929 (Ithaca. Se}am se ovih zvani~nih „praznikovanja“ za vreme carizma. Iz perspektive proklamovanog cilja bolj{evi~kog re`ima da se revolucionarizuje svaki aspekt tradicionalne svakodnevice. 2.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. str. Zapis od 7. Me|u njima su mnogi radnici kolhoza. 150 Tobo`nja `elja autora da pi{e o svakodnevnom `ivotu motivisana je izuzetnim doga|ajem – osamstotom godi{njicom osnivanja Kalinjina (Tver): „Dan kojim po~inju moje bele{ke je izuzetan u hronici grada. Revolution of the Mind: Higher Learning among the Bolsheviks. str.24 U tom svetlu treba ~itati slede}i dnevnik. ali on nagla{ava samo bedu i utu~enost radni~ke klase. Njegov zapis tako|e je usredsre|en na svakodnevicu Staljinove ere. bila je „potpuno kapitalisti~ka“ – nazvati je marksisti~kom bilo je potpuno blasfemi~no. zapis od 6. 24 Za sovjetske planove o revolucionarizovanju svakodnevnog `ivota videti Naiman. Sex in Public: The Incarnation of Early Soviet Ideology (Princeton. dnevnik lenjingradskog studenta i radnika Arkadija Mankova. koliko je mogu}e. istinski praznik naroda. ed. Uprkos nameri @urovljeva da ne vodi li~ni dnevnik o svakodnevnom `ivotu u Kalinjinu. MA. r. Crucible of Cultural Revolution (Cambridge. 23 Ibid. pi{e Mankov. 185–188.. To je veliki praznik. obi~an dokument zaveden u nekoj kancelariji. Ali na{ praznik je pravi praznik masa. njegova hronika se u velikoj meri pretvorila u poveravanje. da bih pomogao budu}im istori~arima Kalinjina (da li }u u tome uspeti ja ili neko drugi. u kojima }u poku{ati. po~eo da pi{em ove bele{ke.

„Fragments du journal indédit d’Ivan Ivanovi~ Sit~“. penzionisani u~itelj francuskog. Mankov je kasnije postao poznati istori~ar pre-petrovske Rusije. ta dvojica autora izra`avala su se unutar zajedni~kog horizonta zna~enja koji je nametnula kampanja izgradnje socijalizma. ^ula sam za jednog in`enjera. Man’kov. Sih je naro~ito bele`io kriti~ka shvatanja radnika u odnosu na sovjetsku mo}. Mankovljevo poimanje svakodnevnice uronjeno je u viziju o socijalisti~kom dru{tvu budu}nosti. Man’kov (Leningrad. imati te{ko}a da zamisle muke koje su podnosili oni koji su se `rtvovali za izgradnju lep{e budu}nosti. `ive}i u materijalno bogatom komunisti~kom svetu. Videti: I.25 Uprkos toliko razli~itim dijagnozama. No. tako|e se ogleda u vajkanjima dvojice autora da njihove hronike ne dose`u do takvih nivoa interpretacije. Galina [tand`. imao je krajnji rok. koju }e istori~ari jednom morati da napi{u. i. zapis od 1. i 24. str. „Dnevnik radivogo cheloveka (1933–1934)“. Sabornoe ulozhenie 1649 goda: Tekst kommentarii. tako|e se usredsredio na te{ko}e svakodnevnog `ivota.26 Velike materijalne te{ko}e koje pominju autori dnevnika nisu ometale njihovu ideolo{ku posve}enost. posebno in`enjeri. 11. . 1987). 75–94. Kada je njegova majka do{la u posetu. Za razliku od Mankova. 1.27 151 Neizre~ena pretpostavka ovog zapisa bila je da }e budu}e generacije sovjetskog dru{tva. Ulozhenie. posebno zapis od 7. ed. godini. nije mogao da odlo`i posao. suprotstavljaju}i ih sa ideolo{kim proklamacijama sovjetskog re`ima. 1994. on nije imao gde da radi. 6. Objavio je. 1. No. G. 26 U svom dnevniku Ivan Sih (Ivan Sich). Kao i @urovljev. ~ini se da Sih ipak nije motivisan li~nom vizijom boljeg socijalisti~kog sveta. G. u Intimacy and Terror. kao {to je bio slu~aj i sa @urovljevim. 167–218. pedesetogodi{nja doma}ica udata za jednog od vode}ih sovjetskih in`enjera. Zapisujem ovaj primer da bi ga oni koji dolaze posle nas pro~itali i saznali kroz {ta smo prolazili. koji `ivi sa svojom `enom u sobi od devet (kvadratnih) metara. zapisi od 30. Naprotiv. str. Zvezda. i „Prve dane juna (1930)“. 1929. proslavljenu ediciju o 1649. 1937. I. Cahiers du monde russe et sovietique 28 (1987). Ose}aj da je dnevnik vo|en tridesetih godina morao biti ideolo{kog karaktera da bi bio legitiman. A. Stra{no je pomisliti kako ljudi `ive ovih dana. da bi omalova`io njen zahtev za legitimno{}u. namerno je pomenula nepovoljne uslove svakodnevnog `ivota kako bi istakla svoju herojsku `rtvu i `rtvu svoje generacije u izgradnji socijalizma. i on se prema svom dnevniku odnosio kao prema sirovom materijalu za istoriju svakodnevnog `ivota Staljinovog perioda. 1. Zato je uzeo lampu. izme|u ostalog. 27 Dnevnik Galine [tand`. stavio je na pod i legao (na stomak ispod stola) i tako radio. 7.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI materijalnog obilja. 1933. Sich. 25 A.

1937.28 Ali uskoro je ponovo utonuo u svoj uobi~ajeni dnevni~ki stil. Ponovo sam pro~itao svoje bele{ke i bio zapanjen time koliko su jadne. 4. ed. ali malo onih o su{tini postojanja. komsomolskih sastanaka. f. i kako malo refleksije o `ivotu. menjaju}i njen izgled i ja~aju}i njenu mo}? Moje obja{njenje za to je da dnevniku nije bio su|en takav veliki cilj. 1933. tj. Nema `ivota u njemu. 5. Kako sam se glupo zaplitao u pisanje dnevnika poslednjih dana (ne. 152 Komsomolski aktivista Anatolij Uljanov stalno je nagla{avao svoju frustraciju u svom dnevniku: 12. Dnevnik bi trebalo da odslikava samo istinu – `ivu herojsku istinu – a sve {to sam do sada napisao je nekakva glupost. u Otdel rukopisei Rossiiskoi gosudarstvennoi biblioteki (OR RGB). Ali gde su sve velike stvari (to velikoe) koje su se desile u na{oj zemlji. Ali `ivot je nepotpuno osvetljen. Od danas. ni{ta herojsko.. 1933. 442. sve vreme!). Nipo{to ne}u nastaviti tako da pi{em. Ti retki heroji. Upravo sam pro~itao nekoliko strana. odlu~io sam da pi{em samo o onome {to je stvarno. sasvim malo osvetljen. onome {to se desilo kao svr{en ~in. dve tre}ine godine. pa se ose}a mo} dnevnika da doslovno bele`i podatke iz `ivota svog autora: {to se vi{e disciplinovano i sa`eto herojski razvija njegova autobiografska pri~a.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Samo se vu~em okolo kao idiot. Da. tek je sa distance od ~etvrt veka shvata da je njegov projekat dnevnika propao. Peregudov. godine on se `ali: 15. to }e njegov stvarni `ivot biti realniji i herojskiji. ve} je vo|en zbog malih. 1. op. Izuzetno intrigantne u ovom zapisu jesu primedbe o trivijalnom karakteru njegovih dnevni~kih bele`aka koje navode Uljanova da zaklju~i da vodi bedan `ivot. u svojih dvadeset i tri godine nisam uradio ni{ta inteligentno. sumiraju}i ciljeve i rezultate produkcije fabrike u kojoj je radio. U zapisu iz 1961. Tanka je nit izme|u pisanja i realnog `ivota. zapisi od 20. i 13. ^ini se da u pi{~evoj glavi jedva da ima razlike izme|u „pisati ovako“ i „`iveti ovako“. 7. 10. i moj `ivot je nekako mizeran. Onog `ivota o kojem ljudi pi{u knjige. samo gluposti o `enama. 7. 5. 1933. Ova sveska obuhvata skoro osam meseci. pisac A. ^vrsto re{en da posveti svoj dnevnik su{tini `ivota. . pa nadalje. implicira Uljanov. Kako mnogo praznine. a ostalo }u odbaciti. koje se odvijaju samo oko mog porodi~nog `ivota i pri- 28 Dnevnik Anatolija Uljanova. O dnevniku.. khr. Drugi autor dnevnika. „intimnih i liri~nih“ bele`aka. 1. Tu ima mnogo misli. ^ak kasno 1937. Uljanov je naizmeni~no napisao seriju zapisa samo o svojim poslovnim aktivnostima. Ali {ta ja imam? Poku{a}u da budem detaljniji i prozaisti~niji u pisanju o sebi na poslu i kod ku}e. ^ak je i sasvim. V. godine on ka`e: Pro{lo je skoro dvadeset i pet godina da nisam otvorio ovaj dnevnik. Pribli`ava se kraj sveske (dnevnika). i svog rada kao dru{tvenog aktiviste.

hajde da ostavimo na{u pri~u unucima i praunicima. veliki dnevnik.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Koliko se `anr dnevnika razvio kao hronika socijalisti~ke izgradnje vidi se i u mnogobrojnim slu~ajevima putni~kih dnevnika koje su ostavili inostrani posetioci Sovjetskog Saveza tokom dvadesetih i tridesetih godina. Peregudova. `eleo je da njegovi dnevni~ki zapisi poslu`e kao istorijsko svedo~anstvo. 3. posve}en velikim doga|ajima.. 1942. ali ga nikad nisam napisao. 1. oti{ao. tokom 1933. 6. Sobranie sochinenii v 5 tomakh. 1992). Vsevolod Vi{njevski. Na{e gre{ke i pobede bi}e lekcije za sutra.. na{u sada{nju ta~ku gledi{ta – ta~ku gledi{ta u~esnika. ovi autori bez razlike dele impuls da u svojim li~nim hronikama posvedo~e i zabele`e izgradnju novog sveta.29 153 Potreba da ~ovek sebe „upi{e“ u sovjetsku revolucionarnu putanju mo`e se videti ~ak i kod potencijalnih `rtava izgradnje socijalizma. 1961).. 2211. nagla{avaju~i svoje aktivno u~e{}e u ostvarenju te budu}nosti: 29 Dnevnik A.. popio dve ~a{e ~aja. Puzanov tako|e sanja o sre}noj budu}nosti koju obe}ava kolektivizacija. ve}im delom se sastoje od izve{taja o vremenu i trenutnih opisa aktivnosti autora.)“. Mogu}e je da }e tada postojati neka druga ta~ka gledi{ta. Kako sada `alim {to nisam vodio druga~iji. ili za deset godina.. druga~iji sud. u Rossiiskii gosudarstvennyi arkhiv literatury i iskustva (RGALI). Jer. Porodica nije mogla da ostvari kvote isporuke `ita. Autor dnevnika.31 rode. posebno vrste hrane i pi}a koja je toga dana probao („Spavao sam. 1961. ed. 18. 31 Vsevolod Vishnevskii. op. koje je zahtevao lokalni sovjet. posebno kampanje kolektivizacije poljoprivrede. Tihon Puzanov. . f.. Zapisnye knizhki. Political Pilgrims:Western Intellectuals in Search of the Good Society (New Brunswick. V. Stoga. ustao. i koje su bile od zna~aja samo meni i Mariji.30 Pored ideolo{ke usmerenosti dnevnike iz tridesetih godina karakteri{e naglasak na li~nom u~e{}u pripoveda~a u razvoju sovjetskog sistema. Khr. 30 Za reference o obimnom korpusu opisa zapadnih putnika o nastaju}oj sovjetskoj dr`avi videti Paul Hollander. Utopie oder Alptraum? Schweizer Reiseberichte über die Sowjetunion. dramski pisac. Dnevni~ke bele{ke Peregodunova iz tridesetih godina zaista su izli{ne i povr{ne. zapisi od 8.. zapis od 22. Bilo da su entuzijasti ili skeptici u svojim utiscima. i pretili su im oduzimanjem imanja i izgnanstvom. (Dopolnitel’nyi): Vystupleniia i radiorechi. Stalno sam poku{avao. mladi seljak iz donskog regiona. i Christine Uhlig. da budu od koristi budu}im generacijama u proceni njegovog dela i dela njegovih savremenika: Na{ zadatak je da za istoriju sa~uvamo na{a zapa`anja.. iz perspektive vremena sve }e biti jasnije. 4. za godinu dana. 1917–1942 (Zurich. godine jo{ uvek je `iveo u nekolektivizovanom doma}instvu svojih roditelja. vol. Dok u svom dnevniku pi{e o te{koj „borbi za `ivot“ svoje porodice u uslovima gladi koja se {iri. Pis’ma (Moscow. 1998).

ve} naprotiv. 34 „1933–1936 gg. Najuzvi{enije ose}anje koje sam mogao iskusiti u svom kratkom `ivotu jeste ose}anje svesnosti da sam deo kolektiva rudara. Odgojila me je Lenjinova partija. ali sada sam sre}an. oti}i kao pobednik ispunjenja plana! Kako je radosno videti sebe ispred drugih“ (Chelovek sredi liudei: Rasskazy. 32 Tikhon Puzanov. zapis od 2. da smo pre samo dvadeset godina bili slaba~ki insekti. 1. gra|anin sovjetske zemlje i pripadnik Lenjinove komunisti~ke partije oja~ane bitkama. Na stranicama svog dnevnika isti~e „istinsku odanost sistemu kolhoza“ i raspravlja se sa onima koji sumnjaju da radi u kolhozu samo da bi „spasio (sopstvenu) ko`u“33. Kako je divno ne prime}ivati. A oni su ve}ina. Molodaia gvardiia. `iveti i pobediti u bici! U svetskoj istoriji nema. niti }e biti generacije sre}nije od na{e. davljen kapitalizmom. 7. po{to kolektivni rad jo{ nije u{ao u svest. 1. drug Staljin. Pojam o dnevniku kao o bele`nici poslova i ekspresivnom medijumu realizacije sopstva tako|e je prisutan u dnevniku rudara rude uglja Vladimira Maladcova: „29. 1933. sa kojim zajedno danas slavimo dan velikih pobeda tehni~kog napretka. kao da slu`e neku kaznu. ne ~ekati kraj smene. 1991. „Zhatva’ 33-go goda“. Drugi razmi{ljaju na suprotan na~in – oni ~ekaju da im se ona desi (zhdut gotovogo). 161–191). 1964). 207–208. Da se Oktobarska revolucija nije desila. 5. a ljudi ma{taju o `ivotu malih posednika (mechtaiut o edinolichnoi zhizni)32. vi koji nas okru`ujete sa svih strana. Nema ni~eg uzvi{enijeg do da se bude ~lan. v griazovetskoi derevne“. zapis od 1. 1942. u krv mladih. `eleti da se ona produ`i. koju u na{e vreme predvodi voljeni vo|a. dnevniki. Puzanov je u~estvovao u kampanji kolektivizacije. pre {esnaest godina. razumeo sebe kao klasu i sru{io ~itav svet do temelja. i posle smene. 4. petak. ochevki (Moscow. No. 1930. 154 Iako iz porodice kulaka. koji pu`u po podovima gospodara. 33 Ibid. 11.. 1933. str.. novembra.. Za njih je sve mu~no i te{ko.. a onda je ovaj bezna~ajni seljak. zapis od 6. da li bi se moglo zamisliti da bih ja razumeo `ivot na ovaj na~in. str. i postao sam ideolo{ki ja~i! Spreman sam da se suo~im sa svim te{ko}ama i da podnesem svaku `rtvu u ime velikih ciljeva izgradnje sovjetskog dru{tva. str.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.34 Razmi{ljam samo o tome kako }emo do}i do sre}ne budu}nosti. oni nisu ni malo zainteresovani za svoj posao. uklju~uju}i i aktivisti~ke povike na nekolektivizovana selja~ka doma}instva. niti je bilo. . i da bih borbi za op{te ciljeve podredio svoj li~ni `ivot? Ne! Ostao bih napola `ivotinja. Nisu uklju~eni u sada{njicu (Oni ne zhivut nastoiashchim). ne brojati sate radnog dana. Nije im va`no kako rade. 10.. Mi smo u~esnici u stvaranju nove epohe! Da li se se}ate neprijatelji. Prilikom {esnaeste godi{njice Oktobarske revolucije on je zabele`io: Kako je dobro ose}ati. 1933. 454–521. Subjektivizuju}i efekat revolucionarne ideologije – ose}aj da se sopstvo ostvaruje kada se }ovek priklju~i socijalisti~koj borbi – najja~e se pokazuje na slu~aju aktiviste kolhoza Aleksandra @eleznjakova. zapis od 11.

su{tinske komunisti~ke vrednosti tog perioda. 7. ali uspe}u). zapisi od 14. s ciljem njihove kontrole i pobolj{anja. itd. u `elji da „racionalizuje (svoje) utiske“ i.37 Anatolij Uljanov. medijum kojim je um posmatrao i kontrolisao psihi~ke i telesne procese. kona~no. zajedno s opomenom da se ne napusti rad na samom sebi. 38 Dnevnik Anatolija Uljanova. `elim da u svoj svakodnevni `ivot unesem plan rada (planovost’ raboty). 1981). zapisi od 21. Vera Inber zala`e se za ono {to naziva „tehnicizovanje du{e. The Soviet Novel: History as Ritual (Chicago. Oni su funkcionisali kao introspektivni. 1930. i 4. i 5. Veliki broj dnevnika iz tridesetih godina funkcionisao je istovremeno kao zapis i oru|e psiho-fizi~kog treninga. 1936. ed.)38. 3. Za sovjetske dnevnike tipi~an je modus sumnje.. svakako izgledaju kao retki zanosi koji izbijaju iz manje spektakularnog toka uobi~ajenih dnevni~kih pri~a. zapis iz 23. 8. i za mentalno-fizi~ke aktivnosti i za slobodno vreme. Dnevnik je pru`ao introspektivni uvid koji je omogu}avao njegovom autoru da se upusti u opse`nu borbu sa svojim slabostima i manama. 1938. 5. koji slave spajanje sopstva s kolektivom. IL. Da bi dokumentovali taj proces autotransformacije..35 U svom dnevniku mlada u~iteljica Vera [trom izra`ava stalnu potrebu da kontroli{e i racionalizuje svoj `ivot. 32.36 [tromova je dnevniku poverila i svoje snove i fantazije. 37 Ibid. 1. 1930. moskovski radnik i komsomolski aktivista. Videti tako|e zapise od 7. A study of Bolshevism (Glencoe. borbe i svesti.. 6. koji je njena pratilja u dnevniku. na sli~an na~in koristi medijum dnevnika da unese red u svoj `ivot i pove}a u~inak na poslu: @elim da utvrdim ta~na pravila o potro{nji novca i planiranju dana. Brodski dnevnik sovjetskog sopstva 155 Da bi se borila protiv „nereda u (svojoj) du{i“. {to je posebno nagla{eno tokom prvih petogodi{njih planova. Poku{ala je da to u~ini preispituju}i svoju du{u i oblast svojih podsvesnih misli. 1930. „planu nalik“ na~inu. . 336. da `ivi svoj `ivot na „sistematski“. 3. 8. 1953). 35 Katerina Clark. sve svoje „lude“ misli. i 14. Manje uobi~ajenih trikova ({etnje s „podmuklom“ Ka}om itd. Nathan Leites. op. u Tsentr dokumentatsii „Narodnyi arkhiv“ (Ts DNA). 5. i 9. U ovim slu~ajevima dnevnik je funkcionisao kao tehnika normalizacije. khr. Ve} sam to uradio danas (bi}e te{ko. f. Me|utim. koji su omogu}avali svojim autorima da prate intelektualne i psiholo{ke procese koji se u njima de{avaju. nesigurnosti i intenzivne autokritike. 1931. kontroli{u}i i regulativni ure|aji. Poku{a}u da na ovaj na~in vi{e upravljam svojim poslom. pisci dnevnika su stalno uvodili termine poput planiranja. 36 Dnevnik Vere [trom.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Pasa`i poput upravo citiranog.

154 (zapis od 10. ed. 1. 7. re~ima jednog autora.“39 Autori dnevnika uspostavili su mno{tvo povezanih dihotomija da bi opisali sastav svog sopstva i rada usmerenog ka njegovoj promeni. snova u kojima vidim svoju majku. 1930).41 Vladimir Maladcov. U tom kontekstu. moja psihologija me i dalje vu~e nazad. 7. . uzneo je snagu volje do moralnog ideala: „Ve} dugo vremena mi se dopadaju ljudi sna`ne volje. to je dobra osoba.42 Na stranicama svog dnevnika. Leonid Potemkin.. videti tako|e i zapis ozna~en kao „jul 1936“. i 1. A njegov um je direktor te fabrike. konstruktivizam“. str. 147 (zapis od 5. 42 Chelovek sredi liudei. 1934). 43 Tagebuch aus Moskau. 171 (zapis od 5. 156 drugim re~ima. 44 Ibid. oblikuju}i i ja~aju}i volju svog autora. ili. Ideolo{ki. Ali ideologija }e uzdi}i psihologiju. rev.40 U svim suprotstavljenim parovima volja igra centralnu ulogu u projektu uzdizanja ili ponovnog stvaranja sopstva. 4. njegove volje i njegovog srca.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. u Intimacy and Terror. Opisuje se kao autonomna mo} unutar sopstva. Ove binarnosti uklju~uju i suprotnost izme|u du{e i tela. koja. 40 Chelovek sredi liudei. 11. Stepan Podlubni. ja sam sebe mobili{em da dostignem plan i mada aktivno radim. nesvesnim silama). prirodnim. 4. mladi moskovski radnik kula~kog porekla. mom srcu. 1938). „ideologije“ i „psihologije“ pojedinca. str. 251–292 (zapis bez datuma. Iz dnevnikov i zapisnykh knizek. 125–126. rudar u rudniku uglja. str. str. stalno se u svom dnevniku osvrtao na dualitet du{e i tela. uzdi`e sopstvo do nivoa istorijskog delatnika. i 16. primetio je da njegova volja (ili ideologija – koristio je ova dva termina naizmeni~no) u{la u borbu sa njegovom „psihologijom“: Interesantno je kako postoji nedostatak saglasja izme|u psihologije i ideologije. ali ako on ili ona imaju jaku volju. 1933. uhvatio u ko{tac s telom (do tada kontrolisanim psiholo{kim. Opisao je kako se njegov um (ili svesna volja). 161–91 (zapis od 29. To dokazuje pove}an broj snova tokom proteklih nekoliko dana. kada se jednom aktivira. 1. (Moscow. tj. str. Nije bitno ko je ta osoba. 1977). Volja se pojavljuje kao drugi izraz za subjektivitet pojedinca. to se mora desiti. Dr`e}i se ove mehanicisti~ke zamisli. 3. 41 Dnevnik Leonida Potemkina. 1938). na drugom mestu je primetila: „^ovek je fabrika. da bi kona~no prevazi{ao njegovu letargi~nost i tako mu omogu}io da se uklopi u radni kolektiv. dnevnik funkcioni{e kao katalizator. zapis od 9. koji ide posle 31.“43 Podlubni je marljivo bele`io sve slu~ajeve kada je osetio da se njegova snaga volje uve}ala44. ali njegov dnevnik je u najve}oj meri bio bele`enje nje39 Vera Inber. 1933. 1935). 122–123. student na sverdlovskom Rudarskom institutu. Stranitsy dnei perebiraia...

prinudio je neposlu{ne radnice kolhoza da ostanu u polju dok ne zavr{e posao: @njeli smo do jedanaest sati no}u. 9. Uljanov je u jednom svom osvrtu primetio da je ve} napredovao u razvoju svojih manira i obrazovanja.45 Me|utim. 95–96. nedoslednosti i la`i. i 30. 12. kolhozni aktivista iz Vologde.“ (9. 1937). Me|utim. Mesec je odigrao veliku ulogu. 10. tako i u privatnom `ivotu – za koje je Podlubni smatrao da su ukorenjeni u slabosti njegove volje. 3. 10. ne `elim da se pretvorim u meku{nog intelektualca (slashchaven’kii intelligent).. 46 „1933–1936 gg. 1932. Kakva velika sre}a! Velika sre}a. emotivna borba“ (2. to je `ivot `ivotinje. One opisuju kretanje usmereno ka obnovi sopstva. za Podlubnog dnevnik je bio vi{e od izve{taja o „bolesti (njegove) volje“ (31. a mnogo ~e{}e te~e kao neujedna~en proces koji karakteri{e intenzivna borba. Ali ono {to `elim jeste da ne budem `ivotinja. ostao je kriti~an prema nekim aspektima svoje li~nosti: „Uprkos mojoj u~enosti. bez granica! Se}am se re~i Marksa i Engelsa: ’Borba je sre}a’! Sutradan ujutro opet je padala ki{a. 10. Ili. 1932). 203–204 (zapisi od 6. Naravno. kretanje koje retko ide pravolinijski. O~vrsnula me je i u~inila odlu~nim u borbi da pobedim u najte`im okolnostima.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI govih poraza – kako na radnom mestu. Dnevnici tridesetih godina obiluju opisima `ivota kao stalne borbe. Jedan od osnovnih ciljeva Afinogenova u vo|enju dnevnika jeste stvaranje vidljivog traga sopstve45 Ibid.“ Zapis zavr{ava odlukom: „Borba protiv prosta{tva. i polje je po`njeveno. 27. Da bi iskoristili kratak period suvog vremena. 182. ili sila prirode nego i protiv samih sebe. Hvala partiji. 8. Ta~no zapa`anje. 1. Aleksandar @eleznjakov. Specifi~na uloga dnevnika u nastajanju sopstva izra`ena je u slu~aju pisca Aleksandra Afinogenova.46 157 U svojim dnevnicima autori nisu vodili borbu samo protiv – neposlu{nih radnika kolhoza. Snaga volje postizala se borbom. moj `ivot se razvijao kao unutra{nja. 10. i pomogao mi je da izvr{im ovaj te{ki zadatak. koji je dnevne zapise svog dnevnika ozna~io kao „jasne putne znakove svakog pojedina~nog dana koji sam pre`iveo“ (7. 2. i 28. . 1933). 5. 198. 12. mislim da je Gorki rekao ’`ivot je borba’. 1933). da citiramo dnevnik Podlubnog: „Ne znam ko. 1935). 1933. @ivot bez borbe – to nije `ivot ljudskog bi}a. ponekad je skandalozno kako sam sirov. 1934. Me|utim. Od kad pamtim za sebe. 118. str. neke dnevni~ke pri~e razvijaju se i u duhovnom smislu. 1935). opisao je vrhunac kampanje `etve pod njegovim vo|stvom. 1935) – pisanje dnevnika je tako|e bio i lek jer je zaklju~io da }e uve}ati snagu svoje volje i time {to }e primorati sebe da redovno pi{e (29. v griazovetskoi derevne“ (zapis od 12. Govorili smo o ulozi dnevnika kao tehnike samodisciplinovanja.

ed. 158 nog razvoja. Na drugom mestu Afinogenov se zakleo da nikada ne}e „. @elja za spajanjem s kolektivom. 1937)“. dnevnici nastali u domenu javnog – poput produkcije brigadnih dnevnika. 1937. ne dozvoljavaju}i sebi da postanem ono {to sam bio. s naslovom „Postajanje“ (Werden). U tom smislu osvrt na pro{le dnevni~ke zapise omogu}avalo je Afinogenovu da zadr`i svoj put prema spasenju: 16. 97. nema~kog komuniste koji je tridesetih godina emigrirao u Sovjetski Savez. nije bila dinamika gubljenja sopstva. U skladu s tim. Upravo sada.biti zadovoljan samim sobom i svojim putem. 11. potra`i stranice koje su pisane u danima procene sebe i o~ekivanja od sebe. danas. 3. Prekidanje ovog puta bilo je ravno povla~enju u svoje sada{nje. i kratko pre smrti 1942. Nikada se ne odvajaj od ovih bele`aka (uvek ih sre|uj i proveri: to {to pi{e{ dolazi iz samih dubina ose}ajnosti tvog srca (6. 1987). omogu}ila da raste. nije umanjivala privatno sopstvo. sovjetske dnevnike iz tridesetih godina karakteri{u ne samo planovi samotransformacije ve} mnogo dublje. a ne represija. Heinrich Vogeler in der Sowjetunion 1931–1942: Daten-Fakten-Dokumente (Fischerhude..“48 Kao {to pokazuju poslednji primeri. nesavr{eno sopstvo. godine napisao memoare. ^ini se da je izra`avanje.47 Utisak da se `ivot gra|anina sovjetskog sistema odvijao kao putovanje tako|e je i grafi~ki predstavljeno u autobiografiji Hajnriha Fogelera (Heinrich Vogeler). Moja pri~a }e im omogu}iti da prepoznaju lutanja. uvek gledaju}i unazad i ispituju~i sebe. za osiguranjem integracije s komunisti~kim. koja sami mogu izbe}i. 2172. khr. Neka ti ono {to si nekada napisao poslu`i kao stalni podsetnik. Zato cene dnevnik kao privatni zapis par exellence. Fogeler je objasnio principijelnu svrhu pisanja svoje autobiografije: „Mo`da }e ovu knjigu ~itati ljudi koji tragaju za stazama ka novom `ivotu.. op.. nro~ito ako se ima u vidu pritisak koji je primenjivala sovjetRGALI. Werner Hohmann. ili zapisa namenjenih oku javnosti – odbacuju se kao neautenti~ni zapisi. f. U dnevni~koj bele{ci iz tog vremena. 47 48 Javno i privatno . potraga za izrazom sopstva. kolektivisti~kim vrednostima. ve} mu je. ~ak ni sasvim malo. Istori~ari sovjetskog sistema ~esto pretpostavljaju da su samo privatno izre~ene izjave pouzdani indikatori „stvarnih“ uverenja pojedinaca.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. osnovna tema dnevni~kih bele{ki o sebi u tom periodu. Pregledaj ~e{}e svoje bele{ke. 5.. s jedinstvenim potencijalom izra`avanja pojedina~nog sopstva na neiskrivljeni na~in. Ustao sam sa `eljom da nekako nastavim: da ne prestanem misliti i akumulirati ono {to sam ve} po~eo da akumuliram. 11. str. naprotiv.

Inber. u Tagebuch aus Moskau. ostavila bi istra`iva~ima samo nekoliko „pravih“ dnevnika na kojima bi mogli da rade. kao medijum kroz 49 Stepan Podlubnyi. 1934. 92. str. objavljivanje bi bio vidljiv dokaz da su uspe{no izmenili sami sebe. bilo bi plodonosnije da se dnevnik svrsta u kategoriju privatnog diskursa. Das fiktionale Ich: untersuchungen zum Tagebuch (Bern. Writing and Reality: A Study of Modern British Diary Fiction (Westport. [tavi{e. ova ekskluzivna korelacija autenti~nog sopstva s privatnom sferom. kao i tajna „srodna du{a“. kojoj je poveravao probleme sa kojima se suo~avao u poku{aju da se transformi{e.50 Iako su objavljene verzije dnevnika cenzurisane. 50 Marietta Shanigan. zasnovanih na materijalu dnevnika. Dnevniki 1917–1931 (Leningrad. Za druge i njih same. Me|utim. str. Uobi~ajena je praksa me|u knji`evnim kriti~arima da li~ni knji`evni glas tretiraju kao sredstvo fikcije. to ne zna~i da su dnevni~ki rukopisi vo|eni kao materijal za objavljivanje. Jedan broj autora dnevnika vodio je svoje dnevnike tajno. tokom `ivota objavile su svoje dnevni~ke zapise o autotransformaciji. 1979). 51. Stoga. ve} je znao naslov autobigrafskog romana koji je trebalo da napi{e na osnovu svojih dnevni~kih bele`aka: „@ivot prevazi|ene klase.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI ska dr`ava primoravaju}i autore dnevnika da primenjuju autocenzuru. Njegov dnevnik bio je istovremeno zapis o autotransformaciji namenjen publici. takva rigorozna selekcija rizikovala bi da propusti su{tinsko zna~enje dnevnika u staljinisti~kom poretku. Koriste}i dostupne diskurzivne konvencije i ulaze}i u oblast knji`evnosti. Naprotiv. koji izuzetno ote`avaju njihovo razvrstavanje na privatno. ~ini se da su u ovim dnevnicima na delu mnogostruki divergentni impulsi. 51 Manfred Jurgensen. tj. 9. poluprivatno ili javno. 159 . 1934). obe nesovjetskog porekla. str. Podlubni je bio potpuno svestan da bi ga mnogi delovi njegovog dnevnika skupo ko{tali ako bi ih otkrili organi dr`ave. Posebno je u slu~aju „klasno tu|ih“ pojedinaca postojala velika `elja da se jednog dana objave njihovi individualni zapisi o sopstvenoj transformaciji. Stranitsy dnei perebiraia. 8. 1932). ali je i dalje verovao da }e jednoga dana cenzura oslabiti i da }e njegovi zapisi ugledati svetlost dana (25. Stepan Podlubni. sin kulaka koji je `iveo u Moskvi i poku{ao da postane Novi sovjetski ~ovek. 1993). Na{a diskusija je do sada pokazala da su mnogi dnevnici iz tridesetih godina vo|eni kao projekti rada na samom sebi. dok su se istovremeno bavili mislima o objavljivanju knji`evnih publikacija.49 Autorke Marijeta [aginian i Vera Inber. njeno ponovno duhovno ro|enje i prilago|avanje novim uslovima“. dnevni~ka bele{ka od 25. 4. ~ak i najprivatnije shva}eno sopstvo podle`e proveri.51 Umesto da iz datog dnevnika izvodimo privatno i po implikaciji autenti~no sopstvo. 9. 7–8: Andrew Hassam. te stoga zapla{ene dru{tvenom marginalizacijom.

~iji dnevnik pokazuje inverziju liberalno shva}ene hijerarhije javne i privatne sfere.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. izme|u o~ekivanja svoje porodice i Revolucije. Iako i [tangeova suprotstavlja porodi~ni `ivot i javnu sferu. 1967). pedesetogodi{nje doma}ice koja se uklju~ila u novoosnovani pokret doma}ica aktivistkinja. s jedne strane. godine. Dnevnik Galine [tange. Toliko o mom dobrotvornom radu!. Pristala sam. Njihovo unutra{nje bi}e i spolja{nja funkcija posta}e jedno. str. ali lo{ koncept. kada je ve} bila aktiviskinja. a s druge.53 Liberalni diskurs predstavlja porodi~ni `ivot kao principijelni domen privatnog. 12. {to propagira bur`oaski poredak. Porodica je uznemirena zato {to sam tako malo vremena provodila kod ku}e. svrhu pisanja dnevnika. 8. str.. 1936. 1936. Tako da sam odlu~ila da napustim posao koji toliko volim. . Koren. 1936. Dodatna komplikacija odnosi se na kori{}enje termina privatno u analizi sovjetske dr`ave koja je eliminaciju svih tragova bur`oaskog poretka (me|u kojima je podela privatno-javno jedan od najva`nijih) smatrala jednim od svojih primarnih ciljeva. 167–218. Marx and the Authentic Man (Pittsburgh. Da po~nemo slu~ajem Galine [tange. 114.. u Intimacy and Terror. naravno. Ova godina se bli`i kraju. ali je zapravo zavaravao radni~ku klasu o stanju njenog dru{tvenog otu|enja. bilo bi korisno razmotriti kategorije koje sovjetski autori dnevnika koriste da konceptualizuju sopstveno dru{tveno postojanje. kada je do{la Zabelina i ponudila mi da do|em na neformalni sastanak sa nekoliko drugih `ena iz komesarijata za komunikacije i transport. koje su `elele da se priklju~e pokretu..52 Imaju}i na umu poseban status oblasti privatnog u marksisti~koj dr`avi. To je domen oslobo|enosti individue za autorealizaciju izvan ograni~enja tr`i{nih odnosa i dr`avnog autoriteta. ona individualno ispunjenje tra`i u ovom drugom. 1997). U o~ima sovjetskih marksista bur`oasko sopstvo bio je zanimljiv. The Baba and the Comrade (Bloomington. `alila se da je njena porodica spre~ava da se ostvari: „27.. pranja sudova i pelena. 5. 54 O obrtanju rodnih uloga tokom i posle sovjetske Revolucije videti Elizabeth Wood. Jednom kada se sru{i iluzija spajanja individualnog s privatnim. Sedela sam kod ku}e. Bila mi je te{ka. radije nego da a priori razlikujemo. sfere javnog i privatnog. prvo je podredila drugom.“ A u sumiranju te godine obznanila je svoju potrebu za „privatnim `ivotom“: 27. „Obshchestvennitsa“ iz 1936. okupirana svojim malim porodi~nim problemima. Prona{la sam svoj delokrug rada i divno sam se ose}ala.“ Nekoliko meseci kasnije. 160 koji su autori mogli kultivisati – a ne samo izraziti – privatno sopstvo. Iskidana izme|u svojih du`nosti doma}ice i dru{tvenog aktiviste. Dva meseca sam bila potpuno uronjena u svoj posao. koji je obe}avao individualno samoostvarenje. @ao mi je 52 53 Henry J. prethodno ugnjeteni subjekti povrati}e svoju ulogu dru{tvenih bi}a.54 Ovako ona opisuje svoje prvo u~e{}e u pokretu sovjetskih `ena: „13. i ponovo se dohvatim kuvanja. uprkos tome {to sam bila veoma umorna.

ise~aka iz novina. i u istom smislu ona nedovoljno ceni egzistencijalno zna~enje koje je va`no autorima poput [tangeove. U tom svetlu logi~no je to {to je [tangeova u svoje dnevnike zalepila mnogobrojne novinske i druge ise~ke iz javnog `ivota. koji je. nikako ne mo`e biti samo li~ni zapis. primetila je da je „odjednom ostarila mnogo godina“. 4. takva dela i tekstovi podsti~u ovakvo izra`avanje. On mora biti posve}en dru{tvenom `ivotu da bi bio zna~ajan i zadovoljavaju}i. i koji pravi dnevnik shvataju kao kompozitum prepletenih „kodova u kojima se subjekt kre}e napred i otkriva se. u onoj meri u kojoj odslikava njenu svest o sebi. njen dnevnik. u Intimacy and Terror. koji nagla{avaju razli~itu prirodu mnogih izvora – dnevni~kih bele{ki. koriste}i izraz sinonimDnevnik Galine [tange. i sli~no – stvaranje ovog „dnevnika-herbarijuma“. dnevnik [tangeove. fotografija. 55 56 zbog njih. str. 168–169). 1936. zapis od 2. 57 Moje gledi{te na ovaj dnevnik kao koherentnu agendu izra`avanja sopstva razlikuje se od interpretacije koju su izneli prire|iva~i dnevnika [tangeove. Slu~aj [tandeove tako jo{ jednom ilustruje da u sovjetskom kontekstu izra`avanju sopstva ne stoje na putu javna dela i tekstovi nego naprotiv. 12. Prema mom mi{ljenju. Kada je 1938. Ovaj pasa` iz govora koji je [tand`ova odr`ala `enama komandanata u transportnom sektoru ide iza njenih dnevni~kih bele{ki od 27. 161 . „^ovek je dru{tvena `ivotinja. Sada kada sam ispunila svoje obaveze prema porodici.57 Stepan Podlubni je odnos izme|u privatnog i javnog smestio u okvire unutra{njeg i spolja{njeg sopstva. pisama. ali {ta mogu? Nisam jo{ stara. i dalje `elim da imam li~ni `ivot. i njegova `ivotna radost }e sama nestati i ispariti. zapis o njenim javnim aktivnostima. kao da je time htela da istakne kako se njen li~ni glas mo`e ~uti samo u okviru sovjetskog kolektiva. U svom dnevniku ~esto pominje ose}aj svoje „unutra{njosti“ (vnutrennost). makar i u zlatnoj palati. godine bila primorana da napusti svoj aktivisti~ki posao i vrati se doma}instvu. ova interpretacija isuvi{e nagla{ava formalne razlike izme|u razli~itih tekstualnih i vizuelnih `anrova koji su uklju~eni u dnevnik. to je prirodno“ bele`i [tangeova na drugom mestu u svom dnevniku. U tom svetlu. On mo`e biti sre}an i radostan samo u zajednici. Samo svest da slu`imo dru{tvu mo`e doneti radost i zadovoljstvo. odse~ena od zajednice. uvek }e mi biti veoma drago da im pomognem (nagla{eno).55 Su{tina je da je rad za Revoluciju podmla|ivao.“56 Ova izjava koju [tangeova daje o sebi va`i i za njen dnevnik: ba{ zato {to ne mo`e biti sama. Ostavite ~oveka samog. „Na{ rad treba da bude radostan. izranja kao pokazatelj njenog sovjetskog sopstva. 1938. Njene sitne du`nosti doma}ice stajale su na putu samoostvarenja za koje se nadala da }e posti}i slu`e}i revoluciji. pre svega. kao pauk koji se spu{ta niz sopstvenu mre`u“ (Intimacy and Terror. u ovih nekoliko godina koje mi preostaju `elim da `ivim za sebe.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI [tangeova predstavlja podelu privatno-javno u obliku dve razli~ite putanje sopstva. kada stvaraju ove zapise o sebi.

On mu je pre slu`io kao „kanta“ u koju je mogao da ubaci sve „|ubre“ koje mu je bilo na umu (23. Ona dobija pozitivnu ili negativnu vrednost u zavisnosti od diskursa u kom sopstvo sebe realizuje.1937 (RGALI.7. 1. Bio je nezadovoljan kada je primetio da „sve unutra spava“ ili kada se ose}ao „idiotski. On nije imao nikakav pozitivan pojam privatne sfere.58 Privatni `ivot. 3. u nepoliti~kom raspolo`enju“ (7. Podlubni je svakako razvio odre|en pojam privatnog. Privatnost. Cilj mu je bio da aktivira unutra{nje sopstvo tako da se ono spoji s revolucionarnim planom sovjetske dr`ave.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. op. 6. ~ak i najbli`im prijateljima. Iznova i iznova pisali su o svojim naporima da privatan `ivot spoje s „op{tim tokom `ivota“ sovjetskog kolektiva. u kom bi mogao da usidri ose}aj sopstva i li~nih vrednosti koje se razlikuju od javnih normi. ed. tj. za razliku ili ~ak nasuprot `ivotu kolektiva. nema o~igledno zna~enje. f. autori dnevnika odredili su svoje privatno i pojedina~no postojanje s obzirom na op{ti javni interes. Zato svoj dnevnik nije shvatio kao zapis o sferi privatnog. Stoga dualitet privatno-javno nije mnogo od pomo}i za razumevanje sovjetskih subjektivnosti ako pretpostavimo da je domen privatnog ekskluzivno mesto pozitivnog identiteta. i stoga ne~istom sferom. Me|utim. Tip samorealizacije za kojim su tragali pisci dnevnika trebalo je da se dostigne uz pomo} tehnika pro~i{}avanja i preoblikovanja sopstva. potpuno identi~an s javnim vrednostima i zato neoptere}en bilo kakvom alternativnom sebi~nom. zapis od 29. Kako je on to shvatao. smatrao je da te misli nisu legitimne. Dnevnici iz Staljinove ere prepuni su privatnih misli – privatnih u smislu da su svakako poverljive i nisu namenjene javnosti – ali njihovi autori su ih ~e{}e videli kao izraz slabosti nego kao znakove nedostatka snage volje. nije nastao da bi se privatnost kultivisala i postavila naspram javne sfere. kao izvor ponosa ili jezgro njihovog sopstva. a koji mi je poznat. Afinogenova. Umesto da koriste dihotomiju privatno i javno. jedini partner kome je poveravao sve misli za koje je znao da bi bilo opasno da ih bilo gde drugde ka`e. 1933). 162 no sa svojom „du{om“ (dusha). 58 Videti na primer dnevnik A. . ipak se smatrao manje va`nim i neispunjenim. ne ~udi {to prakti~no ni jedan dnevnik vo|en tridesetih godina. uz radikalno javni i kolektivisti~ki etos koji je promovisala revolucionarna dr`ava. U sovjetskom slu~aju. koji treba zapamtiti. Dnevnik je bio njegov „jedini prijatelj“. 5). 1932). i tu sferu identifikovao s delovima svog dnevnika. sama po sebi. Ti opisi pokazuju dva pravca – `ivot pojedinca i `ivot kolektiva – koji idealno treba da se spoje u celinu. 2172. Sagledavao je pisanje kao borbu iz koje }e najzad iza}i o~i{}en. du{a sovjetskog gra|anina trebalo bi da bude ispunjena posebnim politi~kim duhom koji izaziva entuzijazam.

* * * . Staljin“ u Moskvi (Zavod imeni „I.1935. ne drugima. Po struci in`enjer. In`enjeri na nove na~ine postavljaju pitanja organizacije i tehnologije proizvodnje oru|a. i kako neko na dokaziv na~in sebe mo`e transformisati u revolucionarni subjekt bila su centralna. V. Prave se nove ma{ine: strugovi. godine i ljudima pru`io sasvim nove registre samoizra`avanja. Time }e{ dokazati da si gra|anka velikog Sovjetskog Saveza. godine. i vi{e od majke. Rad se organizuje na nove na~ine. listaju}i tehni~ke ~asopise: Pregledala sam Mehani~ko in`enjerstvo. Stalina“ ZiS. Dnevnik zheny bol’shevika (Benson. pa je provodila mnogo vremena u javnoj biblioteci. Svaki dan koji pre`ivim gura me dublje nazad. Sve u svemu. strategija koju je predlo`io i dr`avni prokurator kome se obratila za pomo}.. bez obzira na bilo kakve „klipove u to~kovima“. 1931–1956). Va`nije je da je prakti~no od po~etka Revolucije subjektivitet postao izrazita politi~ka i spasonosna kategorija. nema sumnje da `ivot ide dalje. 60 Iuliia Piatnitskaia. zapis od 27. ve} sebi“ da mo`e da prevazi|e svoje li~ne sumnje i da se udalji od njega: „Time }e{ dokazati da stoji{ vi{e od supruge.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Julija Pjatnickaja opisala je u svom dnevniku ose}aj li~nog propadanja koji je nastao usled njene nesposobnosti da u~estvuje u `ivotu sovjetskog naroda koji veruje u napredak. VI. Pjatnickaja je bila „izmu~ena“ zato {to nije mogla da mrzi svog mu`a. izgubila je posao kad joj je mu` uhap{en 1937. 61 Ibid.. Divan Dvorac kulture za radnike u ZIS-u59. 149 (zapis od 26. 1987). bila je da „se uzdigne iznad (svog) li~nog `ivota“ (9. verovatno i najaktuelnija pitanja 59 ZIS – Fabrika automobila „J. 1938.). A ako nema{ snage da to uradi{. To ne treba pripisati samo jeziku individualne i dru{tvene emancipacije koji se pojavio 1917. danas pod nazivom ZiL (Zavod imeni Liha~eva – ZiL) – prim. 5. prev. Terala je sebe da „doka`e. do|avola s tobom. V. da li se neko mo`e promeniti.3. str. 1938).“61 U ovom ~lanku formulisan je poku{aj predstavljanja istorijski kontekstualizovanog pojma subjektiviteta karakteristi~nog za rani sovjetski period (1917–1941). neprijatelja naroda. ma{ine za metro. da li je za ili protiv Revolucije. za mostove itd.4. poljoprivredna oprema. rad je Revoluciju prikazao kao ogromnu snagu subjektiviteta. Pitanja o tome ko je neko bio.. Stvarno sam ljubomorna: za{to nisam deo njihovog kolektiva?60 163 Jedna od strategija koje je Pjatnickaja upotrebila da bi podnela katastrofu hap{enja svog mu`a. Nasuprot ra{irenoj navici da se sovjetski re`im shvata kao ugnjeta~ka vlast koja je poku{avala da potisne svest o sebi sovjetskih gra|ana.

To subjektivno stanovi{te. 64 Barbara Engel and A.. str. koje je dobilo ~ak i ve}u politi~ku te`inu u tridesetim godinama u odnosu na prethodnu deceniju. pri ~emu su pojedinci morali da usmere svoje subjektivne glasove prema kolektivnom projektu izgradnje socijalisti~kog dru{tva. kao li~nog identiteta koji podle`e javnom ispitivanju. sve {to je htela bilo je da govori o „proizvodnji i radu za op{te dobro koji je ispred li~nog `ivota i privatnog zadovoljstva“. Raymond A. autor izuzetnog autoekVideti naro~ito Plaggenborg. Prema tome. naro~ito str. „The Concept of Kul’turnost’: Notes on the Stalinist Civilizing Process“. Ta pitanja sovjetski re`im nametao je u ime Revolucije. Posadskaya-Vanderbeck. te da treba da bude u stanju da je predstavi. Naiman (u pripremi). ranije in`enjer iz Sverdlovska.64 A Leonard Potempkin. eds. Kiaer and E. kako je to nedavno sugerisano62. 1985). The New Man in Soviet Psihology (1952. atomizirane individue. Umesto toga. revolucijom i sna`nim sovjetskim dru{tvenim in`enjeringom imao je razaraju}i uticaj na prethodno ose}anje sopstva pojedinaca. Ipak. The Collective and the Individual in Russia (Berkeley. Bez ikakve sumnje. Bauer. Oleg Kharkhordin. Bere`njaja se tako|e prise}a kako je kao vo|a radnika poku{ala da 62 63 . Posledica je bila da sovjetski gra|ani nisu imali izbora nego da budu svesni „sebe“ kao odre|ene politi~ke kategorije. ed. 102–103. u Everyday Revolution: Subjects in Formation in Early Soviet Culture. Vladimir Papernyi. mora da se uzme u obzir pri prou~avanju autobiografskih podataka toga doba. Revolucija je nagla{avala – ili u mnogim slu~ajevima tek stvarala – ose}aj da neko poseduje specifi~nu li~nu biografiju. C.63 Jedan od najtrajnijih uticaja predratnog sovjetskog re`ima bilo je stvaranje skladnih i svrsishodnih individualnih biografija u velikom broju. i stalno je pitali o nesta{icama i te{ko}ama iz njene mladosti. 164 rane sovjetske vladavine. U svakom doga|aju mo`e se posmatrati povratna `elja pre`ivelih sovjetskih gra|ana da naglase ose}aj istorijske svrhe i li~nog ispunjenja kada presaberu svoja iskustva o predratnom staljinisti~kom periodu. da su dru{tvo ~inile slomljene. A Revolution of Their Own: Voices of Women in Soviet History (Boulder. 1968). reprint izdanje Cambridge. „Grundprobleme der Kulturgeschichte“. tako|e i radi oblikovanja lojalnih sledbenika u narodu. i kao entiteta koji treba oblikovati i usavr{avati kroz rad na sebi. po{to su istovremeno (i kao nikada pre) sovjetski gra|ani podsticani da sebe razumeju u okvirima koherentnih pri~a o sebi. Od po~etka praksa sovjetske revolucije imala je sna`nu subjektivnu posledicu. 1998). Kul’tura „Dva“ (Ann Arbor. Za prelaz ka praksama individualizacije tokom tridesetih godina videti Vadim Volkov. neprekidni lanac dru{tvenih i li~nih lomova proizvedenih ratom. 1999). te da stoga sebe oblikuju kao autobiografske subjekte. iznenadila je ljude sa Zapada koji su je intervjuisali. Antonina Bere`njaja.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. bilo bi pogre{no da na osnovu toga zaklju~imo. 101–116. ali. MA.

str. koju je pokazala zapadnim sagovornicima.. u svojim starim danima bio je odlu~an da se bori protiv ideje da je staljinizam bio samo `rtvovanje. 1995.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI spresivnog dnevnika staljinovske ere. Njegovim re~ima: „Kategori~ki odbijam klevetni~ku tvrdnju da je na{a generacija navodno svoj `ivot `ivela uzalud“. Jako je va`no po{tovati `ivot i znati kako da se iz njega izvu~e samo ono dobro. i da se ono sjedini sa ne~ijim idealima. 65 Intervju autora sa L. Potemkinom. 29. 107–108). A. 3. . Tada }e `ivot biti interesantan i ispunjen sre}om. pozadi je imala posvetu: „Nekoliko re~i mom prijatelju: samo pomo}u stalne borbe i dugotrajnog rada na sebi mogu se posti}i visine nauke.“ (Ibid.65 S engleskog prevela Una Popovi} 165 podigne moral svojih drugova radnika {etaju}i po radnji i pevaju}i im pesmu „Ceo na{ `ivot je borba“. samo zlo. Njena portret fotografija iz 1932. godine. i samo represija.

Struggling. 3. hteo to ili ne. po~ev{i od dvadesetih godina pro{log veka. gde }e uz zvuke balalajke oni provesti prelep weekend. Tako su na{i kolhozi nastajali. (2002). @eleznjakova) ^ak su i logori Gulaga bili snabdeveni velikim bibliotekama i drugim obrazovnim sredstvima jer su zami{ljeni kao gradili{te za stvaranje Novog ^oveka. Ipak. sovjetske devojke ve} su „dostigle i prestigle“ zapadne.75 930 Helbek J. neshvatanje kolektivizacije i interesovanje za „klasno-strane elemente“. . To su imaginarne zemlje. No. Klasni neprijatelj. Jo{ je mnogo borbi pred nama. Becoming“) U pesmi Bitlsa „Back in the USSR“. I. odrazi u ogledalu Hladnog rata... Oprosti}emo D`onu Lenonu njegovu politi~ku nepotkovanost. nije spavao ve} je organizovao nazadne mase siroma{nih i srednje imu}nih seljaka protiv kolhoza. kulak.Working. I–II/2009 UDK: 94(47)"192/195":316.. Back in the USSR postao je jasan topos zapadne imaginacije.166 Tre}i program Radio Beograda Br. sazrevali i ja~ali u te{kim okr{ajima sa zastarelim i odumiru}im kapitalisti~kim elementima. Njegov SSSR ima isti takav odnos prema stvarnosti kao i Amerika iz pesme „Goodbye America“ u kojoj bend`o zamenjuje balalajku. Peva~ ma{ta kako }e ga jedna od tih prelepih sovjetskih devojaka pozvati na farmu svog tatice (bring me to the daddy’s farm). Kazanú. 141–142. (Iz dnevnika A... a svaki zapadni istori~ar koji pi{e o Sovjetskom Savezu svestan je da. mora da osmisli svoj istoriografski * Izvor: Svetlana Boñm „Kak sdelana ’sovetskað subúektivnostú’?“. Ab Imperio. . (Jochen Hellbeck. SVETLANA BOJM KAKO JE NASTALA „SOVJETSKA SUBJEKTIVNOST“* Bilo je mnogo pobeda i poraza.

istra`ivanje sovjetske subjektivnosti odra`ava kao u ogledalu subjektivnost zapadnih akademskih intelektualaca s po~etka dvadeset prvog veka. vode ka neophodnoj istoriografskoj refleksiji. u duhu radova Helbeka i Halfina). Uzajamni odnos istorije i teorije jedan je od centralnih problema savremene istorijske nauke. in the USSR“ u: Mark Poster (Ed. Predla`em da na primeru jednog od ~lanaka Johana Helbeka analiziramo istoriografsko usmerenje na prou~avanje „sovjetske subjektivnosti“ kori{}enjem njegovih sopstvenih teorijskih kategorija. ve} je va`no kako su ga ~itali. ali se ono ponekad nalazi u veoma oposredovanim odnosima s li~nim ili istorijskim iskustvom. tako i istovremenu uklju~enost u svet izvan okvira discipline. Hana Arent suprotstavlja takvom potpuno logi~nom pseudoprofesionalizmu jedan profesionalizam druge vrste. 167 . Nije toliko va`no da li su istori~ari ~itali Fukoa. „Profesionalno mi{ljenje“ te`i jasnoj unutra{njoj logici u okvirima sopstvenih. „dve nespojive stvari“.1 To je naro~ito slu~aj ako se istori~ar bavi problemom spoznaje i subjektivnosti u staljinisti~ko doba – problemom koji je kamen spoticanja leve zapadne nau~ne misli. S druge strane.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI kontekst i svoj odnos prema mitskoj dr`avi USSR. 2 Na`alost. ovde nisam u mogu}nosti da analiziram ceo korpus dela Johana Helbeka i prinu|ena sam da se ograni~im samo na nekoliko njegovih tekstova. Na taj na~in. poma`u u odstranjivanju kli{ea i skidanju tabua s odre|enih na~ina istra`ivanja. S jedne strane. Definicija profesionalnog mi{ljenja koju je dala Hana Arent doprinosi razumevanju tog fenomena. tvora~ki i refleksivni. Prema tome. New York. usko ozna~enih parametara. novatorski teorijski i filozofski pristupi otkrivaju nove uglove.2 1 Kao primer analize tog toposa mo`e da poslu`i ~lanak @aka Deride: „Back from Moscow. Svako prou~avanje takve vrste nu`no se mora razmatrati u dva konteksta – kako u sovjetskom kontekstu tridesetih godina. a ne Marksa – kao. Theory and Contemporary Culture. teoriju i istoriju ne treba shvatati kao „klasne neprijatelje“. Politics. tako i u zapadnom i postsovjetskom nau~nom kontekstu poslednje decenije XX veka. 1993. da ovog puta parafraziram Pu{kina.). te da razmotrimo kako je nastala „sovjetska subjektivnost“. koji karakteri{e kako odgovornost prema predmetu istra`ivanja. „Profesionalno mi{ljenje“ ne koristi teoriju radi pro{irenja granica saznanja. ve} radi ~isto utilitarnih ciljeva – teorija postaje svojevrstan „vi{ak vrednosti“ akademskog proizvoda. koji stimuli{e proizvo|enje novih pristupa istoriji. u okviru zapadnog akademskog tr`i{ta deluje zakon „objavi ili propadni“ (publish or perrish). To se naro~ito odnosi na tako slo`ene istorijske periode kao {to su sovjetske tridesetih godina. ~ine}i ga „atraktivnijim“ (marksisti~kim manirom re~eno. ili.

Njima je odre|en bilo koji tip „subjektivnosti“. nema~kog levog knji`evnog kriti~ara. Autor ispravno isti~e problemati~nost definicije privatne sfere u ruskom i sovjetskom kontekstu. Kroz ceo tekst Helbek nastavlja da me{a kartezijansko i kantijansko razumevanje li~nosti (self) i svoju poststrukturalisti~ku kritiku. Vol. p. sovjetski komunisti. Na moje iznena|enje. samo ne „harmoni~nost“ i celovitost.3 Odakle proizlazi takvo odre|enje subjektivnosti? Svako. Helbek na{u pa`nju umerava ka izjavama sovjetskih gra|ana o sebi i razmatra ih kao formu samoizra`avanja. U pogledu metodologije. godine i sovjetskih revolucionarnih praksi na samoose}anje individuuma bilo produktivno. Takav pristup ne stremi istra`ivanju iskrenosti i autenti~nosti i ne bavi se nerazre{ivim pitanjem o tome {ta su zaista mislili i ose}ali sovjetski gra|ani. Becoming: Stalin-Era Autobiographical Texts“. koja proisti~e iz harmoni~nog i celovitog samoose}anja“. kao da odolevaju Fukou i vra}aju se kantovskom subjektu. Konceptualni aparat . koji je u zimu 3 Jochen Hellbeck. autori dnevnika. Struggling. autor ve} na prvoj stranici subjektivnost defini{e kao „sposobnost mi{ljenja i delovanja. Potpuna konceptualna pometnja proizlazi oko shvatanja „privatne li~nosti“ (private self). aktivnih u~esnika kolektivizacije i sovjetskih funkcionera. „Working. U centru njegovog interesovanja su dnevnici komunista. 168 Helbek namerava da na nov na~in sagleda staljinisti~ki period. Autor opovrgava „duboko ukorenjene predstave u zapadnoj imaginaciji“ koje se zasnivaju na sklonosti ka „liberalnom subjektu“ kao trajnom tipu (tenacious liberal subject).tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Helbek predla`e nekolike postulate Mi{ela Fukoa i. pre svega. Helbeka bi trebalo podsetiti na interesantnu napomenu iz dnevnika Valtera Benjamina. da uspostavi ravnote`u u istorijskim istra`ivanjima. Prou~avanje drugih kategorija sovjetskih gra|ana nalazi se izvan granica analiziranog istra`ivanja. a ne represije. Ipak. Russian Review. 60 (July 2001). Umesto toga. Kao rezultat. njegovo razumevanje „tehnologije sebe“ i tehnologije vlasti. a ne represivno“. razvijaju}i svoju tezu. on se koleba izme|u afirmisanja li~nog samoizra`avanja i sa njim povezanog bolj{evi~kog shvatanja „slobodne subjektivnosti“ u kome je sloboda „pravilno shva}ena nu`nost“. te da poka`e kako je „osnovno delovanje Revolucije iz 1917. shvata da se to odre|enje nalazi u direktnoj suprotnosti sa fukoovskim razumevanjem subjekta koji predstavlja {ta mu drago. ko makar povr{no poznaje Fukoove radove. a tako|e i zaklju~ke ruskih i zapadnih nau~nika koji smatraju da je „sovjetski re`im te`io gu{enju samoose}anja individuuma“. 340.

Levinas). „Prijateljska“ kritika Fukoa u radovima Mi{ela de Sertoa. Ali. particularity) koju ne treba redukovati i kolektivizovati (Bart i Nansi). radovima Fukoa). Ipak. za svoje vreme. vra}a se upravo pitanju o odupiranju praksama vlasti (Serto). pored ostalog. {to samo po sebi. Knji`evni kriti~ari koji su se bavili poststrukturalisti~kom teorijom (u koje i sebe unekoliko ubrajam. Ipak. zapa`am seriju paradoksa. o novoj etici odgovornosti koja se ne svodi na autorima omra`eni karikaturalni lik liberala devetnaestog veka (Derida. Deride. opisuju}i tendenciju. Oni kao da zamrzavaju teoriju iz ranih osamdesetih i taj bajati smrznuti proizvod iznose kao poslednju re~ nauke. nedoslednost rezultata je uvek izazov profesionalnom mi{ljenju jer upravo ona zahteva refleksiju povodom sopstvene metodologije. davno su iza{li iz takvog usko diskurzivnog shvatanja subjekta. prazninama i nelogi~nostima u dnevnicima sovjetskih ljudi. Liotar. kritika zapadne subjektivnosti koju je on formulisao u zapadnom kontekstu bila je. stvarala~ka i provokativna. Sre}om. i njen nema~ki prijatelj Rejh. Poznato je da Fuko nije uvi|ao veliku razliku izme|u autoritarnih re`ima i demokratije zapadnog tipa. u njihovoj interpretaciji je i Fuko ispao prili~no karikaturalan. o ljudskosti i individualnosti (singularity. Istina. Benjamin je preterivao. me|utim. godine posetio Moskvu: „Bolj{evici su ukinuli privatni `ivot“. a ne rezultat. ve}i deo njegovih moskovskih zapa`anaja. Oni su najprimerniji za svako izu~avanje subjektivnosti. nije problem: Fuko bi se kao pronicljivi istra`iva~ koncentrisao upravo na diskurzivnim naprslinama. glumica i reditelj komunisti~kog teatra. Posle tog putovanja. Benjamin je odlu~io da ne pristupi Komunisti~koj partiji (Asja Lacis. poznog Barta. tako i zapadnog konteksta. Umesto rasprave o metodologiji. ostali su u Moskvi i zavr{ili su kao `rtve Gulaga). ba{ kao i njegovi uporni poku{aji da u Moskvi sa~uva bar ne{to malo privatnosti i refleksivnog mi{ljenja. Rezultat takve trajne konceptualne zbrke nije jednozna~an. Ovo me podse}a na stari sovjetski vic iz vremena 169 . Nansija i Liotara. po{to je moja doktorska disertacija na Harvardu bila posve}ena teoriji subjektivnosti u knji`evnosti. Ta istra`ivanja ~esto ignori{u evoluciju misli samog Fukoa i dvadeset godina kritike njegovih radova unutar francuskog konteksta.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI 1926–1927. dobili smo prepirku socrealisti~kog `anra ili pou~nu ameri~ku komediju sa good guys and bad guys. Oni ve}im delom proizvode efekat Fukoovih radova i koriste fukoovsku analizu zapadne subjektivnosti da bi opravdali njenog ruskog i sovjetskog analoga. u koju je Benjamin bio zaljubljen. zaslu`uju da budu pomenuti. U najnovijem prisvajanju Fukoa unutar ruskih i sovjetskih istra`ivanja. Istra`iva~i Rusije i Sovjetskog Saveza ne pozajmljuju Fukoov metod – to bi zahtevalo kritiku ruske subjektivnosti kako unutar ruskog. problemu smrti autora i.

u kojima ipak postoji izvesna varijantnost. sazrevaju i ja~aju u te{kim okr{ajima sa zastarelim i odumiru}im kapitalisti~kim elementima. Ovde. da je nu`no da ne{to najpre „nestane“ („umre“). mada izaziva i strah. Pa`ljivija analiza navedenog odlomka pokazuje da prakti~no svaki njegov element po~inje kori{}enjem prideva („nazadne mase siromaha“. deluje druga logika. „te{ka borba“.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Stepen kli{ea u navedenom primeru pora`avaju}i je i ~ak i kada se uporedi s narodnom knji`evno{}u ili ikonopisanjem. @eleznjakova. I. kako to zahtevaju Marks. navodi Helbek: „Bilo je mnogo pobeda i poraza. Marksisti~ko-lenjinisti~ki telos preobratio je „kapitalisti~ke elemente“ u „zastarele“. on svedo~i o „najvi{em stepenu uvu~enosti autora u proces izgradnje sovjetskog sistema“. ve} magi~na formula. Njegove re~i nisu obi~no ponavljanje. „odumiru}i kapitalisti~ki elementi“) i zavr{ava se stoprocentno ustaljenom sintaksom. kulak. Mogu}e je da to obja{njava prethodno opisano stanje stvari. Klasni neprijatelj. Nijedna gramati~ka ili stilisti~ka odlika tih iskaza ~ak ni minimalno ne odstupa od kanona oficijelne ikonografije. Lenjin 4 Primetila sam da se u fusnotama Helbek poziva samo na uvodne delove Fukoovih glavnih dela. Zdrav razum do{aptava. ja tako|e mogu u svako doba da odem na Crveni trg i da tamo kritikujem ameri~kog predsednika“. da bi postalo „zastarelo“.“ U Helbekovom ~lanku taj citat je primer „autobiografskog pripovedanja kao hronike klasne borbe“. ali po{to po obi~aju postoji raskorak izme|u revolucionarne teorije i revolucionarne prakse. napisanog tridesetih godina pro{log veka. ^ini se da je autor dnevnika instinktivno ose}ao opasnost i od najmanjeg odstupanja od oficijelne „ikonografije“. Ne sledi nukakva diskurzivna analiza teksta na koju se pozivaju kriti~ari sovjetske subjektivnosti. Tako preterana i automatska proizvodnja polufabrikata politi~kog jezika direktnog svedoka doga|aja je interesantan psiholo{ki fenomen.4 Uzmimo jedan od primera koji na osnovu dnevnika A. Engels. ti lo{i elementi nastavljaju da umiru dugom i mu~eni~kom smr}u i nikako da ve} jednom budu savladani i da kona~no zastare. 170 „otopljavanja“: sreli se Rus i Amerukanac i stali da se prepiru oko slobode govora: „Ja u svako doba mogu da odem pred Belu ku}u i da tamo kritikujem ameri~kog predsednika“. Analiza istorijskih dokumenata . Sovjetski gra|anin mu je na to odgovorio: „Pa {ta. Na{i kolhozi nastaju. ipak. nego organizuje nazadne mase siroma{nih i srednje imu}nih seljaka protiv kolhoza. ne spava. Istaknimo ovde jedno neslaganje koje je promaklo autoru: u dnevniku se kapitalisti~ki elementi opisuju kao „zastareli i odumiru}i“ ( „obsolete and dying“).

ve} su je i preoblikovali. kako prime}uje Helbek. on bi mogao da zapazi ispoljavanja „individualnog samoizra`avanja“. vi{e pa`nje bi posvetio „iscrpnom ~itanju“ (close reading) dokumenata ({to. Upravo tamo. na re~i islednika i optu`enika.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI i Staljin. Na primer. koje bi trebalo da ga interesuje. Zaista. ~ini ih dvaput „zastarelim“. predstavlja jedini originalni ~inilac njegovog posla. pred istorijskim materijalom. pre svega. u tim rascepima. Istra`ivanje sovjetske subjektivnosti koje te ljude isklju~uje iz sfere analize. neki dnevni~ki zapisi nisu samo opisivali stvarnost. kakva je bila „cena metafore“ u sovjetskom kontekstu. pre svega. Da je Helbek ozbiljno izu~avao osnove strukturalisti~ke i poststrukturalisti~ke analize. koji su se sastojali od „nazadnih siromaha“.) 171 . koji su bar unekoliko upoznati sa sovjetskom istorijom kolektivizacije (kao {to je re~eno u sovjetskim stihovima: nisu svi „u~ili istoriju po Hegelu“). da bi odgovarali novom dr`avnom telosu i da bi pre{li iz „umiru}ih“ u „zastarele“? Za{to su zapadni istori~ari – sledbenici Fukoa. ovde knji`evni izraz treba razumeti u bukvalnom smislu5: „umiru}i kapitalisti~ki element“ je. da prou~i te glasove – od ideolo{kih kli{ea bolj{evi~ke propagande. mo`da bi bilo mogu}e na}i „makrokontekst“ i sagledati kako jedan isti doga|aj. Istori~ar ne sme da zaboravi. izgleda u raznim dnevnicima. Nekima ~ak nije po{lo za rukom da se poslu`e tim „izuzetnim bibliotekama Gulaga“ o kojima se govori u Helbekovom ~lanku. posmatran iz razli~itih stanovi{ta. mogu sebi da predstave {ta se desilo sa svim tim nerazboritim seljacima. odjednom zaboravili njegovu osnovnu ideju o vlasti (mo}i) u mno`ini i preokrenuli diskurs vlasti u formu samoizra`avanja? Oni me|u nama. prev. osrednje imu}nih i kulaka. takav pristup bi zahtevao otvoren stav. Mi nemamo njihove dnevnike i ne mo`emo ih uvek citirati kao istorijske dokumente. odre|enu profesionalnu hrabrost i spremnost da se `rtvuju celovitost i sklad. U krajnjoj liniji. 5 Autorka ovde na englekom jeziku koristi igru re~i – literary became literal (prim. U stvari. do melodramati~nih kli{ea dorevolucionarne narodne kulture. Analiza sovjetske subjektivnosti (a ne povr{no i didakti~no ~itanje nekoliko specijalno izdvojenih tekstova koji ispredaju pri~u o stvaranju sovjetskog ~oveka) zahtevala bi upore|ivanje i suprotstavljanje razli~itih tipova tekstova i istovremeno obra}anje pa`nje na dnevnike. Ali kako? [ta je trebalo u~initi sa tim „kapitalisti~kim elementima“. Ali.) Mogao bi da obrati pa`nju na „vi{eglasje“ dnevni~kih tekstova (da se poslu`imo jezikom Bahtina). doslovno umro nasilnom smr}u. u su{tini. koje su preveli iz kategorije umiru}ih u kategoriju zastarelih. tajne izve{taje NKVD (a njihovo izu~avanje autor ismeva i karikira). odgovornost. siromasima i kulacima.

tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. zaboravljaju}i {ire kontekste istorije i rukovo|en agonisti~kim principom „ko nije sa nama. Oficijelna socrealisti~ka kritika u Sovjetskom Savezu bila je sli~na savremenim bavljenjem sovjetskom subjektivno{}u – istina. bila retori~ka praksa socrealisti~ke kritike izme|u tridesetih i pedesetih godina. ne oca. To odre|enje se daje bez navodnika. {to je u datom slu~aju sli~no. uslovno re~eno. oni tebi progonstvo. ne}e po`aliti ni majke. To je. nevolje. ~ija grafi~ka istorija nije nezanimljiva: prvobitno su navodnici predstavljali dve odrubljene glave. preganja s kolegama-istori~arima sa susednog univerziteta. prime}uje kako je ve}ina radova njegovih prethodnika posve}ena izu~avanju „skrivenog i prigu{enog samoose}anja“ sovjetskih gra|ana. bez pozivanja na Fukoa. prvi ih je koristio Flober. Helbek ne vodi ra~una o tome da koristi upravo taj postupak i na taj na~in retori~ki ponovo stvara sliku tridesetih godina koju nalazi u dnevnicima. to jest. Ali.) Helbek ne zna zna~enje navodnika.“) [tavi{e.. on ne prime}uje kako taj diskurs bez znakova navoda po~inje da prodire u njegov sopstveni re~nik. 3. nesovjetskog porekla“. sve se de{ava kao u staroj ruskoj izreci – „radi duhovitosti. nego kao karakteristika koju daje sam autor. Znaci navoda se u tekstu ~esto koriste da „ozna~e“ strane elemente. Kao sredstvo zamagljivanja razlike izme|u glasa pripoveda~a/autora i njegovih likova..“ Kada bi Helbek postavio u jedan niz razli~ite tipove tekstova. U protivnom. moglo bi nastati ~estito istorijsko razmatranje sovjetske subjektivnosti. koji se prvi put upoznaju s ruskom istorijom). a celovitost istoriografskog teksta mogla bi se raspasti kao kula od karata. Helbek ~esto upada u iste one zamke koje sam kritikuje. Analiza ~lanaka kao teksta/konteksta istorije . Po{to Helbek ne razmi{lja o prirodi staljinisti~kog diskursa. Ako bismo bili marsovci (ili. 172 zadatak istori~ara nije u tome da se. izme|u ostalog. ne kao spoljna pozajmica. Ti njima – fusnotu. mi bismo iz ~itanja njegovog rada izveli veoma neobi~nu predstavu o tridesetim godinama. Tako. (Tako su. bio bi prinu|en da preispita svoje postulate. upravo iz te. Taj postupak u knji`evnoj teoriji ima specijalan naziv – „slobodni indirektni govor“ (free indirect discourse). Marieta [aginjan i Vera Inber predstavljene u tekstu kao spisateljice „sumnjivog. on je protiv nas“. s odli~nim bibliotekama Gulaga. s progresivnim odumiranjem kapitalizma. Kako se govorilo u sovjetsko vreme – „to nije slu~ajno“. ameri~ki studenti. U svojim kratkim istorijskim prikazima on koristi staljinisti~ku terminologiju. Upoznali bismo se s pobedom kolektivizacije. (Evo jedne {ale iz Staljinovog vremena: „Te{ko je diskutovati sa sovjetskim kriti~arima.

autor ne snosi odgovornost“? Prikaz sovjetske subjektivnosti. ~ak i kada bi nai{ao na takvo odre|enje u nekom od dnevnika ili nacisti~kih dokumenata. Valja se zamisliti nad tim dvojakim standardima. koji su ostvarivali sli~nu analizu sovjetskog eksperimenta bez oslanjanja na Mi{ela Fukoa. Nadam se da mladi ruski nau~nici koji. na dnevnicima nacisti~kih funkcionera. Kada je re~ o kori{}enju kli{ea u tekstovima sli~nog tipa. polemi{u}i s novom zapadnom (a delimi~no – i s postsovjetskom) istoriografijom. Ajhman – autor nacisti~kog projekta „kona~nog re{enja“ – nije bio monstrum. na primer. Pri tom. koju mu je preporu~io jedan izraelski bibliotekar. neobi~no je srodan savre- 173 . bez nu`ne refleksije. ne}e po}i putem novog orijentalizma i da ne}e. Ja ne mislim da bi autor takvog hipoteti~kog istra`ivanja okarakterisao nema~ke kriti~are ili pisce (recimo Adorna ili Brehta) kao „sumnjive/ne~iste nema~ke subjekte“ (bez navodnika). ignori{e svu istorijsku literaturu nastalu u Sovjetskom Savezu tokom pedeset godina. ura|en na osnovu ograni~enog izvornog materijala i u usko-profesionalnom zapadnom kontekstu. Johan Helbek pretenduje na originalnost i zala`e se za uspostavljanje ravnote`e u izu~avanju Sovjetskog Saveza. on. a tako|e i radove isto~noevropskih istori~ara. logori Gulaga nisu postojali samo u „zapadnoj uobrazilji“. (Na`alost. name}e se pitanje: u kom kontekstu se pi{u i ~itaju profesionalni istorijski tekstovi? Mo`da nau~ne tekstove treba da prati naznaka „za kontekste. po~eti da „odoma}uju“ zapadne poluproizvode o sovjetskoj subjektivnosti. u ruskom kontekstu prihvata se kao „neophodna po`rtvovanost“ (ne okrivljujem autora za orijentalizam. te{ko da bi zapadni istori~ar upao u zamku retori~kog me{anja sopstvenog re~nika i re~nika pisaca tih dnevnika. ve} samo za odsustvo refleksije povodom sopstvene retorike i metodologije). Nisu li oni neka vrsta svojevrsnog orijentalizma? Ono {to se u zapadnom kontekstu naziva politi~kim nasiljem. Kona~no. dalje on sam vr{i {ira uop{tavanja zasnovana na samo nekoliko dnevnika. sada pi{u zanimljive istorijske analize.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI {to obja{njava „ograni~eno{}u izvora“ koji se svode na tajne izve{taje NKVD i materijale saslu{avanja. mo`e se pomenuti rad Hane Arent „Ajhman u Jerusalimu“ (time se ne tvrdi ni{ta o bilo kakvim paralelama izme|u Ajhmana i autora dnevnika). Ali. koriste}i nove dokumente i teorijske pristupe. ~ini se. On je ~ak odbio da ~ita „Lolitu“ Nabokova kao „amoralnu knjigu“ (odli~an kompliment Vladimiru Nabokovu). Analiza Arentove iznela je bitno obele`je preteranog kori{}enja kli{ea u formiranju sopstva: kli{ei poma`u da se „pripitomi“ politi~ko zlo.) Ako bi se istra`ivanje sli~no Helbekovom sprovelo na nema~kom materijalu.

godine. ali koji bi mogao da postoji. kao i mnogi drugi zapadni lekovi.6 S ruskog prevela Marica Mil~anovi} Jovanovi} 6 Viktor [klovski. Na osnovu njih sagledavam nesvesnu nostalgiju za onim Sovjetskim Savezom koji nikada nije postojao. samu bolest ne iskorenjuju. . samo da nije takvog rascepa izme|u revolucionarne teorije i revolucionarne prakse. ostale nedo~itane. da li je to slu~ajno ili ne). godine: „Bi}e odre|uje svest. Pisanje profesionalnih tekstova kojima se obnavlja i o`ivljava sablast Sovjetskog Saveza privremeno slabe simptome nesvesne nostalgije. Nova himna Rusije i poku{aj ponovnog postavljanja spomenika Feliksu \er`inskom ispred zdanja Federalne slu`be bezbednosti na Lubjanci. Tre}a fabrika. ni na Zapadu. 1926. 174 menom ruskom prepravljanju istorije (nisam spremna da sudim. Nedavno spomeni~ko obele`avanje masovnih grobnica u blizini Petersburga koje je organizovao „Memorijal“ bilo je na dr`avnom nivou do~ekano s ravnodu{no{}u i ~ak neprijateljstvom. Moskva. dok istovremeno „liberalne vrednosti“ (gotovo sa statusom pogrde) podse}aju na karikaturalni na~in kori{}enja liberalnih kategorija u radovima savremenih zapadnih istra`iva~a sovjetske subjektivnosti. po starome. Protivre~nosti i neuskla|enost autorskog metoda i analize su veoma re~iti u Helbekovom slu~aju. Uravnote`ena istorija tridesetih godina jo{ nije napisana ni u Rusiji. na delu je obimno prepravljanje stare sovjetske i ruske dorevolucionarne istorije. Svaki istra`iva~ subjektivnosti mora biti svestan koliko je „skliska“ tema koju je izabrao. Kako je rekao ruski vesnik poststrukturalizma. Dana{nji dr`avni funkcioneri se s podozrenjem odnose prema spominjanju Gulaga. Tekst takve analize govori o samom istra`iva~u vi{e nego {to bi on to `eleo. predstavljaju primere restauracione nostalgije za rusko-sovjetskim velikodr`avljem i poku{aje zaboravljanja zbivanja iz avgusta 1991. Viktor [klovski. U putinskoj Rusiji. Liberalizacija tr`i{ta postala je oficijelni diskurs.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ali. ali savest ostaje neure|ena“. Mene brinu druge sablasti – tih dvostruko „sumnjivih“ sovjetskih subjekata koji su ostali marginalizovani u Helbekovom radu. kao i sablasti tipi~nih sovjetskih subjekata ~ije `ivotne hronike su. 1926.

hana arent – o mi{lje nju i su|e nju .

176 .tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.

“ Nekoliko stranica kasnije. nude}i nove odgovaraju}e pojmove pomo}u kojih }emo mo}i da „mislimo o onome {to ~inimo“. Iz unu* Elisabeth Young-Bruehl. Arent se posvetila ljudskim mentalnim aktivnostima na ozbiljniji i sistemati~niji na~in. odbaciv{i ga gotovo u potpunosti. pp. Ona dr`i da su progres i propast dve strane iste medalje. da i jedno i drugo spadaju u praznoverje a ne u veru. 177 ELIZABET JANG-BRIL Sve knjige i eseji Hane Arent sadr`e refleksiju o tome kako ne treba misliti o temi o kojoj }e biti re~i. „Preface. Izvori totalitarizma. kada je manje o~ajavala i bila vi{e u stanju da crpi iz svog amor mundi. 1 Origins of Totalitarianism. xxvi. Zna~ajnije bi bilo ispitati i svesno podnositi teret koji nam je navalio na{ vek – bez poricanja i bez poniznog trpljenja. 13 Arent H. razumevanje zna~i spremno se suo~iti sa realno{}u i usprotiviti joj se bez premi{ljanja – ma kakva ona bila. svojevrsnom priru~niku za razumevanje novog oblika vladavine. xi-xii. 2006. Ukratko. „Thinking About The Life of the Mind“.7 Arent H. uz oprezni optimizam napisala je knjige Vita activa i O revoluciji.¹ RAZMI[LJANJE O @IVOTU DUHA* . ho}emo i rasu|ujemo.” p. prev. Hana Arent. U uvodu za Izvore totalitarizma.“ Tokom kasnih pedesetih i {ezdesetih godina XX veka. Umesto njega predlo`ila je „novu nauku o politici“. ŠUpor. Yale University Press. U @ivotu duha osvrnula se na celokupno zapadno filozofsko nasle|e o tome kako mislimo. izvoditi presedan iz besprimernog ili obja{njavati pojave tolikim analogijama i uop{tavanjima da se vi{e ne ose}aju uticaj stvarnosti i {ok iskustva. ona ponovo komentari{e o tome kako ne treba misliti: „Razumevati Škasnije }e govoriti o rasu|ivanju¹ ne zna~i poricati okrutnost. str. 141. – Prim. 1998.1 Tokom poslednjih godina `ivota. Feministi~ka 94. 157–210. odbaciv{i pojmovno nasle|e politi~ke filozofije. Beograd. Why Arendt Matters.Tre}i program Radio Beograda Br. I–II/2009 UDK: 14 Arent H. ona pi{e slede}e mra~ne re~enice koje odbacuju proro~ko mi{ljenje: „Ova knjiga je pisana i protiv pothranjivanja lakoumnog optimizma i protiv pothranjivanja povr{nog o~ajavanja. 141–142. New Haven and London.

tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. dakle. bili u stanju da se suo~e s realno{}u. „Nemci nisu bili nacisti“. Me|utim. opisuju}i ga kao nedostatak rasu|ivanja sli~an odsustvu mi{ljenja. Iskustvo koje je Hana Arent stekla tokom rasprava koje su {ezdesetih godina XX veka vo|ene povodom njene knjige Ajhman u Jerusalimu. dalo je tom uvidu i li~nu dimenziju. prema njenom mi{ljenju. Hana Arent je mislila da se mi{ljenje i rasu|ivanje na najpogubniji na~in izopa~uju u ideolo{ko rezonovanje. ona po~inje rad na svojoj najzahtevnijoj knjizi. i kako je ovekove~uje. @ivotu duha. Nju mo`emo ~itati upravo kao politi~ko delo filozofije. U vreme kada je o{tro kritikovala proces kreiranja slika u ameri~koj politici. kada ho}emo i kada rasu|ujemo. Shvatila je da su oni koji su vodili kampanju protiv nje i njene knjige prvo stvorili sliku o njenoj knjizi – sliku koja je aktivno poricala realnost o kojoj je pisala – a zatim trgovali tom slikom. Arent ne pi{e novu nauku o politici ve} pi{e o novoj viziji kako se filozofija i politika mogu ponovo ujediniti. a ne ka sadr`aju napisanog. i po~inje projekat o tome {ta ~inimo kada mislimo. Dok je pisala Izvore totalitarizma. napu{ta svoj projekat posve}en razmi{ljanju o tome {ta ~inimo. niti moraju da presko~e ograni~enja obi~nog logi~kog mi{ljenja da bi izgubili dodir s realno{}u. a {to ovde mo`emo definisati kao projekciju ne~eg {to je nerealno u budu}nosti. u ovom se slu~aju to odnosi na jednu posebnu vrstu laganja i izostanka mo}i su|enja. Dovoljno je ne{to znatno banalnije {to je ona nazvala „slikom“ (image). neku potencijalno nasilnu pritajenu nadu ili zavaravanje. . ona usavr{ava svoj ose}aj o tome kako se pravi slika o ne~emu i kakve posledice to mo`e imati. Arent se uverila u to da ljudi ne moraju da se pozovu na ideolo{ko super ~ulo orijentisano ka budu}nosti. Hana Arent je uvek postavljala filozofska pitanja. suo~ena s padom Nema~ke u „dvopartijsku diktaturu“ i s pona{anjem Amerike tokom Vijetnamskog rata. kao da je budu}nost – hiljadugodi{nji Rajh – ne{to {to se mo`e videti ili znati. Kada bi uo~ila neku novinu. Pitanje „{ta ~inimo kada rasu|ujemo?“ i{lo je uz pitanje o tome {ta je mi{ljenje. u vreme kada je ose}ala najve}u uznemirenost otkako se zavr{io Drugi svetski rat. rasu|ivanje koje se zasniva na evociranju budu}nosti prirode ili istorije i obo`avanom napretku. Ona. posmatraju}i je kao upozorenje. i toj bih se knjizi sada posvetila. „Severni Vijetnamci su nas prvi napali“. poricanja realnosti. a naro~ito kako slika zavisi od su{tinske la`i. Danas tom nizu mo`emo dodati: „Irak ima oru`je za masovno uni{tenje“. tokom ranih sedamdesetih. skre}u}i raspravu ka stvorenoj slici o knjizi. na koje ju je podstaklo odsustvo mi{ljenja kod Adolfa Ajhmana. 178 tra{njeg razgovora koji je vodila s nekolicinom filozofa koji su. Kasnije.

pp. No. ~ak i oni delovi rukopisa („Mi{ljenje“ i „Htenje“) ~iju je prvu verziju Arent za `ivota gotovo u potpunosti pripremila. kao {to je u knjizi Vita activa cilj delova o radu i proizvo|enju. poslednjoj u trilogiji kritika. a u bele{kama za predavanja o „Rasu|ivanju“ njeni sagovornici su bili Kant. 3 Letter of August 29. 230. o Kantovoj (Kant) Kritici mo}i su|enja. a Vrhovni sud „trajnu instituciju su|enja“. Po{to nije po`ivela dovoljno dugo da bi ga zavr{ila. koju je on upravo dodao galeriji svojih Velikih filozofa. 198–199¹. knjiga koju je Arent jednom nazvala „nekom vrstom drugog toma Vita active“. da je zapravo u tre}oj kritici „skrivena Kantova prava politi~ka filozofija“. p. Hana Arent. 2 Letter of December 21. Beograd. 318. 179 . u~vrstila je njen ose}aj. Opisuju}i kako su ameri~ki o~evi osniva~i do{li na zamisao da Senat predstavlja „trajnu instituciju mnjenja“. 1968.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU @ivot duha. i {ta je to prona{la u izvornom Kantovom tekstu. Sjajna studija Karla Jaspersa (Karl Jaspers) o Kantu. bavio bi se rasu|ivanjem i utoliko je bio raison d’être cele knjige: prethodni delovi. O revoluciji.3 ^itaoci @ivota duha. Arendt/Jaspers Correspondence. 1991. Knjiga sna`no odslikava zami{ljene razgovore s filozofima – mrtvima i `ivima – koji su njoj najvi{e zna~ili. 232. To mi je poznato i na osnovu vlastitog se}anja na taj period. Filip Vi{nji}. re~ je. Tre}i deo koji nikada nije napisan. 1957. On Revolution. ŠUpor. Jaspers i Hajnrih Bliher (Heinrich Blücher). ona u knjizi O revoluciji prime}uje da su mnjenje i mo} su|enja dve „politi~ki presudne racionalne sposobnosti“. gde odbacuje njegovo pre}utno izjedna~avanje ove dve stvari. iz brojnih razloga predstavlja delo koje je najte`e ~itati i o kojem je najte`e misliti od svega {to je napisala. godine ubrzo po{to se odigrala Francuska revolucija.2 Primetiv{i to. Cilj mi je da na stranicama koje slede povedem ~itaoce na jedno takvo zami{ljeno putovanje. i pro`imaju je emotivne niti sre}e i tuge. pre no {to krenemo. a njena prijateljica Meri Mekarti (Mary McCarthy) priredila za {tampu. bio da istrgnu delovanje iz stanja pojmovne zanemarenosti. moraju da poku{aju da zamisle i kako bi izgledao nenapisani tre}i odeljak o „Rasu|ivanju“. trebalo je da razjasne ideju rasu|ivanja. ali da su „jedva zapa`ene u tradiciji filozofskog kao i politi~kog mi{ljenja“. naime. posve}eni mi{ljenju i htenju. ne{to skriveno. p. godine. privatno. njenim re~ima. objavljenoj 1790. S Hajdegerom (Heidegger) razgovara u „Mi{ljenju“ i „Htenju“. dozvolite mi da ovde uka`em na jo{ jedno svojstvo njene poslednje knjige koje nas nagoni da tokom ~itanja do`ivimo ne{to {to ne izlazi na videlo sasvim. p. Arent po~inje da istra`uje jednan veliki izuzetak od pravila da se rasu|ivanje zanemaruje. nemaju sistemati~nost i jasno}u koju bi sigurno imali da je bila u mogu}nosti da ih prepravi. Between Friends. prema tome. kako mu saop{tava 1957.

godine. godine Arent mu odgovara pozivaju}i se na me|udr`avnu kurtoaziju. sa svojim nau~nim dostignu}ima. . primenjivim znanjem i tehnolo{kim inovacijama. ona se u to vreme najvi{e bavila Jaspersovom knjigom Poreklo i cilj istorije. godine pre nove ere.* To se. a 1951. zami{ljaju}i kakve su mogu}nosti ljudskog delovanja. ~itaoci knjige – mogli pozvati na njihov primer „Doba osovine“.) Prema mojoj proceni. Palestine i Gr~ke. Hana Arent je odr`ala dva kursa na Novoj {koli za dru{tveno istra`ivanje: predavanja o Kantovoj politi~koj filozofiji i seminar posve}en Kritici mo}i su|enja. upravo u vreme kada je zavr{avala Izvore totalitarizma. godine. rekla mi je da ~esto zami{lja kako razgovora s njim „o svim tim kantovskim stvarima“. ali i uslove koji su doveli do totalitarizma i Hladnog rata. izvan nasle|enih mitskih tradicija. vi{e od godinu dana posle Jaspersove smrti u Bazelu u osamdeset {estoj godini `ivota. kada dolazi do ubrzanih promena u religijskom i duhovnom razvoju.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ali sredi* „Doba osovine“ (Achsenzeit) je Jaspersov izraz koji je upotrebio 1949. kosmopolisa. nove po~etke i nove odnose me|u narodima jednog zajedni~kog sveta. kada mi je predlo`ila da pi{em disertaciju o Jaspersovoj filozofiji. godine. i ve} na po~etku semestra se moglo uo~iti da je tokom predavanja vodila nekakav dijalog s Jaspersom. godine pre nove ere i helenisti~kih carstava koja su prethodila Rimskom carstvu. Amerikanci i Sovjeti. Indije. proroci i filozofi koji su mislili slobodno. odre|enog kako postojanjem globalnih komunikacija. proizvode}i i uslove za novi period globalnog jedinstva i komunikacije. Persije. godine da bi opisao relativno kratak period izme|u 800. a u njoj se u~itelj Hane Arent najjasnije bavio Kantovom vizijom istorije s kosmopolitskim ciljem. 180 U jesen 1970. tako i postojanjem globalne pretnje od nuklearnog razaranja? Godine 1949. Jaspers se tada zapitao kako bi se savremeni potomci ovih vizionara – mi. kada je na ru{evinama opusto{enih evropskih nacionalnih dr`ava po~injao dug put ka Evropskoj uniji. D`erom Kon (Jerome Kohn) i ja smo zajedno slu{ali te kurseve. prev. kada su se u narodima Kine. moglo u~initi kriti~kim ispitavanjem toga kako su moderni Evropljani. – Prim. Jaspers konkretno i empirijski ispituje period izme|u 600. uspeli da zagospodare svetom. pojavili mudraci. koja bi neizbe`no podrazumevala pluralnost koja pori~e svetsku tiraniju – na osnovu zajedni~kog razumevanja mogu}nosti i opasnosti tehnolo{ke realnosti „jednog sveta“. Razgovor koji je Arent vodila s Jaspersom obele`io je njene kurseve o Kantu na po~etku tog jesenjeg semestra 1970. Sam naslov knjige Poreklo i cilj istorije sme{ta Jaspersa me|u mislioce izme|u pro{losti i budu}nosti. i 200. koja je prvi put objavljena 1949. Jaspers zami{lja federaciju dr`ava koje su se odrekle potpunog suvereniteta. Kako je mogao da se dogodi novi svetski poredak – ne svetska vladavina. na primer. (Kasnije.

Ono podrazumeva da pose}ujemo druge – fizi~ki ili duhom – i da se s njima savetujemo. Pored toga. od kojih je jedno objavljeno u knjizi U ~etiri zida u kojoj je sakupljena njihova prepiska. da ih ube|ujemo. Ona se u tom eseju koji je prerastao u prvi segment @ivota duha. poziva na predavanja o Sokratu koja je Bliher odr`ao na Koled`u Bard. jer povezuje mnjenja koja postoje u svetu. Njena poslednja knjiga zapo~ela je kao zajedni~ki poduhvat. i da do|e do onoga {to je poznato kao zdrav razum. imali i svoj prikriveni cilj – da budu laudatio Bliheru. o ~emu je ve} detaljno raspravljala u eseju pod naslovom „Mi{ljenje i moralni obziri“. da osvajamo njihovu saglasnost (kako glasi Kantova ljupka fraza). (Kantov termin je sensus communis. Na osnovu vlastitog iskustva. ali i reflektuje na njihovu pluralnost. kako je o tome lepo govorila u svojim bele{kama. za nju bio uzor i primer dobrog rasu|ivanja. moramo imati u vidu tu razgovornu formu `ivota njenog duha. poku{avala je da kontroli{e pu{enje i izgledala je veoma slaba{no u svojoj Witwentracht*. ovaj „pro{ireni na~in mi{ljenja“ (kako ga je Kant nazvao). ne sledi pravila ve} uvek iziskuje primere koji mu se predstavljaju u imaginaciji. 181 . {to je bio samo po~etak njene `alosti koja se okon~ala tek njenom smr}u. mnogo vi{e od bilo koje druge sposobnosti duha. prev. omogu}ava nekoj osobi da transcendira subjektivnost i privatnost opa`aja. da razmenjujemo mi{ljenja s njima. Bliherovo dobro rasu|ivanje u osnovi je imalo strast prema sokratskom mi{ljenju.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU nom semestra dolazi do promene kurseva. Ova vrsta komunikativnog iskustva.) Upravo kao {to zajedni~ko delovanje daje ljudima „pro{irenje mo}i“ koju niko nema sam. Arent tvrdi da se rasu|ivanje. Urteilskraft ({to doslovno zna~i „mo} su|enja“. Hajnrih Bliher. te je ona nedeljama bila odsutna zbog priprema sahrane i komemoracije. crninu. ali i izraz njene duboke tuge. ispoljava kroz odnose s drugima. Mislim da su materijali koje je ostavila za poslednji deo @ivota duha. bila je potresena. poput Jaspersa. Kada se vratila predavanjima. a ne samo „ve{tina su** Witwentracht (nem. koji posle njegove smrti Arent nastavlja u njegovom odsustvu. Rasu|ivanje. za „Rasu|ivanje“ koji nastaje iz kurseva o Kantu. – Prim. iznenada je preminuo od sr~anog udara. nasuprot sensus privatus.) – slo`enica koja ozna~ava ode}u udovice. da posmatramo stvari iz njihove ta~ke gledi{ta. mentalno ili u svetu ili i mentalno i u svetu. tako da je bilo o~igledno da njene misli nikada nisu bile daleko od Blihera. Suprug Hane Arent. pet godina kasnije. Rasu|ivanje se u svetu pojavljuje kao mnjenje. zajedni~ko ljudsko razumevanje ne~ega. Bliher je. Da bismo se suo~ili s knjigom @ivot duha i upitali zbog ~ega je ona zna~ajna za nas koji `ivimo u tehnolo{ki objedinjenom svetu.

umesto da bude uvijeno u sebe kao da je ono ~itav svet. To naprosto zna~i da bi trebalo koristiti imaginaciju da bismo videli stvari iz ta~ke gledi{ta nekoga drugog.“ Kant je bio prvi filozof koji je veli~ao kosmopolitizam i prvi koji je zami{ljao do kakve bi forme svetskog gra|anstva on mogao da dovede.) U predavanju pod naslovom „Neka pitanja moralne filozofije“ koje je D`erom Kon pripremio za objavljivanje. (Rasu|ivanje i imaginacija su povezane mo}i. nau~noj. zahteva izvesne `rtve. ve} intersubjektivna i reprezentativna. zavisna od li~nog hira. rasu|ivanje pretpostavlja da smo u stanju da vidimo kakav je svet iz tu|e perspektive. Kao {to je Arent nagla{avala. 141 (upu}uje se na Kantovu Anthropology from a Pragmatic Point of View). U Kantovim re~ima ose}amo odjeke kasnije kriti~ke teme Hane Arent o romanti~arskoj samozadubljenosti: „Egoizmu se mo`e suprotstaviti samo pluralitet. mi razmatramo postojanje drugih i moramo da poku{amo da osvojimo njihovu saglasnost. . estetskoj. ja sam 4 Responsibility and Judgment. p. upravo sam ukazala na to da postoje posebni oblici rasu|ivanja.“4 Rasu|ivanje ima mnogo razli~itih varijanti i dela u razli~itim sferama – kognitivnoj. To ne zna~i da usvajamo sud nekog drugog ili da smo saglasni s tu|im mi{ljenjem. 182 |enja“ ili umetnost su|enja) im daje iskustvo sveta i drugih ljudi koje ih ~ini duhovno mo}nima i „naputovanima“. moralnoj. Validnost takvih sudova ne bi bila ni objektivna ni univerzalna. {to }emo videti kasnije. upravo zato {to je toliko cenio sensus communis. „Some Questions of Moral Philosophy“. okvir duha u kojem sopstvo u sebi vidi gra|anina sveta. Kant ka`e da ’mi moramo takore}i da se odreknemo samih sebe radi drugih…’ ŠMi¹ smo uvi|avni u izvornom zna~enju te re~i. Na primer. ni subjektivna. Ova vrsta reprezentativne misli koju mo`e da omogu}i jedino imaginacija. ljudi samo usled toga nisu izolovani ve} povezani. ~ak ni da saose}amo s tu|im iskustvom ili da smo u stanju da ~itamo um druge osobe. to }e Šmoje rasu|ivanje¹ biti reprezentativnije. prilago|ava stanju ljudske pluralnosti i da je ukorenjeno u njoj (kao {to je delovanje „ontolo{ki ukorenjeno“ u pukoj ~injenici ro|enosti). nisu provincijalni nego kosmopolite. uop{te uzev. vi{e od bilo koje druge sposobnosti duha. ono uvek podrazumeva otkri}e odnosa izme|u nekog oblika posebnog i nekog oblika op{tosti. ali da se o njima mo`e re}i ne{to op{te: svi oni potpadaju pod rubriku „rasu|ivanje uspostavlja odnos izme|u posebnog i op{teg“. Arent je zabele`ila: „[to je vi{e ljudskih pozicija prisutno u mom mi{ljenju i {to ih vi{e uzimam u obzir u svojim rasu|ivanjima. Moglo bi se na druga~iji na~in re}i da nas rasu|ivanje. Ako se poslu`imo Kantovom terminologijom. No.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Rasu|ivanje je mo} koja priprema neku osobu da se pribli`i kantovskom idealu: gra|aninu sveta.

pt. mi tako|e mo`emo da sudimo i deduktivno. da bi uop{te dosegao nivo suda. poput „Ne ubij“) iz kojeg `elimo da dedukujemo poseban ~in („Ja ne smem da ubijem ovu konkretnu osobu“). . ovaj cvet je ru`a. Logi~ko. Ukus (poput mirisa i donekle dodira. koja se bavi predstavama ~ulnih predmeta. kao {to Kant do detalja pokazuje u Kritici mo}i su|enja.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU ovde postupila refleksivno: rekla sam. ovo je posebna instanca te op{te sheme. kada opazimo ne{to posebno. U saznajnom domenu. ili u metafori~kom smislu. recimo most. a potom i to da li sud odobrava ili ne. po{to je privukla pa`nju. za razliku od vida ili sluha za koje je karakteristi~na ve}a distanca u odnosu na predmete. [ta }u da na~inim od onoga {to sam videla (ili dodirnula ili ~ula ili omirisala ili probala)? Kant prime}uje da su se iz oseta ukusa u op{tem smislu tradicionalno izvodile metafore za rasu|ivanje: mi ne{to probamo. Uobrazilja postavlja predmete u na{ unutra{nji svet. on je lep“. da postoje razne vrste rasu|ivanja.5 Ali naravno. naime. Mogli biste da upotrebite silogisti~ko rasu|ivanje da biste rekli „sve ru`e su lepe. dakle. ukus mora da ulo`i napor da bi se uzdigao iznad neposredne diskriminacije koja se svodi na to da li mi se ne{to dopada ili ne. ili „Ovo jelo ima lo{ ukus“. operi{e refleksivno. ka`emo: „Ovo je ukusno“. vi – osim ukoliko niste proveli isuvi{e vremena na nekom odeljenju za filozofiju – ne operi{ete na silogisti~ki na~in zato {to je sud „Ovo je lepa ru`a!“ estetski i zato {to estetsko rasu|ivanje. u ukusu subjektivno u`ivamo ili ne u`ivamo (kao da ku{amo sami sebe). on je dakle. ona pokre}e na{e ~u|enje i istovremeno nas ~ini svesnima da poku{avamo da do|emo do suda. otkri}ete da sve one imaju ne{to zajedni~ko. takore}i jedno s predmetima u kojima se u`iva ili ne u`iva. na primer.) Da bismo saop{tili svoja rasu|ivanja.“ Sli~na operacija se odigrava u moralnom domenu uvek kad prihvatamo postoje}e pravilo (obi~no izra`eno negativno. Ali. polaze}i od op{teg i idu}i ka posebnom. 257. ovo je najbolja slika ili najbolji pozori{ni komad!“. Estetsko rasu|ivanje nije stvar op{te sheme ili primene pravila. Prema tome. mi u svom duhu imamo op{tu shemu (to je Kantova re~) mosta koja nam omogu}ava da ka`emo: „Ovo je most. {to 5 183 Videti The Life of the Mind. „Ah. Taj napor da se postigne distanca ili prostor za rasu|ivanje. ako uzviknete: „Ovo je lepa ru`a!“. ali ako ih pa`ljivo posmatrate. silogisti~ko rasu|ivanje tako|e funkcioni{e na deduktivan na~in. a ne deduktivno. na sebe preuzima uobrazilja. p. 2. Estetsko rasu|ivanje po~inje onda kada neka posebna pojava ostavi utisak na nas. i onda odobravamo ili ne odobravamo svoj ukus. (Poslednji korak refleksivnog prosu|ivanja na{ih sudova mo`e da operi{e u svim vrstama rasu|ivanja. Ona postaje ono {to Francuzi nazivaju chose vue i. po mom ukusu. ali za razliku od vida i sluha) inherentno je diskrimini{u}i.

osoba nije glupa ve} je bezumna. 7 The Life of the Mind. prepustiti se „pro{irenom na~inu mi{ljenja“ koje omogu}ava rasu|ivanje.“7 Iako savremeni psihijatri to retko priznaju. citiraju}i Kanta. jer poma`e mi{ljenju. kontroli{e vojsku i medije. Kantova dijagnoza anticipira njihovo shvatanje 6 Responsibility and Judgment. Svaka inteligentna osoba trebalo bi da mo`e da podvede posebno u op{tost. Glupi ljudi su zarobljeni u beskona~nom regresu jer ne znaju koje pravilo da slede kada treba da primene konkretnu shemu ili konkretnu op{tost za datu posebnost. tvrdio je Kant. Nepristrasnost je naro~ito va`na za istori~are i pripoveda~e.“ p. glupa.“6 S druge strane. o Grcima i Persijancima. Osoba koja ne mo`e da izvede deduktivne sudove je. htenju i rasu|ivanju da se udalje ili ustuknu od sveta: ona tako|e postavlja slike ili predmete pred volju koja ih bira ili o njima odlu~uje. da pevaju o Ahajcima i Trojancima. oni nisu u stanju da se oslone na pravila da bi ih primenili. o hri{}anima i muslimanima (a ta je nepristrasnost danas sigurno neophodnija nego {to je bila u anti~ko doba). pp. 2. Nepristrasnost. porediti ga s onim {to o njemu zna sensus communis. kao i refleksiju o njima koja ih odobrava ili ih ne odobrava: drugim re~ima. na svoj dijagnosti~ki na~in. ali mu tako|e daje i neku vrstu nepristrasnosti koju Kant naziva nezainteresovano{}u. prema Kantovom mi{ljenju. „Some Questions of Moral Philosophy. pt. jer im omogu}ava da. {to podrazumeva da predmet u nama ne izaziva `elju ili potrebu da ga iskoristimo ili kontroli{emo ili da nad njim gospodarimo.) Povla~enje iz sveta konstitui{e slobodu estetskog rasu|ivanja. Kant je. (Uobrazilja se javlja u liku virtuoznog sluge. primera radi.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Osobe kojima to nedostaje nalaze se u „stanju duha u kojem je sopstvo obavijeno sobom kao da je ono samo ~itav svet. i zabranjuje druga~ije mi{ljenje. 268. da ka`e „Ovo je most“ kada posmatra most. nezainteresovanost i komunikativnost predstavljaju klju~ne osobine refleksivnog suda. da uzmemo slo`eniju ilustraciju – „Ovo je diktatura“ kada posmatra re`im u kojem jedna osoba ili partija zahteva poslu{nost svih. 263. . 184 omogu}ava da o njima mislimo. odobravati ili uskratiti odobravanje – sve su to su{tinske osobine zdrave pameti. ona omogu}ava refleksivnu aktivnost rasu|ivanja. uva`e iskustva obe strane u ratu. Ste}i iskustvom neki poseban oset. udaljiti se od njega. ali omogu}ava i unutra{nje „opa`anje“ predmeta. Kant se pokazao kao pronicljiv dijagnosti~ar kada je povukao razliku izme|u deduktivnog i refleksivnog rasu|ivanja. 137. ako ne mo`e da izvede refleksivne sudove. ili „Ovo je ru`a“ kada bira cvet – ili. u fusnoti koju sam ve} navela suvo primetio (s pesimizmom koji za njega ina~e nije bio karakteristi~an): „Za glupost ne postoji lek. predstaviti ga sebi i reflektovati o njemu.

duh psihoti~ne osobe obavijen je sobom kao da je ~itav svet. Ljudi treba da delaju na takav na~in da maksima njihovih radnji mo`e da postane pravilo za ~itavo ~ove~anstvo. zasnovanog na Frojdovom (Freud) radu: psihoti~na je ona osoba koja ne mo`e da prepozna realnost. naime. kada je prou~avao revoluciju kao posmatra~. u op{tijem smislu. i koji se mo`e primeniti uvek kada neko `eli da zna {ta treba da ~ini u posebnom slu~aju. Za bezumlje na sre}u postoje lekovi. ko se pridr`ava kategori~kog imperativa koji predstavlja centralno mesto Kritike prakti~kog uma. oni bi trebalo da budu uzorne sudije – i osoba koja ih bira trebalo bi da bude kadra da o njima sudi kao o takvim sudijama. najve}i doga|aj svog vremena. Kant joj je pristupio s velikim entuzijazmom. Kant je pak zastupao suprotno gledi{te kada je re~ o moralnom rasu|ivanju. kao neko ko primenjuje kategori~ki imperativ. Krug prijatelja trebalo bi da bude takav da su oni sami dobre ili mo}ne sudije. Ako je bezumna ona osoba koja ne mo`e da sudi refleksivno. ne mo`e da se orijenti{e u prostoru i vremenu. kategori~ki imperativ koji treba da bude univerzalan (prihva}en od svih. terapeutski i politi~ki. u krajnjoj liniji. i mentalno nije povezana s drugim ljudima. Ni{ta se ne mo`e uporediti s uve}anjem mo}i koja se mo`e iskusiti u zajedni~kom delovanju ili u `ivoj diskusiji. koji omogu}avaju da se otu|enje od sveta prevazi|e i da se ponovo pove`e s ljudima i sa zajedni~kim svetom. razmatraju}i Francusku revoluciju. Hana Arent je tu misao dovela do neobi~nog ekstrema: ona je u su{tini tvrdila da je izvesna osoba u stanju da `ivi dobro ukoliko ima sposobnost da od pro{irenog na~ina mi{ljenja i rasu|ivanja napravi osobinu `ivota. Hanu Arent je oduvek odu{evljavala ~injenica da se Kant kao moralista. On je verovao da moralno rasu|ivanje jeste i treba da bude deduktivno: postoji. Kritika mo}i su|enja je tako privukla mali krug prijatelja – Hanu Arent. Jaspersa i Blihera – ne zato {to su se oni naro~ito bavili estetikom. {to vra}a ljude u zajedni~ki svet. Niko. to naravno zna~i da je sposobnost da se refleksivno rasu|uje klju~na odlika zdrave pameti. ve} zato {to su bili uvereni da je mogu}e direktno preneti Kantova otkri}a u vezi sa estetskim rasu|ivanjem i. jer bi se time podrazumevalo da je spreman da revolucionaran ~in (i nasilje) predstavi kao pravilo za ~itavo ~ove~anstvo.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU bezumlja. ne bi sproveo neki revolucionaran ~in. formiraju}i krug prijatelja koji je sa~injen od savremenika i ljudi iz istorijske ili literarne pro{losti. primenjiv na ljudsku vrstu kao celinu). Me|utim. o refleksivnom rasu|ivanju u podru~ja kojima su se oni bavili: u oblast politi~kog i moralnog rasu|ivanja. tom doga|aju protivio. smatraju}i da je uzbudljivo {to ceo svet 185 . Rasu|ivanje je utoliko vezivna nit prijateljstva.

shvatio va`nost – novinu. od zapovesti „Ne ubij“. primera radi. Ali dedukcija ne bi bila mogu}a ako pravilo nije prihva}eno. gde je uvek sve novo i nepredvidivo. ali se ~esto – naro~ito u pogledu fenomena za koje je nemogu}e ponuditi primer – politi~ko rasu|ivanje mora izvesti refleksivno.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ili ako se insistira na kategori~kom imperativu. On je. revolucionarnost – revolucije. kao posmatra~. Arent je. rukovodili oni koji su u Nema~koj bili u stanju da pru`e otpor totalitarnom re`imu i da odbiju da izvr{e ~in ubijanja? [ta je to {to je onima koji su pru`ali otpor omogu}ilo da pru`e otpor? [ta je omogu}ilo Jaspersu da pru`i otpor? Ako Jaspers i ostali koji su pru`ali otpor nisu sledili pravila. a mogao bi ~ak biti i opasan. i gde vlada totalni teror? Da li su se ovim ili nekim drugim pravilom. traganjem za op{to{}u. ali gde ubijanje zapravo postaje preovla|uju}e. pona{anja koje se utoliko razlikuje od delovanja. ali je mislila da u istorijskim okolnostima u kojima doga|aji pretvaraju sva moralna pravila koja su ikada progla{ena u ne{to beskorisno ili ih ~ine gorim. Politi~ki sud poput „Ovo je dvopartijska diktatura“ mo`da bi i mogao da se izvede deduktivno. Kakva je korist od moralnog pravila. kao i toliki broj drugih posmatra~a. kao {to je to ona u~inila kasnih {ezdesetih u svojoj analizi nove nema~ke dvopartijske diktature. besprimernost. Razmi{ljaju}i o simpatiji koju je on. Upravo u tome Kant prepoznaje stvaranje pro{irenog na~ina mi{ljenja. Razmatraju}i tu Kantovu podeljenu reakciju. koje je gajio kao posmatra~ – pomoglo da shvati kako politi~ki i moralno rasu|ujemo. kako su donosili svoje sudove? Ona je to pitanje postavila i obrnutim redom: slu{aju}i Ajhmana (Eichmann) kako tokom su|enja navodi Kantov kategori~ki imperativ i izopa~ava Kantovu nameru predstavljaju}i volju Firera kao pravilo koje bi trebalo da odre|uje radnje ~itavog ~o- . shvatila da veliki broj ljudi `eli da prihvati moralna pravila ili bar jedan imperativ. 186 posmatra te doga|aje. ako se pristaje na zapovest „Ne ubij“. Sli~no tome. de facto pravilo. poku{aj da se odlu~i {ta da se radi na osnovu moralnih pravila i dedukcija nema nikakvog smisla. pitala se Arent. kada je o~igledno da se u jednoj hri{}anskoj zemlji mo`e oformiti re`im koji pretpostavlja da to pravilo va`i. ili ako nije poznato pravilo za primenu pravila. kada bi shema ili pojam ili skup elemenata svih oblika partijske diktature bili poznati. naravno. Kant se ~ak zapitao da li njihova simpatija odslikava moralnu predispoziciju ljudske rase za slobodu. Pretpostavljala je da ove vrste rasu|ivanja ne slede u op{tem smislu pravila. onda bi se do moralnog suda poput „Ne ubij ovu osobu“ moglo do}i deduktivno. Arent se upitala da li bi joj razumevanje njegovih ose}anja – uzbu|enja i zadovoljstva koje je pru`ala bitka. zajedno s ostalim posmatra~ima. pojmom. niti da se izvode na deduktivan na~in. ose}ao prema revoluciji. Moralna pravila bi na{la primenu kakvu nalaze u podru~ju pona{anja koje se stalno ponavlja.

da jasno tvrdi da je re~ o op{tosti.) Ali. Arent se zapitala da li je ovaj ~ovek postao zlo~inac zbog svoje posve}enosti i pokornog konformizma prema rules du jour. oni su deduktivno zaklju~ivali polaze}i od la`nih premisa. Oni nisu sudili. oni su kalkulisali. Arent tako|e razmatrala sopstveni na~in politi~kog mi{ljenja i rasu|ivanja. a jo{ manje da razlikuje. 187 . i o spremnosti da se fabrikuju posebni slu~ajevi tamo gde ih nema. Bila je u stanju da refleksivno rasu|uje o posebnim slu~ajevima visokog nivoa slo`enosti. takore}i antipoliti~ka politika. Arent u Monteskjeovom (Montesquieu) Duhu zakona otkriva katalog oblika vladavine: demokratiju. jedan poseban oblik vladavine koji je uni{tio celokupan politi~ki `ivot. ne uklapa u uobi~ajeno prihva}enu op{tost da svi oblici vladavine podrazumevaju vladavinu jedne osobe ili jedne grupe nad drugima. mo`e ispostaviti da se ne uklapa u op{tost. posle ispitivanja. Refleksivno rasu|ivanje mo`e da po~ne od posebnog koje treba da se pove`e s ostalim posebnim slu~ajevima da bi se dosegla op{tost. Ovde. otkrila je da se on ne uklapa ni u jedan od op{tih tipova koje nudi ovaj Monteskjeov „priru~nik“ i da se. godine posmatramo kao posebne slu~ajeve. a kada je to istra`ivanje vodilo ka ne~emu op{tem. u stvari. Kasnije }emo se vratiti podru~ju moralnih sudova.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU ve~anstva. (Monteskje je. kao ljude li{ene rasu|ivanja. nekolicine. o spremnosti da se la`e. tiraniju – vladavinu ve}ine. `elim da podvu~em da je. U stvari. da ga istra`i. Na primer. razmatraju}i na~in rasu|ivanja koji je Kant nazvao refleksivnim. me|utim. Najve}i dar koji je pripadao Hani Arent kao politi~koj misliteljki bio je dar da prepozna ne{to novo. Arent je razmi{ljala o tom odbijanju da se sudi refleksivno. tiranskog jednog – od kojih je svaki nadahnut posebnim principom. kao besprimernosti. ve} i mo} da rasu|uju. koji se ne mogu podvesti pod ove sheme. stvoriv{i dve sheme – revolucije ameri~kog stila i revolucije francuskog stila – koje nam omogu}avaju da u na{em istorijskom periodu Solidarnost i Pli{anu revoluciju u centralnoj Evropi iz 1989. Izvori totalitarizma pru`aju shemu (idealan tip) za totalitarizam. i svaki sadr`i neku klju~nu manu ili nedostatak. to jest. stvorio shemu za prepoznavanje vladavina. o `elji da se oslonimo na op{tosti i teorije (poput domino teorije). Arent je na sli~an na~in istra`ivala revolucije. Kasnije u svom `ivotu. jednog. uzimaju}i u obzir vi{e elemenata tih posebnih slu~ajeva no {to ve}ina nas mo`e uop{te da zapamti. u svakom preovla|uje posebna vrlina. povrh toga. monarhiju. To je bila besprimerna „vladavina nikoga“. ali mo`e po~eti i od posebnog za koje se. kada je ispitivala totalitarizam. upotrebila je taj svoj dar nad samom mo}i rasu|ivanja upu}uju}i na to kako su ameri~ki zvani~nici vijetnamske ere radili na proizvodnji slika: njih opisuje kao ljude kojima ne nedostaje samo mi{ljenje. oligarhiju.

kad ne bi bilo sudija ili posmatra~a koji donose sudove: „Rasudna mo} posmatra~a stvara prostor bez kojeg se takvi predmeti nikada ne bi ni mogli pojaviti. Oni koji deluju. . za sve nas ostale). niti bi postalo saop{tivo i saop{teno. 2. U svetlu duhovnog. analiziraju}i ga i. mo`emo videti ako se ponovo vratimo njenim bele{kama i predavanjima rukovode}i se slede}im pitanjem: kako politi~kom domenu doprinose ljudi koji su u stanju da rasu|uju refleksivno. [ta je proizveo taj slo`eni napor. za nove po~etke. ŠIako¹ u svakom akteru i proizvo|a~u postoji kriti~ar i posmatra~… posmatra~i kao takvi postoje samo u mno`ini. sposobni za novinu. uslov koji podupire politi~ki uslov po kojem zakoni otvaraju i ~uvaju javni prostor gde akteri mogu da deluju. Njemu ne pripada genijalnost. ali je njemu i akteru zajedni~ka sposobnost rasu|ivanja. tako|e zahtevaju posmatra~e koji }e njihovo delovanje u~initi komunikativnim: razgovaraju}i o njemu. Posmatra~ nije uklju~en u sam ~in. Umetnicima su posmatra~i potrebni da bi potkresali krila njihovoj genijalnosti i da bi je u~inili komunikativnom za ljude koji nisu geniji (odnosno. 188 Ve}ina bele`aka i predavanja koje je Hana Arent pripremila za deo @ivota duha pod naslovom „Rasu|ivanje“ sastoji se od ponovnih razmatranja Kantovih uvida o estetskom rasu|ivanju (i uop{te uzev. Kada bi ljudi govorili ne rasu|uju}i.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Kant je posebnu pa`nju posvetio umetnicima. mo} je u javnom podru~ju kvantitativno i kvalitativno merljiva posredstvom komunikativnosti i interaktivnosti kriti~ara i posmatra~a koji je odr`avaju. poku{avaju}i da spre~e diskusiju i neslaganje. u potpunom jednoglasju. Ono {to proizvo|a~i prave i ono {to akteri ~ine nikada se ne bi pojavilo. originalnost ili sposobnost da stvara novine poput aktera. 263. Javno podru~je uspostavljaju kriti~ari i posmatra~i Škurziv dodat¹ a ne akteri ili proizvo|a~i. p. i kada politi~ari pozivaju na takvu slogu. koje krasi sposobnost da budu originalni. i preno{enja tih uvida u podru~je politi~kog i moralnog rasu|ivanja. o delovanju svoje vlade na primer. ali je u nu`noj vezi s drugim posmatra~ima. to bi bio znak politi~kog bezumlja. a proizvo|a~i mogu da ovekove~e to delovanje. Hana Arent umetnike smatra proizvo|a~ima (fabricators). tvorcima estetskih predmeta.“8 Arent isti~e da je Kant otkrio mentalni uslov za konstituisanje podru~ja javnog. generi{u}i mo}. da budu prosu|uju}i posmatra~i? U Kritici mo}i su|enja. ona nastavlja i svoju staru borbu protiv predrasuda filozofa – predrasuda kojima je ~ak i Kant podlegao poku{avaju}i da zamisli politi~ki i moralni domen kao oblast ograni~enu pravilom. ~ine}i to. pt. pri~aju}i pri~e o njima (na osnovu kojih }e jednoga dana neki umetnik biti podstaknut da ispri~a pri~u koja }e od tog delovanja stvoriti smisleni doga|aj). {to je njen termin. No. 8 The Life of the Mind. kona~no. oni su – iz te ta~ke gledi{ta – diktatori. o refleksivnom rasu|ivanju).

ube|ivanje nije suprotno vladavini nasiljem ve} je samo njen drugi oblik“. Ali ovo samopropitivanje (toliko razli~ito od sumnje u sebe) predstavlja drugu klju~nu osobinu mo}nog rasu|ivanja. arogantnim i samouverenim sudovima. Oznaka mo}i su|enja. 1977. pretpostavlja se da su u potpunosti subjektivni).HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Po{to su pro{ireni na~in mi{ljenja i sensus communis ono {to rasu|ivanje ~ini mo}nim. Mi{el de Montenj. potrebno je ulo`iti poseban napor da bi se „videlo preko vi|enja“ (kako glasi Montenjeva fraza). str.“10 Zato {to svi mi mislimo da smo u stanju da jasno razumevamo. prev. toliko ~esto ~ujemo de gustibus non est disputandum da je ovo jedna od The Promise of Politics. Me|utim. ispoljavanje te sposobnosti je prili~no retko. Urteilskraft. pi{e Arent. Mila \or|evi}. „O samouverenosti“. ako govorimo psihodinami~ki. zanemaruju}i. Za njega.9 Osoba koju krase platonske predrasude nikada ne bi do{la do zaklju~ka da je po`eljna sposobnost da se dovedu u pitanje sopstvena gledi{ta i sudovi. No. narcisti~kim sudovima. Ogledi. oni ne}e biti u mogu}nosti da se s njim pove`u. na taj na~in. iz razloga koji je bio dobro poznat gr~kim i rimskim neplatoni~arima koji su sticali iskustvo saobra}aju}i s ljudima koji su `iveli u njihovim carstvima. po{to ne}e biti reprezentativan ili ubedljiv za druge ljude (iako im se mo`e nametnuti). isklju~uju}i ili bri{u}i ta~ke gledi{ta drugih ljudi. 9 10 189 . 13.“ p. sud koji daje samo jedan duh (ono sopstvo obavijeno samim sobom kao da je ~itav svet) nije mo}an. jeste ubedljivost. Na taj na~in se za estetske sudove. ~esto ka`e da su neosporivi (i zaista. ili. jer nema ~oveka koji se ne zadovoljava onim {to mu je dodelila. izolovani sudija donosi potencijalno nasilne sudove. i ne}e biti podstaknuti da se prema njemu kre}u. video je stvari bitno druga~ije. [to je neko iskustvo manje komunikativno. Drugi ne}e ose}ati da jedno usko zasnovano mnjenje uzima njihove pozicije u obzir. odnosno da se s njim saglase posle refleksije ako se ve} isprva nisu sagla{avali. Platon koji je ose}ao neprijateljstvo prema svemu {to nije umovanje. 111–112. za koje se ~esto pretpostavlja da su stvar ukusa i ni{ta vi{e (odnosno. „ube|ivanje svetine zna~i nametanje sopstvenog mnjenja njenom mno{tvu mnjenja. Taj napor predstavlja rasu|ivanje. moglo bi se tako|e re}i ({to pak ni Kant ni Arent nikada ne ~ine eksplicitno) da jednostrani. odnosno najapstraktniji oblik mi{ljenja. Njihov uvid je ironi~no sa`eo i pozdravio francuski esejista Mi{el de Montenj (Michel de Montaigne) iz XVI veka u svom eseju „O samouverenosti“: „Obi~no se ka`e Šme|u starima¹ da je priroda od svojih darova najpravi~nije podelila razumnost Šsens¹. pretpostavlja se da je manje osporivo. da se svoja mnjenja preispitaju u svetlu novih iskustava i novih susreta s rasu|ivanjem i mnjenjima drugih. „Socrates. Beograd: Rad.

Ukus je inheretno dru{tven. Izraz koji je upotrebila Arent. Istina je. ne{to o ~emu se pri~a. ljudi uistinu raspravljaju o sudovima ukusa. Nepredvidivost ishoda rasu|ivanja i beskrajna priroda sudova ili mnjenja u najve}em delu zapadne tradicije bilo je jednako te{ko tolerisati kao i nepredvidivost i beskrajnu prirodu delovanja. iako su je priznavali. zaista predstavlja na~in da se ka`e da je rasu|ivanje jedan oblik javne sre}e. S druge strane. tako je i u prirodi rasu|ivanja da bude nepredvidivo i bez ikakvog kraja. bez nekog s kim bi mogli da diskutuju o predstavi. ne predstavljaju kona~nu istinu i {to se rasprava ili diskusija ne zavr{ava nekim istinitim sudom. koju vidi samo usamljeni kontemplativni pogled tragaoca za istinom. dok je ve}ini ljudi te{ko da u`ivaju u obroku bez dru{tva. Izreka Rimljanina Plinija (koju je Montenj voleo) da „ne postoji izvesnost ve} neizvesnost“ mnogima izgleda kao cini~an znak iznad ponora. Oni su znatno vi{e isticali ono {to nas pokre}e da ulo`imo poseban trud da bismo predstavili na{e iskustvo i da bismo prevazi{li privatnost ukusa (dosezanjem zdravog razuma). Kao {to je u prirodi delovanja da bude nepredvidivo i bez kraja dok akteri ne napuste scenu i dok pripoveda~i (rasu|uju}i) to delovanje ne pretvore u doga|aj. njegovo neprijateljstvo prema mnjenju (doxa) u~inilo je gotovo aksiomatskim stav da je mnjenje bleda imitacija istine. 190 retkih latinskih izreka kojoj nije potreban prevod). intersubjektivan. odnosno ~injenicu da u ukusu ne u`ivamo sami. to tako i treba da bude.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Ba{ kao {to Platonovo neprijateljstvo prema aktivnom `ivotu ima dalekose`ne posledice po to kako se od tog vremena gleda na `ivot proveden u delovanju. Samo oni koji su otu|eni od sveta vole da jedu sami. Uprkos latinskoj izreci koja se u stvari odnosi na uobi~ajeni oblik bezumlja. ljudi nemaju problema kada treba da se povuku iz dru{tva da bi mislili ili meditirali. izrazi rasu|ivanja. kao i da idu sami u pozori{te. da se njihove rasprave ne zavr{avaju dola`enjem do istine. Nju nije obeshrabrivalo {to mnjenja. Ali ni Kant ni Arent nisu nagla{avali nekomunikativnost ili te{ko}u u predstavljanju ukusa. kada se pri~a o `ivotu jedino mo`e ispri~ati. „posmatra~i postoje samo u mno`ini“. ~ak i posle smrti. Njihova je otvorenost sastavni deo njihove prirode jer im je koren u ljudskoj pluralnosti. a ne na stanje koje treba odobravati. I. iz neplatonovske ta~ke gledi{ta Hane Arent. me|utim. izuzetno u`ivaju}i u tome. {to je jedan od razloga za{to hri{}ani ~ekaju stra{ni sud. Kako {to je re~eno u . nadaju}i se da }e tada dobiti poslednje Bo`je obja{njenje koje je definitivnije od svakog obja{njenja koje mogu da daju ljudi. a jama~no raspravljaju i o politi~kim sudovima {to predstavlja glavnu ta~ku njihove javne sre}e. Svima je poznato da se neki sud koji je ~ak nametnut ili ustanovljen mo`e kasnije prihvatiti i ponovo ustanoviti. kao {to se pri~a mo`e ponovo ispri~ati.

zemlji istine. Po{to dele ovo mnjenje (a to jeste mnjenje) o mnjenjima. bilo je mnogo imenica za razli~ite vrste rezonovanja ili mi{ljenja. procenjivanje. i da potcenjuju svaki oblik relativizma. poput 2 + 2 = 4. izvan pe}ine u carstvu svetlosti. po{to su proverljive po sebi i ne zahtevaju refleksivno rasu|ivanje. koja je toliko ~esto pisala o va`nosti suo~avanja sa stvarno{}u i sa ~injenicama. predstavlja podru~je bez istine. Kada je ovaj stav preovladao ne samo {to je podru~je rasu|ivanja i razmene mnjenja postalo nejasno ve} su time izgubljene i klju~ne distinkcije izme|u vrsta istine.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU njegovoj slavnoj alegoriji u Dr`avi. ~injenica je da je Nema~ka 1914. optu`uje se za nepatriotizam. dok istina boravi na vi{em mestu. razmene mnjenja) oko statusa ove vrste istine ili istinosnih tvrdnji rasadnik filozofske strategije klevetanja onih (poput Hane Arent) koji smatraju da su takve istine zapravo stvar rasu|ivanja i (relativno istinitog) mnjenja. dr`e}i se uma koji navodno vodi istini. mnjenja postoje u mra~noj pe}ini varljivih pojava u kojoj sedi prikovana neobrazovana svetina. gde gra|ani i profesionalni trgovci mnjenjima (sofisti) trguju svojom robom (sofisterijama). ve}ina filozofa se nikada nije upustila u istra`ivanje niti u ispitivanje – ~ak ni u imenovanje – ljudske sposobnosti za formiranje mnjenja. Potpuno su druga tema one istine koje moralisti ili filozofi predstavljaju kao apsolutno istinite. filozofi su jedino nastojali da izbegnu kori{}enje sposobnosti za formiranje mnjenja. va`e dok se ne doka`e da su la`ni ili dok ne postane o~evidan njihov provizoran status kada se smenom paradigme u odre|enom nau~nom podru~ju poka`e da su vi{e obavijeni predrasudom ili prejudiciranjem. proveravanje prikladnosti. Saznajni ili nau~ni iskazi imaju druga~iji status: oni su provizorni. Prve istine koje su postale nejasne jesu ~injeni~ne istine. i upravo su rasprave (odnosno. nije istinito da je Belgija napala Nema~ku.“ Te`e je u~initi nejasnim logi~ke i matemati~ke istine. Me|u Grcima Platonovog doba. odnosno. gde mogu da odu samo oni koji su oslobo|eni od okova sveta. kao apsolutno nemnjenje. godine napala Belgiju. iako su Grci imali veliki broj glagola koji su izvedeni iz glagola dokein (izraziti mnjenje) i odnosili su se na razli~ite vrste rasu|ivanja (proveravanje. dono{enje 191 . prosu|ivanje karaktera. ali kao {to je Arent. ispitivanje. Ovo klevetanje je filozofska verzija strategije na koju smo navikli u politi~koj sferi: osoba koja dovodi u pitanje na~in rukovo|enja stvarima u patriji filozofije. Podru~je javnog. imala obi~aj da ka`e onima koji su se naprezali da defini{u neku ~injenicu: „Vidite. prou~avanje. nego {to su njihovi pronalaza~i to shvatali. ali nije postojala imenica koja ozna~ava sposobnost za formiranje mnjenja. One u sebi uvek imaju primesu subjektivnog i li~ne perspektive. rasu|ivanje.

{to se mene ti~e. veliki entuzijasta za samoispitivanje i po{tovalac najve}eg samoispitiva~a na svetu. za koju je Aristotel rekao da predstavlja uvid politi~ke osobe u poslove polisa. a ponekad entendement) temeljitije od bilo kog pisca pre njega.) Montenj je za sre}ne ljude koji dobro rasu|uju imao divnu oznaku koja prepoznaje da dobar sudija odbija samozavaravanje: honnêtes hommes. ipak u ne{to manje uzvi{enom i formalnom podru~ju pisanja eseja ({to doslovno zna~i pisanje sudova. str. uvek idu napred (Niko ne poku{ava da se spusti u sebe samog – Persej). ali mu je odala priznanje za to {to je bio usamljeni prethodnik Kantovog pro{irenog na~ina mi{ljenja.“11 Arent je smatrala da je Aristotelovo razmatranje rasu|ivanja ograni~eno njegovom pretpostavkom da se phronesis bavi ciljevima delovanja koji bi trebalo da su dati i saznatljivi (ono je. . Montenj. pisanje essais). na primer. u`ivaju}i u zadovoljstvu koje mu je pri~injavalo to ispitivanje: „ŠJa¹ neprekidno sebe posmatram.“ p. Sokrata. niko nije vi{e po{tovao rasu|ivanje od Montenja. (Obratite pa`nju na to da on ne ka`e „um“ ili „vera“. ako pak pristanu da to uvide. „O kanibalima“. on opisuje {ta je nau~io o ameri~kim starosedela~kim dru{tvima od nekolicine ameri~kih domorodaca koji su posetili Francusku. ispitujem. Grci su imali re~ koja nije povezana s re~ju doxa (imenicom izvedenom iz glagola dokein). koja jednim delom pokriva ono {to je Arent razumevala pod rasu|ivanjem: to je phronesis. objasnila je Arent. koga sàm Kant nije prepoznao kao politi~ki relevantnu sposobnost. 192 presuda u sudnicama). U svom sjajnom eseju. smatrao je da ljudska du{a (esprit) ima mnogo aspekata. Ostali ljudi. koji je istra`io sopstveno rasu|ivanje (koje je ponekad nazivao jugement. „u politi~ko sporno pitanje ne zna~i ni{ta drugo do najve}i mogu}i pregled svih mogu}ih stanovi{ta i ta~aka gledi{ta iz kojih se neko sporno pitanje mo`e videti i o njemu suditi. uvek idu na drugu stranu.“12 Montenj. ku{am. drugim re~ima. ja se povla~im u samog sebe. Sigurno nije slu~ajno {to je Montenj u svoje doba tako|e bio izuzetan primer kosmopolitizma i otvorenosti prema onom {to bismo danas nazvali multikulturnom razli~ito{}u. „Introduction to Politics. Detaljno i nepristrasno bele`i zadivljuju}u prirodnost njihovih obi~aja i komentari{e kako ve}ina Evropljana nije bila u mogu}nosti da 11 12 The Promise of Politics. 112. ograni~eno nedostatkom razumevanja za refleksivno rasu|ivanje). Iako je za pozitivnu procenu politi~kog rasu|ivanja zapadna filozofska tradicija morala da sa~eka na Kanta koji nije znao {ta je ponudio. Me|utim. „Ovakav uvid“. ali da se samo za du{u u kojoj su|enje ima vode}u ulogu mo`e re}i da je u harmoniji sa sobom i da je sre}na. „O samouverenosti“. 168. osobina i mo}i.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.

oni su. i {to je jo{ gore. vladavina malobrojnih. ali }e tako|e shvatiti – {to je rezultat njihovog pro{irenog na~ina mi{ljenja – da razli~ite zajednice imaju 13 14 193 Michel de Montaigne. me|utim. Mislim da ima mnogo vi{e varvarskog u ~inu dranja ko`e sa `ivog ~oveka nego u onom kada se on pojede mrtav. „Of Cannibals“. pod izgovorom pobo`nosti i religije“. „Nije mi `ao {to smo uo~ili varvarski u`as takvih ~inova. The Life of the Mind. 202. na renesansni na~in. Montenj je znao jo{ ne{to o rasu|ivanju {to }e Hana Arent jasno konceptualizovati: za rasu|ivanje su. ni izdaleka ne mo`e pokriti ono obilje na~ina na koje ljudska bi}a organizuju zajedni~ki `ivot na ovoj zemlji. Monteskje je pokazao da razli~ite oblike vladavine. koje se rukovodi razlikama u formi vladanja (vladavina jednog. zamenjuju}i svoj stari obi~aj da ubijene zarobljenike pojedu. uzorne li~nosti. umerenost u aristokratiji. potrebni primeri.13 Montenj je shvatio da je najjasniji znak lo{eg rasu|ivanja provincijalizam. mada se ovim nabrajanjem. On je. U Duhu zakona. na primer. misle o hrabrosti. Montenj je za svoje doba imao nekarakteristi~nu svest o tome da je lokalno stanovni{tvo (kao kasnije i kolonizovani narodi) od svojih evropskih osvaja~a nau~ilo veliki broj obi~aja koje su Evropljani osu|ivali. ali mi je iskreno `ao {to smo. inspiri{u razli~iti principi: „Monteskje je verovatno bio u pravu kad je pretpostavljao da su svaku takvu zajednicu na kretanje i delanje inspirisali razli~iti principi koje je ona prihvatala kao osnovno merilo za procenjivanje dela i nedela po~injenih u samoj zajednici: vrlina u republici.“ Pi{u}i u vreme najgorih dana katoli~kih i protestantskih ratova u Francuskoj. pt. vladavina svih). p.“14 Dobre i mo}ne sudije }e se samosvesno pozvati na takav osnovni standard. koji su u~inili da kanibalisti~ki ratni obi~aji Indijanaca izgledaju civilizovanije. koje je on katalogizovao. 2. strah i sumnja u tiraniji. vladavina najboljih. nesposobnost da se sagleda i{ta izvan sopstvenih obi~aja. Ona. Montenj je zabele`io da je bio svedok ~inova svireposti i mu~enja „me|u susedima i sugra|anima. ~ast i slava u monarhiji. pre svega. kada. prosu|uju}i njihove gre{ke na pravilan na~in.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU ceni starosedela~ki na~in `ivota zato {to „svaki ~ovek naziva varvarstvom ono {to nije njegov obi~aj“. koji predstavljaju apstrakcije ili sheme refleksivno izvedene iz posebnih primera. tragao za primerima u gr~ko-rimskoj kulturi. ostali slepi za na{e sopstvene mane. . kao {to je i ona primetila da ljudi koji ba{tine evropsku tradiciju pomisle na Ahila ili Hektora. usvojili portugalski obi~aj da se `ivim ratnim zarobljenicima dere ko`a. Complete Essays of Montaigne. 155. prime}uje i to da se razli~ite kulture i politi~ke tradicije oslanjaju na razli~ite primere za svoje standarde ili kriterijume. na primer. {to uvek vodi u licemerje ili ka razumevanju drugih u skladu s na{im standardima koje ni sami ne po{tujemo. p.

imaju}i svest o tome da svaki standard odslikava zajedni~ko iskustvo i istoriju. . univerzalno odbijanje pokoravanja zapo~ne ne{to {to se pretvara u revoluciju. stari i novi. pomo}u imaginacije proizvodi predstave ili „naknadne misli“. iznenada i neo~ekivano. Arent nikada nije ponudila nikakvo opravdanje. Hana Arent nam o tome govori u svojoj knjizi O revoluciji. ali o ~emu drugom ~ak i ovi revolucionarni demogazi svedo~e ako ne o nu`nosti da svaki re`im. Sigurno je da se tu rukovodila Kantovom podelom na ~isti um. dnevni~kim bele{kama. Sigurno je da ovaj trenutak – mo`da najdramati~niji trenutak u istoriji – otvara {irom vrata demagozima svih vrsta i boja. koje je svestan svaki ~italac njene knjige uprkos tome {to nije zavr{ena. kao {to nikada nije objasnila za{to se vita activa sastoji ba{ od rada. mnjenje – njegova relevantnost za podru~je politi~kog uop{te i njegova uloga u vladavini posebno – otkriveno je u samom doga|aju i toku revolucije. a jama~no od prosvetiteljstva. O revoluciji. ne iznena|uje. u politi~koj tradiciji ima manje predrasuda o rasu|ivanju i mnjenjima nego u filozofskoj tradiciji. naime. dovodi u vezu sa stvarima sveta u trenutku kada se s njima susre}emo i. naravno. Beograd.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ali i u njenim pismima. Od toga je va`nija ~injenica. da bi potom mogle 15 Hana Arent. str. gde postoji toliko tu`balica o tome kako mnjenja ne pripadaju sferi uma i istine. proizvodnje i delovanja. i navodno. „sposobnost“. neophodno je osvrnuti se i na druge dve sposobnosti duha. da je svaka od ovih sposobnosti duha (Arent ponekad koristi englesku re~ faculty. Zapadna politi~ka tradicija nije poku{ala da nekako posebno konceptualizuje rasu|ivanje. 194 razli~ite standarde i da treba po{tovati te razlike. Mi{ljenje nas. prakti~ki um i mo} su|enja. kakvu je sproveo u svojim kritikama. koja je za nju imala zna~enje nema~ke re~i Vermögen. Filip Vi{nji}. ali od Montenja. Da celokupni autoritet na kraju krajeva po~iva na mnjenju Škurziv dodat¹ nikada se tako ubedljivo ne demonstrira nego kada. nijednu vi{e. mi{ljenje i htenje. „ve{tina“) klju~na za iskustvo jedne od tri dimenzije vremena. To. Za stav da ljudska bi}a imaju upravo ove tri glavne sposobnosti. Me|utim. predavanjima (kao i na osnovu mog uva`avanja Montenja). ali ona ipak nije u svemu dosledno pratila Kanta kad je re~ o njenom oblikovanju te tri sposobnosti (~ak ni u slu~aju rasu|ivanja. kojima se bavila u @ivotu duha. 197. isti~u}i da su revolucionari naro~ito bili oslobo|eni ove filozofske predrasude zbog onog {to ih je nau~ilo njihovo delovanje: „Istorijski re~eno. ’po~iva na mnjenju’?“15 Na osnovu razli~itih diskusija o rasu|ivanju koje se mogu na}i u knjigama Hane Arent. da bismo mogli da prosudimo za{to je njena analiza rasu|ivanja va`na. 1991. gde mu najvi{e duguje). „mo}“. napravila sam ove preliminarne prikaze rasu|ivanja.

da biste pomo}u njih upravljali mi{ljenjem. ali se ono za njih ne okon~ava nikakvim rezultatom. {to zna~i da su slobodne. apsorbovani odre|enim predmetom. Ono se nikada ne okon~ava. dok nas rasu|ivanje povezuje sa svim sudovima ili mnjenjima koja se izvode iz na{ih tradicija. Mi{ljenje nije. i sudije koji rasu|uju o radnjama i formiraju mnjenje. Njihovi me|usobni odnosi omogu}uju me|usobno ograni~avanje i uravnote`enje (da na eksplicitan na~in izvedem politi~ku analogiju koju Arent ~esto koristi implicitno). Ta je jedinica najmo}nija kada je svaki njen ogranak sa~injen od ljudi koji poseduju sposobnost za sve tri aktivnosti i kada postoje ve}â koja podsti~u njihovo upra`njavanje. zainteresovan samo za rezultate. vezano za pojave u svetu na na~in na koji su vezani oseti ili opa`aji i intelektualno saznanje – oni su „intencionalni“. mi{ljenje traga za smislom. opet poput sudija u parni~nom pravu. u nau~nom duhu ih analizirate. i nijedna od njih ne po{tuje nikakva druga pravila osim onih koja su svojstvena njihovoj aktivnosti. Htenje je na{ „organ“ za budu}nost. oslobo|ene dominacije ili determinacije sveta ili pojava u svetu. osim kada neko od njega odustane. ve} vizijom ili intuicijom ili pasivnim posmatranjem predmeta koji ne pripada ovom svetu. tako da se potom i zaceljuju od svoje unutra{nje podele. Vi izumevate „misaone stvari“. Arent je smatrala da je traganje u koje se mi{ljenje upu{ta beskrajno. mislite o tome {ta zna~i biti ~ovek i {ta je smisao ljudskog `ivota. duhovno slobodna osoba omogu}ava bogatu interakciju te tri slobodne mo}i. za sve njih zajedni~ka: sve su autonomne. Njihova podela je unutra{nje prirode. smatra Arent. Opa`anje i saznavanje dolaze do rezultata (znanja). Politi~ka jedinica koju odlikuje slobodno me|usobno ograni~avanje i uravnote`enje vlasti ima mudre zakonodavce za mi{ljenje i razmatranje mnjenja. klasifikujete. arhiva i se}anja. Svaka od tih mo}i ispoljava osobinu koja je. Vi posmatrate ljudska bi}a u nameri da o njima ne{to saznate. Ukazuju}i na temporalne orijentacije te tri mo}i. me|utim. One se ne izvode iz poslu{nosti niti je duguju nekom posebnom izvoru koji bi za njih bio suveren. istra`ujete. One su uglavnom samomotivi{u}e. pojmove. da biste dosegli neko na~elno razumevanje. vi. Rasu|ivanje se nalik sudijama u sudnici poziva na presedane. zapravo predla`em da se one razmatraju u kontekstu njihovih me|usobnih odnosa: `ivot duha nije `ivot samo jedne ve} sve tri mo}i. Ljudi predani kontemplaciji tako|e mogu imati ose}aj da je njihovo mi{ljenje do{lo do kraja. Na sli~an na~in. 195 . izvr{nu vlast za htenje. ali utvr|uje i ono {to je bez presedana i {to zahteva novi zakon ili obja{njenje. zato {to sve operi{u spontano povla~enjem iz sveta.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU da ih obra|uju druge mo}i duha. u kojima pronalazimo primere ljudske vrednosti. prema mi{ljenju Hane Arent.

oni postaju spremni da u~ine ono {to svi drugi rade – uklju~uju}i spremnost da po~ine ubistvo. Kada ljudi ne ~uju prigovore protiv ~injenja zla unutar sebe samih. koji ne samo {to ~uju svog misle}eg partnera. Iz perspektive „misle}eg ja“. kao i za Blihera. p. ne ~uje prigovore onog drugog u sebi koji govori o mogu}em ~injenju zla. kako je Arent nazvala mesto dijaloga. Ibid. prema tome. tako da je njegovo iskustvo mi{ljenja (koje se mo`e na}i u Platonovim dijalozima. pored toga. S druge strane. 190–191. promi{ljeni ljudi se suprotstavljaju ovim po~iniocima zla kao oni koji pru`aju otpor. pp. Sokrat je bio uzoran mislilac. 196 Za Hanu Arent. ili ~ak masovno ubistvo. i kada. odnosi na nepostojanje unutra{njeg dijaloga. Iako je Platon nesumnjivo predstavio Sokrata kao tragaoca 16 17 The Life of the Mind. Arent i Bliher veruju da se Sokrat nije slagao s platonskom predrasudom o mnjenju. niti su razmotrili konsekvence koje bi mogla imati njihova mnjenja ukoliko bi se koristila kao vode}i princip delovanja. Dijalog se ne}e nastaviti ako se okon~a nekom istinom ili se pretvori u neprijateljstvo. 185. Odsustvo mi{ljenja se. „Cilj“ mi{ljenja je da se mi{ljenje nastavi.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. jer jedan ~lan partnerskog odnosa „izme|u mene i mene same“ ~ini ne{to s ~im drugi ~lan ne `eli da `ivi.17 Ovi ljudi su tirani u sebi i prema sebi. u okolnostima u kojima su „svi ne razmi{ljaju}i poneseni svime {to ka`u ili misle drugi“. mo`e da `ivi sa zlo~incem. izopa~enih ljudi (radikalno zlih ljudi. Neka osoba (poput Ajhmana) koja „ne poznaje taj nemi razgovor“. pt. pod uslovom da se pre|e preko platonizovanja Sokrata i obrati pa`nja na ono {to je rekao i uradio sam Sokrat) poslu`ilo kao definicija ili shema koju je Arent primenila: „Mi{ljenje je bezglasni dijalog izme|u mene i mene same. komplikovanoj razmeni mi{ljenja.“16 Na{e osloba|anje od konvencionalnih „istina“. poka`e da nisu dovoljno promi{ljali o svojim mnjenjima (za koja se ~esto pokazuje da su samo donekle istinita). i spremni su da budu tirani u svetu.. koji ne u~estvuju. i koji ~uvaju svoj unutra{nji sklad. ali i od konvencionalnih pravila pona{anja. ve} ga i savla|uju. Ovi banalni ljudi se veoma razlikuju (i potencijalno su mnogo opasniji i destruktivniji) od re|e vrste. tako da su bili u poziciji da postanu ili banalno zli ili izopa~eni. 1. . ne ~uju prigovore ni od spolja. Ljudi s kojima je Sokrat razgovarao tragali su za znanjem i apsolutnom istinom. u Kantovoj terminologiji). bolje je trpeti nepravdu nego je nanositi i morati `iveti s onim ko je nanosi. u}utkuju}i sve njegove prigovore. predstavlja neposrednu posledicu ovog bezglasnog dijaloga po{to mislilac iznad svega `eli da dijalog istraje. Sokrat je nastojao da dovede u pitanje mnjenja drugih ljudi i da im u dijalogu.

kakav je slu~aj kod Grka i Rimljana. ovo je zna~ilo da Sokrat – plemenito. poput njega. lepoti. Arent zakora~uje na teritoriju htenja. naime. On – iskustveno – otkriva da se unutra{nji dijalog koji je mogao voditi „izme|u sebe i sebe samog“. proairesis (koju su hri{}ani nazivali liberum arbitrum. i kako postaje osposobljen da se suprotstavi zlu? Da li neko mo`e postati mislilac koji se suprotstavlja zlu i potom ga svesno odbija? Postavljaju}i ovo pitanje. nije imao nikakvog uticaja na tog ~oveka – Sokrat nije bio u stanju da ga odvrati od njegovog bezumnog izbora. zla – u svom mi{ljenju. ali i tragi~no – pretpostavlja da svi. po{to je takve pojmove smatrao prostim odsustvom dopadljivih pojmova. Grci su imali pojam izbora i re~ za mo} biranja. sve {to }e do}i smatra se pro{lim koje se ponovo vra}a. Sokratov cilj nije bila istina. a ne puki sled nekih ve} postoje}ih staza. me|utim. ako se ne~ije mi{ljenje oslanja na cikli~nu teoriju vremena. ve} je na osnovu sopstvenog iskustva izvodio op{ti zaklju~ak da „niko svesno ne ~ini zlo“. Avgustin je bio u mogu}nosti da razmatra volju po{to mu na putu nisu stajala dva elementa mi{ljenja koji ne dopu{taju iskustva htenja. Arent je u Svetom Avgustinu koga je nazvala „filozofom volje“. Prema mi{ljenju Hane Arent. Ali. budu}im izdajnikom zajedni~kog grada. kako neko sti~e plemenitu prirodu. Posledica njegovog erosa svodi se na previ|anje nedopadljivih pojmova – na primer. voljeni Grci i njen uzor Sokrat nisu ponudili nikakve smernice. U stvari.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU za istinom. Kako se mi{ljenje mo`e suprotstaviti zlu i kako ga mo`e odbiti – odbiti da `ivi s ubicom? Ili. tragao za onim mnjenjima koja su temeljnije promi{ljena i za beskrajnim dijalogom. ono ne mo`e da iskusi budu}nost ili istinsku novinu – naime. Ideja po kojoj bu- 197 . Kao {to je Kant za nju bio veliki istra`iva~ refleksivnog rasu|ivanja. a Sokrat mi{ljenja. kako ga je Arent razumela (i razmatrala u svojoj knjizi Vita activa) predstavlja nov po~etak. i pravdi – {to su sve dopadljivi. tako|e mo`e voditi i s drugima. Ali delovanje. prema tome. videla pionira u istra`ivanju htenja. Sokrat nije morao da odbije da u~ini zlo. pozitivni pojmovi. po{to je shvatila da kod Grka nije postojala nikakva koncepcija htenja kao slobodne mo}i. pukim ni{ta. Ovde. on nije mogao da razume izopa~ene ljude koje je video da svesno ~ine zlo. ako je ranije nije imao. da postavim ovaj problem u edukativnom ili terapeutskom kontekstu. ne moraju da biraju da ~ine zlo. imaju sposobnost mi{ljenja i da. Prvo. Na taj je na~in bio za{ti}en od isku{enja ili od rizika da se ugleda na one koji ~ine zlo. nesumnjivo je da njegov dijalog s Alkibijadom. Grci su verovali da neko ko bira odlu~uje izme|u unapred postoje}ih mogu}nosti – izme|u ispravnog i neispravnog koji su unapred dati tokovi ili ciljevi delovanja. „slobodnim izborom“). on je. Arent iskreno priznaje da je Sokrata krasila „plemenita priroda“ i eros prema mudrosti.

~ije je prelepe odlomke o transformativnoj mo}i ljubavi Arent tako|e razmatrala – imao je viziju (to je termin koji koristi Hana Arent) „ljubavi kao neke vrste trajne i nekonfliktne 18 Ibid.“ Drugo. zbog ~ega mo`emo izabrati da se ne pokoravamo ~ak ni Bo`jim zapovestima. da bismo delovali.. po~ev od onih koji su nam zbilja najbli`i a potom i onih drugih. 95. Prema tome. pokrenut slobodnom voljom. ako se o delovanju misli kao o izboru izme|u jednog i drugog unapred datog cilja. Suprotno tome. poznat kao „suptilni u~itelj“. Kako je pro`iveo divlju mladost u kojoj ~esto nije mogao da uradi ono {to je smatrao da bi trebalo da u~ini – da se posveti ljubavi prema Bogu. i potom sami sebi zapovedamo da krenemo jednim ili drugim putem. vreme nije posmatrao kao cikli~no. Pretsokratski filozof Heraklit je to sa`eto izrazio re~ima: „Karakter je sudbina. donosi mir volji.18 Avgustin – i dugo posle njega teolog s kraja XIII veka. kao {to je objasnio u Ispovestima. ona nije ropska poslu{ni~ka mo}. disharmonijsko iskustvo: iako sebi zapovedamo. a ne u odnosu izme|u duha i tela. Grci i Rimljani su verovali u unapred odre|ene prirode: ili ste ro|eni plemeniti i dobri. „te`ina du{e“. pt. nije bila ni gr~ka ni rimska.) Ljubav. ili niste – va{a priroda je odre|ena pre va{eg ro|enja (neki ka`u u prethodnom `ivotu. Avgustin. on je mislio da budu}nost postoji samo u na{em duhu. razumeo ovaj konflikt volje na druga~iji na~in. Bog nas je obdario slobodnom. I zato moramo da se molimo Bogu i da ~ekamo na njegovu milost koja nam poma`e da sledimo ispravan put. i da i ne. ali ga je razumeo kao borbu izme|u hote}eg duha i slabog tela.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ka`e Avgustin. zato {to smo gre{na stvorenja. drugi ka`u sudbinom). 2. (Ubrzo }u razmotriti da li mi moramo voleti i na{e bli`nje. nepoznato i nesaznatljivo. ne mo`e konceptualizovati (~ak i ako se mo`e do`iveti i ceniti). koji je postao biskup severnoafri~kog grada Hipa u V veku. 198 du}nost nije staza kojom kora~amo napred ka poznatom cilju. mi moramo da volimo i Boga i ovaj izazovan. a ne Bo`ja milost. odricanjem od zadovoljstava sveta – verovao je da konflikt po~iva u samoj volji. Ovaj konflikt volje je znak njene slobode. onda se nov po~etak delovanja. te`ak dar. p. a ne poslu{nom voljom. Ali Avgustin je. ali i to da li volimo koncepcije i na~ine delovanja koji ~uvaju tu ljubav prema bli`njem. Duns Skot. prolazimo kroz uznemiruju}e. On je tako|e na pojmovnom nivou prepoznao da svaki put kada nastojimo da se opredelimo za jednu ili drugu putanju. tako da je budu}nost pro{lost koja se vra}a. . mi odmah do`ivljavamo i jedno ja-ho}u (velle) i jedno ja-ne}u (nolle). Mi se parali{emo zato {to na{e telesne `elje ne posti`u saglasnost s na{im ~istim duhom – odnosno. ve} ne{to {to nam dolazi u susret. u na{em iskustvu njenog pribli`avanja. Sveti Pavle je tako|e prepoznao ovaj konflikt. ni sudbina ni nu`nost.

Po~ela je o{trom kritikom Ni~eove (Nietzsche) kritike volje. {to ga je navelo da poku{a da uzmakne takvom stanju stvari. 195. ne ispituju}i prirodu te ljubavi. koja je zapravo bila bezumlje volje. `ale}i se da ona ne mo`e da `eli unazad. Ti projekti nisu. priprema sopstvo za slobodan izbor (rasu|ivanjem) o razli~itim projektima. te se stoga shvatalo kao principium individuationis. me|utim. Arent priznaje da delovanjem gubimo duhovnu slobodu. „Kao {to mi{ljenje priprema sopstvo za ulogu posmatra~a. ona je napravila mali ali mo}an izlet u staru temu: u temu o neprijateljstvu filozofske tradicije prema svemu {to ima veze s htenjem i delovanjem. ona nastavlja da razvija to ~emu su je ovi hri{}ani nau~ili. mi napu{tamo unutra{nje podru~je htenja i gubimo tu unutra{nju slobodu u kojoj su ja-ho}u i ja-ne}u aktivni i obuhva}eni transformativnom mo}i ljubavi. I. {to zna~i da dose`emo mogu}nost politi~ke slobode. Kako su ti ljudi ~iji su karakteri oblikovani za delovanje. Ni~eov beg iscrpljuje se u zamisli da ljudska bi}a imaju „volju za mo}“ koja mo`e da „prevrednuje sve vrednosti“. ali jedino time dobijamo formirano sopstvo. Arent je u su{tini tvrdila da ljudi postaju pravedni tako {to vole pravdu (a ne tako {to misle o njoj). Ni~eova volja za mo} predstavlja najapsurdnije poglavlje duge istorije filozofskog neprijateljstva prema delovanju i `elje da se razra~unamo s njegovom nepredvidljivo{}u prezirom prema svetu 19 199 Ibid. umesto da se – poput Hane Arent – sa njim suo~i i razmotri ljudsko delovanje kao opra{tanje. prirodne datosti. Dakle. Ono stvara karakter sopstva. On je odbacio mo} delovanja u korist ove iluzorne volje za mo}. mi postajemo neko i kao takvi se pokazujemo u svetu dok delujemo. ona se vra}a „ljudima od dela“ koje je uzela za uzore – ameri~kim o~evima osniva~ima. razumeli i procenili (prosudili) htenje i njegovo iskustvo budu}nosti? Da bi odgovorila na to pitanje. . mi delamo na osnovu na{ih karaktera koji su oblikovani ljubavlju-htenjem. kao poreklo specifi~nog identiteta date osobe (nasuprot njenim talentima i sposobnostima koji su prirodno dati). predlo`iv{i da „te`ina“ ili „ozbiljnost“ volje transformisane u ljubav oblikuje karakter neke osobe.. omogu}uju}i im da u duhovnom smislu osvoje mo} nad pro{lo{}u tako {to se ona kritikuje. Iz perspektive Hane Arent. da ne mo`e da poni{ti pro{lost. Ali. poput pravde – one vrste misaone stvari koju je Sokrat voleo.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU volje“. Da bi istra`ila implikacije ove tvrdnje. p. osloba|aju}i se pro{losti posredstvom pra{tanja. Kada delamo. oni su reprezentacione misaone stvari koje predstavlja imaginacija. htenje ga oblikuje u ’istrajno ja’ koje upravlja svim posebnim ~inovima volje. Ni~e se `estoko protivio ograni~enjima volje. koja nam zatim obezbe|uje uslove za slobodno mi{ljenje i htenje.“19 U zaklju~ku svog razmatranja o volji.

“21 Ali. Takvo shvatanje bi se moglo posmatrati i kao izraz Hajdegerovog odbacivanja sopstvenog pristupanja nacisti~koj partiji. 2. `ivota mislioca.“ Njegovo „potpuno zamr{eno i detinjasto nepo{tenje“. pt. U isti mah. Hana Arent je sumirala njegovu poziciju koriste}i se jezikom koji je mnogo jasniji od svega {to je on sam o tome napisao: „On smatra da je volja za vladanjem nad drugima neka vrsta prvobitnog greha koji je i sam po~inio. napisanom nedugo posle rata. da dela. iz njene ta~ke gledi{ta. odbranom usamljeni~kog duhovnog `ivota koji je potpuno odvojen od sveta. Upravo je takvo Hajdegerovo gledi{te o volji i delovanju navelo Hanu Arent da u pismu Jaspersu. p. 142. ali on. da mo`e pripremiti osobu da pravi izbore. Tu svakako nije moglo biti re~i o tome da volja mo`e oblikovati karakter na neki konstruktivan na~in. ~ita tekstove Martina Hajdegera. p. pre svega. Njemu nije uspelo da shvati da je volja u miru sa sobom. vatrenost i dubina koju on `ivi ne mo`e se lako zaboraviti. Za njega je volja bila jedino destruktivna mo} – volja za dominacijom. Arendt/Jaspers Correspondence. To je bilo „mi{ljenje koje nije htenje“. 1949. uz citate i komentare. budu}i da njegov sopstveni izvor. u kojima je on prikazao mi{ljenje kao „funkciju bi}a“. kako je zaklju~io kad je poku{ao da se izbori sa svojim kratkotrajnim u~e{}em u nacisti~kom pokretu. determini{e ljudske sudbine. li{ena dominacije.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Hajdeger ovde. Po njemu mi{ljenje nije „dijalog izme|u mene i mene samog“ ve} samo oslu{kivanje bi}a. `ali se Arent. odbacuje Ni~eovu volju za mo}. Bi}e. „uvuklo se u njegovo filozofiranje“. kao da je htenje neprijatelj mi{ljenja. 20 21 Letter of September 29. Ovo izopa~enje je nepodno{ljivo. on je pogre{io zato {to je pretpostavio da se htenje svodi na htenje da se vlada i gospodari. a jama~no ne neki specifi~no lo{ karakter. kada voli. Razmatranje drugog primera modernog filozofa koji se odrekao delovanja bilo je mnogo li~nije i puno tuge.20 Arent je nesumnjivo odahnula kada je tokom detaljnog ~itanja tekstova svog u~itelja otkrila da se on tokom rata odrekao vremena provedenog u nacisti~koj partiji – iako to ne opravdava ~injenicu da on to nikada nije u~inio javno jezikom koji bi bio dostupan svim onim ljudima koji nisu pripremljeni za ~itanje njegovih filozofskih dela. 200 (contemptus mundi). ali ono nosi i jednu dalju implikaciju po kojoj niko ne mo`e da u|e u politi~ki `ivot ne odustaju}i od jedinog postoje}eg nekorumpiranog oblika `ivota. postavi dijagnozu o njegovom nedostatku karaktera: „On doslovno nije imao nikakav karakter. . 173. pored toga. Njegovo mi{ljenje se odlu~no rastavlja od htenja. The Life of the Mind. odbacuje i volju u potpunosti. Ona do najsitnijih detalja. Hajdegerovo mi{ljenje pori~e da ljudi ikako mogu uticati na vlastite sudbine. napisane tokom rata i posle njega.

Po{to je istra`ila na~in na koji su ameri~ki osniva~i iskoristili svoju vode}u osniva~ku legendu. kao {to su bili zabrinuti nepredvidljivo{}u delovanja i ~injenicom da ljudi koji delaju tako|e mogu ~initi zlo. smatrali su da je neukusno. smatraju}i da je sre}a ostati u granicama svog duha. Bez osniva~ke predstave iz pro{losti koja ih vodi ka budu}nosti. legendama o tome kako uzorni ~inovi osloba|anja mogu da dovedu do dobrog i stabilnog novog poretka posle perioda tranzicije. Neki su i{li ~ak i dalje u pro{lost. koji se u osniva~kim mitovima premo{}uje hijatusom izme|u oslobo|enja i ustanovljenja slobode. da se poslu`imo re~nikom rasu|ivanja. 216. na razli~ite na~ine. nedoumica. Obojica su u delovanju videli ne{to {to ograni~ava i korumpira. do Zlatnog doba (koje u Marksovoj terminologiji predstavlja svet koji je prethodio podeli rada i pojavi klasa).. bio je prikriven dosko~icom tipi~nom za zapadnu tradiciju (jedinu tradiciju u kojoj je sloboda uvek bila raison d’être sve politike). barem u marksisti~koj verziji. u nadi da }emo kod njih prona}i predstavu o slobodi li{enu svih nedoumica koje name}u refleksija i delatnosti duha. akteri mo`da ne bi bili u stanju da napuste unutra{nju slobodu htenja i da se odva`e na delovanje u svetu. stvarno zna~io „cilj svih stvari“. ili. kojima se Arent posvetila na poslednjim stranicama odeljka o „Htenju“. Njihova referentna ta~ka postala je pri~a o osnivanju Rima onako kako je ispri~ana u Vergilijevom epu Eneida.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Ni~e i Hajdeger su. ali su tako|e bili uznemireni te{kim povla~enjem volje i njenom unutra{njom rascepano{}u koja predstavlja njenu slobodu. . Ove slike su im pomogle da se suo~e s nepoznatom budu}no{}u. sloboda je u politi~koj teoriji (to jest. do pastoralnog pretpoliti~kog bajkovitog sveta. prosu|ivali da je delovanje u svetu neprijatno. ljudi od dela.22 22 201 Ibid. u kome je Rim zami{ljen kao ponovno osnivanje Troje. naime tuma~enjem novog kao pobolj{anog novog izdanja ne~eg starog. U svojoj izvornoj celovitosti. Arent prime}uje da je njihova zabrinutost o~evidna u na~inu na koji su poku{ali – po{to su iznikli iz tutorstva crkve – da obezbede sekularnu politi~ku zajednicu koju su poku{ali da zasnuju tragaju}i u drevnim analima za „osniva~kim mitovima“. Kad smo se okrenuli ljudima od dela. ve~ni mir u kom }e sve delatnosti tipi~ne za ~oveka prestati. u teoriji namenjenoj politi~kom delovanju) uspela da pre`ivi samo u utopijskim i neosnovanim obe}anjima o kona~nom „carstvu slobode“ koje bi. bili su ljudi druga~ije vrste. Ambis ~iste spontanosti. Ameri~ki revolucionari. koje neminovno nastaju kad se hote}e Ja okrene prema sebi samom. p. ljudi od dela bili su skloni traganju za pro{lo{}u starih vremena pomo}u kojih bi mogli ponovo da stvore blistavu budu}nost. Arent je priznala u zaklju~nim re~enicama odeljka o „Htenju“ da je do{la u }orsokak. pri tom. Od anti~kog doba do Marksa (Marx).

i {to tome poku{avaju da pobegnu i da ga kontroli{u. nezaintersovanost i komunikativnost rasu|ivanja. Izvorima totalitarizma i Vita activi zajedni~ko to da biste mogli da doprete do sr`i duhovnih dilema na{ega doba ako se upotrebe kao so~iva. bez obzira na svoje afinitete i averzije. po{to bi nam analiza te sposobnosti mogla makar pokazati kako stvari stoje s na{im afinitetima i averzijama. Arent nije tragala za politi~kom teorijom koja bi rukovodila delovanjem.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. diskusiju i raspravu. koje ih neizbe`no prati samim tim {to su ro|eni za nove po~etke. Arent isti~e da ne postoji na~in da se ovo nezadovoljstvo razume osim ako ne „okretanjem jednoj drugoj sposobnosti duha. je njoj. Rasu|ivanje poma`e u konstituisanju javnog podru~ja. Mi{ljenje rasu|ivanju i htenju daje misaone stvari da ih biraju i prosu|uju. naime. mi mo`emo videti za ~im je ona tragala – za poslednjim korakom u istoriji me|usobnih odnosa aktivnosti mi{ljenja. podru~ja politi~ke slobode bez koje ne bi bilo nikakvog na~ina da se bezbedno povu~emo da bismo slobodno mislili. {to mi{ljenje u svojoj osami nema. knjiga @ivot duha jama~no nije ni priru~nik ni bukvar. i dugim putovanjima u istoriju filozofije. zlo. Ali {ta. htenje daje mi{ljenju i rasu|ivanju karakter sopstva kao osnovu za dijalog mi{ljenja i za nepristrasnost. Ali. Ali. Htenju daje javno podru~je koje ~ine kriti~ari i posmatra~i u koje {alje svoje voljne ~inove za njihove afinitete i averzije. a ni~iji slobodni ~inovi ne bi bili zaustavljeni i humanizovani u diskusiji. sloboda u svom „izvornom integritetu“. Sa svojim zamr{enim i komplikovanim analizama iskustava duha i pojmova o tim iskustvima. . htenja i rasu|ivanja. nije nestala? Po{to je razmotrila nezadovoljstvo koje ljudima donosi sopstvena sloboda. ona je tragala za sudijama – svim gra|anima – koji }e onemogu}iti delovanju da razori samo sebe.“23 Nije `ivela dovoljno dugo da bi napisala upravo tu analizu mo}i rasu|ivanja. daje rasu|ivanje? Mi{ljenju daje odnos s drugima. ni{ta manje tajanstvenoj nego {to je to i sposobnost zapo~injanja. Usmerimo njeno so~ivo ka tri pitanja koja se odnose na na{e doba: da li postoji moralna filozofija oko koje se mogu saglasiti ljudi koji pripaduju razli~itim moralnim tradicijama? Kako bi bilo mogu}e politi~ko razumevanje harmonizuju}e uloge ljubavi? I kako bi bilo mogu}e zamisliti kosmopolitski javni prostor kriti~ara i posmatra~a? 23 Ibid. prema njenoj teoriji. sposobnosti rasu|ivanja. uz njihovo me|usobno ograni~avanje i uravnote`enje. ali i politi~ko podru~je u kojem je mogu}e. 202 Da li bi mogla postojati politi~ka teorija u kojoj „ambis ~iste spontanosti“. pro{ireni na~in mi{ljenja. Delovanje koje uni{tava uslove svoje sopstvene mogu}nosti jeste.

jedinstveno za Hanu Arent.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Moralna filozofija na Zapadu. tako da u metafori~kom smislu ukazuje da se i na nama samima pi{e). herojski se ne poziva ni na prirodu ni na bo`anstvo ve} na principe koji rukovode svim ljudima. tvrdi Arent. „Some Questions of Moral Philosophy. bilo je. Ali. Arent je insistirala na tome da u vreme krize istinski misle}a osoba ne}e tragati za pravilima ili zakonima. . „[ta je dobro?“ i „Kakav je karakter one osobe koja mo`e da sazna i da ~ini dobro?“ Neki filozofi morala su u prirodi tragali za normama koje prirodno upravljaju ljudima. nije uradila ono {to je ve}ina o~evidaca tada u~inila i {to ve}ina ljudi od tada ~ini upu}uju}i zahteve o moralnoj restauraciji. Moralna filozofija se tradicionalno pitala. Ona nije pitala „[ta je dobro?“.“ p. „Mi smo – bar oni stariji me|u nama – svedoci totalnog kraha svih utvr|enih moralnih standarda u javnom i u privatnom `ivotu tokom tridesetih i ~etrdesetih ne samo (kako se to danas obi~no pretpostavlja) u Hitlerovoj Nema~koj nego i u Staljinovoj Rusiji. Ne smem u~initi ni{ta s ~im ne bih mogla da `ivim i ~ije se}anje ne bih mogla da podnesem. sve norme i zakoni. ali i ispitivanje karaktera (re~ karakter tako|e dolazi iz gr~kog jezika i ozna~ava otisak urezan na glinenoj plo~i. neki ka`u da su zakon ili norme neposredno o~evidni svakome koga krasi sposobnost za veru ili rasu|uju}i duh ili ose}ajno srce. „Moram biti verna sama sebi. nije bila u stanju da 24 203 Responsibility and Judgment. „gotovo je jednoglasna pretpostavka moralne filozofije kroz vekove.“ Ovaj „standard sopstva“. uklju~uju}i i Kanta. ne odvra}aju}i pogleda od svedo~anstava o ovoj propasti. kao {to sam ukazala. kako je to Arent mislila. Kant kome su u nasle|e date vi{evekovne filozofske varijacije ove teme. ka bo`anskom. Sokratski na~in mi{ljenja mogao bi da dâ uzorne smernice (ne pravila) pre`ivelima u dobu u kojem su se. ukorenjena u gr~kom ethike i judeohri{}anskom zakonu. na univerzalni kategori~ki imperativ svojstven umu: da bi uradili ispravnu stvar. Ve}ina filozofa. normi ili zakona. me|utim. neki su se okretali ka transcendentnom podru~ju. neki nagla{avaju potrebu za moralnim obrazovanjem i disciplinom za oblikovanje karaktera. oduvek je obuhvatala objektivne i subjektivne podele: ispitivanje moralnih obi~aja. ljudi samo treba da delaju na takav na~in da se njihovo delovanje mo`e formulisati kao univerzalni zakon. uklju~uju}i i Kantov imperativ – celokupna zapadna moralna filozofija – naprosto sru{ili. Ta sr` se najjasnije vidi na primeru Sokrata.“ Takvo shvatanje o jednoglasnom prihvatanju ove pretpostavke. tako da nije dospeo do sr`i moralne filozofije. Arent je mislila da Kantov napor nije bio dovoljno radikalan. ve} }e re}i.“24 Pravi radikalizam moralne filozofije Hane Arent sastojao se u tome {to ona. o povratku na stari poredak. kao i na primerima ljudi poput Jaspersa i Blihera koji su u~ili iz Sokratovog primera. koje zasniva ili daje moralni zakon.

ve} od onog {to odlu~im u odnosu na mene samu. 1. a jo{ manje da ga istra`i. Drugim re~ima.“ Osoba koja nije na takav na~in stabilizovana. dijalo{ki na~in. pt. – Prim. pripremaju}i se tako da ga kasnije saop{te drugima“. nisu je odobravali – i ose}ali su stra{nu prinudu da je napuste radi navodno objektivnih standarda. 1978).“25 Biti moralan zna~i biti veran onome – i ne zaboraviti to – {to je bilo i {to jeste istina u nekome i za nekoga. pp. Nisu bili zadovoljni ovom pretpostavkom. 25 The Life of the Mind. 26 Ibid. Narodna knjiga. vi{e ne}u mo}i da `ivim sa sobom takvom. Neka osoba koja ~ini nepravdu i koja na taj na~in kvari svoju sposobnost mi{ljenja – vo|enja unutra{njeg dijaloga.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.. da ga jasno i ubedljivo potvrdi. niti pak od zapovesti bo`anskog ili ljudskog porekla. odgovor na pitanje {ta treba da ~inim. pt. prev. Hamlet. nema moralni karakter. Ljudi koji nemaju ovu sposobnost mi{ljenja i potom prosu|ivanja u~ini}e nepravdu u delovanju. Nolit. pripremaju}i ga istovremeno da im ostane u pam}enju. 2. Viljem [ekspir. ne zavisi. str. kao {to nije bio Hajdeger (po{to je odbacio ideju o mi{ljenju kao dijalogu). 97. Ili kako to Arent ka`e (pri ~emu ona ovde koristi izraz moralna li~nost. . najzad. a Arent ka`e da „~initi zlo zna~i kvariti ovu sposobnost“. da ne bili zbrisani okolnostima – Zeitgeistom ili istorijom ili prostim isku{enjem. to ih podsti~e da ispri~aju svoje iskustvo „kao neku vrstu pri~e. ni od navika ni od obi~aja koji su zajedni~ki ljudima oko mene. p. i ja }u to ostati dotle dok sam u stanju da se tako konstitui{em uvek nanovo i iznova Škurziv dodat¹. dola`enje do korena i na taj na~in do njihove stabilizacije. Beograd. se}anja pro{losti – mo`e da uni{ti svoj moralni karakter. Ako mi ovo * Upor. Oni nisu mogli da ka`u zajedno sa [ekspirom (Shakespeare) „ostani sebi veran. Ljudska bi}a su u mogu}nosti da vode unutra{nji dijalog onda kada ih neki doga|aj u svetu ili ne{to {to su sami uradili ili mogli da urade podstaknu na mi{ljenje. Rad.“* Arent je `elela da obnovi ovaj standard sopstva. spremni su da refleksivno prosu|uju. ne mogu da ~inim izvesne stvari jer. oni su pripremljeni da predaju svoje mi{ljenje zajednici posmatra~a s pro{irenim na~inom mi{ljenja. pa }e tad nu`no izi}i… da ne}e{ neiskren ni prema kome biti. 94. knjiga ~etvrta (Bigz. i da ispita njegove posledice: „Moralnost se odnosi na osobu u njenoj singularnosti. Merilo ispravnog i pogre{nog. u Celokupna dela. „Razmi{ljanje o pro{lim doga|ajima za ljudska bi}a ozna~ava kretanje u dimenziji dubine.26 Zapanju}a je implikacija ove radikalne tvrdnje o razumevanju moralnog karaktera. Ljudi koji misle na ovakav unutra{nji. ako ih u~inim. a ne karakter): „U procesu mi{ljenja… ja sebe konstitui{em kao li~nost na eksplicitan na~in. 31. 102. 204 po|e od takvog standarda sopstva. pravila i zakona.

ve} da crpite primer iz svog pro{log iskustva – tako {to koristite refleksivno rasu|ivanje – i da se zatim uzdr`ite od toga da u budu}nosti ponovite {tetu iz pro{losti. ali mislim i da ga nije dovoljno razvila. a ne mi{ljenje samo. a naro~ito o tome {ta da ~ine u svojim odnosima sa drugima. ona preporu~uje da prvo ne gledate ka budu}nosti („~inite i vi tako njima“). ne bi se moglo re}i da mi{ljenje samo mo`e biti sedi{te i izvor morala. u pro{irenom na~inu mi{ljenja. I zaista.“27 Mislim da na ovim stranicama Arent daje ubedljiv argument za svoju tvrdnju da je standard sopstva iskustveno jezgro morala. ili da je misle}e ja ono sopstvo koje predstavlja standard sopstva. ili lopovom – tako|e prosu|uju o tome {ta da ~ine.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU obi~no zovemo Šmoralnom¹ li~no{}u. Imaju}i u vidu da je ona nagla{avala me|usobne odnose duhovnih mo}i. ili da iskoristimo jezgrovitiju formu kineskog mudraca Konfu~ija u maksimi (koju je ponudio svojim u~enicima u Razgovorima): „Ne ~ini drugome ono {to ne `eli{ sebi. Ljudi koji donose odluku da ne `ive s ubicom – ili la`ljivcem. Šonda¹ je ona prosto i gotovo automatski rezultat promi{ljenosti.“ Konfu~ijanska maksima preporu~uje da se uzdr`ite od nano{enja {tete drugima koju ste sami iskusili i upamtili (ili mo`ete da je zamislite uzimaju}i u obzir iskustvo drugih). u primeru iz domena htenja. o toku delovanja. ve} samo u odnosu s drugima. „Some Questions of Moral Philosophy. o htenjima. ~inite i vi tako njima“. ^ini mi se da ~ak i ljudi koji se mole za bo`ansko usmerenje koriste ovaj standard misle}eg-hote}eg-rasu|uju}eg sopstva u odnosu prema drugima. . i razli~iti oblici formulacija hri{}anskih i konfu~ijanskih maksima mogu se na}i u svim religijama koje vode poreklo iz religija Doba osovine. u tom slu~aju. Ovaj karakter koji oblikuje volju obu~en je da ne podr`ava htenja koja uni{tavaju njegovu individualnost. Oni. ve} i uz pomo} formulacija iz domena htenja i rasu|ivanja. on bi izbegao ubedljivu kritiku Hane Arent i bio bi sli~niji zdravorazumskom konfu~ijanskom standardu sopstva. da je Kantov kategori~ki imperativ formulisan na manje legalisti~ki. poput hri{}ana.“ p. on bi nam govorio: 27 205 Responsibility and Judgment. Oni se ~esto savetuju s osobama od poverenja kada donose odluke. Ta tvrdnja se mo`e na}i u odeljku pod naslovom „Mi{ljenje“ u njenoj poslednjoj knjizi. ali se Arent nije na nju vratila po{to je napisala odeljak o „Htenju“ i pripremila predavanja za odeljak o „Rasu|ivanju“. Arent nas je nau~ila da razmatramo sopstvo kao karakter koji oblikuje ljubavlju ispunjeno htenje („istrajno ja“) i pro{ireni na~in mi{ljenja prosu|ivanja. ka`u: „sve… {to `elite da ljudi vama ~ine. Oni uobli~avaju standard sopstva ne samo pomo}u uslova „nemoj to da ~ini{“ usamljeni~kog mi{ljenja. Ovaj standard nepodeljenog sopstva tako|e podr`ava i refleksivno rasu|uju}e ja koje ne rasu|uje samo. singularnost i vezanost za druge. zapovedan i kategori~ki na~in.

kao {to smo videli.“ Uverena sam da je standard sopstva sr` morala i ta ~injenica mi pri~injava zadovoljstvo (zadovoljava moje prosu|uju}e ja). ona postoji samo u privatnoj sferi kao ljubav izme|u dveju osoba ili kao porodi~na ljubav. Arent pi{e da je Avgustin pretpostavio da ljubav mo`e i treba da bude politi~ki princip hri{}anskih zajednica. . Bog je bio spreman da spasi svet zbog trideset {est pravednih ljudi. koju je propovedao Isus iz Nazareta. 62–64. jer }e{ biti ponovo povre|en i povredi}e{ druge ako ta dela postanu norma. ona nije dublje razmatrala ljubav. U odeljku o „Htenju“ u @ivotu duha. niti je povezala taj svoj uvid sa diskusijom o ameri~kim ljudima od delovanja. Ona nije napisala esej ili raspravu pod naslovom „O ljubavi“. a ponajmanje njima samima. Ljubav prema dobroti. Vita activa. mogu se na}i u knjizi Vita activa. 206 „Poku{aj da dela koja ne `eli{ da se ~ine prema tebi ne ~ini{ ni sam prema bilo kom pripadniku ljudskog roda. iako nesvetovne. Ali na tom mestu. ali je tako|e pretpostavio da su te zajednice nesvetovne. poput kalu|erskih zajednica srednjeg veka. Mona{ki redovi su pribegavali pravilima i propisima koji su ~esto bili autoritarni. koji nikome nisu bili poznati. o~evima osniva~ima. U knjizi Vita activa. Zagreb. koji su bili zabrinuti da li }e njihovi nepredvidivi ~inovi dovesti do novog osnivanja tako da su pribegli osniva~kom mitu za svoj novi Rim. nagrada nam dolazi samo od Boga. mali broj zajednica koje su se razvile iz tog njegovog principa. tako|e postaje izopa~ena ~im se pojavi u svetu ili se postavi kao politi~ki princip. Me|utim. ona. Pitam se kako vi sudite o ovome.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. August Cesarec. jer mi se ~ini da bi ovaj standard mogao biti ubedljiv i ljudima koji pripadaju bilo kojoj moralno-verskoj tradiciji. Antologija u kojoj bi bila sakupljena dela filozofa {irom sveta o ljubavi verovatno ne bi sadr`ala nijedno delo Hane Arent. § 10. i razmatranje o ljubavi kao i veza koja nedostaje. Ona bi trebalo da ostane skrivena ~ak i onima koji ~ine dobra dela – on je podu~avao da leva ruka ne bi trebalo da zna {ta radi desna. te{ko se mogu nazvati zajednicama ispunjenim ljubavlju na na~in kako je to zamislio Avgustin. u jevrejskoj tradiciji. 1991. Javnost uni{tava ljubav ({to vrlo brzo postaje jasno onima koji nastoje da slave svoju ljubav u javnom prostoru).28 Ovde se Arent saglasila s Makijavelijem (Machiavelli) (i njegovim gr~kim i rimskim izvorima) da bi kriterijum za rasu|ivanje o delovanju trebalo da bude slava. U stvari. Za Hanu Arent. ili kako je sveti Franja poku{ao da ih ostvari. odnosno. tvrdi da ljubav zaceljuje nesaglasje unutar volje (ja-ho}u i ja-ne}u volje) koje pokazuje njenu slobodu. Na sli~an na~in. ve} prema vlastitim merilima izo28 Hannah Arendt. str. a ne dobrota: „Dobrota koja izlazi iz skrivenog i poprima javnu ulogu nije vi{e dobra. ljubav je na intrinsi~an na~in nesvetovna.

ostaju nesvetovni u svojoj ljubavi sve dok „u postoje}i svijet oni Šne¹ uvrstŠe¹ jedan nov svijet“ stvaranjem deteta. Ibid. razboritog – karaktera tako|e se odigrava u sferi privatnog. {ta }emo s tvrdnjom Hane Arent da ljudi postaju pravedni tako {to vole pravdu? Oblikovanje pravednog – odnosno. u kome se mo`e videti kakva je neko osoba. to je Špo¹{tovanje prema osobi s distance koju me|u nas postavlja prostor svijeta. Osoba ~iji je karakter oblikovan ljubavlju `ele}e da o~uva svet kao mesto u kojem ~inovi koji u krajnjoj liniji proisti~u iz ljubavi – ~inovi solidarnosti.)30 Karakteri oblikovani ljubavlju se ponovo vezuju za svet i delaju u javnom podru~ju: ljubavna terapija ima posrednu posledicu. 195. kao {to je to danas slu~aj me|u sledbenicima sukobljenih verskih tradicija. na {ta smo ve} ukazali u na{em razmatranju davanja obe}anja kao politi~ke sposobnosti koja obezbe|uje budu}nost. 29 30 207 .HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU pa~ena i svoju }e izopa~enost nositi gdje god se pojavljuje. iako postaje izopa~ena kada se pojavljuje u delima. Ovaj napor ka o~uvanju je ono {to Arent naziva po{tovanjem. U svakom slu~aju. 31 Ibid. Ljubav kao „te`ina du{e“ do`ivljava se interno. On nam omogu}ava da budemo posmatra~i – sudije – i da u`ivamo u prijateljstvu koje uva`ava razlike me|u na{im rasu|ivanjima i mnjenjima kao i da dajemo obe}anja u kojima se izmiruju na{e razlike radi politi~kog `ivota. prema shvatanju Hane Arent. str.“31 Prostor izme|u nas je prostor koji nam dozvoljava da po{tujemo tu|u ta~ku gledi{ta kao druga~iju od na{e. (Ljubavnici.. na osnovu ljubavi me|u osobama: ljubavi roditelja i dece i ljubavi odraslih. 65. peto poglavlje. § 33. „jo{ uvek mo`e biti korisna kao organizirano milosr|e ili ~in solidarnosti“.“ (S druge strane.)29 Po{to `ivimo u istorijskom trenutku u kome su verski ideolozi svih vrsta zaboravili lekcije o izopa~enosti iz hri{}anskog srednjeg veka na koje je Makijaveli poku{avao da podseti i crkvu i dr`ave svog doba. str. Ali. va`no je zapamtiti njeno upozorenje o izopa~enosti dobrote. ~inovi uzajamnog obavezivanja – mogu da postoje. mo`emo da damo nov prizvuk naporu Hane Arent da bude moderna makijavelistkinja. ^ak i nezavr{ena. 63. I pored toga. osoba ~iji je karakter oblikovan ljubavlju poku{a}e da o~uva zajedni~ki svet ili javno podru~je u kome se karakter mo`e ispoljiti. koje je „predstavnik svijeta“ i koje mora biti voljeno i dato kao novi po~etak. o na~inu na koji ona postaje prosta racionalizacija za nasilje. ipak je dopustila da dobrota. Arent pi{e u Vita activi: „Poput Aristotelove philia politike Špo¹{tovanje je jedna vrstŠa¹ ’prijateljstva’ bez intimnosti i bez bliskosti. knjiga @ivot duha Hane Arent mo`e se do`iveti Ibid..

tragala je za htenjem koje je izle~eno ljubavlju i vodi htenju i delovanju ispunjenom po{tovanjem. kada je pojam suvereniteta i definisan. Organizacija sile. Tako se i Francuska revolucija pretvorila u Napoleonovu diktaturu. „A Lecture from the Common Course. osvajanje i izgradnja imperije osvajanjem.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. mentalni nedostatak demokratije. 208 kao njen odgovor na primere Sokratovog mi{ljenja. 197. pri ~emu je od njih i u~ila. ali ih je i kritikovala. u svom istorijskom kontekstu i za njega.“ p. zahteva se nepokolebljivost u suo~avanju sa stvarno{}u i Kantov pro{ireni na~in mi{ljenja i spremnost da se ne name}u sopstvena gledi{ta drugima. i politika. ili odnos ~oveka prema ~oveku. ve} vodi moralnom otporu ~injenju zla. Osvaja~ka demokratija napu{ta samu sebe. 1949). doprinosi politi~kom suverenitetu. ili odnos ~oveka prema sebi samom. To se dogodilo u Rimu tokom prelaska iz republike u cezarizam. Demokratija koja `ivi u dobrim odnosima s drugima postavlja temelje za zajednicu svih sa jednakim pravima. ali ujedno i ona koja donosi najvi{e zadovoljstva. p. ali od ljubavi ne ~ini politi~ki princip. upotrebljavaju}i sopstvenu terminologiju.“32 Bliher je priznao da odnos ~oveka prema ~ove~anstvu pripada „najte`oj sferi“ – po{to je prosu|ivanje najte`a aktivnost. Ona je tragala za mi{ljenjem koje ne zavisi od plemenite prirode. U knjizi Poreklo i cilj istorije u kojoj zami{lja mogu}i budu}i svetski poredak dr`ava ujedinjenih na bazi federacije. doprinosi isklju~enju osoba i grupa iz ~ove~anstva.33 Poput Jaspersa. Karl Jaspers. u politici se pak zahteva i razumevanje jedinstva ~ove~anstva i odricanje od hegemonije ne~ije grupe ili suvereniteta ne~ije dr`ave. 397. ~ak i kada se polazi od slobodne demokratije. Jaspers jasno izvodi slede}i politi~ki zaklju~ak: Tamo gde ostaje suverenitet koji nije suverenitet ~ove~anstva kao celine tako|e ostaje i izvor neslobode po{to Šdr`avni suverenitet¹ mora sebe da potvrdi kao silu nasuprot sili. Hajnrih Bliher je. za rasu|ivanjem ~ija refleksivnost ne podle`e imperativima. Zahtev za punim suverenitetom je ukorenjen u energiji samopotvr|ivanja koja je li{ena komunikacije. U Ševropsko¹ doba apsolutizma. 1953. koji „ne predstavlja suWithin Four Walls. i Kantovog refleksivnog rasu|ivanja. The Origin and the Goal of History (New York: Routledge and Kegan Paul. U `ivotu duha. ili odnos ~oveka prema ~ove~anstvu. govorio o ove tri oblasti ljudske i humane aktivnosti koje moraju biti me|usobno povezane i koje se zajedno razvijaju: „filozofija. 32 33 . i Arent je shvatila da isklju~ivanje neke individue iz pro{irenog mentaliteta rasu|ivanja drugih ljudi. htenja Svetog Avgustina. original na nema~kom. erotika. nemilosrdno smo postali svesni ovih konsekvenci u re~ima i na delu. vodi diktaturi. Filozofski projekat Hane Arent bio je izuzetno slo`en po{to predstavlja veliku integraciju uzornih u~enja koju je napravila na osnovu svog iskustva. Suverenitet duha.

dok uvi|avnost prema njima doprinosi njihovom uklju~ivanju. zato {to svi oni odgovaraju. te samim tim i rasu|ivanja. a nikada kao pravo koje zavisi od nekog uro|enog ljudskog dostojanstva koje de facto. (…) U me|uvremenu. Ona je oduvek pisala iz solidarnosti sa `rtvama takvih zlo~ina.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU verenitet ~ove~anstva kao celine“. to samo mo`e da obezbedi u~e{}e svih u sukobu. ve} predstavlja poslednji i najarogantniji mit u na{oj dugoj istoriji. neophodna je solidarnost svih ljudi da bi se uverili u to da imaju mesto koje im po pravu pripada u „ljudskoj hronici koja ne prestaje“.“ (Dela apostolska. Arent je razumela pro{ireni na~in mi{ljenja kao preventivu za zlo~ine protiv ~ove~nosti zasnovane na odsustvu mi{ljenja. Jer onima koji su izop{teni iz ~ove~anstva i iz ljudske istorije i otuda li{eni svog ljudskog stanja. uverena da pri~anje njihove pri~e radi budu}nosti predstavlja njen `ivotni zadatak. na kraju krajeva mo}i }e da reintegri{e one koji su u sve ve}em broju isklju~eni iz ~ove~anstva i odvojeni od ljudskog stanja. Pojam ljudskih prava ima smisla samo ako se ona redefini{u kao pravo na samo ljudsko stanje. takore}i predistorijski princip iz koga }e istorija ~ove~anstva izvoditi svoje su{tinsko zna~enje. na stra{ne izazove ovoga veka. iako na radikalno destruktivan na~in. 16:28)34. samo trezveno zami{ljeno novo dr`avno ure|enje. uprkos svim dokazima za suprotno. Tako je zaklju~ila prvo izdanje Izvora totalitarizma slede}im re~ima o korisnosti pri~e koju je ispri~ala u ovoj knjizi – re~ima koje i dalje razja{njavaju za{to je Hana Arent va`na: 209 Samo trezveno planiran po~etak istorije. moglo bi biti korisno prona}i izvor. ako se izuzme jamstvo bli`njih. U svakom slu~aju. predzakonska osnova neke nove pravne strukture. i u ~ije se fantasti~ne tvrdnje da su osnovali hiljadugodi{nja carstva i mesijansko doba veruje. jer to su brige svakodnevnog `ivota svih gra|ana. Priznanje zlo~ina protiv ~ove~nosti samo po sebi ne}e dovesti ni do slobode ni do pravde. 631–632. jer smo svi ovde. . Ovo jama~no ne mo`e da ustanovi nov zakon na zemlji. svakome ko je s pravom o~ajan mo`emo uzviknuti: „Ne ~ini sebi nikakva zla. pp. Prava ~oveka mogu se ispuniti samo ako postanu pretpoliti~ka osnova novog dr`avnog ure|enja. ne samo da ne postoji. ali predstavlja jedan put ka novom obliku univerzalne solidarnosti. Jo{ od vremena kada je objavila Izvore totalitarizma. koje zavisi od pripadanja nekoj ljudskoj zajednici. Udaljavanje ljudi iz na{eg rasu|uju}eg razmatranja doprinosi njihovom udaljavanju iz ~ove~anstva i ljudske istorije. i razmisliti o oblicima onih novih pokreta koji se pretvaraju da su otkrili re{enje za na{e probleme. S engleskog prevela Katarina Lon~arevi} 34 The Origins of Totalitarianism.

njeni spisi o toj temi koja nije prestajala da je zaokuplja ne stapaju se u sistematski artikulisanu teoriju ili nekakvo programsko tvr|enje. Obi~no se odnos izme|u filozofije i politike posmatra kao odnos suprotnosti. za politi~are je od neodlo`nog zna~aja. Cambridge University Press. Dolan.210 Tre}i program Radio Beograda Br. godine. „Arendt on philosophy and politics“. Naravno.7 Arent H. ed. koji sadr`i dve od tri zami{ljene celine. ma kako nestabilan on bio. Me|utim. 2000. pojmovnih problema od trajnog zna~aja. 32:1 FREDERIK M. misao Hane Arent ne mo`e se razumeti ako se ne uzme u obzir njena duboka sumnja u filozofiju i podjednako duboka posve}enost filozofiji u kontekstu politi~ke refleksije. zborniku eseja koji su napisani ranih {ezdesetih godina). odnos izme|u filozofije i politike nadahnjuje celokupan njen oeuvre. Platonova trauma . ako politika i fi* Frederick M. koja su nastala tokom sedamdesetih. The Cambridge Companion to Hannah Arendt. Nalazimo da se bavi ovom temom u The Human Condition (1958). i u knjizi Ljudi u mra~nim vremenima (Men in Dark Times. I–II/2009 UDK: 141. Dana Villa. 141–142. druga zbirka eseja koja poti~e iz kasnih {ezdesetih). Naprotiv. objavljene posle njene smrti 1975. zadatak politi~ara je da {iroku javnost anga`uje povodom konkretnih pitanja od prolaznog interesa. oni odra`avaju njeno uva`avanje za ono {to }e za nju ostati „vitalna tenzija“ – enigma. Me|utim. postizanje konsenzusa. i tako|e u posthumno objavljenom @ivotu duha (Life of the Mind). Obra|uje je i u svojim Predavanjima o Kantovoj politi~koj filozofiji (Lectures on Kant’s Political Philosophy). u Izme|u pro{losti i budu}nosti (Between Past and Future. Dok filozofi retko sti~u saglasnost svojih kolega ili se za to uop{te brinu. Uprkos tome. i poznata je prevashodno kao teoreti~arka politike. DOLAN HANA ARENT O FILOZOFIJI I POLITICI* Filozofija i politika: centralni interes Hana Arent se odrekla naziva „filozofa“. Dok je zadatak filozofa da neveliki krug mislilaca anga`uje oko apstraktnih.

I obrnuto je tako|e slu~aj. 2002.1 Kasnije. Beograd: Beogradski krug i Centar za `enske sudije. Ona. Njeno prvo istra`ivanje te teme pojavilo se u predavanju koje je odr`ala 1954. kao izbeglica u Parizu i Njujorku. pa do pitanja o samoj vezi izme|u filozofije i politike. Zato~enici zla: Zave{tanje Hane Arent. 2 Ibid. jer }e uvek posegnuti za isuvi{e sofisticiranim racionalizacijama. da tako ka`em. koje. niti se mo`e lako razumeti. Duha~ek. godine na Univerzitetu Notrdam. bili su inspirisani. O. . ne}e mo}i beskona~no da se dr`i tog potpunog odbacivanja filozofije: njena potreba za razumevanjem bila je isuvi{e jaka.. one su tako|e i povezane. i Savi}. kako je sama rekla. I ja to nikada nisam zaboravila. predaju}i se. Oti{la sam iz Nema~ke s pomi{lju – naravno malo preteranom: nikad vi{e! Vi{e nikada ne}u da se upetljam u bilo kakav intelektualni rad. tokom nekih dve decenije. taj odnos nije ni o~igledan. str. 29. 36. spre~avaju}i ga da deluje podstaknut prostim ~injenicama. kako je objasnila u jednom intervjuu 1964. ona formuli{e svoja osnovna saznanja o tom problemu i obrazla`e raznolikost pristupa koje nije nikada do kraja napustila. „[ta ostaje? Ostaje jezik“. Ne}u da imam ni{ta sa tom ruljom. godine: A me|u intelektualcima je „Gleichschaltung“ bilo pravilo. radu u ime jevrejskih izbeglica. jer politi~ki interesi oblikuju filozofske rasprave..2 211 Arent je pretpostavljala da profesionalno ulaganje u ideje od akademskog gra|anina pravi zatvorenika. `estokom „potrebom za razumevanjem“. neophodno je imati na umu na~in na koji je tekao njen intelektualni razvoj. U tom predavanju koje je objavljeno tek 1990.. tokom Francuske i Ameri~ke revolucije. me|utim. zahteva pa`ljivo ispitivanje. Njena motivacija za takvu promenu bila je politi~ke prirode.. a potom i studije dvadesetih godina s Martinom Hajdegerom (Martin Heidegger) i Karlom Jaspersom (Karl Jaspers). Bilo je vremena – na primer. kao njeno najobuhvatnije pojedina~no bavljenje ovom temom. ur. D. godine. od njega otima razumevanje i paralizuje ga. 1 Arent. od diskusija o eutanaziji i abortusu. iako je nikada nisu u potpunosti zadovoljili. Arent je odbacila akademski `ivot i svoje studije filozofije.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU lozofija i jesu me|usobno suprostavljene. Njeno filozofsko bu|enje koje je mlada Keningzber`anka do`ivela s ~etrnaest godina kada je prvi put ~itala Kanta (Kant). Arent je osetila da izme|u filozofskih ideja i politi~ke realnosti postoji nepremostiv ambis. Prema Hani Arent. Ameri~kog pokreta za ljudska prava i me|unarodnih protesta protiv rata u Vijetnamu – kada su filozofske ideje inspirisale politi~ko delovanje u dramati~nom opsegu. str. Da bismo razumeli njen pristup problemu filozofije i politike.

Beograd. 210 (518d). VI i VII. su{tinskim istinama „bi}a“: (. Od tada je potraga za filozofskom istinom zahtevala povla~enje iz politike. str. to jest ~injenja ili delovanja. te{ko je ne videti projekciju prvih znakova razo~aranja u akademski `ivot koje ose}a Hana Arent. sumorno zaklju~uje Platon. mora sa celom du{om odvratiti od sveta stvari koje postaju. dobro. i mora se odvratiti od „postajanja“. u gorkom gubitku i bolu Sokratovih sledbenika posle njegovog pogubljenja koje je sproveo atinski polis. „Dr`ava“. str. U tom Platonovom shvatanju koje po cenu demokratije ostavlja prostor za politiku u filozofskim okvirima. a kvalitet obrazovanja povezan je s kvalitetom dr`ave. Upravo na toj ta~ki Platon radikalno redefini{e Sokratovu koncepciju odnosa filozofije i politike.5 Hannah Arendt. 73.. 3 4 Ambis izme|u filozofije i politike se istorijski otvorio su|enjem i osudom Sokrata. ili mi{ljenja. ka`e Arent. „dovela je do toga da Platon o~ajava nad `ivotom polisa. bila je presudan uzrok razila`enja filozofije. koji mora izbe}i gre{ke i poluistine koje imaju vlast nad javnim `ivotom. ka`emo. {to u istoriji politi~ke misli ima ulogu prelomne ta~ke. zapadna politi~ka misao zavisi od jednog izvornog doga|aja: Osuda Sokrata. pojedince koji pripadaju svojoj dr`avi. i politike. Filozof zahteva obrazovanje. str... kako }e primetiti u svom notrdamskom predavanju. istu kakvo su|enje Isusu ima u istoriji religije. 212 Ali. BIGZ. Social Research 57 (1990). Ibid. A to je. no. i Platon odista daje prednost kriti~kom mi{ljenju u odnosu na `ivot koji prolazi bez preispitivanja.) tako se i ovaj organ. 42. pokvarena dr`ava verovatno ugu{iti najplemenitije filozofske du{e. i posebno. kojim ~ovek saznaje.3 . Uznemirenost koju je ona osetila samo je odraz u ogledalu Platonovog nemira: tamo gde Platon osu|uje politiku u korist filozofije. i da istovremeno preispita neke od osnova Sokratovog u~enja“. 5 Platon.4 Ovo je jedan od njenih klju~nih zapa`anja: zapadna tradicija politi~ke filozofije ukorenjena je u neprijateljstvu prema politici. koje je suprotno ve~nim. dok je ispravno politi~ko delovanje zahtevalo podre|ivanje politi~kog filozofskom. 2002. dok ne postane sposoban da izdr`i pogled na ono {to jest i {to je najsjajnije od svega postoje}eg. i jedno i drugo su inferiorni u odnosu na autenti~an filozofski `ivot. da se poslu`imo psihoanaliti~kim izrazom.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. kako to ona dramati~no zami{lja. „Philosophy and Politics“. Arent osu|uje (platoni~ku) filozofiju u korist politike. Locus classicus Platonovog projekta za filozofiju i politiku mo`e se na}i u srednjim delovima Dr`ave. te }e tako. Dr`ava s kriti~arima je dakako bolja od one bez njih. u knjigama V. Takva dr`ava }e u najboljem slu~aju iznedriti kriti~are. ali nisu njenog kvaliteta. Nastala trauma.

onda je to tako|e poremetilo i na{e razumevanje delovanja i mi{ljenja. Za njih je jedino „plemenita“ la`. 235 (540a). pogre{ne. pri~a koju nam pri~a Hana Arent sugeri{e da bismo to mogli opravdati Platonovim bolom. U idealnom slu~aju.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Tako transformisan. Arent sugeri{e da bi to trebalo da nas podstakne da na|emo svoj put ka izle~enju – fleksibilnijem razumevanju mi{ljenja 6 213 Ibid. Za platoni~are je to jedini na~in da se na~ini razlika izme|u politi~ke filozofije i pukog ideolo{kog diskursa. ona tvrdi da ozbiljna politi~ka misao proishodi iz prvih principa do kojih se sti`e pro~i{}enim oblikom rasu|ivanja koje ne zavisi od mnjenja i strasti dru{tva u kojem filozof `ivi. uzrokovalo radikalnu promenu perspektive. Kako bi trebalo da razumemo ovaj opis Platonove reakcije na Sokratovu smrt? Ukoliko je to. Ambis izme|u filozofije i politike bi se te{ko mogao sna`nije predstaviti: filozofija zahteva principijelno povla~enje iz javnog `ivota. koje su u najboljem slu~aju poluistine. Kada s nje staremo platonsku slikovitost. u poricanje da je voljeni objekat nestao. koji transcendiraju „puke“ pojedina~nosti. oni treba da ga uzmu kao uzor i da i dr`avu. politi~ki re`im je saglasan s filozofskim zapa`anjem. transistorijskih principa. `aliti tako|e zna~i i suo~iti se s gubitkom. filozof-vladar preuzima oblikovanje dr`ave u skladu s idealima koje njegovi sugra|ani nisu u stanju da shvate. kako tvrdi Hana Arent. ali ti njeni kriti~ari me{aju nostalgiju i `alost. `alost je nedostatak vezanosti za izgubljeni objekat. u pokvarenom re`imu. A oblikuju}i tu epizodu kao simptom traume. njen stav prevashodno nostalgi~an? Nju su dodu{e ~esto optu`ivali da `ali za izgubljenim gr~kim polisom. Drugim re~ima. dok politika podrazumeva `ivot u skladu s idejama. obrazuju po ugledu na nj. Hana Arent smatra da ta platonska vizija ima zna~aj normativa za zapadnu politi~ku misao. da se u `ivom svetu na|e vredan objekat ljubavi. S druge strane. i gra|ane i same sebe. mi{ljenje nije tako autonomno kako to zami{lja platonisti~ka tradicija..“6 Oslanjaju}i se na svoje superiorne standarde. Veli~anje polisa koji se ne mo`e vratiti nikako druga~ije do u ma{ti. . Nesposobnost da se `ali. vodi u melanholiju. demonizuju}i jedno i uznose}i drugo. iskusiti njegovo pravo zna~enje i razmere. predstavlja ve`bu `aljenja u velikom stilu. a u najgorem. uspe{no prevazila`enje o~aja nad modernim intelektualnim `ivotom. Da li je. niti je delovanje u toj meri li{eno mi{ljenja. Zapravo. filozof }e izbe}i uplitanje u politiku i osloboditi se mnjenja i strasti polisa. Ali. filozof se vra}a u polis i preure|uje ga u svetlu svog znanja i `elje za dobrom: „Posmatraju}i dobro kao takvo. za samu ideju politi~ke filozofije neophodno je apoliti~no polazi{te. Kako to Frojd (Freud) razume. str. svakoga prema njegovom delu. ve} od univerzalnih. Me|utim. stoga.

80. i da svi ti logoi zajedno oblikuju ljudski svet. Ova doxa je za svoj predmet imala. to jest. i takvu doxa ne treba shvatiti kao gre{ku ili izvrtanje stvarnosti ve} kao potencijalnu istinu. svaki ~lan polisa poseduje svoju individualnu doxa. slavi ~isti um i ismeva sofizam. 85. Prema njemu. Sokrat Hane Arent veoma nalikuje sofistima.. doxa je bila jezi~ka formulacija dokei moi. svet.. Social Research 57 (1990). ali nije bila ni ne{to apsolutno {to bi va`ilo za sve. kao i za njegove sugra|ane. beskona~na neistina. on tvrdi da se prvi princip nikada ne mo`e sa sigurno{}u utvrditi. Stoga. ve} da. Sokrat Hane Arent ni na {ta ne li~i toliko koliko na modernog liberalnog pluralistu. „Philosophy and Politics“. Pretpostavka je bila da se svet razli~ito otvara svakom ~oveku. pripremi sve one koji su nasledili Platonovu traumu za nov na~in da u sada{njosti vole ovaj svet. Sokrata od sofista razdvaja njegovo uverenje da doxai sadr`e istinu. ironi~no. 214 i delovanja. onako kako se meni otvara. str. koliko god da su o~iHannah Arendt. kakvo se pojavljuje izvan okvira Platonove traume. saglasni s Platonom) mnjenja nisu ni{ta drugo do falsa infinita.10 Prema Hani Arent. koja ~eka da bude raskrivena: Za Sokrata. druga~ije obra|uju}i Sokratovu smrt. Jer. 7 8 . onda je Sokrat od svih bio najve}i sofist. 92.7 Za razliku od Sokrata u Dr`avi. U poku{aju da zamisli neki neplatoni~ki pogled na odnos izme|u filozofije i politike. 72. koji tu predstavlja otelovljenje ~oveka od misli. `ive zajedno. „izgleda mi“.. ona nije bila subjektivna fantazija i proizvoljnost. Arent rekonstrui{e ono {to smatra „osnovama Sokratovog u~enja“. Sokrat Hane Arent ne pori~e mogu}nost znanja.8 Arent prime}uje da: Ako se sr` sofisti~kog u~enja sastoji u dyo logoi. on je mislio da postoji ili da treba da postoji onoliko logoi koliko ima ljudi. u skladu s njegovim polo`ajem u svetu. str. Njena namera nije da `ivi u pro{losti. Za Sokrata sve takve osnove – uklju~uju}i i Platonove ideje. zato {to ljudi. ~oveka koji se javno odri~e demokratije. 10 Ibid. Naprotiv. Ibid.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. svoje mnjenje ili pogled na svet. str. suprotno Platonovom verovanju u mogu}nost apsolutnog znanja koje se ne mo`e ograni~iti nekim novijim iskustvom ili promi{ljanjem. takore}i. dok prema sofistima (i tu su oni. str. insistiranju na tome da se o svakoj stvari mo`e govoriti na dva na~ina.9 Sokrat contra Platon Daleko od toga da veruje u apsolutne prve principe. 9 Ibid..

14 Sokratovska filozofija: iznosi istinu ne uni{tavaju}i doxa ili mnjenja. ve} da gra|ane u~ini istinoljubivijima. Sokrat zna da ni{ta ne zna. . tako niko sam i bez napora ne mo`e znati inherentnu istinu sopstvenog mnjenja. ne mo`e se porediti s privatno{}u.. Posledica ove pozicije je. sam Sokrat je zvao majeutika. i zato Sokrat uvek mora po~eti pitanjima: on ne mo`e unapred znati koju vrstu dokei moi. odlazio na trg. 81. ve{tina babica: `eleo je da pomogne drugima da porode ono {to su i onako sami mislili. ono „izgleda mi“.. koje su konstituisale politi~ki `ivot u kojem je i on u~estvovao.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU {}ene od dru{tvenih i istorijskih izvrtanja – i same podle`u preobra`aju.. Upravo u toj otvorenosti za dialegesthai. str. str. Ibid. realnost je mnogostruka ({to samim tim va`i i za istinu). drugi poseduje. politi~ke ve{tine par excellence. U domenu ljudskih odnosa. nije da saop{tava filozofske istine. On se mora uveriti u pogledu pozicije drugog u zajedni~kom svetu. sopstveno otvaranje prema svetu. nagla{ava Arent. otkriva doxa u njenoj sopstvenoj istinitosti. Po{to nije smatrao da je istina inherentno suprotna mnjenju. Ibid.13 Mnjenja se zasnivaju na iskustvu koje oblikuje i ograni~ava perspektivu onog ko ih poseduje. „raspravljanje s nekim“11.. s obzirom na to da je Sokrat. Po~injemo da razumevamo mnjenja drugih kada shvatimo njihovu ta~ku gledi{ta. Sokrat je hteo da izvu~e tu istinu koju svako potencijalno poseduje. Sokrat je svestan da sve {to mislimo da znamo mo`e biti pogre{no. Ibid.. str. 75. naprotiv. koliko da unapredi njihove doxai. me|utim. Razlika u odnosu na Platona je presudna: Sokrat nije toliko hteo da obrazuje gra|ane. Uloga filozofa. Sokrat nije video potrebu da izvede rigorozno razlikovanje izme|u filozofije i ube|ivanja. Pa ipak. Ibid. 81.15 Doxa. „u samo sredi{te“ doxai. ne samo u smislu mnjenja. ve} i izobilja i slave.12 215 Kako Arent dalje ka`e. platoni~ko suprotstavljanje istine i mnjenja predstavlja „zaklju~ak koji je Platon izveo sa Sokratovog su|enja koji je pak od samog Sokrata najudaljeniji“. da ne{to istine ostaje u svakom mnjenju: Svaki ~ovek ima sopstvenu doxa. stoga.16 Za razliku od Platonovog So11 12 13 14 15 16 Ibid. da na|e istinu u njihovim doxa“. Ibid. i mi to shvatamo kada svoje ideje izlo`imo ispitivanju drugih. ba{ kao {to niko unapred ne mo`e znati doxa drugog. „Ono {to je Platon kasnije zvao dialegesthai.

spora i dostizanja konsenzusa.. Ja sam jedina osoba sa kojom se ne mogu rastati. gde gradom ne treba da upravlja ono {to je privremeno dobro. str.. nije da upravlja gradom.. Sokrat Hane Arent se ne odvra}a od polisa. 89. Sokrat postavlja osamu – to jest.17 Sokrat. izo{travanje i produbljivanje mnjenja sugra|anima poma`e da postanu bolji. da ohrabruje gra|ane da sami misle. Stoga Arent odlu~uje da naglasi Sokratove sli~nosti sa sofistima.18 Za njenog Sokrata. niti radikalno otu|ena od nje (kao kod Platona). a ne da budu instrumenti nekog {ireg prirodnog i metafizi~kog poretka. Njena namera nije da potceni Sokratov moralni cilj. Ibid. to jest. Ibid.19 Za Sokrata: `iveti s drugim bi}ima zna~i `iveti sa sobom. kao i na njegovo kori{}enje radi ube|ivanja.20 Ba{ kao {to nam nisu potrebna mnjenja drugih da bismo razvili sopstvenu istinu. Radikalno se razlikuju}i od Platona.. ali se ne povla~i u privatan `ivot. ve} ono ve~no istinito. ~ak i kad je sam. koju ne mogu napustiti. kako je on otelovljen u pravednoj. uvek „dva-u-jednom“. {to je bolja garancija od pravila pona{anja koja uvode zakoni i strah od kazne“. Sokratovo u~enje zna~ilo je da je samo onaj ko zna kako da `ivi sa sobom sposoban da `ivi s drugima. ve} da bude njegov ’obad’“.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. u {ta ne mogu“.. str. Njen Sokrat se tako|e suprotstavlja i Platonovoj moralnosti koja po~iva na pojedina~noj vernosti prirodnom poretku. Ibid. 216 krata.. Ibid. . To joj tako|e omogu}ava i da druga~ije defini{e tra17 18 19 20 21 Od istine versus mnjenja do pravde versus prijateljstva Ibid. str. filozofski zasnovanoj dr`avi – {to Arent ozna~ava kao „tiraniju istine. 86. naprotiv. moralnost i ube|ivanje idu zajedno. zamenjuju}i platoni~ko suprotstavljanje istine mnjenju sokratovskom idejom istine od mnjenja. moramo oformiti svoje mnjenje i svoja delovanja koja nisu ni ropski zavisna od preovla|uju}e doxa (kao kod sofista). On doista izbegava javne poslove.. veruje da „uloga filozofa.21 Do sada sam opisivao kako Arent spaja filozofiju s politikom. str. 86–87. jer oboga}ivanje. 81. 78. str. u {ta se ljudi mogu ubediti. uzdizanje sopstva ili pojedina~ne li~nosti – kao „nu`an uslov za dobro funkcionisanje polisa. s kojom sam spojena. ukazuju}i na zajedni~ku brigu za javno mnjenje i po{tovanje dijaloga. po{to je pojedinac. zato {to {to misli: u „razgovoru sa sobom `ivim u zajednici sa sobom“.

da su razgovarali o ne~emu. a ne pravda (kako je Platon tvrdio u Dr`avi. i Sokrat je tako|e. veza zajednice.. Platon.) 23 Ibid. Sokratovo gledi{te na mnjenja i prijateljstvo nude mnogo privla~niji model jedne autenti~no politi~ke filozofije od Platonove posve}enosti istini i pravdi. osobito oni u kojima se eksplicitno suprostavlja Platonu. i tako razmatra „ne kako filozofija izgleda iz perspektive politike. Zamenjuju}i Sokrata Aristotelom. Aristotel zaklju~uje da je prijateljstvo.22 . 82.. po{to me|u prijateljima pravda vi{e nije neophodna. 91. tom velikom dijalogu o pravdi) ono {to je. 83. Dok Sokrat razume relativni. Arent ovde upu}uje na Nikomahovu etiku. ve} kako politika.25 Prema Hani Arent. ~ini se. Platonovo stajali{te je. {to tokom vremena konstitui{e sopstveni svet. o doxa nekog gra|anina“. poti~u od Sokrata“. od razli~itih i nejednakih“. 24 Ibid. posmatra „svet grada. indiferentno i s prezirom“27. kako sam ve} primetio. da bi se „izjedna~ili“.24 Kako Aristotel ka`e: „zajednica se ne sastoji od jednakih. str. raspravljanje s ciljem da se sazna istina nekog mnjenja ne proizvodi nikakav nepromenljiv rezultat.. str. oslanjaju na razmenu svojih mnjenja u prijateljstvu.. Protagori. razgovora o ne~emu {to je prijateljima zajedni~ko“. da i ne govorimo o njegovim putovanjima u Sirakuzu u ime svoje dr`ave. koji se... Za prijatelje „Šje¹ dovoljno ve} samo to da su se oko ne~eg raspravljali. ve} podrazumeva primopredaju i implicira da prijateljstvo zna~i vi{e od bilo koje pojedina~ne tvrdnje oko koje se prijatelji ne bi saglasili. prijateljstvo je ja~e od pravde. stoga. koji vidi istinu kao apsolutnu i jedinstvenu.. Ona bez daljih obja{njenja pretpostavlja da „veliki delovi Aristotelove politi~ke filozofije.“26 Prema njenom mi{ljenju. str. predmet kojim se ne bavi samo u Dr`avi. pluralni karakter istine. i ume da ceni istinsku vrednost politi~kog. str..23 Uspostaviti prijateljstvo me|u atinskim gra|anima predstavlja ontolo{ki imperativ. „~ini se. 82. po{to se prijateljstvo „sastoji od. ona pi{e: 217 Pravda zahteva podre|enost nekom univerzalnom principu koji obara svaku vezu izme|u individua.. 83. str. str. S druge strane. 26 Ibid.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU dicionalno orijentisanje politi~ke filozofije prema problemu pravde. 27 Ibid. 84. su{tinski apoliti~no – uprkos njegovom interesu za politiku. zasnovana na razumevanju prijateljstva. Odbrani Sokratovoj. (Ibid. 25 Ibid. ve} naprotiv. gde nije potrebno nikakvo vladanje. ve} i u Dr`avniku. Zakonima i drugde. Prema Aristotelu. verovao da je politi~ka funkcija filozofa bila da pomogne da se ustanovi ova vrsta zajedni~kog sveta. domen ljud22 Ibid.

97–98. ono {to joj je o~igledno na umu je „bivstvovanje bivstvuju}ih“ Martina Hajdegera. Ibid. Ta fraza treba da zahvati zna~aj neobi~ne ~injenice da postoji ne{to. tako|e postoje. i istovremeno. ali unutra{nji izvor filozofije je. Ispravno politi~ko gledi{te na svet je. ~udo onoga {to jeste tako kako jeste je.. Platon se s tim verovatno prvi put susreo u onim traumati~nim stanjima o kojima je ~esto izve{tavano. Ibid. mogli bismo re}i da se ona sastoji u razumevanju najve}eg mogu}eg broja i raznolikosti realnosti – ne subjektivnih ta~aka gledi{ta. izgleda iz perspektive filozofije“. na obostranu {tetu. tako je i platoni~ki dogmatizam u filozofiji saglasan s platoni~kom diktaturom u politici: ona poku{ava da podredi politi~ko filozofskom. od formiranja mi{ljenja o ne~emu. po{to je suvi{e op{te za re~i. str. zure}i.. ima zna~aja. srodan zanemelosti. Odlomci su iz „Sedmog pisma“ 341d i Teeteta 155d.. kada bi Sokrat iznenada kao zahva}en zanosom. ^udo koje ~ovek podnosi ili koje ga spopada ne mo`e se povezati re~ima. zapao u potpunu nepokretnost. a sokratovski politi~ki filozof testira svoju perspektivu spram tu|ih.“30 Ona pi{e: Thaumadzein. prema Hani Arent. 218 skih odnosa. koja podle`e bogatom i iznena|uju}em razvoju. Su{tinski medijum ljudskih odnosa je govor. prema Platonu.31 ^udo bivstvovanja versus tiranije istine Iako ovaj zanos pripisuje Sokratu.28 Ba{ kao {to mu Sokratov uvid o bliskoj vezi istine i mnjenja daje uvid u ljudske odnose..tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Sokratovska filozofija mnogostrukih perspektiva. koje. Upu}uju}i na odlomke Platonovog Sedmog pisma i Teeteta. sasvim razlikuje od doxadzein. 96. str. a da ni{ta ne vidi i ne ~uje. raspravljaju}i o njoj. . dobro se sla`e s politikom mno{tvenog gra|anstva: to je jedna usavr{ena demokratija. ne{to {to se podnosi i {to se. Ibid. 84. pathos.29 Platoni~ki politi~ki filozof je zainteresovan samo za svoju ta~ku gledi{ta. 97. kao takvo. Ako smo tradicionalno `eleli da defini{emo jednu izuzetnu vrlinu dr`avnika. tako da je ono {to jeste smisleno ne 28 29 30 31 Ibid. da tako ka`emo. ali nas ovde ne zanimaju – po{to se te realnosti otvaraju razli~itim mnjenjima gra|ana. str. pluralisti~ko i relativisti~ko: Ova vrsta razumevanja – videti svet (kako to danas banalno ka`emo) iz ta~ke gledi{ta drugog – predstavlja par excellence politi~ki uvid. str. prema Hani Arent. Arent tvrdi da je „po~etak filozofije ~u|enje. u njegovoj sposobnosti da saobra}a s gra|anima i njihovim mnjenjima tako da zajedni{tvo ovog sveta postaje o~igledno. naravno. a ne ni{ta – da ta ~injenica.

35 Kada ipak pri~a s drugima.. S druge strane. Ibid. 99.. str. ve} ba{ kao ~isto. filozofija iznad svega postaje na~in ispitivanja – na~in postavljanja pitanja koja ne podle`u obi~nom istra`ivanju i odlu~ivanju. se nalazi u dvostrukom sukobu s polisom.? – a svima je zajedni~ko da se na njih ne mo`e nau~no odgovoriti“. Na taj na~in. „^im se stanje zanemelog ~u|enja prevede u re~i“. suprotstavlja celom univerzumu. u jednom kratkom trenutku. kao {to Arent misli da je bilo za Sokrata.32 219 Ako je zanemelo ~u|enje centar autenti~nog filozofskog delovanja. ka`e ona. Ibid. govore}i samo da bi postavljao pitanja na koja se ne mo`e odgovoriti. ili da ne~eg uop{te ima. kada je moglo biti i da nikada ne bude.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU samo s obzirom na svoja svojstva. koji je najpodobniji za opisivanje svojstava. ~ovek kao pojedinac se. koje odbijaju da podnesu prihvataju}i mnjenja o stvarima o kojima su mnjenja neodgovaraju}a.. koji samo sa sumnjom mo`e gledati na sve {to se ti~e ~oveka kao pojedinca. {to }e se ponovo dogoditi samo u trenutku njegove smrti. i raspravljanja o njima. str. jedini odgovor filozofa je nemo ~u|enje – stanje koje na{ jezik. kvaliteta i pona{anja stvari. Po{to je njegovo krajnje iskustvo zanemelost. U tom {oku. Platon je bio od32 33 34 35 Ibid.. 99–100. kada je moglo i da ne bude ni~ega. uprkos ~injenici da ga je njegovo ~u|enje odvajalo od njih. ve} }e u beskrajnim varijacijama formirati ono {to zovemo vrhovnim pitanjima – {ta je bivstvovanje? Ko je ~ovek? Koji je smisao `ivota? [ta je smrt itd.34 Umiren i u}utkan ~udom. Ono {to razdvaja filozofa od njegovih sugra|ana jeste to {to je pogo|en ~injenicom da jeste. [tavi{e. U odre|enoj meri on je otu|en od ljudskog grada. zato {to tu ne va`e zajedni~ki prihva}eni standardi zdravog razuma“ – za razliku od hoi poloi koji izbegavaju iskustvo ~u|enja. 98. Suo~en s ovim „~udom bivstvovanja“. S obzirom na to iskustvo: filozof. filozofski {ok udara ~oveka u njegovoj pojedina~nosti. to jest. ne mo`e da izrazi. filozof }e zazirati od toga da donosi „mi{ljenje o stvarima o kojima se ne mo`e doneti mi{ljenje. To je bio Sokratov na~in: on je poku{ao da svoje sugra|ane anga`uje u dijalogu. ne u onome u ~emu je jednak sa svima drugima niti u onom u ~emu se razlikuje od njih.. pravo bi}e. „ono ne}e po~eti tvrdnjama. on se stavio van politi~kog domena u kom je najvi{a ~ovekova sposobnost upravo govor. Ibid. pi{e Arent.33 Jedini pravi odgovor na takva pitanja svodi se na mi{ljenje o njima. str. Platona i Aristotela... kvalitete i pona{anje. filozof }e verovatno pokazati da se nije saglasan s javnim mnjenjem. . „~ovek se odre|uje kao bi}e koje postavlja pitanja“.

ono {to mo`e biti samo prolazan trenutak“. i zato {to njegovo mi{ljenje protivre~i zdravom razumu sveta. a potom se vra}a svojim drugovima sa superiornim znanjem.. filozofi posle Platona. mo`e na}i u njegovoj alegoriji o pe}ini (u VII knjizi Dr`ave). a politika se predaje formiranju pukog javnog mnjenja kao ne~eg {to je suprotno otkrivanju istine doxai.“38 Koliko je filozof u opasnosti od sveta. str. po{to poku{ava da „pretvori u na~in `ivota. smatra Hana Arent. . zaklju~uje Arent. bar ne iskazima.. str. sugeri{e Arent. ve} je i nesposoban da u~estvuje u politici zbog njene privr`enosti onom jezi~kom modusu kojim se postavljaju samo ona pitanja na koja se mo`e odgovoriti.36 U poku{aju da.. Sada nam skre}e pa`nju na medijum politike – govor – i njegov konflikt s iskustvom koje se ne mo`e artikulisati. mo`da. ukoliko joj se uop{te posve}uju. 36 37 38 Ibid. nego postane sme{an? Jo{ zasenjenih o~iju i nenaviknut na tamu i mrak mora se ovde boriti.. ve} ga njegov uvid o granicama artikulisanog razumevanja kao takav spre~ava da prihvati na~in `ivota koji insistira na tome da je ~ovek mera svih stvari. 220 lu~an u tome da ~u|enje beskona~no produ`i – autodestruktivan poduhvat. Ibid. ne bude u stanju da se sna|e. o stanovniku koji izlazi na povr{inu da bi bacio pogled na sunce. toliko je i opasan po svet. platoni~ar. zapav{i u ljudsku bedu. Zanemaruju}i da neguju vanredan Sokratov dar i za usamljeni~ko ~u|enje i za prijateljsko.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Arent je prvobitno naglasila konflikt izme|u filozofske posve}enosti pojedina~noj istini i mno{tva mnjenja u politi~kom `ivotu. Ne samo da platoni~ki filozof odbija ideju o pluralitetu istina.37 Kako to Platon ka`e: „Da li }e tebe ~uditi ako neko svrati pogled sa ovih bo`anskih stvari i. procenjuju politiku na osnovu univerzalnih ideja koje su pogre{an na~in da se artikuli{e ispravno zanemelo ~u|enje nad bivstvovanjem bivstvuju}eg.. 101. smatra Arent. Platoni~ki filozof nije samo ohol u odnosu na politi~ko zanemarivanje istine.. Glavna ta~ka optu`be politici u Platonovoj filozofiji se. u sebi uni{tava ljudsku pluralnost. Ovo {teti i politici i filozofiji: filozofija ostaje bezbri`no odvojena od }udljivosti ljudske realnosti. postane sasvim pojedina~an. 95. ali je isuvi{e o{amu}en da bi se razumno snalazio u podzemnom svetu: Filozof koji se vratio u opasnosti je zato {to je izgubio zdrav razum koji mu je potreban da se orijenti{e u svetu koji je svima zajedni~ki. Platon. Dr`ava 517d. Njegovo uverenje da je ~u|enje centralno iskustvo ljudske egzistencije predstavlja predrasudu u njegovom rasu|ivanju. oko senki. ispitiva~ko anga`ovanje sa svojim sugra|anima.

a sloboda je na~in delovanja koji se mo`e odigrati kada se neko pojavljuje pred autenti~nom publikom. 148. tiransko razumevanje politike ve} ostaje izrazito filozofska. „What is Freedom?“. niti naredbama drugog. isti~e Arent. 55. „prostor pojavljivanja gde Šindividue mogu¹ da deluju. str. sloboda da se pojavimo u javnosti. str. str.. „What is Freedom?“. Hannah Arendt. u smislu da izvire iz nu`no retkog iskustva ~u|enja. Arent se oslanja na svoju osobitu koncepciju politi~kog. Prema njoj. „smatralo se da je sloboda status slobodnog ~oveka. 42 Ibid. nije „ni atribut mi{ljenja Šni¹ odlika volje“. ili pre interakcije.“43 Politika se. 154. Tada i tamo. 39 Sloboda i priroda politi~kog 221 . Eight Exercises in Political Thought. 43 Hannah Arendt. To je zna~ilo ne biti na vlasti i ne biti pod ne~ijom vla{}u“40). najvi{a vrednost politike je sloboda. na stranu od politi~kog `ivota. str. Arent se okre}e periklovskoj Atini da bi iz nje izvela nefilozofsku ideju slobode.39 Ta sloboda. pi{e ona. str. spontaniteta i otvorenog. a ne Platon koji se aktivno interesovao za njega. 148. Ba{ kao {to se obra}a neplatoni~kom Sokratu da bi dobila druga~ije gledi{te na politi~ku filozofiju. slavom – to jest. Za Hanu Arent problem je u tome da se otkrije koncepcija istine i istra`ivanja koja ne vodi u hijerarhijsko. a „javna sfera“ je. stoga. da izi|e u svet i upozna druge ljude u govoru i delima“. Chicago: The University of Chicago Press. Lectures on Kant’s Political Philosophy. Ali taj problem sa sobom nosi jo{ jedan problem: da li mo`emo otkriti zamisao politi~kog koja je vernija realnosti politi~kog `ivota. 1989. da je Sokrat koji je izbegavao u~estvovanje u politi~kom `ivotu. Harmondsworth: Penguin Books. Between Past and Future. a sloboda ovde zavisi od pluraliteta. istinski politi~ki filozof. da ode iz ku}e. The Human Condition. 1958. koji mu omogu}ava da se kre}e. mo`e odrediti kao kultivisanje slobode. Politi~ko delovanje je pre svega izvo|enje i. dru{tvo drugih slobodnih gra|ana („biti slobodan zna~ilo je ne biti podlo`an nu`nostima `ivota. paradoksalno. 40 Hannah Arendt. va`no mu je mi{ljenje drugih.41 Sloboda ove vrste. jer se „onaj ko dela bavi doxom. Chicago & London: The University of Chicago Press. 32.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Sokratov primer sugeri{e sna`nu alternativu platoni~kom razumevanju odnosa filozofije i politike. nepredvidivog karaktera interakcije kroz govor i delovanje. 41 Hannah Arendt.. niti sam nare|ivati..42 To je forma delovanja. a ne izmenjenoj verziji koju nam je zave{tala platoni~ka filozofska tradicija? Tvrde}i. implicira odre|ene uslove: „privatnu sferu“ (to jest doma}instvo) koja obezbe|uje sve {to spada u domen nu`nosti `ivota. neka vrsta teatra gde se sloboda Šmo`e¹ pojaviti“. 1993.

kao kada se ispostavi da je ono {to je re~eno i u~injeno bilo samo od topi~kog interesa.48 Vrsta govora koja je prilago|ena svetu mnjenja je ube|ivanje ili retorika. 154. Ako je ta~no da su delovanje i po~etak su{tinski isto. Sokrat zbli`ava filozofiju i politiku uvode}i sposobnost ~u|enja u domen ljudskih odnosa. to jest. Odgovaraju}a reakcija na ovo specifi~no „ljudsko“ ~u|enje nije samo ~ista zanemelost. ve} procesa u ~ijem okviru se de{ava i ~iji automatizam ometa. mogu} je jedino ako istovremeno izgovara re~i“. me|utim. politi~ko delovanje bi trebalo da bude osobeno. str. po{to }e ono uvek biti relevantno kao ne{to veliko i izvanredno.44 Kao izvo|enje. onaj koji ~ini dela. prema tome.180. prema Hani Arent. str.47 Razlog je u tome {to je. a ne u nekom cilju koji bi nad`iveo delovanje“. str. radikalno nesigurna. „Philosophy and Politics“. ve} jedinstveni diskurs u kojem se pojedina~ne li~nosti susre}u kao jednake. i same sebe ispitale o tome kako im se ~udo pojavljuje. str. ukoliko se ne gleda iz perspektive delatnika.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. niti prosta procena mnjenja. Ibid.. 179. Hannah Arendt. slavu koja je forma mnjenja. „specifi~no politi~ka forma govora. Hannah Arendt. The Human Condition. Sokratski politi~ki mislilac je apoliti~an zato {to se javnom mnjenju pribli`ava s izvesne udaljenosti kao ne~em 44 45 46 47 48 49 74–75 Hannah Arendt. Ovaj na~in bivanja u zajednici s drugima jeste forma politi~kog `ivota koja je verna i filozofskom ~u|enju i anarhi~nom pluralizmu autenti~no politi~kog dru{tva. kao kada heroj jednog vremena postane zlikovac drugog i uvek je u opasnosti da padne u zaborav.. Hannah Arendt. te tako „za svoje potpuno pojavljivanje (zahteva) sjaj koji smo nekad zvali slava“. „What is Freedom?“. istinski politi~ka ve{tina“.. 169. Njegov smisao i zna~aj se.49 Politi~ko izvo|enje je „retori~ko“ u smislu da se bavi verovatno}om. da bi i me|usobno.45 Stoga je u prirodi autenti~nog politi~kog delovanja da se istakne naspram jednoli~ne pozadine svakodnevne rutine: Svako delovanje. „postignu}e le`i u samom izvo|enju. ne{to {to se nije moglo o~ekivati. Ako ga i{ta mo`e spasiti zaborava. Videti Arendt. i neobja{njivo – bar toliko dugo koliko bude prisutan ose}aj ~u|enja. 222 kao i kod muzike ili igre koje se suprotstavljaju poieti~kim umetnostima. 91. „What is Freedom?“. str. odnosno. . The Human Condition. politi~ko delovanje u bliskoj vezi s govorom: „delatnik. str. to je onda ~udesan karakter delovanja. Social Research 57 (1990). procenama i perspektivama. uvek mo`e izmeniti. jeste „~udo“ – to jest.46 Politi~ka izvo|enja su. sledi da sposobnost za ~injenje ~uda mora tako|e biti u domenu ljudskih sposobnosti.

Eight Exercises in Political Thought. 51 Hannah Arendt.. 1993. koje neguje platoni~ki politi~ki filozof. Kako i prili~i nekome ko je sposoban da iskusi ~udo. po{to je beskrajno mudrije: on je prihvatio ~injenicu da je ~u|enje bivstvovanju prolazno iskustvo. Sokrat je predo~io razaranje zdravog razuma. pretrpele istu sudbinu. Between Past and Future. Politika nije centralna za njegov `ivot. naro~ito u onim platonovskim dijalozima koji su najvi{e „sokratovski“. Ipak. „What is Authority“. a ne samo prihvatiti kao zdravorazumsko. tako da „vi{e ne mo`emo pasti u autenti~no i nesporno iskustvo koje je zajedni~ko svima“. i po{to ima neke razloge da u`iva u politi~kom `ivotu. opravdati i pobolj{ati. a ne nude neku istinu da ih zameni: Potraga za istinom u doxa mo`e dovesti do katastrofalnog rezultata da je doxa sasvim uni{tena. Iz perspektive zdravog razuma. Social Research 57 (1990). formira mnjenja i organizuje stvari. on se ne ose}a obaveznim da uredi ljudske odnose ili da njima upravlja. to je jo{ i vi{e. koji prosto uzima da postoji ne{to. Radikalno razli~it kontekst savremenog sveta podriva va`nost Sokratovog primera. zanemaruju}i njihov stari sukob. on nema razloga da se prema politici odnosi s prezirom i resentimanom. Zdrav razum i{~ezava s onim {to Arent zove „kolaps tradicije“. Krah zdravog razuma u savremenom svetu signalizira da su filozofija i politika. i nau~io je da ga izrazi u mnogo obazrivijoj formi kultivisanja malih ~uda. str. 91.50 Za razliku od Sokrata: Zaista. koja nastaju u domenu ljudskih odnosa. Harmondsworth: Penguin Books. ali on prema njoj ne mo`e biti potpuno ravnodu{an.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU {to treba pretresti.51 223 Zaklju~ak: filozofija i politika u savremenosti 50 Hannah Arendt. koji podrivaju sva mnjenja. Sokratovo razre{enje ovog problema je o~igledno privla~nije Hani Arent. Platon je ovu te{ko}u re{io tako {to je ponovo oblikovao dr`avu kao instrument koji bi garantovao iskustvo ~u|enja koje je cenio. onaj ko je zahva}en filozofskim ~u|enjem slep je i gluv – iz gledi{ta filozofskog ~u|enja. jer je ~u|enje prolazno iskustvo i on najvi{e mora boraviti u svetu zdravog razuma. Tradicionalna tenzija izme|u filozofije i politike zasnovana je na suprotnosti izme|u ~u|enja bivstvovanju i zdravog razuma.. 102–104. . po{to ne poseduje apsolutno znanje na osnovu kog bi procenjivao vrednost javnog mnjenja. i nastavlja da procenjuje. haoti~no gra|anstvo zapalo u mnjenja. ili da se ono {to se pojavilo razotkrije kao iluzija. a ne ni{ta. on ni{ta ne uzima zdravo za gotovo. Ipak. mi danas `ivimo u svetu u kojem ~ak ni zdrav razum vi{e nema smisla. nije podlo`an tiranskim isku{enjima s kojima se moraju nositi Platon i njegovi sledbenici. „Philosophy and Politics“. str.

zna~i iznova se suo~iti s osnovnim problemima zajedni~kog `ivljenja ljudi. programiranog `ivota i zapisane. izme|u ostalih. i Arendt. beskrajno istra`ivanje mo`e da se postane isprazno kada se poka`e da istra`eni `ivot nije vredan `ivljenja. anketirane politike. poku{ao da sve oko sebe. 1978. 90–91. rasu|ivanja i kriti~ke misli. ulazimo u sumorni domen „dru{tvenog“. U svom kasnijem delu Arent se. str.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. da bi istra`ila ideju posmatranja. nikakva istina koju bi prona{ao u doxai. 54 Hannah Arendt. okre}e Kantu. ne manje nego u filozofiji i politi~koj teoriji i politici. 141.54 Uprkos svim Sokratovim protivljenjima da poseduje istinu koja se mo`e nau~iti. Takvo promi{ljanje. za nju je mi{ljenje mo}no individuirani poduhvat. a pre svih sebe samog. uobrazilje. na dobro ili lo{e. sokratovska politi~ka filozofija gubi na ceni. U ovom kafkijanskom svetu i suspenzija onoga {to je nekada bilo zdrav razum po sebi je obi~na. kao {to sugeri{e verbalni napor Hane Arent na kraju tog odlomka. muzici. Videti Hannah Arendt. Vol. ova prava arentovska politi~ka filozofija je sasvim prikladna modernom kontekstu: @iveti u domenu politi~kog nemaju}i ni autoritet. Verujem da je ovo ta~ka gledi{ta iz koje Hana Arent izvodi svoju politi~ku teoriju.. ni prate}u svest da izvor autoriteta prevazilazi mo} i one koji je imaju. 224 Kao {to znaju Edip i Hamlet. The Life of the Mind. Misao Hane Arent je doprinos – verovatno najva`niji koji je neki teoreti~ar politike pru`io – toj hrabroj poIbid. gde god da je oti{ao. on se nekako ve} morao pojaviti kao stru~njak za istinu.52 Slabljenje utvr|enih pojmova zdravog razuma nudi retku priliku da se na{i stavovi prema filozofiji i politici ponovo promisle – iako bismo. Thinking. koji je. ali je nazna~en. San Diego New York London: Harcourt Brace & Company. 1. Kada se tenzija izme|u zdravog razuma i ~u|enja bivstvovanju uni{ti. po{to bez stvarnog politi~kog `ivota za sokratovskog mislioca ne postoji ni{ta {to bi ispitivao. U takvim okolnostima. u~ini istinoljubivijim.53 Kako te teme sugeri{u. „What is Authority“. poeziji. bez religioznog poverenja u sveto po~injanje i bez za{tite tradicionalnih i stoga o~iglednih standarda pona{anja. mogli osetiti da upotreba tradicionalne nomenklature vi{e nije opravdana. i kao {to tvrdi Fridrih Ni~e (Friedrich Nietzsche). 52 53 . ili pre nagove{ten u obli~ju ovog ~oveka. i stoga izvanredno banalna. jo{ se nije otvorio. slikarstvu i nauci. str. me|utim. Za razliku od Sokratove politi~ke filozofije. Ambis izme|u istine i mnjenja koji je od tada delio filozofe od svih ostalih ljudi. odlikuje ve}i deo XX veka – u knji`evnosti. Lectures on Kant’s Political Philosophy.

apoliti~nu perspektivu kao polazi{te politi~kog promi{ljanja. ni njen rad ne vodi nekoj kona~noj perspektivi. ose}aj za njegovu slo`enost i dramu i uloge. Doprinos Hane Arent nije u ispravljanju odnosa filozofije i politike. Zbog toga se Arent samo nezgodno mo`e klasifikovati uz politi~ke filozofe glavnog toka. preplavljuje njeno pisanje. Kao i rad mnogih njenih kolega modernista. alternativno. koju {iroko zovemo „modernizam“. Ali njeno bavljenje tim problemom. sprovode sokratizam bez ~u|enja. U odabranoj grupi mislilaca Arent se – uz Mi{ela Fukoa (Michel Foucault) – isti~e kao ona koja shvata da su u na{em vremenu mi{ljenje i delovanje iznova postali zagonetni. ili. S engleskog prevela Una Popovi} 225 . ve} u tome {to ona promi{ljanjem o tome pokazuje gde treba tra`iti hranu za mi{ljenje.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU novnoj proceni zapadne tradicije. koji do dana{njeg dana uzimaju platoni~ku. Ona nikada nije stigla do dovr{enog gledi{ta o odnosu izme|u filozofije i politike. niti joj je to bila namera.

Liza Di{ i drugi. 92. str. u Hannah Arendt. koju ona postavlja tako {to sledi Kantovu Kritiku mo}i su|enja. 141–142. Bajner tvrdi da se kategorija rasu|ivanja pojavljuje u dva klju~na vida: kao po`eljno oru|e kojim raspola`e politi~ki akter i kao nu`an atribut procená posmatra~a. koji finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije. Chicago: University of Chicago Press. I najzad. zna~ajne u savremenoj politi~koj teoriji. klasifikacija. pitanje odgovornosti vodi nas ka analizi kategorije rasu|ivanja.1 * Tekst je delom nastao kao rezultat rada na projektu „Politike rodne jednakosti u Srbiji: obrazovanje kao pokazatelj“ (pod rednim brojem 159011) Centra za rod i politiku Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu. Klju~ne re~i: rasu|ivanje. s obzirom na to da je jedna od pretpostavki teksta zna~aj koji u teoriji Hane Arent ima napetost izme|u filozofije. Ovaj tekst tako|e uzima u obzir razli~ita tuma~enja teorije rasu|ivanja Hane Arent. izvanredno obuhvatan prikaz tog pitanja. tekst zaklju~uje izlaganjem o odnosu koji Hana Arent ima prema filozofiji. politi~ko. . odnosno filozofskog mi{ljenja i politi~kog (delovanja). koja su dali [ejla Benhabib. Prema tome. odnosno mno{tvenost ljudi. Na osnovnu toga. i to prema teoriji Hane Arent (Hannah Arendt). osnovni parametri za obja{njenje ovog koncepta su rasu|ivanje/su|enje o pojedina~nom i dru{tvenost. IDEAL IZVESNOSTI ILI IZGUBLJENA BITKA: HANA ARENT O RASU\IVANJU* Temeljno ispitivanje pitanja odgovornosti navelo je Hanu Arent (Hannah Arendt) da govori o odsustvu mi{ljenja. Verovatno je razumljivo to {to je kategorija rasu|ivanja. I–II/2009 UDK: 141. Mnogi bi se saglasili da je jedna od prvih interpretacija koju potpisuje Ronald Bajner (Ronald Beiner). 1982. Ri~ard Bernstin.226 Tre}i program Radio Beograda Br. . odnosno o nedostatku sposobnosti nezavisnog rasu|ivanja (judgement). dru{tvenost.7 Arent H. 32:1 DA[A DUHA^EK U tekstu se izla`u tuma~enja kategorije rasu|ivanja (judgment). Lectures on Kant’s Political Philosophy. ~ak i sudova koji pretenduju da budu kona~ni. podstakla tako veliki broj obja{njenja. filozofija. jedina klju~na kategorija u teoriji Hane Arent koju ona nije do kraja razvila i objasnila. definicija. 1 Ronald Beiner „Interpretive Essay“.

str. bez sumnje preovla|uju}a klasifikacija mo`e dalje {iriti u vi{e pravaca. Osnovni sukob u delu Hane Arent ti~e se napetosti izme|u politi~kog i filozofije. Di{ dalje tvrdi ne{to {to je klju~no za vlastito definisanje unutar – a kad smo ve} kod toga. Hannah Arendt: The Recovery of the Public World. ona svoju nameru nije uspela da zavr{i do kraja. teoriju Hane Arent defini{e mi{ljenje s margina. te }u na kraju razmotriti njen odnos prema filozofiji da bih dala kontekst za teoriju rasu|ivanja. Ithaca and London. str. Benhabib i Di{ tvrde gotovo istu stvar. Denken ohne Geländer. Umrla je pre no {to je po~ela da pi{e deo o rasu|ivanju. Zbog toga }u prvo izneti osnovne parametre njenog izlaganja o rasu|ivanju. u meri u kojoj rasu|ivanje jeste mi{ljenje. u~esnici u doga|ajima koja se javlja u tekstovima o rasu|ivanju. 227 Dru{tvenost i mno{tvenost ljudi . u njenoj pisa}oj ma{ini je ostao list papira na 2 Lisa Jane Disch. nasuprot njoj. ur. jo{ jedna putanja koja mi se ~ini zanimljivom. zatim }u razmotriti razli~ita tuma~enja teorije rasu|ivanja Hane Arent. Budu}i da se Arent dr`i mi{ljenja bez oslonca. 1979.3 Me|utim. ta napetost ostaje nere{ena upravo zato {to je nerazre{iva. posle delova o mi{ljenju i htenju. Ako bolje pogledamo. Martin’s Press. 3 Melvyn Hill. Prema Lizi Di{. tuma~enje rasu|ivanja u tekstu [ejle Benhabib (Seyla Benhabib) polazi od stava o postojanju napetosti izme|u mi{ljenja i rasu|ivanja. Cornell University Press. i premda nju tek treba istra`iti. Donekle u opreci prema Bajnerovoj interpretaciji.“2 Razmatraju}i polazi{te za raspravu o problemima rasu|ivanja. 336. {to nju vodi tvrdnji da „izostaje normativno utemeljenje“ pojma politi~kog u teoriji Hane Arent. Zna se da je dovr{ila te`ak odeljak o htenju samo nekoliko dana pre smrti. samo o tome druga~ije sude. Rasu|ivanje je poslednja od tri duhovne aktivnosti koje je Arent nameravala da istra`i u svom delu @ivot duha. Liza D`ejn Di{ (Lisa Jane Dish) tvrdi da to njegovo tuma~enje potpada pod ono {to ona naziva arhimedovskim mi{ljenjem o Hani Arent – ono koje ima ~vrstu ta~ku oslonca – ~emu suprotstavlja poziciju pravih junaka njene teorije: parijá. St. Iako je zavr{ila prva dva dela. Hannah Arendt and the Limits of Philosophy.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Iako se ta. i izvan – teorije Hane Arent: rasu|ivanje se prvenstveno mora razumeti kao „mi{ljenje bez oslonca“. postoji.. a taj pristup bi opovrgao „dilemu posmatra~i versus. New York. jer upravo ti normativni temelji koji „izostaju“ ~ine one oslonce koje je Arent zapravo svesno „izgubila“. Za razliku od tog okvira. 143. a kada je umrla. napetost izme|u mi{ljenja i rasu|ivanja sama po sebi i za sebe nije primarna. 1994.

i kratki Post scriptum „Mi{ljenju“. nju je zapanjila plitkost njegove duhovne aktivnosti koja se nije mogla poma}i od puke proizvodnje kli{ea. Zato osnovno pitanje koje iz toga proisti~e glasi: „Da li se problem dobra i zla. za nju je pisanje bio vrhunski proces razumevanja: „Izvesne stvari se na taj na~in formuli{u“. ve} jednu bednu. 266. str. Prema sopstvenom iskazu. 3. cit. kao i ranije. Izve{tavaju}i sa su|enja. Oni zaslu`uju pa`nju. New York. Arent je pisala ~lanke u periodu pripreme obuhvatnog materijala za knjigu. The Life of the Mind. U svim tim tekstovima kategorija rasu|ivanja se lagano razvija. Hill. Najva`niji me|u njima su njena Predavanja o Kantovoj politi~koj filozofiji. 338. veoma pronicljive analize o njenom shvatanju rasu|ivanja: „Na{a je velika nesre}a {to Hana Arent nije po`ivela dovoljno da razmotri ta pitanja.. koji je pripremljen za objavljivanje za njenog `ivota. budu}i da predstavljaju jedini materijal relevantan za teoriju rasu|ivanja.“6 Ekstenzivan rad na @ivotu duha motivisalo je su|enje Adolfu Ajhmanu (Adolf Eichmann). nismo ostali samo s jednim praznim papirom – ako se ostavi po strani zna~aj epigrafa – jer postoje neki tekstovi koji se bave rasu|ivanjem. ili. 4 . San Diego. mislim da nam ona nije samo ukazala na prava. a. „Filozofija i politika“ itd. 1981. Ona u njemu nije prepoznala paradigmu „radikalnog“ ili „apsolutnog“ zla.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.4 Kategorija rasu|ivanja nije pro{la kroz taj proces u njenoj teoriji. str. London. obja{njavala je ona. Jerome Kohn. Na sre}u. banalnu figuru potpuno nesposobnu za autonomno mi{ljenje. 7 Hannah Arendt.“5 I premda je njen rad o tim slo`enim pitanjima nepotpun i u najbolju ruku nedovr{en. 6 Ibid. 228 kojem su se na{li samo naslov – Rasu|ivanje – i dva epigrafa. nego je utabala i dobar deo puta. 3. 1993. 5 Melvyn A. li~nost koja nije u stanju da rasu|uje. kako Meri Makarti (Mary McCarthy) o{troumno prime}uje: „Svako od njenih dela predstavlja razvijanje definicija koje postepeno otvaraju temu. ur. London: Harcourt. Harcourt.. odnosno na{a mo} da procenimo da li je ne{to dobro ili lo{e. str. ali se mo`emo smatrati sre}nima {to nam je ukazala na njihov mogu}i pravac. i sve je vi{e i vi{e osvetljavaju kako razlike (jedna za drugom) bivaju iznesene na videlo. Essays in Understanding 1930–1954. a prema nekima i nedovr{iv. prvom tomu njenog @ivota duha. Arent je izdvojila ne{to {to ju je kod Ajhmana najvi{e dojmilo – odsustvo mi{ljenja. str. Brace & Company. mo`e dovesti u vezu s na{om mo}i mi{ljenja?“7 Odgovor na to pitanje se naHannah Arendt. Re~ima Majkla Denenija (Michael Denneny) iz prve. od kojih su za koncept rasu|ivanja va`ni tekstovi „Mi{ljenje i moralna razmatranja“. New York. Brace & Company. op. San Diego. premda ga opisuje kao „zastra{uju}e normalnu“ osobu.

Tokom ~itavog tog procesa istra`ivanja koji je trebalo da razvije kategoriju rasu|ivanja. ^injenica da je Kantova kategorija rasu|ivanja kori{}ena u estetici za nju nije predstavljala nikakvu prepreku. i tako|e nudi drugi element. Lectures on Kant’s Political Philosophy. jer se kategorija rasu|ivanja u njegovoj Kritici mo}i su|enja razvija na takav na~in da su sve teme „od izvanrednog politi~kog zna~aja“: bilo da se mo} rasu|ivanja odnosi na posebno. Kritika mo}i su|enja mogla poslu`iti kao model za klju~ne elemente politi~ke filozofije. Upor. tvrdi ona. on nije svojstven samo poliHannah Arendt. uskih prolaza. pru`a prihvatljiv model mi{ljenja o posebnom.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU lazi u istra`ivanju razli~itih putanja. Arent se. nije sasvim bez te{ko}a. prvo. Chicago. odnosno na dru{tvenost onih koji rasu|uju. Hana Arent je prakti~no ve} skicirala te osnovne pote{ko}e nabrajanjem navedenih kantovskih tema. Me|utim. On je zasnovan na svesti o tome da niko ne mo`e `iveti sam. bilo da se odnosi na dru{tvenost ljudi. Beograd. Za nju je polazi{na ta~ka Kantova tre}a kritika. uop{te uzev. On je „jedini veliki mislilac“. u na~inu na koji razvija izvesne kategorije prvenstveno bi. za politi~ku teoriju. iako ne i isklju~ivo. 2005. Od toga se sastoji njen @ivot duha. neophodno je da prevazi|e neke te{ko}e. Ona neprestano ponavlja da Kantovi politi~ki tekstovi nemaju zna~aja ne samo za nju nego i. str. ne oslanja na Kantovu politi~ku filozofiju. Hana Arent. uprkos vra}anju na pitanja duha. Otuda je rasu|ivanje – kojem je vodila analiza prva dva dela o mi{ljenju i htenju – bez sumnje trebalo da bude politi~ki relevantno. puteljaka koji skre}u s utabanih staza. kako sama tvrdi. str. ^injenica da Kant nije imao takvu nameru tako|e ne predstavlja nikakav problem. koje je predmet rasu|ivanja. Me|utim. i da bi bila politi~ki validna. u Moderno ~itanje Kanta. 14. ur. {to. ponekad i stranputica i bezizlaza.8 Tako da se Arent poziva na Kanta kada postavlja oba elementa svoje teorije rasu|ivanja. „Predavanja o Kantovoj politi~koj filozofiji“. smatram. Da bi se kategorija rasu|ivanja odredila prema zahtevnom teorijskom formatu. koja je trebalo da se zove Kritika ukusa. kao ni za Kantovo delo samo po sebi. Nasuprot tome. Milenkovi}. Po~nimo s onim {to Arent predstavlja kao Kantov uvid u „dru{tvenost ljudi“. Arent se poziva na Kanta (Kant). „ljudsku dru{tvenost“ (the sociability of men). Kritika mo}i su|enja. u njenom delu zadr`ava sna`no prisustvo. S. 127 (kurziv u originalu). koji je zauzeo stanovi{te o ovom pitanju. U politi~kom domenu to je – da upotrebimo kantovsku terminologiju – analiti~ki iskaz koji sledi iz samog pojma politi~kog. 8 229 . Zavod za izdavanje ud`benika. jer joj on. treba uo~iti da je u pozadini @ivota duha politi~ko koje. The University of Chicago Press. 1989. jednako va`i za obe kategorije koje su mu prethodile. koji premda je tako zna~ajan za Hanu Arent. Divjak i I.

Kant. koji. The Human Condition. Da bi u potpunosti iskoristila potencijal Kantove filozofije. Chicago & London. Clarendon Press..10 ili. „zastra{uju}eg kraljevstva ve~ne ti{ine. 1991. str. ako se on stavi iznad subjektivnih privatnih uslova suda. Upor. 1969.9 Iako Hana Arent predstavlja taj uvid kao ne{to {to omogu}ava Kantova filozofija. Vita activa. podse}anje da je mno{tvo ljudi ono {to postoji. I. i to kao uslov ne samo politi~kog (delovanja) ve} i kao uslov mi{ljenja. ako nije zasnovana na priznanju da je „pluralitet uslov ljudskog delovanja zato {to smo svi isto. 7. Oxford. Between Past and Future. da je „ovaj pluralitet bitan uslov ne samo conditio sine qua non nego i conditio per quam.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. koji se sastoji u sposobnosti da se ’misli na mestu svih drugih’.. 220. Zagreb. samo}e i tame“ mo`e dobro da poslu`i kao upozoravaju}a alternativa toj tvrdnji... ona podse}a: „U Kritici mo}i su|enja Kant je insistirao na druga~ijem na~inu mi{ljenja. 13 Kant. 230 ti~kom nego i upotrebi mo}i duha. Beograd. 153. str. odnosno najvi{im mo}ima ljudskog roda.12 Ta sposobnost je u temelju maksime koja „slu`i osvetljenju fundamentalnih iskaza“ Kritike ukusa: „…mi smo se ina~e navikli da nazivamo ograni~enim (borniran suprotno od pro{iren) onoga ~iji talenti nisu dovoljni ni za kakvu veliku upotrebu. 127. BIGZ. Ali ovde nije re~ o mo}i saznanja.. `ivi ili }e `iveti. Upu}uju}i na Kanta. nema nade da }e neka politi~ka teorija uspeti da pro|e kroz temeljno teorijsko ispitivanje ili da }e imati ikakav prakti~ki zna~aj. Biblioteka August Cesarec. Arendt. ozna~ava jednog ~oveka pro{irenog na~ina mi{ljenja. to je razlog za politi~ki `ivot.“11 Arent ula`e ogroman trud da bi nas ubedila da tu tvrdnju nalazimo kod Kanta. 11. Duga~ak prikaz Karazanovog sna. zapravo je re~ o jednom od stubova njene vlastite politi~ke teorije: njen je onaj ~uveni iskaz da ljudi postoje samo u mno`ini. Hannah Arendt. The University of Chicago Press.. The Critique of Judgment. koji s obzirom na to naziva ’pro{irenim mentalitetom’ (eine erwieterte Denkungsart)“.. Kritika mo}i su|enja. Arent izdvaja klju~ne elemente od kojih se najbitniji odnosi upravo na tu tvrdnju. Re~ju.13 Ibid. str. str. izme|u kojih su mnogi drugi takore}i uklje{teni. 184. pa o svom sudu reflektira s jednog op{teg stanovi{ta (koje on mo`e da odredi time {to }e se preneti na stanovi{te drugih ljudi)“. 1958. „Crisis in Culture“.. Tako ona podse}a da Kant u svojoj Antropologiji tvrdi da je „dru{tvo za mislioca presudno“. 1993. na takav na~in da niko nikada nije isti kao neko drugi ko je `iveo. ve} o onome na~inu mi{ljenja na koji se ta mo} mo`e svrhovito upotrebiti. str. 9 10 . str. 12. Upor. naime ljudi. bolje re~eno. Penguin Books. 12 Hannah Arendt. sveukupnog politi~kog `ivota“. Harmondsworth. 11 Ibid. str.. Eight Exercises in Political Thought.

koji omogu}uju da se oni uop{te pojave. Uslov mno{tvenosti ljudi postavlja parametre za dono{enje suda. razumevanje i rasu|ivanje.14 Prostori u kojima se mo`e rasu|ivati o lepom ili o ~udima politi~kog delovanja. odnosno mislilac u odnosu na bilo kakav tok (politi~kog) delovanja. I upravo zahvaljuju}i toj napetosti. a jednako va`e i za posmatra~e. 103. 15 Hannah Arendt. Osnovna napetost i dalje se ti~e odnosa politi~kog i filozofije. Ta me|uzavisnost ljudi ne odnosi se samo na elementarne potrebe ve} i na duhovne mo}i. Vol. nju ne odra`ava prvenstvo metodolo{kog postulata Selbstdenken ili nedostatak normativnog utemeljenja. odnosno one koji posmatraju prizore kroz koje se svet otvara. te se stoga temelje na ~injenici da se ljudi nalaze u dru{tvu drugih ljudi. neprestano ponavljaju}i da je politi~ka filozofija kao takva odsutna iz Kantovog opusa. poput umetnosti i lepog.“15 U tome je osnovna napetost u teoriji rasu|ivanja Hane Arent. Kant se ponovo okre}e dru{tvenosti kao „najvi{em cilju koji je ~oveku namenjen“. No. kantovska maksima o „dru{tvenosti“ (sociability) kao uslovu rasu|ivanja. kao mno{tvo. ili njen zahtev da se prizna i uva`i mno{tvenost. 63 (kurziv dodat). Chicago. Stvari tako stoje jo{ od pitagorejaca koji su to dobro znali. 1 (Spring 1990). najzad i za filozofe. nailaze na najve}e te{ko}e. str. koja se pro{iruju na stvaranje i proizvodnju svega {to je podlo`no su|enju. odnosno pluralitet ljudi. 1989. 231 .HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Iako Arent Kantovu politi~ku filozofiju ~ita iz Kritike mo}i su|enja. Ona ne po~iva na tome {to se i delatniku i posmatra~u pripisuje rasudna mo}. premda to svakako nije neva`no. bilo kakvog suda. Ta saop{tivost (iskaza ukusa) je „conditio sine qua non egzistencije lepih predmeta“ zato {to „sud posmatra~a stvara prostor bez kojeg se nijedan takav predmet nikada ne bi mogao pojaviti“: {tavi{e. to jest da ljudi jedino mogu postojati u vidu pluraliteta. kako tvrdi Benhabib. Social Research. bez obzira na to da li ga donosi politi~ki delatnik ili posmatra~. nastaju kroz mogu}nost saop{tavanja. The University of Chicago Press. one koji su se opredelili za theorein. Dok prvo (mno{tvenost ljudi u politi~kom delovanju) te{ko mo`e 14 Hannah Arendt. Lectures in Kant’s Political Philosophy. ona se ~esto poziva na niz eseja koje je Kant napisao pred kraj `ivota i koji spadaju u ono {to se danas uobi~ajeno naziva njegovom politi~kom filozofijom. „Oni Šfilozofi¹ moraju da prihvate da je to ’{to za ~oveka nije dobro da bude sam’ ne{to vi{e od pomirenja s ljudskom slabo{}u. U ogledu „Naga|anja o po~etku istorije ~ove~anstva“. str. „sama originalnost umetnika (ili novost koju u svet donosi delatnik) zavisi od toga da li }e ga razumeti oni koji nisu umetnici (ili delatnici)“. 57. „Philosophy and Politics“. teoreti~are. kako tvrdi Bajner.

njegovoj Kritici mo}i su|enja. budu}i da je rasu|ivanje zasnovano na mi{ljenju i po sebi jeste jedna forma procesa mi{ljenja. zanemariti ni to da su se izvesne ta~ke u razmatranju rasu|ivanja mogle smatrati kontroverznijima kada im se pristupalo iz perspektive posmatra~a nego iz perspektive delatnika. naime sposobnost da se stvari vide ne samo iz sopstvene ta~ke gledi{ta nego i iz perspektive svih onih koji su prisutni u datim okolnostima. u delovanju ili u posmatranju. str..“16 Pored toga {to ovde. prema mi{ljenju Arent. rasu|ivanje. Arent tu govori i o Kantu. Hani Arent je. Svojim primarnim zadatkom smatrala je konstruisanje parametara rasu|ivanja tako da ono mo`e odra`avati sve slo`enosti bez obzira na to gde }e biti kori{}eno. ako se ostane pri napetosti izme|u filozofije i politike. „Crisis in Culture“. u jednom od svojih ranih tekstova koji su se bavili rasu|ivanjem. Ibid.“17 U svom kasnijem radu ona }e analizirati rasu|ivanje s posebnim naglaskom na proces dono{enja odluka ili su|enja posmatra~a. tada je problem o~igledno u konstrukciji procesa koji se javlja gotovo kao oksimoron: s jedne strane. 221. str. Me|utim. Arent u to namerava da se upusti ne odbacuju}i filozofiju bez ostatka ve} `eli. drugo (mno{tvenost ljudi kao uslov u posmatranju. po~ev od o~igledne ~injenice da Arent nije dovr{ila svoj rad o tome. 232 da bude predmet spora. da bi do{la do toga. uvode}i tada i preliminarno razmatranje ukusa za koji je dola`enje do odluke. Uz to. Ne treba. naprotiv. trebalo je obrazlo`iti jo{ jednu teorijski slo`enu stvar: proces mi{ljenja. Kao takvo. a samim tim i proces rasu|ivanja. to preme{tanje naglaska za nju nije bilo od presudnog zna~aja.. da je nekako iskoristi. politici ili pripovedanju. s druge strane – i to u velikoj meri – ne samo politi~ki relevantno nego i nezamenljivo. Da zaklju~imo.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. bio neophodan saveznik iz redova filozofa. 219. sada{njosti ili pro{losti. ^injenica da je rasu|ivanje temeljnije razmatrano u formi rasu|ivanja posmatra~a mo`e se pripisati velikom broju stvari. . uvodi ovu temu. Kategorija rasu|ivanja ima istaknuto mesto po~ev od knjige Ajhman u Jerusalimu do dela @ivot duha. morao je da bude otrgnut od apsolutnog autoriteta filozofije. i ona ga nalazi u Kantu. implicira politi~ku pre no puku teorijsku aktivnost. posmatrana iz adekvatne perspektive. gledaoca. od kojih je najupadljivija ta~ka upravo mno{tvenost ljudi. sagledavanju. analogno domenu politi~kog: „Rasudna mo}.. rasu|ivanje se izvodi iz procesa mi{ljenja ali je. Tako ona podse}a: „Mo} rasu|ivanja je specifi~no politi~ka sposobnost upravo u onom smislu o kojem govori Kant. ovome se u teoriji Hane Arent posve}uje posebna pa`nja. me|utim. ono zahteva povla~enje iz sveta pojava da bi se sámo pojavilo. theoria) mo`e se dovesti u pitanje. i premda je ta~no da je u tom pe16 17 Arendt.

kada razvija detalje o rasu|ivanju.. koja je sr` rasu|ivanja. tako da se ono mo`e primeniti na politi~ko. Kritika mo}i su|enja. ali ova operacija mora biti izvedena pod uslovima koji nas se ne doti~u neposredno. „Crisis in Culture“. a ne me|usobno protivre~na. To odre|enje ~ula ukusa ~ini ga prijem~ivim za de gustibus non disputandum est. prime}uje Arent. str. ono se mora odnositi na posebno. da bi na taj na~in bila ustanovljena i nepristrasnost. kao i kori{}enje uobrazilje. Dve su operacije mi{ljenja: prva.“18 I to je. a ne estetski ose}aj. ona ga opisuje kao „aktivan odnos prema onome {to je lepo“. jer je ta arbitrarnost vre|ala njegov politi~ki. Arent pi{e: „Kanta je uznemiravala tobo`nja arbitrarnost i subjektivnost fraze de gustibus non disputandum est. neposredno aficira i nikakvo ube|ivanje nekog ne}e mo}i da razuveri u to {to ose}a. a ipak dozvoljavaju reprezentaciju. od ~ula vida. tako|e ukazao na njegovo re{enje. 18 19 20 233 Su|enje (o) posebnom Kant. ako je dato samo ono {to je posebno. melanholi~an“ posao. odnosno op{te (pravilo ili na~elo). ali ako se misli politi~ki – kao delatnik ili kao posmatra~ doga|aja koji mo`da ve} pripadaju pro{losti – na neki relevantan na~in uz oslanjanje na uop{tavanja. ili }e to u najmanju ruku istoriju pokazati kao neki „nasumi~an. za koje mo} su|enja treba da na|e ono {to je op{te. glavna te{ko}a. Ono je „unutra{nje“ subjektivno ~ulo. Te{ko}a ne nastaje kada je dato univerzalno. jer ono. Hannah Arendt.. refleksija. kontingentan. mo`e se po}i opasnim putem. ta zna~enja kategorije rasu|ivanja su komplementarna. „Ali.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU riodu do{lo do pomenutog preme{tanja naglaska s rasu|ivanja u domenu politi~kog na rasu|ivanje posmatra~a. U svom ranijem razvijanju kategorije rasu|ivanja. a kasnije se. kako Arent ka`e. oslanja na ~ulo ukusa. postaviv{i problem.“19 Da bi se iz rasu|ivanja o ukusu uzelo u obzir sve {to je va`no za rasu|ivanje o posebnom. 222. to }e proces rasu|ivanja na~initi determinisanim podvo|enjem pojedina~nog pod op{te. onda je ona Šmo} su|enja¹ samo refleksivna. Arent o{troumno isti~e da je Kant. „Mo} su|enja uop{te predstavlja onu mo} koja nas osposobljava da zamislimo ono {to je posebno kao ne{to {to se sadr`i pod onim {to je op{te. Ibid. Kantovska analiza ukusa u Kritici mo}i su|enja mnogo se lak{e uklapa u ono drugo {to je Hana Arent o~ekivala od rasu|ivanja: naime. 71. a tek potom dolazi druga. jer proces mi{ljenja po definiciji predstavlja uop{tavanje.“20 Uvode}i u raspravu pitanje ukusa. uobrazilja koja }e pomo}i da se ono {to je odsutno u~ini prisutnim. za razliku. . neophodan je rad refleksije. recimo. str.

„politi~ke implikacije kriti~kog mi{ljenja“. 36. jer „~ovekovo dostojanstvo zahteva da se on (svako od nas) posmatra u svojoj posebnosti“. Nezrelost je nemo} da se svoj razum upotrebljava bez vo|stva nekog drugog. str. Lectures in Kant’s Political Philosophy. Beograd.“25 Arent je to nazivala i Selbstdenken. koja u svom najjednostavnijem obliku samo nagla{ava: ’samostalno mi{ljenje’. Kant tvrdi da prva maksima „op{teg ljudskog razuma“ koja kao i ostale maksime jedino mo`e da „poslu`i obja{njenju osnovnih stavova kritike ukusa“. „Odgovor na pitanje: [ta je prosve}enost?“. 43. Kritika mo}i su|enja. izla`e javnosti. „Kriti~ki misliti“. 77. Ibid. licem.“21 Kada se esteti~ko prevede u politi~ko. kantovski pristup.. Arent prvog kriti~kog mislioca vidi u Sokratu. 183. preciznije re~eno. str. Lectures in Kant’s Political Philosophy. Mo`e se re}i da je to tako|e nazna~eno i u delima Emanuela Levinasa (Emmanuel Levinas) metaforom singularnosti i jednom od najzna~ajnijh kategorija njegove filozofije. to posebno je svako ljudsko bi}e.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.“24 Hana Arent iz tih iskaza izvodi politi~ke implikacije. Sokratovski pristup omogu}io je preuzimanje odgovornosti za sopstvena mnjeHannah Arendt. 21 22 . 23 Kant. dakako. veli ona.“23 To je jezgrovita formulacija ~uvene Kantove izreke o o~ekivanjima svoga vremena: „Prosve}enost je izlazak ~ovekov iz stanja samoskrivljene nezrelosti. kroz nepreispitana mnjenja i verovanja. 25 Hannah Arendt. str. 234 Analiziraju}i sve to kao proces mi{ljenja. „zna~i kr~iti put mi{ljenjem kroz predrasude. gde se posebno mo`e smatrati „najboljim mogu}im primerom“ kako ne{to treba da bude. str. Um i sloboda. ili. gde se podvla~i da je ~ovek svrha po sebi zbog ~ega se prema njemu nikada ne treba odnositi kao da je sredstvo. javnog predstavljanja svojih misli. prema njoj. jeste maksima „mi{ljenja slobodnog od predrasuda. Ideje. jer „primer (example) dolazi od glagola eximere ’izdvojiti ne{to posebno’. to je sokratovski ~in pojavljivanja „na trgu bez ikakve za{tite“. Kantovom re{enju egzemplarnog va`enja. a Kant je po njoj jedini moderni predstavnik te vrste mi{ljenja.. to je ~in mislioca. u skladu s jednom od Kantovih formulacija kategori~kog imperativa. {to je.22 Ovo je. ali se zadr`ava ista hrabrost koju politi~ki delatnik mora imati svaki put kada napusti sigurnost privatnog. misliti nezavisno. za{titu koju mu pru`aju njegova ~etiri zida. Politi~ke implikacije ovog vida mi{ljenja podrazumevaju da se ne{to iznosi na videlo. 1974. Hana Arent na kraju daje prvenstvo ishodu. 24 Imanuel Kant. upu{tanja u razmenu tokom koje on ne samo da mora da bude odgovoran ve} jednako mora dati odgovor za svaku re~ koju je izgovorio.

koje bi trebalo da nam omogu}i da mudro promi{ljamo ono {to je iza nas (prednost perspektive posmatra~a ili Minervine sove). slo`enost problema se time ne iscrpljuje do kraja.“29 No. str.. 29 Hannah Arendt. (kurziv dodat) Ibid.26 Arent nas podse}a da je fraza logon didonai. 37. na Avgustina (Augustine). ~ak i ako se taj aspekt uklju~i. neophodnost da razmotrimo mnjenja drugih. kako smatra Arent. Arent tvrdi: „@ivot koji se ne preispituje nije vredan `ivljenja. Zbog toga je Sokrat mogao da poslu`i kao paradigma odgovornosti – on je javnosti bio odgovoran na vrlo opipljiv na~in. nego da se ja. sam sa sobom ne slo`im. 36. to je jedino obja{njenje onog za {ta je Sokrat bio sposoban – neprestano izlaganje u otvorenom. Mi{ljenje kao theorein. re~ je o sili koja se mo`e objasniti samo svojom neizbe`no{}u.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU nja i „dr`anje sebe i svakoga drugog odgovornim za ono {to misli i nau~ava“. ali slede}i. I kao {to je u teoriji Hane Arent Kant paradigma rasu|ivanja. dati dokaz. pre svega bila primenljiva u politi~kom `ivotu atinske demokratije. str. tako i nemilosrdnog stiska i beskompromisne.“28 Jedino na {ta se mo`emo osloniti – {to je i Sokrat verovatno ~inio – da bi se izdr`ao pritisak kojem se svojevoljno izla`emo. Ponekad – premda ne nu`no – mi u retrospektivi uspevamo da istaknemo sve {to nam ponude doga|aji koje post factum razmatramo: neophodnost da sudimo za sebe ili.. i to kako bezvrednosti mi{ljenja u prakti~nom smislu. uklju~ivala i odgovornost koja pripada prisustvu u javnosti. Social Research 38/3 (Fall. kako sam jedan. 1971). 26 27 235 . problem je u tome kako upravljati tim brodom rasu|ivanja koji treba da pro|e pored Scile sopstvenog stanovi{ta i Haribde tu|ih mnjenja. Kjerkegora (Kierkegaard). „Thinking and Moral Considerations: A Lecture“. a mo`da i na jo{ neke malobrojne mislioce i u~itelje. budu}i da se odnosila na zahteve koje su gra|ani upu}ivali politi~arima. javnom prostoru gde mu jedinu za{titu mo`e pru`iti njegov govor i argumenti kojima se slu`i. i da se ve}ina ljudi ne sla`e sa mnom i da mi se protivi. samim tim. jeste da pratimo uvid koji dolazi iz njegovog iskustva: „I tvrdim da bi mi bilo milije da moja lira ne bude uga{ena i da ne zvu~i skladno. ona je. i da hor kojim bi trebalo da upravljam bude bez muzike. Me|utim.“27 Ovo se mo`e odnositi i na druge koje je Arent uva`avala. Sokrat je otelotvorenje mi{ljenja. i da moram sam sebi protivre~iti. bez obzira na formu u kojoj se javlja. tako|e Ibid. jer se ona ne mo`e predstaviti kao korisna. obrazlo`iti ne{to. Tako je i Arent mogla da ka`e: „Jasno je da umetnost kriti~kog mi{ljenja uvek ima politi~ke implikacije. mu~ne prirode koju mi{ljenje ima. Sokrata. 28 Ibid. {to je jednako va`no.

ur. Minneapolis and London. Neka od njih se toliko razlikuju da izgleda kao da dolaze iz me|usobno isklju~ivih perspektiva. 1995. Ri~ard Bernstin (Richard Bernstein) pi{e kako rad Hane Arent nije u potpunosti uspeo jer je nedovoljno razvijen. uslovi koji su uvek druga~iji“). nema drugog puta do da se na~ini taj korak i to. Feminist Interpretations of Hannah Arendt. ur. Ona pripada malobrojnima. 236 nam ne nudi nikakve garancije. Propriety. Aesthetic Experience and Arendtian Politics. po{to oboje dr`e da je neophodno jasno razlikovanje mi{ljenja i rasu|ivanja. I Bernstin i [ejla Benhabib su delimi~no saglasni oko toga da obja{njenje kategorije rasu|ivanja nije do kraja zadovoljavaju}e. str. dok se ~ini da Albreht Velmer (Albrecht Wellmer) smatra da je on bio sasvim uzaludan. Me|u feministi~kim teoreti~arkama koje su se bavile pitanjem rasu|ivanja. ili bi mo`da ~ak stalo na put mnogim preo{trim sudovima s ovom temom. 30 Ideal izvesnosti versus izgubljena bitka . sopstvenog stava. „The Odor of Judgment: Exemplarity. feministi~ki pristup Hani Arent znatno vi{e je usredsre|en na pitanja politi~kog delovanja. 1999. kako bi to ona rekla. and Politics in the Company of Hannah Arendt“. Ithaca & London. Mo`emo samo naga|ati da li bi dovr{avanje odeljka o rasu|ivanju znatno izmenilo neke od interpretacija.30 Ina~e. Cornell University Press. nailazimo na veoma razli~ita tuma~enja. University Park. U situaciji u kojoj smo. 1997. na razliku izme|u dru{tvenog (the social) i politi~kog (the political) i tome sli~no. su{tina je u tome da. ali na takav na~in da su u to uklju~eni predvidivi i nepredvidivi prigovori. od posebno otrovnih prikaza dela Hane Arent do kreativnih primena njene teorije rasu|ivanja koje bi i njoj samoj verovatno bile zanimljive. „kad odluka mora da padne (when the chips were down)“. Poseban naglasak koji Arent stavlja na zna~enje termina „stanovi{te“ mo`e nam ukazati na odre|eni smer („mesto na kojem smo. Liza D`ejn Di{ pak u odsustvu jasnih podela i kona~nih odre|enja vidi metodolo{ki povoljan pristup. {to je posebno zna~ajno.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Pennsylvania: The Pennsylvania State University Press. Prema tome. uz odgovornost koju on nosi i koja je ugra|ena u svaki ~in. stanovi{ta drugih. ima onih koje pokrivaju brojne ekstreme u interpretaciji. no. Our Sense of the Real.. 31 Bonnie Honig. i Kimberly Curtis. University of Minnesota Press. kriti~ko mi{ljenje podrazumeva zauzimanje stava. uslovi kojima smo podre|eni.31 Kirstie McClure. 53-85. Njima se mo`da najbolje mo`e pri}i ako ih postavimo jednu uz drugu. kao i prikladna veza me|u njima. Craig Calhoun i John McGowan. Hannah Arendt and the Meaning of Politics.

HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Prvo tuma~enje nepotpune teorije rasu|ivanja u delu Hane Arent ponudio je Majkl Deneni. Drugi epigraf koji je Arent na istom mestu zabele`ila je iz Geteovog (Goethe) Fausta. ne bi se mogla ispuniti time {to bi u duhu Katonove maksime bitka bila izgubljena. Melvyn Hill. a preuzete su iz teksta Pharsalia. mo`e imati rezultate. posebno ne o odredbi. Lukan. „ŠStunnd ich Natur von Dir. ein Mann allein/¹ Da wär’s der Muhe wert ich ein Mensch zu sein. Faust. pa se ona zato okre}e kantovskom pojmu refleksivnog su|enja (umesto odredbenom su|enju). kako bi to Arent rekla. Life of the Mind. odnosno. On je prisustvovao njenim predavanjima koja }e kasnije postati osnova malobrojnih tekstova. a pitanje rasu|ivanja je. a Katon pora`ene)32. o ~emu sama Arent ka`e da su njegovi predstavnici „Šv¹o|eni kartezijanskim idealom izvesnosti.“33 Hana Arent nije zanemarila ~injenice. scena V. „The Privilege of Ourselves: Hannah Arendt on Judgment“. 11407) 33 Michael Denney. Hannah Arendt: The Recovery of the Public World.. dokazav{i da je zlo pojmovno nemogu}e ili da je kra|a contradictio in adjecto.“ (Johann Wolfgang Goethe. posao mi{ljenja.. predo~ava u „. 16. str. ~in V. 263. ta su o~ekivanja izgleda bliskija idealima Hegelove filozofije i nema~kog idealizma uop{te uzev. Tu nije uvek re~ o rezultatu. na koje se oslanjamo kada razmatramo problem rasu|ivanja. i odmah prelazi na sr` problema koji se. Refleksija. kao da Kanta nikada nije ni bilo. suo~ila se s klju~nim pitanjima. Albreht Velmer smatra da to {to Arent utemeljuje svoja razmatranja na Kantovoj teoriji uop{te.. smatra ona. Majkl Deneni prime}uje da se ona ne bavi predmetima tehni~ke prirode i da tu nije re~ o konkretnim procedurama. jer su sasvim iskreno verovali da rezultati njihovih spekulacija imaju isto va`enje kao rezultati saznajnih procesa. dopu{ta da zanemarimo ~injenicu da ljudi i dalje ubijaju ili potkradaju jedni druge. ali imaju}i na umu Hajdegerov uticaj – da to uspostavlja okvir koji }e dati odre|ena teorijska ograni~enja. i u politi~koj teoriji i u politi~kim praksama klju~no.“34 Tako. tada jo{ neobjavljenih. ponekad se radi o procesu. Navedene re~i na engleskom glase: The defeated cause pleases Cato. a estetici posebno – sli~no ponekad ~ini i Dejna Vila (Dana Villa). (kurziv dodat) 34 Arendt. Me|utim.tendenciji filozofske etike koja. 128. i on na engleskom glasi: “ŠIf I could stand before nature as only human/¹ Then it would be worth the pain to be a man/“.. 32 237 .. na primer. koji pripisuje Ciceronu: fraza Victrix causa deis placuit. sed victa Catoni (Bogovi vole pobednika. kako on ka`e. Deneni po~inje od epigrafa koji je zabele`en ispod naslova Rasu|ivanje (Judgement) na listu papira prona|enom u pisa}oj ma{ini posle njene smrti. str. o~ekivanja na koja najve}im delom nailazimo u tuma~enjima rasu|ivanja kod Hane Arent. I. ur. u~inku.

SAGE Publications.. kad smo kod toga. mogli bismo ~ak re}i. 37 Ibid. posebno str.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Massacushetts. u njenom ~itanju Hane Arent nailazimo na otvaranje jednog problema koji doti~e sr` stvari.37 To [ejlu Benhabib navodi na zaklju~ak da u teoriji Hane Arent postoji napetost izme|u mi{ljenja i rasu|ivanja. 38–39 (kurziv dodat).. 1996. London.) i platonsko isticanje jedinstva i harmonije du{e sa samom sobom. str. od bilo kog drugog mislioca.. ur.“38 Me|utim. str. Cambridge. u skladu s tim. [ejla Benhabib ukazuje na to da je za teoriju rasu|ivanja kakvu nalazimo kod Hane Arent kantovska teorija o dva sveta problem. on nastavlja sa svojom analizom koja se oslanja na (kantovsku) racionalnost. . str. 191 (kurziv dodat). upravo isticanjem te razlike i razradom analize koja do nje vodi. doprinosi svakom budu}em osloba|anju od okvira koji podrazumevaju dva sveta. smatram da Hana Arent nikada i nije imala nameru da „ubedi“ ili da ponudi „u potpunosti zadovoljavaju}i odgovor“ na slo35 Albrecht Wellmer. Massachusetts and London. I premda je ona na~elno u pravu kada se govori o problemima razlikovanja noumenalnog i fenomenalnog sveta – posebno kada je re~ o ljudskom delovanju – Benhabib gubi iz vida ~injenicu da kantovska analiza uma.“35 Iako Velmer priznaje da to zna~i da se „formalisti~ka ograni~enja nametnuta ideji racionalnosti“ „moraju razneti“. nalazi izme|u tih racionalnosti ili. Benhabib prime}uje da „Arent ne uspeva da nas ubedi da se stav moralne refleksije i ispitivanja (. Ono {to se. njegova Kritika ~istog uma.36 Me|utim. Hannah Arendt and the Jewish Question. mogu pomiriti“. morao biti poduprt. The MIT Press. 1996... 238 kao da se od Hane Arent ne mo`e o~ekivati da se odmakne od Kanta ili.Thousand Oaks. prema Hani Arent. New Delhi. izme|u formalne racionalnosti logi~kih dokaza i spekulativne racionalnosti onoga {to ona naziva ’mi{ljenjem’ – to jest. Cambridge. 171 (kurziv dodat). The Reluctant Modernism of Hannah Arendt. izme|u racionalnosti razuma i racionalnosti uma. Hannah Arendt. Ono {to Benhabib `eli da prenese verovatno je u osnovi sli~no Bernstinovom kriti~kom pristupu istoj stvari: „Mislim da Hana Arent nikada nije dala u potpunosti zadovoljavaju}i odgovor na pitanja koja je postavila o odnosima mi{ljenja i zla. Jo{ ozbiljnije razmatranje zaslu`uje ~injenica da se njena celokupna teorija o rasu|ivanju svodi na jedan mogu}i diskurs o racionalnosti koji bi. te da bi Arent me|u njima „u najboljem slu~aju“ mogla da ustanovi „slabu vezu“. 38 Richard Bernstein. The MIT Press. Twenty Years Later. 36 Sheila Benhabib.. 185–193. Larry May i Jerome Kohn. ali i ograni~en onim osloncima koje racionalnost tradicionalno poima. „Hannah Arendt on Judgment: An Unwritten Doctrine of Reason“. 1997. „Takav pojam racionalnosti morao bi se smestiti. ono {to me|u njima posreduje jeste racionalnost rasu|ivanja.

Ako su parametri za tu analizu postavljeni. zapadamo u opasnost da izgubimo perspektivu ili. na nefilozofske procese mi{ljenja. model koji je verovatno ugra|en u budu}e obrazovne institucije. smelost da se ka`e da pravac kojim treba da krenemo treba i mora da dovede u vezu mi{ljenje i rasu|ivanje (thinking and judging). dakle na ra~un same stvari. Verovatno ima mnogo razli~itih zna~enja i nijansi koje Arent pripisuje terminu „mi{ljenje“. re~ima same Hane Arent – koje su dodu{e izre~ene u sasvim druga~ijem kontekstu – „{ta gubimo ako dobijamo?“ Primera radi. ~ak i na samo jednu od mnogih mogu}nosti – da li uop{te vi{e mo`emo i da o~ekujemo? Problem je {to u tako slo`enim stvarima. {to zna~i do kraja definisan i definitivan odgovor na to nije ni mogu}. odnosno pre svega 239 Hana Arent i filozofija . Postojanje prvog se ne mo`e poricati. Arent o Sokratu govori kao o „pravoj figuri filozofa“. to jest.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU `en problem povezivanja mi{ljenja i (moralnog) rasu|ivanja (o zlu). a zna~aj druge je verovatno prepoznala posle su|enja Ajhmanu da bi je kona~no usvojila krajem {ezdesetih. ~ime bi u ovom slu~aju pitanje rasu|ivanja bilo o{te}eno na klju~nom mestu. Postoje. sva druga. mi{ljenje koje Arent ima na umu predstavlja kriti~ku misao koja je „u principu antiautoritarna“. Hana Arent je tokom ~itavog `ivota vodila borbu s dvema strategijama: prva je bila da se okane filozofije i napusti je sasvim. dok je druga bila da od filozofije spase ono bez ~ega ni ona sama nije mogla. me|utim. i Arent to dakako nije ni poku{ala da u~ini. [tavi{e. Me|utim. to {to [ejla Benhabib shvata kao potrebu za utemeljenjem koja nedostaje u teoriji Hane Arent. ~ak i tako da samo nazna~e elemente poput pluraliteta mno{tva ljudi i zaklju~ivanja o posebnom. a to je da ona pola`e sva prava na proces mi{ljenja. zbog ~ega ona smatra da ta teorija zapada u bezizlazan polo`aj. ja vidim kao sna`nu svest Hane Arent o problemu koji se ne bi mogao re{iti a da se ne ugrozi cilj. Posle u`asa totalitarizma od politi~ke teorije se mo`e o~ekivati definisanje problema. a drugo. da i ne pominjemo poku{aje da se taj mozaik rasu|ivanja sklopi i uka`e na neke. Prva strategija uglavnom obele`ava period koji se okon~ava kasnih {ezdesetih. bar dva zna~enja pojma mi{ljenja koja mo`emo jasno razlu~iti: jedno se odnosi na filozofiju. Suo~ena s onim {to je ona videla kao izdaju filozofije u stvarima koje se ti~u sveta. ali ona pominje i drugi model filozofskog mi{ljenja: model koji je stvorio hijerarhiju {kola i u~itelje kao figure prema kojima treba gajiti bezuslovno po{tovanje. Drugo poti~e iz – u isku{enju smo da ka`emo opravdane – pobune protiv pretpostavke koju filozofija podr`ava. mislim da potpuno razvijen. poguramo li ih samo malo dalje ka nekom ekstremu.

. Duha~ek. 41 Ibid. O. 240 u toku priprema za pisanje i tokom samog pisanja knjige @ivot duha. Zato~enici zla: Zave{tanje Hane Arent. Nadalje.. „[ta ostaje? Ostaje jezik“. Te okolnosti koje su svima zadate. istorijski gledano. u tako zatvorenim zajednicama pravila pona{anja su se svodila na maksimu magister dixit. to je. a to je ne{to {to Arent nikako ne `eli da se zaboravi. izbori koje kasnije pravimo su poku{aji da nekim od tih prvobitnih opredeljenja pristupimo u procesu sazrevanja (metafori~no ili na neki drugi na~in). drugi na njenu rodnu osve{}enost. Lecture in Kant’s Political Philosophy. to se odnosi na brojne okolnosti u kojima se nalazimo ili na okvire koje bezupitno i ~esto strastveno. 32-33.“ Kakvi god da su bili njeni li~ni motivi – ako je takvih uop{te bilo – ovde. ona je.... D.. kao i mnogih sedi{ta znanja kasnije. str. poslu`ilo kao model za budu}e filozofske {kole (a u slu~aju Platonove Akademije. mo`emo ih napustiti ili poku{ati da iz njih istrgnemo ono {to je u na{oj mo}i. nagla{avaju}i kako su organizovani kao zatvorena zajednica u~enih i odabranih. Ona ne mora da ostane mu{ka profesija! Sasvim je mogu}e da i `ena jednog dana bude filozof. bez obzira na to da li smo njima tek nezadovoljni ili se ose}amo potpuno iznevereno. U Predavanjima o Kantu.) Niti se ose}am kao filozof. prihvatamo na po~etku. ona nudi pojmovno obja{njenje razlaza Hannah Arendt. ve} uop{te nije dorasla zahtevima politi~kog. prvo.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. a za nju manje va`no. poput na{ih disciplinarnih lojalnosti ili politi~kog prostora u kojem obitavamo. str. ur. Ka`ete da se uglavnom misli da je filozofija mu{ka profesija. Arent ispravlja oba. Pitanje kojim Ginter Gaus (Günter Gaus) po~inje intervju s Hanom Arent glasi: „Da li. U tom smislu Hana Arent zapa`a da „svi mi na ovaj ili na onaj na~in zapo~injemo kao dogmate“39. 2002. Arent izdvaja jednu anegdotu o pitagorejcima. Filozofija prema njenom uverenju nije bila samo u neslozi – u najmanju ruku – s politi~kim. pi{e Arent. predstavljaju na takav na~in da otkrivaju dva pogre{na shvatanja o na~inu na koji je Arent sebe opa`ala: prvi se odnosi na njeno mesto u filozofiji. Arent... i bila u pravu). {to u sebi ima i zabavnu notu. ono {to bi se danas ozna~ilo kao njen rodni identitet: „Ja ne spadam u krug filozofa (. potpuno odani svojim prvim u~iteljima filozofije. niti verujem da sam prihva}ena u krug filozofa. jedan za drugim.. Beogradski krug i Centar za `enske sudije. Beograd. 27.“41 Potom zaklju~uje jednim asertivnim iskazom: „Mislim da sam se ja zauvek oprostila od filozofije. (kurziv dodat) 39 40 . i Savi}. smatra ’svoju ulogu u krugu filozofa’ neobi~nom ili posebnom zato {to je `ena?“40 Ovde se dva problema preklapaju u jednom pitanju i. i na drugim mestima. izbijaju u na{oj svesti i.

Arendt. 28. negde objavljenoj pod nazivom Vita activa. „. filozof „ne mo`e da bude objektivan ili neutralan u vezi s politikom“. koji }e kasnije dobiti naziv vita contemplativa..“45 Princip koji isti~e Hana Arent odnosi se na uspostavljanje najvi{e pozicije u hijerarhiji ljudskih mo}i i ustoli~enje theoria i bios theoretikos. budu}i da temeljna pretpostavka da o svim ljudskim aktivnostima treba rasu|ivati prema jednom principu. da bi posle interesovanja za probleme vita activa usledilo bavljenje pitanjima vita contemplativa. „pojmovni okvir“ hijerarhije ostaje netaknut. oni su odmah pretpostavili kako su prona{li vi{i princip kojim }e zamjeniti princip {to je vladao polisom.. 42 43 241 ... 45 Arendt. uprkos „izvesnim sumnjama koje su je proganjale“. ona kao bezupitno polazi{te koristi su|enje Sokratu i „sukob izme|u polisa i filozofa“ koji je usledio. jer. „Me|utim.. 6. na toj poziciji. dve vrste vita (contemplativa i activa).42 Njen odnos prema filozofiji obja{njen je jo{ nekoliko godina pre ovog razgovora.. izme|u ostalog. kako sama ka`e. nije dovedena u pitanje. kada su filozofi otkrili (.Bavila sam se problemom delovanja. 19. tvrdi ona.“43 Te odredbe nalaze svoja po~etna razja{njenja i glavni izraz u knjizi The Human Condition. Ta izrazito pronicljiva ocena koju ona daje. pretIbid. str.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU izme|u filozofije i politi~kog. knjizi koju ve}ina i dalje smatra njenim klju~nim delom u oblasti politi~ke teorije. da bi objasnila razlikovanje koje stvara na{ svet izme|u dva bioi (theoretikos i politikos).postoji velika napetost izme|u filozofije i politike“. a u Nema~koj i Hrvatskoj pod nazivom Vita activa. i to u knjizi Vita activa gde se bavila. delovanjem. ka`e: „. odnosno u politi~koj teoriji: ona nije `elela da u~estvuje u „animozitetu prema svekolikoj politici kod ve}ine filozofa“. Na tom tragu. str. ili bolje re~eno. ta sveprisutna i svepro`imaju}a hijerarhija dovela je do „zamagljivanja distinkcija unutar same vita activa“ u tolikoj meri da ~ak i kad je moderno doba donelo obrt u tom hijerarhijskom poretku. da ostane u(z) politi~ko. Vita activa. svoju osnovnu temu..44 Usredsre|uju}i se na politi~ko delovanje. Arent se poziva na doga|aje i likove iz pri~a gr~ke filozofije da bi odredila konture koje su nu`ne za dalju razradu pitanja koje za nju imaju presudan zna~aj.. kao i onog {to se s tim uklapa – a to je njena odluka da stane na stranu. Life of the Mind.. 44 U SAD objavljenja pod nazivom Human Condition. Arent ne dovodi u pitanje samo to razlikovanje koliko nagla{ava problemati~nost date hijerarhije. „najstarijim problemom politi~ke teorije“..) da se politi~ko podru~je doista nije pobrinulo za sve ~ovjekove vi{e djelatnosti. vita activa skovali ljudi posve}eni kontemplativnom na~inu `ivota. o ~emu. str. u vezi s kojim me je oduvek mu~ilo to {to su termin..

. kategorije doxa koju je filozofija glavnog toka tradicionalno klevetala (istrajavaju}i na neupitnoj nadmo}i epsteme). o sebi je govorio kao o obadu..tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Odnos izme|u filozofije i polisa. donekle poklapalo s radom na delu Vita activa. godine trebalo da odr`i na Univerzitetu Notrdam. Filozofija vi{e na sebe nije preuzimala odgovornost za polis ili za gra|ane. te se stoga opa`ala kao jedno me|u mnogim (mnjenjima).. Sokrat nije imao da ponudi nekakvu istinu koja bi imala ve}u te`inu ili bi bila ubedljivija od drugih jer njegova istina nije nadilazila puko mnjenje. Ovome je posebnu pa`nju posvetila u ~lanku „Filozofija i politika“. pa samim tim i politi~kog. poredio se i s ra46 Ibid. `ele}i da bude shva}en kao neko ko provocira bez obzira na to s koliko se malo naklonosti na to gledalo. u svaki aspekt politi~kog.“46 To je primer koji nam pokazuje do ~ega su njene kriti~ke procene kanonske filozofije ~esto dovodile: Hana Arent je bila u stanju da uka`e na one teorijske putanje koje smo mogli da previdimo – {to ~esto i jeste bio slu~aj – koje ne samo {to ponekad upu}uju na sferu u~enosti i (visoke) kulture ve} na to kako se one prelivaju. tvrde}i da je u stanju da poma`e u ra|anju ideja. dakle. kao i izvo|enju posledica iz toga. kona~no. polo`aja metanarativa i sl. Hana Arent se u najve}em delu svojih analiza oslanjala na pojmove i argumente dvojice filozofa za koje je izjavila da predstavljaju izuzetke u kanonu mainstream filozofije: Sokrata i Kanta. „Ovaj moderni preokret dijeli s tradicionalnom hijerarhijom pretpostavku da ista glavna ljudska zabrinutost mora prevladati u svim djelatnostima ljudi jer bez jednog sveobuhvatnog principa ne bi bilo mogu}e uspostaviti poredak. tako|e. poma`u}i im da sami do|u do istine. Iako je poricala da je filozofkinja. o ~emu svedo~e i Platon i Ksenofont. Brane}i se pred atinskim gra|anima. Pora`ena u stvarima sveta. najzad. neprimetno. filozofija uvodi istinu koja tiranizuje mnjenja i. jama~no izveden iz tog iskustva – bio je pojam istine koja je u svojoj jedinstvenosti ve~na i jedino jemstvo besmrtnosti filozofa koje mu nijedan polis ne bi mogao da obezbedi. sagoreva prostor politi~kog gde se mno{tvo mnjenja iznova javlja. Taj ~lanak predstavlja deo njenih priprema za predavanje koje je 1954. Sr` njene argumentacije u ovom tekstu ti~e se prevrednovanja mnjenja. Platonov zakasneli lek u slu~aju Sokrata ili pak preventivni za budu}u filozofiju – no. te moja upotreba izraza vita activa . Dobro je poznato da je ~esto aludirao na babi~ki poziv svoje majke. Rascep je bio neizbe`an. Ta pretpostavka nije samorazumljiva.. {to se. ali je te`io tome da grad i gra|ane u~ini „istinoljubivijima“. Sokrat nije umi{ljao da je u posedu bilo kakve istine. od bitnog je zna~aja za ~itav njen rad. 242 hodi svim kritikama metafizike.. nije ni nadre|ena ni podre|ena glavnoj brizi vita contemplativa.

@ivot duha. re~ima koje ozna~avaju ne{to nevidljivo koje nam je jezik ponudio da izrazimo zna~enje svega {to nam se doga|a u `ivotu. s ~ijim je delom Arent upoznata. Hana Arent u svoju analizu samorazumljivo uklju~uje shvatanje da je filozofija do{la do svog kraja i – veoma nalik Ni~eu i njegovoj tezi o smrti Boga – ide dalje razmatraju}i posledice. Ona ne uzima u obzir da bi se mnogi koji sebe jo{ uvek svrstavaju me|u filozofe s tim ne bi saglasili i da je ta teorija odba~ena i u samoj filozofiji. iako su oni odista imali koristi od njegove aktivnosti. fenomenologija je zasnovana upravo na odbacivanju te teorije. Njoj je te{ko da prihvati da se filozofija najve}im delom razra~unavala s teorijskim poslom koji se odnosi na dva sveta (iako ima izuzetaka). nagone}i ih da stanu i da se zamisle. Tako. na to podvajanje ne bi pristao. {tavi{e. str. Me|utim. 436–437. kao neka vrsta navike da preispitujemo sve {to nam se doga|a ili nam mo`e privu}i pa`nju. umerenost. ona nagla{ava izbor po kojem „`ivot li{en preispitivanja nije vredan `ivljenja“. zadovoljstvo. sre}a. nema jemstva da te i sli~ne pretpostavke ne}e ponovo u}i na zadnja vrata. mo`e i ’usloviti’ da zlo~in uop{te ne 47 Hannah Arendt. i drugo. {to one u stvari svako malo i ~ine. Sartr (Sartre). bez obzira na to kakvi bi mogli biti njeni rezultati ili poseban sadr`aj – da li bi. pozitivista.. Hana Arent u Sokratu ne vidi dobro~initelja koji je smi{ljeno radio u korist atinskih gra|ana. ta aktivnost mogla biti jedno od onih stanja zbog kojih }e se ljudi suzdr`ati od zlo~injenja ili ih ona. „Thinking and Moral Considerations: A Lecture“.. u njenu se odbranu mo`e re}i da ovde dva pitanja zaslu`uju pa`nju: prvo. i tome dodaje: „mi{ljenje prati `ivot kada se bavi takvim pojmovima kao {to su pravda. Karnap (Karnap). da bi ilustrovao kako njegove re~i kao dodir ra`e mogu zaustaviti sagovornike. 243 .“47 Na uvodnim stranicama njenog poslednjeg klju~nog dela. sveta pojava i sveta istinskog bi}a. i da podsetimo: „Da li bi sama aktivnost mi{ljenja. zbog ~ega ona kao da kuca na otvorena vrata. na primer. s eti~kim. ali sa`ima jednu – iako va`nu – teorijsku tvrdnju i filozofiju u celini.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU `om. po sopstvenom vi|enju egzistencijalista. Ovde bi trebalo da se vratimo malo unazad: u njenim tekstovima filozofija se ~esto nekriti~ki vezuje za metafiziku i defini{e kao okvir utemeljen u onome {to ona naziva teorijom o dva sveta. njihovo prevo|enje u domen politi~kog ne podrazumeva samo priznanje da su se filozofija i politi~ko razi{li – s ~im sama Arent ne bi imala nikakav problem – ve} i dodatni nedostatak svesti o tome kako „posao mi{ljenja“ mora imati vezu ili funkciju u politi~kom ili. Hana Arent ispravno locira izvesne moderne „smrti“ na prelazu iz XIX u XX vek. Tu je upravo ona ta~ka u kojoj po~inje njeno poslednje delo @ivota duha. dakle. kad smo kod toga. obznanjuje to na samom po~etku svog Bi}a i ni{tavila.

50 Ibid. jer mi smo jo{ uvek ono {to su ljudi oduvek bili – bi}a koja misle. kao i Fihtea (Fichte) i [elinga (Schelling). Spinoza¹) koji su bili posve}eni politi~kom. da bi za{titili podru~je filozofije. „svi oni“ – iako su i ovde pomenuti izuzeci – „slo`ili sa Platonom: ne uzimaj ~itav ovaj domen ljudskih stvari odve} ozbiljno“. i bez sumnje neophodnoj funkciji. Zbog toga u njenoj interpretaciji Hegela (Hegel).) vi{e nije ubedljivo. Beograd. Arent i dalje smatra da je izuzetno va`no podvu}i da sada treba „insistirati na jednostavnoj ~injenici da se na{a sposobnost mi{ljenja ne dovodi u pitanje. Hobsa i Spinozu ŠHobbes.. Zavod za izdavanje ud`benika.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. S. nema~ki idealizam funkcioni{e „kao da Kanta nikada nije ni bilo“. nama u korist ide i to {to sada mo`emo ponovo prosejati na{a pro{la iskustva. mo`da donekle preteruju. i u tome je druga prednost na{e sada{nje situacije. „neoptere}ene“ i stoga neograni~eno slobodne. 11. ur.“52 Arent ovde nabraja brojne filozofe (pored ve} pomenutih. razum odr`ava filozofski savez s istinom. 52 Ibid. ali ne proma{uju sr`: ’Pisali su ŠAristotel i Platon¹ o politici kao da su kanili dati pravila bolnici za umobolne’. Ibid. Tako|e. Divjak i I. Klju~ni argument te sa`ete verzije sastoji se u tome da bi se filozofi. iako na prethodno opisan na~in preispituje i mo`da ~ak i poku{ava da sahrani kanon tradicionalne filozofije. „li{ene vo|stva sa strane“. pre svega. 51 Videti Hana Arent. ponovo ih sagledati kao „riznice“ kakve ona zbilja jesu. Arent nas podsti~e da „mi{ljenje ne koristimo samo kao instrument znanja i delovanja“.. 2005. „Predavanja o Kantovoj politi~koj filozofiji“. str.. Life of the Mind. Distinkcija izme|u mi{ljenja u {irem zna~enju te re~i i saznanja je u filozofskom formatu na~injena u podeli na um i razum koju Kant sprovodi u svom klju~nom delu.50 Odlomci iz Predavanja o Kantovoj politi~koj filozofiji o odnosu filozofije i politi~kog podse}aju nas na to kako je Arent nebrojeno puta predstavila svoju odbranu politi~kog protiv filozofije. Arent nas nepomirljivo podse}a na „Paskalove (Pascal) re~i o ovome Škoje¹.. u Moderno ~itanje Kanta.“49 Nastoje}i da razlu~i – i razdvoji – mi{ljenje od filozofije. koliko god da ova kriza poga|a na{e na~ine mi{ljenja. 48 49 . U svojoj saznajnoj. 244 po~ine?“48 Me|utim. Arendt. {to mi{ljenju omogu}ava da se upusti u beskrajno traganje za smislom. Milenkovi}. 5. „prastaro podvajanje mno{tva i ’profesionalnih mislilaca’ (. str.51 I kao da poku{ava da trajno razdvoji filozofiju i politiku.. Kritika ~istog uma. str 13–14.. Pored tog novootkrivenog potencijala procesá mi{ljenja i beskrajnog nizanja uvek ve} neotkrivenog smisla.

Ovde Arent polako gradi svoj argument: Kant ne tra`i dru{tvo „drugih filozofa“. Kada je. koja – {to je Kant ve} pokazao – nije isto {to i potreba da znamo. I „ona ne suprotstavlja nekolicinu mno{tvu. 245 53 54 55 56 Hannah Arent. „sklonost ka melanholiji“ delimi~no je prisutna u Kantovoj filozofiji. Ona je ukorenjena i manifestuje se u potrebi da koristimo na{ um. po{to telo sa svim svojim zahtevima predstavlja stalnu preponu znanjima. Ibid. ve} „ljudi.“53 To otu|enje mora da se reflektuje na pitanja `ivota. on na neki na~in voli smrt. shodno tome. Arent o~igledno koristi izraz „ljudi“ u generi~kom smislu. zaklju~uje Arent. dakle.“56 Sve to. drugi – i najdu`i po trajanju – obele`en je poku{ajem kidanja svih odnosa s filozofijom. Sve to vodi istom zaklju~ku: jednakosti. kratak stupanj na tom putu odlikuje posve}eno i donekle neosve{}eno. poput vas i mene“ (sic!)55 i tom „obi~nom ~oveku“ treba verovati kada je re~ o opa`anjima na{eg sveta. u potrebi da mislimo. re~ o njenom odnosu prema filozofiji. 93.“54 Filozofova bliskost smrti koju Arent opisuje kao „na~elni gr~ki pesimizam“ i. nekriti~ko uva`avanje filozofije. Prvi. poput svog heroja Kjerkegora. a kako se za `ivota to odvajanje nikada ne mo`e u potpunosti posti}i. prema Hani Arent. „Philosophy and Politics“. on stanovnicima grada ne}e u~initi ni{ta {to ve} nije u~inio svom telu. „Kako je smrt razdvajanje tela i du{e. po svom uticaju nema premca. me|utim. Hana Arent. „Predavanja o Kantovoj politi~koj filozofiji“. „[to je bli`i istinskoj filozofiji to se filozof vi{e odvaja od svog tela. i poslednji – uglavnom osporavan – odlikuje njeno vra}anje kriti~kim procenama politi~kog potencijala filozofije. str. Ako filozof postane vladar u gradu.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Pozivaju}i se prvenstveno na Platona i na njegovog Fedona. on }e poku{ati da u~ini ono {to je svaki slobodan gra|anin Atine u~inio da bi se odvojio i oslobodio neizbe`nosti svakodnevnog `ivota: on }e vladati nad svojim telom kao {to gospodar vlada svojim robovima. a jo{ i vi{e na pristup smrti. pre{la izvesne stupnjeve na svom `ivotnom putu koji su doprineli konstruisanju okvira njenog teorijskog putovanja. otvara prostor za Kanta u politi~koj filozofiji. i ona je. budu}i da je njen predmet du{a pre no telo – iako je njen pravi predmet zapravo duh. on Šfilozof¹ joj se nada. ona tvrdi da filozofija definitivno otu|uje filozofa od tela. na dijalog koji. postoje izvesni elementi njegove misli koji ga odvajaju od ove preovla|uju}e tendencije u filozofiji. .

On the other hand. such as those of Seyla Benhabib. since she did not finish her work on The Life of the Mind in which the last part was to be devoted to judgment. action. judging on the particular and second. 246 Summary Some political theorists claim – not uncontested – that a category of judgment can be placed at the crossroads of action and theory. praxis and theoria. Since one of the thesis of the text was that the main tension in Hannah Arendt’s political theory . the political. Lectures on Kant’s Political Philosophy. Lisa Jane Disch.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. especially in relation to the other concepts she developed: concept of the political. However. or the plurality of men – which was of special concern to Hannah Arendt. philosophical thinking and the political (action). Da{a Duha~ek: The Ideal of Certainty versus a Defeated Cause: Hannah Arendt on Judgment . The category of judgment is also one of the most important concepts of Hannah Arendt’s political theory. it is possible to significantly lay out her theory of judgment. or rather. Key words: judgement. In developing this concept Hannah Arendt relied on Immanuel Kant’s Critique of Judgment. sociability. and others. This text develops the main parameters which constitute the category of judgment. developing the context of judging as always already the sociability.contrary to some of the mainstream interpretations – is the one between philosophy. In order to fully present the problematic of judgment relevant interpretations of Hannah Arendt’s use of this category have also been considered. as well as in reference to the category of responsibility. within her political theory it is also a challenging concept. Richard Bernstein. using his aesthetics to construct the key points of her theory of political judgment. Albrecht Wellmer. such as. relying on some of her other texts. those also being the conceptual problems in constructing this concept: first. the final part of the text addresses Hannah Arendt’s relation to philosophy. radical evil. philosophy.

o mi{ljenju posredstvom mi{ljenja). 1 2 HANA ARENT O MI[LJENJU* Hannah Arendt. 2000. skovali oni za koje je pre svega bila va`na vita contemplativa. Me|utim. BERNSTIN U uvodu za @ivot duha Hana Arent (Hannah Arendt) nam ka`e da njena zaokupljenost duhovnim aktivnostima (mi{ljenjem.. Fenomen banalnosti zla podstakao ju je da se zapita: „Da li se problem dobra i zla. da bih video kako se razli~iti tokovi njenih refleksija * Richard J. 141–142. New York. vita activa.2 Tako je kontemplacija imala ve}u vrednost od delatnog `ivota. mo`e dovesti u vezu s na{om mo}i mi{ljenja?“1 Drugi izvor bila su „izvesna dvoumljenja“ koja su je mu~ila otkad je zavr{ila knjigu The Human Condition. Dana Villa. The Cambridge Companion to Hannah Arendt. 5. koji je delovao kao da je sasvim zato~en sopstvenim kli{eima i ispraznim frazama. jer se u njoj usredsredila na tri fundamentalne ljudske aktivnosti: rad. Najuznemiruju}a crta Adolfa Ajhmana. Utoliko ovde `elim da razmotrim neke vrhunce njenog mi{ljenja o mi{ljenju (ili. Bernstein. [to se pomnije istra`uju dela koja je napisala. „Arendt on Thinking“. str. shvatila je da su sam izraz. preciznije. istina je da je zanimanje za mi{ljenje uvek imalo sna`an uticaj na prirodu njenog strastvenog mi{ljenja. bila je njegova nesposobnost da misli. Neposredan podsticaj za nju pru`ile su refleksije o Ajhmanovom (Eichmann) procesu. a kontemplacija nije aktivno nego pasivno stanje“. 6. Cambridge University Press. 1978. zatim nameravam da se vratim korak nazad. Prvobitno je nameravala da knjigu nazove Vita activa. 165. I–II/2009 UDK: 14 Arent H. . odnosno na{a mo} da procenimo da li je ne{to dobro ili lo{e. Vol I.Tre}i program Radio Beograda Br. proizvodnju i delovanje. 247 RI^ARD D@. ed. Ibid. The Life of the Mind. Ta tradicija je smatrala da „mi{ljenje stremi kontemplaciji i njome se okon~ava. str. to se jasnije uvi|a da je mi{ljenje stalna tema u celom njenom korpusu. Ipak. htenjem i rasu|ivanjem) ima dva razli~ita izvora. Danas se obi~no smatra da je Arent po~ela da misli o mi{ljenju tek u poodmaklom stadijumu svoje karijere.2 Arent H.

4 Arendt. koju ona o{tro suprotstavlja drugom jevrejskom tipu. 248 spajaju.3 Pesnici. pisci i umetnici koji mogu poslu`iti kao primer jevrejskog parije nisu naprosto izgnanici: to je status koji im name}e dru{tvo. MA: MIT Press. str. a zavr{ila rukopis u Parizu tridesetih. pesnici. New York. ~ak primarno oru`je u borbi za pravu slobodu protiv tla~iteljskih birokratskih snaga dru{tva (dru{tva anonimnih). unutra{nju raspravu koju ona sama nikada u potpunosti nije okon~ala. U „The Jew as pariah: The hidden tradition“ (1944).“4 Arent ne razja{njava {ta ovde podrazumeva pod „mi{ljenjem“. godine. Oni taj status koriste da bi potvrdili svoju nezavisnost i slobodu. ali skrivene tradicije u modernoj jevrejskoj misli. H. prema Kafkinom mi{ljenju. „Jevrejin kao parija: skrivena tradicija“. Feldman (ur. ona jasno ka`e da je mi{ljenje „oru`je“. Premda je Arent po~ela studiju o Raheli krajem dvadesetih godina XX veka dok je jo{ `ivela u Nema~koj. To je tradicija parije. 68. Arent te`i razotkrivanju `ivotno va`ne. i najzad. 3 I .. mi{ljenje je novo oru`je – jedino kojim je. O razlici izme|u parije i skorojevi}a videti moju knjigu Hannah Arendt and the Jewish Question. u H. godine. `elim da istra`im duboku. ona prime}uje: „Za Kafku je stvarno samo ono ~ija snaga nije okrnjena nego potvr|ena mi{ljenjem. knjiga nije objavljena sve do 1958. Govore}i o Kafki. Jedna od njenih najranijih rasprava koja se izri~ito bavila mi{ljenjem pojavljuje se u kontekstu koji mo`e izgledati kao da je udaljen od te teme. Rane odlike parije kao osobe koja svoje mi{ljenje koristi kao oru`je zametak je ideje Hane Arent o Selbstdenkeru – nezavisnom misliocu. skorojevi}u. Taj paragraf pokazuje da Hana Arent nikada nije mislila da je mi{ljenje isklju~ivo duhovna delatnost filozofa ili „profesionalnih mislilaca“. ^aplina (Chaplin). Arent opisuje ~etiri primera te tradicije: Hajnea (Heine). Prilago|avaju}i ideju pozajmljenu od Maksa Vebera (Max Weber). Arent analizira pariju kao „tip ~oveka“ koji ima „vrhunsku va`nost za vrednovanje dana{njeg ~ove~anstva“. 83. Lazara (Lazare) i Kafku (Kafka). Nasuprot tome. U eseju objavljenom 1944. Arendt. mada njeni o{troumni komentari dobijaju na va`nosti. 1978. str.): The Jew as Pariah: Jewish Identitity and Politics in Modern Age. nerazre{enu napetost u njenom vlastitom mi{ljenju. 1996. pisci i umetnici su istinski mislioci. Arent prvi put govori o konceptu parije u knjizi Rahel Varnhagen: The Life of a Jewess. koji je tvrdio da Jevreji nisu samo „potla~eni narod“ ve} „narod parijà“.. „The Jew as pariah: The hidden tradition“. naro~ito u svetlu kasnijeg razvoja.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. R. Cambridge. ali je zapravo prili~no relevantan. Zatim. parija obdaren ro|enjem u svojoj `ivotnoj borbi protiv dru{tva.

da u morskoj dubini.7 249 Jedan od najpoeti~nijih opisa mi{ljenja mo`e se na}i u njenom predgovoru zbirci eseja Izme|u pro{losti i sada{njosti: {est ve`bi o politi~koj misli. Sa`eto je ozna~ila taj vid mi{ljenja kao Denken ohne Geländer – mi{ljenje bez oslonca. ka`e ona.5 Takvo samostalno mi{ljenje predstavlja „novu vrstu mi{ljenja kojem nije potrebna potpora. str. ve} da bi zavirio u bogato i nepoznato.6 Tu se doti~emo jedne od najdubljih tema mi{ljenja Hane Arent. Harvest Books. Men in Dark Times. neke stvari do`ivljavaju „morsku promenu“ (sea-change) i opstaju u novim kristalizovanim formama i oblicima koji ostaju imuni na elemente. Ona tu govori o Benjaminovom „daru poetskog mi{ljenja“: Ovo mi{ljenje koje se hrani sada{njo{}u radi na „misaonim fragmentima“.. koje mo`e da otrgne od pro{losti i okupi oko sebe. kao da su samo ~ekali lovca na bisere koji }e se jednog dana spustiti do njih i izneti ih gore u svet `ivota – kao „misaone fragmente“. Vi{e se ne mo`emo oslanjati na tradiciju. De~je novine. Moramo nau~iti da mislimo na nov na~in. doprinev{i tako obnavljanju i{~ezlih epoha. proces propadanja istovremeno predstavlja proces kristalizacije. i to {to ona ka`e u re~itom eseju o Valteru Benjaminu (Walter Benjamin) moglo bi se re}i i o njoj samoj. .) 6 Ibid. 9. 1968. Hana Arent ga je i sama upra`njavala. bez {taka. New York. Mi{ljenje. ona povezuje mi{ljenje s pam}enjem i pripovedanjem. Jasmina Te{anovi}. 1991. bisere i korale u dubinama i da bi ih izneo na povr{inu. standardi i tradicije da bi se slobodno. Ovo se mi{ljenje rukovodi uverenjem da iako je `ivljenje podlo`no uni{tenju vremena. u koju tone i u njoj se rastvara ono {to je jednom bilo `ivo. 10. prihva}ene kategorije i usmerenja. bila uverena da je s katastrofalnom provalom totalitarizma u XX veku do{lo do radikalnog raskida s tradicijom. Ona se tu ponovo vra}a Kafki da bi izrazila {ta podrazumeva pod mi{ljenjem. ne{to „bogato i ~udesno“. Pam}enje je jedan od najva`nijih „modaliteta misli“ i zahteva pripovedanje da bi 5 Arendt. naime. Gornji Milanovac. 7 Ibid. Ona je. Hana Arent. „povla~e se u slobodu vlastitog mi{ljenja“. a mo`da ~ak i kao ve~ne Urphänomene. Kada su ljudska bi}a u mra~nim vremenima li{ena javnog prostora. godine na dodeli Lesingove nagrade – „O humanosti u mra~nim vremenima: misli o Lesingu“ – Hana Arent razvija ideju o Selbstdenken. ovo mi{ljenje grozni~avo traga po dubinama pro{losti – ali ne da bi je o`iveo onakvu kakva je bila. Ljudi u mra~nim vremenima.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU govoru koji je odr`ala 1959. prev. ne da bi raskopao dno i izneo ga na svetlost. kretalo po nepoznatom terenu“. str. „drugi je na~in kretanja u svetu slobode“. Komentari{u}i jednu Kafkinu parabolu i aforizam Renea [ara (Rene Char): „Notre héritage n’est precede d´aucun testament“. (Upor. Kao lovac na bisere koji se spu{ta na dno mora.

ako ga prosto izjedna~imo s mentalnim procesima logi~kog mi{ljenja. i zatim ih samo treba primeniti“. posebno pogl. 7. jer mi{ljenje koje ona opisuje i praktikuje jeste stvarala~ka delatnost koja zahteva pam}enje. {to je dugo bilo svojstveno filozofskom mi{ljenju. godine). „sama misao izrasta iz doga|aja `ivog iskustva i mora ostati u vezi s njima. i to je tako|e jedan od glavnih razloga za{to Arent nikada o sebi nije razmi{ljala kao o „profesionalnom misliocu“. mora stalno da se bori. i radije se izja{njavala kao nezavisni mislilac nego kao filozofkinja. klju~no je za razumevanje nijansi njenog mi{ljenja o mi{ljenju. Delatnost mi{ljenja se sme{ta u bezvremenom „jazu izme|u pro{losti i budu}nosti“. iako svako istinsko mi{ljenje zahteva povla~enje iz svakodnevnog `ivota i odista tra`i osamu i ti{inu. njihov pri8 Hannah Arendt. Videti Canovan.9 Kasnije }emo videti da je. U pitanju je isku{enje da se potceni doxa i da se pobegne od kontingentnosti promenljivih pojava. Me|utim. prvo izdanje 1961. Between Past and Future: Eight Exercises in Political Thought. 14. kao jedinim znakovima vodiljama za svoje odre|enje“. I dalje. glavna tradicija politi~ke filozofije po~ela je s Platonom i zavr{ila se s Karlom Marksom (Karl Marx). ispu{tamo ono {to Arent smatra distinktivnom crtom novog mi{ljenja. Mi{ljenje koje se doga|a u procepu ne treba poistovetiti s „takvim mentalnim procesima kao {to su dedukcija. pripovedanje i ma{tu.8 Arent je potpuno svesna da je mi{ljenje tradicionalno povezano s takvim mentalnim procesima i ne sugeri{e da su oni irelevantni za mi{ljenje.10 Prema njoj. „Filozofija i politika“. 1977. Ona tvrdi da kad god su filozofi obra}ali pa`nju na nesre|en. konfuzan svet politike gde uvek postoji pluralisti~ko takmi~enje mnjenja (doxai). pro{lost i budu}nost se shvataju kao sile s kojima „on“. The Penguin Books. ali i vrline hrabrosti i nezavisnosti. To je opasnost s kojom se „profesionalni mislioci“ uvek suo~avaju. U Kafkinoj paraboli. u`ljebljen u ovom procepu. a naro~ito o politi~koj funkciji mi{ljenja. Njeno poslednje predavanje. 250 o~uvalo ona „mala skrivena ostrva slobode“. jedna od najve}ih opasnosti po mi{ljenje iluzija da ljudska bi}a mogu pobe}i iz svakodnevnog sveta pojava. New York. indukcija i izvo|enje zaklju~aka ~ija logi~ka pravila neprotivre~nosti i samokonzistentnosti mogu da se nau~e jednom zauvek. str. . Na tom predavanju Arent se bavila problemom koji ju je celog `ivota proganjao – napeto{}u izme|u filozofije i politike. 1992). Hannah Arendt: A Reinterpretation of her Political Thought (Cambridge: CUP. 9 Ibid. Godine 1954 (~etiri godine pre objavljivanja Vita active).tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 10 Margaret Kanovan nudi vrlo prosvetljuju}e tuma~enje problemati~nih ta~aka i napetosti koje postoje u razmi{ljanju Hane Arent o filozofiji i politici. „Filozofija i politika“ (objavljeno tek 1990. Arent je odr`ala seriju predavanja na Univerzitetu Notrdam.

Social Reserch 57/I (Spring 1990). ili su probali da vladaju dr`avom pozivaju}i se na ~vrste.11 Njen Sokrat (u ovom eseju) nije neko ko `eli da pobegne od polisa ili da upravlja njime. Oni su poku{ali da umaknu „ludilu“ politike. kao i podela izme|u filozofije i politike preovladala u istoriji Zapada.. 12 Arendt. On je „{etao trgom.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU maran cilj nije bio da se razume politika nego da joj se nametnu „apsolutni standardi“ filozofije. Uloga filozofa... da prona|u istinu u svojoj doxa.. on ne treba da izgovara filozofske istine nego da gra|ane u~ini istinoljubivijima. `eleo je da pomogne drugima da porode misli koje su svakako ve} imali.15 Kod Sokrata postoji „svest da je ~ovek misle}e i delatno bi}e u jednom – naime. 258). Me|utim. To mi{ljenje se manifestuje u govoru (logos). 251 . stalne. i jo{ uvek gaje duboko neprijateljstvo prema politici. Ipak. prema Sokratu. koliko je hteo da popravi njihove doxai koje su konstituisale politi~ki `ivot u kojem je u~estvovao. Za Sokrata je majeutika bila politi~ka delatnost. otkriva doxa u njenoj istinitosti. str.“12 Sokrat je `eleo da u~ini polis istinoljubivijim tako {to }e svakom gra|aninu omogu}iti da iznese svoju istinu. Mada je Arent verovala da je raskid izme|u misli i dela. 13 Ibid. 81.. prema tome. 85. ~ak i u ovom unutra{njem dijalogu u kom sam dva-u-jednom. „Po Sokratu je najva`niji kriterijum za ~oveka koji istinoljubivo izgovara svoju doxa da je u ’saglasju sa sobom’. nije da vlada ve} da bude „dosadan kao obad“. str. ali. str. dijalektika ne dovodi do istine tako {to uni{tava doxa ili mnjenje ve}. Ova tradicija ima poreklo u Platonovom o~ajanju kada je atinski polis osudio Sokrata na smrt. 14 Ibid. zahteva dijalog sa sobom. naprotiv. 88.13 Sokrat je te`io da navede svoje sugra|ane da postanu misle}e osobe. str. da ne protivre~i sebi i ne izgovara protivre~ne stvari“. detaljno jezi~ko ispitivanje. u sredi{tu samih tih doxai. neko ~ije misli nepromenljivo i neizbe`no prate njegove ~inove – a (ta svest) ~ini 11 Kanovan povezuje pri~u Hane Arent s „nekom vrstom mita o filozofskom Padu – pri~om koju je o~igledno smatrala privla~nom. nisam sasvim izdvojena iz mno{tva koje ~ini `ivot ljudi“.14 „Mi{ljenje. mada ne sasvim uverljivom“ (Ibid. Filozofi su gajili. 15 Ibid. uvek je smatrala otvorenom mogu}nost druga~ije integracije mi{ljenja i delovanja radi nove vrste politi~kog mi{ljenja. Razlika izme|u ovakvog Sokrata i Platona veoma je va`na: Sokrat nije toliko hteo da obrazuje gra|ane. „Philosophy and Politics“. uzimanje i davanje na osnovu stroge jednakosti. Metod koji koristi je dialegesthai. ~iji se plodovi nisu mogli meriti rezultatima dostizanja ove ili one op{te istine. apsolutne standarde „realnosti i istine“. Arent o{tro suprotstavlja Sokrata i Platona. tih mnjenja.

ni{ta manje od logike. 89. time nije anticipirao samo fundamentalni smisao logike.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. nego i sebi. str. Arent je savr{eno svesna da je njen portret Sokrata kontroverzan.“19 Stavio sam poseban naglasak na to kako se u delu Hane Arent oslikava Sokrat. osame i savesti. ve} misle}e bi}e ~ija se misao manifestuje u govoru. me|utim. str. jer to najbolje obja{njava {ta Arent podrazumeva pod politi~kim mi{ljenjem. i koliko je ovakvo mi{ljenje va`no za gra|ane polisa. ima svoje poreklo u ovom iskazu. Njen Sokrat je „idealan tip“ koji koristi da bi naglasila razliku izme|u politi~kog mi{ljenja i one vrste politi~ke filozofije koja je prema ovakvom mi{ljenju neprijateljski raspolo`ena. Za Sokrata. ako joj nedostaje samo}a koju zahteva svaki oblik mi{ljenja. „Nijedna osoba ne mo`e svoju savest o~uvati netaknutom ako nije u stanju da vodi dijalog sa sobom. jedan od njenih motiva da preusmeri pa`nju na mi{ljenje u @ivotu duha bila je njena nelagoda zbog zanemarivanja te teme u Vita activi. a ne delovanje. jer je savest u najop{tijem smislu tako|e zasnovana na ~injenici da mogu da budem u saglasnosti ili nesaglasnosti sa sobom. Ne treba.“16 [ta god mislili o „istorijskoj“ ta~nosti Sokratovog portreta kakav nudi Arent. kao i sna`an kontrast koji pravi izme|u Sokrata i Platona. 90. to jest. mi{ljenjem koje je usmereno ka pove}anju istinitosti doxa. 19 Ibid. „^injenica. 18 Ibid. 252 ljude i gra|ane boljim. le`i u njenom iskustvu totalitarizma. Ona tvrdi da je za Sokrata najvi{i imperativ `ivot na takav na~in da se ne bude u suprotnosti sa samim sobom. ~ovek jo{ uvek nije „racionalna `ivotinja“. `elim da se na kratko osvrnem na tekst Vita activi. unutra{njeg dijaloga. ~esto zapa`ana..17 Savr{eno se jasno pokazuje da je mi{ljenje su{tinsko za politiku. Kada je Sokrat tvrdio da je „mnogo bolje biti u nesaglasnosti sa celim svetom. jer samo u mi{ljenju ostvarujem dijalog onoga dva-u-jednom koje sam ja sama. Kao {to sam ranije nazna~io.. 87. Pretpostavka ovog u~enja je mi{ljenje.“18 Osnovni razlog zbog kojeg Arent nagla{ava vezu mi{ljenja.. a to zna~i da se ne pojavljujem samo drugima. Arent tako|e nagla{ava da je mi{ljenje klju~no za formiranje savesti. zaboraviti da je cela ta knjiga zasuta njenim kriti~kim referencama o Ibid. obja{njiva je kada shvatimo da totalitarni re`imi te`e eliminaciji same mogu}nosti osame neophodne za nezavisno mi{ljenje. politi~ki zna~aj ovog „idealnog“ Sokrata od presudne je va`nosti. str. za proveru vlastitih doxai i njihovo pribli`avanje istini. Pre nego {to se odmaknem korak unazad da bih povezao nekoliko tokova u mi{ljenju o mi{ljenju Hane Arent. ve} i etike. 16 17 . da savest pod totalitarnim uslovima politi~ke organizacije vi{e ne funkcioni{e“. nego sa samim sobom“. „Etika.

tada bismo zaista postali bespomo}ni robovi. nijedno drugo mjerilo do stupnja ~iste aktivnosti. stvar mi{ljenja.“22 Ono {to iznosim u knjizi je ponovno promi{ljanje ljudske uvjetovanosti sa stajali{ta na{eg najnovijeg iskustva i najsuvremenijih bojazni. nikad manje sam no kad je sa samim sobom. nemisaona stvorenja u milosti svake tehni~ki mogu}e naprave. To }e nam omogu}iti da predupredimo neke tipi~ne neHannah Arendt. lako je mogu}e da }e ih mi{ljenje kao takvo nadma{iti. 8. koliko na{eg znati-kako. ona ka`e: „Ako bi se pokazalo istinitim da su se znanje (u modernom smislu znati-kako) i mi{ljenje zauvijek razdvojili. po~nem via negativa – razmatranjem {ta mi{ljenje nije. o~ito. August Cesarec.. samodestruktivni karakter mi{ljenja koje ne ostvaruje gotov rezultat ili proizvod. Ona ponovo ume}e ovaj stav u poslednjem pasusu knjige: Jer ako na razli~ite djelatnosti unutar vitae activae ne primijenimo drugi test do iskustva djelatnog `ivota. Ibid. B.) 22 Ibid. str. beznandna zbrka ili samodopadno ponavljanje „istina“ koje su postale otrcane i isprazne – jedna od najistaknutijih oznaka na{eg vremena. str.23 Ta je analogija varljiva. str. 1991.. a ~ini mi se da je nemisaonost – nepromi{ljena bezbri`nost. Mi{ljenje o mi{ljenju Hane Arent vi{e je nalik paukovom tkanju koje se stalno iznova tka. kako nam ka`e Arent. 23 Hannah Arendt. ne toliko ma{iná. u pasusu koji se mo`e ~itati kao prete}e upozorenje. str. mi{ljenje svakog jutra raspara sve {to je prethodne no}i istkalo“. Sada je na{ zadatak da poku{amo da istra`imo kako je nekoliko niti njene analize utkano u platno koje se zove mi{ljenje.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU mi{ljenju. Stoga ja predla`em vrlo jednostavno: to nije ni{ta vi{e doli razmisliti o onome {to ~inimo. prihvataju}i se tog zadatka. 88. „najvi{a je i mo`da naj~istija delatnost za koju su ljudi sposobni“. bez obzira na to koliko smrtonosna ona mogla biti. @elim da. 10 (kurziv R. 20 21 II . 261. U Prologu knjige. Zagreb. Postoji kontinuitet. ali i diskontinuitet i razlika. To je. Tko god znade o tome znat }e koliko je Kato bio u pravu kada je kazao: Numquam se plus agere quam nihil cum ageret.“20 Arent opisuje sam projekat Vita active kao misaonu ve`bu: 253 Mi{ljenje. The Life of the Mind. numquam minus solum esse quam cum solus esset – „Nikad nije djelatniji no kad ni{ta ne ~ini. Vita activa. ponekad se slu`e}i starim nitima. iako uspeva da opi{e nemiran. ponekad ume}u}i nove niti u svoje tkanje.21 Hana Arent ~esto tvrdi da je beskrajni proces mi{ljenja „nalik Penelopinom tkanju.

vrlo je verovatno da time ne bi izgubili samo sposobnost da proizvode misaone stvari koje nazivamo umetni~kim delima nego i sposobnost da postavljaju sva ona pitanja na koja odgovor postoji. mi{ljenje po~inje ~u|enjem i poja~ava na{ ose}aj ~u|enja. Mi{ljenje Mi{ljenje Mi{ljenje Mi{ljenje ne donosi znanje kao {to to ~ine nauke. nam ne daruje neposredno mo} za delovanje. Najva`nije je napraviti razliku izme|u mi{ljenja i znanja. ne re{ava zagonetke svemira. 62. Arent po~inje prvi tom @ivota duha. Da bi razjasnila o ~emu govori. Znanje se prvenstveno bavi istinom. shva}ena kao disciplina koja proizvodi posebnu vrstu znanja. zapli}e se u metafizi~ke gre{ke. a mi{ljenje zna~enjem. citiraju}i Hajdegera (Heidegger). Filozofija. {to nas ne sputava da ih ipak postavljamo. mi{ljenje „ne re{ava zagonetke svemira“.. nauke.. mada ne smemo da poistovetimo ili pobrkamo mi{ljenje i saznanje. str. istinsko znanje bi bilo nemogu}e bez mi{ljenja. To je mo} kojom te`imo za razumevanjem zna~enja svega s ~im se susre}emo. Iz perspektive Hane Arent. ~ak i filozofije.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Kant ni izbliza nije bio dovoljno radikalan u osloba|anju mi{ljenja od o~eki24 25 Ibid. Mi{ljenje pak nikada ne donosi takav rezultat. Mi{ljenje je mo} zahvaljuju}i kojoj postavljamo pitanja na koja nema odgovora. Oslobo|eno zahteva saznanja. ne stvara upotrebljivu prakti~nu mudrost. .25 Sem toga. Ibid. i za zna~enjem nikako nisu totalno nepovezani. Arent se poziva na Kantovo razlikovanje Verstand (ona insistira na tome da se kantovski „razum“ prevodi terminom intellect pre no uobi~ajenim terminom understanding) i Vernunft.24 Arent prihvata svaku od ovih tvrdnji i tuma~i ih na nov na~in. pitanja na kojima se zasniva svaka civilizacija. dok mi{ljenje pretpostavlja znanje: Ako bi se ikad dogodilo da ljudi izgube prohtev za zna~enjem koji ovde nazivamo mi{ljenjem i prestanu da postavljaju pitanja na koja nema odgovora. str. ali postoji i potreba za mi{ljenjem – za mi{ljenjem koje nas vodi preko i iznad onog {to mo`emo da znamo. 254 sporazume u vezi sa Hanom Arent i pomo}i u ra{~i{}avanju terena za njen fenomenolo{ki opis nevidljive i bezvremene delatnosti mi{ljenja. Postoji sna`na `e| za takvim znanjem. Znanje je ono {to posti`emo uz pomo} zdravog razuma. Uspeh saznanja je stvaranje opipljivog proizvoda – znanja. Naprotiv. Traganje za znanjem i istinom. i. Sposobnost mi{ljenja koju je Kant nazvao Vernunft (um) potpuno se razlikuje od saznanja koje traga za istinom. Mi{ljenje. A potraga za smislom nema (i ne mo`e imati) zavr{etak. te se „uspeh“ mi{ljenja meri njegovom sposobno{}u da uni{ti svoj predmet i krene iz po~etka.

“ „Bili smo svedoci. totalnog kolapsa svih ustanovljenih moralnih standarda u javnom i privatnom `ivotu tokom tridesetih i ~etrdesetih. 146–147.“ „Skoro neprimetno sve je ovo propalo gotovo preko no}i. odnosno na{a mo} da procenimo da li je ne{to dobro ili lo{e. niti nam „daruje neposredno mo} za delovanje“. godine. 1996. ve} prosto navika eksplicitnog `ivljenja sa sobom. Ve} sam naveo pitanje koje Arent postavlja kada je svedo~ila Ajhmanovom „odsustvu mi{ljenja“: „Da li se problem dobra i zla.. . ^ak i da mi{ljenje samo po sebi nije dovoljno za prakti~nu mudrost. u kriznim vremenima mi{ljenje mo`e da oslobodi sposobnost rasu|ivanja. a mi vrlo dobro znamo koliko se ~ovek od njih zastra{uju}e brzo odu~ava.26 Hana Arent ima na umu jednu od najgor~ih lekcija totalitarizma – lako}u kojom su navike i obi~aji mogli da se transformi{u. kao skup obi~aja.. a sla`e se s njim i oko toga da je zaborav istinskog mi{ljenja velika opasnost na{eg vremena – zavodljiva. dobro i zlo. str. Tradicionalni pristupi disciplina morala i etike potpuno su nepodobne da se uhvate u ko{tac s novim vidovima zla vi|enim u na{em veku.. ali pogubna tendencija da se mi{ljenje poistoveti s nezaustavljivom potragom za nau~nim znanjem. i onda kao da je moralnost najednom bila razotkrivena. Ova poenta je naro~ito va`na za Hanu Arent. str. mo`e dovesti u vezu s na{om mo}i mi{ljenja?“ I nastavlja: „Pod tim ne mislim na to da bi mi{ljenje moglo da urodi dobrim delom. Ona je bli`a Hajdegeru (koji je tako sna`no uticao na njeno vlastito mi{ljenje o mi{ljenju) u povezivanju mi{ljenja i poezije. kao da bi se ’vrlini moglo podu~iti’ – jedino se. Arent emfati~no nagla{ava tu stvar u eseju napisanom odmah posle objavljivanja Ajhmana u Jerusalimu: Pretpostavka za ovu vrstu rasu|ivanja nije visoko razvijena inteligencija ili sofisticiranost u pitanjima morala. to jest u~e{}e u ne~ujnom dijalogu izme|u mene i mene same. navike i obi~aji mogu nau~iti. „Some Questions of Moral Philosophy“. Ovi citati su preuzeti iz niza neobjavljenih predavanja koje je Arent dr`ala 1965. Videti razmatranja o tome u mojoj knjizi Hannah Arendt and the Jewish Question. navike i konvencije navela ju je da toliko naglasi mi{ljenje.27 Duboka skepsa Hane Arent u odnosu na obi~aje. navika i manira koji bi mogli da budu zamenjeni drugim skupom uz jedva malo vi{e muke od promene manira pri jelu pojedinca ili naroda“. MIT Press. naime. pomo}u koje razlu~ujemo ispravno i pogre{no.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU vanja i zahteva saznanja. „Skoro preko no}i i gotovo bez imalo otpora je tradicionalna zapovest ’Ne ubij’ izmenjena u novi imperativ ’Ubij zbog Firera’.. Mi{ljenje samo po sebi „ne stvara upotrebljivu prakti~nu mudrost“. koji od Sokrata i Platona uobi~ajeno nazivamo mi{ljenjem. i kako se lako one zaborave kada neke nove okolnosti zahtevaju druga~ije pona{anje“. Ova vrsta mi26 27 255 Ibid. 3..

Poput Sokratovog demona. 1998. str. Ona ne poku{ava da odredi nu`ne i dovoljne uslove pod kojima se mogu „spre~iti katastrofe“. uz neznatne stilske izmene (zahvaljuju}i Meri Makarti ŠMary McCarthy¹). u retkim momentima kad odluka mora da padne. I. Ranko Mastilovi}.28 Mi{ljenje se bavi nevidljivim. Nav. sporedni proizvod osloba|aju}eg dejstva mi{ljenja. gde nikada nisam sama i uvek sam isuvi{e zauzeta da bih mislila. ponovo javlja u The Life of the Mind. „[to du`e ga je neko slu{ao. 28 . 29 „Thinking and Moral Considerations: A Lecture“. to je sposobnost razlikovanja ispravnog i pogre{nog. Verovati da ih ima (ili da ih mo`e biti). 193. to je o~iglednije postajalo da je njegova nesposobnost govora bila blisko povezana sa njegovom nesposobno{}u mi{ljenja. njihova isku{enja }e se javljati kad god se u~ini nemogu}im da se politi~ka. 256 Hana Arent zaklju~uje tekst „Mi{ljenje i moralna razmatranja“ (esej o kome }emo uskoro detaljno raspravljati) izjavom: {ljenja. Izvori totalitarizma. Manifestacija misli nije znanje. oni su me|usobno povezani na sli~an na~in kao {to su to svest i savest. a rasu|ivanje se uvek ti~e pojedina~nog i stvari koje su na dohvat ruke. Feministi~ka 94. predstavama odsutnih stvari. Slavica Stojanovi} i Aleksandar Bajazetov-Vu~en. mi{ljenje nam ne mora re}i {ta treba da ~inimo. prema Arent. postaje suvi{e lako pot~initi se zlu. The Origins of Totalitarianism. zna~i skliznuti u iluziju da ima ~vrstih oslonaca. 459. ~ini ga vidljivim u svetu pojava. „On je bio izvorno nesposoban da izgovori ijednu re~enicu koja nije bila kli{e“. mi{ljenja sa sta„Personal Responsibility under Dictatorship“. ostvaruje mi{ljenje. onda rasu|ivanje. Harvest Books.30 Me|utim. na na~in koji danas deluje proro~ki. a ti su ga kli{ei {titili od ose}aja realnosti i shvatanja {ta je u~inio. nesposobnost mi{ljenja na ovaj na~in bila je Ajhmanova najistaknutija karakterna crta. naime. 6. avgust 1964. Prema Hani Arent. 1973. i rezultuje save{}u kao svom nusproizvodu. To zbilja mo`e da spre~i katastrofe. Upor. ostvari razliku unutar na{eg identiteta kako je u svesti dat. iako je u korenu svakog filozofskog mi{ljenja. Oni ne postoje. Vol. prev. The Listener. Ona nas ~ak opominje. 467. dva-u-jednom ne~ujnog dijaloga. lepog i ru`nog. da „totalitarne ideje mogu itekako da nad`ive pad totalitarnih re`ima. ali nas mo`e spre~iti da toleri{emo zla dela ili da prema njima postanemo ravnodu{ni. str. Ovaj paragraf se. prev. Ako mi{ljenje. dru{tvena i ekonomska beda ubla`i na na~in dostojan ~oveka“. ako ne razvije sposobnost „mi{ljenja sa stanovi{ta nekog drugog“. Arent. nema garancija protiv zla. Re~ 59/5 (2000). Beograd. str.) 30 Hannah Arendt. ako neko ne zastane i razmisli. bar za mene. nije tehni~ka i ne ti~e se tehni~kih problema. „Li~na odgovornost pod diktaturom“.29 Treba da budemo pa`ljivi kako ne bismo pogre{no protuma~ili ono {to Arent ovde govori (i ne govori). Social research 38/3 (Fall 1971):417–446.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. No.

u potpunosti i{~ezava ako nema misaone aktivnosti. str. „Metafora posti`e ’prenos’ (metapherein) izvornog i naizgled nemogu}eg metabasis eis allo genos. kao {to je pitanje „gde smo kada mislimo?“ Klju~ za re{avanje ovog paradoksa (a da ne izgubimo ose}aj ~udesnog) nalazi se u njenom razumevanju odnosa mi{ljenja i jezika i metafore. ni temporalnost pro{losti i budu}nosti. me|utim. Ranko Mastilovi}. 1992. nije fenomen? Ipak.31 Ajhman potvr|uje ono {to Arent emfati~no tvrdi. strogo govore}i. shvatam da je `ivot koji se zasniva na poslu{nosti i primanju naredbi veoma udoban. me|utim. nema „supstanciju“. naro~ito u @ivotu duha. mo`e okarakterisati kao razvijanje fenomenologije mi{ljenja. Misle}e ja nema svoje doba. „Why? New Eichmann Notes Try to Explain“. Kao ljudi koji `ive svoj `ivot u svetu pojava. Penguin.33 Javlja se. mi{ljenje (odvojeno od svojih predmeta) nema istoriju. 98. taj projekat u sebi sadr`i ne{to vrlo paradoksalno. Upor. 12. ne napu{ta nas „poriv da govorimo i na taj na~in ispoljimo ono {to ina~e nikako ne bi bilo deo pojavnog sveta“. prev. str. avgust: A1. Eichmann u Jerusalimu. 33 Arent. Arent insistira na tome da je prvenstveno zanima iskustvo mi{ljenja a ne „predmeti misli“. mi nismo isklju~ivo misle}a bi}a.“32 Napomenuo sam ranije da se projekat Hane Arent. Eichmann in Jerusalem. Izgleda da mi{ljenje. Beograd. u drugo egzistencijalno stanje u kojem smo samo pojave 31 Hannah Arendt. New York Times. Primetili smo da je njen omiljeni trop kojim opisuje delatnost mi{ljenja Penelopino tkanje i paranje. mo`emo se povremeno povu}i iz sveta da bismo mislili u samo}i. Samizdat B92. 257 . Kada sam sa dvadeset sedam godina stupio u vojsku. poslu{nost mi nije nimalo te`e pala nego do tada u `ivotu. @iveti na taj na~in smanjuje potrebu za mi{ljenjem na minimum. Kako je onda mogu}a fenomenologija ne~ega {to. a time i od stvarnosti same“. Jo{ jednom se Arent poziva na Kanta da bi istakla da je metafori~ki govor od su{tinske va`nosti za izra`avanje mi{ljenja. 32 Roger Cohen. Iako svako ima sposobnost mi{ljenja.49. Mi{ljenje se bavi nevidljivim. ~ak i kada to u~inimo. ali. 2000. U svojim pisanim bele{kama on izjavljuje: „Od detinjstva nisam mogao da ne budem poslu{an. Bilo je nezamislivo da ne sledim nare|enja. prelaza iz egzistencijalnog stanja u kojem mislimo.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU novi{ta nekog drugog. ne zato {to je lagao nego {to je bio okru`en najpouzdanijim ~uvarima od re~i i prisustva drugih. ^ini sa da ona postavlja nemogu}a pitanja. On nam ka`e da mi{ljenje zahteva povla~enje iz sveta pojava. pitanje: ako se mi{ljenje bavi nevidljivim. A3. kako ga mo`emo dovesti do pojave? Kako prenosimo svoje nevidljive misaone procese u svet govora? Upravo ovde metafora ima klju~nu ulogu. kao ~ista delatnost.“ I nastavlja: „Kad sad pogledam unazad. The Life of the Mind. Komunikacija s njim nije bila mogu}a.

oktobar 1971: 50–54. nije za nju mrtva metafora..tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. „Jedina mogu}a metafora za `ivot duha jeste ose}aj da smo `ivi. 39 Ibid. 40 Hannah Arendt. a njega je prvi filozof koji ih je koristio sigurno bio i te kako svestan“. M.“37 Analogije. „@ivot duha“. godine. metafore i amblemi su niti pomo}u kojih se duh dr`i sveta. 103. Ovde prepoznajemo zajedni~ke afinitete koje deli s Ni~eom (Nietzsche) i Deridom (Derrida). 21. „Martin Heidegger at Eighty“. Pravi paradoks nije potreba da se mi{ljenje izrazi metafori~kim jezikom. 34 35 III . New York Review of Books.. bez mi{ljenja. jezik pak u kojem su pojmovi samo tragovi. 38 Ibid.34 Metafora je ono {to premo{}uje jaz izme|u nevidljivog mi{ljenja i vidljivog sveta pojava. Yale University Press. str. Ali kada su poku{avali da iska`u {ta mi{ljenje stvarno jeste. i to se mo`e posti}i jedino analogijama“. 108. Filozofi od Parmenida do Hegela (i kasnije) polagali su mnogo na ~istotu istinitog pojmovnog mi{ljenja. New Haven. ^lanak je izvorno objavljen u nema~kom ~asopisu Merkur 1969. One. metafora premo{}uje ambis izme|u nevidljivog mi{ljenja i njegovih manifestacija u govoru. ljudsko telo je le{. ur. Svaki Hajdegerov spis „~ita se kao da je po~injao iz po~etka i samo povremeno preuzimao jezik koji je ve} sam iskovao. 109. ~iji se pravi smisao pokazuje kad ih prika`emo u njihovom izvornom kontekstu.“39 Jednom prilikom Hana Arent je okarakterisala Hajdegerove radove na na~in koji se lako mo`e primeniti i na njene vlastite eseje i knjige. 104. samom procesu mi{ljenja slu`e kao modeli koji nam poma`u da se odr`imo na nogama i onda kada naslepo teturamo me|u iskustvima kroz koja nas ne mogu voditi na{a telesna ~ula. reprint Heidegger and Modern Philosophy. {tavi{e. ’zale|ene’ analogije. uz ~iju pomo} se orijenti{e novi tok mi{ljeIbid. str.. ve} iluzija filozofa da mogu (i da treba) da umaknu metaforama. neizbe`no su se oslanjali na metafore. 1978. ljudski duh je mrtav.36 Zbog toga Arent isti~e „koliko je Hajdeger bio u pravu kada je poeziju i mi{ljenje nazvao bliskim susedima.35 „Svi filozofski termini su metafore. str. ~ak i kada je u svojoj rasejanosti izgubio neposredan dodir s njim. i one jem~e jedinstvo ljudskog iskustva.. Murray. 36 Ibid. str. Bez `ivotnog daha. 37 Ibid.38 Sam naslov njene posthumne studije o mi{ljenju. 258 me|u drugim pojavama. budu}i da oba mislioca ukazuju na intimnu i nerazlu~ivu vezu izme|u mi{ljenja i metafore. str. 123..

. Ovo je dramati~no ilustrovala u dva izuzetno zna~ajna ~lanka. gde je mogao aktivno da vodi dijalog sa sugra|anima. Vredelo bi uporediti sli~nosti i razlike njenog odre|enja Sokrata u tekstu „Mi{ljenje i moralna razmatranja“ (1971) i njene ranije analize u tekstu „Filozofija i politika“ (1954). Mnoga njena razmi{ljanja gube `ivotnost i sve`inu kada probamo da ih uguramo u jedinstvenu.40 Zato su njene refleksije o mi{ljenju istovremeno tako provokativne za mi{ljenje i tako zamr{ene.42 Ovoga puta govori o Sokratu – svom modelu – kao o nekome „ko je mislio a da nije postao filozof“. Hana Arent bi svakako priznala da njeno vlastito mi{ljenje postavlja pitanja na koja ona ne odgovara. Ako mislimo na theoria u modernom pre nego arhai~nom smislu. str. U sopstvenom unutra{njem dijalogu – njenom dva-u-jednom – nikada nije postigla onakvo slaganje sa sobom kakvo je zahtevao Sokrat. Sokrat je mislilac koji postavlja „pitanja na koja ne zna odgovore“. onda se mogu}nost mi{ljenja „mora pripisati svima. str. 431. 429. on samo te`i da „odmrzne“ misli.44 U Menonu Platon slika Sokrata kao nekog ko ka`e: „Ne radi se o tome da. nego je nalik i „elektri~noj ra`i (ribi koja ima mo}) da parali{e druge a da sama ne bude paralisana“. „idealnom tipu“ mislioca koji je primer za ono {to `eli da ka`e. 425. 43 „Thinking and Moral Considerations: A Lecture“. Hanu Arent je sedamdesetih godina sve vi{e obuzimalo pitanje odnosa mi{ljenja i zla.43 Sokrat ne podu~ava nikakvom u~enju. koherentnu teoriju. 41 42 259 . onda ne nalazimo sistemati~nu teoriju mi{ljenja. postoji duboka. Bitan doga|aj u `ivotu Hane Arent koji nam mo`e pomo}i da to objasnimo svakako je su|enje Adolfu Ajhmanu i sna`na reakcija koja je usledila po objavljanja Ajhmana u Jerusalimu. Arent na po~etku iznosi problem ispitivanja odnosa zla i aktivnosti mi{ljenja. znaju}i odgovore. Tu nagla{ava da ako „postoji unutra{nja veza izme|u sposobnosti ili nesposobnosti da se misli i problema zla“. Namerno je te`ila da zarazi druge te{ko}ama koje su za njeno mi{ljenje bile sredi{nje. „Thinking and Moral Considerations: A Lecture“. poput Sokrata kome se divila. (Tekst „Mi{ljenje i moralna razmatranja“ je neznatno revidiran i uklopljen u @ivot duha. gde se pojavljuju i mnoge teme iz teksta „Hajdeger u osamdesetoj“. Uo~i}emo neke zapa`ene razlike. 44 Ibid. ve} {to mre`a koju stalno iznova tka ima mnogo raspu{tenih niti. {tampana gotovo istovremeno u jesen 1971. str.) U „Mi{ljenju i moralnim razmatranjima“. uznemiruju}a napetost koju ona nikada ne uklanja i koja dopire do samog sredi{ta njenog mi{ljenja o mi{ljenju i zlu. Prirodno Sokratovo mesto bio je trg. ne mo`e biti privilegija nekolicine“. Razlog nije u tome {to ona uvek raspreda ono {to je izatkala.41 Ponovo se okre}e Sokratu kao modelu. I pored svega toga. godine: „Mi{ljenje i moralna razmatranja“ i „Martin Hajdeger u osamdesetoj“. On nije samo obad i babica.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU nja“.

lepog i ru`nog. „Mi{ljenje je podjednako opasno po sva na~ela i samo po sebi ne stvara nikakvu pozitivnu doktrinu“. nemirna potraga za zna~enjem. 49 Ibid. a samo ne stvara nikakvu pozitivnu doktrinu. 50 Ibid. samo mi{ljenje predstavlja opasnu aktivnost. Ibid. To je jedini na~in na koji istinsko mi{ljenje mo`e biti preneto drugima. „Sokrat nije podu~avao iz prostog razloga {to nije imao ~emu da podu~ava“. „Nisu bili zadovoljni time {to su podu~avani da misle bez podu~avanja nekoj doktrini. „bez ikakvih spolja{njih manifestacija. 48 Ibid. i ne potvr|uje ve} rasta~e prihva}ena pravila postupanja“. str. 434–435. politi~ki i moralni zna~aj ovakvog mi{ljenja pokazuje se u retkim trenucima istorije kada se „sve raspada. ne}e otkriti {ta je ’dobro’ jednom za svagda.“51 Poku{ajmo sada da suprotstavimo to odre|enje mi{ljenja njenom opisu Hajdegera kao mislioca XX veka par excellence. 260 ja zbunjujem druge ljude. 52 Ne treba da zaboravimo da je ovaj ~lanak napisan s ciljem da oda po{tovanje Hajdegeru koji nije bio samo ljubavnik Hane Arent nego i njen prvi profesor 45 46 .46 Hana Arent nam ka`e da iako nema „opasnih misli“. principe i pravila.. str.52 U eseju „MarIbid. opasnu jer rasta~e stabilna uverenja i na~ela./Anarhija je pu{tena u svet. budimo bezbo`ni – a to je suprotno onom {to je Sokrat `eleo da postigne govore}i o pobo`nosti“. 435... U takvim trenucima mi{ljenje mo`e da oslobodi sposobnost rasu|ivanja o pojedina~nom. U pasusu koji sam upravo citirao.50 U takvim trenucima mi{ljenje nije vi{e marginalna stvar. kakva je ta~no njegova veza sa zlom? „Ono ne stvara vrednosti.. dok su najgori/ispunjeni strastvenom snagom“.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. str. ali je mogao da zarazi druge za~u|eno{}u koju je li~no iskusio. Sokrat koji je znao da se mi{ljenje bavi nevidljivim i da je i samo nevidljivo./ Sredi{te popu{ta. str. Arent ovako zaklju~uje svoj esej: „Pojava vetra misli nije znanje. 51 Ibid. ako ovo mi{ljenje. 445. 446. rasta~e i kriti~ki preispituje sve prihva}ene doktrine. slu`io se izgleda metaforom vetra: ’Vetrovi kao takvi su nevidljivi.45 Ukratko. 433. 47 Ibid.49 Uprkos tome. ali nam se pojavljuju i mi nekako ose}amo njihovo prisustvo’“. te su izmenili nepostoje}e rezultate sokratskog misaonog ispitivanja u negativne rezultate: ako ne mo`emo da defini{emo pobo`nost. str. kad Najbolji nemaju nikakvih uverenja. Pre }e biti da na njih prenosim zbunjenost koju sam ose}am“..47 Neki Sokratovi sagovornici shvatili su to kao dozvolu da budu cini~ni.48 Ali. to je mogu}nost razlikovanja ispravnog i pogre{nog.

Ono {to me prvenstveno zanima isto je ono {to zanima i Hanu Arent: pitanje odnosa mi{ljenja i zla. str. bio odve} spreman da usvoji novo na~elo. bio „profesionalni filozof“. Osuda Hajdegera nije moj primarni cilj. godine (i kasnije). izgleda da se Hajdeger bolje uklapa u opis nekoga ko je. „Martin Heidegger at Eighty“. 54 Arendt. Postoje}e razlike treba razjasniti i klasifikovati.53 . Kakav god unutra{nji dijalog da je odlikovao njegovo sopstveno mi{ljenje. za koje se verovalo da su mrtva. „gre{ku“. Sem toga. U najmanju ruku. Kako god da sudimo o onome {to Hajdeger jeste i nije ~inio 1933. Naprotiv. 53 Arendt. mo`da se mo`e nau~iti misliti. gotovo da nema dokaza da je Hajdeger vodio istinski sokratski dijalog sa svojim sugra|anima. Hajdegerov osamdeseti ro|endan nije bio prilika za razvijanje temeljite kriti~ke analize njegovog dela i li~nosti. zanima {ta nam ovaj ~lanak kazuje o zna~enju mi{ljenja za Hanu Arent. njena analiza postaje jo{ upitnija. kada se sve raspalo.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU tin Hajdeger u osamdesetoj“. „Thinking and Moral Considerations“. godine. Hana Arent se nikada nije posvetila eksplicitnoj analizi razlika koje su va`ne. oslobodilo njegovu sposobnost rasu|ivanja. 446. Re~ je o misliocu koji je ceo `ivot proveo kao univerzitetski profesor – koji je. pre svega. Sigurno se ne mo`e re}i za Hajdegera da je njegovo mi{ljenje u trenutku krize.54 On nije upotrebio rasu|ivanje kakvo opisuje Hana Arent – rasu|ivanje koje omogu}ava da se razlikuje dobro od zla i koje mo`e da spre~i katastrofe. To nije mislilac ~ije je prirodno mesto trg. Me|utim. Arent nastoji da evocira uzbu|enje koje je izazvala glasina {irom Nema~ke kada je Hajdeger po~eo da predaje: 261 Ovde nije re~ o mi{ljenju nekog gra|anina koji te`i da popravi svoje sugra|ane izvla~enjem istine iz njihovih doxai. otrcanih trivijalnosti za koje se pretpostavljalo da ih kazuju. kada je oti{la u Marburg 1924. te{ko se mo`e re}i da mi{ljenje koje je praktikovao Hajdeger „mora biti pripisano svakome“. Kada Arent poku{ava da objasni Hajdegerovu tzv. Hajdegerov primer treba da nas navede da stanemo i razmislimo postoji li ikakva „intrinsi~na veza mi{ljenja i zla“. a i ta tema je slo`ena i delikatna. Treba da uzmemo u obzir razlike izme|u Hajdegerovog i Sokratovog mi{ljenja. Utoliko mene ovde. Ona prili~no le`erno sugeri{e da je Hajdeger bio kriv filozofije. za razliku od misle}eg gra|anina Sokrata. ne verujem ni da bi njegovi najsaose}ajniji branioci tvrdili da je njegovo mi{ljenje oslobodilo mo} rasu|ivanja i rezultovalo „save{}u kao sporednom proizvodu“ te aktivnosti. pri ~emu se ispostavlja da govore stvari potpuno razli~ite od poznatih. Postoji u~itelj. kulturna blaga pro{losti. str. kada odluka mora da padne. 295. nastaju da bi govorila. iako je odli~no pravila distinkcije. novu ideologiju. U glasinama o Hajdegeru to je prili~no jednostavno re~eno: Mi{ljenje se ponovo vratilo u `ivot.

kao i to da je bila svesna opasnosti oba tipa mi{ljenja: sokratskog dijalo{kog mi{ljenja koje uni{tava stabilnost svih na~ela. kolebala se izme|u dva suprotna smera. Sokratovo veliko dostignu}e je {to je odoleo tom isku{enju. nije bio tek jedan u nizu tirana!) Ipak.. nikada nije postigla unutra{nju saglasnost sa sobom {to je za Sokrata bio uslov mi{ljenja.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.. 301. tako i Hajdegerevom mi{ljenju. Ne smatram da je Arentova pru`ila zadovoljavaju}i odgovor na to pitanje. str.56 Najinovativnija i najupe~atljivija teza Hane Arent – o postojanju intrinsi~ne veze izme|u zla i na{e sposobnosti mi{ljenja – zavisi od razlikovanja mi{ljenja koje mo`e da spre~i katastrofe od onog koje to ne mo`e. takve aporije zahtevaju otvoren sukob u na{em poku{aju da shvatimo odnos mi{ljenja i zla. U svom opisu Hajdegera Arent se pribli`ava tvrdnji da je Hajdegerova stvarna gre{ka bila ta {to se upleo u svet ljudskih stvari umesto da je ostao „kod ku}e“. str. U svakom slu~aju. Poku{aj da se to u~ini je katastrofalan. U dijalogu koji je vodila sa samom sobom nikada nije razre{ila taj duboki unutra{nji sukob.. ona tra`i izgovor za Hajdegera kao za nekog ko je „podlegao isku{enju da promeni svoje prebivali{te i ume{a se u svet ljudskih stvari. S engleskog prevela Marija Mladenovi} 55 56 Arendt. onda se zave{tanje Hane Arent sastoji u tome da nas u~ini svesnima ovih te{ko}a i aporija koje sama nije razre{ila. „Martin Heidegger at Eighty“. Jer.55 Ovo obja{njenje je nezadovoljavaju}e jer Arent nagla{ava da se nikada ne mo`emo potpuno odse}i od sveta svakodnevnih ljudskih poslova. ako je potraga za smislom beskrajni zadatak. Ne postoji trajno mesto na kojem lebdi „~isto mi{ljenje“ i „~isto ~u|enje“. {to ga je posle deset grozni~avih meseci pre trideset sedam godina vratilo u njegovo prebivali{te i u njegovo mi{ljenje ugradilo ono {to je do`iveo“. i hajdegerijanskog Denken koje te`i da obitava izvan „stani{ta ljudskih poslova“. prema Arent. (Hajdeger) je bio dovoljno mlad da nau~i ne{to iz {oka kolizije. Ibid. 303. na svom pripadaju}em prebivali{tu mi{ljenja. Ako u samoj delatnosti mi{ljenja postoji inherentni nemir. Ironi~no je da nas upravo ona upozorava da je isku{enje da se `ivi na „mestu“ ~istog mi{ljenja vrhunska opasnost. (Iako Hitler. 262 za „deformation professionale“ tipi~nu za mnoge filozofe koje su privla~ili tirani. na mestu gde „~u|enje postaje stalno prebivali{te ~oveka“. . Mo`da joj ide u prilog ~injenica da je mogla da se divi kako Sokratovom. 301.

koja su vezana za dve mogu}e uloge u sferi politi~kog.Tre}i program Radio Beograda Br. svetsko sudili{te ili }emo zajedno s Kantom sa~uvati autonomiju duha ljudi i povratiti ljudsko dostojanstvo od pseudo-bo`anstva zvanog istorija.1 Arent H. HANA ARENT: ISTORIJA. Klju~ne re~i: istorija. U pitanju je. Kod Hane Arent. teodiceja. su|enje/rasu|ivanje.7 Arent H. „Su|enje“ bi moglo da sugeri{e da je u pitanju vrednosno procenjivanje na osnovu unapred datih normi. teodiceja. za ulogu delatnika i ulogu posmatra~a. bavi}u se samo onim rasu|ivanjem kojim se slu`i 1 U pitanju je engleski temin judging. na apsolutno zlo. postoje dva modela rasu|ivanja. SUDILI[TE. dok je drugi i svakako odlu~uju}i razlog bio taj {to sam htela da skrenem pa`nju i na vrednosni momenat koji postoji u razumevanju rasu|ivanja kod Hane Arent (kao. {to nikako nije slu~aj kod Hane Arent. SU\ENJE1 U ovom izlaganju poku{a}u da predstavim model rasu|ivanja u politici koji predla`e Hana Arent. I–II/2009 UDK: 141. dok posmatra~ rasu|uje o doga|ajima kojima je svedok ili koji su se desili u pro{losti. Jedan od razloga zbog kog sam u tekstu alternativno koristila oba termina (i su|enje i rasu|ivanje) je upotreba ovog termina u na{im prevodima Kanta. 263 SNE@ANA OTA[EVI] Inspiracija za ovaj tekst potekla je iz alternative pred koju nas stavlja Hana Arent u @ivotu duha: ili }emo se slo`iti sa Hegelom da je svetska istorija. 141–142. zlo. Rasu|ivanje koje sprovodi delatnik vezano je za odluku da se postupi ovako ili onako. Hana Arent ukazuje na jednu dimenziju zla. dakle. zlo koje je samo sebi svrha i koje se ne mo`e pravdati krajnjom svrhom istorije (pogotovo ako je ta krajnja svrha sloboda). 930.) Ovom prilikom. i kod Kanta). Analiza pokazuje da a) Hana Arent nastoji da Hegelovu koncepciju istorije zameni koncepcijom istorije koja je proizvod su|enja nezainteresovanih posmatra~a (po uzoru na Kantovu estetsku mo} su|enja) i b) da je klju~na ta~ka u kojoj se Hana Arent suprotstavlja Hegelu. zapravo. uostalom. . koji se u sklopu politi~ke teorije Hane Arent mo`da sre}nije prevodi sa „rasu|ivanje“. (Ovo razlikovanje delatnika i posmatra~a ima svoje poreklo u Kantovom Sporu me|u fakultetima. naravno. Kod Hegela istorija je proces u kom zlo ~ini jedan od nu`nih momenata dijalekti~kog kretanja istorije ka ispunjenju njene krajnje svrhe. u kojima nije sam u~estvovao. su|enje u smislu u kom se ovaj termin javlja kod Kanta u Kritici mo}i su|enja.

Tu se krije prava Kantova politi~ka filozofija. Glavni razlog je to {to upravo ova vrsta rasu|ivanja treba da bude model za koncepciju istorije koju zagovara Hana Arent. Glavni tekstovi o rasu|ivanju sabrani su i objavljeni 1982. Osnovna ideja Hane Arent bila je da estetsku mo} su|enja iz Kantove tre}e Kritike primeni na politiku. godine. Njegova pohvala ’op{teg ~ula’ koja se tako ~esto nipoda{tava. te da velika i divna dela. na`alost.. Htenje (Willing) i Rasu|ivanje (Judging). Napisana su samo prva dva. kao i ona koja su 2 Preuzeto iz D`erom Kon „Zlo i pluralnost: put Hane Arent do prvog dela knjige @ivota duha“ u Zato~enici zla: Zave{tanje Hane Arent. Beogradski krug. U prvom }u poku{ati da predstavim razvoj pojma istorije od antike do modernog doba. Ronald Beiner). Oslanjam se pre svega na njen tekst „Pojam istorije. i ona koja su stvorili Heleni.. prir. godine ona ka`e: „^itam Kritiku mo}i su|enja sa sve ve}im odu{evljenjem. niz predavanja. i tekst Uobrazilja (Imagination) koji sadr`i njene bele{ke za seminar koji je pratio predavanja u toku istog semestra. @enske studije. fenomen ukusa. Njeno glavno teorijsko delo (pored Vita activa) @ivot duha (The Life of the Mind) trebalo je da sadr`i tri dela: Mi{ljenje (Thinking). anti~ki i moderni“ („The Concept of History Ancient and Modern“ u knjizi Betveen Past and Future).. prir.“2 Ona. ’pro{ireni na~in mi{ljenja’ koji je sastavni deo su|enja jer bez njega ne bi moglo da se misli sa stanovi{ta drugog ~oveka. nije uspela da do kraja razvije teoriju rasu|ivanja. Da{a Duha~ek & Obrad Savi}. Drugi deo izlaganja bi}e posve}en rasu|ivanju i njegovoj ulozi u konstituisanju istorije. avgusta 1957. Analizu anti~kog shvatanja istorije Hana Arent po~inje skretanjem pa`nje na re~enicu kojom Herodot (koga je Ciceron nazvao ocem istorije) po~inje svoju istoriju: Istorija Ovo je pregled istorije Herodota Halikarna{anina. 264 posmatra~ kada razmi{lja o pro{losti. Ova knji`ica sadr`i postscriptum poglavlja „Mi{ljenje“ iz @ivota duha. str. godine pod naslovom Predavanja o Kantovoj politi~koj filozofiji (Lectures on Kant’s Politcal Philosophy. 2002. koji se uzima ozbiljno kao osnovni fenomen su|enja. 103. koji je napisan radi toga da se vremenom ne bi umanjio zna~aj onoga {to je ~ove~anstvo stvorilo. onako kako ga je razumela Hana Arent.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. . a koja bi trebalo da se suprotstavi Hegelovom razumevanju istorije kao svetskog sudili{ta. Ovo izlaganje }e imati dva dela. U pismu Karlu Jaspersu od 29. koje je Hana Arent odr`ala na New School for Social Research tokom zimskog semestra 1970. a ne u Kritici prakti~kog uma. Zahtev za komunikativno{}u.

ve} i delatnika i pesnika. if it moves at all.“3 Škurziv S.“ Isto.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Dakle. „Arendt. Velika dela su „samoo~igledna. Beograd. Njegova besmrtnost se manifestuje u tome {to za sobom ostavlja decu svoje dece te uvek ostaje jedan te isti i tako ra|anjem neprestano ima udela u besmrtnosti. a b…oj with a recognizable life-story from birth to death. The Viking Press. Besmrtnost je isprva bila dar pesnika junacima. 1990. O. Me|utim. Shvatanje istorije uvek je najte{nje spregnuto s razumevanjem vremena. shine by themselves“.¹ Individulani ljudski `ivot. neprestano je povezan sa njim i osta}e tako. O. Gr~ko vreme je prirodno vreme. 42. for animals exist only as members of their species and not as individuals. Škurziv S. 721c. Pesnici su pevaju}i o velikim delima ~inili da delatnik i njegov ~in nad`ive ne samo pam}enje onih koji su bili posmatra~i i svedoci. so to speak. New York. BIGZ.. 1971. U tom smislu su Homer i HePlaton. kru`no kretanje prirodnih ciklusa u kojima se odvija nastajanje i nestajanje. 3 4 stvorili varvari. sama po sebi veli~ina nekog dela nije bila dovoljna da osigura besmrtnost delatniku. uzorna dela. the only mortal things there are. pojedina~ni `ivot se utapa u kru`no kretanje biolo{kog `ivota. „great things are self-evident.6 Me|utim. jedine smrtne stvari kojih ima…“5 Ukoliko nije obele`en velikim delima. ona sijaju svojim sjajem“. kako to Hana Arent na vi{e mesta ponavlja. tako re}i. 6 Isto. prirodno povezan sa celokupnim tokom vremena.“4 Samo je pojedina~ni ~ovek smrtan: „Ljudi su ’smrtnici’. moves in cyclical order. This individual life is distinguished form all other things by the rectilinear course of its movement. 52.¹ 265 . rises out of biological life. velika. za razliku od onoga {to je priroda stvorila. trudili da budu uzorni – najbolji me|u jednakima. H. zw». on je vezan za linearan vremenski tok koji ima svoj po~etak i kraj: „Ovo je smrtnost: kretati se pravolinijski u univerzumu gde se sve {to se kre}e. i ~oveka kao vrstu besmrtnim: „Jer ljudski rod je. Upravo u delanju su se Grci. me|utim. kre}e u krug. ispada iz ovog ve~nog kru`enja. str. ukoliko se uop{te kre}e. vremenom ne umanji. re~ je o tome da se zna~aj onoga {to je ~ove~anstvo stvorilo. „The Concept of History – Ancient and Modern“ u Between Past and Future. which. naru{avaju ovo kru`no kretanje i Hana Arent ka`e da su za Grke predmet istorije upravo ovi prekidi u kru`nom kretanju prirode. str. Ovaj cirkularni protok vremena ~ini biljne i `ivotinjske vrste besmrtnim. ne bi bila zaboravljena (i zato da bi se objasnilo za{to je izme|u Helena i varvara dolazilo do ratova). 5 „Men are ’the mortals’. Zakoni. cuts through the circular movements of biological life. Opevana u epovima ili ispri~ana u istorijskim spisima uzorna dela obezbe|uju onima koji su ih po~inili besmrtnu slavu. The morality of man lies in the fact that individual life. „This is mortality: to move along a rectlinear line in a universe where everything.

Ovde se. 1986. Iza ove protivre~nosti lako se mo`e prepoznati stari problem pravdanja zla u svetu – problem teodiceje. Jedino je ~ovek besmrtan. nijedan istorijski doga|aj nije nu`an i odgovornost za istorijske doga|aje le`i na ljudima. Ideja istorije. „Ova koncepcija istorije bila je sasvim suprotna deterministi~koj. imaju svoj po~etak u vremenu i svoj kraj. Sva `iva bi}a su stvorena i mogu biti uni{tena. jer Grci su smatrali da je tok istorije fleksibilan i otvoren za plodotvorne modifikacije koje dobro upu}ena ljudska volja mo`e da vr{i. Na kraju istorije.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Procesualnost je va`na karakteristika hri{}anskog shvatanja istorije koja nije bila prisutna kod starih Grka. Besmrtnost je unapred garantovana. kru`nica je prekinuta. naravno. koja je riznica uzornih velikih dela koja iska~u iz neprekidnog kru`nog kretanja prirode i vremena. Ni{ta {to se doga|a nije nu`no. ~iji smisao prebiva izvan njega samog. Hana Arent se o{tro suprotstavlja ovom stanovi{tu podvla~e}i da je se7 Kolingvud. 32. istorijski akteri su obdareni slobodnom voljom. Svjetlost. napredovanje u ostvarenju Bo`je namere. zapravo. 266 siod bili prete~e istori~ara. . ~uva kontinuitet transformacije religijskih i transcendentih kategorija u svetovne kategorije. Oformljen je jedan novi stav prema istoriji po kom je istorija proces.“7 Hri{}anstvo sa sobom donosi potpuno suprotno shvatanje vremena i istorije. ono je proces ~ija svrha. kontinualno kretanje. zadatak istori~ara je da velika. koja su eksces u kru`enju prirode. Za razliku od gr~ke istorije. Zagreb. Istorija od svog nastanka napreduje u skladu s Bo`jim provi|enjem do svog kraja. Ono {to je va`no za gr~ko shvatanje istorije jeste da su svi ti doga|aji mogli i da se ne dese i da su velika dela proizvod ljudske slobode. I samo vreme ima po~etak i kraj. deli se pravda delatnicima i posle Stra{nog suda sledi nagrada. data. Globus. ono {to je pro{lo oti{lo je nepovratno. Priroda kao i sve stvari u njoj su prolazne. on je motivisao ~oveka za proces realizacije svoje namere. javlja unutra{nja protivre~nost u hri{}anskom shvatanju istorije: s jedne strane. str. Robin. s druge strane. Bog motivi{e istorijske aktere da delaju u skladu sa njegovim planom. Neki teoreti~ari su smatrali da sekularizacija do koje dolazi krajem srednjeg veka i nastavlja se u renesansi.. uzorna dela sa~uva od zaborava i obezbedi im besmrtnost. D`. Dakle. ona vi{e nije ne{to {to treba osvojiti. odnosno kazna. Ovaj procesni karakter sa~uvan je i u modernom shvatanju istorije. Bog je predeterminisao ciljeve koje ljudi `ele. koje napreduje od po~etka ka kraju. Istorija je za Grke bila pri~a ili riznica pri~a o takvim delima. u hri{}anstvu istorija je neprekidno. Sarajevo.

On je teolo{ke kategorije pretvorio u metafizi~ke. Ovo podvla~im zbog toga {to Hegelova koncepcija istorije.8 267 Tako. a istorija obavlja funkciju poslednjeg suda. Beograd.. pa da je tako zapravo prekid. provi|enje. . To napredovanje ima svoju unutra{nju logiku. svrhu. svoj cilj ka kojem se kre}e. 516. mo`e sasvim dosledno da se shvati kao sekularizacija koja ~uva kontinuitet s va`nim hri{}anskim kategorijama. zajedno s Kantom. ali ne treba prevideti da je teolo{ki kategorijalni aparat utemeljen zapravo vi{evekovnim filozofskim radom i da je odvojiv{i religiju i politiku. telos. i za sebe. kojoj Hana Arent poku{ava da se suprotstavi. Op{te mesto u interpretaciji Hegela jeste da je on transcendenciju u~inio imanentnom. Samo saznanje mo`e da pomiri duh s istorijom sveta i sa stvarno{}u – saznanje da ono {to se dogodilo i {to se svakoga dana doga|a ne samo da nije bez Boga ve} i da je u su{tini njegovo delo. na}i }emo se pred jedinom alternativom koje ima u ovim stvarima – ili mo`emo zajedno sa Hegelom re}i: Die Weltgeschichte ist das Weltgericht. To je mo`da najsa`etije izra`eno [ilerovim stihom: Svetska istorija je svetsko sudili{te. Filozofija istorije. jer svaki doga|aj ima svoje mesto u jednom istorijskom procesu koji ima svoj krajnji ishod. ono {to je oduvek bio po sebi – slobodan. koji Hegel preuzima u Filozofiji prava (§340) i Enciklopediji (§548). Ona je svakako u pravu kada podvla~i ovaj aspekt sekularizacije. stra{ni sud i nagrada/kazna za istorijske aktere koja dolazi tek po svr{etku istorije. G. a sve {to se desi u me|uvremenu su razvojne etape duha posredstvom kojih on postepeno napreduje ka svom cilju. Da je istorija sveta. Dovr{enje ovog razvoja je kraj istorije. sa~uvati autonomiju duha ljudi i njihovu mogu}u nezavisnost od stva8 Ovde nas Hana Arent stavlja pred klju~nu teorijsku odluku: Hegel. ono {to je u hri{}anskom shvatanju istorije bilo transcendentno.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU kularizacija razdvajanje religije i politike. Fedon. str. razvojni proces i ostvarivanje duha – to je istinska teodiceja. postaje kod Hegela imanentno. 2006. Provi|enje postaje lukavstvo uma. Ideja je da se apsolutni duh razvija kroz istoriju dok ne postane. prepu{taju}i kona~an sud Napretku. {to Hegel ne samo da ne krije ve} ekspilicitno iznosi kao svoju nameru. V. diskontinuitet s jednim teorijskim okvirom. a metafiziku izjedna~io sa filozofijom istorije. opravdanje Boga u istoriji. sekularizacija oslobodila filozofski kategorijalni aparat hri{}anske dogme. Svaki istorijski doga|aj je istovremeno i presuda njegovim akterima. Kona~no. ili mo`emo. ali daleko od toga da su filozofske kategorije ostale netaknute teologijom. F. sa svim prizorima koji se smenjuju i koje njene hronike prikazuju. i svetska istorija se razvija u skladu sa tom logikom (logika ima izuzetno va`no mesto u totalitaristi~kim ideologijama).

ali da poreknemo njeno pravo na to da bude vrhovni sudija.12 Škurziv S. Problem zla je kod Hegela re{en time {to je dobio specifi~nu istorijsku ulogu – ulogu negativnog podsticaja. or we can maintain with Kant the autonomy of the minds of men and their possible independence of things as they are or as they have come into being. leaving the ultimate judgment to Success. a misle}i duh mogao pomiriti s ~injenicom da zlo postoji. V. tako da bi se zlo u svetu moglo shvatiti. as it were.¹ ri kakve jesu ili kakve su postale… Ako je to tako.. 11 Karl Levit. 34. str. na prostranom oltaru Zemlje prinosile sve `rtve. V. O. Svjetlost.. s jedne strane. O. na prevladavanje zla. 12 Hegel. 13 Isto. teodiceja. 1990.“13 Zlo o kom Hegel govori ima svoje racionalno opravdanje: ono u~estvuje u napredovanju svetskog duha ka slobodi. Sarajevo. Zlo podsti~e na borbu. tokom dugog vremena. August Cesarec. u kojem ono {to je negativno i{~ezava u ne{to {to je podre|eno i prevladano. jeste problem opravdanja zla u svetu.. 216.. Zaista se nigde takvo pomiruju}e saznanje ne zahteva vi{e nego u op{toj istoriji. 25–26. If that is so. we may reclaim our human dignity. win it back.9 I kona~no. 21. G. opravdanje Boga. The Life of the Mind.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Svjetska povijest i doga|anje spasa. osnovni problem kojim se bavi Hana Arent. str. Filozofija istorije. G. Hana Arent nas suo~ava sa jednom mogu}no{}u koja je otelo9 Arendt H. from the pseudo-divinity named History of the modern age. str. str. F. . str. Periodi sre}e jesu prazni listovi u njoj. jer su to periodi harmonije – periodi kada suprotnost nedostaje. Zagreb. F.“. Filozofija istorije. without denying history’s importance but denying its right to being the ultimate judge. 87.“10 Ostanemo li kod Hegela moramo se pomiriti s tim da su „sve `rtve koje su polo`ene na zemaljski oltar opravdane.¹ O kakvom pomirenju je re~? [ta se miri sa ~im? Na{e razmatranje jeste. da tako ka`emo.. „Finally we shall be left with the only alternative there is in these matters – we either can say with Hegel: Die Weltgeschichte ist das Weltgericht. a da ne poreknemo zna~aj istorije. ponovo ga preoteti od.. u ime ovog kona~nog pomirenja.“11 Škurziv S. mo`e da se postigne pomo}u svesti. „Thinking“. mi mo`emo povratiti na{e ljudsko dostojanstvo. a s druge strane. To pomirenje mo`e da se postigne samo pomo}u spoznaje onog {to je afirmativno. 268 Pitanje je prosto: da li smo spremni da svaki istorijski doga|aj razumemo kao korak napred u kretanju istorije ka ispunjenju svoje kona~ne svrhe.. o tome {ta je zaista krajnja svrha sveta. u tom pogledu. 10 Hegel. koje je negacija zate~enog stanja stvari: „Svetska istorija nije tlo sre}e. pseudo-bo`anstva modernog doba zvanog istorija. da je ta svrha ostvarena u svetu i da se zlo nije pored nje kona~no izborilo za autoritet. „Ta krajnja svrha jeste ono ~emu se te`ilo u svetskoj istoriji i ~emu su se. suprotstavljaju}i se Hegelu.

1990..“ Isto. Me|utim.“ Arendt. the establishment of costly factories. str. San Diego. Nemamo razloga da verujemo u nu`an progres ~ove~anstva. 233. the gas chambres did not benefit anybody. Radikalno zlo i ~oveka kao ~oveka ~ini suvi{nim. 15 Kant. Nije u pitanju puka nekorisnost ~ina koji je zao.. str. 1998. prir. Jerome Kohn. The deportations themselves. Religija unutar granica ~istog uma. s jedne strane... postoji sredstvo da se ovaj suvi{ak otkloni – atomska bomba: ni{ta vi{e ne garantuje opstanak ~oveka na zemlji. London.“17 Ova krajnja nekorisnost zla koje su sa sobom nosili logori smrti navodi Hanu Arent da posegne za Kantovim pojmom radikalnog zla. 14 269 . Krajnja konsekvenca je da ljudi. Same deportacije u periodu akutnog manjka vozova...HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU tvorena u logorima smrti. dok su sve ostale antijevrejske mere imale nekog smisla i verovatno koristile svojim tvorcima. ^injenica sa kojom Hana Arent nastoji da nas suo~i je da. Izvori totalitarzma. Harcourt Brace & Company. Beograd.“14 Ovo zlo nije po~injeno na {tetu jednih a u interesu drugih – „nijedan ~ovjek od toga nema nikakve koristi“15: „. da se nikakvi vojni obziri ne smeju ispre~iti programu istrebljivanja. New York. „Social Science Techniques and the Study of Concentration Camps“.. during a period of acute shortage of rolling stock. Feministi~ka izdava~ka ku}a 94. postoji ideologija koja ~oveka kao ~oveka mo`e u~initi suvi{nim. H. A Himlerova kancelarija je izdavala nare|enja jedna za drugim. 16 „For the thruth was that while all other anti-Jewish measures made some sense and were likely to benefit their authors in some way. BIGZ. izme|u iracionalnosti delatnika i krajnje svrhe istorije. da ~ove~anstvo mo`e postati suvi{no: ne mo`emo se uzdati u to da }e lukavstvo uma premostiti jaz izme|u besmisla radnji. lo{e upotrebljena ljudska snaga koja je bila preko potrebna za ratne poduhvate. 1994. Beograd. u Essays in Understanding. xii. 236. a s druge strane. str. HeArent. To je mogu}nost jednog apsolutno besmislenog zla – apsolutnog zla: „Ako je istina da se u poslednjim scenama totalitarizma pojavljuje apsolutno zlo (apsolutno jer se vi{e ne mo`e tuma~iti ljudski shvatljivim motivima). gasne komore nisu koristile nikome. dok je Kantovo radikalno zlo deo ljudske prirode. koliko `rtvu toliko i po~inioca.“16 Kako je ve} istakla u istom tekstu: „Izgledalo je kao da su nacisti bili uvereni da je od ve}eg zna~aja voditi fabrike za istrebljivanje nego dobiti rat. 17 „It was as though the Nazis were convinced that it was of greater importance to run extermination factories than to win the war. H.. ta~no je isto tako da bez njega mo`da uop{te ne bismo istinski spoznali potpunu prirodu zla. koje ona smatra samom su{tinom totalitarnih re`ima.. uspostavljanje skupih postrojenja. zlo na koje ukazuje Hana Arent okrenuto je protiv ljudske prirode. I. str. the man power employed and badly needed for the war effort… And the office of Himmler issued one order after another… that no economic or military considerations were to interfere with the extermination program. 31.

Mogu}nost za de{avanje ne~eg potpuno novog u istoriji prebiva u prirodi delovanja. Na{e vreme je linearno vreme. sakrivenom od o~iju i delatnika i posmatra~a. 18 19 . Ono {to Hana Arent po svaku cenu nastoji da izbegne jeste nu`na veza izme|u istorijskih doga|aja. otvara mogu}nost da se apstrahovan. 134. Ovo pomeranje.“20 Ono {to se vi{e nikako ne sme raditi to je pravdati zlo svrhom polo`enom u istoriju. koje je dovelo do mnogih kontroverzi. primeni na opravdanje svakog oblika zla.. Beograd. banalnost zla i ideja reprezentativnog po~inioca“ u Zato~enici zla: Zave{tanje Hane Arent. Totalitarizam je primer za jedan takav istorijski doga|aj.. bez po~etka i bez kraja. Nolit. ako ni zbog ~ega drugog ono zbog savremenog razumevanja vremena. str. H.. ovaj obrazac.. Iz tekstova Hane Arent o~igledna je njena naklonost prema anti~kom shvatanju istorije. Vidi: Vila.. postoje neke klju~ne razlike izme|u nje i Aristotela. 268.“18 Problem zla ostao je jedan od centralnih problema Hane Arent. njegovo opravdanje je polo`eno u krajnju svrhu kretanja istorije: „. Beogradski krug. Principijelno odstranjivanje ove mogu}nosti zahtevalo je ponovno promi{ljanje pojma istorije. Me|utim. str.19 Verovala je da }e „problem zla biti temeljno pitanje posleratnog intelektualnog `ivota u Evropi. @enske studije.. ona sama uvi|a da je takvo shvatanje istorije za nas nepovratno izgubljeno. Istorija je ispunjena doga|ajima od kojih nijedan nije morao da se desi. Da{a Duha~ek & Obrad Savi}. 1972. a pro{lost razumevamo kao proces. tragi~na sudbina Hegelova bila je u je tome {to je on nesvesno oslobodio okova najiracionalnije sile koje su se ikada pojavile u ~ovekovom dru{tvenom i politi~kom `ivotu. E. {to nismo u stanju da podvedemo pod ve} razra|ene kategorije dru{tvenih nauka.. str. On je za nju predstavljao put u nepoznato. Mit o dr`avi. a kasnije ju je doveo do otkri}a povr{nosti i banalnosti zla. 50–75. Dejna R. Nijedan drugi politi~ki sistem nije toliko u~inio za pripremu fa{izma i imperijalizma koliko Hegelovo u~enje o dr`avi. da pristupi strogoj nau~noj analizi. prir. 2002. I uvek postoji mogu}nost da se dogodi ne{to potpuno novo {to nismo u stanju da opi{emo preko gotovih izra|enih obrazaca. Za razliku od Aristotela kod koga je delovanje uvek aktualiKasirer. isprva u dubinu do samog korena zla. 270 gelov poku{aj da svoju dijalektiku u~ini do kraja umnom i da u konkretnim istorijskim oblicima borbe prepozna razlo`no kretanje svetskog duha. ^esto se u literaturi mo`e prona}i da Hana Arent preuzima Aristotelov pojam delovanja. 20 Arendt. Pro{li doga|aji su za nas me|usobno povezani i mo`e se govoriti o onome {to je u~inilo mogu}im neki istorijski doga|aj. me|utim. u Essays in Understanding.. uzro~nost u istoriji ili pak eshatologiju. „Nightmare and Flight“. racionalni princip koji determini{e istoriju. moglo bi se pripisati njenoj `elji da demistifikuje i sekularizuje pojam zla.. „Savest.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.

mo} su|enja. proizlaze i potreba za nekakvim zajedni~kim ~ulom. Delovanje je zapo~injanje jednog novog kauzalnog lanca. The life of the Mind. 1991. Da ljudi nisu razli~ni.“21 Da bi obezbedila aparat kojim se mogu zahvatiti ovi neponovljivi i jedinstveni doga|aji koji sa~injavaju ljudsku istoriju. mi zapravo podvodimo pojedina~no pod op{te.“22 Iz ove zavisnosti od pluraliteta ljudi. zavisna od ~injenice da postoje. „Mo} su|enja je specifi~na oznaka takozvane zdrave pameti. svako ljudsko bi}e druga~ije od bilo kojega drugog koje jest. and the philosopher is Hegel himself.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU zacija neke ve} date mogu}nosti. kao i zahtev za komunikativno{}u – sve ono {to Hana Arent nabraja u pismu. 21 22 271 Su|enje . Podru~je u kojem je kod Kanta delatna ova vrsta mo}i su|enja je podru~je sudova ukusa. Nedostatak mo}i su|enja jeArendt. Pre nego {to pre|em na izlaganje na~ina na koji Hana Arent pro{iruje Kantovu estetsku mo} su|enja na podru~je istorije. naime pojmove razuma i utiske ~ula. Hegelov posmatra~ postoji strogo u jednini: filozof postaje organ Apsolutnog Duha a taj filozof je sam Hegel. i potreba za pro{irenim na~inom mi{ljenja. ono podrazumeva nastajanje ne~ega {to ranije nikada nije postojalo i {to se nikada ne mo`e ponoviti. 142. str.. za sporazumijevanje im ne bi trebali ni govor ni djelovanje. pokaza}e se. Mo} su|enja je funkcija razuma koja nam omogu}ava da dovedemo u vezu op{te i pojedina~no. ima dvojak karakter jednakosti i razli~nosti.“ Arendt. and this is why he could arrive at a political philosophy. sensus communisom. Zbog ~ega je Kantova tre}a kritika proizvela kod Hane Arent odu{evljenje o kojem svedo~i pismo Jaspersu iz 1957. jedina saznajna sposobnost koja je.. godine? Verovatno stoga {to je. Hana Arent delovanje shvata po uzoru na creatio ex nihilo. samo }u ukratko da podsetim na samu estetsku mo} su|enja i na ulogu koju ona ima u dono{enju sudova ukusa kod Kanta. str. Kada rasu|ujemo. ne ~ovek. H. Zagreb. „Kant’s spectators exist in the plural. August Cesarec. 96. i to je razlog zbog koga je on mogao da do|e do filozofije politike. Hana Arent se okre}e Kantovoj estetskoj mo}i su|enja i tu (a ne u Kantovoj prakti~koj filozofiji ili u tekstovima iz filozofije prava i dr`ave) pronalazi Kantovu nenapisanu politi~ku filozofiju. u jednom podru~ju svog delovanja... ve} ljudi u mno`ini: „Kantovi posmatra~i postoje u mno`ini. za razliku od razuma i uma.. H. Hegel’s spectator exists strictly in the singular: the philosopher becomes the organ of the Absolut Spirit. ili ono {to Kant naziva kauzalitet iz slobode. bilo je ili }e biti. Vita activa. Ovaj karakter delovanja ima poreklo u ljudskoj prirodi: „Ljudska pluralnost. osnovni uvjet i djelovanja i govora.

U „analitici estetske mo}i su|enja“ Kant navodi ~etiri momenta suda ukusa. str. Ona ~ak odbacuje mogu}nost da postoji kona~an broj op{tih obrazaca pod koje bismo mogli da podvedemo istorijske doga|aje. povezuju. i jednoj takvoj mani apsolutno se ne mo`e pomo}i. tu postoji jedan ograni~avaju}i uslov: to dopadanje mora da bude bezinteresno. Kada donosimo ovu vrstu sudova mi ne dovodimo predstave u vezu s pojmovima razuma da bismo stekli nekakvo znanje. obrasci koji daju jedinstvo onoj raznovrsnosti koju opa`amo ~ulima. Predmet takvog dopadanja naziva se lepim. naime (a to je ona koja nas zanima) kre}e se od pojedina~nog ka op{tem. 1990. Bezinteresno ovde zna~i da sam ravnodu{na prema postojanju predmeta predstave koja mi se dopada. kod estetskih sudova izostaje pojam o onome {to je lepo. Odredbena mo} su|enja se kre}e od op{teg ka pojedina~nom. Dakle. I. Beograd. BIGZ.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Estetska mo} su|enja koja je jedna podvrsta refleksivne mo}i su|enja zadu`ena je za dono{enje sudova ukusa. Me|utim. 272 ste upravo ono {to se zove glupost. delatnik koji u~estvuje u istorijskom doga|aju ~ini deo doga|aja. Kod Kanta pojmovi slu`e kao pravila.. koji }e imati odjeka i u teoriji rasu|ivanja Hane Arent: 1) Ukus predstavlja mo} prosu|ivanja jednog predmeta ili neke vrste predstavljanja pomo}u dopadanja ili nedopadanja bez ikavog interesa. kada rasu|ujemo o tome da li je neki predmet lep ili nije. moramo uzeti u obzir mogu}nost da nemamo gotov obrazac pod koji }emo ga podvesti. kako ka`e Hana Arent. shva}ene kao sposobnosti da se pokrene nov lanac doga23 Kant. Refleksivna mo} su|enja. Ova mogu}nost proizlazi iz ljudske slobode. celina doga|aja mu izmi~e. samo posmatra~. mi ga ne podvodimo pod neki op{ti pojam. Ukoliko je odgovor potvrdan donosimo sud da je predmet lep. Ukus je kod Kanta mo} prosu|ivanja onoga {to je lepo. Ideja istorije kod Hane Arent odbacuje pretpostavku da bi moglo da postoji nekakvo op{te pravilo po kom se odvija istorija. ima poziciju sa koje mo`e da sagleda celinu i o njoj da sudi. Kao u pozori{tu. Kada sudimo o doga|aju iz pro{losti. 2) Drugi momenat suda ukusa ka`e da je lepo ono {to bez pojma izaziva op{te dopadanje. to jest onaj ko ne u~estvuje u samoj predstavi i u tom smislu nije zainteresovan. . ve} ih dovodimo u vezu s na{im ose}anjem zadovoljstva i nezadovoljstva.. Kritika ~istog uma..“23 Kada imamo op{ti pojam pod koji }emo podvesti neke ~ulne utiske tada smo zapravo u prilici da sti~emo nekakvo znanje i tada Kant mo} su|enja naziva odredbenom. empirijski pojmovi proizvode. Ve} po definiciji. 124f. Iz op{tosti pojma proizlazi i op{te prihvatanje saznajnih sudova. da taj doga|aj izmi~e na{im klasifikacijama i teorijsko-pojmovnom aparatu. a ipak lepo izaziva op{te dopadanje. Pomo}u nje se predstave upore|uju. Me|utim. ve} se pitamo da li on u nama proizvodi ose}anje zadovoljstva.

“ Arendt. ~lanovi iste vrste imaju 24 „The opposite of necessity is not contingency or accident but freedom. I. potpuno razli~ita jedno od drugog. 60. Kritika mo}i su|enja. Pro{ireni na~in mi{ljenja (na kom po~iva sensus communis) je na delu ve} prilikom sticanja iskustva o svetu. i time izbegla iluziju koja bi. Uslov mogu}nosti ovog nu`nog dopadanja po~iva pod jednim subjektivnim principom. Mo`da ~ak i va`niju. poti~u}i iz onih subjektivnih uslova koji bi se lako mogli smatrati za objektivne. . da na{e sudove oslobodi od gre{aka koje proizlaze iz subjektivnih uslova koji nas ograni~avaju u rasu|ivanju.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Istorija je za Hanu Arent podru~je ljudske slobode i kao takvo ono je slobodno od svake nu`nosti. To se pak de{ava na taj na~in {to svoj sud oslanjamo na sudove drugih ljudi. Beograd. i iako nije nezanimljiv. bavljenje njime bi nas odvelo pre u kritiku Kanta nego {to bi nas dovelo do elemenata koje Hana Arent ugra|uje u svoju teoriju rasu|ivanja. i to ne toliko na njihove stvarne koliko. Tek u komunikaciji s drugim bi}ima koja na isti na~in opa`aju svet kao i mi mo`emo da izgradimo sopstveno iskustvo. Ovaj moment suda ukusa kod Kanta je najudaljeniji od stanovi{ta Hane Arent. Kant ka`e da pod sensus communis mora da se razume ideja nekog zajedni~kog ~ula. naprotiv na njihove mogu}e sudove. 273 Kod Hane Arent sensus communis ima jo{ ozbiljniju ulogu. 40. kod Hane Arent op{te ~ulo ima konstitutivnu ulogu ne samo za rasu|ivanje o istoriji ve} za uspostavljanje celokupnog iskustva. ukoliko se ona na njemu opa`a bez predstave o nekoj svrsi. i {to nikada vi{e ne mora da se ponovi. 25 Kant. da se uradi ne{to {to se nikada ranije nije desilo. to jest jedne takve mo}i prosu|ivanja koja se u svojoj refleksiji obazire u mislima (a priori) na na~in predstavljanja svakog drugog ~oveka da bi svoj sud oslonila takore}i na celokupan ljudski um.. imala {tetan uticaj na sud. iz njega proizlazi ose}anje stvarnosti opa`anja: „pet ~ula. BIGZ. Na{e iskustvo sveta je intersubjektivno. H. str. Stoga se u ovoj prilici ne}emo upu{tati u njegovo razmatranje. 1991. pa i od nu`nog dopadanja. op{te ~ulo ili sensus communis ima podjednako va`nu ulogu u dono{enju sudova o istoriji kao {to ima kod Kanta u dono{enju sudova o lepom. Lepo je ono {to se bez pojma saznaje kao predmet nekog nu`nog dopadanja. Lepota jeste forma svrhovitosti jednog predmeta. pri ~emu apstrahujemo samo od onih ograni~enja koja slu~ajno stoje u vezi sa na{im vlastitim prosu|ivanjem…25 |aja. prenose}i se u polo`aj svakog drugog ~oveka. 182–183. Ako bismo mogli re}i da kod Kanta op{te ~ulo ima korektivnu ulogu. The Life of the Mind. Nu`nost ima svoje mesto u podru~ju mi{ljenja a „Šs¹uprotnost nu`nosti nije kontingencija ili slu~ajnost ve} sloboda. imaju isti zajedni~ki predmet. a to je op{te ~ulo – sensus communis.. str.“24 Me|utim.

Ono {to figuri{e u rasu|ivanju kojim se slu`i posmatra~ umesto ose}anja zadovoljstva i nezadovoljstva jeste odobravanje i neodobravanje. utterly different from each other. 27 Kant.. str.. i sva ostala ~ulima obdarena bi}a. The Life of the Mind. 50. da oslobodi rasu|ivanje subjektivnih uslova pod kojima rasu|ujemo. stvarnosti samog tuma~enja. Ako poku{amo da pove`emo ove elemente interpretacije Kanta koju nam je ponudila Hana Arent. tako i istorijske doga|aje prepoznajemo kao uzorne i otuda na{i sudovi o njima imaju egzemplarno va`enje. posmatra~ ne sme da bude u~esnik doga|aja o kojima „The five senses. uzornog dela.“27 S obzirom na to da nemamo pojam pod koji mo`emo podvesti estetsku predstavu. Prvo. {to se posmatra kao primer jednog op{teg pravila koje se ne mo`e nazna~iti. ~esto }emo biti u situaciji da nemamo gotove obrasce pod koje mo`emo da podvedemo neki konkretan doga|aj (upravo zbog jedinstvenosti ljudskog delovanja koje svoje poreklo ima u slobodi). iako opa`aju predmete iz sasvim razli~itih perspektiva.. na primer. str.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Odobravanje i neodobravanje mora. though perceiving this object from utterly different perspectives. na primer. Kritika mo}i su|enja. rezultat ovakvog sprezanja saznajnih mo}i jeste to da nam se pojedina~ne stvari pojavljuju kao op{ta pravila. Kao {to se. Takve pojedina~ne stvari nazivamo uzorima. 274 zajedni~ki kontekst koji svakom pojedina~nom predmetu daje njegov pojedina~ni smisao. logi~ki zakoni. ona se jedino mo`e nazvati egzemplarnom. sensus communis stvara ose}anje uverljivosti. On ka`e: „…kao nu`nost koja se zami{lja u svakome estetskom sudu. members of the same species have the context in common that endows every single object with its particular meaning. Mogli bismo pretpostaviti da upravo zbog uloge koju ima u obrazovanju iskustva... have the same object in common. kao i dopadanje. dobi}emo ovakvu sliku teorije rasu|ivanja u istoriji: kada rasu|ujemo o nekom doga|aju koji pripada sferi politi~kog.. 26 . Kada govori o nu`nosti dopadanja estetskih sudova ni Kant ne misli na nu`nost kakvu nam obezbe|uju. Svojstvo sveta koje odgovara {estom ~ulu Šsensus communis¹ jeste stvarnost. umetni~ko delo pojavljuje kao neka vrsta pojedina~nog pravila. me|utim. to jest nu`no{}u sagla{avanja svih ljudi sa jednim sudom. u meri u kojoj se tuma~enje istorije oslanja na pro{ireni na~in mi{ljenja. 128. sla`u se oko njegovog identiteta. agree on its indentity. Iz ova tri zajedni{tva ra|a se ose}anje stvarnosti. da bude nezainteresovano. Ono op{te je otelotvoreno u pojedina~nom. I. and all other sense-endowed beings. ~ini se da Arent zadire i dublje. Out of this threefold commonness arises the sensation of reality… The sixth sense’s corresponding worldly property is realness…“ Arendt. i to u dva smisla.“26 Uloga op{teg ~ula u dono{enju sudova o istoriji je sli~na kao kod Kanta. H.

postaje otelotvorena op{tost u pojedina~nom doga|aju. primera radi. Hana Arent se poziva na pro{ireni na~in mi{ljenja. Bar ne ova na koju Hana Arent nastoji da nam uka`e. Judging“ . Takav doga|aj je uzoran. Mogu}nosti koje otvara Kant jo{ uvek nisu u dovoljnoj meri iscrpene. the absolute evil. on ne mo`e da ih ura~una. Smisao doga|aja varira s obzirom na specifi~ne uglove iz kojih se on posmatra. Ako se na taj na~in do|e do odobravanja (koje je nepristrasno u ova dva smisla) onda istorijski doga|aj zadobija egzemplarno va`enje. evil. judging. Zahtev da posmatra~ ne sme da bude u~esnik istorijskog doga|aja suprotstavlja se tvrdnji da istoriju pi{e pobednik. Hannah Arendt points to one dimension of evil. ona nije uspela da ga do kraja razvije i ono {to je nama ostalo zapravo je samo radni materijal i {tur nacrt za jednu teorijsku poziciju. ovaj nacrt je dovoljno zanimljiv da se smatra jednim od filozofski najzna~ajnijih doprinosa Hane Arent mi{ljenju politike. nau~niku. win it back from the pseudodivinity named History. On govori o doga|aju s jedne vremenske distance koja omogu}ava da se sagledaju i posledice doga|aja koje tako|e ulaze u na{e razumevanje njegovog smisla (posledice delatniku dobrim delom izmi~u kontroli. Rasu|ivanje mora da uzme u obzir i kako se drugima pojavljuje neki doga|aj. Na`alost. For Hegel history is a process in which evil constitutes one of the necessary moments of the dailectical development of history towards fullfilment of its final aim. koja je. which is the aim in itself and which can’t be justified by final aim of the history (expecialy if that final aim is feedom). pa mu tako izmi~e i pun smisao njegovog ~ina). or we can maintain with Kant the autonomy of the minds of men and reclaim our human dignity. Pa ipak. Analisys showes that a) Hannah Arendt tends to replace Hegel’s conception of history with the conception in which history results from the judgment of the impartial spectators (as in Kant’s analytic of aesthetic power of judgment) b) a point of confrontation between Hannah Arendt and Hegel is theodicy. Hegelovo shvatanje istorije je do`ivelo mnogobrojne interpretacije i reinterpretacije. 275 Sne`ana Ota{evi}: „Hannah Arendt: History. Summary Inspiration for this aricle arises from the alternative that Hannah Arent presents in The Life of the Mind: we can either say with Hegel Die Weltgeschichte ist das Weltgericht. to jest proizlazi iz njega. theodicy. Key words: history. budu}i da uloge delatnika i posmatra~a nikada nisu zaista jasno razdvojene. U tom smislu istori~ar je bli`i kriti~aru umetnosti nego. to jest na mogu}nosti da se u rasu|ivanju distancira od specifi~nog ugla iz kog on posmatra svet i uzme u obzir i pozicije drugih ljudi. koji po~iva na op{tem ~ulu (sensus communis). Nepristrasnost posmatra~a po~iva na pro{irenom na~inu mi{ljenja. zapravo.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU nas izve{tava. Drugo. U skici ovako izgleda alternativa pred koju nas je stavila Hana Arent. bliska razumevanju istorije kao svetskog sudili{ta. Weltgerischt.

Tekst }e utoliko nastojati da odredi i istra`i sadr`aj. njegov op{ti zna~aj i zna~aj za region posebno. Budu}i da se ta recepcija odigravala u vreme pada socijalisti~kog sistema. Jasminki Dedi} i Moniki Per~i}. Srbiji i Sloveniji. tuma~enju i njegovoj „upotrebi“ od sredine osamdesetih godina pro{log veka do danas."198/200" 1(497. koje su mi pomogle u sakupljanju dela materijala za ovaj ~lanak. ~inilo mi se da bi pregled na~ina ~itanja i recepcije rada i `ivota Hane Arent kod jugoslovenskih (i postjugoslovenskih) autora bio zanimljiv poduhvat. te da je postao bitan izvor analiti~kog nadahnu}a uporedo s raspadom federalne socijalisti~ke dr`ave. ratovima koji su usledili i njihovim posledicama. bosanskom. U kratkim crtama poku{a}u da predstavim neke paradigmati~ne tekstove koji su objavljeni na nekom od jezika dr`ava naslednica (hrvatskom. Po{to sam upoznata s ovim procesima. teorijskom okviru i samorazumevanju ovog „kriznog regiona“. Tekst }e se baviti zanimljivom ~injenicom da je u biv{oj Jugoslaviji – i dr`avama naslednicama – rad Hane Arent. slovena~kom). I–II/2009 UDK: 14 Arent H. ili na stranom (engleskom jeziku) – a me|u njima }u posebno ukazati na radove koji su bili izraz lokalne intelektualne klime i koji su imali povratan uticaj na nju. ozbiljno uzet u razmatranje tek nedavno. INVENTAR TRADICIJE POD ZNAKOM PITANJA: RECEPCIJA HANE ARENT U BIV[OJ JUGOSLAVIJI I DR@AVAMA NASLEDNICAMA1 . raspada Jugoslavije i ratova koji su usledili. 141–142. Prvo }u dati sa`et prikaz nekih 1 @elela bih da zahvalim Da{i Duha~ek. To – {to je samo po sebi interesantna ~injenica – ujedno je i {iri politi~ki kontekst recepcije njenog rada u regionu. njeni putevi mogli bi da osvetle neke zanimljive delove pri~e o intelektualnoj klimi.276 Tre}i program Radio Beograda Br.1)"198/200" VLASTA JALU[I^ Ovaj ~lanak ispituje kakva je bila recepcija i sudbina dela Hane Arent u pojedinim jugoslovenskim republikama i dr`avama naslednica – posebno u Hrvatskoj. kontekst i glavne odlike recepcije njenog dela koji se odra`ava u objavljivanju. srpskom.

mo}i. godine u ~asopisu Gledi{ta4. Sve do devedesetih godina. godine. ne zna~i da veliki broj savremenih jugoslovenskih autora njena dela nije ~itao ranije. 4 Videti Ivan Vejvoda.3 Iako je prvi usamljeni prevod njenog teksta (eseja „Istina i politika“) objavljen jo{ 1971. naravno. na primer. na vidiku nije bilo zna~aj2 Poslednja dvojica su bila. 10. Franca Nojmana (Franz Neumann). predgovor za Hana Arent. revolucije.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU zanimljivijih i intrigantnih ranih ~lanaka iz vremena raspada dr`ave i izbijanja ratova s po~etka devedesetih godina. Nade`da ^a~inovi~-Puhovski. Prikladni primeri za to su Mi{el Fuko (Michel Foucault) i Jirgen Habermas (Jürgen Habermas) ~ija su dela u biv{oj Jugoslaviji na{iroko ~itana i prevo|ena mnogo ranije. Onda }u pre}i na savremenije tekstove koji se odnose na rat i njegove posledice. Zagreb: Informator. teorije i prakse. Beograd: Filip Vi{nji}. @arko Puhovski. Zagreb: Liber. etike i filozofije. ili Klod Lefor (Claude Lefort)2. ili totalitarizma. Zagreb: BiblioTeka. poput Joakima Ritera (Joachim Ritter). 1981. 1973. „Hannah Arendt: Razumevanje politike“. Pisanje i mi{ljenje. godine . Hansa-Georga Gadamera (Hans-Georg Gadamer). str. hteli to oni da priznaju ili ne. Istina i la` u politici. 1994. u biv{oj Jugoslaviji Arent takore}i nije ni postojala kao autorka – uporedimo samo njenu zastupljenost ovde sa zastupljeno{}u drugih va`nih savremenih autora. To govori da su je teorijski krugovi biv{e Jugoslavije otkrili relativno kasno – {to je vredno pa`nje. ~ija je knjiga Die Antiquiertheit des Menschen prevedena na srpski iste godine kada je objavljena u Nema~koj (1980). Najva`niji prevodi Hane Arent. pod sna`nim uticajem Hane Arent. posebno ako imamo u vidu da se ona na drugim mestima uva`ava kao zna~ajan mislilac za ~ije se ime vezuje promi{ljanje nekih klju~nih savremenih politi~kih fenomena. Ante Pa`anin. 1989. kao i njene recepcije. Um i dru{tvenost. Ginter Anders (Günther Anders). To. posebno onih koji su se bavili sli~nim fenomenima – pitanjima delovanja i javnog prostora. ali i neki od njenih nema~kih savremenika. posebno od po~etka osamdesetih pa nadalje – naro~ito knjige Vita activa (Human Condition). Izvori totalitarizma i O revoluciji. 277 Predaleko od Marksa: pre 1991. Neki stariji i mla|i pripadnici Praksisove {kole – da pomenemo samo filozofe kao {to su. Filozofija i politika. 3 Videti Ante Pa`anin. objavljeni su tek po raspadu jugoslovenske dr`ave 1991. da bih na kraju razmotrila neke od novijih posleratnih priloga. ~ak i njen prvi suprug. Nade`da ^a~inovi} i @arko Puhovski (koji }e se kasnije vi{e baviti radom Hane Arent) – navodili su njene radove u svojim klju~nim delima od {ezdesetih ili ranih osamdesetih pa nadalje.

. Edition Temmen. 278 nijeg ni izri~itijeg teorijskog odjeka sve do sloma socijalisti~kog sistema i raspada federalne dr`ave po~etkom devedesetih.). str. 1997. kada su prevedeni na nema~ki. Hegelovih (Hegel) i naro~ito Hajdegerovih (Heidegger) shvatanja. Einschnitte. 21–27. Posebno teorijsko isticanje odre|enih Marksovih (Marx). najverovatnije je sli~an onom u zapadnoj Evropi pre osamdesetih – jugoslovenski politi~ko-teorijski i filozofski krugovi su se. 9–22. Sloboda. Wolfgang Heuer. godine. „Der verweigerte Dialog. „Hannah Arendt bei den Linken“. godine o zna~aju Francuske revolucije za dana{njicu – zborniku s konferencije iz 1989. Ovo. sna`no oslanjali na germanofoni i frankofoni intelektualni. dok su „kritiku staljinizma“ unutar socijalisti~ke paradigme izvodile same politi~ko-filozofske elite. njeni neposredno politi~ki anga`ovani eseji uglavnom nisu ni bili poznati sve do osamdesetih godina. str. 148. ukratko i bez dubljeg tuma~enja. Hannah Arendt – nach dem Totalitarismus. str. Die Hanah Arendt-Rezeption im deutshcsprachigen Raum“. u Peter Kamper. kao i ~injenica da je jugoslovenski sistem samoupravljanja tokom sedamdesetih pre gubio nego dobijao crte totalitarizma (kako i 5 Videti tekstove u Institutu za Evropske studije. stavili su njen rad izvan okvira socijalisti~kih filozofskih. koja je u to vreme okupila vode}e jugoslovenske politi~ke filozofe i teoreti~are iz nekoliko federalnih republika – Hanu Arent su pomenula samo dva autora. 6 Videti Otto Kallscheuer. Konferencija je odr`ana u Smederevu. „Ein schwieriger Dialog. u Danel Ganzfried/Sebastian Hefti. U to vreme dominantno levi~arsko shvatanje nacionalsocijalizma i fa{izma bilo je u prili~noj meri vezano za Frankfurtsku {kolu kriti~ke teorije. 1993. francuski i italijanski jezik. Bremen. Hannah Arendt und die europäischen Intellektuellen“. Hamburg: Europäische Verlagsanstalt. 1990. Ernst Vollrath. Franfurt/Main: Fischer. Hannah Arendt’s politisches Denken heute. Die Zukunft des Politischen Ausblicke auf Hannah Arendt. smatrala „novinarkom“ ili konzervativnom spisateljicom. Beograd: Stru~na knjiga. ^ak i u izdanju iz 1990. i posebno levi~arski milje. posebno posle raskida s dogmatskom verzijom marksizma iz {ezdesetih.5 Jedan od razloga koji mo`e objasniti neosetljivost za njen rad. intelektualnih i drugih rasprava. jednakost. gde se Arent uglavnom ignorisala (uprkos tome {to su neke od njenih knjiga prevedene na nema~ki i francuski jezik).tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. naime. bratstvo – Francuska revolucija i savremenost. Pored toga. kao i „dru{tvena“ i klasna perspektiva koja je dominirala politi~kom teorijom.6 Tako je ona bila – izuzev u malim krugovima – ili nepoznata ili jednostavno odbacivana kao antikomunisti~ki ili antimarksisti~ki misliac. Antonia Grunenberg Lothar Probst (ur.

Markuze (Marcuze). 1 (feb. ispunjenje osnovnih ljudskih sposobnosti i zamenjuje mogu}nost promene kroz ukidanje samootu|enja ~oveka. Revolucija ovde predstavlja najvi{i oblik ljudskog postojanja. str.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU sama Arent prime}uje)7. Vitgen{tajn (Witgenstein) i drugi. Ova humanisti~ka verzija marksizma. predstavljala je ~uvenu duhovnu i politi~ku suprotnost i ogledalo za to vreme dominantnoj (autoritarnoj) socijalisti~koj stvarnosti. Mi{ljenje revolucije.8 Povrh toga. glavna li~nost ove {kole. Vol. ona tvrdi da Titova diktatura nije totalitarna.9 [kola je zasnivala svoje priloge na Marksovim ranim radovima i njegovim tuma~enjima pojma prakse. From (Fromm) i drugi. Bloh (Bloch). 10 Gajo Petrovi}. Kako je sistem samoupravljanja postajao sve vi{e tehnokratski. dovelo je do toga da se njeni Izvori totalitarizma i druga dela ne na|u me|u onim knjigama koje su se navodile u kritici Titovog socijalisti~kog sistema – uprkos tome {to je takvih kritika sistema bilo sve vi{e.. To nije „spoljnje anga`ovanje“ nego „anga`ovano mi{ljenje“. zasnovanu na marksisti~koj reinterpretaciji i integraciji rada. Zagreb. izvedene na na~in kritike staljinizma. bar od sredine osamdesetih. Me|unarodni ugled Praksisa rastao je zahvaljuju}i bliskim vezama sa u to vreme najva`nijim svetskim filozofima levice kao {to su Luka~ (Lukacs). Hegel. ve} i mogu}no{}u promene (blohovsko jo{-ne). 236ff i 62–80. Arent je imala male {anse da postane poznatija i prevo|enija autorka u sredini u kojoj je. naro~ito u Sloveniji. koje stvara sebe i svet. proizvodnje i teorije u 7 Pozivaju}i se na \ilasovu knjigu Nova klasa. 279 . tako da je ~asopis pr£zij. No. insistiraju}i na tome da je ljudsko bi}e prakti~no bi}e. okarakterisana kao „mi{ljenje revolucije“10 shva}ene kao autenti~no ljudsko postojanje. 8 Kasnije kritike ovog sistema. 5–43. 1958). Videti „Totalitarian Imperialism: Reflections on the Hungarian Revolution“. Videti: Gajo Petrovi}. koji su dolazili u letnju {kolu na ostrvu Kor~ula i raspravljali o filozofskim. Fihte (Fichte). bile su. kao {to su Kant (Kant). 20. godine. Naprijed. pokrenut 1964. dru{tvenim i politi~kim pitanjima koja su bila na dnevnom redu. nudila sna`no nedogmatsko tuma~enje marksisti~ke filozofije. koje mo`e da pristupi ne samo svetu koji je odre|en svojom pro{lo{}u i sada{njo{}u. Gram{i (Gramsci). Hajdeger. a ne (manje ili vi{e nasilnog) osvajanja mo}i. pod uticajem radova Kloda Lefora. [eling (Shelling). tuma~io je „mi{ljenje revolucije“ kao najva`niju od svih ljudskih delatnosti – kao delatnost mi{ljenja koja nije ograni~ena samo na filozofsko mi{ljenje – iako iznova potvr|uje (meta)filozofske dimenzije Marksovog mi{ljenja u smislu „o{tre kritike svega postoje}eg“. 9 @ive intelektualne debate i tekstovi Praksisa bili su nadahnuti radovima nekoliko filozofa. prestao da izlazi 1974. Ona je na nov na~in stavila u upotrebu specifi~nu kategoriju praxisa. Kjerkegor (Kierkegaard). 1978. zna~ajna ba{tina Praksisovaca (ve}ina njih iz Zagreba i Beograda) koja je nekoliko godina dominirala teorijskom scenom. Lefevr (Lefebre). sve je slabije podnosio insistiranje {kole na povratku „pravom Marksu“ i njegovim u~enjima o pojmu prakse. The Journal of Politics .

http://nacional. Vol. godine. shvatiti kao u potpunosti antipoliti~ki projekat pre no kao specifi~no politi~ki potencijal. Social Research. 2001. godine . glavna odlika Praxis {kole. u Jutranji list. Arbeit). „Zabranjena mjesta filozofije – mit o tabuima“. raspadom federalne dr`ave i po~etkom rata. Philosophie und Revolution. i u nema~kom izdanju iste knjige. Za detalje o Praxis {koli videti http://www. 69/2 (Summer 2002). koja je trebalo da prika`e stvarala~ke ljudske mogu}nosti koje mogu da promene dru{tvo. 6–7. „navodna neprakti~nost filozofije“.marxists. Herstellen (proizvo|enje) je ~esto prevo|eno kao marksisti~ka proizvodnja i otuda spajano sa radom. 59. Reinbek: Rohwolt Taschenbuch Verlag. 1971. Prvih nekoliko prevoda pojavilo se krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih godina XX veka. 21.hr/hr/articles/view/34133l. 12. 13 Hannah Arendt. december 2000. 317–318. „Praxis filozofija. Zagreb. ali je knjiga u celosti iza{la tek 1996. Naprijed.org/subject/praxis/index. iz perspektive Hane Arent. time se nije „osporavala filozofija“. ona je tako|e bila izraz (levi~arskog) posthajdegerijanskog uverenja da delatnost mi{ljenja predstavlja vrhunac ljudskog pregnu}a. 12 Ovo spajanje je tako|e imalo za posledicu probleme s prevo|enjem razlike koju Arent pravi izme|u delovanja. Jedino {to je ostalo od hrvatske filozofije“. godine. „Interview – Nade`da ^a~inovi} – Europska karijera borbene filozofkinje“. 52. Takvo spajanje praxisa i poiesisa – praxis ovde ozna~ava ljudsku delatnost uop{te (koja uklju~uje i poiesis i proizvodnju) – i prikazivanje ljudi kao „samoproizvodnih“ bi}a mo`e se. Herstellen. Preblizu Marksu – prvi prevodi i recepcija posle 1991.11 Ideja revolucije.12 Praksisovci je istrajavali na marksisti~kim postavkama u kojima se tradicionalna veza izme|u filozofije i politike dovodila u pitanje. „Karl Marx and the Tradition of Western Political Thought“. Mit Quellentexten. Program Praxisa definisan je u prvom broju me|unarodnog izdanja Praxisa iz 1965. 5. 2007. proizvo|enja i rada (Handeln. Kako je Arent rekla o Marksu. Prve knjige koje su objavljene u Srbiji su O revoluciji (prevedena s nema~kog) i Ljudi u mra~nim vremenima. i Nade`da ^a~inovi}. 11 Videti Branislav Mikuli}. u Nacional. U Sloveniji su delovi knjige Vita activa prevo|eni s nema~kog i objavljivani u ~asopisu Problemi od 1988. Opet. 8. me|u prvim ~itaocima i me|u zaslu`nima za neke od prvih prevoda njenih radova nalaze se i praksisovci. 5. Najotvorenije obja{njenje osnovnih principa Praxisa videti u Gajo Petrovi} Filozofija i revolucija. {to se poklopilo s padom socijalizma. dakle. godine. 1983.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Modelle für eine Marx-Interpretation. Me|utim.13 ^ini se da je takvo stanovi{te te{ko moglo da utre put recepciji politi~ke teorije Hane Arent. prakti~no je izvedena iz Marksove ideje dru{tvene revolucije. pet godina po raspadu Jugoslavije. 280 jednu kategoriju. pa tako i samog praxisa. str. Zarez.htm.

14 Neki su istra`ivali problem isto~noevropskih pli{anih revolucija. mnogi od njih su bili. njene navodne netrpeljivosti i kriti~nosti prema demokratiji. pogovor za Hana Arent. ili su se bavili osnovnim pojmovima filozofije i politi~ke teorije. O revoluciji. Biblioteka August Cesarec. mo} i nasilje. „Politi~ka antropologija Hannah Arendt“. 281 . ako se izuzmu kra}i eseji ili predgovori njenim objavljenim radovima. mada ne u celini. Beograd: Filip Vi{nji}. kao i sama Hana Arent. Vojislav Ko{tunica. 15ff. Vita activa. „Hannah Arendt: Razumevanje politike“. „averzije“ prema partijskom sistemu ili ozna~avanja njene teorije kao „politi~ke antropologije“. godine. str. Glavni akteri. u sredi{tu politi~kih zbivanja. Takva recepcija je u najve}oj meri bliska standardnim ranim tuma~enjima Hane Arent. a svi oni su na neki na~in u~estvovali u nemirima osamdesetih. 1994. Beograd: Filip Vi{nji}. teorijskim i politi~kim pitanjima. Bilo je i drugih koji su smatrali da rad Hane Arent mo`e biti od koristi za prikaz jugoslovenskog oblika komunisti~kog „totalitarizma“. Prva knjiga koja je objavljena u Hrvatskoj je Vita activa. Odbrana javne slobode. Istina i la` u politici. 295–301. 1991. 1991. „Hana Arent ili revolucija kao sloboda“. i odnose se na pitanja kojima se bavila u knjigama O revoluciji. 1991. i na~ina na koje je poimala politiku. 15 Videti: Ivan Vejvoda. pominjanja ili osporavanja njenog navodnog idealizovanja gr~kog polisa. slobodu. Da{a Duha~ek. Ivan Vejvoda i Beogradski krug intelektualaca (me|u njima i Obrad Savi}) iz Beograda a autorka ovog teksta je iz Ljubljane. 263–275. filozofkinje i filozofi. me|u kojima su se na{li neki od mla|ih praksisovaca/praksisovki. predgovor za Hana Arent. Naprotiv. Izvori totalitarizma su prvo objavljeni u Makedoniji 1990. tranzicije i pojave etnonacionalizama u Jugoslaviji. godine. Recepcija njenog rada je po~etkom devedesetih godina bila prili~no retka.15 Pojedina tuma~enja ve} odra`avaju duhovnu klimu u vreme raspada Jugoslavije i posle njega. otkrivaju}i stanovi{ta nekih intelektualaca u biv{oj Jugoslaviji – posebno onih koji su s liberalno-demokratske ta~ke gledi{ta kritikovali jednopartijsku strukuru. Zagreb. pogovor za Hannah Arendt. Pored toga {to nude njen biografski i intelektualni portret. Istina i la` u politici i Vita activa. godine. Uglavnom mo`emo nai}i na tekstove koji su u bliskoj vezi s objavljenim delima. prvi tuma~i i oni koji su podstakli prve prevode Hane Arent bili su pojedinci koji su osamdesetih po~eli da izu~avaju njen rad i uvideli njegovu vrednost za razumevanje najva`nijih politi~kih fenomena XX veka – feministi~ke politi~ke teoreti~arke. a usledilo je hrvatsko izdanje iz 1996. To su uglavnom bili ljudi koji se nisu isklju~ivo bavili akademskim nau~nim radom. @arko Puhovski. ona nastoje da uspostave ravnote`u izme|u priznaja njenog mesta me|u klju~nim misliocima XX veka. bi14 Da pomenemo neke od njih: @arko Puhovski i Nade`da ^a~inovi~ iz Zagreba. Vojislav Ko{tunica.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU 1991.

su u ~itavoj centralnoj i isto~noj Evropi uglavnom opisivani kao „antipoliti~ki“. Peter Lang Verlag: 2003. uz nekoliko izuzetaka. mase i tako dalje. u Antonia Gruenenberg (ur. godine. „Politi~ka antropologija“. 2007. 282 rokratizovani sistem radni~kih sindikata i samoupravljanja. U nekima od tih ranih radova. Arent istra`uje ljudski potencijal za subjektivnost u formi intersubjektivnosti.) Totalitaere Herrschaft und republikanische Demokratie. str. a njena saznanja su izuzetno va`na za poimanje klju~nih komponenti modernih politi~kih procesa (uklju~uju}i nekonzervativnu kritiku ideje napretka i moderne. i u njima se retko direktno pominju konkretne okolnosti u kojima su njena dela objavljivana. Frankfurt.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 1–2/1995. Beograd. 189–198. 18 Me|u izuzecima je Nenad Dimitrijevi}.17 Na~in na koji ona govori o politi~kim potencijalima u knjizi O revoluciji – koji se predstavljaju kao novi po~eci i nova politi~ka utemeljenja pre no kao nasilni dru{tveni prevrati – ili je pogre{no shvatan ili se zanemarivao. ili demokratske politi~ke transformacije i izgradnje novih institucija. i protivljenja svim vidovima kolektivizma. Doga|aji iz 1989. Vita activa. „Die 1989 und danach: was ist der Sinn der Politik?“.16 Ova vrsta opiranja disciplinarnom stanovi{tu filozofije istorije. str. nacije. kao {to je pogovor @arka Puhovskog knjizi Vita activa. njen rad je neophodan za savremeno razumevanje politike. 109–134. 268–271. jedva da su postojala ikakva promi{ljanja mo}i i izgradnje novih institucija na na~in kakav je uspostavila njena analiza mo}i i revolucije. opus Hane Arent nedvosmisleno se sme{ta me|u istaknutije pristupe u tradiciji politi~ke filozofije. postsocijalisti~ke temelje. Videti Vlasta Jalu{i~. Ipak. Glasnik advokatske komore Vojvodine. u dr`avama nastalim raspadom Jugoslavije. 16 17 . Edicija Re~. Sli~no tome. br. epistemolo{ki oslanjenom na ideju delovanja kao stalnog ljudskog potencijala za mo}. liberalisti~ke definicije subjekta). 50 Jahre The Origins of Totalitariansm. ta autenti~no politi~ka perspektiva njenog rada nije bila u prvom planu tuma~enja po~etkom devedesetih. da ne pominjemo potencijale za nove. reizdanje u Ustavna demokratija shva}ena kontekstualno. od vitalnog je zna~aja za tuma~enje nevolja koje donose socijalisti~ki re`imi i rizika od njegovog sloma. „Ustavi i ustavnost u postkomunisti~koj Europi“. str. ne pretpostavljaju}i neki teleolo{ki politi~ki subjekt kakav konstrui{e filozofija volje – {to podrazumeva proceduru koja obi~no vodi kooptiranju pojedinaca u „istorijski“ odre|ene grupe. niti se njenom poimanju mo}i i politike pridavao zna~aj u analizi aktuelnih problema „prelaska u demokratiju“ posle 1989. smatra se jedinstvenim pristupom u okviru „prakti~ne filozofije“ (shva}ene iz perspektive praksisovskog nasle|a).18 Isticana je uglavnom Videti Puhovski. Ipak. klase. Imaju}i u vidu njeno isticanje zna~aja politi~kog delovanja. u to vreme usamljeni poku{aj da se politi~ka subjektivnost promi{lja iz perspektive delovanja uz sve posledice koje to sa sobom nosi.

politike i novog po~etka ostavljene su po strani. dok su se potonje nezavisne strukture nacionalnih dr`ava. kako su tragi~ni doga|aji u biv{oj Jugoslaviji kasnije pokazali. pogovor Vojislava Ko{tunice „Hana Arent ili revolucija kao sloboda“19. ibid. po{to tobo`e ne mo`e da razume kako vi{estrana~ki sistem predstavlja najozbiljniju prepreku svakom obliku diktature. Videti Ko{tunica. Paradoksalno. koji je postao prvi predsednik Jugoslavije posle Slobodana Milo{evi}a.21 Me|utim.20 Naspram brojnih kasnijih analiza politi~kih doga|aja u periodu oko 1989. nacionalisti~ke partijske strukture i druge masovne organizacije poslu`ile su kao odli~no sredstvo za potpirivanje etnonacionalisti~kih (völkish) strasti. 300–301 21 Ibid. Naprotiv. pokazale kao korisni instrumenti koji su (nedovoljno ograni~eni drugim institucijama i politi~kom odgovorno{}u gra|ana) delovali u pravcu nacionalisti~kog isklju~enja na raMislim na pogovor prevodu teksta O revoluciji na srpski iz 1991. ta strana njenog rada se u to vreme (nasuprot ranijim stavovima) smatrala isuvi{e bliskom marksisti~kim idejama i iskustvu socijalisti~kog sistema – uprkos tome {to ona nije podr`avala radni~ko samoupravljanje u fabrikama. niti je predstavljalo jemstvo protiv totalitarnih isku{enja masovnih pokreta. i da vi{e spada u podru~je „utopijskog razmi{ljanja“ nego ozbiljne politi~ke analize. te se zato odbacivalo. godine. 20 Ko{tunica. 19 283 . uvo|enje demokratije u obliku vi{estrana~kog sistema nije spre~ilo rat i etni~ko ~i{}enje. njeno otkri}e spontanih oblika politi~kog delovanja u knjizi O revoluciji nije se smatralo bliskim isto~noevropskom iskustvu tranzicije iz autoritarnih politi~kih re`ima u demokratski poredak – po{to se vi{estrana~ka. Uprkos opravdanosti njene kritike partijskog sistema. Sugeri{u}i da je njena ocena revolucije podesnija za kritiku tiranijskih tendencija revolucije nego za razumevanje mogu}ih demokratskih te`nji. „Hana Arent ili revolucija kao sloboda“. godine – posebno imaju}i u vidu ulogu koju je kasnije u politici imao njegov autor Vojislav Ko{tunica. a ne parlamentarna demokratija shvatala kao navodno osnovna pokreta~ka sila demokratskih promena. smatralo se da Arent ozbiljno gre{i. njene ideje mo}i. zasnovane na predstavljanju homogenizovanih etni~kih grupa. ruskoj i ma|arskoj revoluciji smatralo zastarelim i suvi{e pristrasnim. promena i novina. Isti~e se da je tako neliberalna „politi~ka vizija“ revolucionarnih potencijala tranzicije zastarela.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU samo jedna strana njene analize mo}i i modernih revolucija – opasnost da se (dru{tvene) revolucije izokrenu u tiranije – dok se razmatranje spontanih potencijala sindikalnih sistema u ameri~koj.. spada me|u brojne srpske intelektualce koji su po~eli da se bave politikom usvajaju}i etnonacionalisti~ki okvir za sopstveno pravdanje. {to nam otkriva jedan od intrigantnijih uvoda u njeno delo.

Hannah Arendt and the Uses of History. Stone and R. „Banalnost zla i usamljenost. On je tako|e bio jedan od glavnih svedoka Milo{evi}eve odbrane na su|enju pred ha{kim tribunalom 2004. Iznenadna svest nekih (manjih) intelektualnih krugova o relativnoj nesposobnosti preovla|uju}eg na~ina mi{ljenja da se uhvati u ko{tac s ru{ila~kom snagom nacionalisti~kih pokreta i tobo`e iznenadnom provalom masovnih ubistava. 1(1993). Najpoznatiji me|u njima bio je Mihailo Markovi}. Erasmus: ~asopis za kulturu demokracije . H. 284 snoj i plemenskoj osnovi.). Imperialism. u D.23 Ishod raspada dr`ave i ratova koji su ga pratili bio je niz doga|aja u kojima su po~injeni kolektivno nasilje i zlo~ini24 s kojima se neodlo`no moralo suo~iti i politi~ki i konceptualno. 39–44 22 Banalnost zla: rat. „Post-Totalitarian Elements and Eichmann’s Mentality in the Yugoslav War and Mass Killings“. 23 Grupa Praxis je prestala sa stvarnom aktivno{}u sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka. and Genocide. {tavi{e. Izvori totalitarizma i Ajhman u Jerusalimu pokazali su se kao korisna teorijska obzorja za razumevanje u`asavaju}ih i pora`avaju}ih doga|aja koji su se odigrali u nekim delovima biv{e Jugoslavije. str. London: Berghan Books. 147–170. kolektivno nasilje i posledice . Hannah Arendt: politi~ka teorija sa snagom antropologije“. me|u kojima su se na{li i neki praksisovci. u „upotrebi“ pojedinih klju~nih uvida i koncepcija Hane Arent. To dovodi do nove epizode u promi{ljanju. str.22 Mnogi intelektualci. godine. King (ur. Race. Hrvatskoj i na Kosovu i Metohiji. U kratkom vremenskom razmaku ubijeno je izme|u 7 000 i 8 000 mu{karaca od dvanaest do {ezdeset godina. a i kasnije. No. posebno u Bosni. Vol. 2007. Tim se pitanjima moglo bolje pri}i uz pomo} nekih koncepata i zapa`anja Hane Arent. nazvan „najgorim masakrom u Evropi posle Drugog svetskog rata“. Nation. intelektualnog nacrta Milo{evi}eve i srpske nacionalisti~ke politike u biv{oj Jugoslaviji. Srbiji.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. nisu mogli da odole isku{enju da se pridru`e politi~kim okupljanjima nacionalisti~kih partija ili da ih ~ak podsti~u. godine. godine. 25 Videti Ozren @unec. te su ona zato „zahtevala“ neke elemente njene analize.25 Hrvatsko delimi~no izdanje Vi{e o tome videti u Vlasta Jalu{i~. 2. zahtevala je da se bar na neke od tih fenomena primeni perspektiva koja odstupa od glavnog toka. 24 Jedan od najstra{nijih bio je slu~aj masovnog ubistva u Srebrenici 1995. Dvadeset hiljada muslimanskih izbeglica palo je u ruke trupa bosanskih Srba pod vo|stvom generala Ratka Mladi}a. po{to su neki od istaknutih beogradskih ~lanova otvoreno podr`ali re`im Slobodana Milo{evi}a i pridru`ili mu se. koji je pomogao u pripremi Memoranduma Srpske akademije nauka iz 1986. kada je rascep izme|u nacionalisti~ki orijentisanih ~lanova i onih koji to nisu postao toliko o~igledan da je grupa gotovo u potpunosti izgubila svoj duhovni uticaj krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih.

i dru{tvena pitanja. 3/2000. predstavnicima medija i NVO iz regiona. „Uz dva eseja Hane Arent“. ona je jama~no pru`ila mogu}nost da se. Iako se njihova stvarnost „te{ko mogla nazvati prigodnom prilikom“. politi~ke i pravne probleme poslednjih decenija koje su mediji tako|e eksploatisali“. godine26. „dela Hane Arent predstave. pogovor za Arendt. zave{tanje Hane Arent opisano je kao „osobeni teorijsko-politi~ki okvir za odgovorno suo~avanje s svim vidovima ’banalnog zla’“. ukazale na neke „su{tinske eti~ke. godine organizovale obe pomenute nezavisne organizacije. „Organizovana krivica i univerzalna odgovornost“ i Ajhman u Jerusalimu su objavljeni 2000. re~ima Da{e Duha~ek. 45. one su mogle da u svojoj nagosti U Hrvatskoj je objavljen samo tre}i deo Izvora. koju su 2002. „U{}a svevlasti“ . 29 Knjiga O slobodi i autoritetu objavljena je 1995. 26 285 . Va`nost i vrednost knjige procenjivana je u pogledu konkretnih implikacija koje njeno istra`ivanje nudi za analize „politi~ke strukture posttotalitarne epohe“ koja je pokazala neverovatnu mo} nacionalisti~kih ideologija da se materijalizuju..org/eng/ intconferences/hanaarent-program.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Izvora totalitarizma objavljeno je 1996. kada je njegove stravi~ne posledice tek trebalo pretresti i popravljati. to jest Totalitarizam. Totalitarizam (ur. kada su posejane na plodno tle ve} postoje}eg kolektivizma i paternalisti~ke neliberalnosti. ^asopis za knji`evnost i kulturu. kao i njen poku{aj da demistifikuje zlodela i poka`e da ona nisu herojska. i {to se o njima raspravljalo u {iroj javnosti u Srbiji nego su obezbedila i polazi{ta za aktuelno suo~avanje s najva`nijim politi~kim pitanjima u vezi s budu}om stabilno{}u regiona: krivicom zlo~inaca i politi~kom odgovorno{}u za zlo~ine po~injene u Milo{evi}evo vreme i u postmilo{evi}evskoj Srbiji. @arko Puhovski). Zagreb: Politi~ka kultura. i razumevanja odgovornosti“. Totalitarizam. a Feministi~ka izdava~ka ku}a 94 je u Srbiji objavila Izvore totalitarizma 1998. po zavr{etku rata u Bosni i Hrvatskoj. 1996. 28 Da{a Duha~ek.pdf. Re~. 27 @arko Puhovski. Videti Hannah Arendt. http://www. 30 U pozivu na me|unarodnu konferenciju Zave{tanje Hane Arent: s one strane totalitarizma i terora. U regionu biv{e Jugoslavije.belgradecircle. ali i politi~arima. Na konferenciji je govorilo oko {ezdeset aktivnih u~esnika – s temama o Arent generalno i s temom odgovornosti organizovani su paneli s vrhunskim me|unarodnim nau~nicima.27 U pojedinim krugovima na pojedinim prostorima biv{e Jugoslavije – posebno me|u antinacionalisti~ki orijentisanim intelektualcima Srbije – tekstovi Hane Arent su pre poslu`ili kao temelj za ponovo i neisklju~uju}e promi{ljanje doga|aja..30 Naro~ito su lekcije iz njene knjige o Ajhmanu o u~e{}u ~itave nacije u nacisti~kim zlo~inima.28 Zahvaljuju}i Centru za `enske studije i Beogradskom krugu neka od klju~nih dela ne samo {to su prevedena na srpski jezik29. godine. kroz prizmu traganja za odgovorno{}u. nego kao prilika za ~isto akademsku raspravu. godine.

„Justice Beyond Blame“. Tako|e videti njegov Slu~aj Jugoslavija: Socijalizam. str. odgovorni za ono {to sami nisu uradili. neki pisci i analiti~ari su tvrdili da ve}ina onih koji su. Zagreb: Politi~ka kultura. za jugoslovenski slu~aj i {ire. 291. „Zlo u doba njegove masovne reprodukcije. 34 Nenad Dimitrijevi}. Porede}i Milo{evi}ev re`im sa nacisti~kim.31 Tako se o pobudama na kolektivno nasilje sve vi{e mislilo u svetlu „banalnosti“ motiva po~inilaca. 35 Vi{e o ovome. videti u Dimitrijevi}. me|utim. Ova knjiga se odnosila na neka klju~na pitanja posleratne situacije i imala je konkretne politi~ke efekte. Bilje{ke o zlu banalnosti“. hteli-ne hteli. Ona je tako|e ukazala na to da je jedini na~in da se nekako iskoristi o~aj koji narasta kad god se potvrdi ~injenica da mogu da se ponove zlodela uporediva s istrebljenjem Jevreja i drugih u Drugom svetskom ratu. pogovor za Hannah Arendt. poslu{nosti. On. 2001. uprkos nekim po~etnim sumnjama oko toga da li knjige uop{te imaju bilo kakvog uticaja na situaciju. pripadali zajednici u ~ije ime su po~injeni zlo~ini. 31 . 2002. ali {to je ura|eno u njihovo ime.34 Isticano je da su gra|ani. 286 poka`u „ograni~enost i bedu onih koji su svoja ’zlodela’ pripisali naredbama ’odozgo’“. kao i izme|u krivice zlo~inca i politi~ke odgovornosti. No 50. Beograd.33 U politi~koj stvarnosti to se mo`e posti}i samo ako se ulo`e napori da se suo~i s pro{lo{}u i ako se razmatra pitanje kolektivne odgovornosti. Eksplicitno se pozivaju}i na njen pojam odgovornosti. Videti: @arko Puhovski. 32 Ibid. ibid. ^injenica da je o tome pisala bila je va`na za one koji ne samo da su zahtevali ka`njavanje zlo~ina i individualizaciju krivice nego su zahtevali i kolektivno suo~avanje s nepravdama Milo{evi}evog re`ima kao uslova ~ije je ispunjenje neophodno za budu}nost demokratskog poretka i stabilnost ~itavog regiona. 33 Ibid. posledice. 368–382. str. „prelazak iz zlo~ina~kog re`ima u demokratiju nikad ne mo`e biti samo politi~ko pitanje budu}nosti“. ~ime se uvodila terminologija koju je Arent koristila u knjizi Ajhman u Jerusalimu.32 Pokazala je da su tradicionalna shvatanja odgovornosti. 3. a da ne postaje „metafizi~ka“ ili „kolektivna krivica“. autoriteta i strukture mo}i neodgovaraju}a za raspravu o krivici i odgovornosti za nedavne zlo~ine. Eichmann u Jeruzalemu: izvje{taj o banalnosti zla. re~ima Nenada Dimitrijevi}a. I ne samo to. ne mogu izbe}i odgovornost za pro{lost i da. bez obzira na svoju slu~ajnu pripadnost zajednici. da se poka`e da ona nisu herojska i da se otkrije njihova su{tinska banalnost.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.35 Ova odgovornost je. govori vi{e o kolektivnoj moralnoj odgovornosti nego o politi~koj. Dimitrijevi} pokazuje kako ova odgovornost ide „izvan uzro~nosti“. 2006. Ovde su od klju~nog zna~aja razlike koje Arentova pravi izme|u krivice i odgovornosti. {to bi bila protivre~nost iz perspektive koju nudi Hana Arent. nacionalizam. Journal of Conflict Resolution (Yale). Vol.

Beograd.. „Organized Innocence and Exclusion (’Nation-states’ in the Aftermath of War and Collective Crime)“. gde je srpskohrvatski slu`io kao „narodni“ jezik.37 U tom smislu se „suo~avanje s (lo{om) pro{lo{}u“ mo`e razumeti kao mogu}nost za budu}u stabilnost ~itavog regiona38 uprkos ~injenici da nije bilo i nema mnogo glasova koji takvo suo~avanje zahtevaju. Tako|e videti: Vlasta Jalu{i~. kontroverze. Ustavna demokratija shva}ena kontekstualno. München – Zürich. ka budu}nosti orijentisane (ka budu}nosti usmerene) odgovornosti prema svetu.36 Ipak. 146. str. politi~ke. Von der Macht der Vergangenheit über die Gegenwart. Hrvatskoj. dok su slovena~ka.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU prema Hani Arent.40 Neka izdanja predstavljaju izbor iz njenih tekstova. tako da nije bilo mogu}e obezbediti pristup izdanjima iz svih drugih dr`ava. 39 Za manje upu}ene ~itaoce. Women and Citizenship in Central and Eastern Europe. hrvatski i bosanski (ve}ina u biv{oj Jugoslaviji) mogli su da ~itaju i zagreba~ka i beogradska i sarajevska izdanja. O nasilju (u Srbiji. poenta nije u nekoj vrsti uop{tenog ili ~ak metafizi~kog. Hrvatskoj) i O zlu (u Hrvatskoj). Istina i la` u politici (u Srbiji. nehoti~na i neposredno proisti~e iz statusa koji pripada gra|anima samim tim {to su gra|ani neke dr`ave. 40 Izvori totalitarizma su tako|e objavljeni na albanskom u Pri{tini. Sloveniji). kolektivnog priznavanja krivice koje vodi poricanju konkretne. Izme|u pro{losti i budu}nosti (u Sloveniji). Die Lust an der Schuld. godine su sva zna~ajnija dela Hane Arent. Berlin: Rowohlt. uklju~uju}i albanski. Srbiji. 109–134. 37 Videti Antonia Grunenberg. Burlington: Ashgate. uklju~uju}i Izvore totalitarizma (u Hrvatskoj. u Jasmina Luki} et al. Ipak. edicija Re~. 36 287 Razlike. 38 Videti Dimitrijevi}. na primer. Ajhman u Jerusalimu (u Srbiji. – Heinrich Blücher. Pieper.) pronalazi konkretan primer politi~ke odgovornosti orijentisane ka budu}nosti u delovanju @ena u crnom. 2001. Sloveniji). 162 i 333ff. „The Making of Political Responsibility: Hannah Arendt and/in the Case of Serbia“. poput hrvatDa{a Duha~ek. makedonska i albanska izdanja uglavnom bila dostupna onima kojima su to bili maternji jezici ili onima koji su ih nau~ili. Do 2007. 2007. O revoluciji (u Srbiji). 1996. Sloveniji). Oni koji su govorili srpski. u nekom obliku objavljena u tri dr`ave naslednice biv{e Jugoslavije na maternjem i drugim jezicima39. Beograd. 2006. ovde bi valjalo napomenuti da je u biv{oj Jugoslaviji bilo nekoliko nacionalnih/zvani~nih jezika koji nisu bili svima jednako dostupni. 107 i Hannah Arendt. propusti . Dela po~injena u ne~ije ime podrazumevala su „u najmanju ruku“ pre}utni pristanak onih u ~ije su ime izvr{ena. Tako|e. 206. Social Research. 2007. Winter. rat je spre~io razmenu knjiga tokom devedesetih. Sloveniji). Vita activa (u Hrvatskoj. dobiti zagreba~ko izdanje Vita activa u Beogradu. Duha~ek (ibid. Hrvatskoj. Briefe 1936–1968. takvi slu~ajevi su bili prili~no retki u biv{oj Jugoslaviji.

La` u politici. 2003. Istina u politici. Politi~ki eseji (prir. spisateljica i ~lanica grupe @ene u crnom. i prevod ~uvenog francuskog romana Katrin Klemon (Catherine Clement) o Hani Arent i Hajdegeru (2005). 47 Autorka ovog teksta je osniva~ica i istra`iva~ica Mirovnog in{tituta i urednica Vite active i Between Past and Future. [ejla Benhabib (Seyla Benhabib) i drugi u~esnici konferencije. Dejna Vila (Dana Villa).42 Kada je re~ o prevodima tuma~enja njenog dela. Hajdeger i Hana Arent – Fatalna privla~nost. Videti Totalitarizam (prir. Albreht Velmer (Albrecht Wellmer).tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. onda je tokom druge polovine devedesetih i posebno posle 2000. U izbor su u{li tekstovi: [ta je autoritet. Beograd. Politi~ka kultura. O nasilju i Gra|anska neposlu{nost. 41 . Elizabet Jang Bril (Elizabeth Young Bruehl). gde su se za Arent od po~etka devedesetih zanimali uglavnom ljudi koji nisu pripadali akademskim ustanovama – pre svih krug oko Mirovnog in{tituta47 i knji`evnog ~asopisa Apokalipsa – i to se do danas nije mnogo Objavljen je samo tre}i tom Izvora. Totalitarizam. srpskog izdanja Slobode i autoriteta (1995).44 Ako se o hrvatskom pristupu delu Hane Arent mo`e govoriti kao o „filozofskijem“45. poput Politi~kih eseja objavljenih u Zagrebu 1996. D`erom Kon (Jerome Kohn). jer je promovisao one tekstove koji su shva}eni kao teorijska podloga za razumevanje postoje}e situacije. opet ako se izuzme esej nadahnut knjigom El`bet Etinger (Elzbieta Ettinger) o „fatalnoj privla~nosti“ koja je postojala izme|u Arent i Hajdegera. Jo{ uvek nema autorskih knjiga koje na pravi na~in tuma~e njeno delo. 1998). jedan od prvih objavljenih tekstova u regionu. [ta je sloboda. koordinatorku Centra za `enske studije. @arko Puhovski. 46 Zapravo. 1996 42 Videti Hannah Arendt. knji`ice [ta je egzistencijalisti~ka filozofija? (u Sloveniji. feministi~ke i antiratne aktivistkinje i aktivisti su prvi i predstavili i prikazali radove Hane Arent u Srbiji.46 Sli~no je bilo i u Sloveniji. 44 Miodrag Rackovi}. Lisa Di{ (Lisa Dish). Ljudi u mra~nim vremenima. godine)43. Zagreb. godine srpski susret s njom bio bli`i „aktivisti~kom“ tipu. 1996). @arko Puhovski) Zagreb. U stvari. 45 Iako ovo ne zna~i da je on bio „~isto“ akademski. kao i aktivista za ljudska prava. izdanje Centra za `enske studije i Beogradskog kruga objavljeno posle konferencije 2002. prevela je Jasmina Te{anovi}. njih je izrazito malo ako se izuzme iscrpna zbirka tekstova nekih od najpoznatijih teoreti~ara koji su pisali na njenom tragu (Zato~enici zla: zave{tanje Hane Arent. da tu posebno pomenemo filozofkinju Da{u Duha~ek. Margaret Kanovan (Margareth Canovan). Vode}a figura i osoba najzaslu`nija za predstavljanje rada Hane Arent u Hrvatskoj jeste filozof i antiratni aktivista. godine. Hana Pitkin (Hana Pitkin). ili je re~ o novim kompilacijama. Antibarbarus. 43 Me|u autorima su Ri~ard Bernstin (Richard Berstein). 288 skog izdanja Izvora totalitarizma (1996)41. Apostrof. @arko Puhovski.

118–149.) Zato~enici zla: Zave{tanje Hane Arent. „Filozofija i politika: Hannah Arendt – Martin Heidegger“. 20. u tekstovima pojedinaca koji su reflektovali o ratu i masovnim zlo~inima. „Politika utjelovljenja naroda“. Kedourie“.267. onda Slavoj @i`ek. Abacus. 1996. i op{irnije razmatra pitanje (plemenskog) nacionalizma i ve} pomenuti problem banalnosti zla51.53 Akademskija razmatranja koja su u ve}oj meri nadahnuta filozofijom. 50 Videti navedene tekstove Puhovskog.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU promenilo. Aleksandar Molnar. Beogradski krug & @enske studije. „Romanti~arski republikanizam Hane Arent“. Vita activa.com/do/da. i njene pojmove politike. kao {to je prevod Martina Lajbovicija „Judaism and Secularization Hannah Arendt and the Jewish tradition“. 53 Vlasta Jalu{i~. 7 (1–2).49 Druga preovla|uju}a putanja mi{ljenja o njoj uklju~uje ponovnu procenu veli~ine ili navodnog neuspeha njene analize totalitarizma50. Ton~i Kuzmani}. „Hannah Arendt: Politika kot mo`nost“ (predgovor za Hannah Arendt. politi~koj antropologiji. osim nekih novijih prevoda. Politi~ka misao 42(2005/4). 2002. U Bosni i Hercegovini. Zoran Kureli}. 1996. „Slom socijalizma i uspon nacionalizma“. Buka online magazin. uklju~uju pitanja veze izme|u filozofije i politike (Arent – Hajdeger) i mogu}nost kritike politi~kog rasu|ivanja (Arent i Kant)54. Videti njen: They Would Never Hurt a Fly. u Da{a Duha~ek. objavljena poslednjih godina u Hrvatskoj. War Criminals on Trial in The Hague.48 Recepcija njenog dela po svr{etku ratova – odnosno od kraja devedesetih godina – pro{irena je. 2001. 289 . 142–151. Vol. i bavi se i pitanjima o kom je tipu teorije re~ u radovima Hane Arent (o filozofiji prakse. London. „u~enju o kategorijama“). VII–LII. Obrad Savi} (ur. Politi~ka misao. Ipak. novembra 2007. Krtina: Ljubljana. iako ima i drugih inicijatora za prevode njenih tekstova. 01. 36(1999/4) 49–65. i Ugo Vlaisavljevi}. 51 Hrvatska novelistkinja Slavenka Drakuli} ponovila je ~in Hane Arent i oti{la na su|enja u Hag da bi napisala niz eseja o ratnim zlo~incima iz biv{e Jugoslavije. 138–151. probleme op{te volje i suvereniteta 48 Ovde skoro da uop{te ne postoje zasebna izdanja. „Zbrka u vezi sa pitanjem nasilja“. 52 Videti pomenute tekstove Dimitrijevi}a. Duha~ek i Jalu{i~. 143–172. njen izuzetan poku{aj da po~iniocima zlodela da ljudsko lice odveo je ka donekle isuvi{e uop{tenom zaklju~ku da bi se svako mogao na}i u njihovoj situaciji. 2004. Neka razmatranja sve vi{e dovode u vezu pad komunizma s njenom analizom mo}i i politike. Ante Pa`anin. pristupljeno 15. 49 Zvonko Posavec. Vlasta Jalu{i~. Politi~ka misao Vol. nasilja i mo}i. http://www. Ustvarjanje antipolitike. Nova srpska politi~ka misao. 54 Goran Greti}. London. Did Somebody Say Totalitarianism: Five Interventions in the (Mis)use of the Notion. Politi~ka misao 32 (1995/1). politi~koj teoriji. Beograd. Verso.6yka. njoj se uglavnom prilazilo sporadi~no. 3–16. „Arendt v. 2006. 35 (1998/1). Sofia: Ljubljana.175–212. „Politi~ki svijet i filozofija politike“. Dialogi (1/2007). nagla{avaju}i va`nost pitanja odgovornosti i rasu|ivanja52.

ba/novi_broj. novembra 2007. nacionalisti~kog tuma~enja Hajdegerovog zave{tanja59 i lakanovskog psihoanaliti~kog kruga (koji obele`ava filozofska zvezda u usponu. Zanimljivo je da su neke od tih napomena bile u velikoj meri nadahnute problemom novih po~etaka i demokratske legitimacije posle zlo~ina u Bosni i Hercegovini (i analizom iz dela O revoluciji)58. kao i brojni prevodi i rasprave tokom poslednjih godina. odana utopijskom pojmu „virtuelne politi~ke zajednice“ anti~kog polisa.html. samo je dobijala na snazi.status. Praksisovaca. Petar Bojani}. od kojih neka ponavljaju staru sliku po kojoj se Arent najbolje mo`e opisati kao „romanti~arska republikanka“. na primer. Eldar Sarajli}. Sudbina njenog prijema i recepcije utoliko je podse}ala na situaciju u nekim drugim miljeima. dominantna nacionalisti~ki orijentisana hermeneuti~ka filozofija preuzela primat jo{ u vreme praksisovskog kruga. Aleksandar I. 7 (1–2). i u nekim stranim ili me|unarodnim izdanjima. postepeno nagnao bar neke krugove da na nju obrate vi{e pa`nje. godine i nadalje. 55 56 . Molnar.57 Bosanski komentari o Hani Arent su uglavnom objavljivani u Dijalozima ili u Bosanskom forumu. 59 Ovde je. „Last war or a war to make the world safe for democracy: Violence and Right in Hannah Arendt“. Molnar. koja nalaze neposrednu prakti~nu vrednost u njenoj analizi postrevolucionarnog konstitucionalizma. 79–95. 58 Videti. 143–172. i reafirmaciju neoaristotelovskih potencijala u prakti~noj „filozofiji politike“ Hane Arent.55 Njih pre svega mo`emo na}i u ~asopisu Politi~ka misao iz 2000. pristupljeno 15. Slavoj @i`ek) – dolazi do toga da Hana Arent nije dobrodo{la u nastavnim planovima na univerzitetskim odsecima. usled spleta raznih okolnosti i teorijskih uticaja tokom osamdesetih – strukturalisti~kog marksizma. http://www. kao i u Zagrebu. Status. Tekstovi nekolicine slovena~kih autora pojavili su se u ~asopisima Apokalipsa.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Videti gore navedeni tekst Ante Pa`anina. 3/31 (2006). 290 (Arent–Ruso–Hobs). i otkako je Slovenija postala nezavisna dr`ava. 143–172. Anthropos i ^asopis za kritiko znanosti i u ~asopisu 2000. U Srbiji su se takva razmatranja javljala u Novoj srpskoj politi~koj misli ili Filozofiji i dru{tvu (primera radi. Filozofija i dru{tvo. ali je tok samih doga|aja. u tekstovima Petra Bojani}a i Aleksandra Molnara)56. Nova srpska politi~ka misao. Bosna i Hercegovina izme|u kulturnog fundamentalizma i politi~ke deliberacije“. „Romanti~arski republikanizam Hane Arent“. No. „Ground Zero. Magazin za politi~ku kulturu i dru{tvena pitanja. 57 Aleksandar I. U Sloveniji. te otuda podse}aju na neka razmatranja koja se javljaju u Srbiji posle Milo{evi}a. Nova srpska politi~ka misao. poput @i`eka. ^ak su i oni protagonisti koji su odlu~no odbacivali njene spise. 7 (1–2). „Romanti~arski republikanizam Hane Arent“.

htm. Welcome to the Desert of the Real.lacan. 1959: 286. prihvatila model obja{njavanja „demokratija nasuprot totalitarizmu“ i upala u „osnovne koordinate liberalne demokratije“ – i time u nerazmi{ljanje. „Uzdizanjem Arent do neosporivog autoriteta“ po pitanju totalitarizma. zbog ~ega je u politi~kom kontekstu beskompromisno insistirala na ljudskom kapacitetu da se deluje – bio je zamagljen Agambenovom tezom da koncentracioni logor predstavlja „’nomos’ modernosti“. http://www. London: Verso 2002. Arent ~ita da bi se „objasnio“ homo sacer. s jedne strane. U @i`ekovoj interpretaciji i filozofskom traganju za subjektom.com/zizviol. „The Obscenity of Human Rights: Violence as Symptom of Human Rights“.63 S druge strane. London 2001. str. navode}i kao razlog dihotomiju koju ona navodno pravi izme|u totalitarizma i demokratije (on se zapravo oslanja na tekstove Arentove iz perioda hladnog rata). I ovde se. nisu ~itali njene originalne tekstove60. and Die Revolution steht bevor. New Left Review 34 (2005).HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU odnedavno po~eli da obra}aju vi{e pa`nje na njene argumente. Lakanovski upliv posebno je uticao na stvaranje trajno neprijateljske klime prema Hani Arent. 63 Hannah Arendt. 2–3. 115–131. „Against Human Rights“. Did Somebody Say Totalitarianism: Five Interventions in the (Mis)use of the Notion. ona u potpunosti previ|a uvide – koji su u prili~noj vezi s njenim ~itanjem Marksa – o destruktivnoj ulozi eksproprijacije koja se odvija {irom sveta i u socijalizmu i u kapitalizmu. Dreizen Versuche über Lenin. Studenti. ve} su bili „bolje informisani“ o njenom radu iz na~ina na koji je ~itao Agamben (Agamben) ili iz tuma~enja Badjuovih (Badiou) tekstova. 61 Ovo se posebno odnosi na Homo sacer i What remains from Auschwitz. potpuno zanemaruje mo}nu analizu pada zapadne tradicije i njenog rastakanja u filozofiji `ivota i ekonomije koja sve usisava u sebe. New York: Anchor Books. 62 Videti Slavoj @i`ek. i te`inu koju je Arent 60 @i`ek je isprva u svom Did somebody say totalitarianism? u potpunosti odbacio Arent. kao na drugim mestima. naime. The Human Condition. ~itanje kraja ljudskih prava i pojave izli{nih ljudskih bi}a (preko Agambena) zavr{ava nala`enjem klju~nog potencijala za politi~ku subjektivnost i „autenti~nu revoluciju“ u „golom ljudskom“ (svi smo mi „homo sacer“!). levica je navodno izgubila svoje teoretske potencijale. Frankfurt am Main: Suhrkamp. naro~ito poglavlje „Gegen reine Politik“ (Protiv ~iste politike). vode}i ra~una o „`ivotu kao o najve}em dobru“. koji po svoj prilici rade istu stvar)62. U to potom spada kritika tobo`njeg „politi~kog“ ~iji je cilj „isklju~enje ekonomije“ („dru{tvenog“) iz „politi~kog“ kod Hane Arent (i kod nekih drugih kao {to su Badju i Ransijer ŠRanciere¹.61 Njen klju~ni doprinos politi~kom mi{ljenju posle sloma tradicije – uvid da stavljanje na snagu totalitarnih elemenata u totalitarnoj vlasti zavisi od ljudskog delovanja. 291 . Ovaj na~in kori{}enja njenog dela.

a zapravo je potpuno pogre{no protuma~en. New York: Harvest Book. pokazuje da autor gre{i. ^est je slu~aj da se njen rad „ignori{e. recepcija ili aproprijacije njenog rada u regionu biv{e Jugoslavije nisu izvor neizmerno razli~itih rasprava.65 Isto va`i za nedavno otkriveni pojam nasilja. 292 pridavala nezamenljivoj ulozi politi~ke mo}i (koja nije „nadgradnja“!) u ograni~enju „ekonomije“. Understanding Collective Evildoing. „Aproprijacija“ Hane Arent se naravno odvija u tipi~no `i`ekovskom maniru „demaskiranja“ ili „svla~enja“ predstavljenog (tuma~enog) diskursa ili autora – {to je nekakav @i`ekov ready-made metod – gde se. kako bi neki voleli da ~itaju ili tobo` opona{aju njeno delo. Cambridge University Press. Njen cilj je bilo puko „o~uvanje“ politi~kih kapaciteta ili. „istinski radikalnu“ poziciju. po rekapitulaciji. 65 O mogu}nosti povezivanja nekih lakanovskih i arentijanskih zapa`anja videti vi{e u Arne Johan Vetlesen.64 Me|utim. Najra{irenija je ona koja se odnosi na ve} nazna~ene neodr`ivosti razlike izme|u politike i dru{tvenog – jer se dru{tveno posmatra kao „sadr`aj“ politike. Kod nje nije bilo mesta za povratak nekoj nostalgi~noj „autenti~noj“ politici. Kod Arent se to ne zove ekonomija kapitala. Videti: Ustvarjanje antipolitike. ispostavilo se da su se neki elementi njenog tuma~enja banalnosti zla mogli podesno uklopiti u lakanovski okvir – na primer. To je toliko dominantno da neki drugi glasovi koji se koriste analizom „dru{tvenog“ kao nadahnu}em za kritiku antipoliti~kog stava dru{tvenih nauka jedva da dopiru do vidnog polja. ve} pre odra`avaju ushi}enje ili o{tro neslaganje. mnoge stare slike koje su ina~e kru`ile intelektualnim debatama na{le su na~ina da se ugrade i u ovda{nje recepcije. 58f i Crisis of the Republic. pitanje savesti i preuzimanja odgovornosti itd. kona~no. [tavi{e. .tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Ton~i Kuzmani} prati izumevanje dru{tvenog kao kamena temeljca dru{tvenih nauka i njegovog antipoliti~kog stava. ona je veoma minimalisti~na. Sophia. 2005. 66 Polaze}i od aristotelovskog poimanja politike i uvida Hane Arent o slomu tradicije. Evil and Human Agency. ~ime se nudi baza koja otkriva „autenti~nu“. ili se i „dru{tveno“ i „politi~ko“ tuma~e kao „fizi~ke lokacije“. da se preuzima iako mu se ne odaje priznanje. Ona je (preko Marksa!) napravila va`an zaokret sa fenomenolo{ke pozicije koja je preovladavala me|u filozofima u to vreme. razlikovanje „dru{tvenog“ (pona{anja) i „politi~kog“ (delo64 Ibid. veza izme|u zla i humora. okrenuta ka svetu u svojim politi~kim (i eti~kim) zahtevima. ukidanje demonskog statusa zlo~incima. „spre~avanje“ katastrofa. ali pretpostavlja“. Elementi genealogije dru`boslovja. {to je za nju karakteristi~no i na drugim mestima. 1996. Naprotiv. Uop{te uzev. Ljubljana. 211ff. ili da se pogre{no tuma~i i potom kritikuje da bi poslu`io argumentaciji samog autora (ne{to sli~no je ~inio mladi Habermas koriste}i njene uvide u Nema~koj). premda se ovde mo`e govoriti o maloj ili nikakvoj zastupljenosti u akademskim raspravama. Cambridge. koji navodno pripada njenoj analizi.66 Me|utim.

Hobbes). kao „razli~ita stanja duha u kojima ljudi prilaze svojim problemima“. European Journal of Women’s Studies. Dok sam tokom druge polovine osamdesetih prevodila Hanu Arent na slovena~ki jezik i prou~avala njen rad. 2002. strogo povezivanje mo}i i nasilja. 67 293 Zaklju~ak: Fragwürdige Traditonsbestände? . „[ta zna~i (politi~ko) mi{ljenje?“ – (i dalje) izostaju. insistiranje na tome da gaji kult polisa. 1–3 jun 2006. Privacy and the Politics of Intimate Life. prirode zlo~ina i odgovornosti za pro{lost. „[ta je mo}?“ (i dr`ava). tako|e.68 Odgovorima na prva dva pitanja u velikoj meri dominiraju biopoliti~ka obja{njenja porekla dr`ave i suverenosti. 80. Citizenship and the Possibilities of an Arendtian Perspective in Eastern Europe“. 121. i poku{ajima da se izvori nedavnih ratova i zlo~ina objasne procesima formiranja suverenih nacionalnih dr`ava. Jedan od mogu}ih na~ina da se razumeju masovne razmere u~e{}a u nacionalisti~kim pokretima nudi nam upravo ovo razlikovanje – re~ je zapravo o antipoliti~kom ustupku sveop{te prisutnom dru{tvenom konformizmu. Iako su dela Hane Arent bila nadahnu}e izvesnim procesima ponovnog promi{ljanja rata. „Between the Social and the Political: Feminism. {to sugeri{e Patri{a Boling (Patricia Boling). i uporno mi{ljenju u svetlu „teorije i prakse“. i Vlasta Jalu{i~. ona nisu ni dovoljno istra`ena ni uticajna u regionu biv{e Jugoslavije i dr`avama naslednicama. pitanje odnosa „filozofije i politike“. dato dovoljno prostora ni raspravama o va`nosti njene analize politi~kog delovanja za o~uvanje sveta i ljudskih potencijala. Nadalje. 9(2). nerazlikovanje delovanja i proizvodnje (i rada). Ithaca – London: Cornell Univ. bilo zbog njenog navodno „isuvi{e esejisti~kog“ ili „isuvi{e istoricisti~kog“ Videti: Patricia Boling. Between Past and Future: The Meanings of Political Thinking Today u Ljubljani. odnosno izme|u intelektualaca i zlo~instva se – uprkos nekim novijim prevodima njenog dela – do danas i dalje u velikoj meri izostavljalo. samo su neki od razloga zbog koristi neka najva`nija pitanja posle iskustva raspada dr`ave i masovnog nasilja – poput pitanja „[ta je politi~ko?“.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU vanja) pre bi trebalo tuma~iti. niti su njena upozorenja o isku{enjima posttotalitarizma ozbiljno shva}ena. 68 Izuzetak je bila konferencija Mirovnog instituta povodom stogodi{njice ro|enja Hane Arent. suo~ila sam se s nekoliko sa`aljivih opaski mojih (levo orijentisanih) kolega koji su odbijali da je ~itaju ili shvate ozbiljno – bilo zbog skandaloznog otkri}a o ljubavnoj vezi iz mladosti s Hajdegerom koja je u to vreme dospela u javnost. Press. koja po~ivaju na osi Agamben-Fuko-[mit-Hobs (Schmitt.67 Nerazumevanje problema dru{tvenog. 1997. Nije.

(Desno orijentisani krugovi. iako je izgubila svoju eksplanatornu mo}. ne treba izgubiti iz vida ~injenicu o dr`anju za stare oslonce koji su davno izgubili svoju eksplanatornu mo}. posebno u postjugoslovenskim intelektualnim krugovima. Ili se smatra da su nacionalizmi „sredstva“ za izgradnju nacionalnih dr`ava i da su izvor sveg zla. i dalje uglavnom ostaju netaknuti i koriste se bez mnogo promi{ljanja. Prema tome. Arent je postala autorka ~ija va`nost i ~itanost sve vi{e rastu u nekim postjugoslovenskim krugovima.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. iako vi{e ne mogu pomo}i u razumevanju. o uticajnom previ|anju politi~kih potencijala u delima filozofa i automatskom projektovanju nasilja u mo} i politi~ku sferu. Ukazuju}i na njihovu nesposobnost da misle o onome {to im se odvija pred o~ima. Zbog ~ega je to tako? Samo zahvaljuju}i intelektualnoj radoznalosti onih koji su je prevodili. U tome tako|e treba tra`iti bar jedan od razloga zbog ~ega su se neki od njih tako sna`no dr`ali nacionalizma kao legitimnog i „po{tovanja dostojnog pokri}a“ (Arent) za svoje u~e{}e u genocidnim politikama. 294 „stila pisanja“. tuma~ili ili ~itali? Ili bismo pre mogli re}i da nas je sam tok doga|aja primorao da tra`imo i nalazimo konkretne analize koje bi ubla- . kao sveprisutni virus ili zarazna bolest koja je „spopala“ ljude u biv{oj Jugoslaviji. Oni se ~esto posmatraju kao neka vrsta biolo{ke. Ona tamo govori o duhu {ezdesetosma{ke filozofije. nisu odgovorni za pro{lost i kolektivne zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji. U me|uvremenu. na nju nisu ni obra}ali pa`nju. te da oni. Mnogi se ljudi dr`e oslonaca koji ih vi{e sputavaju da misle nego {to ih vode razumevanju nedavnih doga|aja: primer za to je uverenje da su politi~ari „manipulisali“ ljudima. Nema sumnje da su te naizgled ad personae primedbe u vezi sa sna`nim post{ezdesetosma{kim duhom levi~arskih krugova ovog dela sveta. drugi su njih optu`ivali da su fa{isti. analizirala je i sama Hana Arent u svojoj knjizi O nasilju. ne shvataju}i da se pred njihovim o~ima mo`da odigravalo ne{to drugo. koje se ni danas nisu mnogo promenile. pozivaju}i se na „neintencionalnost“ uz svu svoju „nau~nu egzaktnost“.) Te okolnosti. zato. Mo`e se re}i da takvi inventari tradicije pod znakom pitanja. Arent nagla{ava ideju „fragwürdige Traditionbestände“ (inventara tradicije pod znakom pitanja) koja preovladava u politi~koj filozofiji na{eg doba. Ona tu govori o „osloncima“ koji su i dalje u upotrebi. Uprkos svemu tome. kada govorimo o politi~koj odgovornosti intelektualaca koji su bili „profesionalni mislioci“ u biv{oj Jugoslaviji i u vreme njenog raspada. koji je nalikovao sentimentima koji su pratili ranu recepciju Hane Arent u Nema~koj i Francuskoj. zaokupljeni Hajdegerom. ili je proiza{la iz „vekovne mr`nje“ zbog ~ega su ratovi i ubijanja bili gotovo neizbe`an ishod. su{tinske ili prirodne sile.

S engleskog prevela Marijana Mitrovi} 295 69 Margaret Canovan. A Reinterpretaton of her Political Thought. Hannah Arendt. {ta je dovelo do toga i kuda bi to moglo da odvede u budu}nosti? Arent. ako ne i da joj se odupremo – te nam utoliko mo`da omogu}e da po~nemo ispo~etka. 70 Puhovski.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU `ile neodlo`nu potrebu da razumemo {ta se dogodilo u Srebrenici. ali – ako pokazuju put mi{ljenja – one nam bar mogu pomo}i da razumemo stvarnost i da se suo~imo s njom. 278. Cambridge: Cambridge University Press. 1992. „Zlo banalnosti“. Njena misao nas mo`e nadahnuti samo zato {to su njen strogo savremeni pristup fenomenima i neka od osnovnih pitanja na{e politi~ke realnosti po~eli sna`no da se dovode u vezu. naravno.69 U dr`avama naslednicama Jugoslavije. mi{ljenje Hane Arent je postalo va`no iz istih razloga koji su nju nagnali da po~ne da pi{e: zbog izvesnog (ponavljanja) zapa`enih doga|aja u XX veku. 291. nije predskazivala budu}nost i sama bi se sna`no opirala takvom opisu. . Da li to zna~i da bi nam mo`da pomoglo da smo ranije ~itali i prevodili Hanu Arent? Knjige i politi~ke teorije obi~no nemaju stvarnog uticaja na realnost70.

296 .

psihoana liza .

298 .tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.

141–142. @elja za znanjem. potrudio da nazovem ^etiri improvizacije. kada me sledite. kojima sam dao humoristi~an naslov koji }ete saznati na mestu gde je ve} postavljen plakat. najmanje {to mogu da u~inim. ja }u ovde – svakako ne zato {to mi ne bi bile ponu|ene sve srede – govoriti samo druge i tre}e srede u mesecu. posebno njegovoj najvi{oj upravi. „L’envers de la psychanalyse“. u mom tre}em preme{tanju. koristi}u se odmah time da se oslobodim jedne skrupule koja mi je ostala * Jacques Lacan. Seuil. jeste da podrobnije navedem kako sam se ovde na{ao. ostavljaju}i sebi preostale srede slobodne. kako je pogre{no najavljeno. Re~ je o ponudi koju je pravni fakultet ljubazno na~inio mnogim mojim kolegama sa ŠEcole¹ des Hautes Etudes me|u koje je blagoizvoleo da priklju~i i mene. Mesta preinterpretiraju. kao {to vidite. a naro~ito dekanu. bar delom. u svakom smislu tog izraza. ne svoj seminar. I–II/2009 UDK: 159. da bih se zahvalio onome kome ta zahvalnost pripada. i da bih jasno podvukao da je re~ o ne~em drugom. dakle prvu sredu decembra. februara. Le séminaire. dragi prijatelji. 9–42. Odnos znanja prema u`ivanju (jouissance). aprila i juna. kao kontrast. . Paris 1991. koju mi dajete.Tre}i program Radio Beograda Br. a naro~ito danas. Dopustite mi. naravno za druge obaveze. da jo{ jedanput ispitam asistenciju. svi|a da odlo`im to obave{tenje. pp. jednu od dve. Pre nego {to nastavim sa ispitivanjem. bar neki od vas. Rob orobljen za svoje znanje. Posebno. Po{to mi se. tj. verujem da mogu da najavim da }u prve srede u mesecu. Kao {to ste mo`da razumeli sa plakata.2 165.2 299 @AK LAKAN I PROIZVODNJA ^ETIRI DISKURSA* Diskurs kao ne{to bez `ive re~i. preneti u Vensen. livre XVII. Verujem da uz va{u saglasnost mogu da zahvalim pravnom fakultetu.964. ve} ono {to sam se.

{to ide mnogo dalje. jedva da je to bilo ljubazno – ne zato {to sam hteo da bude tako ve} zato {to je tako ispalo. i koji im daju naglasak. napisano je pre doga|aja – ponovno preduzimanje s nali~ja. [ta to govori? Uspelo mi je da. pri{la mi je na ulici u trenutku kada sam ulazio u taksi. uskoro. Nemojte misliti da naslov duguje bilo {ta teku}im zbivanjima koja veruju da mogu da izvrnu izvestan broj mesta. u tekstu koji nosi naslov „O na{im precima“. Samo }u ovo navesti kao dokaz. poimence u jednom od uvoda koje sam skicirao kada sam sakupljao svoje Spise. i {to sam jednom stavio na plakat. Mislio sam da ovaj seminar treba da nazovem Izvrnuta psihoanaliza. Tu gri`u savesti sam hteo danas da izrazim izvinjavaju}i joj se. Radi toga je zaustavila svoj moped i rekla mi – Jeste li vi doktor Lakan? – Jesam. Jer uistinu. koji je. On opstaje u izvesnim temeljnim odnosima. uz mnogo istrajnosti. na{e radnje eventualno upisale u * Reprise. od stvarno iskazanih iskaza. Uistinu. Pomo}u govora se ustanovljuje izvestan broj postojanih odnosa unutar kojih svakako mo`e da se upi{e ne{to {to je znatno {ire. kao nu`nom strukturom koja uveliko prevazilazi `ivu re~. rekoh. rekoh joj. ovo je sigurno prilika da se primeti da nikada eksces nekog drugog ne dovodi do toga da se. Ono ~emu dajem prednost. ka`em. pro{le godine. godine. Oni nisu potrebni da bi se na{e pona{anje.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. koja je uvek manje-vi{e slu~ajna. on mo`e sasvim da opstane. Dakle. razlu~im {ta je sa diskursom. jer kada se bolje razmisli. jeste diskurs bez `ive re~i. ponovno preduzimanje* (reprise) s nali~ja Ša l´envers¹ frojdovskog projekta. ovde prevedeno sa ponovno preduzimanje zna~i i krpljenje. Nema sumnje da sam se ja. 300 zbog na~ina na koji sam do~ekao jednu osobu. do izvesnog stanja preterane zaokupljenosti. da bi mi oprostila. jedna osoba koja je mo`da ovde. bez `ive re~i. Posle ~ega je ona pokrenula svoj moped tako brzo da sam ostao u isti mah zapanjen i sa gri`om savesti. 1 . na strani 68 dajem karakteristiku svog diskursa. – A gde? – Vide}ete. ako je ovde. Ovi potonji doslovno ne bi mogli da se odr`e bez govora (language). upustimo se u ono {to smo spremili za ovu godinu. Nakon ovoga. Jednog dana. i koja se svakako ne}e oglasiti. ispoljio na na~in za koji sam ubrzo uvideo da je neumesan. ose}amo razdra`eni. U jednom tekstu iz 1966. makar prividno. za{to? – Da li }ete nastaviti sa svojim seminarom? – Da. zato {to sam ve} bio stigao dotle.

pred drugim ozna~iteljem. polja velikog Drugog. a koga treba razlu~ivati od `ive individue. Pravo govore}i ta formulacija nikada jo{ nije izgovorena. Ona vi{e nije nova po{to sam ve} pro{le godine uspeo da je pred vama u~inim dovoljno uverljivom. {ta bi bilo sa onim {to nalazimo u iskustvu. razmatramo S1 i. oko re~i znanje. tj. A ono {to je njegova pretpostavka. ove godine na nov na~in. On posreduje u jednoj ozna~iteljskoj bateriji koju nikada i nikako nemamo prava da uzmemo kao raspr{enu. upro{}avaju}i. da o njoj govorim. Ono se postavlja od momenta u kome S1 po~inje da ne{to predstavlja svojim posredovanjem u definisanom polju. do kruga obele`enog sa A. od koga polazi na{a definicija diskursa kakvog }emo naglasiti u prvom koraku. funkcioni{e kao njegov reprezent. Kad ne bi bilo tako. bez odlaganja. kao da ve} nije uobli~ena u mre`u onoga {to se naziva znanje. Kako smestiti ovu temeljnu formu? Zapisa}emo ovu formu. diskursom shva}enim kao statutom iskaza. a posebno analiti~kom – ovo potonje se pominje u ovom spoju da bismo ga precizno ozna~ili – {ta bi bilo sa onim {to se za nas nalazi u vidu nad-ja°? Postoje strukture – ne mo`emo ih druk~ije nazvati – da bi se okarakterisalo ono {to je izdvojivo od tog u formi koje sam pro{le godine dopustio sebi da posebnom upotrebom naglasim – tj. njegov beleg. hipokeimenon. ta~ka ambigviteta na kojoj danas treba da naglasimo ono za {ta sam od sada u~inio va{e u{i osetljivim raznim putevima. u ta~ki u kojoj se nalazimo. Da podsetim zbog onih koji su uhvatili bele{ku o tome. ako ho}ete. Pro{le godine sam to u~inio Špolaze}i¹ od spolja{njosti ozna~itelja S1. Sme{na stvar. probljescima. u koju se sme{tamo da bismo utvrdili {ta je sa diskursom. Nema sumnje da je tu. S1 → S2 $ ª 301 . ali ne pripada poretku onoga {to subjekt dopu{ta da se uvede preko statuta znanja. zbog onih kojima se to jo{ mota po glavi. Ali. tom prilikom. bateriju ozna~itelja. kao ve} strukturirano polje znanja. Re~ je o ozna~iteljima koji su ve} tu. jeste subjekt. a da ne proizvedem naro~ito negodovanje. ono {to se de{ava posredstvom temeljnog odnosa. fle{ovima. Otuda proishodi pomaljanje onoga {to nazivamo subjektom posredstvom ozna~itelja koji. ozna~enu sa S2. Desilo mi se pro{le godine da u`itak (jouissance) Drugoga nazovem znanjem. tog subjekta. dok u po~etnoj ta~ki. Ovaj potonji je zasigurno mesto subjekta. onoga koji defini{em izme|u ozna~itelja. na S1 treba gledati kao na posrednika. utoliko {to predstavlja ovu specifi~nu crtu. To je jedna od ta~aka sastanka koji sam najavio za ovu godinu. stazama.PSIHOANALIZA okvir izvesnih prvobitnih iskaza.

oduvek smo nagla{avali da iz toga proizlazi ne{to {to je definisano kao gubitak. $ → S1 a S2 .tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Evo jednog primera. koje je ono {to smo nazvali subjekt kao podeljen. Naprotiv. a naro~ito pro{le godine. od kojih vam prva unekoliko pokazuje polazi{te. samo ukoliko je razgovetan – {to je dovoljno da se ne{to od postojanih odnosa manifestuje. dajmo mu njegovu ~etvrtu. On kazuje da u samom trenutku u kome S1 posreduje u ve} uspostavljenom polju drugih ozna~itelja utoliko {to se oni kao takvi me|usobno artikuli{u. Ovaj drugi. re}i }e nam koji smisao je prikladno dati tom momentu. to je ve} sada upisano u onome {to funkcioni{e kao ta stvarnost o kojoj sam malo~as govorio. 302 Najpre dopunimo ono {to je bilo na dve noge. Nastavak onoga {to }e ovde izlo`iti na{ diskurs. da prilikom posredovanja kod drugog. i da za taj obrt za ~etvrtinu kruga ima drugih razloga nego {to je ~ista zgoda slikovitih predstava. Najzad. zatim na tri. ve} godinama i u raznim prilikama govorim – naro~ito od kada se pojavilo ono {to sam napisao pod naslovom Kant sa Sadom – da bi se moglo pomisliti da }e se jednog dana mo`da videti da se to ne grani~i sa takozvanom Z {emom. Dabome da je malo va`an oblik slova u koji upisujemo ovaj simboli~ki lanac. treba da znamo samo na~in na koji to radi. koji spada u algebru. [ta ona kazuje? Ona sme{ta jedan momenat. tada }emo. mali. Ne samo da je to ve} upisano nego je ono deo njegovih svodova (arches). ne vi{e. O ovom ~uvenom obrtu za ~etvrtinu kruga. kao {to bi se reklo iz izvesne perspektive. na tome sam veoma dugo insistirao. ako zapi{emo ceo sistem obrnut za ~etvrtinu kruga. u jakom smislu. $. s odre|enim ~lanom. jer je ve} dugo seminar radi toga i dr`an – naslovio sam ga Od jednog Drugog do drugog. ni{ta {to je apstrahovano iz neke stvarnosti. Vrlo se lako i brzo mogu na papiru napraviti tri preostale. stvarnost diskursa koji je ve} na svetu i koji ga. ne mo`e da se naru{ava. podr`ava. upu{tanjem u operaciju obrtanja za ~etvrtinu kruga. Ovu ovde. To je samo da bi se specifikovao aparat koji nema apsolutno ni{ta nametnuto. Ako izgleda osnovano da lanac. Celokupan njegov status treba ponovo razmotriti ove godine. jeste ono {to smo na tom nivou. To je ono {to ozna~ava slovo koje se ~ita kao objekt a. Takva je ta formula. u ozna~iteljsku strukturu. Pa tako imamo slobodu da vidimo {ta se de{ava. u sistemu. Na tom nivou ozna~iteljske strukture. dobiti ~etiri strukture. redosled slova te algebre. ozna~avali kao objekt a. izbija ovo. u najmanju ruku onaj koji poznajemo.

E pa. Iz svega {to ova potonja artikuli{e {ta proizlazi? Ne proizlazi znanje. Sigurno ne zato da bismo. izvucimo pouku iz te zbrke. usled psihoanaliti~ke gluposti. ^ine}i to. To je Frojdov diskurs o specifi~nom smislu ponavljanja kod deteta koje je nau~ilo da govori. pre svega tim povodom. Zato je u formuli da je znanje u`ivanje Drugoga re~ o logi~koj artikulaciji.PSIHOANALIZA Nije da nismo ukazali na mesto odakle smo izdvojili ovu funkciju izgubljenog objekta. Nema sumnje da }ete mi re}i da se ovde. U`ivanje Drugoga. ve} da bismo podsetili na ono u Frojdovom diskursu {to tom pojmu dopu{ta da se nastani – i da bismo se prosto potrudili da taj diskurs nastanimo druga~ije. znanje. kao da bi to sistemu bilo potrebno. ako damo nekakav smisao onome {to Frojd kazuje o principu zadovoljstva kao glavnom za funkcionisanje `ivota. Ponavljanje ima izvestan odnos sa onim {to je granica tog znanja. podrazumevaju}i ipak – jer on nije nikakav Drugi – da intervencija ozna~itelja ~ini da se on pojavi kao polje. nego zbrka. i o izla`enju iz sistema. Sistem nema nikakvu potrebu. Ali. pa iako ve} dugo insistiramo na zastranjivanju tog prevoda. ozna~itelj. kod ponavljanja uop{te nije re~ o bilo kom u~inku pam}enja u biolo{kom smislu. ali koje se smatra. usvojili pojam nagona. da ima za rezultat to da `ivot opstaje. Ali je isto tako izvesno da }emo videti da ima mnogo ovoga to mo`da nije onaj istinski. najposle. Nasuprot tome. na njihovo polje kao takvo. da bismo se prebacili na granice. da je on taj u kome se odr`ava 303 . ne nastaju ta klizanja bez razloga. ~ija nam upornost ba{ sugeri{e dimenziju istine. i koja ide daleko unazad. ideja nagona je dakako ideja nekog znanja – znanja za koje nismo u stanju da ka`emo {ta zna~i. po{to je re~ o granicama. drugi. Ona nije bez pretka. ipak imamo prava da iz njega izvu~emo korist. stalno vrtimo u krugu – ozna~itelj. mi imamo potrebu za smislom. Drugi. kakvi }emo se zate}i na zaokretima ovogodi{njeg kursa. Zapazimo sami ambigvitet koji je. Iza}i zahvaljuju}i ~emu? – `e|i za smislom. Ali ba{ tu nam izraz u`ivanje (jouissance) omogu}ava da uka`emo na ta~ku umetanja u aparatu. E pa. poprimila re~ Trieb umesto da se ulo`i trud da se shvati kako se ta kategorija artikuli{e. znanje itd. onoga {to je prepoznatljivo kao znanje. bez sumnje izlazimo iz onog {to je autenti~no znanje. i ne bez osnova. To mo`da nije onaj istinski. Ali mi. Zaista. sve u svemu. Popularno. slaba bi}a. i {to se naziva u`ivanje (jouissance). ho}u da ka`em da nije da ta re~ ve} nema upotrebu. ono sa kojim se Frojdova re~ usu|uje da se sukobi. evo jednog. sve do Kanta. me|utim to ~emu slu`i u psihoanaliti~kom govoru zaslu`ivalo bi svakako da ne hitamo da je prebrzo prevedemo sa nagon Šinstinct¹.

Imamo je tu gde se ne{to zbiva izme|u vas i onoga {to govorim. u svakom od tih vremena ako se odrede kao geografska mesta. Uvek treba znati izvu}i korist iz slovnih dvosmislica. i 1963. bila medicinarska – ali najzad. ne zna~i li to ve} ono {to nastavak njegovog govora pokazuje kao ne{to {to mu se name}e? Naime. nekolicina nisu bili medicinari – bio je onaj koji je propratio moj govor neprekidnim gegovima. Kada bi trebalo da interpretiram ono {to sam govorio u Svetoj Ani izme|u 1953. To }e na}i svoje mesto u malim obrtnim kvadripodima koje danas po~injem da koristim. ^emu to. To bih izdvojio kao najkarakteristi~nije za su{tinu moje manifestacije u toku tih deset godina. jeste ono {to bih nazvao su{tinom pojave koju ~ine razli~ite uzastopne asistencije koje sam privla~io saobrazno mestima na kojima sam govorio. Veoma mi je bilo stalo da negde iznesem slede}u primedbu.N. govori umesto mene. ono {to ~ini opravdanim da ovde ne{to ka`em. psihoanaliti~kog iskustva. godine. naravno. bila zabava. za koju ne}u da propustim priliku da ka`em da je u odnosu s uobi~ajenim smislom izraza interpretacija. To je velika zagrada. sve u svemu. Najupe~atljivijii lik u publici. . da mu prika~im interpretaciju – interpretaciju u smislu suprotnom od analiti~ke interpretacije. na- 2. Dodatni dokaz je to {to su stvari po~ele da bivaju jetkije od dana kada sam posvetio pola semestra analizi dosetke. Pojam mu se nametnuo kroz razvoj jednog iskustva. zato {to mi je dana{nji dan. ne govorim o onome {to jesam. 304 najni`a tenzija.S. Ovde imamo pulziju smrti. jeste. to vidi zahvaljuju}i va{oj pomo}i. Ono {to sam rekao pomo}u va{eg. Ona ponekad. i na to }u se vratiti. Ipak da vas ne bih ostavio u potpunoj praznini. – apsolutno veli~anstveno kao po~etna slova. i u va{em prisustvu Šassistance¹. Bilo kako bilo. utoliko {to je ono struktura diskursa. Ne zato {to ona govori meni u prilog. ne{to }u vam odmah nazna~iti. uvek ve} interpretirano. izgledao kao dan za to. Jer ne zaboravimo da se pulzija smrti ne izumeva razmatranjem pona{anja ljudi. za va{e. po{to se. i ne mogu dugo da idem u tom smeru. To se vrti oko bivstvuju}eg. kada se nalazim na novom mestu. i naj~e{}e. Rekao sam ono {to govorim. koja je. pulzija smrti. tj. interpretaciju koja omogu}ava da se oseti koliko je analiti~ka interpretacija obrnuta u odnosu na uobi~ajeni smisao izraza – rekao bih da je ono najosetnije. E.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. `ica koja je istinski treperila. Mesto je uvek imalo svoj udeo u davanju stila onome {to sam nazvao pojavom. ali svakako je potrebno da dodam {ta je bila karakteristika interpretacije mesta na kome ste me napustili poslednjeg puta: Ecole normale superieure.

bar onima koji su se navikli na drugu stranu. koji su se obrazovali tamo gde je – kao {to sam odavno rekao. uistinu. A {ta je ovo znanje? – ako ne zaboravimo da Frojd uvodi ono {to sam naziva s onu 305 3. Naravno. kako se druga~ije nazivala pulzija smrti onda kada je uvedena. Ali to je tako|e ono {to u va{im pute{estvijima ~ini ponajmanju smetnju. Ali ono {to. Da je to {to sam govorio tako interpretirano – danas govorim o jednoj drugoj interpretaciji nego {to je analiti~ka interpretacija – svakako ima smisla. a posebno medicinari. ba{ u vreme gegova – u~inak obrazovanja da se ne zna ni{ta. sve do dana kada su po~eli da dolaze momci. . to bi bilo kapitalno za interpretaciju. Bili smo do{li do na{eg nagona i do na{eg znanja. Ranije to nije bilo tako o~igledno. ona. ako tu ne dodirujemo na~in na koji diskurs strukturi{e realni svet. kao sme{tenih u onome {to je Bi{a definisao kao `ivot. da joj se da. ali najzad. a taj implicira znanje. to je. uop{te nije prazna – skup sila koje se odupiru smrti. i to onima koje je jednom dobro podvukao. imalo veze sa strukturom diskursa. Nisam dakle prosto iz razloga udobnosti prihvatio neo~ekivanu pogodnost Šaubaine¹. u krajnjoj liniji. Frojd ide dotle. sve u u svemu. E pa. To bi. ne znamo {ta }e se ovde desiti. veli on – i to je najdublja definicija. ali. Nesumnjivo se. bilo najva`nije vreme od sva tri. ali da se to zadivljuju}e predaje. Ovu stazu. Profesori su. ako pa`ljivije pogledate. u nedrima analiti~kog iskustva koje je iskustvo govora. Ne znam da li }e do}i studenti prava. njen status u takozvanom pravnom smislu tog izraza. @ivot je. to je znanje predaka. verovatno.PSIHOANALIZA ro~ito kada su to tri prva slova re~i podu~avati Šenseigner¹. Nisam sasvim siguran da je to. upravo. [ta je to? – sem ako nije istinski smisao dat onome {to nalazimo u pojmu nagona. previ{e udobno. bili veoma uznemireni. po{to je ove godine re~ o tome da se psihoanaliza uzme s nali~ja. za to i dalje imate ulicu Ulm. mo`da. ovaj put. Nastavimo. ^injenica da to uop{te nije spadalo u medicinu izazivalo je jaku sumnju da bi bilo dostojno da se nazove predavanjem. obezbe|uje opstanak tog mehura – slika se stvarno name}e kad se ~uju te stranice – jeste to {to se `ivot vra}a uvek samo istim putevima. gde bi to onda bilo? Zato nama ovde nije lo{ije nego drugde. oni iz Cahiers pour l’analyse. ^ak nije bilo ni prihva}eno. ^itajte ono {to Frojd govori o otporu `ivota sklonosti ka nirvani. Ako pravo nije to. i. tek je u ulici Ulm stvorena svest da ono {to sam govorio jeste podu~avanje. U svakom slu~aju. veli on. oprisu}uje ova sklonost vra}anju ne`ivom. poznajemo. u pogledu parkinga.

{to je tako|e zjap. sme{tenog u proces znanja. Dakle. kao {to sam ve} rekao. ve} pre irupcija. za{to da ne? Svi znamo da je za korektno strukturiranje nekog znanja potrebno odre}i se pitanja porekla. Otud je shvatljivo da s tim povezujemo funkciju ovog izbijanja ozna~itelja. da trabunja – jeste upravo to da se ni{ta ne transgredira. artikuli{u}i ovo. 306 stranu principa zadovoljstva. izranja subjekt koga ne{to reprezentuje. {to je vredno u~injenog napora ka smislu da bi se razumela dvosmislenost. nema potrebe da sve obja{njavamo? A poreklo govora. ponavlja se s obzirom na S2. Nije bez razloga to {to sam isti objekt koji sam drugde odredio kao onaj oko koga se u analizi organizuje cela dijalektika frustracije. kastracija – na spojnici sa seksualnim u`ivanjem u Frojdovoj pri~i o ponavljanju ra|a se ono {to je radikalno. Da li su oni isto? Odnos s u`ivanjem se iznenadno nagla{ava tom jo{ uvek virtuelnom funkcijom koja se naziva `eljom. jeste gubitak seksualnog u`ivanja. pad u polje. vodimo ra~una o tome {ta smo. nastavljam. Ali. ne~ega {to pripada poretku u`ivanja – dobitak. po{to ono {to ukazuje da je to u`ivanje na spojnici. Provu}i se ne zna~i transgredirati. Ono {to analiza pokazuje. S1 koje se pojavilo. Zbog toga ono {to se ovde pojavljuje artikuli{em kao vi{ak u`ivanja/nema u`ivanja Šplus-de-jouir¹. To zna~i da je gubitak objekta. izli{no je s obzirom na to da se to {to treba da izlo`imo ove godine nalazi na nivou struktura. na spojnici jednog u`ivanja koje je me|u u`ivanjima povla{}eno – ne time {to bi bilo seksualno u`ivanje. To je uzaludno tra`enje smisla. utoliko {to tu poprima sasvim drugi naglasak budu}i da od te ta~ke nadalje postaje znanje ~iji su naglasci dati ozna~iteljem. izvestan gubitak. pro{le godine nazvao vi{ak u`ivanja/nema u`ivanja Šplus-de-jouir¹. Ono {to ~inimo. rupa otvorena za ne{to za {ta se ne zna da li je reprezentacija nedostatka u`ivanja. Znanje je ono {to ~ini da se `ivot zaustavi na izvesnoj granici prema u`ivanju. govori se o mazohizmu – nije ni{ta drugo nego ono {to se naziva u`ivanje. Reklo bi se da je to dovoljno. Jer put ka smrti – o tome je re~. Ima}emo priliku da se vratimo na ovo {to sad uvodim – ovo nije transgresija. . Ugledati poluotvorena vrata ne zna~i pro}i kroz njih. Na spojnici jednog u`ivanja – i to ne bilo kog. kao {to Bares ka`e za le{. koje nesumnjivo treba da ostane neprozirno. Iz tog stupanja u odnos. i otelotvoruje slovno artikulisanu shemu. koji ipak nije oboren. i tu se ume}e ono {to izbija u momentu u kome se pojavljuje aparat ozna~itelja. a ne artikuli{em ga sa nekom prinudom ili transgresijom.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Postoji prvobitni odnos znanja prema u`ivanju. prvi takt. Molio bih vas da malo za}utimo oko ovog trabunjanja. ako i{ta pokazuje – prizivam ovde one koji imaju ne{to druga~iju du{u nego {to je ona za koju bi se moglo re}i.

bi}e svakakvih posledica. da ova prva forma.PSIHOANALIZA E pa. Ostavimo za sada tu stvar u suspensu. To se odmah ne vidi. Razume se da nije Marks izumeo vi{ak vrednosti. Ovaj tu. tj. kod Marksa. Nije slu~ajno {to sam ovu formu dao kao prvu. Eto {ta je Marks otkrio da se zaista zbiva na nivou vi{ka vrednosti. upravo u`ivanjem. treba da znate da filozofija samo o tome govori. zacelo vam ne}u re}i {ta je. To je bilo isto ono dvosmisleno mesto o kojem sam upravo govorio. pre njega. Zato sam vam pro{le godine rekao da je. 307 4 . ali }u vam ga objasniti. mo`e da poslu`i za odre|ivanje ~etiri radikalna diskursa. od naredne. Vide}ete – to je sasvim aktuelan diskurs. pro{li univerzitetsko sito. koje mora nekud da ode? Ono {to tu uznemirava. [ta upravo radim? Navodim vas da prihvatite. za a. Ako se danas ka`e samo onako. i stoga. ono suvi{ka rada. me|u sve ~etiri isticati. i {to se naziva filozofija. kakva god da je njegova dvosmislenost. ^ime se to pla}a veli on – ako ne. Ali je ~injenica. utoliko {to }e se ona. slede}i na tabli. kao ona koja artikuli{e diskurs gospodara. ima sasvim posebnu va`nost. Mislim da je nepotrebno da saop{tavam istorijsku va`nost diskursa gospodara. prosto ga postavljaju}i. Jedan je diskurs analiti~ara. niko nije znao da mu na|e mesto. treba hitno da ga stra}imo. koja se iskazuje polaze}i od ozna~itelja koji reprezentuje subjekt pred drugim ozna~iteljem. A zatim ostala dva. da vas bar samo namamim. a zatim. Ako ga ne stra}imo. i on je to u~inio posebno poznatim – o~igledno je da se na nivou diskursa gospodara pojavilo ne{to {to nas se ti~e u pogledu diskursa. stvori}e se previ{e nesporazuma. da ovaj aparat sa ~etiri noge. Samo {to. jeste diskurs histerika. mo`da ~ak i to treba platiti. za{to ne. u onome {to }emo izlo`iti ove godine. Ni{ta ne kazuje da nisam mogao da po|em od neke druge. Kako se zovu ostali? Odmah }u vam re}i. Drugi – ne. na primer. jeste da ga imamo ako ga platimo. pre nego {to ga nazove njegovim imenom – to je bar istaknuto kod Hegela. ne nekim drugim – artikuli{e kao vi{ak u`ivanja. po{to ste. sa ~etiri polo`aja. Ne znam dokle }u mo}i da dovedem ono na {ta imam danas da vas usmerim jer ne smemo otezati ako ho}emo da obi|emo ~etiri diskursa koja su u pitanju. kao skup. ^ak i pre nego {to samo o tome progovori. kojeg tu ima. priznato da funkcioni{e na nivou koji se – analiti~kim diskursom. od trenutka kada ga imamo. vi{ka rada. odre|ena istorijskim razlozima.

on nije prosto. On to jeste jer ima ume}e. to mo`e da bude samo stavljanje stvari na svoje mesto. Karl Marks ili neko drugi. ista re~ kao versthen. funkcija ozna~itelja na koju se oslanja su{tina gospodara. {to }e re}i ropskih. U anti~ko doba. i najposle. ka`e taj i taj. ako ne{to ima smisla u onome {to nas mu~i. 308 Vratimo se na prvi. ume}e. Sre}om imamo tragove zahvaljuju}i Platonu. a daje smisao. Po~nimo tako {to }emo razlikovati ono {to }u ovom prilikom nazvati dva lica znanja. a Bog zna da ve} {esnaest godina ula`em napor da oni koji me slu{aju stvore tu naviku. No {ta se de{ava pred na{im o~ima. S2. i jo{ i vi{e u prvoj nego u drugoj. Ono o ~emu je re~. to je. a u svakom slu~aju. sve u svemu. [ta filozofija pokazuje u celoj svojoj evoluciji? Slede}e: kra|u. Da bismo toga postali svesni. Ali. Zatim se to prirodno udvostru~uje jednim malim povratnim udarom. S druge strane. Treba da zasnujem zna~enje prisutnog algebarskog aparata. prvi smisao – ima}ete i druge – filozofiji. artikulisano lice i ovo ume}e tako srodno `ivotinjskom znanju. artikulisani aparat. ne budi nikakvu sumnju. kao na{ moderni rob. Funkcija episteme ukoliko se specifikuje kao prenosivo znanje. i vrlo je bitno da ih se setimo da bismo to o ~emu je re~ stavili na svoje mesto. Re~ je o tome da se shvati da taj drugi sloj. mo`da se se}ate {ta sam pro{le godine u vi{e navrata nagla{avao – svojstveno polje roba je znanje. . oduzimanje ropstvu njegovog znanja operacijom gospodara. klasa. da li se subjekt mo`e utemeljiti iz perspektive znanja koje je sebi potpuno prozirno. vidite Platonove dijaloge.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. va`no je znati obrisati registar onoga {to je. kao ono {to strukturi{e diskurs gospodara. jeste da se ekstrahuje njihova su{tina da bi to znanje postalo znanje gospodara. ali koje kod roba nije apsolutno li{eno onog aparata koji mu daje jezi~ku mre`u. otmicu. dovoljno je ne{to malo navike da se ~itaju Platonovi dijalozi. koji je u potpunosti ono {to se zove lapsus. o govoru koji se odnosio na taj `ivot – ~itajte o tome Aristotelovu Politiku – ono {to tvrdim o robu koji je okarakterisan kao nosilac znanja. Re~ je o tome da se na|e pozicija koja dopu{ta da znanje postane znanje gospodara. Pre znanja o tome da li se znanje zna. mo`e da se prenese. To je sme{na re~. u potpunosti je preuzeta od zanatskih tehnika. da ka`emo kratko. ozna~itelj. od najartikulisanijih. po poreklu. U tome je ceo napor izdvajanja onoga {to se zove episteme. Rob o kome govori Aristotel je koliko u porodici toliko u dr`avi. {to zna~i da se prenese iz d`epa roba u d`ep gospodara – ukoliko je u to doba bilo d`epova. povratak potisnutog. S1 je. ne znam da li ste ikada o tome dobro razmislili – zauzeti dobru poziciju. Ako je suditi po onome {to se mo`e pro~itati u svedo~anstvima koja imamo o `ivotu u antici. on je funkcija upisana u porodicu.

naprotiv. ono {to se skriva jeste da je re~ samo o tome da se otme robu njegova funkcija na nivou znanja. da ne mogu ovo da razvijem. * Samo ovaj izraz je preveden prema fotokopiji zapisa Lakanovog seminara gde je dato Retourne sur la poele. neka do|e. i njegovo izno{enje zaslu`uje da se sa~uva za slede}i korak. Nije va`no ako neko preuzme ovu temu. ono na {ta se smera. tamo gde je re~ o korenu iz dva i njegovoj nesamerljivosti. r|avo ste~enog. da bi se transmutacijom dobilo znanje gospodara. Imaju}i u vidu da sam ove godine sebi dao manje vremena nego minulih. u vidu slikovitog hinta. sto`erna ta~ka – onog dana kada je. ovde je re~ o statusu gospodara. ako mogu tako da ka`em. nema sumnje. Filozofija u svojoj istorijskoj funkciji jeste ova ekstrakcija. Milerovoj redakciji stoji retourne sur le poele. ova izdaja znanja roba. jeste da se vidi da rob zna. {to je neobi~no. funkcija filozofije. prvi put ekstrahovao funkciju subjekta kao takvu. ve} u nagla{enom smislu koju re~ theoria ima kod Aristotela. Obi~no se ka`e da je u`ivanje povlastica gospodara. Ima jedan koji ka`e – Dajte roba. Tu se pokazuje da ono {to je ozbiljno. To je vid ismevanja li~nosti koja je bespomo}na*. Vratite se na Menona. nazvao sam ga Dekart – Dekart kakvog verujem da mogu da artikuli{em. To je ono {to sam ve} zapo~eo pro{le godine. skoro bih kazao. A. naprotiv konstatujemo. uigrana u svim pozivanjima na sve dihotomije. i to }e biti na{ korak za slede}i put. naravno. Tu se nalazi jedan oblik podsmeha. Svi znaju da je. A. zanimljivo ono {to iznutra opovrgava to {to se obi~no ka`e. Naime. u J. i prirodno rob daje na ta pitanja one odgovore koje ta pitanja ve} nala`u. 309 . ova episteme. pitanja gospodara. nije po`eljno prenagliti. {to je najverovatnije {tamparska gre{ka. Ukratko. Postavljaju mu se pitanja. ne bez saglasnosti sa bar jednim va`nim delom onih koji su se njime bavili – tog dana je ro|ena nauka. dragi mali{a. da nema ni{ta od toga. i u~ini s njom {ta mu je volja. Ne u slabom smislu koji mi dajemo toj re~i. kako se artikuli{e polo`aj roba u pogledu u`ivanja. odricanjem od tog znanja. ali se to priznaje samo zaobilazno kroz podsmeh.PSIHOANALIZA Da bih dao odgovaraju}i smisao onome {to sam upravo kazao. i u isti mah se povla~i u }o{ak prizora. on zna. upravo onog dana – vra}am se na to jer je za moje izlaganje to najosetljivija ta~ka. neko. ova mudrost. Da li to zna~i da je ono {to vidimo da izranja kao nauka koja nama vlada plod ove operacije? Tu. dospela je samo do znanja koje se mo`e ozna~iti izrazom kojim se i sam Aristotel slu`io da okarakteri{e znanje gospodara – teorijsko znanje. eto vidite. Nas zanima kada je ono {to se raskriva. Danas sam kao uvod hteo samo da vam ka`em do koje nas mere duboko zanima taj status. trebalo bi videti. iz strogog odnosa S1 i S2.

koja ima krajnje posledice sa stanovi{ta pedagogije – `elja za znanjem nije ono {to vodi znanju. jer postoji i drugo. Nemojte misliti da ostaje samo na tome. ako ne priu{timo sebi pohotnu re~ transgresija. U najmanju ruku. Mo`da }emo idu}eg puta otuda krenuti. i koje je naro~ito zdravo zbog zaista velikih gluposti koje slu{amo od psihoanaliti~ara u vezi sa `eljom za znanjem. I to zbog jednog predmeta koji me posebno zanima – zbog onoga {to ono Naredna sesija: osporavanje . One nisu uzele dovoljno u obzir da i ja vrebam osporavanje. `eli da zna? Da li ima `elju za znanjem? Istinski gospodar. koje nije manje va`no. kada se poka`e. Kako je filozof uspeo da udahne gospodaru `elju za znanjem? U ovim nedoumicama vas napu{tam. Ako postoji ne{to na {ta bi nas psihoanaliza prinu|ivala da ga se tvrdoglavo dr`imo. ako po|emo od definicije na koju sam podsetio kao na na~elnu za na{ postupak s obzirom na znanje. istinski gospodar ne `eli ni{ta da zna – on `eli da ta stvar radi. 310 Pogodno je razlikovati vreme kada iskrsava zaokret poku{aja da se znanje roba prenese na gospodara. novembar 1969. Radikalna distinkcija. razume se. Ono {to sam ovde izlo`io. pokrenutog jedino izvesnim na~inom da se polo`e u strukturu sve mogu}e funkcije iskaza ukoliko je nosi samo artikulacija ozna~itelja. U stvari. [ta mo`e da zna~i apsolutno znanje. koji vr{i operaciju prenosa. onda je to da `elja za znanjem nije ni u kakvom odnosu sa znanjem – osim. A za{to bi hteo da zna? Ima zabavnijih stvari od toga. Da li gospodar. i vreme njegovog ponovnog otpo~injanja. u najmanju ruku. videli sve do skora{njeg doba. DODATAK 26. bankarsko preusmeravanje. Ovde ve} imate mali primer uvida koje tip rada koji vam predla`em ove godine mo`e da vam donese. Ako ima onih koji }e to do slede}eg puta otkriti. Ono {to vodi znanju – dopusti}e mi se da to motivi{em u manje ili vi{e dugom roku – jeste diskurs histerika. ima. a to se sve manje vidi. tu crtu da otvara o~i za ne{to o~igledno – ko mo`e poricati da je filozofija ikada bila ne{to drugo do fasciniraju}i poduhvat u korist gospodara? Na drugom kraju imamo Hegelovu raspravu. Osobe koje me iz raznih razloga vole opomenule su me da osporavanje vreba.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. To je mala provokacija. to }e biti jedno od na{ih polazi{ta. uop{te uzev. kao {to smo. i njeno pregolemo apsolutno znanje. oni }e mi re}i. ima jedno pitanje koje mora da se postavi. znanja roba.

jedino u svojstvu vi|enije li~nosti. bude prilika za opstrukciju. trebalo da nazna~im da }e za neurozu mo`da jednog dana biti prona|eni endokrini uzroci? Ili jednostavno da podsetim da postoji tu jedan od onih malih elemenata koje ne mo`emo a da ne uzmemo u obzir. do sada. ve} sam ja njegova posledica. ne mogu da se `alim da sam ikada bio uznemiravan. koliko je bitna ~injenica da govorim uznemiravan ili ne toliko je bitno u {ta su potopljeni oni koji me slu{aju. kritika Frojda? Da li je samo trebalo da se sastoje od nekih referenci. Kakve su zapravo mogle da budu karakteristike medicinske nastave kakva je bila moja tema za po~etak. Uistinu. u srce medicinske nastave.PSIHOANALIZA potvr|uje ili pobija na onom nivou na kome ja sme{tam strukturu diskursa. Uistinu. napravim dobar kurs. To je bilo upla{eno ispitivanje kome su oni bili podvrgnuti u istoj onoj sredini u kojoj sam bio gost. ~ija sam ja posledica. 311 . Bilo bi lo{e ako bi trebalo da pou~avam tome samo osporavanje. Bio sam pro{le nedelje u Vensenu. Da li bi neko poverovao da bi to moglo na neki na~in da me prenerazi? Treba li da ka`em da sam bio obave{ten o onome s ~ime sam se tamo susreo? I {ta bi taj incident mogao da uspostavi kao veliku novinu u mom kontekstu. da ostanem pri tom privremenom izrazu. a potom tromese~ni. kada sam po~eo da govorim u Svetoj Ani. Na nivou tog diskursa nije sve u tome da mogu da otpevam svoju pesmu. Moglo se zbiti – strah i drhtanje – da moje podu~avanje nema karakteristike medicinske nastave. Da li je. O~igledno da je to zato {to diskurs o kome je re~ posmatram s drugog mesta. o tome da li moja predavanja zaista odgovaraju zahtevima medicinske nastave. Ali ne mislim osporavanje. ali koji je mogao biti mese~ni. reme}enje kursa. da. na termine koji su uzimani kao sveti zato {to su sami sme{teni u sredi{te. ono o ~emu govorim nazna~ava po~etak delovanja onog diskursa koji nije moj. i koji se nazivaju konstitutivnim elementima? To bi bilo medicinski. nekome nedostajala mogu}nost hvatanja bele`aka. Posmatram ga sa podru~ja na koje me sme{ta jedan drugi diskurs. to {to nazivam ono u {ta su potopljeni moji slu{aoci bilo je tada uspostavljeno jednom malom anketom ~iji mi ritam nije poznat. da bi ta nastava bila medicinska. kada ta opstrukcija nije od ju~e? Ako se vratimo na po~etak. i ne mo`e mi se re}i da je. Upravo sam rekao ja. Bo`e moj. kako se ka`e. Svakako da to nije ba{ ni{ta. Zaista je bilo dogovoreno da moj dolazak. Tako da je u ovoj prilici isto re}i taj diskurs me sme{ta ili se sme{ta. Stvarno. gde se moglo pomisliti da ono {to se tamo de{avalo nije po mom ukusu. nisam rekao reveransi.

. Oni koji su otkrili da se de{ava ne{to vrlo neobi~no na mom seminaru. bolje zapa`am likove – ima mnogo poznatih. preko ljudi za koje je na`alost bilo vi{e nego sigurno da }e mi poruku neizbe`no dostaviti. Podse}am na ovo zato {to. i mogu da ka`em da su zaista moj auditorijum iz Svete Ane tada ~inili oni koji su sada stubovi Frojdovske {kole – ~ime ne `elim da ka`em da to nisu pouzdani ljudi. 312 Ukratko. bili su u~enici Ekol normala. Tada mi je stavljeno do znanja. Va`nost toga je ono na {ta vam ukazujem. Ovaj dragi ~ovek je dirljiv. To smo iskusili na mestu koje nam je obezbedilo boravak za koji. Vi ipak ne zami{ljate da sa slu~ajnih mesta dolazi zapa`anje da je moja publika nezgodna. kako se nisam zadr`avao na tim predubokim naklonima. i bili su ube|eni da sam ih doveo do tu`ne nu`nosti da trpe. Sve se ovo de{ava u zoni koja pri tom ne gubi svoje zna~enje. zaklju~ujem sesiju. normalienski elementi. koji su se nalazili. u srcu mesta koje je su{tinski medicinsko. da moja publika stvara – ~ime. koji znaju da uop{te nije potrebno ne{to znati da bi se to predavalo. postupanje tih {eta~a.¹ Koliko god da su zabavne ove {ale na ra~un organizacije visokog mesta. izgleda. ŠPoslu`itelj gasi svetla i uklanja tablu. razaznajem ne{to bolje nego pro{log puta izdanke. To se ose}alo. mali prin~evi univerziteta. pre nego {to }e me slediti do ovog mesta odakle se desilo da moram da emigriram. zahvaljujem onima koji su podsetili da je trajao koliko je trajao. kad se pu{i – uistinu. nastavu koja to nije. da dim prolazi kroz tavanicu sale. upravo to ispitujem – svojim sastavom nekakav u~inak nelagode. kao {to me raduje tako|e relativno smanjenje koje mogu da konstatujem – pro{log puta je izgledalo kao u metrou. nisu mogli da di{u. samo kad se vide njihove siluete kako se {etaju pre nego {to u|u da me slu{aju. u delu s bibliotekom gore. anketa je prestala. u 12 sati i 30 minuta da tu ima ne znam kakav pe~at toksikomanije i homoseksualnosti. To je o~igledno odra`avao stil. izgleda. Dobar deo vas je ve} bio me|u davna{njim slu{aocima. Time ho}u da vam ka`em da to nije od ju~e. ŠDolazak poslu`itelja¹ Ja koji sam sumnjao u osporavanje iz Vensana. zasigurno. komponente. po{to su bili kod mene na analizi.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. malo u`urbano. o tome da biste mogli da se uzdr`ite – onda se de{ava ne{to {to nisam nigde video. kao i obi~no. Bo`e moj. tako da „elegantni normalci“. zato sam se pretvorio u eho. u publici koju vi danas obrazujete. {ta se misli o mojoj publici. ali to me raduje. Tamo je tako da. op{ti oblik. To su izvanredne stvari koje o~igledno mo`e da u~ini samo publika kakva ste vi. da se ose}alo. katkad. a vidite da je ono zaista od zlata.

zato {to to ide u pravcu koji ne moramo tobo`e da otkrivamo. Zagonetka funkcije gospodara se. stvar je ista – on je odbio da se sa njim sukobi. Napominjem. ako je stvarno pro{ao probu. da bi se to nastavilo. H $ → S1 a S2 A ª→$ S2 S1 1. . U to isto vreme pomislio sam da pomo}u toga mogu da ilustrujem ono {to sam nazvao diskurs gospodara. citat. ve} je previ{e – on predstavlja x. Oni koji su prisustvovali mom prvom seminaru mogli su da ~uju podse}anje na formulu da je ozna~itelj. naime.PSIHOANALIZA OSOVINE ANALITI^KE SUBVERZIJE II GOSPODAR I HISTERIK Znanje koje se ne zna Histerizacija diskursa Znanje i istina Polukazivanje (Le mi-dire) Enigma. tuma~enje U S2 → ª S1 $ M S1→S2 $ a 313 Korisno je imati ovde ove ~etiri formule kao referencu. ne daje neposredno. u ovom slu~aju. Diskurs gospodara. Kako ni{ta ne kazuje da drugi ozna~itelj i{ta zna o tome. a ba{ to treba razjasniti u ovoj stvari. tom prilikom. Hegel mo`e. Ono {to otkrivamo u iskustvu najneznatnije psihoanalize pripada poretku znanja. jasno je da nije u pitanju predstavljanje nego predstavnik. gospodar. zaista. kao na ozna~itelj apsolutnog gospodara. ono {to predstavlja subjekt za neki drugi ozna~itelj. Kada je re~ o robu. i da. to je van svake sumnje. prema tome. i koji nije pravac teorije nesvesnog – u kome se uop{te ne podrazumeva da sve znati. a ne saznanja ili predstave. povla~i da on predstavlja ne{to. biti znanje. Stvarno. mo`e da se kao takvo zna. jeste znak – znak da ni{ta nije re{eno ovim pseudo-poreklom. ne ukazuje po ~emu bi gospodar nametnuo svoju volju. za razliku od znaka. Ni{ta. ozna~itelj S1 sa ozna~iteljem S2. u racionalnoj relaciji. Tu je re~ o ne~emu {to povezuje. Da je tu potreban pristanak. dokazuje da je gospodar samo ako vaskrsne. da se pozove samo na smrt. ako ga mo`emo zamisliti svedenog samo na jedan ozna~itelj. Nazvati to ne~im.

[to je u~inilo da. proiza|e toliko skretanja. {to se spokojno uklapa kao mali gospodar. ono {to je verovao da je bio kao sudbina. imanentna politi~kom kao takvom. Ipak u takvom odnosu. mo`da je to vredno truda. prikladno dati izrazu znanje. pri svetlu ovog pojma da nije sigurno da se(be) znanje zna. samo za sebe. koja se oslanja na dobru formu zadovoljenja. rekao bih. kako je tu sudbinu. kada imamo dovoljno dokumenata da se potvrdi ono {to neki `ivot veruje. da postane zatvorena celina – to nije trebalo da ~eka na psihoanalizu da bi izgledalo sumnjivo. Da bismo radili na {emi velikog M. s vremena na vreme. Dopu{tamo sebi da ~itamo neku biografiju kada imamo sredstva. u ovoj prilici. iz istine. stvar o kojoj mi imamo vrlo slabu ideju. pa ~ak prema prilici. Od njihovog znanja. makar u budu}nosti. Tu provaljuje cela faza oma{ki i spoticanja u ~emu se otkriva nesvesno. verovao da dovr{i. To. Imaginarnu ideju celine onakve kakva je data telom. iz prave istine. jeste to da je ideja o totalitetu znanja. onaj koji. . ovom metaforom.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. fikcija i zabluda. na optu`eni~ku klupu. iz koraka u korak. uvek je u politici koristila partija koja politi~ki pridikuje. Odavno se to zna. recimo da je ropski rad. govorim o onima koji su se tim imenom nazvali u vreme u kome je ona bila {kola. ali tako|e i {ta je od toga manje otvoreno? [ta vi{e od toga li~i na zatvorenost zadovoljenja. otkud znamo? Otkud znamo na osnovu onoga {to nam je ostalo od skeptika? Mo`da je bolje da o tome ne sudimo. da se to rastrojava. Mo`da se ovom dovo|enju u sumnju pri{lo malo prenisko kada je re~ o skepticima. kao onaj koji zna jedan deo. i upravo u meri u kojoj se on ne zna. name}e zadatak ispitivanja. kao ja. ako mogu tako da ka`em. mogu da u~inim da se ~uje naglasak koji je. Ipak vidim. ne izgleda nemogu}e da bismo mogli da pro~itamo na kom nivou nesvesnog znanja se obavlja posao koji isporu~uje ono {to je zaista istina od svega onoga za {ta se verovalo da jeste. prema tome. stavlja znanje u sredi{te. I da sve ka`emo. konstitui{e neotkriveno nesvesno. Ono {to je kao stvoreno da poka`e koliko uticaj {kola malo doprinosi. oni koji nisu znali odakle su polazile skepti~ne formule radikalnog dovo|enja u pitanje svakog znanja i a fortiori totalizacije znanja. ako. Ali to je znatno bolje i znatno dalekose`nije nego pri svetlu analiti~kog iskustva. Ali posle svega. I pored svega toga. [ta je lep{e od toga. na ono {to. ideja da znanje mo`e. 314 To su prili~no pra{njavi izrazi. ~ini sferu. u krajnjem. mo`da je ostalo samo {to su od njih prikupili drugi. prebiva podloga onoga {to se zna. koji isporu~uje da li je taj `ivot vredan da se o njemu govori. koji nema nikakvog razloga da su`ava svoje polje. Psihoanaliti~ko iskustvo. nevidljivo. i u bilo kom trenutku. na bilo koji na~in.

od pre tri nedelje. ~ak i ako ovaj to ne zna. Ali ono koje mu je vra}eno u nekoj vrsti subverzije. zato {to je bio li{en vlasni{tva nad ne~im – pre op{tinskog vlasni{tva. nije spre~ilo nastanak onoga {to je problem koji nam je. po{li smo od toga da je. Naravno. birokratija. jeste ono protiv ~ega treba da se borimo svaki put kada sretnemo ne{to {to pravi ~vor u poslu o kome je re~. ne kao znanje-celine. On zauzima mesto s leve strane. i koje se naziva. Shvatite to kao ono {to tvrdi za sebe da nije ni{ta drugo do znanje. Rob zna. ^ak sam pomislio da mogu da idem dotle da ka`em da je filozofska tradicija imala svoj deo odgovornosti u toj transmutaciji. poslu izvo|enja na videlo putevima nesvesnog. jeste {ta gospodar ho}e. Rob zna mnogo stvari. {to je obi~no slu~aj. dotle jo{ nismo stigli. Ono {to ostaje. to je ne{to drugo – to je znanje gospodara. naime. da ono {to je na delu od diskursa anti~kog gospodara do diskursa modernog gospodara. I zato je ono samo promenilo gospodara. udeo roba. su{tina gospodara.PSIHOANALIZA Dosluh te slike s idejom zadovoljenja. to je granica. u teku}em govoru. jeste modifikacija mesta znanja. Pomislio sam da mogu da nazna~im. Tako da se proleter. Eto {ta ~ini pravu strukturu diskursa gospodara. Ne mo`e se re}i da tu nema ne~ega {to pravi problem. ali ono {to bolje zna. naravno – mo`e okvalifikovati ovim izrazom li{en vlasni{tva. naime odr`anje jednog diskursa gospodara. to je. u ovom trenutku. Re}i }u vam za{to. malo vi{e zamra~uje ono {to je u pitanju. u stvari. koji se naziva kapitalistom. ili pre gusta magla (coton) u kojoj gubimo smisao kretanja. koji jednako pravda poduhvat kao i uspeh revolucije. to da on ne zna {ta ho}e. To je prepreka. jer ina~e ne bi bio gospodar. u smislu u kome ovaj poslednji zauzima nazna~eno mesto ispod velikog M. nije obavezno njegov deo? Njegovo znanje. znanje. eto {ta. klasne borbe. naime istinu. daleko od toga da osvetli. zaista zakida kapitalisti~ka eksploatacija ~ine}i ga nekorisnim. u prvom statutu diskursa gospodara. ^injenica da je celina-znanja pre{la na mesto gospodara. Otkud na tom mestu ozna~itelj gospodara? Jer je to zaista 315 . U mom prvom izlaganju. S2. koje pokriva U. i zati~emo se zako~eni. ne mogav{i to da razvijem poslednji put zbog male nezgode zbog koje `alim. koje je odre|eno. I ba{ zato ta stvar radi jer je dosta dugo radila. Neobi~no je videti kako jedno u~enje kakvo je Marks izgradio na ulozi borbe. ovaj nema strukturu biv{eg. Ono {to zauzima mesto koje privremeno nazivamo dominantnim jeste ovo. svima postavljen. i to ~ini njegovu ulogu roba. nego kao celina-znanja. Nije li osetno da ono {to mu je vra}eno.

Ovaj drugi ozna~itelj nije sam. u toku istorijskog kretanja. Po{to imamo ozna~itelja. bez ~ega iz njega nikada ni{ta ne bi iza{lo. pojavi. s diskursom stvarno dr`anim u analiti~kom iskustvu. Ako karakteri{emo jedan diskurs usredsre|uju}i se na ono {to ~ini njegovu dominantu. to je strukturno uvo|enje. onog koji je ovde ozna~en velikim H. to kako stoje stvari sa istinom. {to nazivam drugim ozna~iteljem. oni koji su i sami proizvodi. a to je obilaznica. Uze}u ga u ravni intervencija analiti~ara. na kojoj po~iva nesporazum koji ~ine seksualni odnosi u ljudskoj vrsti. koje pokazuje kost stanja stvari sa novom tiranijom znanja. Dru{tvo potro{nje. Ono {to analiti~ar ustanovljuje kao analiti~ko iskustvo mo`e da se nazove. kao da to ne{to zna~i. i on se ne me{a s psihoanaliziraju}im diskursom. prosto. daje sedi{te fantazmu o celini znanja. postoji diskurs analiti~ara. bilo da ima psihoanalize bilo da je nema. Ljudski materijal. Rekao sam to na jedan slikovit na~in daju}i mu najuobi~ajeniju potporu. koji je ostao prekinut. 316 S2 gospodara. Pun ga je trbuh Drugog. Ne}u ga uzeti na onom nivou na kome sam se pre dve godine nadao da }u zatvoriti krug. ipak. ^im je 2 . na kome se ustanovljuje psihoanaliti~ar kao takav. a ba{ zato se ne razumemo. Ako postoji znanje koje se ne zna. onu iz koje je za nas proiza{lo glavno iskustvo. Taj trbuh. Druga~ije re~eno. i da bi svakako postojao. diskursa histerika. histerizacijom diskursa. da njegova funkcija povla~i da ne{to kuca od spolja. kada je iskustvo ve} ustanovljeno u svojim ta~nim granicama. ka`e se. ono {to nas se sada ti~e. velikog A. poput nekog monstruoznog trojanskog konja. ono je ustanovljeno na nivou S2. Ovo je zaslu`ivalo da se istakne. To je ono {to ~ini nemogu}im da se na tom mestu. cik-cak linija. tj. uostalom. potro{ni. Ozna~itelj nije pravljen za seksualne odnose. jer. Poku{ao sam pro{le godine da ga istaknem rekav{i da je taj diskurs postojao. kako se to nazivalo u jednom periodu – uz aplauz onih koji su u tome prepoznali ne`nost. I Troja nikada ne bi bila osvojena. trebalo bi da se razumemo. [ta je ustanovio analiti~ar(a)? Mnogo se govori o diskursu psihoanalize. jeste da ispitamo o ~emu je re~ u psihoanaliti~kom aktu. ve} sam to rekao. pomo}u ve{ta~kih uslova. polaze}i od akta na kome po~iva.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Proizvode ga oni koji se nalaze na mestu anti~kog roba. koliko i drugi. Jasno je. kao {to se mo`da nadamo. Znak istine je sada drugde.

kao `ena. mi i dalje ne znamo {ta je ovo $. {to pokazuje koliko je malo namera prirode da obrazuje celinu. prisiljeni da pro|u kroz diskurs histerika. skladom. u svom uvek negde slomljenom obrtu. da bismo dali formulu koja ide {ire od ravni odnosa mu{karac–`ena. @elja mu nije bila potrebna. bar za neko vreme. jer je to zakon. recimo da samo ~itanjem onoga {to ovde upisujem o diskursu histerika. Ali ono {to ostaje tajnovito. jeste kako mu je do{la `elja za tim. Ali ako je re~ o njegovom diskursu.PSIHOANALIZA ljudsko bi}e bi}e koje govori. Mnogo mu{karaca se podvrgava analizi. 317 . U krajnjem. kao objekt a. uostalom. to je zahvaljuju}i jednoj zvr~ki koja to omogu}ava. jer moram da idem dalje. pad efekta diskursa. gotovo je s tim savr{enstvom. nigde u prirodi ne mo`e na}i. ve{te kakva ve} jeste. sferu. [ta bi mogla biti histerija koja je ovde u pitanju? Tu postoji podru~je koje ne sme da se deflori{e. po{to ju je rob ispunjavao ~ak pre nego {to je ovaj znao {ta `eli. koliko mo`e. jedno je izvesno – ako kod ~oveka to ide ~as ovako ~as onako. Govore}i ve{te. sa kopulacijom – koja se. samim tim. jeste da se govor otima kontroli usled {irine onoga {to ona. Eto {ta `eli da ka`e diskurs histerike. i oni su. Konstatujemo da je istorijski. Kao {to vidite. Na to bi se odnosilo moje poslednje promi{ljanje da ova krasna stvar nije iskrsla iz realnog – tvrde mi da je to iz realnog dekolonizacije. na{ podr`avalac u biv{em Al`iru. Vidimo dakle histeriku gde pravi/izmi{lja. pravilo igre. Ono {to je njoj va`no jeste da drugi koji se naziva mu{karcem zna kakav dragocen objekt ona postaje u kontekstu diskursa. ona je pad. kakvu srodnost da uspostavim izme|u filozofskog diskursa i diskursa histerika. koje. uop{te nemaju kopulaciju. Na poslednjem seminaru postavio sam to pitanje. mu{karca (~oveka) – mu{karca koji bi bio pokrenut `eljom za znanjem. Ako ima onih ~ija misao voli da ode mal~ice ispred onoga {to pri~a govornik. ali to nije njena povlastica. U svakom slu~aju. Uveravam ih da mi staza deluje obe}avaju}e. tu }e imati priliku da poka`u svoj dar. i sme{ten ovde. i ako taj diskurs ~ini da postoji mu{karac pokrenut `eljom za znanjem. Re~ je o tome da saznamo {ta se iz toga mo`e izvu}i u pogledu odnosa izme|u mu{karca i `ene. {ta je to {to treba saznati – po koju cenu ova osoba koja govori jeste ona sama. bar ve}ina. pre svega zato {to to ~ini nere{ivim. Bilo kako bilo. stvar je sjebana Šfichu¹. ono {to histerika ho}e da se zna. mi histerika ~inimo `enom. mo`e da otkrije o u`ivanju. Jer. po{to izgleda da je filozofski diskurs nadahnuo gospodara `eljom za znanjem. To bi bio neko hospitalizovan. gospodar polako zakinuo roba za njegovo znanje da bi ga u~inio znanjem gospodara. Priroda prikazuje bezbrojne vrste. zahvaljuju}i kojoj ne}u znati. krasna ludorija.

Ako analiti~ar ne uzme re~. u diskursu modernizovanog gospodara. ono {to iz ove {eme treba shvatiti – budu}i da je ve} bilo nazna~eno da se. neuspeh. Analiti~ar koji slu{a mo`e da zabele`i mnogo toga. i da proizvodi ozna~itelje koji. na najneposrednijem nivou ~ulnosti. a koje je ono {to zaista radi. Apsolutno znanje bilo . da ni{ta ne pre}utimo. ono histerizuje njegov diskurs. i{~ezavanje na kraju onoga {to jedino pokre}e funkciju znanja – njegove dijalektike s u`ivanjem. kada bi se snimilo. Dalo bi nebrojeno mnogo klju~eva. temelj analiti~kog iskustva – ako ka`em da drugom kao subjektu ono daje dominantno mesto u diskursu histerika. mo`e da se na~ini ekvivalent omanje enciklopedije. zahva}enog. koja je. samim tim {to se ti~e ozna~itelja. Analiti~ar je gospodar. U kojoj formi? To je ono {to treba da sa~uvam za na{e slede}e sastanke. Samo. mnogo toga. da se tako ka`e. Sa onim {to prose~an savremenik mo`e da iska`e ako ga ni{ta ne sputava. uspostavljaju gospodarenje slobodne asocijacije nad poljem. ono stavi na mesto gospodara — jeste da to nije isto znanje. ^emu cela ta fenomenologija ako nije re~ o ne~em drugom? Samo. znanje – znanje koje ili sti~e slu{anjem analizanda. Ne mo`e se re}i. na kom je ono mestu? Na mestu koje nam Hegel. Za{to u obliku a? Sa njegove strane je S2. odnosi na to znanje koje se ne zna. ~ak i kada bi ova istorijska ma{ina.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. to je ideja koju neki mogu da imaju – konstruisati elektronsku ma{inu zahvaljuju}i kojoj analiti~ar samo treba da izvu~e ceduljicu s odgovorom. to bi bilo samo da bi se obele`ilo poni{tavanje. Uostalom. impliciraju}i da se sve znanje od po~etka zna. da se Fenomenologija duha sastoji od toga da se po|e od Sebstbewusstseina. S2 stavi na mesto roba. Ovde. 318 Zar to nije. u diskursu gospodara. dostigla apsolutno znanje. ono koje na izvesnom nivou mo`emo da ograni~imo na analiti~ku ve{tinu (savoir-faire). Pogledajmo {ta je ovde u diskursu analiti~ara u igri. posle svega. ili je to ve} ste~eno znanje. samo povorka {kola i ni{ta vi{e. zaista. u diskursu koji je sasvim desno. u stvari. ^ak bi se mogla konstruisati i napraviti mala elektronska ma{ina. Kako bi re}i bilo {ta moglo da vodi i~emu – da nije odre|eno da se sve u slu~ajnom proizla`enju ozna~itelja. odredivo. ono od njega pravi subjekt koji je zamoljen da napusti sve druge reference sem one o ~etiri zida koji ga opkoljavaju. {ta mo`e da se dogodi sa ovom obilnom proizvodnjom koju vr{i S1? Zasigurno. u diskursu gospodara ozna~ava kao mesto istine. Samo. a da se zatim. ono {to nazivam histerijom tog diskursa sastoji se upravo u njegovom izbegavanju distinkcije koja bi dopustila da se opazi da. najuzvi{eniji histerik. nema nikakvog razloga da tu ne sazna ne{to vi{e.

ali koji sigurno nije bio onaj kome }e dati svoje ime. kao metak ule}e pravo u trbuh svoje majke. zagolicao. na jednom od predavanja koja sam pozvan da odr`im. ali pravo govore}i. Oba imaju isto obele`je. ~ovek kao odoj~e. Znanje kao istina – odre|uje {ta treba da bude struktura onoga {to se naziva tuma~enje. to je – postavljam iskaz. a za ostalo. Mogao je jo{ da ka`e – to je ~ovek. znam. koji je mo`da ve} imao neki kompleks. To je odgovor – to je enigma me|u ostalim primerima. na {ta se retko misli. Verujem da vidite {ta ovde zna~i funkcija zagonetke – to je polu-izricanje. tu je ~vrsto upori{te koje nalazite u imenu 319 3 . Ako ide na dve i uzme tre}u. tri noge. ima ne{to drugo. U Italiji. Eto o ~emu je re~ u zagoneci. uvek je nekakvo telo. spremno da sasvim nestane kada se otkrije re{enje. I Himera postavlja zagonetku ~oveku Edipu. Na primer. {to sam povremeno okrznuo. Ko god pa`ljivo prou~ava tekst Fenomenologije ne mo`e imati nikakvih sumnji o tome. Zagonetka je valjda to. to me se suvi{e ticalo da bih mogao o tome da govorim lagodno. mogao je da ka`e – dve noge. To je ono {to u stvari. u kojoj se upravo utelovljuje izvorni karakter diskursa histerika. On joj odgovara na izvestan na~in i tako postaje Edip. i koje sam odr`ao.PSIHOANALIZA bi ~isto i prosto ukidanje tog kraja. osrednje. onda je to zato da funkcija zagonetke dobije smisao. Ako ste analiti~ar. Nala`em vam da je pretvorite u iskaz. To bi imalo sasvim drugi ishod. Sna|ite se s tim kako znate – kao Edip – trpe}ete posledice. Ono {to ga je pitala Himera moglo je biti bezbroj drugih odgovora. ~etiri noge. U ~emu se sastoji citiranje? U tekstu u kome ste manje-vi{e dobro napredovali odjednom. ne znam za{to. i dodajete – Marks je rekao. i ka`ete – Frojd je rekao – to je kapitalno. s pravom zovemo Edipov kompleks. Iskazivanje je zagonetka – a za iskaz se sna|ite. citirate Frojda. Kao odoj~e po~eo je sa ~etiri noge. [ta nam sada donosi postavljanje S2 na mesto istine? [ta je istina kao znanje? Ovo je prilika da se to ka`e – kako znati bez znanja? To je jedna enigma. ako ste na dobrom mestu klasne borbe. istakao sam Himeru. Me|utim. kao {to se Himera pokazuje kao polu-telo. A da}u vam i drugi. Ako sam dugo istrajavao na razlici izme|u iskazivanja i iskaza. Citiranje. istog ~asa. to je Lakanova {ema. iskazivanje. citirate Marksa. To se zove citiranje. Na{a draga istina iz Epinalove slikovnice koja izlazi iz bunara. koje je svojstveno istini – istina se mo`e uvek upola re}i.

mesto gospodara. Ali vi se tada pozivate na onoga koji je njegov autor. na svoj na~in. da bude odstranjen iz procesa. To je jedina ta~ka – jesam li mogao do sad da to objasnim – koja ~ini da citiranje. To apsolutno ne mo`e da ima isti smisao u oba slu~aja. ali da }e to dati dobre rezultate samo u slu~aju istinskog gospodara. ta dva registra. utoliko {to u~estvuju u polu-kazivanju. naslov – pod kojim interveni{e interpretacija. E pa. nije. koju ne mo`ete da smatrate priznanjem a da ne la`ete. ne mo`ete nikako da sami dopunite. To je iskaz za koji vam se nazna~ava da je prihvatljiv samo ukoliko ve} u~estvujete u nekom diskursu. s druge strane. imenom autora. . naime psihoanaliti~ar – utoliko {to mu je. Kada se citiraju Marks ili Frojd – nisam slu~ajno izabrao ta dva imena – onda je to u funkciji strane koju je u diskursu zauzeo pretpostavljeni ~italac. jer je to poznati primer. [ta zna~i da on mo`e da preuzme ovo mesto koje je. ponekad uzet iz istog teksta. Riker. eto {ta daje medijum – i. onaj koji unapred prihvata da bude proizvod kogitacija onoga koji se psihoanalizira. jasno je da je `elja gospodara `elja Drugog. na primer. po{to to treba da vodi do znanja – znanja ~ije je jemstvo. interpretatori. Ako je re~ tako slobodno data onome koji je psihoanaliziran – on upravo tako prima tu slobodu – to je zato {to mu je priznato da mo`e da govori kao gospodar. na nivou diskursa gospodara. na nivou temeljnih struktura koje su tu na tabli. ako se mo`e re}i. tj. Tako je vrlo dobro i to nema ni{ta sa manje-vi{e klimavom funkcijom autora. To je onaj koji mo`e da pro|e kao priznanje. Nadam se da sam time doprineo da osetite {ta je sa onim {to nazivam citiranje. kao ~vorak. kao {to su neki poverovali da su od mene ~uli. a koju vi. tako|e polu-izricanje. Pretpostavite da se u slede}em koraku citira neka re~enica s naznakom odakle je ona. po{to je to `elja koju rob preduhitruje. kao tom proizvodu. Citiranje je. Pretpostavite da se citira ista re~enica pod mojim imenom.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ima va`nost. ~injenica da citiramo. Citat. na drugom stepenu. strukturiranom. Ve} u prostom funkcionisanju odnosa gospodara i roba. G. zapanjuje u ustanovi analiti~kog diskursa koji je sredstvo transfera. Zagonetkom koja je koliko god je to mogu}e ubrana iz potke govora onoga koji se psihoanalizira. su|eno da na kraju bude gubitnik. mo`e da. to da je analiti~ar taj koji je postavljen u funkciju subjekta za koga se pretpostavlja da zna. koji je. talac. 320 autora ~iju te`inu prepu{tam vama. Interpretacija je – oni koji se njome koriste to zapa`aju – ~esto uspostavljena zagonetkom. Pomo}i }u vam da to razumete i nadam se da ne}ete uzeti za zlo. Ono {to. zaista. ili ne citiramo jednog autora. samo ako ga uklopite u ceo kontekst. taj iskaz.

pored ostalih. Analiti~ar sebe ~ini uzrokom `elje analiziranog. nazna~i}u samo da se njena funkcija ve} pojavila. Zasigurno da je previ{e lako videti da ovde prolazi senka zadovoljenja `elje da se bude priznat. unapred plodan za ono {to se naziva transferom. Pozivam vas da se sastanemo druge srede u januaru. i da se nije bez razloga Frojd najradije pozivao na tolike presokratike. na svom mestu. ne~im {to se prvi put javlja na svetu? Anticipiraju}i nastavak puta koji }e nas mo`da odvu}i na dugo skretanje. Po{to znam da je ovaj amfiteatar od dva sata zauzet. na Empedokla. ~ija je to istina pona{anja. kao {to to ~inim danas.PSIHOANALIZA Drugo je pitanje znati ~ije mesto zauzima analiti~ar da bi izazvao kretanje koje ula`e subjekat za koji se pretpostavlja da zna – subjekat koji je. [ta zna~i ta ~udnovatost? Treba li da je smatramo slu~ajno{}u. 17. decembar 1969. godine 321 S francuskog preveo Sanja Todorovi} . istorijskim ispadom. budu}i priznat kao takav. za subjekt. zavr{avati u ~etvrt do dva. ubudu}e }u. ali nikako samog njegovog bi}a. Nije to ono glavno. pretpostavi da zna {ta ~ini u ve}oj meri nego histerik. da se.

Naprotiv. koji prati „sam pokret na{eg savremenog `ivota“. drobio. padalo mi je na pamet kako je taj Envers svojevrstan eliksir. Jo{ mi se ~inilo kako je on. koje je on u {ali upore|ivao sa ~etvorono`nim `ivotinjama. neku vrstu plesa nagona smrti.2 177. Mo`da zato {to }u o njemu govoriti u Bordou! Razmi{ljao sam kako je on izvanredan proizvod destilacije i kako je Lakan. Lakanov smeh. U ovom seminaru uop{te nema nikakvog poziva pobunjenoj omladini da odustane od borbe. ne bih li vam u Bordou rekao nekoliko re~i o njemu. i da one ne}e nestati ako duvamo u njih i da. ako `elimo da nam se pru`i * Jacques-Alain Miller. Dok sam ~itao Seminar. jasno uvideo da je omladina tog vremena. pred o~ima sam imao jo{ jednu.964.322 Tre}i program Radio Beograda Br. me{ao i pre~i{}avao u retortama ogroman materijal. ali starac podse}a omladinu da postoje strukture. i da im on. pre dvadeset godina. tako da smo sa ovom prili~no kratkom knjigom dobili neku vrstu nektara. Cahiers de la Section Clinique de Bordeaux. diskurs starca koji se obra}a omladini – te da u ovom seminaru nema ni strogih prekora. I–II/2009 UDK: 159. nije rekao da treba da se povinuju. ^itaju}i iznova ovaj seminar. 141–142. ustani~kim. ove nedelje bih u nekim trenucima video kao ~etiri kostura koji izvode neku vrstu pomamnog plesa. 1992. ~ak ni one mr`nje prema jouissance koju ~esto nalazimo kod starih ljudi. mo`da manje bezazlenu sliku. L’envers de la psychanalyse. jezi~ke strukture. Te male Lakanove sheme. u ovom seminaru. ~inilo mi se da je Lakan jasno sagledao tendencije epohe. ni poziva na razboritost. mogao sam ~uti nekakav zagrobni smeh. bila zavedena jednim starim – herojskim. da bi proizveo ovih trinaest poglavlja. nekakav dance macabre. taj posmrtni jouissance hotimi~no je bio predstavljen ovim ustreptalim kosturima koji spopadaju `ive usred njihovih svakodnevnih poslova. ni re~i o tome. prevladao isku{enje da bude starac koji se obra}a omladini – to je veoma te`ak `anr. PSIHOANALIZA KOJU JE RAZGOLITIO NJEN NE@ENJA* . kao {to on ka`e u ovom delu. starac. Jednom se Lakan osvrnuo na – {to mo`e zvu~ati neumesno – posmrtni jouissance. Ipak. revolucionarnim – imaginarnim. „La psychanalyse mis à nu par son célibitaire“.3 @AK-ALEN MILER Dok sam ove nedelje ~itao Le Séminaire.

U naslovu sam parafrazirao Di{ana. To bez sumnje maglovito upu}uje na Lao [ia. dok sam ga ~itao. u jednom trenutku Lakan se osvr}e na njegovu ~uvenu re~enicu „Ne`enja svoju (toplu) ~okoladu sâm pravi“1. ~ak. Re~ je o igri re~i: francuski izraz être chocolat („biti ~okolada“) otprilike ima zna~enje na{eg „biti nasankan“. mu{ica koja je ubola studente je cece-muva. dve godine kasnije (ako me se}anje ne vara). Le célibataire fait son chocolat lui. svet je odustao od fiksnog kursa i sporazuma iz Breton Vudsa. I to u momentu kada je ono {to se jo{ uvek zvalo kulturnom revolucijom uzelo maha u Crvenoj Kini i kada su neki mislili. odnosno. kapitalisti~ka ma{ina ne mo`e zaustaviti. u tom trenutku. osetio izvesnu nostalgiju za onom mlado{}u koja je bila i moja sopstvena. Postoji jo{ jedan ~uveni izraz Marsela Di{ana. Iznova ~itaju}i seminar ove nedelje. uvideo sam da je to Lakan anticipirao. On upozorava da se. kao da ~ujem Lakana kako postavlja pitanje tog vremena: kakva mu{ica je ubola te studente kada su se tako uskome{ali. Naravno. 1 323 . prev. naro~ito ne da je ven~an s istinom. To je spis ~iji se delovi navode u ovom seminaru i koji je zbilja pisan uporedo sa njim. oslanjaju}i se na re~i Mao Ce Tunga. i u daljem razvoju kapitalizma finansijske {pekulacije su zacelo prestigle industrijsku revoluciju. – Prim.même je Lakanovo preina~enje Di{anove re~enice: Le célibataire broie son chocolat lui-même („Ne`enja svoju ~okoladu sâm melje“). da je ~ak anticipirao i Reganovo vreme. on nas podse}a da ne smemo poverovati da je psihoanaliti~ar ven~an s psihoanalizom. I to mo`e biti razlog za{to ne pripremamo ovakve seminare za njih. Odmah posle ovog seminara. kako se ovaj predsednik izra`avao. Mo`da bi bilo uputno podsetiti i na neke druge doga|aje iz tog vremena. da „isto~ni vetar odnosi prevagu nad zapadnim vetrom“. Prim. prev. Za{to onda ne`enje? Treba pretpostaviti da to {to su je razgolitile ne zna~i nu`no da imaju `elju da se o`ene njome! Ova referenca na ne`enju saglasna je sa onim na {ta Lakan upu}uje u spisu koji je pisan uporedo s ovim seminarom i koji nosi naslov Radiophonie. preciznije. 2 Doslovno: „da sâm ne bude ~okolada“. to moramo uzeti u obzir. Ali sama re~enica ostaje neobi~na: normalno je mlado`enja u poziciji da razgoliti nevestu. U ovo na{e vreme. ne krijem da sam. dolar je po~eo da varira – ne ka`em da je uzrok tome bio Lakanov Seminar – ali dve godine kasnije (mislim) dolar je po~eo da varira. U tom spisu. pozivaju}i demonstranta da pazi da „ne se fasse pas chocolat luimême“2. Nevesta koju su razgolitile njene ne`enje. prema njegovom mi{ljenju.PSIHOANALIZA prilika da ne{to pomerimo. Na Marsela Di{ana upu}uje i ovaj seminar na jednom mestu. muva ~iji ubod izaziva bolest spavanja.

u potko{ulji. on ka`e: ne treba preterivati sa tom velikom komedijom borbe na smrt iz ~istog presti`a. barokne. ukinuti. sa svojim diskursom gospodara i svojim diskursom histerika. a onda ka`e: „Jo{!“. Ali na stranu to {to on svla~i Frojda. osvr}e se na Mojsija i monoteizam – on u svemu tome vidi ne{to poput tkanja (citiram sa 115. on svla~i psihoanalizu – to je istinski striptiz – i mi gledamo kako pada odora psihoanalize. ono op{te mesto psihoanalize: zabrana incesta sa majkom. ako se tako mo`e re}i. To su. svla~i Platona i Aristotela. Pogledajmo {ta Lakan ka`e na 180. mnogo modernije negoli pri~e koje su naglo zastarele u periodu kada se ovaj seminar odr`avao. ako mogu tako da ka`em. isto tako. Lakan najpre u izvesnom smislu svla~i Frojda. usput svla~i Vitgen{tajna. [tavi{e. stranice) nesagledivih protivre~nosti. i da je tako mnogo zabavnije. Na primer. Ovde psihoanaliza nije samo oderana. stavljaju}i im na teret da su oni svukli roba. On. odbrambeni mehanizmi protiv istine da je otac kastriran. ka`e on. samo donekle. i tako sedam puta. Tih nekih godina De Gol je rekao: „Englesku `elim golu!“ Utisak je da Lakan upravo to govori o psihoanalizi. i smatra da nam izla`e istinu u odnosu na koju su ove Frojdove konstrukcije neka vrsta odbrambenih mehanizama. i onda stra`ari nasrnu na nju i svuku joj ko`u. njene ukrasne trice. a ona nastavi da se. Hegela i njegovu Fenomenologiju duha ogolio do same kosti. nego do kostiju! U ovom seminaru. Doista. nego zbilja svedana na svoj kostur. na primer. doista svla~enje u smislu pri~e Alfonsa Alea – podsetimo se: pa{a pred kojim igra~ica izvija svoje telo i koji joj nare|uje da skine jedan veo. giba pred pa{om. . Lakan ide korak dalje u odnosu na pa{u Alfonsa Alea. ali istinski motiv ovog seminara jeste: skinuti. ukrali mu znanje zarad filozofije. On. Mnogo zabavnije i. s obzirom na Edipov kompleks. pa drugi. U jednom trenutku. 324 ^ini mi se da je seminar L’envers de la psychanalyse jedno ogoljavanje psihoanalize. dodu{e to nije ono {to je klju~no. dok ne ostane potpuno gola. i pokazati kako se to mrda u svakoj ta~ki. iako se zanemaruje da je u analiti~koj teoriji va`no da se to odnosi na oba pola. takva. Tako je to Lakan shvatao: ne samo do gole ko`e. ukazuju}i na tragove psihoze koje je prona{ao u Tractatusu. ka`e on.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Analiti~arev diskurs zbilja je kostur psihoanalize. povr{nosti. s obzirom na Totem i tabu. Frojd ostaje. Lakan smatra da je. stranici u vezi sa tom zabranom incesta sa majkom: „To je doterana oplata fundamentalne ~injenice“. koju on `eli da nam sirovu izlo`i. odbaciti poznate konstrukcije i svesti ih na neku vrstu ostatka koji je ovaj kostur. to je svima poznato. Lakan svla~i i Hegela. Ili pak. na kraju seminara. u vezi s ocem. on razmatra Frojdove razli~ite razrade tog pitanja.

u ovom seminaru imamo jednu sasvim drugu pesmu. naravno. Tre}e. a na po~etku svog seminara Les quatres concepts fondamentaux on uvodi jednu sasvim preciznu referencu na te pudenda psihoanalize s kojima valja biti oprezan pri izlaganju. to zna~i da je nevidljivi ozna~itelj svuda i da. Ali. Prvo. tkanje. Na izvestan na~in. Lakanov izbor da smisli diskurs gospodara kao suprotnost psihoanalizi ne samo da nije nevin nego uop{te nije nevin. stranici naznaku toga: nali~je i lice izra|eni su od istog materijala. i ~ak iz ~etrdesetih. kako je on krsti. On im saop{tava slede}e: analiti~ar je sve samo ne gospodar. ta aletosfera. a Lakanu je preostalo da ispita nali~je. posredstvom nekakve fenomenologije percepcije – aluzija na Marlo-Pontijevo delo – ne}emo imati ni najmanju predstavu. u razradi psihoanalize Frojd se usredsredio na lice. Lakan prime}uje. I tako se on poziva na samoga sebe. Diskurs gospodara je tako|e kostur savremenog `ivota. a da se ne obaziremo na to i nastoje}i da se na tom putu dobro provedemo. to nije donji ve{ psihoanalize. O~igledno. njegove tekstove iz pedesetih i {ezdesetih. ono {to Lakan naziva nali~jem jeste diskurs gospodara. Nali~je ne zna~i ono {to je suprotno od psihoanalize. podrobnije tu stvar u vezi sa nali~jem i s licem. Iz ove perspektive. Nali~je se pre odnosi na potku. mo`emo da naslutimo da bi mogao postojati Lakan tako|e ogoljava savremenu istoriju. tkivo. Ali. l’envers de la psychanalyse. bave}i se ~ak njegovom psihopatologijom. drugo. iako Lakan povremeno ukazuje na taj donji ve{. Biti gospodar je pozicija suprotna poziciji analiti~ara. Dok oni koji su ~itali Lakana. ukazuju}i da je ono o ~emu je pisao u svojim Spisima bio poku{aj preuzimanja frojdovskog projekta s nali~ja. 325 . Frojd je lice. Ovde imamo ~itav jedan svet o kojem. ~ak znamo kako da tu umetnemo ozna~itelj. to zna~i da bi diskurs gospodara bio lice onoga ~ega je psihoanaliza nali~je. Nali~je psihoanalize. konkretno. vi{e ne dopu{ta da se prestravimo „ve~ne ti{ine beskona~nih prostora“. To doista zna~i pogoditi publiku tog vremena ta~no u `icu. znaju da on tada hotimi~no nije zanemarivao rezonance gospodarenja – naprotiv – i da je uzdizao analiti~ara kao gospodara istine. jer ono pri~a odasvuda i sada znamo kako da ga ~ujemo. Recimo da su to oblici svakodnevnog hoda ka smrti: idemo ka smrti. imate u ovoj knjizi na 61. On je ogoljava pokazuju}i da ono {to njome dominira jeste to da je ozna~itelj (kako ga nazivamo) svuda. onog `ivota koji Frojd nije ostavio po strani. Aletosfera. a Lakan nali~je.PSIHOANALIZA Ispitajmo. dakle. ona ne dopu{ta vi{e da pomislimo kako u tim prostorima ima neke ti{ine. studente koji protestuju i koji su te godine njegovi privilegovani adresati. jo{ ne{to se mo`e razaznati u celom ovom seminaru. on je za Lakana kostur svakodnevnog `ivota.

Ana O. Tako. pokrenula pobuna studenata. analiti~kog ~ina. iz surovosti koju nosi ovaj seminar mo`ete izvu}i izvesno zadovoljstvo. Lakan je jo{ jedno Ime Oca. interpretira ga. ~ini mi se da Lakan ocenjuje na~in na koji je u{ao u psihoanalizu. i da je Lakan taj koji je Lakana stavio na muke. U ovom seminaru. s jedne strane. da iznese na videlo temelje analiti~kog delovanja. kao {to smo se mi nekada hvatali u krug. Mo`emo re}i da je Frojd hteo da Frojdovo ime bude Ime Oca psihoanalize. privid kojeg se mo`emo otarasiti samo pod uslovom da se poslu`imo njime. Ime Oca je privid. razotkriva se upravo taj momenat koji je. Jedino {to je Frojd kao Ime Oca privid. Uostalom. odsu- . preme{ta. sardonsko. ali to nije jedini privid. Frojd kao Ime Oca psihoanalize je privid. po pravilima argumentativnog i deduktivnog uma. to jest da iznova uspostavi prevagu frojdovskih referenci u psihoanalizi. Iznosim sve ovo s izvesnom dramati~no{}u kako bih vas razmrdao iz slatkog sna u koji nu`no tonemo prate}i ovaj mali koloplet slova {to su se uhvatila za ru~ice. I ~etvrto. Nema sumnje da je Frojd otac psihoanalize. Jasno je da u ovom seminaru postoji jedna meta. to treba re}i. s druge strane. ~iju istinu ovde razotkriva: povratak Frojdu bio je izvrnuti Frojd. Lakan prime}uje da se u jednom trenutku nazire u Frojdovom delu nekakav prolaz ka nali~ju. Lakanov povratak Frojdu. i Vilhelm Flis imaju udela u toj istoriji. to nali~je Frojda. Ali doista. a koji se pre svega sastojao u tome da se poslu`i Frojdovim imenom. Frojd kao lice. U ovom seminaru. Lakan se. jedan istinski Sveti Sebastijan tela probodenog strelama. mogu}e je da postoji jedno lice Lakanovog dela i da se u ovom seminaru Lakan probija ka nali~ju prvog Lakana. ostaju}i dosledni semantici dance macabrea. jeste sama ova operacija. razgra|uje. to jest da iznova utemelji psihoanalizu. U ovom seminaru.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Toliko mnogo privida koji su ipak nu`ni kako bi se prekrio manjak istinitog o istinitom. Lakan je mogao re}i da je tih godina njegov odnos sa Frojdom o~igledno bio odnos transfera. da se otarasi Frojda. On skida masku studioznog frojdovca koju je nosio na licu ne zato {to bi sada bio manje studiozan frojdovac nego zato {to se Magister dixit odbacuje kao i sve druge prnje kako bi se razotkrila struktura u pitanju. ali negativnog transfera. 326 jedan Frojd koji bi bio lice i jedan Frojd koji bi bio nali~je ovog prvog Frojda. Lakan kao nali~je – upravo to je ideja onoga {to Lakan zove „povratak Frojdu“. formalizuje i redukuje. gotovo slepo oslanja na Frojdovo Magister dixit. ali onda. isto tako. sve do sricanja Frojdovih tekstova. iako doktor Brojer. a. rekli bismo. utisak je kao da smo u {kolskom dvori{tu. Lakan `eli Frojdovu ko`u. neumoljivo preispituje ovo Magister dixit. Mogli bismo re}i da Lakan skida svoju masku.

kada znanje doti~e realno. pre svega transfer jouissancea samog analiti~ara. I zato. nije privid. sva Frojdova zaplitanja i zaplitanja njegovih u~enika i psihoanaliti~ara njegovog i na{eg vremena. U analiti~kom diskursu sigurno ima mesta za privid. Ali privid vlastitog imena nije naprosto feti{. stranici da se za njega stvar svodila na „nastanjivanje Frojdovog diskursa na 327 . Mi doslovno provodimo svoje vreme citiraju}i ih. to je signal da smo se zapravo dotakli realnog. ali polaze}i od ovog privida analiti~ki diskurs doti~e realno. konstante njihovih svojstava. ozna~ene vlastitim imenima. U ovom seminaru }ete zbilja prona}i vrlo odre|ena razmatranja posve}ena citiranju. govorom na na~in interpretacije jer. uvek nepouzdani nego. Vlastita imena Frojda i Lakana – usta su nam puna njihovih imena – uzdi`u se nad velom koji prekriva ambis nedostatka jemstva za sve {to pri~amo. Ovaj postupak nastoji da dotakne realno najpre tako {to }e se prakti~ar izolovati s jednom individuom koja govori i tako {to }e je pozvati da govori na na~in slobodnih asocijacija. Plankovu konstantu. Po~ev od ovog postupka i onoga {to on materijalno proizvodi. Zato je fizika njutnovska. Zato imamo Eulerovu konstantu. Ali kada upotrebljavamo ova vlastita imena. iako je Frojdovo ime kao Ime Oca privid – {to odjekuje celim ovim seminarom. na kraju krajeva. Kantorov skup i jo{ Banahove prostore i Gedelovu teoremu. to jest analiti~arevog poziva da subjekt izgovori sve {to mu prolazi kroz glavu. Eto tu je Lakan razvlastio Frojda. svaki put kada univerzalni diskurs zavr{ava u ispovesti da je to bilo tamo i da to ranije nismo znali. su{tinski. Lakan preispituje skup frojdovskih i psihoanaliti~kih teorijskih konstrukcija. Ovim postupkom uspevamo da proizvedemo temeljne modifikacije subjekta ne samo efekte istine koji su.PSIHOANALIZA stvo krajnjeg jemstva za sve {to pri~amo. Gausovu krivu. ono {to mo`emo nazvati transferom jouissance koji se odlikuje istrajno{}u. ukoliko on doti~e realno. pravo govore}i. zadovoljiv{i se samo intervencijom. i moramo priznati. on eksplicitno ka`e na 15. To je ono {to je Lakan poku{ao da napi{e. i sve to procenjuje slede}im merilom: postupkom koji proizvodi izvestan materijal. sva op{ta mesta psihoanaliti~kog diskursa. prakti~ar psihoanalize poznaje se po svojoj interpretaciji. naposletku. kao aletosfera – Hercovi talasi – svaki put kada znanje zadire u realno. odnosno zato su jedinice za merenje fizi~kih fenomena. mada to uo{te nije tako eksplicitno – ipak analiti~ki diskurs. postupka slobodnih asocijacija. uvek se priziva neko vlastito ime. kada govorimo o psihoanalizi. {to je i u~inio ovim Envers kao da je napisao. kao i u svakom diskursu. Primetno je u psihoanalizi da provodimo svoje vreme citiraju}i ono {to ka`u ova Imena Oca. Svaki put kada ozna~itelj. On procenjuje sve Frojdove konstrukcije. barem na nivou svog postupka.

kako se stalno poziva na istinu. godine vratio da ponovo slu{a Lakana i shvatio da koliko je ranije veli~ao istinu toliko je u ovom seminaru omalova`ava. Kada je Lakan prvi u{ao u psihoanalizu stavljaju}i naglasak na jezi~ke strukture koje su korelativne govoru koji obiluje invencijama. kako se ruga herojima-prestupnicima. u ovom seminaru Nali~je psihoanalize. ovde sprda s tim. li{ena svakog patosa. obezvre|uje. da ovde predstavim tu De Sadovu i Frojdovu srodnost koju je Lakan za~udo uo~io. svodi na jedan pisani znak: T za ta~no i ⊥ za neta~no. to je secirana istina. Lakan se oslanja na materijalnost postupka. Kako je samo mogao biti iznena|en onaj ko je slu{ao Lakana 1953. godine. vi{e je pismo – ne poezija – nego pismo koje sa~injava grupa permutacija diskursâ. to jest uslova koji podr`avaju psihoanaliti~ki postupak u njegovoj materijalnosti. taj Lakan prvi stupio je u psihoanalizu s „funkcijom i poljem govora i jezika“. oni koji su ~itali Lakana se}aju se kako on. zatim. godine i njegov „Izve{taj iz Rima“. . Taj drugi na~in nastanjivanja je ono {to je on doneo i {to je nedostajalo. uporedite {ta ka`e u ovom seminaru o Platonovom Menonu s onim {to o njemu ka`e u svom Drugom seminaru. konkretno. 328 Mo`da ne bi bilo zgoreg da ovde nazna~im do koje mere se u ovom seminaru Lakan prvi razlikuje od Lakana drugog. pre nego {to sam odlu~io da seminar predstavim u celini. Mo`da bi trebalo da preciziram: Lakan prvi. moglo bi se re}i. koji je. pa preporu~uje da ovu re~ upotrebljavamo saobrazno njenoj upotrebi u formalnoj logici. koji se vra}a Frojdu. kako ka`e. Mislio sam. Pogledajte ipak kako se on. sprda istovremeno. Pogledajte. ura~unavanje jezi~kog polja i govorne funkcije. koju su. on je. Lakan drugi koji se ra|a s Nali~jem psihoanalize jeste Lakan koji. To izravno stoji u svakom slovu ovog seminara. gde se ova istina. sa De Sadom i sa Frojdom zbog njihove ljubavi prema istini. do koje mere u ovom seminaru Lakan drugi kritikuje Lakana prvog. pozvan da pri~a {ta ho}e i kako ho}e. veli~a funkciju istine. pristi`e s „poljem i instancom jouissance i pisma“.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. filistri znanja zanemarili. i ono {to se njemu sada ~ini da je od su{tinske va`nosti za psihoanalizu manje je govor. na ~injenicu da je subjekt. On kod njih ~ak pronalazi jednu ~udnu srodnost. negde istovremeno od Ostina preuzeo pojam „govor- drugi na~in“. uvek prigodan. U ovom seminaru. ~ega nije bilo u Frojdovoj konstrukciji: njegova teorija ozna~itelja. Pogledajte jo{. koje je nama bilo nepoznato 1953. Na primer. Novo polje koje on ovde otvara jeste polje jouissance. da bi rekao kako sve {to uspevamo da u~inimo jeste da se {unjamo. a onda se 1970. koji je u seminaru Etika psihoanalize veli~ao prestup. u svojim prvim spisima. nipoda{tava i zauzima se za funkciju znanja! Istina – ka`e on – to su trice i ku~ine. kako se on. pre svega. preuzimaju}i od Sosira i Jakobsona ideju strukture jezika.

razlikom. u potpunosti. isto tako. kada bi govorio u bolnici ne upu{taju}i se u medicinski diskurs. Kako se zbiva prelaz od Lakana prvog ka Lakanu drugom? Lakan prvi je izneo na videlo efekat smisla i efekat istine govora. S ovim primerima imamo. Zato Lakan pi{e S1–S2. Na taj na~in mo`emo najjednostavnije de{ifrovati ~etiri ~lana diskursa gospodara. mogao je samo da razonodi publiku. ozna~iteljskog lanca. Treba tako|e ozbiljno uzeti u obzir njegov vlastiti inicijalni iskaz da poruka uvek sti`e od Drugog i da je subjekt samo put njenog povratka. da postoje tipovi iskazivanja koje on naziva diskursima i koji su ta~no odre|eni pozicijom koju subjekt zauzima u odnosu na izvestan broj funkcija. U to neko vreme je. u pravom smislu topiku diskursâ. pod nazivom diskurs. Lakan ovde obja{njava da se u ovom Drugom. ozna~itelj ne postoji. nalaze prethodno upisane strukture tog poretka. i to je sto`er ovog u~enja. tragaju}i tako|e za ovakvim tipovima iskazivanja.PSIHOANALIZA nog ~ina“. speech act. ili pak da se tip nau~nih iskaza ne povinuje istim odre|enjima kao tip filozofskih iskaza. U to vreme tragali smo za tipovima iskazivanja koji bi se me|usobno razlikovali s obzirom na odnos subjekta s istinom: na primer. kao ozna~iteljski par koji je minimum ozna~iteljske arti- 329 . Ovde imamo. On dodaje u ovom seminaru da pored efekta smisla. to je svojstvo koje Sosir naziva dijakritikom ozna~itelja. u skladu sa sosirovskom definicijom ozna~itelja. na delu pokazane te razli~ite tipove iskazivanja. on na po~etku ovog seminara izla`e jednu teoriju mestâ. Glavni motiv ovog seminara sasvim je druga~iji. mogli smo bez mnogo te{ko}a uo~iti da odnos s istinom jednog iskaza formalne logike nije isti kao odnos s istinom jednog poetskog iskaza. postoji efekat jouissancea. u neku ruku. U to vreme je tako|e na{ dragi Altiser nastojao da suprotstavi i da nauku i ideologiju razlu~i. sam. jeste ono za ~im smo u to vreme tragali. na koju vas mogu uputiti: ozna~itelj je diferencijalna pozicija. a kada bi govorio na Ekol normal superier. tako da. to da se govor striktno povinuje strukturi koja mu prethodi. ono {to je govorio moglo je biti interpretirano samo kao jedno podu~avanje. da bi njime ozna~io ono {to je svojstveno subjektu koji iz savremenog ugla govori u analizi. istine ili ozna~enog. {to zna~i da je pozitiviran opozicijom. Jedan. njegov minimum je dva. Kako bi svojoj publici i svojim budu}im ~itaocima otvorio put ka razumevanju. pokazuju}i da je ono {to njegov diskurs mo`e da iska`e uvek unapred shva}eno i interpretirano zavisno od mesta na kojem on govori. [ta je kod Lakana S1–S2? To je minimum ozna~iteljskog lanca. glavne tipove iskazivanja koje je razlu~io Lakan i koji su neka vrsta kalupa pomo}u kojih se formiraju iskazi. Fuko radio na svojoj Arheologiji znanja.

i vide}ete da ga u ovom seminaru Lakan ponekad naziva belegom. U tom trenutku svaki profesor svim svojim srcem. Eto. ima li boljeg na~ina da se defini{e subjekt u psihoanalizi. Ponekad bi on to pisao jouissens. odnosno ozna~itelj koji analiti~ar uvodi u ozna~iteljski lanac. {to kona~no zna~i zapisati dve stvari u isti mah: prvo. koji je konzervatorijum znanja koje vi{e ne izaziva nikakvo ushi}enje. zato se mi i ne `urimo da psihoanalizu uvedemo na univerzitet. 330 kulacije. Ako bismo mu dali vremensku vrednost. i dok proizvodimo dovoljno jouissancea da bismo napunili sale. On dodaje malo a. da bi bio shva}en. ako razmotrimo S1–S2. to jest da se upi{e kao efekat ozna~itelja? Ako pretpostavimo da je analiti~ka interpretacija. ula`u}i sav svoj talenat. drugi posle“. postoji efekat jouissancea. Neki to posti`u. {to u njegovom jeziku zna~i da pored efekta smisla i istine. Ovu retroakciju Lakan je tra`io tamo gde se ona nalazi. mi ostajemo izvan. to je ono {to on ima na umu. drugo. ima jo{ jedan sens joui. taj efekat zna~enja na koji sam se nakratko osvrnuo – S1 je misteriozan. da idemo do kraja. nastoji da iznova proizvede jouissance s tim starim znanjem. Dakle. tek polaze}i od drugog – povratno – on postaje jasan. na to mesto je Lakan isprva postavio efekat ozna~enog ili zna~enja. to jest subjekt od koga o~ekujemo da se promeni putem ozna~itelja. a neki ne. kako bi proizveo dvosmislenost. kako verujemo. to je upravo ono {to Lakan ~ini kada na to mesto zapisuje precrtano S Š$¹. smisao koji izaziva ushi}enost. koji je ve} ranije na razli~ite na~ine definisao. i onda to prestaje i mirno se vra}a na univerzitet. univerzitet je od{krinuo vrata tek kradimice upravo tokom tih doga|aja – upravo u to vreme uveden je Odsek za psihoanalizu . Uostalom. to jest ozna~itelj subjekta. kod Frojda i njegovog „~oveka-vuka“. Ovde }ete na}i zapis precrtanog velikog S Š$¹. Dakle. koji je tu. tek po~ev od drugog ozna~itelja misterija se rasvetlila – mi to zapisujemo stavljaju}i ispod S1 jedno malo s ozna~eno kako bismo rekli da je ono povratno proizvedeno po~ev od S2.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ostajemo na rubu univerziteta. i onda to nestaje. nego da se on upi{e na samo to mesto. da na ovom mestu nema ozna~itelja po{to tu imamo ozna~eno. to je zato {to mi subjekt tretiramo upravo kao efekat zna~enja. kadra da promeni subjekt. {to zna~i da je prvi ozna~itelj uvek enigmati~an. Sve dok nam polazi za rukom da pronalazimo dovoljno jouissancea ne samo u psihoanaliti~koj praksi nego i u svemu {to o njoj mo`emo re}i. i zato je ono S ozna~itelja precrtano. ako bismo rekli „prvi pre. te{ko da bismo mogli prvog da nazovemo ozna~iteljem. jer postaje ozna~itelj samo na osnovu drugog. Pored smisla. Tu imate primer retroaktivnog funkcionisanja ozna~itelja. i efekat zna~enja je proizveden. smisla. Zato postoji period kada znanje obuzima.

O~igledno. bacaju}i klupko i povla~e}i ga natrag. proizvod jouissancea. i koju je mogu}e iznova otkriti posredstvom slobodnih asocijacija. i da je S one strane principa zadovoljstva odre|ena ta~ka Frojdovog dela. To Lakan u seminaru tretira kao „frojdovsku pri~u o ponavljanju“. koje. koju je otkrio. malo dete. Lakan precizira da je njegov prvi nalaz bilo „sricanje nesvesnog“. ali u izvesnom smislu upravo u ovom momentu Frojd kao da zalazi s nali~ja svoje doktrine. on sada vidi efekte. 331 . Znate da je ovo Lakan komentarisao hiljadu i jedan put. Pogledajte {ta on pi{e o prisili ponavljanja. osim mo`da u dalekom nagove{taju. ona epizoda kada Frojd posmatra dete.PSIHOANALIZA Vrlo va`an klju~ ovog seminara jeste ono {to je Frojd nazvao ponavljanjem. pa ipak. Lakan sasvim konkretno ka`e (88. a mi vu~emo da ih ne bismo kojim slu~ajem otvorili. uo~avanje da bez znanja. Najpre. To je topolo{ka notacija. a za~udo u ovom seminaru ~ija je osovina ponavljanje ~ini mi se da nema ovog primera. bez u~e{}a subjektove spoznaje. stranica): „To je ~ak ono {to je Frojd otkrio upravo oko 1920. a to }e se dogoditi iznebuha. i mi smo slo`ni: oni. to je Fort-Da. do~eka}e nas ra{irenih ruku. skandira kretanje fonema {to Frojd transkribuje kao Fort-Da. postoji ~itava jedna organizacija koja funkcioni{e i koja daje smisao. Godine 1958. Lakan povezuje prisilu ponavljanja s uporno{}u istine. kada budemo istinski osaka}eni. Njegov prvi nalaz u osnovi je bio interpretacija snova. na dan kada bude presu{io taj efekat joussancea. poistovetio sa uporno{}u istine koja vapije u pustinji neznanja. U svom Quatre concepts fondamentaux on je razlikovao nesvesno i ponavljanje. to nam pru`a klju~ za onog „Frojda kao nali~ja Frojda“ koga sam malo~as najavio. godine – pozivam se konkretno na S one strane principa zadovoljstva – i ovde je. U statusu koji je ovde dodeljen prisili ponavljanja kao odre|enoj funkciji.“ U to vreme. na izvestan na~in. ili ta~nije. u tom trenutku }e nas prihvatiti u skloni{te. s jedne strane. on nju de{ifruje na osnovu jouissancea: tamo gde je ranije video efekte istine. on iznova promi{lja celinu psihoanalize. Su{tina ovog seminara jeste da se ka`e da „su{tina onoga sa ~im imamo posla u istra`ivanju nesvesnog jeste ponavljanje“. guraju kako bi zatvorili vrata. na primer. ta~ka zaokreta njegovog otkri}a. Ali njegov drugi nalaz je ono {to je s one strane principa zadovoljstva i. on je na primer rekao: „Frojd je prisilu ponavljanja.“ Lakan smatra da kod Frojda postoji nekakva cezura. oslanjaju}i se na ovo. „su{tina onoga {to od- na univerzitetu Pariz VIII – onda ih je br`e-bolje zatvorio. kako to konkretno ka`e. kako on ka`e. u ovom tekstu koji je skoro prona|en u [paniji i upravo objavljen u [paniji i Francuskoj: ako ho}ete jednu ilustraciju. a u ovom seminaru ka`e da je su{tina nesvesnog ponavljanje.

za koji sam preuzeo jedan Balzakov naslov preina~en Lakanovim lapsusom. ~ak gre{aka transkripcije – on se tu konkretno osvr}e na preuzimanje Frojda s nali~ja. Insistira}u ovde na onoj maloj notaciji koju Lakan nazna~ava: S one strane principa zadovoljsta jeste ta~ka zaokreta Frojdovog dela. on ka`e da je Frojd dao novi smisao principu zadovoljstva instaliraju}i na temelju toga „ozna~iteljsku artikulaciju ponavljanja u protoku realnosti“. Prvi deo glasi „Osovine analiti~ke subverzije“. Cilj tre}eg dela. „~okolada“. 67–68) – a ravnaju}i se prema Ecrits. Drugi deo je aplikacija te ogoljene pozicije. zbog toga {to je Ime Oca samo privid. naime. ovog seminara koji sam podelio na tri dela koja se. I to je zbilja tako. Duboka logika ovog seminara jeste: po~eti od onoga {to je sam Frojd artikulisao – i {to je po svoj prilici. Drugi deo se sastoji u raskrinkavanju privida oca. kakva smo mi sirota deca bili! Mislili smo da imamo posla sa CRS-om. seminare moramo uvek proveravati i ispravljati budu}i da u njima uvek imamo odre|enu zonu ve}ih ili manjih nepreciznosti. svojevrsna „ekonomska redukcija polja jouissancea“ na osnovu ponavljanja – i razgolititi sve to. koji vi{e nema figuru oca. svedoci smo onoga {to je tada bilo iza horizonta. On se ovde osvr}e na S one strane principa zadovoljstva kako bi izneo tvrdnju da je su{tina nesvesnog ponavljanje. tako|e. su{tina nesvesnog nisu efekti istine. njegovog realnog ostatka koji vi{e ne nalikuje ocu. To je sasvim u skladu s onim {to ka`e u svojim Ecrits (str. evidentno izdvajaju. mislim. „Nali~je savremenog `ivota“.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Mo`emo re}i da je to plan ove knjige. 332 re|uje ono sa ~im imamo posla u istra`ivanju nesvesnog jeste ponavljanje“. zbog toga {to je frojdovski otac samo maska. Opet pozivaju}i se na S one strane principa zadovoljstva. ili ta~nije. kako ka`e Lakan. eto zato je i demonstrant koji se uhvatio u ko{tac s tim lutkom. vide}ete da suprotstavlja homeostazu principa . nego efekti jouissancea. S druge strane. re~ je o tome da se demonstrantu poka`e sve ovo i da mu se ka`e da on napada tek jedno stra{ilo za vrane. sve vi{e i vi{e mânjka jouissancea. da on svoje udarce usmerava ka sasvim obrnutom pravcu od onog gde se to odigrava. kako to ka`e Lakan – a to zvu~i kao primedba koja se odnosi na ono sa ~im se suo~avamo danas –„vi{ak ve{ta~kog jouissancea “. To uop{te nije ono {to je Lakan ranije govorio. upravo zbog toga {to je frojdovski otac samo oplata. Drugim re~ima. a sada su krenuli da mlate seljake. aplikacija na sve ono {to se kod Frojda odnosi na oca. preoptere}enja ozna~iteljskog sistema koji proizvodi sve vi{e i vi{e sredstava za jouissance a da pri tom ne proizvodi nikakvo zadovoljenje. i naravno. jeste da saop{ti da. ako ponovo pro~itate njegov Séminaire II. {to je izraz koji Lakan koristi. i tre}e.

trajnih belega nanesenih na telo – daju nam neku sliku o tome koliko je beleg potreban. Ovde Lakan – i to gledi{te istrajava u ovom seminaru – na istu stranu stavlja princip zadovoljstva i ozna~iteljsko ponavljanje. da se zadovoljimo. Zaher-Mazoh. umesto da se zaustavimo. sasvim neznatnog bola. golicanje. otvara se ~ak pulziji smrti“. Zato on u vi{e navrata u ovom seminaru postavlja pitanje mazohiste. Oslanjaju}i se na ideju da postoji analiti~ki diskurs. Ta~no na tom tragu on }e se na}i. po{to se on „prepu{ta probijanju one tradicionalne barijere i prelazi na stranu jednog jouissancea ~ije bi}e nosi beleg mazohizma. on mo`e smatrati da referira na isto {to i Frojd. beleg koji zapravo mo`e i}i sve do uni- 333 . [ta zna~i logi~ko odre|enje? Uzmite onaj jednostavan primer Fort-Da.“ Spaljivanje benzinom. koji bi uvek bio jedna mo} disharmonije i naru{avanja ravnote`e. `elimo jo{ toga“. S one strane principa zadovoljstva je sto`er ovog seminara. imao je veoma odanu suprugu od koje je mogao da zahteva da ga malo pogura preko granice principa zadovoljstva i izbavi na~as iz njegove u{u{kanosti ne bi li za trenutak osetio svoje telo. a istovremeno treba re}i da }e Lakan govoriti o tom ponavljanju na sasvim razli~it na~in nego Frojd. bi~evanje – toliko. kao ono dete koje nastavlja da se igra sa svojim klupkom. pokazuju}i da sam princip zadovoljstva upravlja ozna~iteljskim ponavljanjem. To }e proizvesti neobi~ne efekte ovog seminara. Umesto frojdovske pri~e. to o~igledno mnogo boli. koji Frojd de{ifruje na slede}i na~in: majka odlazi. ali kako ka`e Lakan. Evo ovo Lakan iznova prevodi isti~u}i pre svega ulogu ovog vremena nezadovoljstva i njegovu privla~nost za subjekta. to jest onoga koji efektivno zna za profit i zadovoljenje koje mo`e izvu}i iz bola. kome dugujemo ovaj termin. nastoja}e da se strogo dr`i logi~kih odre|enja ove strukture. Upravo to misteriozno zadovoljenje prona|eno u nezadovoljstvu on naziva jouissance. manje ili vi{e. On tako|e nazna~ava u svojim Ecrits da Frojdov princip zadovoljstva ima sasvim novi smisao u odnosu na onaj tradicionalni. Ovde je Lakan veoma usredsre|en i veoma zabavan. kada ka`e: „To po~inje golicanjem i to zavr{ava spaljivanjem benzinom.PSIHOANALIZA zadovoljstva i princip ozna~iteljskog ponavljanja koji ide s one strane. napu{teno dete ovladava svojim nezadovoljstvom reprodukuju}i njen odlazak i njen povratak putem onog malog objekta i skandiraju}i foneme. nagoni da ka`emo „Jo{!. aristotelovski. da je u istom diskursu kao i Frojd. on }e i dalje za sebe re}i da je frojdovac. Pozivaju}i se na isti diskurs. Ova re~enica koja se nalazi u njegovom tekstu „Ka na{im prethodnicima“ jeste program njegovog seminara L’envers de la psychanalyse. samo neznatnog bola. koji nas. izvu}i samo malo bola od drugog koji je sasvim po meri i svakako sasvim pokoran. ali da na osnovu ovog diskursa govori ne{to sasvim razli~ito.

i izolovao je erogene zone. tre}e. da ono {to zovemo. zabranom falusnog jouissancea (konkretno. one su u izvesnom smislu devitalizovane. on se pita {ta bi mogao biti jouissance ostrige ili dabra ili drveta. Preko ozna~itelja i. polaze}i od Frojdovog teksta. Frojda je zanimalo da utvrdi gde se libido nalazi u telu. Taj generalni efekat Lakan isti~e u ovom seminaru: istovremeno ozna~itelj koji proizvodi jouissance i ozna~itelj koji bri{e izvorni jouissance o kojem treba re}i da ne znamo ni{ta. invencijom – idejom – ubistva oca. sa belezima na telu. tre}i korak pripitomljavanja tela preko ozna~itelja jeste obuhvatni efekt gubitka jouissencea. drugo. potreban je beleg na telu da bi se iz homeostaze ekstrahovalo jedno istan~ano nezadovoljstvo. on pokazuje da su te tri psihoanaliti~ke pri~e samo neka od mnogih preru{avanja tog gubitka jouissancea. kada to ne govori ni{ta. koji preko ovog ozna~itelja ~uva nekakvo se}anje na gubitak i istovremeno na ispunjenost povratkom. kada smo sasvim izgubili jouissance posredstvom jezika. koji su nekakvi izolati li- . naime. Lakan naziva malim a. 334 {tenja u vrhuncima strasti. upinjemo da tu jo{ ne{to izbije. Povremeno. da ih odoma}enost ~ini mnogo manje lepim nego divljina: uhva}ene u jednom jezi~kom sistemu. Upravo u ovom tre}em koraku. pre svega. u smislu onog Fort malog deteta. belega ekstrahuje se jouissance. koji nije zapravo ozna~itelj u skladu s definicijom ozna~itelja. manjkom koji upisuje posle S1–S2 u lanac koji rekonstrui{em. gubitku jouissancea. To je ono {to na kraju prime}ujemo kod svih doma}ih `ivotinja. On zapravo pokazuje. i jedno i drugo. koji je gotovo mehani~ki efekat jezi~kog zahvata na telu. Lakan svla~i psihoanalizu. Ako postavimo pitanje ishoda funkcionisanja ozna~iteljskog sistema u celini. Naravno. u ~etvrtom koraku. po~ev od toga mi se. {to je prevod onoga {to Frojd tuma~i kao migracije libida. ozna~iteljem koji u isti mah izaziva navalu joussancea i obnavlja se}anje na njega. To je naravno samo jedan primer koji mo`ete imati na umu da biste lak{e shvatili {ta on ~ini sa svojim S1. Definicija koju Lakan predla`e za ono {to on naziva unarnom crtom jeste definicija jednog ozna~itelja bez svog para. Teza koju ovde imate: znanje je sredstvo jouissancee ispravlja ono {to je Lakan godinama govorio. Je li to neprestani bol ili potpuni jouissance? U osnovi. i ovo S2 jeste sam par Fort-Da. prvo. zabranom koja se odnosi na jouissance majke (nema incesta). To ispravlja i upotpunjava taj stav. To je ono {to. kao {to Fort priziva par Fort-Da. kona~no. nego koji o~igledno priziva jedno S2 kao {to Fort priziva Da i. To ukratko obja{njava ono {to isprva mo`e itekako da iznenadi kod Lakanovog stava: znanje je sredstvo jouissancea. naime da ozna~iteljski lanac ima efekte istine. Lakan zapravo vidi u mazohizmu paradigmu te ekstrakcije jouissancea. da ne treba masturbirati).tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.

kome pripisujemo odgovoranost za pomanjkanje na{eg jouissancea. Dakle. {tavi{e. to se vrti. ali s veoma upadljivim preme{tanjima. tako|e jedno preru{avanje ovog manjka jouissancea kao mehani~kog. i mi u toj propasti uspevamo da nadoknadimo ne{to. i postoji ne{to. Mojsije iznenada razbija table Zakona o jevrejski narod. u svakom slu~aju. {to zna~i da je zabrana falusnog jouissancea u stvari jedno preru{avanje gubitka. a Lakanove reference su ispunjene energijom i dinamikom. prevedenog u terminima zabrane. Treba re}i da kod Frojda imamo neku vrstu uli~nog pozori{ta lutaka. ako tako mogu da ka`em. on se poigrava sa entropijom i ka`e: gubitak jouissancea je poput entropije. sa bilo ~im {to nam je na dohvat ruke upinjemo se da povratimo mrvicu jouissancea u to telo. 335 . dakle jedan manjak. ovim ocem koji je kod Frojda su{tinski povezan sa smr}u. nekakav kvantitet koji po~inje da opada. imamo kona~no vezu s ocem. kako on ka`e. ali s jednim manjkom. zabranu incesta s majkom. bilo da je to „golicanje“ bilo da je „pr`enje“. imamo falusnu zabranu a. bida na telu. nadam se na jednostavan na~in (ali jednostavnost je u skladu s onim ~emu je Lakan te`io). i deca se vesele. s jedne strane. jer Frojd za svaku referencu koristi Edipa. ne reaguje uvek na mig. zabranu koja je bila upisana u razli~itim kulturama i koja je. To je primer koji ne treba po svaku cenu uzeti ozbiljno. iznose}i radikalnu tvrdnju: taj otac je kastriran. ose}aju}i dobro da ono nije svuda. To je sama kost. s druge. osim {to umesto Frojdovog mitskog pozori{ta lutaka. Lakan ka`e: to nije realan otac. taj otac je li{en jouissancea. I uvek su to samo „skromna sredstva“. svla~enje falusa. otac primitivne horde vra}a se u drugom ~inu. Pored ovoga {to sam izlo`io. Ovo {to vam ukratko izla`em prote`e se kod Lakana gotovo celim drugim delom seminara. prime}uje Lakan. Potrebno je pokrenuti nebo i zemlju da bismo ne{to neznatno nadoknadili od te propasti jouissancea. da je ono koncentrisano. imaginarni otac je onaj koga zami{ljamo kako uskra}uje i upravo su se s ovim ocem demonstranti uhvatili u ko{tac. pokazuju}i i prevode}i ovaj gotovo mehani~ki efekat jezika na telu. ma{inske reference. ovde imamo nau~ne. s jedne strane. To Lakan iznova prevodi. ocem koji se uglavnom zami{lja kao onaj koji uskra}uje jouissance. on je samo druga verzija ovog fundamentalnog manjka jouissancea. postoje neke Frojdove konstrukcije nalik ki~u. Sve ukazuje na to da ovde imamo odre|enu nezavisnost organa koji. kostur stvari. Eto na {ta se Lakan vra}a. koje je on ve} upotrebljavao u Séminaire II. Izabrali smo falus jer je to telesni organ ~iji se jouissance naro~ito mo`e izolovati i ponekad je odvojen od jouissancea individue koja sa njim ima posla. hteli vi to ili ne.PSIHOANALIZA Tako }ete u ovom seminaru sukcesivno na}i. a potom se pojavljuje zabranjena majka.

Kona~no taj zabranjeni falus. i svakako treba postaviti pitanje: za{to on to nagla{ava? Odmah }u odgovoriti: zato {to pokazuje da je i za jednog i za drugog brak. U stvari. O~igledno. Tu }e Lakan pogurati malo predaleko svoj negativan transfer. da ih dotaknu. {to zna~i da je i Frojda i De Sada pokretala ljubav prema istini. transformisao njihove `ene u njihove majke. koji. upisuje se ta~no na mestu manjka. i to je Lakanova teza. odmah u susedstvu. ta zabranjena majka i taj mrtvi otac. [tavi{e. To je me|utim veoma suvislo. sam brak je postao incestuozan. Lakan pretpostavlja da su te dve svastike – Frojdova i De Sadova – bile histeri~ne. ali na kraju krajeva. to nije ~ak ni De Sad. na`alost. u XVIII veku. jouissancea koji nam manjka. bra~ni jouissance. nasuprot doktrini Crkve gde se preporu~uje da ispunite svoju du`nost. sve ukazuje na to – ne znam da li ste ~itali njegovu poslednju biografiju koju je napisao Moris Lever – sve ukazuje na to da zapravo. efekat istine. on uspeva malo da zagrebe. to je jedno te isto. mo`e se svesti na manjak koji je mesto efekta istine. kao {to se i de{ava. Ili je bio krajnje nespretan ili je. kod svastike. kada dr`ite razvratnika unutar ~etiri zida. Ono {to je zanimljivo jeste da je upravo dopu{teni jouissance. Lakan ka`e da je ljubav prema istini sme{tena ta~no na nivou manjka. . To u novom svetlu prikazuje drugu `enu. istina. ali istina eventualno mo`e biti sestra jouissancea kao zabranjenog. nema vi{e velikih prestupnika. sve se mo`e svesti na precrtano S Š$¹. jer su u njegovo vreme. Vidite dokle to ide. ljudi ~inili i mnogo gore stvari. usled zabrane incesta sa majkom. malo~as sam precizirao. stoga oni tu nisu mogli. Zato Lakan ka`e: „Ljubav prema istini uvek je samo ljubav prema kastraciji. dolazi posle S1–S2. kao onaj osamnaestovekovni ~ovek `elje na koga aludira Lakan u svom seminaru L’étique de la psychanalyse. Bez sumnje. drugim re~ima. 336 Mogla bi nas tako|e zanimati nova Lakanova verzija prestupa: to nije vi{e heroj koji stupa napred suprotstavljaju}i se zabranama. ali seksualno zadovoljstvo je ne{to drugo – upravo je ovaj dopu{teni jouissance transformisan u zabranjeni jouissance. samo ovaj ô-tako-zabranjeni jouissance postaje u tom pogledu dopu{teni jouissance.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. on je i uhva}en ba{ zato {to je bio krajnje nespretan. jer ka`e: Frojd i De Sad. koji je ~ak i kod Jevreja jouissance koji se preporu~uje – preporu~uje se da seksualno zadovoljstvo potra`ite kod svoje `ene. {tavi{e.“ Ali tako|e zbog ovoga on ka`e – jer o~igledno to ima i dve strane – iznena|eni smo kada on ka`e da je istina sestra jouissancea. i onda je istina De Sadove pozicije bila ma- Nemam. obojica su potra`ili ne{to sa strane. on se poziva na ~injenicu da De Sad uop{te nije imao nevine odnose sa svojom svastikom da bi pretpostavio kako je to slu~aj i sa Frojdom. vremena da vam govorim o Frojdu i De Sadu. `eleo da bude uhva}en. Dakle.

S francuskog prevela Janja Stjepanovi} 337 . radije zavr{avam ovom razgaljuju}om opaskom. Pouka svega toga je da postoje samo skromna sredstva koja nam omogu}avaju jouissance. ~im je spazio Ester. koji je uvek jouissance objekta a. njegov mazohizam. {to obja{njava ~injenicu da je ovaj veliki vlastelin. kako jouissance koji mi mo`emo imati. Zato ljubavna pri~a. Ovu tezu Lakan brani pokazuju}i kako su bogata{i preoptere}eni svojim jouissanceom. {to nam. kada raspola`emo znatnim sredstvima kao ovaj milijarder. naposletku. Po{to je ovaj seminar ipak veoma pesimisti~an. uz mnogo te{ko}e nalazimo jouissance. jouissance raspola`e samo „skromnim sredstvima“. taj jouissance zahteva uvek da najpre pro|emo kroz manjak. ostavlja prostora za veliku nadu.PSIHOANALIZA zohizam. i pri~a jouissancea. proveo toliko vremena u Bastilji. barona Nisen`ena nije sre}na pri~a. to jest jedan mali suplement. koji. ovaj veliki pisac. ka`e: „Nau`ivao sam se za bar sto hiljada franaka!“ O~igledno Izgubljene iluzije su tu da poka`u da. Imam na umu milijarderovu re~enicu iz Ljudske komedije – na koju bi bilo dobro da se ovde osvrnemo po{to se Lakan poziva na Balzaka u ovom seminaru – besmrtnu re~enicu barona Nisen`ena. Zapravo.

Iako sram ne nastupa kao psihoanaliti~ki koncept. u kakvoj je vezi s psihoanalizom uop{te i s Lakanom posebno? Iako nam kasnije Lakan pru`a primer za mourir de honte.2 141. str.1 U tome je problem afekta. re~ je o afektu koji je par excellence psihoanaliti~ki. nesvesno? Lakan precizno ka`e da ono {to je potisnuto nije afekt. SRAM I BESRAMNOST U@IVANJA . do srama dolazimo kada nemamo vi{e kud. be`i. da tako ka`emo. ili bilo koji drugi psihoanaliti~ki primer srama. Lakan. naime. Seminaire. gde se afekt. 1991. naizgled neva`nih detalja Lakanovog XVII seminara. sluga. naprotiv. jeste uloga srama. Ali ti slu~ajevi su retki.8:141.964. 168. Seminaire. kad ponestanu re~i. nalazi? Njegovo je mesto veoma sli~no u`ivanju – on se nalazi izme|u redaka. {to. Livre XVII: L’envers de la psychanalyse. Seuil. nego zastupnik predstave. naprotiv. me|utim. a „vi{e je nego o~igledno da je u`ivanje supstanca svega onoga o ~emu govorimo u psihoanalizi“. Pariz. sama tematizacija diskursa. Pogre{no je. tvrdi Lakan. Zaista – da li to uop{te postoji? Ako postoji. Livre XVI: D’un Autre à l’autre. Pominjanje srama jedan je od na~ina Lakanovog odgovora na kritike da ne tematizuje afekt.“ Sram nije ne{to o ~emu pri~amo s lako}om. to jest diskursa gospodara. misliti da on afekt stavlja u drugi plan. sli~an problemu u`ivanja. kao {to „veoma retko vidimo da neko umire od srama“. Seuil.338 Tre}i program Radio Beograda Br. poslednje predavanje ovog seminara po~inje re~ima: „Umreti od srama jedan je od u~inaka koje je te{ko posti}i. u stvari. izvr{io je samoubistvo jer kao organizator zabave za princa De Kondeja nije uspeo da ispuni svoja zadu`enja – on ne pominje nikakav drugi Frojdov.78 PETER KLEPEC Jedan od neobi~nih.2 Lakan @. time i srama. 2 Jacques Lacan. On na neki na~in izmi~e. neprepoznat. pokrenuta je istim motivima kao i obrada teskobe u X seminaru. Ali na koji na~in? Da li je afekt ne{to {to je potisnuto. 179:159. Ali. 45.964. 2006. sakriva se. Pariz. I–II/2009 UDK: 159. str.319. 141–142. dok potiskivanjem afekt ostaje neidentifikovan. ne zna~i da psihoanaliza o sramu nema {ta da ka`e.2 Ako teorija ~etiri 1 Videti: Jacques Lacan. „umreti od srama“ – jedan jedini primer iz osamnaestog veka: Fransoa Vatel (François Vatel).

ako Lakan ka`e da „je jedini diskurs koji postoji Š…¹ zapravo diskurs u`ivanja“3. onako kako su predstavljeni u ovom seminaru. 208. Livre XVI. Ovde nije re~ o nekoj aristokratskoj. donose neke nove refleksije. Na kraju krajeva. po pravilu idu zajedno s revolucionarnim pokretima. Iako je Lakan najdirektnije tu temu obra|ivao u svom VII seminaru o etici psihoanalize. str.: D’un Autre à l’autre. str. preciznije. Poku{a}emo. pominjanje srama nije ni toliko sporedno. mandarinskoj. ili antipoliti~koj reakciji Lakana kao pojedinca. Kakav je status istine u savremenom dru{tvu? Kakav je status znanja i dru{tvenih vredL’envers de la psychanalyse. teorija ~etiri diskursa kao dru{tvene veze itd. Nije u pitanju.5 Ako se prisetimo i slavne izjave – „Ako doga|aji maja Š’68¹ i{ta dokazuju. Postoje barem tri bitna razloga za uvo|enje kategorije srama u XVII seminaru: istorijski. – va`an je element za razumevanje Lakanovih stavova i za uvo|enje srama. dakle. 6 Ibid. druga strana savremenog `ivota. strukturalni i analiti~ki. nego da za njegove izjave o sramu postoje razlozi koji nisu samo li~ne prirode. mesto ozna~itelja gospodara. onda treba sporedni detalj srama razumeti u kontekstu politike i u`ivanja. Jacques Lacan. 2006. XVI i XVII seminar. bio je to {trajk istine. 90.. status Drugoga i objet petit a. samo Lakanova li~na pozicija.PSIHOANALIZA diskursa u XVII seminaru povezuje u`ivanje s ozna~iteljem i time eksplicitno ispostavlja pitanje mesta psihoanalize u politici. Tako u XVI seminaru Lakan ka`e: „Ono {to smo videli maja. postoji vi{e Lakanovih izjava. Seminaire. 41. dakle. na kraju krajeva. onda je to da su strukture si{le na ulice“6 – mo`emo lepo da uo~imo koji problemi zapravo mu~e Lakana. Seuil. pisca izgubljenih iluzija koje. Lakan tu pominje i Balzaka. 5 L’envers de la psychanalyse. Pariz. 3 4 339 . 848. u onome {to sledi. samo godinu dana kasnije Lakan najavljuju}i zavr{no predavanje XVII seminara koji je po~eo ve} pomenutim izjavama o sramu. str. da tih nekoliko Lakanovih primedbi o sramu postavimo u {iri kontekst. Dakle. nego pozicija Lakana kao analiti~ara. koji se odr`avaju neposredno posle maja 1968.“4 Me|utim. koliko se mo`da ~ini. nije slu~ajno {to tre}i deo XVII seminara nosi naslov „L’envers de la vie contemporaine“. Upravo maj 1968 – naravno uz konceptualne probleme Lakanove vlastite teorije i prakse: veza izme|u u`ivanja i ozna~itelja. str. pozicija i stav psihoanalize uop{te u onome {to je Frojd opisao kao „nelagodu u kulturi“. Kada je re~ o razumevanju i tuma~enju doga|aja iz maja 1968. Vide}emo kako su one ne samo me|usobno povezane ve} kako se nadovezuju na na{u temu. ka`e: „Slede}i put poku{a}u da poka`em {ta zna~i ono {to bih nazvao {trajkom kulture“.

Re~ je o nekakvom diskurzivnom u`ivanju. Time dolazimo do sredi{nje teze o povezanosti ozna~itelja i u`ivanja u XVII seminaru. i s promenom statusa Drugoga. u nekom odnosu. kao relacija prema Drugome. na kraju krajeva. Ta su pitanja ovde nagove{tena kroz tu naizgled marginalnu figuru srama. sredstvo u`ivanja. preko lichettes. onda je istina sestra nemogu}eg u`ivanja. onda je i to povezano s promenom statusa ozna~itelja. derivacija. vernosti nekim idealima? I. do{ao do toga da je Drugi problemati~an. U`ivanje je mogu}e samo ponavljanjem. Ozna~itelj. za Lakana komemori{e prodor u`ivanja i proizvodi dodatak. sada su oni ne samo u odnosu nego je ozna~itelj tako|e uzrok u`ivanja. mrvice. simboli~no treba misliti u vezi s u`ivanjem. U tom smislu sram je rupa (ne manjak! (le manque)) iz koje iska~e ozna~itelj-gospodar. S1. a to je najpre zbog toga {to je ona mogu}a samo unutar simboli~kog. kakav je danas status u`ivanja? S konceptualnog gledi{ta re~ je o postepenom nagla{avanju realnog. nego je i realno. od samog po~etka. kako ka`e Lakan. to nije ne{to {to se samo pri~injava. U tom smislu bi trebalo razumeti i njegovu . Ali to u`ivanje sad nije mogu}e putem transgresije – transgresija je ne{to opsceno – nego „normalnim“ putem. onda je pitanje da li se to i gde zavr{ava. da u neku ruku ne postoji. uz sitne korake. Istina je mogu}a samo kao polu-re~ena. Ako je sve rutina. Ako Lakan govori o „umiranju od srama“. s druge strane. ako je u`ivanje najpre u`ivanje u vlastitom telu. sa sramom? Re~ je o pitanju i mestu realnog. Ako je pre toga Lakan tvrdio da su oni u sukobu. Postavlja se pitanje {ta je onda sa statusom Drugoga (nije slu~ajno {to Lakan pominje Paskala i Kanta uz Vatela)? Za{to? Jer je sada. ako je masturbacijsko u`ivanje u`ivanje idiota. Da li je rezultat analize novi ozna~itelj-gospodar. koji se u diskursu analize nalazi na mestu proizvoda? Kakav je onda status u`ivanja i kakav je status ljubavi? Na koji na~in je to povezano s transferom i. kakav je status sublimacije. posle XVI seminara u kome je u detalje razra|ivao Paskala i status opklade. dokaz koji nagla{ava da je ovde re~ o realnom. unutar ozna~itelja koji u sebi nosi manjak i kastraciju. ljubavi itd. da su oni u antinimi~nom odnosu. Drugi. Upravo je taj inherentni manjak ozna~itelja s druge strane ponor. 340 nosti. dok simboli~no i ozna~itelj odlazi u drugi plan. Upravo je sram. Ako je znanje. devijacija iz koje proizlazi u`ivanje. ozna~itelj i u`ivanje su izvorno. surplus u`ivanja. ako je u`ivanje automatsko. Problem je u tome {to ozna~itelj-gospodar.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Ako su u`ivanje i ozna~itelj jedno. na kraju. ideala i fikcija ali. on ga komemori{e. ako se ponavlja. Me|utim. odnosno ozna~itelj. ono se ponavlja i postavlja se pitanje gde je tom ponavljanju kraj. ali su to tako|e i pitanja kojima }e se Lakan baviti sve do XX seminara. ali ne i na poslednjem mestu. problem je u tome {to su i ozna~itelj i istina dovedeni u pitanje. a u`ivanje je u isti mah i svrha ozna~itelja. Ozna~itelj je nosilac u`ivanja.

koji su tvrdili da strukture nemaju ni{ta s istorijom. Lakan je upravo tom re~enicom ne samo kritikovao kriti~are strukturalizma nego i one koji su na strani strukturalizma. Strukture nisu ni{ta apstraktno ili otu|eno od svakida{njeg `ivota.. Rasprava posle predavanja u kojoj su pored Fukoa u~estvovali: Goldman. predstavlja jedan od podsticaja i motiva za Lakanovu razradu ~etiri diskursa. Ormeson. upravo ta rasprava. februara 1969. Ulmo. mogli bismo podsticaje za kasnije Lakanove elaboracije videti i u slede}em Fukoovom programskom stavu: „Najkra}e re~eno. godine. Lakan i @an Val. oblik. vrednost ili postupak kome bismo ih podvrgnuli. str. na~inom `ivota. prema na{em mi{ljenju. Quarto. ~ini se da je istorija. dakle. „Qu’est-ce qu’un auteur?“ u: Michel Foucault. 817–840. Gallimard. te da ga analiziramo kao promenljivu i kompleksnu diskurzivnu funkciju. Gandilak. dok je Lakan prvo predavanje XVII seminara odr`ao tek tre}eg decembra te godine. u kojem Fuko iznosi svoje vi|enje funkcije autora. to jest ozna~itelj. Uprkos ogromnim teorijskim razlikama izme|u tih dvaju autora. Iako to nije mogu}e direktno dokazati. 1954–1975. a da autorska funkcija uop{te ne bi nastupila. 2001. I ne bi se vi{e postavljala ve} toliko puta do sada pre`vakana pitanja: „Ko je uistinu govorio? Da li je to bio zaista on i niko drugi? Sa kakvom autenti~no{}u ili originalno{}u? [ta je od svog najdubljeg ja on ispoljio u tom diskursu?“ Nego: „Na koje na~ine postoji taj diskurs? Kako mo`e da kru`i i ko ga mo`e D’un Autre à l’autre. treba ista}i da Lakanovu re~enicu mo`emo da smestimo u jednu ~uvenu raspravu u kojoj u~estvuje i Goldman. bez obzira na svoj polo`aj. Š. Pariz.¹ Sasvim je mogu}e zamisliti kulturu u kojoj bi diskursi kru`ili i bili primljeni. 7 8 341 . strogo saglasna sa strukturalisti~kim zahtevima. uzgred re~eno. Struktura ili simboli~ki red. Naprotiv.PSIHOANALIZA izjavu da ga ovde zanima „diskurs bez re~i“. 37. Svi diskursi bi se. vremena i istorije. shva}ena kao istorijski materijalizam. nalazi se na str. u odnosu je s u`ivanjem. diskurs kao struktura. re~ je o tome da subjektu (ili onome {to ga zamenjuje) oduzmemo ulogu izvornog utemeljitelja. Rasprava je odr`ana 22.7 Mo`da bismo tu. Dits et écrits I. 840–849. ka`e Lakan. Ali i struktura je realno. mogli videti jo{ jedan motiv za razradu ~etiri diskursa kao nekakve pokreta~ke snage istorije. Ne ulaze}i previ{e u velika pitanja o istoriji i strukturi. Autor – ili ono {to sam poku{ao opisati kao autorsku funkciju – bez sumnje je tek jedna od mogu}ih specifikacija funkcije subjekta. Ako je Lisjen Goldman zajedno sa Sartrom ~esto napadao strukturalizam u vezi sa pitanjima diahronije.. Re~ je o raspravi do koje je do{lo posle Fukoovog predavanja s temom „[ta je autor“8. str. odvijali gun|aju}i. one se nalaze u njegovom centru. „strukture su si{le na ulice“.

Ali tu su i ostali. Seuil. banula na njegov seminar. dakle u vreme XVI i XVII seminara. 17. Lakan oti{ao ne na ulice. str. odnosno kada raspravlja o funkciji citata11. „pojam diskursa gospodara. 11 Ibid.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 16. 12 Ibid. istinitog gospodara koji ne}e ni{ta da zna i koji samo ho}e da stvari deluju. str.12 To ne zna~i da Lakan. izrasta iz svojevrsnog ~itanja Hegelove dijalektike gospodara i sluge“. str. 342 prisvojiti? Koja su mesta sa~uvana za mogu}e subjekte? Ko mo`e popuniti brojne funkcije subjekta?“9 Ta pitanja Lakan re{ava uz pomo} ~etiri diskursa. kad Lakan ka`e da sam nije autor10. 34. onda dolazimo do istorijskog konteksta koji smo ve} pomenuli.. 14 L’envers de la psychanalyse. kao pou~avati. naravno. Ali u XVII seminaru. nemogu}e je jednostavno i nedvosmisleno odgovoriti na pitanje da li i gde na tim ulicama sre}emo samog Lakana. nije poznavao Bi{aa pre nego ga je u centar svoje analize u Naissance de la clinique iz 1961. ima i mnogobrojnih drugih paralela s Fukoom. Potrebno je. kao jedno od tri nemogu}a zvanja) i u~esnici majskih i poslemajskih zbivanja. 839–840. Naju`i krug studenata koji je osnovao i Cahiers pour analyse. upotrebiti malo ma{te. godine uzeo Fuko.. koji je bio poznat po svojoj erudiciji. 9 10 . 13 Videti Écrits. 15 Ibid. Ali ono {to je zanimljivo jeste da Lakan naj~e{}e Bi{aa uvodi u raspravu13 kada raspravlja o Hegelovoj dijalektici gospodara i sluge. 221. Upravo je taj momenat za XVII seminar veoma va`an. 317. str. uzgred re~eno. tako da mo`emo slobodno re}i da je u ono vreme. 1978. str. str... Ako uzmemo u obzir i Lakanovo upozorenje da se u ovom istorijskom trenutku svi suo~avamo s problemom kako sa~uvati diskurs gospodara. 40. Pariz. Me|utim. kako ka`e Mladen Dolar u svom tekstu „Hegel kao druga strana psihoanalize“. ve} je neko vreme deo Lakanove publike. kao onaj koji konstitui{e drugu stranu psihoanalize. pravog. jer. iako je za maj 1968. Seminaire II: Le moi dans la théorie de Freud et dans la technique de la psychanalyse. doslovno. 95. Uporedi: L’envers de la psychanalyse. Seuil. 1966. osnovnog tipa diskursa kao dru{tvene veze. ili kada susre}emo Bi{aovu definiciju `ivota kao celine sila koje se odupiru smrti. str. str. Mnogi njegovi studenti su sa Ecole Normale Superieur (mo`da se i zbog toga Lakan igra njenom skra}enicom: ENS kao enseigner15. ali sasvim sigurno mo`emo povu}i brojne paralele izme|u Lakana i Fukoa – na primer. godine Lakan rekao da su strukture si{le na ulice. Sedamnaesti seminar pun je takvih doga|aja: razgovor na stepeIbid. nego je ulica. koji je zapravo junak ove pri~e. Pariz. te da se modernom gospodaru danas „ka`e kapitalista“14.

on je tim ~inom bio toliko zgranut da je prekinuo predavanje i nekoliko meseci potom umro od infarkta. revolucija nije ni{ta drugo nego odre|eno kretanje u krug. Hegela i Vitgen{tajna. Nije mu blizu buntovni{tvo koje je u modi. 132. on za sebe izri~ito ka`e: „Ja uop{te nisam buntovnik. u tekstu koji je uvr{}en u ovaj blok.. Situacija. ~ak uobra`en (vain scène) i opscen (obscène). str. 239. kada su u to vreme Adornu na njegovom predavanju tri aktivistkinje iz protesta pokazale gole grudi. str. ja nisam contestataire. Lakan ka`e da psihoanalizu ne bi kritikovao ni ovde. da je ~ak nekakav striptiz – od Frojda. Budala{tina!“22 Moglo bi se re}i da ceo Analyticon – tekst koji prenosi atmosferu u Vensenu i koji vremenski dolazi odmah posle prvog predavanja XVII seminara. Na predavanju se okupilo mnogo sveta. Iako Miler.19 Me|utim. Ali paradoks te analize jeste u tome {to je Lakan samoga sebe ~esto nazivao self-made man koji se ~itavog `ivota suprotstavlja American way of life. scena. 167–174. pa onaj {ou u Vensenu17 koji se. 209. ina~e nalazi na kraju XVII seminara.18 Mladim revolucionarima nije se dvoumio da ka`e da kao histerici tra`e gospodara.. 230. 22 Uzgred re~eno.“20 Jo{ vi{e.PSIHOANALIZA nicama Panteona16. opravdano tvrdi da ceo ovaj seminar u neku ruku predstavlja radikalno preispitivanje mnogih stvari. Lakan je ve} tada bio slavan.. A nije mu blizak ni striptiz u doslovnom smislu re~i. pa do savremene istorije i savremenog trenutka – Lakan. 16 17 343 . Poku{aj striptiza i pozive na love-in na toj istoj intervenciji u Vensenu komentari{e re~ima: „Hajde. 21 Ibid. iako se desio na po~etku tog ciklusa Lakanovih predavanja. 18 Ibid. ali. 20 Ibid. str. koji je ipak prazan. dakle. „dobi}ete ga“.21 Kada se od njega o~ekuje samokritika u maniru kulturne revolucije i u obliku spektakla ispred mase koja je do{la da vidi i do`ivi taj trenutak. str. bez brige. godine i isklju~en). stari (molim te). sada. str. bez obzira na to Lakan je ipak poku{ao ne samo da shvati savremene mutacije kapitalizma nego i da ih objasni. on zaklju~uje da o~igledno nije levi~ar. str. niti uop{te.. ovo isto sam sino} video u Open Theater! Tamo su barem i{li do kraja! Samo ti nastavi. 19 Ibid. u susretu sa studentima ne prihvata tu tezu i ni{ta ne preispituje. ~ime donekle daje ton ~itavoj godini – zra~i onim {to danas vlada u emisijama tipa Jerry Springer i reality shows. kada govori o bratstvu i o segregaciji.. ego-psihologiji i njenoj organizaciji IPA (iz koje je 1963. i. bila je tada toliko uzavrela i neobi~na da ju je Lakan igrom re~i naslovio kao vinscène: vingt scènes (dvadeset prizora u jednom). Ibid. Platona i Aristotela. 227–240.. u vazduhu su lebdeli i{~ekivanje i Ibid.

rekao im je Lakan na kraju. 344 zahtev za Lakanovom ispove{~u. kada posle te{kih bitaka dobije mogu}nost da na televiziji predstavi svoj rad. da je u`ivanje uvek usredsre|eno na vlastito telo. Prvo. zavesa. Me|utim. da je upu}ivanje na obi~nog ~oveka mogu}e jedino kao fikcija i da treba postupati oprezno. ili je naprosto re~ o sasvim besramnom u`ivanju. nema nikakve razlike izme|u publike njegovih seminara i televizijske publike – u oba slu~aja re~ je o istom pogledu. njegovo upozorenje studentima da samo ~ekaju unités de valeur.23 U tom bi smislu i trebalo razumeti funkciju koju sram ima u XVII seminaru. te im to ne predstavlja nikakav. Pariz. onih cognoscenti za koje se pretpostavlja da su analiti~ari. samokritikom i pokajanjem. Seuil. zna~i promena iz jednog diskursa u drugi. previ{e verovati etimologiji. onoga koji ne zna i koji ne}e ni{ta da zna. godine. str. srame`ljivost. Ta tematika – „o tome ne}u ni{ta da znam“. sram nije isto {to i stidljivost. koje „ne}e ni{ta da zna“. postavlja se slede}e pitanje: kada dolazi do te promene i kada (ako uop{te ikada) u`ivanje postaje problemati~no? U odnosu na buntovnike i studente to zna~i: da li se ikad pitaju kakav je njihov udeo u celoj toj pri~i. ostrvca. ina~e. I njima se obra}a samo zbog toga da bi pri~ao o njima i da bi ih uznemirio. on }e iz toga izvu}i pouku. Sama ta ideja. Na njega se osula bujica optu`bi za sve i sva{ta. sram? Prvo. sram nije isto {to i ose}aj krivice. . zbunio. o pogledu onih koji se razumeju u stvar. 1974. Ako se. jeste opasna. nije u pitanju igra maski. toliko kritikuju. „Niste ni{ta drugo nego oaze. reklo bi se ~ak atmosfera kao pre spaljivanja na loma~i. to u`ivanje idiota. Tako na jednoj strani imamo besramnost. kreditne ta~ke koje }e im omogu}iti zavr{etak studija i ulazak na glavna vrata u to isto dru{tvo koje. ni najmanji problem. dakle. iako re~ Scham. 23 Vidieti: Jacques Lacan.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Da je. dakle. Optu`ivali su ga za situaciju u kojoj je dru{tvo `igosalo studente. jer neki studenti ~ak ni ne znaju {ta je afazija. ideje. ako je revolucija kretanje u krug. tj. zastora. dakle. Na predavanjima su slu{aoci vikali. Ne treba. besramno u`ivanje. I drugo. na pozornici su se nalazile i Lakanove pudle. Télévision. tematika potiskivanja u vezi s u`ivanjem koje „ne slu`i ni~emu“ – ostaje vode}a tematika Lakanovog XX seminara Jo{! Iako je u XVII seminaru Lakan u`asnut neznanjem. te u tom kontekstu Lakan pominje sram. u stvari. da govori tako da ga mo`e razumeti i obi~an ~ovek. 9–10. pravili izgrede i izri~ito zahtevali da se s Lakanom treba obra~unati. shame. ilotes samog re`ima. [ta je. Drugo. pogledu u ime koga sam govori. vidite ih kako u`ivaju (Regardez-les-jouir!)“. izbacio iz ravnote`e. u centru XVII seminaru nalaze koncept u`ivanja i ponavljanja. A re`im vam to pokazuje. kako }e re}i 1974. zna~i idiot. Iako je i kod srama re~ o nekakvoj razotkrivenosti.

26 Agamben. mo`e se desiti. Ja sam taj koji vas je nau~io da je to nemogu}e. U nekom generalnom vidu on ide u istom pravcu kao i Lakan. dakle. mo`da zbog toga jer nedostaje „malo srama u sosu“.PSIHOANALIZA dolazi od gotske re~i Scham i u vezi je s pokrivanjem lica. To je. izdvaja tri bitna obele`ja srama. zlu-ne-trebalo. de{ava se. str. treba objasniti uz pomo} ose}aja krivice zato {to je ostao u `ivotu umesto nekog drugoga. Lakan ka`e.. 131. Ve} je tvrdnja Bruna Betelhajma – da je pre`iveli nedu`an. Nije slu~ajno da kasnije u Jo{! Lakan bi}e pi{e kao m’être. ali istovremeno i du`an. Kako je nedavno u svom radu pokazao Giorgio Agamben. Razlog da retko vidimo nekoga kako umire od srama. u {ta je ube|ena Elizabet Probin koja tvrdi da je „sram biolo{ko unutra{nji poriv – svi se ra|amo sa sposobno{}u srama“. sram je ne{to kulturno. sram se de{ava. kao {to smo rekli. kako smo ve} rekli. Ovakav sram je ne{to retko i mo`e ili nastupiti ili ne nastupiti. ne{to {to se nalazi u nekom me|uprostoru.25 Naprotiv. Lakan. Lakan. nije re~ o tome. ali to je neka druga pri~a). barem za Aristotela. Ibid. ali se ne mora desiti. Blush. xiii. Ba{ zbog toga Lakan ka`e da se sram grani~i s nemogu}im – no. dakle. ba{ zbog toga je toliko blizak nelagodi. O sramu ne `elimo da pri~amo. nego ba{ u pravoj meri – probudim ose}aj srama“. . da se ose}a krivim – sumnjiva“. pored imaginarne i simboli~ke dimenzije srama postoji i tre}a dimenzija. dimenzija das Ding i objet petit a. ali ipak ne na isti na~in kao kod sramo}enja. da „vam ja u nekoj prilici – ne previ{e. Za Lakana. Ovu dimenziju srama ispoljio je ve} Aristotel – sram je ne{to {to-ne-bi-trebalo. najkra}e re~eno. Elspeth Probyn. nego. Bi}e je moje bi}e. 68. upravo je taj neugodni i nemogu} aspekt srama. Ali. re~ju koja spaja re~ maître (gospodar. Sram se de{ava. dimenzija realnog. da „}utke pre|emo preko nemogu}eg. Ibid. Prvo. vre|anja i stidljivosti. „za po{tenog umreti od srama je nemogu}e“. koji iznosi veoma zanimljive stavove o sramu. sram nije krivica. Drugo. da li uop{te dolazi do srama. str. on je rezultat. Ili se dogodi ili se ne dogodi. Sram nije ne{to {to spada u ontologiju – tu je.24 Kao i kod stidljivosti i ovde je re~ o pogledu ({to je veoma dobro znao Sartre u radu Bi}e i ni{tavilo. sram nipo{to nije ne{to biolo{ko. bi}e je ono {to Ja ka`em da 24 25 26 345 Prim. neka spontana Lakanova teorija za{to toliko ljudi masovno pose}uje njegov seminar. da smo njegov ~initelj“. Mo`da }e se vama dogoditi“. u~itelj. „nipo{to nije sigurno da sram onoga ko je pre`iveo koncentracioni logor. str. Ali. ka`e da sram „nije ne{to o ~emu pri~amo sa lako}om“. zadu`en. jer nedostaje „malo srama. Me|utim.. sve kako mora i treba da bude. dimenzija u kojoj neodr`ivost srama tek dolazi do izra`aja. stvar je slu~ajnosti. majstor) i bi}e. uporno tvrdi da sram donosi ne{to drugo.

da sram kao ne{to zlu-ne-trebalo poseduje neku svoju volju. nego afekt: „Afekti su burni i nehoti~ni. O nekem drugem Lacanu. 1975.. strasti trajne i predumi{ljene – zlovolja je. Seminaire. Ba{ zbog toga Lakan govori o „malo srama“. ali kao drugi subjekt.28 Sram je u vezi s realnim. Niko ne}e uraditi namerno ne{to lo{e – zbog toga je sram rezultat samo nenamernih radnji. Analecta. 48. ako je pristojan. jer oni ne znaju za sram! O~igledno je dakle. o „pravoj dozi“. Kritik der Urteilskraft. a on. 29 Jacques Lacan. Beograd. dakle. 346 jeste. Suhrkamp. str. kao i u`ivanje. koji spaja u jednom izrazu ontologiju i sram. Seuil. jeste ~in u pravom smislu re~i“. u smeru uni{tenja subjekta – to dokazuje i Vatelov primer.“29 Sram je. Pariz. u: Immanuel Kant. Frankfurt na Majni. na drugoj strani dobrobiti subjekta. Nikomahova etika. 30 Jacques Lacan. str. u neku ruku u opreci sa primum vivere kao „spolja{njom granicom koja ~oveka zadr`ava u slu`bi dobrog“. bi}e mora da bude ono {to ka`e gospodar. jer sram nastupa samo kada uradimo ne{to lo{e. ali ga nema ni me|u besramnima i nepo{tenima. Livre VII. {to pi{emo pod navodnicima da bismo pokazali kako se mo`e kroz njega subjekt ponovo roditi. svoju „hotimi~nost“ koja uvek nastupa u obliku „nehoti~nosti“. kao besnilo afekat. 1970. 31 Jacques-Alain Miller. besraman. tako. Za Aristotela sram nije vrlina zato {to je strast. Op{ta primedba. „U`ivanje ne slu`i ni~emu. Mo`da i zbog toga {to sram nije sa podru~ja bi}e-po-naredbi Lakan i upotrebljava izraz hontologie.: L’Éthique de la psychanalyse. Seuil. za razliku od Aristotela. Seminaire. 10. Ba{ zbog toga Kant. Sram je. uop{te ne poznaje sram. Kultura. on nije u slu`bi korisnoga nego radi u suprotnom smeru. 1988. preveli Miran Božovi} et al. Ali kod Lakana 27 Videti: Aristotel. onda bi nas to dovelo do „umreti od srama“.30 U tom smislu sram je blizu onome {to Lakan naziva „’samoubistvo subjekta’. 198 (A 120). O~igledno je da kada Lakan ka`e da je „za po{tenog nemogu}e umreti od srama“. 2001. To. prevela Radmila [alabali}. Ljubljana.: Encore.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Livre XX. a kao mr`nja (osvetoljubivost) strast“. Paris. 28 Immanuel Kant. ne}e uraditi ni{ta lo{e. U tom smislu on se nalazi na istoj strani kao i u`ivanje. § 29. nemogu}im. Werkausgabe. da subjekt pre ili posle njega nije vi{e isti. dakle. . 1986. Ali kod Aristotela problem se nalazi i u tome {to onaj ko je bezobrazan. ur. Upravo taj status ne~eg problemati~nog uvi|a ve} Aristotel za koga je sram vi{e strast nego ~estitost. str. 1128b ff. nalazi sram – me|u po{tenima i pristojnima ga nema. 357.31 Sli~no kao passage à l’acte i sram je ne{to auto. Gde se. on nije ne{to }udoredno.27 Onaj ko je pristojan i eti~an ne poznaje sram. str. iznena|enja. jer ako bismo imali posla s punom dozom. nagla{ava da sram nije strast. Wilhelm Weischedel. on parafrazira Aristotela.

ono je intencionalno. 40. pulsira – sad ga ima. Tübingen. istakao je Agamben. i to je veoma va`na razlika izme|u lapsusa i srama. 201 (A 122). Livre XI. samo trenutak kasnije. da bismo pobegli bilo gde. „U sramu“. Mohr/Paul Siebeck. bolje. utekli. 75. Kao da bi za tren. ve} smo mu. Seminaire. kroz neku pukotinu nesvesno banulo na videlo bez ikakve nu`nosti. Paris. onda je sa sramom situacija ipak druga~ija. Seuil. neka re~ ili situacija mogu u nekome da izazovu ose}aj srama. gubljenja sebe kao subjekta. Kritik der Urteilskraft. Upravo je tu stranu razradio Agamben u svom radu. prime}en kao takav. ^esto je sporedni znak srama i spu{tanje glave. i{~ezao u ni{tavilu. 1999. 35 Hilge Landweer. dakle. propao u zemlju“. Scham und Macht. U tom smislu sram je ne{to posebno. kao sram. jer se sve. C. naprotiv. dok sram mo`e biti ne{to nehoti~no. str. Za ose}aj srama je. On sa sobom donosi previ{e. viceva.35 Za sram su karakteristi~ni ne samo iznena|enje i kratko trajanje tog ose}aja nego i ogroman intenzitet pred kojim bismo najradije pobegli. prema Lakanovom mi{ljenju. B. Protiv srama nema odbrane. pobegao pred samim sobom. izbegavanje da bilo kome pogledamo u o~i. s obzirom na o~ekivanja. „subjekt. prepu{teni na milost i nemilost.: Les quatre concepts fondamentaux de la psychanalyse. dakle. str. tipi~no ose}anje pasivnosti. nema drugog sadr`aja nego samo sopstvenu objektivaciju.PSIHOANALIZA je ne samo Drugi nego i sam subjekt privremeno stavljen pod navodnike. Logika je ovde ista kao kod Frojdovog nesvesnog. pa je kod njegovog ispoljavanja subjekt bespomo}an. ~ak nesvesno. pa mora biti zapa`en. Nesvesno. on u njemu. str.. pronalazi ili premalo ili previ{e. naro~ito spu{tanje pogleda. To duplo kretanje subjektiviranja i desubjektiviranja upravo je sram“. str. 26–28. lapsusa. on postaje svedok vlastitog pada. mora manifestovati. sramu se ne podajemo dobrovoljno. on se ne mo`e zaustaviti. mnogo toga {to ni{ta ne mo`e zaustaviti. 32 33 347 . 34 Immanuel Kant. 1973. Kod srama nema ni ose}aja prijatnosti ni sladostra{}a. kome se pridru`uju htenje i te`nja. sad ga nema. da bismo mu pobegli. poni{titi ili ugu{iti. ali se. Nesvesno se uvek ispoljava kao iznena|enje. {to bi se moglo uporediti sa sladostra{}u isto~njaka dok se prepu{taju masa`i vlastitih tela34.32 Sram mo`e da se javi bilo kad. Phänomenologische Untersuchungen zur Sozialität eines Gefühls. Ako Kant uop{teno ka`e da posle potresa koje afekti uvek donose slede u`ivanje i dobar ose}aj zbog ravnote`e razli~itih `ivotnih sila. ili. J. Jacques Lacan.33 Za razliku od srama lapsus mo`e biti neprime}en. ~ini kao ne{to letimi~no i efemerno. Silina srama tra`i razre{enje: „Onaj ko ose}a sram. kod onoga {to nazivamo „tvorevine nesvesnog“: snova. najradije bi se sakrio. Ibid.

koju pominje Agamben. Neki student iz Bolonje. Njegovo crvenilo osta}e mi zauvek u pam}enju.39 Darvin tako nabraja ve} pomenute sporedne znakove srama – „spu{tanje pogleda“. Aristotel je govorio da se sram po tome razlikuje od straha: kod srama se zacrvenimo. kako ka`e Darvin. prema Darvinu je jedan od naj~e{}ih uzroka crvenila. sram smatrao najljudskijim izrazom me|u svim postoje}im izrazima. kad je shvatio da je on taj. ali ne. Blush.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 36 37 . Esesovac je tra`io nekoga. Kod zbunjenosti naj~e{}e nema crvenila. The Expression of the Emotions in Man and Animals. 281. str. sram je ne{to intranzitivno. str. Pocrveneo je ~im je esesovac progovorio: Du. embarrassement. tj. „nemirno be`anje o~ima“ itd. To Darvinovo insistiranje da sram nije jedini afekat koji uzrokuje crvenilo. i sam je Elspeth Probyn. intenzitet tog afekta je druga~iji od ostalih afekata. shyness. 1872. Re~ je o „studentu iz Bolonje“: „Esesovac je ponovno zaurlao: Du. bilo koga. a ne nekog drugog? A Italijan. odvaja od drugih. ka`e on. singularno. Poznajem ga. 51. boja`ljivost.36 Telesnost srama razlikuje se od entuzijazma koji je zarazan. Crvenilo mu je prekrilo obraz. str. prona{ao je njega. uzgred re~eno. komme hier! Pre nego {to je pocrveneo. da ga ubije. on mene izoluje. kako „sram mo`e da nastupi nezavisno od mogu}ih ili stvarnih svedoka“. 47. u kojoj se uvek na|emo u prisustvu drugih. Scham und Macht. 348 Taj ose}aj je ne{to individualno. Zanimljivo je. on je usredsre|en u meni. na brzinu se okrenuo oko sebe. Hilge Landweer. Izgleda kao da je u neprilici. 1128b. x. blush. 39 Uporedi: Charles Darwin.40 Ba{ se tu. 38 Vidi: Aristotel. or mauvaise honte. Zaustavio je korak na rubu puta. 40 Hilge Landweer. nalazi razlika izme|u srama i neprilike. Ne zna {ta }e sa rukama. do|i ovamo!¹ Jo{ jedan Italijan izdvaja se iz reda.38 ^arls Darvin je u jednom od najslavnijih i najpoznatijih definicija. I kad ga je na{ao nije se pitao: za{to njega. zbunjenosti.. Dobro sam ga pogledao. ali crvenilo nije.. I u slu~ajevima kada je sram istovremeno javlja kod vi{e osoba odjednom. istovremeno je i pocrveneo. njega mogu da izazovu i druge pojave kao {to su skromnost i plahost. svojstveno samo sramu. Nikomahova etika. kod straha i u`asa prebledimo. ba{ je njega izabrao.37 Najizrazitiji znak srama je crvenilo. London. John Murray. samo meni svojstveno: „Nije nu`no da }e{ zbog onoga ~ega se ja sramim i ti osetiti sram“. komme hier! ŠTi. da pocrvene i potpuno slepi i gluvi ljudi! I Landvirova podvla~i. shamefacedness or false shame. interesantno je i zbog jedne poznate istinite pri~e. Scham und Macht. tvrdio je da je sram zajedni~ki svim ljudskim rasama – bez obzira na to da li je vidljiv na njihovim licima. i kad se uverio da je on izabran. str. Posmatram ga. Ono {to ~esto defini{emo kao pla{ljivost.

Kar ostaja od Auschwitza. Ta je pi{taljka „kao magnetofon koji razotkriva diskretne manifestacije prisutnosti. 75. ukazuje na skandal surove prezentnosti bi}a. Levinas je ovde upotrebio kao primer pi{taljku koju je ^arli ^aplin progutao u filmu Citylights42 i koja. to jest prisutnost nas samih. to je zbog toga {to ga ne mogu skriti. godine postavio Emanuel Levinas. 43 Giorgio Agamben. prema kojem zauzimamo distancu. „nema izlaza“. str. koju je u radu De l’évasion 1935. on u celu pri~u uvodi fenomen srama koji bismo mogli da okarakteri{emo kao „nema povla~enja“. Upravo suprotno. kada je re~ o ^arlijevoj pi{taljki. Ovde Agamben sledi tezu. Uz telesnu potrebu i ga|enje – koje Levinas postavlja uz sram – do`ivljavamo iskustvu odvratnu. pulsion. Ako zbog te razotkrivenosti ose}am sram. Vidi: Emmanuel Lévinas. {to (se) ne mogu skriti pred pogledom (drugih). Sram uzrokuje na{a unutra{njost. da li je sve zaista tako nedvosmisleno? Da li je zaista mogu}e. koju i legendarna ^arlijeva ode}a jedva sakriva. pi{taljka koju je ^arli progutao simbolizuje ono {to dolazi spolja. 73.43 Agambenova poenta je da bi trebalo nastaviti Levinasovu analizu u tom smislu da „sramiti se zna~i: biti izru~en ne~emu {to je neprihvatljivo. prema njemu. Dakle. To {to raskriva sram.PSIHOANALIZA prihvatio tu slu~ajnost. on se temelji na nemogu}nosti nas kao (`ivih) bi}a da se odvojimo od sebe. koji je sigurno ~itao taj Levinasov rad). De l’évasion. a ne neko drugi…’“. s naglaskom da smo u sramu „izru~eni ne~emu {to je neprihvatljivo“.. Pariz. str. 1982.. Me|utim. Agamben ka`e da. protiv Giorgio Agamben. na na{oj potpunoj nesposobnosti da raskinemo ono {to nas povezuje sa nama samima“. o temi gnu{anja ({to nas dovodi opet do Sartra. sram ne proizlazi iz svesti o nepotpunosti ili nedostatku vlastitog bi}a. da bih najradije pobegao od samoga sebe. „i u suprotnosti sa shvatanjem moralista. ne mo`e da zaboravi da to nije mogu}e. nego o onome {to je psihoanaliza tematizovala kao nagon. mnogo dvosmislenije nego {to izgleda na prvi pogled. na{ vlastiti fiziolo{ki `ivot)“. ono dolazi iz na{e vlastite unutra{njosti. jeste bi}e koje se raskriva“. str. Mo`da nije toliko re~ o fiziolo{kom `ivotu.. Kar ostaja od Auschwitza. Trieb. 113.. 41 42 349 . nije se pitao ’za{to ja. odrediti situaciju u kojoj se na{ao „student iz Bologne“ i na{ vlastiti fiziolo{ki `ivot? Da li je u pitanju ista situacija kao sa pi{taljkom ^arlija ^aplina? Mo`da su stvari. Taj ose}aj. Ali to neprihvatljivo nije ni{ta spolja{nje. Ona ne otkriva ni{ta sem celokupnost na{eg bi}a. Tako nas sram vra}a ne~emu ~ega se ne mo`emo ni po koju cenu odre}i. ono je najunutra{njije (na primer. Folio. prema Levinasu. {to je sam (nehotimi~no. ali i neotklonjivu prisutnost sebi samima. Fata Morgana.41 Iako Agamben ne tvrdi izri~ito da je jedini uzrok crvenilu studenta sram.

onaj ko ne razume Aristofanovo {tucanje u Platonovoj Gozbi44. Nije slu~ajno {to u filmu ^arli neprekidno poku{ava da obuzda pi{tanje pi{taljke koja se ogla{ava upravo onda kada je. naprotiv. DTP Analecta. The Psyhotheology of Everyday Life.47 Upravo je o tome re~ ne samo kod srama nego u nekom op{tem smislu u celom XVII seminaru koji tematizuje temu ekscesa (skandala. Ali ^arlijeva pi{taljka. Chicago University Press. to jest ljudsko bi}e. . naravno. logos. Drugi je tu. pre svega. vra}a u salon gde stvarno uspeva da doprinese onome {to Lakan naziva „{trajk kulture“. Ali to jo{ vi{e remeti frula.. Ona remeti ne samo kulturni doga|aj ve} smeta svima u ^arlijevoj okolini. usred salona. Ljubljana. Me|utim. pot~injava njegovo telo. digresije). Seuil. U filmu ^arli poku{ava da bude „kulturan“ i da ne smeta kulturi. Zbog nje ne mo`e da se kontroli{e. o ~emu raspravlja Lakan u XVII seminaru. Ono remeti govor. ako upotrebimo termin koji za to koristi Erik Santner. a ~ega ne mo`e da se otarasi. 350 svoje volje) progutao. odnosno pi{taljka. str. pa tako dolazi do niza komi~nih situacija: taksista stane misle}i da ga je neko zvao. u pratnji pasa (sli~no Lakanovom nastupu u Vensenu 3.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. str. a naro~ito ^arliju. Pariz. 46 L’envers de la psychanalyse. O glasu. 47 Eric L. pi{taljka ne pi{ti ili svira u uobi~ajenom smislu te re~i. Seminaire. Ona. decembra 1969). zapravo. [tucanje remeti ono po ~emu je ~ovek ~ovek. o nekoj too muchness. gde ostaje sam (naizgled bez dru{tva). vi{ka. 1991. ^ini se.: Le transfert. ne da im mira. onda je to upravo to. Ona se javlja svojom voljom i zarobljava. Ako nas Lakan Jacques Lacan. Chicago. Ako je ne{to „{trajk kulture“. izbrisati. 63. dodatka. Re~ je o nekom too much. on ni na tom mestu ni u kom slu~aju nije sam. Ona je za Platona i za Aristotela problem ne samo zbog toga {to izra`ava orgijasti~ka stanja i ne samo zbog toga {to slu`i komunikaciji ose}anja nego {to spre~ava govor i logos. nego pre `ivotno-be`ivotne dimenzije kulture i `ivota. 78. kako upozorava. uni{titi. sve spremno za „kulturni doga|aj“. 2001. kao da on {tuca (a {tucanje za Lakana nikada nije ne{to sporedno. No. Reflections on Freud and Rosenzweig. 2003. 209. ~opor pasa misli da ih je ^arli ne samo zvao nego ~ak i zaveo. ili barem da ga uti{a. str. koja se ne mo`e u}utkati.. Vidi: Mladen Dolar. smeta. Livre VIII. surplusa. str. ali se pi{tanje/{tucanje nastavlja i napolju. 44 45 . ne}e razumeti ni{ta! Nije slu~ajno {to se u ^aplinovom filmu ovaj prizor naziva gozba ili The Party!). 8 ff. kada poznata zvezda treba da zapeva uz ansambl. Santner.46 O~igledno je da ^arlijeva pi{taljka nije samo odraz „njegovog vlastitog fiziolo{kog `ivota“. 79 i sq.45 Ona remeti kulturu. Ona nije ~arobna pi{taljka koja bi iz ovozemaljskih stvari magijom napravila ne{to vanzemaljsko. O~ajni ^arli se tako. On zbog nje nema mira.

50 Ta dimenzija srama u direktnoj je vezi sa onim {to Lakan naziva „nagon smrti“. 63. Sed`vik i Frank ka`u: „Bez pozitivnog afekta nema srama: jedino prizor koji ti nudi u`ivanje. str. ali i kroz u`ivanje. Critique et clinique.“52 Istu tezu nalazimo i kod Silvana Tomkinsa: „Sram deluje tek onda kada su aktivirani inteL’envers de la psychanalyse. Ljubljana. Sram nije samo negativno. 48 49 351 . samim tim. on je uni{ten. tkaninu48. Me|utim.51 Ali pravi problem ovog vi{ka i ekscesa koji pre`ivi/nad`ivi subjekt. neka ne-mrtva dimenzija. ove samovolje koja ide uz iznena|enje. 13. dove{}e te do toga da pocrveni{. 51 Walter Benjamin. 152. »[ofar«. blago. neki deo mog u`ivanja. pre svega. Ljubljana. Problemi. u trenutku kada ga po~ne zastupati ozna~itelj. ili koji budi tvoje interesovanje. 50 Gilles Deleuze. nekakva sudbina koja me susti`e. „la honte grandit l’homme“. otu|enost i jezivost srama u sebi ipak je ne{to {to priznajem kao svoje. neki dodatak. Ako je u dotada{njem radu Lakan davao prvenstvo. Izbrani spisi. koja ga nadma{uje/pre`ivljava/nad`ivljava. 52 Elspeth Probyn. igra re~ima – „nikad eksces nekog drugog ne dovodi do toga da se. Studia Humanitatis. ve} i u smislu Lakanove tvrdnje da je subjekt. mrtav. 134. te na kraju krajeva i kroz sram. Bez obzira na to. neumesnost – ujedno surplus i skandal. onda XVII seminar donosi preokret: prvenstvo sada pripada u`ivanju. No.’ To su re~i kojima se Proces zavr{ava“. Primer pi{taljke i {tucanja mogli bi da se dovedu u vezu s Lakanovim komentarom {ofara. taj surplus. druga strana. 61. ne samo u smislu Frojdove tvrdnje da „subjekt nije gospodar u svojoj vlastitoj ku}i“. dodu{e. Jacques Lacan. jeste u tome {to on nije ne{to s ~ime se subjekt pasivno susre}e. on ostaje mrtav: kada subjekt u`iva. tkivo. Minuit. ne sasvim do kraja – uvek je tu neki surplus. Taj se vi{ak kao preteranost. 1993. zna~i i tissu. on je deo mene. neki vi{ak. koji sam priznao za svoj. str. Lakan ne menja svoj odnos prema subjektu. ali s tom razlikom da je funkcija {ofara opomena Bogu da je mrtav49. ali u ovom slu~aju opomena je namenjena subjektu.PSIHOANALIZA upozorava da re~ envers. makar prividno. Upravo o toj dimenziji govori Delez kada ka`e da „sram pove}ava ~oveka“. str. Oni su po funkciji isto. 1998. eksces – manifestuje i u „psihopatologiji svakida{njeg `ivota“. 1–2/95. U uvodu u prvo predavanje on se. No. nali~je. poka`emo izvan sebe/razdra`eno“. Blush. str. Re~ima Valtera Benjamina o Kafkinom Procesu: „’^inilo se kao da }e ga ose}aj srama nad`iveti. Pariz. onda bismo mogli re}i da ga zanima i pitanje od kojeg je materijala taj vi{ak. to jest dimenzija koja nad`ivljava subjekt. str. ozna~itelju. nego i ne{to u ~emu aktivno u~estvuje. 1995. dok je kod srama re~ o istoj opomeni. nego tome doprinosim i sam.

Gilles Deleuze i Félix Guattari. ali i „zavideti. Jer ta propast. a on ~ist. koje progoni demokratiju. sram je ono {to je Lakan definisao kao ekstimnost. „s mukom ne{to trpeti“. nestajemo kao subjekti. spolja{njost koja je uvek i unutra{njost.. „Ono o ~emu je re~ u `elji jeste objekt. 1991. koja je onda razlika izme|u srama. prvo. „samo gledati. Ve} na po~etku Lakan nas podse}a da etimologija re~i agalma ide razli~itim pravcima. Filozofija veoma dobro zna da je svet itekako rezultat kako aktivnosti tako i pasivnosti subjekta. str. po{tovati“. dakle. U svom radu [ta je filozofija oni ka`u: „Sram {to smo ljudi ne isku{avamo samo u ekstremnim situacijama. „biti ljubomoran“. Pariz. „prlja“ ono {to nam je najdra`e i za {ta se pretpostavlja da svako od nas krije u sebi. uvrede i ljubavi? U kakvom je on odnosu sa onim {to smatram svojim najve}im blagom. Ta zapovest zahteva da od objekta. 103.55 Ovde smo. 53 54 . suo~eni s vrednostima. Seuil. Raspon zna~enja re~i agalma kre}e se od „zavideti“. Ima ~ak i zna~enja koja idu i u pravcu bezobrazluka. i. to obezvre|enje doga|a se. Pariz. Istina je da ovde upotrebljavam termine koji nisu najprimereniji. sa njim stalno sklapamo sramotne kompromise. Kompromis kao drugo ime srama jeste ime one unutra{njosti koja je uvek i spolja{njost. Upravo u tome ~ami ono {to bismo mogli da nazovemo stra{nom zapove{}u boga ljubavi.“54 Filozofija za Deleza i Gatarija nije ono {to Hegel nazove lepa du{a. naprotiv. ix. upravo nama. svojom agalmom? Agalma se nalazi u centru Lakanove analize Platonove Gozbe u VIII seminaru. koje su nam ponu|ene. “„uditi se“. Ovaj ose}aj srama je jedan od najsna`nijih motiva filozofije. na kraju krajeva. suo~en sa agalmom. 1991. na istom terenu kao i u XVII seminaru. Qu’est-ce que la philosophie? Minuit. 352 res ili u`ivanje. str. a ne subjekt.. doslovce nestajem kao subjekt. buljiti.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. „biti srdit“ do „diviti se“. suo~eni sa {irenjem tih na~ina postojanja i mi{ljenja-za-tr`i{te. to zna~i nije pozicija nekoga ko bi samo kukao kako je svet zao. objekt pred kojim propadamo. ali ne marim za to. re~ je pre svega o tome da stvar ide dalje i da me dobro razumete – tom se objektu pripiIbid. podao i nikakav. str.“53 I Delez i Gatari su s time donekle saglasni. ne priu{titi“. „biti ogor~en“. besramnosti. nama kao subjektima. ali je zato Lakanovo re{enje ovde takvo da. pokazuju se iznutra. Seminaire. Sramotnost `ivotnih mogu}nosti. Ako sram „kompromituje“. ne{to {to je objekt. napravimo. omanemo. Ne ose}amo se izvan svog vremena. Jacques Lacan. 170 i sq. 55 Prim. ceniti. kojeg nam pripisuju. Drugim re~ima. drugo. kakve je opisao Primo Levi nego i u neva`nim okolnostima. Livre VIII: Le transfert. Objektu se de{ava suprotno. idealima i mi{ljenjima na{eg vremena. suo~eni s podlo{}u i vulgarno{}u na{eg postojanja.

istina subjekta se ne nalazi u njemu samom. kako je degradiran sa funkcije jedinog mogu}eg animatora „du{e“ Drugoga. str. ali to se „de{ava“. koji obnavlja njegovo dostojanstvo“58. za Lakana nije na prvom mestu. . dakle. nego da bude primoran ponovo da se na|e kako bi se mogao (’u miru’) izgubiti“. ali upravo to ne{to je jedinstveno. Les quatre concepts fondamentaux de la psychanalyse. 57 Ibid. Livre VII. [to ne zna~i da je to ugodna i lagodna pozicija. Sokrat je. 3. Jacques Lacan. Alkibijad je sram ose}ao samo pred Sokratom. da od nas napravi ne{to drugo od subjekta koji je podvrgnut beskrajnom klizanju ozna~itelja. 58 Jacques Lacan. zbog toga i be`i pred Sokra56 353 10.: L’Éthique de la psychanalyse.56 Subjekt.57 Taj objekt koji stupa na mestu Das Ding. da budemo precizni). str. nudi sam. pada u polje Drugoga. I to se de{ava onda kada se sam prepu{ta slavljenju masa. Seuil. po~inje da ga animira. dolazi jer se kao analiti~ar/Lakan na{ao na nekom strukturnom mestu. Re~ je o ose}aju za koji niko ne o~ekuje da }e se desiti njemu. a subjekt mo`e samo prestravljeno da posmatra kako je sam izba~en iz tog polja. Filozofski vestnik. On od nas pravi ne{to drugo od subjekta govora. str. naro~ito ako polazimo od Platona i Gozbe. naime kako do toga dolazi. „Afekt in revolucija“. „kako to dokazuje analiza. prema re~ima Alkibijada.59 Da li to „doziranje teskobe“ zna~i da je zadatak analiti~ara da „prouzrokuje ose}aj srama“? Lakan to nigde eksplicitno ne ka`e. Pariz. na „blistav na~in. Taj objekt doslovce zauzima mesto subjekta u Drugom. On zna da to nije u redu. dakle. {titi subjekt pred njim) i da kroz to ’doziranje teskobe’ (Lakan) dolazi ne do toga da se izgubi. Zbog toga ponekad budi i ose}aj srama. 1986. 203. 170. XXVI. ka`e Alkibijad. str. jedini ~ovek koji je u njemu budio ose}aj srama. to se i njemu „de{ava“ („ce qu’il m’arrive de vous faire honte“.PSIHOANALIZA suje prevelika vrednost. 2005. ve} u nekom objektu prikrivene naravi“. po{to je istinita ta~ka na kojoj mo`emo kona~no ocrtati ono {to sam nazvao dostojanstvom subjekta“. Psihoanaliza u skladu s Lakanovom koncepcijom mora da omogu}i. kada. Uzmimo primer koji se. Obja{njenje koje nudi jeste da do toga. da bi se mogao ponovo prona}i. 59 Alenka Zupan~i~. u njegovom slu~aju. na kraju krajeva nezamenjivo. ali sigurno je da taj ose}aj nije cilj psihoanalize. Upravo kao takav on ima zadatak da spasi dostojanstvo na{ega subjekta. 73. prestaje da misli i prepu{ta se toku. neprocenjivo. Ako ve} govori o tome onda je to zato {to poku{ava da objasni neke ~injenice.. Seminaire. slede}e: „Da se subjekt vi{e puta na|e u gravitacijskom polju vlastitog konstitutivnog objekta (a ne da analiti~ar. kako glase principi psihoterapije. pre svega. Ljubljana.

uspeo. 1997. 1981. time ne mislimo na manipulaciju. 1980. njegovo samoubistvo nije ni{ta drugo do (dobra) {ala: „Ali na svu sre}u za mene. no priznaje da ako bi se to stvarno desilo. 15. Sokrat je instanca pogleda koja u Alkibijadu budi sram. dobra majka ili otac. onim {to se javlja u pogledu koji izaziva sram i {to Lakan naziva objet petit a. ja nikada nisam rekao: École freudienne – to sam ja. pa ne zna {ta da radi s njim. Njega nije mogu}e izolovati na taj na~in da bi se analiti~aru rasporio stomak. za razliku od ego-psihologije. a baratanje prezencijom samog analiti~ara nije ni{ta drugo nego baratanje transferom. Cooper. „Lumière!“. koji je. 216 b–c. 498. agalma. iskori{}avanje i gospodarenje situacijom. njegov je argument bio da ne `eli da igra ulogu Sokrata. Symposion. Lakan je ~ak i{ao toliko daleko da je tvrdio da je jedini zadatak analiti~ara. 22–23. nije pobegao. kao i Sokrat u Platonovoj Gozbi. str.“61 Zadatak analiti~ara. vo|a. Re~ je o ne~emu sa ~im nije lako baratati. Ali ako ka`emo „baratanje“. kao {to se to desilo u Sokratovom slu~aju kod doga|anja „atenskog naroda“. Kada ga. Ali Alkibijadu to nije prijatno. Sokratov je ~in. 61 Jacques Lacan. . u stvari. nosi u sebi. Kada ga je na kraju njegovog `ivota Fransoaz Dolto pozvala da opozove svoju odluku o tome da rasformira svoju {kolu École freudienne. ali i cini~no re{enje: taj nam ~ovek ne treba! Paradoks je jedino u tome {to se Sokrat posle presude nije sklonio. {to je deo ve{tine. 354 tom. zato bi rado da ne vidi Sokrata me|u `ivima. ve} je na kraju sam popio otrov. To {to je Sokrat izvr{io samoubistvo zna~i brisanje funkcije koju ima sram. napokon. Indianapolis & Cambridge.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. prole}e 1981. u krajnjoj fazi. ugleda. Ako Sokrat Alkibijadu predstavlja problem. ne mo`emo ga kontrolisati. sudski je proces doneo jednostavno. koji analiti~ar. nije da analiziranome bude ideal. „and I can’t live without him! What can I do about him?“60 U ovoj situaciji Sokratov polo`aj nalikuje polo`aju analiti~ara uop{te i polo`aju Lakana u nekim trenucima iz XVII seminara. Ornicar. kao posledicu svojih radnji on ose}a sram. Complete Works. Taj objekt je ono „vi{e u njemu od njega samoga“. Hackett Publishing Company. Upravo je zbog toga Lakan odlu~no izbegavao da igra ulogu Sokrata. Pariz. nije ni „probuditi ose}aj srama ili krivice“. Taj isti objekt je ono sakriveno blago. ume}a same analize. `eleo vlastitu smrt. jo{ bi se gore ose}ao. dakle. str. ur. da bude vi{ak i da na kraju otpadne. niti be`anje pred njim. Analiti~ar mora da barata onim ~ime nije mogu}e baratati. John M. 60 Plato. Me|utim. 4. Zadatak analiti~ara. Zato zapoma`e: „[ta da radim sa tim ~ovekom?“ Ili. to ne zna~i analiti~ar mora fizi~ki da nestane. 8. re~ima engleskog prevoda koje podse}aju na ~esto vi|ane filmske melodramatske zaplete (naj~e{}e sa `enama): „I can’t live with him“. ali problem je u tome {to tim objektom nije mogu}e manipulisati. ka`e Alkibiad.

A sram kao ona „rupa iz koje iska~e ozna~itelj-gospodar“62 jedan je od mogu}ih odgovora na pitanje. kako upozorava jo{ Frojd. i glavni razlog za uvo|enje kategorije srama u XVII seminaru. 208. problem XVII seminara jeste da `elja i ~itav jedan registar koji ide uz nju..63 Ovde je. ka`e Lakan. Ibid. Ona je ne{to nemogu}e ali i realno. koje. mo`da je ~itav trik u tome {to bi bilo ba{ grozno kada bi to iza{lo na videlo. 207. Mogli bismo dodati. da po tome podse}a na sram. Ba{ zbog toga analiti~ar se mora odupreti isku{enju da pristane na zavo|enje koje pretpostavlja da poseduje agalmu. u`ivanje se pre nalazi na strani besramnog. „kako zaustaviti taj mali mehanizam?“. I kod istine je re~ o ube|enju da „ima ne~eg u stomaku“. Platonovu Gozbu preporu~uje za nekakav Springer {ou na platonovski na~in – analiti~ar ne sme da odgovori i ne sme da ga prihvati. odu u drugi plan. 207. . nego je njegova `elja. istina je sad sestra u`ivanja. ali ako se ~ini da ga ima to je onda samo u~inak strukturnog mesta na kojem se nalazi. Ako uz `elju ide sram.65 355 62 63 64 65 Ibid. {to zna~i bez instancije Drugoga. Sli~no se. Ibid. Sada ona gubi svoju centralnu poziciju. da zavr{i analizu. de{ava i sa analizom. lathouse nije ne{to {to bi trebalo previ{e izazivati. Sokrat ka`e: „Ovo“ (zna~i: ~itavu jednu predstavu samorazgoli}enja i zavo|enja) „si uradio za Agatona“. i nema. na kraju krajeva. On ga. Me|utim. Jedina je `elja analiti~ara. a njeno mesto zauzima u`ivanje. `elja Drugoga. naravno. „onda do pometnje dolazi tamo gde su stvari upitne. str. u stvari. to jest termina koji ostaje u centru Lakanovog zanimanja i posle tog seminara: ako do|e do pometnje sistema..PSIHOANALIZA pa ga tra`imo u njemu. i analiti~ar izbegava ponu|enu ljubav. polo`aj objet petit a klju~an ne samo zbog njegove uloge kod srama nego i zbog toga {to „omogu}ava uvo|enje malo zraka u funkciju surplus u`ivanja“. Drugim re~ima. nego ne{to izme|u. 218. Na to zavo|enje – ~iji je prvi primer upravo Alkibijadovo zavo|enje Sokrata. str. nalazi se u nekom me|uprostoru. koncentrisano je samo na vlastito telo.64 U tome se nalazi.. dakle na nivou onoga {ta pi{emo kao a“. U neku ruku on mora da uradi upravo ono {to je lepo pokazala jo{ Sokratova interpretacija: pokazati Alkibijadu da njegova ose}anja nisu namenjena agalmi u njemu. usput re~eno. on je preokre}e u korist analize. Jedna od posledica tog preloma jeste i odre|eno obezvre|enje istine. str. str. L’envers de la psychanalyse. dakle. Ali ona nije ni Drugi ni postoje}e. u kome se sve okre}e i ponavlja. Lakan govori i o nemo}i istine. Ali.

356 .tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.

bioetika .

tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 396 .

Ima li ipak taj pojam danas bilo kakvo teorijsko i/ili prakti~no utemeljenje? U ovom tekstu se nastoji pokazati da ima. Klju~ne re~i: genocid. velimo. to jest uvr{tavanja u juristi~ke glosare i dokumente me|unarodnog – i izvesnog broja nacionalnih – prava. u mnogim podru~jima sveta. Opet. danas. Iz toga. Moralocid je. moralocid. sociocid. osim sporadi~no. („Nietzscheov kôd“ iz ove pri~e izuzimamo)¹ – bilo u duhovnom prisvajanju postoje}eg. 141–142. manje-vi{e. niti ga je – osim u pojedinim teorijskim koncepcijama. poznat. dijahronijski. id est pravnog sankcionisanja. vreme i prave razloge njegovog {ireg prihvatanja i kori{}enja. na kraju. a. svakako razli~it. legitimitet. definicije onoga na {ta se odnosi. ne{to ~ega (jo{) nema.624 397 KAREL TURZA MORALOCID? Re-promi{ljanje morala – opet Pojam genocida je tvorevina novijeg (modernog) poimanja ~ovekovog sveta `ivota i. ili sintagma moralni pastiche itd. UN). g. sociolo{koj zajednici (a pitanje njegovog dovo|enja u okvire formalne racionalnosti. i to u eufemijama Šà la Durkhajmova – ili Mertonova – anomija. „u borbi“ za priznanje/legitimitet. ili Baumanova postmoderna etika. I–II/2009 UDK: 172:316. pak sasvim nov i. uklju~uju}i balkanske prostore. Ako i ne znaju njegovo poreklo. Pri~u o moralocidu po~injemo podse}anjem na dva – ne samo zbog zajedni~kog sufiksa – odnosna termina/pojma: (a) genocid. modernost. realno je pretpostaviti. u najmanju ruku zbog toga .Tre}i program Radio Beograda Br. jo{ uvek je. za veliki broj savremenih ljudi ipak denotativno dovoljno zasi}ena re~. proizlazi potreba za ponovnim promi{ljanjem sâmog morala. iako. pojma/termina nema. ne pominje se ~ak ni u svom rodnom mestu. jo{ niko nije ni postavio). re-promi{ljanje morala. odnosno dru{tvenonau~nom (naro~ito juristi~kom) diskursu do sada zadobili odre|eni. te (b) sociocid – na termine/pojmove koji su u filozofskom. najzad. Pojam sociocida (dru{tvoubistva) je. iako je zadobio najvi{e legalno pokri}e (e. Termin genocid je ljudima. genocid je.

odnosno neposredno posle Drugog svetskog rata ’preciznije: u knjizi Axis Rule in the Occupied Europe. politi~kih i drugih pretpostavki njihovog postojanja. recimo. se`u u tridesete godine pro{log veka – no..g. Ina~e. ipak. godine. differentiae specificae koje je Lemkin izdvojio. etni~kih. te da je tek devedesetih godina pro{log veka po~ela da deluje kao egzekutivni me|unarodni pravni akt. jezika. te da ga je po~inila dr`ava ili mo}ne grupe koje jedna dr`ava podr`ava i podupire. to je druga pri~a. occido = ubiti. u pore|enju s nekim drugim aspektima morala koji su danas u domenu juristi~ke formalne racionalnosti2. to pak podrazumeva razaranje njihovih politi~kih i dru{tvenih institucija. rezultiralo je 1948.1 Valja jo{ dodati da je genocid postupno. verskih i sli~nih grupa. rasnih. godine¹. Lemkin je zapisao da je genocid (parafraziramo) koordinisani (ergo. ekonomija. genos – gšnos = rod.. smi{ljen i sistematski realizovan) plan razli~itih akcija iza kojih (nota bene!) stoji dr`ava. podsetiti i na to da je re~ena Konvencija kao me|unarodni pravni akt stupila na snagu po~etkom 1951. budu}i da se ovaj dokument uglavnom fokusira na (fizi~ko) istrebljivanje sâmih ~lanova jedne ili vi{e nacionalnih. koje je objavio 1945. Ovo isti~emo jer se time preciznije i jasnije odre|uje specifi~na razlika genocida u odnosu na ono {to spada u opseg pojmova sociocid i moralocid. ali da su je neke stalne ~lanice Saveta bezbednosti prihvatile znatno kasnije (e. religija. te li~ne sigurnosti.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. radi njihovog uni{tenja. da mu je podsticaj da „krsti“ ovaj zlo~in dala re~enica koju je jo{ 1941.. godine. Lemkinovi napori da afirmi{e osudu postupanja koju je kasnije obuhvatio terminom/pojmom genocid.. Lemkinova uporna nastojanja da termin/pojam genocid uop{te bude priznat i prihva}en. i lat. i/ili etni~ke. masakrirati. ne ba{ brzo. kada je Generalna skup{tina Ujedinjenih nacija usvojila Konvenciju o spre~avanju i ka`njavanju zlo~ina genocida (Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide). kulturnih. s tim u vezi. 398 {to uvek podrazumeva – zlo. ipak.) i definiciju pojma na koji se ona odnosi. SAD tek 1988. Maksa Vebera (Max Weber) – i kasnijih autora koji su je koristili u kontekstu . prvi je ponudio Poljak jevrejskog porekla. 2 Imamo u vidu. pleme. slobode. godine. izgovorio Vinston ^er~il (Winston Churchill): „Prisustvujemo zlo~inu koji nema ime“. u jednom od svojih obra}anja britanskoj javnosti. a onda i da genocidno ~injenje po~ne da se sankcioni{e kao zlodelo. rasnih. tokom ~etrdesetih godina pro{log veka. s jasnim motivima. sistematski na~in vr{en zlo~in. godine). „transfer“ rasne (i/ili verske. Ipak. 1944. i/ili rodne itd.) diskriminacije iz podru~ja morala u pravo. Dakle. odnosno 1946. te u dva ~lanka („Genocide – A Modern Crime“ i „Genocide“). a manje na uni{tavanje socijalnih. 1 Podsetimo ovde.. U Konvenciji je znatno su`eno Lemkinovo odre|enje. dostojanstva i sâmog `ivota pojedinaca koji tim grupama pripadaju. to jest da je na organizovan. Ina~e. na primer. na neke osnovne ~injenice. godine. na kraju. Re~ genocid (stgr. prelazio iz podru~ja morala u sferu egzekutivne pravne regulacije (me|unarodne i izvesnog broja nacionalnih). uva`ene su. nacionalnih/rasnih/verskih ose}anja. zdravlja. satrti. sintagmu formalna racionalnost ovde koristimo u druk~ijem smislu od onog koji je ona imala kod njenog tvorca. a ~iji je cilj dezintegrisanje sâmih temelja `ivota jedne ili vi{e nacionalnih. verskih grupa. genocid je taj put pre{ao brzo. Rafael Lemkin (Raphael Lemkin) za vreme.. kultura.. me|utim. Nije na odmet. {tampane u SAD.

dakle. ili zbog ve{tih advokata odbrane. logiku pravila igre (na tr`i{tu – e.. me|utim. supstancijalne Istine“. ~oveku (nota bene!) u epohi modernosti formalna racionalnost. vladavina jedne istine (Istine – dakle. nema apsolutne istine (osim one po kojoj nema apsolutne istine). drugim re~ima. socijalizacija itd.. odnosno dru{tveni. Ovo se zorno pokazuje kada se problem odnosa (ovako shva}enih) formalne i supstancijalne racionalnosti transponuje na {iri. o – u krajnoj liniji. dakle. {ire o tome u: Turza. u epohi postojanja bolj{evi~kih i liberalno-demokratskih poredaka. Zigmunt Bauman (Zygmunt Bauman) je svojevremeno (Bauman. naro~ito. kao avangarda proletarijata. anulira supstancijalnu istinu/racionalnost.g. nego op{teljudski interes“). s velikim „I“) – istine jednoga i/ili jednih. evo primera: osoba XY je ubila – zaista ubila! – osobu XZ. no porota je – zbog nedostataka dokaza (ili nesposobnosti tu`ioca. klase. i Divjak. postala glavni oslonac u za{titi od arbitranog proklamovanja i praktikovanja jedne „zauvek i za svakog va`e}e. Kako. ergo. logiku formalne racionalnosti. dakako. jereti~ki predlog: sociologija treba da odustane od pojmova dru{tvo. odnosno ekonomski. Formalna istina/racionalnost ovde. podignuta je optu`nica. ba{ kao ni proletarijat sâm. zapravo – iako katkad u koliziji ili ~ak u potpunoj diskrepanciji sa realnom (supstancijalnom) istinom – kao jedini {tit od na mo}i (a. 2002. dakako) odre|ivane su sudbine miliona i miliona ljudi.. ili neubedljivih svedoka. od pojmova i termina koji ~ine sâmu osnovu sociolo{kog rezonovanja i diskursociologije.. i drugu stranu (vid. 2006).. dru{tvena struktura. I to je supstancijalna istina. Pri~a o istini/racionalnosti (supstancijalnoj i formalnoj) ima. pravilo/zakon ponude i potra`nje. mo} je sposobnost da se nametne svoja volja bez obzira na otpore) zasnovanog znanja istine/racionalnosti (uvek. Stara epistema da je znanje mo}. pozicije znanja/poseda supstancijalne istine o ~oveku i njegom aktuelnom i budu}em svetu.) presudila da XY nije kriv! I. nisu imali „nikakav poseban. 399 . kao „manje gre{na“. Ovde se ona (kao i njen pandan: supstancijalna racionalnost) odnosi na dve vrste istina sa kojima racionalnost kao takva ra~una. u pravu – ideolo{ki neutralna sudska vlast itd. na osnovu prikupljene evidencije. odnosno istorijski plan. pretvara se u svoj dijaboli~an opozit: mo} je znanje. Unutar prvih je (u duhu pred ili anti modernosti) jo{ uvek bila dominantna supstancijalna racionalnost. supstancijalnog). posle pada Berlinskog zida). slu~aj je dospeo na sud. Osobu XY je policija. formalna racionalnost/istina. to je istina formalne racionalnosti! To {to je XY zaista ubio osobu XZ – jeste supstancijalna istina koja. Exempli gratia. u ovakvom (juristi~kom) kontekstu uop{te vi{e nije va`na. U liberalno-demokratskim (modernim) porecima pak uobli~avanje sveta `ivota sledilo je (a sledi i danas u sve ve}oj meri. u najkra}em. u principu) ne trpi nikakvu arbitrarnost a. ilustrativno je uporediti dva glavna modela kolektivnih ustrojstava `ivota ljudi tokom XX veka. Iz te pozicije. to jest jednog Vo|e i/ili jedne Partije (koji. naposletku ne onu koja je izvedena iz „znanja“ jedne i neupitne (vo|ine i/ili partijske) Istine (bolje: „Istine“) o ~oveku i svetu `ivota uop{te. ili zbog korupcije. u politici – po{tovanje demokratske procedure. 2001) izlo`io jedan – za celokupnu dotada{nju sociolo{ku predaju – blago je re}i. uhapsila. a ima mnogo pretendenata na znanje („posedovanje“) apsolutne (supstancijalne) istine/racionalnosti. politi~ki. barem u na~elu. Da bismo bili jasniji. u biti.BIOETIKA b.) koja (opet. dobru i zlu – (arbitrarno. me|utim.

. satire. Bauman je imao u vidu – da se izrazim u duhu njegove zamisli – postmoderne zapadne sisteme ljudske me|uzavisnosti. „dijagnoze“ jednog drugog zapadnog autora. pomo}u raspolo`ivog teorijsko-metodolo{kih instrumentarijuma sociolo{kog prisvajanja postoje}eg. koja se ne trpi. recimo. napisao sam i objavio rad: „Sociology without society“ (Turza. ali. masa. kao pojam. Baumanovo [i. koja se ~ak mrzi i. i „odsustvo privilegovane pozicije“ bilo koga i bilo ~ega („i glasa i diskursa“) i. a moja je pozicija bila izvedena iz suo~avanja s razaranjem i ono malo modernosti {to se za oko pet decenija uspelo zapatiti u dotada{njoj bolj{evi~koj tvorevini u kojoj sam `iveo. bilo kao kada bi fizi~ar predlo`io odustajanje od pojmova i termina atom. No. zapravo besmisleni. razlika (ali kao la difference – u bukvalnom zna~enju i u mno`ini) jeste postojala u Bosni (i u Srbiji. te onda. malo (oko godinu dana) pre toga. bilo je temeljno preispitivanje ~itave do tada u sociologiji gra|ene (epistemolo{ke. dakle. Zapravo.¹ dovo|enje u pitanje klasi~nih sociolo{kih teorija i plauzibilnost njihovih temeljnih pojmova imalo je jedan (postmoderan) razlog. iz tog uvida je proiza{lo nekoliko radova u kojima sam nastojao da izbistrim pojam sociocid (dru{tvoubistvo). i u Hrvatskoj. posle pa`ljivijeg ~itanja.. egzistencijalne i ontolo{ke. radikalnu/jereti~ku promenu ipak druk~iji. da skratim. Kao „epilo{ki“. logi~ke. po kome je rat u Bosni tipi~an fenomen postmodernosti. kada god je to mogu}e. Jer. otprilike. i pojmovne) saznajne mre`e. iako – stidljivo. a moje odustajanje od njih sasvim drugi.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. i kontingenciju (Bauman). pastiche individualnih i grupnih interakcija {to se formiraju kao rezultat reflektovane i tolerisane heterogenosti – nego bitno premoderna difference: ona koja se smatra nepodno{ljivom a priori. inercija. to nije bila la differance – dakle. dobio „pravo gra|anstva“ u sociolo{koj zajednici u Srbiji. kada je Bauman izlo`io ovu ideju i kada sam to pro~itao.). A ono {to je upotreba tog pojma implicirala. kona~no mi se potvrdilo posle ~itanja. teorijske. 1995) itd. iz. U~inilo mi se da mi je Baumanov predlog veoma blizak. a onda i iz teorijske. u naletu etni~kog kolektivi- . Ergo. objavio sam tekst u kojem sam – osetiv{i nemo} da. nekako u isto to vreme napisane. 400 sa (to bi. i Deridinu „la differance“. i da su transfer i aplikacija koncepta postmodernosti na balkanski mra~ni vilajet. objasnim klanicu koja je tada po~ela na prostorima biv{e Jugoslavije – prvi put upotrebio re~ sociocid. Dodu{e. Vesterovo (videti: Vester. I.).. pro`imanjem i o~uvanjem drugoja~nosti. bio sam jednako iznena|en i uzbu|en. logi~ke i metodolo{ke perspektive. 2003).. da. naravno. velim. Po~etkom devedesetih godina. ko zna ~ega jo{. postalo mi je jasno da su Baumanovi i moji razlozi za takvu. Sociocid je. ono {to se podrazumeva pod preklapanjem. Tom se autoru u~inilo (bolje: pri~inilo) da je prepoznao i ambivalenciju. Da tu ne mo`e biti re~i o istovrsnoj poziciji. metodolo{ke.. energija. gravitacija itd. prevashodno.

dakako. stru~nih i. nacionalnu kapu“ – redovno zavr{ava suprotnim efektom: neslogom. kojima je etno-kolektivisti~ko ose}anje potisnulo. ba{ zbog sociocidnih procesa. lai~kih analiti~ara postoje}eg (uzgred da ka`em. predaju. emocionalnim i konativnim kapacitetima. to je prava pri~a. odnosno. kakogod.. dru{tvo vi{e nikog nije previ{e zanimalo (naro~ito njegov osnovni atribut: heterogenost!) – ~ak ni mnoge sociologe. Etno-kolektivisti~ki. predmet autenti~ne i ontolo{ke brige (Sorge)!3 Moralna osuda sociocida postoji. vladaju}e iskrivljene svesti (zapravo. razlika izme|u prvih i potonjih gotovo da vi{e i nema). kada mo`e. bukvalno satre sve razlike ili. da ih tako nazovem. ubilo. zamenilo. u akademskom miljeu. i ru`enje ili. nesloga je. ni{ta drugo do osveta ubijanog dru{tva koje se. stoga. makar. ideologije u Marksovom smislu) – naj~e{}e spo~itava da istra`uju. zapravo. ponavljam. njeno nipoda{tavanje – od strane svetskih. nije ni dogodio. A po istorijsko-ontolo{koj logici. tako. do „`rtve“.“). A ona. mainstream diskurs (i njegovi agresivniji – i prakti~no delatni – naci varijeteti) proskribuju je i dezavui{u kao zlo~injenje(!). „piara“ („P. zlo~in koji niko nije video i koji se. i to neumitno diferencira/heterogenizuje. smatraju oni. ve}ini ljudi o~igledne ~injenice da su. stanje nacije. izvorno (i „starije“) sociolo{ko interesovanje za stvarni predmet ove discipline. to jest. na primer. ta~nije.BIOETIKA zma (supstituta bolj{evi~kog kolektivizma). i dalje. ^ak. ubijanje. R. A. dakle. za dru{tvo – od devedesetih godina pro{log veka do danas – sugerisao sam da se preorijenti{u! Da zanemare sociologiju i da se. dru{tva njima je stalo koliko i do nekog anonimusa – recimo. te se ta stalna i kompulzivna akcija homogenizacije „na{ih“ – {to ho}e da ukine. dakle. iako izmrcvareno. direktno ugro`avanje nacije – ~ak i onda kada ukazuje na zorne. i/ili nipoda{tavanje. Otkrivanje i osuda sociocida ostaje. sociolozima. heterogenizacija „tera svoje“. Ali. da tako ka`em. „podvede pod istu. njeno ugro`avanje. u uskom krugu istra`iva~a kojima se – od strane brojnih. jer navodno promovi{e zaborav.. da ih. Ali nacija. ni (naro~ito) u {iroj javnosti. ergo. satiranje. ~ak. regionalnih i (perfidnih i izrodnih) doma}ih neprijatelja – njeno. tek kao nevelik arhipelag fragmenata kriti~ke misli koja te{ko dolazi do re~i i koja nema ozbiljnije priznanje ni u stru~noj. glasnogovornika preovla|uju}eg mnjenja (doxa). svim svojim kognitivnim. ba~eni u materijal3 U povremenim (rekao bih: sre}om!) retkim susretima s etno-nacionalisti~ki i/ili naci orijentisanim kolegama. ~ak.. I kada se lamentira nad nepostojanjem „nacionalnog jedinstva“ – a to je „ve~na tema“ balkanskih etnodu{ebri`nika – lele~e se i kuka ba{ zbog toga {to je dru{tvoubistvo ostalo „nerasvetljen zlo~in“. zlo~in za koji se i ne zna da se dogodio („savr{en zlo~in“ – Baudrilardovski re~eno). klo{ara bez igde ikog – ~iji je le{ neko slu~ajno otkrio na gradskoj deponiji. etnologiji! 401 .

u vihorima rata. i to upravo stoga. kvantifikovati. Drugi razlog za to jeste taj {to (za sada) nije mogu}e izgraditi egzaktnu evidenciju konkretnih `rtava zlo~ina sociocida.4 Neologizam moralocid ozna~ava proces koji dosledno prati sociocidne procese i.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. sa zluradom uslu`no{}u dopunjava. 5 Re~ je. pridev) je adijafori~no (adiaphoron. ali su ubijali i drugi.. o stoi~koj kategoriji koju je preuzelo hri{}anstvo. totalne nesta{ice lekova. u ovom kontekstu. razorenog sistema zdravstvene za{tite. psihi~kih trauma. mogu}e personalizovati po~initelje. kradem. tek nekoliko klju~nih re~i i motiva u ~ijim okvirima se ona mo`e podastreti. g. U najkra}em. na stvari je (kao uostalom i u ~uvenom nema~kom posleratnom Historikerstreitu – dugotrajnoj borbi da se tamo{nja intelektualna elita. da ne ka`em. Izdvajam. U srednjem veku. sva{ta se doga|a i ~ini. uop{te. ~ak ni kao o apstraktnoj/hipoteti~koj opciji. vi{e ili manje direktno. i to ba{ onih koji nisu bili izlo`eni ratnim dejstvima (zbog nema{tine.. svakako je. Postoje}a juristi~ka formalna racionalnost nesposobna je (za sada) da inkrimini{e i procesira tu vrstu zlo~ina. duhovnu i. grupa i dru{tva/dru{tava. Slobodnije protuma~eno.5 U kontekstu normalizacije zlo~ina i.. jer la`u svi. 402 nu. adiaphora). zlodela svake vrste. 4 Naj`e{}a faza sociocidnog procesa na prostorima biv{e Jugoslavije. dakako. ubijali smo. ali je – prevladana. Pri~a o konkretnim manifestacijama/varijetetima moralocida je bogata i – ako bi se pripovedala do detalja – veoma duga. ~ak i oni koji su na vlasti itd. no to se naprosto ne mo`e egzaktno pokazati. izvorno zna~enje sugeri{e moralnu neutralnost. pl. A ti~e se onoga {to je s one strane dobra i zla. bolje. to jest koncept. novo tuma~enje od strane Roberta Mertona) tako|e je (bio!) primenljiv na * * * . stoga. ibid. (Na adiaphorization skre}e. odnosno dokazati. to jest onoga {to an sich ne podle`e moralnom procenjivanju. Druga re~ (preciznije. jer kradu svi. Druga jedna re~. oboga}uje scenografiju tog savremenog teatra apsurda Thanatosa. ni vrlina i o ~emu crkva naprosto nema {ta da ka`e. teolozi su smatrali da je adiafori~no sve ono {to nije ni greh. O mogu}nosti pravnog sankcionisanja zlo~ina sociocida u takvom ambijentu – ne mo`e biti ni govora. zna~enje joj je: moralna indiferentnost. No.).). doprinela umiranju velikog broja konkretnih ljudi. zlo~ince. ukratko. Prva re~ je normalizacija. no u druk~ijem kontekstu i Bauman. a da se dopre do njene poente. tokom devedesetih godina. la`em. pridev adiafori~an odnosi se na atrofiju moralne svesti (i moralnosti) individua. moralnu pusto{.) Takvo.. niti je. a zatim i ~itava javnost suo~i sa zlo~ina~kom prirodom nacizma) nastojanje da se zlo (evil) i neispravno (wrong) predstave kao ne{to normalno (e. sli~na prepreka postojala je i u vezi sa zlo~inom genocida. koncept Durkhajmove anomije (i njegovo dobro redefinisanje ili.

. ali – u jednom hiper-adiafori~nom stanju – to bi ostao zaludan. njegova je. ta~nije moralnosti. ili „[efka Hod`i} ubila trudnicu i mrtvoro|en~e pokazivala kao svoje dete“ itd. To. ili „silovao petogodi{nju devoj~icu“.6 ovda{nji. no. ponudio. ~ak pre~esto. to snimale i onda prikazale na internetu.. izli{no je isticati. id est. umnu soluciju: stvari – parafraziramo ovog autora – stoje tako. (Tu nam uvek dragocenu infuziju mo`e dati eti~ar Kant. no sada uz jasnu. parametrima jednog bitno druga~ijeg socio-kulturnog ambijenta (britanskog. filozofu. dr`im. lako se zapada u hiper-adijafori~no stanje. definisane. naravno.. dramati~no izgledalo i/ili bilo.. 6 Moralnost je {iri pojam od moralne svesti. svakako ne ohrabruju}u svest da na{a dobra volja lako mo`e ostati tek zrnce nesumnjivog dobra u univerzumu. ali samo donekle. i tretirani su s visokom dozom javnog zgra`avanja. ne nekakvu „eti~ku panaceju“ za moralni krah. od po~etka devedesetih godina pro{log veka naovamo. dolara. „pena dana“. posle samo nekoliko minuta. u boljem slu~aju – u manjini. da su neki pobili desetine/stotine ljudi. itd. jednu prihvatljivu. jer obuhvata i „more nesvesnog“. Odnosno. to jest zapadnog uop{te). ta~nije. Informacije tipa „ubila mu`a sekirom na spavanju“. i ma kako se katkad. ne{to {to dana{nju javnost. jeste. „biv{ejugoslovenski“ milje. Bauman je. ose}ali „robinzonski“ usamljeni ili. i sa tim moramo ra~unati i sa tim se nositi. moralne svesti. evra. eti~aru. ili da su srednjo{kolke seksualno zlostavljale svoju vr{njakinju. naime. ~ak. i u stru~noj i. iz jedne sasvim druk~ije perspektive. u najboljem slu~aju. koje. Zlo~in moralocida? Tà. sociologu. u kojem se „fond“ moralno neva`nih stvari pove}ava gotovo geometrijskom progresijom. me|utim. na kraju. {iroj javnosti neozbiljno percipiran poduhvat. videli smo. to jest takozvane obi~ne ljude „`acne“ i.. stoga. nego ga je.BIOETIKA to jest njihovog intenzivnog i ekstenzivnog prisustva u svakodnevlju. izneli u inostrane banke desetine miliona maraka.. ma kako nam to neugodno ili.) Hiper-adijafori~no stanje je stanje preke potrebe propitivanja (rethinking) sâmog morala. ili da je sve{tenik pedofil seksualno maltretirao adolescente itd. naslovi su novinskih tekstova koji su nekad bili percipirani kao informacije o ekscesnim slu~ajevima kriminala.. 403 . isto {to i zlo~in sociocida! Ne samo da ga je – za razliku od zlo~ina genocida – (za sada) nemogu}e pravno definisati i procesirati. heuristi~ka vrednost opadala s intenziviranjem devastiraju}ih (sociocidnih/moralocidnih) procesa.. i te kako determini{e na{e moralne procene i moralna postupanja. nemogu}e i moralno-eti~ki procenjivati i (pro)suditi. u krajnoj liniji (pre)ostaje da to. me|utim. tek povr{no „odra|en“ i. balkanski. To je hiper-adijafori~no stanje. ipak. izgleda.. ostavi – ravnodu{nim. „lo{e vesti“ – saop{tava ljudima. postalo je.

ideju. bezvredno. 404 To }e. iz tri komponente: 1. potpuno ili delimi~no. dodatnu pri~u. sveprisutno je i veoma se dobro brine o sebi. prema na{em (sa)znanju. na osnovu kog to (osobu.. sva je prilika da }e kod nas preovladavati negativan afekat prema pri~i i/ili pona{anju kojim se mu{karci i `ene sta7 Evo. I potonje (b). 2004). primerice. i Kangrga. zajednice. emocionalne: +/– ose}anja i 3. no i za druga stanja morala – verujem. saznajne (kognitivne): +/– ocenjivanje. dakle. dok je na tronu. dakle. to jest za ili protiv). formulisao epistemom: „Ono {to je potrebno da zlo trijumfuje. {ire. odnosno dru{tva va`no. i. 2. jer. (samo)reprodukuje se i bez pomo}i ~oveka. decenija.. istinito ili la`no. jedne – za takvo.) znanje. voljne (konativne): spremnost da se dela +/– (Videti u: Turza. Sastoje se. norme su pak pravila pona{anja koja odra`avaju vrednosti. re~ju. u najkra}em: zlo ima ontolo{ki primat nad dobrim. ili u ~itavoj epohi. rodnoj (ne)jednakosti sastoji se od na{eg znanja.. te da smo spremni da u odnosu na to delamo (opet.. time se onda jasno odre|uje i neva`no. na{ stav prema. naprotiv. Edmund Burke je to. Ono iziskuje stalno delanje. u: Rot. grupe.8 Stavovi su relativno trajni sistemi pozitivnog ili negativnog ocenjivanja. ka`u. 8 Vrednosti – da odredimo i taj element morala – jesu apstraktne ideje o onome {to je za pojedince.. treba re}i. nepo`eljno. stvar. {to }e re}i. individualno i grupno delanje (action.. jeste da dobri ljudi – ne ~ine ni{ta“. ergo. da prema tome imamo izvesno (pozitivno ili negativno) ose}anje. pozitivno ili negativno. grupu. Ako su. odnosno abdikacije (nota bene! nikad mirne i dobrovoljne) uvek su privremeni – nikad kona~ni! Dobra. ba{ kao i tokom niza godina.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. vredno. njegova svrgavanja. i to dobrih ljudi! Nema li toga. [to se prvog (a) ti~e. dakako.) ocenjujemo. postoji po sebi (an sich). 2007. 1975). Handlung) zlih ljudi osna`uje ga i sme{ta na tron s kog ve{to i efikasno vlada. pozitivnih ili negativnih ose}anja i spremnosti da se dela za ili protiv nekoga ili ne~ega. stoga. bez obzira na trajanje. naime. Konkretnije re~eno. makar kratku. potom. i u samo jednom danu. po`eljno. to jest individualni i grupni stavovi o dobru i zlu (ispravnom i pogre{nom) tako|e iziskuju. plauzibilne definicije: moral je skup a) onih vrednosti i normi koje se odnose na dobro i zlo (ispravno i pogre{no/neispravno) i b) grupne i individualne stavove o tome. nema ni po sebi (an sich). na{ih ose}anja i spremnosti da s tim u vezi delamo. vredno ~ini (samodela) ono {to mu je ~initi. mu{karci superiorniji od `ena. nema ni dobra7 (videti: Turza. re}i da o onome o ~emu imamo stav uvek imamo (nekakvo – ta~no ili pogre{no. ni za sebe (für sich). 2005. . Zlo. i.

nemo}ni su. na primer.. konativna (voljna) komponenta. imaju istu (trihotomnu) strukturu. a o pravu da i ne govorim. I. ili psihologija. sâmi }emo se u tom odnosu pona{ati tako da relativno dosledno potvr|ujemo tu nejednakost. te teorijsku kompleksnost kao integrativnog i pluriperspektivnog intelektualnog projekta – podru~je u kom treba tragati za plauzibilnim re{enjem.BIOETIKA vljaju u ravnopravan polo`aj i. ili krivice. to jest njihova ravnodu{nost prema drugom ljudskom bi}u – neretko ih pretvara u hladnokrvne. Vreme }e pokazati je li je re~ o putu ili (opet) samo o jo{ jednoj – stranputici. da im je i voljna funkcija uglavnom stabilna. na{em stavu da je ne{to dobro. ili kajanja itd. dakle (jo{ uvek). dakle. epistemolo{ku i metodolo{ku.. prijatnosti. teorijski i prakti~no. Naslu}ujem. najzad. odve} je. ili filozofija. Kada neka od njih „zaka`e“. odnosno ispravno i neispravno/pogre{no. nego najvi{e – emocionalne ravnodu{nosti prema (pre)velikom broju moralnih pitanja. psihopate od ~injenja nedela odvra}a samo (sa)znanje o tome da im za zlodelo neposredno preti negativna sankcija (kazna). Dakle. istog su karaktera. saose}anja itd. Hiper-adijafori~no stanje je stanje individualne. odnose na dobro i zlo (odnosno ispravno i neispravno/pogre{no). takozvane serijske ubice). Poznato je. najzad. na primer. odnosno nezadovoljstva. pa ni konativne insuficijencije. though it has been recognized by the highest instances of formal (legal) rationality (e. grupne i. ~initi. logi~ku. Ina~e. – i s tim treba `iveti). zadovoljstva.) i. istina.. nadalje. ali im je emocionalan element redukovan na minimum ili ga uop{te nema. g. s tim u vezi imamo i izvesno ose}anje (na primer. dolazi do ve}eg ili manjeg poreme}aja moralnog prosu|ivanja i delanja. odsustvo empatije ili simpatije. Karel Turza: MORALOCIDE? – Re-thinking morality again 405 Summary The concept of genocide is a product of recent (modern) comprehension of the human life-world (Lebenswelt) and. etika.. jeste: ne znam! Pomenuti Baumanov (ba{ kao i mnogih drugih umnih ljudi) savet. ili sociologija. samo naslu}ujem da je bioetika – s obzirom na njenu saznajnu. ergo. sre}e. the UN documents on . ili nelagode. I. „postmoderno je stanje“ itd. A odsustvo emocija – {to }e re}i. odnosno zlo u osnovi je (nekakvo) znanje o tome. bolje re}i: proces) moralocida. Odgovor na pitanje: {ta hic et nunc s tim u vezi. koji se. to je stanje (ili. rekao bih. defetisti~ki („tako je–kako je“. to jest spremnost da postupamo za ili protiv toga. da psihopate znaju {ta je dobro a {ta zlo. Stavovi koji su u vezi s moralom. najzad. surove zlo~ince (u.. dru{tvene – ne toliko kognitivne. Razvijena moralna svest podrazumeva razvijenost sve tri komponente. tu je i ona aktivna.

Beograd. in many parts of the contemporary world – including the Balkans – it still has to “work hard“ to gain its legitimacy. – Rot. re-thinking morality – The Bauman Reader (2001). – Turza. Beograd. and clear and firm legal status. ed. Milan (2004). except sporadically. it may have. it has not been used nor mentioned. Edited by Peter Beilharz. Medicina i dru{tvo – Uvod u medicinsku etiku. London. Literatura . within sociological community (the question of its legislation – as a criminal act – nobody has put so far). Libri medicorum. Massachusetts. though in its euphemistic formulations (à la Durkheim’s – and Merton’s – anomie. Praeger. moralocide. br. – Divjak. Tre}i program. That finally brings about the need for re-thinking morality as such. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Malden. Zavod za ud`benike i nastavna sredstva. Medicina i dru{tvo – sociolo{ki aspekti. diachronically. Finally. Golden marketing i Tehni~ka knjiga. Libri medicorum. Karel (2005). Beograd. an entirely new idea. Problem identiteta – kulturno. nor has it ever been used in spiritual appropriation of reality – except in some theoretical conceptions. Karel (2003). Karel (2002). Beograd. – Turza. Heinz-Günter (1995). sociocide. Nikola (1975). Etika – osnovni problemi i pravci. – Turza. The notion of sociocide is. – Vester. even within its birth-place. – Kangrga. UK. Soziologie der Postmoderne. Osnovi socijalne psihologije – socijalizacija. Connecticut. Blackwell. or Bauman’s postmodern ethics. by Mike Keen and Janusz Mucha. Oxford. – Turza. Again.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. and. although the notion/term does not exist. Zagreb. Slobodan (2006). moralocide does not exist at all. USA. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu. modernity. etni~ko. Is it possible that the term/notion may have a theoretical and/or practical foundation though? In this paper the author tries to argue for the answer: yes. 113–114. „Sociology without society“. Quintessenz Verlag. Beograd. Slu`beni glasnik. that is to say. Key words: genocide. or moral pastiche…). „Metadru{tvo“. 406 genocide). u: Sociology in Central and Eastern Europe. München. Westport. Karel (2007). nacionalno i individualno.

ekolo{ka etika. Medicinski otpad – definicija i standardi postupanja s medicinskim otpadom . koliko se u Srbiji godi{nje stvori.32:502/504 628. I–II/2009 UDK: 608. 3) farmaceutski otpad i 4) radioaktivne izotope.4. gaza itd. dok se pod farmaceutskim otpadom podrazumevaju lekovi vra}eni s razli~itih odeljenja ili oni kojima je istekao rok upotrebe. Biohazardni otpad obuhvata organe. Klju~ne re~i: medicinski otpad. kao i aktuelni projekti koji se odnose na re{avanje problema upravljanja medicinskim otpadom.047 407 SANDRA RADENOVI] MEDICINSKI OTPAD KAO BIOETI^KI PROBLEM Od 40 000 tona medicinskog otpada. materijal za jednokratnu upotrebu koji je bio u dodiru s krvlju pacijenata: igle. Medicinski otpad obuhvata ~etiri vrste otpada: 1) infektivni otpad. ta~nije. 8 000 tona ~ini opasan medicinski otpad. 2) biohazardni otpad. tkiva i amputirane delove tela1. ~ak 70–80% ukupnog otpada u zdravstvenim ustanovama ~ini te~ni otpad koji se ~esto izbacuje preko otpadnih vo1 Biohazardni otpad se skladi{ti u hladnja~ama do zakopavanja na gradskom groblju pod nadzorom sanitarne inspekcije. {pricevi. Najzad. ~ak 20% opasnog medicinskog otpada zavr{avalo je u obi~nim kontejnerima.046/. Do sada su u Srbiji sve vrste medicinskog otpada odlagane na komunalnim deponijama. kao i razli~ite hemikalije. te~ni otpad – `iva iz toplomera. dakle. a prema nekim procenama. U infektivni otpad spadaju svi predmeti koji su do{li u dodir s krvlju pacijenata. u naj{irem smislu. 1. bioetika. shvatanje (integrativne) bioetike i ekolo{ke etike i analiziraju se svetska i regionalna iskustva u postupanju s medicinskim otpadom.Tre}i program Radio Beograda Br. skalpeli. U radu se iznosi op{te odre|enje medicinskog otpada. u radu se obrazla`u dimenzije problema postupanja s medicinskim otpadom u Srbiji. lancete. ne samo o ozbiljnom ekolo{kom ve} i o bioeti~kom problemu. na primer. Re~ je. 141–142. prema nekim procenama. Napomenimo da.

uglavnom. navodno. pa i medicinskog otpada u Srbiji. 2008: 65). iako neupotrebljivi. a prema nekim procenama. besku}nici ili veliki broj romskih mali{ana. 18. ~ak 20% opasnog medicinskog otpada zavr{avalo je u obi~nim kontejnerima. kako je javnosti predo~eno. 3 Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije. ne bi bilo nikakve opasnosti za okolinu. sve vrste medicinskog otpada odlagane na komunalnim deponijama koje i same. S tim u vezi pretpostavljamo da su radnici gradske ~isto}e najpre izlo`eni riziku od eventualnih infekcija tokom transportovanja otpada iz kontejnera (precizne podatke o tome. nisu ure|ene po osnovnim evropskim/svetskim standardima. . Mo`emo samo dalje da pretpostavimo na kakvom su udaru od istog rizika. (videti: Radenovi}. 2008). kroz dimnjake spalionica. 2008.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. prema podacima za 2006. kao {to je nema ni u centru Be~a gde postoji spalionica3 za medicinski otpad (upor. Podse}amo da je ne tako davno. izvozi se u zemlje koje tu uslugu napla}uju. 4. da se radioaktivni otpad ne skladi{ti po evropskim standardima (videti: Danas. u Srbiji. pripremani su u okviru 2 Preciznije. mnogi se hrane otpacima iz kontejnera itd. nije re~ o opasnoj pojavi jer se. na`alost. Smatra se da je problem radioaktivnih izotopa pak na pravi na~in re{en jedino u Institutu za nuklearne nauke „Vin~a“ 2. Do sada su. 23. ako bi jedna ovakva fabrika bila izgra|ena prema svetskim standardima. 4. poslednjih nekoliko godina se u svetskoj nau~noj i {iroj javnosti vode se rasprave o mogu}im rizicima spaljivanja medicinskog otpada. tako se smatralo sve dok nadle`ni nisu nedavno priznali da iz buradi za skladi{tenje istro{enog radioaktivnog goriva u „Vin~i“ ve} godinu dana curi radioaktivni otpad ali. te pove}anog zra~enja van objekta nema. 408 da. na primer. od kojih su neka i kancerogena (detaljnije videti: www. nemamo). Naime. Ipak. Najzad. Naime. i brojna toksi~na jedinjenja. opasne materije izlivaju najpre u izolovanu prostoriju.who. 17. ~injenica je. u Srbiji vi{e od 60% romskih mali{ana `ivi u nepodno{ljivim uslovima – odnosno. Radenovi}. kako obrazla`u u Ministarstvu nauke. U proteklih nekoliko godina poku{aji re{avanja problema skladi{tenja i uni{tavanja celokupnog. zbog straha gra|ana od dodatnog zaga|enja. kada se medicinski otpad sagoreva na temperaturi ni`oj od 800 stepeni Celzijusa ili kada se sagoreva medicinski otpad koji sadr`i polivinil hlorid (PVC). 4. kao {to su Francuska i [vajcarska. Politika. godinu. Farmaceutski otpad. osloba|aju se. 2007: 50–51). [abac odustao od izgradnje nacionalne fabrike za preradu i uni{tavanje medicinskog i hemijskog otpada.int/ne/).: Turza. Iako postoje mi{ljenja da je u sveobuhvatnoj tabloidizaciji medijskog prostora jedan kolokvijalni stru~ni termin „curenje goriva“ (fuel leaking) nespretno interpretiran kao stanje pred nuklearnu ekolo{ku katastrofu. sadr`e manju ili ve}u koli~inu radioaktivnosti. radioaktivni izotopi jesu ostaci supstanci koje se koriste u dijagnostici i terapiji i koji. koji se prema svetskim standardima spaljuje. a odatle u jo{ za{ti}eniji bazen. 2008.

infektivni otpad prvo prolazi kroz proces sterilizacije. projekat predvi|a da svaka zdravstvena ustanova mora sama da ima ugovorom regulisanu proceduru upravljanja medicinskim otpadom ili da za nju medicinskim otpadom upravlja neka velika ustanova na teritoriji okruga. 3. godine).8 Najzad. a tek potom odlagan na komunalnim deponijama bez straha da bude poguban za `ivotnu okolinu. 14. godine (~lan 10. Gradski zavod za javno zdravlje (Beograd) je prva ustanova u Srbiji koja je od 2007. Zaje~aru i Beogradu. Tako je nedavno u okviru projekta pod nazivom Tehni~ka podr{ka u upravljanju medicinskim otpadom koji nastaje pri pru`anju zdravstvene za{tite nabavljeno 78 drobilica4 za uni{tavanje infektivnog medicinskog otpada za 72 zdravstvene ustanove u Srbiji. prema procenama. te je harmonizacija 4 Prema dosada{njim saznanjima. 2007: 51). a potom biva samleven (upor. o postupanju s medicinskim otpadom u privatnim ordinacijama. 12. Danas. godine). To zna~i da }e medicinski otpad proizveden u svakoj zdravstvenoj ustanovi prvo biti sterilisan vodenom parom. Ipak. Glas javnosti.BIOETIKA Ministarstva zdravlja. na teritoriji Beograda postoji 61 zdravstvena ustanova sa oko 15000 bolesni~kih postelja iz kojih se godi{nje generi{e oko 3000 tona medicinskog otpada (videti ~lanak: „Godi{nje 3000 tona medicinskog otpada“. Pomo}u ovog ure|aja. Kako. svaki bolesni~ki krevet stvori oko 500 g6 medicinskog otpada. 3. Kru{evcu. javnost obave{tava ministar zdravlja. 7 Prema podacima Gradskog sekretarijata za zdravstvo. uo~imo da o rezultatima primene ovog ure|aja javnost jo{ nije obave{tena. ~lan 13.: Turza. 2008). godine opremljena najsavremenijim ure|ajem marke „Sintion“ za uklanjanje medicinskog otpada. 2008. 5 U Kru{evcu je. 18. Sredinom marta 2008. preciznije. navedimo i mi{ljenja prema kojima postoje}a zakonska regulativa nije dosledna i jasna i ne pokriva sve aspekte upravljanja medicinskim otpadom u Srbiji. pomo}nica ministra zdravlja („Infektivni otpad vi{e ne}e biti problem“. 6 Prema nekim procenama. 2. Radenovi}. [apcu. 7 U skladu sa Zakonom o zdravstvenoj za{titi Srbije iz 2005. Zvani~ni podaci o privatnim ordinacijama.8 kg otpada. 8 O ciljevima pomenutog projekta. 1. Danas. Tomica Milosavljevi} („Ko stvara. ra~una se da na svaki bolesni~ki le`aj dolazi u proseku. napomenimo. mora}e i da uni{tava“. Ministarstva nauke i Ministarstva za{tite `ivotne sredine. za sada su nepoznanica. 409 . ~lan 62 i ~lan 80). 5 O tome detaljnije pi{e dr Elizabet Paunovi}. godine zapo~e}e uni{tavanje infektivnog otpada prema evropskim standardima (model Slovenije i nekih evropskih zemalja) u prvih pet zdravstvenih centara u Subotici. 2008. potom samleven drobilicama. nedavno otvoren Regionalni centar za tretiranje medicinskog otpada u okviru jednog od ~etiri pilot projekta te vrste u Srbiji. novim na~inom upravljanja otpadom tih 500 g }e se smanjiti na 350 g i uni{titi njegova zaraznost.

etike. stvari sa njenim definisanjem nisu tako jednostavne. James Childress). humanisti~kih disciplina.sr. kao integrativnu bioetiku koja je. u tre}em talasu poimanja bioetike. problem postupanja s medicinskim otpadom zauzima zna~ajan segment unutar polja interferiranja 9 Videti zvani~no saop{tenje Pokrajinskog sekretarijata za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj (www. do filozofije. ekoeti~kih. u red najizazovnijih i veoma popularnih podru~ja ~ovekovog intelektualnog. shodno duhu vremena. ekolo{ka etika i medicinski otpad . koji danas. Termin bioetika prvi je upotrebio ameri~ki biohemi~ar i onkolog Van Rensselaer Potter 1970. Ako sledimo etimologiju njenog naziva. uglavnom samo na Hipokrata oslonjenu medicinsku etiku. zapravo projekat koji u sebe uklju~uje veliki broj razli~itih disciplina. dominira u nau~nom i javnom diskursu. bioeti~ka paradigma iznova je pro{irena na pitanja koja se ti~u individualne psihologije. 2. godine. pravnih. medicinskoeti~kih. tzv. s ciljem jednog novog. Poterov koncept bioetike biva su`en. rodnih odnosa.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. U drugom talasu odre|enja i bavljenja bioeti~kim pitanjima. 2001). primetimo. jasno je da u okviru potonjeg poimanja bioetike. ekonomije. Childress. bioeti~kog. `ivota i smrti u okviru medicinske prakse i medicinskih istra`ivanja (videti: Beauchamp. teorijskog i prakti~nog anga`mana. kritikuju}i dotada{nju tradicionalnu. ali i teologije. problema i dilema. Imaju}i na umu navedeno. politike itd. Ipak. ekologije i uop{te. odnosno u`e. danas dominantnu bioeti~ku paradigmu mo`emo prepoznati kao prvobitnu Poterovu zamisao bioetike. 410 sa zakonodavstvom EU u oblasti upravljanja medicinskim otpadom u toku i predstavlja jedan od prioriteta. bridge bioethics (videti: Potter. od medicine. ~ija je intencija bila da.. pro{iri etiku na teren povezivanja biomedicinskih i {ire.gov. odnosno pacijenata. prava. Re~ju. kao most izme|u biomedicine i etike. bez sumnje. Dakle.yu). lako je mo`emo definisati kao etiku `ivota (starogr~ki – bios = `ivot). na principe biomedicinske etike (principizam) – re{avanje brojnih eti~kih problema ro|enja. prirodnih nauka. Bioetika. `ivotne istorije. po~etkom osamdesetih godina XX veka. teorijskog i prakti~nog (re)konstruisanja ~oveka i njegovog sveta (videti u: Turza. kulturnih pozadina pojedinaca i grupa. 1971). 2007: 139–147). ekonomskih. tehnoeti~kih itd.9 Bioetika danas spada.ekovojvodina. Kona~no. prevasho