B R.

141–142, I–II/ 2009.

T RE]I

PROGRAM

U ~asopisu Tre}i program {tampa se deo priloga emitovanih na Tre}em programu Radio Beograda.

Emitovanje Tre}eg programa Radio Beograda po~inje svake ve~eri u 20.00 ~asova. Program se emituje na srednjim talasima 1008 KHz (298 m) i preko mre`e ultrakratkotalasnih predajnika: Avala na frekvenciji 97,6 MHz, Deli Jovan na 94,9 MHz, Tupi`nica na 96,1 MHz, Ov~ar na 90,1 MHz, Donji Milanovac na 90,0 MHz, Tekija na 92,1 MHz, Bajina Ba{ta na 93,0 MHz, Besna Kobila na 95,3 MHz, Crni Vrh (Jagodina) na 99,3 MHz, Jastrebac na 89,3 MHz, Crna Trava 99,6 MHz, Crveni ^ot na 96,5 MHz, Maljen 107,9 MHz.

sadr`aj
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
9 MILAN SUBOTI] 30 MARTIN MALIJA 61 [ILA FICPATRIK 80 RONALD SUNI

Budu}nost sovjetske pro{losti: napomene uz izbor tekstova Sovjetska tragedija Sovjetski Savez u XXI veku

107 LORA ENGEL[TAJN 141 JOHAN HELBEK

Socijalizam, postsocijalizam i normativna vrednost Kultura, svuda oko nas kultura: tuma~enja moderne Rusije s obe strane velike podele iz 1991. godine Rad, borba, nastajanje: Autobiografski tekstovi Staljinove ere Kako je nastala „sovjetska subjektivnost“

166 SVETLANA BOJM

HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU
177 ELIZABET JANG-BRIL 210 FREDERIK M. DOLAN 226 DA[A DUHA^EK

Razmi{ljanje o @ivotu duha Hana Arent o filozofiji i politici Ideal izvesnosti ili izgubljena bitka: Hana Arent o rasu|ivanju Hana Arent o mi{ljenju

247 RI^ARD D@. BERNSTIN 263 SNE@ANA OTA[EVI] 276 VLASTA JALU[I^

Hana Arent: Istorija, sudili{te, su|enje

Inventar tradicije pod znakom pitanja: recepcija Hane Arent u biv{oj Jugoslaviji i dr`avama naslednicama

PSIHOANALIZA

299 @AK LAKAN: Proizvodnja ~etiri diskursa

322 @AK-ALEN MILER: Psihoanaliza koju je razgolitio njen ne`enja 338 PETER KLEPEC: Sram i besramnost u`ivanja

REFLEKSIJE O MUZICI

359 OLGA JOKI]: Boris Asafjev i osnove „intonacionog sveta“ muzike 363 BORIS VLADIMIROVI^ ASAFJEV: Osnovi muzi~ke intonacije

BIOETIKA

397 KAREL TURZA: Moralcoid

407 SANDRA RADENOVI]: Medicinski otpad kao bioeti~ki problem 415 SLOBODAN SAVI]: Lekarska odgovornost

STUDIJE I OGLEDI

421 TIM INGOLD: Antropologija nije etnografija 468 BEN DEJVIS: Kriza i kritika

442 ZORICA TOMI]: Fantazam uspeha i gubitnici tranzicije 452 BRANISLAV DIMITRIJEVI]: Podiza~i gvozdene zavese 475 JOVAN ARAN\ELOVI]: Zablude o manama poezije Rada Drainca

HRONIKA Festivali

489 VERA OBRADOVI]: Od traganja do umetni~kog do`ivljaja

501 DEJAN PETROVI]: Bridge Fest Knjige

497 DEJAN PETROVI]: Festival norve{kog filma

505 JOVAN ARAN\ELOVI]: Fenomenolo{ki koreni Evrope 513 MIRKO BLAGOJEVI]: Religije u savremenom svetu

Projekti

517 JOVAN DESPOTOVI]: Muzejska institucija

523 IVANA NEIMAREVI]: Zvu~ne razglednice – Negde iz jugoisto~ne

Evrope

a quarterly publication by Radio Belgrade containing a selection from the broadcasts of the Third Program No. 139–140, III–IV/ 2008

TRE]I PROGRAM

CONTENTS
FUTURE OF THE SOVIET PAST 9 MILAN SUBOTI]: Future of the Soviet past: remarks with the selection of articles

30 MARTIN MALIA: The Soviet Tragedy. A History of Socialism in Russia 61 SHEILA FITZPATRICK: The Soviet Union in the twenty-first century 107 141 166 177 210 226 247 263 276 80 RONALD SUNI: Socialism, Post-Socialism and Normative Value

Russia Texts

LAURA ENGELSTEIN: Culture, Culture Everywhere: Interpretations of Modern JOCHEN HELLBECK: Working, Struggling, Becoming: Stalin-Era Autobiographical SVETLANA BOYM: Where „Soviet Subjectivity“ Came From? ELISABETH YOUNG-BRUEHL: Thinking About The Life of the Mind FREDERICK M. DOLAN: Arendt on Philosophy and Politics RICHARD J. BERNSTEIN: Arendt on Thinking

HANNAH ARENDT – ON THINKING AND JUDGING

on Judgment

DA[A DUHA^EK: The Ideal of Certainty versus a Defeated Cause: Hannah Arendt SNE@ANA OTA{EVI]: Hannah Arendt – History, Weltgerischt, Judging

VLASTA JALU[I^: Questionable Inventories of Tradition: Hannah Arendt's

PSYCHOANALYSIS 299 322 338 359 363 397 407 415

Reception in Former Yugoslavia and the „Successor“ States
JACQUES LACAN: The Production of Four Discourses

JACQUES-ALAN MILLER: Psychoanalysis Undressed by its Bachelor PETER KLEPEC: Shame and Shamelessness of jouissance

REFLECTIONS ON MUSIC

OLGA JOKI]: Boris Asafyev and the foundations of the 'intonation world' of music BORIS VLADIMIROVICH ASAFYEV: The foundations of musical intonation KAREL TURZA: Moralocide?

BIO-ETHICS

SANDRA RADENOVI}: Medical Waste as a Bioethical Problem SLOBODAN SAVI]: The Responsibility of a Doctor

STUDIES 421 442 452 468 475

TIM INGOLD: Anthropology is not ethnography BEN DAVIS: Crisis and Criticism

ZORICA TOMI]: Phantasm of Success and the Losers of Transition BRANISLAV DIMITRIJEVI]: The Rearers of the Iron Curtain JOVAN ARAN\ELOVI]: Delusions on Failings of Poetry of Rade Drainac

CHRONICLES

Festivals
489

497 DEJAN PETROVI]: Festival of Norwegian Film 501 DEJAN PETROVI]: Bridge Fest 505 513 517 523

VERA OBRADOVI]: From Search to Artistic Experience

Books

JOVAN ARAN\ELOVI]: Zoran Arsovi}, Phenomenology and Europe MIRKO BLAGOJEVI]: Religions in Contamporary World JOVAN DESPOTOVI]: Museum Institution IVANA NEIMAREVI]: Sonic Postcards

Projects

budu}nost sovjetske pro{losti
priredio: milan suboti}

tre}i program

ZIMA–PROLE]E 2009.

8

Tre}i program Radio Beograda Br. 141–142, I–II/2009 UDK 94(470):141.7 ; 94(47):929

9

MILAN SUBOTI]

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI: NAPOMENE UZ IZBOR TEKSTOVA*

Navo|enjem razloga za prire|ivanje ovog izbora tekstova ameri~kih istori~ara o sovjetskoj pro{losti, u radu je obrazlo`en smisao tvrdnje o njenoj „budu}nosti“. Razli~ita tuma~enja komunisti~ke pro{losti povezana su sa smenom istoriografskih paradigmi – dominacijom politi~ke, socijalne ili kulturne istorije. Ukazuju}i kako su tri generacije istori~ara formulisale razli~ite teorijsko-metodolo{ke pristupe sovjetskom komunizmu, autor njihove teorijske stavove dovodi u vezu sa {irim socijalno-politi~kim kontekstom (Hladnim ratom, detantom i slomom komunizma). Na kraju, dati su osnovni bio-bibliografski podaci o autorima ~iji su tekstovi prevedeni u ovom tematu. Klju~ne re~i: istorija, komunizam, politika, totalitarizam, revizionizam, diskurs

Navr{avanje dvadeset godina od uru{avanja realsocijalisti~kih poredaka isto~ne Evrope za kojim je usledio raspad sovjetske komunisti~ke metropole ostalo je gotovo nezabele`eno u ovda{njoj javnosti. Jedan od razloga za to svakako je ~injenica da ova istorijska zbivanja prevashodno sagledavamo iz perspektive dugog i krvavog sloma socijalisti~ke Jugoslavije. Ma koliko ~inili delove jedinstvenog procesa, miting na Gazimestanu i pad Berlinskog zida u na{em istorijskom pam}enju imaju razli~it status, a ono {to je usledilo posle 1989. godine nije odredilo samo na{e saznajne prioritete, ve} i na{ `ivot tokom protekle dve decenije. Stoga, na{ manjak interesovanja za {iri kontekst istorijskih zbivanja nije bio samo plod parohijalne kulture i narcisti~ke usmerenosti na „sopstveno dvori{te“, ve} je u izvesnoj meri predstavljao razumljivu reakcija na pritisak dramati~nih okolnosti raspada biv{e dr`ave. U te`nji da se on objasni napisane su brojne knjige i studije koje su, nejednake po svojoj ubedljivosti, saznajnim dometima i ispoljavanju politi~ke pristrasnosti njihovih autora, tematski usmerene ka „jugoslovenskom slu~aju“.
* Rad je napisan u okviru projekta Instituta za evropske studije (br. 149026) koji finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije.

tre}i program

ZIMA–PROLE]E 2009.

10

U mnogim od njih nagla{avana je njegova „izuzetnost“ u odnosu na druge postkomunisti~ke zemlje (exceptionalism thesis), te isticane posebnosti istorijskog puta razvoja ovda{njih nacija (Sonderweg) ~ije su esencijalisti~ki shva}ene karakteristike tuma~ene kao uzrok neuspeha odr`anja stabilne vi{enacionalne dr`avne zajednice. Ne komentari{u}i ovde takve teorijske i publicisti~ke radove, u njima mo`emo videti paradoksalni odraz ranijih poku{aja afirmacije posebnosti jugoslovenskog (samoupravnog) socijalizma koji su od pedesetih do sedamdesetih godina pro{log veka (istina, s obrnutim vrednosnim predznakom) dominirali doma}om i stranom literaturom. Naime, kao {to nam je u pro{losti „sovjetski model“ slu`io za isticanje originalnosti jugoslovenskog „puta u socijalizam“, tako nam sada „postkomunisti~ko“ okru`enje predstavlja normativni okvir procene neuspe{nosti „demokratske tranzicije“ ve}ine dr`ava nastalih raspadom Jugoslavije. U oba slu~aja, fokusirani na sebe, skloni smo da ne tematizujemo ovaj {iri kontekst koji nam, kao svojevrsni background, slu`i kao samorazumljivo polazi{te traganja za distinktivnim karakteristikama sopstvenog dru{tva. Uprkos sli~noj funkciji, statusi pomenutih konteksta radikalno su razli~iti – prvi pripada pro{losti, dok drugi ~ini svojevrsnu „gramatiku“ diskursa savremenosti. Iako se danas, usred teku}e ekonomske krize, euforija iz 1989. godine ~ini kratkotrajnim i varljivim utopijskim snom o „kraju istorije“, retko ko u povratku na realni socijalizam sovjetskog tipa vidi po`eljnu i odr`ivu alternativu. Ispoljavanje nostalgije prema „starim, dobrim vremenima“ to samo potvr|uje jer se, poput svake druge, i nostalgija za „socijalizmom“ pothranjuje sve{}u o nemogu}nosti povratka u pro{lost. Svest o uzaludnosti i besplodnosti te`nje ka restauraciji jedne zavr{ene epohe dele i oni koji je retori~ki odr`avaju u `ivotu reprodukovanjem njenih simbola i kategorija koje, ispra`njene od smisla, referi{u na sebe same. U tom pogledu, naslov ove zbirke tekstova – Budu}nost sovjetske pro{losti – ne ozna~ava uverenje prire|iva~a da je ta pro{lost podlo`na „o`ivljavanju“, te da je mogu} njen „drugi dolazak“ koji bi poni{tio odbacivanje „doga|anja spasa“ zapo~etog davne 1917. godine. Bez ove eshatolo{ke vere, ipak se mo`e tvrditi da sovjetska pro{lost svojom „otvoreno{}u“ za nova tuma~enja ima osiguranu „budu}nost“ u kojoj }e se menjati na~ini njenog razumevanja i predstavljanja. Ta pro{lost koju u svom iskustvu dele generacije savremenika nije udaljena „druga obala“ na koju se iskrcavaju arheolozi u potrazi za materijalnim tragovima negda{njeg `ivota ili pusta, nepoznata zemlja koju istoriografi nastoje da mapiraju i opi{u. Se}anje na nju je jo{ `ivo, tragovi i uticaj te pro{losti lako su uo~ljivi u savremenosti, a zadatak njenog razumevanja ne mo`e se otkloniti ~estim ponavljanjem poziva da se „okrenemo budu}nosti“. Prefiks „post“ u odre|enju „postkomunisti~ke“ savremenosti osim puke vremenske oznake, ne podrazu-

Dok su brojni politi~ki nau~nici starije generacije – poznatiji pod imenom ’sovjetolozi’ koji su sami izabrali – ostali zauzeti reagovanjem na likovanje medija koji su portretisali krizu te profesije. sasvim u duhu Moderne. 1998: 385). Njegov iznenadni nestanak sa istorijske scene suo~io je ~itavu armiju „sovjetologa“ ne samo sa gubitkom predmeta istra`ivanja2 ve} i sa ~injenicom da taj gubitak nisu uspeli da predvide. a s druge. 2 Kako je to ve} 1992. u stvari. sebe razumevala kao stvaranje „Novog sveta“ i „Novog ~oveka“ koji nastaju na ru{evinama starog. sovjetologija je. Naprotiv. a debate o sovjetskom iskustvu koje je obele`ilo XX vek ne predstavljaju plod ispoljavanja uobi~ajene istoriografske znati`elje koja se zadovoljava istra`ivanjem pro{losti kao takve. Stoga se ~esto privla~nost komunisti~kog pokreta obja{njava njegovim obe}anjem radikalne realizacije te`nji i obe}anja Moderne. postkomunisti~ka epoha ne sledi komunisti~ku koja je. regionalne studije i primena novih metodolo{kih pristupa zajedni~kih istra`ivanjima drugih regiona. 1 11 . ovaj neuspeh vodi uvidu o potrebi kriti~kog razmatranja i autoistorizacije same „sovjetologije“. Intenzivna terenska istra`ivanja. te samosvesno napu{tanje vere u mogu}nost radikalnog „reza“ kojim se uspostavlja apsolutno novi po~etak. brojna post-stanja karakteri{u upravo heterogene konfiguracije (novih i starih) elemenata i konstitutivnih principa. 1992: 774).. 3 „Nijedna grupa nije do{la pod udar kritike vi{e od politi~kih nau~nika koji su bili izlo`eni napadima zbog svog neuspeha da predvide kraj komunizma i Sovjetskog Saveza. mla|i nau~nici su predvodili njenu impresivnu revitalizaciju.1 Zato bavljenje komunizmom nije zavr{ena akademska pri~a uprkos tome {to ta epoha pripada pro{losti. Multidisciplinarni karakter biv{e „sovjetologije“ zamenjen je (politikolo{kim. istorijskim. formulisanju novih istra`iva~kih programa „postsovjetskih studija“3.. primetno su uticale ne samo na rast obima podataka ve} i na podizanje nivoa diskusija“ (Kotkin. Za razliku od nekada{njeg politi~kog zna~aja koje su U tom pogledu. antropolo{kim. S jedne strane. U okviru ovih studija (koje su po~etno obuhvatale dr`ave biv{eg Sovjetskog Saveza.) istra`ivanjem „evroazijskog podru~ja“ u kome se interes za nekada{nju sovjetsku „periferiju“ gotovo izjedna~io sa ranijim bavljenjem (ruskim) „centrom“. ekonomskim. Da tuma~enja sovjetske pro{losti imaju „budu}nost“ svedo~e debate koje se vode o teorijskim pretpostavkama i saznajnim dometima nepregledno obimne literature nastale tokom postojanja Sovjetskog Saveza. ubrzo su izdvojene geografski u`e odre|ene oblasti istra`ivanja i jasnije su razgrani~eni razli~iti posebno-nau~ni pristupi. u~estvovala na sopstvenoj sahrani“ (Burawoy. a tematski bile usmerene ka pra}enju procesa njihove „demokratske tranzicije“).BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI meva da je ono {to dolazi „posle“ slobodno od onoga {to je bilo „pre“. sociolo{kim. godine istakao jedan od „sovjetologa“: „Slave}i smrt komunizma.

ali je ne li{ava saznajno-teorijske va`nosti. okon~anjem Hladnog rata. od `ivotne va`nosti: „[ta dolazi posle njega“? Uverenje da se bez ponovnog kriti~kog preispitivanja sovjetske pro{losti nije mogu}e razumeti savremenost i budu}nost Rusije i drugih zemalja biv{eg sveta socijalizma dele autori tekstova koje objavljujemo u ovom broju ~asopisa. mo`e se re}i da je upravo ovaj gubitak politi~ke aktuelnosti bio cena za mogu}nost razvoja novog nau~nog usmerenja“ (Dûvid-Foks. u zavisnosti od teritorijalnog odre|enja podru~ja istra`ivanja. te da iznova tematizuje teorijske paradigme. slovenske ili evroazijske studije. oni ne sadr`e klasi~ne istorijske naracije o doga|ajima iz pro{losti. prestala da izaziva nekada{nji dru{tveni odjek. autori ovde objavljenih tekstova te`i{te svojih istra`ivanja pomeraju sa narativne reprodukcije sovjetske pro{loAmeri~ki istori~ar Majkl Dejvid-Foks (Michael David-Fox) u tekstu pisanom za ruske ~itaoce nagla{ava: „Ironijom sudbine. Drugim re~ima. ve} kako je ona u razli~itim periodima (re)produkovana pomo} istorijskog znanja i njegovih narativnih strategija. u skladu sa konstruktivisti~kim stanovi{tem i vladaju}im trendom (samo)istorizacije nau~nog znanja.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 25). sledstveno tome. ve} prevashodno tematizuju saznajno-teorijske.4 Naprotiv. biva uklju~ena u programe univerzitetskih katedri za ruske. 2005: 23... Ali. Ovaj povratak teme „komunizma“ u „akademske vode“ (iz kojih je po~etkom Hladnog rata „izronila“ sovjetologija kao nauka o biv{em savezniku i novom neprijatelju „Slobodnog sveta“). Po{to su primarno usmereni ka problemima na~ina saznavanja i tuma~enja pro{losti. 4 . sada je Sovjetski Savez postao predmet istorije koja. Iako su u pitanju radovi istori~ara. 2000: 8). te{ko mo`emo odgovoriti na pitanje koje je za nas. socijalno-politi~ke i ideolo{ke pretpostavke interpretacija i obja{njenja sovjetske epohe („komunizma“) u ameri~koj akademskoj istoriografiji. istra`ivanje komunisti~ke pro{losti mo`e da se pozove na Hegelovu izreku prema kojoj „Minervina sova pole}e u sumrak“. Stoga njihov ~italac ne}e saznati „kakva je (zaista) bila sovjetska stvarnost“. ti tekstovi su u `anrovskom smislu vi{e teorijsko-metodolo{ki. kako ona to isti~e ve} u naslovu svoje knjige. svedo~i neposredno o gubitku politi~kog interesa za tu temu. 12 imale „studije (sovjetskog) komunizma“. sada kada je oslobo|eno od imperativa (pro et contra) ideolo{kog anga`mana. pred nama tek stoji zadatak da se upustimo „u potpunije razumevanje onoga {ta je postoje}i socijalizam stvarno bio“ (Verderi. istoriografija sovjetskog perioda je u {irim krugovima ameri~kog dru{tva u velikoj meri izgubila svoju politi~ku aktuelnost i. konceptualni aparat i sopstvenu istoriju bavljenja epohom komunizma iz perspektive njenog kraja. nego istoriografski. Tim pre {to bez tog razumevanja. naslednike te epohe. Stoga je u pravu Ketrin Verderi kada isti~e da uprkos tome {to bi „~ovek mogao da pomisli da je posle uru{avanja sovjetskog sistema svako interesovanje za njega postalo suvi{no“.

II 1946). usled ruskih nacionalnih karakteristika i marksisti~ke ideologije. Njen dominantni uticaj u svetskoj nau~noj zajednici (zasnovan na hegemoniji engleskog jezika. pre i neposredno posle Drugog svetskog rata. ova posleratna promena je najjasnije artikulisana u izve{taju D`ord`a Kenana (George F. Kennan) iz Ameri~ke ambasade u Moskvi („The Long Telegram“. te`i agresivnom {irenju komunizma. pripadnici prvog talasa ruske emigracije koji su bili profesori ruske istorije na vode}im ameri~kim univerzitetima. Columbia University). 1887–1973. izdavanjem specijalizovanih ~asopisa. Lebedz – videti u: Nowak. 1946). 22. Kako to 5 Pre svega. zna~ajan uticaj na istoriju i dru{tvene nauke u Americi imale su nema~ke i (isto~no) evropske izbeglice koje su u SAD do{le nakon Hitlerovog osvajanja vlasti ili po~etkom rata. 1900–1982. razvijenoj istra`iva~koj infrastrukturi i ogromnoj izdava~koj produkciji) te{ko mo`e biti doveden u pitanje. G. Florinskog (M. Yale University). te ukazuje na neophodnost ameri~ke politike aktivnog „obuzdavanja“ te ambicije (vid. osnivanjem instituta. U njima Kenan upozorava ameri~ku administraciju i javnost da sovjetsko rukovodstvo. Mazura (A. decenijama bila usredsre|ena na temu „komunizam“. 13 . godine u ~asopisu Foreign Affairs. finansiranjem istra`ivanja i pisanjem brojnih politikolo{kih studija o sovjetskom sistemu. Mazour. A. March 5.5 Ipak. 6 Pored slavnog ^er~ilovog govora „The Sinews of Peace“(Fulton. polaze}i od promenljivih teorijskih. Stanford University). Pajps. Missouri. pove}anjem broja doktoranata. uprkos ~injenici da su na njen nastanak i razvoj veliki uticaj imali autori formirani u drugim kulturnim tradicijama. presudni impuls razvoju sovjetskih studija i istra`ivanja ruske istorije do{ao je posle Drugog svetskog rata iz sfere politike – ideolo{ko i vojno suparni{tvo dve supersile uticalo je da se jedna specijalisti~ko-akademska oblast istorijskog istra`ivanja pretvori u posebnu disciplinu od presudne va`nosti za ameri~ki establi{ment i {iru javnost. M. kao i u njegovom radu objavljenom pod pseudonimom (X) 1947. ideolo{kih i politi~kih okolnosti. Florinsky. organizovanjem kurseva ruskog jezika. ^injenicu da je u svom nastanku i razvoju (ameri~ka) „sovjetologija“ bila pod neposrednim uticajem politi~ke i ideolo{ke atmosfere Hladnog rata niko vi{e ne dovodi u pitanje. 1888–1959. Proces transformacije (ratnog) saveznika u novog (mirnodopskog) neprijatelja6 bio je pra}en {irenjem mre`e univerzitetskih katedri za rusku i sovjetsku istoriju. 2004: 237–259). Karpovi~a (Karpovich. Harvard University). sporovi o dometima i posledicama uticaja hladnoratovske ideologije na saznajnu vrednost radova prve generacije „sovjetologa“ nisu ni danas okon~ani. Tako|e. 1895–1981. (O uticaju Amerikanaca poljskog porekla – B`e`inski. Stoga su ovi radovi u istoj meri posve}eni sovjetskoj pro{losti koliko i ameri~koj istoriografiji koja je. Ulam. 1947: 566–582). Ipak. Kennan.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI sti („objekt-nivo“) ka „meta-nivou“ na kome problematizuju teorijske paradigme unutar kojih se ta pro{lost konstituisala kao predmet saznanja. Vernandskog (Vernandsky. poput: M.

Brzezinski. Totalitarianism (1954). te tuma~enje sovjetske istorije kao (razli~itim faktorima uslovljenog) skretanja sa glavnog (zapadnog) puta razvoja. omogu}ila je identifikovanje njegovih karakteristika kao „totalitarnih“. Totalitarian Dictatorship and Autocracy (1956). knjigu M. gotovo ~itava prva posleratna generaciju ameri~kih istori~ara Sovjetskog Saveza delila je niz stavova izvedenih iz te paradigme. teza o vladavini komunisti~ke manjine nad pasivnom ve}inom stanovni{tva koju masovnim terorom dr`i u poslu{nosti. The Origins of Totalitarianism (1951. The Inner History of the Cold War (1995). Prema njihovoj oceni. Friedrich (ed. kao i njihovi u~enici. uprkos razlikama. srpski prevod – 1988). Identifikuju}i u bolj{evicima konspirativno organizovanu teroristi~ku grupu sa mesijanskom ideologijom oni su. a politi~ke istorije u interpretacijama Osim klasi~nih radova: H. Fren{oa (Merle Fainsod. 14 ~italac ovog izbora radova mo`e videti iz tekstova Martina Malije (Malia). a analogija sa fa{izmom i nacizmom. Ipak. videti: Abbot Gleason.). 1907–1972): How Russia is Ruled (Harvard University Press. sovjetski re`im koji je aktom politi~kog voluntarizma ro|en u ratnim okolnostima svoj opstanak zasnivao je samo na kombinovanju prakse dr`avnog terora i ideolo{ke indoktrinacije. godine. 1953). Friedrich and Z. ve}a zainteresovanost za istra`ivanje ideologije i politike nego za dru{tvene strukture i procese. na primer. Ostavljaju}i po strani izlaganje nastanka i razli~itih verzija teorija totalitarizma7. U ovom poslednjem uverenju zagovornici paradigme totalitarizma sledili su svoje ruske profesore-emigrante koji su Oktobar smatrali tragi~nim prekidom evolucije ruskog dru{tva i dr`ave na putu njihovog pribli`avanja liberalnom politi~kom i ekonomskom „zapadnom modelu“. Dominacija politike u odnosu na sve sfere `ivota koja se ispoljavala u neograni~enoj diktaturi dr`avepartije nad „dru{tvom“ logi~no je vodila primatu politikolo{kog pristupa u analizama savremenosti8. Totalitarianism. C. Arendt. [ile Ficpatrik (Fitzpatrick) i Ronalda Sunija (Suny). Oktobarsku revoluciju smatrali „dr`avnim udarom“ i „izdajom“ demokratskih ideala Februarske revolucije iz 1905. 7 . me|u kojima su najva`niji: nagla{avanje su{tinske dihotomije izme|u „slobodnog sveta“ i „komunizma“. 8 Vid. uverenost u nemogu}nost reformisanja i radikalne promene sovjetskog sistema. C. kao i debatu o saznajnim potencijalima „T-modela“ koje su vo|ene posle uru{avanja sovjetskog re`ima.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. nije na odmet upozoriti na ~injenicu da su se brojni zagovornici tuma~enja ruske i sovjetske istorije u „totalitarnom klju~u“ (poput Ri~arda Pajsa i Martina Malije) me|usobno ~esto razlikovali. ti sporovi usresre|eni su na problem saznajne (ne)produktivnosti „totalitaristi~ke paradigme“ koja je do kraja {ezdesetih godina predstavljala dominantno teorijsko polazi{te za istra`ivanja sovjetske istorije i savremenosti.

istaknutih li~nosti i ideologije (posebno u analizi revolucionarnog i sovjetskog perioda). ’deca’ su svoj sistem interpretacije gradila oko koncepta ’dru{tvenih snaga’. 11„Istori~ari ove generacije (okupljeni oko [ile Ficpatrik) sazrevali su tokom Vijetnamskog rata i unutra{njih politi~kih sporova koji su uzdrmali ameri~ko ose}anje samozadovoljstva i superiornosti iz perioda posle Drugog svetskog rata. ali po mom iskustvu. U istoriji Sovjetskog Saveza ’revizionisti’ iz sedamdesetih godina prvo su nerado koristili tu re~. kao u romanu Turgenjeva.10 Ipak. a na „decu“ kulturna i politi~ka pobuna mladih (1968)11. slede}i Dejvida-Foksa (David-Fox). 2000:11). ali su je na kraju prihvatili“ (Fitzpatick. uz sve razlike. Ako je neodvojivi deo pogleda na svet ’o~eva’ bilo podrazumevano akcentiranje alternativa koje su stajale pred Rusijom i bolj{evizmom 1917. ’deca’ su je pisala ’odozdo’. te se na taj na~in (sa negativnom ili pozitivnom vrednosnom konotacijom). Ako su ’o~evi’ isticali odlu~uju}u ulogu politike. 1995: 3). isti~e „revizija“ do tada uobi~ajenog tuma~enja komunizma i njegove istorije. (2004) 10 Na po~etku negativna kvalifikacija novog pristupa kao „revizionisti~kog“ vremenom je prihva}ena kao neutralna ili ~ak pozitivna: „’Revizionizam’ u principu mo`e biti neutralna re~ za inovativni rad. uklju~uju}i i neke arhivske materijale. godine. Tako|e. obe generacije nisu bile slobodne od nasle|a ruske istoriografske tradicije: „totalitaristi“ su obrazovani pod uticajem liberalne ruske istoriografije. David-Fox. nagla{avaju}i me|usobni uticaj naroda. te stoga na sebe navla~e kako osudu. te kasnija politika popu{tanja napetosti („detant“) i „mirne koegzistencije“ dva sistema. teorijska stanovi{ta obe generacije bila su pod sna`nim uticajem socijalno-politi~kog konteksta u kome su delovale – na „o~eve“ formativno je uticao Hladni rat. narednu generaciju mo`emo smatrati „decom“ koja sopstveni teorijski i politi~ki identitet grade u protivstavu spram svojih „roditelja“. ova grupa opravdano je tvrdila da se staljinizam ne mo`e obja{njavati samo prinudom i latila se da poka`e kako je mnogo ljudi prihvatalo vrednosti i ideale Staljinove revolucije“ (Kotkin. idejama i li~nostima ~inila je op{tiji teorijski kontekst u koji se ova prva generacija istori~ara Sovjetskog Saveza sa svojom paradigmom totalitarizma potpuno uklapala.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI sovjetske pro{losti. Ukoliko. ovu prvu generaciju istori~ara Sovjetskog Saveza nazovemo „o~evima-osniva~ima“ onda. 2007: 79). 9 15 . Te`e}i vi{e metodama socijalne istorije i koriste}i mnogo ve}u koli~inu sovjetskih izvora.9 Kriti~ki stav prema prethodnicima vidljiv je ve} iz ~injenice da se od kraja {ezdesetih godina pro{log veka novi pristup istoriji Sovjetskog Saveza naziva „revizionizmom“. dok su „Tamo gde su ’o~evi’ pisali istoriju ’odozgo’. (2001). ’deca’ su govorila o mogu}nosti – pa ~ak i socijalnoj nu`nosti – Revolucije. revolucionarnih partija i socijal-demokrata“ (Dûvid-Foks. naj~e{}e je stavljaju}i pod navodnike. Videti i: Dûvid-Foks. to je obi~no pe`orativna oznaka – re~ se koristi kao oznaka za one koji osporavaju konvencionalnu mudrost. a cenzuru spolja. Upravo usmerenost tada{nje istoriografije ka politi~kim doga|ajima. tako i neslaganje unutar profesionalnih krugova.

12 Ovi razli~iti uticaji najjasnije su se ispoljavali u stavovima prema samoj Revoluciji. opravdavali o~ekivanje budu}eg procesa „konvergencije“ kapitalisti~kog i socijalisti~kog sistema ili. daje rezultate koji su.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. „nekapitalisti~kog puta razvoja“ koji. a ne „dr`avni udar“. mobilnog. vodi ostvarenju kompleksnog – industrijalizovanog. onda u teorijama modernizacije mo`emo identifikovati klju~ni element revizionisti~ke paradigme. ka tematizovanju tog spora kao nastavka debata izme|u liberalnih istori~ara (kadeta) i njihovih revolucionarnih oponenata (menj{evika i esera) u emigraciji. po cenu velikih `rtava i napora. nezavisno od ideolo{ko-politi~kih razlika izme|u pripadnika „revizionisti~kog pokreta“. tj. Ovaj op{ti trend od politi~ke ka socijalnoj istoriji u istoriografiji sedamdesetih godina pretpostavljao je prihvatanje neke op{tije socijalne teorije i kategorijalnog aparata kojima se opisuju i obja{njavaju dru{tvene strukture i procesi. Za razumevanje teorijsko-metodolo{kih stavova revizionista (njihovog „meta-narativa“) od su{tinske va`nosti je pomeranje fokusa istorijskog istra`ivanja sa sfere politike na „dru{tvo“. s druge (sa stanovi{ta neomarksizma) budili nadu u ostvarenje jednog boljeg „socijalizma sa ljudskim likom“. iz „dru{tvene baze“. Iz te perspektive. 16 „revizionisti“ inspiraciju nalazili u radovima ruske emigracije ~iji su ~lanovi pripadali pora`enim frakcijama levice. Lenjinova i Staljinova vladavina su{tinski su se razlikovale. Ideolo{ki razli~iti. Ako sada ostavimo po strani razli~ite verzije „neomarksizma“. kao i u pogledu na svet dve generacije. sovjetski re`im imao je sna`nu podr{ku masa. marksisti~ki re~eno. brojne `rtve re`ima bile su plod „ekscesa“ ili (staljinisti~kog) „skretanja“ sa izvornog kursa na koji se sovjetsko dru{tvo mo`e vratiti putem politi~ke demokratizacije i ekonomskim reformama. tj. poput Mo{e Levina /Lewine/ i Roberta Takera /Tucker/) – „revizionisti“ su prevashodno istori~ari dru{tva koji nastoje da ga razumeju „odozdo“. u krajnjoj liniji. Ova (pojednostavljena) karakterizacija revizionisti~kog narativa nagla{ava njegove sadr`inske. Razli~ite verzije teorija modernizacije omogu}avale su tuma~enje socijalizma kao alternativnog. sa politi~ke na socijalnu istoriju. Ali. obrazovanog – modernog dru{tva. s jedne strane. Za ve}inu „revizionista“ Oktobar je bio socijalna revolucija. njegov identitet je bio utemeljen na projektu Jedan od mogu}ih na~ina ~itanja spora „totalitarista“ i „revizionista“ bio bi usmeren ka njegovom situiranju u kontekstu ruske emigracije. nov pristup su prihvatili i pripadnici starije generacije. a ne teorijsko-metodolo{ke razlike spram rekonstrukcije sovjetske pro{losti iz perspektive totalitarne paradigme. sedamdesetih i osamdesetih godina izgledalo je da „socijalisti~ka modernizacija“. kasnije i generacijski nehomogeni (uprkos po~etnoj dominaciji mla|ih istori~ara. tokom bolj{evi~ke vladavine izvr{ena je ubrzana modernizacija tradicionalnog selja~kog dru{tva. 12 . urbanizovanog. tj.

a „revizionisti“ – teorijsku. Ali. Uprkos popularnosti „totalitarne paradigme“ u Rusiji i biv{im socijalisti~kim zemljama. a ve}ina „revizionista“ pristupila je „reviziji“ sopstvenih teorija. krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih godina stasala je nova generacija – „generacija unuka“ – koja je iz druga~ije dru{tvene i teorijske perspektive tematizovala sovjetsku pro{lost. Navedena hegelijanska shema „teze“ i „antiteze“ u interpretaciji stavova generacija „o~eva“ i „dece“ u sovjetskim studijama. Kako to isti~e jedna ruska istori~arka: „Tre}e pokoljenje u{lo je u nauku krajem 80-ih i po~etkom 90-ih godina kada je u prvi Vid. „prevazilaze}i“ ih i ~uvaju}i njihove „momente istine“. Decenijama polemi~ki sukobljene. faza „sinteze“ bila je zadatak slede}e generacije istori~ara za koju su ideolo{ke strasti koje su pothranjivale sukobe „totalitarista“ i „revizionista“ bile stvar pro{losti. ve} da se govori kako su dosadni jer su ve} svi upoznati sa njima“ (Fitzpatrick. Ficpatrikova u jednom drugom radu isti~e: „U okviru istra`ivanja sovjetske istorije na Zapadu je do{lo do promene paradigmi: antitotalitaristi~ki pristup ’odozdo’ postao je sada dominantna paradigma. koliko teorijske promene u samoj istoriografiji koje se obi~no ozna~avaju sintagmom „kulturnog“ ili „jezi~kog obrta“. dok je pristup istra`iva~a otvorenim arhivima potkrepljivao predstavu o kompleksnosti sovjetskog dru{tva i istorije koju je nemogu}e redukovati na tezu o svemo}i dr`ave i politike.14 U obe ocene sadr`an je deo istine: uru{avanjem sovjetskog komunizma potvr|ena je teza o nemogu}nosti njegovog reformisanja. do{lo je vreme da se prestane govoriti kako su revizionisti~ki argumenti pogre{ni. ostali verni traganju za „propu{tenim {ansama“ za reformu realno postoje}eg socijalizma. ukinula jednostranosti politi~ke i socijalne istorije.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI socijalne istorije koja istra`ivanju dru{tvenih grupa i procesa daje primat u odnosu na politi~ke aktere i ideolo{ka pitanja. totalitarna i revizionisti~ka paradigma su u izvesnom smislu bili „konceptualni blizanci“ – „U svom odbijanju totalitaristi~ke ’teze’ revizionisti~ka ’antiteza’ usvojila je logiku svog totalitarnog oca: revizionisti su zamenili primat ideologije i politike. kako isti~e Dejvid-Foks. obe strane su posle 1991. 2007: 87). Na njenu pojavu nije toliko uticalo otkri}e nekih potpuno novih i nepoznatih ~injenica u sovjetskim arhivima (mada su novodostupni izvori u znatnoj meri pro{irili tematski opseg istra`iva~kog rada). 13 14 17 . Koena/Stephen Cohen/)13. Videti argumentaciju u ovde objavljenim tekstovima Martina Malije i [ile Ficpatrik. dok su malobrojni (poput S. godine proglasile sopstvenu pobedu: „totalitaristi“ – politi~ku. Cohen (2004). primatom ’dru{tvenih snaga’“ (David-Fox. Paradoksalno. Kao u staroj {ali. Ipak. nestanak Sovjetskog Saveza istori~arima starije generacije poslu`io je kao kona~na potvrda ispravnosti „totalitarne paradigme“. podsti~e o~ekivanje „sinteze“ koja bi. Re~ju. 2004: 101).

On je tvrdio da fundamentalna dru{tvena kategorija koja je centralna za bur`oasku politi~ku zajednicu – autonomna individua – ne funkcioni{e kao uslov slobode i sre}e. 2007: 10). posve}ujem uspomeni na njega“ (Kotkin. ono {to je nastalo kao rezultat. posve}ena upravo Mi{elu Fukou. godine nije umro. Mi{el Fuko (Michel Foucault) je svojim filozofskim analizama diskursa izvr{io presudan uticaj na formiranje ove nove generacije istori~ara Rusije i Sovjetskog Saveza. treba imati u vidu da je najzna~ajnije delo nove „post-revizionisti~ke“ generacije istori~ara Sovjetskog Saveza – Kotkinova (Kotkin) knjiga Magnetna planina (Magnetic Mountain). kao i polemi~ki rad Svetlane Bojm. godine. agent i objekt discipline koju dru{tvo primenjuje na sebe samo… ’Velika tiranija’ koja je interesovala Fukoa nije bila moderna ’policijska dr`ava’ nacisti~ke Nema~ke ili sovjetske Rusije. bio ~lan KPF.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. kao ni u tematizaciju pitanja da li istori~ari razumeju „pravog“ Fukoa i koliko je uop{te njegova teorija primenjiva na rusku istoriju16. Harhordina). njegove „arheologije“ i „genealogije“ znanja. O recepciji Fukoa u Rusiji videti zbornik Mi{elú Fuko i Rossið (Pod red. O recepciji Fukoove analize diskursa. Ne ulaze}i ovde u njihov prikaz. . shvatanja „mo}i“ i „disciplinovanja“. Oni se zala`u za pogled sa strane“ (Bolú{akova. 18 plan istorijskih istra`ivanja do{la nova kulturna istorija. Evropeñskiñ universitet v Sankt-Peterburge: Letniñ sad. a ne komunizam: „Glavni pravac Fukoove kriti~ke energije bio je usmeren ka identifikovanju ’malih’ tiranija nastalih bur`oaskim poretkom koji je smenio ’velike’ tiranije Starog re`ima obe}avaju}i gra|anske slobode. 1995: xix). 17 Prema Kotkinu: „Ideja da se upustim u istra`ivanje mikro-nivoa vlasti na primeru staljinizma kristalisala se u razgovoru s pokojnim Mi{elom Fukoom koga sam sreo u Berkliju gde je predavao 1982. kao i izgra|eni interes za politi~ke aspekte dru{tvenog `ivota. Iako se nikada nije ozbiljnije bavio ruskom istorijom i komunizmom15. Teorijska nezainteresovanost za problem komunizma ne zna~i da Fuko svojim politi~kim istupima nije bio na strani kriti~ara sovjetskog re`ima. ve} monarhijski sistem rane moderne Evrope koji je ustupio svoje mesto obmanjivim slobodama moderne ere“ (Engelstein. ve} kao mehanizam dominacije. Ali. te same kategorije sopstva“ (Self) vo|ene su brojne debate kako me|u zapadnim istori~arima.17 Tema ove knjige je izgradnja i razvoj sovjetskog industrijskog grada Magnitogorska (Magnitogorsk) koji je Kotkinu poslu`io kao primer (case study) za 15 Teorijski predmet Fukoovog interesovanja i kritike je moderna liberalna epoha. Nema sumnje da bi kona~an rezultat rada bio mnogo bolji da on 1984. obnova ’savremene intelektualne tematike’ pod uticajem op{tijeg obrta u istorijskoj nauci ka humanitarnom znanju. 16 O tome videti ovde objavljen pregledni tekst Lore Engel{tajn. godine. kao {to se njome ne negira na ~injenica da je on sam kratko vreme. od 1950. O. tako i u samoj Rusiji. Za generaciju unuka koja se formirala posle okon~anja ideolo{kog suprotstavljanja dve dr`ave karakteristi~an je kriti~ki odnos prema pristupima prethodnih generacija. 2001. i 1983. do 1953. 1993: 339).

Na taj na~in. novi pristup predstavljao je poku{aj da se pomo}u ka18 „Umesto da bude smatran patolo{kim slu~ajem (devijacijom od evropskih normi koja je uslovljena zaostalo{}u ili agrarnom strukturom. Za razliku od autora iz prve generacije istori~ara (me|u kojima je Martin Malija bio jedan od Kotkinovih u~itelja).BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI razvijanje teze o staljinizmu kao (posebnoj) „civilizaciji“. on je u~io svakoga kako da se identifikuje i govori u prihvatljivim terminima.18 Ideolo{ko uverenje bolj{evika da komunizam zaista predstavlja superiorni oblik modernosti bilo je od presudne va`nosti za stvaranje i opstanak sovjetskog re`ima (oli~enog u izgradnji Magnitogorska kao simbola socijalisti~ke industrijalizacije i napretka). onda je to bilo u jezi~koj artikulaciji dru{tvenog identiteta u vreme Staljinove vladavine. prema njegovom mi{ljenju. konstituisanja sfere privatnosti. tj. 1995: 238). sovjetski gra|ani ovo uverenje nisu. ova civilizacijska osobenost staljinizma u Magnetnoj planini nije okarakterisana kao jednozna~no negativa („antimoderna“). a sa njome i njihovo razumevanje socijalizma koji je oli~avao Sovjetski Savez i njihova lojalnost prema njemu“ Kotkin. Sovjetski Savez se u pri~i o dr`avi dru{tvene brige (welfare state) mo`e pojaviti kao standard ~iji je neo~ekivani uspeh izazvao ostatak sveta na odgovor“ (Kotkin. marksisti~kom ideologijom. Ako su „revizionisti“ sli~nu tezu obrazlagali kategorijama „interesa“ i „socijalne pokretljivosti“. pre`iveli radnici u Magnitogorsku jo{ govore jezikom koji su oni i njihovi savremenici koristili u memoarima iz tridesetih godina. iskustvom Gra|anskog rata. da interiorizuju vrednosti artikulisane u tom jeziku. krajem osamdesetih njihova predstava o kapitalizmu je radikalno promenjena. nasuprot totalitarnom modelu obja{njenja. strahu u istoj meri kao i ponosu. te je Kotkin reafirmisao staru tezu o primarnoj va`nosti ideologije za razumevanje istorije Sovjetskog Saveza. ve} je definisana kao poku{aj artikulacije jednog alternativnog oblika moderniteta koji je uticao i na socijalnu transformaciju samog Zapada.19 Stoga je bolj{evi~ki „totalitarizam“ bio posebne vrste – on je u velikoj meri po~ivao na aktivnoj participaciji gra|ana. posle „kulturnog obrta“ u prvi plan istaknute su razli~ite „diskurzivne prakse“ i njihovo ispoljavanje u ravni svakodnevnog `ivota – usvajanja i „igranja“ socijalnih i identitetskih „uloga“. nasuprot totalitaristi~koj paradigmi i njenoj revizionisti~koj kritici. 1995: 21). Ipak. Ako je igde postojao slu~aj gde je iznad svega bio va`an diskurs. a ne na njihovom pasivnom pokoravanju i strahu. razli~itih strategija pre`ivljavanja i osmi{ljavanja sveta u kategorijama usvojenog jezika komunisti~ke ideologije. dugom istorijom ruskog autoritarizma. Lenjinovom jednostrano{}u ili Staljinovim zlom). obja{njava snagu staljinizma. 19 „@ivot u Magnitogorsku ljude je u~io kako cinizmu tako i radnom entuzijazmu. Ovaj suptilni mehanizam vlasti. 19 . prihvatali pod pretnjom golog terora i prinude. u okolnostima revolucionarnog krsta{kog rata. Pedeset godina kasnije. ve} usvajanjem vladaju}eg diskursa – u~e}i da „govore po bolj{evi~ki“. Pre svega. Ipak. tj. politi~ko zna~enje re~i koje se govore.

Osvetljavaju}i razli~ite strategije i tehnike konstituisanja subjektivnosti u dru{tvenom i politi~kom miljeu epohe staljinizma. obiman materijal slu`benih i privatnih arhiva omogu}io nam je. unutra{njeg sveta `ivota „sovjetskog ~oveka“ (Homo sovieticus). istori~ari sovjetske subjektivnosti iz perspektive univerzitetskog kampusa. Dok je ideolo{ko-politi~ka strana ove veze decenijama bila tematizovana. „~ini se da granice koje Kotkin povla~i izme|u javnog i privatnog. njihovi zaklju~ci ukazuju na „ljudsko lice“ re`ima ~iji je „univerzum govora“ predstavljao istinski horizont smisla velike ve}ine njegovih podanika. 20 tegorije „diskursa“ uspostavi veza izme|u strategije „dr`ave“ (visoke politike i ideolo{ke doktrine) i taktike `ivotne svakodnevice (habitat) „malog ~oveka“. prema mi{ljenju najmla|e generacije istori~ara bolj{evizma. Tematizuju}i „subjektivnost“ noviji radovi metodolo{ki polaze od kritike koncepta aistorijskog. Prema njihovom mi{ljenju. Kotsonis) i Vajner (A. lako gube iz vida da su „diskurzivne prakse“ tridesetih godina zna~ile kretanje po tankoj i pomeraju}oj liniji `ivota i smrti. samosvesnog i interesno orijentisanog (liberalnog) „subjekta“ koji se re|e herojski oprao. Daleko od „sinteze“ shva}ene u pomenutom hegelijanskom smislu – samosvesno prihvataju}i postmodernisti~ko insistiranje na fragmentarnosti i kontradiktornosti – radovi najmla|e generacije istori~ara sovjetske pro{losti 20 Pored Halfina i Helbeka. Igal Halfin i Johan Helbek (Halfin and Hellbeck. 1996: 459). ubrzo je formulisan problem konceptualizacije drugog pola te veze – pojedinca („staljinisti~kog subjekta“) ~iji se „obi~an `ivot“ odvijao u „neobi~nim“. Koconis (Y. revolucionarnim vremenima. a ~e{}e konformisti~ki prilago|avao diktatu totalitarne „dr`ave“. njihovim istra`ivanjima otvorena su ~itava nova podru~ja koja su bila izvan fokusa totalitarne i modernizacijske paradigme. Holquist). Kotkinovu sklonost da pitanje intimnog (ne)verovanja stanovnika Magnitogorska u jezik kojim govore ostavi po strani kao za istori~ara nere{ivi problem. Kotkinov seminar su poha|ali i drugi istaknuti pripadnici najmla|e generacije istori~ara Sovjetskog Saveza – Holkvist (P. upravo rekonstrukciju „sovjetske subjektivnosti“. Weiner). ubrzo su kritikovali njegovi studenti sa seminara na Univerzitetu Kolumbija. Nasuprot tome. jer on veruje da se ume}e ’govorenja bolj{evi~ki’ bilo ograni~eno na javnu sferu“ (Halfin and Hellbeck. Stoga ne ~udi {to ovo „rastvaranje“ individualiteta (sopstva) kojim se on svodi na socijalni konstrukt. Ipak. i „samokritika“. Skloni da doslovno shvataju jezik dnevni~kih zapisa. 1996)20.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. dr`ave i subjekta nedovoljno uzimaju u obzir razmatranje kako su savremenici iskustveno do`ivljavali staljinizam. pisama (ne)zvani~nih autobiografija. . tj. izaziva reakcije poput one koju formuli{e Svetlana Bojm u polemi~kom osvrtu na Helbekov tekst.

Staljin im je dobrano zagonetnuo jednu. bavljenje sovjetskom pro{lo{}u ipak u sebi skriva element ~u|enja nad jednom epohom koja ostaje zagonetna. prou~avanju religijskih tradicija i grupa tokom sovjetske ere itd. – onda se polazna teza o toj budu}nosti mo`e smatrati dovoljno potvr|enom. Rusi vole zagonetke. ali sam smatrao da bi to bilo neopravdano bez objavljivanja bar jednog poglavlja iz te knjige. rad Johana Helbeka vi{e je posve}en demonstraciji sopstvenog teorijskog stanovi{ta na istoriografskom materijalu nego metodolo{kim raspravama s drugim {kolama mi{ljenja. Helbekov * * * 21 . @anrovski. Ako se ovde skicirana slika debata o tuma~enju sovjetske pro{losti pro{iri uvidom u rasprave koje se vode u drugim tematskim pravcima – na primer. studijama nacionalnosti. Kako je to formulisao ruski knji`evnik Viktor Jerofejev: „Staljin je tvorac magijskog totalitarizma. prisiljava ga na brojne kompromise i prihvatanje „manje lo{ih“ re{enja. Staljin je posve hermeti~an. problemima (dis)kontinuiteta ruske istorije. pa i kriti~koj reinterpretaciji sopstvenih stanovi{ta. Iako na prvi pogled mo`e izgledati kao posledica inercije akademskog rada. „Revizionisti“ su predstavljeni tekstovima [ile Ficpatrik i Ronalda Sunija po{to su to dvoje istori~ara skloni teorijskoj samorefleksiji. a problemska usmerenost ka teorijsko-metodolo{kim aspektima interpretacije sovjetske pro{losti u radovima tri generacije ameri~kih istori~ara Sovjetskog Saveza uslovila je suo~avanje sa pitanjem reprezentativnosti njihovih predstavnika. Ranije zami{ljen i planiran u znatno ve}em obimu. To je na{a `uta podmornica.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI potvr|uju da je ona „neispri~ana pri~a“ pred kojom je „budu}nost“. konceptima imperije u ruskoj i sovjetskoj verziji. Halfinov i Helbekov kriti~ki prikaz Kotkinove knjige bio bi bolji izbor. Posao biranja tekstova pri pravljenju tematskih zbornika prire|iva~a suo~ava sa nizom te{ko}a. Ogromna koli~ina literature o sovjetskoj pro{losti ote`avala je pravljenje izbora. Smatraju}i koncepciju „totalitarizma“ dovoljno poznatom. Tekst Lore Engel{tajn uvr{}en je pre svega jer je pisan kao pregledni ~lanak koji ~itaocu daje prikaz teorijskih debata i bibliografske upute neophodne za razumevanje „kulturnog obrta“ u savremenoj istoriografiji. Izbor tekstova koji slede predstavlja mali doprinos podse}anju na tu zagonetnost koja jo{ tra`i svoju „odgonetku“. 2005: 106). ograni~io sam svoj izbor na tekst Martina Malije koji u okviru te tradicije zauzima posebno. ni ovaj temat i njegov pririre|iva~ ne predstavljaju izuzetak od tog pravila. rodnim studijama i istra`ivanjima istorije marginalnih grupa. Za razliku od drugih tekstova. Podsmehnuo se svima i umro neodgonetnut“ (Jerofejev. S obzirom na to da Kotkin nije preveden. ali uticajno mesto. zaliven kao podmornica. Nikada nije rekao {ta zapravo ho}e.

tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.22 Posle sloma Sovjetskog Saveza objavio je knjigu The Soviet Tragedy: A History of Socialism in Malijina pariska predavanja o Ruskoj revoluciji objavljena su 1980. potpisana pseudonimom „Z“. 1812–1855. Tredgolda (Traedgold). ali su njeni delovi {tampani u vode}im ameri~kim novinama. ve} su ovde izlo`eni u funkciji olak{avanja recepcije njihovih radova. dok je izvan akademskih krugova bio poznat po brojnim radovima u kojima je tokom osamdesetih i devedesetih godina komentarisao politi~ka zbivanja u Sovjetskom Savezu i Poljskoj. 1: 295–344). 119. Hejmsona (Haimson). Zajedno s budu}im vode}im autoritetima za rusku i sovjetsku istoriju. Iako radove o „sovjetskoj subjektivnosti“ kriti~ki komentari{u istori~ari koji pripadaju razli~itim generacijama i teorijskim tradicijama. ovde je objavljen tekst Svetlane Bojm za koju. poput Pajpsa (Pipes). Harvard University Press. 21 Martin Malija (Martin Edward Malia) . Do penzionisanja 1991. Rjazanovskog (Riasanovsky). godine u porodici koja nije imala „ruske korene“. objavljena je 1990. Studijom „To the Stalin Mausoleum“ izazvao je burnu debatu u ameri~koj javnosti naklonjenoj Gorba~ovu jer je. a njegova doktorska teza o Hercenu (Alexander Herzen and the Birth of Russian Socialism. Ro|en je 1924. No. 1961) smatra se danas klasi~nim delom o ruskoj intelektualnoj istoriji XIX veka. Biografsko-bibliografski podaci o autorima izabranih tekstova nemaju za cilj njihovo detaljnije predstavljanje. kod profesora Majkla Karpovi~a (Karpovich). S obzirom na to da objavljeni tekstovi ve} sadr`e brojne bibliografske upute. studirao je i doktorirao na Harvardu. Raeva (Raeff). godine Malija je predavao rusku istoriju na Berkliju (Berkeley) i u Parizu (École des Hautes Études en Sciences Sociales)21. Paris). Tada{nja dominacija „revizionisti~kog pristupa“ Ruskoj revoluciji u ameri~koj sovjetologiji uticala je na neobjavljivanje ove knjige na engleskom jeziku. odustao sam od pravljenja dodatne bibliografije koja bi znatno uve}ala obim ovog temata. 22 Studija. „sovjetska subjektivnost“ ne predstavlja samo teorijski koncept ve} i `ivotno iskustvo. polaze}i od teze o nemogu}nosti reformisanja sovjetskog socijalizma. godine na francuskom jeziku: Comprendre la révolution russe (Seuil. 22 rad o autobiografskim tekstovima Staljinove ere izabran je kao tekst koji reprezentuje na~in rada „generacije unuka“. u ~asopisu Daedalus (Vol. formulisao kriti~ki stav prema politici „perestrojke“ i predvideo njen neuspeh. Malija pripada prvoj generaciji „o~eva osniva~a“ ruskih i sovjetskih studija koja je svoju akademsku karijeru po~injala neposredno posle Drugog svetskog rata kada u Americi raste interesovanje za prou~avanje Sovjetskog Saveza.

te biv{i Malijini studenti. 23 [ila Ficpatrik (Sheila Fitzpatrick) [ila Ficpatrik je najistaknutiji predstavnik drugog. Ro|ena je 1941. novembar 2004). priloge u ovom zborniku objavili su autori poput Turena (Touraine). 1999). godine u Melburnu Radni naslov Malijinog rukopisa bio je: „The Pattern and Escalation of Western Revolution: From the Hussites to Bolsheviks. Njegova obnova „totalitaristi~ke paradigme“ u tuma~enju socijalizma kao „ideokratskog re`ima“ predstavlja deo op{tijeg projekta interpretacije ruske istorije koju je Malija izlo`io u knjizi Russia Under Western Eyes: From the Bronze Horseman to the Lenin Mausoleum (Harvard University Press. 1789–1991 (Edited by Catherine Evtuhov and Stephen Kotkin)24. 25 Videti: Martin Malia. Le Gofa (Le Goff) Mihnika (Michnik). Naime. Nav. 24 Pored urednika. Malijino shvatanje jedinstva ruskog i zapadnog istorijskog razvoja utemeljeno je na njegovom shvatanju novovekovnog koncepta revolucije koji je on tematizovao u posthumno objavljenoj knjizi History’s Locomotives: Revolutions and the Making of the Modern World (Yale University Press. 2005: 13–42 (prevod Miroslav Zdovc). sada profesori na ameri~kim univerzitetskim katedrama za rusku istoriju. Na vrednost i va`nost Malijinog opusa za razvoj ruskih i isto~noevropskih studija skrenuli su pa`nju njegovi u~enici i prijatelji prilozima u njemu posve}enom zborniku 2003. Fall. Rjazanovskog (Riasanovsky). Prire|iva~ rukopisa promenio je naslov iskoristiv{i Marksovu sintagmu o revolucijama kao „lokomotivama istorije“. Beograd: Beogradski krug. Osnovna teza ove obimne i sjajno napisane knjige posve}ene razmatranju „ve~nog problema“ odnosa Rusije i Evrope. Pirumove (Pirumova). Doma}oj ~itala~koj publici dostupan je samo jedan Malijin rad u prevodu na srpski jezik – njegov prilog debati o odnosu komunizma i nacizma („Judging Nazism and Communism“. 2002) koji je objavljen u zborniku radova: Manje zlo. 1415–1991“ priredio je za {tampu i objavio Tenrens Ejmons (Terence Emmons)23. Mockin)25. Meklina (McLean). u odnosu na „totalitarizam“ jasno kriti~ki profilisanog („revizionisti~kog“) toka anglosaksonskih sovjetskih studija.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Russia (1994) u kojoj je formulisao svoje razumevanje toka i dinamike „sovjetskog eksperimenta“. svodi se na odbacivanje zapadnih esencijalisti~kih predstava o radikalnoj „drugosti“ Rusije formiranih tokom tri veka njihove zajedni~ke istorije. 2006). njegov nedovr{eni rukopis o „Zapadnom revolucionarnom procesu. „Nacizam – Komunizam: skica za pore|enje“. Valickog (Walicki). Moralni pristupi praksama genocida (priredili H. posle Malijine smrti (19. godine: The Cultural Gradient: The Transmission of Ideas in Europe. 1415–1991)“. delo. 23 . Dubil i G. The National Interest.

a ne samo kao „odozgo“ nametnuti politi~ki projekat. a studirala je i doktorirala na Oksfordu 1969.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 24 (Australija). 1999). No. Konferencija o sovjetskoj „kulturnoj revoluciji“ koju je organizovala na Univerzitetu Kolumbija (Columbia University) 1974. 1970 (paper. njeno istra`iva~ko interesovanje se pomera prema istra`ivanjima problemima identiteta (vid. 2005). 2002). Princeton University Press. Ficpatrikova je autorka sinteti~kog pregleda istorije Ruske revolucije (The Russian Revolution. Osim navedenih monografija. .28 Ove teme Ficpatrikova je kasnije detaljno obradila u monografijama: Education and Social Mobility in the Soviet Union. mobilnosti i kulturne promene. 1978. Everyday Stalinism: Ordinary Life in Extraordinary Times: Soviet Russia in the 1930s (Oxford University Press. The Cultural Front: Power and Culture in Revolutionary Russia (Cornell University Press. istra`ili smo {ta se de{avalo unutar oblasti kulture i te`ili da to pove`emo sa savremenim dru{tvenim i politi~kim promenama.26 Na njeno intelektualno formiranje u smeru suprotnom od prethodno dominantnog hladnoratovskog pogleda na svet uticali su njen otac Brajan Ficpatrik (Brian Fitzpatrick). Soviet Organization of Education and the Arts under Lunacharsky. Cultural Revolution in Russia. pod uticajem „kulturnog obrta“. Vol. 27 Ficpatrikova je najavila objavljivanje autobiografske knjige ~iji je radni naslov My Father’s Daughter (videti: „An Interview with Sheila Fitzpatrick“. 1992). Summer 2007: 479). zajedno sa Mo{e Leviniom (Moshe Lewin). p. Bloomington: Indiana University Press. levi~arski aktivista. delo. Oxford University Press. Ficpatrikova je urednica brojnih 26 Videti: The Commissariat of Enlightenment. U uvodu Zborika Ficpatrikova nagla{ava: „Umesto da se koncentri{emo isklju~ivo na temu intervencije Partije u kulturu ({to je glavna tema prethodnih zapadnih studija). 1994. godine smatra se jednim od prelomnih doga|aja u formulisanju novog pristupa prema kojem Revoluciju treba tuma~iti „odozdo“. a poslednjih godina. 28 Videti Zbornik radova s konferencije: Sheila Fitzpatrick (ed. 3. godine radom o Luna~arskom i Komesarijatu prosvete. Kritika: Explorations in Russian and Eurasian History. 4). 1921–1932 (Cambridge University Press1979). novinar i istori~ar. Njen interes za socijalnu istoriju i rekonstrukciju svakodnevnog `ivota u Sovjetskom Savezu izra`en je u knjigama: Stalin’s Peasants: Resistance and Survival in the Russian Village after Collectivization (Oxford University Press. u kategorijama socijalne participacije.). stekla status rodona~elnika „revizionisti~ke {kole“ u ameri~kim sovjetskim studijama. Tear off the Masks! Identity and Imposture in Twentieth-Century Russia. kao i politi~ka i kulturna atmosfera {ezdesetih godina. 1928–1931. 2007) koji je stekao ugled klasi~nog priru~nika.27 Ranih sedamdesetih Ficpatrikova je pre{la u SAD gde je u akademskim krugovima ubrzo. 8. 1994). Cambridge University press. 1982. uklju~uju}i i pokret za uzdizanje (vydvizhenie) radni{tva u redove inteligencije“ (Nav.

Mno{tvo ~lanaka i studija. 1994). the Soviet Union. University of Michigan Press. kao i njena sklonost da problematizuje sopstveno delo u kontekstu razvoja discipline – sve to ~ini Ficpatrikovu najpoznatijom i najuticajnijom aktivnom istori~arkom Sovjetskog Saveza. Princeton University Press. 1996). Gellately. 1993). (Routledge. Cambridge University Press. 1789–1989 (with R. a njegova istra`iva~ka interesovanja primarno su bila usmerena ka tematizaciji polo`aja i istoriji neruskih nacionalnosti u Ruskoj imperiji i Sovjetskom Savezu. kao i knjigu o ulozi nacionalizma u slomu sovjetskog komunizma: The Revenge of the Past: Nationalism. Eley. Revolution. and the Successor States in the Twentieth Century (Oxford University Press. and the Collapse of the Soviet Union (Stanford University Press. Suni je uredio niz zna~ajnih zbornika radova koji su posve}eni teorijama nacionalizma i „nacionalnom pitanju“ u Sovjetskom Savezu: Becoming National: A Reader (with G. In the Shadow of Revolution: Life Stories of Russian Women from 1917 to the Second World War (with Y. akademske po~asti i uticaj na mla|e generacije istori~ara. 1998). a studirao je i doktorirao na Univerzitetu Kolumbija (Columbia University. Kennedy. Oxford University Press. 2000). te objavio niz knjiga o istoriji Jermenije i Gruzije: Armenia in the Twentieth Century (Scholars Press.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI zbornika radova od kojih su najzna~ajniji: Accusatory Practices: Denunciation in Modern European History. godine u porodici jermenskog porekla. 1988. 1972). 1983). 1997). 1968). Intellectuals and the Articulation of the Nation (with M. 2009). Posle raspada Sovjetskog Saveza napisao je sinteti~ki prikaz sovjetske istorije – The Structure of Soviet History: Russia. Pored brojnih studija. Beyond Totalitarianism: Stalinism and Nazism Compared (with M. Geyer. Ro|en je 1940. Stalinism: New Directions. 1993). A State of Nations: Empire and Nation-making in the Age of Lenin and Sta- 25 Ronald Suni (Ronald Grigor Suny) . Na ovom univerzitetu osnovao je katedru za modernu jermensku istoriju. 1999). Looking Toward Ararat: Armenia in Modern History (Indiana University Press. 1917–1918: Class and Nationality in the Russian Revolution. Suni je profesor emeritus odeljenja za politi~ke nauke Univerzitetu u ^ikagu (University of Chicago) i profesor socijalne i politi~ke istorije na Univerzitetu u Mi~igenu (University of Michigan). uprkos ~injenici da politi~ke nauke predstavlja osnovnu oblast njegovog akademskog rada. University of Chicago Press. Slezkine. profesura na Univerzitetu u ^ikagu. Princeton University Press. 2000). Doktorirao je radom o revoluciji u Azerbejd`anu (The Baku Commune. The Making of the Georgian Nation (Indiana University Press. Suni je generacijski i teorijski blizak Ficpatrikovoj.

ali je me|u prvima istra`iva~ka interesovanja usmerila ka temama iz kulturne istorije. 2001). 26 lin (with T. Na po~etku akademske karijere bavila se socijalnom istorijom – moskovskim radni{tvom u Revoluciji 1905. a od 2002. godine i doktorirala je istoriju na Stanfordu (Stanford University. godine (Moscow. Cambridge University Press. U ovoj knjizi formulisala je tezu o ograni~enoj mogu}nosti direktne „aplikacije“ Fukoove analize seksualnosti na ruski (neliberalni) kulturni i socijalni kontekst. Lora Engel{tajn (Laura Engelstein) . 173: 129–156). 1992). 2006). 1976). „Imperijalnim obrtom“ u istoriografiji Rusije i Sovjetskog Saveza.1982). 2001). Sandler) objavila je zbornik radova Self and Story in Russian History (Cornell University Press 2000) u kojima je tematizovan problem izra`avanja li~nosti u ruskoj kulturi. {to se. Pored ovde prevedenog rada. Lora Engel{tajn nije prevashodno istori~ar sovjetskog perioda ruske istorije – njena oblast istra`iva~kog interesovanja obuhvata kasni imperijalni period ruske istorije s kraja XIX i po~etka XX veka. godine na Jejlu (Yale University). 1905: Working-Class Organization and Political Conflict. Bavljenje seksualno{}u u ruskoj kulturi nastavila je u knjizi Castration and the Heavenly Kingdom: A Russian Folktale (Cornell University Press 1999). 60. Engelstein. Stanford University Press. No. kao i politi~kim zbivanjima na Kavkazu. Pod uticajem Fukoove Istorije seksualnosti bavila se temom seksualnosti u javnom diskursu kasne imperijalne Rusije – The Keys to Happiness: Sex and the Search for Modernity in Fin-de-Siècle Russia (Cornell University Press.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Prinstonu (Princeton University). volume III: The Twentieth Century. da bi u sli~nu tezu u pogledu Fukoovog shvatanja „nadziranja i ka`njavanja“ izlo`ila u studiji o ruskoj „kombinovanoj nerazvijenosti“ (vid. Za razliku od drugih autora ~iji su radovi ovde objavljeni. kriti~ki pregled zapadne istoriografije Rusije i Sovjetskog Saveza formulisala je u i studiji „New Thinking about the Old Empire: Post-Soviet Reflections“ (Russian Review. a kao urednik (sa S. a svoje istra`ivanje ruske religijske tradicije i njenog odnosa prema Moderni u studiji „Holly Russia in Modern Time: An Essay on Orthodoxy and Cultural Change“ (Past & Present. 1993). Martin. o~ituje i u ~injenici da je on urednik Istorije Rusije XX veka u izdanju Kembrid`a (The Cambridge History of Russia. izme|u ostalog. 2001. Ro|ena je 1946. te se on danas smatra jednim od najistaknutijih eksperata za sovjetsku istoriju. akademske teme kojima se Suni godinama bavio dobile su ve}i zna~aj. predavala je na Kornelu (Cornell University).

te niz ~lanaka i studija u vode}im ~asopisima (Kritika. a posle odlaska u SAD magistrirala je u Bostonu (1983). Sa Igalom Halfinom29 autor je prikaza Kotkinove knjige o staljinizmu kao „civilizaciji“ koji se smatra manifestom novog pristupa istra`ivanju „sovjetske subjektivnosti“ (vid. No. kao i njihovi odgovori kriti~arima. Halfin and Hellbeck. Autobiographical Practices in Russia. The Making of Modern Political Identity (London: Frank Cass. pored intervjua sa Helbekom i Halfinom. te saradnik Dejvis Centra za ruske i evroazijske studije (Davis Center for Russian and Igal Halfin. objavio je knjigu Revolution on my Mind: Writing a Diary Under Stalin (Harvard University Press. Consciousness and Salvation in Revolutionary Russia. a doktorirao je na Kolumbiji (Columbia University). Communist Autobiographies on Trial (Harvard. 29 . a doktorirala knji`evnost na Harvardu (1988) gde je sada profesor na Odeljenju za komparativnu knji`evnost. te zbornika radova: Language and Revolution. 2006) u kojoj je analizom nekoliko privatnih dnevnika sovjetskih gra|ana istra`io mehanizme njihovog „rada na sebi“ radi izgradnje sopstvene li~nosti u skladu s vladaju}im ideolo{kim uverenjima. Jahrbücher für Geschichte Osteuropas). {tampano niz kriti~kih komentara na njihov teorijsko-metodolo{ki pristup interpretaciji staljinskog „subjekta“. 2000). Od 1990.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Pripadnik najmla|e generacije („unuka“) sovjetskih i ruskih studija. 1996). autor dve zna~ajne knjige o „kaljenju“ sovjetske (komunisti~ke) subjektivnosti: From Darkness to Light. Pored brojnih studija. Svetlana Bojm se od ostalih autora objavljenih priloga razlikuje i po tome {to po svom osnovnom obrazovanju nije istori~arka. Pored ove knjige. profesor ruske istorije na Univerzitetu u Tel Avivu (Cummings Center). (Pittsburgh: Pittsburgh University Press. godine). U Sovjetskom Savezu je studirala {panski jezik. 3: 217–402) u kome je. godine kada je u „Narodnom arhivu“ u Moskvi otkrio sakupljene dnevnike „malih ljudi“ iz tridesetih godina. Class. (Göttingen. bavi se istra`ivanjem na~ina oblikovanja subjektivnosti u staljinizmu. godine profesor je ruske istorije na Univerzitetu Radgers (Rutgers University). Predavao je na Univerzitetu u Gisenu (Universität Giessen). Johan Helbek (Jochen Hellback) 27 Svetlana Bojm (Svetlana Boñm / Svetlana Boym) Osim ruskim poreklom (ro|ena je u Lenjingradu 1959. u Nema~koj je objavio zbornik (koautor Klaus Heller). 2003). 2002). Terror in My Soul. godine u Nema~koj gde je zavr{io osnovne studije. Helbek je ro|en 1966. 2004). a od 2003. Njegovi i Halfinovi radovi izazvali su debate u samoj Rusiji gde je u ~asopisu Ab Imperio objavljen obiman temat „Thinking Theoretically About the Cultural and Linguistic Turn in Soviet Studies“ (2002.

Kritika: Explorations in Russian and Eurasian History. David-Fox. 46: 77–91. Ovda{njim ~itaocima poznata je po knjizi Budu}nost nostalgije koja je prevedena na srpski jezik (Geopolitika: Beograd. 1994).tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Bojmova je objavila veoma zapa`en roman Ninochka (Suny Press. Laura. Engelstein. 1991). the author explores the embedment of their theoretical views within the wider social and political context (the Cold War. Pored akademskih radova. Vol. teoreti~ar fotografije. pp. 63. 28 Eurasian Studies). Knji`evno-teorijske i {ire shva}ene kulturne studije ~ine osnovne oblasti njenog profesionalnog akademskog interesovanja. 744–785. 459–488. 6 (November). No. discourse Burawoy. Literatura . social and/or cultural history. 2003). filma i arhitekture. Fitzpatrick. Michael (2004): „On the Primacy of Ideology. totalitarianism. Key words: history. Soviet Revisionists and Holocaust Deniers (In Response to Martin Malia)“. Stephen (2004): „Was the Soviet System Reformable?“ Slavic Review. a poznata je i kao multimedijalni umetnik. détentes and the collapse of Communism). 21. Michael (1992): „The End of Sovietology and the Renaissance of the Modernization Theory“. 3. Diverse interpretations of the communist past are strongly linked with the shifts of the paradigms of the historiography – those being dominated by diverse understandings of the political. Pre ove knjige koja je prevedena na vi{e jezika. No. Milan Suboti} Future of the Soviet past: remarks with the selection of articles Summary: By explaining the reasons for the preparation of this selection of articles by the American historians dealing with the Soviet past. No. Sheila (2007): „Revisionism in Soviet History“. 5. 2005). No. 1: 81–105. By illustrating the differences in the theoretical and methodological approaches towards Soviet communism between the three generations of the historians. objavila je studiju o statusu pesni{tva u modernoj kulturi – Death in Quotation Marks: Cultural Myths of the Modern Poet (Harvard University Press. this editorial explores the notion of the claims on its „future“. 2: 338–353. No. Vol. politics. Cohen. te antropolo{ko-kulturolo{ku istoriju o svakodnevnom `ivotu u Sovjetskom Savezu – Common Places: Mythologies of Everyday Life in Russia (Harvard University Press. American Historical Review. Vol. (1993): „Combined Underdevelopment: Discipline and the Law in Imperial and Soviet Russia“. History and Theory. revisionism. Contemporary Sociology. 98. The basic biographical and bibliographical data on the authors of the translated articles are also attached to this series paper. Vol. communism.

7–35. s. Journal for Modern History. Berkeley: University of California Press. Dûvid-Foks. god: Rossið revol÷cionnað. V. 7 – 45. Andrzej. X“¹ (1947): „The Sources of Soviet Conduct“. Kotkin. Stephen. Verderi. 4: 237–259. 5 – 47. Beograd: Fabrika knjiga (prevod s engleskog Veselin Kosti}). Conceptual Categories. Sost. 2: 566–582. O. Or the Old Homeland Enmities in the New Host Country Humanities. Analytical Framework“. Mañkl. Dûvid-Foks. No. Jerofejev. No. 70. Moskva: RAN. Mañkl. Ketrin. s. George. Amerikanskaú rusistika: Vehi istoriografii poslednih let. deti i vnuki v amerikanskoñ istoriografii carskoñ Rossii“ Amerikanskað rusistika: Vehi istoriografii poslednih let. (2001): „Semú podhodov k fenomenu sovetskoñ sistemù“. Jahrbiicher für Geschichte Osteuropas. No. Jochen (1996): „Rethinking the Stalinist Subject: Stephen Kotkin’s ’Magnetic Mountain’ and the State of Soviet Historical Studies“. Hellbeck.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Halfin. Beograd: Geopoetika (prevela s ruskog Draginja Ramadanski) Kennan. Š„Mr. Samara: Samarskiñ universitet. Dûvid-Foks. M. (2007): „Russkað revol÷cið glazami treh pokoleniñ amerikanskih istorikov“. Viktor (2005): Dobri Staljin. 29 . Ab Imperio. Stephen. Vol. Nowak. 3: 456–463. Sovetski? period: Antologið. No. Bolú{akova. Foreign Affairs. (1998): „1991 and the Russian Revolution: Sources. s. (2005): [ta je bio socijalizam i {ta dolazi posle njega?. 1917. Igal. 26. (2004): „A ’Polish Connection’ in American Sovietology. Kotkin. 3: 384–425. Vol. Imperatorskiñ period: Antologið. (1995): Magnetic Mountain: Stalinism as a Civilization. 44. Samara: Samarskiñ universitet. Vol. (2000): „Vvedenie: Otcù.

New York: Free Press.30 Tre}i program Radio Beograda Br. Tokom sedamdeset godina Marksova ’avet komunizma’ zaista se nadvijala nad celim svetom. Ona je bila ’prva proleterska dr`ava’ na svetu i prva ’zemlja socijalizma’ u istoriji. A History of Socialism in Russia. A ko. vrhunac demokratske jednakosti. ono pozitivno lice eksperimenta u~inilo je zbivanja u Sovjetskom Savezu va`nim za celo ~ove~anstvo. Sovjetski Savez se tokom sedam decenija postojanja nikada nije integrisao u me|unarodni * Izvor: Martin Malia. 1–17. na kraju. Ipak. za milione drugih bio je samo totalitarni teror.64(47) . Ali. (1994): The Soviet Tragedy. crvenije zna~enje levici i istovremeno sna`no radikalizovala odgovor desnice. Dok je za milione ljudi ozna~avao nadu u socijalizam. da bi. ovaj eksperiment je. Lenjinova dr`ava je zato dobila univerzalni zna~aj jer je puni socijalizam – a ne njegova polovi~na verzija zapadne socijalne demokratije – bio. 94(470) MARTIN MALIJA SOVJETSKA TRAGEDIJA* Sovjetska socijalisti~ka revolucija bila je najve}a utopijska avantura modernog doba. 1917–1991. pa u diktaturu Staljina. Na po~etku. posle oktobra 1917.82(47) . Jer. pokazivao ~ove~anstvu dva lica. Uvod: Istorijska pitanja – vreme su|enja . u modernom dobu. pp. 141. Ljudi su se svuda morali opredeliti za eksperiment ili protiv eksperimenta koji se odvijao u Rusiji. za sve njih predstavljao je izazov i niko nije mogao da izbegne fascinaciju njime. 141–142. poput Janusa ili dvoglavog ruskog orla. bar po svojoj aspiraciji. stvorila totalitarni sistem koji je izrastao u super silu koja preti ~itavom svetu. godine Rusija vi{e nije bila samo jedna obi~na zemlja. a sopstvenu doma}u politiku prosu|ivati s obzirom na njegove univerzalisti~ke pretenzije. 505–520. mo`e da bude protiv jednakosti? Negativno lice sovjetizma pomaljalo se postepeno tokom vremena – kao diktatura proletarijata koja se prvo preobratila u diktaturu partije. Stoga je sovjetska sablazan postala najve}a polarizuju}a snaga politike XX veka – ona je davala o{trije. I–II/2009 UDK 321.

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI

sistem poput neke obi~ne dr`ave. Stoga su negativne posledice eksperimenta – mada mogu biti obja{njavane pritiskom kapitalisti~kog neprijateljstva, fa{izmom i ratom – ipak podsticale su{tinsko i za mnoge mu~no pitanje o tome da li postoji nu`na veza izme|u socijalisti~kog i totalitarnog lica sovjetskog Janusa. Da li je degeneracija komunizma stvorena neprijateljstvom spolja{njeg okru`enja i ruskom zaostalo{}u ili samom prirodom marksisti~ko-lenjinisti~kog projekta? Da li je eksperiment postao totalitaran uprkos tome {to je bio socijalisti~ki, ili upravo zato {to je bio socijalisti~ki? Zatim je posle sedam decenija napetosti u odnosima sa spolja{njim svetom sovjetski eksperiment, sablastan do kraja, okon~an s najve}om socijalnom katastrofom modernog doba. U slu~aju bez istorijskog presedana, posle pedeset i pet godina mira, sovjetska super sila do`ivela je propast koja je strukturno jednaka porazu u totalnom ratu. Raspala se Komunisti~ka partija koja je bila ki~ma sistema; nestala je sama sovjetska dr`ava, a njena ekonomija ruinirana je poput ekonomije Nema~ke i Japana 1945. godine. Kolaps je zaista imao takve razmere da }e Rusija i svet jo{ dugo biti zaokupljeni posledicama ove katastrofe, kao {to su nekada bili zaokupljeni promenama koje je doneo sam eksperiment. Te{ko nasle|e Oktobra tako obuhvata i u stvari ograni~ava ono {to je Ana Ahmatova nazvala stvarnim XX vekom. Jer vekovi nisu uredno ograni~eni stoletnim datumima, ve} ih pre defini{u dugotrajni politi~ki i kulturni obrasci. Evropski XIX vek op{teg mira, ekonomskog razvoja i demokratskog progresa protezao se od okon~anja velike Francuske revolucije i Napoleonove krize 1815. godine, do izbijanja jo{ ve}e svetske krize 1914. godine. Isto tako, ~esto se tvrdi da je sa Prvim svetskim ratom po~eo na{ mra~ni vek, a da kolaps komunizma i kraj Hladnog rata tokom 1989–1991. godine obelodanjuju njegovo okon~anje. Upravo smo tada shvatili da se na{ kratki XX vek kona~no zavr{io.1 Taj kratki vek bio je tako|e izuzetno nasilan i tragi~an vek. Karakteristi~no, obojici velikih proroka najprivla~nije ideologije na{eg veka – Hegelu i Marksu – omiljeni pisac bio je Eshil, ’otac tragedije’. Pouka Eshilove Orestije je da zlo~in ra|a zlo~in, da nasilje stvara nasilje, sve dok prvi zlo~in u lancu, prvobitni greh roda, ne bude iskupljen brojnim stradanjima. Na sli~an na~in, krv avgusta 1914. godine imala je ulogu poput ’prokletstva Atrida’ u domu moderne Evrope, prokletstva koje je generisalo lanac internacionalnog i dru{tvenog nasilja koje }e dominirati modernim dobom. Jer, nasilje i krvoproli}e rata nisu bili uporedivi ni sa jednim zamislivim dobitkom bilo koje od sukobljenih strana.
Za obja{njenje koncepta ’kratkog XX veka’ videti: John Lukacs, The End of the Twentieth Century and the End of the Modern Age (London: Ticknor and Fields, 1993).
1

31

tre}i program

ZIMA–PROLE]E 2009.

32

Sam rat proizveo je Rusku revoluciju i bolj{evi~ko zauzimanje vlasti; njegov rezultat je vodio poni`enoj, revan{isti~koj i na kraju nacisti~koj Nema~koj, kao i fa{isti~koj Italiji. Po~etkom tridesetih godina ove tri ’diktature’ (kako su onda nazivane) su na do tada nezamisliv na~in ideologizovale i polarizovale svetsku politiku, dok su istovremeno umanjivale mo} i stvarale unutra{nje podele u dru{tvima iznurenih konstitucionalnih demokratija atlantskog Zapada. Drugi svetski rat bio je direktna posledica Prvog i nastavio je ovu smrtonosnu spiralu. Po~ev{i kao Hitlerov poku{aj poni{tavanja poraza iz 1918. godine, ova nova runda krvoproli}a dovela je Staljina na vlast u srcu Evrope, a po{to je istovremeno vodila komunisti~kim pobedama u Isto~noj Aziji, u~inila je lenjinizam globalnom snagom. Taj veliki ’crveni proboj’ uzrokovao je da SAD postane glavna sila suprotstavljena komunizmu te je, na taj na~in, stvorena jo{ jedna polarizovana ideolo{ka bitka – Hladni rat. Na kraju, to suparni{tvo koje je bilo nenasilno ali na samoj ivici oru`anog sukoba SAD i Nato, s jedne strane, a sledbenika sada imperijalnog Oktobra, s druge strane, proteglo se tokom ~etrdeset pet godina – sve dok pod njegovim pritiskom sovjetski sistem nije ispustio du{u. Tako su demoni koji su oslobo|eni 1914. godine na kraju na{eg jednovekovnog ciklusa (1918–1991) kona~no umireni. Scena je sada oslobo|ena za jo{ nepoznate sile XXI veka koje }e, bez obzira na to kakve jesu, bar biti postkomunisti~ke. Ali, mo`emo biti sigurni da }e postkomunisti~kim po~etkom dominirati – da iskoristim Sol`enjicinovu metaforu – izvla~enje ispod ru{evina ostalih posle eksperimenta. A veli~ina tog poduhvata bi}e po svojoj grandioznosti samerljiva s onim ranijim sovjetskim naporom. Zajedno sa na{im kratkim XX vekom tako|e je okon~ana i sovjetska istorija. Naravno, postkomunisti~ka Rusija }e ostati va`na evropska dr`ava i me|unarodna sila, ali je lenjinizmu sa njegovim svetsko-istorijskim pretenzijama do{ao kraj. Prvi put mo`emo sagledati sovjetski komunizam kao zavr{enu istorijsku epizodu s jasnim po~etkom, sredinom i krajem. U procenjivanju sovjetske enigme mi smo sve do perioda izme|u 1989. i 1991. godine uvek bili negde in medias res i na{e analize sovjetskog razvitka bile su odre|ene pravcem na{ih o~ekivanja u pogledu budu}nosti tog eksperimenta. Sada kada znamo stvarni rasplet drame, igra naga|anja je gotova, a ono {to smo verovali da razumemo od njene pri~e na po~etku i u sredini – sada se ~ini daleko od istine. Kona~no, sada stvarni proces ocene sovjetske avanture mo`e da po~ne jer, prema Hegelovoj istoricisti~koj mudrosti, „Minervina sova pole}e u sumrak“. Po{to je sovjetska avantura okon~ana katastrofom, njen tok od 1917. godine mo`e se shvatiti samo kao tragedija. Oktobar je bio u is-

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI

toj meri „prokletstvo Atrida“ kao i avgust 1914. godine: po~etno nasilje bolj{evi~kog osvajanja vlasti bilo je vi{e puta uve}ano dok je re`im stalnom prinudom odozgo preoblikovao neposlu{nu rusku realnost. Tragedija koja je usledila vi{e je nego potpuna, jer je bila stvorena traganjem za „socijalizmom“ kao savr{enom pravdom, jednako{}u i mirom, kao i za krajnjim dobrom prometejske tehnolo{ke mo}i kojom se defini{e „modernost“. Ne smemo zaboraviti da cilj Oktobra nije bio ni{ta manje nego izvo|enje ~ove~anstva, kako je to Marks nazna~io, „iz carstva nu`nosti u carstvo slobode“. Sovjetsku tragediju mo`emo razumeti samo u svetlu tog paradoksa da je nu`an veliki ideal kako bi se izvr{io veliki zlo~in. [ta smo mislili da razumemo o sovjetskoj istoriji pre nego je ona okon~ana? Stara je istina da svet posmatramo kroz filter na{ih analiti~kih koncepata i kategorija. S obzirom na to da je direktni uvid u samoizolovani Sovjetski Savez bio tako ote`an, dodatno smo bili skloni da ga sagledavamo kroz zatamnjena stakla. Zapravo, kroz stakla koja su bila dvostruko zatamnjena – kako politi~kom ideologijom, tako i metodologijom dru{tvenih nauka. U pogledu metodologije, zapadna sovjetologija tokom ~etrdeset pet godina posle Drugog svetskog rata izrasla je u ogromni, multidisciplinarni poduhvat koji je rukovo|en idejom nauke ’slobodne od vrednosti’. Ti istra`iva~ki napori doveli su do zaista impresivnih empirijskih rezultata. Do kraja osamdesetih godina stvorena je obimna literatura u kojoj su detaljno razmatrani sovjetski podaci iz svih oblasti – od ekonomije do kulture. U stvari, bili smo tako uspe{ni da su tokom Gorba~ovljeve glasnosti sovjetski izdava~i prevodili najva`nija dela zapadne sovjetologije kako bi pomogli da se popune slepe mrlje njihovog sopstvenog saznanja. Ipak, sovjetologija nije uspela da sa detalja pre|e ka razumevanju dublje dinamike koja je upravljala sovjetskom realno{}u. Ukratko, Sovjetski Savez koji je zapadna dru{tvena nauka opisivala predstavljao je jednu varijantu ’modernosti’ – bez sumnje grube i neotesane, ali u znatnoj meri uspe{ne. Tako|e, ve}ina specijalista tvrdila je kako je sistem ’stabilan’ i smatrala je normalnim to {to on predstavlja jedan od dva velika pola me|unarodnih odnosa. [tavi{e, po{to ideologija nikada ne mo`e biti sasvim isklju~ena iz vrednosno neutralne dru{tvene nauke, mnogi eksperti sugerisali su da je Sovjetski Savez ’zrelo industrijsko dru{tvo’ koje jo{ mo`e ostvariti svoj fundamentalni socijalisti~ki potencijal. Sa`eto, predstavljao nam je vi|enje Sovjetskog Saveza kao `ivotno sposobnog, trajnog i, po nekima, sasvim obe}avaju}eg sistema, te je iz toga jasno sledilo kako se moramo prilagoditi da zauvek `ivimo sa njim. Sledstveno tome, niko nije bio pripremljen za njegovu naglu smrt.

33

tre}i program

ZIMA–PROLE]E 2009.

34

Kako su tako dugo mnogi mogli da gre{e kad je re~ o toliko mnogo stvari? Najop{tiji odgovor na ovo pitanje ne mo`e biti na|en u samoj sovjetologiji, ve} u {iroj kulturi dru{tvenih nauka kroz koju je sovjetologija posmatrala svoj predmet. Po~etak sistematskog prou~avanja sovjetskog sistema u vreme posle Drugog svetskog rata poklapao se sa onim {to mo`emo nazvati bihevioristi~kom revolucijom na zapadnim univerzitetima. Ekonomija, politi~ke nauke, antropologija i sociologija – nau~ne discipline koje su bile u povoju tokom XIX i ranog XX veka – na kraju su objedinjene u okviru posebnih fakulteta dru{tvenih nauka i specijalizovanih nau~nih instituta. Na taj na~in one su, pored prirodnih i humanisti~kih nauka, formirale tre}u veliku oblast znanja ~iji je razvoj uticao i na staru disciplinu dostojnu po{tovanja – istoriju. Sve ove discipline u izvesnom stupnju su delile ambiciju da prou~avanje ~oveka i dru{tva u~ine {to egzaktnijim i nau~nijim, {to je bilo sasvim u skladu s pozitivisti~kim duhom Ogista Konta, mada naravno ne i sa sadr`ajem njegove doktrine. Metodologije iz ovog arsenala nau~nih disciplina brzo su preuzete i iskori{}ene za naglo razvijaju}e studije sovjetskog ’dru{tva’. Kao {to smo videli, postignuti rezultati bili su potpuno neodgovaraju}i. Prvi uzrok tog neuspeha jeste u ~injenici da su sve velike teorije dru{tvenih nauka bile smi{ljene pre nego {to se sovjetski sistem pojavio na istorijskoj sceni. Ako po~nemo sa Marksom, onda nema goreg vodi~a za razumevanje sovjetske stvarnosti od njegove podele dru{tva na

Previ{e bi bilo o~ekivati da je bilo ko mogao da predvidi detaljni scenario sloma iz 1989–1991. godine – to zaista niko nije ni u~inio. ^ak su i isto~noevropski disidenti koji su, poput vo|a poljske Solidarnosti poznavali kakav je zaista sistem, bili iznena|eni kada je do{ao trenutak njihovog oslobo|enja. Ali, nije preterano o~ekivati da na{e analiti~ke kategorije budu u stanju da objasne kolaps komunizma po{to se on desio, a upravo je u tom pogledu glavni tok sovjetologije potpuno podbacio. Jo{ gore, pre sloma, sovjetolo{ke teorije ~esto su nagove{tavale, a ponekad i eksplicitno predvi|ale sasvim suprotno od onoga {to se dogodilo. Prema ve}ini na{ih uobi~ajenih ’modela’ sovjetski sistem bio je, ako ne ve~an, onda bar trajan: on je predstavljan kao jedno ’urbano, industrijsko, visoko obrazovano’ dru{tvo koje – kako se ~esto ponavljalo – zahteva isto interesovanje poput njegovog ’kapitalisti~kog’ neprijatelja. Svakako, jedan broj posmatra~a, posebno disidenata koji su `iveli u tom sistemu, opa`ali su da sistem pati od tako te{kih nedostatka zbog kojih ne mo`e biti reformisan, ali njihove stavove je sovjetologija kao dru{tvena nauka obi~no odbacivala. Tako su gotovo svi, kako na levici, tako i na desnici, sovjetsku ve{tinu shvatali sasvim ozbiljno – jedni kao ideal, drugi kao protivnika.

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI

dominantnu dru{tveno-ekonomsku bazu i iz nje izvedenu politi~ku i kulturnu nadgradnju, jer je u sovjetskom slu~aju odnos izme|u baze i nadgradnje bio upravo suprotan. Ni Emil Dirkem, uprkos svojoj privr`enosti socijalizmu, nije mnogo vi{e od pomo}i sa svojim kategorijama ’organske solidarnosti’ i ’moralne’ dru{tvene organizacije kao odgovora na modernu ’anomiju’. Maks Veber, iako je bio potpuno svestan zna~aja tr`i{ta, ipak se vi{e dr`ao pruske ideje da je su{tina kapitalizma ’proceduralno-racionalna birokratija’. Zato je o~ekivao da socijalizam, kada i ako bude ostvaren, bude samo korak napred u unapre|enju racionalnog modernog poretka tako {to }e zameniti tr`i{te i privatno vlasni{tvo hiperbirokratskim planiranjem – {to je, u najboljem slu~aju, polovi~no ta~an uvid.2 Jedini od klasi~nih teoreti~ara koji je zaista relevantan za sovjetsko iskustvo je Aleksis Tokvil, ali o razlozima njegove relevantnosti bi}e re~i u slede}em poglavlju. Kada je po~etkom i sredinom XX veka delo velikih osniva~a dopunjeno i institucionalizovano u proizvodima akademske socijalne nauke, stvari se nisu pobolj{ale u pogledu razumevanja sovjetskog fenomena. Razlog je, pre svega, u tome {to oskudne ~injenice o Sovjetskom Savezu nisu bile dovoljne za novu me{avinu nau~nih disciplina. A jo{ va`niji razlog povezan je s osnovnim premisama nove bihevioristi~ke kulture. Grubo govore}i, ideja socijalne nauke polazi od toga da, uprkos o~iglednim razlikama izme|u odvojenih dru{tvenih formacija, ne{to {to se naziva ’dru{tvom’ predstavlja fundamentalnu ljudsku realnost, te da je to ’dru{tvo’ u osnovi svuda isto – kako u pro{losti, tako i u sada{njosti. Drugim re~ima, uprkos tome {to postoje ogromne razlike u vremenu i mestu izme|u razli~itih civilizacija, u krajnjoj liniji svim dru{tvima vladaju isti op{ti zakoni strukture, funkcije i razvoja. Da je druga~ije, ne bi postojala nauka o dru{tvu ve} samo zbrka na{ih ad hoc opservacija. Iz ove osnovne tvrdnje proisti~u dve posledice. Prvo, kultura je skup ’sistema vrednosti’ i stoga je, su{tinski, u funkciji interesa – prema tome, ideologija i politika su podskupovi dru{tva kao bazi~nijeg globalnog entiteta. Marksisti~ka dihotomija nadgradnje i baze jednostavno je samo jedan, mada verovatno najuticajniji, izraz takve perspektive. Jer, sama ideja dru{tvene nauke je u izvesnoj meri redukcionisti~ka: politika i ideologija predstavljaju samo odraz ’dru{tvene baze’. Drugo, obrazac sovjetskog razvoja ne mo`e biti jedinstven ni sui generis, ve} u su{tini sli~an razvoju drugih ’modernih’ dru{tava. A to stanovi{te, ponovo, ideologiju i politiku podre|uje socijalnim procesima. Stoga je sovjetologija kao socijalna nauka u velikoj meri odbacivala deklarisani cilj re`iMax Weber, Economy and Society, vol. I (New York: Bedminster Press, 1968), pp. 223–225; Emile Durkheim, La socialisme, sa définition, ses débuts, la doctrine Saint-Simonienne (Paris, no pub., 1925).
2

35

tre}i program

ZIMA–PROLE]E 2009.

36

ma – izgradnju socijalizma – kao prolaznu utopiju ili ~istu propagandu. Kao {to se isti~e u jednom slavnom eseju, ono na {ta se stvarno svodila sovjetska istorija bio je proces sazrevanja – ’Od utopije ka razvoju’3. Zapadna sovjetologija je na taj na~in nastavila da u sovjetsku realnost neopravdano uvodi kategorije izvedene iz veoma razli~itog zapadnog iskustva. Lenjinisti~ki fenomen li{en je svoje prirode, a fantasti~no i nadrealno sovjetsko iskustvo u~injeno je banalnim do ta~ke trivijalnosti. U o~ima ve}ine zapadnih dru{tvenih nau~nika Sovjetski Savez je izgledao kao ’samo jo{ jedno dru{tvo’ koje se razlikuje jedino u stepenu, ali ne i po vrsti od drugih ’modernih’ dr`ava. Ipak, dr`ave koje su istinski modernizovane ne raspadaju se usled pukog nastupa reformi kao {to se sovjetski sistem raspao 1989–1991. godine. To {to je trebalo da bude velika dru{tveno-nau~na „studija slu~aja“ (case study) modernog doba pokazalo se kao proma{aj i nadamo se da }e sada poslu`iti kao polazna ta~ka za ponovno ispitivanje socijalno-nau~nih premisa. Tako je sofisticirana dru{tvena nauka obrnula sovjetsku realnost naglava~ke, a ono {to je pozadi, istakla je u prvi plan. Kao {to su biv{i sovjetski gra|ani obi~no govorili, njihov svet bio je „svet u ogledalu“ – obrnuti odraz modernosti zapadnog „kapitalizma“. Ili, usvajaju}i Marksovu karakterizaciju Hegelovog idealizma, sovjetski svet bio je „izokrenuti svet“, svet „koji stoji na svojoj glavi“. Mo`e se re}i da je to bio svet u kome su (suprotno Marksovoj sociologiji) ideologija i politika predstavljale „bazu“ sistema, a ne njegovu „nadgradnju“, svet u kome su socijalno-ekonomski odnosi bili sekundarni i izvedeni iz te partijske „baze“. Zapadna dru{tvena nauka koja se oslanjala na zdrav razum stoga je u svom nastojanju da sovjetski sistem postavi na njegove dru{tveno-ekonomske noge, ~inila upravo suprotno – okretala ga je na glavu. Cilj ove knjige je postavljanje preokrenutog sovjetskog sveta u pravilan polo`aj tako {to }e se taj svet tretirati kao struktura koja je po svojoj prirodi bila ustrojena od gore prema dole. Jer, u svetu nastalom Oktobarskom revolucijom nikada nismo prevashodno imali posla sa dru{tvom, ve} uvek s jednim ideokratskim re`imom. Da je Zapad polazio od naopake perspektive u sagledavanju sovjetizma najbolje ilustruje istorija zapadne sovjetologije. Kada su posle Drugog svetskog rata po~ele ozbiljne sovjetske studije i dok je Staljin jo{ bio u Kremlju, problem razumevanja Sovjetskog Saveza ~inio se ja3

Richard Lowenthal, „Development versus Utopia in Communist Policy“, in Change in Communist Systems, ed. Chalmers Johnson (Stanford: Stanford University Press, 1970). O poreklu takvog pristupa videti: W W Rostow, The Dynamics . . of Soviet Society (New York: Norton, 1952); C. E. Black, The Dynamics of Modernization: A Study in Comparative History (New York: Harper and Row, 1966).

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI

snim i jednostavnim. Preovla|uju}i pristup koji su razvili ruski liberalni istori~ari-emigranti svodio se na tvrdnju da Oktobar nije bio proleterska revolucija ve} dr`avni udar koji je izvela monolitna i disciplinovana Bolj{evi~ka partija. Ova manjina je mogla da osvoji vlast samo uz pomo} destruktivnog uticaja Prvog svetskog rata na klimave politi~ke i socijalne strukture imperijalne Rusije. Stoga, Revolucija nije bila plod logike ruskog istorijskog procesa, kao {to je to tvrdio sovjetski marksizam, ve} brutalni prekid procesa razvoja Rusije u pravcu konstitucionalne demokratije. Razaranje je pove}ano time {to je diktatura Lenjinove partije logi~ki vodila staljinizmu sa njegovom nasilnom kolektivizacijom i institucionalizovanim terorom. Po{to je sovjetska praksa li~ila na praksu njoj savremenih „diktatura“ u Italiji i Nema~koj, pojam totalitarizam (koji je s pozitivnim zna~enjem skovao Musolini da bi ozna~io novi poredak, a u negativnom zna~enju prvi primenio Trocki na Staljinovu Rusiju) preuzeli su Hana Arent i druge izbeglice iz Nema~ke da bi formulisali op{tu teoriju o izopa~enoj modernosti i degenerisanoj demokratiji.4 Oni su to u~inili jer je termin autoritarni bio previ{e blag, prikladan za, recimo, Salazara ili ^ang Kaj [eka, ali jednostavno neprimenjiv za u`asavaju}e veli~ine poput Staljina, Hitlera ili Maoa. Sa Hru{~ovljevom destaljinizacijom Sovjetski Savez se kasnije ~inio prozai~nijim – tokom {ezdesetih godina „totalitarni model“ zamenjen je teorijom modernizacije. Prema tom pristupu (koji je Rajmond Aron jednom opisao kao „marksizam iz koga je izba~ena klasna borba“), sovjetski re`im je, iza svoje socijalisti~ke retorike i smrtonosnih zamki staljinizma, bio pokreta~ „razvoja“ – industrijalizacije, urbanizacije i masovnog obrazovanja – poput „autoritarnih“ re`ima u drugim zaostalim zemljama. U stvari, sovjetski slu~aj se mo`e smatrati modelom „razvojne ekonomije“ za Tre}i svet. Neki eksperti-sovjetolozi ~ak su tvrdili da }e Sovjetski Savez jednog dana „konvergirati“ zapadnim industrijskim dru{tvima i da }e time kona~no ostvariti svoj demokratski potencijal i u demokratiju uneti novi element socijalisti~ke osetljivosti za ljudske potrebe koji je nedostajao kapitalisti~kom Zapadu. U najmanju ruku, Rusija bi mogla to da ostvari ako bi se oslobodila tereta Hladnog rata i njegovog ideolo{kog opravdanja – „totalitarnog modela“ – koji bi, sa njegovim klevetni~kim izjedna~avanjem komunizma i nacizma, bio kona~no odba~en. Na taj na~in teorija modernizacije uronila je u senku jedne vi{e ideolo{ke perspektive, a klasna borba se ponovo u{unjala nazad. To je u~iZa kompleksniju genealogiju ovog koncepta videti: Abbot Gleason, „Totalitarianism in 1984“, Russian Review, 43 (1984): 145–159; i Leonard Schapiro, Totalitarianism (New York: Preager, 1972).
4

37

tre}i program

ZIMA–PROLE]E 2009.

38

njeno prikriveno jer je novi dru{tveno-ekonomski pristup koji je izbegavao svaki otvoreno vrednosni sud bio prozai~no akademski i pozitivisti~ki. Novo gledi{te delimi~no je nastalo kao posledica {ire promene u nauci toga vremena koja se sve vi{e usmeravala ka prou~avanju osnova dru{tva i `ivota obi~nih ljudi, {to je generalno, kako svedo~i primer {kole Anala, bilo veoma plodno tle za {irenje istoriografskih horizonata. Ipak, ova izmena fokusa istra`ivanja bila je podstaknuta nadama nastalim destaljinizacijom i detantom, kao i potrebom za sigurnim sovjetskim partnerom u procesu kontrole naoru`anja. Tako je ubrzo postalo o~igledno da s teorijom modernizacije, ni{ta manje nego s modelom totalitarizma, stvaranje vrednosno neutralnog pristupa sovjetskom eksperimentu (koji je sam vo|en vrednosnim pretenzijama) predstavlja jedan kontradiktoran poku{aj. U krajnjem, bilo je: za Sablasti komunizma ili protiv toga. Ispostavilo se da je, uprkos svoj strogoj, empiricisti~koj spolja{njosti, ve}i deo nove socijalne istorije {ezdesetih i sedamdesetih godina jedan ideolo{ki poku{aj da se sovjetski sistem objasni kao proizvod delovanja naroda i, na taj na~in, kao demokratski legitiman. To je iziskivalo da se s velikom `estinom odbaci totalitarni model usredsre|en na dr`avu. Preokrenuv{i prethodno nagla{avanje zna~aja politike i ideologije, novonastali „revizionizam“ dao je prioritet istra`ivanju socijalnih i ekonomskih snaga – on je zamenio „studije re`ima“ s „dru{tvenim studijama“, pretenduju}i tako da sovjetski razvitak objasni „odozdo“, kao izraz dru{tva, a ne „odozgo“, kao ne{to {to je nametala dr`ava. U ovoj novoj istoriografiji na kocki su bila dva osnovna problema. Prvi se odnosio na legitimnost osniva~kog akta samog re`ima – „Velikog oktobra“ kao proleterske i socijalisti~ke revolucije. Drugi se odnosio na pitanje kontinuiteta ili diskontinuiteta izme|u Lenjinove i Staljinove vladavine. Oba su podsticala dalja pitanja o kapacitetu re`ima za demokratske reforme posle Staljina – pitanja koja su se, tako|e, doticala dileme o `ivotnoj sposobnosti socijalizma kao takvog, bez obzira na to gde se gradi. Ako je sovjetski re`im nastao kao izvorna narodna revolucija, onda je Staljin bio „skretanje“ od lenjinisti~ke norme i sistem je, stoga, posedovao kapacitet da se, uprkos privremenom skretanju u u`as, vrati demokratskom i humanisti~kom socijalizmu. Ali, ako je sistem ro|en u zavereni~kom dr`avnom udaru, a ako je Staljin bio poput Lenjina (samo sa ve}im ovla{}enjima), te ako nema demokratskog ishodi{ta kome bi se mogli vratiti – onda komunizam nije mogu}e reformisati ve} ga treba odbaciti. Po~etkom {ezdesetih godina pro{log veka anglo-ameri~ka istoriografija u velikoj meri je usvojila onu prvu, ili „optimisti~ku“ perspektivu, pa je, shodno tome, bila usredsre|ena prema odgovorima

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI

na slede}a pitanja: Za{to su stvari krenule pogre{no? Kada se to desilo? Kako se to mo`e popraviti? Ta istoriografija ignorisala je mogu}nost da to mogu biti pogre{na pitanja – da se ni{ta nije desilo lo{e s Revolucijom, ve} pre da je ona sama, od po~etka, jednostavno bila gre{ka. U drugoj polovini {ezdesetih godina na Zapadu je sovjetska istorija ponovno pisana iz ove „optimisti~ke“ dru{tvene perspektive. Ukratko, zaklju~ci ovog poduhvata bili su slede}i: Oktobar je bio autenti~na proleterska revolucija nastala usled klasne „polarizacije“ radnika i kapitalista, a ne dr`avni udar jedne manjine koji je bio mogu} kao „slu~ajna“ posledica Prvog svetskog rata5. Bolj{evi~ka partija 1917. godine nije bila monolitna ve}, suprotno, nedisciplinovana, raznorodna i, stoga, „demokrati~na“6. Lenjinovo pribegavanje teroru i sveop{toj nacionalizaciji tokom Ratnog komunizma 1918–1921. godine bilo je privremeno sredstvo ~ija je neophodnost bila uslovljena izbijanjem Gra|anskog rata. Njegovo istinsko nasle|e je „me{ovita“ ekonomija NEP-a dvadesetih godina, a Nikolaj Buharin bio je njen legitimni ba{tinik.7 Po{to lenjinizam nije bio totalitaran, Staljin je isklju~en iz autenti~nog kanona bolj{evi~ke teorije. U stvari, jedinstvo komunisti~kog fenomena jednostavno je nestalo, pa smo suo~eni sa dva potpuno odvojena entiteta – bolj{evizmom i lenjinizmom, s jedne strane, a staljinizmom, s druge strane – kao da nikada nije ni postojala Partija kao trajna institucija, niti obavezuju}e u~enje kakvo je marksizam-lenjinizam.8 U krajnjoj liniji, to je bila glavna struja unutar revizionizma i u njenom sredi{tu bilo je potpuno odvajanje Lenjina i Oktobra od Staljina. Me|utim, postojala je i ekstremnija revizionisti~ka {kola prema kojoj je staljinizam, ako se verno protuma~i i o~isti od nekih svojih ekscesa, bio
5 Leopold Haimson., „The Problem of Social Stability in Urban Russia, 1905–1917“, Slavic Review, 23 (1964): 619–642 i 23 (1965): 1–22; William Rosenberg, „Conclusion: Understanding the Russian Revolution“, in: The Worker’s Revolution in Russia, 1917: The View from Below, ed. Daniel Kaiser (Cambridge: Harvard University Press, 1987), pp. 132–141; Ronald Suny, „Towards a Social History of the October Revolution“, American Historical Review, 88 (1983): 31–52. 6 Alexander Rabinowitch, The Bolsheviks Come to Power: The Revolution of 1917 in Petrograd (New York: Norton, 1978). 7 Moshe Lewin, Lenin’s Last Struggle, trans. A. M. Sheridan Smith (New York: Random House, 1978); Stephen F. Cohen, Bukharin and the Bolshevik Revolution: A Political Biography, 1888–1938 (New York: Knopf, 1973); Stephen F. Cohen, Rethinking the Soviet Experience: Politics and History Since 1917 (New York: Oxford University Press, 1985), posebno poglavlja 2 i 3. 8 Moshe Lewin, The Making of the Soviet System: Essays in the Social History of Interwar Russia (New York: Pantheon, 1985), poglavlje 12; Cohen, Bukharin, str. 378 i str. 382.

39

tre}i program

ZIMA–PROLE]E 2009.

40

istinsko ispunjenje lenjinizma. Pobornici ove {kole smatrali su da je Staljinov Prvi petogodi{nji plan tako|e imao demokratsko poreklo u formi „kulturne revolucije“ potekle od partijskog ~lanstva i radni~ke klase protiv dominacije „bur`oaskih specijalista“. [tavi{e, posledica ostvarenja plana bila je masovna „vertikalna mobilnost“ koja je socijalno uzdigla obi~ne radnike i kulminirala „Bre`njevljevom generacijom“. Prema tom stanovi{tu, celokupni revolucionarni proces mo`e biti sumiran kao „teror, progres i dru{tvena pokretljivost“, proces za koji je pla}ena umerena cena u ~istkama ~iji broj `rtava pada na „stotine hiljada“.9 Kona~no, politika zrelog Sovjetskog Saveza okarakterisana je kao me|usobno ograni~avanje „interesnih grupa“ u formi „institucionalnog pluralizma“ nalik onome u svim drugim „razvijenim dr`avama“10. Prema tome, ova druga revizionisti~ka {kola pridru`ila se totalitarnom modelu u isticanju kontinuiteta izme|u Lenjina i Staljina, samo s pozitivnim vrednovanjem njihove su{tinske sli~nosti. Ali, nezavisno od razlika, oba osnovna toka revizionizma sjedinjavala su se u jednoj ta~ki: veri u Gorba~ovljevu perestrojku koja }e na kraju biti kruna sovjetskog modernizma i, samim tim, povratak istinskom Oktobru u kome }e sva skretanja biti prevladana i sve gre{ke ostavljene po strani.11 Oko tih teolo{kih tema vrtela se u~enost „revizionista“ tokom dve i po decenije, sve do sloma sovjetskog sistema. U uvodu svake nove monografije totalitarni model bio je ritualno osu|ivan, a sama re~ totalitarizam izba~ena je iz pristojnog akademskog diskursa jer je njena upotreba podsticala hladnoratovsko neprijateljstvo prema Carstvu zla. Po~etkom perestrojke 1985. godine senka politi~ke korektnosti nadvila se nad ~itavo podru~je sovjetskih studija. Da bi nas umirio, revizionizam nam je Rusiju XX veka predstavljao prakti~no bez komunizma – kao sovjetskog Hamleta bez princa kao glavnog lika, ali tako|e i bez tragedije.
9 Sheila Fitzpatrick, The Russian Revolution 1917–1932 (New York: Oxford University Press, 1982), str. 8, 157. 10 Jerry F. Hough and Merle Fainsod, How the Soviet Union Is Governed (Cambridge: Harvard University Press, 1979). Ova knjiga je radikalna revizija ranije knjige Merle Fainsod, How Russia Is Ruled (Cambridge: Harvard University Press, 1974) u kojoj je dato klasi~no izlaganje totalitarnog modela. 11 Moshe Lewin, Stalinism and the Seeds of Soviet Reform: The Debates of 1960s (London and Armornk, New York: Pluto Press and M. E. Sharpe, 1991). Ova Levinova knjiga prvo je objavljena pod naslovom: The Political Undercurrents of Soviet Economics Debates: From Bukharin to the Modern Reformers (Princeton: Princeton University Press, 1974). Videti tako|e njegovu knjigu: Gorbachev Phenomenon (Berkeley: University of California Press, 1988), kao i obnovljeno i dopunjeno izdanje iz 1991. godine.

Sporove o totalitarizmu u zapadnoj sovjetologiji nije krasio takav smisao za nijanse – debata je bila iznena|uju}e povr{na. Totalitarian Dictatorship and Autocracy (Cambridge: Harvard University Press. Ovaj opis je. Times Literary Supplement (February. Osim toga. 13 Ovaj model se mo`e na}i u: Carl J. Priznaju}i tu o~iglednu ~injenicu. a krajem osamdesetih. ^ak je i Gorba~ov. 198–199. postalo je jasno da je do{lo vreme za ponovnu procenu osnovnih polazi{ta i klasi~nih problema sovjetologije. sasvim ta~an – posebno za razvijeni totalitarizam – mada je o~igledno da spisak nije potpun. monopolu nad oru`anim snagama i centralno kontrolisanoj ekonomiji. tehnolo{ki uslovljenom monopolu nad komunikacijama. nazivan i „totalitarizmom bez zuba“12. Tako|e. oznaka koju su nekada u Moskvi smatrali klevetni~kom. Bez obzira na sve to. njihova karakterizacija „totalitarizma“ je stati~na – delimi~no zbog toga {to su dru{tveno-nau~ni modeli po svojoj prirodi stati~ni. model je mogao biti lako istorizovan i 12 Adam Michnik. jednoj masovnoj partiji. teroru. Ironi~no. 188. Za novi po~etak najbolje je krenuti od evaluacije komunizma nastale na Istoku kada se sovjetski svet po~eo uru{avati. oni su definisanju tog spornog pojma pristupili istorijski jer su shvatali da ~ak ni zna~ajne promene ne mogu dovesti do fundamentalne transformacije komunizma. posle svog pada. 1956). ^injenica da se posle sedamdesetih ovaj zabranjeni termin uop{te mogao da koristi ukazuje na to da sistem vi{e nije bio totalan.13 U {est poznatih ta~aka oni su definisali totalitarnu diktaturu kao sistem koji se zasniva na: razra|enoj ideologiji. razume se. upravo kada je sedamdesetih godina re~ totalitarizam izgnana iz zapadne sovjetologije. Brzezinsky. isto~noevropski intelektualci su pravili razliku izme|u onoga {to se mo`e nazvati „razvijenim totalitarizmom“ – doba Staljina i „klasi~nim“ ili rutiniziranim totalitarizmom Bre`njeva koji je. Drugim re~ima. prema Mihnjikovoj sintagmi. 19–25. 41 . Fridrich and Zbigniew K. godine kodifikovan i pretvoren u apstraktni „model“ Karla Fridriha i Zbignjeva B`e`inskog. Izvori spora le`ali su u okolnostima koje su postojale u vreme Staljinove smrti. uklju~uju}i i njegovu lenjinisti~ku fazu. usvojio tu re~ da bi opisao ono {to je poku{avao da ukine. 1988). Polazni istorijski i filozofski pristup Hane Arent bio je 1956.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Posle Velikog sloma 1989–1991 godine. a delimi~no zato {to je sistem krajem Staljinove vladavine stvarno izgledao okamenjen. „Towards a Civil Society: Hopes for Polish Democracy“. Hana Arent je prevedena u samizdatu. postala je aktuelna u isto~noj Evropi. op{ti totalitarni model nije omogu}avao pravljenje adekvatnih razlika izme|u ideologija levice i desnice i njihovih veoma razli~itih posledica. otvoreno su koristili sovjetski intelektualci kako bi ozna~ili celokupan sistem. str.

Bez obzira na to. Dakle. The Bolsheviks: The Intellectual and Political History of the Triumph of Communism in Russia (New York: Macmillan. centralni plan i politi~ka policija funkcionisali su i dalje pomo}u zatvorenog direktorijuma partijskih }elija koje je na svim nivoima usmeravao sveprisutni agitprop. izveden je zaklju~ak da je sam re`im evoluirao od totalitarizma ka nekoj formi autoritarizma – nalik modelu Gr~ke pod pukovnicima ili Pino~eovom ^ileu. stati~nost op{teg koncepta „totalitarizma“ ~inila ga je podlo`nog kritici usled o~iglednog smek{avanja sovjetskog sistema. jo{ goru. stepena sovjetske kontrole i prirode samog sistema. kritikuju}i tako samo jedno stra{ilo. verom stvoreVideti. do Bre`njeva. 14 . 1960). napravio drugu. na primer: Merle Fainsod. Zna~ajne promene posle Staljinove smrti svakako su bile realne i posebno dobrodo{le onima koji su morali da `ive pod sovjetskim re`imom. u decenijama posle Staljinove smrti. 42 onda plodno primenjen na konkretne situacije – kao {to je slu~aj u radovima tri najistaknutija empiri~ara totalitarnog pristupa: Merla Fen{oa (Merle Fainsod). Za njih „totalitarizam“ nije podrazumevao tvrdnju da takvi re`imi stvarno ostvaruju totalnu kontrolu nad stanovni{tvom (jer je to nemogu}e). Po{to su se obim represije i razmere Gulaga drasti~no smanjivali od Staljina. The Communist Party of the Soviet Union (New York: Random House. 1965). zaklju~eno je da je totalitarizam ustupio mesto „pluralizmu“. a da je monolitna partija postala „koalicija interesa“.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Ipak. Ukratko. preko Hru{~ova. nije sovjetsko dru{tvo bilo totalitarno. a ne da su po svojim u~incima bili svemo}ni. Adam Ulam. Leonarda [apira (Leonard Schapiro) i Adama Ulama (Adam Ulam)14. ve} je zna~io da je ta vrsta kontrole osnovna te`nja pomenutih re`ima. Rezultat njihove kritike je bilo potpuno pogre{no razumevanje su{tine komunizma i zamena „realno postoje}e“ pojave zami{ljenim. te promene nisu se ticale klju~ne ~injenice da su fundamentalne strukture sistema ostale iste: partijska dr`ava. Smolensk Under Soviet Rule (Cambridge: Harvard University Press. Zato je revizionizam u velikoj meri svoje napade usmeravao ka karikaturi koncepta totalitarizma. ve} je to bila sovjetska dr`ava. Leonard Schapiro. pa je ispravljaju}i jednu gre{ku. Ali revizionizam je oti{ao predaleko u isticanju ove slabosti „totalitarizma“. Na osnovu toga {to Hru{~ov i Bre`njev nisu vi{e mogli da terori{u svoje privrednike i oficire na na~in na koji je to ~inio Staljin. ^itavo dru{tvo bilo je podre|eno jednom cilju – izgradnji i odbrani „realnog socijalizma“. to je zna~ilo da su po svojoj institucionalnoj strukturi ti re`imi bili nadle`ni za sve. tj. Koncept totalitarizma koji je odba~en na Zapadu preuzeli su stanovnici isto~ne Evrope da bi imenovali upravo takav totalni sistem. Ona je bila posledica pojmovne konfuzije kvantiteta i kvaliteta. 1958).

stvaraocima koji slede Gogolja. u institucionalizovanoj fantazmagoriji „razvijenog socijalizma“ koji je u stvari bio teatar apsurda. Jedinstvenost tog fenomena zahteva odvojenu i jasnu oznaku. Ta jedinstvenost sovjetizma njegovim biv{im podanicima potpuno se jasno o~itovala u neobi~nom na~inu njegovog nestanka. bla`i termin zna~i li{iti tu realnost njene prirode i pogre{no predstavljati ono o ~emu govorimo. Upravo to ose}anje izuzetnosti sovjetskog iskustva mo`da je i glavna tema najve}ih dela „sovjetske“ knji`evnosti. Isto tako. totalnog fenomena kakav je bio sovjetski komunizam. Abrama Terca i Aleksandra Zinovjeva. Ova `elja zna~ila je priznanje ljudi da su prethodnih sedamdesetak godina `iveli u nenormalnom dru{tvu. To je bilo mnogo gore od gre{aka modela totalitarizma – precenjivanja obima kontrole re`ima nad dru{tvom ili stepena o~uvanja njegove mo}i tokom vremena. kao ne{to radikalno druga~ije u odnosu na sve {to mu je prethodilo – bilo u Rusiji bilo na Zapadu. razvojna diktatura i tutti quanti termini dru{tvene nauke nisu bili odgovaraju}i za ozna~avanje neobi~nog. Andreja Platonova. Jedna od glavnih tema isto~noevropskog i sovjetskog disidentstva posle Staljinove smrti bila je oslobo|enje jezika od ideolo{kog re~nika partije. Pre }e biti da je bila ovaplo}enje jedne 43 . a surovo iskustvo XX veka dalo je takav termin – totalitarizam.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI nim Sovjetskim Savezom. To je o~igledno u delima velikih majstora fantastike. poput Mihaila Bulgakova. prvi korak u oslobo|enju dru{tva bio je „odbijanje da se `ivi u la`i“. kao i za Adama Mihnjika u Poljskoj. a opet u skladu s isto~noevropskim iskustvom. politi~kom i ekonomskom kolapsu re`ima implicirana je njegova totalnost – totalitarni sistem mo`e se okon~ati samo totalnim slomom. Na sve strane moglo se ~uti da ljudi `ele povratak „normalnom dru{tvu“. Sam ovaj spor o terminologiji nije se svodio na pitanje etiketa. od Oktobra pa nadalje sovjetizam se mora sagledavati kao jedinstven fenomen i. sasvim je o~igledno da je Rusija tokom poslednjih sedam decenija bila sve drugo samo ne obi~na zemlja u procesu modernizacije. ali je tako|e istinito i u slu~aju novih klasika kakvi su Ana Ahmatova i Boris Pasternak – svih onih ~ija su dela postala slavna i zvani~no priznata u trenutku sloma sistema. tj. pluralizam. kao {to je bio jedinstven u tipologiji dru{tava. Sli~no tome. Prvo. Drugo. plan. Za Sol`enjicina u Rusiji. zahtev da se stvari nazovu pravim imenima. totalnost je sadr`ana i u poricanju koji je taj slom proizveo: sve institucije – partija. a ne njihovim ideolo{kim eufemizmima. ve} u ideolo{kom. tako|e. autoritarizam. Koristiti bilo koji lak{i. kao i sve ikone (od Lenjina i Oktobra) – bile su osu|ene i odba~ene. Posmatraju}i stvari iz te perspektive. On je bio vremenski jedinstven fenomen. policija.

poku{aj da se prvi put u zapadnoj istoriji ustoli~i „utopija na vlasti“15.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Phillis B. moderna dr`ava. Utopia in Power: The History of the Soviet Union from 1917 to the Present. samim njihovim nestankom. Poku{aji ostvarenja utopija ne propadaju jednostavno i bez posledica. Otkri}e te neo~ekivane obale vodilo je stvaranju nove politike. nadrealnih karikatura stvarnosti. ali to nije najva`nije. To je stvarno bilo. te tako Rusiju iskrcala na obalu naopake modernosti. ve} celog ~ove~anstva. trans. On je pre bio ne{to sui generis – fenomen kvalitativno druga~iji od svih drugih oblika despotizma u ovom ili svim prethodnim vekovima. a eksperiment se nije ticao samo Rusije. Sovjetsku istoriju na njenom najdubljem nivou mo`emo shvatiti samo u skladu sa tim paradoksom. 15 . Jer da je sovjetska Rusija bila samo poku{aj razvitka jedne zaostale zemlje. 44 neobi~ne avanture. ali svrhovito vo|eni „logikom“ istorijskih doga|aja koju sami ne razumevaju. kako bi Hegel rekao. Rezultat sovjetskog eksperimenta zato mo`emo najbolje razumeti kao izopa~enu manifestaciju onoga {to je Hegel nazivao „lukavstvom uma“ pod kojim je podrazumevao da istorijski akteri bivaju nesvesno. Upravo nas ta ~injenica vra}a ve} prime}enom paradoksu da je sve do samog kraja ve}ina sovjetologa u Sovjetskom Savezu videla ne{to sasvim drugo – tvorevinu ~iji je bilans bio uglavnom pozitivan. utopija nije nikada ostvarena. ve}. ali se u stvari nasukala na sovjetizam. Re{enje svih ovih paradoksa ipak je iznena|uju}e jednostavno. prema zakonu ne`eljenih posledica. dostignu}e od „svetsko-istorijskog“ zna~aja. Ovde se suo~avamo s krajnjim i jo{ dubljim problemom: Kako su uop{te Sovjeti mogli tako dugo i pred o~ima celog sveta uspe{no da opstaju sa ne~im {to je od po~etka bila svetsko-istorijska obmana? I kako su mogli tako dugo da obmanjuju sami sebe da }e fantasti~ni bolj{evi~ki poduhvat stvoriti svetsko-istorijsku alternativu kapitalizmu? Zaista. ali ne onoga koji su o~ekivali njegovi u~enici – Marks i Lenjin. najve}i paradoks tog eksperimenta jeste da nikada pre u zapadnoj istoriji jedan tako monumentalni neuspeh nije predstavljan kao neodoljivo privla~an uspeh. Naravno. ona nikada ne bi hipnotisala ~itav svet. dovode do stvaranja monstruoznih. Jer biv{i Sovjetski Savez ne samo {to je bio neuspela utopija ve} nije bio ni razvijena. Tako se i lenjinisti~ka avantura preobratila u ono {to se naziva „Kolumbovom gre{kom“: partija se otisnula u traganje za socijalizmom. nove ekonomije i (gotovo) novog sovjetskog ~oveka. Utopija koju je Oktobar doveo na vlast bila je ideolo{ko kolektivno vlasni{tvo modernog doba. 1980). Carlos (New York: Summit Books. Pi{u}i o Mikhail Heller and Aleksandr Nekrich.

odnosno po tome da li je posve}eno ranijim ili kasnijim periodima sovjetske istorije. Kona~no. Ovo ve~no vra}anje utopijske nade koja se probija kroz fasadu strogosti dru{tvene nauke. samo onda mo`emo shvatiti tragediju do koje je ona dovela. ako njenu socijalisti~ku utopiju tretiramo s doslovnom ozbiljno{}u. godine najtemeljnije su istra`ena u zapadnoj istoriografiji i zahtevaju najmanje prepri~avanja. njome se vaskrsava perspektiva totalitarizma. nego na iscrpnost. ni{ta smisleno ne bismo ni mogli da ka`emo o istoriji uop{te. samo izlaganje }e se razlikovati po detaljima. Ta okolnost je samo dodatno osna`ivala postoje}u metodolo{ku sklonost dru{tvene nauke da izjedna~ava sovjetizam sa ostatkom planete. projektovali zapadna politi~ka interesovanja na sovjetsku realnost. o logici neke konkretne situacije.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Konkretni zadatak ove knjige je zato ponovna potvrda primata politike i ideologije nad socijalnim i ekonomskim snagama u razumevanju sovjetskog fenomena. Njen zadatak je i rehabilitacija istorije „odozgo“ umesto istorije „odozdo“. zato {to su upravo sveobuhvatne pretenzije sovjetske utopije stvorile to {to se mo`e nazvati „geneti~kim kodom“ tragedije. poglavlja koja slede prevashodno }e biti usmerena ka analizama i interpretacijama. Zbivanja iz razdoblja od 1917. poput onoga kada govorimo o logici tr`i{ta. 45 . trebalo bi objasniti da se ovde ovaj termin upotrebljava u obi~nom zna~enju. Da niko ne bi pomislio odmah na determinizam. Jer ako ne bismo mogli da govorimo o takvim situacionim logikama. do 1939. upravo je ta briga podsticala veru da }e „eksperiment“ jednog dana ipak kona~no uspeti. Osim toga. a ne stati~nom modalitetu. Samo ako se dr`imo sovjetske ideologije. pozitivisti~ka fasada sovjetolo{ke debate ~esto je skrivala unutra{nju zabrinutost za o~uvanje vrednosti univerzalnog socijalizma. istovremeno. vra}a nas polaznoj tvrdnji da je ideologija klju~ za razumevanje sovjetskog fenomena. Ne u manjoj meri nego sam model razvoja. sovjetskom iskustvu zapadni posmatra~i su zato uvek posredno komentarisali sopstveno dru{tvo i. ali u njenom istorijskom i dinami~kom. nuklearnog naoru`anja ili izbornih borbi – to jest. S obzirom na navedene zadatke. Na taj na~in. Ipak. godine i posebno tokom Bre`njevljeve ere jer mi jo{ sklapamo osnovne konture tog perioda. nasuprot logici same istorije. Izlaganje }e postajati obimnije kada je re~ o doga|ajima posle 1939. jo{ nedovoljno strukturirano Gorba~ovljevo finale zahteva najdetaljniju analizu. Kao zaklju~no metodolo{ko uputstvo treba ista}i da }e ovo istra`ivanje ~esto govoriti o „logici“ sovjetizma. jer je to snaga koja je pokretala sovjetski razvitak. Pri~a o samim doga|ajima koji su sa tim nu`no povezani vi{e pretenduje na podr`avanje osnovnog teorijskog argumenta.

Trijumfalizam Zapada po~eo je da opada ~im je postalo jasno da ne}e biti lake „tranzicije u demokratiju“. tako i na Zapadu). ni totalitarizam. u biv{em Sovjetskom Savezu ~ak ni pola godine. oblast koja se nekada smatrala najlak{om za preobra`aj. po kome istorija vodi racionalno-nau~nom gospodarenju ~oveka nad prirodom i drugi. izazvao je u tim zemljama i u svetu talas euforije koji je li~io na ponavljanje „Prole}a naroda“ iz 1848. 46 Ipak. ve} i `ivot u dru{tvu slobodnom od sveprisutne ideologizovane politike. godine. godine i u Rusiji. pokazala kao prete`ak teret Rusija posle socijalizma . Ta iluzija bila je mogu}a (kako na Istoku. ali ta pretpostavka se pokazala iluzornom. stanovni{tvo je bilo dezorijentisano inflacijom. u ovom istra`ivanju „logika“ se upotrebljava kao {iri i vremenski obuhvatniji (mada ne i metafizi~ki) termin. ^ak se i Isto~na Nema~ka. nikakav drugi „model“ nije potreban. Zato odgovaraju}i osnovni koncept ovog istra`ivanja nije ni modernizacija. ve} socijalizam. egalitarnog dru{tva. Postoji samoo~igledna logika modernog doba – ona koja je definisana duhom prosvetiteljstva i Francuske revolucije kada je ~ovek prvi put do{ao na ideju da istorija ima sekularni cilj ili telos – pojam koji se uop{teno ozna~ava kao progres. Gra|ani na Istoku o~ekivali su da }e kona~no `iveti u „normalnom dru{tvu“ – {to za njih nije zna~ilo samo u dru{tvu zapadnja~kog obilja (mada je delimi~no i to zna~ilo). Komunizam se jo{ nije ni ohladio u grobu. u centralnoj Evropi euforija je trajala samo godinu i po dana. Problemi su zaista potresali ~itav biv{i sovjetski svet: propast ekonomije je nastavljen. po kome vodi stvaranju racionalnog. ve} da }e svaka pozitivna promena ko{tati Zapad mnogo novca i glavobolja. Taj obrazac progresa ima dva osnovna aspekta: prvi. u nekim oblastima su opaki naboji nacionalizma doveli do krvavih sukoba. Upravo je ideolo{ko hipostaziranje ovog dvostrukog kretanja u liku socijalizma u~inilo mogu}im sovjetski eksperiment.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Epilog: Nasle|e Kraj „realnog socijalizma“ 1989. godine u centralnoj Evropi. a Zapad se ujedinio pozivaju}i na uzbunu. Pretpostavljalo se da je sovjetski eksperiment vrhunac te logike progresa. a zatim 1991. a ve} su se ~ula proro~anstva o pomaljanju fa{isti~ke budu}nosti – scenario „Vajmarske Rusije“ postao je novi omiljeni refren. Ali. Da bi se razumela na{a pri~a. sve ve}im bezakonjem i sveop{tom nesigurno{}u. Zapad je zapljusnuo talas trijumfalizma no{en o~ekivanjem univerzalne pobede liberalne „tr`i{ne ekonomije“. samo zato {to je istorija fakti~ki bila konstantno i sve br`e kretanje ka ve}oj jednakosti i nau~nom ume}u.

da }e se federalna dr`ava raspasti u brojne me|usobno sukobljene nacionalne suverenitete – i da }e se. ovaj ishod doga|aja ne bi trebalo da ~udi. A svet }e morati da se pripremi za saose}anje i pru`anje pomo}i na tom njenom dugom putu. od Smita do Kejnsa. do politi~ke policije – strukturno i funkcionalno bilo me|usobno tesno povezano. ve} „implozije“ – to je i izvor ambivalencije u pogledu revolucionarnog statusa avgusta 1991. ostavljaju}i iza sebe totalne probleme: da }e raspad partiju voditi u potpunu administrativnu anarhiju. dobro ilustruje te{ko}e postkomunizma: Lako je skuvati riblju ~orbu od akvarijuma. ve} da }e svet uvu}i u nove opasnosti {irenja nuklearnog naoru`anja. Stoga. propadanje odvijati istovremeno. morati da improvizuje tra`e}i put povratka u „normalno dru{tvo“. Lenjin je tokom osam meseci ratnog komunizma 1918. U krajnjoj liniji. ^esto citirana dosetka (koja je univerzalno primenjiva na sovjetizam a pripisuje se i Leh Valensi i ruskom satiri~aru Mihailu @vaneckom). 47 Za ranu i ta~nu procenu obima katastrofe videti: Pierre Briançon. povukao u duboku recesiju. godine samleo rusko gra|ansko dru{tvo u jedan „pire“ bez tr`i{ta i zakona. U tome je istorijska posebnost antisocijalisti~ke revolucije koja se ne odvija u formi „proboja“. da }e plan biti zamenjen ne~im nalik na trampu. ali jo{ niko nije prona{ao na~in da napravi akvarijum od riblje ~orbe.16 Ali. ako se ima u vidu {ta je svojevremeno zaista bio realni socijalizam. Tek slom sovjetskog re`ima daje joj zna~enje). U svetskoj istoriji ne postoji presedan za takvu situaciju i takvu zagonetku i niko ne zna recept za tu obratnu transformaciju. uprkos tome {to su svi i na Istoku i na Zapadu bili iznena|eni. da bi se izvukli iz te – da iskoristimo Sol`enjicinovu metaforu – gomile ru{evina. ova sintagma zapanjila bi svakog ekonomistu.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Priroda „normalnog dru{tva“ obi~no se defini{e kao „tr`i{na demokratija“ (uzgredno. . preko plana. 1992). ili svakog pogovornika demokratije. Trebalo je zato o~ekivati da }e takav totalni sistem do`iveti totalnu propast. od D`efersona do Vilsona. Za savremenu Ru16 koji je jednu tako sna`nu ekonomiju poput zapadno-nema~ke. Borisu Jeljcinu i njegovim naslednicima treba}e ~itavo pokolenje da bi Rusiju ponovno pretvorili u „akvarijum“ sa `ivim bi}ima. Ubrzo je bilo o~igledno da okon~anje Hladnog rata ne}e obezbediti naplatu „dividendi mira“. dok je jo{ u stanju „~orbe“. Ispalo je da logika sistema nastavlja da deluje ~ak i posle njegove smrti. Zato }e Rusija. sve je trebalo uraditi odjednom. a to je logi~ki nemogu}a situacija u kojoj sve mora biti ura|eno prvo. sovjetski re`im bio je jedan „mono-organizacioni“ sistem u kome je sve – od partije. uz sve to. Héritiers du désastre: précis de décomposition de l’univers soviétique (Paris: Calmann-Levy. godine.

kao {to je ve} re~eno. da li bi takva mogu}nost poni{tila nu`nu me|uzavisnost izme|u tr`i{ta i demokratije koju su pobornici slobodnog preduzetni{tva trijumfalno proglasili poukom sovjetskog kolapsa? O tom pitanju vode se `ustre debate po{to su pristalice demokratskog socijalizma kritikovali po~etni brz tempo ekonomske liberalizacije u postkomunisti~koj Evropi i zalo`ili se za sporiji. godine. godine. godine. nu`ni su bili gigantski poduhvati. godine bio dinasti~ki. ne smemo to zaboraviti. iako je. Osnovne unutra{nje prepreke uspe{noj tranziciji odnosile su se. naro~ito velikog zna~aja selja{tva koje u ogromnom broju nije imalo privatnu svojinu ili razvijen smisao za moderno gra|ansko pravo. doveo do odustajanja Rusije od tr`i{ta i gra|anskog dru{tva. a povrh svega. Svi ti zadaci obnove i stvaranja novog poretka funkcionalno su bili povezani i morali su se ostvarivati da bi svaki pojedina~no bio uspe{no re{en. Pre~icu autoritarne vladavine kojom bi se u tako te{kim okolnostima osna`ilo kretanje ka tr`i{nom dru{tvu i izgradnji nacije–dr`ave ne treba unapred isklju~ivati – takav pravac razvoja bio je nalik na Pino~eov. razbijen 1917. Petersburga nikada nije bila nacionalna dr`ava.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. da stvori rusku naciju–dr`avu. . Rusija je 1914. godine Rusija se suo~ila sa veoma te{kim unutra{njim problemima. pre sloma komunizma nikada nije postojala dr`ava kakva je dana{nja Ruska federacija. naravno. ili kineski scenario. znatno te`im nego 1914. Jer. Od tih ostataka imperije formirane su moderne dr`ave koje su istovremeno morale da budu decentralizovane i federalne kako bi poni{tile {tetu nastalu centralizmom sovjetske pseudofederacije. u sprezi s potresima izazvanim ratom. dr`ava kojom se vladalo iz Moskve i St. Istorija ukazuje da je stvaranje mno{tva institucija koje ~ine zrelo tr`i{no dru{tvo mnogo te`i zadatak nego oblikovanje politi~ke demokratije. Da bi se ponovo izgradio „akvarijum“ gra|anskog dru{tva. 48 siju prelazak u takvo dru{tvo je verovatno mnogo te`i nego {to bi bio za Rusiju iz 1914. ve} multinacionalna imperija ~iji je kohezioni princip do 1917. sre}om.17 17 Njihovo stanovi{te koje predstavlja me{avinu nau~nih i politi~kih argumenata prikazano je u prethodnom poglavlju. Taj faktor je. omogu}io je bolj{evi~ko osvajanje vlasti. „centristi~ki“ pristup ekonomskom preobra`aju. Ali. Sada je morala da izgradi liberalni ekonomski poredak istovremeno sa demokratskim politi~kim ure|enjem. na sociolo{ke nezrelosti tada{njeg ruskog dru{tva. godine ve} imala osnovne elemente tr`i{ta i pridodavanje konstitucionalnog re`ima takvom dru{tvu nije bio neizvodiv zadatak sam po sebi. uz pretpostavku da su pregovorima otklonjene opasnosti od revolucionarnog raskida sa autokratijom. tj. li{ena pritiska me|unarodnog rata. a zatim – partijski. Jo{ od osvajanja Kazanskog i Astrahanskog kanata Ivana Groznog u XVI veku. Posle 1991.

ve} kakve su joj {anse da postigne logi~nu kombinaciju tr`i{ta i demokratije bez prolaska kroz prelaznu. Ali. Prvo. „Srednje klase“ tog dru{tva predstavljaju {iru potencijalnu osnovu tr`i{ne ekonomije od one koja je postojala 1914. ekstremna regulacija i mega-programi socijalnog staranja imaju tendenciju da pre|u u potpuno komandovanje privredom i na du`e vreme dokazano {tete njenoj efikasnosti i rastu. Stoga. dru{tvo s obu~enom radnom snagom i prvoklasnom tehni~kom inteligencijom. Ju`ne Koreje do Tajvana. zaista je bilo primera uspe{nih tr`i{nih ekonomija u autoritarnim re`imima bez politi~ke demokratije. koji samo reguli{u. Da stvar bude gora. teoriju modernizacije u Rusiji su primenjivali socijalisti polaze}i od shvatanja „razvoja“ prema kome „bazu“ treba staviti pod kontrolu Partije kao „nadgradnje“. demokratske socijalizme. godinu je novi sociolo{ki profil njenog dru{tva. mogu da prilagode na neki prostor slobode. ali to ne dokazuje postojanje organske srodnosti tr`i{ta i autoritarizma. proces modernizacije Rusije. Ali. Drugo. teorija modernizacije ima smisla. Sada je to industrijalizovana zemlja s pismenim i dvotre}inski urbanim stanovni{tvom. a mo`da i podriti. Tre}e. onda istorijsko iskustvo od [panije. posle sovjetske „pauze“. Stoga. te da tr`i{na dru{tva da bi funkcionisala na optimalan na~in dugoro~no zahtevaju konstitucionalizaciju vlasti i politi~ki pluralizam. ali ne ukidaju tr`i{te ili privatno vlasni{tvo. ne postoje primeri politi~ke demokratije bez ekonomije zasnovane na tr`i{tu: to uklju~uje i tzv. poseduje u pore|enju s Rusijom iz 1914. godine. autoritarnu etapu. Nasuprot pretpostavkama dru{tvene nauke postkomunisti~ka Rusija nije „razvijeno“ ili „moderno“ dru{tvo u onom smislu u kome taj status generalno defini{e teorija modernizacije. za razliku od totalitarnih. ona je samo donekle opravdana.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI U pogledu ovog spornog pitanja empirijske ~injenice sna`no sugeri{u izvestan broj op{tih zapa`anja. ve} samo da se autoritarni re`imi. pokazuje da je tr`i{te bez demokratije samo privremeno stanje. da bi se na 49 . ^etvrto. Takozvani „centristi~ki“ poku{aji da se obnovi deo sovjetskog iskustva samo }e usporiti. Pravo pitanje nije da li }e Rusija izabrati liberalni ili „centristi~ki“ izlazak iz komunizma. U tom poduhvatu osnovna prednost koju Rusija. ako pratimo kontinuum dr`avne intervencije u obrnutom pravcu. poput onog {vedskog. Pre ili kasnije. U tom pogledu. moramo zaklju~iti da zaista postoji kontinuitet izme|u demokratskog socijalizma i onog s pravim dr`avnim obele`jem. sada je o~igledno da nema i ne mo`e biti slu~ajeva postojanja politi~ke demokratije u uslovima komandne ekonomije. da bi Rusija postala zaista moderna. gotovo sva dru{tva koja su postigla odr`ivi ekonomski rast tako|e su demokratizovana. ^ilea. ona }e morati da re{i sve zadatke koje je pred nju stavila avgustovska revolucija.

nego na podsticaje tr`i{ta. Za ostvarenje tr`i{nog 18 Videti: Moshe Lewin. u Rusiji postoji radikalna disproporcija izme|u ogromnog. Rusija je zaista industrijalizovana i urbanizovana. Svemu tome mora se dodati i depresivno saznanje da su bezgrani~ne `rtve rezultovale nacionalnim neuspehom – da je. nezavisne istra`iva~ke i statisti~ke institucije. podozrenje po kome je preduzimljivost „{pekulacija“. te nastavljaju da smrtonosno ugro`avaju `ivotnu okolinu. kao i da bi se ljudi obrazovali odnosno stekli nove mentalne navike koje su neophodne da bi ove institucije funkcionisale. oslabljenu sposobnost kriti~kog mi{ljenja usled dominacije marksisti~ko-lenjinisti~ke dogme. [tavi{e. ali to ne zna~i da je usvojila modernost u svoj svojoj kompleksnosti. Mnogo vremena je potrebno da bi se sve to stvorilo. uticaj re`ima na mentalitet stanovni{tva predstavlja najve}u smetnju i prepreku modernosti: sovjetizam je ostavio iza sebe egalitarizam nadahnut zavi{}u. pa Rusija na tom tr`i{tu ima zna~aj samo kao proizvo|a~ oru`ja ili. U tom smislu. te jedva razvijenog sektora usluga. U odnosu na ogromne ulo`ene napore sovjetski razvoj ostavio je oskudnu osnovu za izgradnju nove Rusije. The Gorbachev Phenomenon . Zato ~itav problem „i{~a{ene“ modernizacije Rusije mora biti promi{ljen iznova. naravno. industrijski sektor koji je nekada bio glavna prednost Rusije danas nije konkurentan na modernom svetskom tr`i{tu. naravno. postkomunisti~ku Rusiju karakteri{e ekolo{ko razaranje bez presedana u modernom dobu. odgovaraju}i sektor usluga. Pre svega. Situacija u Rusiji je ~ak i gora jer su njene zastarele fabrike ostale nedirnute. zemlja pro}erdala „sedamdeset godina na putu koji nije vodio nigde“. naviku da se pre reaguje na administrativne komande.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 50 kraju dozvolila demokratizacija lenjinizma18 koja se. nikada nije ni desila. Za funkcionisanje modernog dru{tva neophodna je ~itava mre`a institucija koje Rusiji nedostaju. va`no je postojanje trgova~kog i ugovornog zakonodavstva. poput zemalja Tre}eg sveta. Isto tako. osiguravaju}a dru{tva i. kao izvoznik sirovina. do „slonovskih dimenzija“ razvijenog industrijskog (posebno vojnog) sektora i nefunkcionalne poljoprivrede. Postsovjetska ekonomija je u stanju takvog globalnog raspada da se mo`e uporediti samo s nema~kom i japanskom ekonomijom posle Drugog svetskog rata. narodnim jezikom izra`eno. Istovremeno. nezavisno od postojanja samih fabrika. Kratka lista takvih institucija podrazumeva raznovrstan bankarski sistem sa ~ekovima i kreditnim karticama. a i ono {to je nasle|eno mora se radikalno menjati da bi zemlja funkcionisala. {to nu`no zahteva ogromne investicije za rekonstrukciju proizvodnje. kao i sudskog sistema koji je sposoban da pravo sprovodi u `ivot.

iako je komunizam nestao. poput Sizifa. godine ratom i Ruskom revolucijom. a postsovjetska Rusija (kao i mnogo razvijenija Isto~na Nema~ka i ^e{ka) mora}e. programom koji su ve} formulisali Vite i Stolipin. onda lako mo`emo zamisliti selja{tvo koje ne bi bilo kolektivizovano. Sve re~eno podsti~e da se zamislimo nad pitanjem kakav bi bio razvoj Rusije bez bolj{evizma. 19 51 * * * Videti: 3. Tako|e. istinski moderna kultura. Osim toga. ali sa isto tako velikim ekstenzivnim ekonomskim rastom pra}enim. generacijski dugom i postepenom zamenom starih postrojenja i kadra. polaze}i ponovo sa ta~ke blizu dna brda. najverovatnije. uz sve to. i dru{tva s privatnim vlasni{tvom i pluralizmom – ukratko. Prekomerna cena izgradnje socijalizma je u znatnoj meri pla}ena uzalud. Sada mo`emo nastaviti raspravu19 o tome kako bi sa liberalnog stanovi{ta izgledala zami{ljena (kontra-~injeni~na) istorija Rusije da nije prekinuta 1914. kao i sa istovremenom ponovnom industrijalizacijom zemlje i ponovnim obrazovanjem stanovni{tva u skladu sa „realno-postoje}om“ moderno{}u. ruski Franko ne bi vladao tokom svih tih decenija i Rusija bi.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI dru{tva nije dovoljno osloboditi cene i privatizovati industriju: moraju se izgraditi mnoge nove ekonomske institucije i stvoriti ~itave nove industrijske grane. ali bi bilo organizovano u poljoprivredne kooperative (o ~emu je pre smrti sanjao Lenjin). Uostalom. industrijalizovanog i pismenog“ dru{tva ali. Pored toga. Ako po|emo od najboljeg scenarija pobede konstitucionalizma. kao u „litanijama“ teoreti~ara razvoja. rezultat bi bio stvaranje „urbanog. U tim uslovima Rusija bi nastavila svoj razvoj kao zna~ajna industrijska sila i smanjivala bi svoje zaostajanje za Zapadom. svakako. mo`emo pretpostaviti da bi dr`ava usmeravala tr`i{nu industrijalizaciju ka isprobanim programima prevladavanja zaostalosti posredstvom dr`avnih i stranih investicija. poglavlje ove knjige. sada bila konstitucionalna demokratija poput ve}ine drugih evropskih zemalja. . „tranzicija“ ne}e biti kontinuirani prelazak od sovjetskog ka „normalnom“ razvoju: pre treba ra~unati sa gigantskom. ostali su komunisti – nomenklatura koju ~ine direktori fabrika. upravnici kolhoza i lokalni sovjetski funkcioneri – koji rukovode najve}im delom ekonomije i vladaju velikim delom administrativnog aparata. izvesnim neuspesima i recesijama. Posle sedamdeset i ~etiri godine. Stoga. takve kooperative su i postojale pre nego {to je Lenjin do{ao na vlast i uni{tio ih. ^ak i ako pretpostavimo verovatniji i lo{iji scenario – pojavu ruskog Franka i nacionalnog autoritarizma – ekonomski rezultati bili bi gotovo isti: velike socijalne nejednakosti. da po~nu ~itav posao iznova.

sve do nedavno hvaljena. 20 21 . u slu~aju komunizma primat ideologije ne odnosi se samo na logor. prev.. a rezultati su ipak bili lo{i. 1. Ali. Takvo razmi{ljanje odra`ava osnovnu deterministi~ku gre{ku sovjetologije: po{to se u stvarnosti industrijalizacija odvijala na komunisti~ki na~in. kao ni bilo kakvu formu dr`avne intervencije koja bi tako davila tr`i{te i rasipala resurse poput staljinisti~kog planiranja. 181. „bolesno dru{tvo“. Istovremeno. Sol`enjicin je. 52 Sasvim je nemogu}e zamisliti da tako jedna ogromna i prirodnim resursima bogata zemlja s evropskom kulturom kakva je Rusija. Jer. bolj{evi~ki put „razvoja“ bio je samo veoma manjkava imitacija pravog puta: u gotovo svim sferama – ekonomiji. palo je XX veku u deo da do`ivi zlo~instva milionskih razmera. Vidak Rajkovi}). 1988. Solzhenitsyn. (srpski prevod: Arhipelag Gulag 1918–1956.. Apsurdno je tvrditi – kao {to se to ~ini ako se polazi od teorije modernizacije. Ove zamerke su primenljive i na po~etnu. jedino takva je i bila mogu}a! Nasuprot tome. prema Jeljcinovoj izjavi. Modelu ideokratske vladavine Partije prigovarano je kako sovjetski funkcioneri.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. kolhoz i Gulag – bile su neophodne iluzije maksimalisti~kog socijalizma i bezakonje lenjinisti~ke Partije. zakr`ljalo i. posle Staljinove smrti Sovjetski Savez se uglavnom vratio toj verziji ekonomskog planiranja. Beograd: Rad. ne bi na kraju XX veka postala vode}a industrijska sila. posebno kada ona skriva socijalisti~ka o~ekivanja – kako je komunizam bio nu`an da bi se Rusija izvukla iz zaostalosti i postala moderno dru{tvo.“21 Naravno. Sol`enjicinove re~i mogu biti primenjene i na Hitlerovo „kona~no re{enje“ i na njegove logore. pri ostvarenju bilo kog od pomenutih nekomunisti~kih scenarija nemogu}e je zamisliti bilo {ta {to bi bilo tako besmisleno i destruktivno poput sovjetske kolektivizacije i Gulaga. vol. uz bilo kakvu nekomunisti~ku vladavinu. ve} na ~itav sovjetski poduhvat – od njegove dru{tveno-ekonomske baze. te da je besmislena teza po kojoj je re`im Bre`njeva bio moVideti: 5. poglavlje. Tako se ponovo vra}amo presudnoj va`nosti ideologije i politike u sovjetskom fenomenu. kulturi i moralu – bio je potpuno kontraproduktivan i posle sloma u nasledstvo je ostavio osaka}eno. istakao: „Ma{tovitost i unutra{nja snaga [ekspirovih zlo~inaca zaustavljala se na desetak le{eva jer oni nisu imali ideologiju. osvr}u}i se na jedinstveni obim staljinskog terora. zajedno sa Buharinom. do kulturne nadgradnje. str. Gulag Archipelago. posle prve generacije. Zahvaljuju}i toj ideologiji. nisu vi{e bili ideolozi ve} pragmati~ni politi~ari.20 Da bi se stvorile posebne sovjetske institucije – Plan. p. 137–138. „menj{evi~ku“ verziju Prvog petogodi{njeg plana koja je. Poku{aj knji`evnog istra`ivanja.

betonu i sveprisutnom aparatu. pa su sve do kraja re`ima njegove institucije slavljene. ka onim negativnijim i prete}im. Nijedan od tih dru{tvenih pokreta nema potencijal za generisanje strasti i energije komunizma. godine bile su kreacije ideologije – one nisu bile ni{ta manje do program Partije koji je ovaplo}en u ~eliku. Sve {to je zahtevano da bi se sistem o~uvao bilo je da niko o njemu ne razmi{lja suvi{e kriti~ki.22 Zaista je tokom sovjetske istorije stalno opadao direktni uticaj ideologije na dono{enje prakti~nih odluka. preko milenijarnih kultova i fanati~nog nacionalizma.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Slomom ideologije „nau~nog komunizma“ stvorena je velika praznina u verovanjima i vrednostima ruskog dru{tva. tivisan ideologijom. ta oko{tala ideologija nije potpuno umrla. sve do toga da je. Jedna od malobrojnih prednosti Rusije u njenom nastojanju da se (kako to demokrate defini{u svoj cilj) „vrati u Evropu“. beskrajna klasna borba ta dva sistema. 1991): 559–572. Sve osnovne institucije sovjetskog poretka koje su nastale najkasnije do 1937. Kada su te bazi~ne strukture socijalizma jednom „izgra|ene“. one vi{e nisu zahtevale aktivnu ideolo{ku posve}enost (~ak ni obi~nu veru) od ljudi kojima su upravljale pretvoriv{i ih u puke „zavrtnje“. ne treba preuveli~avati opasnosti koje prete od ovih poslednjih. Svi ti pokreti posledica su komunisti~kog iskustva dugog dve tre}ine veka. godine opadala. Tu prazninu po~eli su popunjavati razli~iti oblici vera i pseudovera – od tradicionalne religije i patriotizma. na primer: Alec Nove. Planning and the Market“. do nekriti~kog odu{evljenja zapadnim modelom demokratije. 53 . na kraju. Kako je euforija doga|ajima iz 1989–1991. a svest stanovni{tva umirivana nesmanjenim agitpropovskim bara`om proklamacija o putu zemlje u „svetlu budu}nost“. zapadni komentari o novoj Rusiji sve vi{e su sredi{te svoje pa`nje pomerali od pozitivnih demokratskih i tradicionalnih elemenata tog zbrkanog spektra. njeni osnovni postulati – superiornost „socijalizma“ nad „kapitalizmom“. Ni{ta tako fantasti~no kao realno postoje}i „socizam“ (izraz Aleksandra Zinovjeva) ne bi bilo mogu}e bez sveobuhvatne i institucionalizovane intoksikacije „nau~nim komunizmom“. a u bliskoj budu}nosti taj potencijal posebno nema militantni ruski fa{izam. agresivnog cinizma i nihilizma. posmatranje ideologije sa stanovi{ta njene direktne relevantnosti za teku}u politiku veoma je povr{an na~in procene njene uloge: marksizam-lenjinizam je delovao na mnogo temeljniji na~in. kao i sveprisutnost „neprijatelja“ – delovali su na najvi{im nivoima vlasti i odre|ivali glavne pravce unutra{nje i me|unarodne politike. Bre`njev otvoreno priznao da ne razume u~ene ideolo{ke rasprave Suslova. predstavlja ~i22 Videti. Nikada. Ali. „Ideology. Naprotiv. do samog kraja. Critical Review (Fall. Ali.

do`iveli tako monumentalni krah? Vi{e se ne mo`emo vratiti u doba nevinosti pre Socijalizam posle sovjetizma . godine bilo mnogo trijumfalisti~kih pri~a o tome kako je istorija. U ovoj fazi stvoren je teorijski diskurs usredsre|en na negaciju postoje}e dru{tvene realnosti. Taj faktor. da nastavi proces koji je prekinut ratom i revolucijom 1917. ~ak i anti-ideolo{ko dru{tvo. zajedno s njenom skupo pla}enom urbanom i obrazovnom socijalnom strukturom.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. nastupaju}u fazu diskusije o socijalizmu upravo stoga obele`ava dilema: kako iza}i na kraj sa ~injenicom da su bolj{evi~ki programi bili izraz same ideje socijalizma. Ipak. Socijalisti~ka ideja sigurno }e biti sa nama onoliko dugo koliko i nejednakost – a to }e svakako biti jo{ dugo vremena. socijalizam te{ko mo`e opstati u svojoj pre|a{njoj formi. Ovu fazu karakteri{e mnogo prakti~niji diskurs usmeren ka razmatranju programa ostvarenja sovjetskog eksperimenta jer se on smatrao va`nim za sve oblike socijalizma – onoga na vlasti ili u opoziciji. Prva se protezala od ro|enja moderne ideje socijalizma tridesetih godina XIX veka do poku{aja bolj{evika da je posle 1917. istovremeno. 54 njenica da je upravo iskustvo sa komunizmom njeno stanovni{tvo u~inilo imunim na svaki oblik ideolo{ke politike i uklonilo isku{enje bilo kakvih daljih totalitarnih avantura. Zato je neposredno posle doga|aja 1989–1991. po{to je prevladala iluzije fa{izma i komunizma. tj. Prakti~ni programi bolj{evika – nacionalizacija. godine. a da su. Prvi put posle nastanka radikalne inteligencije u vreme ^erni{evskog i narodnjaka XIX veka. Rusija je post-ideolo{ko. zna~io kritiku onoga {to bi Bre`njev mogao nazvati „realno postoje}im kapitalizmom“. Zato je socijalizam. ve} su logi~ki sledili iz same ideje socijalizma. po{to je socijalizam kao takav diskreditovan. Tre}u. pre svega. Ako je Rusija posle socijalizma bila u katastrofalnom stanju. Diskusija o socijalizmu odvijala se u dve velike faze. omogu}io bi Rusiji da kona~no suzi rascep koji je deli od Evrope. „demokratskog“ ili diktatorskog. Druga faza diskusije o socijalizmu obele`ena je `ivotnim dobom sovjetskog eksperimenta – periodom u kome je prvi put navodno ostvaren postkapitalizam. Ali ova post-marksisti~ka vizija kraja istorije nije ni{ta ta~nija od svoje prethodne marksisti~ke verzije iz 1917. na kraju kona~no uplovila u mirnu luku tr`i{ne demokratije. kakav je status socijalizama posle sovjetskog „eksperimenta“? Na prvi pogled izgledalo je da se sada. dok je budu}e pravedno dru{tvo samo ovla{ nagove{tavano. kolektivizacija i planiranje – te{ko su mogli da budu smatrani specifi~nim produktom ruske zaostalosti. godine prakti~no ostvare. godine. ~ove~anstvo kona~no mo`e okrenuti prakti~nim stvarima – sopstvenom poslu.

Njihov razli~iti izbor politi~kih sredstava uslovio je razlike u stepenu do kojeg mo`e i}i podr`avljenje vlasni{tva i tr`i{nih odnosa. evidentno je da smo sve vreme bili suo~eni s jednim kontinuumom programa koji su se nazivali „socijalisti~kim“. Oktobar je ozna~avao veliki „rez“ tog socijalisti~kog kontinuuma zbog izbora politi~kih sredstava koja su upotrebljena za ostvarenje dugoo~ekivanog izlaska iz kapitalizma. u zavisnosti od mere u kojoj je vlasni{tvo i tr`i{te bilo podr`avljeno. ~itava jedna epoha istorije dru{tvene misli sada je okon~ana. a argument Fridriha Hajeka o integralnom socijalizmu kao obliku novog ropstva izgleda da je su{tinski opravdan. Socijalisti~ke partije na Zapadu i u Tre}em svetu brzo su i gotovo bez kolebanja odbacile nekada{nje zagovaranje tih mera. Taj rascep je odvojio konstitucionalnu demokratiju zasnovanu na vladavini ve}ine od „nau~no zasnovane“ revolucije koju predvodi avangarda odozgo. da su oni osnova konstitucionalne demokratije i vladavine zakona. Mnogo tereta mora biti zba~eno s le|a socijalizma. postojale su razlike u stepenu prihvatanja tr`i{ta i privatnog vlasni{tva – neki socijalni teoreti~ari insistirali su na „centristi~kom“ stavu u odbacivanju komunizma jer su se nadali da na njegovim ru{evinama mo`e nastati neki neodre|eni „tre}i put“. kao {to smo ve} videli. a taj kontinuum protezao se od „demokratskog“ socijalizma do komunizma. Za demokratske socijali- 55 . tj. ili da je on neva`an jer nije predstavljao „istinski socijalizam“. mada manje o~igledno. Istovremeno. do lenjinisti~ke partije–dr`ave na suprotnom kraju. da bi njegove te`nje sa~uvale kredibilitet. Ukratko. Ako se osvrnemo u pro{lost. socijalisti~ke aspiracije ipak }e pre`iveti. a ne po ciljevima – upravo je to izvor „ljubavi i mr`nje“ u njihovim odnosima. u ovoj ili onoj formi. Ali. godine.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI 1917. godine i pretvarati se da sovjetskog eksperimenta nije ni bilo. u celom svetu je gotovo preko no}i i bez diskusija stvoren zapanjuju}i konsenzus prema kome su tr`i{te i privatno vlasni{tvo nezamenljivi faktori svake funkcionalne ekonomije. Sindrom „Velike depresije“ u pogledu „kapitalizma“ uveliko je prevladan: stav Karla Polanija ~ini se opovrgnutim. Ali. te da taj amalgam predstavlja prirodni poredak civilizovane modernosti. posle sloma 1989–1991. dva krila socijalisti~kog kontinuuma razlikuju se po sredstvima. odvojio je socijaldemokratiju od komunizma. Svakako. neposredno posle doga|aja 1989–1991. sada je i zna~enje eluzivnog termina socijalizam postalo jasnije i opipljivije. godine. Istovremeno. Na levici se ve} dogodio veliki revizionisti~ki obrt u odnosu na klju~na pitanja centralnog planiranja i nacionalizacije. Svi ti programi su proizlazili iz jedne iste moralne ideje i razlikovali su se samo po sredstvima njenog ostvarenja – od obi~nih dobrovoljnih kooperativa na „mekom“ kraju spektra. Jasno. gotovo niko u potpunosti vi{e ne odbacuje privatno vlasni{tvo i tr`i{te. Uprkos tome.

a posle Drugog svetskog rata razvoj Zapadnog sveta svedo~i o progresivnoj demonta`i industrijskog dru{tva koja je pra}ena smanjenjem brojnosti proletarijata i njegovim „pobur`oazenjem“ – or- ste komunisti su kori{}enjem prinudnih mera izdali stvar socijalizma. potrajati samo do slede}e krize „kapitalizma“. sve promene stavova unutar socijalisti~kog kontinuuma bile su ipak samo instrumentalne i pragmati~ne: one nisu dovodile u pitanje sredi{nju moralnu ideju svakog oblika socijalizma – primat jednakosti u odre|enju pravednog dru{tva. Ali ta navodno univerzalna klasa nije. do krize realnog sveta. [tavi{e. Stoga. Prva grupacija }e nastaviti da se naziva „socijalizmom“ jer }e nepoverenje prema toj magi~noj re~i. lav „kapitalizma“ i jednorog „socijalizma“ sigurno }e nastaviti svoju borbu sve do kraja modernosti. godine na Kongresu u Bad Godesbergu privr`enost politi~koj demokratiji kona~no potisnula opredeljenje za pun ekonomski socijalizam. osloba|aju}em karakteru alijenacije i patnje. {ta }e sadr`ati prakti~ni program budu}e faze traganja za „socijalizmom“? Koja socijalna grupa (ili vi{e njih) }e biti izabrana za novu „univerzalnu klasu“? Socijalizam je do sada bio usmeren ka industrijskom proletarijatu. kao {to je to ~inila od 1789. posle jedne ili dve generacije koje su ~ekale na osvajanje izborne ve}ine kako bi ukinuli kapitalizam. izgubili veru i odrekli se ostataka svog marksizma. u ovom ili onom obliku. na „partiju pokreta“ i „partiju otpora“. na grupaciju koja politiku shvata kao moral. nikada dosezala do tre}ine stanovni{tva bilo koje industrijske zemlje.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Ali. nastalo neposredno posle sovjetske katastrofe. tj. Na tom putu oni su sledili primer svoje najstarije partije – nema~ke SPD – u kojoj je 1958. 56 Ma koliko fundamentalne. Sve dok bude postojala nejednakost dru{tvo }e ostati podeljeno na levicu i desnicu. Dakle. ne treba da zaboravimo da su od ova dva „brata-neprijatelja“ (frères ennemis) generi~kog socijalizma samo komunisti uspeli da ostvare socijalizam u punom zna~enju te re~i – kao nekapitalizma. pa otuda i ka programu nacionalizacije i centralizovanog planiranja. mo`e se o~ekivati da imanentna logika one providencijalne sile koju je Tokvil nazvao „demokratijom“ – tj. godine. te onu koja se u politici rukovodi etikom umerenosti i pragmatizma. dru{tvenim ujedna~avanjem – i dalje nastavi neumoljivo da pokre}e moderni svet. a za komuniste su izdajnici socijaldemokrati jer oni nikada ne}e ostvariti usvojeni cilj. . Taj sindrom }e i u budu}nosti biti pra}en istim emocionalnim nabojem i para-religioznom aurom kao {to je to bilo u pro{losti. ~ak i u svojim najboljim danima. Socijaldemokrati celog sveta su. ove promene nisu podrile dubinske strukture specifi~no marksisti~ke paradigme socijalizma koja ugnjetene i siroma{ne uzdi`e kao kvintesenciju ~ove~anstva i politiku temelji na samooboga}uju}em. Ali.

on je postao simbol nazadnosti i optere}enosti predrasudama: August Bebel zamenjen je Ar~i Bankerom (Archie Bunker)23 ili dolazi do vlasti u liku poput onog Leha Valense – sasvim ljudskom. Prema tvrdnjama savremene dru{tvene nauke razvijeni svet je sada u „post-industrijskoj“ epohi koju karakteri{e sve ve}i zna~aj „sektora usluga“ u ekonomiji koju pokre}e „informati~ka revolucija“ kompjuterskog doba. 24 Videti. Stara marksisti~ka paradigma zavr{ila je svoju seobu zapo~etu kada je Lenjin u svojoj teoriji imperijalizma istakao polukolonijalni i kolonijalni svet kao avangardu sve-spasila~kih revolucija (jo{ dalje je u tom pravcu marksizam transformisao Mao). Tako se krajem XX veka pojavio novi kontinuirani niz oslobodila~kih pokreta koji su polazili od klase. 57 . dijalektiku koju su prvobitno {irili stoicizam i hri{}anstvo. preko rase. „Gender: A Useful Category of Historical Analysis“. prevodioca). Ova nejednakost povezana je i sa univerzalnom biolo{ko-rodnom podelom. Istina. U stvari. American Historical Review. Ali ova geografska podela izme|u evropske manjine na Severu i mnogobrojnog ostatka planete. ali veoma antisocijalisti~kom. Na taj na~in je ve~na suprotstavljenost ugnjeta~a i ugnjetenih promenjena od podele na bur`oaziju i proletarijat u dihotomiju severne i ju`ne hemisfere. klasi koja }e ukinuti sve klase. „Tre}i svet“ se kao `rtva „Prvog sveta“ smatra ovaplo}enjem velike kolektivne „ni`e klase“ celog ~ove~anstva. Sada. ideja o univerzalnoj klasi koja je ugnjetena i li{ena vlasni{tva. do roda – sve do kasnije seksualne orijentacije. Ta {arolikost iznedrila je seriju kapitalizmom i imperijalizmom stvorenih sindroma ugnjetavanja koji su sledili jedan za drugim – klasizam. kada je Lenjinov „Drugi svet“ komunizma prestao da postoji. na primer: Joan Wallach Scott.24 Ovaj razvoj najdalje je oti{ao u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama jer je na njegovo ranije sazrevanje delimi~no uticao uspeh politike ameri~kog Pokreta za gra|anska prava {ezdesetih godina. Svi ovi pokreti odra`avaju i dodatno osna`uju onu spasonosnu dijalektiku po kojoj rob trijumfuje nad gospodarom. Uprkos svemu. ona se vi{e ne vezuje za neku socijalnu grupu u razvijenim ekonomijama i dr`avama blagostanja Zapadne Evrope i Severne Amerike. 23 Archibald „Archie“ Bunker – lik iz popularne ameri~ke TV serije. 91 (1986): 1053–1075. prepli}e se sa nejednakostima zasnovanim na rasi i boji ko`e – podeli koja se reprodukuje na samom Severu u njegovom „internom Tre}em svetu“. netrpeljivog obi~nog radnika i porodi~nog ~oveka (prim. simbol reakcionarnog.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI ganizovanjem biv{ih proletera u sindikate i njihovim pretvaranjem u ku}evlasnike. i dalje je veoma `iva i uticajna. U takvom svetu fizi~ki radnik u fabrici ne predstavlja vi{e uverljivog kandidata za primer univerzalne klase. rasizam i seksizam. dok je u modernom dobu nju najsna`nije u svojoj „dubokoj strukturi“ sadr`avao marksizam.

oni su se razvili u kulturnoj atmosferi pro`etoj ostacima marksisti~kih kategorija – kao u slu~aju Frankfurtske {kole koja je spojila ideje Marksa. Ipak. uslov op{teg dobra. Takav integralni liberalizam je jedna utopija. 58 Naravno. nikada ne mo`e stvoriti poredak zasnovan na prinudi – poput onog kakvog je socijalizam nu`no stvarao. a nejednakosti u bogatstvu utica}e na nejednaku distribuciju vlasti. pa samim tim i trajne nejednakosti. u meri u kojoj se mo`e dosti}i. a svaki poku{aj da se oslobodimo od njega vodi kako ekonomskoj propasti. ali ni jedna od njih nije mo}na ili potencijalno revolucionarna kao nekada{nji „proletarijat“. Ipak. tr`i{te je apsolutno nu`no da bismo imali produktivno i funkcionalno dru{tvo. kao i integralni socijalizam. Ali istovremeno. Ni~ea i Frojda u „kriti~ku teoriju“ represivnog bur`oaskog dru{tva. Nikada nije postojala ~isto tr`i{na ekonomija za kakvu su se zalagali man~esterski liberali XIX veka i o kakvoj savremeni libertarijanci jo{ sanjaju s Hajekovom knjigom u ruci. Ove seobe marksisti~ke paradigme vode umno`avanju univerzalnih klasa. bilo koji socijalisti~ki program zasnovan na ovim novim oblicima alijenacije mo`e biti samo mnogo rasplinutiji i nejasniji u odnosu na staru „diktaturu proletarijata“. Istovremeno. Uprkos svoj }udljivosti ekonomskih ciklusa i periodi~nim krizama i depresijama. Osnovno prakti~no pitanje modernog doba odnosi se na stepen dr`avne intervencije u ekonomskim i dru{tvenim procesima. tako i politi~kom ugnjetavanju. ovi problemi bivaju sme{teni u jednu borbenu metafiziku totalne „ljudske emancipacije“ koja nadilazi svaku njihovu konkretnu manifestaciju. nije te{ko predvideti da }e svi budu}i socijalisti~ki prakti~ni programi te`iti. ili Fukoovoj poststrukturalisti~koj transformaciji grube ekonomske eksploatacije u jedva primetno otu|enje proizvedeno diskursima dominacije skrivenim u racionalisti~koj bur`oaskoj kulturi. Izvesno je da su svi problemi u vezi sa nejednako{}u i nepravdom kojima su izlo`ene ove nove „manjine“ sasvim realni. S obzirom na to. povratku sumnji~avosti prema vlasni{tvu i tr`i{tu – bogatstvo }e uvek biti mo}. poput goluba koji se vra}a ku}i. dru{tvo }e uvek biti suo~eno s dilemom prema kojoj bez podele rada. Takvo dru{tvo. tako|e. kao {to su to u pro{losti bili i problemi industrijske radni~ke klase. mora biti proizvod mo- . ne}e biti mogu} ekonomski rast koji je. treba naglasiti da takav ultraliberalizam. s obzirom na njegovu antiautoritarnu prirodu. ovi novi post-proleterski oslobodila~ki pokreti nisu direktno izvedeni iz marksizma. Zato je u „normalnom“ svetu – a to zna~i onom koji je sme{ten izme|u tih dveju utopija – sovjetski neuspeh pokazao da je tr`i{te deo prirodnog socijalnog poretka.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. samo tr`i{te nam ne mo`e dati pravedno dru{tvo. Bez obzira na to. Istina. Stoga }e stalno postojati socijalni pritisak da se politi~ka vlast u ime op{teg dobra upotrebi za korigovanje ekonomske nejednakosti.

Iako „rodna plus seksualna“ orijentacija ne}e sigurno dobiti glavnu ulogu. svuda postoji mogu}nost poku{aja povrataka ideji super-dr`ave: uobi~ajeni sporovi oko obima socijalne sigurnosti na Zapadu mogu. ako se pojavi dovoljno sna`na briga za op{te dobro. prakti~ne ekolo{ke stvari se uvek predstavljaju kao moralna pitanja. Ova „politika normalnosti“ bila je stvar pogodbe izme|u politi~kih snaga levog-centra i desnog-centra oko proporcija ameri~ke „dr`ave blagostanja“. da li to zna~i da je maksimalisti~ko isku{enje sada. iza nas? Gotovo sigurno. a protiv sebi~ne te`nje za profitom i rastom bogatih. dok su komunisti~ke partije uglavnom preuzele bla`u „socijalisti~ku“ oznaku. The Wealth of Nature: Environmental History and Ecological Imagination (New York: Oxford University Press). Kandidata za ulogu univerzalne klase ima u obilju. a u svojoj ekstremnijoj formi. plodnog ali siroma{nog Tre}eg sveta koja se suprotstavlja imu}nom ali sve starijem Severu. Svima ve} poznatim jezikom. zamislivo je da to u~ini.) Tako|e. nema~kog „socijalnog tr`i{ta“ ili francuskog „indikativnog plana“. bez obzira na ostatke maksimalisti~ke retorike. ~ak i socijalizma. ve} postoji mo}ni kandidat za tu kataliti~ku ulogu u svetlom liku ekolo{kog pokreta. Otelotvorenje maksimalisti~kog programa socijalizma u instrument prinude kakav je lenjinisti~ki tip partije. [tavi{e. ekologija postaje pokret ~iji cilj nije ni{ta manje nego spas same ljudske vrste. (Hitler i Musolini su u tom istom periodu stvorili sopstvenu. Metaistorijski prelaz iz ideolo{ki shva}enog „kapitalizma“ u „socijalizam“ nije vi{e stvarna tema. planetarnih interesa ~ove~anstva. jednom i zauvek. eskalirati ka sveobuhvatnoj etatizaciji. sasvim obuhvatnu verziju „dr`ave blagostanja“). Zato su se zapadne socijalisti~ke partije odrekle Marksa. (Peruanski nadrealni Sandero Luminoso nagove{tava tu mogu}nost. Ali. Ta novostvorena „normalnost“ modernog doba dostigla je vrhunac tokom „Velikog procvata“ koji je nastao obnovom posle Drugog svetskog rata. To zna~i da je dr`avna intervencija u delovanje tr`i{ta radi postizanja moralnih i politi~kih ciljeva tako|e deo prirodnog socijalnog poretka. [tavi{e. 25 59 .BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI ralne i politi~ke volje zajednice koja uti~e na amoralne sile tr`i{ta. Upravo je taj „srednji put“ (via media) postao normalan u zrelom „kapitalizmu“ razvijenih zemalja posle Velike depresije. and Population Taboos (New York: Oxford University Press). za neku kombinaciju mladog. a eko-planiranje ve} je jasno na vidiku. ekolo{ki pokret osporava „anarhiju“ tr`i{ta i zahteva podre|ivanje individualnih vlasni~kih prava te`nji ka op{tem dobru. ~ini se kona~no diskreditovanim – sve dok traje moderno doba. To je pokret koji pretenduje da govori u ime kolektivnih. Living Within Limits: Ecology. Donald Worster.25 O antiliberalnom potencijalu ekolo{kog pokreta videti: Garrett Hardin. ne. Economics.

izopa~eno lukavstvo slu~ajnosti odredi}e ishod sukoba tih dveju logika. To ne bi bilo ni po`eljno jer utopije su isto toliko nu`ne koliko su i opasne. obi~no se boji da preuzme inicijativu u ostvarenju nu`nih promena u pravcu egalitarizma. ko to zna? Jedinstveni „fenomen lenjinizma“ omogu}en je svetskom krizom iz 1914–1918. ka isku{enju tra`enja apsolutne vlasti radi postizanja apsolutnih ciljeva. Neophodna su bila preterivanja vizionarskog socijalizma da bi nastala dr`ava blagostanja u kojoj se danas uravnote`uju dve snage koje defini{u politiku normalnosti. Uostalom. Svaka sli~na globalna kriza mo`e ponovo da pokrene uspavane socijalisti~ke programe ka maksimalizmu i. koja se mo`e kona~no odrediti kao ekstremni oblik opasnosti od utopije. uspe{no imunizovati protiv bilo kakvih sli~nih avantura u budu}nosti. pa bi bilo glupo na osnovu toga {to je najve}a utopija na{eg doba okon~ana katastrofom. sledstveno tome. bez obzira na povremene prodore torijevske demokratije. koje }e nuditi isku{enje nasilne zamene tog sveta drugim. svetom. Sve dok postoji utopijska aspiracija socijalizma ona }e imati dvostruko lice: jedno koje }e slu`iti kao podsticaj za usavr{avanje ve~no nesavr{enog sveta i drugo. Ali. ovi prakti~ni problemi podvode se pod jednu metafiziku spasenja koja ih sve transcendira. U nesavr{enom svetu za utopiju je uvek prole}e. Ali ponovo. S engleskog preveo Milan Suboti} . malo demokratskih reformi bi bilo ostvareno u ovom svetu bez utopijskih nada i velike revnosti. navodno savr{enim. Desnica. 60 Prakti~ni problemi koje isti~e ekolo{ki pokret svakako su veoma realni – kao {to su to bili raniji problemi radni~ke klase i kao {to su to i nedavno uo~eni problemi socijalnih manjina – pa }e ih politika normalnosti sigurno morati re{avati.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Mo`da }e nas velika sovjetska katastrofa. pa taj zadatak pada u deo levici. po ve} poznatom obrascu. godine koja je bila bez presedana. zaklju~iti da je zauvek okon~ana utopijska politika kao takva. Kao i u pro{losti.

onda se dr`imo pravila da o pokojniku govorimo sve najbolje (De mortuis nil nisi bonum). Avangardna uloga je najozbiljnije shvatana tridesetih godina pro{log veka. upravo je sovjetski model (’veliki socijalisti~ki eksperiment’) predskazivao budu}nost degenerisanog kapitalisti~kog Zapada. I–II/2009 UDK: 321. tako da. kao {to }emo videti. ovaj pristup – ’govoriti samo lo{e’– imao je mno{tvo uzroka kada je u pitanju Sovjetski Savez. a potom i Staljinova ekonomska revolucija. Kada umre pojedinac. pp. na~in na koji su zapadni komentatori i ruski (biv{i sovjetski) stru~njaci za ovo podru~je. Sheila (2007): „The Soviet Union in the twenty-first century“.75 61 [ILA FICPATRIK Sovjetski Savez je. 1. Sovjetski Savez vi{e nije bio zemlja koja je kasnila sa razvojem kapitalizma. Naravno. To je. mada su istori~ari. [tavi{e. tretirali Sovjetski Savez u deceniji posle njegove propasti. Nedoumice zapadnih komentatora mogu se sa`eto izraziti pitanjima: „Gde je krenulo naopako u Sovjetskom Savezu?“ i „Kako je sovjetski sistem prestao da funkcioni{e?“. SOVJETSKI SAVEZ U DVADESET PRVOM VEKU* . Me|utim. smrt re`ima izaziva suprotnu reakciju. 51–71.Tre}i program Radio Beograda Br. ve} ga je presko~ila i direktno stupila u socijalizam. Vol. Lenjinova politi~ka. No. To je bilo vreme kada su stranci dolazili u Sovjetski Savez da * Fitzpatrick. Kada re`im nestane. posmatra~i smatraju da je to dokaz njegove neadekvatnosti („bio je nesposoban za opstanak“). bar u svesti svojih pristalica. sovjetske megalomanske tvrdnje o vlastitoj istorijskoj ulozi zna~ile su da }e i relativno neutralni strani posmatra~i pasti u isku{enje da slave njegovu zlu sudbinu. o upravo preminulim re`imima govorimo samo lo{e.64(47):316. Journal of European Studies. prema nepisanom pravilu. 37. i{li ne{to druga~ijim putem. 141–142. Hladni rat stvorio je na Zapadu sna`no negativno mi{ljenje o Sovjetskom Savezu (`ivom ili mrtvom). Danas on pripada pro{losti i predmet ovog eseja je njegovo retrospektivno sagledavanje. u osnovi. Prema sovjetskoj verziji. povezivan s budu}no{}u. izvele su Rusiju iz njene istorijske zaostalosti do polo`aja istorijske avangarde. Zapad vi{e nije bio model koji vredi podra`avati.

u izvesnom smislu bio je to korak napred. ali je potom osna`ena pobedom. sve vi{e se insistiralo na avangardnoj ulozi i komunizmu dosti`nom u toku slede}ih dvadeset godina. Ono {to mi normalno nazivamo istorijom su pri~e koje su sa~inili istori~ari u skladu s profesionalnim konvencijama i na osnovu interpretacije podataka koji su im bili dostupni. D`on Gadis (John Gaddis) naslovio je svoju knjigu o sovjetskoj diplomatskoj istoriji i Hladnom ratu – Mi danas znamo. ali je sada. misle}i da su sa otvaranjem arhiva sva pitanja istori~ara dobila definitivne odgovore (Gaddis. na pitanje „Da li je Staljin odgovoran za ubistvo Kirova?“. Rusija je iz statusa supersile pala u stanje koje se nije mnogo razlikovalo od polo`aja neke zemlje Tre}eg sveta koja se beznade`no trudi da sustigne Zapad. Arhivi retko daju nedvosmislene odgovore na pitanja koja istori~ari postavljaju. U posleratnom periodu avangardna dr`ava preoblikovana je u supersilu. Me|utim. U Drugom svetskom ratu svest o avangardnoj ulozi bila je privremeno uzdrmana porazima. komunizam se nije ostvario. i interpretacija sovjetske istorije Vidi razli~ite interpretacije svedo~anstava u Knight (1999) i Lenoe (2002). ve} ka njemu. Ova druga uloga nije dolikovala avangardi. Stoga je pri~a o promeni istorijske interpretacije posle 1991. Trka sa Zapadom zavr{ena je porazom. mada su postojale dve supersile. Tako preoblikovana. ali ako je tako. U Hru{~ovljevoj eri situacija je postala pomalo {izoidna: s jedne strane. 62 posmatraju ’socijalisti~ki eksperiment’ u najve}oj politi~koj laboratoriji na svetu. godine koju ovde `elim da skiciram. Kada je sovjetski re`im propao 1991. ali ne postoji nedvosmisleno svedo~anstvo ni za jedan odgovor. Mo`da postoji jedna su{tinska. stvari nisu uvek tako jednostavne. veru u vode}u ulogu Sovjetskog Saveza zadr`ao je jo{ manji broj gra|ana od onog koji je sa~uvao staru veru u vode}u ulogu partije. onda je ona dostupna samo Bogu. Na primer. nisu ~ak ni najva`nija.“1 [tavi{e. vek posle prvog odlo`enog priklju~enja. potpuna i istinita istorija ~ove~anstva. ~ak ni kada bi njena kona~na pobeda bila osigurana. 1997). u{lo u trku sa Zapadom radi dostizanja njegove potro{nje i nivoa `ivotnog standarda. podaci nisu jedina pokreta~ka sila razvoja istorijske interpretacije. . dok se. godine. bilo stvarno kasno.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ~ak i u slu~ajevima jednostavnih fakti~kih pitanja. godine. s druge strane. ’Neumoljivi hod istorije’ nastavio se i posle 1991. odgovor arhiva je: „Verovatno nije. To je za Rusiju bio povratak na status zemlje koja je ’zakasnila sa razvojem kapitalizma’. ali u suprotnom pravcu: on vi{e nije vodio iz kapitalizma. a Sovjetski Savez je bio druga. samo delimi~no pri~a o onome ’{ta 1 Godina 1991. Sredinom devedesetih godina.

Isto va`i i za Ruski dr`avni arhiv ekonomije (RGAÆ)5. Kaganovi~a. Va`an segment partijskih arhiva Gorba~ov je prebacio u poseban Predsedni~ki arhiv koji je ostao nedostupan skoro svim istra`iva~ima i svim strancima. arhivi ekonomskih ministarstava (industrije. mnogi materijali su ozna~eni kao dr`avna tajna. U drugom. Molotova i ostalih klju~nih li~nosti iz Staljinovog perioda. oba su vi{e puta menjala ime. Za detaljne ekspertske informacije i njihovu dostupnost. Kada je re~ o dr`avnim arhivima. 1999: 587–594. statisti~ke administracije dr`ani u Ruskom dr`avnom arhivu ekonomije – RGAÆ) odvojeni su od arhiva drugih ministarstava koji su pohranjeni u Dr`avnom arhivu Ruske federacije (GARF). Arhivska gra|a je pokazala da Ovo je striktno impresionisti~ki pregled. Novi arhivski materijali naro~ito su osvetljavali visoku politiku od Revolucije do sredine pedesetih godina. koji sada nosi naziv Ruski dr`avni arhiv novije istorije (Rossiñskiñ gosudarstvennùñ arhiv noveñ{eñ istorii – RGANI). a pokriva period posle 1953. arhive Ministarstva spoljnih poslova. naro~ito Grimsted (2000). mada su oba sme{tena u istoj zgradi i imaju zajedni~ku ~itaonicu. koji se sada zove Ruski dr`avni arhiv socijalno-politi~ke istorije (Rossiñskiñ gosudarstvennùñ arhiv socialùno-politi~eskoñ istorii – RGASPI). na osnovu arhivske gra|e. 5 Bez ikakvog logi~kog razloga. Getty et al. pokriva period do 1953.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI smo na{li u arhivima’. u velikoj meri. naro~ito po{to je Predsedni~ki arhiv predao u Ruski dr`avni arhiv socijalno-politi~ke istorije (RGASPI) li~ne arhive Staljina. Uprkos svemu tome. 4 Treba primetiti. umesto u arhivu NKVD/ KGB slu~ajno zavr{ili u Dr`avnom arhivu Ruske federacije (Gosudarstvennùñ arhiv Rossiñskoñ Federacii – GARF). ali ne i KGB-a ni njegovih prete~a4 niti. 3 Postoje dva centralna arhiva Komunisti~ke partije. 2 63 . mo`emo po~eti onim {to je na|eno u arhivi2 Materijal koji je postao dostupan zapadnim istori~arima devedesema. najve}i deo materijala Dr`avnog arhiva Ruske federacije (GARF) koji nije nosio oznaku tajnosti bio je dostupan ve} sredinom osamdesetih godina. arhive Kominterne. za koji se pokazalo da je veliki. poljoprivrede. ~itaoci treba da pretra`i mnoge publikacije Patricije Grimsted (Patricia Grimsted). mogao razre{iti na vi{e ili manje zadovoljavaju}i na~in (Gettty and Naumov. ali deo koji je nosio oznaku dr`avne tajne. uklju~uju}i i arhiv Gulaga. tih godina sadr`avao je centralne i lokalne partijske arhive3. koja je dostupna i na ruskom kao Kozlov and Grimsted (1997). kao i promene metodolo{ke i interpretativne mode unutar njihove profesije. 1993). Prva stvar koju je trebalo rasvetliti bio je Gulag i razmere represije u Staljinovom periodu – stari ’spor o brojevima’ iz osamdesetih godina koji se sada. Prvi. Jednako va`ne bile su i reakcije istori~ara na teku}a kulturna i politi~ka zbivanja. godine i u velikoj meri je otvoren istra`iva~ima. otvoren je (sigurno ne u celini) s propa{}u Sovjetskog Saveza. da su neki materijali NKVD/MGB.

Finaca i Grka) ~ije su mati~ne dr`ave van Sovjetskog Saveza predstavljale potencijalno konkurentsko sredi{te lojalnosti (Martin.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.6 Otkri}a o Lenjinovoj beskompromisnosti i sklonosti prolivanju krvi (Pipes. Nemaca. predstavljali samo tre}inu zatvorenika (Getty et al. za razliku od Gulaga gde je postojala centralna institucija koja je zbog potreba bud`eta i snabdevanja morala da zna svoje brojno stanje.. Drugo arhivsko otkri}e (iako generalno poznato ~itaocima memoara iz Gulaga) jeste da su ’politi~ki’ zatvorenici. Lewin. Za razumevanje razmera i oblika represije najva`nije je bilo otkri}e masovnih pogubljenja u vreme Velike ~istke (oko 700000 ljudi) (Getty and Naumov. pripadnika verskih sekti. osu|eni za kontrarevolucionarne prestupe. 1993: 1030). Najve}a „nevidljiva kampanja“ bila je ona usmerena ka „~istki“ marginalnih dru{tvenih grupa (raskula~enih seljaka koji su se vratili iz progonstva ili pobegli iz Gulaga. 2001). da citiramo naslov glavne knjige o ovoj temi. ni najni`a (stotine hiljada) procena broja zatvorenika Gulaga: godine 1939. Getty et al. a biografski detalji iz arhiva prikazali su ga kao osetljiviju i neuroti~niju li~nost. Volkogonov. 2003). Tako|e. obi~nih kriminalaca. Arhivi su otkrili mnogo novog i interesantnog o visokoj politici. 1996. 1971) i jednog krila zapadnih ’revizionista’ (Cohen. 1994) obezvredila su stare argumente7 prema kojima se njegova vladavina u tom pogledu su{tinski razlikovala od Staljinove. 1999: 591) i saznanje da su u Staljinovom periodu razli~iti oblici administrativnog progonstva predstavljali najrasprostranjeniji oblik represije. 1998. 6 . 1977. sklonu obeshrabrenju i hroni~no bolesnu. u komplikovanim i razbacanim dosijeima. u mnogo Uz mno{tvo interpretativnih radova o kojima se dole diskutuje. teror stvarno ~inilo ’velikim’ (Iunge and Binner. 1999: 590. Za pregled i selektivnu listu. vidi Fitzpatrick (2004a) 7 Sedamdesetih godina. postoji i mno{tvo publikacija na ruskom jeziku u arhivskoj dokumentaciji o politici. dok je ukupna populacija zato~enika (koja uklju~uje i zatvore i radne logore) brojala oko dva miliona (Getty and Naumov. 1968). 1993: 1019). To je bilo ono {to je. van normalnih sudskih postupaka). to je bio va`an argument sovjetskih destaljinizatora (Medvedev.) Otkri}e da je tokom Velike ~istke bilo vi{e istovremenih kampanja terora od kojih je samo jedna bila vidljiva (ona usmerena ka komunisti~koj eliti) bilo je najinteresantnije. zna~ajan po obimu je bio i teror usmeren protiv nacionalnih „dijaspora“ – onih nacionalnih manjina (poput Poljaka.. Svaki region zemlje dobijao je kvotu u desetinama hiljada za pogubljenje i utamni~enje u Gulagu ({to su sprovodile administrativne trojke. 64 nije bila ta~na ni najvi{a (desetine miliona). jo{ nisu razvrstani. (Brojevi. ukupan broj zatvorenika u radnim logorima Gulaga iznosio je milion trista hiljada. konjokradica).

2004: 166–167) 65 . ~oveka koji je imao problem sa svojom suprugom te{ke naravi i koji je te{ko podneo njeno samoubistvo. Status Politbiroa kao nezavisne institucije neprestano je opadao. verovatno nisu mogle biti ostvarene dok je Staljin `iv. tako i politi~kom ume{no{}u. koji funkcioni{e vi{e prema modelu dvorske politike. na jednoj strani. osobu koja je dominirala nad svojim saradnicima dosta lako. Autoritativne studije (zasnovane na arhivskoj gra|i) o posleratnoj visokoj politici daju sliku razgranatog sistema vlasti sa Staljinovim Politbiroom/Prezidijumom. vredan. i dr`avnom birokratijom. u njegovom Politbirou nije bilo ustaljenih frakcija zasnovanih na politi~kim stavovima. posle njene smrti uglavnom je `iveo u presa|enom dru{tvenom miljeu Gruzije koji se raspao kada su mnogi njegovi ~lanovi u vreme Velike ~istke – svakako uz njegov pristanak – pohap{eni. generalno se suprotstavljaju}i njegovim poku{ajima da ih okrene jedne protiv drugih. kako svojom intelektualnom superiorno{}u. pre je bio prakti~an. kada ga je Staljin zamenjivao raznolikim ad-hoc telima (’grupa petorice’ i ’grupa devetorice’) u funkciji savetodavnih i vanrednih izvr{nih komisija (Khlevniuk. Staljin nije bio ni~ija marioneta. 2004. 2004. prema njihovom shvatanju. 2000). 1989). Volkogonov. uprkos stalnim naporima centra da ih razbije (Harris. Posle poraza desnice po~etkom tridesetih godina. a obim njegovog posla se smanjio.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI ve}oj meri nego {to je to ranije bilo poznato (Service. pokazale su: intelektualca koji je nastavio da ozbiljno ~ita ~ak i kada je bio na vlasti. Otkri}a o Staljinu bila su druge vrste (budu}i da njegova beskompromisnost i sklonost ka prolivanju krvi nisu dovo|ene u pitanje). Pored dobro poznate paranoidne crte. svojim alter egom tridesetih godina) li~no u~estvovao u dono{enju skoro svih va`nih politi~kih odluka. niti je bio lenji harizmatski vo|a Hitlerovog tipa. dobro informisan vladar koji je (zajedno s Molotovom. izgradili su i pre}utan konsenzus o po`eljnosti ve}ih reformi koje. osobito posle rata. te je zbog toga ostao li~no izolovan i usamljen (Montefiore. 2004). regionalni partijski lideri imali su svoje male feude i politi~ke ’porodice’ koje su se uzajamno {titile. Staljinovo zdravlje i paranoja pogor{ali su se posle rata. gotovo veberovska (Gorlizki and Khlevniuk. Izgleda da su u poslednjim godinama Staljinove vladavine njegovi saradnici (i naslednici) izgradili za~u|uju}e visok stepen kolegijalnosti. 1996). Service. Upravlja~ka birokratija predvo|ena Savetom ministara (koji je dugo bio Molotovljeva oblast) postajala je sve slo`enija. mada je zastupanje institucionalnih interesa bilo dozvoljeno. (Gorlizki and Khlevniuk. efikasnija i podre|enija pravilima i znanju: ukratko. 1999). Kada je re~ o Staljinovom na~inu vladavine arhivi su pokazali neodr`ivost nekoliko ranijih hipoteza. koje su se pojavljivale jedna za drugom. na drugoj strani. biografije zasnovane na arhivskoj gra|i. U provincijama.

Molbe su izuzetno zna~ajan izZa tipologiju tih materijala. vidi Davies (1997). 1998). 2003. posebno kada se primenjivala u ka`njavanju tokom ’raskula~enja’. dostupnost provincijskih i regionalnih arhiva pro{irila je istra`iva~ke perspektive i poslu`ila je kao korektiv dotada{njoj dominaciji prestonica u imaginaciji istori~ara (Baberowski. Kotkin. Ova pisma u arhivima odgovaraju}ih institucija rutinski su ozna~avana kao ’dr`avna tajna’ (za razliku od pisama formalnih grupa iz {kola. 66 Kada su u pitanju ni`i nivoi vlasti. godine i o kasnijoj manje jednozna~noj situaciji. 8 . u kojima se izra`avala ’zahvalnost drugu Staljinu’ i koja su bila u otvorenim arhivama)8. 1999. obi~ni gra|ani. 2006). godine zasnivala na arhivskoj gra|i ~ak i kada su u pitanju strani istra`iva~i). Na podru~ju socijalno-istorijskih istra`ivanja (koja su se neko vreme i pre 1991. denuncijacija. kolhoza itd. Harris. o privilegijama nove klase. Kuromya. ima zapanjuju}ih nagove{taja o pojavi ’prosve}enih birokrata’ (seni Nikolaja I!) (Hessler. o neprijateljskom odgovoru seljaka na kolektivizaciju. u zapadnom Sibiru (Alexopulos. otvaranje arhiva podjednako je potvr|ivalo postoje}e hipoteze kao {to je i sugerisalo nove puteve istra`ivanja.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. teza o ’poselja~enju’ radni~ke klase usled masovne migracije sa sela za vreme kolektivizacije. 2003). To sugeri{e da mo`e do}i do nekih ozbiljnih otkri}a o reformskim inicijativama unutar birokratije (kao i uvek prisutnog birokratskog otpora reformi) kada se istra`iva~i ozbiljno late prou~avanja politike i vladavine u Hru{~ovljevom periodu. U arhivama je bilo i iznena|enja za socijalne istori~are. Jedan istra`iva~ otkrio je desetine hiljada molbi koje su tridesetih godina Vrhovnom Sovjetu uputili pojedinci li{eni gra|anskih prava i koje su bile odlo`ene u jedan opskurni depozit u Jaluturovsku. za analizu jedne bogate zbirke pisama gra|ana. Istovremeno. Postalo je mogu}e pratiti slo`ene modele sovjetske trgovine u legalnoj i neformalnoj ekonomiji (Hessler. 2002). O denuncijacijama. `albi) koje su vlastima upu}ivali pojedinci. Jedno od njih bilo je otkri}e velikog broja pisama (molbi. teza o postojanju podr{ke radni~ke klase bolj{evicima 1917. 2004) i rasvetliti bedan polo`aj velikog broja radnika u posleratnom periodu. o stvaranju nove elite posredstvom vertikalne pokretljivosti radni~ke klase i selja{tva za vreme kolektivizacije. godina nije bila tako o{tra prekretnica kao {to je to ranije izgledalo (Fürst. Osnovni zaklju~ci radova socijalnih istori~ara sedamdesetih godina izdr`ali su proveru novodostupne arhivske gra|e: na primer. Savremene studije koje se bave nizom socijalno-politi~kih pitanja nagove{tavaju da 1953. 1995. o licemernoj prirodi etikete ’kulak’. vidi Fitzpatrick (2005: 155–181). {to je verovatno otu|ilo od vlasti mnoge od onih koji su ~etrdesetih godina postali deo fizi~ke radne snage (Filtzer. vidi Fitzpatrick and Gellately (1997). 1998).

posebno u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama. mada ono prirodno sledi i iz interesovanja za socijalnu klasifikaciju koje se u sovjetologiji razvilo kada je opalo poverenje u analiti~ku upotrebljivost marksisti~kih klasnih kategorija (Fitzpatrick. Druga oblast istra`ivanja koja je postala istaknuta posle otvaranja arhiva je `ivot marginalnih dru{tvenih grupa (skitnica. prostitutki. 67 Pristup novim podacima nije bio jedina stvar koja je uticala na izbor predmeta istra`ivanja i interpretacije istori~ara. kao i u odnosu na ’slobodno’ stanovni{tvo).BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI vor za socijalnu istoriju jer obezbe|uju do tada nedostupan uvid u `ivot i preokupacije obi~nih ljudi. na primer. begunaca i drugih ljudi bez korena i krova nad glavom). 2001). ukazuje na sistematsku potrebu za individualnom komunikacijom sa vlastima kao metodom re{avanja problema – vodila je novom poimanju su{tine staljinisti~kog dru{tva. 2005: 3–87). te pru`aju i interesantan. Socijalna istorija Kazahstana. Novi istra`iva~ki pristup podse}a nas na ~injenicu da postoje veliki regioni – sever Rusije. da nju nije mogu}e (kao {to to ~ine Sol`enjicin i raniji socijalni istori~ari) odvojiti s druge strane nevidljive linije svakodnevice sovjetskog sveta. Istovremeno. postrevizionizam . koje neki danas ozna~avaju kao „neotradicionalno“ zbog zna~aja praksi kao {to su podno{enje molbi i protekcija (Fitzpatrick. izgnani i deportovani bila toliko velika (u apsolutnim brojevima. njihova neo~ekivana rasprostranjenost – {to. oslobo|enih zatvorenika. biv{i osu|enici. s posebnim naglaskom na tretman marginalnih grupa (Hagenloh. U izvesnom stepenu. to je bilo posledica otvaranja arhiva (po{to su marginalni slojevi predmet policijskog posla. Po{to je Sovjetski Savez kao ideolo{ki neprijatelj i politi~ki takmac liberalnih demokratija nasledio nacisti~ku Nema~ku. Sibir i Kazahstan – u kojima je populacija koju ~ine osu|enici. 2000. izgleda. bar delimi~an uvid u odgovore birokratije. kao i temi policijskog rada. 2004: 248–54. Lenoe. Posebna pa`nja nau~nika bila je posve}ena deportovanim kulacima (Viola. Martin. mnogi zapadni nau~nici prihvatili su totalitarizam kao okvir za razumevanje sovjetskog sistema (Gleason. i njeno novo delo u pripremi). ne mo`e se napisati bez prou~avanja te populacije (Pohl. 2000). Shearer. 1995: 121–42). a sve vrste policijskih arhiva bile su formalno zatvorene). Hladni rat je imao zna~ajan uticaj na sovjetske studije. Totalitaristi~ki model osvetljavao je Razvoj discipline: totalitarizam. 2001. 2005: 153–202. revizionizam. Jednako va`na bila je promena u op{toj politi~koj klimi (kraj Hladnog rata) i razvoj akademske istoriografije (sve ve}e prihvatanje „teorije“ i „kulturnog zaokreta“) Od pedesetih do osamdesetih godina. u {tampi). prosjaka. izbeglica.

tj. pre svega Centralnog komiteta Komunisti~ke partije. Me|u razli~itim mogu}im izvorima podr{ke. posebno sli~nosti nacisti~kog re`ima u Nema~koj i staljinizma u Sovjetskom Savezu. pretpostavku o monolitnoj kontroli odozgo i zanemarivanje socijalnih sila. Centralno pitanje za nau~nike koji su polazili od totalitarnog modela bilo je kako re`im mo`e da pokori podanike. dr`avni teror i propaganda su zato bili njihove glavne preokupacije. koji su joj zamerali hladnoratovsku pristrasnost. a Pravda i drugi glasnogovornici re`ima njegovi glavni izvori. radni~kom i selja~kom istorijom i dru{tvenom pokretljivo{}u. 68 sli~nosti re`ima koji su izgledali kao polarne suprotnosti na kontinuumu levica–desnica. iz radni~ke klase i selja{tva. Sovjetska ideologija i propaganda. Vrhunac njegove popularnosti u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama odgovarao je dominaciji politi~ke nauke nad drugim disciplinama u okviru sovjetskih studija. rasprava izme|u tih dveju grupa vo|ena je mnogo godina s maksimalnom netrpeljivo{}u. revizionisti su svoje oponente nazivali ’hladnoratovcima’. Me|utim. revizionisti su sumnjali da je sam teror mogao odr`avati re`im na vlasti. Sedamdesetih godina ’totalitarnoj’ {koli suprotstavili su se takozvani ’revizionosti’. da gledaju ’odozgo’. mada ne i sve ove istra`iva~ke teme. otporom). Mnogi revizionisti bili su u stvari socijalni istori~ari ~iji je problem sa ’tradicionalnom’ sovjetologijom delimi~no proizlazio iz disciplinarnih razlika s politikolozima: posao socijalnog istori~ara je da gleda na istoriju ’odozdo’. dok su politikolozi i politi~ki istori~ari skloni da se usredsrede na centre mo}i. bili ~vrsto zatvoreni za zapadne istra`iva~e. nova administrativna i profesionalna elita formirana tridesetih godina regrutovanjem. Sedamdesetih i osamdesetih godina socijalni istori~ari bavili su se uglavnom temama socijalne podr{ke re`imu (mada ponekad i njegovom suprotno{}u. o kojima se diskutovalo sedamdesetih i osamdesetih godina. mada su kriti~ari doveli . politi~ke promene u razli~itim oblastima koje su artikulisane u centralnim organima – to su bile glavne teme ovog modela. te su tragali za socijalnom podr{kom koju je re`im u`ivao. mogli su se koristiti sovjetski arhivi osamdesetih godina. mada su sovjetski politi~ki arhivi. Istra`ivanja prva dva izvora podr{ke pokazala su se kao najplodnija. a ovi su im uzvra}ali optu`bama za ’prosovjetizam i ’saputni{tvo’. u najve}oj meri. Za mnoge. najva`nijim su smatrani: industrijska radni~ka klasa (posebno u revolucionarnom periodu). da ograni~i ’gra|ansko dru{tvo’ i li{i gra|ane individualnih prava.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. posebno tokom Drugog svetskog rata. visoka politika (kojom se bavila ’kremljologija’). a s obzirom na status Sovjetskog Saveza kao neprijatelja – ovaj model bio je tesno povezan sa studijama bezbednosti. Nasuprot tome. ’siroma{ni seljaci’ (bedniaki) koje je re`im smatrao prirodnim saveznicima na selu dvadesetih godina i omladina.

nestala jer su ’siroma{ni seljaci’ (me|u kojima su mnogi bili pe~albari – othodniki sa vezama u gradovima i mladi ljudi koji su zbog nesta{ice industrijskih poslova u vreme NEP-a bili frustrirani u `elji da odu iz sela) iskoristili priliku koju im je pru`ila brza industrijalizacija i pozitivna diskriminacija vlasti. Viola 2002) i aspektima svakodnevice (Thurston. Prezentuju}i otpor kao bezbedniju opciju. ~inilo se da revizionisti u izvesnoj meri odstupaju od teze o socijalnoj podr{ci. 10 Pretpostavka kriti~ara revizionizma bila je da su svi koji pi{u o socijalnoj podr{ci i vertikalnoj pokretljivosti sami nu`no pristalice sovjetskog re`ima. Tako|e su istaknuti problemi neudobnosti svakodnevnog `ivota u Sovjetskom 9 U jednom eseju napisanom ranih devedesetih godina (objavljenom kao Fitzpatrick. Do toga je svakako do{lo i zbog pomeranja istra`iva~ke pa`nje na selja{tvo gde je. 2003). zbog velike nepopularnosti kolektivizacije posle dvadesetih godina. Sredinom osamdesetih godina. Lebina. a socijalno-istorijska istra`ivanja usmerena su ka otporu (Fitzpatrick. 1999. bio tema istorije ’odozdo’. Fitzpatrick. 1996. napravila prora~unati izbor. ili bilo ko od ostalih revizionista. 2000. ne mislim da sam ja. tako|e.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI u pitanje pretpostavku da se podr{ka radni~ke klase bolj{evicima 1917. bilo te{ko na}i pokazatelje socijalne podr{ke re`imu. 1979) dopunjena je nedavno novom interpretacijom iskustva Jevreja u Sovjetskom Savezu koje sugeri{e da je posle Revolucije vertikalna pokretljivost Jevreja iz malih jevrejskih naselja (shtetl) u velike gradove i redove nove sovjetske inteligencije sa~injavala jednako va`an izvor socijalne podr{ke re`imu (Slezkine. Viola. veze i protekcija (blat – recipro~ni aran`mani za nabavljanje retkih dobara) i klijentelizam (Alexopoulos.9 Posle 1991. 1999. Vikhavaine. Alexopoulos. 2004b) ja dokazujem kako je podr{ka ’siroma{nih seljaka’. Otpor je. Rossman. ali mnogo manje provokativna i kontroverznija od ’socijalne podr{ke’. godine. Ovakvo obja{njenje onoga {to je u svoje vreme izgledalo kao prirodan razvoj istra`iva~kih interesa palo mi je na pamet tek naknadno. Fitzpatrick. 2004). 2004). usredsre|enost na radnike i seljake sedamdesetih godina (Fitzpatrick. socijalna podr{ka skoro da je u potpunosti izba~ena iz plana rada socijalnih istori~ara. 1994. te napustili selo. Kada je re~ o vertikalnoj dru{tvenoj pokretljivosti kao procesu koji je generisao podr{ku re`imu. godine mo`e ekstrapolirati u neku vrstu permanentne. Argumenti o „socijalnoj podr{ci“ sedamdesetih godina bili su krajnje kontroverzni.10 On je postao preovla|uju}a tema u studijama svakodnevnog `ivota koje su se naglo razvile kasnih devedesetih godina usredsre|uju}i se posebno na strategije pre`ivljavanja kao {to su molbe. denuncijacije. Nérard. 1999. 69 . mo`da kao rezultat tih kritika. a njihovi autori bili su izlo`eni velikoj kritici u godinama hladnog rata. 2005. evidentna dvadesetih godina.1996. 2003. 1994). bezrezervne lojalnosti (Brovkin.

Sporno je da li nau~ni argumenti u humanisti~kim i dru{tvenim naukama mogu ikada u intelektualnom smislu definitivno ’pobediti’. na~in na koji Kun (Kuhn) (1962) vidi promene paradigme u prirodnim naukama. Zaista. Kada je re~ o zapadnim sovjetskim studijama. kao i drugih zemalja Isto~ne Evrope i DDR. totalitarizam je va`io za zastareo pojam. ipak niko nije ta~no znao u ~emu se to „zlo“ sastoji (Verchenov and Igritskii. 1996. Vitukhanovskaia. 1989: 5). Kovalev. 2000. zna~io je da }e proskribovani pojam ’totalitarizma’ zadobiti veliku privla~nu mo} (Gleason. postsovjetski Rusi su se vi{e interesovali To je. nego s definitivnim dokazivanjem pomo}u ~injenica (eksperimentom) da je jedan argument bio ’ispravan’. dok je stara garda ’totalitarista’ postepeno napu{tala scenu. te generacijskim menama. uticao je na istori~are da prou~avaju svakodnevicu (Humphrey. Svakako.15). kao i mogu}nost terenskog rada antropologa. {to je zna~ilo da je konvencionalna mudrost nau~ne discipline sada prihvatila mnoge njihove stavove.11 U slu~aju spora izme|u revizionista i totalitarista u sovjetskim studijama. Schevchenko. u Rusiji je bilo druga~ije: propast Sovjetskog Saveza i odbacivanje vrednosti koje su sa njime bile povezane. dr`avni teror. mada se on dopada istra`iva~ima u humanisti~kim i dru{tvenim naukama. Me|utim. Usmeno predanje – ~ija se mogu}nost.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Nagli razvoj antropolo{kih studija postkomunisti~kih promena u svakodnevnoj praksi biv{eg Sovjetskog Saveza. 70 Savezu. posebno ukazivanjem na `ivot u zajedni~kim stanovima (Oberteis. Svakako. 1997. postoje promene paradigme. 11 . Ransel. 2004. 2004). 1995: 211–216). postojala je konfuzija u pogledu toga {ta totalitarizam stvarno zna~i: mada je bilo „potpuno jasno svakom obi~nom ~oveku na{e zemlje da je totalitarizam ono {to smo imali“. svakako. Dok su u ranijem zapadnom nau~nom re~niku. ali su one ~e{}e povezane sa spolja{njim promenama perspektive i mode. mnogi revizionisti koji su u dvadesetim godinama bili ’Mladoturci’. a ve}ina mladih istra`iva~a u ovoj nau~noj disciplini usmerila se ka pitanjima kojima su se oni bavili. 2002). ideologija i partija kao instrument mobilizacije (dakle. prema jednom komentatoru u Rusiji. 1993: 7. Istovremeno. u osnovi staljinisti~ki model) bili u sredi{tu analize Sovjetskog Saveza kao totalitarnog re`ima. Utekhin. a drugi ’pogre{an’. 2002. „simbol lo{eg u svakom pogledu“. ali mnogi prirodnjaci – veruju}i da su njihove discipline kumulativne a generalizacije opovrgljive u na~elu i u praksi novim eksperimentalnim podacima – imaju problem s Kunovim argumentom. sada su postali profesori i nastavnici. pobedili su socijalni istori~ari poznih osamdesetih godina. 2000). otvorila tek s propa{}u sovjetskog re`ima – postalo je va`an izvor za istori~are (Engel and Posadskaya-Vanderbeck. ovaj termin je „zauvek osvojio pravo na status najboljeg eksplanatornog modela na{e nedavne pro{losti“ (Kara-Murza and Voskresenskii.

vidi u: David-Fox (2004). prvobitno ograni~enoj na lo{e pona{anje na javnim mestima. vi{e karakterisalo period Hru{~ova nego njegovog prethodnika. prema njegovom uverenju. 1946). u publikacijama kao {to je The Times Literrary Supplement i Commentary. ~iji se interes za nadziranje i razli~ite oblike spolja{nje i unutra{nje discipline reflektuje u brojnim uticajnim radovima (Halfin. Ali na Zapadu (nasuprot situaciji u biv{em Sovjetskom Savezu) to nije zna~ilo usvajanje poziva ’natrag totalitarizmu’.13 Ipak. Kharkhordin. definiciji ’huliganizma’.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI za ometanje privatnog `ivota i povredu prava na privatnost (Zamkovoi. Ri~ard Pajps (Richard Pipes). neki pre`iveli ’totalitaristi’ – pre svega. 1994: 2) {to je. na repertoaru su bile kulturna i intelektualna istorija.14 Za ovu novu generaciju. Martin Malija (Martin Malia) i Robert Konkvest (Robert Conquest) – tvrdili su da je njihovo shvatanje sovjetske istorije potvr|eno propa{}u ’Carstva zla’ i njegovom osudom od strane postsovjetskih Rusa. kao i u istoriji uop{te. Kotkin je staljinizam video kao utopijski projekat koji vodi poreklo iz evropskog prosvetiteljstva i stvara ’alternativnu’ modernost u odnosu na liberalnu modernost dvadesetovekovne Evrope i Severne Amerike. u Hru{~ovljevom periodu. 1997. 12 71 . Pojavila se nova generacija koja je dovela u pitanje paradigme i roditelja i praroditelja. vrhunac socijalne istorije pro{ao je u modernim ruskim (sovjetskim) studijama. 14 Izvanredan ~asopis Kritika bio je glavni organ ’nove generacije’. Harris (2006). a ideologija – sada ~esto pod vidom ’diskursa’ – vratila se u sredi{te pozornice. ali vidi tako|e i Pipes (2003: 221–234). On je odbacio ideju ’Velikog povla~enja’ u tridesetim godinama (Timasheff. 13 Veliki deo tih napisa pojavio se u `urnalisti~koj formi. 2003. Devedesetih godina. to je imalo samo marginalan uticaj unutar nau~ne discipline. odredilo je pravac istra`ivanja mno{tvu mladih istori~ara. Kotkin je primenio Fukoovo shvataVidi. na primer. Ovo je delimi~no odra`avalo promenu unutar cele istorijske discipline osamdesetih godina koja je pogodila sovjetsku istoriju kasnije nego druge oblasti. pro{iruje zna~enje na r|avo pona{anje u ku}i.12 Kada je Sovjetski Savez propao. Holquist. Shlapentokh (1989) La Pierre (2006) pokazuje kako se. Glavni intelektualni uticaj izvr{io je Mi{el Fuko (Michael Foucault). u stvari. po{to je Staljinov period. posebno svojim delom Nadzirati i ka`njavati. Kako pripadnici ’nove generacije’ kritikuju i ’totalitariste’ i ’revizioniste’. Kotkinovo delo Magnetna planina (Magnetic Mountain) u kome je zagovarana tvrdnja da zanemarivanje ideologije ({to su ~inili revizionisti) nema smisla kada je u pitanju period tako pro`et interesom za ideologiju kao {to je bio period staljinizma. ostvarenje Revolucije u realnom `ivotu. 1999).

2000. Kotkin je imao sna`no uverenje da je ljudsko pona{anje vo|eno individualnim sebi~nim interesima. na scenu stupila postrevizionisti~ka generacija koja je bez problema. koje su postale popularne me|u mla|im istra`iva~ima u drugoj polovini devedesetih godina. 1995: 225–230). britanski nau~nici na podru~ju kulturnih studija dali su svoj va`an doprinos sovjetskoj kulturnoj i socijalnoj istoriji. najve}im delom je prou~avala {to je iz gledi{ta iskustva zna~ilo biti sovjetski gra|anin tridesetih godina. . godine. 1996). staljinizam nije bio prosto projekat re`ima koji je nametnut sovjetskim gra|anima. 2002: Crwley and Reid. ipak je u ~injenici da je po{to su revizionisti odustali od argumenata o socijalnoj podr{ci re`imu zbog politi~kih strasti koje su izazivali. Na drugom koloseku. 72 nje mo}i kao ne~ega {to je difuzno i stalno podlo`no prilago|avanju. bile oblast nauke u kojoj su arhivi – sada kona~no otvoreni zapadnim istra`iva~ima – bili od sekundarnog zna~aja. postrevizionisti su sledili stari revizionisti~ki put ’socijalne podr{ke’ slu`e}i se novim re~nikom i novom teorijskom osnovom. tvrdnje koje se danas iznose o masovnoj identifikaciji stanovni{tva sa sovjetskim vrednostima mnogo su 15 Vidi posebno rad Catriona Kelly (2001. Prema njegovom gledi{tu. (2002). a arhivska otkri}a relativno neva`na.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Kotkinov podnaslov. Kao i neki revizionisti. 2006. kao projekta pojedinca (Haflin. Hellbeck. Jo{ ve}a ironija. 1998). pa je na taj na~in uspe{no izbegao stari spor izme|u istorije ’odozgo’ ili ’odozdo’. nijedan revizionista ne bi usudio da ga upotrebi iz straha da ne bude optu`en (koliko god neta~no i nepravedno) za staljinizam. on je tako|e bio i projekat samih sovjetskih gra|ana. zahvaljuju}i okon~anju hladnog rata. Izuzetak su bili dnevnici ~ije je sakupljanje (uglavnom izvan sistema dr`avnih arhiva) bilo jedno od koristi perioda posle 1991. Dok su se revizionisti u svome radu devedesetih godina usredsredili na otpor. s naglaskom na individualnoj internalizaciji sovjetskih vrednosti (tj. pa ga je ostavio po strani kao nesaznatljivo (Kotkin. 2003). Stephen Lovell (2003) i Susan Reid (Reid. Hoffman. zamerili su mu zbog toga kao i zbog zanemarivanja subjektivnog aspekta staljinizma (Halfin and Hellbeck. Kao i u slu~aju starih studija ideologije. 2005: Kelly and Shepherd. koji su bili pod njegovim uticajem. Cela {kola studija ’staljinisti~ke subjektivnosti’ nastala posle Kotkina. „Staljinizam kao civilizacija“ bio je takav da se. u pro{lim godinama. Zbilja. verovanja) i bolj{evi~kog jezika. {tampa i drugi publikovani izvori kao {to su memoari mogli su da obezbede materijal za analizu diskursa. Neki mla|i istori~ari. formulisala jo{ smeliji i op{tiji argument iste vrste. Zato je problem motivacije ljudi za u~enje i usvajanje ’bolj{evi~kog govora’ smatrao pitanjem verovanja ili neverovanja.15 Ima pomalo ironije u tome {to su studije staljinisti~ke subjektivnosti.

godine. druge njene verzije su. bez sumnje. Mada deo teku}e sovjetske nostalgije sigurno predstavlja puko ulep{avanje i idealizaciju pro{losti. pojavio se zna~ajan diskurs nostalgije za starim poretkom ili bar nekim njegovim tekovinama. U stvari. kao i zarada neophodna za `ivot i krov nad glavom. a pesme iz Drugog svetskog rata pojavile su se i na CD. ~ijim je uspesima u istra`ivanju svemira zavidela ~ak i Amerika. kao i podr{ka porodice. 73 Nostalgija . Sovjetski Savez je bio ponosna multinacionalna dr`ava sa civilizacijskom misijom. Od svog nestanka. kroz ~itave devedesete godine izuzetno popularna televizijska serija „Stari stan“ (Staraia kvartira) ponovo je. Milioni ljudi su gledali stare sovjetske filmove koji su se ponovo prikazivali. Ipak. postsovjetska era proizvela je bar delimi~nu reakciju u korist lokalnih proizvoda i nostalgiju za onim koji su nestali (Schevchenko. posao je bio zagarantovan. Posle 1991. uz entuzijasti~ko u~e{}e publike u studiju. garantovana podr{ka i lojalnost prijatelja (nepomu}ena nov~anim odnosima). Bio je supersila koju je po{tovao ~itav svet. iako li{ene `aljenja. u mno{tvu ruskih komentara koji su se bavili neuspehom Sovjetskog Saveza. U tako zapam}enom sovjetskom svetu. podsetila gledaoce na sovjetsku pro{lost i stvari povezane sa njom (od kobasica i }ilima do popularnih pesama). ~ak i kada se on predstavlja kao izazov i kritika revizionizma. ulice su bile bezbedne. Postojalo je drugarstvo na radnom mestu. kako u Rusiji tako verovatno i u drugim biv{im sovjetskim republikama. sovjetski na~in `ivota postao je nostalgi~no privla~an mnogim `iteljima biv{eg Sovjetskog Saveza. To nije bilo ba{ na nivou isto~ne Nema~ke kao {to je opisano u filmu Goodbye Lenin: „Moskvi~“ nije kao „Trabant“ zadobio retrospektivnu slavu. obrazovanje je bilo sredi{nja vrednost. Ovo saglasje interpretativnih tendencija poma`e da se objasni ina~e zbunjuju}i fakt da su revizionisti generalno pozdravili rad postrevizionista.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI {ire (a neko bi mogao pomisliti i manje odre|ene) nego one iz ranijih revizionisti~kih istra`ivanja podr{ke koju su re`imu davale posebne socijalne grupe. mnogo od rada na ’staljinisti~koj subjektivnosti’ mo`e biti reinterpretirano kao specifi~an oblik podr{ke re`imu mladih. i pru`ala je ’veliku bratsku’ ruku socijalisti~kim zemljama Isto~ne Evrope i zemljama Tre}eg sveta. deca su po{tovala svoje roditelje. uklju~uju}i. a dr`ava je {titila svoje gra|ane od pornografije i drugih oblika moralne izopa~enosti. organizovana kod ku}e na principu ’prijateljstva naroda’. i delo onih koji su osu|ivali njegovu monotoniju i restriktivnost. godinu za godinom. a niko nije morao mnogo da radi za to. 2002). Preokre}u}i vrednosti poznog sovjetskog perioda kada je zapadna potro{a~ka roba vi{e cenjena od sovjetske. nauka i kultura su po{tovane i velikodu{no finansirane.

[tavi{e. nostalgi~no raspolo`enje i uvidi koji su s njime povezani nemaju odjeka u nau~noj literaturi. To je rezultat obnove u~e{}a mladih Rusa u zapadnoj teoriji i akademskoj praksi. konceptu koji se uzima kao ne{to dato („kao {to svi znamo“). godine. Graham. 2001).) Nema nikakvih izgleda da }emo u nekoliko narednih decenija imati nova velika otkri}a i novi dotok podataka kakvi su. to je svet u kome stara o{tra podela na ruske (sovjetske) i zapadne nau~nike u humanisti~kim i dru{tvenim naukama vi{e ne postoji. kada su studenti iz me|unarodne razmene u neredu utr~avali u studentske spavaonice u Moskvi. 2006). dok je posle 1991. godine u{ao u op{tu upotrebu. vidi Kotkin (1995: 18/21). Kada je o nau~noj zajednici re~. Nostalgija za do`ivljajima iz mladosti je skoro univerzalno ose}anje. ve} ranih devedesetih 16 Za motiv ponovnog otkri}a dr`ave blagostanja. kao {to je i nostalgija za zavi~ajem u svetu koji karakteri{u sve brojnije dijaspore. sklapali prijateljstva sa Rusima (koji su uvek gledali preko ramena da li ih neko posmatra).16 To ne zna~i da sugeri{em kako je nau~no istra`ivanje (izgubljenih) beneficija samo po sebi nostalgi~no. 121–167. Fitzpatrck. 1994. ve} da pojava ove teme duguje ne{to istaknutosti dr`ave blagostanja u diskursu nostalgije – ’sveta koji smo izgubili’ – posle 1991. u tom pogledu prednja~i svojim upe~atljivim se}anjima na neprijatnosti `ivota u zajedni~kom stanu u svojoj prvoj knjizi. (Sli~na me|uzavisnost razvoja realnog sveta i nauke mo`e se opaziti na primeru termina imperija koji se pre propasti Sovjetskog Saveza upotrebljavao veoma retko. emigracije i njihovog zapo{ljavanja na akademskim poslovima u Evropi i Severnoj Americi. borili se sa birokratama za pristup arhivama i terenska putovanja.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Nema sumnje da smo svi pone{to znali o sovjetskoj dr`avi blagostanja. godine. Svetlana Bojm (Boym). 74 setan osvrt i podse}anje na pro{lost. kao i zajedni~kih projekata. Mada postoje radovi poput onih Bojmove i [ev~enka. ali je o njoj retko pisano pre 1991. Boym. kao primer novijeg rada koji osvetljava prava na beneficije vidi Edele (2004). zapadni nau~nici mogu biti nostalgi~ni za lo{im starim vremenima. kao i drugom knjigom koja je u celini posve}ena temi nostalgije (Boym. Kako pro{lost mo`e izgledati u budu}nosti . emigrantska knji`evna teoreti~arka. pre svega u antisovjetskom kontekstu. u~ili da piju votku i u~estvuju u ’ruskom razgovoru’ za kuhinjskim stolom (Baron and Frierson. 2003. 2003. a ne kao otkri}e. sa svim njenim nevoljama i neprijatnostima. Jedan mogu}i izuzetak je iznenadna pojava nau~nih radova o sovjetskoj dr`avi blagostanja. a interes socijalnih nau~nika za ’prava na beneficije’ i zahteve za ostvarenjem beneficija razli~itih grupa kao {to su veterani je fenomen postsovjetske ere.

Sljoskin (Slezkine) je profesor sovjetske istorije na Berkliju. ali {ta }e otkriti? Nijedan razuman istori~ar ne}e se upustiti u predvi|anje jer su istoriografija i istorija haoti~ni sistemi. Istori~ari }e dovesti u pitanje tradicionalnu mudrost. a Evropa (Amerika) uvek me|unarodna metropola. on misli da istra`i uticaj sovjetskih ideja i prakse – Velike nauke (Kojevnikov. Drugi interesantni nagove{taji dolaze iz ekonomske oblasti. emigrirao je osamdesetih godina iz Sovjetskog Saveza. Ali. nisu nu`no glavni pokreta~ istorijskog razumevanja. dr`ave blagostanja i afirmativne akcije za po~etnike – na Zapadu. 1992). On polazi od pretpostavke da }e dovesti do interesantnih otkri}a. Pojavi}e se nova istorijska moda i nova paradigma. sre}om (bilo da rade u Rusiji bilo u inostranstvu) deo internacionalne nau~ne zajednice: na primer. Ovaj projekat nije plod nostalgije.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI godina. Ako je na{a sada{nja preokupacija. ili one prema kojoj je istorija Jevreja u Sovjetskom Savezu isklju~ivo istorija `rtve (Slezkine. priroda istorijskog istra`ivanja sugeri{e da bi slede}e pitanje moglo da bude „{ta je u njemu bilo dobro“. u radu koji eksplicitno ili implicitno dovodi u pitanje zapadnja~ke pretpostavke o Sovjetskom Savezu. kao {to sam pokazala u ovom eseju. Posle nekoliko decenija razumevanja sovjetske ekonomije prema obrascu disfunkcionalnosti i zavisnosti „prve“(oficijelne) privrede od „druge“ neoficijelne (Kornai. 2003). Zato }u ponuditi samo nekoliko zavr{nih napomena o obliku budu}e istoriografije u sasvim spekulativnom duhu. da bi ne{to od duha Jur~ak (Yurchak) je odrastao u Rusiji. ma koliko im broj bio veliki. 17 75 . novi podaci. koji sada radi u Severnoj Americi. 2006). grubo re~eno. a devedesetih je stekao fakultetsko obrazovanje u Americi gde i sada `ivi. Jedan mladi istori~ar nauke. Ve} se mogu videti prvi rani znaci. posebno u radovima ruskih nau~nika koji su sada. nedavno mi je rekao da planira da isproba „obrnuti mekkartizam“ u svom slede}em projektu. Nema sumnje da }e se istorijsko razumevanje menjati. jer je uticaj Sovjetskog Saveza bio zabranjena oblast za zapadne nau~nike (koji su se pla{ili reprodukcije direktnog mekkartizma). 2002). danas nalazimo ruske ekonomske istori~are koji tvrde da je sovjetski privredni razvoj do`iveo kulminaciju u posleratnom periodu pedesetih godina i da je bio rezultat dr`avnog planiranja u vreme kada je bio poduprt bestidnom represijom (Khanin. Godinama smo slu{ali toliko toga o zapadnom uticaju i ~vrsto se dr`ali pretpostavke da je Rusija uvek zaostala. Ovaj pristup je privla~an i zbog toga {to remeti stereotipe prema kojima kulturna transmisija nu`no ide sa Zapada na Istok. poput one prema kojoj su svi sovjetski gra|ani Bre`njevljevog perioda bili prikriveni disidenti ~ije je javno iskazivanje po{tovanja sovjetskim vrednostima bila hipokrizija (Yurchak. da prona|emo {ta nije bilo u redu sa Sovjetskim Savezom cikli~na (usu|uje li se neko da ka`e „dijalekti~ka“?). postali gotovo rutinski. 2004)17.

University of Chicago. Crowley. Baron. PhD dissertation. Sheila (1994): Stalin’s Peasants. Donald (2002): Soviet Workers and Late Stalinism: Labour and the Restorationof the Stalinist System after World War II. David-Fox. Explorations inRussian and Eurasian History. 5(1): 27–54. Cohen. Essays in Historical Interpretation. Svetlana (2001): The Future of Nostalgia. NY: Cornell University Press. Boym. tako|e. NY: M. and Posadskaya-Vanderbeck. . Samuel H. E. Nj: Princeton University Press. Dipesh (2000): Provincializing Europe. 1934–1941. Sheila (1999): Everyday Stalinism. Boulder. 5(1): 81–105. Michael (2004): ’On the Primacy of Ideology. Baberowski. Brovkin. Sheila (2004a): ’Politics as Practice. Edele. i o intelektualnoj istoriji Evrope i Severne Amerike u dvadesetom veku. Mythologies of Everyday Life in Russia. Boym. Tucker (ed. Filtzer. New York: Oxford University Press. and the Soviet State. Ordinary Life in Extraordinary Times: Soviet Russia in the 1930s. Princeton. Fitzpatrick. (1977): ’Bolshevism and Stalinism’. Fitzpatrick. Sheila (2003): ’The Good Old Days’. Stephen F. Armonk. Davies. New York: Oxford University Press. Sarah (1997): Popular Opinion in Stalin’s Russia. Fitzpatrick. Thoughts on a New Soviet Political History’. S engleskog preveo Goran Bjedov Alexopoulos. Princeton. and Frierson. Susan E. Ako je to put kojim ide nauka. Munich: DVA. Barbara A. (eds) (2002): Socialist Spaces. Oxford: Berg. Golfo (2003): Stalin’s Outcast: Aliens. Postcolonial Thought and Historical Difference. Svetlana (1994): Common Places. Voices of Women in Soviet History. CO: Westview Press. Ithaca. New York: Basic Books. (2003): Adventures in Russian Historical Research: Reminiscences of American Scholars from the Cold War to the Present. Anastasia (eds) (1997): A Revolution of their Own. Stalinism. Resistance and Survival in the Russian Village after Collectivization. MA: Harvard University Press. in Robert C. Sites of Everyday Life in the Eastern Bloc. Engel. Soviet Revisionists and Holocaust Deniers (in Response to Martin Malia)’. 1941–1956’. 18 Literatura Odnosi se na Chakrabarty (2000). Fitzpatrick.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Nj: Princeton University Press. Citizens. 76 „provincijalizacije Zapada“18 iz duha sovjetske istorije bilo dobrodo{lo. New York: Norton. Sharpe. ima}emo jo{ jedno gledi{te u dvadeset prvom veku – ne samo o Sovjetskom Savezu ve}. Sheila (1979): Education and Social Mobility in the Soviet Union. David and Reid. Cambridge: Cambridge University Press. Kritika: Explorations in Russian and Soviet History. Stalinismus im Kaukasus. Cambridge: Cambridge University Press.1926–1936. Cambridge.). Vladimir (1994): Behind the Front Lines of the Civil War: Political Parties and Social Movements in Russia. Propaganda and Dissent. Mark (2004): „A Generation of Victors?“ Soviet Second World War Veterans from Demobilization to Organization. London Review of Books. Jörg (2003): Der Feind ist überall. 25(19): 18–20. Terror. Chakrabarty. 1921–1934. Fitzpatrick. Cathy A. Kritika. Cambridge: Cambridge University Press.

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI

Fitzpatrick, Sheila (2004b): ’Vopros sotsial’noi podderzhki kollektivizatsii’, in Otechestvennaia istoriia XX Veka: Ekonomicheskaia, politicheskaia i sotsialnaia zhizn’. V pamiati V. Z. Drobizheva. Moscow. Fitzpatrick, Sheila (2005): Tear off the Masks! Identity and Imposture in Twentieth-Century Russia. Princeton, Nj: Princeton University Press. Fitzpatrick, Sheila and Gellately, Robert (Editors) (1997): Accusatory Practices. Denunciation in Modern European History 1789–1989. Chicago: University of Chicago Press. Fürst, Juliane (2006): Late Stalinist Russia: Society between Reconstruction and Reinvention. London: Routledge. Gaddis, John Lewis (1997): We Now Know. Rethinking Cold War History. Oxford: Clarendon Press. Getty, J. Arch and Naumov, Oleg V (1999): The Road to Terror. Stalin and the Self-De. struction of the Bolsheviks, 1932–1939. New Haven, CT: Yale University Press. Getty, J. Arch, Rittersporn, Gabor T. and Zemskov, V N. (1993): ’Victims of the Soviet . Penal System in the Prewar Years: A First Approach on the Basis of Archival Evidence’, American Historical Review, 98(4): 1017–1049. Gleason, Abbott (1995): Totalitarianism. The Inner History of the Cold War. New York: Oxford University Press. Gorlizki, Yoram and Khlevniuk, Oleg (2004): Cold Peace. Stalin and the Soviet Ruling Circle, 1945–1953. Oxford: Oxford University Press. Graham, Loren R. (2006): Moscow Stories. Bloomington, IN: Indiana University Press. Grimsted, P K. (ed.) (2000): Archives of Russia: A Directory and Bibliographical Guide . to Holdings in Moscow and St. Petersburg. Armonk, NY: M. E. Sharpe. Hagenloh, Paul (2000): ’Socially-Harmful Elements and the Great Terror’, in S. Fitzpatrick (ed.), Stalinism: New Directions. London: Routledge. Halfin, Igal (2000): From Darkness to Light. Class Consciousness and Salvation in Revolutionary Russia. Pittsburgh, PA: University of Pittsburgh Press. Halfin, Igal (2003): Terror in My Soul. Communist Autobiographies on Trial. Cambridge, MA: Harvard University Press. Halfin, Igal and Hellbeck, Jochen (1996): ’Rethinking the Stalinist Subject: Stephen Kotkin’s „Magnetic Mountain“ and the State of Soviet Historical Studies’, Jahrbücher für Geschichte Osteuropas, 44(3): 456–63. Harris, James R. (1999): The Great Urals. Regionalism and the Evolution of the SovietSystem. Ithaca, NY: Cornell University Press. Harris, Steven E. (2006): ’„I Know all the Secrets of My Neighbors“: The Quest for Privacy in the Era of the Separate Apartment’, in Lewis H. Siegelbaum (ed.), Borders of Socialism. Private Spheres of Soviet Russia. London: Palgrave Macmillan. Hellbeck, Jochen (2006): Revolution on My Mind. Writing a Diary under Stalin. Cambridge, MA: Harvard University Press. Hessler, Julie (1998): ’A Postwar Perestroika? Toward a History of Private Enterprise in the USSR’, Slavic Review, 57(3): 516–542. Hessler, Julie (2004): A Social History of Soviet Trade. Princeton, Nj: Princeton University Press. Hoffmann David L. (2003): Stalinist Values: The Cultural Norms of Soviet Modernity, 1917–1941. Ithaca, NY: Cornell University Press. Holquist, Peter (1997) ’„Information is the Alpha and Omega of our Work“:Bolshevik Surveillance in its Pan-European Context’, Journal of Modern History, 69(3): 415–450. Humphrey, Caroline (2002): The Unmaking of Soviet Life. Everyday Economies after Socialism. Ithaca, NY: Cornell University Press. Iunge, Mark and Binner, Rolf (2003): Kak terror stal ’bol’shim’. Sekretnyi prikaz No. 00447 i tekhnologiia ego ispolneniia. Moscow: AIRO–XX.

77

tre}i program

ZIMA–PROLE]E 2009.

78

Kara-Murza, A. A. and Voskresenskii, A. K. (eds) (1989): Totalitarizm kak istoricheskii fenomen. Moscow: Filosofskoe obshchestvo SSSR. Kelly, Catriona (2001): Refining Russia. Advice Literature, Polite Culture, and Gender from Catherine to Yeltsin. Oxford: Oxford University Press. Kelly, Catriona (2005): Comrade Pavlik. The Rise and Fall of a Soviet Boy Hero. London: Granta Books. Kelly, Catriona and Shepherd, David (1998): Constructing Russian Culture in then Age of Revolution: 1881–1940. Oxford: Oxford University Press. Khanin, G. I. (2003): ’The 1950s – the Triumph of the Soviet Economy’, Europe-Asia Studies, 55(8): 1187–1212. Kharkhordin, Oleg (1999): The Collective and the Individual in Russia. Berkeley: University of California Press. Khlevniuk, O. V. (1996): Politbiuro. Mekhanizmy politicheskoi vlasti v 1930-e gody. Moscow: ROSSPEN. Knight, Amy (1999): Who Killed Kirov? The Kremlin’s Greatest Mystery. New York: Hill and Wang. Kojevnikov, Alexei (2002): ’The Great War, the Russian Civil War and the Invention of Big Science’, Science in Context, 15(2): 239–275. Kornai, Janos (1992): The Socialist System: The Political Economics of Communism. Princeton, Nj: Princeton University Press. Kotkin, Stephen (1995): Magnetic Mountain. Stalinism as a Civilization. Berkeley: University of California Press. Kovalev, E. M. (1996): Golosa kres’tian. Sel’skaia Rossiia XX veka v krest’ianskikh memuarakh. Moscow: Aspekt Press. Kozlov, V P and Grimsted, P K. (1997): Arkhivy Rossii. Moskva i Sankt-Peterburg. Spra. . . vochnik-obozrenie bibliografi cheskii ukazatel. Moscow: Arkheografi cheskii tsentr. Kuhn, Thomas S. (1962): The Structure of Scientifi c Revolutions. Chicago: University of Chicago Press. Kuromiya, Hiroaki (1998): Freedom and Terror in the Donbas, A Ukrainian–RussianBorderland, 1870s–1990s. Cambridge: Cambridge University Press. La Pierre, Brian (2006): ’Private Matters or Public Crimes: The Emergence of Domestic Hooliganism in the Soviet Union, 1939–1966’, in Lewis H. Siegelbaum (ed.), Borders of Socialism. Private Spheres of Soviet Russia. London: Palgrave Macmillan. Lebina, N. B. (1999): Povsednevnaia zhizn’ sovetskogo goroda 1920/1930 gody. St Petersburg: Neva. Lenoe, Matthew (2002): ’Did Stalin Kill Kirov and Does it Matter?’, Journal of Modern History, 74(2): 352–380. Lenoe, Matthew (2004): Closer to the Masses. Stalinist Culture, Social Revolution, and Soviet Newspapers. Cambridge, MA: Harvard University Press. Lewin, Moshe (1968): Lenin’s Last Struggle. New York: Random House. Lovell, Stephen (2003): Summerfolk. A History of the Dacha, 1710–2000. Ithaca, NY: Cornell University Press. Martin, Terry (1998): ’The Origins of Soviet Ethnic Cleansing’, Journal of Modern History, 70(4): 813–861. Martin, Terry (2000): ’Modernization or Neo-traditionalism? Ascribed Nationality and Soviet Primordialism’, in Sheila Fitzpatrick (ed.), Stalinism: New Directions. London: Routledge. Martin, Terry (2001): The Affirmative Action Empire. Nations and ationalism in theSoviet Union, 1923–1939. Ithaca, NY: Cornell University Press. Medvedev, Roy A. (1971): Let History Judge. The Origins and Consequences of Stalinism. New York: Knopf.

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI

Montefiore, Simon Sebag (2004): Stalin. The Court of the Red Tsar. New York: Knopf. Nérard, François-Xavier (2004): 5% de vérité. La dénonciation dans l’URSS de Staline. Paris: Tallandier. Obertreis, Julia (2004): Tränen des Sozialismus. Wohnen in Leningrad zwischen Alltag und Utopie 1917–1937. Cologne: Böhlau Verlag. Pipes, Richard (ed.) (1996): The Unknown Lenin. From the Secret Archive. New Haven, CT: Yale University Press. Pipes, Richard (2003): Vixi. Memoirs of a Non-Belonger. New Haven, CT: Yale University Press. Pohl, Michaela (forthcoming): Opening the Virgin Lands: Society and Reform in Kazakhstan in the Khrushchev Era. Bloomington, IN: Indiana University Press. Ransel, David L. (2000): Village Mothers. Three Generations of Change in Russia and Tataria. Bloomington, IN: Indiana University Press. Reid, Susan E. (2002): ’Cold War in the Kitchen: Gender and the De-Stalinization of Consumer Taste in the Soviet Union under Khrushchev’, Slavic Review, 61(2): 211–252. Rossman, Jeffrey J. (2005): Worker Resistance under Stalin: Class and Revolution on the Shop Floor. Cambridge, MA: Harvard University Press. Service, Robert (2000): Lenin. A Biography. Cambridge, MA: Harvard University Press. Service, Robert (2004): Stalin. A Biography. Cambridge, MA: Belknap Press. Shearer, David (2001): ’Social Disorder, Mass Repression and the NKVD during the 1930s’, Cahiers du monde russe, 42(2–4): 503–534. Shevchenko, Olga (2002): ’Between the Holes: Emerging Identities and Hybrid Patterns of Consumption in Post-Socialist Russia’, Europe-Asia Studies, 54(6):841–866. Shlapentokh, Vladimir (1989): The Public and Private Life of the Soviet People. Changing Values in Post-Stalin Russia. New York: Oxford University Press. Slezkine, Yuri (2004): The Jewish Century. Princeton, Nj: Princeton UniversityPress. Thurston, Robert (1996): Life and Terror in Stalin’s Russia, 1934–1941. New Haven, CT: Yale University Press. Timasheff, Nicholas S. (1946): The Great Retreat. The Growth and Decline of Communism in Russia. New York: E. P Dutton. . Utekhin, Ilia (2004): Ocherki kommunal’nogo byta. Moscow: OGI. Verchenov, L. N. and Igritskii, Iu. I. (eds) (1993): Totalitarizm: chto eto takoe? Issledovaniia zarubezhnykh politologov. Sbornik statei, obzorov, referatov, perevodov, part 1. Moscow: INION RAN. Vikhavainen, T. (ed.) (2000): Normy i tsennosti posvsednevnoi zhizni 1920–1930-e gody. St Petersburg: Neva. Viola, Lynne (1996): Peasant Rebels under Stalin. Collectivization and the Culture of Peasant Resistance. New York: Oxford University Press. Viola, Lynne (2001): ’The Other Archipelago: Kulak Deportations to the North in 1930’, Slavic Review, 60(4): 730–755. Viola, Lynne (ed.) (2002): Contending with Stalinism. Soviet Power and Popular Resistance in the 1930s. Ithaca, NY: Cornell University Press. Viola, Lynne (forthcoming): The Unknown Gulag. The Lost World of Stalin’s Special Settlements. New York: Oxford University Press. Vitukhnovskaia, M. (ed.) (2000): Na korme vremeni. Interv’iu s leningradtsami 1930khgodov. St Petersburg: Neva. Volkogonov, D. (1989): Triumf i tragediia. Politicheskii portret I. V. Stalina v 2-kh kn. Moscow: Novosti. Volkogonov, D. (1994): Lenin. Politicheskii portret. Moscow: Novosti. Yurchak, Aleksei (2006): Everything Was Forever, Until It Was No More: The Last Soviet Generation. Princeton, Nj: Princeton University Press. Zamkovoi, V (1994): Totalitarizm. Sushchnost’ i kontseptsii. Moscow: Institute mez. hdunarodnogo prava i ekonomiki.

79

80

Tre}i program Radio Beograda Br. 141–142, I–II/2009 UDK: 94(47):930 321.64(47):316.75

RONALD SUNI

U svojoj najnovijoj knjizi D`ejms Skot (James C. Scott) tvrdi da su u poslednja dva veka najtragi~niji momenti u istoriji razvoja dr`ave bili povezani s fenomenom koji autor naziva „visokim modernizmom“. Pogubna te`nja za administriranjem `ivota dru{tva i prirode dopunjavala se „neograni~enim kori{}enjem resursa vlasti savremene dr`ave kao instrumenta za dostizanje postavljenih ciljeva“ na pozadini „oslabljenog ili potisnutog gra|anskog dru{tva, koje nije bilo sposobno da se usprotivi ostvarenju datih planova“.1 S o~iglednim `aljenjem Skot konstatuje da je ve}ina grandioznih projekata dr`avnog in`enjeringa XX veka bila delo ruku progresivnih ili revolucionarnih elita koje su u promeni savremenog dru{tva videle svoj zadatak i u mnogim slu~ajevima nisu delile privr`enost ka demokratiji ili gra|anskim pravima. Prorocima visokog modernizma smatraju se Valter Ratenau (Walter Rathenau), Vladimir Lenjin, Josif Staljin, Le Korbizije (Le Corbusier), Julius Njerere (Julius Nyerere) koji su u Skotovoj knjizi prikazani kao zli geniji. Istovremeno, autor kao dostojne oponente ideolozima visokog modernizma isti~e Rozu Luksemburg, Aleksandru Kolontaj, D`ejn D`ejkobs (Jane Jacobs) i E. F. [umahera (E.F.Schumacher). Nije te{ko primetiti kako sve malo, li~no, idiosinkrati~no, lokalno i spontano izaziva Skotovu simpatiju. Nasuprot tome, svi poku{aji da se ustroji zaokru`en, precizan model moderne dr`ave dovode, prema mi{ljenju autora, do izopa~enih rezultata tipa sovjetskih kolhoza, tanzanijskih ujama-sela, Brazili* Izvor: Ronalúd Suni „Socializm, postsocializm i normativnað modernostú: Razmù{lenið ob istorii SSSR“, Ab Imperio, 2002, No. 2 (kra}a verzija teksta na engleskom jeziku dostupna je u: The Journal of the International Institute, University of Michigan, Ann Arbor, Voll. 6, No. 2, Winter 1999). 1 James C. Scott. Seeing Like a State: How Certain Schemes to Improve the Human Condition Have Failed. New Haven and London, 1998, pp. 88–89.

SOCIJALIZAM, POSTSOCIJALIZAM I NORMATIVNA MODERNOST: RAZMI[LJANJA O ISTORIJI SOVJETSKOG SAVEZA*

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI

je, koncentracionih logora i vijetnamskih strate{kih naselja. Planiranju koje ostvaruju sveznaju}e i svevide}e elite odozgo i spolja Skot suprotstavlja praksu „metizacije“ (metis) koja podrazumeva prakti~no iskustvo i ste~eno znanje koji se menjaju u skladu s neprekidnim promenama u prirodnom i socijalnom okru`enju. Skotova teza zaslu`uje ozbiljno razmatranje. Njegova knjiga je upozorenje protiv intelektualne umi{ljenosti ukorenjene u racionalisti~kom socijalnom in`enjeringu koji ignori{e raznovrsnost i partikularnost stvarnog ljudskog `ivota. Sli~an kriti~ki odnos prema socijalnom in`enjeringu posebno je poznat istori~arima Sovjetskog Saveza jer su unutar profesije konzervativni kriti~ari, poput Ri~arda Pajpsa i Martina Malije, iznosili sli~ne argumente o prosve}enosti i intelektualnim izvorima ruske revolucije, sovjetskoj diktaturi i u`asima staljinizma. U svojoj knjizi Skot poku{ava da odbaci primedbe da je njegova argumentacija lako svodiva na konzervativnu apologetiku poput Berkove koja nekriti~ki preuzima argumente iz pro{losti. Ipak, te{ko je ne primetiti da se glavni Skotovi protivnici nalaze na levom krilu politi~kog spektra, a u situaciji kada je put ka tr`i{tu zakr~en postkomunisti~kim ru{evinama, mete na koje je on usmerio kritiku sasvim lako se poga|aju. U Sovjetskom Savezu Skot polemi{e u dva poglavlja koja su posve}ena revolucionarnoj partiji i sovjetskoj kolektivizaciji. Oslanjaju}i se na poglede Luksemburgove i Kolontajeve, on tvrdi da je lenjinska koncepcija revolucionarne avangarde prakti~no isklju~ila samoinicijativu (praksu „metizacije“) radnika i seljaka, a tako|e nije ostavljala {anse „drugom Lenjinu“ – onom koji je u odre|enim periodima revolucije podsticao samoinicijativu odozdo. U poglavljima koja su posve}ena Brazilu, kolektivizaciji i ujama-selima, Skot pokazuje kako je ~ak i u te{kim uslovima nametnute shematizacije i racionalizacije `ivota, obi~nim ljudima polazilo za rukom da poremete planove visokog modernizma i da uspostave sopstvene improvizovane na~ine prilago|avanja represivnom re`imu koji su im omogu}avali da pre`ive. Po{to je Skotova knjiga bogata idejama i argumentima ona podsti~e na debatu sa autorom. U osnovi, primeri koje Skot koristi uzeti su iz istorije neuspelih projekata pobolj{anja ljudske egzistencije „odozgo“. Istovremeno, istorija poznaje i druga~ije primere tragi~nih neuspeha modernosti koji su, poput ameri~ke gradske krize, vi{e bili rezultat dejstva tr`i{nih mehanizama modifikovanih rasizmom, nego {to su bili uslovljeni racionalisti~kim planiranjem. S druge strane, mo`emo se zapitati nisu li odozgo nametnuti programi privatizacije i prelaska na tr`i{ne odnose koji su u biv{em Sovjetskom Savezu izazvali toliko haosa i problema povezani s fenomenom visokog modernizma? U kom stepenu je sovjetski projekat bio realizacija racionalisti~ke modernosti odozgo, a ne, recimo, rezultat neotradicionalisti~kih te`nji mo}nih graditelja dr-

81

tre}i program

ZIMA–PROLE]E 2009.

82

`ave i obi~nih gra|ana? Mada je Skot zapazio odre|enu patologiju u istoriji i praksi izgradnje dr`ave, on ipak priznaje ~injenicu da je ~ove~anstvo osu|eno na `ivot u dr`avnim okvirima, te da su dr`ave „osnova kako na{ih sloboda, tako i nesloboda“.2 Te{ko je ne saglasiti se s tvrdnjom da je „autoritarno nipoda{tavanje vrednosti, `elja i prigovora sopstvenih podanika“ nanelo {tetu pojedinim savremenim dr`avama, ali ostaje pitanje da li treba tako o{tro predstavljati sukob lokalnog znanja i utopijskih shema kao {to to ~ini Skot? Njegova privr`enost taktici „metizacije“ ponegde se ~ini suvi{e romanti~nom. Istovremeno, Skotova osuda racionalnog planiranja u autoritarnim re`imima ~ini se jednostranom jer nije pra}ena analizom primene racionalnog planiranja u demokratskijim politi~kim re`imima. Knjiga je dosledna u normativnom tonu i sadr`i va`no upozorenje. Me|utim, u doba kada se svi pozivaju na sovjetsko istorijsko iskustvo da bi pokazali utopi~nost alternative kapitalizmu (pri tom, kapitalizmu odre|enog tipa), neophodan je „iscrpniji opis“ (thick description) raznolikih tipova modernosti ispoljenih tokom kratkog istorijskog postojanja Sovjetskog Saveza. Jedna takva analiza mogla bi da smanji bezna|e u savremenom poimanju, na prvi pogled, nerazre{ivih socijalnih problema s po~etka novog milenijuma.

Tokom poslednjih nekoliko decenija {tampa i profesionalni sovjetolozi formulisali su dve paradigme da bi objasnili sovjetsku pro{lost i razloge propasti evropskog komunizma. Na jednom polu nalaze se oni koji smatraju da je sovjetsko iskustvo bilo opasan, pogre{an i ~ak izopa~eni eksperiment nad ljudskim bi}ima. Re~ima Martina Malije, istorija Sovjetskog Saveza bila je „velika utopijska avantura na{eg stole}a“.3 Iako nisu uspele da ostrvare sopstvenu utopiju, sovjetske vlasti su ipak stvorile „~udovi{nu antirealnost ili izokrenuti svet“ koji je bio rezultat ideolo{ki motivisanog poku{aja da se izgradi „integralni revolucionarni socijalizam“ ili „potpuni ne-kapitalizam“.4 Saglasno s datom paradigmom, komunisti~ka partija je do{la na vlast pomo}u politi~kog prevrata, dr`avnim udarom ostvarenim iza le|a narodnih masa. Po{to je bio vlast manjine, bolj{evi~kom re`imu je bio neophodan ogroman propagandni aparat i monopol nad sredstvima komunikacije i kulturne produkcije radi ovekove~enja „Velike la`i“, te sveprisutna tajna policija raIbid., p. 7. Martin Malia. The Soviet Tragedy: A History of Socialism in Russia, 1917–1991. New York, 1994. p. 1. 4 Ibid., p. 8; 34.
2 3

Kratak ekskurs u istoriografiju sovjetskog perioda

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI

di obezbe|enja njegovog opstanka na vlasti.5 Saglasno datom mi{ljenju, pro{lost Rusije i samouverenost sovjetskih rukovodilaca predodredili su njenu sudbinu. U okviru te paradigme sovjetsko dru{tvo i svemo}na sovjetska dr`ava razmatrani su kao reinkarnacija najgorih ruskih tradicija minulih vremena – samodr`avlja, aristokratske tradicije, krepostnog prava i sibirskog progonstva.6 Postoje razlike izme|u liberalnih i konzervativnih kriti~ara sovjetskog eksperimenta: jedni uzrok sovjetske tragedije pronalaze u ljudskoj prirodi, drugi su skloni da okrive prosvetiteljstvo, tre}i – ruski nacionalni karakter i tip ruskog dru{tva. Najuticajnija „ideokratska“ verzija ruske istorije na{la je svoj izraz u takozvanoj koncepciji totalitarizma. Ta koncepcija povezuje sovjetski komunizam sa fa{izmom i oba re`ima osu|uje kao teroristi~ka i sklona osvajanju celog sveta.7 U osnovi ovog modela jeste ube|enje da je totalitarna dr`ava atomizirala dru{tvo i u~inila ga nesposobnim da se efikasno suprotstavi. Za razliku od autoritarnih re`ima s kojima su zapadne demokratije mogle da sara|uju, totalitarni re`imi su postojani i nepromenljivi – izuzev njihovog potpunog uni{tenja koje mo`e da bude izazvano spoljnim me{anjem ili razvojem unutra{njih protivre~nosti. Iz perspektive takvog stanovi{ta koje je bilo karakteristi~no za period Hladnog rata, potkopavaju se granice izme|u razli~itih perioda sovjetske istorije. Tako se Staljin ne smatra grobarom lenjinizma, ve} utelovljenjem lenjinskih zaveta. Revolucija, ro|ena iz idealizma i demokratskih stremljenja, sagledava se kao karika u logi~kom lancu koji je doveo do staljinisti~kog terora. O~igledne promene sovjetskog dru{tva posle smrti Staljina u okviru te logike shvataju se samo kao promena dekoracije; reforme se ne shvataju ozbiljno, ~ak i kaMogu}e je uputiti na L. [apiroa koji se kao istori~ar pridr`avao sli~nog stanovi{ta: L. Schapiro. The Origin of the Communist Autocracy: Political Opposition in the Soviet State: First Phase, 1917–1922. Cambridge, MA., 1955; Idem. The Communist Party of the Soviet Union. New York, 1960; Videti i: R. Pipes. The Russian Revolution. New York, 1990; Idem. Russia Under the Bolshevik Regime, New York, 1993. 6 Izlo`ene stavove karakteristi~ne za „{kolu kontinuiteta“ videti u: Nicholas S. Timasheff. The Great Retreat: The Growth and Decline of Communism in Russia. New York, 1946; Edward L. Keenan. „Muscovite Political Folkways“, Russian Review. 1986. Vol. XLV, No. 2, pp. 115–181; Robert C. Tucker. Stalin as Revolution, 1879–1929: A Study in History and Personality. New York, 1973; Idem. Stalin in Power: The Revolution From Above, 1928–1941, New York, 1990. 7 Osnovni postulati „totalitaristi~ke {kole“ formulisani su u: Hannah Arendt. The Origins of Totalitarianism. New York, 1951; Barrington Moore, Jr. Terror and Progress USSR: Some Sources of Change and Stability in the Soviet Dictatorship. Cambridge, MA., 1954; Carl J. Friedrich and Zbigniew K. Brzezinski. Totalitarian Dictatorship and Autocracy. Cambridge, MA., 1956
5

83

tre}i program

ZIMA–PROLE]E 2009.

84

da ogoljuju one mehanizme koji obezbe|uju postojanje sistema; ideja „demokratskog socijalizma“ karakteri{e se kao oksimoron – re~ima Martina Malije kao – „demokratski staljinizam“.8 Ova paradigma je cvetala u godinama Hladnog rata, zatim je tokom perioda detanta i mirne koegzistencije {ezdesetih i sedamdesetih godina bila u povla~enju, da bi, pretrpev{i neznatne izmene, iznova stekla pre|a{nju snagu posle sloma Sovjetskog Saveza i postala vladaju}a interpretacija su{tine, evolucije i kraha sovjetskog sistema. Oni koji su do{li na vlast u Rusiji 1991. godine delili su uverenje da je revolucija koja je dovela do stvaranja Sovjetskog Saveza bila zavereni~ki dr`avni udar koji je skrenuo zemlju sa koloseka demokratije, prosperiteta i modernosti, te da je trebalo da pro|e jo{ sedamdeset i ~etiri godine, da bi Rusija si{la s te tragi~ne putanje i vratila se na pravi put. Takvo shvatanje sovjetske istorije najbolje se izra`ava terminima poput: tragedije, utopije i, posebno, eksperimenta – u zna~enju ne~ega {to se odvijalo potpuno pogre{no. U Rusiji se upravo te re~i upotrebljavaju sve ~e{}e kada se opisuje sovjetska pro{lost.9 S druge strane, za mnoge zapadne eksperte sovjetsko iskustvo slu`i kao dokaz da su sada alternative kapitalizmu odba~ene na smetli{te istorije. Znatan deo postsovjetske ruske elite usvojio je stavove Zapada iz vremena Hladnog rata izra`ene kroz dve osnovne teze: marksizam neizostavno vodi ka totalitarizmu, a istinski socijalizam je staljinizam. U svesti mnogih Rusa koji su u to vreme bili okru`eni haosom raspadaju}eg starog dru{tva Sovjetski Savez je bio primer izopa~ene modernosti koju je trebalo prevladati. Jedno kratko vreme predstava Zapada postala je primer alternativne modernosti, ~ija su obele`ja bila i slobodno tr`i{te, demokratija, ekonomski prosperitet i privatna svojina. Tokom tog kratkog perioda zapadni liberali i konzervativci, s jedne strane, i ruska politi~ka elita, s druge strane, podudarali su se u pogledima na pro{lost i jednako su shvatali svoje budu}e zadatke. Ali, to jedinstvo je krajem devedesetih godina i{~ezlo kako
8 Sam Malija se kriti~ki odnosi prema pojedinim aspektima koncepcije totalitarizma i smatra da nije nu`no kori{}enje te koncepcije da bi se razumela istorija Sovjetskog Saveza. Mesto te koncepcije, Malija u analizu uvodi svoj pojam integralni socijalizam, te govori o nemogu}nosti ostvarenja te utopije i o tome da je poku{aj njenog ovaplo}enja uslovio nu`no skretanje u teror. Kao primer revizije teorije totalitarizma unutar „totalitarne {kole“ videti: Merle Fainsod. How Russia Is Ruled. Revised edition. Cambridge, MA., 1963; Adam B. Ulam. The New Face of Soviet Totalitarianism, New York, 1965. 9 M. Malia, op. cit.; Orlando Figes. A People’s Tragedy: A History of the Russian Revolution. New York, 1996; Mikhail Heller, Aleksandr M. Nekrich. Utopia in Power: The History of the Soviet Union from 1917 to the Present. New York, 1986; Ronald Grigor Suny. The Soviet Experiment: Russia, the USSR, and the Successor States, New York, 1998.

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI

pod uticajem ekonomske krize, kriminalizacije i korupcije u vi{im redovima ruske vlasti, tako i odnosom Zapada prema Rusiji koji je shvatan kao demonstracija sopstvene vojne i kulturne nadmo}i. Druga uticajna interpretacija sovjetske istorije nastala je u poslednjoj fazi Hladnog rata (od {ezdesetih do osamdesetih godina) i tokom devedesetih je podvrgnuta ozbiljnom preispitivanju. Po~etkom {ezdesetih godina mnogi dru{tveni nau~nici po~eli su da razmatraju Sovjetski Savez kao alternativan put dru{tveno-ekonomskog razvoja. Za razliku od ranijih pristalica socijalizma sovjetskog tipa, „{kola dru{tveno-ekonomskog razvoja“ (developmentalist school), koja se tada formirala, priznavala je te{ke ekscese staljinisti~kog re`ima. Ipak, njeni sledbenici bili su ube|eni da je Sovjetski Savez posle 1953. godine napustio praksu masovnog terora, da je ponavljanje terora malo verovatno i da se sovjetsko dru{tvo lagano kre}e putem urbanizovanog, samoinicijativnog dru{tva savremenog tipa koje karakteri{e razvijene zemlje. U godinama formiranja {kole „dru{tveno-ekonomskog razvoja“ dru{tvene nauke nalazile su se pod uticajem teorije modernizacije i njenog ogranka – teorije konvergencije. Te teorije izmenile su kod zapadnih istra`iva~a percepciju Sovjetskog Saveza: u pore|enju s predstavama hladnoratovskih vitezova lik neprijateljske dr`ave sada je podno{ljiviji, a lik dru{tva manje okrutan.10 S razvojem socijalne istorije krajem {ezdesetih, po~elo je na Zapadu izu~avanje nastanka sovjetskog re`ima pri ~emu je posebna pa`nja posve}ivana 1917. godini. Istori~ari novog usmerenja, odbaciv{i interpretaciju zavereni~kog karaktera Revolucije i tezu o nepostojanju masovne podr{ke, predlo`ili su principijelno druga~iju sliku doga|aja i procesa Oktobarske revolucije. Nova istra`ivanja ustanovila su ~injenicu radikalizacije vojnika i radnika u Petrogradu i okolini tokom 1917. godine pod uticajem dugotrajnog rata, ekonomskog kolapsa, saradnje umerenih socijalista s „bur`oaskom“ privremenom vladom i uspe{ne bolj{evi~ke mobilizacije oko, prema svom socijalnom sastavu, demokratskijih organa sovjetske vlasti.11 Drugi „revizionisti“ doveli su u pitanje tezu o sveobu10 Kao radove predstavnika „{kole modernizacije“ mogu se navesti: Raymond A. Bauer, Alex Inkeles, Clyde Kluckhohn. How the Soviet System Works: Cultural, Psychological and Social Themes. Cambridge, MA., 1956; New York, 1961; Alex Inkeles, Raymond A. Bauer. The Soviet Citizen: Daily Life in a Totalitarian Society. Cambridge, MA., 1961; Moshe Lewin. Political Undercurrents of Soviet Economic Debates: From Bukharin to the Modern Reformers, Princeton, 1974. 11 U spisak primera revizionisti~kih radova o istoriji Ruske revolucije mogu se uklju~iti: William G. Rosenberg, Liberals in the Russian Revolution: The Constitutional Democratic Party, 1917–1921. Princeton, 1974; Alexander Rabinowitch, The Bolsheviks Come to Power: The Revolution of 1917 in Petrograd, New York, 1976; S. A. Smith. Petrograd 1917. Cambridge, 1980; Allan K. Wildman, The End

85

tre}i program

ZIMA–PROLE]E 2009.

86

hvatnosti dr`avne kontrole nad sovjetskim dru{tvom u periodu Staljinove vladavine i usmerili su pa`nju ka mehanizmima pomo}u kojih su radnici i drugi slojevi sovjetskog stanovni{tva uspevali da o~uvaju izvesnu autonomiju sopstvenog `ivota pred licem sveprisutne dr`ave.12 Postepeno je slabio uticaj totalitarne paradigme i predstavnici novog pokolenja istori~ara odbacili su je jer nije mogla da objasni promene u Sovjetskom Savezu posle 1953. godine, potpuno je ignorisala dru{tvene procese i imala je tendenciju da poistoveti komunizam i fa{izam. Upravo izlo`ena, druga paradigma zapadne sovjetologije mogla bi se nazvati paradigmom razvoja ili modernizacije. Ona se pojavila kao po`eljna alternativa antikomunisti~koj koncepciji totalitarizma. U okvirima te paradigme Sovjetski Savez se ne smatra stati~nim ili stagniraju}im dru{tvom ve}, naprotiv, dru{tvom koje je prolazilo kroz neprekidne reforme, ~ak i kroz revolucionarne transformacije. Predstavnici revizionisti~ke {kole odbacivali su tezu o kontinuitetu lenjinisti~kog i staljinisti~kog perioda. U staljinisti~kom periodu oni su videli obele`ja dubokog raskida s lenjinisti~kim ciljevima i metodima – odricanje od internacionalisti~kog programa, smanjenje podr{ke razvoja nacionalnih kultura unutar Sovjetskog Saveza, odbacivanje umerene politike u odnosu na selja{tvo u ime nasilne kolektivizacije. Sve je to u~inilo neophodnim fizi~ko uni{tenje ve}ine bliskih Lenjinovih saradnika tokom tridesetih godina. ^inilo se da su mogu}nosti demokratske evolucije re`ima potvr|ene Gorba~ovljevim naporima usmerenim ka ograni~avanju vlasti komunisti~ke partije, bu|enjem javnog mnjenja i politi~ke participacije pomo}u „glasnosti“ i {irenjem autonomije neruskih naroda na obodima Sovjetskog Saveza.
of the Russian Imperial Army: The Old Army and the Soldiers Revolt. March-April 1917. Princeton, 1980; Diane Koenker. Moscow Workers and the 1917 Revolution. Princeton, 1981; Ronald Grigor Suny. „Toward a Social History of the October Revolution“, American Historical Review. 1983. Vol. LXXXVIII, No. 1, pp. 31–52. 12 Za ilustraciju revizionisti~kog pristupa istoriji tridesetih godina videti: Sheila Fitzpatrick, „New Perspectives on Stalinism“, Russian Review. 1986. Vol. XIV , No. 4. pp. 357–373, i replike u~esnika u toj diskusiji; Sh. Fitzpatrick. Cultural Revolution in Russia, 1928–1931. Bloomington, IN., 1978; J. Arch Getty. Origins of the Great Purges: The Soviet Communist Party Reconsidered, 1933–1938. Cambridge, 1985; Lynn Viola. The Best Sons of the Fatherland: Workers in the Vanguard of Soviet Collectivization. New York, 1987; Hiroaki Kuromiya. Stalin’s Industrial Revolution: Politics and Workers, 1928–1932. Cambridge, 1988; Lewis H. Siegelbaum. Stakhanovism and the Politics of Productivity in the USSR, 1935–1941. Cambridge, 1988; Gabor Tamas Rittersporn. Stalinist Simplifications and Soviet Complications: Social Tensions and Political Conflicts in the USSR, 1933–1953. Chur, Switzerland, 1991 ŠSimplifications Staliniennes et Complications Sovietique: Tensions sociales et conflits politiques en URSS, 1933–1953, Paris, 1988¹.

kategorizacije i evidentiranja stanovni{tva. pozitivan proces. istorijska zakonomernost koju je prakti~no nemogu}e izbe}i. Oni su povezivali sovjetski program dru{tvenih preobra`aja s intelektualnim i politi~kim uticajima prosvetiteljstva. Samim tim. Nagla{avaju}i procese modernizacije prethodno pokolenje istori~ara „normalizovalo“ je istoriju Rusije i Sovjetskog Saveza jer je procese ruske i sovjetske istorije opisivalo kao deo univerzalne teleologije progresivnog kretanja ka industrijskom i urbanizovanom dru{tvu. Russian Modernity: Politics. 2000. modernizacija je neizostavan faktor istorijskog procesa.13 Istori~ari novog pokolenja tako|e su podvrgli reviziji u istoriografiji prihva}enu predstavu o radikalnim razlikama izme|u tradicionalne carske Rusije i modernizuju}eg Sovjetskog Saveza. 13 Modernost 87 . Parametri „modernosti“ postali su osnova za sveobuhvatno uporedno izu~avanje dru{tava. te primenjivanjem metoda planiranja i administriranja. odbacuje se teza o su{tinskoj razlici Rusije i Evrope. u celini. tako i zapadna Evropa. Oni su prou~avali za~etke modernizatorskih praksi tokom dorevolucionarnog perioda koje su obuhvatale kategorizaciju stanovni{tva. istori~ari su taj pojam po~eli da koriste u mnogo {irem i neodre|enijem smislu. Practices. pozajmljuju}i ponekad postavke postmodernisti~ke kritike. Videti radove napisane u duhu koncepcije zajedni~ke modernosti: David L. tako|e. te su u bolj{evicima videli rusku varijantu modernizatora koji su preduzeli poku{aj stvaranja savremenog dru{tva pomo}u nau~nog izu~avanja dru{tvenih procesa. na svoj na~in „normalizovala“ istoriju Rusije i Sovjetskog Saveza koriste}i koncepciju „modernosti“. racionalizaciju proizvodnje i podvrgavanje dru{tva nau~noj ekspertizi savremenih profesionalaca. postavlja se zadatak izu~avanja zajedni~kog konteksta koji dele razli~ite dr`ave i sistemi. Hoffmann. a modernizacija je. Knowledge. Nova generacija istori~ara iz devedesetih godina je. Yanni Kotsonis (Eds. a sovjetski eksperiment je smatran posebnim slu~ajem pogre{ne modernizacije koja je dovela do ne~uvenog nasilja i dr`avnog terora. Njihova „normalizacija“ se sastojala u demonstraciji jedinstvenog nasle|a prosvetiteljstva. tako i u vreme takozvanog „prelaza u demokratiju“ („transition to democracy“). Radovi postsovjetskog pokolenja istori~ara odlikuju se promenom smera analize: umesto izu~avanja karakteristika po kojima se Rusija i Sovjetski Savez posmatraju kao primeri nedovr{ene modernizacije. nasle|a koje dele kako Rusija i Sovjetski Savez. New York.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Problem modernosti je kamen spoticanja za izu~avaoce Sovjetskog Saveza. Kako u periodu sovjetskog kolapsa.). Prema shvatanju revizionista.

tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. po~ev od ljudskih prava do Holokausta. produktivnija bi bila analiza raznorodnih adaptacija. nakon {to je svrgla aristokratiju i kralja. Ako se pretpostavi da je cilj prosvetiteljstva bio da se izgradi racionalni socijalni poredak. cit. svojevrsna utopija u odnosu na koju se porede i ocenjuju realni procesi savremene epohe (novog i modernog doba). Iz tog stanovi{ta. oslanjanja na nauku i mnogih drugih. U tom u`em tuma~enju termina. onda bi sovjetski „socijalizam“ trebalo prihvatiti kao jedan od poku{aja ostvarenja tog cilja. Istovremeno. u njenom zna~enju jednakosti. urbanizovani i kapitalisti~ki Zapad smatra jedinim ovaplo}enjem modernosti. nego sam Zapad.. Ipak. Ona se koristi za obja{njenje razli~itih istorijskih fenomena. modernost ozna~ava svu raznolikost procesa savremenog (modernog) sveta. kao opis kompleksa ideja i orijentacija formulisanih prosvetiteljstvom – ideja nadmo}i razuma nad verom. istorijski izniklih kao odgovor na izazov modernosti koji je do{ao sa razvijenog Zapada. ^ak je i avganistanski pokret „Talibana“ koji je na prvi pogled najnepomirljiviji sa svim {to je savremeno. Oslonimo se na re~i Malije koji. tvrdi (mada u negativnom smislu) da „ako se ideja demokratije dovede do logi~kog vrhunca. tako i odbacivati odre|ene aspekte zapadnog iskustva i programe prosvetiteljstva. projekat prosvetiteljstva je idealan tip. slede}i Tokvila. Mogu}e je ~ak i pretpostaviti da pomenute zemlje daju primere potpunije realizacije nekih aspekata zapadnog tipa modernosti. op. u nau~nim radovima termin moderno koristi se selektivno. Umesto da se industrijalizovani. U analizi istorijskih procesa te epohe podvla~i se borba modernih i tradicionalnih elemenata (me|u poslednjima – religija ili tradicionalni na~in `ivota ovaplo}en u seoskoj zajednici). cela etapa savremene istorije suprotstavlja se pro{lim epohama kao monolitan fenomen. uklju~uju}i i one koji se su{tinski razlikuju. mogu}e je analizirati i druge adekvatne trajektorije modernosti koje mogu kako prihvatati. Malia. demokratija zaustaviti pred bur`oazijom i bogata{ima?“ (M. p. 88 Koncepcija modernost predstavlja izvanredno bogato polje za interpretacije. 14 . srednjovekovnom ili tradicionalnom. 33). postsovjetska Rusija ili revolucionarni Iran mogu se analizirati kao adaptacije dominantnog zapadnog tipa modernosti. neizbe`no se dobija koncepcija socijalizma“14. Talibani su tokom celog perioda svoje vlasti u Avganistanu poku{avali da na|u politi~ku forU tom istom duhu pisao je Tokvil: „Da li je mogu}e verovati da }e se. iskoristio instrumente modernosti u vidu automata AK-47 i savremenih sredstava komunikacije da bi vratio Avganistan u idealnu pro{lost. kao poku{aji rekonfiguracije zapadnog modela pomo}u sinteze zapadnog iskustva i lokalnih ili tradicionalnih elemenata. Termin moderno suprotstavlja se drevnom. S jedne strane. U okviru takvog pristupa. pa ~ak i protivre~e jedni drugima.

zamena stale`a klasama i. modernost je savremeni diskurs. Videti: Partha Chatterjee. teoreti~arima postkolonijalnog sveta poznata je dilema nemogu}nosti izbegavanja zapadne modernosti sa njoj svojstvenim fenomenima nacije i nacionalizma i istovremenog imperativa da se na|u putevi selektivnog prilago|avanja sopstvenih tradicija trajektoriji istog tog modernog razvoja. Idem. 1986. Pre nego {to se pre|e na razmatranje sovjetskih varijanti modernosti. s dolaskom sociTa dilema je posebno o~igledna u radovima indijskog politikologa ^eterd`ija. Moderna politi~ka vlast organizovana je u okviru teritorijalnih nacionalnih dr`ava koje postoje u me|unarodnom sistemu „suverenih“ dr`ava. treba odrediti kompleks intelektualnih i politi~kih praksi koje su nastale u XVII i XVIII veku i postavile tako mo}an diskurs politike i dru{tva. Drugim re~ima. – kapitalisti~ka tr`i{na ekonomija. utemeljena na velikoj proizvodnji i potro{nji tr`i{ne robe. komponenata koje su tesno me|usobno povezane institucijama i praksom. uslovljena privatnom svojinom. 15 89 . u su{tini – alternativna modernost. Prvobitno se prosve}enost di~ila svojim kosmopolitizmom. koja mo`e biti shva}ena bez pozivanja na bo`ansko. Princeton. u terminima materijalnosti i uz pomo} racionalnog izu~avanja i obja{njenja.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI mulu za ostvarenje uzajamnog odnosa s ostatkom „savremenog sveta“. sisteme i dr`ave prema stepenima hijerarhije. kao principijelni izazov kapitalizmu i privatnoj svojini. – zamena tradicionalnog dru{tvenog poretka koji se odlikuje fiksiranom socijalnom hijerarhijom dinami~nom podelom rada prema socijalnom i polnom obele`ju. Bolje nego drugima. ocenjuje i raspore|uje dru{tva. Vremenom je taj diskurs postao toliko dominantan da se njegove osnovne premise ~esto prihvataju kao datosti i ne podvrgavaju sumnji. ve} je visoko normativan diskurs koji prosu|uje. The Nation and Its Fragments: Colonial and Postcolonial Histories. ali u periodu od nekoliko decenija nacija je zauzela mesto relevantne politi~ke zajednice koja daje legitimitet dr`avi. Minneapolis. Mogu se izdvojiti slede}i elementi koji sa~injavaju fenomen modernosti: – pojava ideje socijalnog kao izdvojene i osobite sfere ljudske aktivnosti. to jest. tako|e i socijalizam. modernost nije materijalni objekt. Konstituisanjem te sfere omogu}en je po~etak razvoja „socijalnih nauka“.15 Napokon. 1993. – prevlast sekularnih oblika politi~ke vlasti i upravljanja. Bila je neophodna samorefleksija – ono {to nazivamo postmodernizmom – da bi se shvatila relativnost veza izme|u komponenata tog diskursa. Nationalist Thought and the Colonial World: A Derivitive Discourse.

– ideja progresa prema kojoj se prirodni i dru{tveni uslovi ljudske egzistencije mogu pobolj{avati. to je ideja subjektivnog i personifikovanog delatnika. a sre}a i blagostanje naroda uve}avati uz pomo} dostignu}a razuma i nauke. Tako|e. razvoj (1) klasne politike i (2) te`nje ka prevladavanju klasne podele dru{tva. Drugim re~ima. iracionalizam. ube|enje da nauka mora biti zasnovana na ~injenicama koje su dostupne preko organa percepcije. – empirizam. 1972. – slabljenje religioznog pogleda na svet i ja~anje sekularizma i materijalizma. vera u to da su svi ljudi jednaki i da zaslu`uju po{tovanje. p. 16 Max Horkheimer and Theodor Adorno. shvatanje nauke po kome ona treba da bude slobodna od religijskih ortodoksija. Lik nau~nika-heroja zamenjen je likom nau~nika-manijaka. Tokom postojanja datog sistema ideja njima su se suprotstavljali antimodernizam. koja se shvata kao odbacivanje tradicionalnih sistema prinude. ^ak se i romantizam ili nacionalizam. slobodu i jednako postupanje. Piter Gej (Peter Gay) je pisao da se zajednica filozofa-prosvetitelja „ujedinila na osnovi obimnog i ambicioznog programa – programa sekularizma. koje ne zavise od iskustva. David Harvey. sa svoje strane. – individualizam – ideja. . 13. The Dialectic of Enlightenment. 90 jalizma.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. – racionalizam koji pretpostavlja da svaka misle}a individua poseduje sposobnost racionalnog mi{ljenja zasnovanog na ~istim. @elja da se gospodari prirodom dovela je do vladavine nad ljudskim bi}ima. ali i oni su. New York. kosmopolitizma i slobode“. – tolerancija. Taj program nisu blagonaklono gledali kriti~ari poput Teodora Adorna i Maksa Horkhajmera koji u njemu uvi|aju unutra{nju logiku vladavine i ugnjetavanja. to jest. a dru{tvo smatra zbirom misaone i prakti~ne delatnosti ve}eg dela pojedinaca. mogu shvatiti samo u saodnosu s racionalizmom i kosmopolitizmom. to jest. The Condition of Postmodernity. tako|e bili deo savremenog sveta i neizbe`no su delili neke op{te karakteristike sa onim {to su negirali. bili su podvrgnuti kriti~kom razmatranju jer su umesto oslobo|enja stvorili svet ugnjetavanja i nasilja. Oxford. uslovljenih vla{}u ili religijom. koji sebe protivstavljaju ve}ini samoprogla{enih ciljeva prosvetiteljstva. humanizma. 1989. – sloboda. apriornim idejama. u odnosu na koju se individualnost smatra izvorom svih znanja i delatnosti. tribalizam. razum ~oveka nije pot~injen nikakvom vi{em autoritetu.16 Osnovne ideje i ideali koji su dominirali u shvatanjima racionalisti~kih intelektualaca tokom dva veka.

strukturizaciju. unikatnom putu ruske istorije. o~igledno je da socijalizam. vide ga u liku dr`ave – „moderne dr`ave fokusirane na zakonodavstvo. p. XIV. kontrolisanje i univerzalizaciju. da li je socijalizam bio alternativna modernost ili je bio alternativa modernosti? Postoji ~udna sli~nost izme|u pristalica teorije modernizacije i onih koji. Na taj na~in se pred istori~are Sovjetskog Saveza postavljaju slede}a pitanja: u kom stepenu savremeno znanje o modernosti uti~e na razumevanje takvog dru{tva i dr`ave kakav je bio Sovjetski Savez? U kom stepenu se modernost javlja kao uzro~no-stvarala~ko ili deterministi~ko na~elo? Kakve mogu}nosti su s obzirom na raznolikost modernosti sadr`ane u sovjetskom eksperimentu? Ako posmatramo sovjetski eksperiment kao su{tinski povezan s modernizacijskom logikom. a naro~ito sovjetski dr`avni socijalizam. tako i iz ugla posmodernizma koji kritikuje modernu te`nju ka kontroli. klasifikaciju. U okvirima teorije modernizacije postojala je tendencija povezivanja procesa razvoja socijalisti~kih dr`ava s op{tim i nu`nim procesima koji su se odvijali u zemljama prvog i tre}eg sveta. Bez obzira na to. identifikaciju.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI promenio se odnos prema ideji znanja zasnovanog na eksperimentu i verifikaciji. odbacuju danas ve} su{tinski dikreditovanu teoriju modernizacije u onom njenom obliku u kome je formulisana u zapadnim dru{tvenim naukama na kraju Hladnog rata. 17 Zygmunt Bauman. teoreti~ari modernizacije su pretpostavljali da Sovjetski Savez treba razmatrati istovremeno i kao deo op{teg procesa modernizacije i kao devijaciju od op{teg modela modernosti definisane iskustvom Zapada. Kako iz stanovi{ta prosve}enosti. Neki istori~ari (na primer. Sledbenici oba usmerenja ustaju protiv egzotizacije Ruskog carstva i Sovjetskog Saveza i ne prihvataju tezu o posebnom. {ta je u tom slu~aju predstavljao sam socijalizam kao alternativa? Drugim re~ima. Intimations of Postmodernity. poput Skota. 1992. segregaciju. Predstava o tome da }e eksperimentalna provera i testiranje znanja dovesti do njegovog umno`avanja. usvojiv{i paradigmu modernosti. 91 Modernizacija . predstavlja moderni projekat ~ije se ostvarivanje sprovodilo krajnje uporno. kao otvoren i opasan politi~ki projekt koji podrazumeva univerzalnu primenu razuma i nauke i izradu op{tih zakona za celu Vasionu – za prirodu i dru{tvo. drugi. Pajps i Malija). pronalaze agens modernizacije u liku intelektualca. London and New York. dr`ave koja odra`ava velelepnost sveop{tih i apsolutnih standarda istine“17. po~ela se shvatati kao pretenzija na apsolutnu i nepromenljivu istinu.

geografiju i kulturu. prate}i na poslednji put tu`nu povorku odumrlih dr`ava koje su prolazile kroz etni~ke konflikte i ratove. New York. na kraju.19 Socijalni neredi. Za neke je i Staljin istorijska nu`nost! Bila je potrebna jedna postsovjetska decenija da se u javnom mnjenju u~vrsti aksiom prema kome je sama istorija. p. nasilje. 46.. U svetlu tog aksioma ne ~udi {to su se istra`iva~i komunisti~kih „starih re`ima“ (ançien regimes). sve aktivnije zanimali za sumiranje bilansa nedavne pro{losti. Huge Comparisons. teoreti~ari modernizacije poku{ali su da sru{e predstavu o ekskluzivnosti sovjetskog istorijskog iskustva.. sa svoje strane. Denijel Lerner (Daniel Lerner): „Postoji jedinstven proces modernizacije koji se odvija u svim dru{tvima u razvoju. p. teoreti~ri modernizacije insistirali su na tome da „neprestane promene (izazvane modernizacijom) u svim sferama dru{tvenog `ivota neizbe`no vode do procesa dezorganizacije i naru{avanja dru{tvenog poretka“. Big Structures. mogu biti obja{njeni kao deo procesa modernizacije. shvatiti da nemaju budu}nosti. razvoj ne mo`e biti postojan bez modernizacije“18. Vijetnama i Kube. Kriti~ari primene tih teorija na sovjetsku istoriju ukazivali su da se pomo}u njih opravdavaju najgori problemi sovjetskog socijalizma kao nu`ni za razvitak. prema: Ch. op. prema: Charles Till. Severne Koreje. 1984. I marksizam i teorija modernizacije bili su „modernisti~ki“ jer su se zasnivali na progresivisti~ki shva}enoj teleologiji razvoja i materijalisti~ki verovali u njegovu nu`nost. Evo kako je o procesu razvoja u Sovjetskom Savezu pisao jedan od prvih predstavnika {kole modernizacije. Zaista. smatraju}i da odbacivanje te ekskluzivnosti vodi ka potkopavanju apsolutnih razlika izme|u Zapada i sovjetskog bloka i unosi „moralnu uravnilovku“. tako|e svojevrsna teorija modernizacije koja predvi|a revolucionarno prevladavanje kapitalizma i zapadnog parlamentarizma. teorija modernizacije poti~e od Vebera i bila je formulisana kao alternativa marksizmu koji je. kao i bez obzira na njihovu istoriju. 19Cit. ~ak i genocid. 54. veru ili podneblje. dokazala tu`nu neosnovanost i propast sovjetskog eksperimenta. Martin Malija je bio jedan od prvih koji je sproveo takvu autopsiju i predlo`io meta-teoriju 18 Cit. bez obzira na boju. Large Process. Uskoro }e i drugi sli~ni re`imi ~ija se mo} prostire nad milionskim stanovni{tvom Kine. Po svom poreklu. Tilly. To je proces ekonomskog razvoja. Konzervativna kritika marksizma i {kole modernizacije u sovjetskim istra`ivanjima usredsre|ivala se na pitanje ekskluzivnosti sovjetskog iskustva. cit..tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. a.. 92 Poput savremenih sledbenika koncepcije modernosti. Martin Malija i sovjetska tragedija .

a njegov politi~ki re`im – nelegitiman i od po~etka osu|en na propast. 4. op. jedini na~in njene „realizacije“ je teror kojim su se poslu`ili i Lenjin i Staljin. Po tome se razlikuje od drugih konzervativnih kriti~ara sovjetologije koji u osnovi ignori{u argumente svojih oponenata. tvrdila je da je Sovjetski Savez varijanta modernosti.21 Ukoliko je eti~ka ideja socijalizma nedosti`na i neostvariva. Ibid. p. izgra|en je ~udovi{an represivni re`im. Najpre skicirana u ~lanku za ~asopis Dedalus („Put za Staljinov mauzolej“) ta teorija je kasnije razvijena na vi{e od petsto stranica u knjizi Sovjetska tragedija.. Sovjetolozi su dosledno negovali koncepciju dru{tva koja je uklju~ivala iskustvo razli~itih kultura i politi~kih sistema. Ta pseudonauka. 496... 20 21 93 M. te da je realizacija socijalizma bila jo{ mogu}a u okvirima sovjetskog sistema. ~ak i kada je kritikuje. Malija dosledno i beskompromisno kritikuje zapadnu sovjetologiju. U kona~nom zbiru. Ambicije Malije ne svode se samo na diskreditaciju sovjetologije i dokazivanje ~injenice da je Sovjetski Savez bio civilizacijska aberacija. On socijalizam (kako ga on razume) shvata ozbiljno i tvrdi da je u toku celog sovjetskog perioda komunisti~ko rukovodstvo dosledno te`ilo ostvarenju potpunog. Kraj Sovjetskog Saveza je bio upisan u njegov „genetski kod“. prema mom mi{ljenju. on ozbiljno pristupa analizi sovjetolo{ke profesije. sovjetsku istoriju smatra tragedijom „koja je proiza{la iz te`nje ka apsolutnoj pravdi. Tre}e. privatne svojine i profita. Jedna od najupe~atljivijih Malijinih krilatica glasi: „. integralnog socijalizama.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI sovjetske pro{losti zasnovanu na odbacivanju modernizacije u korist modernosti. . Malija te`i da poka`e kako sovjetska tragedija predstavlja univerzalnu pouku: socijalizam. potpunog nekapitalizama – ukidanje tr`i{ta. Malija vra}a ideologiju u centar uzro~no-posledi~nih veza. cit. U njoj se izdvajaju tri glavne teme koje oslikavaju stvaranje sinteti~ke slike sovjetske istorije. Po{to je taj plan principijelno neostvariv. Malija.20 Drugo. kako to sugeri{e sam naslov knjige. ometa autora u razvijanju ubedljivijih argumenata. zaklju~uje Malija. ne-tr`i{ni socijalizam – nigde nije mogu}e ostvariti. Drugo. stvarna dostignu}a Malije u toj knjizi zaslu`uju pa`nju. te stremljenja krajnjim dobrom prometejske tehnolo{ke mo}i kojom se defini{e ’modernost’“. a umanjivali su va`nost ideologije i politike u korist dru{tveno-ekonomske osnove. ali Sovjetski Savez ga je stvorio“. to jest. jednakosti i miru – {to i jeste ’socijalizam’. doprinosila fundamentalnom nerazumevanju sovjetskog sistema. Malia. izgra|ena na osnovi jezika i metodologije objektivnih dru{tevenih nauka. kolaps Sovjetskog Saveza bio je neizbe`an.ne postoji takva stvar kao {to je socijalizam. u krajnjoj liniji. Najpre.. p. prema njegovom mi{ljenju. Bez obzira na to {to upravo ta teza nadahnjuje celu knjigu i. koja je.

Keenana).24 Tu ideologiju. p. onda se Malijina interpretacija pokazuje kao posledica odre|enih vrednosnih orijentacija. Tre}e. U stvari. Malija predla`e iznijansiran pristup totalitarizmu koji je. u neposrednijoj formulaciji. 94 Malija vra}a ideologiju i politiku u istra`iva~ko polje sovjetologije. a ne smatra ga proizvodom ljudskog delovanja. svaki nau~nik je du`an da odredi svoju poziciju – protiv Utvare ili za nju“. Malija odbacuje totalitarni model u korist u`eg shvatanja totalitarizma..tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. staru ortodoksiju sa njenim politi~ko-ideolo{kim pristupom. od vrednosnih sudova nezavisan pristup istoriji Sovjetskog Saveza nije mogu}: „Na kraju krajeva.. te izgradnje racionalnog i egalitarnog dru{tva. koja tr`i{te pretvara u prirodni fenomen.22 Glavni objekt Malijine kritike je socijalna istorija – „ideolo{ki poku{aj da se sovjetski fenomen objasni kao rezultat delovanja naroda. 22 23 24 Ibid. bio osnovna paradigma interpretacije staljinizma i SSSR. mada Malija ne ide do kraja i ne postulira da je sve ideologija. Malija prime}uje da sli~an karakter istorijskih fenomena jo{ nije dokaz kontinuiteta. Malija sovjetski projekt situira u {iri kontekst istorije modernosti koja hronolo{ki obuhvata period od prosvetiteljstva do na{ih dana. Pipes) i Roberta Takera (R. bio je vi{i oblik te modernisti~ke iluzije. u kome su se vremenom opa`ale te`nje ka redukciji istorijskih procesa na socijalno i ekonomsko – na ono {to se naziva materijalni faktor. Peto. pronalaze}i svuda postojani autoritarni model politi~ke kulture ~ijeg nasledstva se Sovjetski Savez nije mogao odre}i. p. 10. Tucker). ^etvrto. Socijalizam. . kao logi~ki nastavak ideje demokratije. On smatra da njegov rad iz osnove menja smer istoriografije Sovjetskog Saveza i ispravlja zablude dotada{nje sovjetologije. a jo{ manje svedo~i o postojanju uzro~no-posledi~nih veza me|u istorijskim pojavama. u godinama Hladnog rata. On sa `aljenjem prime}uje da objektivni. On tvrdi da je logika novog doba sugerisala ljudima ideju istorije kao procesa dostizanja sekularnog cilja (telosa) koji se manifestuje progresom. Malija ne podvrgava sumnji.23 Ako se prihvati ta logika. „Ideologija“ samog Malije zasnovana je na ~injenici da je „tr`i{te deo prirodnog socijalnog poretka“. 518. Ta {kola je pravila paralele izme|u staljinizma i politi~kih sistema Moskovije i pozno-imperijalne Rusije. Malija odbacuje zaklju~ke „{kole kontinuiteta“ me|u ~ije brojne zastupnike mo`emo ubrojiti Edvarda Kenana (E. Ibid. ideje racionalnog i nau~nog ovladavanja prirodom. to jest. 19. Malijinu koncepciju karakteri{u odre|ena ograni~enja. Ri~arda Pajpsa (R. p. Bez obzira na ubedljivost kritike upu}ene sovjetologiji. da se poka`e njegova legitimnost s ta~ke gledi{ta demokratskih principa“.. Ibid. Malija samo obnavlja.

i socijalno-istorijsku {kolu. Ironija se sastoji u tome {to se to duboko konzervativno gledi{te zapadnih istra`iva~a skoro u potpunosti podudara s ocenama samih staljinista. Hru{~ovljeve refor- 95 . da je staljinizam. on je postao potpuno druga~iji. preobraziv{i se u oficijelni (postlenjinisti~ki) lenjinizam i staljinizam. ona se menja. marksizma. nju ili upotrebljavaju ili odbacuju. ŠMoram priznati. {to se obja{njava socijalnom zaostalo{}u i me|unarodnom izolacijom. bila podeljena na dve velike paradigme – ideokratsku. Drugim re~ima. Na neki na~in Rusija je skrenula s pravog puta. Sovjetsku istoriju Malija sagledava kao logi~ki razvoj iz zadate premise. u su{tini. Obja{njenje. da sebe smatram „marksistom-levinistom“!¹ Malija socijalno-ekonomski determinizam zamenjuje ideolo{kim redukcionizmom {to. prema kojima je staljinizam bio socijalizam. politi~ke i kulturne prakse bile izvedene iz ideolo{kog projekta (koji Malija ocenjuje kao poku{aj izgradnje „integralnog socijalizma“. predstavljao ne samo produ`etak ve} i vi{e od toga – prakti~no ostvarenje lenjinizma i. potpunog ne-kapitalizma). ~ak. koja je u sredi{te postavila izu~avanje modernizacije. Razlika me|u tim gledi{tima izra`ava se u ocenama: ono {to je pozitivno za staljiniste. U okvirima tih paradigmi formirale su se radikalno suprotstavljene interpretacije su{tine i funkcije ideologije. koja je imala veliki uticaj na formulisanje problematike modernosti. prilago|ava. pri ~emu se dati razvoj od po~etka do kraja karakteri{e kao neminovan. NEP (1921–1928). kako ga shvata Malija.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Ranije sam istakao da je zapadna istoriografija Sovjetskog Saveza (ako je upro{}eno predstavimo). Bez obzira na to {ta je socijalizam bio u svojim ranim oblicima (socijalizam Marksa i Lenjina). a staljinizam se pokazuje kao `estok oblik represivnog. ~ini njegov rad neistori~nim. godine. nedemokratskog „dr`avnog socijalizma“. Malija tvrdi da je ideologija relativno stabilna. Ukoliko su se tokom tog razvoja i opa`ale neke aberacije one su bile samo privremena odstupanja od istinskog socijalizma. postojana i sposobna da determini{e procese u drugim sferama. 1. To tuma~enje koje su razradili socijalni istori~ari u najpotpunijem obliku predstavljeno je u radovima Mo{e Levina (Moshe Lewin). koje Malija predla`e mo`e biti dobijeno i bez pomo}i istorije. da su sovjetske socijalne. 2. u krajnjoj liniji. dok je socijalizam ostvaren 1936. a marksizam-lenjinizam-staljinizam su ~inili jednu celinu – bezuslovnu sintezu. neprihvatljivo je za Maliju. [kola modernizacije tvrdi da je sama ideologija deo socijalnog procesa. dok u interpretaciji Levina istorijska dinamika igra su{tinsko va`nu ulogu. U tom tuma~enju socijalizam predstavlja ideal ili sveukupnost idealisti~kih pogleda i poku{aja njihovog ovaplo}enja u `ivotu.

na {ta je njegova udovica Nade`da Krupskaja zbunjeno podse}ala lidere partije krajem dvadesetih godina. 96 me i. Ni jedan od tih uslova nije ispunjen u Sovjetskoj Rusiji. u krajnjoj liniji. Ideologija je predstavljala op{tu okosnicu. Veliki deo bolj{evi~ke politike sastojao se u . ^ak su i bolj{evici u~ili na svojim gre{kama. operativna idejna celina (sistem simboli~kih i drugih poredaka) „radila“ ~ak i u uslovima u kojima ljudi ne veruju u oficijelnu ideologiju ili ne `ele da pripadaju sistemu. saglasio sa mnom) u toj budu}nosti zavisilo od prihva}enih situacionih re{enja. menjale su se ideje i ideologije i. Slede}i Malijina uputstva i prihvataju}i ideologiju ozbiljno. Ali. bili su osu|eni na izop{tenje iz zajednice ili na smrt. ili (2) uz podr{ku socijalizmu u zaostaloj zemlji od strane revolucionarnog re`ima spolja. potom. Ljudi su se menjali. naprotiv. U sovjetskom dru{tvu ljudi su mogli da se izraze samo jezikom vladaju}eg diskursa. odre|en ograni~eno{}u dostupnih sredstava i ~esto improvizovan. pozivaju na ozbiljniju analizu tog fenomena dru{tvenog `ivota. kakav je odnos imala kolektivizacija seoskih doma}instava prema marksizmu ili lenjinizmu? Nasilnu rekviziciju `ita od seljaka mogli su da primenjuju i primenjivali su bolj{evici tokom gra|anskog rata. promenio svoju poziciju i postao glavni ideolog NEP-a. Evolucija Nikolaja Buharina je u tom smislu indikativna: pristalica vojnog komunizma. prizmu kroz koju se haos stvarnosti usvajao i ispunjavao smislom. ideologija nije mogla biti neposredno primenjena u stvarnosti. protivre~no i podlo`no osporavanjima. na {ta su Lenjin. Izlo`eni stavovi ne odri~u zna~aj ideologije. Za marksizam su fundamentalni bili principi prema kojima je socijalizam mogao biti izgra|en samo (1) uz postojanje visoko razvijenog industrijskog kapitalisti~kog dru{tva. revolucionarne promene Gorba~ova su aberacije. Ti poku{aji su nastajali na pozadini neprekidnih diskusija o su{tini socijalizma ~ije idejno polje je ostajalo {iroko. Na primer. Smatram da ni ratni komunizam. Oni su tako|e protivre~ili Lenjinovoj novoj ekonomskoj politici. menjao se i idejni sadr`aj socijalizma. ni NEP. naro~ito u sovjetskom kontekstu u kome je ideologija. a mnogo je (tu bi se Malija. u protivnom. Me|utim. dok su „ratni komunizam“ (1918–1921) i staljinizam (1928–1935) primeri istinskog socijalizma. mo`da. a zatim i principijelni protivnik „skoka“ koji je doveo do staljinizma. ve} da je svaka od tih etapa politike sovjetskog rukovodstva predstavljala okolnostima uzrokovan poku{aj prilago|avanja situaciji – vi{e ili manje adekvatan. kona~no.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. a zatim i leva opozicija stalno ukazivali partiji. koji je. trebalo bi je i razumeti na pravi na~in. ni staljinizam nisu predstavljali „istinsko“ ovaplo}enje bolj{evi~kog programa. to jest. Malo ko je mogao da predvidi {ta }e se dogoditi sa sovjetskim projektom u budu}nosti. nasilna kolektivizacija ili rat protiv selja{tva protivre~ili su Engelsovim pogledima na po`eljnu politiku prema poljoprivrednim proizvo|a~ima.

poredi „Rusku revoluciju s ogledalom u kome se razni elementi modernosti koji se mogu prona}i i izvan granica SSSR naizmeni~no odra`avaju u nerazvijenim. Kotkin predla`e dvojnu strategiju istra`ivanja: s jedne strane. analizu „{ta je socijalizam.26 Kotkinova razmi{ljanja omogu}avaju da se na socijalizam gleda kao na jedno od ovaplo}enja modernosti – koje se razlikuje i istovremeno je saglasno sa sli~nim ovaplo}enjima na Zapadu. No. obratno. Malija ne deli to ube|enje. Ipak. kao suvi{ne odbacuje njene stvarno pro`ivljene istorije. koji su govorili jedno. 386. na taj na~in. Sli~no prosu|ivanje je upe~atljiva ilustracija Malijevog sle|enja logike s velikim slovom „L“. sve do 1991. Vol. 400. godine“. 2. Neki istori~ari su dokazivali da su bolj{evici bili oportunisti koji su stremili ka vlasti. kao na opravdavanje zapadnog dru{tva uz pomo} negativnog primera“. ^ini se da Kotkin svoj tekst pi{e kao manifest novog pokolenja istori~ara „koji stupaju u zrelo doba u svetu slobodnom od problema komunizma“. Umesto toga.. U svojoj duboko deterministi~koj interpretaciji Malija. Elementi takvog „opiranja realnosti“ bili su selja~ko neprihvatanje programa usmerenih ka obezbe|ivanju industrijalizacije.. a s druge strane – pore|enje sovjetskih praksi sa iskustvom drugih savremenih zemalja. zna~io za re`im i stanovni{tvo u raznim vremenskim periodima.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI kompromisima s opiru}om realno{}u. On smatra da su bolj{evici bili fanati~no predani jedinstvenom cilju – ostvarenju integralnog socijalizma. Analytical Frameworks“..25 Kotkin odbacuje pre|a{nji pogled na „Rusku revoluciju kao na ovaplo}enje propale socijaldemokratije ili. p. li{ava samostalne uloge. p. LXX.. on bolj{evike. Staljin je mogao da bude lo{ ~ovek.27 „Osnovni problem koji je sta25 Stephen Kotkin. 1998. Logika sovjetske istorije prikazuje se kao svojevrsni refleks. nego je zlo sistema izrodilo Staljina. 27 Ibid. zatim odsustvo inostrane pomo}i. kao i sve ve}a slo`enost izbora strategije ekonomskog razvoja zemlje. nesvesna sila koja usmerava istorijski proces prema njegovom tragi~nom kraju – u najvi{em stepenu fatalisti~ka interpretacija koja doga|aje izvodi iz tekstova kojima su se rukovodili politi~ki akteri i. 97 Stiven Kotkin i sovjetska civilizacija . „1991 and the Russian Revolution: Sources. Stiven Kotkin sovjetolo{ku nauku podvrgava kritici koja je po duhu bliska Malijinoj. Conceptual Categories. Journal of Modern History. preuveli~anim i poznatim oblicima“. Prema njegovoj logici. kao subjekte sopstvene politike. ali nije zli genije Staljin izrodio taj sistem. p. 387. 26 Ibid. a radili drugo.

tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Ibid. kakva je to „logika Oktobra“ ostaje nerazja{njeno.. On smatra. koncepcija etnofederalizma u Habzbur{koj monarhiji. Ne smemo zaboraviti da su prosvetiteljska nauka o dru{tvu. 425. Da bih okarakterisao te sli~nosti zapadne i sovjetske istorije koristio sam pojam „modernost“ (a ne modernizacija). ~esto protivre~nih tuma~enja socija28 29 30 Ibid. da je „bez obzira na ~este promene. U okviru tog istog perioda. sovjetski socijalizam je ne{to vi{e od jednostavne diktature i nekapitalizma. On je su{tinski va`an primer za razumevanje matrica sistema socijalnog blagostanja. da se jezik klase formirao u Engleskoj – pioniru industrijalizacije zasnovane na uglju.30 Ali. Ukoliko je sam Oktobar i predstavljao celovit fenomen. bolj{evi~ka ’ideologija’ imala strukturu izvedenu iz temeljnog uverenja prema kome {ta god socijalizam mo`e biti. ili njegova borba za prevazila`enje kapitalizma koja je delimi~no ukorenjena u rusku tradiciju. Ibid. pa stoga i modernosti i subjektivnosti ranog XX veka koje su nastale u promenama posle Prvog svetskog rata. 400. a dr`ave socijalne sigurnosti svuda. Kori{}enje kapitalizma u svojstvu ozna~avanja antisveta poma`e da se objasni za{to je. Ali. Prema mom mi{ljenju. ma koliko se unikatna ~inila sovjetska „autokratija“ i njeni „ortodoksni“ rituali.29 Kotkin razmatra ideologiju u istom smeru kao i Malija. 98 jao pred interpretatorima revolucionarne Rusije sastoji se u razumevanju kako su se prosvetiteljski etos nau~nog socijalnog in`enjeringa i njemu svojstvene moderne prakse vladanja pome{ali sa teokratskom dr`avno-partijskom strukturom i kvazireligioznim sistemom dogmi“. Kombinuju}i u sebi sve to i jo{ ne{to vi{e. „ratni komunizam“ (1918 – mart 1921) i NEP (1921–1928). u vreme Ruske revolucije i u celom me|uratnom periodu. bolj{evici su forsirano pre{li sa radikalne demokratije Sovjeta na jednopartijsku diktaturu.. gigantske korporacije u Americi. sovjetski socijalizam predstavlja neotu|iv deo zapadne istorije. p. obo`avanje ma{ina u Nema~koj i futuristi~koj Italiji. uprkos gotovo totalnoj improvizaciji. Tokom prvih pet godina posle Oktobra bolj{evici su isprobali tri sasvim razli~ite ekonomske strategije: „dr`avni kapitalizam“ (novembar 1917 – jun 1918). p. socijalizam izgra|en u vreme Staljina oblikovan u sistem koji se lako mo`e objasniti unutar logi~kog okvira Oktobra“. onda ga je mogu}e opisati kao otvorenu mogu}nost za realizaciju razli~itih. . eksperimenti sa stvaranjem neparlamentarnih i bar delimi~no netr`i{nih struktura bili su veoma popularni.28 Kotkinovi zaklju~ci nagla{avaju njegov glavni argument. Danas (a stoga i retrospektivno) modernost se ~ini sinonimnom s parlamentarnom demokratijom i tr`i{tem. on nikada ne}e postati kapitalizam. p. 403. kao i revolucionarna politika ponikle u Francuskoj.. a delimi~no inspirisana marksizmom...

u najmanju ruku – na nivou samorazumevanja (i prema oceni samog Kotkina). Kotkinova detaljna i u istorijski kontekst uronjena rekonstrukcija fenomena sovjetskog socijalizma izgleda kao odstupanje od tradicije koju je trasirao njegov mentor..33 Kotkin tvrdi da su se bolj{evici „naoru`ali“ idejom progresa kao sredstva za dostizanje racionalnog dru{tvenog poretka. 21. Nije slu~ajno {to se unutra{nja i me|upartijska polemika dvadesetihih godina u najve}em delu vodila oko razumevanja socijalizma i puteva njegovog dostizanja. tako i od gledi{ta Mo{e Levina koji je taj trijumf smatrao odstupanjem od izvornih ideja revolucije (~iji ~uvar je bio Lenjin). samodovoljne nove kulture. privremenom „opstrukcijom“ na putu Rusije ka modernosti. potpuno nekapitalisti~ko dru{tvo. vode}i zapadni istori~ari staljinizma. p. Ipak. Levin je insistirao na tezi da je staljinizam primitivna forma modernizacije koja se ne mora bukvalno poistove}ivati sa socijalizmom i moderno{}u.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI lizma. Kotkin je u~enik Malije i on deli osnovnu tezu svog u~itelja po kojoj je sovjetska dr`ava bila radikalno ovaplo}enje modernisti~kih fantazija. Staljinizam se pokazao „preprekom“. humanisti~ki projekat budu}nosti. p. 6. „Nemogu}e je razumeti staljinizam – ~itamo u njegovoj knjizi – bez upu}ivanja na evropsko prosvetiteljstvo XVIII veka. p. novog tipa dr`avne politike i sopstvenog jezika. principa socijalne dr`ave. 5 32 Ibid. Ficpatrikova i Levin. 33 Ibid. period strasnih diskusija ~ije je ishodi{te bio nau~ni prevrat XVII veka“. smatraju „da je staljinizam bio zavr{etak revolucije i svojevrsni povratak nerevolucionarnim tradicijama pod dejstvom dubokog stresa“. Kotkin ukazuje na vezu izme|u staljinizma i Zapada XVII i XVIII veka. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. to je bila nova civilizacija. Magnetic Mountain: Stalinism as a Civilization. fn. 379.32 Umesto da sledi teoriju kontinuiteta koja korene staljinizma izvodi iz tradicije ruskog samodr`avlja.31 Prema Levinu socijalizam je bio alternativna forma modernosti u odnosu na kapitalizam. 99 . U svom obimnom istra`ivanju Magnitogorska (Magnetne planine) Kotkin tvrdi da sovjetski projekat nije predstavljao jednostavno nekapitalizam. Za Kotkina je sistem koji je stvorio Staljin i bio socijalizam – jedino realno postoje}i u svetu. Postojanje sovjetske civilizacije pretpostavljalo je stvaranje novih socijalnih struktura i odnosa svojine.. Bez obzira na svoje marksisti~ko 31 Stephen Kotkin. 1995. Kotkinova pozicija se razlikuje kako od pozicije [ile Ficpatrik (Sheila Fitzpatrick) koja je dokazivala da je staljinizam bio konzervativni trijumf nove postrevolucionarne elite. kmetstva i autoritarne politi~ke kulture. Sovjetska civilizacija negovala je uverenje da ~ove~anstvo u bliskoj budu}nosti o~ekuje novi i bolji svet.

29. pridr`avaju}i se sopstvenog vi|enja socijalizma. 100 poreklo bolj{evici su iskoristili nau~ni re~nik za izgradnju urbanizovanog dru{tva i socijalne dr`ave. svako ko je upoznat s marksizmom.35 On je hteo da preokrene sistem vrednovanja po kome se SSSR smatrao zaostalim.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009... Drugim re~ima.38 Ironija sovjetske istorije sastojala se u slede}em: da bi se razlikovao od Zapada. insistiralo na antikapitalisti~kim elementima tih verzija. Ironija je bila sadr`ana i u tome {to je bolj{evi~ko rukovodstvo. p. a Zapad – naprednim. „Socijalizam nije ozna~avao ni{ta drugo. koji su umnogome postavili standarde zapadnog razvoja u me|uratnom periodu. da bi prevazi{ao kapitalizam.36 „Haos“ tr`i{ta trebalo je zameniti ure|eno{}u planiranja. ~ime je su{tinski ograni~avalo mogu}e strategije razvoja zemlje“. nije predstavljao datost ve} ga je tek trebalo definisati.34 „Smestiti SSSR u automobil. to jest. Ibid. . Cit. Ibid. Ali..37 Umesto da isti~e o~iglednu razliku izme|u sovjetskog projekta i kapitalisti~kog sveta.. 30. morao je da mobili{e i obrazuje stanovni{tvo. Realni oblik socijalizma i ~ak nekapitalizma. 20. p. morao je da pro|e kroz industrijalizaciju i urbanizaciju. poput drugih prosvetiteljskih projekata. prema: Ibid. „on je bio osnovni jezik modernosti“. a da ne govorimo o trajektoriji dugog puta ka njegovom dostizanju. Kotkin obra}a pa`nju na ~injenicu da je marksizam. modernost se predstavljala kao nu`an uslov. Sovjetski Savez (kako je smatralo njegovo rukovodstvo) morao je da postane „zapadniji“. 29. Bilo bi pogre{no poistove}ivati nekapitalisti~ku 34 35 36 37 38 39 Ibid. zna da kapitalizam i tr`i{te nisu identi~ni pojmovi. p. Ibid. a mu`ika na traktor“ – to je Staljinova modernisti~ka vizija. Progres se „pojavljivao kao univerzalni cilj civilizacije“ i nauke. Kotkin smatra da je sovjetsko iskustvo iskustvo izgradnje socijalizma ~ije je zna~enje bilo jasno sovjetskom rukovodstvu: „Socijalizam je ozna~avao partijski monopol na politi~ku vlast spojen sa burnim rastom te{ke industrije ostvarenim nekapitalisti~kim sredstvima“. p. do potpuno prevladavanje kapitalizma“. a modernizacija kao prirodni put ka emancipaciji. bio progresivan i samoprogla{en nau~ni sistem.. 32. Negiranje kapitalizma uop{te nije zna~ilo negiranje svih oblika tr`i{nih odnosa u uslovima slabo razvijene selja~ke privrede.39 Svakako je ispravna teza Malije i Kotkina o tome da je bolj{evi~ko shvatanje socijalizma podrazumevalo negiranje kapitalizma. „u svakoj verziji. Ibid. p.

U svojoj analizi Kotkin je pome{ao metode. u najmanju ruku. ne obra}aju}i pa`nju na pitanje kako sredstva uti~u na rezultat. u datom slu~aju. ostavljaju}i otvorenom mogu}nost ostvarenja druga~ijeg oblika socijalizma. kao na faktore koji zahtevaju postepeno kretanje ka socijalizmu. sastoji se u njihovoj spremnosti da razumeju razli~ita tuma~enja i strategije socijalizma. na nizak stepen razvoja sovjetske ekonomije i na neophodnost o~uvanja saveza sa selja{tvom. kao i Malija. kao {to smatraju Malija i Kotkin.40 No. U kona~nom zbiru. Partijske diskusije dvadesetih godina vodile su se oko pitanja – treba li (i ako treba-kada) odlu~no i definitivno pre}i na nasilnu izgradnju „socijalizma“. Upravo ta vododelnica je uvek postojala u sovjetologiji – podela na one koji su uvi|ali neposrednu vezu izme|u Lenjina i Staljina. Staljin je suzio okvire partijske polemike o socijalizmu koja je do tridesetih godina aktivno vo|ena. ~inila se nemogu}om. ali veoma ubedljivo. samim tim isklju~uju}i mogu}nost alternativnog socijalizma. na put koji je. 395. Nesumnjivo. tr`i{ni odnosi i nepmani nailazili su na podozrenje vlasti. Su{tina pitanja je.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI su{tinu budu}eg socijalizma s nekapitalisti~kim ili. ukoliko bi prelaz bio ostvaren drugim sredstvima. U detaljnoj bele{ci. . Razlika izme|u Malije i Kotkina. dok Levin analizira proces razvoja socijalizma kroz diskusije. izvodi sovjetsku praksu iz ideolo{ke privr`enosti odre|enoj ideji socijalizma. 40 101 Ibid. Buharin je razdvajao sredstva i ciljeve i pozivao se. Postav{i neprikosnoveni lider partije. Rn. to jest. Nerado. Kotkin analizira svoje neslaganje s Levinom. nekapitalizmu“. Staljin je izgradio sistem koji je mnogim njegovim biv{im saborcima izgledao kao parodija socijalizma. Kotkin. s druge strane.. u detaljima. dostignu}a i neuspehe prvih deset godina sovjetske vlasti. a ne u principijelnosti izbora izme|u kapitalizma i socijalizma. Kao rezultat zaokreta zemlje ka netr`i{nom socijalizmu i uz tada{nji stepen razvoja SSSR. na kraju krajeva. svaka evolucija prema socijaldemokratskom prilago|avanju tr`i{nom kapitalizmu poput one koja je nastala u zapadnim marksisti~kim partijama i delimi~no u gorba~ovljevskim reformama. netr`i{nim putevima njegovog dostizanja. i Levina. sredstva i ciljeve sovjetskog rukovodstva. s jedne strane. Lenjin je dokazivao kako je neophodno da Rusija pro|e kroz period dr`avnog socijalizma. i na one koji su poku{avali da odvoje lenjinsku od staljinske politike. kakav bi oblik dobio socijalizam. prime}uju}i da se „su{tina sovjetske diskusije dvadesetih godina o industrijalizaciji sastoji u odre|ivanju optimalnog puta ka socijalizmu. sli~no Lenjinu i Trockom. 14. izabrao Staljin. Prema prvom stanovi{tu. kroz tr`i{te i njegove delatnike. izolaciji od ostalog sveta i {irenju rata protiv ve}ine stanovni{tva. Levin u svojim radovima raspravlja o prelazu iz jednog stanja u drugo. na jednom mestu u svojoj knjizi. p. ostavljaju}i pri tom otvorenim pitanje.

236. odbacili su njegov drakonski model. On dolazi do zaklju~ka. ironijom sudbine. tako i u osobenostima ruske geopolitike. socijalaizam je u sebe ukju~ivao razvijenu koncepciju socijalne dr`ave i ideju socijalne pravde.43 „Socijalizam je bio odgovor na realno postoje}e probleme i. p. p. Dok se kapitalizam nalazio u stanju krize. Staljinovi oponenti u Sovjetskom Savezu i u inostranstvu. Ibid. pokazalo se da je socijalizam nesposoban da ispuni zadatak koji je sebi postavio – da prevazi|e kapitalizam“.45 Kotkin izvore sovjetskog socijalizma pronalazi kako u prosvetiteljskom projektu socijalne racionalizacije. da je SSSR deo evropske istorije. reklo bi se. jer je bio anti-svet u odnosu na kapitalizam. 102 On je odre|enje socijalizma ograni~io sopstvenim politi~kim izborom.44 Ali. ve} i zapadni liberali i konzervativci. s tim povezano. U svojoj knjizi Kotkin prime}uje da je sovjetskom radniku bilo te{ko da uvidi „principijelnu razliku izme|u ideje socijalizma i postoje}eg sovjetskog re`ima“41. Kotkin tako|e prime}uje. Socijalizam je predstavljao „mogu}nost brzog skoka. u dugom periodu postojanja dva sistema. Me|utim. kao i u realnosti svakodnevice.. Tome nisu doprineli samo staljinisti.42 „Vera u socijalizam.. nego u vi{u formu modernosti i. istorije i kulture. o opasnostima i mogu}nostima socijalnih transformacija izazvanih intervencijom ljudskog faktora. socijalizam je o~uvavao svoju neospornu privla~nost“. 359. po41 42 43 44 45 Ibid. . dok ga Levin analizira kao trajni diskurs i od istorije datu mogu}nost koja je jo{ otvorena. „U svojoj su{tini staljinizam je bio prosvetiteljska utopija. On objektivizuje socijalizam. Upravo je kapitalizam slu`io kao izvori{te za samodefinisanje socijalizma. p. ne prosto u modernost (modernity). Kotkina sasvim opravdano interesuje socijalizam u predstavama sovjetskih gra|ana. ali. kao i svaka druga vera. zamr{enostima i sumnjama“. Sovjetski socijalizam se uru{io iznutra. sticanje visokog me|unarodnog rejtinga. Ibid. njegovo zna~enje u izjavama i planovima rukovodstva. 360. a ne njoj strano skretanje.. p. predlagao je efikasna re{enja. da se predstava o socijalizmu kao savr{enijoj alternativi kapitalisti~koj modernosti „pokazala kao prete{ko breme. Ibid. ali i on sam vr{i ba{ takvo analiti~ko podmetanje. 358. uvek je pra}ena protivre~jima. kao svojevrstni antipod nasuprot kome su se odmeravala dostignu}a socijalizma. Ibid.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. socijalizam je izjedna~en sa staljinizmom. Poput drugih istori~ara Sovjetskog Saveza i on se obra}a sovjetskoj pro{losti u potrazi za informacijama pomo}u kojih bi saznao vi{e o politici i dru{tvu. zasnovane na posebnom karakteru svojinskih odnosa“.

slabe}i partijski i centralni dr`avni aparat.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI ku{aj da se dru{tvu nametne racionalna organizacija pomo}u instrumenata dr`avne vlasti. Na kraju svoje idejama bogate. sveop{tim terorom i skoro potpunom izolacijom od ostalog sveta – to je ono {to prvo pada na pamet zapadnom ~oveku kada se pomene sovjetski sistem. a osnovni sadr`aj naredne ~etiri decenije sovjetske vlasti sastojao se u nedoslednim poku{ajima Hru{~ova i Gorba~ova da reformi{u sistem i vrate ga. Svaki od tih smelih reformatora imao je sopstvenu predstavu o lenjinizmu. najpozitivniji ideali izvornog bolj{evizma izgubili su svoju privla~nost u o~ima partijskog rukovodstva. Pokazalo se da je Gorba~ov jedini bolj{evik na brodu koji tone. Ibid. ve}ina komunista bavila se borbom za vlast i privilegije. dok su biv{i saradnici – Boris Jeljcin i drugi rukovodioci saveznih republika – zauzeli kurs ka nezavisnosti i nesocijalisti~kim idealima demokratije i slobodnog tr`i{ta. na ono {to je u po~etku nadahnjivalo socijalisti~ki projekat. pre nego {to se raspao njegov voljeni Savez.. on je te`io da prevlada bolesne klasne razlike nastale devetnaestovekovnom industrijalizacijom“. ~ije izvore Kotkin nalazi u Gradu sunca Tomaza Kampanele (1568–1639). p. . ta kriza mo`e shvatiti i „kao kriza na{eg sopstvenog dru{tva“. p. ali tokom osamnaestogodi{nje vladavine Bre`njeva. To mu omogu}ava da izvede zaklju~ak kako sada postoje}a kriza postsocijalizma ne daje povoda za samohvalu i spokoj ve} se. 366. godine po{lo za rukom da uni{ti monopol partije na vlast. naprotiv. I dok kon46 47 103 Modernosti i utopije Ibid. Kao da nije ni bilo lenjinskog preludijuma. a mo`da }e tako uvek biti. napisanom po~etkom XVII veka.46 Ta „urbano orijentisana socijalna utopija“. godine. 364. makar i delimi~no.. Danas. godine. a ne za demokratiju radnog naroda ili za pove}anje efektivnosti planske ekonomije. Kako je razo~arano primetio Gorba~ov. provokativne knjige. istorija Sovjetskog Saveza se pi{e polaze}i od ~injenice revolucije koja se desila 1991. Ipak. a istovremeno. period besmislenog terora zavr{io se smr}u Staljina 1953. oprezno demokratizovao sistem. U meri u kojoj je Gorba~ov. Kotkin umesto marginalizacije ili negiranja sovjetskog eksperimenta Sovjetski Savez sme{ta u kontekst drugih savremenih industrijskih socijalnih dr`ava. sa svim njenim tragi~nim ekscesima. imala je dugu predistoriju. Gorba~ovu je 1990. ni dugog poststaljinisti~kog raspleta.47 Drama staljinizma. na scenu su stupale konkurentske politi~ke i nacionalisti~ke snage koje su u potpunosti prekinule sa socijalisti~kim projektom.

socijalizam se vra}a svojoj po~etnoj utopijskoj prirodi.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. i ostaje. alternativni oblik modernosti. Me|u svim zemljama sveta Rusija je bila najmanje podesno mesto za izgradnju socijalizma. Furije. jo{ nepoznatom nam svetu – svetu bez kolektivne utopije.48 U intervjuu iz 1990. Ruski lideri su posle 1991. op.49 Ove re~i izgovara ~ovek koji je petnaest godina ranije. Istori~ar D`ef Ili (Geoff Iley) predlo`io je dva tipa utopije: prvi predstavlja ne{to poput „plana izgradnje idealnog dru{tva. godine dali prednost zapadnoj varijanti kapitalisti~ke modernosti i prihvatili su gledi{te prema kome je sovjetski socijalizam (a po definiciji i svi oblici socijalizma). koji kao i ja. osu|en na propast po{to nije u stanju da izgradi konkurentno-sposobnu modernost. cit. ali ne u zna~enju nedosti`nog cilja ili neostvarive ma{te. pp. mnogi planovi soci48 49 50 Z. u svojoj knjizi Socijalizam: utopija na delu (1976) proglasio socijalizam „kontrakulturom“ kapitalizma. 222. i uop{te. socijalizam je istovremeno i alternativna modernost i utopija. oni slave zavr{etak epohe modernosti.. a ne alternativa modernosti. godine. Godine 1990. Primerima takvih utopija mogu se smatrati idealna dru{tva koje su osmislili „socijalisti-utopisti“ (Sen-Simon.. Na taj na~in. godine. 221–222. Etjen Kabe i ikarijci). XXV.. i za stvaranje kapitalizma! Zigmunt Bauman (Zygmunt Bauman). koliko je odva`an bio sam taj poku{aj“. Baumana je vi{e zanimalo pitanje o „kontrakulturi modernosti“. posle sloma samoprogla{enih socijalisti~kih re`ima. po{to je krah komunizma ozna~io propast odlu~nog poku{aja da se o`ivotvori modernost. smatra da je „kolaps komunizma poslednji ekser. nego u smislu smera u skladu s kojim bi trebalo da se razvija politika. p. svojevrsni marksista-postmodernista. Neuspeh je bio isto toliko o~igledan. slave poraz komunizma. 104 zervativni analiti~ari dokazuju da je raspad Sovjetskog Saveza bio neizbe`an. p. bez osve{}ene alternative samome sebi“.50 Potpuno sam saglasan sa Baumanom: socijalizam je bio. Nestankom komunizma polo`en je temelj novom. U svom sada{njem nepostojanju. I kapitalizam i socijalizam su bili varijante modernosti XIX veka. . U stvari. Bauman je razvio svoju misao: „Smatram da oni. Me|utim. kao. Bauman. njihove vi{e levo opredeljene kolege negiraju predodre|enost kolapsa sovjetskog sistema. Ibid. Ibid. on opstaje kao ideal koji bi mogao da bude realizovan u nekoj budu}nosti. da je bio upisan u genetski kod revolucije iz 1917. plana koji sadr`i veoma detaljan opis njegovih mehanizama i ustrojstva“. uostalom. zabijen u mrtva~ki kov~eg savremenih ambicija koje su definisale horizont evropske (ili na Evropu orijentisane) istorije u poslednja dva veka. „porodi~na sva|a unutar (savremenog sveta) modernosti“. nesvesno slave i ne{to vi{e.

projekcija `eljenog“. Evo. {to te`e promeni i preure|enju dru{tva. stremljenje ka povratku u postoje}e stanje.51 Ovde se ubrajaju politi~ka nadanja i ciljevi radi ~ije realizacije su ljudi spremni da ulo`e odre|ene napore. Od trenutka njegovog nastanka. The New Left Reader. Po~etkom XIX veka socijalizam. iako ne odgovara uvek realnoj politici onih koji sebe ubrajaju u levi~are. sekularizaciju dru{tva i davanje punomo}ja vlasti radni~koj klasi. bio je intelektualni i socijalni pokret u principijelnoj opoziciji kapitalizmu. pro`et je utopijom usmerenom ka likvidaciji nezaslu`enih socijalnih privilegija. ona je akt negacije. svako politi~ko delovanje usmereno ka promeni postoje}eg poretka stvari sadr`i u sebi element utopije – neko idealno mesto koje bi trebalo dosti}i pri maksimalno povoljnim okolnostima. Reprinted in Carl Oglesby (Ed. tako|e te`e ka promenama. 52 Leszek Kolakowski. ali promenama ka institucionalizaciji rasne hijerarhije. Levi pogled na svet. kako je konzervativnu politiku opisao tada jo{ „levi“ poljski filozof Le{ek Kolakovski (Leszek Kolakowski): „Budu}i da su konzervativna snaga. University of Michigan. godine. New York. u~vr{}ivanju pot~injenosti vo|i. Institute for the Humanities. Jer. Njima je potrebna obmana. Ali. izbegavaju utopije. {irenje granica demokratije ne samo u sferi politike ({to je i bio cilj radikalnih demokrata i levih liberala) nego i u ekonomskoj sferi. to jest. U sredi{tu mi{ljenja konzervativaca je ~injenica. uzdizanju nasilja i imperijalne ekspanzije. na prevladavanje rasizma i kolonijalnog ugnjetavanja. 144–158. jeste „svojevrsna fantazija ili te`nja ka ne~em boljem. zadovoljni o~uvanjem stanja status quo. Socijalisti su uvek bili ube|eni da se utopija liberalnih Geoff Eley. Samo konzervativci. 51 105 . to jest. Smisao konzervativne ideologije sastoji se u potvr|ivanju postoje}eg poretka stvari. koji je neophodno analiti~ki razlikovati od prvog. „What’s Left of Utopia? From the New Jerusalem to the Time of Desire“. 1969. levi politi~ki tokovi tako|e se defini{u i prema sadr`ini njihove sopstvene utopije. p. na primer fa{izam. a ne utopija. u svojim razli~itim interpretacijama.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI jalne reorganizacije. cilj socijalisti~kog pokreta bio je pro{irenje u~e{}a u vlasti obi~nih ljudi. Toward a Marxist Humanism“. U odre|enom smislu. pp. onoj formi organizacije ljudskog dru{tva koja je postala vladaju}i sistem proizvodnje u celom svetu. a ne utopija“. a ne njegovoj izmeni. Levi politi~ki pokreti su po svojoj prirodi utopijski. desni~arima nije potrebna utopija.).52 Za Kolakovskog. 3. Referat pro~itan 2. marta 1993. „The Concept of the Left. Drugi tip utopije. u tom smislu. Desni~ari streme idealizovanju postoje}eg stanja. utopija je `elja da se transformi{e postoje}a stvarnost. na maksimalno {irenje slobode govora. i reakcionarni pokreti.

U kona~nom zbiru. koji su se s nadom upu}ivali tim putem. utopija kao plan i utopija kao iluzija prestaje da postoji. p. Ona se pre pojavljuje kao cilj ka kome aktivni gra|ani mogu da te`e. Na`alost. zna~i li to da ne vredi poku{avati?“ Drugim re~ima. What Socialism Is and Is Not // New York Review of Books. ali za one. Pokazalo se da je sovjetski „dr`avni socijalizam“ –„izobli~enje principa istinske dru{tvene svojine“.54 S ruskog prevela Marica Mil~anovi} Jovanovi} 53 George Lichtheim. on se jo{ mnogima (kako u zemlji. pretenduju}i na to da vladaju u ime naroda i obezbe|uju njegove interese. ostala je nada da }e ekonomski procvat ili reforma uticati na realizaciju ciljeva osniva~a sovjetskog dru{tva. nije mogu}e ostvariti. nema ni same mogu}nosti eksperimenta“. 106 demokrata. obe}avao vi{e nego {to je mogao da ispuni. Utopija ne ozna~ava toliko granice ljudskog stvarala{tva. ^ak i kada se ma{ta pretvorila u ko{mar.. te stupio na pragmati~niji put. glavna `rtva tog razvoja postao je socijalizam koji je. svoje utopije novih mogu}nosti. 217. tako i u inostranstvu) ~inio alternativnim projektom. Ali. bez te ideje. tako i posredstvom u~e{}a u politici.53 ^ak i po{to se tridesetih godina Sovjetski Savez odrekao svoje eksperimentalne orijentacije. a reforma je dovela do revolucije. Zato su socijalisti tra`ili mehanizme koji bi obezbedili dru{tvenu kontrolu nad proizvodnim sredstvima. neminovno dovesti do izobli~avanja i korupcije demokratskog politi~kog poretka. koliko slu`i kao izvor nadahnu}a i kao orijentir u politici i li~nom delovanju. Ali. svojstvena vlasni{tvu i bogatstvu. koja je danas postala toliko uticajna da se prihvata kao samoo~igledna istina. April 9. to isto je rekao Bauman: utopija je „srodna ideji idealnog eksperimenta kojeg. . Danas takva simpatija prema Sovjetskom Savezu deluje apsurdno i neosnovano. progres se pokazao nepostojanim. Ipak. 1970.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Sovjetski Savez je uvek bio ne{to vi{e od obi~ne druga~ije dr`ave – on je bio ovaplo}enje ma{te. Dok se modernisti i postmodernisti spore oko mogu}e budu}nosti. Filozof Devid Lav (David Love) je ovako definisao odnos utopije i ljudske delatnosti: „Mi `elimo i poku{avamo da dostignemo savr{eno zdravlje. kako na nivou svakodnevnog `ivota. u krajnjoj liniji. iako smo istovremeno svesni da je savr{eno zdravlje nedosti`an cilj. 54 Ibid. kao i liberalizam. Socijalisti su smatrali da }e vlast. zasnivala na fundamentalnom protivre~ju izme|u predstavni~kog politi~kog re`ima i privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju koja je omogu}avala gomilanje ogromnog bogatstva. a vladaju}a partijska vrhu{ka i birokratski aparat vladali su zemljom. socijalizam je u XX veku po{ao pogre{nim putem.

ali i signaliziraju trenutke prekida. KULTURA. Kao sistem vrednosti. GODINE* . 1 Tokom rada na reviziji ovog teksta. po~ela da se povla~i pred metodima poteklim iz antropolo{ke. od velike pomo}i bili su mi komentari Irine Paperno. Culture Everywhere: Interpretations of Modern Russia. me|utim.72(47+470)"199" 94:316. dru{tvenoj nauci okrenuta istorija. 2 Za op{ta zapa`anja o ovom problemu. kultura predstavlja hardversku osnovu kako pojedina~nih tako i kolektivnih iskustava. i softversku osnovu i individualne i kolektivne samo-ekspresije.). Sada istori~ari nisu skloni da kulturu posmatraju kao odraz osnovnih dru{tvenih struktura i odnosa mo}i ve} kao izvor politi~kih stilova. Ovaj trend je bio dodatno podstaknut kolapsom Sovjetskog Saveza i diskreditovanjem marksisti~kog tipa istorijskog materijalizma.2 Okretanje kulturi (cultural turn) nosi u sebi i rizik cirkularnosti. SVUDA OKO NAS KULTURA: TUMA^ENJA MODERNE RUSIJE S OBE STRANE VELIKE PODELE IZ 1991. obja{njenja su ponovo vra}ena tamo gde ih je on zatekao). Jr. across the 1991 Divide“. Kritika: Explorations in Russian and Eurasian History 2(2): 363–393. „Geertz. Spring 2000. Zbog toga se ~ini da kultura mo`e da poslu`i kao strate{ka polazna ta~ka istorijskih istra`ivanja.75(47+470)"199" 107 LORA ENGEL[TAJN Evropski i ameri~ki istori~ari su sedamdesetih godina pro{log veka napravili obrt i svoje analize usmerili prema kulturi. mo`e nam se desiti da ograni~imo vlastitu sposobnost za uo~avanje i razumevanje istorijskih promena. Do{lo je do inverzije smera u kome se kre}u obja{njenja (ili. 141–142. videti: Vilijam Sivel (William Sewell. znakova i konvencija. ~ak i kao vode}u snagu nacionalnog razvoja. lingvisti~ke i literarne teorije.Tre}i program Radio Beograda Br. * Izvor: Laura Engelstein: „Culture. I–II/2009 UDK: 316. Oblici kulture istovremeno su i stabilni i promenljivi: oni opstaju u vremenu. Ukoliko odnose koji strukturi{u kulturu tretiramo kao bazi~ne. u trenutku kada je nova.1 Na ovom putu. ima i opasnosti. Cultural Systems and History: From Synchrony to Transformation“. kako bi Marks rekao.

naravno. 1999). U ovom duhu. Rusija. ~ak i teksturu li~nog iskustva? Da li kulturalisti. Za primer kritike preterano upro{}enih i stati~nih modela u slu~aju Rusije. o~igledno ima dva neobi~no srodna. savremene formulacije se ne pozivaju na ekonomske i tehnolo{ke sile kao univerzalne pokreta~e istorijske promene. pa ni {ta je razlikuje od onoga {to nije kultura. Ova ideja po~iva na pretpostavci da „nacije“ ili „narodi“ (bez obzira na to kako ih defini{emo) ispoljavaju kulturne stilove koji su intrinsi~ni svim aspektima dru{tvenog i politi~kog `ivota. razotkrivaju}i karakter konvencionalnih narativa i analiti~kih modela tako {to u njima vide obi~ne retori~ke ve{tine. Da li ovaj pristup mo`da predstavlja bekstvo od te{kih pitanja koja se odnose na institucije i na mo}? Da li je kori{}enje termina poput „predstavljanje“ (representation) i „diskurs“ samo lukavi manevar pomo}u koga se metafora uvodi kao zamena za analizu „realnih sila“? Ili je okretanje kulturi odva`an poku{aj da se odnosi mo}i identifikuju i tamo gde se oni obi~no ignori{u – u oblicima znanja i ekspertize. 1998). S jedne strane. Shery B. kulturalizam nagla{ava uticaj stilova koji transcendiraju politi~ke podele. ed.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. eds. ispoljava svoje. Ortner (Berkeley: Univrsity of California Press. Russian Cultural Studies: An Introduction (Oxford: Oxford University Press. ovaj novi pravac podsti~e debatu o zna~enju takvih osnovnih koncepata kakvi su „mo}“ i „obja{njenje“. S druge strane. lokalna instanca u ispoljavanju op{tijih trendova. . tako i van nje). Iako im je fokusiranost na Zapad zajedni~ki imenitelj (nema vi{e Sonderwega za Rusiju). onda se postavlja pitanje {ta je to {to zaista mislimo i ho}emo da saznamo o njoj? Tako osve`avaju}e okretanje kulturi (cultural turn) u ruskim studijama (kako u Americi. kulturalizam je obnovio dve zastarele paradigme (marksizam i teoriju modernizacije) po kojima je ruski slu~aj samo jedna. koherentne modele. u okviru ove perspektive. ve} na modernu i prosvetiteljski projekat. Ako se u novim radovima ne te`i otkrivanju „uzroka“ Oktobarske revolucije. 35–55. Na Zapadu je okretanje kulturi (cultural turn) bila reakcija na novu socijalnu istoriju koja je zadr`avala Marksov koncept ideologije i klasa kao i pretpostavku da su sistemi mi{ljenja u instrumentalnoj vezi s ekonomskim interesima. ne mo`emo da znamo gde ona po~inje a gde se zavr{ava. a naizgled suprotstavljena oblika. 108 Ako „kulturu“ vidimo svuda oko nas. vidi „Uvod“ u: Catriona Kelly and David Shepherd. ono je uspelo da udahne novi `ivot staroj argumentaciji o „nacionalnom karakteru“. odbacuju istorijska obja{njenja kao cilj i istovremeno sugeri{u da analiza zna~enja predstavlja rigorozniji metod? U najmanju ruku. dominirao sovjetskom istoriografijom sve do perestrojke a i danas nastavlja da pothrain The Fate of „Culture“: Geertz and Beyond. Marksizam je. simbola i predstava koji ure|uju procese gra|anskog `ivota.

domen „kulture“ bio je neka vrsta uto~i{ta. Rusi nisu ~ekali Fukoa. 5 Re~ je o dvojici istaknutih ruskih istori~ara koji ~esto gostuju na ameri~kim univerzitetima – prim. Russian Formalism: Metapoetics (Ithaca. Neki ruski formalisti insistiraju na razlici izme|u „umetnosti“ i „`ivota“(byt). intenzivirani su kontakti i me|usobni uticaji. Mi{ela Fukoa (Michel Foucault). 1998). Kritika 1:4 (Fall 2000) 821–829. najbolje mo`e opisati kao konvergencija paralelnih trendova koja je dovela do poja~anog me|usobnog uticaja na osnovu zajedni~ke – ili barem analogne – perspektive.3 Uz pomo} Soro{a (Soros). Najnovije razdoblje se. Harimana (Harriman).BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI njuje interesovanja za socijalna pitanja. 4 Immigration and Naturalization Service (Slu`ba za imigraciju i naturalizaciju – prim. Rusi su bili spremni da istra`uju onu generaciju teoreti~ara koja se vezuje za imena poput Kliforda Gerca (Clifford Geertz). prev. vospominaniia. ali ona tako|e spaja dve teme koje u okviru njega razmatramo: jedna se odnosi na pitanje kako mislimo. Forda i INS4. Koristi}u ovaj drugi konceptualni par kao okvir rasprave o pretpostavkama na kojima se baziraju istorijska istra`ivanja moderne 3 Vidi prikaz koji je napisao Richard Wortman za zbornik koji je uredio Sergej Jureci~ Nekliudov. Harvarda. Kenana (Kennan). oni su imali Bahtina i Lotmana. 1984). prema tome. istra`iva~i na Zapadu su se u potrazi za smernicama okretali Bahtinu i modelu razvijenom u Tartuu. Odnos izme|u ideja i iskustva sadr`an u re~enici „Aleksandar @olkovski (Alexander Zholkovsky) ide u Kaliforniju. Mi{ela de Sertoa (Michel de Certeau) i Pjera Burdijea (Pierre Bourdieu). uticaj nije bio jednosmeran: dok su Rusi oboga}ivali svoj re~nik. razmyshleniia (Moscow: Iazyki russkoi kultury. Teorijske {kole na razli~ite na~ine prilaze ovoj zagoneci. Zapadni mislioci postmarksisti~ke orijentacije artikulisali su napetost koja postoji izme|u proizvoda i dru{tvene lokacije (teksta i konteksta) u odnosu izme|u „diskursa“ i „praksi“. prev. „Moskovkso-tratuskaia semioticheskaia shkola: Istiriia. Ali. U tom sovjetskom kontekstu. 109 . Ovaj pristup negovala je {kola semiotike iz Tartua koju je {ezdesetih godina osnovao Juri Mihailovi~ Lotman (1922–1993) ~iji je razvoj tekao uporedo s onim istra`ivanjima na Zapadu koja su bili inspirisana antropologijom. uklonjene ideolo{ke brane i pokrenuta bujica u oblasti izdava{tva. 48–57.).6 Semioti~ari iz Tartua isticali su sli~nosti koje povezuju estetski artefakt i svakodnevni `ivot (spojenih u sveobuhvatni „ozna~avaju}i sistem“). ali neki drugi ne prave tu razliku. 6 Peter Steiner. a druga na to kako je konstruisan predmet na{eg mi{ljenja. Kada su 1991. Cornell University Press. Andrej Zorin ide u Teksas – i vra}a se u Rusiju“5 suvi{e je grandiozna tema za ovaj skromni esej.

oni nude jezik kojim se mo`e opisati kako kultura „`ivi“. „Discipline“ ili „prakse“ (u zavisnosti od ~itanja Fukoa i od faze u razvoju njegove teorije). s jedne strane. Esej ne pru`a pregled literature ve} se koncentri{e na posebno upe~atljive ili provokativne primere u obradi razli~itih slu~ajeva iz XIX i XX veka. odre|enih re`ima disciplinovanja. „Editor’s Introduction. i dru{tvenog okru`enja. pojmovi koji dominiraju savremenom kulturalisti~kom teorijom na Zapadu vode poreklo od mnogobrojnih pitanja koja su postavljena.“ American Journal of Sociology 84 (1979). Kada se shvati onako kako je to Fuko nameravao. Gino Raymond and Matthew Adamson (Cambridge: Harvard University Press. s druge strane. Ova veza nije nigde tako o~igledna kao u domenu istorije Rusije gde se koren kulturalisti~ke arguVideti: John B. Tretiraju}i kulturu u antropolo{kom klju~u. pojam diskursa podse}a istori~are na promenljivost dru{tvenih i ideolo{kih kategorija s kojima se susre}u u svojim izvorima kao i onih kategorija koje izvode iz sopstvenih (~esto implicitnih) pogleda na svet. Iako ponekad sugeri{e da postoji koorelacija izme|u karaktera politi~kih institucja i diskurzivnih stilova. Language and Symbolic Power. Da bih ukratko opisala osnovne termine koje }u koristiti. 7 Imperijalni slu~aj .“ in Pierre Bourdieu. nestaje kada se samo to okru`enje shvati kao proizvod kulture. 1–31. `elim da po|em od Fukoovog pojma diskursa. „Review Essay on Pierre Bourdieu. Fuko odbacuje princip uzro~ne analize. Mada su predstavljeni kao alternativa materijalisti~kom determinizmu.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ed. a „kultura“ u u`em smislu postaje samo jedan aspekt „kulture“ u {irem zna~enju. Thompson. trans. odnose se na mehanizme pomo}u kojih se diskursi ispoljavaju i do`ivljavaju.7 Napetost izme|u mi{ljenja ili umetnosti. 1991). Sociolozi Mi{el de Serto i Pijer Burdije dalje razvijaju prakti~nu ili dru{tveno ukorenjenu (ugra|enu) dimeziju kulture kao organizacionog principa koji strukturi{e `ivot i organizuje distribuciju dru{tvenih resursa (bogatstva i mo}i). Diskurs kod njega nije proizvod individualne – ili ~ak kolektivne – inicijative i imaginacije ve} pre strukturi{u}i uslov osobenih vidova izra`avanja ljudi. 110 Rusije iz ugla kulture tokom poslednjih dvadesetak godina. kao i: Paul DiMaggio. 1460–1474. ali odbacuje Marksovu shemu ure|enog istorijskog razvoja i negira vezu izme|u klasnog interesa i socijalnog delanja. kao nau~ene modele pona{anja koji se prenose s generacije na generaciju defini{u}i zajednicu (i razlike me|u pojedinim njenim delovima). Thompson. Pro{iriju}i delovanje Grami{ijevog pojma hegemonije Fuko isti~e ulogu kulture u odr`avanju politi~ke dominacije i u promovisanju istorijske promene. ali ne i razre{ena u okviru marksisti~ke misli. tj.

ekonomiji“. 1981). kako su aktivisti razvijali i {irili svoje ideje. Moscow. Okre}u}i se autobiografiji u potrazi za uvidom u li~na iskustva. 1982). P Tompsonovog rada o „moralnoj . Moral Communities: The Culture of Class Relations in the Russian Printing Industry. Istovremeno. porodi~no poreklo i rodne ideale. kao pitanje ponude. 1989).10 Slede}i primer D`ejmsa Skota (James Scott – oru`je slabih) i @aka Ransijera (Jacques Rancière – La nuit des prolétaires). posmatra~ i u~esnik (obla~enje. Society. Zelnik (Stanford: Stanford University Press. Laura Engelstein. 1905: Working-Class Organization and Political Conflict (Stanford: Stanford University Press. and Revolution (Stanford: Stanford University Press. Zelnikov student Mark [tajnberg (Mark Steinberg). Gerald Surh. 10 Reginald E. tj. neki istori~ari radni~ke klase su tokom sedamdesetih godina po~eli da interpretiraju kolektivno pona{anje kao zaseban jezik. Law and Disorder on the Narova River: The Kreenholm Strike of 1872 (Berkeley: University of California Press. a pod uticajem E. 1905 in St. Ovi koreni su o~igledni u opse`noj literaturi koja se (i ovde i u Sovjetskom Savezu) bavila utvr|ivanjem istorijskog razvoja revolucionarne ideologije i njenih veza sa „inteligencijom“ – kategorijom koja je definisana kulturnim atributima. Moscow Workers and the 1917 Revolution (Princeton: Princeton University Press. Zelnik pored ideologije otkriva i druge zna~ajne dimenzije: eti~ke veze. 1867–1907 (Berkeley: University of California Press. a s druge. and ed. na~ina na koji su te ideje prihvatali. Zelnik. a ne socijalnim polo`ajem. Petersburg: Labor. 1986). tj. maniri. S obzirom na strukturu argumentacije i izvore na koje se pozivaju. 9 A Radical Worker in Tsarist Russia: The Autobiography of Semen Kanatchikov. trans. odbacivali ili pogre{no tuma~ili oni kojima su bile namenjene. 8 111 .8 Drugi su tra`ili klju~ klasnog identiteta i psihologije masa ne u konfliktu ve} u okviru popularne kulture i svakodnevnog `ivota.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI mentacije mo`e na}i u klasi~nim temama socijalne istorije.11 Diane Koenker. posmatra radni~ku elitu iz novog ugla i otkriva granice modela klasne svesti. pitanje kako su mase reagovale na svoje radikalne mentore postavljalo se kao kulturni problem iz dve perspektive: s jedne strane. Poku{avaju}i da de{ifruju unutra{nji svet obi~nih radnika. proizvo|a~ (pisac). Reginald E. 1995). Istra`uju}i proces koji je radnike doveo do prihvatanja radikalne pozicije. 11 Mark D. jezik)9. Reginald Zelnik otkriva da je radikalizovani radnik Semjon Kana~ikov (Kanatchikov) bio opsednut kulturom u svim njenim oblicima: kao konzument (~italac). On tako|e istra`uje i kulturne vrednosti koje su branitelji reda i zakona suprotstavljali radni~kim pozivima na moral. kao pitanje potra`nje. istori~arima je bilo lak{e da poveruju kako su uspeli da proniknu u motive obrazovanih lidera nego da su otkrili zna~enje koje su njihovi slogani mogli imati za mase koje su ih sledile ili ignorisale. Steinberg.

112 Pitanje „popularne kulture“ u radni~kom kontekstu je tako obuhvatilo barem dva domena: s jedne strane. Customs in Common (London: Merlin Press. Culture. Practices. a s druge. John Drury (Philadelphia: Temple University Press. 12 Jeffrey Brooks. U kolekciji dokumenata Entertaining Tsarist Russia: Tales. and Power in St. French ed. Bloomington: Indiana University Press. Nasuprot tome. Movies. Scott. Eklofova (Ben Eklof) studija o {kolovanju na selu navela ga je da poveruje kako su seljaci izbegavali 1992). [tajnberg je otkrio da {tamparski radnici nisu razmi{ljali samo u skladu sa kolektivnom solidarno{}u. trans. Pismenost i narodno obrazovanje predstavljali su klju~ za razumevanje dinamike dru{tvenih promena na selu. Na osnovu onoga {ta je nu|eno na tr`i{tu jeftinih knjiga. 1994). James C. ideolozi i biznismeni. Iako je Bruks tvrdio da je prona{ao otvorenost prema novim vrednostima i `elju da se raskrsti sa pro{lo{}u. Patriotic Culture in Russia during World War I (Ithaca: Cornell University Press. D`efri Bruks (Jeffrey Brooks) skicira psiholo{ki profil socijalno ambicioznih. 1779–1917 (edited by James von Geldern and Louise McReynolds. Plays. Stephen P. 1989. Steinberg (Princeton: Princeton University Press. When Russia Learned to Read: Literacy and Popular Literature. 1985).tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 1981). Jacques Rancière. O komercijalnoj knji`evnoj produkciji videti: Beth Holmgren.“ in Cultures in Flux: Lower-Class Values. Ads. and Resistance in Late Imperial Russia. „Worker-Authors and the Cult of the Person. . and Images from Russian Urban Life. Thompson. 1900–1914 (Berkeley: University of California Press. 1995). Obi~an svet ~ak i u ulozi konzumenta ispoljava vlastitu volju. Steinberg. 13 Joan Neuberger. iste te ljude koji samo od materijala iz svakodnevnog `ivota proizvode kulturu. 168–184. Weapons of the Weak: Everyday Forms of Peasant Resistance (New Haven: Yale University Press. mada ne-ideolo{ke stavove. Rewriting Capitalism: Literature and the Market in Late Tsarist Russia and the Kingdom of Poland (Pittsburgh: University of Pittsburgh Press. Ispituju}i simboli~ke efekte buntovni~kog pona{anja ona huligana predstavlja kao samo-definisani kulturni tip koji koristi jezik gesta i delanja da bi izrazio politi~ke. ve} pona{anjem. 1985). Jokes. odnos popularne kulture spram otvoreno politi~kih tema javlja se u diskusiji o patriotizmu kao stilu masovne tr`i{ne produkcije – videti: Hubertus F. 1993). Frank and Mark D. E. Songs. Hooliganism: Crime. Jahn. kulturnih sadr`aja gladnih `ena i mu{karaca koji prave vlastite izbore ili barem odabir po`eljnih snova.. 1998). Petersburg. Nights of Labor: The Workers’ Dream in Nineteenth-Century France. 1861–1917 (Princeton: Princeton University Press.13 Kao i u slu~aju radni{tva. ed.12 Da bi stekla uvid u misli obi~nih ljudi D`oan Nojberger (Joan Neuberger) ne bavi se {tampom ili nekim drugim formalno-kulturnim izra`ajnim sredstvima. ve} tako|e i sa personalnim samoizra`avanjem: Mark D. obi~ne ljude kao konzumente kulture kojima se udvaraju intelektualci. P. 1998) prikazan je opseg kulturnih proizvoda dostupnih na gradskim pijacama. 1991). prou~avanje seoskog `ivota neizbe`no je pokrenulo pitanja kulture.

kako sami kulturni izrazi mogu biti politi~ka forma ([tajnberg i Nojeberg) i najzad. Village Culture. 1862–1919 (Evanston. preko donekle druga~ijeg pitanja. Crime.16 Krenuv{i od direktno politi~kih tema kao {to su ideologija i nastanak dru{tvenih pokreta. Ova pitanja kre}u se u rasponu od zagonetke koju predstavlja na~in na koji kulturne vrednosti doprinise samo-razumevanju ili mobilizaciji (Zelnik i [tajnberg). 16 Catriona Kelly. and Popular Pedagogy. IL: Northwestern University Press.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI ono za {ta su mislili da bi im naru{ilo poznati svet. Nicholas Rzhevsky (Cambridge: Cambridge University Press. Bruks mo`e samo da spekuli{e o tome kako se obi~an ~italac odnosio prema onome {to je ~itao. Peasant Dreams and Market Politics: Labor Migration and the Russian Village. Ben Eklof and Stephen Frank. Folklorni `anrovi koji su se tokom XIX veka smatrali autenti~nim izrazom lokalnih ili doma}ih tradicija bili su zapravo podvrgnuti intervencijama kulturno sofisticiranih autsajdera koji su oblikovali i tuma~ili ono ~ijem su o`ivljavanju ili stvaranju doprineli. 1870–1917 (Cambridge: Cambridge University Press. 1861–1905 (Pittsburgh: University of Pittsburgh Press. 1996). Prate}i proizvode masovnog tr`i{ta knjiga. Crime. Frank. 1990). Peasant Icons: Representations of Rural People in Nineteenth-Century Russia (Oxford: Oxford University Press. Za dalju raspravu o tome koliko su seljaci usvajali nove poglede i koliko su se dr`ali postoje}ih tradicija. Arts and Crafts in Late Imperial Russia: Reviving the Kustar Art Industries. eds. and Politics of European Russia. 1856–1914 (Berkeley: University of California Press. 1861–1914 (Berkeley: University of California Press.14 Oslanjaju}i se na izvore koje su stvorili obrazovani posmatra~i i nastoje}i da utvrde u njima dominantne metafore (kultura kao perceptivna matrica). Alison Hilton. eds. 1993). Gary Thurston. 14 113 . Cathy A. 1800–1921 (Princeton: Princeton University Press. te{ko je ste}i uvid u subjektivnu dimenziju koju [tajnberg ekstrahuje iz napisa nedavno opismenjenih {tampara. Esther Kingston-Mann and Timothy Mixter. 1986). 1999). do teme koja obra|uje doprinos kulturBen Eklof. Frank. Me|utim. Cultural Conflict. 1998). 1990). te {ta su te tradicije bile. istori~ari poku{avaju da rekonstrui{u navike i praksu koje su gradile `ivot u zajednici (kultura kao `iva membrana)15. istori~ari su tako kroz seriju pitanja formulisali odnos izme|u kulture i politike. videti: Jeffrey Burds. Catriona Kelly. 1976). Culture. Stephen P. Peasant Economy. 1990). and Justice. Salmond. The World of the Russian Peasant: Post-Emancipation Culture and Society (Boston: Unwin Hyman. Wendy R. Petrushka: The Russian Carnival Puppet Theatre (Cambridge: Cambridge University Press. Cultural Conflict. Russian Folk Art (Bloomington: Indiana University Press. Frierson. ed. Rebels in the Name of the Tsar (Boston: Houghton Mifflin. and Justice in Rural Russia. 1998). 1995). Cultures in Flux. 1998)..“ in The Cambridge Companion to Modern Russian Culture. 125–158. 15 Daniel Field.. Russian Peasant Schools: Officialdom. The Popular Theatre Movement in Russia. „Popular Culture.

The Keys to Happiness: Sex and the Search for Modernity in Fin-de-Siècle Russia (Ithaca: Cornell University Press. trans.. 1975).. 114 nih elita ne samo u politi~kom obrazovanju masa nego i u proizvodnji navodno folklornih kulturnih stilova. ed. 1. 17 . 1976). Ja sam. 1975). in Toward an Anthropology of Women. prema Fukou. urbana ili kultura radni~ke klase predstavljaju termine s o~igledno tautolo{kom funkcijom – jer oni ozna~avaju sve {to odre|ene grupe proizvode i koriste. French ed.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Robert Hurley (New York: Pantheon. Onoga trenutka kada su politi~ke konfrontacije karakteristi~ne za {ezdesete godine bile istro{ene. Alan Sheridan (New York: Pantheon. Joan Wallach Scott. pitanja vezana za kulturu poput feminizma i osloba|anja homoseksualaca zauzela su centralno mesto. trans. Costlow. Narastaju}a litertatura o rodu i seksualnosti pomogla mi je da odredim domete ovog obrta. medicine i kriminologije koje. polazio je od Fukoovog koncepta „seksualnosti“ koja nije shva}ena kao univerzalna kategorija. „Gender: A Useful Category of Historical Analysis“. The History of Sexuality. 157–210. Rayna R. Za knji`evni pristup temama seksualnosti videti: Jane T. Discipline and Punish: The Birth of the Prison. ali u kojoj je jo{ uvek bio na snazi stari politi~ki poredak. Stephanie Sandler. eds. imaju centralnu ulogu u konstituisanju moderne li~nosti i moIako je koncept ’roda’ (gender) me|u istori~arima 1986. Michel Foucault. 1993). na primer. korpus znanja i profesionalne discipline. 1978. Lako se mo`e podle}i isku{enju da se okretanje kulturi (cultural turn) u prou~avanjima istorije dovede u vezu s okretanjem subjektu (subjective turn) u ameri~kom politi~kom `ivotu. Lakana i Levi Strosa: „Traffic in Women: Notes on the ‘Political Economy’ of Sex“. Cf. 1992).18 Ovi mehanizmi su bili konstituisani kroz specifi~ne na~ine mi{ljenja. a potom sam osamdesetih pre{la na pitanje kako su socijalni akteri `udeli za autoritetom. godine popularizovala D`oana Skot. Prou~avaju}i oblasti prava. American Historical Review 91: 5 (1986). ali i kao podaci o tome {ta one proizvode i kako se pona{aju da bi se to koristilo s ciljem definisanja tih grupa. and Judith Vowles. Sexuality and the Body in Russian Culture (Stanford: Stanford University Press. Izazov je bio videti kako se ovaj model pona{a u sredini u kojoj su dru{tveni i kulturni procesi povezani sa zapadnim tipom moderne. selja~ka kultura.. 1053–1075. 18 Laura Engelstein. ovi radovi su tako|e stvorili socijalnu geografiju kulture: seoska kultura. French ed. sedamdesetih godina po~ela karijeru istra`ivanjem koje se bavilo pitanjem kako se dru{tvo suprotstavlja autoritetu dr`ave. Reiter (New York: Monthly Review. on je ve} bio artikulisan u uticajnom eseju Gejle Rubin koji se oslanjao na ~itanje Frojda.17 Moj projekat koji je rezultovao knjigom Klju~evi sre}e. ve} kao jedan od istorijski specifi~nih mehanizama dru{tvene samo-regulacije koji je nastao u Evropi posle pada tradicionalnih re`ima. vol. Usput. 1978.

and Bolshevism. 338–353. Vilijam Vagner (William Wagner) ispitivao je pravne institucije kao riznicu kulturnih vrednosti. Marriage. 376–381. zatvor). s jedne strane. (revidirana verzija ovog rada objavljena je kao XII poglavlje knjige Foucault and the Writing of History. Wagner. Po{av{i od koncepta „seksualnosti“. za razumevanje li~nosti (sopstva-self)20. 1983). knjiga se pretvorila u studiju o liberalizmu i civilnom dru{tvu pred kraj carskog re`ima. 1978). Mothers and Daughters: Women of the Intelligentsia in Nineteenth-Century Russia (Cambridge: Cambridge University Press. and Law in Late Imperial Russia (Oxford: Oxford University Press. zna~ajnih posebno kako s obzirom na `ene. Oni su dokumentovali profesionalni i 19 Taj na~in argumentacije dalje je razvijen u: Laura Engelstein. The Women’s Liberation Movement in Russia: Feminism. Ova perspektiva je na jednom nivou podrazumevala tuma~enje nekih Fukoovih metodolo{kih ciljeva. u Klju~evima sre}e primenila sam Fukoov koncept seksualnosti kao sredstvo analize. ed.19 S jedne strane. 1860–1930 (Princeton: Princeton University Press. Barbara A. Nihilism. vezu izme|u „diskursa“ i „disciplina“. utvr|eno je da model diskursa nije podesan za obja{njenje ograni~enja i prepreka njegove operacionalizacije u Rusiji. s druge strane. 1994). a na drugom nivou ona je sledila neka pitanja koja su ranije pokrenule druge kolege koje se bave temom Rusije. 1994). te nastanka modernog dru{tva pod okovima apsolutisti~ke vlasti. 115 . ali nisu mogli da odgovore na njih. Kako su institucije i diskursi delovali jedni na druge? Na koji na~in institucije nisu bile i diskursi? Kakva je bila uloga dr`ave? Usredsre|uju}i se na javne debate i predstave Klju~evi sre}e pokrenuli su ova pitanja.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI dernog dru{tva na Zapadu. „Combined Underdevelopment: Discipline and the Law in Imperial and Soviet Russia“ and „Reply. Generalno. ali sam polemisala sa Fukoom. S druge strane. Knjiga je najdirektnije inspirisana pionirskom studijom Ri~arda Stajtsa (Richard Sitites) o `enskom pokretu u kojoj su kombinovani uvidi o dru{tvenom razvoju s istorijom ideja i istorijom manira. Jan Goldstein (Cambridge: Blackwell. Property. tu je upotrebljen model diskursa na jedan ne-fukoovski na~in i pribegnuto je strategijama izvedenim iz sociologije znanja da bi se identifikovali autori odre|enih intelektualnih ili prakti~nih stilova. I pre nego {to se kristalizovao pojam roda Stajts i Barbara Engel su razumeli da su `ene kao (socijalni akteri) i „`ensko pitanje“ (kao tema) bili zna~ajni elementi polit~ke pri~e XIX veka. William G. U me|uvremenu. tako i u mnogo {irem smislu. Engel. ve} su artikulisali ili barem nagovestili Ri~ard Vortman (Richard Wortman) i Brus Linkoln (Bruce Lincoln). 20 Richard Stites. medicina.“ American Historical Review 98: 2 (1993). Slu~aj Rusije pokrenuo je pitanje {ta je to „tamo“ u labavo definisanom kulturnom polju remetilo ne samo dejstvo uvezenih ideja nego i njihova institucionalna ovaplo}enja (pravni sistem.

te postavili pitanje kako je taj segment vladaju}e elite uspeo da preokrene svoje primarno stanovi{te do ta~ke promene institucionalne osnove na kojoj je sam po~ivao.. Printing. Vi{e o pitanju da li se u poznoj imperijalnoj Rusiji razvila „javna sfera“ ili „javno mnjenje“ u zapadnom smislu te re~i. Samuel Kassow. s dru{tvenim promenama koje su proizvele lai~ku ~itala~ku publiku kao i s uticajima op{teg obrazovanja na pojavljivanje odre|enih ukusa ili `elja. Deborah A. Publishing. ed. 1825–61 (DeKalb. and the Origins of Intellectual Life in Russia.. uklju~uju}i istra`ivanja obrazovnog sitema i profesija22.. 1985) 24 Videti i: Louise McReynolds. Russian Physicians in an Era of Reform and Revolution. John F. 1700–1800. Martinsen. Bruce Lincoln. eds. (New Haven: Yale University Press. E. s otvaranjem komercijalnih tr`i{ta. (Princeton: Princeton University Press. ve} javna svest (domen masovne kulture.23 U knjizi Kad je Rusija nau~ila da ~ita. 22 O profesijama videti: Nancy Mandelker Frieden. 18.21 Teme iz kulture kojima se bavi ova grana akademske literature. 1982). Hutchinson. ed. 1990). The Development of a Russian Legal Consciousness (Chicago: University of Chicago Press. 1981). In the Vanguard of Reform: Russia’s Enlightened Bureaucrats. Jo{ od vremena pojavljivanja 21 Richard S. 1991). razlikuju se od tema kojima su se bavili istori~ari radni~ke klase. 1991). 1856–1905 (Princeton: Princeton University Press. videti: William Mills Todd III. NY: M. Politics and Public Health in Revolutionary Russia.) Russian Formalism: A Retrospective Glance. 1890–1918 (Baltimore: Johns Hopkins University Press. 1976).24 Ovaj pravac istra`ivanja motivisan je pitanjima koja su u vezi sa analizom politike i dru{tvene strukture. 23 Gary Marker. videti: Edith Clowes. 1985). 1997). Balzer. „Literature as an Institution: Fragments of a Formalist Theory“. A Festschrift in Honor of Victor Erlich. Harley D. Russia’s Missing Middle Class: The Professions in Russian History (Armonk. ili obrazovanog – i poluobrazovanog – mi{ljenja koje spaja ljude). 116 politi~ki etos ljudi koji su kreirali emancipaciju i velike reforme. Between Tsar and People: Educated Society and the Quest for Public Identity in Late Imperial Russia (Princeton: Princeton University Press. povezuju}i svet petpara~ke literature koja je postala mogu}a zahvaljuju}i tehnolo{kim pomacima u {tamparskoj industriji.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. and James West. Bruks pronalazi analogije sa onim {to se de{avalo na Zapadu. Sharpe. . The News Under Russia’s Old Regime (Princeton: Princeton University Press. Tako|e. Wortman. Autore ovih radova ne zanima priroda klasne svesti (delovanje podela i konflikta na dru{tvene odnose). Na tom tragu Geri Marker (Gery Marker) sledi Jirgena Haberamsa i tvrdi da je javna sfera nastala u XVIII veku. 1996). IL: Northern Illinois University Press. in: Robert Louis Jackson and Stephen Rudy (eds. Literary Journals in Imperial Russia (Cambridge: Cambridge University Press.

1992). 1968). sinteze i dokumentarne kolekcije. Theatrical. Institutions. kao i knjigu Orlanda Figisa o umetnosti i dru{tvu u XIX veku (u {tampi). 1978). IL: Northern Illinois University Press. spiritualizmom i slobodnim zidarstvom. and Bakhtin (New Haven: Yale University Press. idem. 1999).28 Nije. Views from the Other Shore: Essays on Herzen. The Image of Peter the Great in Russian History and Thought (Oxford: Oxford University Press. Hamburg. 1987). 117 . Alexander M. 1986). tematske eseje i studije o politi~kom mi{ljenju koje su mnogo manjeg.27 Sli~no tome. ed. 1999). 26 Aileen Kelly. Neki od tih radova. Kao primer rada nadahnutog te`njom ka sintezi videti: Richard Stites. Reformers. odre|enim tekstovima i stilskim periodima. 1828–1866 (Stanford: Stanford University Press. IL: Northern Illinois University Press. 1985). Toward Another Shore: Russian Thinkers between Necessity and Chance (New Haven: Yale University Press. The Icon and the Axe: An Interpretive History of Russian Culture (New York: Knopf. istra`iva~i su dokumentovali u~e{}e Rusije u transnacionalnim intelektualnim pokretima. Nicholas Riasanovsky. Douglas Smith.26 Istori~ari umetnosti su u okviru svog domena proizveli detaljne studije.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI knjige D`ejmsa Bilingtona (James Billington) Ikona i sekira (1968) koja predstavlja kompendijum prihva}enih ideja. uvek posve jednostavno uklopiti ovakve teme u ubedljiv inter25 James H. knji`evni kriti~ari su se posvetili pojedina~nim autorima. 1982). and Narrative (Cambridge: Harvard University Press. Reactionaries: Russian Conservative Thought and Politics in the Reign of Alexander I (DeKalb. Romantics. i istori~ari su se ponekad okretali usko defnisanim ili marginalnim pojavama da bi preko njih obradili teme koje imaju {ire zna~enje. ipak imaju ambiciju da defini{u kulturno polje i na~in njegovog funkcionisanja. William Mills Todd III. Martin. 1800–1914 (Stanford: Stanford University Press. 28 Maria Carlson. 1875–1922 (Princeton: Princeton University Press. Boris Chicherin and Early Russian Liberalism. Andrzej Walicki. Mikhail Bakunin: A Study in the Psychology and Politics of Utopianism (Oxford: Oxford University Press. 27 Na primer. Gary M. Literature and Society in Imperial Russia. ali su istovremeno utvrdili zna~enje koje su ove mode poprimile u lokalnom (ruskom) kontekstu. Billington. i Fiction and Society in the Age of Pushkin: Ideology. and Artistic Life in the Twilight of Serfdom. Chekhov. Pleasure and Power in Old Russia: Musical. istori~ari uglavnom izbegavaju preterano obuhvatne preglede umetnosti i dru{tva. 1998).25 Oni stvaraju individualne portrete. me|utim. Aileen Kelly.. „No Religion Higher Than Truth“: The History of the Theosophical Movement in Russia. Working the Rough Stone: Freemasonry and Society in Eighteenth-Century Russia (DeKalb. iako su ograni~enog obima. 1993). Legal Philosophies of Russian Liberalism (Oxford: Oxford University Press. 1997). podesnijeg obima. Bave}i se ruskim romantizmom.

ali etos i praksa pravoslavlja tek po~inju da zaokupljaju pa`nju istori~ara. and Georgia (DeKalb. „Paradigms.. 50–76. Yale University. Poverty is Not a Vice: Charity. Videti i njen zbornik: Nietzsche in Russia (Princeton: Princeton University Press. Nichols and Theophanis George Stavrou. „Chapels and the Ecclesial World of Prerevolutionary Russian Peasants“.D. Freeze. „Popular Orthodoxy in Late Imperial Russia“ (Ph. Ovaj impuls je. Taklo|e. Holy Women of Russia: The Lives of Five Orthodox Women Offer Spiritual Guidance for Today (San Francisco: Harper. Batalden. Slavic Review 55: 3 (1996). Slavic Review 57: 1 (1998). 118 pretativni okvir: da li fascinacija okultnim u srebrnom dobu29 zna~i da su Rusi odbacuju}i nauku zarad misti~nog sujeverja nazadovali. idem.31 Odnos izme|u religijskih vrednosti i javnog `ivota tako|e zavre|uje pa`nju istra`iva~a s obzirom na to u kojoj meri su slavenofilske pretpostavke dominirale konvencionalnim ali i akademskim mi{ljenjem. „Miracle-Working Icons. 1978).32 Popu{tanje stega koje su u sovjetsko doba ograni~avale mogu}nost diskusije o religiji kao i religijsku praksu bez sumnje podstaklo je nova istra`ivanja. Russian Orthodoxy under the Old Regime (Minneapolis: Minnesota University Press. The Russian Levites: Parish Clergy in the Eighteenth Century (Cambridge: Harvard University Press. svakako.. ed. 26–48. „Myths of the 29 . 864–877. idem. Slavic Review 57: 4 (1998). videti: Laura Engelstein. Reform. O ovoj interpretativnoj tradiciji videti: Timothy McDaniel. Society and the State in Imperial Russia (Princeton: Princeton University Press. Kao komentar. Chulos. kao i mnoge Frizove ~lanke. noviji: Stephen K. treba preispitati same stereotipe. 1993). Chris J. The Agony of the Russian Idea (Princeton: Princeton University Press. 585–613. The Occult in Russian and Soviet Culture (Ithaca: Cornell University Press. Vera Shevzov. Ukraine. Counter-Reform (Princeton: Princeton University Press. 33 O XIX veku. 1994). The Parish Clergy in Nineteenth-Century Russia: Crisis. Seeking God: The Recovery of Religious Identity in Orthodox Russia.). Laurie Manchester. 1993). and Other Clues to Russian Spiritual Culture: Some Post-Soviet Thoughts“. Gregori Friz (Gregory Freeze) je mnogo doprineo osvetljavanju unutra{njeg funkcionisanja Pravoslavne crkve i socijalnog profila sve{tenstva. and Authority in the Russian Orthodox Church. ili ona mo`da samo potvr|uje da oni nisu ni{ta lakoverniji od stanovnika severnog dela dr`ave Njujork?30 Zapravo.33 Fragmentacija SovjetIzraz „srebrno doba“ odnosi se naj~e{}e na umetni~ke pokrete u Rusiji tokom burnih godina s kraja devetnaestog i po~etka dvadesetog veka (prim. videti: Brenda Meehan. 1983). dissertation. 1861–1917“. 31 Klasi~ni radovi o tome su: Robert L. 1996). 32 O me|uodnosu sakralnih i svetovnih vrednosti videti: Adele Lindenmeyr. videti: Gregory L. eds. „The Secularization of the Search for Salvation: The Self-Fashioning of Orthodox Clergymen’s Sons in Late Imperial Russia“.prev. IL: Northern Illinois University Press. Pathologies. Russian Review 58: 1 (1999). ed.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Freeze.. 1997). 1986). dodatno osna`en poja~anim interesovanjem za religiju {irom savremenog sveta. 30 Bernice Glatzer Rosenthal. 1996). 1977). Gregory L. Laity.

Russian History 22: 2 (1995). University of Pennsylvania. Canadian Ethnic Studies 27: 3 (1995). Evtukhova ŠCatherine Evtuhov¹. Pod uticajem Kliforda Gerca (Cliford Geertz) i Jurija Lotmana. Ospovat. 35 Boris Gasparov. Videti i diskusiju: „Orientalism and Russia“. Naglasak na predstavama ukazuje na uticaj Saidovog Orijentalizma (Orientalism. Me|utim. dissertation. doprineli su da se pa`nja usmeri ka takozvanim etni~kim i kulturnim razlikama. 1992). Castration and the Heavenly Kingdom: A Russian Folktale (Ithaca: Cornell University Press. and Tolerance in Russia (Ithaca: Cornell University Press. eds. 1700–1917 (Bloomington: Indiana University Press. Literatura o postkolonijalizmu koja je razvila sopstvene metodolo{ke uvide. Arctic Mirrors: Russia and the Small Peoples of the North (Ithaca: Cornell University Press. fon Khagen ŠMark von Hagen¹. and M. 1997). Kazan’. 1999). Of Religion and Empire: Missions. Nadieszda Kizenko.. Russia’s Orient: Imperial Borderlands and Peoples. „Heretics and Colonizers: Religious Dissent and Russian Colonization of Transcaucasia. Vortman istra`uje ekspresivne resurse uz pomo} kojih su vladari posle Petra Pious or Pagan Peasant in Post-Emancipation Central Russia (Voronezh Province)“. Nicholas Breyfogle. kao i etni~ko nasilje na Balkanu.35 U svojoj inovativnoj studiji o monarhiji kao simboli~kom sistemu Ri~ard Vortman (Richar Wortman) redefini{e sam pojam centra. Geschichte.I. Conversion. Robson. A Prodigal Saint: Father John of Kronstadt and the Russian People (University Park. Mark Bassin. „Building Doukhoboriia: Religious Culture. Brower and Edward J. Moskva. O strovercima i drugim otpadnicima. Old Believers in Modern Russia (DeKalb.. 1994).G. Beck. videti: Roy R. 1845–1895“.. New York: Pantheon. A.34 Novo interesovanje za lokalnu kulturu. eds. Peterburg: Rossiiskaia imperiia vzgliadom iz raznykh uglov (Moscow: O. Kritika 1: 4 (Fall 2000). Social Identity and Russian Colonization in Transcaucasia. 119 . E.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI skog Saveza na njegove kulturne i administrative komponente. Kao primer osetljivosti za kulturnu dimenziju videti: Yuri Slezkine. 24–51. 1997). Russland als vielvölkerreich: Entstehung. idem. 1998). 2000). 691–727. eds. 34 Najva`niji sinteti~ki pregled je: Andreas Kappeler. ohrabrila je istori~are da se fokusiraju na ove teme. 1995). O religijskoj dimenziji videti: Michael Khodarkovsky and Robert Geraci. Lazzerini. 181–216. izmi{ljenih tradicija i lokalnih kultura u organizovanju politi~kog prostranstva kao i njihovom doprinosu na~inu na koji je upravljano imperijom. Nije novost da je imperijalna Rusija bila multikonfesionalna i multietni~ka. 1830–1890“ (Ph. Imperial Visions: Nationalist Imagination and Geographical Expansion in the Russian Far East. 1999). H.. stereotipa. 1840–1865 (Cambridge: Cambridge University Press. 2001). Tako|e: Daniel R. kulturne razlike i kulturnu dominaciju u kolonijalnom stilu skrenulo je pa`nju sa autokratskog centra. u posledenje vreme te`i se preoblikovanju op{tih kontura istorijskog narativa pri ~emu se nagla{ava uloga predstava. 1978). IL: Northern Illinois University Press.D. PA: Pennsylvania State University Press. Zerfall (Munich: C. Laura Engelstein.

New Republic. estetski pravci – sve je to davalo monarhiji jezik mo}i koji se {irio u koncentri~nim krugovima iz centra. „Ideas Matter: Review of Orlando Figes. 38 Na primer: J. „Misanthrope. ed. TLS. 2 Vols. The Soviet Tragedy: A History of Socialism in Russia. Richard Pipes. „East Is East: Review of Martin Malia. Ceremonija. spomenici. od dvorjana do stanovnika gradova. debata o karakteru sovjetskog sistema je tako|e imala i jednu o~iglednu dispoziciju prema kulturi. 120 komunicirali i osna`ivali svoju mo}. Arhivski izvori mu dozvoljavaju da prodre u karakter careva koji je bio pod uticajem ostalih ~lanova dvora i istovremeno uticao na njih. The Paradise Myth in Eighteenth-Century Russia: Utopian Patterns in Early Secular Russian Literature and Culture (Stanford: Stanford University Press. Scenarios of Power: Myth and Ceremony in Russian Monarchy. idem. Origins of the Great Purges: The Soviet Communist Party Reconsidered. takozvani revizionisti se manje usredsre|uju na ulogu ideologije u kreiranju staljinisti~kog ishoda. 6–7. 26 April and 3 May 1999. Mada prete`no usredsre|ena na partije. 31 January 1997. The Unknown Lenin: From the Secret Archive (1996)“. A People’s Tragedy: A History of the Russian Revolution. 1933–1938 (Cambridge: Cambridge University Press. saglasni su da je komunizam bio podstaknut ideolo{kim ube|enjima i uveden nametanjem ideja. 37 Videti: Martin Malia. O dvorskoj kulturi videti i: Stephen Lessing Baehr. 1994). 1991). 100–08. 1995 and 2000). pa do obi~nog sveta u najudaljenijim delovima monarhije. Vortman analizira simbole i mitove koji su uspevali – ili nisu uspevali – da uliju strahopo{tovanje.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.36 Pokazuju}i kako su se monarsi koji su do{li na vlast posle Petra Velikog predstavljali relevantnoj politi~koj javnosti.. Los Angeles Times (16 March 1997). 1917–1991 (New York: Free Press. lidere i ideologiju. prenose}i odre|ene vrednosti i stilove vladanja. Arch Getty. a vi{e na zna~aj u~estvovanja masa u implementaciji autoritarnih ciljeva re`ima.37 Nasuprot njima. Pitanje politi~kog autoriteta imalo je uvek centralno mesto u istra`ivanjima sovjetskog perioda. ode}a. Martin Malia. (Princeton: Princeton University Press. Ri~ard Pajps (Richard Pipes) i Martin Malija (Martin Malia). ve} pripadaju demonstrativnom repertoaru starore`imskog suvereniteta i nisu primereni narastaju}im zahtevima moderne d`ave. mada razli~itih mi{ljenja o tome koje tradicije treba kriviti zbog nesre}nih rezultata. Kultura sovjetskog stila . 1891–1924 (1996)“. Ovo nisu novoizrasli pipci discipline i diskursa kojima se u Fukoovskoj post-tradicionalnoj shemi name}e autoritet. 6–7. ~esto imaju}i otvorene politi~ke namere. Russia Under Western Eyes: From the Bronze Horseman to the Lenin Mausoleum (1999)“.38 Oni insistiraju na kompleksnosti pro36 Richard Wortman. dok su oni prihvatali dominantne tonove odre|enog perioda. Cynic – and Fanatic: Review of Richard Pipes.

Sheila Fitzpatrick. U polemici sa Fricpatrikovom. 41 Sheila Fitzpatrick. urbanog planiranja i literature. ali insistira da se ne{to posebno de{avalo u konkretnoj istorijskoj konstelaciji prelaska sa NEP na petogodi{nji plan. ibid. „Cultural Revolution Revisited“. {to prihvata i Ficpatrikova. 1978). To je koliko hronolo{ko. godine priredila [ejla Ficpatrik (Sheila Fitzpatrick)41. ali se (kao praksa) vra}a na stra`nja vrata. ve} i da bi istakla zna~aj kulturnih procesa u prelasku s NEP na petogodi{nji plan. psihologije. idem. 16.40 ^ak i kada se literatura o sovjetskom periodu usmerava ka kulturi kao oblasti izra`avanja i predstavljanja. Autori ovih eseja obra|uju najrazli~itije teme. do istorije kao profesije. ed.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI cesa ostvarenja ovih ideolo{kih ciljeva i odbacuju pretpostavku totalitarnog modela o centralizovanoj kontroli odozgo na dole. Cultural Revolution in Russia. 1928–1931. koji je 1978. od obrazovanja. toliko i interpretativno odre|enje. Ficpatrikova koristi izraz „kulturna revolucija“ ne da bi naglasila teme kojima su se preokupirali lideri Revolucije. idem. 1918–1929 (Ithaca: Cornell University Press. Sheila Fitzpatrick. 121 . 1997). Revolution of the Mind: Higher Learning among the Bolsheviks. pitanje politike nikada nije suvi{e daleko s obzirom na to da su i bolj{evici kulturu tretirali kao jednu od arena ideolo{ke i institucionalne borbe. On tvrdi da je kulturna politika zauzimala centralno mesto od po~etaka bolj{evi~ke vlasti.39 Kultura (kao diskurs) izlazi kroz prozor. Everyday Stalinism: Ordinary Life in Extraordinary Times: Soviet Russia in the 1930s (Oxford: Oxford University Press. 202–209. Pitanje kulture u smislu socijalne ukorenjenosti (byt) stoga postaje krucijalno za obja{njavanje odnosa dru{tva prema dr`avi. 181–201. 23–29. 266–268.. Predvodinik u raspravama o kulturi kao sredstvu politike bio je zbornik eseja Kulturna revolucija u Rusiji. Ficpatrikova nagla{ava do koje mere se politika prilago|avala izmenjenim okolnostima i zahtevima. prava. Peasant Rebels Under Stalin: Collectivization and the Culture of Peasant Resistance (Oxford: Oxford University Press. Odbacuju}i totalitarni model stati~nog re`ima koji dominira pasivnim masama.. 1998).42 Istori~ari ne vode rasprave samo o obimu pojma kulturna revolucija ve} i o meri u kojoj su domen kulture i sovjetska dr`ava bili u harmo1985). in Stalinismus vor dem zweiten Weltkrieg: Neue Wege der Forschung. Manfred Hildermeier with Elisabeth Müller-Luckner (Munich: Oldenbourg Verlag. 42 Michael David-Fox. ed. 1997). 1928–1931 (Bloomington: Indiana University Press. Majkl Dejvid-Foks (Michael David-Fox) joj prigovara zbog suvi{e ograni~ene upotrebe pojma „kulturne revolucije“. 1996). 40 Sli~nu opservaciju videti u: Manfred Hildermeier. 39 Lynne Viola. „Revision der Revision? Herrschaft. 1999). Pragmatists and Puritans: The Rise and Fall of the Party Control Commission (Pittsburgh: University of Pittsburgh Press. „What Is Cultural Revolution?“ Russian Review 58: 2 (April 1999). Anpassung und Glaube im Stalinismus“.

Plays and Folklore. bilo da je prihva}eno vlastitom voljom bilo da je posledica odre|enog plana mo`e i samo biti forma prinude. U studiji koja je sledila posle Revolucionarnih snova.). 122 niji ili u tenziji. u ponosno instrumentalnom sovjetskom smislu te re~i. eds.. 46 Peter Kenez. 1995). ed. Kulturni projekti su bili dizajnirani upravo s namerom da se stanovni{tvo uklju~i u aktivnosti koje oblikuju njihove stavove i percepcije. 47 Lynn Mally. Rosenberg. „Brave New Worlds“. ali odbija da utopijski impuls posmatra kao princip slobode koji je Staljin ugu{io. Russian Popular Culture: Entertainment and Society since 1900 (Cambridge: Cambridge University Press.46 Zaista. Songs.. Stites (ed. Tamo gde se Ficpatrikova i Dejvid Foks koncentri{u na politi~ku upotrebu kulture. 6 December 1990. esp. New York Review of Books. 1917–1953 (Bloomington: Indiana University Press. kada su umetni~ke inovacije pale u nemilost. Videti i zbirku dokumenata: William G.45 Nasuprot tome. Tako|e. Mass Culture in Soviet Russia: Tales. Peter Kenec (Peter Kenez) isti~e represivne ili manipulativne funkcije svih autorskih izraza. 60–67. On zaklju~uje da su neke forme kreativnosti uspele da izbegnu ideolo{ki program re`ima makar i time {to su nudile bezazleno zadovoljstvo kao oblik opu{tanja. Revolutionary Dreams: Utopian Vision and Experimental Life in the Russian Revolution (Oxford: Oxford University Press. Movies. 1995). Ajlin Keli (Aileen Kelly) prihvata nekontroverzni stav prema kome su umetnici avangarde promovisali utopijski duh koji je podgrevao revolucionarni zanos. University of Michigan Press. idem. 64. Culture of the Future: The Proletkult Movement in Revolutionary Russia (Berkeley: University of California Press. 61–62. 1917–1938 (Ithaca: Cornell University . u~e{}e. 2 vols. 1917–1929 (Cambridge: Cambridge University Press. 1992). Poems. 1989). 1984. Ona je uverena da je sama utopijska ideja nosila u sebi seme politi~ke i kulturne tiranije koje je kona~no oglasilo kraj njome inspirisanih umetni~kih eksperimenata. 1985). 1990).47 Razmere bolj{evi~kog kulturnog in`enje43 Richard Stites. Bolshevik Visions: First Phase of the Cultural Revolution in Soviet Russia.43 Komentari{u}i Stajtsovu romantiziranu viziju ranih sovjetskih godina.44 Stajtsov uporni romantizam obele`ava njegov pristup ~ak i najopresivnijim godinama sovjetske vlasti. (Ann Arbor: Ardis. on pokazuje da je „obi~na“ zabava koja je privla~na masama cvetala ~ak i tokom visoko politizovane staljinisti~ke ere.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. videti zbirku dokumenata: James von Geldern and Richard Stites. The Birth of the Propaganda State: Soviet Methods of Mass Mobilization. 45 Richard Stites. 44 Aileen Kelly. Culture and Entertainment in Wartime Russia (Bloomington: Indiana University Press. 1990). Revolutionary Acts: Amateur Theater and the Soviet State. Ri~ard Stajts u knjizi Revolucionarni snovi: utopijska vizija i exsperimantalni `ivot u ruskoj revoluciji (1989) isti~e sukob izme|u kulturnih sila i institucionalnih ograni~enja. koje opisuje kao „propagandu“.

na osnovu postoje}ih izvora lak{e je koncentrisati se na aktivnosti ideologa i stvaralaca.. Life Has Become More Joyous. 410–413. On sugeri{e da je zainteresovanost Press. pri ~emu neke od njih mogu biti prepreka na tom putu. dok neke mogu biti iskori{}ene za postizanje novih ciljeva. do kampanja protiv religije. The Cultural Front: Power and Culture in Revolutionary Russia (Ithaca: Cornell University Press. Lak{e je analizirati rasprave izme|u bolj{evika i menj{evika nego proniknuti u to kako su radnici razmi{ljali sede}i za stolom. Iconography of Power: Soviet Political Posters under Lenin and Stalin.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI ringa postaju jasne u preglednim studijama koje opisuju ~itav spektar institucija koje su definisale i ulivale vrednosti i pona{anje. Mo{e Levin (Moshe Lewin) je upravo iz perspektive onih koji su meta politike ili konzumenti kulture tragao za navikama mi{ljenja i kulturom definisanih o~ekivanja (ili „mentalité“) koje su odre|ivale kako su seljaci reagovali na vlast Sovjeta. Da bi opisao arsenal estetskih i pedago{kih sredstava kojima je re`im raspolagao. radija. Berkeley: University of California Press. Karen Petrone. prema njegovom mi{ljenju. Sli~no tome. Jahrbücher für Geschichte Osteuropas 47 (1999). eds. Videti i knjigu Viktorije Bonel (Victoria Bonnell. manje ideolo{ki obojen i obuhvatniji.48 Stajts se usredsre|uje na „obi~nu zabavu“ delimi~no i zbog toga da bi preusmerio pa`nju sa proizvo|a~a ka konzumentima. Videti prikaz te knjige: Frank Kämpfer. Revolutionskultur: Menschenbilder und kulturelle Praxis in Sowjetrussland zwischen Oktoberrevolution und Stalinismus (Cologne: Böhlau. jasno je da nijedan umetnik ili politi~ki re`im ne mogu u potpunosti da kontoli{u kako njihove poruke tuma~e oni kojima su namenjene. Pretpostavka da „propaganda“ uvek poga|a metu suvi{e je jednostavna. Stefan Plagenborg (Stefan Plaggenborg) zala`e se da se termin kulturna revolucija zameni terminom revolucionarna kultura (Revolutionskultur) koji je. 1985). Politi~arima je bilo sasvim jasno da svesni napori nisu dovoljni da bi se stvorio novi izgled „novog sovjetskog ~oveka“. I razumljivije: Sheila Fitzpatrick. Me|utim. {tampe. and Peter Kenez. James von Geldern. muzeja. od fizi~kog ve`banja. festivala. 1997) u kojoj autorka poku{ava da tuma~i simbolizam sovjetskih postera kao jezik vlasti. 123 . nego razumeti emocije sovjetske javnosti. 2000). Comrades: Celebrations in the Time of Stalin (Bloomington: Indiana University Press. Bez obzira na to da li neko veruje da kultura mo`e ikada biti moralno i politi~ki neutralna. 1992). Bilo im je jasno da kultura shva}ena u {irem smislu sadr`i u sebi ostatke obi~aja i tradicije. 2000). Bolshevik Festivals 1917–1920 (Berkeley: University of California Press. i Stefan Plaggenborg. kako izmeriti taj odgovor predstavlja zagonetku. 1993). Bolshevik Culture: Experiment and Order in the Russian Revolution (Bloomington: Indiana University Press. 1996). 48 Videti: Richard Stites. filma. Abbott Gleason.

124 rukovodstva da uti~e na stanovni{tvo koje je bilo pro`eto tradicionalnim formama religijskog verovanja. da aktivira mase. tj. 1998). 2000). Oslanjaju}i se na ovaj drugi model. Ispituju}i kako se mogu meriti promene u kulturi i kako sa sigurno{}u utvrditi njihove posledice. IL: Northern Illinois University Press. Journal of Modern History 68 (1996). „Counter-reformation in Russian Orthodoxy: Popular Response to Religious Innovation. istori~ari su se suo~ili s tenzijom koja postoji izme|u diskursa i prakse o kojoj je raspravljano na po~etku ovog eseja. Freeze. Stefan Kotkin (Stephen Kotkin) u knjizi pod nazivom Magnetna planina defini{e staljinizam kao „civilizaciju“. 49 Kultura u {irem smislu re~i . 308–350.49 Tvrde}i to Levin se ne poziva na ve} istro{enu tezu prema kojoj je bolj{evizam zamena za religiju. i drugo. ~ak je i na ovom nivou te{ko proceniti uticaj religijskih uverenja na formiranje javnih stavova. The Making of the Soviet System: Essays in the Social History of Interwar Russia (New York: Pantheon. Revolutionskultur. 1917–1932 (DeKalb. Novija istra`ivanja zaista pokazuju da moderna Rusija nije bila po strani od tokova masovne komercijalne kulture i zabave poput onih u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama i u Evropi. 51 Gregory L. Husband. William B. Daniel Peris. Me|utim. 1922–1925“. „Godless Communists“: Atheism and Society in Soviet Russia. Ova razlika ih vodi u dva smera: prvo.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Freeze. kao neki drugi autori. On umesto toga nudi jednu sociolo{ku hipotezu o na~inu na koji vlast komunicira imaju}i na umu odre|enu vrstu publike. 305–39. Istra`ivanje na~ina na koji su se u sovjetskom dru{tvu ispoljavala religiozna ose}anja i dalje su sporadi~na. 50 Videti: Gregory L. da je pravoslavlje proizvelo prototip mesijanskog. utopijskog mi{ljenja i poslu`ilo kao ve`baonica za intelektualnu pokornost.51 Retori~ka pozivanja na navodnu rusku podlo`nost spiritualnom ushi}enju sugeri{u osobenost i bezvremenost koju dostupna evidencija ne potkrepljuje uvek. On ne implicira. 1985). prema analizama koje su orijentisane na kulturu i u kojima se tra`i odgovor na pitanje {ta omogu}ava funkcionisanje pojedinih dru{tvenih sistema. Storming the Heavens: The Soviet League of the Militant Godless (Ithaca: Cornell University Press. pod rubrikom prakse. moglo doprineti formiranju sovjetskog politi~kog stila.50 Istra`ivanja Gregora Friza o odnosu stanovni{tva prema oficijelnoj religiji u kasnim imperijalnim godinama sugeri{e da obi~ni vernici nisu istovetno reagovali na manipulacije. prema interpretaciji simboli~kih formi. kao osobenu kulturnu formaciju koja ima svoj vrednosni siVideti: Moshe Lewin. Plaggenborg. Slavic Review 54: 2 (1995). pod rubrikom diskursa. „Subversive Piety: Religion and the Political Crisis in Late Imperial Russia“. part 3.

11. jezik i strukturu mi{ljenja. Sheila Fitzpatrick. omogu}avala je da se standardni modeli pona{anja konstantno obnavljaju.52 Pod uticajem Fukoa. u pravo vreme“ („Revision der Revision?“ 30). ~ak i kada se ta pravila malo iskrivljavaju. 1995). ostavljale i slobodan manevarski prostor. Revolution of the Mind. 55 Lynne Viola. psiholo{kih.54 Kotkin. naravno. Primenjuju}i ovu shemu na tridesete godine Kotkin pokazuje kako je svakodnevni `ivot u Sovjetskom Savezu – ni malo razli~ito od drugih mesta – bio oblikovan kulturnim normama i o~ekivanjima koje su promovisale ciljeve re`ima ali su. Nagrade i kazne koje su dolazile od formalnih dr`avnih institucija naizmeni~no su ulazile u svakodnevni i kontinuirani proces preko kojega obi~an svet – bilo kalkuli{u}i bilo iskreno – manipuli{e sistemom koji defini{e njihov svet i njihovo mesto u tom svetu. [ejla Ficpatrik i Lin Viola (Lynne Viola) tako|e su prou~avale matricu dru{tvnih i personalnih interakcija prema modelu Alltagsgeschichte. ve} ranije postavili Ficpatrikova i Stajts. ve} i za obuku nove elite i stvaranje posebne ’politi~ke kulture’: David-Fox. Prime}uju}i da se opstajanje sovjetskog sistema ne mo`e objasniti isklju~ivo prisilom. Magnetic Mountain: Stalinism as a Civilization (Berkeley: University of California Press. 53 Manfred Hildemajer (Manfred Hildermeier) Magnetnu planinu smatra „pravom knjigom. Peasant Rebels. izme|u ostalih. Burdijea i de Sertoa. Kotkin daje jednu etnografiju svakodnevnog `ivota u kojoj jasno pokazuje kako su obi~ni ljudi posredstvom kulturnih. ali ih druga~ije defini{e. Otvaranjem arhiva posle Gorba~ovljevog dolaska na vlast omogu}en je pristup materijalu na osnovu koga je Kotkin mogao da rekonstrui{e teksturu svakodnevnog `ivota na mikro planu i da osvetli mehanizme preko kojih je preno{ena i primenjivana ideologija. druga. Potreba da se „igra shodno pravilima“.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI stem. kao i direktno politi~kih mehanizama bili uvu~eni u sistem.55 Sva na{a saznanja isti~u da su sovjetski ideolozi nameravali da u stanovni{tvo usade ono {to su de52 Stephen Kotkin. I koncepcija i realizacija studije o Magnitogorsku pokazuju kako je kraj komunisti~ke vlasti omogu}io istori~arima da postavljaju pitanja koja ranije nisu bila mogu}a. 125 .53 Njegova analiza sledi Fukoovo razlikovanje dve vrste mo}i koje vladaju modernim dr`avama: jedna u formi pritiska pravnog sistema i ostalih dr`avnih institutcija reguli{e individualno pona{anje postavljaju}i mu spolja{nja ograni~enja. pravila. mentalnih kategorija i internalizovanih vrednosti uti~e na to kako ljudi oblikuju vlastite misli i pona{anje. nije jedini koji svakodnevni `ivot u sovjetskoj Rusiji posmatra kao politi~ku arenu. u formi navika. on se bavi temama koje su. Everyday Stalinism. obi~aje. 54 Videti i sli~no kori{}enje novih arhivskih fondova u Dejvid-Foksovoj rekonstrukciji funkcionisanja sovjetskih visoko{kolskih institucija koje nisu bile osnovane samo za definisanje i preno{enje znanja. tako|e.

ovaj pristup je manje pogodan u obja{njavanju za{to je Sovjetski Savez. Me|utim. Ni oficijelno sankcionisani hor `albi iz „baze“. 57 Stefan Plaggenborg. na primer. Mada Ficpatrikova (opisuju}i „obi~an `ivot u vanrednim vremenima“). najve}i broj novijih radova skre}e pogled s moralnih pitanja. ljudi su. Ipak. Zaista. Practices. 1. drugi mo`da nisu videli nikakvu drugu mogu}nost osim da se povinuju. re~nik modernog univerzalizma upravo prikriva razlike koje treba objasniti. da poka`e kako je vlast nametanjem svojih strategija (poput ~istki) uspe{no obezbe|ivala saradnju stanovni{tva. 2000).tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ove svakodnevne improvizacije su mo`da doprinele opstanku sistema jer su kompenzovale neke njegove nedostatke. a Kotkin opisuje veliki teror kao inkviziciju savremnog doba. Knowledge. Nagla{avanjem socijalne dinamike zasnovane na saglasnosti (zadr`avaju}i i mogu}nost nekih oblika otpora). te da su ljudi to prihvatali iz razli~itih razloga. 126 finisali kao specifi~no socijalisti~ke vrednosti. nikada nije dovodio u pitanje osnovne premise sovjetske vlasti. David L. Me|utim. osvetljava dramu izazvanu nesta{icama i represijom. „Introduction: A Modern Paradox – Subject and Citizen in Nineteenth. Sovjetski Savez je samo jedna varijanta {ireg kulturno-politi~kog tipa – onog u kome moderna dr`ava svojim invazivnim ali vaninstitucionalinim tehnikama oblikuje proizvodnju `ivota tako {to organizuje.and Twentieth-Century Russia“. morali da kr{e pravila da bi pre`iveli. in Stalinismus vor dem zweiten Weltkrieg. Piter Holkvist (Peter Holquist) se usredsredio na efekte Prvog svetskog rata koji je poja~ao te`nju za dr`avnom intervencijom i dru{tvenom `ivotu pridodao element od dr`aYanni Kotsonis. taj pristup je manje pogodan kada treba objasniti za{to je re`im posezao za terorom i pored svih mikrotehnika vladanja koje je imao na raspolaganju. 196. Termini kao {to su gra|anin i politi~ka zajednica56 imaju smisla samo u kontekstu postojanja gra|anskih prava i predstavni~kih politi~kih institucija – karakteristika koje o~igledno nisu postojale u Sovjetskom Savezu. „Gewalt im Stalinismus: Skizzen zu einer Tätergeschichte“. ovaj pristup akcentuje karakteristike zajedni~ke svim modernim re`imima i predstavlja korisni antipod modelima mi{ljenja koji isti~u trajnost odstupanja Rusije od puta Zapada i njenu navodno „azijatsku“ ili prosto nazadnu privr`enost despotskim formama vlasti. Kotkin tretira sistem kao deo kulturne epohe koja obuhvata ~itavu Evropu. ed. kontroli{e.57 Bave}i se sli~nim pitanjima. ograni~ava i podsti~e dru{tveno delanje. 56 . Po{to sistem nije uspeo da ispuni osnovna obe}anja. ipak bio druga~iji od ostalih modernih dr`ava. Kotkinu njegov pristup omogu}ava. Hoffmann and Yanni Kotsonis (New York: St. in Russian Modernity: Politics. Martin’s. kao tzv. u krajnjoj liniji. Neki su imali li~ne koristi od novih aran`mana. bez obzira na rizik. prosvetiteljski projekat ili modernu.

Tako|e pod uticajem Fukoa. idem. Kritika 1: 1 (Winter 2000).. poput teoreti~ara totalitarizma. Natalia Korenevskaya. Me|utim. 83–101. „Writing the Self in the Time of Terror: Alexander Afinogenov’s Diary of 1937“. Flath (New York: The New Press. Journal of Modern History 69: 3 (1997). 1913–1921“.58 Kombinacija paradigme (centralizovano upravljanje – governmentality) i sticaja konkretnih okolnosti (moderni rat masovnih razmera) je ono {to je bolj{evizmu na vlasti dalo njegovu osobenu formu. Ipak.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI ve sponzorisanog nasilja u do tada nezamislivim razmerama. „Fashioning the Stalinist Soul: The Diary of Stepan Podlubnyi (1931–1939)“. Helbek obe verzije jastva (selfhood) – zapadnu kao i sovjetsku – posmatra kao mehanizme pomo}u kojih se ograni~enja pre name}u nego transcendiraju. 71–96. Intimacy and Terror: Soviet Diaries of the 1930s. 275–290. Helbek pokazuje kako su kroz ovu privatnu formu izra`avanja ostvarivani ideolo{ki ciljevi samopro~i{}avanja i samousavr{avanja. eds. idem. sli~ne po~etne teorijske pozicije proizvele su razli~ite akademske stilove {to je podstaklo produktivne diskusije o metodu. 58 Peter Holquist. Holkvist tvrdi da se re`im ne mo`e razumeti do kraja bez uvida u bolj{evi~ku politi~ku viziju. idem. Jahrbücher für Geschichte Osteuropas 44: 3 (1996). idem. in Stalinismus vor dem zweiten Weltkrieg.60 Unutra{nji svet. 87–111. Helbek je pomagao u pripremi tog izdanja. Carol A. 2000). „’Information Is the Alpha and Omega of Our Work’: Bolshevik Surveillance in its Pan-European Context“. ed. and Thomas Lahusen. Nasuprot tome. 127 . nije ni{ta manje programiran od spolja{njeg. „Self-Realization in the Stalinist System: Two Soviet Diaries of the 1930s“. 1999). 344–373. 69–93. Stoga. prema Helbekovom shvatanju. „Total’naia mobilizatsiia i politika naseleniia: Rossiiskaia katastrofa (1914–1921) v evropeiskom kontekste“. trans.59 Pa`ljivo analiziraju}i jezik i modele mi{ljenja koji se ogledaju u novootkrivenim dnevnicima pisanim tridesetih godina. „Speaking Out: Languages of Affirmation and Dissent in Stalinist Russia“. 1995). Laura Engelstein and Stephanie Sandler (Ithaca: Cornell University Press. pravi razliku izme|u slobodnih i neslobodnih dru{tava. 59 Jochen Hellbeck. in Russian Modernity. ali na osnovu tog uvida on ne namerava da. u okviru ovog pristupa ideja „kulture“ funkcioni{e na dva nivoa: prvi se odnosi na oblik vladavine („moderna“ paradigma). 415–450. in Self and Story in Russian History. „What’s so Revolutionary About the Russian Revolution? State Practices and the New-Style Politics. Petersburg: Dmitrii Bulanin. Johen Helbek (Jochen Hellbeck) se usredsre|uje na ono {to naziva sovjetski stil „tehnika sopstva“ (self) dizajniranih tako da kolektivne vrednosti usade paradoksalnim sredstvom –negovanjem introspekcije. in Rossiia i pervaia mirovaia voina: Materialy mezhdunarodnogo nauchnogo kollokviuma (St. 60 Za primere koji (ne)potvr|uju taj obrazac videti: Véronique Garros. idem. a drugi na sistem vrednosti (ideologija).

and Salvation in Revolutionary Russia (Pittsburgh: University of Pittsburgh Press. Kritika Vol. Helbek s Igalom Halfinom (Igal Halfin). 1991). 119–146. 1997). onda jo{ vi{e razloga ima za skepsu u pogledu nezavisnosti subjekta u Sovjetskom Savezu gde nisu ni negovane iluzije o autonomiji.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. How Life Writes the Book: Real Socialism and Socialist Realism in Stalin’s Russia (Ithaca: Cornell University Press. zamera Kotkinu {to nije oti{ao dovoljno daleko u svojim razmi{ljanjima. Me|utim. . a njegovi argumeti su korisni za razumevanje uloge koju istori~ari kulture misle da ispunjavaju. 456–463. njegovi kriti~ari osciliraju izme|u reprodukovanja i poricanja razlike. foreword Edward J. Tako|e. 62 Igal Halfin and Jochen Hellbeck. Ipak. Judson Rosengrant. videti: Igal Halfin. „Rethinking the Stalinist Subject: Stephen Kotkin’s ‘Magnetic Mountain’ and the State of Soviet Historical Studies“. liberalnim koncepcijama li~nosti (self). See Lydia Ginzburg. 2000). Prou~avaju}i kreativni postupak sovjetskog pisca Vasilija A`aeva.62 Helbek i Halfin tvrde da sovjetski subjekt do te mere internalizuje dominantne vrednosti da razlika izme|u javnog i privatnog – varljiva ~ak i u dru{tvima u kojima navodno dominira – gubi smisao. No.61 I Helbek i Lahausen prou~avaju kako su komponovani i kako u dru{tvenom i psiholo{kom smislu funkcioni{u odre|eni karakteristi~ni tekstovi iz sovjetske ere. Consciousness. 61 Thomas Lahusen. Tomas Lahusen (Thomas Lahusen) nudi pristup sli~an tretmanu „dokumentarnih `anrova“ Lidije Ginzburg (Lydia Ginzburg) koja pokazuje kako su `ivotno iskustvo. i Anna Krylova. Kotkinovi kriti~ari misle da on gre{i kada pretpostavlja da su gra|ani bili u stanju da se distanciraju od pravila po kojima su se ophodili. and ed. ~ak i kada kritikuju Kotkina zbog bezrezervne privr`enosti tzv. trans. nezavisno od ideologije). Brown (Princeton: Princeton University Press. do najprivatnijih i introspektivnih. Helbek svoje uvide situira u {iri analiti~ki okvir. idelo{ki imperativi i literarne konvencije isprepletani. (a nezavisno od njih dvojice. From Darkness to Light: Class. od onih najjavnijih i eksplicitnih. Ana Krilova – Anna Krylova). 1. 1 (Winter 2000). 128 Helbekova razmi{ljanja se mogu ~itati i iz druga~ije teorijske perspektive – one koja tematizuje na~ine na koji stilske i diskurzivne karakteristike odre|enog kulturnog trenutka obele`avaju razli~ite dimenzije dru{tvene egzistencije. Jahrbücher für Geschichte Osteuropas 44: 3 (1996). Ukoliko Fuko tvrdi da je pretpostavljena autonomija modernog. Pozdravljaju}i Kotkinovo bavljenje mehanizmima svakodnevnog govora i socijalnih interakcija pomo}u kojih su sovjetski gra|ani bivali zadojeni dru{tveno prihvatljivim i iz li~ne perspektive smisaonim identitetima. Ukoliko se „tehnike sopstva“ (techniques of the self) mogu na}i i u liberalnim i u neliberalnim dru{tvima (tj. liberalnog pojedinca na Zapadu koji je orijentisan prema individui samo jedna ideolo{ka fikcija. „The Tenacious Liberal Subject in Soviet Studies“. On Psychological Prose.

F.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI kako je mogu}e primenom ovog koncepta objasniti po ~emu je druga~iji sovjetski sistem? Koriste}i se terminima koji proizlaze iz Fukoovog pojma li~nosti („the self“) ova interesantna debata ruski primer situira ne samo u odnosu na zapadni model ve} i u odnosu na evoluciju kulturnih tipova.63 Ova linija argumentacije unazad mo`e se pratiti bar do tekstova Sergeja Bulgakova i Nikolaja Ber|ajeva u Putokazima (Vekhi) i do Renea Filepa-Milera (René Fülöp-Miller) u dvadesetim godinama. Putnam’s Sons. 1999) povezuje disciplinu bolj{evi~kog stila sa pravoslavno-hri{}anskim prototipom. Flint and D. onda se tako|e mora pokazati da je i ona pro{la kroz tranziciju od hri{}anskog u sekularni tip disciplinovanja. U ovoj knjizi obuhva}en je i primer Kine. S. and Cologne: Verlag Styria. poput ostalih modernih diskursa. 1985). mnogo ~e{}e se argumenti o specifi~nom. Me|utim. Ovo je primer u kome dve suprotstavljene paradigme – moderna i arhai~na – zajedni~kim snagama blokiraju mogu}nost kretanja u vremenu. da bi se objasnio specifi~an na~in funkcionisanja marksisti~kih politi~kih partija i autoritarnih socijalisti~kih re`ima koristi se religijska paradigma. Š1927¹). dnevnik i psihijatar podsti~u novi oblik ispovedi koji je proizveo samokriti~nog. Tait (London. tako doktorska ordinacija. The Mind and Face of Bolshevism: An Examination of Cultural Life in Soviet Russia. 65 Halfin. Halfin ukazuje na analogije izme|u hri{}anskih i marksisti~kih vizija ali ove uvide povezuje sa kategorijama koje je ponudio Fuko. Kao {to su nekada ispa{tanje i ispovest nudili spas kroz ritualno ili verbalno samoponi`enje. 64 René Fülöp-Miller. From Darkness to Light. oslanja na hri{}anske strukture u oblikovanju sekularnih identiteta. F. ali njegovo izvo|enje karakteri{e sklonost ka simplifikaciji i neadekvatnim izvorima. Fukoov moderni subjekt je sekularizovana verzija hri{}anskog prototipa. Privla~nost ovog Klaus-Georg Riegel. ali istovremno i samoafirmi{u}eg bur`uja. Ako se mo`e re}i da Rusija ispoljava ove moderne mehanizme samodefinisanja. 63 129 . Konfessions-Rituale im Marxismus-Leninismus (Graz. Na primer. Svestan razli~itih upotreba kojima su bila podvrgnuta ova pore|enja. Vienna. kulturom uslovljenom ruskom temperamentu oslanjaju na tvrdnje o opstajanju religijskih kodova i prakse kao znaka neuspele modernizacije. Romanti~arski pojam kulture odre|uje navike i forme izra`avanja vezuju}i ih za specifi~ne vremenske periode i mesta. P. Oleg Kharkhordin u knjizi The Collective and the Individual in Russia: A Study of Practices (Berkeley: University of California Press. New York: G. trans.65 On time obr}e argument i tvrdi da se marksizam.64 Njihov cilj je bio da izvrgnu ruglu tvrdnje marksista da njihovi metodi i teorije predstavljaju trijumf razuma nad verom ili slobode nad pot~injavanjem.

134–136.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Radical History Review 59 (1994). nestaje. godine) razvijalo onu istu kombinaciju od dr`ave nametnutog autoriteta i individualizovane samo-regulacije koja je karakteristi~na za zapadni tip dru{tva. kao i: Lynn Mally. Dunham. pisci su promovisali ideal javnog i individualnog opho|enja koji je u poslednjoj deceniji Staljinove vladavine ubla`io prelaz od retorike raskida i prevrata ka retorici stabilnosti i kontrole.67 U sli~nom maniru Katerina Klark (Clark) pokazuje kako je ideolo{ki autoritet ja~an pomo}u konstrukcije socrealisti~kog romana koji je. Prema njegovom uverenju. In Stalin’s Time: Middleclass Values in Soviet Fiction (Cambridge: Cambridge University Press. 130 koncepta za moderne istra`iva~e delimi~no le`i u mogu}nosti modifikovanja dalekose`ne (najve}im delom evropo-centri~ne) op{tosti shema velikih narativa. videti: Régine Robin. Neki su se opredelili da ispituju formalne karakteristike literarnih `anrova kako bi odgonetnuli njihov politi~ki smisao. mehanizmi tog koncepta kulture u literaturi koju ovde razmatramo. European University. Catherine Porter (Stanford: Stanford University Press. Petersburg. istra`iva~i koji studijama kulture prilaze iz perspektive diskursa. Danham (Dunham) uo~ila promenu u jeziku i temama sovjetske literature posle Drugog svetskog rata koja je davala potporu novom na~inu integracije dru{tva. „Tenacious Liberal Subject“. Nagla{avanjem „kulturnosti“ („kul’turnost“ – slogan koji je u opticaju od dvadesetih). 1976). Studije kulture na ruski na~in (à la Russe) . 66 Primer ovog me{anja mo`e biti na|en u radu Aleksandra Etkinda (Aleksandr Etkind) koji zastupa stav da je rusko dru{tvo (kako ono pre. saop{tenje sa internacionalne konferencije Mishel’ Fuko i Rossiia. zatvorima i psihijatrijskim ordinacijama. takvi mehanizmi delovali su podjednako u selima. u smislu u kome se ti koncepti shvataju u Fukoovom modelu. sudovima. tako i posle 1917. suprotni su tome – kao univerzalni i apstraktni.66 Nije iznena|enje da praksu favorizuju sociolozi. okupili su se na odeljenjima za studije knji`evnosti. trans. psiholozi ili socijalni istori~ari. Socialist Realism: An Impossible Aesthetic. „Utopias Lost and Found: In Search of Soviet Culture“. Sam pojam modernosti koji je krucijalan za ovaj pristup gubi tako svoju vremensku dimenziju i time. po definiciji. 24–25 June 2000. French ed. 24–28). Interesantnu diskusiju o tome videti u: Krylova. posredstvom ritualizovane strukture zapleta. Tako je Vera S. Tako|e. Etkind me kritikuje zbog moje navodne tvrdnje da Rusija i Sovjetski Savez nisu nikada pre{li sa zakona na disciplinu. Danham govori o „javnom mnjenju“ i aktivnom anga`manu ~italaca u odnosu na tekst. 67 Vera S. Ipak. 1986). ali da nije nikada savladala slabosti svojih pravnih institucija. Videti i: Tezisy vystuplenii.. Sasvim logi~no. tako i sovjetska – zaista jeste razvila kori{}enje praksi disciplinovanja. (Aleksandr Etkind. St. u radu „Combined Underdevelopment“ tvrdila sam da moderna Rusija – kako imperijalna. U stvari. sekta{kim zajednicama. „Fuko i imperskaia Rossiia: Distsiplinarnye praktiki v usloviiakh vnutrennei kolonizatsii“. 1992.

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI kopirao re`imski projekat „prosve}ivanja“ i promene. The Soviet Novel: History as Ritual (Chicago: University of Chicago Press. ona smatra da kultura. Jenseits der Grossen Oktober: Das Laboratorium der Moderne Petersburg 1909–1921 (Berlin: Siedler Verlag.69 Klark. Common Places: Mythologies of Everyday Life in Russia (Cambridge: Harvard University Press. s kompleksnijim interpretativnim ciljevima. kad Vladimir Papernji (Paperny) suprotstavlja dva paradigmati~na modela sovjetske arhitekture i politi~ke prakse. na primer. Niz najrazli~itijih studija ilustruje `elju da se zauzme sveobuhvatna perspektiva. mogu se posmatrati ne samo kao pokazatelj njenog li~nog intelektualnog razvoja ve} i kao odraz promenjenih vremena. Petersburg: Crucible of Cultural Revolution (Cambridge: Harvard University Press. 1997). videti tako|e: Barbara Walker. O generi~kim kontinuitetima. Russian Review 59: 3 (July 2000). 70 Katerina Clark. 263–265. Kada je osamdesetih godina po~eo raspad sovjetskog sistema pojavilo se retrospektivno raspolo`enje. Kul’tura „dva“(Ann Arbor: Ardis. 1985). posebno Uvod. 327–352. The Total Art of Stalinism: AvantGarde. na primer.72 Katerina Clark. njenim re~ima re~eno. Svetlana Boym. 1992. 72 Po redosledu objavljivanja: Boris Groys. sakralizacije i transfiguracije. str. ^itav sovjetski period sada mo`e da izgleda kao jedna zasebna kulturna formacija. 1981). 1994). dok je druga ambicioznija. Na~injeni su poku{aji objedinjavanja analiza politike i kulture pomo}u koncepata stila. Ili.71 Kako je marksisti~ki pristup izgubio ugled a ljudi se umorili osporavaju}i njegove pretpostavke.. Sex in Public: The Incarnation of Early Soviet Ideology (Berkeley: University of California Press. Eric Naiman. Comrade Stalin! Soviet Public Culture from Revolution to Cold War (Princeton: Princeton 68 131 . Aesthetic Dictatorship. svi elementi pripadaju istom „kulturnom eko-sistemu“. 71 Vladimir Papernyi.70 Razlike izme|u dve studije Katerine Klark. funkcioni{e putem ritualizacije. 1988). pri ~emu se polje kulture posmatra kao multimedijalno upra`njavanje politike. kao i religija. German ed. 69 Karl Schlögel. „On Reading Soviet Memoirs: A History of the ‘Contemporaries’ Genre as an Institution of Russian Intelligentsia Culture from the 1790s to the 1970s“. Charles Rougle (Princeton: Princeton University Press. ix. smatra da re`imska politika tokom dvadesetih godina reflektuje dominantne kulturne paradgime. 1995). 1988). trans.68 Drugi mogu}i pristup je obuhvatanje razli~itih `anrova. ostala im je odre|ena vrsta nostalgije prema sveobuhvatnosti marksisti~kih obja{njenja – prema njegovoj mo}i da zagolica ma{tu. kao. od kojih je prva konceptalno jasna ali ograni~ena na jednu dimeniziju. Jeffrey Brooks. Tvrde}i da Rusi prilaze kulturi sa strahopo{tovanjem kakvo je rezervisano za religiju. Thank You. ili da se prona|e nervni centar novog analiti~kog stila. and Beyond.

odbija. u {irem smislu. Videti tako|e: Irina Paperno and Joan Delaney Grossman. pretpostavlja da kultura i svest konstitui{u jedinstvenu transpersonalnu membranu koja vibrira zna~enjima razumljivim adekvatno izve`banom uhu.. Catriona Kelly and David Shepherd. 2000). pre{av{i od imperijalne na sovjetsku {tampu. od visoko literarnih tekstova. Oslanjaju}i se na simboli~ku antropologiju. usredre|uje se suprotno njima na jedan `anr – dnevne novine. klju~nih koncepata i me|usobnih veza izme|u estetskih nivoa i socijalnog miljea. kultura i mo}. Odbacuju}i tezu o diskontinuitetu izme|u kreativnih i represivnih impulsa. . I on veruje da je prona{ao klju~ kojim se otkriva zna~enje. materijal deluje suvi{e koherentno. ali tako|e te`i obuhvatnim generalizacijama. On. Najman analizira stilske i generi~ke formacije pozajmljuju}i jezik psihoanalize za interpretaciju skrivenog teksta kulturnog organizma ili kolektivnog uma. eds.. Grojs tra`i analogije izme|u misaonih struktura i projekata utopijske umetnosi. eds. ruski emigrant koji `ivi u Nema~koj. preko artefakta masovne kulture. i politi~kog stila Staljinovog re`ima koji je nastojao da oblikuje novo dru{tveno bi}e. Boris Grojs (Groys). ali to {to spolja izgledaju tako savr{eni. and idem. Oni namerno zaobilaze Revoluciju kako bi istakli perzistentnost su{tinskih kulturnih modela. 1881–1940 (Oxford: Oxford University Press. do otvoreno ideolo{kih konstrukcija. Constructing Russian Culture in the Age of Revolution. Manje inventivni Bruks usredsre|uje se na konkretne teme i simboli~ke mehanizme koji se mogu otkriti na stranicama {tampe. Creating Life: The Aesthetic Utopia of Russian Modernism (Stanford: Stanford University Press. u stilu „pome{aj-i-pove`i“ karakteristi~nom za studije kulture otkrivaju obrasce predstavljanja (representation) ili simboli~kog zna~enja koji se prote`u kroz razli~ite `anrove i estetske nivoe.. Russian Cultural Studies. Najmanovi o{troumni uvidi su `ivopisni i prijatno {okantni (otkrivaju}i gotske konvencije u politi~kim traktatima i seks gotovo svugde). kako o temama koje se stalno provla~e. izgleda.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. On polazi od pretpostavke. Svetlana Bojm (Boym) i Erik Najman (Eric Naiman). ^ak i u granicama relativno zatvorenog sistema (jo{ uvek sklonog varijacijama tokom dvadesetih godina). s jedne strane. eds. D`efri Bruks. s druge strane. 1998). University Press. Katriona Keli (Catriona Kelly) i Dejvid [epard (David Shepherd) posmatraju podru~je kulture kao sistem {iroko povezanih tema. Me|utim. tako (poput Najmana) i o tome kako ekspresivne strukture posti`u politi~ke efekte. on traga za dokazima o tome u kakvom su mogle biti povezane predstave (representation) i mo}. kao i izme|u dvadesetih i tridesetih godina. 1994). artikuli{e stanovi{te koje je vrlo uticajno. 132 Ovi poku{aji u najmanju ruku pokazuju produktivni nagon za otkrivanjem modela i veza. nije sasvim o~igledno kako bi se ubedljivo mogli povezati modeli i efekti – ili.

^emu plesti diskurzivne modele ako ulozi nisu veliki. nisu politi~ki neutralni ve} sami po sebi predstavljaju oblike mo}i.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI koju deli sa Katerinom Klark. „Paradigms. 133 Pre Fukoa . analize znakovnih sistema duguju isto toliko razvoju doma}e nau~ne produkcije koliko i iznenadnom uticaju teorija uvezenih iz inostranstva. 864–877. Zna~enje „diskursa“ kao tehni~kog termina podrazumeva. impliciraju}i.73 Me|utim. 73 O „starom“ istori~arskom stanovi{tu videti: Engelstein. koji je po~eo u Moskvi a nastavio u Pragu. 74 Videti: Todd. kao i oni na Zapadu. Pathologies. da politika i umetnost izviru iz iste matrice – nekog unutra{njeg programa kulture ili koda ekspresije. tako i u studiji kulture. Ni Grojs ni Najman se ne zanimaju za uzroke. Odbacuju}i upro{}ena shvatanja uzro~nosti (pojam koji je tako|e usredsre|en na proizvodnju efekata). istra`iva~i koji se zadovoljavaju intrepretacijom imaju svakako intelektualnu ulogu. pro{irio je implikacije modela Ferdinanda de Sosira kako u lingvistici. poznati po svojoj usredsre|enosti na tekstualnu analizu. zatim Rusi koji su emigrirali ili ovde samo gostuju usvajaju pristup kulturnih studija. Me|utim. opasnost pogre{nog ~itanja delimi~no se krije u velikoj ambiciji. Roman Jakobson (1896–1982). stav da znanje ili estetski standardi. „Literature as an Institution“. bez preciznijeg odre|enja. and Other Clues“. Ovde je vi{e re~ o konvergenciji nego o konverziji. uvo|enjem pojma diskursa istori~ari su ih obasuli primedbama i nerazumevanjem) budu}i da su im generativne pretpostavke osnovno sredstvo zanata. a kakav uop{te mo`e biti ulog ako je predmet diskurs? To {to istra`iva~i koji rade u Rusiji. Najman je uveren kako diskurzivne strukture iz dvadesetih godina ne samo da podse}aju na politi~ke ishode iz tridesetih godina ve} u izvesnoj meri predstavljaju njihov prototip. Oni se zapravo oslanjaju na sam koncept diskursa koji obavlja posao. nije dokaz propasti Sovjetskog Saveza ili plod uticaja novije zapadne misli. oni ne prou~avaju mehanizme koji bi mogli da pove`u „diskursivne“ i politi~ke formacije. tako|e su se suo~avali s problemom odnosa izme|u tekstova i dru{tvenih konteksta. Njihovi efekti su prisutni u stvarnom `ivotu. kako se ta veza odr`ava. Sli~no tome. Me|utim.74 Posle Staljinove smrti ponovo se otvorio prostor za teorijske inovacije. Ruski formalisti iz dvadesetih godina. me|utim. kada se name}u kao autoritet u nekoj oblasti (tvrde}i da je ne{to ta~no ili lepo). Izdava~i su u postsovjetskoj Rusiji pokrenuli pravu malu bujicu prevoda omogu}avaju}i tako pristup modernoj filozofiji i teoriji kulture koje nisu bile dostupne u vreme Sovjetskog Saveza. anticipaciju ili ih ~ak oblikuju.

Segal. I. 172–181. 143–150. 406–07. 2 (1978). „Soviet Structuralism. A.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. „Frantsuzska. A Semiotic Approach“. „Strukturalizm“. 157–164. 6 . No. @aka Lakana. Filippov. M. and Clifford Geertz: Some Russian Reflections“. B. S. ibid. 39–54. videti: Andrei Zorin. „K probleme genezisa Tartusko-Moskovskoi semioticheskoi shkoly“. „Ot ’arkheologii znaniia’ k ’genealogii vlasti’“. otvorio je put za diskusije o temama iz humanisti~kih nauka u kojima su kombinovani kvantna mehanika i lingvisti~ki modeli76. S. Novoe literaturnoe obozrenie.“ Voprosy filosofii. prema redosledu publikovanja: T. Zinov’ev and I. „Kontseptsiia ’arkheologicheskogo znaniia’ M. 7–73. Filippov. No. Filosofskie problemy strukturnogo analiza v gumanitarnykh naukakh: Kriticheskii ocherk kontseptsii frantsuzskogo strukturalizma (Moscow: Nauka. Klod Levi-Strosa. Zhizn’ i tvorchestvo Iu. L. I. ibid. 29 (1998). 142–150. Fuko. 1 (1960). prevod na engleski: „Ideology. L.. in Russian Formalism: A Retrospective Glance. Iu. „Ideologiia i semiotika v interpretatsii Klifforda Girtsa“. po~eli su da prodiru u sovjetsku literarnu teoriju krajem pedesetih godina kada su se u sovjetskim ~asopisima pojavili prvi ~lanci o strukturalnoj lingvistici povezani s informati~kom teorijom u matematici. (1968)..75 Veliki ugled koji su u`ivale matematika i teorijska fizika (hvaljene od sovjetskog establi{menta iz ideolo{kih razloga jer su smatrane vrhuncem materijalisti~ke nauke. vetskaia entsiklopediia. esp. 76 Na primer: A. Ve} po~etkom sedamdesetih godina sovjetski ~asopisi pominju vode}a imena moderne lingvistike i teorije kulture: De Sosira. Voprosy filosofii. F. 1970). A. a iz prakti~nih razloga jer su smatrane klju~em tehnolo{kog razvoja). No. 1999). 1962). Uspenskii. ia filosofiia“. in Filosofskaia entsiklopediia. N. No. ed. Strukturno-tipologicheskie issledovaniia: Sbornik statei (Moscow: Akademiia nauk. sa poglavljem o Fukoou I obimnom bibliografijom. 38. Avtonomova. Lotmana (Moscow: Novoe literaturnoe obozrenie. Fukoa i @aka Deridu. Egorov. V Konstantinov (Moscow: So. Jakobsona. P Senokosov. Iu. No. „Grammatologiia Zhaka Derrida“. Senokosov. No. History and Theory 40 (February 2001). Naoma ^omskog. 3 (1976). Avtonomova. 10 (1972). 82–90. N. Isti lingvisti~ki i strukturalisti~ki izvori koji su promovisali pojavu kulturne antropologije i kasnije diskurzivne i dekonstruktivisti~ke teorije u Evropi. ve} jednim od njenih rezultata.. 96–97. F. V Kuznetsov. ibid. ed. 144–46. 114–129. Brown. onda se 1991. No.. 5. „Strukturalizm i freidizm“. Moloshnaia. in Moskovsko-tartuskaia semioticheskaia shkola. 77 Neki od najva`nijih tekstova. Nekliudov. 11 (1973). D. 1 (1978). N. 75 . ed. „Diskussiia o strukturalizme v Frantsii“. Avtonomova. N. 1977). Revzin. No. „Psikhoanaliticheskaia kontseptsiia Zhaka Lakana“. Voprosy filosofii. Vol. 134 Ako neko veruje da je „informaciona revolucija“ bila jedan od elemenata koji su doveli do uru{avanja Sovjetskog Saveza. 154–163. 401–09. I. godina mo`e smatrati ne uzrokom intelektualne promene (mada jeste dovela do dramati~nih promena u ideolo{kom polju). 145–152. Edward J. Voprosy filosofii. „Logicheskaia model kak sredstvo nauchnogo issledovaniia“. S. Semiotics. idem. O paralelnom razvoja kulturne antropologije i (ne)postojanju njenog odnosa sa mi{ljenjem iz sovjetskog doba.77 Videti: B.

284–311. „’Et in Arcadia Ego’ vernulsia: Nasledie moskovsko-tartuskoi semiotiki segodnia“. D. sa svojim kolegama razvio prepoznatljiv stil strukturalisti~ko-semioti~ke analize. ed.. M.80 Prvi proglas o metodolo{kim principima Tartu{ke {kole objavljen je 1964. 30.. M. Voprosy filosofii.82 Kao {to nam na to skre}e pa`nju Boris Gasparov u svojoj lucidnoj raspravi o odnosu izme|u francuske i ruske misli krajem sedamdesetih godina.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Prvi prevod Fukoa na ruski pojavio se 1977. istorijski utemeljene interpretacije naru{avaju poM. 38. Slova i veshchi: Arkheologiia gumanitarnykh nauk (Moscow: Progress. kada je krenula ~itava bujica. 77. Najraniji engleski prevod neke Fukoove knjige objavljen je 1965. Iu. Tartu{ka {kola je u potrazi za koherentnim i sveobuhvatnim modelima imala vi{e zajedni~kog s racionalisti~kim stilom strukturalista nego sa Fukoom i dekonstruktivistima koji se fokusiraju na rascepe. 1961). Moskovsko-tartuskaia semioticheskaia shkola. kontradikcije. 78 135 . pre{tampano u: Moskovsko-tartuskaia semioticheskaia shkola. Egorov. No. godine. 1977). Novoe literaturnoe obozrenie. ubla`ena kompleksnom teksturom Lotmanovih analiza odre|enih aspekata ruske kulture. Nekliudov. „Zametki iz 90-kh o semiotike 60-kh godov“.78 Sve do 1991. and commentary S. 152–156. Lotman. videti: Egorov. 3 (1993). Prvi simpozijum o znakovnim sistemima odr`an je 1962. trans. „K probleme“. 504–537. sledili su drugi kra}i radovi. vyp.. nije se pojavio nijedan drugi prevod. reprinted in Moskovsko-tartuskaia semioticheskaia shkola. Piatigorskii. no. 43–53. Nekliudov. odsustva i iznena|enja. godine. Za bibliografiju videti: A. Fuko. trans. Sotsio-Logos. 79 Videti: „Germenevtika sub“ekta“. 1991). Juri Lotman je u estonskom gradu Tartuu. godine objavljeno je 25 svezaka. 3 (1993). 34. Tartu.79 Ali Rusi su se i pre toga uveliko bavili diskursom. 82 Segal. prema Gasparovljevom mi{ljenju. No. Sklonost Tartu{ke {kole ka shematskim modelima je. Koshelev. ed. Zhizn’. and Nekliudov. 1.81 Preme{tanje analize s teksta na kulturu-kaotekst omogu}ilo je semioti~arima iz Tartua da se kre}u izme|u proizvoda i proizvodnje zaobilaze}i onu vrstu sociologije koja je bila diskreditovana nespretnim marksisti~kim tretmanom. godine: Madness and Civilization: A History of Insanity in the Age of Reason. M. „’Et in Arcadia Ego’“. 39. gde je 1950. A. vyp. uklju~uju}i: „Zhizn’: Opyt i nauka“. Za op{ti pregled. 99–112. 1965. ed. tenzije. and Uspenskii. French ed. (B. 1996). Do 1992. 1964). Richard Howard (New York: Pantheon. Lotman i tartusko-moskovskaia semioticheskaia shkola (Moscow: Gnozis. ed. 1994). 5 (1993).. Novoe literaturnoe obozrenie. Njegove slo`ene. godine. Tabachnikova (Moscow: Magisterium. godine po~eo predava~ku karijeru. Lektsii po struktural’noi poetike. godine. 81 Iu. ed. vlasti i seksual’nosti. 80 Dmitrii Segal. Prva slede}a knjiga objavljena uz finansijsku pomo} francuskog Ministarstva za spoljne poslove: Volia k istine: Po tu storonu znaniia. 1 (Moscow: Progress.

Irina Paperno. uvezli su ovu tradiciju u Ameriku i modifikovali je. 1992). 213–236. Juri Civian (Yuri Tsivian) i Aleksandar @olkovski (Alexander Zholkovsky). Irina Rejfman (Irina Reyfman). ed. lotmanijanske strukture koje nude polje-u-vremenu sa koherentnim zna~enjem. Vasilii Trediakovsky: The Fool of the “New“ Russian Literature (Stanford: Stanford University Press. Njegova istra`ivanja. 1990). Richard Taylor (New York and Chicago: Routledge and University of Chicago Press. pokazuje kako figura Nikolaja ^erni{evskog reprodukuje odre|eni kulturni tekst i istovremeno nudi jedan drugi kulturni model koji slu`i za konstruisanje druga~ijih `ivotnih pri~a. noviju analizu uloge diskurzivnog ukalupljavanja videti: Susan K. „V poiskakh ’drugogo’ (Frantsuzskaia i vostochnoevropeiskaia semiotika na rubezhe 1970-kh godov)“. eds. a zatim se posvetile {irim zna~enjskim sklopovima: Irina Paperno. Alan Bodger. The Semiotics of Russian Cultural History: Essays by Iurii M. 1992). pravilnim opozicijama ili repetitivnim formama. and Alice Stone Nakhimovsky. Chernyshevsky and the Age of Realism (Stanford: Stanford University Press. trans. Morrissey. 86 Za druga~iju. 84 Alexander D.83 I zaista. Lidiia Ia. Early Cinema in Russia and its Cultural Reception. 1999). Hughes. eds. primeri Lotmanovih istorijskih istra`ivanja jo{ uvek predstavljaju inspiraciju za kolege na Zapadu. Yuri Tsivian. ed.85 Odvajaju}i se od po~etka od onog pravca mi{ljenja iz koga je proiza{ao Fukoov pojam „diskursa“ i Burdijeov koncept „habitusa“. Boris A. Boris Gasparov. Nekliudov. 1988). 1991).tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Russian ed. povezuju ta dva analiti~ka pitanja kojima smo ovde po~eli: organizovanje konceptualnih mogu}nosti (diskurs) i njihovo prevo|enje u aktivnosti istorijskog `ivota (praksa).. Polaze}i od pristupa koji je razvila Lidija Ginzburg. koji su pre dolaska u Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave bili povezani sa Tartu{kom {kolom. Irina Reyfman. Suicide as a Cultural Institution (Ithaca: Cornell University Press. 136 tragu za perfektnim modelima. na primer. in Moskovsko-tartuskaia semioticheskaia shkola. Lotman. Uspenskii (Ithaca: Cornell University Press. Kori{}enje literarnih modela kao personalnih {ablona samo je jedan slu~aj u op{irnijim interpretacijama kulturnih i socijalnih sistema: druga~ije re~eno diskursa i praksi. 83 .. kao i istra`ivanja drugih predstavnika Tartu{ke {kole. Robert P. Ginsburg. Heralds of Revolution: Russian Students and the Mythologies of Radicalism (Oxford: Oxford University Press.86 B. 1997). M. Lotman se bavio tenzijom izme|u kontinuiteta i raskida u knjizi Kul’tura i vzryv (Moscow: Gnozis. Ritualized Violence Russian Style: The Duel in Russian Culture and Literature (Stanford: Stanford University Press. 1994. 1998). postala su dostupna na engleskom zahvaljuju}i prevodima Aleksandra i Alise Nahimovski (Alice Nakhimovski)84.. 1986). Gasparov. and Irina Paperno. Cultural Mythologies of Russian Modernism: From the Golden Age to the Silver Age (Berkeley: University of California Press. 85 I Irina Paperno i Irina Rajfman po~eli su nau~ni rad studijama o pojedinim li~nostima.

89 Saradnici ovog ~asopisa. Zhukovskogo i ideologiia sviashchennogo soiuza“. V. Emersonova je. 32 (1998). ibid. Bahtinova konceptualna sredstva. Nasle|e Tartu{ke {kole predstavlja okosnicu ~asopisa „Novi knji`evni pregled“ (Novoe literaturnoe obozrenie) u kome je od 1992. Kotkina i Halfina... godine objavljen veliki broj ruskih i zapadnja~kih eseja iz istorije. idem. dekonstruktivisti~ke i socio-kulturne) i semiotike inspirisane Tartu{kom {kolom. Boris Godunov: Transpositions of a Russian Theme (Bloomington: Indiana University Press. postmodernom trenutku nastala su na srodnim terenima francuske teorije (diskurzivne. metodolo{ki sveden pristup. 137 . „Ideologiia ’Pravoslaviia-Samoderzhaviia-Narodnosti’: Opyt rekonstruktsii“. prozu i dramu XIX veka. literarne kritike i studija kulture. a u tzv. Permiakov. primenjuju ova sredstva za analizu kompleksnih kulturno-politi~kih domena. reprinte Lotmanovih radova koje izdaje „Iskusstvo“ iz St. u kojima je tretirao ideologiju i knji`evnu proizvodnju kao me|usobno povezane instrumente oblikovanja stila odre|enog perioda.. Speranskogo“. ed. 41 (2000). 89 Videti.87 U manje teorijski orijentisanom modelu. poput teoreti~ara knji`evnosti Andreja Zorina i istori~ara Borisa Kolonickog. 1995 and 1997). vidi: Caryl Emerson. Self and Story. 90 Andrei Zorin. u svojim radovima o brojnim temama kombinuje 87 Caryl Emerson. jo{ jednim misliocem iz sovjetske ere koji je prona{ao na~in da zaobi|e sovjetsku ortodoksiju.. (Moscow: ITs-Garant and RGGU. Engelstein and Sandler. zajedno sa Majklom Holkvistom (Michael Holquist) i Katarinom Klark (Katerina Clark). Novoe literaturnoe obozrenie. 26 (1997). 88 Gary Saul Morson. „Vrag naroda: Kul’turnye mekhanizmy opaly M. 1997). pomogla u obja{njenju i popularizaciji Bahtinovog dela u Americi. 2 vols.90 Viktor @ivov (Viktor Zhivov) koji `ivi na relaciji Moskva–Berkli. godine jeste konvergencija dva toka koja su potekla iz istog izvora lingvisti~ke teorije i teorije komunikacije. 112–132. No.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Zapadni slavisti su istovremeno bili inspirisani Mihailom Mihailovi~em Bahtinom (1895–1975). Moscow). Zorin je. hrabro hvataju u ko{tac. koja koristi pojam hronotropa da bi povezala muziku. Petersburga. kao i ediciju: Iz istorii russkoi kul’tury (Iazyki russkoi kul’tury. kao i istra`iva~i literature poput Najmana i Klarkove. ibid.88 Dakle. Za ruski kontekst. ed. ono {to se desilo posle 1991. No. A. eds. napisao seriju eseja o XVIII i ranom XIX veku. The First Hundred Years of Mikhail Bakhtin (Princeton: Princeton University Press. tako|e: E. 1986). na primer. idem. bave se unutra{njom strukturom teksta kao i modelima koji povezuju estetske forme s kulturnim okru`enjem. i izbegava pitanja interpretacije kojima se istori~ari poput Helbeka. Bahtinov uticaj je prili~no o~igledan u radovima Keril Emerson (Caryl Emerson). isto kao i ona razvijena u okviru {kole iz Tartua. No. potraga za vezom vreme-tekst-i-kontekst podstakla je eksperimentisanje sa interdisciplinarnim pristupom koji ima eklekti~an. „Poslanie ’Imperatoru Aleksandru’ V. Lotmanovskii sbornik. 27–68.. Literature and History: Theoretical Problems and Russian Case Studies (Stanford: Stanford University Press. M. 71–104. 1986).

and with Orlando Figes. repeticijama. mo`e se re}i da Kolonicki s politi~kim kontekstom Revolucije postupa kao Vortman s politi~kim teatrom monarhije – on mapira sisteme zna~enja koji. on se sa novim detektivskim ve{tinama vratio primalnoj sceni istorijskog mesta zlo~ina – 1917. Za @ivova videti. 41 (2000): 69–87. mada su varirali u dodiru sa socijalnom lokacijom. U skora{njem broju nedavno obnovljenog rusko-italijanskog ~asopisa Rossiia/Russia. .G.91 Poput Zorina. Me|utim. ed. 93 Interdisciplinarnost i internacionalne dimenzije takvog pristupa karakteristi~ne su za postsovjetsku eru. temama i kontrastima koji su dominirali ~itavim poljem. na primer: Iazyk i kul’tura v Rossii XVIII veka (Moscow: Iazyki russkoi kul’tury. kako na vrhu tako i na dnu. „Kerensky“. and William G. Cherniaev.93 U tom smislu. on nudi {iri okvir za razumevanje pitanja ideologije i partijskih borbi. 91 „Kul’turnye praktiki v ideologicheskoi perspektive. s. 1997). a ne za paradigmama. Kolonitskii. @ivov se na{ao u dru{tvu Ri~arda Vortmana (Richard Wortman) i niza drugih imaginativnih ruskih istra`iva~a s prilogom pod teorijski hibridnim naslovom: „Kulturne prakse u ideolo{koj perspektivi“. Rosenberg (Bloomington: Indiana University Press. on traga za odjecima. 138–149. 381–390. 1999). (Moscow and Venice: O. 1996). Novoe literaturnoe obozrenie. 1999). te stoga odre|uju ko poseduje mo} i kako je upra`njava. N. idem. „Antibourgeois Propaganda and Anti-’Burzhui’ Consciousness in 1917“. kako je revolucija mobilisala kulturu kao oru|e politike. N.I. 92 Boris I. Reflektuju}i uticaje proiza{le iz njegovih kontakata sa Tartu{kom {kolom. Kolonicki u prvi plan isti~e materijal s kojim su akteri (individualni ili kolektivni) morali da se konfrontiraju. in Critical Companion to the Russian Revolution. ve} zapravo pokazuje kako njihovo izrazito prisustvo i snaga odra`avaju pritisak specifi~nih doga|aja. Rossiia. gener{u i osporavaju vlast. No. Edward Acton. On ne poku{ava da objasni kako se ideologija pokazala pokreta~kom snagom revolucije. te modele koje otkriva ne tretira kao da su postojali u bezvremenom vakuumu. Na osnovu ekstenzivnog arhivskog istra`ivanja u Rusiji i inostranstvu. 1914–1921. 183–196. Vladimir Iu. Videti: Critical Companion.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Interpreting the Russian Revolution: The Language and Symbols of 1917 (New Haven: Yale University Press. Russian Review 53: 2 (April 1994). Kolonicki traga za ome|enim oblastima. godine. „Zanimatel’naia anglofobiia: Obrazy ’Kovarnogo Al’biona’ v gody Pervoi Mirovoi voiny“. niti alternativno. godini. Mazur.92 Ne ignori{u}i uticaj pojedina~nog delanja ili politi~ke organizacije i strategije. 138 lingvisti~ku ekspertizu sa razvijenim ose}ajem za istoriju. and „The Press and the Revolution“. Rossiia/Russia 3 Š11¹ n. simboli i stavovi konstituisali ono {to naziva politi~kom kulturom 1917. Demonstriraju}i do koje su se mere modeli razumevanja i o~ekivanja ukorenili u dru{tveni senzibilitet mnogo pre nego {to su bolj{evici svojim olujnim naletom zauzeli javni prostor.. ed. Kolonicki radije pokazuje kako su vrednosti. XVII–nachalo XX veka“.

1996). . 98 Kao primer ranog labavljenja ideolo{ke kontrole. Tolkovyi slovar’: russkii mat. ed.98 Uz studije kulture koje su predstavljene u „Novom knji`evnom pregledu“ (NLO). Eros nevozmozhnogo: Istoriia psikhoanaliza v Rossii (Moscow: Gnozis-ProgressKompleks. 1997). 1997). 97 Videti: David Joravsky. in Self and Story. 1994). tako|e povezana sa pitanjem mo}i. 1989). Neki od primera su: studija Erika Najmana (Eric Naiman) o diskursu perioda NEP. Levitt and A. Sex in Public. izgubljeni-pa-na|eni predmet interesovanja postsovjetske kulture. Martin A. Jevgenija Ber{tajna (Evgenii Bershtein – |ak Papernove) o homoseksualnosti u srebrno doba. Eros i pornografiia v russkoi kul’ture (Moscow: Ladomir. D`ona Malmstada (John Malmstad) o Mihailu Kuzminu (delimi~no u saradnji s Nikolajem Bogomolovim)95. V. literatura i revoliutsiia (Moscow: Novoe literaturnoe obozrenie. filozofija je pru`ila drugi okvir za sintezu.94 Teoreti~ari knji`evnosti (i zapadni i ruski – odvojeno. Evgenii Bershtein. L. Seks i erotika v russkoi traditsionnoi kul’ture (Moscow: Ladomir. ed. John E. 168–188. Sodom i psikheia: Ocherki intellektual’noi istorii Serebrianogo veka (Moscow: ITS-Garant. Filosofskaia entsiklopediia. 139 . ed. oporavak i preispitivanje. M. 1998). Mikhail Kuzmin: A Life in Art (Cambridge: Harvard University Press. ed. Psihologija je pored seksa drugi. videti: Aleksandr Etkind. Noah and Maria Rubins (Boulder: Westview. Konstantinov. Sociolog Igor Kon je tako|e doprineo ozbiljnim diskusijama o ovim temama. Aleksandr Etkind. zajedno i preuzimaju}i jednih od drugih) iskopavali su novi materijal i otvarali nove teme. inspirisala su posle 1991. 96 Kao primer kombinacije tema seksa i psihologije. biografske i politi~ke. Russian Psychology: A Critical History (Oxford and New York: Blackwell. bilo je pripremano decenijama tokom kojih su ovu temu u `ivotu odr`avale zvani~no neodobrene diskusije koje su ~ak smatrane i neprijateljskim.. „The Russian Myth of Oscar Wilde“. (Moscow: Kolokol-Press. Skvortsov. Malmstad and Nikolay Bogomolov. Russkii eros ili filosofiia liubvi v Rossii (Moscow: Progress. 1999). L. L. 1999). Miller. Russkii dekameron (Moscow: TOO-Pioner. 1991). translated as Eros of the Impossible: The History of Psychoanalysis in Russia. eds. idem. Freud and the Bolsheviks: Psychoanalysis in Imperial Russia and the Soviet Union (New Haven: Yale University Press. {to je omogu}ilo njeno kasnije o`ivljavanje. ed. I. A. „Pitanja filozofije“ (Voprosy filo94 „Nomer posviashchen eroticheskoi traditsii v russkoi literature“.. T. Vol. Toporkov. godine. „Rossiia kak podsoznanie zapada“. Literaturnoe obozrenie.. godine novi pravac istra`ivanja u okviru prou~avanja Rusije. trans. idem. Wiener Slawistischer Almanach 23 (1989). No. videti: F.97 U godinama posle Staljina i nemarksisti~ka filozofija je tako|e opstajala u senci. 2d ed. 95 Naiman. Ozornye stikhi (Moscow: Kolokol-Press.. literarne. 11 (1991). 1998). V Akhmetova. 1996). 1997).96 Tlo za obnavljanje psihologije kao teorijski utemeljene discipline posle 1991. 1993). Videti i: Boris Grois. Engelstein and Sandler. Khlyst: Sekty. Toporkov. 1970). 5 (Moscow: Sovetskaia entsiklopediia. 199–214. Ponovno otkrivanje izgubljenog erotskog nasle|a bilo je prvi znak da su ograni~enja sovjetske ere izgubila svoje upori{te..BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Pitanja koja se odnose na seksualnost i rod.

ed. 1999). za pojam kulture se mo`e re}i da u novijoj literaturi funkcioni{e kao razvodna tabla koja skriva isprepletane `ice uzro~nosti i me|uzavisnosti. Videti posebno najnoviji kontroverzni tom Rozanovljevih Dela koji uklju~uje i matrerijale o Florenskom: V. Petersburg: Corvus. E. Bagno. Sakharna. Kulturne paradigme nude modele koji pre`ivljavaju protok vremena. zaokru`enost modela Tartu{ke {kole u kome se predstave i delanje uklapaju u isti nacrt. zajedno s rezultatima novih arhivskih istra`ivanja. sugeri{e izvesnu koherentnost i stabilnost koja istoriji Rusije daje uznemiravaju}u bezvremenu auru. videti: V. S engleskog prevela Rada Drezgi} Kulturna svest Primer nedavno objavljenog teksta napisanog sedamdesetih godina je knjiga Sergeja Horu`eg: S. knjige Karsavina. Rozanov. Tokom poslednje decenije objavljeni su zanemareni tekstovi mislilaca srebrnog doba. 101 Iurii M. Khoruzhii. in Semiotics of Russian Cultural History. Lotman and Boris A. 1998). uklju~uju}i i istra`ivanja Hagemajstera (Michael Hagemeister). Florenskog i drugih. To bi bilo {teta. 30–66. otkrivanju njihovog konvencionalnog porekla. „Binary Models in the Dynamics of Russian Culture (to the End of the Eighteenth Century)“. Russkie utopii (St. istori~ari mogu da podriju izvornu nameru ovog koncepta koja se sastoji u istorizovanju komponenti kulture. Nikoliukin (Moscow: Republika. 1995). Mogu se navesti i brojni drugi radovi. Mirosozertsanie Florenskogo (Tomsk: Vodolei. na primer. mo`e. kao i ranije zapo~etim diskusijama o njihovom zna~enju. S. 99 . ed. ^ini mi se da je nagla{avanje istorije u sintagmi „kulturna istorija“. A. tretira kao model ili analogija. Uspenskii. Pronalaze}i obrazce koji opstaju dovoljno dugo da bi se kvalifikovali kao „diskursi“. jedini lek od te opasnosti. Lotman i Boris Uspenski inspirisali su druge istra`iva~e da svugde nalaze takve kontraste.100 U apstraktnijim verzijama model je zami{ljen vi{e strukturalno nego supstantivno: sugeri{u}i da je rana ruska kultura funkcionisala kroz binarne kontraste. Teorija diskursa sadr`i u sebi sli~an rizik. zavr{iti vra}anjem drugoj formi predestinacije. 140 zofii) postali su ~asopis za kulturolo{ke refleksije i istorijska „iskopavanja“. te stoga i otvorenosti za promene. Neke su proizvod intelektualne aktivnosti (ponekad ukr{teni sa narodnim verovanjima): utopija se uklapa ovde. N. Okretanje kulturi. Za neke se veruje da su ukorenjene u istorijskim institucijama: praksa pravoslavlja se. uz odr`anje kriti~ke distance prema kategorijama koje sama istorija proizvodi. Nova izdanja obuhvataju Sabrana dela Rozanova. po~etno usmereno ka raskidu s materijalisti~kim determinizmom i sturkturiranim sekvencama razvoja.99 Kada je re~ o metodologiji.. na kraju. V.101 I zaista.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 100 Na primer.

nau~nici su polagali velike nade u od nedavno dostupne „skrivene transkripte“ (D`ejms Skot) sovjetskog dru{tva: tajne izve{taje i saslu{anja slu`be bezbednosti (NKVD). 141–142. Kritika I/1. NASTAJANJE: AUTOBIOGRAFSKI TEKSTOVI STALJINOVE ERE1 .2 * Izvor: Jochen Hellbeck. Dejvidu Hofmanu (David Hoffman). 2 Videti Jochen Hellback: „Speaking Out: Languages of Affirmation and Dissent i Stalinist Russia“. Poslednji koji su uveli D`. Russian Review 60 (July 2001): 340–359. kombinuju}i propagandu i prinudu. (2000). bio uspe{an u nametanju izvesnog stepena spolja{njeg konformizma narodu. RAD.728(47)"193/195" 94:321. Pisanje ovog ~lanka pomoglo je „Michigan Society of Fellows“.Tre}i program Radio Beograda Br. 1 Zahvaljujem Igalu Halfinu (Igal Halfin). BORBA. U potrazi za tim skrivenim ili potisnutim sopstvom sovjetskih gra|ana. Univerzitetu Kalifornija na Berkliju. str. Becoming: Stalin-Era Autobiographical Texts“.3) 141 JOHAN HELBEK* Jedna od ukorenjenih predrasuda zapadne predstave o Staljinovom re`imu jeste da su dr`avna politika i bolj{evi~ka ideologija bili ne{to u ~emu su sovjetski gra|ani su{tinski samo „spolja“ obitavali. O~ekivalo se da }e u tom obilju nezvani~nih ili tajnih izvora koji sadr`e autenti~ne zapise o sopstvu individua biti razotkrivena su{tina njihovog subjektiviteta. Piteru Holkistu (Peter Holquist) i u~esnicima radionica i seminara na Univerzitetu u Mi~igenu.66(47)"193/195"(093. pojedinci su mogli da umanje te pritiske tako {to bi se povukli u privatnost koja nije bila pod uticajem „zvani~ne“ ideologije. I–II/2009 UDK: 316. „Working. 71–96. u kontekstu staljinizma smatran kvalitetom koji se manifestuje naspram politike sovjetske dr`ave i nasuprot njoj. Iako je „sistem“. Univerzitetu Stenford i pariskoj Maison des Sciences de l’Homme na komentarima i sugestijama. neobjavljene prepiske i dnevnike. Stoga je subjektivitet (koji shvatam kao sposobnost mi{ljenja i delanja koje nastaje na koherentnom ose}aju sopstva). Univerzitetu Kalifornija na Riversajdu. Dr`avnom univerzitetu Mi~igena. Struggling. Nataliji Korenevskajoj (Natalya Korenevskaya) i Tomasu Lausenu (Thomas Lahusen) jer su sa mnom podelili veliki broj dnevnika iz Staljinovog perioda. Tako|e `elim da zahvalim Veroniki Garos (Veronique Gaross).

ali mnogo pesimisti~nije. 1973). 1978). ibid. nisu postojala pre revolucije. Prema tom stanovi{tu. svakako ne `elim da impliciram da sopstva. kao samosvesna bi}a. 2. 221). str. 1. izaziva sumnju u sposobnost sovjetskih gra|ana da razviju bilo kakav pojam o individualnom subjektivitetu. Posledica toga je da su sovjetski gra|ani bili li{eni tradicionalnih okvira definisanja sopstva i dr`ani sputani u atmosferi stalnog rascepa. str. 1985. Moj argument je pre to da je revolucija u velikoj meri razvijala novo mi{ljenje o sopstvu. na primoravanje sovjetskih gra|ana da misle o sebi i da deluju kao svesni istorijski subjekti. Kritika I/1. 109–118. An Introduction. Vol. str. pisanja i govora – predstavljale su va`no sredstvo pomo}u kojeg je trebalo posti}i revolucionarni subjektivitet. The History of Sexuality. a revolucionarna politika po svojoj prirodi podriva stvaranje stabilnih identiteta. 142 Stanovi{te povezano sa tim. Moj ~lanak govori o sasvim suprotnoj dinamici: on dokazuje da primarni uticaj koji su Revolucija iz 1917. Jahrbücher für Geschichte Osteuropas 48 (2000).4 Aktivnosti autobiografske refleksije. Tako|e videti raniji pojam staljinisti~kog „dru{tva `ivog peska“ Mo{e Levina (Moshe Lewin) (The Making of the Soviet System: Essays of the Social History in the Interwar Russia (New York. 1. poglavlje 1. nesigurnosti i dezorijentacije. 3 Stefan Plagenborg (Stefan Plaggenborg) je nedavno formulisao ovo gledi{te sa kulturolo{ko antropolo{kog stanovi{ta u „Grundprobleme der Kulturgeschichte der sowjetischen Zwischenkriegszeit“. 4 Kada govorim o kreativnom uticaju ruske revolucije na sopstvo. Ono {to je najva`nije. The Use of Pleasure. 115–116. Revolucionarna politika je u velikoj meri bila usredsre|ena na stvaranje revolucionarnog sopstva. i kao o problemu i kao o politi~kom projektu. 1932–1939 (New Haven. Za kritiku ovog su{tinski liberalnog koncepta sopstva videti Anna Krylova. Za model ovog pristupa sopstvu kao problemu videti: Michel Foucault.3 Te dve interpretacije povezuje predstava o tome da je sovjetsko dru{tvo poku{avalo da podjarmi ose}aj sopstva individua. 119–146. (New York. posebno str. No. uvod. (2000). 1999). Naumov (Oleg V. Gubitak sopstva je tako|e centralna tema Hane Arent (Hannah Arendt) u The Origins of Totalitarianism (1951. Arch Getty) i Oleg V.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. godine i sovjetska revolucionarna praksa imale na ose}aj sopstva individua nije bio represivan. da mogu javno da je predstave i da „rade na sebi“ u potrazi za usavr{avanjem. primoravaju}i ih da svoje subjektivitete skriju ili da ih u potpunosti poni{te. Ar~ Geti (J. Vol. Sna`na politizacija govorenja i pisanja o sebi taSkotovu (John Scott) dihotomiju javnih i skrivenih transkripta bili su D`. . revidirano izdanje New York. Sovjetski gra|ani koji su `iveli u prvim decenijama sovjetske vlasti bili su vi{e nego svesni svoje du`nosti da poseduju posebnu li~nu biografiju. „The Tenacious Liberal Subject of Soviet Studies“. revolucionarna dr`ava je monopolizovala svaku politi~ku inicijativu. Naumov): The Road to Terror: Stalin and the Self-Destruction of Bolsheviks. ve} produktivan. bili su prisiljeni da priznaju politi~ki zna~aj svoje biografije.

nacrt uvoda u Voices of Revolution 1917 (New Haven. neposredna artikulacija revolucionarnih ideja o ljudskoj slobodi. 6 Videti: Isaak Babel. koja obuhvata vi{e od dve stotine dnevnika ili izvoda iz dnevnika. 1997). V Z. 1972). Drobzhev. sugeri{u da je rani sovjetski re`im izrodio najve}i kolektivni autobiografski projekat u savremenoj istoriji. ed. A. u~e da pi{u i ~itaju. „The Language of Popular Revolutionin Russia 1917“. U vremenu pre Revolucije. ozbiljnim i sna`nim poku{ajima jedva pismenih seljaka-vojnika da sebe oblikuju kao revolucionarne subjekte. u Literaturnaia entsiklopediia. i Andrei Platonov. u pripremi. Produk. stvaraju}i time novi. i to prosto u pogledu broja individualnih autobiografija koje je podupirao re`im. Posle Revolucije 1917. Sovetskoe obshchestvo v vospominaniiakh i dnevnikakh: Annotirovannyi bibliograficheskii ukazatel’knig. socijalnoj emancipaciji i dostojanstvu li~nosti. 1968). 1934). i numeri~ki i u okvirima sociolo{kog vaspitanja. bio je oblikovan sovjetskom revolucijom. i tako ga uklju~io u plan individualne aktivnosti i mobilizacije u slu`bi ja~anja re5 Bibliografski dokazi.5 Pri~e o gra|anskom ratu Isaka Babelja i Andreja Platonova sadr`e zapise o nespretnim. godine („Memuarnaia literatura“. Za bibliografiju objavljenih autobiografskih materijala koji se odnose na sovjetski period videti trajni projekt publikacija. (New York. Popularnost `anra dnevnika u sovjetskoj Rusiji nagla{ava bibliografija skora{njih publikacija dnevnika iz arhivskih dokumenata. Culture and the Bolsheviks. Nije re~ samo o tome da se mnogo vi{e pojedinaca anga`ovalo u pisanju i govorenju o sebi.). 1987–1995). kao i drugi autobiografski na~ini pripovedanja. godine autobiografski domen je znatno pro{iren ne samo u pogledu apsolutnih brojeva nego i u sociolo{kom smislu. cija autobiografske literature znatno se pove}ala posle 1917. 4 broj (Moscow. 7 Mark Steiberg. istovremeno. Vol.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI ko|e je uticala i na dnevni~ke bele{ke tokom tridesetih godina – oni su naime izvori za istra`ivanje ovog eseja. 1929). specifi~no sovjetski. Samo bi slu~aj Kine mogao biti rival sovjetskom autobiografskom projektu. Chevengur (Paris. Kao literarni `anr. ve} da je autobiografski domen obuhvatio potpuno nove slojeve dru{tva. str. publikatsii v sbornikakh i zhurnalakh. koje su se sve eksplozivno pojavile 1917. ed. kao i ono {to je poznato o tome kako je dr`ava podupirala autobiografsko pisanje. Videti Otjrytyi arkhiv: Spravochnik opublikovannykh dokumentov po istorii Rosii XX-go veka iz gosudarstvennzkh i semeinzkh arkhivov (po otechestvennoi periodike 1985–1995 gg. 1917–1918. 7. pisanje izve{taja o ne~ijem `ivotu ili vo|enje dnevnika bilo je ograni~eno na relativno mali segment obrazovanog ruskog dru{tva. godine. Red Cavalry (New York. 131–149).7 Me|utim. Humanisti~ka tema je sna`no izra`ena kod Maksima Gorkog u zbirci komentara UntimelyThoughts: Essays on Revolution.6 Ovaj opsesivni govor o sebi bio je donekle direktan izdanak Revolucije. 2001). 143 . (Mosow. dnevnik. I. pod`anr – autobiografije autora koji se bore s jezikom da bi izrazili sebe dok. va`no je da razmotrimo kako je sovjetski re`im od samog po~etka prisvojio taj humanisti~ki diskurs. Kondakova (Moscow.

Videti: Peter Holquist. kao {to su univerziteti i organi dr`avne administracije. zami{ljeni kao mesta za formiranje Novog ~oveka. „From Darkness to Light: Student Communist Autobiography During the NEP“. jer bi bar jednom u `ivotu svi puritanski vernici trebalo da napi{u i u javnosti ispri~aju svoju li~nu duhovnu istoriju. Swaim. ^ak su i logori Gulaga. sovjetska dr`ava pridavala je poseban zna~aj autobiografskom pisanju i govoru ne samo kao manifestaciji stanja svesti koje je dosegla data individua nego i kao oru|u da se ta svest dalje uzdi`e.9 Zna~ajno je to {to je od sovjetskih Etos dru{tvenog aktivizma. svaki kandidat morao je da sastavi i izrecituje takvu jednu autobiografiju. Me|utim. snabdeveni velikim bibliotekama i drugim obrazovnim sredstvima. 2.8 Sovjetski revolucionari poku{avali su da uklone svako posredovanje izme|u pojedinaca i {ire zajednice. Unutar tog okvira transformacije. str. Puritan Progress: Discourses and Contexts. No. tako da se li~na svest i revolucionarni ciljevi dr`ave mogu spojiti. 144 volucionarne dr`ave. Urbana. Ovaj na~in autopredstavljanja nastao je u miljeu Komunisti~ke partije. str. kao sredstvo procene nivoa politi~ke svesti datog kandidata.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. upotrebljavan je i u Komsomolu i nepartijskim institucijama. Najra{ireniji tip formalizovanog autopredstavljanja u sovjetskom sistemu bila je autobiografija (avtobiografia) – kratak zapis o ne~ijem `ivotu koji se podnosio u pismenoj formi i izlagao usmeno. sprovode revoluciju u svojim du{ama. Nagla{avaju}i subjektivno u~e{}e u revolucionarnoj stvari. @anr sovjetske autobiografije ima neverovatnih sli~nosti sa puritanskim modusom konstitucije sopstva. od pojedinaca se o~ekivalo da sebe preoblikuju. obrazovnu politiku. zapravo je uveden za vreme Prvog svetskog rata. Jarbücher für Geschichte Osteuropas 45 (1997). U tom procesu. negovanja svesnih gra|ana koji bi se svojevoljno anga`ovali u programu izgradnje socijalizma. Pri prijavljivanju za ~lanstvo u nekoj od tih institucija. 9 O poetici auto-oblikovanja videti Igal Halfin. str. Pilgrim’s Progress. bolj{evi~ki re`im sprovodio je su{tinski moderan plan subjektivizacije. bolj{evi~ki pristup odlikovao se time {to je preneo duh potpune ratne mobilizacije na poratni period i {to je uveo mnogo obuhvatnije na~ine da ostvari taj cilj. Journal of Modern History 69 (1997). i reedukativne mere s ciljem „preoblikovanja“ klasnih otpadnika. 8 . Ovi autobiografski tekstovi oblikovani su naspram tekstova prethodnika i sabra}e vernika („Biti hodo~asnik zna~ilo je putovati ’putem’ takvih tekstova unutar puritanske kulture“. U autobiografiji su se navodila ne~ija dostignu}a u obrazovanju i profesiji. ovde povezan sa sovjetskim re`imom. 1993. 137). „’Information as the Alpha and Omega of Our Work’: Bolshevik Surveillance in Its Pan-European Context“. Kathleen M. Tako|e. 210–236. 415–450. da paralelno revoluciji na socijalnom i politi~kom polju. ali u njenom sredi{tu je bilo formiranje njegove ili njene li~nosti. Ono {to je ovaj diskurs odgajanja svesnih revolucionarnih subjekata u~inilo tako mo}nim bila je ~injenica da se on sprovodio preko praksi subjektivizacije koje su uklju~ivale politi~ku agitaciju.

Tokom prvih decenija sovjetske vlasti dr`ava i partija ulo`ile su mnogo energije u stvaranje velikih autobiografskih projekata koji su obuhvatili na hiljade sovjetskih gra|ana. (Ph. Knji`ica je imala prazan papir na kraju. Memory. konstruisali fabriku. koje je kombinovanim sredstvima – radom i autobiografskim pisanjem – trebalo pretvoriti u svesne i dru{tveno korisne gra|ane. 145 . str. Molotova o rabote pravitel’stva VII S’ezdu Sovetov SSSR“. povezuju}i to kako su pojedinci sproveli Revoluciju. Pravda.01. najvi{a forma subjektivnosti. i tako dalje. 1989). koga su poredili s „ba{tovanom koji uzgaja svoje omiljeno vo}e“. U svim tim slu~ajevima zaplet se de{avao na dva nivoa. Zato mo`emo re}i da su pojedinci bili upoznati ne samo sa ovim `anrom autopredstavljanja i njegovim prate}im pravilima nego i sa podrazumevanom pretpostavkom da }e njihove biografije biti ponovo pisane u skladu s napretkom Revolucije. 316–320. Identity and the Construction of the Bolshevik Revolution. do svesnih samodisciplinovanih bi}a. hrane i ode}e koje je dobio. kako je njih same stvorila Revolucija i kako su kao subjekti iskovani tokom staljinisti~kog programa industrijalizacije. uloga stvaraoca Novog sovjetskog ~oveka. bila je rezervisana za Staljina. a radni~ki kolektivi razli~itih bran{i sovjetske industrije pripovedali su epsku pri~u o svojim kampanjama izgradnje na staljinisti~kom „frontu industrijalizacije“. 273–278. Ipak. kriminalaca.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI gra|ana tra`eno da u odre|enim `ivotnim razdobljima ponovo podnesu svoju autobiografiju. godine. V. D. Makarenko. Fenomen „Istorii fabrik i zavodov“: Gor’kovskoe nachinanie v kontekste epokhi 1930-kh godov (Moscow. Modernity and the Holocaust (Ithaca. 71. Frederick Corney. Njihovi izve{taji o sopstvenom `ivotu opisuju neprekinutu putanju autotransformacije: od „ljudskog korova“ i „lo{eg sirovog materijala“ koji `ivi u odgovaraju}oj neure|enoj ili iskvarenoj dru{tvenoj sredini. 1935). U redu ispod toga pisalo je: „Ako 10 S. s napomenom „za li~ne bele{ke“. The Road to Life: an Epic of Education (Moscow. koja `ive u dobro ure|enoj socijalisti~koj ba{ti. dru{tvenih otpadnika. sagradili metro. koju su delimi~no i sami stvorili. 11 Videti poslednje poglavlje. i istovremeno. Columbia University.10 Radnici i vojnici pisali su svoja se}anja na Revoluciju 1917. 1917–1927“. 1997). 29. Videti ’Otchetnyi doklad tov. 13. knji`ice koja je dizajnirana da bi svaki vojnik Crvene armije zabele`io zalihe municije. Prisetimo se slu~aja „Sveske crvenoarmejca“ (knizhka krasnoarmeitsa) iz perioda Gra|anskog rata. str. u Belomor: An Account of the Construction of the New Canal between the White Sea and the Baltic Sea (New York. diss.11 Pored drugih autobiografskih `anrova. „History. Ta dvostruka pri~a naro~ito je izra`ena u slu~aju klasnih neprijatelja. S. zajedno s razvojem njihove subjektivne politi~ke svesti. Zhuravlev.1935. 91–92. O „ba{tovanu“ i „dr`avi kao ba{ti“ tako|e videti Zygmunt Bauman. 1951). „Gorky sums up“. sovjetski revolucionari promovisali su i dnevnike kao tehniku subjektivizacije. i A. 1997).

gde su nacisti~ki ideolozi pozivali na pisanje „dnevnika porodice“ (Tagebuch der Sippe). 1994). kome poverava svoje kontrarevolucionarne misli. ili da. upravo glavni negativac Vasja Safonov vodi dnevnik skriven od kolektiva.“12 Ipak. voditi dnevnik o svojoj slu`bi u Crvenoj armiji radnika i seljaka. Tagebuch (Stuttgart 1969)). Tako|e. puritanskog sopstva (Charles E. Leonida Nikolajeva. Za ra{trkane inicijative sovjetskih pedagoga. 56). ~iji dnevnik je uzelo dr`avno tu`ila{tvo kao dokaz njegovih antisovjetskih sklonosti (Robert Conquest. u najboljem slu~aju. a dnevnici su puko gradili{te sopstva. Neki teoreti~ari knji`evnosti su omalova`avali dnevnike i otvoreno davali prednost memoarima. 13 Uporedimo slu~aj sedamnaestovekovne Nove Engleske. Ako bi se preneo na stvarni `ivot. Memoari predstavljaju zavr{eno delo – oni su spomenik dovr{enog sopstva.14 Ta sumnja bolno je izra`ena ~injenicom da su oficiri NKVD prilikom pretresa stanova „neprijatelja dr`ave“. od svih materijala. Zahvaljujem Peteru Holkistu {to mi je ukazao na ovaj izvor. 146 je mogu}e. Jeff Weintraub and Krishan Kumar (Chicago. ukoliko se pi{e samostalno i skriva od kolektiva. 132. 15 „Memuarnaia literatura“. . shva}enog kao nedovr{en posao. iz kog bi budu}e generacije „izvla~ile snagu i znanje i stekli uvide u karakter i sudbinu svojih krvnih srodnika (Blutsverbundenen)“ (Peter Boener. 1919). isti scenario mo`e se posmatrati u slu~aju ubice Kirova. 14 Oleg Kharkhordin. u pripremi. dnevnik nikada nije imao zna~aj koji su vlasti pridavale kompletnim autobiografskim pripovestima. jer su zahvaljuju}i sa`etom pripovedanju autora o sopstvenom `ivotu i razvoju memoari imali ve}u obrazovnu vrednost. mo`e da potkopa socijalisti~ku svest i postane tle na kome se razvija kontrarevolucionarni sentiment. najvi{e `udeli za dnevnicima. gde su preporuke o vo|enju dnevnika bile centralne za stvaranje i {irenje revolucionarnog. sovjetski pedagozi su prepisali i kolektivno vo|ene „brigadne dnevnike“ u fabrikama i {kolama. u Public and Private in Thought and Practice. narcisti~ke porive pojedinca. The Great Terror.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. psihologa i knji`evnih aktivista da introspektivne i auto-transformativne mo}i dnevnika mobili{u prema svojim naporima da stvore Novog ~oveka. Priznavali su da je dnevnik tradicionalno slu`io kao inherentno bur`oaski medijum s tendencijom da produbi sebi~ne. produkuje „prazne pri~e“. 1982)). The Practice of Piety: Puritan Devotional Disciplines in Seventeenth-Century New England (Chapel Hill. „Reveal and Dissimulate: A Genealogy of Private Life in Soviet Ruddia“. Drugi dan.13 Sovjetski aktivisti bili su ravnodu{ni prema dnevniku kao katalizatoru socijalisti~ke autotransformacije. str. zadu12 Knizhka krasnoarmeitsa (Ekaterinoslav. videti drugo poglavlje moje knjige Revolution of the Soul: Diaries from the Stalin Era. U romanu Ilje Erenburga (Ilya Erhenburg). postojala je sumnja da dnevnik.15 Kako to bez dvoumljenja ka`e knji`evni urednik. nezavisno od ovog primera. Nacisti~ki re`im u Nema~koj stvorio je racionalizovanu verziju kolektivnog dnevnika. str. Da bi parirali mogu}im individualisti~kim uticajima vo|enja dnevnika i podstakli razvoj kolektivisti~ke svesti. Hambrick-Stowe. ed.

“16 Kada prou~avamo dostupnu dnevni~ku literaturu iz tridesetih godina pro{log veka. Veliki broj ovih dnevnika koje su pisali pripadnici dr`avne birokratije ili tehni~ke i umetni~ke intelegencije ~uvani su u sovjetskim dr`avnim arhivama i bili su dostupni istra`iva~ima i pre raspada Sovjetske unije. nama materijal treba odmah. kojima strani istra`iva~i jo{ nemaju pristupa. Iako su impresivni po broju ti dnevnici su samo zarez na povr{ini celine sa~uvanih dnevnika ranog staljinisti~kog perioda. Revolution of the Soul. koji su osnivani tokom perioda perestrojke (na primer. Nebrojeni drugi dnevnici sa~uvani su u privatnim doma}instvima {irom postsovjetske teritorije. Videti posebno Veronique Garros et al. iz prostog razloga jer njihovi sada{nji vlasnici nisu svesni istorijskog zna~aja ovog `anra. 1995) i Jochen Hellbeck. Ipak. ~lanove svih generacija. Za detaljan pregled dnevnika iz tridesetih godina videti Hellbeck. str. „Le moi au miroir de la société nouvelle: Les formes autobiographiques de l’histoire“ (neobjavljeno). Istra`ivanje ove dnevni~ke knji`evnosti ukazuje na to do koje mere su pojedinci. eds. od kojih je ve}ina bila dostupna istra`iva~ima posle otvaranja sovjetskih arhiva. jer nam to pru`a mogu}nost da dnevnike ne shvatamo samo kao puke produkte sovjetske politike subjektiviteta. poglavlje 3. Tre}a grupa dnevnika izvu~ena je iz nedr`avnih arhiva. 16 147 . mu{karce i `ene.. zaklju~ani su u spetskhrany sve do kasnih osamdesetih godina. 85. prema kojima bismo mogli da modelujemo svoj `ivot.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI `en za objavljivanje zbornika radni~kih pripovedanja o sebi: „(Dnevnici) mogu dati odli~ne rezultate. ali ti rezultati ne}e do}i preko no}i. Preovla|uju dnevnici iz poslednje dve grupe. Dnevnik zahteva vreme. Diskusija koja sledi predstavlja uzorak iz velikog broja dnevni~kih zabele{ki iz tridesetih godina. deluju}i samostalno. mo`emo slobodno re}i da su ve}inu dnevnika napisali pripadnici mla|e generacije (autori ro|eni izme|u 1895. Autori dnevnika pripadaju {irokom profesionalnom i dru{tvenom spektru koji uklju~uje urbane i ruralne stanovnike. 17 Sociolo{ka {irina i {arolikost tekstualne prirode dnevnika na kojima se bazira ova studija (u celini oko stotinu) prkosi jednostavnoj klasifikaciji. 1996). i 1920). Tagebuch aus Moskau 1931–1939 (Munich. koji su pripadali istoj grupi ljudi. ed. te kako su neke od klju~nih kategorija i mehanizama autorealizacije upravo ti pojedinci ubrizgali u sovjetski krvotok. a ve}inom su vo|eni na inicijativu svojih autora koji su ~esto negodovali zbog nedostatka zvani~nih recepata autotransformacije. Nekoliko od ranije nepoznatih dnevnika iz tridesetih godina ve} su objavljivani na zapadu. Samo u nekoliko slu~ajeva dnevnici su nastali na osnovu naloga sovjetskih zvani~nika. Memorijalni i Narodnyi arhiv) ili iz privatnih arhiva. Drugi. kreativno utkali sebe u labavu matricu subjektiviteta koji je stvorila Revolucija. Najve}e od netaknutih skladi{ta dnevnika iz tridesetih godina ~ine centralni i regionalni arhivi KGB.17 Diskusija Josette Bouvard. Intimacy and Terror: Soviet Diaries of the 1930s (New York.. moramo imati na umu zvani~nu ambivalenciju prema dnevnicima. Postoji opravdan strah da }e se mnogi dnevnici iz ranog sovjetskog perioda izgubili ili nikada ne}e biti dostupni istra`iva~ima.

92.1932. posle ~ega istra`ivanje pomeram ka introspektivnim i autotransformativnim funkcijama dnevnika Staljinove ere. zapis od 2. ali u meri u kojoj uklju~uju sopstvo. usponom novog na~ina univerzalnog samoizra`avanja. niti se postavlja zadatak da se iz tekstova dnevnika dedukuje kako su njihovi autori zaista do`iveli Staljinovo vreme. taj kontekst oblikovan je jezikom ruske Revolucije. dru{tvene korisnosti. kao sredstvo za izra`avanje vlastitih misli i ose}anja. Sovjetski dnevnici iz tridesetih godina pro{log veka izra`avaju sna`nu uklju~enost njihovih autora u proces razvoja sovjetskog sistema. ilustruje koliko je u tom trenutku koncept staljinisti~ke kampanje industrijalizacije kao stvaranja nove epohe bio sna`an. 148 se razla`e na tri dela. ve}ina se kre}e unutar izrazito sovjetskih parametara subjektiviteta. Ova pitanja se raspravljaju u Hellbeck. u Tagebuch aus Moskau. U tre}em delu povezujem sovjetske dnevnike i pojmove sovjetske subjektivnosti s binarno shva}enom sferom privatnog i javnog. Nisu svi dnevnici tridesetih godina imali autobiografski karakter. Autori su svesni da pripadaju jednom izuzetnom istorijskom periodu.18 Iz ovog istra`ivanja isklju~eni su dnevnici kojima nedostaje autobiografska orijentacija. Ovaj okvir detaljno obja{njava za{to je sopstvo istaknuta tema u dnevnicima Staljinove ere i za{to u tim tekstovima ima tako malo nesovjetskog na~ina njegovog ostvarivanja. i da imaju obavezu da to zabele`e. Po~injem usmerenjem ka dnevnicima kao hronikama socijalisti~ke izgradnje. nagla{avaju}i teme rada na sebi. str.9. ne pru`a odgovor na pitanje {ta ~ini ne~ije iskustvo. godine. 18 Hronike socijalisti~ke izgradnje . Me|utim. Ovo poslednje treba re}i zbog nagla{ene ljudske tendencije da se dnevnik shvata kao specifi~no uto~i{te za do`ivljaje. ni jedan autobiografski tekst. godine i insistiranjem sovjetskog re`ima na univerzalnoj autotransformaciji i samorazotkrivanju. kao ni vezom izme|u autobiografskog pisanja i staljinisti~kog terora. kada su prave „tridesete“ tek po~ele. u ovom ~lanku ne mo`emo se baviti va`nim temama kriti~kog mi{ljenja.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Drugi autor. 19 Dnevnik Stepana Podlubnog. Revolution of the Soul. represije i auto-cenzure u dnevnicima iz tridesetih. aktiS obzirom na prostorna ograni~enja. „Kad }u ja kona~no pisati svoje memoare o tridesetim godinama?“ pitao se jedan od njih. integracije u dru{tvo i istorijske orijentacije.19 ^injenica da je autor postavio ovo pitanje 1932. Pisanje o sebi mo`e se u potpunosti razumeti samo u kontekstu istorijskih naloga o tome kako zamisliti i kako predstaviti sebe. ma koliko pretendovao da bude intiman i iskren. Kad je re~ o Staljinovoj eri. politizacijom sopstva na po~etku 1917. Zato se u ovom radu ne istra`uje `anr dnevnika u celini.

“20 Autor po~inje kampanju kolektivizacije na sovjetskom selu postavljaju}i okvire makroplana. jedva dovoljno da kupi ne{to hleba da bi mogao da radi slede}eg dana.. . 1 (Vologda. Po~eo je da vodi dnevnik po{to je postavljen za predsednika seoskog sovjeta. I. gde je tako|e bio na „frontu“ kolektivizacije: „Bilo je mnogo pobeda i poraza. zamislila sam sramotno male nadnice koje je primao. 1989)). ameri~kim in`enjerom koji se pridru`io izgradnji i za koga }e se kasnije udati. nezaposlen. vyp. posebno na novom mestu. sazrevali i ja~ali u te{kim okr{ajima sa zastarelim i odumiru}im kapitalisti~kim elementima. Videla sam ga kao proizvod kapitalisti~kog ugnjetavanja. Pirogovom seoskom sovjetu. u slu~aju da ne bude u stanju da stvara profit i radi svoj posao onako kako zadovoljava parazitske gazde. 455. Nikolaj @uravljev. Behind the Urals: An American Worker in Russia’s City of Steel (1942. po~eo je svoj dnevnik slede}im uvodnim primedbama: Ja sam lokalni istori~ar (kraeved) i arhivar. Razumem da dokument. gde me je premestio Okru`ni partijski komitet. Opisala je kako se ose}ala razo~arano ~im je li~no upoznala ovog vajnog posetioca iz Amerike – mr{av mladi ~ovek. arhivar iz Kalinjina. Znam od kakvog je zna~aja za istori~ara dokument koji se bavi svakodnevicom. koja strukturiraju}i pripovedanje svog `ivota {iri ideolo{ki okvir do krajnjih granica – do epa o internacionalnoj klasnoj borbi. zamislila sam njegov strah da ne izgubi i tu si}u i bude ba~en na ulicu.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI vista partije koji je u~estvovao u kampanji kolektivizacije. nije spavao ve} je organizovao nazadne mase siroma{nih (bedniaki) i srednje imu}nih seljaka (seredniaki) protiv kolhoza. 21 John Scott. U svojoj glavi videla sam njegovo detinjstvo: zamislila sam duge sate nehumanog rada na koje je bio primoran u nekoj kapitalisti~koj fabrici jo{ kao de~ak. 1994). pro{ireno izdanje pripremio Stephen Kotkin (Bloomington. 20 „1933–1936 gg. kulak. str. Tako su na{i kolhozi nastajali. 118–119. str.5. obu~en u krpe i prekriven pra{inom od visoke pe}i: Prvi Amerikanac kog sam ikada videla izgledao je kao besku}nik (besprizornik). Vologda: Istoriko-kraevedcheskii al’manakh. zabele`ila je u svom dnevniku prvi susret s D`onom Skotom.1933. u smislu projekcije sveta koji treba ostvariti. Ma{a Skot. Zhelezniakova)“.. Klasni neprijatelj. u koje potom sme{ta doga|aje iz sopstvenog li~nog `ivota.21 149 Dnevnici koji su eksplicitno vo|eni kao hronike svakodnevnog `ivota (byt) tako|e su obave{tavali i o ideolo{kim na~elima. pisao je svoje autobiografske zapise kao hroniku klasne borbe. Ista strategija mo`e se videti u dnevniku Ma{e Skot. v griazovetskoi derevne (Dnevnik A. jedna od graditeljki grada Magnitogorsk. Jo{ je mnogo borbi pred nama. zapis od 30. Na prvim stranicama on sumira svoja dostignu}a na prethodnom radnom mestu.

. October 81 (1997). da bih pomogao budu}im istori~arima Kalinjina (da li }u u tome uspeti ja ili neko drugi. MA. 1.. r. njegova hronika se u velikoj meri pretvorila u poveravanje. 242–260. 1936. Petersburg.“23 @urovljev dnevnik kao projekat ilustruje politi~ki zna~aj kategorije svakodnevnog `ivota u sovjetskom sistemu.. Koja kancelarija }e vam opisati normalan dan u `ivotu normalne osobe?. 1997). Mankovljevo ekplicitno shvatanje svrhe vo|enja dnevnika o tridesetim godinama sasvim je suprotstavljeno @urovljevom. koji su do{li u regionalni centar da proslave jo{ jednu pobedu socijalisti~ke poljoprivrede. Se}am se ovih zvani~nih „praznikovanja“ za vreme carizma. pi{e Mankov. 150 Tobo`nja `elja autora da pi{e o svakodnevnom `ivotu motivisana je izuzetnim doga|ajem – osamstotom godi{njicom osnivanja Kalinjina (Tver): „Dan kojim po~inju moje bele{ke je izuzetan u hronici grada. Uprkos nameri @urovljeva da ne vodi li~ni dnevnik o svakodnevnom `ivotu u Kalinjinu. op.1936. Me|utim. Njegov zapis tako|e je usredsre|en na svakodnevicu Staljinove ere. str. po~eo da pi{em ove bele{ke.. bila je „potpuno kapitalisti~ka“ – nazvati je marksisti~kom bilo je potpuno blasfemi~no.-652. Iz perspektive proklamovanog cilja bolj{evi~kog re`ima da se revolucionarizuje svaki aspekt tradicionalne svakodnevice. istinski praznik naroda. f. 23 Ibid. Sex in Public: The Incarnation of Early Soviet Ideology (Princeton.22 . str. obi~an dokument zaveden u nekoj kancelariji. dnevnik lenjingradskog studenta i radnika Arkadija Mankova. re}i }e budu}nost). jer je poku{avao da ospori dostignu}a staljinisti~kog re`ima. 105–118.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Ali na{ praznik je pravi praznik masa. 1918–1929 (Ithaca. Christina Kiner. 1997).. Katerina Clark. govori o izvanrednim ~injenicama i pre}utkuje sve {to se utvrdilo kao deo svakodnevnog `ivota.. sve vreme Mankov poziva na ostvarenje Marksovih revolucionarnih ciljeva – kraj eksploatacije i dostizanje 22 Dnevnik Nikolaja @urovljeva. Zapis od 7. da ne govorim o treptajima svog srca. zapis od 6. Zbog toga sam.. ed. str. Revolution of the Mind: Higher Learning among the Bolsheviks.. 1995). u Gosudarstvennyi arkhiv Kalininskoi oblasti. ali on nagla{ava samo bedu i utu~enost radni~ke klase.. „Boris Arvatov’s Socialist Objects“. Me|u njima su mnogi radnici kolhoza. Crucible of Cultural Revolution (Cambridge. 2..1. To se ose}a kada se gledaju lica prolaznika. bele`enje intriga s posla i problema sa njegovom preljubnom `enom kod ku}e. koliko je mogu}e.24 U tom svetlu treba ~itati slede}i dnevnik. 185–188. ve} da se vi{e usredsredim na ~injenice. khr. Michael David-Fox. dnevni~ki opis uslova `ivota u staljinizmu bio je pravi ideolo{ki gest.“ Slede}eg dana @uravljev sumira svoje utiske o prazniku grada: „Proslave poput ove mogu se odr`avati samo u socijalisti~koj zemlji!. 1. To je veliki praznik. u kojima }u poku{ati. Tada{nja dru{tvena struktura u Sovjetskoj uniji. 24 Za sovjetske planove o revolucionarizovanju svakodnevnog `ivota videti Naiman.

koju }e istori~ari jednom morati da napi{u. 1. Man’kov (Leningrad. namerno je pomenula nepovoljne uslove svakodnevnog `ivota kako bi istakla svoju herojsku `rtvu i `rtvu svoje generacije u izgradnji socijalizma. Za razliku od Mankova.25 Uprkos toliko razli~itim dijagnozama. tako|e se usredsredio na te{ko}e svakodnevnog `ivota. stavio je na pod i legao (na stomak ispod stola) i tako radio. A. pedesetogodi{nja doma}ica udata za jednog od vode}ih sovjetskih in`enjera. zapisi od 30. Kao i @urovljev. izme|u ostalog. 6. str. ~ini se da Sih ipak nije motivisan li~nom vizijom boljeg socijalisti~kog sveta. i 24.26 Velike materijalne te{ko}e koje pominju autori dnevnika nisu ometale njihovu ideolo{ku posve}enost. penzionisani u~itelj francuskog. 26 U svom dnevniku Ivan Sih (Ivan Sich). Sabornoe ulozhenie 1649 goda: Tekst kommentarii. Objavio je. i „Prve dane juna (1930)“. i. No. i on se prema svom dnevniku odnosio kao prema sirovom materijalu za istoriju svakodnevnog `ivota Staljinovog perioda. u Intimacy and Terror. Sih je naro~ito bele`io kriti~ka shvatanja radnika u odnosu na sovjetsku mo}. Naprotiv. zapis od 1. Ose}aj da je dnevnik vo|en tridesetih godina morao biti ideolo{kog karaktera da bi bio legitiman. tako|e se ogleda u vajkanjima dvojice autora da njihove hronike ne dose`u do takvih nivoa interpretacije. 1994. posebno in`enjeri. imao je krajnji rok. Mankov je kasnije postao poznati istori~ar pre-petrovske Rusije. 167–218. 25 A. 1933. 27 Dnevnik Galine [tand`. 7. proslavljenu ediciju o 1649. 1987). 75–94. Zvezda. . `ive}i u materijalno bogatom komunisti~kom svetu. ed. Mankovljevo poimanje svakodnevnice uronjeno je u viziju o socijalisti~kom dru{tvu budu}nosti. Man’kov. Cahiers du monde russe et sovietique 28 (1987). Sich. koji `ivi sa svojom `enom u sobi od devet (kvadratnih) metara. Kada je njegova majka do{la u posetu. 1937. str. kao {to je bio slu~aj i sa @urovljevim. 11. Stra{no je pomisliti kako ljudi `ive ovih dana. 1. 1929. nije mogao da odlo`i posao. da bi omalova`io njen zahtev za legitimno{}u. ta dvojica autora izra`avala su se unutar zajedni~kog horizonta zna~enja koji je nametnula kampanja izgradnje socijalizma. Ulozhenie. „Dnevnik radivogo cheloveka (1933–1934)“.27 151 Neizre~ena pretpostavka ovog zapisa bila je da }e budu}e generacije sovjetskog dru{tva. I. posebno zapis od 7. Zapisujem ovaj primer da bi ga oni koji dolaze posle nas pro~itali i saznali kroz {ta smo prolazili. ^ula sam za jednog in`enjera. Zato je uzeo lampu. „Fragments du journal indédit d’Ivan Ivanovi~ Sit~“. on nije imao gde da radi. 1. suprotstavljaju}i ih sa ideolo{kim proklamacijama sovjetskog re`ima. godini.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI materijalnog obilja. No. G. imati te{ko}a da zamisle muke koje su podnosili oni koji su se `rtvovali za izgradnju lep{e budu}nosti. Galina [tand`. G. Videti: I.

khr. i 13. Upravo sam pro~itao nekoliko strana. a ostalo }u odbaciti. godine on se `ali: 15. Od danas. pa nadalje. 1933. 7. Onog `ivota o kojem ljudi pi{u knjige. zapisi od 20.28 Ali uskoro je ponovo utonuo u svoj uobi~ajeni dnevni~ki stil. koje se odvijaju samo oko mog porodi~nog `ivota i pri- 28 Dnevnik Anatolija Uljanova. O dnevniku. V. implicira Uljanov. odlu~io sam da pi{em samo o onome {to je stvarno. U zapisu iz 1961. Izuzetno intrigantne u ovom zapisu jesu primedbe o trivijalnom karakteru njegovih dnevni~kih bele`aka koje navode Uljanova da zaklju~i da vodi bedan `ivot. Ali `ivot je nepotpuno osvetljen. . ^ini se da u pi{~evoj glavi jedva da ima razlike izme|u „pisati ovako“ i „`iveti ovako“.. godine on ka`e: Pro{lo je skoro dvadeset i pet godina da nisam otvorio ovaj dnevnik. i svog rada kao dru{tvenog aktiviste. to }e njegov stvarni `ivot biti realniji i herojskiji. Tanka je nit izme|u pisanja i realnog `ivota. pa se ose}a mo} dnevnika da doslovno bele`i podatke iz `ivota svog autora: {to se vi{e disciplinovano i sa`eto herojski razvija njegova autobiografska pri~a. Ova sveska obuhvata skoro osam meseci. Tu ima mnogo misli. u Otdel rukopisei Rossiiskoi gosudarstvennoi biblioteki (OR RGB). Kako mnogo praznine. sasvim malo osvetljen. 442. 1937. menjaju}i njen izgled i ja~aju}i njenu mo}? Moje obja{njenje za to je da dnevniku nije bio su|en takav veliki cilj. 7. 1. Peregudov. i moj `ivot je nekako mizeran. 5. i kako malo refleksije o `ivotu. ed. tj. Nema `ivota u njemu. ^ak je i sasvim. ve} je vo|en zbog malih. Ti retki heroji. ni{ta herojsko. op. u svojih dvadeset i tri godine nisam uradio ni{ta inteligentno. Kako sam se glupo zaplitao u pisanje dnevnika poslednjih dana (ne.. Ali gde su sve velike stvari (to velikoe) koje su se desile u na{oj zemlji. Ali {ta ja imam? Poku{a}u da budem detaljniji i prozaisti~niji u pisanju o sebi na poslu i kod ku}e. onome {to se desilo kao svr{en ~in. Uljanov je naizmeni~no napisao seriju zapisa samo o svojim poslovnim aktivnostima. pisac A. 1. tek je sa distance od ~etvrt veka shvata da je njegov projekat dnevnika propao. Pribli`ava se kraj sveske (dnevnika). „intimnih i liri~nih“ bele`aka. komsomolskih sastanaka. ali malo onih o su{tini postojanja. 10. Drugi autor dnevnika. ^vrsto re{en da posveti svoj dnevnik su{tini `ivota. 5. 1933. Nipo{to ne}u nastaviti tako da pi{em. Ponovo sam pro~itao svoje bele{ke i bio zapanjen time koliko su jadne. dve tre}ine godine. 152 Komsomolski aktivista Anatolij Uljanov stalno je nagla{avao svoju frustraciju u svom dnevniku: 12. ^ak kasno 1937. sumiraju}i ciljeve i rezultate produkcije fabrike u kojoj je radio. samo gluposti o `enama. 4. Da. sve vreme!). 1933. Dnevnik bi trebalo da odslikava samo istinu – `ivu herojsku istinu – a sve {to sam do sada napisao je nekakva glupost.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Samo se vu~em okolo kao idiot. f.

Bilo da su entuzijasti ili skeptici u svojim utiscima. Porodica nije mogla da ostvari kvote isporuke `ita. zapisi od 8. Kako sada `alim {to nisam vodio druga~iji. Tihon Puzanov. f. 31 Vsevolod Vishnevskii. popio dve ~a{e ~aja. Dok u svom dnevniku pi{e o te{koj „borbi za `ivot“ svoje porodice u uslovima gladi koja se {iri.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Koliko se `anr dnevnika razvio kao hronika socijalisti~ke izgradnje vidi se i u mnogobrojnim slu~ajevima putni~kih dnevnika koje su ostavili inostrani posetioci Sovjetskog Saveza tokom dvadesetih i tridesetih godina. Mogu}e je da }e tada postojati neka druga ta~ka gledi{ta... ed. 1998). posve}en velikim doga|ajima. da budu od koristi budu}im generacijama u proceni njegovog dela i dela njegovih savremenika: Na{ zadatak je da za istoriju sa~uvamo na{a zapa`anja. 1992). godine jo{ uvek je `iveo u nekolektivizovanom doma}instvu svojih roditelja. Pis’ma (Moscow. ili za deset godina. 18. 3.. 6. zapis od 22. ve}im delom se sastoje od izve{taja o vremenu i trenutnih opisa aktivnosti autora. Autor dnevnika. ustao. 2211. i koje su bile od zna~aja samo meni i Mariji. dramski pisac. hajde da ostavimo na{u pri~u unucima i praunicima. 1961). vol. op. Dnevni~ke bele{ke Peregodunova iz tridesetih godina zaista su izli{ne i povr{ne.. Na{e gre{ke i pobede bi}e lekcije za sutra.30 Pored ideolo{ke usmerenosti dnevnike iz tridesetih godina karakteri{e naglasak na li~nom u~e{}u pripoveda~a u razvoju sovjetskog sistema. ali ga nikad nisam napisao. 4. Zapisnye knizhki. u Rossiiskii gosudarstvennyi arkhiv literatury i iskustva (RGALI).. Vsevolod Vi{njevski. Jer. 30 Za reference o obimnom korpusu opisa zapadnih putnika o nastaju}oj sovjetskoj dr`avi videti Paul Hollander. V.. veliki dnevnik. Stoga. (Dopolnitel’nyi): Vystupleniia i radiorechi. 1942. ovi autori bez razlike dele impuls da u svojim li~nim hronikama posvedo~e i zabele`e izgradnju novog sveta. Khr. nagla{avaju~i svoje aktivno u~e{}e u ostvarenju te budu}nosti: 29 Dnevnik A. 1917–1942 (Zurich. Sobranie sochinenii v 5 tomakh. posebno vrste hrane i pi}a koja je toga dana probao („Spavao sam. i pretili su im oduzimanjem imanja i izgnanstvom. na{u sada{nju ta~ku gledi{ta – ta~ku gledi{ta u~esnika. . druga~iji sud. posebno kampanje kolektivizacije poljoprivrede. iz perspektive vremena sve }e biti jasnije. Political Pilgrims:Western Intellectuals in Search of the Good Society (New Brunswick. 1. Puzanov tako|e sanja o sre}noj budu}nosti koju obe}ava kolektivizacija.)“. mladi seljak iz donskog regiona.31 rode. i Christine Uhlig. Utopie oder Alptraum? Schweizer Reiseberichte über die Sowjetunion. tokom 1933. 1961..29 153 Potreba da ~ovek sebe „upi{e“ u sovjetsku revolucionarnu putanju mo`e se videti ~ak i kod potencijalnih `rtava izgradnje socijalizma. oti{ao. Stalno sam poku{avao.. Peregudova. koje je zahtevao lokalni sovjet. `eleo je da njegovi dnevni~ki zapisi poslu`e kao istorijsko svedo~anstvo. za godinu dana.

1933. a onda je ovaj bezna~ajni seljak. ne brojati sate radnog dana. Najuzvi{enije ose}anje koje sam mogao iskusiti u svom kratkom `ivotu jeste ose}anje svesnosti da sam deo kolektiva rudara.. Puzanov je u~estvovao u kampanji kolektivizacije. Da se Oktobarska revolucija nije desila. ve} naprotiv. Nisu uklju~eni u sada{njicu (Oni ne zhivut nastoiashchim). oti}i kao pobednik ispunjenja plana! Kako je radosno videti sebe ispred drugih“ (Chelovek sredi liudei: Rasskazy. 1942. 1933. 1. Odgojila me je Lenjinova partija. niti je bilo. v griazovetskoi derevne“.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Drugi razmi{ljaju na suprotan na~in – oni ~ekaju da im se ona desi (zhdut gotovogo). i da bih borbi za op{te ciljeve podredio svoj li~ni `ivot? Ne! Ostao bih napola `ivotinja. i posle smene. niti }e biti generacije sre}nije od na{e. 11. da li bi se moglo zamisliti da bih ja razumeo `ivot na ovaj na~in.. 32 Tikhon Puzanov. oni nisu ni malo zainteresovani za svoj posao.34 Razmi{ljam samo o tome kako }emo do}i do sre}ne budu}nosti. 33 Ibid. u krv mladih. Kako je divno ne prime}ivati. a ljudi ma{taju o `ivotu malih posednika (mechtaiut o edinolichnoi zhizni)32. 1933. novembra. gra|anin sovjetske zemlje i pripadnik Lenjinove komunisti~ke partije oja~ane bitkama. Nema ni~eg uzvi{enijeg do da se bude ~lan. 4. 1991. petak. 1. davljen kapitalizmom.. pre {esnaest godina. ne ~ekati kraj smene. 5. 7. zapis od 11. Mi smo u~esnici u stvaranju nove epohe! Da li se se}ate neprijatelji. Subjektivizuju}i efekat revolucionarne ideologije – ose}aj da se sopstvo ostvaruje kada se }ovek priklju~i socijalisti~koj borbi – najja~e se pokazuje na slu~aju aktiviste kolhoza Aleksandra @eleznjakova.. Na stranicama svog dnevnika isti~e „istinsku odanost sistemu kolhoza“ i raspravlja se sa onima koji sumnjaju da radi u kolhozu samo da bi „spasio (sopstvenu) ko`u“33. razumeo sebe kao klasu i sru{io ~itav svet do temelja. str. 10. . `iveti i pobediti u bici! U svetskoj istoriji nema. sa kojim zajedno danas slavimo dan velikih pobeda tehni~kog napretka. zapis od 2. Prilikom {esnaeste godi{njice Oktobarske revolucije on je zabele`io: Kako je dobro ose}ati. koju u na{e vreme predvodi voljeni vo|a. i postao sam ideolo{ki ja~i! Spreman sam da se suo~im sa svim te{ko}ama i da podnesem svaku `rtvu u ime velikih ciljeva izgradnje sovjetskog dru{tva. 34 „1933–1936 gg. uklju~uju}i i aktivisti~ke povike na nekolektivizovana selja~ka doma}instva. str. 1930. dnevniki. drug Staljin.. vi koji nas okru`ujete sa svih strana. str. 161–191). 454–521. ali sada sam sre}an. koji pu`u po podovima gospodara. „Zhatva’ 33-go goda“. po{to kolektivni rad jo{ nije u{ao u svest. No. Molodaia gvardiia. 154 Iako iz porodice kulaka. 207–208. ochevki (Moscow. da smo pre samo dvadeset godina bili slaba~ki insekti. kao da slu`e neku kaznu. zapis od 6. zapis od 1. Nije im va`no kako rade. Za njih je sve mu~no i te{ko. Pojam o dnevniku kao o bele`nici poslova i ekspresivnom medijumu realizacije sopstva tako|e je prisutan u dnevniku rudara rude uglja Vladimira Maladcova: „29. 1964). `eleti da se ona produ`i. A oni su ve}ina.

A study of Bolshevism (Glencoe.37 Anatolij Uljanov. „planu nalik“ na~inu. 1930. 1931. Ve} sam to uradio danas (bi}e te{ko. 7. The Soviet Novel: History as Ritual (Chicago. 1930. 336. 3. Dnevnik je pru`ao introspektivni uvid koji je omogu}avao njegovom autoru da se upusti u opse`nu borbu sa svojim slabostima i manama.36 [tromova je dnevniku poverila i svoje snove i fantazije. zapisi od 21. kontroli{u}i i regulativni ure|aji. Nathan Leites. nesigurnosti i intenzivne autokritike. Poku{a}u da na ovaj na~in vi{e upravljam svojim poslom. Za sovjetske dnevnike tipi~an je modus sumnje.. zapisi od 14. ali uspe}u). 5.35 U svom dnevniku mlada u~iteljica Vera [trom izra`ava stalnu potrebu da kontroli{e i racionalizuje svoj `ivot. zapis iz 23. moskovski radnik i komsomolski aktivista. 5. 3. 1936. Veliki broj dnevnika iz tridesetih godina funkcionisao je istovremeno kao zapis i oru|e psiho-fizi~kog treninga. u Tsentr dokumentatsii „Narodnyi arkhiv“ (Ts DNA). koji je njena pratilja u dnevniku. su{tinske komunisti~ke vrednosti tog perioda. na sli~an na~in koristi medijum dnevnika da unese red u svoj `ivot i pove}a u~inak na poslu: @elim da utvrdim ta~na pravila o potro{nji novca i planiranju dana.. Oni su funkcionisali kao introspektivni. zajedno s opomenom da se ne napusti rad na samom sebi. `elim da u svoj svakodnevni `ivot unesem plan rada (planovost’ raboty). svakako izgledaju kao retki zanosi koji izbijaju iz manje spektakularnog toka uobi~ajenih dnevni~kih pri~a. 8. op. {to je posebno nagla{eno tokom prvih petogodi{njih planova. . koji su omogu}avali svojim autorima da prate intelektualne i psiholo{ke procese koji se u njima de{avaju. i 9. i 4. Manje uobi~ajenih trikova ({etnje s „podmuklom“ Ka}om itd. s ciljem njihove kontrole i pobolj{anja. 36 Dnevnik Vere [trom. koji slave spajanje sopstva s kolektivom. IL. f. kona~no. 6. pisci dnevnika su stalno uvodili termine poput planiranja. 1938. ed. 1953). U ovim slu~ajevima dnevnik je funkcionisao kao tehnika normalizacije. u `elji da „racionalizuje (svoje) utiske“ i. khr. Da bi dokumentovali taj proces autotransformacije. i 5. Poku{ala je da to u~ini preispituju}i svoju du{u i oblast svojih podsvesnih misli. Videti tako|e zapise od 7. 8. Me|utim. 1930. 32. 35 Katerina Clark. borbe i svesti. medijum kojim je um posmatrao i kontrolisao psihi~ke i telesne procese.. 1981). sve svoje „lude“ misli.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Pasa`i poput upravo citiranog. i 14. Vera Inber zala`e se za ono {to naziva „tehnicizovanje du{e. 1. 38 Dnevnik Anatolija Uljanova. 37 Ibid. itd. Brodski dnevnik sovjetskog sopstva 155 Da bi se borila protiv „nereda u (svojoj) du{i“.)38. da `ivi svoj `ivot na „sistematski“. i za mentalno-fizi~ke aktivnosti i za slobodno vreme.

41 Dnevnik Leonida Potemkina.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. str. re~ima jednog autora. primetio je da njegova volja (ili ideologija – koristio je ova dva termina naizmeni~no) u{la u borbu sa njegovom „psihologijom“: Interesantno je kako postoji nedostatak saglasja izme|u psihologije i ideologije. str. i 16. 40 Chelovek sredi liudei. ed. 171 (zapis od 5. 154 (zapis od 10. 1933. u Intimacy and Terror. Ali ideologija }e uzdi}i psihologiju. 7. 1. zapis od 9. 1935). nesvesnim silama). rev. Volja se pojavljuje kao drugi izraz za subjektivitet pojedinca. 11. str. 156 drugim re~ima. kada se jednom aktivira. str. 3. stalno se u svom dnevniku osvrtao na dualitet du{e i tela. moja psihologija me i dalje vu~e nazad. i 1.42 Na stranicama svog dnevnika. Stranitsy dnei perebiraia. 1930). mom srcu. Dr`e}i se ove mehanicisti~ke zamisli. str.. mladi moskovski radnik kula~kog porekla.“43 Podlubni je marljivo bele`io sve slu~ajeve kada je osetio da se njegova snaga volje uve}ala44. 1938). da bi kona~no prevazi{ao njegovu letargi~nost i tako mu omogu}io da se uklopi u radni kolektiv. (Moscow. ili.. U tom kontekstu. uzdi`e sopstvo do nivoa istorijskog delatnika. Ideolo{ki. 4.41 Vladimir Maladcov. uhvatio u ko{tac s telom (do tada kontrolisanim psiholo{kim.40 U svim suprotstavljenim parovima volja igra centralnu ulogu u projektu uzdizanja ili ponovnog stvaranja sopstva. Leonid Potemkin. 43 Tagebuch aus Moskau. To dokazuje pove}an broj snova tokom proteklih nekoliko dana. dnevnik funkcioni{e kao katalizator. Opisuje se kao autonomna mo} unutar sopstva. student na sverdlovskom Rudarskom institutu. tj. 125–126. oblikuju}i i ja~aju}i volju svog autora. to se mora desiti. koji ide posle 31. 122–123. ja sam sebe mobili{em da dostignem plan i mada aktivno radim. 147 (zapis od 5. 42 Chelovek sredi liudei. Ove binarnosti uklju~uju i suprotnost izme|u du{e i tela. ali njegov dnevnik je u najve}oj meri bio bele`enje nje39 Vera Inber. Opisao je kako se njegov um (ili svesna volja).“39 Autori dnevnika uspostavili su mno{tvo povezanih dihotomija da bi opisali sastav svog sopstva i rada usmerenog ka njegovoj promeni. Stepan Podlubni. 251–292 (zapis bez datuma. ali ako on ili ona imaju jaku volju. „ideologije“ i „psihologije“ pojedinca. to je dobra osoba. 4. koja. 1934). prirodnim. konstruktivizam“. 1977). Iz dnevnikov i zapisnykh knizek. na drugom mestu je primetila: „^ovek je fabrika. 7. rudar u rudniku uglja.. snova u kojima vidim svoju majku. 1938). videti tako|e i zapis ozna~en kao „jul 1936“. 1933. uzneo je snagu volje do moralnog ideala: „Ve} dugo vremena mi se dopadaju ljudi sna`ne volje. 1. 44 Ibid. A njegov um je direktor te fabrike. Nije bitno ko je ta osoba. njegove volje i njegovog srca. . 161–91 (zapis od 29.

. 198. 1932). Me|utim. Specifi~na uloga dnevnika u nastajanju sopstva izra`ena je u slu~aju pisca Aleksandra Afinogenova.46 157 U svojim dnevnicima autori nisu vodili borbu samo protiv – neposlu{nih radnika kolhoza. 1934. opisao je vrhunac kampanje `etve pod njegovim vo|stvom. to je `ivot `ivotinje. 12. O~vrsnula me je i u~inila odlu~nim u borbi da pobedim u najte`im okolnostima. moj `ivot se razvijao kao unutra{nja. @ivot bez borbe – to nije `ivot ljudskog bi}a. Ili. 95–96. 10. ponekad je skandalozno kako sam sirov.45 Me|utim. 1935) – pisanje dnevnika je tako|e bio i lek jer je zaklju~io da }e uve}ati snagu svoje volje i time {to }e primorati sebe da redovno pi{e (29.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI govih poraza – kako na radnom mestu. 1937). ili sila prirode nego i protiv samih sebe. emotivna borba“ (2. str. 1933). 1933). da citiramo dnevnik Podlubnog: „Ne znam ko. mislim da je Gorki rekao ’`ivot je borba’. Uljanov je u jednom svom osvrtu primetio da je ve} napredovao u razvoju svojih manira i obrazovanja. 1935). 46 „1933–1936 gg. 10. i pomogao mi je da izvr{im ovaj te{ki zadatak. i 30. 118. za Podlubnog dnevnik je bio vi{e od izve{taja o „bolesti (njegove) volje“ (31. Od kad pamtim za sebe. 1932. 203–204 (zapisi od 6. . bez granica! Se}am se re~i Marksa i Engelsa: ’Borba je sre}a’! Sutradan ujutro opet je padala ki{a. prinudio je neposlu{ne radnice kolhoza da ostanu u polju dok ne zavr{e posao: @njeli smo do jedanaest sati no}u. Hvala partiji. 12. 1. 1933. 10. neke dnevni~ke pri~e razvijaju se i u duhovnom smislu. v griazovetskoi derevne“ (zapis od 12. Naravno. 3. kretanje koje retko ide pravolinijski.“ (9. 182. kolhozni aktivista iz Vologde. Ta~no zapa`anje.“ Zapis zavr{ava odlukom: „Borba protiv prosta{tva. nedoslednosti i la`i. 5. 8. Da bi iskoristili kratak period suvog vremena. Mesec je odigrao veliku ulogu. 1935). Ali ono {to `elim jeste da ne budem `ivotinja. tako i u privatnom `ivotu – za koje je Podlubni smatrao da su ukorenjeni u slabosti njegove volje. Snaga volje postizala se borbom. Dnevnici tridesetih godina obiluju opisima `ivota kao stalne borbe. 10. Jedan od osnovnih ciljeva Afinogenova u vo|enju dnevnika jeste stvaranje vidljivog traga sopstve45 Ibid. One opisuju kretanje usmereno ka obnovi sopstva. Kakva velika sre}a! Velika sre}a. Aleksandar @eleznjakov. 2. 9. koji je dnevne zapise svog dnevnika ozna~io kao „jasne putne znakove svakog pojedina~nog dana koji sam pre`iveo“ (7. i polje je po`njeveno. a mnogo ~e{}e te~e kao neujedna~en proces koji karakteri{e intenzivna borba. ostao je kriti~an prema nekim aspektima svoje li~nosti: „Uprkos mojoj u~enosti. i 28. 27. Govorili smo o ulozi dnevnika kao tehnike samodisciplinovanja. Me|utim. ne `elim da se pretvorim u meku{nog intelektualca (slashchaven’kii intelligent).

a ne represija.47 Utisak da se `ivot gra|anina sovjetskog sistema odvijao kao putovanje tako|e je i grafi~ki predstavljeno u autobiografiji Hajnriha Fogelera (Heinrich Vogeler). omogu}ila da raste. U skladu s tim. khr. U dnevni~koj bele{ci iz tog vremena. kolektivisti~kim vrednostima. f. 47 48 Javno i privatno . nro~ito ako se ima u vidu pritisak koji je primenjivala sovjetRGALI.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. koja sami mogu izbe}i. Neka ti ono {to si nekada napisao poslu`i kao stalni podsetnik.. 2172. s naslovom „Postajanje“ (Werden). godine napisao memoare. 5. 11. 11. s jedinstvenim potencijalom izra`avanja pojedina~nog sopstva na neiskrivljeni na~in. danas. 97. ve} mu je. Ustao sam sa `eljom da nekako nastavim: da ne prestanem misliti i akumulirati ono {to sam ve} po~eo da akumuliram. nije bila dinamika gubljenja sopstva. nesavr{eno sopstvo. ^ini se da je izra`avanje.biti zadovoljan samim sobom i svojim putem. U tom smislu osvrt na pro{le dnevni~ke zapise omogu}avalo je Afinogenovu da zadr`i svoj put prema spasenju: 16. 3. Prekidanje ovog puta bilo je ravno povla~enju u svoje sada{nje. dnevnici nastali u domenu javnog – poput produkcije brigadnih dnevnika. Na drugom mestu Afinogenov se zakleo da nikada ne}e „. Zato cene dnevnik kao privatni zapis par exellence. nije umanjivala privatno sopstvo. str.. za osiguranjem integracije s komunisti~kim. ne dozvoljavaju}i sebi da postanem ono {to sam bio. naprotiv. op. @elja za spajanjem s kolektivom. i kratko pre smrti 1942. 1937. Istori~ari sovjetskog sistema ~esto pretpostavljaju da su samo privatno izre~ene izjave pouzdani indikatori „stvarnih“ uverenja pojedinaca. Heinrich Vogeler in der Sowjetunion 1931–1942: Daten-Fakten-Dokumente (Fischerhude. Werner Hohmann. 158 nog razvoja. ili zapisa namenjenih oku javnosti – odbacuju se kao neautenti~ni zapisi. ed. Upravo sada.. Fogeler je objasnio principijelnu svrhu pisanja svoje autobiografije: „Mo`da }e ovu knjigu ~itati ljudi koji tragaju za stazama ka novom `ivotu. ~ak ni sasvim malo. Nikada se ne odvajaj od ovih bele`aka (uvek ih sre|uj i proveri: to {to pi{e{ dolazi iz samih dubina ose}ajnosti tvog srca (6. sovjetske dnevnike iz tridesetih godina karakteri{u ne samo planovi samotransformacije ve} mnogo dublje. uvek gledaju}i unazad i ispituju~i sebe. osnovna tema dnevni~kih bele{ki o sebi u tom periodu. Pregledaj ~e{}e svoje bele{ke. Moja pri~a }e im omogu}iti da prepoznaju lutanja. 1937)“.. nema~kog komuniste koji je tridesetih godina emigrirao u Sovjetski Savez. 1987). potra`i stranice koje su pisane u danima procene sebe i o~ekivanja od sebe.“48 Kao {to pokazuju poslednji primeri. potraga za izrazom sopstva.

92. Jedan broj autora dnevnika vodio je svoje dnevnike tajno. Dnevniki 1917–1931 (Leningrad. Uobi~ajena je praksa me|u knji`evnim kriti~arima da li~ni knji`evni glas tretiraju kao sredstvo fikcije. Writing and Reality: A Study of Modern British Diary Fiction (Westport. bilo bi plodonosnije da se dnevnik svrsta u kategoriju privatnog diskursa. Das fiktionale Ich: untersuchungen zum Tagebuch (Bern. Za druge i njih same. Naprotiv. Podlubni je bio potpuno svestan da bi ga mnogi delovi njegovog dnevnika skupo ko{tali ako bi ih otkrili organi dr`ave.50 Iako su objavljene verzije dnevnika cenzurisane. Posebno je u slu~aju „klasno tu|ih“ pojedinaca postojala velika `elja da se jednog dana objave njihovi individualni zapisi o sopstvenoj transformaciji. 9. ostavila bi istra`iva~ima samo nekoliko „pravih“ dnevnika na kojima bi mogli da rade. Njegov dnevnik bio je istovremeno zapis o autotransformaciji namenjen publici. 1932). Inber.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI ska dr`ava primoravaju}i autore dnevnika da primenjuju autocenzuru. njeno ponovno duhovno ro|enje i prilago|avanje novim uslovima“. 4. Stoga. Na{a diskusija je do sada pokazala da su mnogi dnevnici iz tridesetih godina vo|eni kao projekti rada na samom sebi. kao i tajna „srodna du{a“. 1934). to ne zna~i da su dnevni~ki rukopisi vo|eni kao materijal za objavljivanje. tokom `ivota objavile su svoje dnevni~ke zapise o autotransformaciji. str. kojoj je poveravao probleme sa kojima se suo~avao u poku{aju da se transformi{e. 51. takva rigorozna selekcija rizikovala bi da propusti su{tinsko zna~enje dnevnika u staljinisti~kom poretku. u Tagebuch aus Moskau. ali je i dalje verovao da }e jednoga dana cenzura oslabiti i da }e njegovi zapisi ugledati svetlost dana (25. Stepan Podlubni. dok su se istovremeno bavili mislima o objavljivanju knji`evnih publikacija. dnevni~ka bele{ka od 25. Me|utim. [tavi{e. Stranitsy dnei perebiraia. 1934. 159 . str. 50 Marietta Shanigan. tj. koji izuzetno ote`avaju njihovo razvrstavanje na privatno. str. Koriste}i dostupne diskurzivne konvencije i ulaze}i u oblast knji`evnosti. 51 Manfred Jurgensen. zasnovanih na materijalu dnevnika. 7–8: Andrew Hassam.49 Autorke Marijeta [aginian i Vera Inber. 8. ova ekskluzivna korelacija autenti~nog sopstva s privatnom sferom. te stoga zapla{ene dru{tvenom marginalizacijom. obe nesovjetskog porekla. objavljivanje bi bio vidljiv dokaz da su uspe{no izmenili sami sebe. poluprivatno ili javno. ~ini se da su u ovim dnevnicima na delu mnogostruki divergentni impulsi. ve} je znao naslov autobigrafskog romana koji je trebalo da napi{e na osnovu svojih dnevni~kih bele`aka: „@ivot prevazi|ene klase.51 Umesto da iz datog dnevnika izvodimo privatno i po implikaciji autenti~no sopstvo. 1993). ~ak i najprivatnije shva}eno sopstvo podle`e proveri. kao medijum kroz 49 Stepan Podlubnyi. 1979). sin kulaka koji je `iveo u Moskvi i poku{ao da postane Novi sovjetski ~ovek. 9.

koje su `elele da se priklju~e pokretu. ali je zapravo zavaravao radni~ku klasu o stanju njenog dru{tvenog otu|enja. uprkos tome {to sam bila veoma umorna. koji je obe}avao individualno samoostvarenje. kada je do{la Zabelina i ponudila mi da do|em na neformalni sastanak sa nekoliko drugih `ena iz komesarijata za komunikacije i transport. kada je ve} bila aktiviskinja. 5.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Prona{la sam svoj delokrug rada i divno sam se ose}ala. Pristala sam. izme|u o~ekivanja svoje porodice i Revolucije. Tako da sam odlu~ila da napustim posao koji toliko volim. prvo je podredila drugom. pranja sudova i pelena. Koren. str. To je domen oslobo|enosti individue za autorealizaciju izvan ograni~enja tr`i{nih odnosa i dr`avnog autoriteta. bilo bi korisno razmotriti kategorije koje sovjetski autori dnevnika koriste da konceptualizuju sopstveno dru{tveno postojanje. 1936. u Intimacy and Terror. okupirana svojim malim porodi~nim problemima. Ova godina se bli`i kraju. Sedela sam kod ku}e. s jedne strane. 167–218. Bila mi je te{ka. Da po~nemo slu~ajem Galine [tange. 1967).“ A u sumiranju te godine obznanila je svoju potrebu za „privatnim `ivotom“: 27. Njihovo unutra{nje bi}e i spolja{nja funkcija posta}e jedno.“ Nekoliko meseci kasnije. godine. {to propagira bur`oaski poredak. „Obshchestvennitsa“ iz 1936. i ponovo se dohvatim kuvanja.53 Liberalni diskurs predstavlja porodi~ni `ivot kao principijelni domen privatnog. svrhu pisanja dnevnika. prethodno ugnjeteni subjekti povrati}e svoju ulogu dru{tvenih bi}a.. `alila se da je njena porodica spre~ava da se ostvari: „27. 8.. 1936. The Baba and the Comrade (Bloomington. sfere javnog i privatnog.. ali lo{ koncept. @ao mi je 52 53 Henry J. pedesetogodi{nje doma}ice koja se uklju~ila u novoosnovani pokret doma}ica aktivistkinja. Dnevnik Galine [tange. 1997). ona individualno ispunjenje tra`i u ovom drugom. Dodatna komplikacija odnosi se na kori{}enje termina privatno u analizi sovjetske dr`ave koja je eliminaciju svih tragova bur`oaskog poretka (me|u kojima je podela privatno-javno jedan od najva`nijih) smatrala jednim od svojih primarnih ciljeva. str. 54 O obrtanju rodnih uloga tokom i posle sovjetske Revolucije videti Elizabeth Wood. 1936. Toliko o mom dobrotvornom radu!. U o~ima sovjetskih marksista bur`oasko sopstvo bio je zanimljiv. 114. Marx and the Authentic Man (Pittsburgh. a s druge. Iskidana izme|u svojih du`nosti doma}ice i dru{tvenog aktiviste. Dva meseca sam bila potpuno uronjena u svoj posao. ~iji dnevnik pokazuje inverziju liberalno shva}ene hijerarhije javne i privatne sfere. naravno. . 12.54 Ovako ona opisuje svoje prvo u~e{}e u pokretu sovjetskih `ena: „13. Porodica je uznemirena zato {to sam tako malo vremena provodila kod ku}e.. 160 koji su autori mogli kultivisati – a ne samo izraziti – privatno sopstvo. Jednom kada se sru{i iluzija spajanja individualnog s privatnim. radije nego da a priori razlikujemo.52 Imaju}i na umu poseban status oblasti privatnog u marksisti~koj dr`avi. Iako i [tangeova suprotstavlja porodi~ni `ivot i javnu sferu.

Samo svest da slu`imo dru{tvu mo`e doneti radost i zadovoljstvo. 12. takva dela i tekstovi podsti~u ovakvo izra`avanje. godine bila primorana da napusti svoj aktivisti~ki posao i vrati se doma}instvu. Slu~aj [tandeove tako jo{ jednom ilustruje da u sovjetskom kontekstu izra`avanju sopstva ne stoje na putu javna dela i tekstovi nego naprotiv. uvek }e mi biti veoma drago da im pomognem (nagla{eno).55 Su{tina je da je rad za Revoluciju podmla|ivao. makar i u zlatnoj palati. 4. kada stvaraju ove zapise o sebi. Ostavite ~oveka samog. koriste}i izraz sinonimDnevnik Galine [tange. Sada kada sam ispunila svoje obaveze prema porodici. kao pauk koji se spu{ta niz sopstvenu mre`u“ (Intimacy and Terror. 161 . u ovih nekoliko godina koje mi preostaju `elim da `ivim za sebe. primetila je da je „odjednom ostarila mnogo godina“. zapis od 2. odse~ena od zajednice. U svom dnevniku ~esto pominje ose}aj svoje „unutra{njosti“ (vnutrennost). i u istom smislu ona nedovoljno ceni egzistencijalno zna~enje koje je va`no autorima poput [tangeove.“56 Ova izjava koju [tangeova daje o sebi va`i i za njen dnevnik: ba{ zato {to ne mo`e biti sama. u onoj meri u kojoj odslikava njenu svest o sebi. nikako ne mo`e biti samo li~ni zapis. 57 Moje gledi{te na ovaj dnevnik kao koherentnu agendu izra`avanja sopstva razlikuje se od interpretacije koju su izneli prire|iva~i dnevnika [tangeove. i dalje `elim da imam li~ni `ivot. Prema mom mi{ljenju. i njegova `ivotna radost }e sama nestati i ispariti. Ovaj pasa` iz govora koji je [tand`ova odr`ala `enama komandanata u transportnom sektoru ide iza njenih dnevni~kih bele{ki od 27. „Na{ rad treba da bude radostan. 1936. fotografija. „^ovek je dru{tvena `ivotinja. kao da je time htela da istakne kako se njen li~ni glas mo`e ~uti samo u okviru sovjetskog kolektiva. i koji pravi dnevnik shvataju kao kompozitum prepletenih „kodova u kojima se subjekt kre}e napred i otkriva se. 168–169). On mora biti posve}en dru{tvenom `ivotu da bi bio zna~ajan i zadovoljavaju}i. koji je. On mo`e biti sre}an i radostan samo u zajednici.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI [tangeova predstavlja podelu privatno-javno u obliku dve razli~ite putanje sopstva. ali {ta mogu? Nisam jo{ stara. str. zapis o njenim javnim aktivnostima. U tom svetlu logi~no je to {to je [tangeova u svoje dnevnike zalepila mnogobrojne novinske i druge ise~ke iz javnog `ivota.57 Stepan Podlubni je odnos izme|u privatnog i javnog smestio u okvire unutra{njeg i spolja{njeg sopstva. i sli~no – stvaranje ovog „dnevnika-herbarijuma“. njen dnevnik. dnevnik [tangeove. pre svega. U tom svetlu. pisama. to je prirodno“ bele`i [tangeova na drugom mestu u svom dnevniku. koji nagla{avaju razli~itu prirodu mnogih izvora – dnevni~kih bele{ki. 55 56 zbog njih. Kada je 1938. ise~aka iz novina. Njene sitne du`nosti doma}ice stajale su na putu samoostvarenja za koje se nadala da }e posti}i slu`e}i revoluciji. ova interpretacija isuvi{e nagla{ava formalne razlike izme|u razli~itih tekstualnih i vizuelnih `anrova koji su uklju~eni u dnevnik. u Intimacy and Terror. izranja kao pokazatelj njenog sovjetskog sopstva. 1938.

zapis od 29. potpuno identi~an s javnim vrednostima i zato neoptere}en bilo kakvom alternativnom sebi~nom. Iznova i iznova pisali su o svojim naporima da privatan `ivot spoje s „op{tim tokom `ivota“ sovjetskog kolektiva. 3. uz radikalno javni i kolektivisti~ki etos koji je promovisala revolucionarna dr`ava. Cilj mu je bio da aktivira unutra{nje sopstvo tako da se ono spoji s revolucionarnim planom sovjetske dr`ave. smatrao je da te misli nisu legitimne. 162 no sa svojom „du{om“ (dusha). Tip samorealizacije za kojim su tragali pisci dnevnika trebalo je da se dostigne uz pomo} tehnika pro~i{}avanja i preoblikovanja sopstva. Bio je nezadovoljan kada je primetio da „sve unutra spava“ ili kada se ose}ao „idiotski. Zato svoj dnevnik nije shvatio kao zapis o sferi privatnog. a koji mi je poznat.58 Privatni `ivot. jedini partner kome je poveravao sve misli za koje je znao da bi bilo opasno da ih bilo gde drugde ka`e. Dnevnici iz Staljinove ere prepuni su privatnih misli – privatnih u smislu da su svakako poverljive i nisu namenjene javnosti – ali njihovi autori su ih ~e{}e videli kao izraz slabosti nego kao znakove nedostatka snage volje. kao izvor ponosa ili jezgro njihovog sopstva. Kako je on to shvatao. ~ak i najbli`im prijateljima. 1933). Umesto da koriste dihotomiju privatno i javno. u nepoliti~kom raspolo`enju“ (7. Afinogenova. i stoga ne~istom sferom.7. i tu sferu identifikovao s delovima svog dnevnika. Dnevnik je bio njegov „jedini prijatelj“. Sagledavao je pisanje kao borbu iz koje }e najzad iza}i o~i{}en. Ona dobija pozitivnu ili negativnu vrednost u zavisnosti od diskursa u kom sopstvo sebe realizuje. nema o~igledno zna~enje. Stoga dualitet privatno-javno nije mnogo od pomo}i za razumevanje sovjetskih subjektivnosti ako pretpostavimo da je domen privatnog ekskluzivno mesto pozitivnog identiteta. u kom bi mogao da usidri ose}aj sopstva i li~nih vrednosti koje se razlikuju od javnih normi. On nije imao nikakav pozitivan pojam privatne sfere. Podlubni je svakako razvio odre|en pojam privatnog. ne ~udi {to prakti~no ni jedan dnevnik vo|en tridesetih godina. Ti opisi pokazuju dva pravca – `ivot pojedinca i `ivot kolektiva – koji idealno treba da se spoje u celinu. koji treba zapamtiti. op. du{a sovjetskog gra|anina trebalo bi da bude ispunjena posebnim politi~kim duhom koji izaziva entuzijazam. nije nastao da bi se privatnost kultivisala i postavila naspram javne sfere. tj. On mu je pre slu`io kao „kanta“ u koju je mogao da ubaci sve „|ubre“ koje mu je bilo na umu (23. sama po sebi. 1. 58 Videti na primer dnevnik A. ipak se smatrao manje va`nim i neispunjenim. ed. autori dnevnika odredili su svoje privatno i pojedina~no postojanje s obzirom na op{ti javni interes. 1932). . za razliku ili ~ak nasuprot `ivotu kolektiva.1937 (RGALI. 5).tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. f. 6. Privatnost. Me|utim. 2172. U sovjetskom slu~aju.

60 Iuliia Piatnitskaia. ma{ine za metro.4.3. A ako nema{ snage da to uradi{. nema sumnje da `ivot ide dalje.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Julija Pjatnickaja opisala je u svom dnevniku ose}aj li~nog propadanja koji je nastao usled njene nesposobnosti da u~estvuje u `ivotu sovjetskog naroda koji veruje u napredak. 149 (zapis od 26. izgubila je posao kad joj je mu` uhap{en 1937. Stvarno sam ljubomorna: za{to nisam deo njihovog kolektiva?60 163 Jedna od strategija koje je Pjatnickaja upotrebila da bi podnela katastrofu hap{enja svog mu`a. 61 Ibid. Stalina“ ZiS. do|avola s tobom. 5. godine i ljudima pru`io sasvim nove registre samoizra`avanja. 1931–1956).. da li se neko mo`e promeniti. strategija koju je predlo`io i dr`avni prokurator kome se obratila za pomo}..“61 U ovom ~lanku formulisan je poku{aj predstavljanja istorijski kontekstualizovanog pojma subjektiviteta karakteristi~nog za rani sovjetski period (1917–1941). 1987). i vi{e od majke. 1938). Rad se organizuje na nove na~ine. Po struci in`enjer. bila je da „se uzdigne iznad (svog) li~nog `ivota“ (9. listaju}i tehni~ke ~asopise: Pregledala sam Mehani~ko in`enjerstvo.. In`enjeri na nove na~ine postavljaju pitanja organizacije i tehnologije proizvodnje oru|a. pa je provodila mnogo vremena u javnoj biblioteci. godine.1935. To ne treba pripisati samo jeziku individualne i dru{tvene emancipacije koji se pojavio 1917. prev. Pjatnickaja je bila „izmu~ena“ zato {to nije mogla da mrzi svog mu`a. V. Time }e{ dokazati da si gra|anka velikog Sovjetskog Saveza. bez obzira na bilo kakve „klipove u to~kovima“. V. da li je za ili protiv Revolucije. za mostove itd. * * * . rad je Revoluciju prikazao kao ogromnu snagu subjektiviteta. danas pod nazivom ZiL (Zavod imeni Liha~eva – ZiL) – prim. 1938. Divan Dvorac kulture za radnike u ZIS-u59.). Prave se nove ma{ine: strugovi. ve} sebi“ da mo`e da prevazi|e svoje li~ne sumnje i da se udalji od njega: „Time }e{ dokazati da stoji{ vi{e od supruge. Terala je sebe da „doka`e. poljoprivredna oprema. i kako neko na dokaziv na~in sebe mo`e transformisati u revolucionarni subjekt bila su centralna. ne drugima. Staljin“ u Moskvi (Zavod imeni „I. neprijatelja naroda. Sve u svemu. Nasuprot ra{irenoj navici da se sovjetski re`im shvata kao ugnjeta~ka vlast koja je poku{avala da potisne svest o sebi sovjetskih gra|ana. Pitanja o tome ko je neko bio. Dnevnik zheny bol’shevika (Benson. Svaki dan koji pre`ivim gura me dublje nazad. verovatno i najaktuelnija pitanja 59 ZIS – Fabrika automobila „J. Va`nije je da je prakti~no od po~etka Revolucije subjektivitet postao izrazita politi~ka i spasonosna kategorija. str. VI. zapis od 27.

Posadskaya-Vanderbeck. 1999). koje je dobilo ~ak i ve}u politi~ku te`inu u tridesetim godinama u odnosu na prethodnu deceniju. The New Man in Soviet Psihology (1952. Prema tome. i kao entiteta koji treba oblikovati i usavr{avati kroz rad na sebi. 101–116. A Revolution of Their Own: Voices of Women in Soviet History (Boulder. Naiman (u pripremi). ali. 1968). 1985). revolucijom i sna`nim sovjetskim dru{tvenim in`enjeringom imao je razaraju}i uticaj na prethodno ose}anje sopstva pojedinaca. reprint izdanje Cambridge. „The Concept of Kul’turnost’: Notes on the Stalinist Civilizing Process“. Umesto toga. The Collective and the Individual in Russia (Berkeley. Vladimir Papernyi. 64 Barbara Engel and A. ranije in`enjer iz Sverdlovska. U svakom doga|aju mo`e se posmatrati povratna `elja pre`ivelih sovjetskih gra|ana da naglase ose}aj istorijske svrhe i li~nog ispunjenja kada presaberu svoja iskustva o predratnom staljinisti~kom periodu. te da treba da bude u stanju da je predstavi. Kiaer and E. i stalno je pitali o nesta{icama i te{ko}ama iz njene mladosti. MA. Antonina Bere`njaja. atomizirane individue. ed. To subjektivno stanovi{te. tako|e i radi oblikovanja lojalnih sledbenika u narodu. Bere`njaja se tako|e prise}a kako je kao vo|a radnika poku{ala da 62 63 . 1998). naro~ito str.63 Jedan od najtrajnijih uticaja predratnog sovjetskog re`ima bilo je stvaranje skladnih i svrsishodnih individualnih biografija u velikom broju. Za prelaz ka praksama individualizacije tokom tridesetih godina videti Vadim Volkov. te da stoga sebe oblikuju kao autobiografske subjekte. autor izuzetnog autoekVideti naro~ito Plaggenborg. da su dru{tvo ~inile slomljene. Oleg Kharkhordin. Ta pitanja sovjetski re`im nametao je u ime Revolucije. bilo bi pogre{no da na osnovu toga zaklju~imo. 102–103. u Everyday Revolution: Subjects in Formation in Early Soviet Culture.. Kul’tura „Dva“ (Ann Arbor. Revolucija je nagla{avala – ili u mnogim slu~ajevima tek stvarala – ose}aj da neko poseduje specifi~nu li~nu biografiju. str. po{to su istovremeno (i kao nikada pre) sovjetski gra|ani podsticani da sebe razumeju u okvirima koherentnih pri~a o sebi. pri ~emu su pojedinci morali da usmere svoje subjektivne glasove prema kolektivnom projektu izgradnje socijalisti~kog dru{tva. „Grundprobleme der Kulturgeschichte“. sve {to je htela bilo je da govori o „proizvodnji i radu za op{te dobro koji je ispred li~nog `ivota i privatnog zadovoljstva“. Ipak.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.64 A Leonard Potempkin. Bez ikakve sumnje. C. 164 rane sovjetske vladavine. neprekidni lanac dru{tvenih i li~nih lomova proizvedenih ratom. kako je to nedavno sugerisano62. Raymond A. Posledica je bila da sovjetski gra|ani nisu imali izbora nego da budu svesni „sebe“ kao odre|ene politi~ke kategorije. Od po~etka praksa sovjetske revolucije imala je sna`nu subjektivnu posledicu. kao li~nog identiteta koji podle`e javnom ispitivanju. iznenadila je ljude sa Zapada koji su je intervjuisali. mora da se uzme u obzir pri prou~avanju autobiografskih podataka toga doba. eds. Bauer.

Njena portret fotografija iz 1932. pozadi je imala posvetu: „Nekoliko re~i mom prijatelju: samo pomo}u stalne borbe i dugotrajnog rada na sebi mogu se posti}i visine nauke..“ (Ibid. Tada }e `ivot biti interesantan i ispunjen sre}om. koju je pokazala zapadnim sagovornicima. godine. 107–108). Njegovim re~ima: „Kategori~ki odbijam klevetni~ku tvrdnju da je na{a generacija navodno svoj `ivot `ivela uzalud“. Jako je va`no po{tovati `ivot i znati kako da se iz njega izvu~e samo ono dobro. samo zlo.65 S engleskog prevela Una Popovi} 165 podigne moral svojih drugova radnika {etaju}i po radnji i pevaju}i im pesmu „Ceo na{ `ivot je borba“. . 65 Intervju autora sa L. u svojim starim danima bio je odlu~an da se bori protiv ideje da je staljinizam bio samo `rtvovanje. 29. i samo represija. i da se ono sjedini sa ne~ijim idealima. 3. str.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI spresivnog dnevnika staljinovske ere. A. 1995. Potemkinom.

. Struggling. hteo to ili ne. odrazi u ogledalu Hladnog rata. SVETLANA BOJM KAKO JE NASTALA „SOVJETSKA SUBJEKTIVNOST“* Bilo je mnogo pobeda i poraza. (Jochen Hellbeck. (Iz dnevnika A.166 Tre}i program Radio Beograda Br.Working. sovjetske devojke ve} su „dostigle i prestigle“ zapadne. Back in the USSR postao je jasan topos zapadne imaginacije. mora da osmisli svoj istoriografski * Izvor: Svetlana Boñm „Kak sdelana ’sovetskað subúektivnostú’?“. po~ev{i od dvadesetih godina pro{log veka. kulak. I. Oprosti}emo D`onu Lenonu njegovu politi~ku nepotkovanost. nije spavao ve} je organizovao nazadne mase siroma{nih i srednje imu}nih seljaka protiv kolhoza. Ab Imperio. No. Peva~ ma{ta kako }e ga jedna od tih prelepih sovjetskih devojaka pozvati na farmu svog tatice (bring me to the daddy’s farm). Ipak. Tako su na{i kolhozi nastajali.. Kazanú. Klasni neprijatelj. 3. neshvatanje kolektivizacije i interesovanje za „klasno-strane elemente“. a svaki zapadni istori~ar koji pi{e o Sovjetskom Savezu svestan je da. I–II/2009 UDK: 94(47)"192/195":316... Becoming“) U pesmi Bitlsa „Back in the USSR“.75 930 Helbek J. Jo{ je mnogo borbi pred nama. . (2002). To su imaginarne zemlje. .. Njegov SSSR ima isti takav odnos prema stvarnosti kao i Amerika iz pesme „Goodbye America“ u kojoj bend`o zamenjuje balalajku. @eleznjakova) ^ak su i logori Gulaga bili snabdeveni velikim bibliotekama i drugim obrazovnim sredstvima jer su zami{ljeni kao gradili{te za stvaranje Novog ^oveka. gde }e uz zvuke balalajke oni provesti prelep weekend. 141–142. sazrevali i ja~ali u te{kim okr{ajima sa zastarelim i odumiru}im kapitalisti~kim elementima.

Hana Arent suprotstavlja takvom potpuno logi~nom pseudoprofesionalizmu jedan profesionalizam druge vrste. poma`u u odstranjivanju kli{ea i skidanju tabua s odre|enih na~ina istra`ivanja. ovde nisam u mogu}nosti da analiziram ceo korpus dela Johana Helbeka i prinu|ena sam da se ograni~im samo na nekoliko njegovih tekstova. da ovog puta parafraziram Pu{kina.1 To je naro~ito slu~aj ako se istori~ar bavi problemom spoznaje i subjektivnosti u staljinisti~ko doba – problemom koji je kamen spoticanja leve zapadne nau~ne misli. tako i istovremenu uklju~enost u svet izvan okvira discipline. ili. teoriju i istoriju ne treba shvatati kao „klasne neprijatelje“. vode ka neophodnoj istoriografskoj refleksiji. Politics. a ne Marksa – kao. Nije toliko va`no da li su istori~ari ~itali Fukoa. ~ine}i ga „atraktivnijim“ (marksisti~kim manirom re~eno. 2 Na`alost. 1993. koji karakteri{e kako odgovornost prema predmetu istra`ivanja. u duhu radova Helbeka i Halfina). To se naro~ito odnosi na tako slo`ene istorijske periode kao {to su sovjetske tridesetih godina. „Profesionalno mi{ljenje“ ne koristi teoriju radi pro{irenja granica saznanja. ve} je va`no kako su ga ~itali. ve} radi ~isto utilitarnih ciljeva – teorija postaje svojevrstan „vi{ak vrednosti“ akademskog proizvoda. Prema tome. S druge strane. S jedne strane. te da razmotrimo kako je nastala „sovjetska subjektivnost“. Definicija profesionalnog mi{ljenja koju je dala Hana Arent doprinosi razumevanju tog fenomena. 167 . tvora~ki i refleksivni. in the USSR“ u: Mark Poster (Ed. Na taj na~in. tako i u zapadnom i postsovjetskom nau~nom kontekstu poslednje decenije XX veka. koji stimuli{e proizvo|enje novih pristupa istoriji.). Uzajamni odnos istorije i teorije jedan je od centralnih problema savremene istorijske nauke. u okviru zapadnog akademskog tr`i{ta deluje zakon „objavi ili propadni“ (publish or perrish). „Profesionalno mi{ljenje“ te`i jasnoj unutra{njoj logici u okvirima sopstvenih. istra`ivanje sovjetske subjektivnosti odra`ava kao u ogledalu subjektivnost zapadnih akademskih intelektualaca s po~etka dvadeset prvog veka. novatorski teorijski i filozofski pristupi otkrivaju nove uglove.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI kontekst i svoj odnos prema mitskoj dr`avi USSR. „dve nespojive stvari“. Svako prou~avanje takve vrste nu`no se mora razmatrati u dva konteksta – kako u sovjetskom kontekstu tridesetih godina. New York.2 1 Kao primer analize tog toposa mo`e da poslu`i ~lanak @aka Deride: „Back from Moscow. Predla`em da na primeru jednog od ~lanaka Johana Helbeka analiziramo istoriografsko usmerenje na prou~avanje „sovjetske subjektivnosti“ kori{}enjem njegovih sopstvenih teorijskih kategorija. usko ozna~enih parametara. Theory and Contemporary Culture. ali se ono ponekad nalazi u veoma oposredovanim odnosima s li~nim ili istorijskim iskustvom.

Autor ispravno isti~e problemati~nost definicije privatne sfere u ruskom i sovjetskom kontekstu. te da poka`e kako je „osnovno delovanje Revolucije iz 1917. Na moje iznena|enje. razvijaju}i svoju tezu. Autor opovrgava „duboko ukorenjene predstave u zapadnoj imaginaciji“ koje se zasnivaju na sklonosti ka „liberalnom subjektu“ kao trajnom tipu (tenacious liberal subject). samo ne „harmoni~nost“ i celovitost. „Working. a ne represije. Becoming: Stalin-Era Autobiographical Texts“. njegovo razumevanje „tehnologije sebe“ i tehnologije vlasti. pre svega. Vol. 168 Helbek namerava da na nov na~in sagleda staljinisti~ki period.3 Odakle proizlazi takvo odre|enje subjektivnosti? Svako. sovjetski komunisti. Helbeka bi trebalo podsetiti na interesantnu napomenu iz dnevnika Valtera Benjamina. kao da odolevaju Fukou i vra}aju se kantovskom subjektu. Takav pristup ne stremi istra`ivanju iskrenosti i autenti~nosti i ne bavi se nerazre{ivim pitanjem o tome {ta su zaista mislili i ose}ali sovjetski gra|ani. Helbek predla`e nekolike postulate Mi{ela Fukoa i. Kao rezultat. on se koleba izme|u afirmisanja li~nog samoizra`avanja i sa njim povezanog bolj{evi~kog shvatanja „slobodne subjektivnosti“ u kome je sloboda „pravilno shva}ena nu`nost“. Kroz ceo tekst Helbek nastavlja da me{a kartezijansko i kantijansko razumevanje li~nosti (self) i svoju poststrukturalisti~ku kritiku. 340. a ne represivno“. koji je u zimu 3 Jochen Hellbeck. Umesto toga. U centru njegovog interesovanja su dnevnici komunista. Helbek na{u pa`nju umerava ka izjavama sovjetskih gra|ana o sebi i razmatra ih kao formu samoizra`avanja. U pogledu metodologije. ko makar povr{no poznaje Fukoove radove. 60 (July 2001). autori dnevnika. p. nema~kog levog knji`evnog kriti~ara. autor ve} na prvoj stranici subjektivnost defini{e kao „sposobnost mi{ljenja i delovanja. Struggling. shvata da se to odre|enje nalazi u direktnoj suprotnosti sa fukoovskim razumevanjem subjekta koji predstavlja {ta mu drago. Prou~avanje drugih kategorija sovjetskih gra|ana nalazi se izvan granica analiziranog istra`ivanja. aktivnih u~esnika kolektivizacije i sovjetskih funkcionera. godine i sovjetskih revolucionarnih praksi na samoose}anje individuuma bilo produktivno. Ipak. a tako|e i zaklju~ke ruskih i zapadnih nau~nika koji smatraju da je „sovjetski re`im te`io gu{enju samoose}anja individuuma“. Russian Review. Njima je odre|en bilo koji tip „subjektivnosti“. Potpuna konceptualna pometnja proizlazi oko shvatanja „privatne li~nosti“ (private self). koja proisti~e iz harmoni~nog i celovitog samoose}anja“. Konceptualni aparat . da uspostavi ravnote`u u istorijskim istra`ivanjima.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.

tako i zapadnog konteksta. Benjamin je odlu~io da ne pristupi Komunisti~koj partiji (Asja Lacis. davno su iza{li iz takvog usko diskurzivnog shvatanja subjekta. poznog Barta. godine posetio Moskvu: „Bolj{evici su ukinuli privatni `ivot“. Ovo me podse}a na stari sovjetski vic iz vremena 169 . po{to je moja doktorska disertacija na Harvardu bila posve}ena teoriji subjektivnosti u knji`evnosti. zaslu`uju da budu pomenuti. u koju je Benjamin bio zaljubljen. Posle tog putovanja. dobili smo prepirku socrealisti~kog `anra ili pou~nu ameri~ku komediju sa good guys and bad guys. a ne rezultat. stvarala~ka i provokativna. Istina. kritika zapadne subjektivnosti koju je on formulisao u zapadnom kontekstu bila je. Oni su najprimerniji za svako izu~avanje subjektivnosti. glumica i reditelj komunisti~kog teatra. za svoje vreme. me|utim. Nansija i Liotara. Poznato je da Fuko nije uvi|ao veliku razliku izme|u autoritarnih re`ima i demokratije zapadnog tipa. „Prijateljska“ kritika Fukoa u radovima Mi{ela de Sertoa. o novoj etici odgovornosti koja se ne svodi na autorima omra`eni karikaturalni lik liberala devetnaestog veka (Derida. Ta istra`ivanja ~esto ignori{u evoluciju misli samog Fukoa i dvadeset godina kritike njegovih radova unutar francuskog konteksta. prazninama i nelogi~nostima u dnevnicima sovjetskih ljudi.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI 1926–1927. radovima Fukoa). Ali. {to samo po sebi. nedoslednost rezultata je uvek izazov profesionalnom mi{ljenju jer upravo ona zahteva refleksiju povodom sopstvene metodologije. Liotar. Rezultat takve trajne konceptualne zbrke nije jednozna~an. u njihovoj interpretaciji je i Fuko ispao prili~no karikaturalan. U najnovijem prisvajanju Fukoa unutar ruskih i sovjetskih istra`ivanja. Sre}om. Deride. Knji`evni kriti~ari koji su se bavili poststrukturalisti~kom teorijom (u koje i sebe unekoliko ubrajam. Oni kao da zamrzavaju teoriju iz ranih osamdesetih i taj bajati smrznuti proizvod iznose kao poslednju re~ nauke. particularity) koju ne treba redukovati i kolektivizovati (Bart i Nansi). Oni ve}im delom proizvode efekat Fukoovih radova i koriste fukoovsku analizu zapadne subjektivnosti da bi opravdali njenog ruskog i sovjetskog analoga. o ljudskosti i individualnosti (singularity. pored ostalog. Umesto rasprave o metodologiji. zapa`am seriju paradoksa. Levinas). Ipak. ve}i deo njegovih moskovskih zapa`anaja. i njen nema~ki prijatelj Rejh. problemu smrti autora i. ba{ kao i njegovi uporni poku{aji da u Moskvi sa~uva bar ne{to malo privatnosti i refleksivnog mi{ljenja. ostali su u Moskvi i zavr{ili su kao `rtve Gulaga). nije problem: Fuko bi se kao pronicljivi istra`iva~ koncentrisao upravo na diskurzivnim naprslinama. opisuju}i tendenciju. Istra`iva~i Rusije i Sovjetskog Saveza ne pozajmljuju Fukoov metod – to bi zahtevalo kritiku ruske subjektivnosti kako unutar ruskog. Benjamin je preterivao. Ipak. vra}a se upravo pitanju o odupiranju praksama vlasti (Serto).

Pa`ljivija analiza navedenog odlomka pokazuje da prakti~no svaki njegov element po~inje kori{}enjem prideva („nazadne mase siromaha“. Lenjin 4 Primetila sam da se u fusnotama Helbek poziva samo na uvodne delove Fukoovih glavnih dela. Ne sledi nukakva diskurzivna analiza teksta na koju se pozivaju kriti~ari sovjetske subjektivnosti. ^ini se da je autor dnevnika instinktivno ose}ao opasnost i od najmanjeg odstupanja od oficijelne „ikonografije“. kulak. navodi Helbek: „Bilo je mnogo pobeda i poraza. ja tako|e mogu u svako doba da odem na Crveni trg i da tamo kritikujem ameri~kog predsednika“. Tako preterana i automatska proizvodnja polufabrikata politi~kog jezika direktnog svedoka doga|aja je interesantan psiholo{ki fenomen. Stepen kli{ea u navedenom primeru pora`avaju}i je i ~ak i kada se uporedi s narodnom knji`evno{}u ili ikonopisanjem. Engels. u kojima ipak postoji izvesna varijantnost. Sovjetski gra|anin mu je na to odgovorio: „Pa {ta. ne spava. nego organizuje nazadne mase siroma{nih i srednje imu}nih seljaka protiv kolhoza. deluje druga logika.“ U Helbekovom ~lanku taj citat je primer „autobiografskog pripovedanja kao hronike klasne borbe“. Ovde. da bi postalo „zastarelo“. Analiza istorijskih dokumenata .tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.4 Uzmimo jedan od primera koji na osnovu dnevnika A. Klasni neprijatelj. on svedo~i o „najvi{em stepenu uvu~enosti autora u proces izgradnje sovjetskog sistema“. Nijedna gramati~ka ili stilisti~ka odlika tih iskaza ~ak ni minimalno ne odstupa od kanona oficijelne ikonografije. da je nu`no da ne{to najpre „nestane“ („umre“). Marksisti~ko-lenjinisti~ki telos preobratio je „kapitalisti~ke elemente“ u „zastarele“. „te{ka borba“. Na{i kolhozi nastaju. 170 „otopljavanja“: sreli se Rus i Amerukanac i stali da se prepiru oko slobode govora: „Ja u svako doba mogu da odem pred Belu ku}u i da tamo kritikujem ameri~kog predsednika“. mada izaziva i strah. @eleznjakova. Istaknimo ovde jedno neslaganje koje je promaklo autoru: u dnevniku se kapitalisti~ki elementi opisuju kao „zastareli i odumiru}i“ ( „obsolete and dying“). ali po{to po obi~aju postoji raskorak izme|u revolucionarne teorije i revolucionarne prakse. ipak. I. napisanog tridesetih godina pro{log veka. sazrevaju i ja~aju u te{kim okr{ajima sa zastarelim i odumiru}im kapitalisti~kim elementima. ve} magi~na formula. Mogu}e je da to obja{njava prethodno opisano stanje stvari. ti lo{i elementi nastavljaju da umiru dugom i mu~eni~kom smr}u i nikako da ve} jednom budu savladani i da kona~no zastare. Zdrav razum do{aptava. Njegove re~i nisu obi~no ponavljanje. „odumiru}i kapitalisti~ki elementi“) i zavr{ava se stoprocentno ustaljenom sintaksom. kako to zahtevaju Marks.

odjednom zaboravili njegovu osnovnu ideju o vlasti (mo}i) u mno`ini i preokrenuli diskurs vlasti u formu samoizra`avanja? Oni me|u nama. Zaista. Mi nemamo njihove dnevnike i ne mo`emo ih uvek citirati kao istorijske dokumente. osrednje imu}nih i kulaka. kakva je bila „cena metafore“ u sovjetskom kontekstu. ~ini ih dvaput „zastarelim“. da prou~i te glasove – od ideolo{kih kli{ea bolj{evi~ke propagande. izgleda u raznim dnevnicima. on bi mogao da zapazi ispoljavanja „individualnog samoizra`avanja“. kako prime}uje Helbek. mo`da bi bilo mogu}e na}i „makrokontekst“ i sagledati kako jedan isti doga|aj. pre svega. posmatran iz razli~itih stanovi{ta. u tim rascepima. Na primer. doslovno umro nasilnom smr}u. na re~i islednika i optu`enika. Da je Helbek ozbiljno izu~avao osnove strukturalisti~ke i poststrukturalisti~ke analize. do melodramati~nih kli{ea dorevolucionarne narodne kulture.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI i Staljin. 5 Autorka ovde na englekom jeziku koristi igru re~i – literary became literal (prim. prev. Istori~ar ne sme da zaboravi. Analiza sovjetske subjektivnosti (a ne povr{no i didakti~no ~itanje nekoliko specijalno izdvojenih tekstova koji ispredaju pri~u o stvaranju sovjetskog ~oveka) zahtevala bi upore|ivanje i suprotstavljanje razli~itih tipova tekstova i istovremeno obra}anje pa`nje na dnevnike. neki dnevni~ki zapisi nisu samo opisivali stvarnost. U stvari. Nekima ~ak nije po{lo za rukom da se poslu`e tim „izuzetnim bibliotekama Gulaga“ o kojima se govori u Helbekovom ~lanku. Ali. koje bi trebalo da ga interesuje. odre|enu profesionalnu hrabrost i spremnost da se `rtvuju celovitost i sklad.) Mogao bi da obrati pa`nju na „vi{eglasje“ dnevni~kih tekstova (da se poslu`imo jezikom Bahtina). U krajnjoj liniji. mogu sebi da predstave {ta se desilo sa svim tim nerazboritim seljacima. pred istorijskim materijalom. koji su bar unekoliko upoznati sa sovjetskom istorijom kolektivizacije (kao {to je re~eno u sovjetskim stihovima: nisu svi „u~ili istoriju po Hegelu“).) 171 . Istra`ivanje sovjetske subjektivnosti koje te ljude isklju~uje iz sfere analize. pre svega. Ali kako? [ta je trebalo u~initi sa tim „kapitalisti~kim elementima“. vi{e pa`nje bi posvetio „iscrpnom ~itanju“ (close reading) dokumenata ({to. takav pristup bi zahtevao otvoren stav. koje su preveli iz kategorije umiru}ih u kategoriju zastarelih. tajne izve{taje NKVD (a njihovo izu~avanje autor ismeva i karikira). predstavlja jedini originalni ~inilac njegovog posla. ovde knji`evni izraz treba razumeti u bukvalnom smislu5: „umiru}i kapitalisti~ki element“ je. u su{tini. Upravo tamo. odgovornost. ve} su je i preoblikovali. koji su se sastojali od „nazadnih siromaha“. da bi odgovarali novom dr`avnom telosu i da bi pre{li iz „umiru}ih“ u „zastarele“? Za{to su zapadni istori~ari – sledbenici Fukoa. siromasima i kulacima.

izme|u ostalog. 3. on ne prime}uje kako taj diskurs bez znakova navoda po~inje da prodire u njegov sopstveni re~nik. nesovjetskog porekla“. To odre|enje se daje bez navodnika. Helbek ~esto upada u iste one zamke koje sam kritikuje. Upoznali bismo se s pobedom kolektivizacije. {to je u datom slu~aju sli~no. Ali.. uslovno re~eno.“ Kada bi Helbek postavio u jedan niz razli~ite tipove tekstova. (Evo jedne {ale iz Staljinovog vremena: „Te{ko je diskutovati sa sovjetskim kriti~arima. U svojim kratkim istorijskim prikazima on koristi staljinisti~ku terminologiju. koji se prvi put upoznaju s ruskom istorijom). Analiza ~lanaka kao teksta/konteksta istorije . bio bi prinu|en da preispita svoje postulate. bez pozivanja na Fukoa. prvi ih je koristio Flober. Kako se govorilo u sovjetsko vreme – „to nije slu~ajno“. bila retori~ka praksa socrealisti~ke kritike izme|u tridesetih i pedesetih godina. ne oca. Po{to Helbek ne razmi{lja o prirodi staljinisti~kog diskursa. to jest. a celovitost istoriografskog teksta mogla bi se raspasti kao kula od karata. s odli~nim bibliotekama Gulaga. preganja s kolegama-istori~arima sa susednog univerziteta. Taj postupak u knji`evnoj teoriji ima specijalan naziv – „slobodni indirektni govor“ (free indirect discourse).) Helbek ne zna zna~enje navodnika. Znaci navoda se u tekstu ~esto koriste da „ozna~e“ strane elemente. oni tebi progonstvo. U protivnom. To je. s progresivnim odumiranjem kapitalizma. sve se de{ava kao u staroj ruskoj izreci – „radi duhovitosti. nego kao karakteristika koju daje sam autor.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Oficijelna socrealisti~ka kritika u Sovjetskom Savezu bila je sli~na savremenim bavljenjem sovjetskom subjektivno{}u – istina. Ako bismo bili marsovci (ili. nevolje. Kao sredstvo zamagljivanja razlike izme|u glasa pripoveda~a/autora i njegovih likova. moglo bi nastati ~estito istorijsko razmatranje sovjetske subjektivnosti. ~ija grafi~ka istorija nije nezanimljiva: prvobitno su navodnici predstavljali dve odrubljene glave. mi bismo iz ~itanja njegovog rada izveli veoma neobi~nu predstavu o tridesetim godinama. Tako. prime}uje kako je ve}ina radova njegovih prethodnika posve}ena izu~avanju „skrivenog i prigu{enog samoose}anja“ sovjetskih gra|ana. ne}e po`aliti ni majke.“) [tavi{e. on je protiv nas“. 172 zadatak istori~ara nije u tome da se. zaboravljaju}i {ire kontekste istorije i rukovo|en agonisti~kim principom „ko nije sa nama. Ti njima – fusnotu. Marieta [aginjan i Vera Inber predstavljene u tekstu kao spisateljice „sumnjivog.. Helbek ne vodi ra~una o tome da koristi upravo taj postupak i na taj na~in retori~ki ponovo stvara sliku tridesetih godina koju nalazi u dnevnicima. upravo iz te. ne kao spoljna pozajmica. (Tako su. ameri~ki studenti.

~ini se. na primer. dalje on sam vr{i {ira uop{tavanja zasnovana na samo nekoliko dnevnika. na dnevnicima nacisti~kih funkcionera. Kona~no. Kada je re~ o kori{}enju kli{ea u tekstovima sli~nog tipa. mo`e se pomenuti rad Hane Arent „Ajhman u Jerusalimu“ (time se ne tvrdi ni{ta o bilo kakvim paralelama izme|u Ajhmana i autora dnevnika). neobi~no je srodan savre- 173 . Johan Helbek pretenduje na originalnost i zala`e se za uspostavljanje ravnote`e u izu~avanju Sovjetskog Saveza. autor ne snosi odgovornost“? Prikaz sovjetske subjektivnosti. ~ak i kada bi nai{ao na takvo odre|enje u nekom od dnevnika ili nacisti~kih dokumenata. sada pi{u zanimljive istorijske analize. Ajhman – autor nacisti~kog projekta „kona~nog re{enja“ – nije bio monstrum. On je ~ak odbio da ~ita „Lolitu“ Nabokova kao „amoralnu knjigu“ (odli~an kompliment Vladimiru Nabokovu). Valja se zamisliti nad tim dvojakim standardima. koji su ostvarivali sli~nu analizu sovjetskog eksperimenta bez oslanjanja na Mi{ela Fukoa. koriste}i nove dokumente i teorijske pristupe. u ruskom kontekstu prihvata se kao „neophodna po`rtvovanost“ (ne okrivljujem autora za orijentalizam. te{ko da bi zapadni istori~ar upao u zamku retori~kog me{anja sopstvenog re~nika i re~nika pisaca tih dnevnika. Analiza Arentove iznela je bitno obele`je preteranog kori{}enja kli{ea u formiranju sopstva: kli{ei poma`u da se „pripitomi“ politi~ko zlo. Nadam se da mladi ruski nau~nici koji. ve} samo za odsustvo refleksije povodom sopstvene retorike i metodologije). ne}e po}i putem novog orijentalizma i da ne}e.) Ako bi se istra`ivanje sli~no Helbekovom sprovelo na nema~kom materijalu. logori Gulaga nisu postojali samo u „zapadnoj uobrazilji“. koju mu je preporu~io jedan izraelski bibliotekar. bez nu`ne refleksije. Ali. ura|en na osnovu ograni~enog izvornog materijala i u usko-profesionalnom zapadnom kontekstu. on. a tako|e i radove isto~noevropskih istori~ara. ignori{e svu istorijsku literaturu nastalu u Sovjetskom Savezu tokom pedeset godina. po~eti da „odoma}uju“ zapadne poluproizvode o sovjetskoj subjektivnosti. polemi{u}i s novom zapadnom (a delimi~no – i s postsovjetskom) istoriografijom.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI {to obja{njava „ograni~eno{}u izvora“ koji se svode na tajne izve{taje NKVD i materijale saslu{avanja. (Na`alost. Ja ne mislim da bi autor takvog hipoteti~kog istra`ivanja okarakterisao nema~ke kriti~are ili pisce (recimo Adorna ili Brehta) kao „sumnjive/ne~iste nema~ke subjekte“ (bez navodnika). Pri tom. Nisu li oni neka vrsta svojevrsnog orijentalizma? Ono {to se u zapadnom kontekstu naziva politi~kim nasiljem. name}e se pitanje: u kom kontekstu se pi{u i ~itaju profesionalni istorijski tekstovi? Mo`da nau~ne tekstove treba da prati naznaka „za kontekste.

Tre}a fabrika. Kako je rekao ruski vesnik poststrukturalizma. ali. Uravnote`ena istorija tridesetih godina jo{ nije napisana ni u Rusiji. godine: „Bi}e odre|uje svest. 1926. 1926. godine. samu bolest ne iskorenjuju. samo da nije takvog rascepa izme|u revolucionarne teorije i revolucionarne prakse. Protivre~nosti i neuskla|enost autorskog metoda i analize su veoma re~iti u Helbekovom slu~aju. na delu je obimno prepravljanje stare sovjetske i ruske dorevolucionarne istorije. Dana{nji dr`avni funkcioneri se s podozrenjem odnose prema spominjanju Gulaga. da li je to slu~ajno ili ne).6 S ruskog prevela Marica Mil~anovi} Jovanovi} 6 Viktor [klovski. ali koji bi mogao da postoji. ali savest ostaje neure|ena“. kao i mnogi drugi zapadni lekovi. Nedavno spomeni~ko obele`avanje masovnih grobnica u blizini Petersburga koje je organizovao „Memorijal“ bilo je na dr`avnom nivou do~ekano s ravnodu{no{}u i ~ak neprijateljstvom. 174 menom ruskom prepravljanju istorije (nisam spremna da sudim. Nova himna Rusije i poku{aj ponovnog postavljanja spomenika Feliksu \er`inskom ispred zdanja Federalne slu`be bezbednosti na Lubjanci. Moskva. kao i sablasti tipi~nih sovjetskih subjekata ~ije `ivotne hronike su. Svaki istra`iva~ subjektivnosti mora biti svestan koliko je „skliska“ tema koju je izabrao. Pisanje profesionalnih tekstova kojima se obnavlja i o`ivljava sablast Sovjetskog Saveza privremeno slabe simptome nesvesne nostalgije. Mene brinu druge sablasti – tih dvostruko „sumnjivih“ sovjetskih subjekata koji su ostali marginalizovani u Helbekovom radu.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. dok istovremeno „liberalne vrednosti“ (gotovo sa statusom pogrde) podse}aju na karikaturalni na~in kori{}enja liberalnih kategorija u radovima savremenih zapadnih istra`iva~a sovjetske subjektivnosti. Liberalizacija tr`i{ta postala je oficijelni diskurs. ostale nedo~itane. . Na osnovu njih sagledavam nesvesnu nostalgiju za onim Sovjetskim Savezom koji nikada nije postojao. Tekst takve analize govori o samom istra`iva~u vi{e nego {to bi on to `eleo. predstavljaju primere restauracione nostalgije za rusko-sovjetskim velikodr`avljem i poku{aje zaboravljanja zbivanja iz avgusta 1991. po starome. Viktor [klovski. U putinskoj Rusiji. ni na Zapadu.

hana arent – o mi{lje nju i su|e nju .

tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 176 .

odbaciv{i pojmovno nasle|e politi~ke filozofije. razumevanje zna~i spremno se suo~iti sa realno{}u i usprotiviti joj se bez premi{ljanja – ma kakva ona bila. Beograd. Ona dr`i da su progres i propast dve strane iste medalje. 2006. pp. „Thinking About The Life of the Mind“. xi-xii. Arent se posvetila ljudskim mentalnim aktivnostima na ozbiljniji i sistemati~niji na~in. „Preface. ona ponovo komentari{e o tome kako ne treba misliti: „Razumevati Škasnije }e govoriti o rasu|ivanju¹ ne zna~i poricati okrutnost. svojevrsnom priru~niku za razumevanje novog oblika vladavine. ona pi{e slede}e mra~ne re~enice koje odbacuju proro~ko mi{ljenje: „Ova knjiga je pisana i protiv pothranjivanja lakoumnog optimizma i protiv pothranjivanja povr{nog o~ajavanja. kada je manje o~ajavala i bila vi{e u stanju da crpi iz svog amor mundi. ŠUpor.1 Tokom poslednjih godina `ivota.” p. Ukratko.7 Arent H. prev. 141. Izvori totalitarizma. da i jedno i drugo spadaju u praznoverje a ne u veru. Hana Arent. nude}i nove odgovaraju}e pojmove pomo}u kojih }emo mo}i da „mislimo o onome {to ~inimo“. izvoditi presedan iz besprimernog ili obja{njavati pojave tolikim analogijama i uop{tavanjima da se vi{e ne ose}aju uticaj stvarnosti i {ok iskustva. 13 Arent H. ho}emo i rasu|ujemo. 177 ELIZABET JANG-BRIL Sve knjige i eseji Hane Arent sadr`e refleksiju o tome kako ne treba misliti o temi o kojoj }e biti re~i.¹ RAZMI[LJANJE O @IVOTU DUHA* . str. – Prim. Why Arendt Matters. Umesto njega predlo`ila je „novu nauku o politici“. Zna~ajnije bi bilo ispitati i svesno podnositi teret koji nam je navalio na{ vek – bez poricanja i bez poniznog trpljenja. 1998. 157–210.“ Tokom kasnih pedesetih i {ezdesetih godina XX veka. 1 Origins of Totalitarianism. 141–142. New Haven and London. uz oprezni optimizam napisala je knjige Vita activa i O revoluciji.“ Nekoliko stranica kasnije. U @ivotu duha osvrnula se na celokupno zapadno filozofsko nasle|e o tome kako mislimo. I–II/2009 UDK: 14 Arent H. Yale University Press. xxvi.Tre}i program Radio Beograda Br. Feministi~ka 94. odbaciv{i ga gotovo u potpunosti. Iz unu* Elisabeth Young-Bruehl. U uvodu za Izvore totalitarizma.

Kada bi uo~ila neku novinu. „Severni Vijetnamci su nas prvi napali“. bili u stanju da se suo~e s realno{}u. ona po~inje rad na svojoj najzahtevnijoj knjizi. U vreme kada je o{tro kritikovala proces kreiranja slika u ameri~koj politici. i toj bih se knjizi sada posvetila. a {to ovde mo`emo definisati kao projekciju ne~eg {to je nerealno u budu}nosti. Dovoljno je ne{to znatno banalnije {to je ona nazvala „slikom“ (image). napu{ta svoj projekat posve}en razmi{ljanju o tome {ta ~inimo. Pitanje „{ta ~inimo kada rasu|ujemo?“ i{lo je uz pitanje o tome {ta je mi{ljenje. Nju mo`emo ~itati upravo kao politi~ko delo filozofije. kada ho}emo i kada rasu|ujemo. u vreme kada je ose}ala najve}u uznemirenost otkako se zavr{io Drugi svetski rat. neku potencijalno nasilnu pritajenu nadu ili zavaravanje. niti moraju da presko~e ograni~enja obi~nog logi~kog mi{ljenja da bi izgubili dodir s realno{}u. a naro~ito kako slika zavisi od su{tinske la`i. suo~ena s padom Nema~ke u „dvopartijsku diktaturu“ i s pona{anjem Amerike tokom Vijetnamskog rata. Shvatila je da su oni koji su vodili kampanju protiv nje i njene knjige prvo stvorili sliku o njenoj knjizi – sliku koja je aktivno poricala realnost o kojoj je pisala – a zatim trgovali tom slikom. 178 tra{njeg razgovora koji je vodila s nekolicinom filozofa koji su. Hana Arent je mislila da se mi{ljenje i rasu|ivanje na najpogubniji na~in izopa~uju u ideolo{ko rezonovanje. Dok je pisala Izvore totalitarizma. i kako je ovekove~uje. Ona. ona usavr{ava svoj ose}aj o tome kako se pravi slika o ne~emu i kakve posledice to mo`e imati. posmatraju}i je kao upozorenje. dalo je tom uvidu i li~nu dimenziju. Me|utim. tokom ranih sedamdesetih. prema njenom mi{ljenju. Iskustvo koje je Hana Arent stekla tokom rasprava koje su {ezdesetih godina XX veka vo|ene povodom njene knjige Ajhman u Jerusalimu. „Nemci nisu bili nacisti“. rasu|ivanje koje se zasniva na evociranju budu}nosti prirode ili istorije i obo`avanom napretku.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. skre}u}i raspravu ka stvorenoj slici o knjizi. kao da je budu}nost – hiljadugodi{nji Rajh – ne{to {to se mo`e videti ili znati. @ivotu duha. Hana Arent je uvek postavljala filozofska pitanja. u ovom se slu~aju to odnosi na jednu posebnu vrstu laganja i izostanka mo}i su|enja. . Arent se uverila u to da ljudi ne moraju da se pozovu na ideolo{ko super ~ulo orijentisano ka budu}nosti. Kasnije. i po~inje projekat o tome {ta ~inimo kada mislimo. Arent ne pi{e novu nauku o politici ve} pi{e o novoj viziji kako se filozofija i politika mogu ponovo ujediniti. Danas tom nizu mo`emo dodati: „Irak ima oru`je za masovno uni{tenje“. na koje ju je podstaklo odsustvo mi{ljenja kod Adolfa Ajhmana. dakle. a ne ka sadr`aju napisanog. poricanja realnosti. opisuju}i ga kao nedostatak rasu|ivanja sli~an odsustvu mi{ljenja.

198–199¹. Between Friends. o Kantovoj (Kant) Kritici mo}i su|enja. 232. No. Sjajna studija Karla Jaspersa (Karl Jaspers) o Kantu. pp. nemaju sistemati~nost i jasno}u koju bi sigurno imali da je bila u mogu}nosti da ih prepravi. i pro`imaju je emotivne niti sre}e i tuge. prema tome. ne{to skriveno. i {ta je to prona{la u izvornom Kantovom tekstu. Filip Vi{nji}. koju je on upravo dodao galeriji svojih Velikih filozofa. a njena prijateljica Meri Mekarti (Mary McCarthy) priredila za {tampu. ~ak i oni delovi rukopisa („Mi{ljenje“ i „Htenje“) ~iju je prvu verziju Arent za `ivota gotovo u potpunosti pripremila. u~vrstila je njen ose}aj. p. pre no {to krenemo. Tre}i deo koji nikada nije napisan. privatno. 3 Letter of August 29. O revoluciji. objavljenoj 1790. bavio bi se rasu|ivanjem i utoliko je bio raison d’être cele knjige: prethodni delovi. ona u knjizi O revoluciji prime}uje da su mnjenje i mo} su|enja dve „politi~ki presudne racionalne sposobnosti“. dozvolite mi da ovde uka`em na jo{ jedno svojstvo njene poslednje knjige koje nas nagoni da tokom ~itanja do`ivimo ne{to {to ne izlazi na videlo sasvim. Arendt/Jaspers Correspondence. p. poslednjoj u trilogiji kritika. a Vrhovni sud „trajnu instituciju su|enja“. Beograd. godine ubrzo po{to se odigrala Francuska revolucija. 1957. Arent po~inje da istra`uje jednan veliki izuzetak od pravila da se rasu|ivanje zanemaruje. Cilj mi je da na stranicama koje slede povedem ~itaoce na jedno takvo zami{ljeno putovanje. Hana Arent. Knjiga sna`no odslikava zami{ljene razgovore s filozofima – mrtvima i `ivima – koji su njoj najvi{e zna~ili. njenim re~ima. Jaspers i Hajnrih Bliher (Heinrich Blücher). iz brojnih razloga predstavlja delo koje je najte`e ~itati i o kojem je najte`e misliti od svega {to je napisala. kao {to je u knjizi Vita activa cilj delova o radu i proizvo|enju. S Hajdegerom (Heidegger) razgovara u „Mi{ljenju“ i „Htenju“. bio da istrgnu delovanje iz stanja pojmovne zanemarenosti. re~ je. 230. To mi je poznato i na osnovu vlastitog se}anja na taj period. Po{to nije po`ivela dovoljno dugo da bi ga zavr{ila. p.3 ^itaoci @ivota duha. godine. naime. 179 . da je zapravo u tre}oj kritici „skrivena Kantova prava politi~ka filozofija“. ŠUpor. posve}eni mi{ljenju i htenju.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU @ivot duha. 1991. 318. trebalo je da razjasne ideju rasu|ivanja. ali da su „jedva zapa`ene u tradiciji filozofskog kao i politi~kog mi{ljenja“. 2 Letter of December 21. On Revolution. kako mu saop{tava 1957.2 Primetiv{i to. moraju da poku{aju da zamisle i kako bi izgledao nenapisani tre}i odeljak o „Rasu|ivanju“. Opisuju}i kako su ameri~ki o~evi osniva~i do{li na zamisao da Senat predstavlja „trajnu instituciju mnjenja“. 1968. gde odbacuje njegovo pre}utno izjedna~avanje ove dve stvari. knjiga koju je Arent jednom nazvala „nekom vrstom drugog toma Vita active“. a u bele{kama za predavanja o „Rasu|ivanju“ njeni sagovornici su bili Kant.

Persije. primenjivim znanjem i tehnolo{kim inovacijama. prev. godine. tako i postojanjem globalne pretnje od nuklearnog razaranja? Godine 1949. kada su se u narodima Kine. Hana Arent je odr`ala dva kursa na Novoj {koli za dru{tveno istra`ivanje: predavanja o Kantovoj politi~koj filozofiji i seminar posve}en Kritici mo}i su|enja. Amerikanci i Sovjeti. i ve} na po~etku semestra se moglo uo~iti da je tokom predavanja vodila nekakav dijalog s Jaspersom. (Kasnije. Palestine i Gr~ke. Kako je mogao da se dogodi novi svetski poredak – ne svetska vladavina. kada mi je predlo`ila da pi{em disertaciju o Jaspersovoj filozofiji. ali i uslove koji su doveli do totalitarizma i Hladnog rata. izvan nasle|enih mitskih tradicija. Indije.* To se. godine Arent mu odgovara pozivaju}i se na me|udr`avnu kurtoaziju. ali sredi* „Doba osovine“ (Achsenzeit) je Jaspersov izraz koji je upotrebio 1949. kosmopolisa. a 1951. pojavili mudraci. proroci i filozofi koji su mislili slobodno. 180 U jesen 1970. godine. i 200. a u njoj se u~itelj Hane Arent najjasnije bavio Kantovom vizijom istorije s kosmopolitskim ciljem. koja bi neizbe`no podrazumevala pluralnost koja pori~e svetsku tiraniju – na osnovu zajedni~kog razumevanja mogu}nosti i opasnosti tehnolo{ke realnosti „jednog sveta“. koja je prvi put objavljena 1949. ~itaoci knjige – mogli pozvati na njihov primer „Doba osovine“. Razgovor koji je Arent vodila s Jaspersom obele`io je njene kurseve o Kantu na po~etku tog jesenjeg semestra 1970. vi{e od godinu dana posle Jaspersove smrti u Bazelu u osamdeset {estoj godini `ivota. – Prim. kada dolazi do ubrzanih promena u religijskom i duhovnom razvoju. . godine pre nove ere i helenisti~kih carstava koja su prethodila Rimskom carstvu. Sam naslov knjige Poreklo i cilj istorije sme{ta Jaspersa me|u mislioce izme|u pro{losti i budu}nosti.) Prema mojoj proceni. ona se u to vreme najvi{e bavila Jaspersovom knjigom Poreklo i cilj istorije. sa svojim nau~nim dostignu}ima. godine pre nove ere. zami{ljaju}i kakve su mogu}nosti ljudskog delovanja. kada je na ru{evinama opusto{enih evropskih nacionalnih dr`ava po~injao dug put ka Evropskoj uniji. na primer.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. proizvode}i i uslove za novi period globalnog jedinstva i komunikacije. godine da bi opisao relativno kratak period izme|u 800. moglo u~initi kriti~kim ispitavanjem toga kako su moderni Evropljani. Jaspers zami{lja federaciju dr`ava koje su se odrekle potpunog suvereniteta. Jaspers konkretno i empirijski ispituje period izme|u 600. Jaspers se tada zapitao kako bi se savremeni potomci ovih vizionara – mi. nove po~etke i nove odnose me|u narodima jednog zajedni~kog sveta. D`erom Kon (Jerome Kohn) i ja smo zajedno slu{ali te kurseve. godine. odre|enog kako postojanjem globalnih komunikacija. rekla mi je da ~esto zami{lja kako razgovora s njim „o svim tim kantovskim stvarima“. upravo u vreme kada je zavr{avala Izvore totalitarizma. uspeli da zagospodare svetom.

tako da je bilo o~igledno da njene misli nikada nisu bile daleko od Blihera. poput Jaspersa. poziva na predavanja o Sokratu koja je Bliher odr`ao na Koled`u Bard. jer povezuje mnjenja koja postoje u svetu. ispoljava kroz odnose s drugima. Urteilskraft ({to doslovno zna~i „mo} su|enja“. Ona se u tom eseju koji je prerastao u prvi segment @ivota duha. te je ona nedeljama bila odsutna zbog priprema sahrane i komemoracije. bila je potresena. od kojih je jedno objavljeno u knjizi U ~etiri zida u kojoj je sakupljena njihova prepiska. prev. Pored toga. Ova vrsta komunikativnog iskustva. ali i reflektuje na njihovu pluralnost. 181 . omogu}ava nekoj osobi da transcendira subjektivnost i privatnost opa`aja. Ono podrazumeva da pose}ujemo druge – fizi~ki ili duhom – i da se s njima savetujemo. za „Rasu|ivanje“ koji nastaje iz kurseva o Kantu. Bliherovo dobro rasu|ivanje u osnovi je imalo strast prema sokratskom mi{ljenju. poku{avala je da kontroli{e pu{enje i izgledala je veoma slaba{no u svojoj Witwentracht*. Da bismo se suo~ili s knjigom @ivot duha i upitali zbog ~ega je ona zna~ajna za nas koji `ivimo u tehnolo{ki objedinjenom svetu. ovaj „pro{ireni na~in mi{ljenja“ (kako ga je Kant nazvao). Njena poslednja knjiga zapo~ela je kao zajedni~ki poduhvat. zajedni~ko ljudsko razumevanje ne~ega. da osvajamo njihovu saglasnost (kako glasi Kantova ljupka fraza). pet godina kasnije. o ~emu je ve} detaljno raspravljala u eseju pod naslovom „Mi{ljenje i moralni obziri“. moramo imati u vidu tu razgovornu formu `ivota njenog duha.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU nom semestra dolazi do promene kurseva. {to je bio samo po~etak njene `alosti koja se okon~ala tek njenom smr}u. Bliher je. i da do|e do onoga {to je poznato kao zdrav razum. imali i svoj prikriveni cilj – da budu laudatio Bliheru. nasuprot sensus privatus. kako je o tome lepo govorila u svojim bele{kama. koji posle njegove smrti Arent nastavlja u njegovom odsustvu. za nju bio uzor i primer dobrog rasu|ivanja. Suprug Hane Arent.) – slo`enica koja ozna~ava ode}u udovice. ne sledi pravila ve} uvek iziskuje primere koji mu se predstavljaju u imaginaciji. a ne samo „ve{tina su** Witwentracht (nem. Rasu|ivanje. da ih ube|ujemo. mnogo vi{e od bilo koje druge sposobnosti duha. iznenada je preminuo od sr~anog udara. Rasu|ivanje se u svetu pojavljuje kao mnjenje. da posmatramo stvari iz njihove ta~ke gledi{ta. mentalno ili u svetu ili i mentalno i u svetu. crninu.) Upravo kao {to zajedni~ko delovanje daje ljudima „pro{irenje mo}i“ koju niko nema sam. da razmenjujemo mi{ljenja s njima. – Prim. Hajnrih Bliher. Mislim da su materijali koje je ostavila za poslednji deo @ivota duha. Kada se vratila predavanjima. Arent tvrdi da se rasu|ivanje. Na osnovu vlastitog iskustva. ali i izraz njene duboke tuge. (Kantov termin je sensus communis.

“ Kant je bio prvi filozof koji je veli~ao kosmopolitizam i prvi koji je zami{ljao do kakve bi forme svetskog gra|anstva on mogao da dovede.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ve} intersubjektivna i reprezentativna. Kao {to je Arent nagla{avala. Ova vrsta reprezentativne misli koju mo`e da omogu}i jedino imaginacija. upravo sam ukazala na to da postoje posebni oblici rasu|ivanja. 141 (upu}uje se na Kantovu Anthropology from a Pragmatic Point of View). ni subjektivna. ljudi samo usled toga nisu izolovani ve} povezani. mi razmatramo postojanje drugih i moramo da poku{amo da osvojimo njihovu saglasnost. ono uvek podrazumeva otkri}e odnosa izme|u nekog oblika posebnog i nekog oblika op{tosti. ali da se o njima mo`e re}i ne{to op{te: svi oni potpadaju pod rubriku „rasu|ivanje uspostavlja odnos izme|u posebnog i op{teg“. estetskoj. Ako se poslu`imo Kantovom terminologijom. vi{e od bilo koje druge sposobnosti duha. To ne zna~i da usvajamo sud nekog drugog ili da smo saglasni s tu|im mi{ljenjem. to }e Šmoje rasu|ivanje¹ biti reprezentativnije. No. „Some Questions of Moral Philosophy“. okvir duha u kojem sopstvo u sebi vidi gra|anina sveta. nau~noj. ~ak ni da saose}amo s tu|im iskustvom ili da smo u stanju da ~itamo um druge osobe. 182 |enja“ ili umetnost su|enja) im daje iskustvo sveta i drugih ljudi koje ih ~ini duhovno mo}nima i „naputovanima“. zavisna od li~nog hira. . U Kantovim re~ima ose}amo odjeke kasnije kriti~ke teme Hane Arent o romanti~arskoj samozadubljenosti: „Egoizmu se mo`e suprotstaviti samo pluralitet. Rasu|ivanje je mo} koja priprema neku osobu da se pribli`i kantovskom idealu: gra|aninu sveta. p. upravo zato {to je toliko cenio sensus communis. umesto da bude uvijeno u sebe kao da je ono ~itav svet.“4 Rasu|ivanje ima mnogo razli~itih varijanti i dela u razli~itim sferama – kognitivnoj.) U predavanju pod naslovom „Neka pitanja moralne filozofije“ koje je D`erom Kon pripremio za objavljivanje. nisu provincijalni nego kosmopolite. To naprosto zna~i da bi trebalo koristiti imaginaciju da bismo videli stvari iz ta~ke gledi{ta nekoga drugog. Moglo bi se na druga~iji na~in re}i da nas rasu|ivanje. {to }emo videti kasnije. (Rasu|ivanje i imaginacija su povezane mo}i. moralnoj. rasu|ivanje pretpostavlja da smo u stanju da vidimo kakav je svet iz tu|e perspektive. Kant ka`e da ’mi moramo takore}i da se odreknemo samih sebe radi drugih…’ ŠMi¹ smo uvi|avni u izvornom zna~enju te re~i. ja sam 4 Responsibility and Judgment. Arent je zabele`ila: „[to je vi{e ljudskih pozicija prisutno u mom mi{ljenju i {to ih vi{e uzimam u obzir u svojim rasu|ivanjima. uop{te uzev. prilago|ava stanju ljudske pluralnosti i da je ukorenjeno u njoj (kao {to je delovanje „ontolo{ki ukorenjeno“ u pukoj ~injenici ro|enosti). zahteva izvesne `rtve. Na primer. Validnost takvih sudova ne bi bila ni objektivna ni univerzalna.

polaze}i od op{teg i idu}i ka posebnom.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU ovde postupila refleksivno: rekla sam.5 Ali naravno. ka`emo: „Ovo je ukusno“. Estetsko rasu|ivanje po~inje onda kada neka posebna pojava ostavi utisak na nas. ona pokre}e na{e ~u|enje i istovremeno nas ~ini svesnima da poku{avamo da do|emo do suda. poput „Ne ubij“) iz kojeg `elimo da dedukujemo poseban ~in („Ja ne smem da ubijem ovu konkretnu osobu“). operi{e refleksivno. otkri}ete da sve one imaju ne{to zajedni~ko. U saznajnom domenu. 257. za razliku od vida ili sluha za koje je karakteristi~na ve}a distanca u odnosu na predmete. dakle. . silogisti~ko rasu|ivanje tako|e funkcioni{e na deduktivan na~in. {to 5 183 Videti The Life of the Mind. na primer. vi – osim ukoliko niste proveli isuvi{e vremena na nekom odeljenju za filozofiju – ne operi{ete na silogisti~ki na~in zato {to je sud „Ovo je lepa ru`a!“ estetski i zato {to estetsko rasu|ivanje. i onda odobravamo ili ne odobravamo svoj ukus. on je lep“. Logi~ko. Ukus (poput mirisa i donekle dodira. (Poslednji korak refleksivnog prosu|ivanja na{ih sudova mo`e da operi{e u svim vrstama rasu|ivanja. ako uzviknete: „Ovo je lepa ru`a!“. po{to je privukla pa`nju. a ne deduktivno. takore}i jedno s predmetima u kojima se u`iva ili ne u`iva. u ukusu subjektivno u`ivamo ili ne u`ivamo (kao da ku{amo sami sebe). ovo je posebna instanca te op{te sheme. da bi uop{te dosegao nivo suda. on je dakle. po mom ukusu. „Ah. ukus mora da ulo`i napor da bi se uzdigao iznad neposredne diskriminacije koja se svodi na to da li mi se ne{to dopada ili ne. ali za razliku od vida i sluha) inherentno je diskrimini{u}i. p.) Da bismo saop{tili svoja rasu|ivanja. Ali. mi u svom duhu imamo op{tu shemu (to je Kantova re~) mosta koja nam omogu}ava da ka`emo: „Ovo je most. kao {to Kant do detalja pokazuje u Kritici mo}i su|enja. da postoje razne vrste rasu|ivanja. [ta }u da na~inim od onoga {to sam videla (ili dodirnula ili ~ula ili omirisala ili probala)? Kant prime}uje da su se iz oseta ukusa u op{tem smislu tradicionalno izvodile metafore za rasu|ivanje: mi ne{to probamo. Taj napor da se postigne distanca ili prostor za rasu|ivanje. na sebe preuzima uobrazilja. Uobrazilja postavlja predmete u na{ unutra{nji svet. Ona postaje ono {to Francuzi nazivaju chose vue i. pt. ili „Ovo jelo ima lo{ ukus“. kada opazimo ne{to posebno. ovaj cvet je ru`a. recimo most. Mogli biste da upotrebite silogisti~ko rasu|ivanje da biste rekli „sve ru`e su lepe. mi tako|e mo`emo da sudimo i deduktivno. Estetsko rasu|ivanje nije stvar op{te sheme ili primene pravila. koja se bavi predstavama ~ulnih predmeta. Prema tome. ali ako ih pa`ljivo posmatrate. ovo je najbolja slika ili najbolji pozori{ni komad!“. ili u metafori~kom smislu. a potom i to da li sud odobrava ili ne. 2. naime.“ Sli~na operacija se odigrava u moralnom domenu uvek kad prihvatamo postoje}e pravilo (obi~no izra`eno negativno.

odobravati ili uskratiti odobravanje – sve su to su{tinske osobine zdrave pameti. 7 The Life of the Mind. Kant se pokazao kao pronicljiv dijagnosti~ar kada je povukao razliku izme|u deduktivnog i refleksivnog rasu|ivanja. prepustiti se „pro{irenom na~inu mi{ljenja“ koje omogu}ava rasu|ivanje. ili „Ovo je ru`a“ kada bira cvet – ili. Kant je. o hri{}anima i muslimanima (a ta je nepristrasnost danas sigurno neophodnija nego {to je bila u anti~ko doba). citiraju}i Kanta.) Povla~enje iz sveta konstitui{e slobodu estetskog rasu|ivanja. htenju i rasu|ivanju da se udalje ili ustuknu od sveta: ona tako|e postavlja slike ili predmete pred volju koja ih bira ili o njima odlu~uje. pt. tvrdio je Kant. Nepristrasnost je naro~ito va`na za istori~are i pripoveda~e. nezainteresovanost i komunikativnost predstavljaju klju~ne osobine refleksivnog suda. da pevaju o Ahajcima i Trojancima.“7 Iako savremeni psihijatri to retko priznaju. (Uobrazilja se javlja u liku virtuoznog sluge. 184 omogu}ava da o njima mislimo. 2. jer im omogu}ava da. {to podrazumeva da predmet u nama ne izaziva `elju ili potrebu da ga iskoristimo ili kontroli{emo ili da nad njim gospodarimo. kontroli{e vojsku i medije.“ p. u fusnoti koju sam ve} navela suvo primetio (s pesimizmom koji za njega ina~e nije bio karakteristi~an): „Za glupost ne postoji lek. Kantova dijagnoza anticipira njihovo shvatanje 6 Responsibility and Judgment. predstaviti ga sebi i reflektovati o njemu. pp. prema Kantovom mi{ljenju. Nepristrasnost. 263. glupa. jer poma`e mi{ljenju. Osoba koja ne mo`e da izvede deduktivne sudove je. osoba nije glupa ve} je bezumna. kao i refleksiju o njima koja ih odobrava ili ih ne odobrava: drugim re~ima. o Grcima i Persijancima. „Some Questions of Moral Philosophy. 268.“6 S druge strane. Osobe kojima to nedostaje nalaze se u „stanju duha u kojem je sopstvo obavijeno sobom kao da je ono samo ~itav svet. uva`e iskustva obe strane u ratu. .tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. da uzmemo slo`eniju ilustraciju – „Ovo je diktatura“ kada posmatra re`im u kojem jedna osoba ili partija zahteva poslu{nost svih. porediti ga s onim {to o njemu zna sensus communis. ako ne mo`e da izvede refleksivne sudove. ona omogu}ava refleksivnu aktivnost rasu|ivanja. i zabranjuje druga~ije mi{ljenje. da ka`e „Ovo je most“ kada posmatra most. oni nisu u stanju da se oslone na pravila da bi ih primenili. 137. ali omogu}ava i unutra{nje „opa`anje“ predmeta. na svoj dijagnosti~ki na~in. Ste}i iskustvom neki poseban oset. primera radi. Svaka inteligentna osoba trebalo bi da mo`e da podvede posebno u op{tost. udaljiti se od njega. ali mu tako|e daje i neku vrstu nepristrasnosti koju Kant naziva nezainteresovano{}u. Glupi ljudi su zarobljeni u beskona~nom regresu jer ne znaju koje pravilo da slede kada treba da primene konkretnu shemu ili konkretnu op{tost za datu posebnost.

Hanu Arent je oduvek odu{evljavala ~injenica da se Kant kao moralista. ko se pridr`ava kategori~kog imperativa koji predstavlja centralno mesto Kritike prakti~kog uma. ne bi sproveo neki revolucionaran ~in. Ako je bezumna ona osoba koja ne mo`e da sudi refleksivno. ne mo`e da se orijenti{e u prostoru i vremenu. i mentalno nije povezana s drugim ljudima. Me|utim. u op{tijem smislu. Za bezumlje na sre}u postoje lekovi. Ni{ta se ne mo`e uporediti s uve}anjem mo}i koja se mo`e iskusiti u zajedni~kom delovanju ili u `ivoj diskusiji. Jaspersa i Blihera – ne zato {to su se oni naro~ito bavili estetikom. tom doga|aju protivio. o refleksivnom rasu|ivanju u podru~ja kojima su se oni bavili: u oblast politi~kog i moralnog rasu|ivanja. Ljudi treba da delaju na takav na~in da maksima njihovih radnji mo`e da postane pravilo za ~itavo ~ove~anstvo. formiraju}i krug prijatelja koji je sa~injen od savremenika i ljudi iz istorijske ili literarne pro{losti. kada je prou~avao revoluciju kao posmatra~. {to vra}a ljude u zajedni~ki svet. Rasu|ivanje je utoliko vezivna nit prijateljstva. najve}i doga|aj svog vremena. duh psihoti~ne osobe obavijen je sobom kao da je ~itav svet. u krajnjoj liniji. primenjiv na ljudsku vrstu kao celinu). koji omogu}avaju da se otu|enje od sveta prevazi|e i da se ponovo pove`e s ljudima i sa zajedni~kim svetom. razmatraju}i Francusku revoluciju. Kant joj je pristupio s velikim entuzijazmom. oni bi trebalo da budu uzorne sudije – i osoba koja ih bira trebalo bi da bude kadra da o njima sudi kao o takvim sudijama. terapeutski i politi~ki. Niko. kao neko ko primenjuje kategori~ki imperativ. smatraju}i da je uzbudljivo {to ceo svet 185 . naime. Krug prijatelja trebalo bi da bude takav da su oni sami dobre ili mo}ne sudije. On je verovao da moralno rasu|ivanje jeste i treba da bude deduktivno: postoji. zasnovanog na Frojdovom (Freud) radu: psihoti~na je ona osoba koja ne mo`e da prepozna realnost.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU bezumlja. i koji se mo`e primeniti uvek kada neko `eli da zna {ta treba da ~ini u posebnom slu~aju. to naravno zna~i da je sposobnost da se refleksivno rasu|uje klju~na odlika zdrave pameti. Hana Arent je tu misao dovela do neobi~nog ekstrema: ona je u su{tini tvrdila da je izvesna osoba u stanju da `ivi dobro ukoliko ima sposobnost da od pro{irenog na~ina mi{ljenja i rasu|ivanja napravi osobinu `ivota. kategori~ki imperativ koji treba da bude univerzalan (prihva}en od svih. jer bi se time podrazumevalo da je spreman da revolucionaran ~in (i nasilje) predstavi kao pravilo za ~itavo ~ove~anstvo. ve} zato {to su bili uvereni da je mogu}e direktno preneti Kantova otkri}a u vezi sa estetskim rasu|ivanjem i. Kant je pak zastupao suprotno gledi{te kada je re~ o moralnom rasu|ivanju. Kritika mo}i su|enja je tako privukla mali krug prijatelja – Hanu Arent.

kao i toliki broj drugih posmatra~a. On je. kao posmatra~. Arent se upitala da li bi joj razumevanje njegovih ose}anja – uzbu|enja i zadovoljstva koje je pru`ala bitka. pona{anja koje se utoliko razlikuje od delovanja. shvatila da veliki broj ljudi `eli da prihvati moralna pravila ili bar jedan imperativ. poku{aj da se odlu~i {ta da se radi na osnovu moralnih pravila i dedukcija nema nikakvog smisla. zajedno s ostalim posmatra~ima.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Arent je. 186 posmatra te doga|aje. pojmom. gde je uvek sve novo i nepredvidivo. ali gde ubijanje zapravo postaje preovla|uju}e. Ali dedukcija ne bi bila mogu}a ako pravilo nije prihva}eno. koje je gajio kao posmatra~ – pomoglo da shvati kako politi~ki i moralno rasu|ujemo. kada bi shema ili pojam ili skup elemenata svih oblika partijske diktature bili poznati. pitala se Arent. de facto pravilo. revolucionarnost – revolucije. ali je mislila da u istorijskim okolnostima u kojima doga|aji pretvaraju sva moralna pravila koja su ikada progla{ena u ne{to beskorisno ili ih ~ine gorim. niti da se izvode na deduktivan na~in. onda bi se do moralnog suda poput „Ne ubij ovu osobu“ moglo do}i deduktivno. Pretpostavljala je da ove vrste rasu|ivanja ne slede u op{tem smislu pravila. Sli~no tome. Razmi{ljaju}i o simpatiji koju je on. naravno. kada je o~igledno da se u jednoj hri{}anskoj zemlji mo`e oformiti re`im koji pretpostavlja da to pravilo va`i. primera radi. traganjem za op{to{}u. ili ako se insistira na kategori~kom imperativu. od zapovesti „Ne ubij“. Razmatraju}i tu Kantovu podeljenu reakciju. shvatio va`nost – novinu. ali se ~esto – naro~ito u pogledu fenomena za koje je nemogu}e ponuditi primer – politi~ko rasu|ivanje mora izvesti refleksivno. Kant se ~ak zapitao da li njihova simpatija odslikava moralnu predispoziciju ljudske rase za slobodu. a mogao bi ~ak biti i opasan. Upravo u tome Kant prepoznaje stvaranje pro{irenog na~ina mi{ljenja. i gde vlada totalni teror? Da li su se ovim ili nekim drugim pravilom. Kakva je korist od moralnog pravila. ako se pristaje na zapovest „Ne ubij“. besprimernost. kako su donosili svoje sudove? Ona je to pitanje postavila i obrnutim redom: slu{aju}i Ajhmana (Eichmann) kako tokom su|enja navodi Kantov kategori~ki imperativ i izopa~ava Kantovu nameru predstavljaju}i volju Firera kao pravilo koje bi trebalo da odre|uje radnje ~itavog ~o- . rukovodili oni koji su u Nema~koj bili u stanju da pru`e otpor totalitarnom re`imu i da odbiju da izvr{e ~in ubijanja? [ta je to {to je onima koji su pru`ali otpor omogu}ilo da pru`e otpor? [ta je omogu}ilo Jaspersu da pru`i otpor? Ako Jaspers i ostali koji su pru`ali otpor nisu sledili pravila. Moralna pravila bi na{la primenu kakvu nalaze u podru~ju pona{anja koje se stalno ponavlja. ose}ao prema revoluciji. ili ako nije poznato pravilo za primenu pravila. kao {to je to ona u~inila kasnih {ezdesetih u svojoj analizi nove nema~ke dvopartijske diktature. Politi~ki sud poput „Ovo je dvopartijska diktatura“ mo`da bi i mogao da se izvede deduktivno.

tiranskog jednog – od kojih je svaki nadahnut posebnim principom. me|utim. a kada je to istra`ivanje vodilo ka ne~emu op{tem. jedan poseban oblik vladavine koji je uni{tio celokupan politi~ki `ivot. U stvari. Refleksivno rasu|ivanje mo`e da po~ne od posebnog koje treba da se pove`e s ostalim posebnim slu~ajevima da bi se dosegla op{tost. stvoriv{i dve sheme – revolucije ameri~kog stila i revolucije francuskog stila – koje nam omogu}avaju da u na{em istorijskom periodu Solidarnost i Pli{anu revoluciju u centralnoj Evropi iz 1989. jednog. mo`e ispostaviti da se ne uklapa u op{tost. `elim da podvu~em da je. kada je ispitivala totalitarizam. Arent tako|e razmatrala sopstveni na~in politi~kog mi{ljenja i rasu|ivanja. oligarhiju. To je bila besprimerna „vladavina nikoga“. upotrebila je taj svoj dar nad samom mo}i rasu|ivanja upu}uju}i na to kako su ameri~ki zvani~nici vijetnamske ere radili na proizvodnji slika: njih opisuje kao ljude kojima ne nedostaje samo mi{ljenje. Na primer. razmatraju}i na~in rasu|ivanja koji je Kant nazvao refleksivnim.) Ali. koji se ne mogu podvesti pod ove sheme. da ga istra`i. Ovde. Oni nisu sudili. uzimaju}i u obzir vi{e elemenata tih posebnih slu~ajeva no {to ve}ina nas mo`e uop{te da zapamti. i o spremnosti da se fabrikuju posebni slu~ajevi tamo gde ih nema. 187 . to jest. a jo{ manje da razlikuje. godine posmatramo kao posebne slu~ajeve. Bila je u stanju da refleksivno rasu|uje o posebnim slu~ajevima visokog nivoa slo`enosti. da jasno tvrdi da je re~ o op{tosti. Kasnije }emo se vratiti podru~ju moralnih sudova. Arent u Monteskjeovom (Montesquieu) Duhu zakona otkriva katalog oblika vladavine: demokratiju. u svakom preovla|uje posebna vrlina. Arent je na sli~an na~in istra`ivala revolucije. povrh toga. stvorio shemu za prepoznavanje vladavina. ali mo`e po~eti i od posebnog za koje se. Najve}i dar koji je pripadao Hani Arent kao politi~koj misliteljki bio je dar da prepozna ne{to novo. Arent se zapitala da li je ovaj ~ovek postao zlo~inac zbog svoje posve}enosti i pokornog konformizma prema rules du jour. tiraniju – vladavinu ve}ine. otkrila je da se on ne uklapa ni u jedan od op{tih tipova koje nudi ovaj Monteskjeov „priru~nik“ i da se. kao besprimernosti. oni su kalkulisali. takore}i antipoliti~ka politika. ne uklapa u uobi~ajeno prihva}enu op{tost da svi oblici vladavine podrazumevaju vladavinu jedne osobe ili jedne grupe nad drugima. Kasnije u svom `ivotu. (Monteskje je.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU ve~anstva. u stvari. nekolicine. o `elji da se oslonimo na op{tosti i teorije (poput domino teorije). kao ljude li{ene rasu|ivanja. monarhiju. Arent je razmi{ljala o tom odbijanju da se sudi refleksivno. Izvori totalitarizma pru`aju shemu (idealan tip) za totalitarizam. posle ispitivanja. ve} i mo} da rasu|uju. oni su deduktivno zaklju~ivali polaze}i od la`nih premisa. i svaki sadr`i neku klju~nu manu ili nedostatak. o spremnosti da se la`e.

sposobni za novinu. niti bi postalo saop{tivo i saop{teno. 8 The Life of the Mind. pt. {to je njen termin. o refleksivnom rasu|ivanju). Ono {to proizvo|a~i prave i ono {to akteri ~ine nikada se ne bi pojavilo. kad ne bi bilo sudija ili posmatra~a koji donose sudove: „Rasudna mo} posmatra~a stvara prostor bez kojeg se takvi predmeti nikada ne bi ni mogli pojaviti. mo} je u javnom podru~ju kvantitativno i kvalitativno merljiva posredstvom komunikativnosti i interaktivnosti kriti~ara i posmatra~a koji je odr`avaju. generi{u}i mo}. ~ine}i to. za sve nas ostale). a proizvo|a~i mogu da ovekove~e to delovanje. 188 Ve}ina bele`aka i predavanja koje je Hana Arent pripremila za deo @ivota duha pod naslovom „Rasu|ivanje“ sastoji se od ponovnih razmatranja Kantovih uvida o estetskom rasu|ivanju (i uop{te uzev.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ali je u nu`noj vezi s drugim posmatra~ima. to bi bio znak politi~kog bezumlja. [ta je proizveo taj slo`eni napor. za nove po~etke. 263. ali je njemu i akteru zajedni~ka sposobnost rasu|ivanja. kona~no. o delovanju svoje vlade na primer. originalnost ili sposobnost da stvara novine poput aktera. U svetlu duhovnog. ŠIako¹ u svakom akteru i proizvo|a~u postoji kriti~ar i posmatra~… posmatra~i kao takvi postoje samo u mno`ini. Umetnicima su posmatra~i potrebni da bi potkresali krila njihovoj genijalnosti i da bi je u~inili komunikativnom za ljude koji nisu geniji (odnosno. Kant je posebnu pa`nju posvetio umetnicima. Njemu ne pripada genijalnost. mo`emo videti ako se ponovo vratimo njenim bele{kama i predavanjima rukovode}i se slede}im pitanjem: kako politi~kom domenu doprinose ljudi koji su u stanju da rasu|uju refleksivno. oni su – iz te ta~ke gledi{ta – diktatori.“8 Arent isti~e da je Kant otkrio mentalni uslov za konstituisanje podru~ja javnog. uslov koji podupire politi~ki uslov po kojem zakoni otvaraju i ~uvaju javni prostor gde akteri mogu da deluju. poku{avaju}i da spre~e diskusiju i neslaganje. analiziraju}i ga i. Posmatra~ nije uklju~en u sam ~in. . 2. Javno podru~je uspostavljaju kriti~ari i posmatra~i Škurziv dodat¹ a ne akteri ili proizvo|a~i. tako|e zahtevaju posmatra~e koji }e njihovo delovanje u~initi komunikativnim: razgovaraju}i o njemu. Hana Arent umetnike smatra proizvo|a~ima (fabricators). i kada politi~ari pozivaju na takvu slogu. da budu prosu|uju}i posmatra~i? U Kritici mo}i su|enja. tvorcima estetskih predmeta. u potpunom jednoglasju. Kada bi ljudi govorili ne rasu|uju}i. No. p. pri~aju}i pri~e o njima (na osnovu kojih }e jednoga dana neki umetnik biti podstaknut da ispri~a pri~u koja }e od tog delovanja stvoriti smisleni doga|aj). koje krasi sposobnost da budu originalni. i preno{enja tih uvida u podru~je politi~kog i moralnog rasu|ivanja. Oni koji deluju. ona nastavlja i svoju staru borbu protiv predrasuda filozofa – predrasuda kojima je ~ak i Kant podlegao poku{avaju}i da zamisli politi~ki i moralni domen kao oblast ograni~enu pravilom.

Ogledi. narcisti~kim sudovima. 9 10 189 . da se svoja mnjenja preispitaju u svetlu novih iskustava i novih susreta s rasu|ivanjem i mnjenjima drugih.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Po{to su pro{ireni na~in mi{ljenja i sensus communis ono {to rasu|ivanje ~ini mo}nim. Urteilskraft. po{to ne}e biti reprezentativan ili ubedljiv za druge ljude (iako im se mo`e nametnuti). Platon koji je ose}ao neprijateljstvo prema svemu {to nije umovanje. ube|ivanje nije suprotno vladavini nasiljem ve} je samo njen drugi oblik“. „Socrates. Mila \or|evi}. video je stvari bitno druga~ije. No. jer nema ~oveka koji se ne zadovoljava onim {to mu je dodelila. „O samouverenosti“. Beograd: Rad. oni ne}e biti u mogu}nosti da se s njim pove`u. [to je neko iskustvo manje komunikativno. izolovani sudija donosi potencijalno nasilne sudove.“ p. Mi{el de Montenj.“10 Zato {to svi mi mislimo da smo u stanju da jasno razumevamo. ako govorimo psihodinami~ki. za koje se ~esto pretpostavlja da su stvar ukusa i ni{ta vi{e (odnosno. ispoljavanje te sposobnosti je prili~no retko. 1977. „ube|ivanje svetine zna~i nametanje sopstvenog mnjenja njenom mno{tvu mnjenja. Oznaka mo}i su|enja.9 Osoba koju krase platonske predrasude nikada ne bi do{la do zaklju~ka da je po`eljna sposobnost da se dovedu u pitanje sopstvena gledi{ta i sudovi. arogantnim i samouverenim sudovima. zanemaruju}i. toliko ~esto ~ujemo de gustibus non est disputandum da je ovo jedna od The Promise of Politics. Taj napor predstavlja rasu|ivanje. jeste ubedljivost. Ali ovo samopropitivanje (toliko razli~ito od sumnje u sebe) predstavlja drugu klju~nu osobinu mo}nog rasu|ivanja. sud koji daje samo jedan duh (ono sopstvo obavijeno samim sobom kao da je ~itav svet) nije mo}an. Drugi ne}e ose}ati da jedno usko zasnovano mnjenje uzima njihove pozicije u obzir. 111–112. odnosno da se s njim saglase posle refleksije ako se ve} isprva nisu sagla{avali. potrebno je ulo`iti poseban napor da bi se „videlo preko vi|enja“ (kako glasi Montenjeva fraza). i ne}e biti podstaknuti da se prema njemu kre}u. Na taj na~in se za estetske sudove. 13. moglo bi se tako|e re}i ({to pak ni Kant ni Arent nikada ne ~ine eksplicitno) da jednostrani. ili. str. prev. iz razloga koji je bio dobro poznat gr~kim i rimskim neplatoni~arima koji su sticali iskustvo saobra}aju}i s ljudima koji su `iveli u njihovim carstvima. Za njega. pi{e Arent. odnosno najapstraktniji oblik mi{ljenja. Me|utim. pretpostavlja se da je manje osporivo. pretpostavlja se da su u potpunosti subjektivni). ~esto ka`e da su neosporivi (i zaista. isklju~uju}i ili bri{u}i ta~ke gledi{ta drugih ljudi. Njihov uvid je ironi~no sa`eo i pozdravio francuski esejista Mi{el de Montenj (Michel de Montaigne) iz XVI veka u svom eseju „O samouverenosti“: „Obi~no se ka`e Šme|u starima¹ da je priroda od svojih darova najpravi~nije podelila razumnost Šsens¹. na taj na~in.

iz neplatonovske ta~ke gledi{ta Hane Arent. njegovo neprijateljstvo prema mnjenju (doxa) u~inilo je gotovo aksiomatskim stav da je mnjenje bleda imitacija istine. izrazi rasu|ivanja. nadaju}i se da }e tada dobiti poslednje Bo`je obja{njenje koje je definitivnije od svakog obja{njenja koje mogu da daju ljudi. kao {to se pri~a mo`e ponovo ispri~ati. me|utim. to tako i treba da bude. I. Kako {to je re~eno u . Ba{ kao {to Platonovo neprijateljstvo prema aktivnom `ivotu ima dalekose`ne posledice po to kako se od tog vremena gleda na `ivot proveden u delovanju. Nju nije obeshrabrivalo {to mnjenja. Ukus je inheretno dru{tven. ne{to o ~emu se pri~a. tako je i u prirodi rasu|ivanja da bude nepredvidivo i bez ikakvog kraja. da se njihove rasprave ne zavr{avaju dola`enjem do istine. Nepredvidivost ishoda rasu|ivanja i beskrajna priroda sudova ili mnjenja u najve}em delu zapadne tradicije bilo je jednako te{ko tolerisati kao i nepredvidivost i beskrajnu prirodu delovanja. Istina je.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. bez nekog s kim bi mogli da diskutuju o predstavi. dok je ve}ini ljudi te{ko da u`ivaju u obroku bez dru{tva. S druge strane. koju vidi samo usamljeni kontemplativni pogled tragaoca za istinom. Uprkos latinskoj izreci koja se u stvari odnosi na uobi~ajeni oblik bezumlja. Ali ni Kant ni Arent nisu nagla{avali nekomunikativnost ili te{ko}u u predstavljanju ukusa. kada se pri~a o `ivotu jedino mo`e ispri~ati. Kao {to je u prirodi delovanja da bude nepredvidivo i bez kraja dok akteri ne napuste scenu i dok pripoveda~i (rasu|uju}i) to delovanje ne pretvore u doga|aj. Izraz koji je upotrebila Arent. a ne na stanje koje treba odobravati. kao i da idu sami u pozori{te. ljudi uistinu raspravljaju o sudovima ukusa. izuzetno u`ivaju}i u tome. intersubjektivan. ljudi nemaju problema kada treba da se povuku iz dru{tva da bi mislili ili meditirali. ne predstavljaju kona~nu istinu i {to se rasprava ili diskusija ne zavr{ava nekim istinitim sudom. iako su je priznavali. „posmatra~i postoje samo u mno`ini“. ~ak i posle smrti. Njihova je otvorenost sastavni deo njihove prirode jer im je koren u ljudskoj pluralnosti. Svima je poznato da se neki sud koji je ~ak nametnut ili ustanovljen mo`e kasnije prihvatiti i ponovo ustanoviti. 190 retkih latinskih izreka kojoj nije potreban prevod). {to je jedan od razloga za{to hri{}ani ~ekaju stra{ni sud. zaista predstavlja na~in da se ka`e da je rasu|ivanje jedan oblik javne sre}e. Samo oni koji su otu|eni od sveta vole da jedu sami. odnosno ~injenicu da u ukusu ne u`ivamo sami. a jama~no raspravljaju i o politi~kim sudovima {to predstavlja glavnu ta~ku njihove javne sre}e. Izreka Rimljanina Plinija (koju je Montenj voleo) da „ne postoji izvesnost ve} neizvesnost“ mnogima izgleda kao cini~an znak iznad ponora. Oni su znatno vi{e isticali ono {to nas pokre}e da ulo`imo poseban trud da bismo predstavili na{e iskustvo i da bismo prevazi{li privatnost ukusa (dosezanjem zdravog razuma).

razmene mnjenja) oko statusa ove vrste istine ili istinosnih tvrdnji rasadnik filozofske strategije klevetanja onih (poput Hane Arent) koji smatraju da su takve istine zapravo stvar rasu|ivanja i (relativno istinitog) mnjenja. ~injenica je da je Nema~ka 1914. i upravo su rasprave (odnosno. koja je toliko ~esto pisala o va`nosti suo~avanja sa stvarno{}u i sa ~injenicama. i da potcenjuju svaki oblik relativizma.“ Te`e je u~initi nejasnim logi~ke i matemati~ke istine. One u sebi uvek imaju primesu subjektivnog i li~ne perspektive. ali kao {to je Arent. nego {to su njihovi pronalaza~i to shvatali. prosu|ivanje karaktera. Saznajni ili nau~ni iskazi imaju druga~iji status: oni su provizorni. procenjivanje. mnjenja postoje u mra~noj pe}ini varljivih pojava u kojoj sedi prikovana neobrazovana svetina. Me|u Grcima Platonovog doba. godine napala Belgiju. izvan pe}ine u carstvu svetlosti. ve}ina filozofa se nikada nije upustila u istra`ivanje niti u ispitivanje – ~ak ni u imenovanje – ljudske sposobnosti za formiranje mnjenja. proveravanje prikladnosti. dok istina boravi na vi{em mestu. odnosno. Po{to dele ovo mnjenje (a to jeste mnjenje) o mnjenjima. bilo je mnogo imenica za razli~ite vrste rezonovanja ili mi{ljenja. Kada je ovaj stav preovladao ne samo {to je podru~je rasu|ivanja i razmene mnjenja postalo nejasno ve} su time izgubljene i klju~ne distinkcije izme|u vrsta istine. optu`uje se za nepatriotizam. iako su Grci imali veliki broj glagola koji su izvedeni iz glagola dokein (izraziti mnjenje) i odnosili su se na razli~ite vrste rasu|ivanja (proveravanje. kao apsolutno nemnjenje. gde mogu da odu samo oni koji su oslobo|eni od okova sveta. poput 2 + 2 = 4. imala obi~aj da ka`e onima koji su se naprezali da defini{u neku ~injenicu: „Vidite. ispitivanje. Prve istine koje su postale nejasne jesu ~injeni~ne istine. ali nije postojala imenica koja ozna~ava sposobnost za formiranje mnjenja. filozofi su jedino nastojali da izbegnu kori{}enje sposobnosti za formiranje mnjenja. zemlji istine. Potpuno su druga tema one istine koje moralisti ili filozofi predstavljaju kao apsolutno istinite. Podru~je javnog. gde gra|ani i profesionalni trgovci mnjenjima (sofisti) trguju svojom robom (sofisterijama).HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU njegovoj slavnoj alegoriji u Dr`avi. dr`e}i se uma koji navodno vodi istini. predstavlja podru~je bez istine. va`e dok se ne doka`e da su la`ni ili dok ne postane o~evidan njihov provizoran status kada se smenom paradigme u odre|enom nau~nom podru~ju poka`e da su vi{e obavijeni predrasudom ili prejudiciranjem. Ovo klevetanje je filozofska verzija strategije na koju smo navikli u politi~koj sferi: osoba koja dovodi u pitanje na~in rukovo|enja stvarima u patriji filozofije. rasu|ivanje. po{to su proverljive po sebi i ne zahtevaju refleksivno rasu|ivanje. dono{enje 191 . nije istinito da je Belgija napala Nema~ku. prou~avanje.

uvek idu na drugu stranu. osobina i mo}i. „Introduction to Politics. on opisuje {ta je nau~io o ameri~kim starosedela~kim dru{tvima od nekolicine ameri~kih domorodaca koji su posetili Francusku. {to se mene ti~e. veliki entuzijasta za samoispitivanje i po{tovalac najve}eg samoispitiva~a na svetu. (Obratite pa`nju na to da on ne ka`e „um“ ili „vera“. 112. „O samouverenosti“. ograni~eno nedostatkom razumevanja za refleksivno rasu|ivanje). Sokrata.) Montenj je za sre}ne ljude koji dobro rasu|uju imao divnu oznaku koja prepoznaje da dobar sudija odbija samozavaravanje: honnêtes hommes. koji je istra`io sopstveno rasu|ivanje (koje je ponekad nazivao jugement. U svom sjajnom eseju. drugim re~ima. „u politi~ko sporno pitanje ne zna~i ni{ta drugo do najve}i mogu}i pregled svih mogu}ih stanovi{ta i ta~aka gledi{ta iz kojih se neko sporno pitanje mo`e videti i o njemu suditi. Montenj. Sigurno nije slu~ajno {to je Montenj u svoje doba tako|e bio izuzetan primer kosmopolitizma i otvorenosti prema onom {to bismo danas nazvali multikulturnom razli~ito{}u.“ p. Grci su imali re~ koja nije povezana s re~ju doxa (imenicom izvedenom iz glagola dokein).“11 Arent je smatrala da je Aristotelovo razmatranje rasu|ivanja ograni~eno njegovom pretpostavkom da se phronesis bavi ciljevima delovanja koji bi trebalo da su dati i saznatljivi (ono je. a ponekad entendement) temeljitije od bilo kog pisca pre njega. pisanje essais). . koja jednim delom pokriva ono {to je Arent razumevala pod rasu|ivanjem: to je phronesis. ali mu je odala priznanje za to {to je bio usamljeni prethodnik Kantovog pro{irenog na~ina mi{ljenja. 168. „O kanibalima“. uvek idu napred (Niko ne poku{ava da se spusti u sebe samog – Persej). ku{am. ali da se samo za du{u u kojoj su|enje ima vode}u ulogu mo`e re}i da je u harmoniji sa sobom i da je sre}na. 192 presuda u sudnicama). na primer. ipak u ne{to manje uzvi{enom i formalnom podru~ju pisanja eseja ({to doslovno zna~i pisanje sudova.“12 Montenj. u`ivaju}i u zadovoljstvu koje mu je pri~injavalo to ispitivanje: „ŠJa¹ neprekidno sebe posmatram. „Ovakav uvid“.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. objasnila je Arent. Iako je za pozitivnu procenu politi~kog rasu|ivanja zapadna filozofska tradicija morala da sa~eka na Kanta koji nije znao {ta je ponudio. ja se povla~im u samog sebe. za koju je Aristotel rekao da predstavlja uvid politi~ke osobe u poslove polisa. koga sàm Kant nije prepoznao kao politi~ki relevantnu sposobnost. Ostali ljudi. ispitujem. niko nije vi{e po{tovao rasu|ivanje od Montenja. Me|utim. ako pak pristanu da to uvide. smatrao je da ljudska du{a (esprit) ima mnogo aspekata. Detaljno i nepristrasno bele`i zadivljuju}u prirodnost njihovih obi~aja i komentari{e kako ve}ina Evropljana nije bila u mogu}nosti da 11 12 The Promise of Politics. str.

pod izgovorom pobo`nosti i religije“. {to uvek vodi u licemerje ili ka razumevanju drugih u skladu s na{im standardima koje ni sami ne po{tujemo. vladavina malobrojnih. tragao za primerima u gr~ko-rimskoj kulturi.“14 Dobre i mo}ne sudije }e se samosvesno pozvati na takav osnovni standard. ni izdaleka ne mo`e pokriti ono obilje na~ina na koje ljudska bi}a organizuju zajedni~ki `ivot na ovoj zemlji. „Nije mi `ao {to smo uo~ili varvarski u`as takvih ~inova. na primer. na renesansni na~in. me|utim. koje je on katalogizovao.“ Pi{u}i u vreme najgorih dana katoli~kih i protestantskih ratova u Francuskoj. strah i sumnja u tiraniji. kada. inspiri{u razli~iti principi: „Monteskje je verovatno bio u pravu kad je pretpostavljao da su svaku takvu zajednicu na kretanje i delanje inspirisali razli~iti principi koje je ona prihvatala kao osnovno merilo za procenjivanje dela i nedela po~injenih u samoj zajednici: vrlina u republici. p. ostali slepi za na{e sopstvene mane. na primer. nesposobnost da se sagleda i{ta izvan sopstvenih obi~aja. kao {to je i ona primetila da ljudi koji ba{tine evropsku tradiciju pomisle na Ahila ili Hektora. Mislim da ima mnogo vi{e varvarskog u ~inu dranja ko`e sa `ivog ~oveka nego u onom kada se on pojede mrtav. 202. misle o hrabrosti. Ona. Montenj je zabele`io da je bio svedok ~inova svireposti i mu~enja „me|u susedima i sugra|anima. i {to je jo{ gore. ali mi je iskreno `ao {to smo. potrebni primeri. koje se rukovodi razlikama u formi vladanja (vladavina jednog. ali }e tako|e shvatiti – {to je rezultat njihovog pro{irenog na~ina mi{ljenja – da razli~ite zajednice imaju 13 14 193 Michel de Montaigne. Montenj je za svoje doba imao nekarakteristi~nu svest o tome da je lokalno stanovni{tvo (kao kasnije i kolonizovani narodi) od svojih evropskih osvaja~a nau~ilo veliki broj obi~aja koje su Evropljani osu|ivali. prime}uje i to da se razli~ite kulture i politi~ke tradicije oslanjaju na razli~ite primere za svoje standarde ili kriterijume. zamenjuju}i svoj stari obi~aj da ubijene zarobljenike pojedu. koji predstavljaju apstrakcije ili sheme refleksivno izvedene iz posebnih primera. koji su u~inili da kanibalisti~ki ratni obi~aji Indijanaca izgledaju civilizovanije. U Duhu zakona. mada se ovim nabrajanjem. „Of Cannibals“. 2. usvojili portugalski obi~aj da se `ivim ratnim zarobljenicima dere ko`a.13 Montenj je shvatio da je najjasniji znak lo{eg rasu|ivanja provincijalizam. On je. Complete Essays of Montaigne. 155. uzorne li~nosti. oni su. vladavina najboljih. pre svega. p. umerenost u aristokratiji. . vladavina svih). ~ast i slava u monarhiji. Monteskje je pokazao da razli~ite oblike vladavine.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU ceni starosedela~ki na~in `ivota zato {to „svaki ~ovek naziva varvarstvom ono {to nije njegov obi~aj“. Montenj je znao jo{ ne{to o rasu|ivanju {to }e Hana Arent jasno konceptualizovati: za rasu|ivanje su. The Life of the Mind. prosu|uju}i njihove gre{ke na pravilan na~in. pt.

proizvodnje i delovanja. „sposobnost“. ali od Montenja. imaju}i svest o tome da svaki standard odslikava zajedni~ko iskustvo i istoriju. u politi~koj tradiciji ima manje predrasuda o rasu|ivanju i mnjenjima nego u filozofskoj tradiciji. ali ona ipak nije u svemu dosledno pratila Kanta kad je re~ o njenom oblikovanju te tri sposobnosti (~ak ni u slu~aju rasu|ivanja. 1991. predavanjima (kao i na osnovu mog uva`avanja Montenja). ali o ~emu drugom ~ak i ovi revolucionarni demogazi svedo~e ako ne o nu`nosti da svaki re`im. ’po~iva na mnjenju’?“15 Na osnovu razli~itih diskusija o rasu|ivanju koje se mogu na}i u knjigama Hane Arent. iznenada i neo~ekivano. a jama~no od prosvetiteljstva. gde mu najvi{e duguje). „ve{tina“) klju~na za iskustvo jedne od tri dimenzije vremena. dovodi u vezu sa stvarima sveta u trenutku kada se s njima susre}emo i. neophodno je osvrnuti se i na druge dve sposobnosti duha. Arent nikada nije ponudila nikakvo opravdanje. pomo}u imaginacije proizvodi predstave ili „naknadne misli“. Mi{ljenje nas. O revoluciji. koja je za nju imala zna~enje nema~ke re~i Vermögen. da bismo mogli da prosudimo za{to je njena analiza rasu|ivanja va`na. naime. kakvu je sproveo u svojim kritikama. mnjenje – njegova relevantnost za podru~je politi~kog uop{te i njegova uloga u vladavini posebno – otkriveno je u samom doga|aju i toku revolucije. stari i novi. To. prakti~ki um i mo} su|enja. isti~u}i da su revolucionari naro~ito bili oslobo|eni ove filozofske predrasude zbog onog {to ih je nau~ilo njihovo delovanje: „Istorijski re~eno. mi{ljenje i htenje. gde postoji toliko tu`balica o tome kako mnjenja ne pripadaju sferi uma i istine. Zapadna politi~ka tradicija nije poku{ala da nekako posebno konceptualizuje rasu|ivanje.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. da je svaka od ovih sposobnosti duha (Arent ponekad koristi englesku re~ faculty. da bi potom mogle 15 Hana Arent. . Sigurno je da ovaj trenutak – mo`da najdramati~niji trenutak u istoriji – otvara {irom vrata demagozima svih vrsta i boja. koje je svestan svaki ~italac njene knjige uprkos tome {to nije zavr{ena. str. kao {to nikada nije objasnila za{to se vita activa sastoji ba{ od rada. „mo}“. dnevni~kim bele{kama. Sigurno je da se tu rukovodila Kantovom podelom na ~isti um. Filip Vi{nji}. Beograd. 194 razli~ite standarde i da treba po{tovati te razlike. ali i u njenim pismima. Od toga je va`nija ~injenica. Za stav da ljudska bi}a imaju upravo ove tri glavne sposobnosti. ne iznena|uje. Me|utim. Hana Arent nam o tome govori u svojoj knjizi O revoluciji. napravila sam ove preliminarne prikaze rasu|ivanja. univerzalno odbijanje pokoravanja zapo~ne ne{to {to se pretvara u revoluciju. naravno. i navodno. 197. Da celokupni autoritet na kraju krajeva po~iva na mnjenju Škurziv dodat¹ nikada se tako ubedljivo ne demonstrira nego kada. kojima se bavila u @ivotu duha. nijednu vi{e.

apsorbovani odre|enim predmetom. izvr{nu vlast za htenje. Ono se nikada ne okon~ava. vi. i nijedna od njih ne po{tuje nikakva druga pravila osim onih koja su svojstvena njihovoj aktivnosti.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU da ih obra|uju druge mo}i duha. duhovno slobodna osoba omogu}ava bogatu interakciju te tri slobodne mo}i. Na sli~an na~in. Ukazuju}i na temporalne orijentacije te tri mo}i. zapravo predla`em da se one razmatraju u kontekstu njihovih me|usobnih odnosa: `ivot duha nije `ivot samo jedne ve} sve tri mo}i. prema mi{ljenju Hane Arent. Htenje je na{ „organ“ za budu}nost. Svaka od tih mo}i ispoljava osobinu koja je. 195 . za sve njih zajedni~ka: sve su autonomne. Vi izumevate „misaone stvari“. Politi~ka jedinica koju odlikuje slobodno me|usobno ograni~avanje i uravnote`enje vlasti ima mudre zakonodavce za mi{ljenje i razmatranje mnjenja. pojmove. smatra Arent. Ta je jedinica najmo}nija kada je svaki njen ogranak sa~injen od ljudi koji poseduju sposobnost za sve tri aktivnosti i kada postoje ve}â koja podsti~u njihovo upra`njavanje. {to zna~i da su slobodne. da biste pomo}u njih upravljali mi{ljenjem. vezano za pojave u svetu na na~in na koji su vezani oseti ili opa`aji i intelektualno saznanje – oni su „intencionalni“. Njihova podela je unutra{nje prirode. me|utim. ali utvr|uje i ono {to je bez presedana i {to zahteva novi zakon ili obja{njenje. One se ne izvode iz poslu{nosti niti je duguju nekom posebnom izvoru koji bi za njih bio suveren. oslobo|ene dominacije ili determinacije sveta ili pojava u svetu. da biste dosegli neko na~elno razumevanje. tako da se potom i zaceljuju od svoje unutra{nje podele. Mi{ljenje nije. zainteresovan samo za rezultate. istra`ujete. u kojima pronalazimo primere ljudske vrednosti. ali se ono za njih ne okon~ava nikakvim rezultatom. i sudije koji rasu|uju o radnjama i formiraju mnjenje. Arent je smatrala da je traganje u koje se mi{ljenje upu{ta beskrajno. One su uglavnom samomotivi{u}e. zato {to sve operi{u spontano povla~enjem iz sveta. arhiva i se}anja. u nau~nom duhu ih analizirate. Vi posmatrate ljudska bi}a u nameri da o njima ne{to saznate. klasifikujete. Opa`anje i saznavanje dolaze do rezultata (znanja). Rasu|ivanje se nalik sudijama u sudnici poziva na presedane. dok nas rasu|ivanje povezuje sa svim sudovima ili mnjenjima koja se izvode iz na{ih tradicija. Ljudi predani kontemplaciji tako|e mogu imati ose}aj da je njihovo mi{ljenje do{lo do kraja. osim kada neko od njega odustane. mi{ljenje traga za smislom. mislite o tome {ta zna~i biti ~ovek i {ta je smisao ljudskog `ivota. opet poput sudija u parni~nom pravu. ve} vizijom ili intuicijom ili pasivnim posmatranjem predmeta koji ne pripada ovom svetu. Njihovi me|usobni odnosi omogu}uju me|usobno ograni~avanje i uravnote`enje (da na eksplicitan na~in izvedem politi~ku analogiju koju Arent ~esto koristi implicitno).

predstavlja neposrednu posledicu ovog bezglasnog dijaloga po{to mislilac iznad svega `eli da dijalog istraje. . i spremni su da budu tirani u svetu.17 Ovi ljudi su tirani u sebi i prema sebi. koji ne samo {to ~uju svog misle}eg partnera. u}utkuju}i sve njegove prigovore. Dijalog se ne}e nastaviti ako se okon~a nekom istinom ili se pretvori u neprijateljstvo. tako da je njegovo iskustvo mi{ljenja (koje se mo`e na}i u Platonovim dijalozima. jer jedan ~lan partnerskog odnosa „izme|u mene i mene same“ ~ini ne{to s ~im drugi ~lan ne `eli da `ivi. Ovi banalni ljudi se veoma razlikuju (i potencijalno su mnogo opasniji i destruktivniji) od re|e vrste. odnosi na nepostojanje unutra{njeg dijaloga.. Odsustvo mi{ljenja se.“16 Na{e osloba|anje od konvencionalnih „istina“. u okolnostima u kojima su „svi ne razmi{ljaju}i poneseni svime {to ka`u ili misle drugi“. kao i za Blihera. tako da su bili u poziciji da postanu ili banalno zli ili izopa~eni. ali i od konvencionalnih pravila pona{anja. pp. prema tome. pod uslovom da se pre|e preko platonizovanja Sokrata i obrati pa`nja na ono {to je rekao i uradio sam Sokrat) poslu`ilo kao definicija ili shema koju je Arent primenila: „Mi{ljenje je bezglasni dijalog izme|u mene i mene same. Iz perspektive „misle}eg ja“. Sokrat je nastojao da dovede u pitanje mnjenja drugih ljudi i da im u dijalogu. bolje je trpeti nepravdu nego je nanositi i morati `iveti s onim ko je nanosi. 185. Iako je Platon nesumnjivo predstavio Sokrata kao tragaoca 16 17 The Life of the Mind. Arent i Bliher veruju da se Sokrat nije slagao s platonskom predrasudom o mnjenju. oni postaju spremni da u~ine ono {to svi drugi rade – uklju~uju}i spremnost da po~ine ubistvo. ve} ga i savla|uju. ne ~uje prigovore onog drugog u sebi koji govori o mogu}em ~injenju zla. niti su razmotrili konsekvence koje bi mogla imati njihova mnjenja ukoliko bi se koristila kao vode}i princip delovanja. S druge strane. 196 Za Hanu Arent. pt. i koji ~uvaju svoj unutra{nji sklad. kako je Arent nazvala mesto dijaloga. Ljudi s kojima je Sokrat razgovarao tragali su za znanjem i apsolutnom istinom. pored toga. poka`e da nisu dovoljno promi{ljali o svojim mnjenjima (za koja se ~esto pokazuje da su samo donekle istinita). Kada ljudi ne ~uju prigovore protiv ~injenja zla unutar sebe samih. p. ne ~uju prigovore ni od spolja. mo`e da `ivi sa zlo~incem.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 190–191. „Cilj“ mi{ljenja je da se mi{ljenje nastavi. 1. u Kantovoj terminologiji). Sokrat je bio uzoran mislilac. komplikovanoj razmeni mi{ljenja. izopa~enih ljudi (radikalno zlih ljudi. i kada. Ibid. Neka osoba (poput Ajhmana) koja „ne poznaje taj nemi razgovor“. ili ~ak masovno ubistvo. koji ne u~estvuju. promi{ljeni ljudi se suprotstavljaju ovim po~iniocima zla kao oni koji pru`aju otpor.

po{to je takve pojmove smatrao prostim odsustvom dopadljivih pojmova. proairesis (koju su hri{}ani nazivali liberum arbitrum. tako|e mo`e voditi i s drugima. i pravdi – {to su sve dopadljivi. zla – u svom mi{ljenju. Arent zakora~uje na teritoriju htenja. poput njega. Sokrat nije morao da odbije da u~ini zlo. a Sokrat mi{ljenja. on je. nije imao nikakvog uticaja na tog ~oveka – Sokrat nije bio u stanju da ga odvrati od njegovog bezumnog izbora.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU za istinom. ve} je na osnovu sopstvenog iskustva izvodio op{ti zaklju~ak da „niko svesno ne ~ini zlo“. pukim ni{ta. On – iskustveno – otkriva da se unutra{nji dijalog koji je mogao voditi „izme|u sebe i sebe samog“. Grci su verovali da neko ko bira odlu~uje izme|u unapred postoje}ih mogu}nosti – izme|u ispravnog i neispravnog koji su unapred dati tokovi ili ciljevi delovanja. Arent je u Svetom Avgustinu koga je nazvala „filozofom volje“. kako neko sti~e plemenitu prirodu. Grci su imali pojam izbora i re~ za mo} biranja. Na taj je na~in bio za{ti}en od isku{enja ili od rizika da se ugleda na one koji ~ine zlo. Prema mi{ljenju Hane Arent. kako ga je Arent razumela (i razmatrala u svojoj knjizi Vita activa) predstavlja nov po~etak. lepoti. Prvo. on nije mogao da razume izopa~ene ljude koje je video da svesno ~ine zlo. tragao za onim mnjenjima koja su temeljnije promi{ljena i za beskrajnim dijalogom. Sokratov cilj nije bila istina. i kako postaje osposobljen da se suprotstavi zlu? Da li neko mo`e postati mislilac koji se suprotstavlja zlu i potom ga svesno odbija? Postavljaju}i ovo pitanje. me|utim. Kako se mi{ljenje mo`e suprotstaviti zlu i kako ga mo`e odbiti – odbiti da `ivi s ubicom? Ili. imaju sposobnost mi{ljenja i da. Avgustin je bio u mogu}nosti da razmatra volju po{to mu na putu nisu stajala dva elementa mi{ljenja koji ne dopu{taju iskustva htenja. „slobodnim izborom“). Ideja po kojoj bu- 197 . naime. ako se ne~ije mi{ljenje oslanja na cikli~nu teoriju vremena. sve {to }e do}i smatra se pro{lim koje se ponovo vra}a. prema tome. ovo je zna~ilo da Sokrat – plemenito. Ali. ono ne mo`e da iskusi budu}nost ili istinsku novinu – naime. kakav je slu~aj kod Grka i Rimljana. budu}im izdajnikom zajedni~kog grada. U stvari. nesumnjivo je da njegov dijalog s Alkibijadom. Ali delovanje. Kao {to je Kant za nju bio veliki istra`iva~ refleksivnog rasu|ivanja. Posledica njegovog erosa svodi se na previ|anje nedopadljivih pojmova – na primer. ne moraju da biraju da ~ine zlo. Ovde. ako je ranije nije imao. po{to je shvatila da kod Grka nije postojala nikakva koncepcija htenja kao slobodne mo}i. a ne puki sled nekih ve} postoje}ih staza. voljeni Grci i njen uzor Sokrat nisu ponudili nikakve smernice. videla pionira u istra`ivanju htenja. da postavim ovaj problem u edukativnom ili terapeutskom kontekstu. Arent iskreno priznaje da je Sokrata krasila „plemenita priroda“ i eros prema mudrosti. pozitivni pojmovi. ali i tragi~no – pretpostavlja da svi.

disharmonijsko iskustvo: iako sebi zapovedamo. „te`ina du{e“. vreme nije posmatrao kao cikli~no. On je tako|e na pojmovnom nivou prepoznao da svaki put kada nastojimo da se opredelimo za jednu ili drugu putanju. po~ev od onih koji su nam zbilja najbli`i a potom i onih drugih.18 Avgustin – i dugo posle njega teolog s kraja XIII veka. tako da je budu}nost pro{lost koja se vra}a. nije bila ni gr~ka ni rimska. ali ga je razumeo kao borbu izme|u hote}eg duha i slabog tela. te`ak dar. poznat kao „suptilni u~itelj“. mi moramo da volimo i Boga i ovaj izazovan. ali i to da li volimo koncepcije i na~ine delovanja koji ~uvaju tu ljubav prema bli`njem. I zato moramo da se molimo Bogu i da ~ekamo na njegovu milost koja nam poma`e da sledimo ispravan put.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. i potom sami sebi zapovedamo da krenemo jednim ili drugim putem. ne mo`e konceptualizovati (~ak i ako se mo`e do`iveti i ceniti). Sveti Pavle je tako|e prepoznao ovaj konflikt. pt. ka`e Avgustin. prolazimo kroz uznemiruju}e. drugi ka`u sudbinom). ve} ne{to {to nam dolazi u susret.“ Drugo. Bog nas je obdario slobodnom. onda se nov po~etak delovanja. Pretsokratski filozof Heraklit je to sa`eto izrazio re~ima: „Karakter je sudbina. Prema tome. Ovaj konflikt volje je znak njene slobode. Avgustin. Mi se parali{emo zato {to na{e telesne `elje ne posti`u saglasnost s na{im ~istim duhom – odnosno. ako se o delovanju misli kao o izboru izme|u jednog i drugog unapred datog cilja. u na{em iskustvu njenog pribli`avanja. zbog ~ega mo`emo izabrati da se ne pokoravamo ~ak ni Bo`jim zapovestima. Suprotno tome. Duns Skot. ili niste – va{a priroda je odre|ena pre va{eg ro|enja (neki ka`u u prethodnom `ivotu.. zato {to smo gre{na stvorenja. . ona nije ropska poslu{ni~ka mo}. ni sudbina ni nu`nost. (Ubrzo }u razmotriti da li mi moramo voleti i na{e bli`nje. kao {to je objasnio u Ispovestima. da bismo delovali. i da i ne. koji je postao biskup severnoafri~kog grada Hipa u V veku. 2. mi odmah do`ivljavamo i jedno ja-ho}u (velle) i jedno ja-ne}u (nolle). pokrenut slobodnom voljom. Ali Avgustin je. on je mislio da budu}nost postoji samo u na{em duhu. ~ije je prelepe odlomke o transformativnoj mo}i ljubavi Arent tako|e razmatrala – imao je viziju (to je termin koji koristi Hana Arent) „ljubavi kao neke vrste trajne i nekonfliktne 18 Ibid. p. Grci i Rimljani su verovali u unapred odre|ene prirode: ili ste ro|eni plemeniti i dobri. razumeo ovaj konflikt volje na druga~iji na~in. Kako je pro`iveo divlju mladost u kojoj ~esto nije mogao da uradi ono {to je smatrao da bi trebalo da u~ini – da se posveti ljubavi prema Bogu. 95. a ne poslu{nom voljom. nepoznato i nesaznatljivo. donosi mir volji. odricanjem od zadovoljstava sveta – verovao je da konflikt po~iva u samoj volji.) Ljubav. a ne Bo`ja milost. a ne u odnosu izme|u duha i tela. 198 du}nost nije staza kojom kora~amo napred ka poznatom cilju.

Dakle. Ni~eova volja za mo} predstavlja najapsurdnije poglavlje duge istorije filozofskog neprijateljstva prema delovanju i `elje da se razra~unamo s njegovom nepredvidljivo{}u prezirom prema svetu 19 199 Ibid. Po~ela je o{trom kritikom Ni~eove (Nietzsche) kritike volje. razumeli i procenili (prosudili) htenje i njegovo iskustvo budu}nosti? Da bi odgovorila na to pitanje. `ale}i se da ona ne mo`e da `eli unazad. ona nastavlja da razvija to ~emu su je ovi hri{}ani nau~ili. I. Ono stvara karakter sopstva. Ni~eov beg iscrpljuje se u zamisli da ljudska bi}a imaju „volju za mo}“ koja mo`e da „prevrednuje sve vrednosti“. ne ispituju}i prirodu te ljubavi. {to ga je navelo da poku{a da uzmakne takvom stanju stvari. ona se vra}a „ljudima od dela“ koje je uzela za uzore – ameri~kim o~evima osniva~ima. Ni~e se `estoko protivio ograni~enjima volje. ali jedino time dobijamo formirano sopstvo. mi napu{tamo unutra{nje podru~je htenja i gubimo tu unutra{nju slobodu u kojoj su ja-ho}u i ja-ne}u aktivni i obuhva}eni transformativnom mo}i ljubavi. priprema sopstvo za slobodan izbor (rasu|ivanjem) o razli~itim projektima. 195. da ne mo`e da poni{ti pro{lost. Kako su ti ljudi ~iji su karakteri oblikovani za delovanje. p. koja nam zatim obezbe|uje uslove za slobodno mi{ljenje i htenje. Da bi istra`ila implikacije ove tvrdnje. Arent je u su{tini tvrdila da ljudi postaju pravedni tako {to vole pravdu (a ne tako {to misle o njoj).. kao poreklo specifi~nog identiteta date osobe (nasuprot njenim talentima i sposobnostima koji su prirodno dati). predlo`iv{i da „te`ina“ ili „ozbiljnost“ volje transformisane u ljubav oblikuje karakter neke osobe. Ali. oni su reprezentacione misaone stvari koje predstavlja imaginacija. Kada delamo. Iz perspektive Hane Arent.“19 U zaklju~ku svog razmatranja o volji. {to zna~i da dose`emo mogu}nost politi~ke slobode. poput pravde – one vrste misaone stvari koju je Sokrat voleo. htenje ga oblikuje u ’istrajno ja’ koje upravlja svim posebnim ~inovima volje. umesto da se – poput Hane Arent – sa njim suo~i i razmotri ljudsko delovanje kao opra{tanje. osloba|aju}i se pro{losti posredstvom pra{tanja. . omogu}uju}i im da u duhovnom smislu osvoje mo} nad pro{lo{}u tako {to se ona kritikuje. ona je napravila mali ali mo}an izlet u staru temu: u temu o neprijateljstvu filozofske tradicije prema svemu {to ima veze s htenjem i delovanjem. prirodne datosti. On je odbacio mo} delovanja u korist ove iluzorne volje za mo}. mi postajemo neko i kao takvi se pokazujemo u svetu dok delujemo. Ti projekti nisu. te se stoga shvatalo kao principium individuationis.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU volje“. Arent priznaje da delovanjem gubimo duhovnu slobodu. koja je zapravo bila bezumlje volje. mi delamo na osnovu na{ih karaktera koji su oblikovani ljubavlju-htenjem. me|utim. „Kao {to mi{ljenje priprema sopstvo za ulogu posmatra~a.

napisanom nedugo posle rata. Arendt/Jaspers Correspondence. Po njemu mi{ljenje nije „dijalog izme|u mene i mene samog“ ve} samo oslu{kivanje bi}a. uz citate i komentare. The Life of the Mind. Ona do najsitnijih detalja. li{ena dominacije. `ivota mislioca. To je bilo „mi{ljenje koje nije htenje“. pt. kako je zaklju~io kad je poku{ao da se izbori sa svojim kratkotrajnim u~e{}em u nacisti~kom pokretu.20 Arent je nesumnjivo odahnula kada je tokom detaljnog ~itanja tekstova svog u~itelja otkrila da se on tokom rata odrekao vremena provedenog u nacisti~koj partiji – iako to ne opravdava ~injenicu da on to nikada nije u~inio javno jezikom koji bi bio dostupan svim onim ljudima koji nisu pripremljeni za ~itanje njegovih filozofskih dela. kao da je htenje neprijatelj mi{ljenja. budu}i da njegov sopstveni izvor. a jama~no ne neki specifi~no lo{ karakter. Tu svakako nije moglo biti re~i o tome da volja mo`e oblikovati karakter na neki konstruktivan na~in. ~ita tekstove Martina Hajdegera. iz njene ta~ke gledi{ta. Upravo je takvo Hajdegerovo gledi{te o volji i delovanju navelo Hanu Arent da u pismu Jaspersu. Ovo izopa~enje je nepodno{ljivo. Za njega je volja bila jedino destruktivna mo} – volja za dominacijom. „uvuklo se u njegovo filozofiranje“. 1949. 200 (contemptus mundi).“21 Ali. U isti mah.“ Njegovo „potpuno zamr{eno i detinjasto nepo{tenje“. Hajdeger ovde. vatrenost i dubina koju on `ivi ne mo`e se lako zaboraviti. Razmatranje drugog primera modernog filozofa koji se odrekao delovanja bilo je mnogo li~nije i puno tuge. Hajdegerovo mi{ljenje pori~e da ljudi ikako mogu uticati na vlastite sudbine. postavi dijagnozu o njegovom nedostatku karaktera: „On doslovno nije imao nikakav karakter. u kojima je on prikazao mi{ljenje kao „funkciju bi}a“. Hana Arent je sumirala njegovu poziciju koriste}i se jezikom koji je mnogo jasniji od svega {to je on sam o tome napisao: „On smatra da je volja za vladanjem nad drugima neka vrsta prvobitnog greha koji je i sam po~inio.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Takvo shvatanje bi se moglo posmatrati i kao izraz Hajdegerovog odbacivanja sopstvenog pristupanja nacisti~koj partiji. kada voli. on je pogre{io zato {to je pretpostavio da se htenje svodi na htenje da se vlada i gospodari. 173. Bi}e. p. odbacuje i volju u potpunosti. ali on. determini{e ljudske sudbine. `ali se Arent. p. odbranom usamljeni~kog duhovnog `ivota koji je potpuno odvojen od sveta. Njegovo mi{ljenje se odlu~no rastavlja od htenja. 2. ali ono nosi i jednu dalju implikaciju po kojoj niko ne mo`e da u|e u politi~ki `ivot ne odustaju}i od jedinog postoje}eg nekorumpiranog oblika `ivota. napisane tokom rata i posle njega. 20 21 Letter of September 29. Njemu nije uspelo da shvati da je volja u miru sa sobom. pored toga. . da dela. 142. odbacuje Ni~eovu volju za mo}. pre svega. da mo`e pripremiti osobu da pravi izbore.

Po{to je istra`ila na~in na koji su ameri~ki osniva~i iskoristili svoju vode}u osniva~ku legendu. da se poslu`imo re~nikom rasu|ivanja.22 22 201 Ibid. koji se u osniva~kim mitovima premo{}uje hijatusom izme|u oslobo|enja i ustanovljenja slobode. kao {to su bili zabrinuti nepredvidljivo{}u delovanja i ~injenicom da ljudi koji delaju tako|e mogu ~initi zlo.. legendama o tome kako uzorni ~inovi osloba|anja mogu da dovedu do dobrog i stabilnog novog poretka posle perioda tranzicije. Ove slike su im pomogle da se suo~e s nepoznatom budu}no{}u. ali su tako|e bili uznemireni te{kim povla~enjem volje i njenom unutra{njom rascepano{}u koja predstavlja njenu slobodu. bili su ljudi druga~ije vrste. Njihova referentna ta~ka postala je pri~a o osnivanju Rima onako kako je ispri~ana u Vergilijevom epu Eneida. Arent je priznala u zaklju~nim re~enicama odeljka o „Htenju“ da je do{la u }orsokak. p. Obojica su u delovanju videli ne{to {to ograni~ava i korumpira. kojima se Arent posvetila na poslednjim stranicama odeljka o „Htenju“. Bez osniva~ke predstave iz pro{losti koja ih vodi ka budu}nosti. u kome je Rim zami{ljen kao ponovno osnivanje Troje. na razli~ite na~ine. Neki su i{li ~ak i dalje u pro{lost. u teoriji namenjenoj politi~kom delovanju) uspela da pre`ivi samo u utopijskim i neosnovanim obe}anjima o kona~nom „carstvu slobode“ koje bi. smatraju}i da je sre}a ostati u granicama svog duha. ljudi od dela bili su skloni traganju za pro{lo{}u starih vremena pomo}u kojih bi mogli ponovo da stvore blistavu budu}nost. sloboda je u politi~koj teoriji (to jest. pri tom. ili. 216. naime tuma~enjem novog kao pobolj{anog novog izdanja ne~eg starog. stvarno zna~io „cilj svih stvari“. prosu|ivali da je delovanje u svetu neprijatno. koje neminovno nastaju kad se hote}e Ja okrene prema sebi samom. akteri mo`da ne bi bili u stanju da napuste unutra{nju slobodu htenja i da se odva`e na delovanje u svetu. u nadi da }emo kod njih prona}i predstavu o slobodi li{enu svih nedoumica koje name}u refleksija i delatnosti duha. Ameri~ki revolucionari. Arent prime}uje da je njihova zabrinutost o~evidna u na~inu na koji su poku{ali – po{to su iznikli iz tutorstva crkve – da obezbede sekularnu politi~ku zajednicu koju su poku{ali da zasnuju tragaju}i u drevnim analima za „osniva~kim mitovima“. Ambis ~iste spontanosti. do Zlatnog doba (koje u Marksovoj terminologiji predstavlja svet koji je prethodio podeli rada i pojavi klasa). Kad smo se okrenuli ljudima od dela.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Ni~e i Hajdeger su. barem u marksisti~koj verziji. do pastoralnog pretpoliti~kog bajkovitog sveta. ljudi od dela. nedoumica. smatrali su da je neukusno. . U svojoj izvornoj celovitosti. bio je prikriven dosko~icom tipi~nom za zapadnu tradiciju (jedinu tradiciju u kojoj je sloboda uvek bila raison d’être sve politike). ve~ni mir u kom }e sve delatnosti tipi~ne za ~oveka prestati. Od anti~kog doba do Marksa (Marx).

Sa svojim zamr{enim i komplikovanim analizama iskustava duha i pojmova o tim iskustvima. po{to bi nam analiza te sposobnosti mogla makar pokazati kako stvari stoje s na{im afinitetima i averzijama. i dugim putovanjima u istoriju filozofije. Arent isti~e da ne postoji na~in da se ovo nezadovoljstvo razume osim ako ne „okretanjem jednoj drugoj sposobnosti duha. Rasu|ivanje poma`e u konstituisanju javnog podru~ja. Izvorima totalitarizma i Vita activi zajedni~ko to da biste mogli da doprete do sr`i duhovnih dilema na{ega doba ako se upotrebe kao so~iva. uz njihovo me|usobno ograni~avanje i uravnote`enje. Ali. ni{ta manje tajanstvenoj nego {to je to i sposobnost zapo~injanja. htenja i rasu|ivanja. . nezaintersovanost i komunikativnost rasu|ivanja. sposobnosti rasu|ivanja.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. {to mi{ljenje u svojoj osami nema.“23 Nije `ivela dovoljno dugo da bi napisala upravo tu analizu mo}i rasu|ivanja. nije nestala? Po{to je razmotrila nezadovoljstvo koje ljudima donosi sopstvena sloboda. Delovanje koje uni{tava uslove svoje sopstvene mogu}nosti jeste. knjiga @ivot duha jama~no nije ni priru~nik ni bukvar. Arent nije tragala za politi~kom teorijom koja bi rukovodila delovanjem. Htenju daje javno podru~je koje ~ine kriti~ari i posmatra~i u koje {alje svoje voljne ~inove za njihove afinitete i averzije. htenje daje mi{ljenju i rasu|ivanju karakter sopstva kao osnovu za dijalog mi{ljenja i za nepristrasnost. Mi{ljenje rasu|ivanju i htenju daje misaone stvari da ih biraju i prosu|uju. je njoj. ali i politi~ko podru~je u kojem je mogu}e. naime. i {to tome poku{avaju da pobegnu i da ga kontroli{u. zlo. diskusiju i raspravu. pro{ireni na~in mi{ljenja. ona je tragala za sudijama – svim gra|anima – koji }e onemogu}iti delovanju da razori samo sebe. 202 Da li bi mogla postojati politi~ka teorija u kojoj „ambis ~iste spontanosti“. Ali {ta. a ni~iji slobodni ~inovi ne bi bili zaustavljeni i humanizovani u diskusiji. prema njenoj teoriji. Ali. sloboda u svom „izvornom integritetu“. Usmerimo njeno so~ivo ka tri pitanja koja se odnose na na{e doba: da li postoji moralna filozofija oko koje se mogu saglasiti ljudi koji pripaduju razli~itim moralnim tradicijama? Kako bi bilo mogu}e politi~ko razumevanje harmonizuju}e uloge ljubavi? I kako bi bilo mogu}e zamisliti kosmopolitski javni prostor kriti~ara i posmatra~a? 23 Ibid. bez obzira na svoje afinitete i averzije. koje ih neizbe`no prati samim tim {to su ro|eni za nove po~etke. daje rasu|ivanje? Mi{ljenju daje odnos s drugima. podru~ja politi~ke slobode bez koje ne bi bilo nikakvog na~ina da se bezbedno povu~emo da bismo slobodno mislili. mi mo`emo videti za ~im je ona tragala – za poslednjim korakom u istoriji me|usobnih odnosa aktivnosti mi{ljenja.

„Some Questions of Moral Philosophy. uklju~uju}i i Kanta. oduvek je obuhvatala objektivne i subjektivne podele: ispitivanje moralnih obi~aja.“24 Pravi radikalizam moralne filozofije Hane Arent sastojao se u tome {to ona. kao i na primerima ljudi poput Jaspersa i Blihera koji su u~ili iz Sokratovog primera. neki su se okretali ka transcendentnom podru~ju. o povratku na stari poredak. „Mi smo – bar oni stariji me|u nama – svedoci totalnog kraha svih utvr|enih moralnih standarda u javnom i u privatnom `ivotu tokom tridesetih i ~etrdesetih ne samo (kako se to danas obi~no pretpostavlja) u Hitlerovoj Nema~koj nego i u Staljinovoj Rusiji. Ta sr` se najjasnije vidi na primeru Sokrata. Ve}ina filozofa. neki nagla{avaju potrebu za moralnim obrazovanjem i disciplinom za oblikovanje karaktera. kao {to sam ukazala. koje zasniva ili daje moralni zakon. jedinstveno za Hanu Arent. „Moram biti verna sama sebi. Arent je insistirala na tome da u vreme krize istinski misle}a osoba ne}e tragati za pravilima ili zakonima. sve norme i zakoni. „gotovo je jednoglasna pretpostavka moralne filozofije kroz vekove. Moralna filozofija se tradicionalno pitala. ali i ispitivanje karaktera (re~ karakter tako|e dolazi iz gr~kog jezika i ozna~ava otisak urezan na glinenoj plo~i. ukorenjena u gr~kom ethike i judeohri{}anskom zakonu. bilo je. ljudi samo treba da delaju na takav na~in da se njihovo delovanje mo`e formulisati kao univerzalni zakon.“ p. Ona nije pitala „[ta je dobro?“. herojski se ne poziva ni na prirodu ni na bo`anstvo ve} na principe koji rukovode svim ljudima. me|utim. Ne smem u~initi ni{ta s ~im ne bih mogla da `ivim i ~ije se}anje ne bih mogla da podnesem. Ali. . Arent je mislila da Kantov napor nije bio dovoljno radikalan. uklju~uju}i i Kantov imperativ – celokupna zapadna moralna filozofija – naprosto sru{ili. tako da u metafori~kom smislu ukazuje da se i na nama samima pi{e). Kant kome su u nasle|e date vi{evekovne filozofske varijacije ove teme. nije bila u stanju da 24 203 Responsibility and Judgment.“ Takvo shvatanje o jednoglasnom prihvatanju ove pretpostavke. tako da nije dospeo do sr`i moralne filozofije. nije uradila ono {to je ve}ina o~evidaca tada u~inila i {to ve}ina ljudi od tada ~ini upu}uju}i zahteve o moralnoj restauraciji. ve} }e re}i.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Moralna filozofija na Zapadu. na univerzalni kategori~ki imperativ svojstven umu: da bi uradili ispravnu stvar. Sokratski na~in mi{ljenja mogao bi da dâ uzorne smernice (ne pravila) pre`ivelima u dobu u kojem su se.“ Ovaj „standard sopstva“. normi ili zakona. kako je to Arent mislila. „[ta je dobro?“ i „Kakav je karakter one osobe koja mo`e da sazna i da ~ini dobro?“ Neki filozofi morala su u prirodi tragali za normama koje prirodno upravljaju ljudima. neki ka`u da su zakon ili norme neposredno o~evidni svakome koga krasi sposobnost za veru ili rasu|uju}i duh ili ose}ajno srce. ka bo`anskom. tvrdi Arent. ne odvra}aju}i pogleda od svedo~anstava o ovoj propasti.

i ja }u to ostati dotle dok sam u stanju da se tako konstitui{em uvek nanovo i iznova Škurziv dodat¹. Rad. ako ih u~inim. 25 The Life of the Mind.“* Arent je `elela da obnovi ovaj standard sopstva. knjiga ~etvrta (Bigz. Viljem [ekspir. Nolit. ne zavisi. 97.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. pp. 1. se}anja pro{losti – mo`e da uni{ti svoj moralni karakter. Ljudi koji nemaju ovu sposobnost mi{ljenja i potom prosu|ivanja u~ini}e nepravdu u delovanju. ve} od onog {to odlu~im u odnosu na mene samu. p. u Celokupna dela. – Prim. 2. str. pripremaju}i se tako da ga kasnije saop{te drugima“.“ Osoba koja nije na takav na~in stabilizovana. dola`enje do korena i na taj na~in do njihove stabilizacije.. najzad. „Razmi{ljanje o pro{lim doga|ajima za ljudska bi}a ozna~ava kretanje u dimenziji dubine. nisu je odobravali – i ose}ali su stra{nu prinudu da je napuste radi navodno objektivnih standarda. Ljudska bi}a su u mogu}nosti da vode unutra{nji dijalog onda kada ih neki doga|aj u svetu ili ne{to {to su sami uradili ili mogli da urade podstaknu na mi{ljenje. Ako mi ovo * Upor. pripremaju}i ga istovremeno da im ostane u pam}enju. Hamlet. prev. a ne karakter): „U procesu mi{ljenja… ja sebe konstitui{em kao li~nost na eksplicitan na~in.“25 Biti moralan zna~i biti veran onome – i ne zaboraviti to – {to je bilo i {to jeste istina u nekome i za nekoga. a jo{ manje da ga istra`i. a Arent ka`e da „~initi zlo zna~i kvariti ovu sposobnost“. Narodna knjiga. pa }e tad nu`no izi}i… da ne}e{ neiskren ni prema kome biti. odgovor na pitanje {ta treba da ~inim. to ih podsti~e da ispri~aju svoje iskustvo „kao neku vrstu pri~e. Merilo ispravnog i pogre{nog. pravila i zakona. Drugim re~ima. Nisu bili zadovoljni ovom pretpostavkom. ne mogu da ~inim izvesne stvari jer. 204 po|e od takvog standarda sopstva. Ljudi koji misle na ovakav unutra{nji. nema moralni karakter. spremni su da refleksivno prosu|uju. ni od navika ni od obi~aja koji su zajedni~ki ljudima oko mene. Oni nisu mogli da ka`u zajedno sa [ekspirom (Shakespeare) „ostani sebi veran. dijalo{ki na~in. 102. Ili kako to Arent ka`e (pri ~emu ona ovde koristi izraz moralna li~nost. 31. pt. oni su pripremljeni da predaju svoje mi{ljenje zajednici posmatra~a s pro{irenim na~inom mi{ljenja. vi{e ne}u mo}i da `ivim sa sobom takvom. 94. . niti pak od zapovesti bo`anskog ili ljudskog porekla. i da ispita njegove posledice: „Moralnost se odnosi na osobu u njenoj singularnosti. kao {to nije bio Hajdeger (po{to je odbacio ideju o mi{ljenju kao dijalogu). 26 Ibid.26 Zapanju}a je implikacija ove radikalne tvrdnje o razumevanju moralnog karaktera. da ga jasno i ubedljivo potvrdi. da ne bili zbrisani okolnostima – Zeitgeistom ili istorijom ili prostim isku{enjem. 1978). Neka osoba koja ~ini nepravdu i koja na taj na~in kvari svoju sposobnost mi{ljenja – vo|enja unutra{njeg dijaloga. pt. Beograd.

on bi nam govorio: 27 205 Responsibility and Judgment. Šonda¹ je ona prosto i gotovo automatski rezultat promi{ljenosti. „Some Questions of Moral Philosophy. I zaista. zapovedan i kategori~ki na~in. ili lopovom – tako|e prosu|uju o tome {ta da ~ine. i razli~iti oblici formulacija hri{}anskih i konfu~ijanskih maksima mogu se na}i u svim religijama koje vode poreklo iz religija Doba osovine. on bi izbegao ubedljivu kritiku Hane Arent i bio bi sli~niji zdravorazumskom konfu~ijanskom standardu sopstva.“ Konfu~ijanska maksima preporu~uje da se uzdr`ite od nano{enja {tete drugima koju ste sami iskusili i upamtili (ili mo`ete da je zamislite uzimaju}i u obzir iskustvo drugih). ve} da crpite primer iz svog pro{log iskustva – tako {to koristite refleksivno rasu|ivanje – i da se zatim uzdr`ite od toga da u budu}nosti ponovite {tetu iz pro{losti. poput hri{}ana. ali se Arent nije na nju vratila po{to je napisala odeljak o „Htenju“ i pripremila predavanja za odeljak o „Rasu|ivanju“.“27 Mislim da na ovim stranicama Arent daje ubedljiv argument za svoju tvrdnju da je standard sopstva iskustveno jezgro morala. ve} i uz pomo} formulacija iz domena htenja i rasu|ivanja. u primeru iz domena htenja. u tom slu~aju. ~inite i vi tako njima“. o htenjima. ve} samo u odnosu s drugima. ka`u: „sve… {to `elite da ljudi vama ~ine. singularnost i vezanost za druge.“ p.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU obi~no zovemo Šmoralnom¹ li~no{}u. a naro~ito o tome {ta da ~ine u svojim odnosima sa drugima. Arent nas je nau~ila da razmatramo sopstvo kao karakter koji oblikuje ljubavlju ispunjeno htenje („istrajno ja“) i pro{ireni na~in mi{ljenja prosu|ivanja. ne bi se moglo re}i da mi{ljenje samo mo`e biti sedi{te i izvor morala. Oni se ~esto savetuju s osobama od poverenja kada donose odluke. ali mislim i da ga nije dovoljno razvila. Oni uobli~avaju standard sopstva ne samo pomo}u uslova „nemoj to da ~ini{“ usamljeni~kog mi{ljenja. . Ovaj standard nepodeljenog sopstva tako|e podr`ava i refleksivno rasu|uju}e ja koje ne rasu|uje samo. Ta tvrdnja se mo`e na}i u odeljku pod naslovom „Mi{ljenje“ u njenoj poslednjoj knjizi. Ljudi koji donose odluku da ne `ive s ubicom – ili la`ljivcem. Ovaj karakter koji oblikuje volju obu~en je da ne podr`ava htenja koja uni{tavaju njegovu individualnost. ona preporu~uje da prvo ne gledate ka budu}nosti („~inite i vi tako njima“). Imaju}i u vidu da je ona nagla{avala me|usobne odnose duhovnih mo}i. u pro{irenom na~inu mi{ljenja. o toku delovanja. ili da iskoristimo jezgrovitiju formu kineskog mudraca Konfu~ija u maksimi (koju je ponudio svojim u~enicima u Razgovorima): „Ne ~ini drugome ono {to ne `eli{ sebi. Oni. ili da je misle}e ja ono sopstvo koje predstavlja standard sopstva. ^ini mi se da ~ak i ljudi koji se mole za bo`ansko usmerenje koriste ovaj standard misle}eg-hote}eg-rasu|uju}eg sopstva u odnosu prema drugima. a ne mi{ljenje samo. da je Kantov kategori~ki imperativ formulisan na manje legalisti~ki.

koju je propovedao Isus iz Nazareta. Zagreb. Vita activa. ona nije dublje razmatrala ljubav. Ljubav prema dobroti.“ Uverena sam da je standard sopstva sr` morala i ta ~injenica mi pri~injava zadovoljstvo (zadovoljava moje prosu|uju}e ja). Ona bi trebalo da ostane skrivena ~ak i onima koji ~ine dobra dela – on je podu~avao da leva ruka ne bi trebalo da zna {ta radi desna. Bog je bio spreman da spasi svet zbog trideset {est pravednih ljudi. ljubav je na intrinsi~an na~in nesvetovna. tako|e postaje izopa~ena ~im se pojavi u svetu ili se postavi kao politi~ki princip.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. nagrada nam dolazi samo od Boga. a ponajmanje njima samima. odnosno. August Cesarec. U knjizi Vita activa. a ne dobrota: „Dobrota koja izlazi iz skrivenog i poprima javnu ulogu nije vi{e dobra. ili kako je sveti Franja poku{ao da ih ostvari. tvrdi da ljubav zaceljuje nesaglasje unutar volje (ja-ho}u i ja-ne}u volje) koje pokazuje njenu slobodu. ali je tako|e pretpostavio da su te zajednice nesvetovne. ona. 206 „Poku{aj da dela koja ne `eli{ da se ~ine prema tebi ne ~ini{ ni sam prema bilo kom pripadniku ljudskog roda. niti je povezala taj svoj uvid sa diskusijom o ameri~kim ljudima od delovanja. U stvari. Za Hanu Arent. mali broj zajednica koje su se razvile iz tog njegovog principa. o~evima osniva~ima. Me|utim. poput kalu|erskih zajednica srednjeg veka. te{ko se mogu nazvati zajednicama ispunjenim ljubavlju na na~in kako je to zamislio Avgustin. Pitam se kako vi sudite o ovome. mogu se na}i u knjizi Vita activa. koji nikome nisu bili poznati. jer }e{ biti ponovo povre|en i povredi}e{ druge ako ta dela postanu norma. str. u jevrejskoj tradiciji. Javnost uni{tava ljubav ({to vrlo brzo postaje jasno onima koji nastoje da slave svoju ljubav u javnom prostoru). Antologija u kojoj bi bila sakupljena dela filozofa {irom sveta o ljubavi verovatno ne bi sadr`ala nijedno delo Hane Arent. U odeljku o „Htenju“ u @ivotu duha. ve} prema vlastitim merilima izo28 Hannah Arendt. 62–64. ona postoji samo u privatnoj sferi kao ljubav izme|u dveju osoba ili kao porodi~na ljubav. § 10. iako nesvetovne.28 Ovde se Arent saglasila s Makijavelijem (Machiavelli) (i njegovim gr~kim i rimskim izvorima) da bi kriterijum za rasu|ivanje o delovanju trebalo da bude slava. i razmatranje o ljubavi kao i veza koja nedostaje. Na sli~an na~in. Ona nije napisala esej ili raspravu pod naslovom „O ljubavi“. Ali na tom mestu. 1991. jer mi se ~ini da bi ovaj standard mogao biti ubedljiv i ljudima koji pripadaju bilo kojoj moralno-verskoj tradiciji. Mona{ki redovi su pribegavali pravilima i propisima koji su ~esto bili autoritarni. . Arent pi{e da je Avgustin pretpostavio da ljubav mo`e i treba da bude politi~ki princip hri{}anskih zajednica. kao {to smo videli. koji su bili zabrinuti da li }e njihovi nepredvidivi ~inovi dovesti do novog osnivanja tako da su pribegli osniva~kom mitu za svoj novi Rim.

I pored toga. 31 Ibid. na {ta smo ve} ukazali u na{em razmatranju davanja obe}anja kao politi~ke sposobnosti koja obezbe|uje budu}nost. str. razboritog – karaktera tako|e se odigrava u sferi privatnog. Ljubav kao „te`ina du{e“ do`ivljava se interno. u kome se mo`e videti kakva je neko osoba. 63. {ta }emo s tvrdnjom Hane Arent da ljudi postaju pravedni tako {to vole pravdu? Oblikovanje pravednog – odnosno.“ (S druge strane. ^ak i nezavr{ena. kao {to je to danas slu~aj me|u sledbenicima sukobljenih verskih tradicija.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU pa~ena i svoju }e izopa~enost nositi gdje god se pojavljuje. knjiga @ivot duha Hane Arent mo`e se do`iveti Ibid. koje je „predstavnik svijeta“ i koje mora biti voljeno i dato kao novi po~etak. to je Špo¹{tovanje prema osobi s distance koju me|u nas postavlja prostor svijeta. „jo{ uvek mo`e biti korisna kao organizirano milosr|e ili ~in solidarnosti“. On nam omogu}ava da budemo posmatra~i – sudije – i da u`ivamo u prijateljstvu koje uva`ava razlike me|u na{im rasu|ivanjima i mnjenjima kao i da dajemo obe}anja u kojima se izmiruju na{e razlike radi politi~kog `ivota. U svakom slu~aju.)29 Po{to `ivimo u istorijskom trenutku u kome su verski ideolozi svih vrsta zaboravili lekcije o izopa~enosti iz hri{}anskog srednjeg veka na koje je Makijaveli poku{avao da podseti i crkvu i dr`ave svog doba. § 33. 65. va`no je zapamtiti njeno upozorenje o izopa~enosti dobrote. ostaju nesvetovni u svojoj ljubavi sve dok „u postoje}i svijet oni Šne¹ uvrstŠe¹ jedan nov svijet“ stvaranjem deteta. 195. (Ljubavnici. 29 30 207 .. na osnovu ljubavi me|u osobama: ljubavi roditelja i dece i ljubavi odraslih. iako postaje izopa~ena kada se pojavljuje u delima. ipak je dopustila da dobrota. Ali.. peto poglavlje. ~inovi uzajamnog obavezivanja – mogu da postoje. mo`emo da damo nov prizvuk naporu Hane Arent da bude moderna makijavelistkinja. o na~inu na koji ona postaje prosta racionalizacija za nasilje. Osoba ~iji je karakter oblikovan ljubavlju `ele}e da o~uva svet kao mesto u kojem ~inovi koji u krajnjoj liniji proisti~u iz ljubavi – ~inovi solidarnosti. Ibid. prema shvatanju Hane Arent. osoba ~iji je karakter oblikovan ljubavlju poku{a}e da o~uva zajedni~ki svet ili javno podru~je u kome se karakter mo`e ispoljiti.)30 Karakteri oblikovani ljubavlju se ponovo vezuju za svet i delaju u javnom podru~ju: ljubavna terapija ima posrednu posledicu. Arent pi{e u Vita activi: „Poput Aristotelove philia politike Špo¹{tovanje je jedna vrstŠa¹ ’prijateljstva’ bez intimnosti i bez bliskosti. Ovaj napor ka o~uvanju je ono {to Arent naziva po{tovanjem. str.“31 Prostor izme|u nas je prostor koji nam dozvoljava da po{tujemo tu|u ta~ku gledi{ta kao druga~iju od na{e.

doprinosi isklju~enju osoba i grupa iz ~ove~anstva. Osvaja~ka demokratija napu{ta samu sebe. za rasu|ivanjem ~ija refleksivnost ne podle`e imperativima.“32 Bliher je priznao da odnos ~oveka prema ~ove~anstvu pripada „najte`oj sferi“ – po{to je prosu|ivanje najte`a aktivnost. 1953. vodi diktaturi. u svom istorijskom kontekstu i za njega.33 Poput Jaspersa. Suverenitet duha. i Arent je shvatila da isklju~ivanje neke individue iz pro{irenog mentaliteta rasu|ivanja drugih ljudi. osvajanje i izgradnja imperije osvajanjem. zahteva se nepokolebljivost u suo~avanju sa stvarno{}u i Kantov pro{ireni na~in mi{ljenja i spremnost da se ne name}u sopstvena gledi{ta drugima. ili odnos ~oveka prema sebi samom. u politici se pak zahteva i razumevanje jedinstva ~ove~anstva i odricanje od hegemonije ne~ije grupe ili suvereniteta ne~ije dr`ave. The Origin and the Goal of History (New York: Routledge and Kegan Paul. ali od ljubavi ne ~ini politi~ki princip. Tako se i Francuska revolucija pretvorila u Napoleonovu diktaturu. 208 kao njen odgovor na primere Sokratovog mi{ljenja. htenja Svetog Avgustina. 197. ili odnos ~oveka prema ~oveku. Ona je tragala za mi{ljenjem koje ne zavisi od plemenite prirode. Jaspers jasno izvodi slede}i politi~ki zaklju~ak: Tamo gde ostaje suverenitet koji nije suverenitet ~ove~anstva kao celine tako|e ostaje i izvor neslobode po{to Šdr`avni suverenitet¹ mora sebe da potvrdi kao silu nasuprot sili.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. U `ivotu duha. doprinosi politi~kom suverenitetu. mentalni nedostatak demokratije. tragala je za htenjem koje je izle~eno ljubavlju i vodi htenju i delovanju ispunjenom po{tovanjem. original na nema~kom. koji „ne predstavlja suWithin Four Walls. ali ujedno i ona koja donosi najvi{e zadovoljstva. ali ih je i kritikovala. erotika. 397. ~ak i kada se polazi od slobodne demokratije. i Kantovog refleksivnog rasu|ivanja. Organizacija sile. govorio o ove tri oblasti ljudske i humane aktivnosti koje moraju biti me|usobno povezane i koje se zajedno razvijaju: „filozofija. p. „A Lecture from the Common Course. Filozofski projekat Hane Arent bio je izuzetno slo`en po{to predstavlja veliku integraciju uzornih u~enja koju je napravila na osnovu svog iskustva. To se dogodilo u Rimu tokom prelaska iz republike u cezarizam. ve} vodi moralnom otporu ~injenju zla. Karl Jaspers. 1949). pri ~emu je od njih i u~ila. nemilosrdno smo postali svesni ovih konsekvenci u re~ima i na delu.“ p. 32 33 . Hajnrih Bliher je. i politika. Zahtev za punim suverenitetom je ukorenjen u energiji samopotvr|ivanja koja je li{ena komunikacije. ili odnos ~oveka prema ~ove~anstvu. U knjizi Poreklo i cilj istorije u kojoj zami{lja mogu}i budu}i svetski poredak dr`ava ujedinjenih na bazi federacije. upotrebljavaju}i sopstvenu terminologiju. kada je pojam suvereniteta i definisan. Demokratija koja `ivi u dobrim odnosima s drugima postavlja temelje za zajednicu svih sa jednakim pravima. U Ševropsko¹ doba apsolutizma.

Prava ~oveka mogu se ispuniti samo ako postanu pretpoliti~ka osnova novog dr`avnog ure|enja. Ona je oduvek pisala iz solidarnosti sa `rtvama takvih zlo~ina. takore}i predistorijski princip iz koga }e istorija ~ove~anstva izvoditi svoje su{tinsko zna~enje. jer to su brige svakodnevnog `ivota svih gra|ana. Jer onima koji su izop{teni iz ~ove~anstva i iz ljudske istorije i otuda li{eni svog ljudskog stanja. moglo bi biti korisno prona}i izvor. ne samo da ne postoji. ve} predstavlja poslednji i najarogantniji mit u na{oj dugoj istoriji. i razmisliti o oblicima onih novih pokreta koji se pretvaraju da su otkrili re{enje za na{e probleme. ako se izuzme jamstvo bli`njih. Arent je razumela pro{ireni na~in mi{ljenja kao preventivu za zlo~ine protiv ~ove~nosti zasnovane na odsustvu mi{ljenja. ali predstavlja jedan put ka novom obliku univerzalne solidarnosti. 631–632. svakome ko je s pravom o~ajan mo`emo uzviknuti: „Ne ~ini sebi nikakva zla. iako na radikalno destruktivan na~in. 16:28)34. pp. koje zavisi od pripadanja nekoj ljudskoj zajednici. dok uvi|avnost prema njima doprinosi njihovom uklju~ivanju.“ (Dela apostolska. Pojam ljudskih prava ima smisla samo ako se ona redefini{u kao pravo na samo ljudsko stanje. uprkos svim dokazima za suprotno. Tako je zaklju~ila prvo izdanje Izvora totalitarizma slede}im re~ima o korisnosti pri~e koju je ispri~ala u ovoj knjizi – re~ima koje i dalje razja{njavaju za{to je Hana Arent va`na: 209 Samo trezveno planiran po~etak istorije. S engleskog prevela Katarina Lon~arevi} 34 The Origins of Totalitarianism. zato {to svi oni odgovaraju. U svakom slu~aju. jer smo svi ovde. (…) U me|uvremenu. te samim tim i rasu|ivanja. a nikada kao pravo koje zavisi od nekog uro|enog ljudskog dostojanstva koje de facto. na kraju krajeva mo}i }e da reintegri{e one koji su u sve ve}em broju isklju~eni iz ~ove~anstva i odvojeni od ljudskog stanja. to samo mo`e da obezbedi u~e{}e svih u sukobu. na stra{ne izazove ovoga veka. Ovo jama~no ne mo`e da ustanovi nov zakon na zemlji. uverena da pri~anje njihove pri~e radi budu}nosti predstavlja njen `ivotni zadatak. Priznanje zlo~ina protiv ~ove~nosti samo po sebi ne}e dovesti ni do slobode ni do pravde. Jo{ od vremena kada je objavila Izvore totalitarizma. neophodna je solidarnost svih ljudi da bi se uverili u to da imaju mesto koje im po pravu pripada u „ljudskoj hronici koja ne prestaje“.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU verenitet ~ove~anstva kao celine“. i u ~ije se fantasti~ne tvrdnje da su osnovali hiljadugodi{nja carstva i mesijansko doba veruje. Udaljavanje ljudi iz na{eg rasu|uju}eg razmatranja doprinosi njihovom udaljavanju iz ~ove~anstva i ljudske istorije. predzakonska osnova neke nove pravne strukture. . samo trezveno zami{ljeno novo dr`avno ure|enje.

koji sadr`i dve od tri zami{ljene celine. zborniku eseja koji su napisani ranih {ezdesetih godina). i u knjizi Ljudi u mra~nim vremenima (Men in Dark Times. Nalazimo da se bavi ovom temom u The Human Condition (1958). Dok filozofi retko sti~u saglasnost svojih kolega ili se za to uop{te brinu. Obra|uje je i u svojim Predavanjima o Kantovoj politi~koj filozofiji (Lectures on Kant’s Political Philosophy). Naprotiv. za politi~are je od neodlo`nog zna~aja. Dolan. Dana Villa.210 Tre}i program Radio Beograda Br. koja su nastala tokom sedamdesetih. Dok je zadatak filozofa da neveliki krug mislilaca anga`uje oko apstraktnih. odnos izme|u filozofije i politike nadahnjuje celokupan njen oeuvre. zadatak politi~ara je da {iroku javnost anga`uje povodom konkretnih pitanja od prolaznog interesa. 32:1 FREDERIK M. misao Hane Arent ne mo`e se razumeti ako se ne uzme u obzir njena duboka sumnja u filozofiju i podjednako duboka posve}enost filozofiji u kontekstu politi~ke refleksije. i poznata je prevashodno kao teoreti~arka politike. godine. „Arendt on philosophy and politics“. DOLAN HANA ARENT O FILOZOFIJI I POLITICI* Filozofija i politika: centralni interes Hana Arent se odrekla naziva „filozofa“. druga zbirka eseja koja poti~e iz kasnih {ezdesetih). pojmovnih problema od trajnog zna~aja. The Cambridge Companion to Hannah Arendt. u Izme|u pro{losti i budu}nosti (Between Past and Future. ma kako nestabilan on bio. Me|utim. i tako|e u posthumno objavljenom @ivotu duha (Life of the Mind).7 Arent H. oni odra`avaju njeno uva`avanje za ono {to }e za nju ostati „vitalna tenzija“ – enigma. I–II/2009 UDK: 141. objavljene posle njene smrti 1975. postizanje konsenzusa. Naravno. Me|utim. Platonova trauma . 2000. 141–142. Cambridge University Press. Uprkos tome. ed. ako politika i fi* Frederick M. njeni spisi o toj temi koja nije prestajala da je zaokuplja ne stapaju se u sistematski artikulisanu teoriju ili nekakvo programsko tvr|enje. Obi~no se odnos izme|u filozofije i politike posmatra kao odnos suprotnosti.

I obrnuto je tako|e slu~aj. 1 Arent. jer politi~ki interesi oblikuju filozofske rasprave. „[ta ostaje? Ostaje jezik“.. Ona. bili su inspirisani. . Ne}u da imam ni{ta sa tom ruljom. od diskusija o eutanaziji i abortusu. me|utim. taj odnos nije ni o~igledan.2 211 Arent je pretpostavljala da profesionalno ulaganje u ideje od akademskog gra|anina pravi zatvorenika.. radu u ime jevrejskih izbeglica. neophodno je imati na umu na~in na koji je tekao njen intelektualni razvoj. Njeno prvo istra`ivanje te teme pojavilo se u predavanju koje je odr`ala 1954. 2 Ibid. Oti{la sam iz Nema~ke s pomi{lju – naravno malo preteranom: nikad vi{e! Vi{e nikada ne}u da se upetljam u bilo kakav intelektualni rad. Zato~enici zla: Zave{tanje Hane Arent. a potom i studije dvadesetih godina s Martinom Hajdegerom (Martin Heidegger) i Karlom Jaspersom (Karl Jaspers). godine: A me|u intelektualcima je „Gleichschaltung“ bilo pravilo. godine na Univerzitetu Notrdam. 36. Bilo je vremena – na primer. koje. 2002. od njega otima razumevanje i paralizuje ga. O. jer }e uvek posegnuti za isuvi{e sofisticiranim racionalizacijama. `estokom „potrebom za razumevanjem“. godine. I ja to nikada nisam zaboravila. D. ona formuli{e svoja osnovna saznanja o tom problemu i obrazla`e raznolikost pristupa koje nije nikada do kraja napustila. Prema Hani Arent. Da bismo razumeli njen pristup problemu filozofije i politike. str. pa do pitanja o samoj vezi izme|u filozofije i politike. Njena motivacija za takvu promenu bila je politi~ke prirode. zahteva pa`ljivo ispitivanje. spre~avaju}i ga da deluje podstaknut prostim ~injenicama..HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU lozofija i jesu me|usobno suprostavljene. iako je nikada nisu u potpunosti zadovoljili. U tom predavanju koje je objavljeno tek 1990. Njeno filozofsko bu|enje koje je mlada Keningzber`anka do`ivela s ~etrnaest godina kada je prvi put ~itala Kanta (Kant). kao njeno najobuhvatnije pojedina~no bavljenje ovom temom. one su tako|e i povezane. kako je sama rekla. tokom Francuske i Ameri~ke revolucije. Ameri~kog pokreta za ljudska prava i me|unarodnih protesta protiv rata u Vijetnamu – kada su filozofske ideje inspirisale politi~ko delovanje u dramati~nom opsegu. niti se mo`e lako razumeti. Arent je osetila da izme|u filozofskih ideja i politi~ke realnosti postoji nepremostiv ambis. Beograd: Beogradski krug i Centar za `enske sudije. str. ne}e mo}i beskona~no da se dr`i tog potpunog odbacivanja filozofije: njena potreba za razumevanjem bila je isuvi{e jaka. Arent je odbacila akademski `ivot i svoje studije filozofije. Duha~ek. kao izbeglica u Parizu i Njujorku. predaju}i se. da tako ka`em.1 Kasnije. i Savi}.. kako je objasnila u jednom intervjuu 1964. ur. tokom nekih dve decenije. 29.

Locus classicus Platonovog projekta za filozofiju i politiku mo`e se na}i u srednjim delovima Dr`ave. zapadna politi~ka misao zavisi od jednog izvornog doga|aja: Osuda Sokrata. Dr`ava s kriti~arima je dakako bolja od one bez njih.4 Ovo je jedan od njenih klju~nih zapa`anja: zapadna tradicija politi~ke filozofije ukorenjena je u neprijateljstvu prema politici. i da istovremeno preispita neke od osnova Sokratovog u~enja“. Upravo na toj ta~ki Platon radikalno redefini{e Sokratovu koncepciju odnosa filozofije i politike. Nastala trauma. Od tada je potraga za filozofskom istinom zahtevala povla~enje iz politike. VI i VII.3 . 5 Platon. dok ne postane sposoban da izdr`i pogled na ono {to jest i {to je najsjajnije od svega postoje}eg. no. a kvalitet obrazovanja povezan je s kvalitetom dr`ave. kako to ona dramati~no zami{lja. A to je.. Uznemirenost koju je ona osetila samo je odraz u ogledalu Platonovog nemira: tamo gde Platon osu|uje politiku u korist filozofije. mora sa celom du{om odvratiti od sveta stvari koje postaju. bila je presudan uzrok razila`enja filozofije. 212 Ali. te{ko je ne videti projekciju prvih znakova razo~aranja u akademski `ivot koje ose}a Hana Arent. ka`e Arent. Beograd. i Platon odista daje prednost kriti~kom mi{ljenju u odnosu na `ivot koji prolazi bez preispitivanja. kojim ~ovek saznaje. i mora se odvratiti od „postajanja“. U tom Platonovom shvatanju koje po cenu demokratije ostavlja prostor za politiku u filozofskim okvirima. i posebno. te }e tako. u gorkom gubitku i bolu Sokratovih sledbenika posle njegovog pogubljenja koje je sproveo atinski polis. „Philosophy and Politics“. pojedince koji pripadaju svojoj dr`avi.. {to u istoriji politi~ke misli ima ulogu prelomne ta~ke. Ibid..5 Hannah Arendt. dok je ispravno politi~ko delovanje zahtevalo podre|ivanje politi~kog filozofskom. str. Arent osu|uje (platoni~ku) filozofiju u korist politike. su{tinskim istinama „bi}a“: (. Filozof zahteva obrazovanje. Social Research 57 (1990). ili mi{ljenja.) tako se i ovaj organ. „dovela je do toga da Platon o~ajava nad `ivotom polisa. koji mora izbe}i gre{ke i poluistine koje imaju vlast nad javnim `ivotom. i politike. sumorno zaklju~uje Platon. 42. da se poslu`imo psihoanaliti~kim izrazom. str. to jest ~injenja ili delovanja. BIGZ. kako }e primetiti u svom notrdamskom predavanju. ali nisu njenog kvaliteta. str. u knjigama V. istu kakvo su|enje Isusu ima u istoriji religije. ka`emo. pokvarena dr`ava verovatno ugu{iti najplemenitije filozofske du{e.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 2002. 73. Takva dr`ava }e u najboljem slu~aju iznedriti kriti~are. 3 4 Ambis izme|u filozofije i politike se istorijski otvorio su|enjem i osudom Sokrata. koje je suprotno ve~nim. „Dr`ava“. i jedno i drugo su inferiorni u odnosu na autenti~an filozofski `ivot. 210 (518d). dobro.

ali ti njeni kriti~ari me{aju nostalgiju i `alost. uspe{no prevazila`enje o~aja nad modernim intelektualnim `ivotom. Me|utim. filozof }e izbe}i uplitanje u politiku i osloboditi se mnjenja i strasti polisa. str. Za njih je jedino „plemenita“ la`. filozof-vladar preuzima oblikovanje dr`ave u skladu s idealima koje njegovi sugra|ani nisu u stanju da shvate. koje su u najboljem slu~aju poluistine. transistorijskih principa. stoga. a u najgorem. dok politika podrazumeva `ivot u skladu s idejama. Arent sugeri{e da bi to trebalo da nas podstakne da na|emo svoj put ka izle~enju – fleksibilnijem razumevanju mi{ljenja 6 213 Ibid. S druge strane. da se u `ivom svetu na|e vredan objekat ljubavi.. mi{ljenje nije tako autonomno kako to zami{lja platonisti~ka tradicija. vodi u melanholiju. Za platoni~are je to jedini na~in da se na~ini razlika izme|u politi~ke filozofije i pukog ideolo{kog diskursa. filozof se vra}a u polis i preure|uje ga u svetlu svog znanja i `elje za dobrom: „Posmatraju}i dobro kao takvo.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Tako transformisan. uzrokovalo radikalnu promenu perspektive. 235 (540a). U idealnom slu~aju. oni treba da ga uzmu kao uzor i da i dr`avu. obrazuju po ugledu na nj. njen stav prevashodno nostalgi~an? Nju su dodu{e ~esto optu`ivali da `ali za izgubljenim gr~kim polisom. Da li je. i gra|ane i same sebe. niti je delovanje u toj meri li{eno mi{ljenja.“6 Oslanjaju}i se na svoje superiorne standarde. pogre{ne. Kako to Frojd (Freud) razume. demonizuju}i jedno i uznose}i drugo. Hana Arent smatra da ta platonska vizija ima zna~aj normativa za zapadnu politi~ku misao. Ali. A oblikuju}i tu epizodu kao simptom traume. za samu ideju politi~ke filozofije neophodno je apoliti~no polazi{te. `aliti tako|e zna~i i suo~iti se s gubitkom. predstavlja ve`bu `aljenja u velikom stilu. u poricanje da je voljeni objekat nestao. koji transcendiraju „puke“ pojedina~nosti. Ambis izme|u filozofije i politike bi se te{ko mogao sna`nije predstaviti: filozofija zahteva principijelno povla~enje iz javnog `ivota. iskusiti njegovo pravo zna~enje i razmere. ona tvrdi da ozbiljna politi~ka misao proishodi iz prvih principa do kojih se sti`e pro~i{}enim oblikom rasu|ivanja koje ne zavisi od mnjenja i strasti dru{tva u kojem filozof `ivi. Veli~anje polisa koji se ne mo`e vratiti nikako druga~ije do u ma{ti. politi~ki re`im je saglasan s filozofskim zapa`anjem. u pokvarenom re`imu. kako tvrdi Hana Arent. Kada s nje staremo platonsku slikovitost. ve} od univerzalnih. `alost je nedostatak vezanosti za izgubljeni objekat. pri~a koju nam pri~a Hana Arent sugeri{e da bismo to mogli opravdati Platonovim bolom. Kako bi trebalo da razumemo ovaj opis Platonove reakcije na Sokratovu smrt? Ukoliko je to. . Zapravo. Drugim re~ima. svakoga prema njegovom delu. onda je to tako|e poremetilo i na{e razumevanje delovanja i mi{ljenja. Nesposobnost da se `ali.

beskona~na neistina. 7 8 . str. Naprotiv. Za Sokrata sve takve osnove – uklju~uju}i i Platonove ideje. Stoga. insistiranju na tome da se o svakoj stvari mo`e govoriti na dva na~ina.. svet. Social Research 57 (1990). takore}i. onda je Sokrat od svih bio najve}i sofist. svaki ~lan polisa poseduje svoju individualnu doxa. 9 Ibid. svoje mnjenje ili pogled na svet. str. koja ~eka da bude raskrivena: Za Sokrata.. kakvo se pojavljuje izvan okvira Platonove traume. u skladu s njegovim polo`ajem u svetu. ironi~no. Ova doxa je za svoj predmet imala. „Philosophy and Politics“..9 Sokrat contra Platon Daleko od toga da veruje u apsolutne prve principe. str. dok prema sofistima (i tu su oni.7 Za razliku od Sokrata u Dr`avi. 85. suprotno Platonovom verovanju u mogu}nost apsolutnog znanja koje se ne mo`e ograni~iti nekim novijim iskustvom ili promi{ljanjem. ona nije bila subjektivna fantazija i proizvoljnost. slavi ~isti um i ismeva sofizam.8 Arent prime}uje da: Ako se sr` sofisti~kog u~enja sastoji u dyo logoi. saglasni s Platonom) mnjenja nisu ni{ta drugo do falsa infinita. Sokrat Hane Arent veoma nalikuje sofistima. Arent rekonstrui{e ono {to smatra „osnovama Sokratovog u~enja“.10 Prema Hani Arent. pripremi sve one koji su nasledili Platonovu traumu za nov na~in da u sada{njosti vole ovaj svet. Jer. on tvrdi da se prvi princip nikada ne mo`e sa sigurno{}u utvrditi. kao i za njegove sugra|ane. doxa je bila jezi~ka formulacija dokei moi. to jest. 214 i delovanja. druga~ije obra|uju}i Sokratovu smrt. i takvu doxa ne treba shvatiti kao gre{ku ili izvrtanje stvarnosti ve} kao potencijalnu istinu. U poku{aju da zamisli neki neplatoni~ki pogled na odnos izme|u filozofije i politike. str. 92. Prema njemu. koji tu predstavlja otelovljenje ~oveka od misli. Pretpostavka je bila da se svet razli~ito otvara svakom ~oveku. zato {to ljudi. Njena namera nije da `ivi u pro{losti. „izgleda mi“. ve} da. ~oveka koji se javno odri~e demokratije..tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. koliko god da su o~iHannah Arendt. 72. ali nije bila ni ne{to apsolutno {to bi va`ilo za sve. Sokrata od sofista razdvaja njegovo uverenje da doxai sadr`e istinu. `ive zajedno. 80. onako kako se meni otvara. Ibid. i da svi ti logoi zajedno oblikuju ljudski svet. 10 Ibid. Sokrat Hane Arent ne pori~e mogu}nost znanja. on je mislio da postoji ili da treba da postoji onoliko logoi koliko ima ljudi. Sokrat Hane Arent ni na {ta ne li~i toliko koliko na modernog liberalnog pluralistu.

„u samo sredi{te“ doxai. koje su konstituisale politi~ki `ivot u kojem je i on u~estvovao. 75. platoni~ko suprotstavljanje istine i mnjenja predstavlja „zaklju~ak koji je Platon izveo sa Sokratovog su|enja koji je pak od samog Sokrata najudaljeniji“. Po{to nije smatrao da je istina inherentno suprotna mnjenju. 81. i mi to shvatamo kada svoje ideje izlo`imo ispitivanju drugih. .HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU {}ene od dru{tvenih i istorijskih izvrtanja – i same podle`u preobra`aju. ne mo`e se porediti s privatno{}u. Ibid. sopstveno otvaranje prema svetu. Ibid... ne samo u smislu mnjenja. Sokrat je hteo da izvu~e tu istinu koju svako potencijalno poseduje. nije da saop{tava filozofske istine. i zato Sokrat uvek mora po~eti pitanjima: on ne mo`e unapred znati koju vrstu dokei moi. Po~injemo da razumevamo mnjenja drugih kada shvatimo njihovu ta~ku gledi{ta. Ibid. odlazio na trg.. koliko da unapredi njihove doxai. Razlika u odnosu na Platona je presudna: Sokrat nije toliko hteo da obrazuje gra|ane.16 Za razliku od Platonovog So11 12 13 14 15 16 Ibid. str. nagla{ava Arent.15 Doxa. ono „izgleda mi“.12 215 Kako Arent dalje ka`e. otkriva doxa u njenoj sopstvenoj istinitosti. Ibid. ve{tina babica: `eleo je da pomogne drugima da porode ono {to su i onako sami mislili. Sokrat zna da ni{ta ne zna. Sokrat nije video potrebu da izvede rigorozno razlikovanje izme|u filozofije i ube|ivanja.13 Mnjenja se zasnivaju na iskustvu koje oblikuje i ograni~ava perspektivu onog ko ih poseduje. 81. tako niko sam i bez napora ne mo`e znati inherentnu istinu sopstvenog mnjenja. ba{ kao {to niko unapred ne mo`e znati doxa drugog. Posledica ove pozicije je. str. Sokrat je svestan da sve {to mislimo da znamo mo`e biti pogre{no. da na|e istinu u njihovim doxa“. „Ono {to je Platon kasnije zvao dialegesthai. Pa ipak. me|utim. ve} i izobilja i slave. s obzirom na to da je Sokrat. str.. sam Sokrat je zvao majeutika. Uloga filozofa. „raspravljanje s nekim“11. On se mora uveriti u pogledu pozicije drugog u zajedni~kom svetu. da ne{to istine ostaje u svakom mnjenju: Svaki ~ovek ima sopstvenu doxa. ve} da gra|ane u~ini istinoljubivijima. U domenu ljudskih odnosa.14 Sokratovska filozofija: iznosi istinu ne uni{tavaju}i doxa ili mnjenja.. drugi poseduje. politi~ke ve{tine par excellence. realnost je mnogostruka ({to samim tim va`i i za istinu). Upravo u toj otvorenosti za dialegesthai. Ibid. stoga. naprotiv.

gde gradom ne treba da upravlja ono {to je privremeno dobro. ukazuju}i na zajedni~ku brigu za javno mnjenje i po{tovanje dijaloga. niti radikalno otu|ena od nje (kao kod Platona). 78. {to je bolja garancija od pravila pona{anja koja uvode zakoni i strah od kazne“. filozofski zasnovanoj dr`avi – {to Arent ozna~ava kao „tiraniju istine. da ohrabruje gra|ane da sami misle.17 Sokrat. ali se ne povla~i u privatan `ivot. 81. 216 krata. moralnost i ube|ivanje idu zajedno. a ne da budu instrumenti nekog {ireg prirodnog i metafizi~kog poretka. 89. zato {to {to misli: u „razgovoru sa sobom `ivim u zajednici sa sobom“. po{to je pojedinac.. zamenjuju}i platoni~ko suprotstavljanje istine mnjenju sokratovskom idejom istine od mnjenja.21 Do sada sam opisivao kako Arent spaja filozofiju s politikom. Ibid. Ja sam jedina osoba sa kojom se ne mogu rastati.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. kao i na njegovo kori{}enje radi ube|ivanja. veruje da „uloga filozofa. Njena namera nije da potceni Sokratov moralni cilj.. u {ta ne mogu“. jer oboga}ivanje. spora i dostizanja konsenzusa. To joj tako|e omogu}ava i da druga~ije defini{e tra17 18 19 20 21 Od istine versus mnjenja do pravde versus prijateljstva Ibid.. Ibid.. to jest. Stoga Arent odlu~uje da naglasi Sokratove sli~nosti sa sofistima. str. koju ne mogu napustiti.. moramo oformiti svoje mnjenje i svoja delovanja koja nisu ni ropski zavisna od preovla|uju}e doxa (kao kod sofista). naprotiv. ~ak i kad je sam. izo{travanje i produbljivanje mnjenja sugra|anima poma`e da postanu bolji.18 Za njenog Sokrata. str. str. Ibid. uzdizanje sopstva ili pojedina~ne li~nosti – kao „nu`an uslov za dobro funkcionisanje polisa. On doista izbegava javne poslove. Radikalno se razlikuju}i od Platona. ve} da bude njegov ’obad’“. Njen Sokrat se tako|e suprotstavlja i Platonovoj moralnosti koja po~iva na pojedina~noj vernosti prirodnom poretku. s kojom sam spojena.. kako je on otelovljen u pravednoj. Sokrat Hane Arent se ne odvra}a od polisa. Sokratovo u~enje zna~ilo je da je samo onaj ko zna kako da `ivi sa sobom sposoban da `ivi s drugima. nije da upravlja gradom. . str.. 86–87. 86. Ibid.19 Za Sokrata: `iveti s drugim bi}ima zna~i `iveti sa sobom.20 Ba{ kao {to nam nisu potrebna mnjenja drugih da bismo razvili sopstvenu istinu. u {ta se ljudi mogu ubediti. Sokrat postavlja osamu – to jest. uvek „dva-u-jednom“. ve} ono ve~no istinito. str.

„~ini se. raspravljanje s ciljem da se sazna istina nekog mnjenja ne proizvodi nikakav nepromenljiv rezultat. veza zajednice. 82. 83.) 23 Ibid.. indiferentno i s prezirom“27. 24 Ibid.. S druge strane. tom velikom dijalogu o pravdi) ono {to je. Arent ovde upu}uje na Nikomahovu etiku. Zamenjuju}i Sokrata Aristotelom.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU dicionalno orijentisanje politi~ke filozofije prema problemu pravde. 82. ~ini se. predmet kojim se ne bavi samo u Dr`avi. ve} podrazumeva primopredaju i implicira da prijateljstvo zna~i vi{e od bilo koje pojedina~ne tvrdnje oko koje se prijatelji ne bi saglasili. Sokratovo gledi{te na mnjenja i prijateljstvo nude mnogo privla~niji model jedne autenti~no politi~ke filozofije od Platonove posve}enosti istini i pravdi.23 Uspostaviti prijateljstvo me|u atinskim gra|anima predstavlja ontolo{ki imperativ. zasnovana na razumevanju prijateljstva. Aristotel zaklju~uje da je prijateljstvo. oslanjaju na razmenu svojih mnjenja u prijateljstvu.“26 Prema njenom mi{ljenju.. poti~u od Sokrata“. prijateljstvo je ja~e od pravde. Prema Aristotelu. koji vidi istinu kao apsolutnu i jedinstvenu... 26 Ibid. 27 Ibid. o doxa nekog gra|anina“. po{to me|u prijateljima pravda vi{e nije neophodna. Zakonima i drugde. str. 91. i tako razmatra „ne kako filozofija izgleda iz perspektive politike. ona pi{e: 217 Pravda zahteva podre|enost nekom univerzalnom principu koji obara svaku vezu izme|u individua. da su razgovarali o ne~emu. koji se. Odbrani Sokratovoj. Za prijatelje „Šje¹ dovoljno ve} samo to da su se oko ne~eg raspravljali. {to tokom vremena konstitui{e sopstveni svet. osobito oni u kojima se eksplicitno suprostavlja Platonu. ve} i u Dr`avniku. su{tinski apoliti~no – uprkos njegovom interesu za politiku. ve} kako politika. kako sam ve} primetio.. Protagori. po{to se prijateljstvo „sastoji od. str. posmatra „svet grada. str. i Sokrat je tako|e. domen ljud22 Ibid..25 Prema Hani Arent. verovao da je politi~ka funkcija filozofa bila da pomogne da se ustanovi ova vrsta zajedni~kog sveta. str. da i ne govorimo o njegovim putovanjima u Sirakuzu u ime svoje dr`ave. (Ibid.22 . Ona bez daljih obja{njenja pretpostavlja da „veliki delovi Aristotelove politi~ke filozofije. da bi se „izjedna~ili“. Platonovo stajali{te je. str. gde nije potrebno nikakvo vladanje. 83. ve} naprotiv.24 Kako Aristotel ka`e: „zajednica se ne sastoji od jednakih. Platon. str. a ne pravda (kako je Platon tvrdio u Dr`avi.. 25 Ibid. pluralni karakter istine. od razli~itih i nejednakih“. razgovora o ne~emu {to je prijateljima zajedni~ko“. 84.. stoga. Dok Sokrat razume relativni. i ume da ceni istinsku vrednost politi~kog.

zure}i. Platon se s tim verovatno prvi put susreo u onim traumati~nim stanjima o kojima je ~esto izve{tavano. Ispravno politi~ko gledi{te na svet je. tako je i platoni~ki dogmatizam u filozofiji saglasan s platoni~kom diktaturom u politici: ona poku{ava da podredi politi~ko filozofskom. tako|e postoje. 84. raspravljaju}i o njoj. prema Platonu. ~udo onoga {to jeste tako kako jeste je. ono {to joj je o~igledno na umu je „bivstvovanje bivstvuju}ih“ Martina Hajdegera. na obostranu {tetu.28 Ba{ kao {to mu Sokratov uvid o bliskoj vezi istine i mnjenja daje uvid u ljudske odnose. kao takvo. da tako ka`emo. str. Ta fraza treba da zahvati zna~aj neobi~ne ~injenice da postoji ne{to. pathos. Odlomci su iz „Sedmog pisma“ 341d i Teeteta 155d. izgleda iz perspektive filozofije“. str. 218 skih odnosa.29 Platoni~ki politi~ki filozof je zainteresovan samo za svoju ta~ku gledi{ta. ima zna~aja. 97... str. a ne ni{ta – da ta ~injenica. prema Hani Arent. prema Hani Arent. pluralisti~ko i relativisti~ko: Ova vrsta razumevanja – videti svet (kako to danas banalno ka`emo) iz ta~ke gledi{ta drugog – predstavlja par excellence politi~ki uvid.. koja podle`e bogatom i iznena|uju}em razvoju. Ibid. str.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. od formiranja mi{ljenja o ne~emu. ali nas ovde ne zanimaju – po{to se te realnosti otvaraju razli~itim mnjenjima gra|ana. kada bi Sokrat iznenada kao zahva}en zanosom. Ako smo tradicionalno `eleli da defini{emo jednu izuzetnu vrlinu dr`avnika. koje. po{to je suvi{e op{te za re~i. i istovremeno. Arent tvrdi da je „po~etak filozofije ~u|enje. Su{tinski medijum ljudskih odnosa je govor. mogli bismo re}i da se ona sastoji u razumevanju najve}eg mogu}eg broja i raznolikosti realnosti – ne subjektivnih ta~aka gledi{ta. ne{to {to se podnosi i {to se. tako da je ono {to jeste smisleno ne 28 29 30 31 Ibid. naravno. dobro se sla`e s politikom mno{tvenog gra|anstva: to je jedna usavr{ena demokratija. 97–98. 96. srodan zanemelosti. Upu}uju}i na odlomke Platonovog Sedmog pisma i Teeteta. sasvim razlikuje od doxadzein. Sokratovska filozofija mnogostrukih perspektiva. a sokratovski politi~ki filozof testira svoju perspektivu spram tu|ih. .. ^udo koje ~ovek podnosi ili koje ga spopada ne mo`e se povezati re~ima. Ibid. Ibid. ali unutra{nji izvor filozofije je. u njegovoj sposobnosti da saobra}a s gra|anima i njihovim mnjenjima tako da zajedni{tvo ovog sveta postaje o~igledno. zapao u potpunu nepokretnost.“30 Ona pi{e: Thaumadzein.31 ^udo bivstvovanja versus tiranije istine Iako ovaj zanos pripisuje Sokratu. a da ni{ta ne vidi i ne ~uje.

U tom {oku. Ibid. str. „^im se stanje zanemelog ~u|enja prevede u re~i“. Platona i Aristotela. ~ovek kao pojedinac se. kao {to Arent misli da je bilo za Sokrata.. zato {to tu ne va`e zajedni~ki prihva}eni standardi zdravog razuma“ – za razliku od hoi poloi koji izbegavaju iskustvo ~u|enja. U odre|enoj meri on je otu|en od ljudskog grada. govore}i samo da bi postavljao pitanja na koja se ne mo`e odgovoriti. „ono ne}e po~eti tvrdnjama. ne mo`e da izrazi. kada je moglo i da ne bude ni~ega. ka`e ona. filozofija iznad svega postaje na~in ispitivanja – na~in postavljanja pitanja koja ne podle`u obi~nom istra`ivanju i odlu~ivanju. S druge strane.. filozofski {ok udara ~oveka u njegovoj pojedina~nosti. u jednom kratkom trenutku. Ono {to razdvaja filozofa od njegovih sugra|ana jeste to {to je pogo|en ~injenicom da jeste.. on se stavio van politi~kog domena u kom je najvi{a ~ovekova sposobnost upravo govor. i raspravljanja o njima. kada je moglo biti i da nikada ne bude. 98.33 Jedini pravi odgovor na takva pitanja svodi se na mi{ljenje o njima. to jest. Na taj na~in..? – a svima je zajedni~ko da se na njih ne mo`e nau~no odgovoriti“. Po{to je njegovo krajnje iskustvo zanemelost. Platon je bio od32 33 34 35 Ibid. ne u onome u ~emu je jednak sa svima drugima niti u onom u ~emu se razlikuje od njih.. pravo bi}e. str. ve} ba{ kao ~isto.34 Umiren i u}utkan ~udom. se nalazi u dvostrukom sukobu s polisom. Ibid.. S obzirom na to iskustvo: filozof. [tavi{e. ili da ne~eg uop{te ima. uprkos ~injenici da ga je njegovo ~u|enje odvajalo od njih. filozof }e zazirati od toga da donosi „mi{ljenje o stvarima o kojima se ne mo`e doneti mi{ljenje. 99–100. ve} }e u beskrajnim varijacijama formirati ono {to zovemo vrhovnim pitanjima – {ta je bivstvovanje? Ko je ~ovek? Koji je smisao `ivota? [ta je smrt itd.35 Kada ipak pri~a s drugima.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU samo s obzirom na svoja svojstva. koji samo sa sumnjom mo`e gledati na sve {to se ti~e ~oveka kao pojedinca. pi{e Arent. . Suo~en s ovim „~udom bivstvovanja“. To je bio Sokratov na~in: on je poku{ao da svoje sugra|ane anga`uje u dijalogu. „~ovek se odre|uje kao bi}e koje postavlja pitanja“. {to }e se ponovo dogoditi samo u trenutku njegove smrti. str. jedini odgovor filozofa je nemo ~u|enje – stanje koje na{ jezik. filozof }e verovatno pokazati da se nije saglasan s javnim mnjenjem. suprotstavlja celom univerzumu. koji je najpodobniji za opisivanje svojstava. Ibid. koje odbijaju da podnesu prihvataju}i mnjenja o stvarima o kojima su mnjenja neodgovaraju}a. kvaliteta i pona{anja stvari. kvalitete i pona{anje.32 219 Ako je zanemelo ~u|enje centar autenti~nog filozofskog delovanja.. 99.

postane sasvim pojedina~an. zapav{i u ljudsku bedu. ispitiva~ko anga`ovanje sa svojim sugra|anima. Njegovo uverenje da je ~u|enje centralno iskustvo ljudske egzistencije predstavlja predrasudu u njegovom rasu|ivanju. platoni~ar. Ibid. Zanemaruju}i da neguju vanredan Sokratov dar i za usamljeni~ko ~u|enje i za prijateljsko.. Sada nam skre}e pa`nju na medijum politike – govor – i njegov konflikt s iskustvom koje se ne mo`e artikulisati. 101.. ukoliko joj se uop{te posve}uju. sugeri{e Arent. bar ne iskazima.. 220 lu~an u tome da ~u|enje beskona~no produ`i – autodestruktivan poduhvat. Arent je prvobitno naglasila konflikt izme|u filozofske posve}enosti pojedina~noj istini i mno{tva mnjenja u politi~kom `ivotu. ali je isuvi{e o{amu}en da bi se razumno snalazio u podzemnom svetu: Filozof koji se vratio u opasnosti je zato {to je izgubio zdrav razum koji mu je potreban da se orijenti{e u svetu koji je svima zajedni~ki. po{to poku{ava da „pretvori u na~in `ivota. 95. a politika se predaje formiranju pukog javnog mnjenja kao ne~eg {to je suprotno otkrivanju istine doxai. . u sebi uni{tava ljudsku pluralnost. str.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. mo`da. zaklju~uje Arent. o stanovniku koji izlazi na povr{inu da bi bacio pogled na sunce. ono {to mo`e biti samo prolazan trenutak“. Platoni~ki filozof nije samo ohol u odnosu na politi~ko zanemarivanje istine. a potom se vra}a svojim drugovima sa superiornim znanjem. Glavna ta~ka optu`be politici u Platonovoj filozofiji se. oko senki. ve} ga njegov uvid o granicama artikulisanog razumevanja kao takav spre~ava da prihvati na~in `ivota koji insistira na tome da je ~ovek mera svih stvari.“38 Koliko je filozof u opasnosti od sveta..37 Kako to Platon ka`e: „Da li }e tebe ~uditi ako neko svrati pogled sa ovih bo`anskih stvari i. mo`e na}i u njegovoj alegoriji o pe}ini (u VII knjizi Dr`ave). 36 37 38 Ibid.. smatra Hana Arent. nego postane sme{an? Jo{ zasenjenih o~iju i nenaviknut na tamu i mrak mora se ovde boriti. toliko je i opasan po svet.. i zato {to njegovo mi{ljenje protivre~i zdravom razumu sveta. Ovo {teti i politici i filozofiji: filozofija ostaje bezbri`no odvojena od }udljivosti ljudske realnosti. Ne samo da platoni~ki filozof odbija ideju o pluralitetu istina. Dr`ava 517d. procenjuju politiku na osnovu univerzalnih ideja koje su pogre{an na~in da se artikuli{e ispravno zanemelo ~u|enje nad bivstvovanjem bivstvuju}eg. Platon. ne bude u stanju da se sna|e.36 U poku{aju da. filozofi posle Platona. smatra Arent. str. ve} je i nesposoban da u~estvuje u politici zbog njene privr`enosti onom jezi~kom modusu kojim se postavljaju samo ona pitanja na koja se mo`e odgovoriti.

Arent se oslanja na svoju osobitu koncepciju politi~kog. Politi~ko delovanje je pre svega izvo|enje i. 154. istinski politi~ki filozof.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Sokratov primer sugeri{e sna`nu alternativu platoni~kom razumevanju odnosa filozofije i politike. niti naredbama drugog. Arent se okre}e periklovskoj Atini da bi iz nje izvela nefilozofsku ideju slobode. da ode iz ku}e. sloboda da se pojavimo u javnosti. str. Tada i tamo.. pi{e ona.. mo`e odrediti kao kultivisanje slobode. To je zna~ilo ne biti na vlasti i ne biti pod ne~ijom vla{}u“40). Chicago & London: The University of Chicago Press. Between Past and Future. The Human Condition. 42 Ibid. „What is Freedom?“. 32. Hannah Arendt. spontaniteta i otvorenog. Ali taj problem sa sobom nosi jo{ jedan problem: da li mo`emo otkriti zamisao politi~kog koja je vernija realnosti politi~kog `ivota. ili pre interakcije. a sloboda ovde zavisi od pluraliteta. da je Sokrat koji je izbegavao u~estvovanje u politi~kom `ivotu. va`no mu je mi{ljenje drugih. Chicago: The University of Chicago Press. implicira odre|ene uslove: „privatnu sferu“ (to jest doma}instvo) koja obezbe|uje sve {to spada u domen nu`nosti `ivota. 148. na stranu od politi~kog `ivota. Harmondsworth: Penguin Books.42 To je forma delovanja. jer se „onaj ko dela bavi doxom. 55. slavom – to jest. Ba{ kao {to se obra}a neplatoni~kom Sokratu da bi dobila druga~ije gledi{te na politi~ku filozofiju. str. a sloboda je na~in delovanja koji se mo`e odigrati kada se neko pojavljuje pred autenti~nom publikom. koji mu omogu}ava da se kre}e. paradoksalno. 43 Hannah Arendt. str. 148. isti~e Arent. tiransko razumevanje politike ve} ostaje izrazito filozofska. niti sam nare|ivati. 39 Sloboda i priroda politi~kog 221 . nepredvidivog karaktera interakcije kroz govor i delovanje.41 Sloboda ove vrste. Prema njoj. „smatralo se da je sloboda status slobodnog ~oveka. 1989. 1993. 41 Hannah Arendt. najvi{a vrednost politike je sloboda.39 Ta sloboda. „What is Freedom?“. nije „ni atribut mi{ljenja Šni¹ odlika volje“. 40 Hannah Arendt. a ne izmenjenoj verziji koju nam je zave{tala platoni~ka filozofska tradicija? Tvrde}i. a ne Platon koji se aktivno interesovao za njega. str. neka vrsta teatra gde se sloboda Šmo`e¹ pojaviti“. a „javna sfera“ je. da izi|e u svet i upozna druge ljude u govoru i delima“. Za Hanu Arent problem je u tome da se otkrije koncepcija istine i istra`ivanja koja ne vodi u hijerarhijsko. str. stoga. Eight Exercises in Political Thought.“43 Politika se. u smislu da izvire iz nu`no retkog iskustva ~u|enja.. Lectures on Kant’s Political Philosophy. 1958. „prostor pojavljivanja gde Šindividue mogu¹ da deluju. dru{tvo drugih slobodnih gra|ana („biti slobodan zna~ilo je ne biti podlo`an nu`nostima `ivota.

„specifi~no politi~ka forma govora. ve} procesa u ~ijem okviru se de{ava i ~iji automatizam ometa. ve} jedinstveni diskurs u kojem se pojedina~ne li~nosti susre}u kao jednake. kao kada se ispostavi da je ono {to je re~eno i u~injeno bilo samo od topi~kog interesa. Ako ga i{ta mo`e spasiti zaborava. str. politi~ko delovanje bi trebalo da bude osobeno. radikalno nesigurna. „Philosophy and Politics“. 169. str. Ako je ta~no da su delovanje i po~etak su{tinski isto.. procenama i perspektivama. istinski politi~ka ve{tina“. prema tome. Hannah Arendt. Hannah Arendt.46 Politi~ka izvo|enja su. jeste „~udo“ – to jest. politi~ko delovanje u bliskoj vezi s govorom: „delatnik. Videti Arendt. i same sebe ispitale o tome kako im se ~udo pojavljuje.45 Stoga je u prirodi autenti~nog politi~kog delovanja da se istakne naspram jednoli~ne pozadine svakodnevne rutine: Svako delovanje. str. prema Hani Arent. ukoliko se ne gleda iz perspektive delatnika. „What is Freedom?“. „What is Freedom?“.. sledi da sposobnost za ~injenje ~uda mora tako|e biti u domenu ljudskih sposobnosti. po{to }e ono uvek biti relevantno kao ne{to veliko i izvanredno. Ovaj na~in bivanja u zajednici s drugima jeste forma politi~kog `ivota koja je verna i filozofskom ~u|enju i anarhi~nom pluralizmu autenti~no politi~kog dru{tva. a ne u nekom cilju koji bi nad`iveo delovanje“. da bi i me|usobno.44 Kao izvo|enje. niti prosta procena mnjenja. . Hannah Arendt. str.49 Politi~ko izvo|enje je „retori~ko“ u smislu da se bavi verovatno}om. te tako „za svoje potpuno pojavljivanje (zahteva) sjaj koji smo nekad zvali slava“.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Sokrat zbli`ava filozofiju i politiku uvode}i sposobnost ~u|enja u domen ljudskih odnosa. 154. 91.48 Vrsta govora koja je prilago|ena svetu mnjenja je ube|ivanje ili retorika. kao kada heroj jednog vremena postane zlikovac drugog i uvek je u opasnosti da padne u zaborav. i neobja{njivo – bar toliko dugo koliko bude prisutan ose}aj ~u|enja. uvek mo`e izmeniti.180. Social Research 57 (1990).. The Human Condition. mogu} je jedino ako istovremeno izgovara re~i“. to jest. The Human Condition. to je onda ~udesan karakter delovanja. ne{to {to se nije moglo o~ekivati. str. Sokratski politi~ki mislilac je apoliti~an zato {to se javnom mnjenju pribli`ava s izvesne udaljenosti kao ne~em 44 45 46 47 48 49 74–75 Hannah Arendt. str. odnosno.47 Razlog je u tome {to je. Njegov smisao i zna~aj se. me|utim. 222 kao i kod muzike ili igre koje se suprotstavljaju poieti~kim umetnostima. „postignu}e le`i u samom izvo|enju. Odgovaraju}a reakcija na ovo specifi~no „ljudsko“ ~u|enje nije samo ~ista zanemelost. Ibid. slavu koja je forma mnjenja. 179. onaj koji ~ini dela.

102–104. Tradicionalna tenzija izme|u filozofije i politike zasnovana je na suprotnosti izme|u ~u|enja bivstvovanju i zdravog razuma. jer je ~u|enje prolazno iskustvo i on najvi{e mora boraviti u svetu zdravog razuma.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU {to treba pretresti.51 223 Zaklju~ak: filozofija i politika u savremenosti 50 Hannah Arendt.. str. Sokrat je predo~io razaranje zdravog razuma. mi danas `ivimo u svetu u kojem ~ak ni zdrav razum vi{e nema smisla. Politika nije centralna za njegov `ivot. koja nastaju u domenu ljudskih odnosa. 51 Hannah Arendt. to je jo{ i vi{e. pretrpele istu sudbinu. po{to je beskrajno mudrije: on je prihvatio ~injenicu da je ~u|enje bivstvovanju prolazno iskustvo. po{to ne poseduje apsolutno znanje na osnovu kog bi procenjivao vrednost javnog mnjenja. i po{to ima neke razloge da u`iva u politi~kom `ivotu. „What is Authority“. . on se ne ose}a obaveznim da uredi ljudske odnose ili da njima upravlja. Krah zdravog razuma u savremenom svetu signalizira da su filozofija i politika. Zdrav razum i{~ezava s onim {to Arent zove „kolaps tradicije“. nije podlo`an tiranskim isku{enjima s kojima se moraju nositi Platon i njegovi sledbenici. Harmondsworth: Penguin Books. koje neguje platoni~ki politi~ki filozof. opravdati i pobolj{ati. zanemaruju}i njihov stari sukob. onaj ko je zahva}en filozofskim ~u|enjem slep je i gluv – iz gledi{ta filozofskog ~u|enja. Between Past and Future. koji prosto uzima da postoji ne{to. str. on nema razloga da se prema politici odnosi s prezirom i resentimanom. „Philosophy and Politics“. tako da „vi{e ne mo`emo pasti u autenti~no i nesporno iskustvo koje je zajedni~ko svima“.50 Za razliku od Sokrata: Zaista. Social Research 57 (1990). on ni{ta ne uzima zdravo za gotovo.. ali on prema njoj ne mo`e biti potpuno ravnodu{an. i nau~io je da ga izrazi u mnogo obazrivijoj formi kultivisanja malih ~uda. naro~ito u onim platonovskim dijalozima koji su najvi{e „sokratovski“. 91. i nastavlja da procenjuje. Platon je ovu te{ko}u re{io tako {to je ponovo oblikovao dr`avu kao instrument koji bi garantovao iskustvo ~u|enja koje je cenio. koji podrivaju sva mnjenja. 1993. a ne samo prihvatiti kao zdravorazumsko. Radikalno razli~it kontekst savremenog sveta podriva va`nost Sokratovog primera. Ipak. formira mnjenja i organizuje stvari. Sokratovo razre{enje ovog problema je o~igledno privla~nije Hani Arent. ili da se ono {to se pojavilo razotkrije kao iluzija. Kako i prili~i nekome ko je sposoban da iskusi ~udo. Iz perspektive zdravog razuma. a ne ni{ta. haoti~no gra|anstvo zapalo u mnjenja. Ipak. a ne nude neku istinu da ih zameni: Potraga za istinom u doxa mo`e dovesti do katastrofalnog rezultata da je doxa sasvim uni{tena. Eight Exercises in Political Thought.

uobrazilje.54 Uprkos svim Sokratovim protivljenjima da poseduje istinu koja se mo`e nau~iti. sokratovska politi~ka filozofija gubi na ceni. mogli osetiti da upotreba tradicionalne nomenklature vi{e nije opravdana. i stoga izvanredno banalna. Za razliku od Sokratove politi~ke filozofije. str. na dobro ili lo{e. beskrajno istra`ivanje mo`e da se postane isprazno kada se poka`e da istra`eni `ivot nije vredan `ivljenja. za nju je mi{ljenje mo}no individuirani poduhvat. izme|u ostalih. ulazimo u sumorni domen „dru{tvenog“. 52 53 . ova prava arentovska politi~ka filozofija je sasvim prikladna modernom kontekstu: @iveti u domenu politi~kog nemaju}i ni autoritet. kao {to sugeri{e verbalni napor Hane Arent na kraju tog odlomka. ni prate}u svest da izvor autoriteta prevazilazi mo} i one koji je imaju. jo{ se nije otvorio. da bi istra`ila ideju posmatranja. Verujem da je ovo ta~ka gledi{ta iz koje Hana Arent izvodi svoju politi~ku teoriju. „What is Authority“. poku{ao da sve oko sebe. a pre svih sebe samog. Vol. Videti Hannah Arendt. on se nekako ve} morao pojaviti kao stru~njak za istinu.52 Slabljenje utvr|enih pojmova zdravog razuma nudi retku priliku da se na{i stavovi prema filozofiji i politici ponovo promisle – iako bismo. Misao Hane Arent je doprinos – verovatno najva`niji koji je neki teoreti~ar politike pru`io – toj hrabroj poIbid. 90–91. zna~i iznova se suo~iti s osnovnim problemima zajedni~kog `ivljenja ljudi. 1. San Diego New York London: Harcourt Brace & Company. Lectures on Kant’s Political Philosophy. 1978. Kada se tenzija izme|u zdravog razuma i ~u|enja bivstvovanju uni{ti. 224 Kao {to znaju Edip i Hamlet. slikarstvu i nauci. ili pre nagove{ten u obli~ju ovog ~oveka. koji je. odlikuje ve}i deo XX veka – u knji`evnosti. The Life of the Mind. okre}e Kantu.53 Kako te teme sugeri{u. Takvo promi{ljanje. poeziji. programiranog `ivota i zapisane. u~ini istinoljubivijim. gde god da je oti{ao. U svom kasnijem delu Arent se.. U ovom kafkijanskom svetu i suspenzija onoga {to je nekada bilo zdrav razum po sebi je obi~na. i kao {to tvrdi Fridrih Ni~e (Friedrich Nietzsche). Thinking. U takvim okolnostima. muzici. nikakva istina koju bi prona{ao u doxai. ne manje nego u filozofiji i politi~koj teoriji i politici. 141. str. rasu|ivanja i kriti~ke misli. me|utim. Ambis izme|u istine i mnjenja koji je od tada delio filozofe od svih ostalih ljudi. anketirane politike. bez religioznog poverenja u sveto po~injanje i bez za{tite tradicionalnih i stoga o~iglednih standarda pona{anja.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. i Arendt. ali je nazna~en. po{to bez stvarnog politi~kog `ivota za sokratovskog mislioca ne postoji ni{ta {to bi ispitivao. 54 Hannah Arendt.

koju {iroko zovemo „modernizam“. preplavljuje njeno pisanje. niti joj je to bila namera. S engleskog prevela Una Popovi} 225 . apoliti~nu perspektivu kao polazi{te politi~kog promi{ljanja. Doprinos Hane Arent nije u ispravljanju odnosa filozofije i politike. ni njen rad ne vodi nekoj kona~noj perspektivi. ose}aj za njegovu slo`enost i dramu i uloge. Ali njeno bavljenje tim problemom. ili. koji do dana{njeg dana uzimaju platoni~ku. Ona nikada nije stigla do dovr{enog gledi{ta o odnosu izme|u filozofije i politike. ve} u tome {to ona promi{ljanjem o tome pokazuje gde treba tra`iti hranu za mi{ljenje. sprovode sokratizam bez ~u|enja. U odabranoj grupi mislilaca Arent se – uz Mi{ela Fukoa (Michel Foucault) – isti~e kao ona koja shvata da su u na{em vremenu mi{ljenje i delovanje iznova postali zagonetni. Kao i rad mnogih njenih kolega modernista. alternativno.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU novnoj proceni zapadne tradicije. Zbog toga se Arent samo nezgodno mo`e klasifikovati uz politi~ke filozofe glavnog toka.

podstakla tako veliki broj obja{njenja. izvanredno obuhvatan prikaz tog pitanja. 141–142. dru{tvenost. osnovni parametri za obja{njenje ovog koncepta su rasu|ivanje/su|enje o pojedina~nom i dru{tvenost. Verovatno je razumljivo to {to je kategorija rasu|ivanja. . IDEAL IZVESNOSTI ILI IZGUBLJENA BITKA: HANA ARENT O RASU\IVANJU* Temeljno ispitivanje pitanja odgovornosti navelo je Hanu Arent (Hannah Arendt) da govori o odsustvu mi{ljenja. zna~ajne u savremenoj politi~koj teoriji. 1 Ronald Beiner „Interpretive Essay“. I najzad.1 * Tekst je delom nastao kao rezultat rada na projektu „Politike rodne jednakosti u Srbiji: obrazovanje kao pokazatelj“ (pod rednim brojem 159011) Centra za rod i politiku Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu. 92. koja su dali [ejla Benhabib. Klju~ne re~i: rasu|ivanje. I–II/2009 UDK: 141. Na osnovnu toga. Ri~ard Bernstin. str. definicija. s obzirom na to da je jedna od pretpostavki teksta zna~aj koji u teoriji Hane Arent ima napetost izme|u filozofije. Prema tome. pitanje odgovornosti vodi nas ka analizi kategorije rasu|ivanja. Liza Di{ i drugi. tekst zaklju~uje izlaganjem o odnosu koji Hana Arent ima prema filozofiji. i to prema teoriji Hane Arent (Hannah Arendt).226 Tre}i program Radio Beograda Br. Bajner tvrdi da se kategorija rasu|ivanja pojavljuje u dva klju~na vida: kao po`eljno oru|e kojim raspola`e politi~ki akter i kao nu`an atribut procená posmatra~a.7 Arent H. odnosno o nedostatku sposobnosti nezavisnog rasu|ivanja (judgement). Lectures on Kant’s Political Philosophy. jedina klju~na kategorija u teoriji Hane Arent koju ona nije do kraja razvila i objasnila. ~ak i sudova koji pretenduju da budu kona~ni. filozofija. klasifikacija. u Hannah Arendt. odnosno mno{tvenost ljudi. politi~ko. 32:1 DA[A DUHA^EK U tekstu se izla`u tuma~enja kategorije rasu|ivanja (judgment). . Chicago: University of Chicago Press. odnosno filozofskog mi{ljenja i politi~kog (delovanja). koji finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije. koju ona postavlja tako {to sledi Kantovu Kritiku mo}i su|enja. Ovaj tekst tako|e uzima u obzir razli~ita tuma~enja teorije rasu|ivanja Hane Arent. Mnogi bi se saglasili da je jedna od prvih interpretacija koju potpisuje Ronald Bajner (Ronald Beiner). 1982.

Donekle u opreci prema Bajnerovoj interpretaciji. 3 Melvyn Hill. i premda nju tek treba istra`iti. Hannah Arendt: The Recovery of the Public World. Ako bolje pogledamo. Cornell University Press. samo o tome druga~ije sude. u meri u kojoj rasu|ivanje jeste mi{ljenje. {to nju vodi tvrdnji da „izostaje normativno utemeljenje“ pojma politi~kog u teoriji Hane Arent. Osnovni sukob u delu Hane Arent ti~e se napetosti izme|u politi~kog i filozofije. ta napetost ostaje nere{ena upravo zato {to je nerazre{iva. Rasu|ivanje je poslednja od tri duhovne aktivnosti koje je Arent nameravala da istra`i u svom delu @ivot duha. zatim }u razmotriti razli~ita tuma~enja teorije rasu|ivanja Hane Arent. jo{ jedna putanja koja mi se ~ini zanimljivom. ona svoju nameru nije uspela da zavr{i do kraja. teoriju Hane Arent defini{e mi{ljenje s margina. Prema Lizi Di{. St. Umrla je pre no {to je po~ela da pi{e deo o rasu|ivanju. a kada je umrla. Liza D`ejn Di{ (Lisa Jane Dish) tvrdi da to njegovo tuma~enje potpada pod ono {to ona naziva arhimedovskim mi{ljenjem o Hani Arent – ono koje ima ~vrstu ta~ku oslonca – ~emu suprotstavlja poziciju pravih junaka njene teorije: parijá. bez sumnje preovla|uju}a klasifikacija mo`e dalje {iriti u vi{e pravaca. str. 336. str. a taj pristup bi opovrgao „dilemu posmatra~i versus. napetost izme|u mi{ljenja i rasu|ivanja sama po sebi i za sebe nije primarna. Zbog toga }u prvo izneti osnovne parametre njenog izlaganja o rasu|ivanju. 143. Budu}i da se Arent dr`i mi{ljenja bez oslonca. postoji. jer upravo ti normativni temelji koji „izostaju“ ~ine one oslonce koje je Arent zapravo svesno „izgubila“. New York. u njenoj pisa}oj ma{ini je ostao list papira na 2 Lisa Jane Disch. i izvan – teorije Hane Arent: rasu|ivanje se prvenstveno mora razumeti kao „mi{ljenje bez oslonca“..HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Iako se ta. Zna se da je dovr{ila te`ak odeljak o htenju samo nekoliko dana pre smrti. ur.“2 Razmatraju}i polazi{te za raspravu o problemima rasu|ivanja. u~esnici u doga|ajima koja se javlja u tekstovima o rasu|ivanju. Iako je zavr{ila prva dva dela. 227 Dru{tvenost i mno{tvenost ljudi . te }u na kraju razmotriti njen odnos prema filozofiji da bih dala kontekst za teoriju rasu|ivanja. Denken ohne Geländer. Hannah Arendt and the Limits of Philosophy. 1994. Ithaca and London. nasuprot njoj. Martin’s Press. tuma~enje rasu|ivanja u tekstu [ejle Benhabib (Seyla Benhabib) polazi od stava o postojanju napetosti izme|u mi{ljenja i rasu|ivanja. Za razliku od tog okvira. Benhabib i Di{ tvrde gotovo istu stvar.3 Me|utim. 1979. Di{ dalje tvrdi ne{to {to je klju~no za vlastito definisanje unutar – a kad smo ve} kod toga. posle delova o mi{ljenju i htenju.

6 Ibid. premda ga opisuje kao „zastra{uju}e normalnu“ osobu. str. 266. Brace & Company. Najva`niji me|u njima su njena Predavanja o Kantovoj politi~koj filozofiji. San Diego. Harcourt. 5 Melvyn A. kako Meri Makarti (Mary McCarthy) o{troumno prime}uje: „Svako od njenih dela predstavlja razvijanje definicija koje postepeno otvaraju temu. Re~ima Majkla Denenija (Michael Denneny) iz prve. ur. za nju je pisanje bio vrhunski proces razumevanja: „Izvesne stvari se na taj na~in formuli{u“. 338. Oni zaslu`uju pa`nju. mislim da nam ona nije samo ukazala na prava. San Diego. str. obja{njavala je ona. 1981.. The Life of the Mind. prvom tomu njenog @ivota duha. odnosno na{a mo} da procenimo da li je ne{to dobro ili lo{e. „Filozofija i politika“ itd. kao i ranije. Na sre}u.4 Kategorija rasu|ivanja nije pro{la kroz taj proces u njenoj teoriji. 228 kojem su se na{li samo naslov – Rasu|ivanje – i dva epigrafa. nju je zapanjila plitkost njegove duhovne aktivnosti koja se nije mogla poma}i od puke proizvodnje kli{ea. Prema sopstvenom iskazu. 1993.“6 Ekstenzivan rad na @ivotu duha motivisalo je su|enje Adolfu Ajhmanu (Adolf Eichmann). 3. Ona u njemu nije prepoznala paradigmu „radikalnog“ ili „apsolutnog“ zla. i kratki Post scriptum „Mi{ljenju“. i sve je vi{e i vi{e osvetljavaju kako razlike (jedna za drugom) bivaju iznesene na videlo. Arent je izdvojila ne{to {to ju je kod Ajhmana najvi{e dojmilo – odsustvo mi{ljenja. banalnu figuru potpuno nesposobnu za autonomno mi{ljenje. New York. ali se mo`emo smatrati sre}nima {to nam je ukazala na njihov mogu}i pravac. Essays in Understanding 1930–1954.. str.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. li~nost koja nije u stanju da rasu|uje. budu}i da predstavljaju jedini materijal relevantan za teoriju rasu|ivanja. koji je pripremljen za objavljivanje za njenog `ivota. veoma pronicljive analize o njenom shvatanju rasu|ivanja: „Na{a je velika nesre}a {to Hana Arent nije po`ivela dovoljno da razmotri ta pitanja. nego je utabala i dobar deo puta. Brace & Company. str. a. cit. U svim tim tekstovima kategorija rasu|ivanja se lagano razvija. ili. Hill. Izve{tavaju}i sa su|enja. 4 . London. ve} jednu bednu. od kojih su za koncept rasu|ivanja va`ni tekstovi „Mi{ljenje i moralna razmatranja“. Zato osnovno pitanje koje iz toga proisti~e glasi: „Da li se problem dobra i zla. London: Harcourt. New York. mo`e dovesti u vezu s na{om mo}i mi{ljenja?“7 Odgovor na to pitanje se naHannah Arendt. Jerome Kohn. a prema nekima i nedovr{iv. op. nismo ostali samo s jednim praznim papirom – ako se ostavi po strani zna~aj epigrafa – jer postoje neki tekstovi koji se bave rasu|ivanjem. 3. Arent je pisala ~lanke u periodu pripreme obuhvatnog materijala za knjigu. 7 Hannah Arendt.“5 I premda je njen rad o tim slo`enim pitanjima nepotpun i u najbolju ruku nedovr{en.

Arent se. Da bi se kategorija rasu|ivanja odredila prema zahtevnom teorijskom formatu. uop{te uzev. u njenom delu zadr`ava sna`no prisustvo. Lectures on Kant’s Political Philosophy. 14. koje je predmet rasu|ivanja. u na~inu na koji razvija izvesne kategorije prvenstveno bi. u Moderno ~itanje Kanta. Me|utim. uskih prolaza. ur. ^injenica da je Kantova kategorija rasu|ivanja kori{}ena u estetici za nju nije predstavljala nikakvu prepreku. Tokom ~itavog tog procesa istra`ivanja koji je trebalo da razvije kategoriju rasu|ivanja. Zavod za izdavanje ud`benika. i da bi bila politi~ki validna.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU lazi u istra`ivanju razli~itih putanja. tvrdi ona. Milenkovi}. str. Po~nimo s onim {to Arent predstavlja kao Kantov uvid u „dru{tvenost ljudi“. odnosno na dru{tvenost onih koji rasu|uju. on nije svojstven samo poliHannah Arendt. uprkos vra}anju na pitanja duha. kao ni za Kantovo delo samo po sebi. Hana Arent. Od toga se sastoji njen @ivot duha. 8 229 . koja je trebalo da se zove Kritika ukusa. S. pru`a prihvatljiv model mi{ljenja o posebnom. koji je zauzeo stanovi{te o ovom pitanju. Za nju je polazi{na ta~ka Kantova tre}a kritika. jednako va`i za obe kategorije koje su mu prethodile. „Predavanja o Kantovoj politi~koj filozofiji“. Ona neprestano ponavlja da Kantovi politi~ki tekstovi nemaju zna~aja ne samo za nju nego i. On je zasnovan na svesti o tome da niko ne mo`e `iveti sam. 2005. treba uo~iti da je u pozadini @ivota duha politi~ko koje. Nasuprot tome. neophodno je da prevazi|e neke te{ko}e. 127 (kurziv u originalu). Chicago. Kritika mo}i su|enja mogla poslu`iti kao model za klju~ne elemente politi~ke filozofije. Beograd. nije sasvim bez te{ko}a. ne oslanja na Kantovu politi~ku filozofiju. kako sama tvrdi. prvo. Arent se poziva na Kanta (Kant). The University of Chicago Press. Otuda je rasu|ivanje – kojem je vodila analiza prva dva dela o mi{ljenju i htenju – bez sumnje trebalo da bude politi~ki relevantno. „ljudsku dru{tvenost“ (the sociability of men). i tako|e nudi drugi element. {to. On je „jedini veliki mislilac“. smatram. Upor. Kritika mo}i su|enja. ponekad i stranputica i bezizlaza. Me|utim.8 Tako da se Arent poziva na Kanta kada postavlja oba elementa svoje teorije rasu|ivanja. str. Divjak i I. U politi~kom domenu to je – da upotrebimo kantovsku terminologiju – analiti~ki iskaz koji sledi iz samog pojma politi~kog. jer joj on. za politi~ku teoriju. bilo da se odnosi na dru{tvenost ljudi. puteljaka koji skre}u s utabanih staza. jer se kategorija rasu|ivanja u njegovoj Kritici mo}i su|enja razvija na takav na~in da su sve teme „od izvanrednog politi~kog zna~aja“: bilo da se mo} rasu|ivanja odnosi na posebno. koji premda je tako zna~ajan za Hanu Arent. Hana Arent je prakti~no ve} skicirala te osnovne pote{ko}e nabrajanjem navedenih kantovskih tema. ^injenica da Kant nije imao takvu nameru tako|e ne predstavlja nikakav problem. 1989. iako ne i isklju~ivo.

1991. Oxford. Upor. str. 1969. Vita activa. 12. podse}anje da je mno{tvo ljudi ono {to postoji. Re~ju. Arent izdvaja klju~ne elemente od kojih se najbitniji odnosi upravo na tu tvrdnju. ozna~ava jednog ~oveka pro{irenog na~ina mi{ljenja.10 ili. 11 Ibid. Eight Exercises in Political Thought. 1958. The Human Condition. Da bi u potpunosti iskoristila potencijal Kantove filozofije. 9 10 . 184. na takav na~in da niko nikada nije isti kao neko drugi ko je `iveo. koji s obzirom na to naziva ’pro{irenim mentalitetom’ (eine erwieterte Denkungsart)“.. 13 Kant. 11.. ako nije zasnovana na priznanju da je „pluralitet uslov ljudskog delovanja zato {to smo svi isto. 230 ti~kom nego i upotrebi mo}i duha. str. Penguin Books. nema nade da }e neka politi~ka teorija uspeti da pro|e kroz temeljno teorijsko ispitivanje ili da }e imati ikakav prakti~ki zna~aj. str.12 Ta sposobnost je u temelju maksime koja „slu`i osvetljenju fundamentalnih iskaza“ Kritike ukusa: „…mi smo se ina~e navikli da nazivamo ograni~enim (borniran suprotno od pro{iren) onoga ~iji talenti nisu dovoljni ni za kakvu veliku upotrebu.“11 Arent ula`e ogroman trud da bi nas ubedila da tu tvrdnju nalazimo kod Kanta. 1993. odnosno najvi{im mo}ima ljudskog roda. izme|u kojih su mnogi drugi takore}i uklje{teni. Tako ona podse}a da Kant u svojoj Antropologiji tvrdi da je „dru{tvo za mislioca presudno“. koji. samo}e i tame“ mo`e dobro da poslu`i kao upozoravaju}a alternativa toj tvrdnji. pa o svom sudu reflektira s jednog op{teg stanovi{ta (koje on mo`e da odredi time {to }e se preneti na stanovi{te drugih ljudi)“. zapravo je re~ o jednom od stubova njene vlastite politi~ke teorije: njen je onaj ~uveni iskaz da ljudi postoje samo u mno`ini. str.13 Ibid.9 Iako Hana Arent predstavlja taj uvid kao ne{to {to omogu}ava Kantova filozofija. i to kao uslov ne samo politi~kog (delovanja) ve} i kao uslov mi{ljenja. Arendt. koji se sastoji u sposobnosti da se ’misli na mestu svih drugih’. Clarendon Press. Kant.. Zagreb. Ali ovde nije re~ o mo}i saznanja. ve} o onome na~inu mi{ljenja na koji se ta mo} mo`e svrhovito upotrebiti. str.. „zastra{uju}eg kraljevstva ve~ne ti{ine.. Kritika mo}i su|enja.. Between Past and Future. The Critique of Judgment. `ivi ili }e `iveti. 7. Upu}uju}i na Kanta. bolje re~eno. Harmondsworth. naime ljudi. 127.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. The University of Chicago Press. Upor. Hannah Arendt. str. da je „ovaj pluralitet bitan uslov ne samo conditio sine qua non nego i conditio per quam. 153. ako se on stavi iznad subjektivnih privatnih uslova suda. to je razlog za politi~ki `ivot. Biblioteka August Cesarec. I.. 220. ona podse}a: „U Kritici mo}i su|enja Kant je insistirao na druga~ijem na~inu mi{ljenja.. „Crisis in Culture“. sveukupnog politi~kog `ivota“.. Duga~ak prikaz Karazanovog sna. Chicago & London. BIGZ. str. 12 Hannah Arendt. Beograd.

a jednako va`e i za posmatra~e. 103. koji omogu}uju da se oni uop{te pojave. „Oni Šfilozofi¹ moraju da prihvate da je to ’{to za ~oveka nije dobro da bude sam’ ne{to vi{e od pomirenja s ljudskom slabo{}u. razumevanje i rasu|ivanje. The University of Chicago Press. neprestano ponavljaju}i da je politi~ka filozofija kao takva odsutna iz Kantovog opusa. Vol. Ta me|uzavisnost ljudi ne odnosi se samo na elementarne potrebe ve} i na duhovne mo}i. 1989. str. Uslov mno{tvenosti ljudi postavlja parametre za dono{enje suda. kako tvrdi Bajner. ili njen zahtev da se prizna i uva`i mno{tvenost. kao mno{tvo. Dok prvo (mno{tvenost ljudi u politi~kom delovanju) te{ko mo`e 14 Hannah Arendt. te se stoga temelje na ~injenici da se ljudi nalaze u dru{tvu drugih ljudi. Ona ne po~iva na tome {to se i delatniku i posmatra~u pripisuje rasudna mo}. one koji su se opredelili za theorein. Social Research. odnosno one koji posmatraju prizore kroz koje se svet otvara. ona se ~esto poziva na niz eseja koje je Kant napisao pred kraj `ivota i koji spadaju u ono {to se danas uobi~ajeno naziva njegovom politi~kom filozofijom. Lectures in Kant’s Political Philosophy. odnosno pluralitet ljudi.“15 U tome je osnovna napetost u teoriji rasu|ivanja Hane Arent. nju ne odra`ava prvenstvo metodolo{kog postulata Selbstdenken ili nedostatak normativnog utemeljenja. poput umetnosti i lepog. kako tvrdi Benhabib. koja se pro{iruju na stvaranje i proizvodnju svega {to je podlo`no su|enju. Kant se ponovo okre}e dru{tvenosti kao „najvi{em cilju koji je ~oveku namenjen“. Osnovna napetost i dalje se ti~e odnosa politi~kog i filozofije. Chicago. Ta saop{tivost (iskaza ukusa) je „conditio sine qua non egzistencije lepih predmeta“ zato {to „sud posmatra~a stvara prostor bez kojeg se nijedan takav predmet nikada ne bi mogao pojaviti“: {tavi{e.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Iako Arent Kantovu politi~ku filozofiju ~ita iz Kritike mo}i su|enja. 1 (Spring 1990). „Philosophy and Politics“.14 Prostori u kojima se mo`e rasu|ivati o lepom ili o ~udima politi~kog delovanja. to jest da ljudi jedino mogu postojati u vidu pluraliteta. bilo kakvog suda. najzad i za filozofe. str. 231 . 57. U ogledu „Naga|anja o po~etku istorije ~ove~anstva“. „sama originalnost umetnika (ili novost koju u svet donosi delatnik) zavisi od toga da li }e ga razumeti oni koji nisu umetnici (ili delatnici)“. odnosno mislilac u odnosu na bilo kakav tok (politi~kog) delovanja. Stvari tako stoje jo{ od pitagorejaca koji su to dobro znali. 15 Hannah Arendt. kantovska maksima o „dru{tvenosti“ (sociability) kao uslovu rasu|ivanja. premda to svakako nije neva`no. No. nailaze na najve}e te{ko}e. I upravo zahvaljuju}i toj napetosti. 63 (kurziv dodat). nastaju kroz mogu}nost saop{tavanja. teoreti~are. bez obzira na to da li ga donosi politi~ki delatnik ili posmatra~.

i premda je ta~no da je u tom pe16 17 Arendt. da je nekako iskoristi. Kao takvo.. 232 da bude predmet spora. trebalo je obrazlo`iti jo{ jednu teorijski slo`enu stvar: proces mi{ljenja. Hani Arent je. uvode}i tada i preliminarno razmatranje ukusa za koji je dola`enje do odluke. Svojim primarnim zadatkom smatrala je konstruisanje parametara rasu|ivanja tako da ono mo`e odra`avati sve slo`enosti bez obzira na to gde }e biti kori{}eno. u jednom od svojih ranih tekstova koji su se bavili rasu|ivanjem. naprotiv. analogno domenu politi~kog: „Rasudna mo}. 221. zanemariti ni to da su se izvesne ta~ke u razmatranju rasu|ivanja mogle smatrati kontroverznijima kada im se pristupalo iz perspektive posmatra~a nego iz perspektive delatnika. implicira politi~ku pre no puku teorijsku aktivnost. rasu|ivanje. ^injenica da je rasu|ivanje temeljnije razmatrano u formi rasu|ivanja posmatra~a mo`e se pripisati velikom broju stvari. u delovanju ili u posmatranju. Arent u to namerava da se upusti ne odbacuju}i filozofiju bez ostatka ve} `eli. Uz to. Kategorija rasu|ivanja ima istaknuto mesto po~ev od knjige Ajhman u Jerusalimu do dela @ivot duha. 219. sagledavanju. naime sposobnost da se stvari vide ne samo iz sopstvene ta~ke gledi{ta nego i iz perspektive svih onih koji su prisutni u datim okolnostima. da bi do{la do toga. drugo (mno{tvenost ljudi kao uslov u posmatranju. bio neophodan saveznik iz redova filozofa.. . i ona ga nalazi u Kantu. str. morao je da bude otrgnut od apsolutnog autoriteta filozofije. „Crisis in Culture“. ono zahteva povla~enje iz sveta pojava da bi se sámo pojavilo. od kojih je najupadljivija ta~ka upravo mno{tvenost ljudi. Da zaklju~imo. ovome se u teoriji Hane Arent posve}uje posebna pa`nja. gledaoca.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Ne treba. Tako ona podse}a: „Mo} rasu|ivanja je specifi~no politi~ka sposobnost upravo u onom smislu o kojem govori Kant. Arent tu govori i o Kantu.“16 Pored toga {to ovde. me|utim. uvodi ovu temu. str. njegovoj Kritici mo}i su|enja. a samim tim i proces rasu|ivanja. Ibid. sada{njosti ili pro{losti. to preme{tanje naglaska za nju nije bilo od presudnog zna~aja. po~ev od o~igledne ~injenice da Arent nije dovr{ila svoj rad o tome. ako se ostane pri napetosti izme|u filozofije i politike. s druge strane – i to u velikoj meri – ne samo politi~ki relevantno nego i nezamenljivo. tada je problem o~igledno u konstrukciji procesa koji se javlja gotovo kao oksimoron: s jedne strane.“17 U svom kasnijem radu ona }e analizirati rasu|ivanje s posebnim naglaskom na proces dono{enja odluka ili su|enja posmatra~a. prema mi{ljenju Arent. politici ili pripovedanju. Me|utim. budu}i da je rasu|ivanje zasnovano na mi{ljenju i po sebi jeste jedna forma procesa mi{ljenja.. rasu|ivanje se izvodi iz procesa mi{ljenja ali je. theoria) mo`e se dovesti u pitanje. posmatrana iz adekvatne perspektive.

kako Arent ka`e. To odre|enje ~ula ukusa ~ini ga prijem~ivim za de gustibus non disputandum est.“18 I to je. „Mo} su|enja uop{te predstavlja onu mo} koja nas osposobljava da zamislimo ono {to je posebno kao ne{to {to se sadr`i pod onim {to je op{te. 18 19 20 233 Su|enje (o) posebnom Kant. recimo. kao i kori{}enje uobrazilje..“20 Uvode}i u raspravu pitanje ukusa. Te{ko}a ne nastaje kada je dato univerzalno. neophodan je rad refleksije. to }e proces rasu|ivanja na~initi determinisanim podvo|enjem pojedina~nog pod op{te. Dve su operacije mi{ljenja: prva. mo`e se po}i opasnim putem. „Ali. koja je sr` rasu|ivanja. tako|e ukazao na njegovo re{enje. ako je dato samo ono {to je posebno. a tek potom dolazi druga. za razliku. Ono je „unutra{nje“ subjektivno ~ulo. refleksija. jer proces mi{ljenja po definiciji predstavlja uop{tavanje. onda je ona Šmo} su|enja¹ samo refleksivna. tako da se ono mo`e primeniti na politi~ko. da bi na taj na~in bila ustanovljena i nepristrasnost. a ne estetski ose}aj. za koje mo} su|enja treba da na|e ono {to je op{te. oslanja na ~ulo ukusa. 71. jer je ta arbitrarnost vre|ala njegov politi~ki. prime}uje Arent. ali ako se misli politi~ki – kao delatnik ili kao posmatra~ doga|aja koji mo`da ve} pripadaju pro{losti – na neki relevantan na~in uz oslanjanje na uop{tavanja. kontingentan. uobrazilja koja }e pomo}i da se ono {to je odsutno u~ini prisutnim. ono se mora odnositi na posebno. Hannah Arendt. Kritika mo}i su|enja.. str.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU riodu do{lo do pomenutog preme{tanja naglaska s rasu|ivanja u domenu politi~kog na rasu|ivanje posmatra~a. glavna te{ko}a. odnosno op{te (pravilo ili na~elo). melanholi~an“ posao.“19 Da bi se iz rasu|ivanja o ukusu uzelo u obzir sve {to je va`no za rasu|ivanje o posebnom. kada razvija detalje o rasu|ivanju. 222. Arent pi{e: „Kanta je uznemiravala tobo`nja arbitrarnost i subjektivnost fraze de gustibus non disputandum est. . a ipak dozvoljavaju reprezentaciju. ta zna~enja kategorije rasu|ivanja su komplementarna. Kantovska analiza ukusa u Kritici mo}i su|enja mnogo se lak{e uklapa u ono drugo {to je Hana Arent o~ekivala od rasu|ivanja: naime. ona ga opisuje kao „aktivan odnos prema onome {to je lepo“. od ~ula vida. ili }e to u najmanju ruku istoriju pokazati kao neki „nasumi~an. ali ova operacija mora biti izvedena pod uslovima koji nas se ne doti~u neposredno. a ne me|usobno protivre~na. jer ono. neposredno aficira i nikakvo ube|ivanje nekog ne}e mo}i da razuveri u to {to ose}a. a kasnije se. Arent o{troumno isti~e da je Kant. str. „Crisis in Culture“. Ibid. postaviv{i problem. U svom ranijem razvijanju kategorije rasu|ivanja.

upu{tanja u razmenu tokom koje on ne samo da mora da bude odgovoran ve} jednako mora dati odgovor za svaku re~ koju je izgovorio. licem.“24 Hana Arent iz tih iskaza izvodi politi~ke implikacije. Hana Arent na kraju daje prvenstvo ishodu. „Odgovor na pitanje: [ta je prosve}enost?“. Arent prvog kriti~kog mislioca vidi u Sokratu. a Kant je po njoj jedini moderni predstavnik te vrste mi{ljenja.22 Ovo je.“23 To je jezgrovita formulacija ~uvene Kantove izreke o o~ekivanjima svoga vremena: „Prosve}enost je izlazak ~ovekov iz stanja samoskrivljene nezrelosti.. koja u svom najjednostavnijem obliku samo nagla{ava: ’samostalno mi{ljenje’. preciznije re~eno. Sokratovski pristup omogu}io je preuzimanje odgovornosti za sopstvena mnjeHannah Arendt. javnog predstavljanja svojih misli.“21 Kada se esteti~ko prevede u politi~ko. misliti nezavisno. 21 22 . „zna~i kr~iti put mi{ljenjem kroz predrasude.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ali se zadr`ava ista hrabrost koju politi~ki delatnik mora imati svaki put kada napusti sigurnost privatnog. jer „~ovekovo dostojanstvo zahteva da se on (svako od nas) posmatra u svojoj posebnosti“. Ibid. kantovski pristup. Lectures in Kant’s Political Philosophy. str. veli ona. str.. Kritika mo}i su|enja. jer „primer (example) dolazi od glagola eximere ’izdvojiti ne{to posebno’. Kant tvrdi da prva maksima „op{teg ljudskog razuma“ koja kao i ostale maksime jedino mo`e da „poslu`i obja{njenju osnovnih stavova kritike ukusa“. to je ~in mislioca. gde se podvla~i da je ~ovek svrha po sebi zbog ~ega se prema njemu nikada ne treba odnositi kao da je sredstvo. izla`e javnosti.“25 Arent je to nazivala i Selbstdenken. u skladu s jednom od Kantovih formulacija kategori~kog imperativa. ili. 43. Beograd. str. {to je. 24 Imanuel Kant. „politi~ke implikacije kriti~kog mi{ljenja“. Politi~ke implikacije ovog vida mi{ljenja podrazumevaju da se ne{to iznosi na videlo. gde se posebno mo`e smatrati „najboljim mogu}im primerom“ kako ne{to treba da bude. Nezrelost je nemo} da se svoj razum upotrebljava bez vo|stva nekog drugog. „Kriti~ki misliti“. 36. to je sokratovski ~in pojavljivanja „na trgu bez ikakve za{tite“. Um i sloboda. dakako. 1974. 183. Kantovom re{enju egzemplarnog va`enja. to posebno je svako ljudsko bi}e. kroz nepreispitana mnjenja i verovanja. Mo`e se re}i da je to tako|e nazna~eno i u delima Emanuela Levinasa (Emmanuel Levinas) metaforom singularnosti i jednom od najzna~ajnijh kategorija njegove filozofije. str. Lectures in Kant’s Political Philosophy. 25 Hannah Arendt. za{titu koju mu pru`aju njegova ~etiri zida. 23 Kant. prema njoj. 77. jeste maksima „mi{ljenja slobodnog od predrasuda. Ideje. 234 Analiziraju}i sve to kao proces mi{ljenja.

HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU nja i „dr`anje sebe i svakoga drugog odgovornim za ono {to misli i nau~ava“. i da hor kojim bi trebalo da upravljam bude bez muzike. a mo`da i na jo{ neke malobrojne mislioce i u~itelje. jeste da pratimo uvid koji dolazi iz njegovog iskustva: „I tvrdim da bi mi bilo milije da moja lira ne bude uga{ena i da ne zvu~i skladno. Social Research 38/3 (Fall. str. na Avgustina (Augustine). Zbog toga je Sokrat mogao da poslu`i kao paradigma odgovornosti – on je javnosti bio odgovoran na vrlo opipljiv na~in.26 Arent nas podse}a da je fraza logon didonai. Me|utim. koje bi trebalo da nam omogu}i da mudro promi{ljamo ono {to je iza nas (prednost perspektive posmatra~a ili Minervine sove). str.. „Thinking and Moral Considerations: A Lecture“. 37. Mi{ljenje kao theorein. pre svega bila primenljiva u politi~kom `ivotu atinske demokratije. Ponekad – premda ne nu`no – mi u retrospektivi uspevamo da istaknemo sve {to nam ponude doga|aji koje post factum razmatramo: neophodnost da sudimo za sebe ili. jer se ona ne mo`e predstaviti kao korisna. 26 27 235 . Sokrat je otelotvorenje mi{ljenja. uklju~ivala i odgovornost koja pripada prisustvu u javnosti. obrazlo`iti ne{to. nego da se ja. Sokrata.“27 Ovo se mo`e odnositi i na druge koje je Arent uva`avala. ali slede}i.. budu}i da se odnosila na zahteve koje su gra|ani upu}ivali politi~arima. 36. slo`enost problema se time ne iscrpljuje do kraja. dati dokaz.“28 Jedino na {ta se mo`emo osloniti – {to je i Sokrat verovatno ~inio – da bi se izdr`ao pritisak kojem se svojevoljno izla`emo. tako|e Ibid. neophodnost da razmotrimo mnjenja drugih. kako sam jedan. kako smatra Arent. tako i nemilosrdnog stiska i beskompromisne. bez obzira na formu u kojoj se javlja. I kao {to je u teoriji Hane Arent Kant paradigma rasu|ivanja. Kjerkegora (Kierkegaard). samim tim. 29 Hannah Arendt. re~ je o sili koja se mo`e objasniti samo svojom neizbe`no{}u. i to kako bezvrednosti mi{ljenja u prakti~nom smislu. ~ak i ako se taj aspekt uklju~i. Arent tvrdi: „@ivot koji se ne preispituje nije vredan `ivljenja. mu~ne prirode koju mi{ljenje ima. i da se ve}ina ljudi ne sla`e sa mnom i da mi se protivi. {to je jednako va`no. javnom prostoru gde mu jedinu za{titu mo`e pru`iti njegov govor i argumenti kojima se slu`i. 28 Ibid. problem je u tome kako upravljati tim brodom rasu|ivanja koji treba da pro|e pored Scile sopstvenog stanovi{ta i Haribde tu|ih mnjenja. 1971). to je jedino obja{njenje onog za {ta je Sokrat bio sposoban – neprestano izlaganje u otvorenom. (kurziv dodat) Ibid.“29 No. ona je. Tako je i Arent mogla da ka`e: „Jasno je da umetnost kriti~kog mi{ljenja uvek ima politi~ke implikacije. i da moram sam sebi protivre~iti. sam sa sobom ne slo`im.

1999. Mo`emo samo naga|ati da li bi dovr{avanje odeljka o rasu|ivanju znatno izmenilo neke od interpretacija. nailazimo na veoma razli~ita tuma~enja. 53-85. Pennsylvania: The Pennsylvania State University Press. dok se ~ini da Albreht Velmer (Albrecht Wellmer) smatra da je on bio sasvim uzaludan. kriti~ko mi{ljenje podrazumeva zauzimanje stava. uz odgovornost koju on nosi i koja je ugra|ena u svaki ~in.. I Bernstin i [ejla Benhabib su delimi~no saglasni oko toga da obja{njenje kategorije rasu|ivanja nije do kraja zadovoljavaju}e. U situaciji u kojoj smo. Minneapolis and London. University of Minnesota Press. ali na takav na~in da su u to uklju~eni predvidivi i nepredvidivi prigovori.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. i Kimberly Curtis. 31 Bonnie Honig. ima onih koje pokrivaju brojne ekstreme u interpretaciji. sopstvenog stava. Me|u feministi~kim teoreti~arkama koje su se bavile pitanjem rasu|ivanja. Hannah Arendt and the Meaning of Politics. Ona pripada malobrojnima. Liza D`ejn Di{ pak u odsustvu jasnih podela i kona~nih odre|enja vidi metodolo{ki povoljan pristup. Neka od njih se toliko razlikuju da izgleda kao da dolaze iz me|usobno isklju~ivih perspektiva. ur. Ithaca & London. „kad odluka mora da padne (when the chips were down)“. uslovi koji su uvek druga~iji“). str. nema drugog puta do da se na~ini taj korak i to. kako bi to ona rekla. ili bi mo`da ~ak stalo na put mnogim preo{trim sudovima s ovom temom. 30 Ideal izvesnosti versus izgubljena bitka .31 Kirstie McClure. Poseban naglasak koji Arent stavlja na zna~enje termina „stanovi{te“ mo`e nam ukazati na odre|eni smer („mesto na kojem smo. uslovi kojima smo podre|eni. Ri~ard Bernstin (Richard Bernstein) pi{e kako rad Hane Arent nije u potpunosti uspeo jer je nedovoljno razvijen. Our Sense of the Real. stanovi{ta drugih.30 Ina~e. Aesthetic Experience and Arendtian Politics. „The Odor of Judgment: Exemplarity. Feminist Interpretations of Hannah Arendt. Njima se mo`da najbolje mo`e pri}i ako ih postavimo jednu uz drugu. 1997. od posebno otrovnih prikaza dela Hane Arent do kreativnih primena njene teorije rasu|ivanja koje bi i njoj samoj verovatno bile zanimljive. na razliku izme|u dru{tvenog (the social) i politi~kog (the political) i tome sli~no. and Politics in the Company of Hannah Arendt“. no. Cornell University Press. {to je posebno zna~ajno. su{tina je u tome da. Prema tome. 236 nam ne nudi nikakve garancije. feministi~ki pristup Hani Arent znatno vi{e je usredsre|en na pitanja politi~kog delovanja. kao i prikladna veza me|u njima. Craig Calhoun i John McGowan. po{to oboje dr`e da je neophodno jasno razlikovanje mi{ljenja i rasu|ivanja. 1995. Propriety. University Park. ur.

“34 Tako. suo~ila se s klju~nim pitanjima. (kurziv dodat) 34 Arendt. On je prisustvovao njenim predavanjima koja }e kasnije postati osnova malobrojnih tekstova. o~ekivanja na koja najve}im delom nailazimo u tuma~enjima rasu|ivanja kod Hane Arent.. Hannah Arendt: The Recovery of the Public World. ponekad se radi o procesu. jer su sasvim iskreno verovali da rezultati njihovih spekulacija imaju isto va`enje kao rezultati saznajnih procesa. kako bi to Arent rekla. 263. sed victa Catoni (Bogovi vole pobednika. o ~emu sama Arent ka`e da su njegovi predstavnici „Šv¹o|eni kartezijanskim idealom izvesnosti. na primer. dopu{ta da zanemarimo ~injenicu da ljudi i dalje ubijaju ili potkradaju jedni druge. ein Mann allein/¹ Da wär’s der Muhe wert ich ein Mensch zu sein.. Melvyn Hill. i u politi~koj teoriji i u politi~kim praksama klju~no. na koje se oslanjamo kada razmatramo problem rasu|ivanja. ~in V. predo~ava u „. a estetici posebno – sli~no ponekad ~ini i Dejna Vila (Dana Villa). ta su o~ekivanja izgleda bliskija idealima Hegelove filozofije i nema~kog idealizma uop{te uzev. Drugi epigraf koji je Arent na istom mestu zabele`ila je iz Geteovog (Goethe) Fausta. Albreht Velmer smatra da to {to Arent utemeljuje svoja razmatranja na Kantovoj teoriji uop{te.“33 Hana Arent nije zanemarila ~injenice.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Prvo tuma~enje nepotpune teorije rasu|ivanja u delu Hane Arent ponudio je Majkl Deneni. 128. str. koji pripisuje Ciceronu: fraza Victrix causa deis placuit. 32 237 . a pitanje rasu|ivanja je. Life of the Mind. kao da Kanta nikada nije ni bilo.. Me|utim. Deneni po~inje od epigrafa koji je zabele`en ispod naslova Rasu|ivanje (Judgement) na listu papira prona|enom u pisa}oj ma{ini posle njene smrti. 16. ali imaju}i na umu Hajdegerov uticaj – da to uspostavlja okvir koji }e dati odre|ena teorijska ograni~enja. smatra ona. Refleksija. pa se ona zato okre}e kantovskom pojmu refleksivnog su|enja (umesto odredbenom su|enju). ur. a Katon pora`ene)32. I. ne bi se mogla ispuniti time {to bi u duhu Katonove maksime bitka bila izgubljena. Navedene re~i na engleskom glase: The defeated cause pleases Cato. i on na engleskom glasi: “ŠIf I could stand before nature as only human/¹ Then it would be worth the pain to be a man/“. tada jo{ neobjavljenih. scena V. dokazav{i da je zlo pojmovno nemogu}e ili da je kra|a contradictio in adjecto. str. „ŠStunnd ich Natur von Dir. Lukan.. a preuzete su iz teksta Pharsalia. posao mi{ljenja.. Faust.“ (Johann Wolfgang Goethe. Majkl Deneni prime}uje da se ona ne bavi predmetima tehni~ke prirode i da tu nije re~ o konkretnim procedurama. Tu nije uvek re~ o rezultatu. i odmah prelazi na sr` problema koji se. mo`e imati rezultate. u~inku.tendenciji filozofske etike koja. 11407) 33 Michael Denney. kako on ka`e. „The Privilege of Ourselves: Hannah Arendt on Judgment“. posebno ne o odredbi. odnosno.

191 (kurziv dodat). Ono {to se. str. te da bi Arent me|u njima „u najboljem slu~aju“ mogla da ustanovi „slabu vezu“.) i platonsko isticanje jedinstva i harmonije du{e sa samom sobom. The MIT Press. ali i ograni~en onim osloncima koje racionalnost tradicionalno poima. doprinosi svakom budu}em osloba|anju od okvira koji podrazumevaju dva sveta. Cambridge. „Takav pojam racionalnosti morao bi se smestiti. posebno str.. on nastavlja sa svojom analizom koja se oslanja na (kantovsku) racionalnost. SAGE Publications... 36 Sheila Benhabib..Thousand Oaks.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Twenty Years Later. Cambridge.. izme|u racionalnosti razuma i racionalnosti uma. Ono {to Benhabib `eli da prenese verovatno je u osnovi sli~no Bernstinovom kriti~kom pristupu istoj stvari: „Mislim da Hana Arent nikada nije dala u potpunosti zadovoljavaju}i odgovor na pitanja koja je postavila o odnosima mi{ljenja i zla. ono {to me|u njima posreduje jeste racionalnost rasu|ivanja. 1997.“38 Me|utim.36 Me|utim. ur. „Hannah Arendt on Judgment: An Unwritten Doctrine of Reason“. Massacushetts.37 To [ejlu Benhabib navodi na zaklju~ak da u teoriji Hane Arent postoji napetost izme|u mi{ljenja i rasu|ivanja. London. 171 (kurziv dodat). 1996. The Reluctant Modernism of Hannah Arendt. . upravo isticanjem te razlike i razradom analize koja do nje vodi. u skladu s tim. Hannah Arendt and the Jewish Question. str. 238 kao da se od Hane Arent ne mo`e o~ekivati da se odmakne od Kanta ili. njegova Kritika ~istog uma. prema Hani Arent. mogli bismo ~ak re}i. nalazi izme|u tih racionalnosti ili. The MIT Press. mogu pomiriti“. morao biti poduprt. Benhabib prime}uje da „Arent ne uspeva da nas ubedi da se stav moralne refleksije i ispitivanja (. Hannah Arendt. kad smo kod toga. Jo{ ozbiljnije razmatranje zaslu`uje ~injenica da se njena celokupna teorija o rasu|ivanju svodi na jedan mogu}i diskurs o racionalnosti koji bi. 38–39 (kurziv dodat). 185–193. smatram da Hana Arent nikada i nije imala nameru da „ubedi“ ili da ponudi „u potpunosti zadovoljavaju}i odgovor“ na slo35 Albrecht Wellmer. Massachusetts and London. 38 Richard Bernstein. 37 Ibid. u njenom ~itanju Hane Arent nailazimo na otvaranje jednog problema koji doti~e sr` stvari.. New Delhi. Larry May i Jerome Kohn. I premda je ona na~elno u pravu kada se govori o problemima razlikovanja noumenalnog i fenomenalnog sveta – posebno kada je re~ o ljudskom delovanju – Benhabib gubi iz vida ~injenicu da kantovska analiza uma. [ejla Benhabib ukazuje na to da je za teoriju rasu|ivanja kakvu nalazimo kod Hane Arent kantovska teorija o dva sveta problem. str. od bilo kog drugog mislioca. izme|u formalne racionalnosti logi~kih dokaza i spekulativne racionalnosti onoga {to ona naziva ’mi{ljenjem’ – to jest. 1996.“35 Iako Velmer priznaje da to zna~i da se „formalisti~ka ograni~enja nametnuta ideji racionalnosti“ „moraju razneti“.

{to zna~i do kraja definisan i definitivan odgovor na to nije ni mogu}. a to je da ona pola`e sva prava na proces mi{ljenja. zapadamo u opasnost da izgubimo perspektivu ili.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU `en problem povezivanja mi{ljenja i (moralnog) rasu|ivanja (o zlu). Hana Arent je tokom ~itavog `ivota vodila borbu s dvema strategijama: prva je bila da se okane filozofije i napusti je sasvim. Drugo poti~e iz – u isku{enju smo da ka`emo opravdane – pobune protiv pretpostavke koju filozofija podr`ava. dok je druga bila da od filozofije spase ono bez ~ega ni ona sama nije mogla. ~ak i tako da samo nazna~e elemente poput pluraliteta mno{tva ljudi i zaklju~ivanja o posebnom. to jest. ali ona pominje i drugi model filozofskog mi{ljenja: model koji je stvorio hijerarhiju {kola i u~itelje kao figure prema kojima treba gajiti bezuslovno po{tovanje. Ako su parametri za tu analizu postavljeni. sva druga. mislim da potpuno razvijen. Prva strategija uglavnom obele`ava period koji se okon~ava kasnih {ezdesetih. Verovatno ima mnogo razli~itih zna~enja i nijansi koje Arent pripisuje terminu „mi{ljenje“. Postojanje prvog se ne mo`e poricati. bar dva zna~enja pojma mi{ljenja koja mo`emo jasno razlu~iti: jedno se odnosi na filozofiju. a drugo. mi{ljenje koje Arent ima na umu predstavlja kriti~ku misao koja je „u principu antiautoritarna“. poguramo li ih samo malo dalje ka nekom ekstremu. ~ime bi u ovom slu~aju pitanje rasu|ivanja bilo o{te}eno na klju~nom mestu. na nefilozofske procese mi{ljenja. a zna~aj druge je verovatno prepoznala posle su|enja Ajhmanu da bi je kona~no usvojila krajem {ezdesetih. to {to [ejla Benhabib shvata kao potrebu za utemeljenjem koja nedostaje u teoriji Hane Arent. Me|utim. re~ima same Hane Arent – koje su dodu{e izre~ene u sasvim druga~ijem kontekstu – „{ta gubimo ako dobijamo?“ Primera radi. ja vidim kao sna`nu svest Hane Arent o problemu koji se ne bi mogao re{iti a da se ne ugrozi cilj. Posle u`asa totalitarizma od politi~ke teorije se mo`e o~ekivati definisanje problema. da i ne pominjemo poku{aje da se taj mozaik rasu|ivanja sklopi i uka`e na neke. Arent o Sokratu govori kao o „pravoj figuri filozofa“. model koji je verovatno ugra|en u budu}e obrazovne institucije. odnosno pre svega 239 Hana Arent i filozofija . dakle na ra~un same stvari. i Arent to dakako nije ni poku{ala da u~ini. [tavi{e. Suo~ena s onim {to je ona videla kao izdaju filozofije u stvarima koje se ti~u sveta. Postoje. me|utim. smelost da se ka`e da pravac kojim treba da krenemo treba i mora da dovede u vezu mi{ljenje i rasu|ivanje (thinking and judging). zbog ~ega ona smatra da ta teorija zapada u bezizlazan polo`aj. ~ak i na samo jednu od mnogih mogu}nosti – da li uop{te vi{e mo`emo i da o~ekujemo? Problem je {to u tako slo`enim stvarima.

27. D.. i bila u pravu). Duha~ek. Pitanje kojim Ginter Gaus (Günter Gaus) po~inje intervju s Hanom Arent glasi: „Da li. izbori koje kasnije pravimo su poku{aji da nekim od tih prvobitnih opredeljenja pristupimo u procesu sazrevanja (metafori~no ili na neki drugi na~in). a to je ne{to {to Arent nikako ne `eli da se zaboravi. U tom smislu Hana Arent zapa`a da „svi mi na ovaj ili na onaj na~in zapo~injemo kao dogmate“39. 240 u toku priprema za pisanje i tokom samog pisanja knjige @ivot duha. pi{e Arent. poslu`ilo kao model za budu}e filozofske {kole (a u slu~aju Platonove Akademije. str. U Predavanjima o Kantu. to se odnosi na brojne okolnosti u kojima se nalazimo ili na okvire koje bezupitno i ~esto strastveno.. 2002. ono {to bi se danas ozna~ilo kao njen rodni identitet: „Ja ne spadam u krug filozofa (.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. niti verujem da sam prihva}ena u krug filozofa. „[ta ostaje? Ostaje jezik“. Arent izdvaja jednu anegdotu o pitagorejcima. 32-33. Zato~enici zla: Zave{tanje Hane Arent. str. (kurziv dodat) 39 40 . Arent ispravlja oba. Te okolnosti koje su svima zadate. Filozofija prema njenom uverenju nije bila samo u neslozi – u najmanju ruku – s politi~kim.. Nadalje. Beogradski krug i Centar za `enske sudije.. istorijski gledano. ona je. Beograd. smatra ’svoju ulogu u krugu filozofa’ neobi~nom ili posebnom zato {to je `ena?“40 Ovde se dva problema preklapaju u jednom pitanju i. ur. ve} uop{te nije dorasla zahtevima politi~kog. drugi na njenu rodnu osve{}enost. potpuno odani svojim prvim u~iteljima filozofije. kao i mnogih sedi{ta znanja kasnije.. jedan za drugim. poput na{ih disciplinarnih lojalnosti ili politi~kog prostora u kojem obitavamo. O.“41 Potom zaklju~uje jednim asertivnim iskazom: „Mislim da sam se ja zauvek oprostila od filozofije. mo`emo ih napustiti ili poku{ati da iz njih istrgnemo ono {to je u na{oj mo}i. {to u sebi ima i zabavnu notu. Ona ne mora da ostane mu{ka profesija! Sasvim je mogu}e da i `ena jednog dana bude filozof.) Niti se ose}am kao filozof. to je. i Savi}. predstavljaju na takav na~in da otkrivaju dva pogre{na shvatanja o na~inu na koji je Arent sebe opa`ala: prvi se odnosi na njeno mesto u filozofiji. Ka`ete da se uglavnom misli da je filozofija mu{ka profesija. nagla{avaju}i kako su organizovani kao zatvorena zajednica u~enih i odabranih. u tako zatvorenim zajednicama pravila pona{anja su se svodila na maksimu magister dixit. bez obzira na to da li smo njima tek nezadovoljni ili se ose}amo potpuno iznevereno. izbijaju u na{oj svesti i. Arent. prvo... i na drugim mestima.“ Kakvi god da su bili njeni li~ni motivi – ako je takvih uop{te bilo – ovde. ona nudi pojmovno obja{njenje razlaza Hannah Arendt. prihvatamo na po~etku. 41 Ibid. Lecture in Kant’s Political Philosophy.. a za nju manje va`no..

delovanjem. „. tvrdi ona. Arent se poziva na doga|aje i likove iz pri~a gr~ke filozofije da bi odredila konture koje su nu`ne za dalju razradu pitanja koje za nju imaju presudan zna~aj. ka`e: „.“45 Princip koji isti~e Hana Arent odnosi se na uspostavljanje najvi{e pozicije u hijerarhiji ljudskih mo}i i ustoli~enje theoria i bios theoretikos. ili bolje re~eno. Life of the Mind. da bi posle interesovanja za probleme vita activa usledilo bavljenje pitanjima vita contemplativa.“43 Te odredbe nalaze svoja po~etna razja{njenja i glavni izraz u knjizi The Human Condition. jer. izme|u ostalog. u vezi s kojim me je oduvek mu~ilo to {to su termin. filozof „ne mo`e da bude objektivan ili neutralan u vezi s politikom“. vita activa skovali ljudi posve}eni kontemplativnom na~inu `ivota.. na toj poziciji. Arent ne dovodi u pitanje samo to razlikovanje koliko nagla{ava problemati~nost date hijerarhije.. oni su odmah pretpostavili kako su prona{li vi{i princip kojim }e zamjeniti princip {to je vladao polisom.... pretIbid. nije dovedena u pitanje. 45 Arendt. „pojmovni okvir“ hijerarhije ostaje netaknut. svoju osnovnu temu.42 Njen odnos prema filozofiji obja{njen je jo{ nekoliko godina pre ovog razgovora. ona kao bezupitno polazi{te koristi su|enje Sokratu i „sukob izme|u polisa i filozofa“ koji je usledio. kada su filozofi otkrili (.. knjizi koju ve}ina i dalje smatra njenim klju~nim delom u oblasti politi~ke teorije.Bavila sam se problemom delovanja.44 Usredsre|uju}i se na politi~ko delovanje.. „najstarijim problemom politi~ke teorije“. ta sveprisutna i svepro`imaju}a hijerarhija dovela je do „zamagljivanja distinkcija unutar same vita activa“ u tolikoj meri da ~ak i kad je moderno doba donelo obrt u tom hijerarhijskom poretku.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU izme|u filozofije i politi~kog. str. 6. 42 43 241 . Arendt. o ~emu. str. kao i onog {to se s tim uklapa – a to je njena odluka da stane na stranu. da ostane u(z) politi~ko. da bi objasnila razlikovanje koje stvara na{ svet izme|u dva bioi (theoretikos i politikos). „Me|utim. str.. uprkos „izvesnim sumnjama koje su je proganjale“. 28. kako sama ka`e. a u Nema~koj i Hrvatskoj pod nazivom Vita activa.) da se politi~ko podru~je doista nije pobrinulo za sve ~ovjekove vi{e djelatnosti.postoji velika napetost izme|u filozofije i politike“.. 19.. i to u knjizi Vita activa gde se bavila. budu}i da temeljna pretpostavka da o svim ljudskim aktivnostima treba rasu|ivati prema jednom principu. negde objavljenoj pod nazivom Vita activa. Vita activa. Ta izrazito pronicljiva ocena koju ona daje. Na tom tragu. dve vrste vita (contemplativa i activa).. 44 U SAD objavljenja pod nazivom Human Condition. koji }e kasnije dobiti naziv vita contemplativa. odnosno u politi~koj teoriji: ona nije `elela da u~estvuje u „animozitetu prema svekolikoj politici kod ve}ine filozofa“.

. o ~emu svedo~e i Platon i Ksenofont. Rascep je bio neizbe`an. kategorije doxa koju je filozofija glavnog toka tradicionalno klevetala (istrajavaju}i na neupitnoj nadmo}i epsteme). Platonov zakasneli lek u slu~aju Sokrata ili pak preventivni za budu}u filozofiju – no.“46 To je primer koji nam pokazuje do ~ega su njene kriti~ke procene kanonske filozofije ~esto dovodile: Hana Arent je bila u stanju da uka`e na one teorijske putanje koje smo mogli da previdimo – {to ~esto i jeste bio slu~aj – koje ne samo {to ponekad upu}uju na sferu u~enosti i (visoke) kulture ve} na to kako se one prelivaju. Iako je poricala da je filozofkinja. donekle poklapalo s radom na delu Vita activa. Brane}i se pred atinskim gra|anima. od bitnog je zna~aja za ~itav njen rad. kona~no. Ta pretpostavka nije samorazumljiva. Pora`ena u stvarima sveta. Sokrat nije umi{ljao da je u posedu bilo kakve istine. Hana Arent se u najve}em delu svojih analiza oslanjala na pojmove i argumente dvojice filozofa za koje je izjavila da predstavljaju izuzetke u kanonu mainstream filozofije: Sokrata i Kanta. neprimetno. poredio se i s ra46 Ibid. Dobro je poznato da je ~esto aludirao na babi~ki poziv svoje majke. pa samim tim i politi~kog. Taj ~lanak predstavlja deo njenih priprema za predavanje koje je 1954. dakle. polo`aja metanarativa i sl. tako|e. jama~no izveden iz tog iskustva – bio je pojam istine koja je u svojoj jedinstvenosti ve~na i jedino jemstvo besmrtnosti filozofa koje mu nijedan polis ne bi mogao da obezbedi. Sokrat nije imao da ponudi nekakvu istinu koja bi imala ve}u te`inu ili bi bila ubedljivija od drugih jer njegova istina nije nadilazila puko mnjenje. Odnos izme|u filozofije i polisa... sagoreva prostor politi~kog gde se mno{tvo mnjenja iznova javlja. najzad. „Ovaj moderni preokret dijeli s tradicionalnom hijerarhijom pretpostavku da ista glavna ljudska zabrinutost mora prevladati u svim djelatnostima ljudi jer bez jednog sveobuhvatnog principa ne bi bilo mogu}e uspostaviti poredak. kao i izvo|enju posledica iz toga. te moja upotreba izraza vita activa . Sr` njene argumentacije u ovom tekstu ti~e se prevrednovanja mnjenja.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. godine trebalo da odr`i na Univerzitetu Notrdam. Ovome je posebnu pa`nju posvetila u ~lanku „Filozofija i politika“. filozofija uvodi istinu koja tiranizuje mnjenja i. Filozofija vi{e na sebe nije preuzimala odgovornost za polis ili za gra|ane.. `ele}i da bude shva}en kao neko ko provocira bez obzira na to s koliko se malo naklonosti na to gledalo. o sebi je govorio kao o obadu. 242 hodi svim kritikama metafizike. u svaki aspekt politi~kog. te se stoga opa`ala kao jedno me|u mnogim (mnjenjima). tvrde}i da je u stanju da poma`e u ra|anju ideja. {to se. poma`u}i im da sami do|u do istine. ali je te`io tome da grad i gra|ane u~ini „istinoljubivijima“.. nije ni nadre|ena ni podre|ena glavnoj brizi vita contemplativa.

str. Tu je upravo ona ta~ka u kojoj po~inje njeno poslednje delo @ivota duha. i drugo. sveta pojava i sveta istinskog bi}a. Ona ne uzima u obzir da bi se mnogi koji sebe jo{ uvek svrstavaju me|u filozofe s tim ne bi saglasili i da je ta teorija odba~ena i u samoj filozofiji. Sartr (Sartre). {tavi{e. re~ima koje ozna~avaju ne{to nevidljivo koje nam je jezik ponudio da izrazimo zna~enje svega {to nam se doga|a u `ivotu.. 436–437. pozitivista. umerenost. Me|utim. da bi ilustrovao kako njegove re~i kao dodir ra`e mogu zaustaviti sagovornike. Hana Arent u svoju analizu samorazumljivo uklju~uje shvatanje da je filozofija do{la do svog kraja i – veoma nalik Ni~eu i njegovoj tezi o smrti Boga – ide dalje razmatraju}i posledice. sre}a. s eti~kim. Tako. njihovo prevo|enje u domen politi~kog ne podrazumeva samo priznanje da su se filozofija i politi~ko razi{li – s ~im sama Arent ne bi imala nikakav problem – ve} i dodatni nedostatak svesti o tome kako „posao mi{ljenja“ mora imati vezu ili funkciju u politi~kom ili. kao neka vrsta navike da preispitujemo sve {to nam se doga|a ili nam mo`e privu}i pa`nju. mo`e i ’usloviti’ da zlo~in uop{te ne 47 Hannah Arendt. po sopstvenom vi|enju egzistencijalista. na to podvajanje ne bi pristao. zbog ~ega ona kao da kuca na otvorena vrata. Ovde bi trebalo da se vratimo malo unazad: u njenim tekstovima filozofija se ~esto nekriti~ki vezuje za metafiziku i defini{e kao okvir utemeljen u onome {to ona naziva teorijom o dva sveta. zadovoljstvo. s ~ijim je delom Arent upoznata. nagone}i ih da stanu i da se zamisle.“47 Na uvodnim stranicama njenog poslednjeg klju~nog dela. 243 . nema jemstva da te i sli~ne pretpostavke ne}e ponovo u}i na zadnja vrata.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU `om. dakle. na primer. Hana Arent ispravno locira izvesne moderne „smrti“ na prelazu iz XIX u XX vek. Karnap (Karnap). Njoj je te{ko da prihvati da se filozofija najve}im delom razra~unavala s teorijskim poslom koji se odnosi na dva sveta (iako ima izuzetaka). ali sa`ima jednu – iako va`nu – teorijsku tvrdnju i filozofiju u celini. {to one u stvari svako malo i ~ine. i da podsetimo: „Da li bi sama aktivnost mi{ljenja. kad smo kod toga.. Hana Arent u Sokratu ne vidi dobro~initelja koji je smi{ljeno radio u korist atinskih gra|ana. fenomenologija je zasnovana upravo na odbacivanju te teorije. ona nagla{ava izbor po kojem „`ivot li{en preispitivanja nije vredan `ivljenja“. obznanjuje to na samom po~etku svog Bi}a i ni{tavila. bez obzira na to kakvi bi mogli biti njeni rezultati ili poseban sadr`aj – da li bi. @ivot duha. i tome dodaje: „mi{ljenje prati `ivot kada se bavi takvim pojmovima kao {to su pravda. u njenu se odbranu mo`e re}i da ovde dva pitanja zaslu`uju pa`nju: prvo. ta aktivnost mogla biti jedno od onih stanja zbog kojih }e se ljudi suzdr`ati od zlo~injenja ili ih ona. „Thinking and Moral Considerations: A Lecture“. iako su oni odista imali koristi od njegove aktivnosti.

jer mi smo jo{ uvek ono {to su ljudi oduvek bili – bi}a koja misle. „prastaro podvajanje mno{tva i ’profesionalnih mislilaca’ (..50 Odlomci iz Predavanja o Kantovoj politi~koj filozofiji o odnosu filozofije i politi~kog podse}aju nas na to kako je Arent nebrojeno puta predstavila svoju odbranu politi~kog protiv filozofije. ali ne proma{uju sr`: ’Pisali su ŠAristotel i Platon¹ o politici kao da su kanili dati pravila bolnici za umobolne’. 52 Ibid. da bi za{titili podru~je filozofije. Divjak i I. nema~ki idealizam funkcioni{e „kao da Kanta nikada nije ni bilo“. Arent nas nepomirljivo podse}a na „Paskalove (Pascal) re~i o ovome Škoje¹. u Moderno ~itanje Kanta. iako na prethodno opisan na~in preispituje i mo`da ~ak i poku{ava da sahrani kanon tradicionalne filozofije. 5.. Life of the Mind. razum odr`ava filozofski savez s istinom. Milenkovi}. Distinkcija izme|u mi{ljenja u {irem zna~enju te re~i i saznanja je u filozofskom formatu na~injena u podeli na um i razum koju Kant sprovodi u svom klju~nom delu. ur. „li{ene vo|stva sa strane“.“52 Arent ovde nabraja brojne filozofe (pored ve} pomenutih. Klju~ni argument te sa`ete verzije sastoji se u tome da bi se filozofi. Ibid. {to mi{ljenju omogu}ava da se upusti u beskrajno traganje za smislom. mo`da donekle preteruju. S. 51 Videti Hana Arent. Tako|e. „svi oni“ – iako su i ovde pomenuti izuzeci – „slo`ili sa Platonom: ne uzimaj ~itav ovaj domen ljudskih stvari odve} ozbiljno“. Beograd.“49 Nastoje}i da razlu~i – i razdvoji – mi{ljenje od filozofije. 11. „neoptere}ene“ i stoga neograni~eno slobodne.) vi{e nije ubedljivo. Arent nas podsti~e da „mi{ljenje ne koristimo samo kao instrument znanja i delovanja“. U svojoj saznajnoj. „Predavanja o Kantovoj politi~koj filozofiji“. Spinoza¹) koji su bili posve}eni politi~kom. 244 po~ine?“48 Me|utim. Kritika ~istog uma. koliko god da ova kriza poga|a na{e na~ine mi{ljenja. ponovo ih sagledati kao „riznice“ kakve ona zbilja jesu. 50 Ibid. pre svega. i bez sumnje neophodnoj funkciji.... Zavod za izdavanje ud`benika. str.. str 13–14. kao i Fihtea (Fichte) i [elinga (Schelling). 2005. i u tome je druga prednost na{e sada{nje situacije. 48 49 . Pored tog novootkrivenog potencijala procesá mi{ljenja i beskrajnog nizanja uvek ve} neotkrivenog smisla. Arent i dalje smatra da je izuzetno va`no podvu}i da sada treba „insistirati na jednostavnoj ~injenici da se na{a sposobnost mi{ljenja ne dovodi u pitanje.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.51 I kao da poku{ava da trajno razdvoji filozofiju i politiku. Zbog toga u njenoj interpretaciji Hegela (Hegel). Arendt. Hobsa i Spinozu ŠHobbes. str. nama u korist ide i to {to sada mo`emo ponovo prosejati na{a pro{la iskustva.

Hana Arent. postoje izvesni elementi njegove misli koji ga odvajaju od ove preovla|uju}e tendencije u filozofiji. on na neki na~in voli smrt. a jo{ i vi{e na pristup smrti. i ona je. po{to telo sa svim svojim zahtevima predstavlja stalnu preponu znanjima. nekriti~ko uva`avanje filozofije. „Philosophy and Politics“. on }e poku{ati da u~ini ono {to je svaki slobodan gra|anin Atine u~inio da bi se odvojio i oslobodio neizbe`nosti svakodnevnog `ivota: on }e vladati nad svojim telom kao {to gospodar vlada svojim robovima. pre{la izvesne stupnjeve na svom `ivotnom putu koji su doprineli konstruisanju okvira njenog teorijskog putovanja. I „ona ne suprotstavlja nekolicinu mno{tvu. „sklonost ka melanholiji“ delimi~no je prisutna u Kantovoj filozofiji. Sve to vodi istom zaklju~ku: jednakosti. Kada je.“53 To otu|enje mora da se reflektuje na pitanja `ivota. „Predavanja o Kantovoj politi~koj filozofiji“. re~ o njenom odnosu prema filozofiji. otvara prostor za Kanta u politi~koj filozofiji. . u potrebi da mislimo. on Šfilozof¹ joj se nada.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Pozivaju}i se prvenstveno na Platona i na njegovog Fedona. a kako se za `ivota to odvajanje nikada ne mo`e u potpunosti posti}i. me|utim. Ako filozof postane vladar u gradu. poput svog heroja Kjerkegora. Prvi. „[to je bli`i istinskoj filozofiji to se filozof vi{e odvaja od svog tela.“54 Filozofova bliskost smrti koju Arent opisuje kao „na~elni gr~ki pesimizam“ i. shodno tome. ona tvrdi da filozofija definitivno otu|uje filozofa od tela. on stanovnicima grada ne}e u~initi ni{ta {to ve} nije u~inio svom telu. po svom uticaju nema premca. kratak stupanj na tom putu odlikuje posve}eno i donekle neosve{}eno. ve} „ljudi. Ibid. prema Hani Arent. koja – {to je Kant ve} pokazao – nije isto {to i potreba da znamo. 93. drugi – i najdu`i po trajanju – obele`en je poku{ajem kidanja svih odnosa s filozofijom. Arent o~igledno koristi izraz „ljudi“ u generi~kom smislu. „Kako je smrt razdvajanje tela i du{e. i poslednji – uglavnom osporavan – odlikuje njeno vra}anje kriti~kim procenama politi~kog potencijala filozofije. na dijalog koji. budu}i da je njen predmet du{a pre no telo – iako je njen pravi predmet zapravo duh. dakle. poput vas i mene“ (sic!)55 i tom „obi~nom ~oveku“ treba verovati kada je re~ o opa`anjima na{eg sveta. str. Ovde Arent polako gradi svoj argument: Kant ne tra`i dru{tvo „drugih filozofa“. Ona je ukorenjena i manifestuje se u potrebi da koristimo na{ um. 245 53 54 55 56 Hannah Arent.“56 Sve to. zaklju~uje Arent.

or rather. the final part of the text addresses Hannah Arendt’s relation to philosophy. radical evil. Da{a Duha~ek: The Ideal of Certainty versus a Defeated Cause: Hannah Arendt on Judgment . action. philosophy.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. using his aesthetics to construct the key points of her theory of political judgment. philosophical thinking and the political (action). Albrecht Wellmer. within her political theory it is also a challenging concept. Richard Bernstein. those also being the conceptual problems in constructing this concept: first. Key words: judgement. relying on some of her other texts. This text develops the main parameters which constitute the category of judgment. or the plurality of men – which was of special concern to Hannah Arendt. especially in relation to the other concepts she developed: concept of the political. such as those of Seyla Benhabib. as well as in reference to the category of responsibility. the political. Lectures on Kant’s Political Philosophy. and others. judging on the particular and second. such as. In order to fully present the problematic of judgment relevant interpretations of Hannah Arendt’s use of this category have also been considered. However.contrary to some of the mainstream interpretations – is the one between philosophy. it is possible to significantly lay out her theory of judgment. developing the context of judging as always already the sociability. since she did not finish her work on The Life of the Mind in which the last part was to be devoted to judgment. Lisa Jane Disch. In developing this concept Hannah Arendt relied on Immanuel Kant’s Critique of Judgment. sociability. praxis and theoria. 246 Summary Some political theorists claim – not uncontested – that a category of judgment can be placed at the crossroads of action and theory. The category of judgment is also one of the most important concepts of Hannah Arendt’s political theory. On the other hand. Since one of the thesis of the text was that the main tension in Hannah Arendt’s political theory .

jer se u njoj usredsredila na tri fundamentalne ljudske aktivnosti: rad. da bih video kako se razli~iti tokovi njenih refleksija * Richard J. Danas se obi~no smatra da je Arent po~ela da misli o mi{ljenju tek u poodmaklom stadijumu svoje karijere. proizvodnju i delovanje.Tre}i program Radio Beograda Br. Bernstein. bila je njegova nesposobnost da misli. Prvobitno je nameravala da knjigu nazove Vita activa. 1978. Ipak. Neposredan podsticaj za nju pru`ile su refleksije o Ajhmanovom (Eichmann) procesu. to se jasnije uvi|a da je mi{ljenje stalna tema u celom njenom korpusu. htenjem i rasu|ivanjem) ima dva razli~ita izvora. BERNSTIN U uvodu za @ivot duha Hana Arent (Hannah Arendt) nam ka`e da njena zaokupljenost duhovnim aktivnostima (mi{ljenjem. Najuznemiruju}a crta Adolfa Ajhmana. 1 2 HANA ARENT O MI[LJENJU* Hannah Arendt. Me|utim. preciznije. Cambridge University Press.2 Arent H. [to se pomnije istra`uju dela koja je napisala. The Life of the Mind. Vol I. The Cambridge Companion to Hannah Arendt. istina je da je zanimanje za mi{ljenje uvek imalo sna`an uticaj na prirodu njenog strastvenog mi{ljenja. odnosno na{a mo} da procenimo da li je ne{to dobro ili lo{e. 141–142. shvatila je da su sam izraz. str. 6. mo`e dovesti u vezu s na{om mo}i mi{ljenja?“1 Drugi izvor bila su „izvesna dvoumljenja“ koja su je mu~ila otkad je zavr{ila knjigu The Human Condition. . str. New York. „Arendt on Thinking“. zatim nameravam da se vratim korak nazad. skovali oni za koje je pre svega bila va`na vita contemplativa. Dana Villa. Utoliko ovde `elim da razmotrim neke vrhunce njenog mi{ljenja o mi{ljenju (ili.2 Tako je kontemplacija imala ve}u vrednost od delatnog `ivota. 247 RI^ARD D@. ed. vita activa. Fenomen banalnosti zla podstakao ju je da se zapita: „Da li se problem dobra i zla. o mi{ljenju posredstvom mi{ljenja). 2000. a kontemplacija nije aktivno nego pasivno stanje“. 5. 165. koji je delovao kao da je sasvim zato~en sopstvenim kli{eima i ispraznim frazama.. I–II/2009 UDK: 14 Arent H. Ta tradicija je smatrala da „mi{ljenje stremi kontemplaciji i njome se okon~ava. Ibid.

ona prime}uje: „Za Kafku je stvarno samo ono ~ija snaga nije okrnjena nego potvr|ena mi{ljenjem. 83. godine.“4 Arent ne razja{njava {ta ovde podrazumeva pod „mi{ljenjem“. Oni taj status koriste da bi potvrdili svoju nezavisnost i slobodu. Govore}i o Kafki. 3 I . Arent analizira pariju kao „tip ~oveka“ koji ima „vrhunsku va`nost za vrednovanje dana{njeg ~ove~anstva“. Arendt. 248 spajaju. a zavr{ila rukopis u Parizu tridesetih. godine. O razlici izme|u parije i skorojevi}a videti moju knjigu Hannah Arendt and the Jewish Question. Premda je Arent po~ela studiju o Raheli krajem dvadesetih godina XX veka dok je jo{ `ivela u Nema~koj. Lazara (Lazare) i Kafku (Kafka). pisci i umetnici su istinski mislioci.. skorojevi}u. mi{ljenje je novo oru`je – jedino kojim je. i najzad. H.): The Jew as Pariah: Jewish Identitity and Politics in Modern Age. 1996. Prilago|avaju}i ideju pozajmljenu od Maksa Vebera (Max Weber).tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ^aplina (Chaplin). 4 Arendt. Taj paragraf pokazuje da Hana Arent nikada nije mislila da je mi{ljenje isklju~ivo duhovna delatnost filozofa ili „profesionalnih mislilaca“. MA: MIT Press. Jedna od njenih najranijih rasprava koja se izri~ito bavila mi{ljenjem pojavljuje se u kontekstu koji mo`e izgledati kao da je udaljen od te teme. u H. mada njeni o{troumni komentari dobijaju na va`nosti. pisci i umetnici koji mogu poslu`iti kao primer jevrejskog parije nisu naprosto izgnanici: to je status koji im name}e dru{tvo. U eseju objavljenom 1944. Zatim. pesnici. Arent opisuje ~etiri primera te tradicije: Hajnea (Heine). Rane odlike parije kao osobe koja svoje mi{ljenje koristi kao oru`je zametak je ideje Hane Arent o Selbstdenkeru – nezavisnom misliocu. ona jasno ka`e da je mi{ljenje „oru`je“. Nasuprot tome. naro~ito u svetlu kasnijeg razvoja. Arent te`i razotkrivanju `ivotno va`ne. 1978. parija obdaren ro|enjem u svojoj `ivotnoj borbi protiv dru{tva. knjiga nije objavljena sve do 1958. ~ak primarno oru`je u borbi za pravu slobodu protiv tla~iteljskih birokratskih snaga dru{tva (dru{tva anonimnih). `elim da istra`im duboku. Arent prvi put govori o konceptu parije u knjizi Rahel Varnhagen: The Life of a Jewess. New York. To je tradicija parije. str. R. ali je zapravo prili~no relevantan. U „The Jew as pariah: The hidden tradition“ (1944). 68. „The Jew as pariah: The hidden tradition“. Feldman (ur. prema Kafkinom mi{ljenju. nerazre{enu napetost u njenom vlastitom mi{ljenju. Cambridge. „Jevrejin kao parija: skrivena tradicija“. str. ali skrivene tradicije u modernoj jevrejskoj misli. unutra{nju raspravu koju ona sama nikada u potpunosti nije okon~ala.3 Pesnici.. koji je tvrdio da Jevreji nisu samo „potla~eni narod“ ve} „narod parijà“. koju ona o{tro suprotstavlja drugom jevrejskom tipu.

str. Ona se tu ponovo vra}a Kafki da bi izrazila {ta podrazumeva pod mi{ljenjem. kretalo po nepoznatom terenu“. a mo`da ~ak i kao ve~ne Urphänomene. De~je novine. ovo mi{ljenje grozni~avo traga po dubinama pro{losti – ali ne da bi je o`iveo onakvu kakva je bila. neke stvari do`ivljavaju „morsku promenu“ (sea-change) i opstaju u novim kristalizovanim formama i oblicima koji ostaju imuni na elemente. Vi{e se ne mo`emo oslanjati na tradiciju. Jasmina Te{anovi}. Komentari{u}i jednu Kafkinu parabolu i aforizam Renea [ara (Rene Char): „Notre héritage n’est precede d´aucun testament“. standardi i tradicije da bi se slobodno. Pam}enje je jedan od najva`nijih „modaliteta misli“ i zahteva pripovedanje da bi 5 Arendt.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU govoru koji je odr`ala 1959. doprinev{i tako obnavljanju i{~ezlih epoha. Ona je. str. Hana Arent. 10. Ljudi u mra~nim vremenima. Mi{ljenje. Harvest Books. godine na dodeli Lesingove nagrade – „O humanosti u mra~nim vremenima: misli o Lesingu“ – Hana Arent razvija ideju o Selbstdenken. Sa`eto je ozna~ila taj vid mi{ljenja kao Denken ohne Geländer – mi{ljenje bez oslonca. bisere i korale u dubinama i da bi ih izneo na povr{inu. naime. ne da bi raskopao dno i izneo ga na svetlost. bila uverena da je s katastrofalnom provalom totalitarizma u XX veku do{lo do radikalnog raskida s tradicijom. ona povezuje mi{ljenje s pam}enjem i pripovedanjem. Moramo nau~iti da mislimo na nov na~in. Gornji Milanovac. . 1991. kao da su samo ~ekali lovca na bisere koji }e se jednog dana spustiti do njih i izneti ih gore u svet `ivota – kao „misaone fragmente“. ka`e ona.) 6 Ibid. ne{to „bogato i ~udesno“. 1968. Kao lovac na bisere koji se spu{ta na dno mora. 7 Ibid. Kada su ljudska bi}a u mra~nim vremenima li{ena javnog prostora. i to {to ona ka`e u re~itom eseju o Valteru Benjaminu (Walter Benjamin) moglo bi se re}i i o njoj samoj. New York. prev. u koju tone i u njoj se rastvara ono {to je jednom bilo `ivo. Men in Dark Times. koje mo`e da otrgne od pro{losti i okupi oko sebe.7 249 Jedan od najpoeti~nijih opisa mi{ljenja mo`e se na}i u njenom predgovoru zbirci eseja Izme|u pro{losti i sada{njosti: {est ve`bi o politi~koj misli. „povla~e se u slobodu vlastitog mi{ljenja“. Hana Arent ga je i sama upra`njavala. da u morskoj dubini. Ovo se mi{ljenje rukovodi uverenjem da iako je `ivljenje podlo`no uni{tenju vremena. Ona tu govori o Benjaminovom „daru poetskog mi{ljenja“: Ovo mi{ljenje koje se hrani sada{njo{}u radi na „misaonim fragmentima“. „drugi je na~in kretanja u svetu slobode“.. bez {taka. ve} da bi zavirio u bogato i nepoznato. prihva}ene kategorije i usmerenja. proces propadanja istovremeno predstavlja proces kristalizacije. (Upor.5 Takvo samostalno mi{ljenje predstavlja „novu vrstu mi{ljenja kojem nije potrebna potpora.6 Tu se doti~emo jedne od najdubljih tema mi{ljenja Hane Arent. 9.

a naro~ito o politi~koj funkciji mi{ljenja. prvo izdanje 1961. Ona tvrdi da kad god su filozofi obra}ali pa`nju na nesre|en. I dalje. 14. jedna od najve}ih opasnosti po mi{ljenje iluzija da ljudska bi}a mogu pobe}i iz svakodnevnog sveta pojava. Videti Canovan. ali i vrline hrabrosti i nezavisnosti. 1977. 1992). Hannah Arendt: A Reinterpretation of her Political Thought (Cambridge: CUP. jer mi{ljenje koje ona opisuje i praktikuje jeste stvarala~ka delatnost koja zahteva pam}enje. 7. ispu{tamo ono {to Arent smatra distinktivnom crtom novog mi{ljenja. . posebno pogl. „Filozofija i politika“ (objavljeno tek 1990. U Kafkinoj paraboli. konfuzan svet politike gde uvek postoji pluralisti~ko takmi~enje mnjenja (doxai). kao jedinim znakovima vodiljama za svoje odre|enje“. pro{lost i budu}nost se shvataju kao sile s kojima „on“. njihov pri8 Hannah Arendt. 10 Margaret Kanovan nudi vrlo prosvetljuju}e tuma~enje problemati~nih ta~aka i napetosti koje postoje u razmi{ljanju Hane Arent o filozofiji i politici. The Penguin Books. 9 Ibid. „Filozofija i politika“. i to je tako|e jedan od glavnih razloga za{to Arent nikada o sebi nije razmi{ljala kao o „profesionalnom misliocu“. {to je dugo bilo svojstveno filozofskom mi{ljenju. Godine 1954 (~etiri godine pre objavljivanja Vita active). ako ga prosto izjedna~imo s mentalnim procesima logi~kog mi{ljenja. klju~no je za razumevanje nijansi njenog mi{ljenja o mi{ljenju. i zatim ih samo treba primeniti“. pripovedanje i ma{tu. u`ljebljen u ovom procepu. godine). Njeno poslednje predavanje. Mi{ljenje koje se doga|a u procepu ne treba poistovetiti s „takvim mentalnim procesima kao {to su dedukcija. New York. 250 o~uvalo ona „mala skrivena ostrva slobode“. „sama misao izrasta iz doga|aja `ivog iskustva i mora ostati u vezi s njima. U pitanju je isku{enje da se potceni doxa i da se pobegne od kontingentnosti promenljivih pojava. Between Past and Future: Eight Exercises in Political Thought. i radije se izja{njavala kao nezavisni mislilac nego kao filozofkinja.8 Arent je potpuno svesna da je mi{ljenje tradicionalno povezano s takvim mentalnim procesima i ne sugeri{e da su oni irelevantni za mi{ljenje.9 Kasnije }emo videti da je. Na tom predavanju Arent se bavila problemom koji ju je celog `ivota proganjao – napeto{}u izme|u filozofije i politike. indukcija i izvo|enje zaklju~aka ~ija logi~ka pravila neprotivre~nosti i samokonzistentnosti mogu da se nau~e jednom zauvek. Me|utim. iako svako istinsko mi{ljenje zahteva povla~enje iz svakodnevnog `ivota i odista tra`i osamu i ti{inu. To je opasnost s kojom se „profesionalni mislioci“ uvek suo~avaju. Arent je odr`ala seriju predavanja na Univerzitetu Notrdam.10 Prema njoj. mora stalno da se bori. Delatnost mi{ljenja se sme{ta u bezvremenom „jazu izme|u pro{losti i budu}nosti“. glavna tradicija politi~ke filozofije po~ela je s Platonom i zavr{ila se s Karlom Marksom (Karl Marx). str.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.

uvek je smatrala otvorenom mogu}nost druga~ije integracije mi{ljenja i delovanja radi nove vrste politi~kog mi{ljenja. 13 Ibid.. On je „{etao trgom. nisam sasvim izdvojena iz mno{tva koje ~ini `ivot ljudi“. 14 Ibid.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU maran cilj nije bio da se razume politika nego da joj se nametnu „apsolutni standardi“ filozofije.14 „Mi{ljenje.. „Po Sokratu je najva`niji kriterijum za ~oveka koji istinoljubivo izgovara svoju doxa da je u ’saglasju sa sobom’. ali. Mada je Arent verovala da je raskid izme|u misli i dela. Uloga filozofa. Ipak. str. To mi{ljenje se manifestuje u govoru (logos). Social Reserch 57/I (Spring 1990). 251 . tih mnjenja.. on ne treba da izgovara filozofske istine nego da gra|ane u~ini istinoljubivijima. stalne. mada ne sasvim uverljivom“ (Ibid. naprotiv. „Philosophy and Politics“. 88. i jo{ uvek gaje duboko neprijateljstvo prema politici. 12 Arendt. zahteva dijalog sa sobom. Razlika izme|u ovakvog Sokrata i Platona veoma je va`na: Sokrat nije toliko hteo da obrazuje gra|ane. 85.15 Kod Sokrata postoji „svest da je ~ovek misle}e i delatno bi}e u jednom – naime.. 15 Ibid. otkriva doxa u njenoj istinitosti. `eleo je da pomogne drugima da porode misli koje su svakako ve} imali.. prema Sokratu. 258). ili su probali da vladaju dr`avom pozivaju}i se na ~vrste. u sredi{tu samih tih doxai. kao i podela izme|u filozofije i politike preovladala u istoriji Zapada.13 Sokrat je te`io da navede svoje sugra|ane da postanu misle}e osobe. ~iji se plodovi nisu mogli meriti rezultatima dostizanja ove ili one op{te istine. nije da vlada ve} da bude „dosadan kao obad“. Oni su poku{ali da umaknu „ludilu“ politike. ~ak i u ovom unutra{njem dijalogu u kom sam dva-u-jednom. Me|utim. str. str. koliko je hteo da popravi njihove doxai koje su konstituisale politi~ki `ivot u kojem je u~estvovao. Filozofi su gajili.11 Njen Sokrat (u ovom eseju) nije neko ko `eli da pobegne od polisa ili da upravlja njime. prema tome. Metod koji koristi je dialegesthai. apsolutne standarde „realnosti i istine“. Arent o{tro suprotstavlja Sokrata i Platona. uzimanje i davanje na osnovu stroge jednakosti.“12 Sokrat je `eleo da u~ini polis istinoljubivijim tako {to }e svakom gra|aninu omogu}iti da iznese svoju istinu. Za Sokrata je majeutika bila politi~ka delatnost. str. da prona|u istinu u svojoj doxa. Ova tradicija ima poreklo u Platonovom o~ajanju kada je atinski polis osudio Sokrata na smrt. dijalektika ne dovodi do istine tako {to uni{tava doxa ili mnjenje ve}. neko ~ije misli nepromenljivo i neizbe`no prate njegove ~inove – a (ta svest) ~ini 11 Kanovan povezuje pri~u Hane Arent s „nekom vrstom mita o filozofskom Padu – pri~om koju je o~igledno smatrala privla~nom. detaljno jezi~ko ispitivanje. da ne protivre~i sebi i ne izgovara protivre~ne stvari“. 81.

ako joj nedostaje samo}a koju zahteva svaki oblik mi{ljenja.. str. 252 ljude i gra|ane boljim. Njen Sokrat je „idealan tip“ koji koristi da bi naglasila razliku izme|u politi~kog mi{ljenja i one vrste politi~ke filozofije koja je prema ovakvom mi{ljenju neprijateljski raspolo`ena. obja{njiva je kada shvatimo da totalitarni re`imi te`e eliminaciji same mogu}nosti osame neophodne za nezavisno mi{ljenje. Ne treba. ve} i etike. „^injenica. ve} misle}e bi}e ~ija se misao manifestuje u govoru. le`i u njenom iskustvu totalitarizma. nego i sebi. Arent tako|e nagla{ava da je mi{ljenje klju~no za formiranje savesti. Za Sokrata. i koliko je ovakvo mi{ljenje va`no za gra|ane polisa. jedan od njenih motiva da preusmeri pa`nju na mi{ljenje u @ivotu duha bila je njena nelagoda zbog zanemarivanja te teme u Vita activi. me|utim. „Etika.“18 Osnovni razlog zbog kojeg Arent nagla{ava vezu mi{ljenja. ~ovek jo{ uvek nije „racionalna `ivotinja“. Kao {to sam ranije nazna~io. unutra{njeg dijaloga. mi{ljenjem koje je usmereno ka pove}anju istinitosti doxa. jer je savest u najop{tijem smislu tako|e zasnovana na ~injenici da mogu da budem u saglasnosti ili nesaglasnosti sa sobom. a to zna~i da se ne pojavljujem samo drugima. ~esto zapa`ana. 19 Ibid. Ona tvrdi da je za Sokrata najvi{i imperativ `ivot na takav na~in da se ne bude u suprotnosti sa samim sobom. 16 17 .. Pre nego {to se odmaknem korak unazad da bih povezao nekoliko tokova u mi{ljenju o mi{ljenju Hane Arent.17 Savr{eno se jasno pokazuje da je mi{ljenje su{tinsko za politiku.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Pretpostavka ovog u~enja je mi{ljenje. nego sa samim sobom“. jer samo u mi{ljenju ostvarujem dijalog onoga dva-u-jednom koje sam ja sama. da savest pod totalitarnim uslovima politi~ke organizacije vi{e ne funkcioni{e“. str. 87. to jest. 18 Ibid.. Kada je Sokrat tvrdio da je „mnogo bolje biti u nesaglasnosti sa celim svetom.“16 [ta god mislili o „istorijskoj“ ta~nosti Sokratovog portreta kakav nudi Arent. jer to najbolje obja{njava {ta Arent podrazumeva pod politi~kim mi{ljenjem. ni{ta manje od logike. za proveru vlastitih doxai i njihovo pribli`avanje istini. zaboraviti da je cela ta knjiga zasuta njenim kriti~kim referencama o Ibid. `elim da se na kratko osvrnem na tekst Vita activi. ima svoje poreklo u ovom iskazu. kao i sna`an kontrast koji pravi izme|u Sokrata i Platona. osame i savesti. politi~ki zna~aj ovog „idealnog“ Sokrata od presudne je va`nosti. a ne delovanje. Arent je savr{eno svesna da je njen portret Sokrata kontroverzan. time nije anticipirao samo fundamentalni smisao logike.“19 Stavio sam poseban naglasak na to kako se u delu Hane Arent oslikava Sokrat. str. 90. 89. „Nijedna osoba ne mo`e svoju savest o~uvati netaknutom ako nije u stanju da vodi dijalog sa sobom.

beznandna zbrka ili samodopadno ponavljanje „istina“ koje su postale otrcane i isprazne – jedna od najistaknutijih oznaka na{eg vremena. Ona ponovo ume}e ovaj stav u poslednjem pasusu knjige: Jer ako na razli~ite djelatnosti unutar vitae activae ne primijenimo drugi test do iskustva djelatnog `ivota.. Tko god znade o tome znat }e koliko je Kato bio u pravu kada je kazao: Numquam se plus agere quam nihil cum ageret.“22 Ono {to iznosim u knjizi je ponovno promi{ljanje ljudske uvjetovanosti sa stajali{ta na{eg najnovijeg iskustva i najsuvremenijih bojazni. The Life of the Mind. 1991. prihvataju}i se tog zadatka.) 22 Ibid. 8. iako uspeva da opi{e nemiran. str. Stoga ja predla`em vrlo jednostavno: to nije ni{ta vi{e doli razmisliti o onome {to ~inimo. stvar mi{ljenja. u pasusu koji se mo`e ~itati kao prete}e upozorenje. August Cesarec. 261. U Prologu knjige. B. str. tada bismo zaista postali bespomo}ni robovi. Mi{ljenje o mi{ljenju Hane Arent vi{e je nalik paukovom tkanju koje se stalno iznova tka. ponekad se slu`e}i starim nitima. nikad manje sam no kad je sa samim sobom. @elim da. mi{ljenje svakog jutra raspara sve {to je prethodne no}i istkalo“. nijedno drugo mjerilo do stupnja ~iste aktivnosti.. str. lako je mogu}e da }e ih mi{ljenje kao takvo nadma{iti. samodestruktivni karakter mi{ljenja koje ne ostvaruje gotov rezultat ili proizvod. To je. bez obzira na to koliko smrtonosna ona mogla biti. To }e nam omogu}iti da predupredimo neke tipi~ne neHannah Arendt. po~nem via negativa – razmatranjem {ta mi{ljenje nije. 23 Hannah Arendt. ona ka`e: „Ako bi se pokazalo istinitim da su se znanje (u modernom smislu znati-kako) i mi{ljenje zauvijek razdvojili. a ~ini mi se da je nemisaonost – nepromi{ljena bezbri`nost. „najvi{a je i mo`da naj~istija delatnost za koju su ljudi sposobni“.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU mi{ljenju. str. Zagreb. ali i diskontinuitet i razlika. Postoji kontinuitet. nemisaona stvorenja u milosti svake tehni~ki mogu}e naprave. ponekad ume}u}i nove niti u svoje tkanje. kako nam ka`e Arent. koliko na{eg znati-kako. Ibid. 88. 10 (kurziv R. numquam minus solum esse quam cum solus esset – „Nikad nije djelatniji no kad ni{ta ne ~ini. ne toliko ma{iná.21 Hana Arent ~esto tvrdi da je beskrajni proces mi{ljenja „nalik Penelopinom tkanju.23 Ta je analogija varljiva. o~ito. Vita activa.“20 Arent opisuje sam projekat Vita active kao misaonu ve`bu: 253 Mi{ljenje. 20 21 II . Sada je na{ zadatak da poku{amo da istra`imo kako je nekoliko niti njene analize utkano u platno koje se zove mi{ljenje.

i za zna~enjem nikako nisu totalno nepovezani. Arent po~inje prvi tom @ivota duha. Oslobo|eno zahteva saznanja. Sposobnost mi{ljenja koju je Kant nazvao Vernunft (um) potpuno se razlikuje od saznanja koje traga za istinom.24 Arent prihvata svaku od ovih tvrdnji i tuma~i ih na nov na~in. Mi{ljenje je mo} zahvaljuju}i kojoj postavljamo pitanja na koja nema odgovora. Mi{ljenje pak nikada ne donosi takav rezultat. str.25 Sem toga. nauke. Mi{ljenje. Naprotiv. Mi{ljenje Mi{ljenje Mi{ljenje Mi{ljenje ne donosi znanje kao {to to ~ine nauke. mada ne smemo da poistovetimo ili pobrkamo mi{ljenje i saznanje. ne stvara upotrebljivu prakti~nu mudrost. pitanja na kojima se zasniva svaka civilizacija. Traganje za znanjem i istinom. Da bi razjasnila o ~emu govori.. Iz perspektive Hane Arent. Uspeh saznanja je stvaranje opipljivog proizvoda – znanja. shva}ena kao disciplina koja proizvodi posebnu vrstu znanja. ne re{ava zagonetke svemira. Znanje se prvenstveno bavi istinom.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Filozofija. A potraga za smislom nema (i ne mo`e imati) zavr{etak. vrlo je verovatno da time ne bi izgubili samo sposobnost da proizvode misaone stvari koje nazivamo umetni~kim delima nego i sposobnost da postavljaju sva ona pitanja na koja odgovor postoji. To je mo} kojom te`imo za razumevanjem zna~enja svega s ~im se susre}emo. Postoji sna`na `e| za takvim znanjem. Ibid. ~ak i filozofije. mi{ljenje „ne re{ava zagonetke svemira“. str. te se „uspeh“ mi{ljenja meri njegovom sposobno{}u da uni{ti svoj predmet i krene iz po~etka. citiraju}i Hajdegera (Heidegger). istinsko znanje bi bilo nemogu}e bez mi{ljenja. a mi{ljenje zna~enjem. {to nas ne sputava da ih ipak postavljamo. Znanje je ono {to posti`emo uz pomo} zdravog razuma.. i. Kant ni izbliza nije bio dovoljno radikalan u osloba|anju mi{ljenja od o~eki24 25 Ibid. dok mi{ljenje pretpostavlja znanje: Ako bi se ikad dogodilo da ljudi izgube prohtev za zna~enjem koji ovde nazivamo mi{ljenjem i prestanu da postavljaju pitanja na koja nema odgovora. Najva`nije je napraviti razliku izme|u mi{ljenja i znanja. . Arent se poziva na Kantovo razlikovanje Verstand (ona insistira na tome da se kantovski „razum“ prevodi terminom intellect pre no uobi~ajenim terminom understanding) i Vernunft. zapli}e se u metafizi~ke gre{ke. nam ne daruje neposredno mo} za delovanje. ali postoji i potreba za mi{ljenjem – za mi{ljenjem koje nas vodi preko i iznad onog {to mo`emo da znamo. 62. mi{ljenje po~inje ~u|enjem i poja~ava na{ ose}aj ~u|enja. 254 sporazume u vezi sa Hanom Arent i pomo}i u ra{~i{}avanju terena za njen fenomenolo{ki opis nevidljive i bezvremene delatnosti mi{ljenja.

Ova vrsta mi26 27 255 Ibid. kao da bi se ’vrlini moglo podu~iti’ – jedino se.26 Hana Arent ima na umu jednu od najgor~ih lekcija totalitarizma – lako}u kojom su navike i obi~aji mogli da se transformi{u. navike i obi~aji mogu nau~iti.27 Duboka skepsa Hane Arent u odnosu na obi~aje. niti nam „daruje neposredno mo} za delovanje“.. „Some Questions of Moral Philosophy“. ve} prosto navika eksplicitnog `ivljenja sa sobom. Mi{ljenje samo po sebi „ne stvara upotrebljivu prakti~nu mudrost“. MIT Press. navike i konvencije navela ju je da toliko naglasi mi{ljenje. Arent emfati~no nagla{ava tu stvar u eseju napisanom odmah posle objavljivanja Ajhmana u Jerusalimu: Pretpostavka za ovu vrstu rasu|ivanja nije visoko razvijena inteligencija ili sofisticiranost u pitanjima morala. mo`e dovesti u vezu s na{om mo}i mi{ljenja?“ I nastavlja: „Pod tim ne mislim na to da bi mi{ljenje moglo da urodi dobrim delom. koji od Sokrata i Platona uobi~ajeno nazivamo mi{ljenjem. ali pogubna tendencija da se mi{ljenje poistoveti s nezaustavljivom potragom za nau~nim znanjem. .. i kako se lako one zaborave kada neke nove okolnosti zahtevaju druga~ije pona{anje“. a sla`e se s njim i oko toga da je zaborav istinskog mi{ljenja velika opasnost na{eg vremena – zavodljiva. pomo}u koje razlu~ujemo ispravno i pogre{no.“ „Skoro neprimetno sve je ovo propalo gotovo preko no}i. navika i manira koji bi mogli da budu zamenjeni drugim skupom uz jedva malo vi{e muke od promene manira pri jelu pojedinca ili naroda“. str. Videti razmatranja o tome u mojoj knjizi Hannah Arendt and the Jewish Question. Ovi citati su preuzeti iz niza neobjavljenih predavanja koje je Arent dr`ala 1965. Ova poenta je naro~ito va`na za Hanu Arent. kao skup obi~aja.“ „Bili smo svedoci. str. 1996. Tradicionalni pristupi disciplina morala i etike potpuno su nepodobne da se uhvate u ko{tac s novim vidovima zla vi|enim u na{em veku. i onda kao da je moralnost najednom bila razotkrivena. u kriznim vremenima mi{ljenje mo`e da oslobodi sposobnost rasu|ivanja. totalnog kolapsa svih ustanovljenih moralnih standarda u javnom i privatnom `ivotu tokom tridesetih i ~etrdesetih.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU vanja i zahteva saznanja. 3. „Skoro preko no}i i gotovo bez imalo otpora je tradicionalna zapovest ’Ne ubij’ izmenjena u novi imperativ ’Ubij zbog Firera’.. to jest u~e{}e u ne~ujnom dijalogu izme|u mene i mene same. odnosno na{a mo} da procenimo da li je ne{to dobro ili lo{e. dobro i zlo. a mi vrlo dobro znamo koliko se ~ovek od njih zastra{uju}e brzo odu~ava. ^ak i da mi{ljenje samo po sebi nije dovoljno za prakti~nu mudrost. 146–147.. naime. Ona je bli`a Hajdegeru (koji je tako sna`no uticao na njeno vlastito mi{ljenje o mi{ljenju) u povezivanju mi{ljenja i poezije. Ve} sam naveo pitanje koje Arent postavlja kada je svedo~ila Ajhmanovom „odsustvu mi{ljenja“: „Da li se problem dobra i zla. godine..

zna~i skliznuti u iluziju da ima ~vrstih oslonaca. iako je u korenu svakog filozofskog mi{ljenja. Slavica Stojanovi} i Aleksandar Bajazetov-Vu~en. Harvest Books. ostvaruje mi{ljenje. I. naime. str. gde nikada nisam sama i uvek sam isuvi{e zauzeta da bih mislila. ali nas mo`e spre~iti da toleri{emo zla dela ili da prema njima postanemo ravnodu{ni. „On je bio izvorno nesposoban da izgovori ijednu re~enicu koja nije bila kli{e“. a ti su ga kli{ei {titili od ose}aja realnosti i shvatanja {ta je u~inio. ponovo javlja u The Life of the Mind. onda rasu|ivanje. Prema Hani Arent. dva-u-jednom ne~ujnog dijaloga. 459. u retkim momentima kad odluka mora da padne. Oni ne postoje. The Origins of Totalitarianism. a rasu|ivanje se uvek ti~e pojedina~nog i stvari koje su na dohvat ruke. Ako mi{ljenje. 1998. predstavama odsutnih stvari. Arent. to je sposobnost razlikovanja ispravnog i pogre{nog. prema Arent. ako ne razvije sposobnost „mi{ljenja sa stanovi{ta nekog drugog“. 1973. str.29 Treba da budemo pa`ljivi kako ne bismo pogre{no protuma~ili ono {to Arent ovde govori (i ne govori). 28 . Upor. Manifestacija misli nije znanje. 467. Izvori totalitarizma. To zbilja mo`e da spre~i katastrofe. lepog i ru`nog. na na~in koji danas deluje proro~ki. prev. Ovaj paragraf se. prev. Ona nas ~ak opominje. ako neko ne zastane i razmisli. postaje suvi{e lako pot~initi se zlu. to je o~iglednije postajalo da je njegova nesposobnost govora bila blisko povezana sa njegovom nesposobno{}u mi{ljenja. da „totalitarne ideje mogu itekako da nad`ive pad totalitarnih re`ima. i rezultuje save{}u kao svom nusproizvodu.30 Me|utim. dru{tvena i ekonomska beda ubla`i na na~in dostojan ~oveka“. Feministi~ka 94. No.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 193. nema garancija protiv zla.28 Mi{ljenje se bavi nevidljivim. 6. oni su me|usobno povezani na sli~an na~in kao {to su to svest i savest. „Li~na odgovornost pod diktaturom“. ostvari razliku unutar na{eg identiteta kako je u svesti dat. avgust 1964. The Listener. Ranko Mastilovi}. njihova isku{enja }e se javljati kad god se u~ini nemogu}im da se politi~ka. 256 Hana Arent zaklju~uje tekst „Mi{ljenje i moralna razmatranja“ (esej o kome }emo uskoro detaljno raspravljati) izjavom: {ljenja. Verovati da ih ima (ili da ih mo`e biti). sporedni proizvod osloba|aju}eg dejstva mi{ljenja. mi{ljenja sa sta„Personal Responsibility under Dictatorship“. Social research 38/3 (Fall 1971):417–446. Nav. Re~ 59/5 (2000). nesposobnost mi{ljenja na ovaj na~in bila je Ajhmanova najistaknutija karakterna crta. nije tehni~ka i ne ti~e se tehni~kih problema.) 30 Hannah Arendt. bar za mene. Poput Sokratovog demona. uz neznatne stilske izmene (zahvaljuju}i Meri Makarti ŠMary McCarthy¹). Vol. str. 29 „Thinking and Moral Considerations: A Lecture“. Beograd. „[to du`e ga je neko slu{ao. ~ini ga vidljivim u svetu pojava. mi{ljenje nam ne mora re}i {ta treba da ~inimo. Ona ne poku{ava da odredi nu`ne i dovoljne uslove pod kojima se mogu „spre~iti katastrofe“.

„Why? New Eichmann Notes Try to Explain“. Misle}e ja nema svoje doba. a time i od stvarnosti same“. mo`e okarakterisati kao razvijanje fenomenologije mi{ljenja. 12. shvatam da je `ivot koji se zasniva na poslu{nosti i primanju naredbi veoma udoban. kao {to je pitanje „gde smo kada mislimo?“ Klju~ za re{avanje ovog paradoksa (a da ne izgubimo ose}aj ~udesnog) nalazi se u njenom razumevanju odnosa mi{ljenja i jezika i metafore. A3. Primetili smo da je njen omiljeni trop kojim opisuje delatnost mi{ljenja Penelopino tkanje i paranje. kao ~ista delatnost. Ranko Mastilovi}. The Life of the Mind. Eichmann u Jerusalimu. Kao ljudi koji `ive svoj `ivot u svetu pojava. ne zato {to je lagao nego {to je bio okru`en najpouzdanijim ~uvarima od re~i i prisustva drugih. Kako je onda mogu}a fenomenologija ne~ega {to. str. naro~ito u @ivotu duha.31 Ajhman potvr|uje ono {to Arent emfati~no tvrdi. Beograd. me|utim. mi nismo isklju~ivo misle}a bi}a. kako ga mo`emo dovesti do pojave? Kako prenosimo svoje nevidljive misaone procese u svet govora? Upravo ovde metafora ima klju~nu ulogu. Komunikacija s njim nije bila mogu}a. 257 . nije fenomen? Ipak. prelaza iz egzistencijalnog stanja u kojem mislimo. avgust: A1. ~ak i kada to u~inimo. Arent insistira na tome da je prvenstveno zanima iskustvo mi{ljenja a ne „predmeti misli“. @iveti na taj na~in smanjuje potrebu za mi{ljenjem na minimum.49.“ I nastavlja: „Kad sad pogledam unazad. 98. Izgleda da mi{ljenje. Upor. „Metafora posti`e ’prenos’ (metapherein) izvornog i naizgled nemogu}eg metabasis eis allo genos. 1992. Mi{ljenje se bavi nevidljivim. ne napu{ta nas „poriv da govorimo i na taj na~in ispoljimo ono {to ina~e nikako ne bi bilo deo pojavnog sveta“. ni temporalnost pro{losti i budu}nosti. New York Times. Eichmann in Jerusalem. poslu{nost mi nije nimalo te`e pala nego do tada u `ivotu. Bilo je nezamislivo da ne sledim nare|enja. Kada sam sa dvadeset sedam godina stupio u vojsku. ali. On nam ka`e da mi{ljenje zahteva povla~enje iz sveta pojava. Penguin. mo`emo se povremeno povu}i iz sveta da bismo mislili u samo}i. ^ini sa da ona postavlja nemogu}a pitanja. taj projekat u sebi sadr`i ne{to vrlo paradoksalno. u potpunosti i{~ezava ako nema misaone aktivnosti.33 Javlja se. prev. str. nema „supstanciju“.“32 Napomenuo sam ranije da se projekat Hane Arent. 32 Roger Cohen. u drugo egzistencijalno stanje u kojem smo samo pojave 31 Hannah Arendt. strogo govore}i. pitanje: ako se mi{ljenje bavi nevidljivim. Jo{ jednom se Arent poziva na Kanta da bi istakla da je metafori~ki govor od su{tinske va`nosti za izra`avanje mi{ljenja. Samizdat B92. 2000.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU novi{ta nekog drugog. U svojim pisanim bele{kama on izjavljuje: „Od detinjstva nisam mogao da ne budem poslu{an. Iako svako ima sposobnost mi{ljenja. mi{ljenje (odvojeno od svojih predmeta) nema istoriju. 33 Arent. me|utim.

oktobar 1971: 50–54.“39 Jednom prilikom Hana Arent je okarakterisala Hajdegerove radove na na~in koji se lako mo`e primeniti i na njene vlastite eseje i knjige. 39 Ibid. Filozofi od Parmenida do Hegela (i kasnije) polagali su mnogo na ~istotu istinitog pojmovnog mi{ljenja. 108. 37 Ibid. M. ’zale|ene’ analogije. New Haven. Pravi paradoks nije potreba da se mi{ljenje izrazi metafori~kim jezikom. Bez `ivotnog daha. ~ak i kada je u svojoj rasejanosti izgubio neposredan dodir s njim. 258 me|u drugim pojavama.... Svaki Hajdegerov spis „~ita se kao da je po~injao iz po~etka i samo povremeno preuzimao jezik koji je ve} sam iskovao. jezik pak u kojem su pojmovi samo tragovi. „Martin Heidegger at Eighty“. ljudski duh je mrtav. uz ~iju pomo} se orijenti{e novi tok mi{ljeIbid. 40 Hannah Arendt. 123. 21. {tavi{e. „@ivot duha“. budu}i da oba mislioca ukazuju na intimnu i nerazlu~ivu vezu izme|u mi{ljenja i metafore. 104.36 Zbog toga Arent isti~e „koliko je Hajdeger bio u pravu kada je poeziju i mi{ljenje nazvao bliskim susedima. nije za nju mrtva metafora. ^lanak je izvorno objavljen u nema~kom ~asopisu Merkur 1969. metafora premo{}uje ambis izme|u nevidljivog mi{ljenja i njegovih manifestacija u govoru. metafore i amblemi su niti pomo}u kojih se duh dr`i sveta. New York Review of Books. a njega je prvi filozof koji ih je koristio sigurno bio i te kako svestan“. bez mi{ljenja. str. ur. ve} iluzija filozofa da mogu (i da treba) da umaknu metaforama.34 Metafora je ono {to premo{}uje jaz izme|u nevidljivog mi{ljenja i vidljivog sveta pojava..38 Sam naslov njene posthumne studije o mi{ljenju. „Jedina mogu}a metafora za `ivot duha jeste ose}aj da smo `ivi. samom procesu mi{ljenja slu`e kao modeli koji nam poma`u da se odr`imo na nogama i onda kada naslepo teturamo me|u iskustvima kroz koja nas ne mogu voditi na{a telesna ~ula. neizbe`no su se oslanjali na metafore. Ali kada su poku{avali da iska`u {ta mi{ljenje stvarno jeste. Ovde prepoznajemo zajedni~ke afinitete koje deli s Ni~eom (Nietzsche) i Deridom (Derrida). 1978. i to se mo`e posti}i jedino analogijama“. 38 Ibid. 109.35 „Svi filozofski termini su metafore. 103. str.. One. 34 35 III .“37 Analogije. str. Murray. Yale University Press. str.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 36 Ibid. ~iji se pravi smisao pokazuje kad ih prika`emo u njihovom izvornom kontekstu. godine. ljudsko telo je le{. reprint Heidegger and Modern Philosophy. str. i one jem~e jedinstvo ljudskog iskustva.

str. On nije samo obad i babica. Sokrat je mislilac koji postavlja „pitanja na koja ne zna odgovore“. Uo~i}emo neke zapa`ene razlike. Vredelo bi uporediti sli~nosti i razlike njenog odre|enja Sokrata u tekstu „Mi{ljenje i moralna razmatranja“ (1971) i njene ranije analize u tekstu „Filozofija i politika“ (1954).41 Ponovo se okre}e Sokratu kao modelu. gde je mogao aktivno da vodi dijalog sa sugra|anima. Namerno je te`ila da zarazi druge te{ko}ama koje su za njeno mi{ljenje bile sredi{nje. U sopstvenom unutra{njem dijalogu – njenom dva-u-jednom – nikada nije postigla onakvo slaganje sa sobom kakvo je zahtevao Sokrat. 43 „Thinking and Moral Considerations: A Lecture“. Ovo je dramati~no ilustrovala u dva izuzetno zna~ajna ~lanka. str. onda se mogu}nost mi{ljenja „mora pripisati svima. Bitan doga|aj u `ivotu Hane Arent koji nam mo`e pomo}i da to objasnimo svakako je su|enje Adolfu Ajhmanu i sna`na reakcija koja je usledila po objavljanja Ajhmana u Jerusalimu. onda ne nalazimo sistemati~nu teoriju mi{ljenja.42 Ovoga puta govori o Sokratu – svom modelu – kao o nekome „ko je mislio a da nije postao filozof“. on samo te`i da „odmrzne“ misli. koherentnu teoriju. I pored svega toga. godine: „Mi{ljenje i moralna razmatranja“ i „Martin Hajdeger u osamdesetoj“.. „Thinking and Moral Considerations: A Lecture“. ne mo`e biti privilegija nekolicine“. 41 42 259 . str. Ako mislimo na theoria u modernom pre nego arhai~nom smislu. 44 Ibid.40 Zato su njene refleksije o mi{ljenju istovremeno tako provokativne za mi{ljenje i tako zamr{ene. 429. znaju}i odgovore. postoji duboka.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU nja“.) U „Mi{ljenju i moralnim razmatranjima“. poput Sokrata kome se divila. Razlog nije u tome {to ona uvek raspreda ono {to je izatkala. 431. nego je nalik i „elektri~noj ra`i (ribi koja ima mo}) da parali{e druge a da sama ne bude paralisana“. Arent na po~etku iznosi problem ispitivanja odnosa zla i aktivnosti mi{ljenja.44 U Menonu Platon slika Sokrata kao nekog ko ka`e: „Ne radi se o tome da. 425. uznemiruju}a napetost koju ona nikada ne uklanja i koja dopire do samog sredi{ta njenog mi{ljenja o mi{ljenju i zlu. Prirodno Sokratovo mesto bio je trg. „idealnom tipu“ mislioca koji je primer za ono {to `eli da ka`e.43 Sokrat ne podu~ava nikakvom u~enju. ve} {to mre`a koju stalno iznova tka ima mnogo raspu{tenih niti. (Tekst „Mi{ljenje i moralna razmatranja“ je neznatno revidiran i uklopljen u @ivot duha. {tampana gotovo istovremeno u jesen 1971. Hana Arent bi svakako priznala da njeno vlastito mi{ljenje postavlja pitanja na koja ona ne odgovara. Mnoga njena razmi{ljanja gube `ivotnost i sve`inu kada probamo da ih uguramo u jedinstvenu. Tu nagla{ava da ako „postoji unutra{nja veza izme|u sposobnosti ili nesposobnosti da se misli i problema zla“. Hanu Arent je sedamdesetih godina sve vi{e obuzimalo pitanje odnosa mi{ljenja i zla. gde se pojavljuju i mnoge teme iz teksta „Hajdeger u osamdesetoj“.

slu`io se izgleda metaforom vetra: ’Vetrovi kao takvi su nevidljivi. 433. politi~ki i moralni zna~aj ovakvog mi{ljenja pokazuje se u retkim trenucima istorije kada se „sve raspada. principe i pravila. nemirna potraga za zna~enjem. opasnu jer rasta~e stabilna uverenja i na~ela. str. „bez ikakvih spolja{njih manifestacija. budimo bezbo`ni – a to je suprotno onom {to je Sokrat `eleo da postigne govore}i o pobo`nosti“. a samo ne stvara nikakvu pozitivnu doktrinu. 435. 446. Arent ovako zaklju~uje svoj esej: „Pojava vetra misli nije znanje. Sokrat koji je znao da se mi{ljenje bavi nevidljivim i da je i samo nevidljivo.45 Ukratko. „Nisu bili zadovoljni time {to su podu~avani da misle bez podu~avanja nekoj doktrini.46 Hana Arent nam ka`e da iako nema „opasnih misli“.. te su izmenili nepostoje}e rezultate sokratskog misaonog ispitivanja u negativne rezultate: ako ne mo`emo da defini{emo pobo`nost. Pre }e biti da na njih prenosim zbunjenost koju sam ose}am“. ako ovo mi{ljenje. samo mi{ljenje predstavlja opasnu aktivnost. 260 ja zbunjujem druge ljude. 445.50 U takvim trenucima mi{ljenje nije vi{e marginalna stvar. 52 Ne treba da zaboravimo da je ovaj ~lanak napisan s ciljem da oda po{tovanje Hajdegeru koji nije bio samo ljubavnik Hane Arent nego i njen prvi profesor 45 46 . 49 Ibid.47 Neki Sokratovi sagovornici shvatili su to kao dozvolu da budu cini~ni. 48 Ibid. 47 Ibid./ Sredi{te popu{ta. 434–435. 50 Ibid..“51 Poku{ajmo sada da suprotstavimo to odre|enje mi{ljenja njenom opisu Hajdegera kao mislioca XX veka par excellence. ne}e otkriti {ta je ’dobro’ jednom za svagda.. rasta~e i kriti~ki preispituje sve prihva}ene doktrine./Anarhija je pu{tena u svet. lepog i ru`nog.. To je jedini na~in na koji istinsko mi{ljenje mo`e biti preneto drugima.49 Uprkos tome.48 Ali. 51 Ibid. str. U takvim trenucima mi{ljenje mo`e da oslobodi sposobnost rasu|ivanja o pojedina~nom. i ne potvr|uje ve} rasta~e prihva}ena pravila postupanja“. kakva je ta~no njegova veza sa zlom? „Ono ne stvara vrednosti. Ibid. str. dok su najgori/ispunjeni strastvenom snagom“. „Sokrat nije podu~avao iz prostog razloga {to nije imao ~emu da podu~ava“. to je mogu}nost razlikovanja ispravnog i pogre{nog. ali je mogao da zarazi druge za~u|eno{}u koju je li~no iskusio. str.52 U eseju „MarIbid. kad Najbolji nemaju nikakvih uverenja. str. U pasusu koji sam upravo citirao.. „Mi{ljenje je podjednako opasno po sva na~ela i samo po sebi ne stvara nikakvu pozitivnu doktrinu“. ali nam se pojavljuju i mi nekako ose}amo njihovo prisustvo’“.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.

„Thinking and Moral Considerations“. „gre{ku“. Postoje}e razlike treba razjasniti i klasifikovati.54 On nije upotrebio rasu|ivanje kakvo opisuje Hana Arent – rasu|ivanje koje omogu}ava da se razlikuje dobro od zla i koje mo`e da spre~i katastrofe. Kako god da sudimo o onome {to Hajdeger jeste i nije ~inio 1933. Osuda Hajdegera nije moj primarni cilj. „Martin Heidegger at Eighty“. Hajdegerov primer treba da nas navede da stanemo i razmislimo postoji li ikakva „intrinsi~na veza mi{ljenja i zla“. Me|utim. 446. Hajdegerov osamdeseti ro|endan nije bio prilika za razvijanje temeljite kriti~ke analize njegovog dela i li~nosti. Hana Arent se nikada nije posvetila eksplicitnoj analizi razlika koje su va`ne. U glasinama o Hajdegeru to je prili~no jednostavno re~eno: Mi{ljenje se ponovo vratilo u `ivot. Treba da uzmemo u obzir razlike izme|u Hajdegerovog i Sokratovog mi{ljenja. za koje se verovalo da su mrtva. kulturna blaga pro{losti. kada je oti{la u Marburg 1924. novu ideologiju. te{ko se mo`e re}i da mi{ljenje koje je praktikovao Hajdeger „mora biti pripisano svakome“. mo`da se mo`e nau~iti misliti. pri ~emu se ispostavlja da govore stvari potpuno razli~ite od poznatih. Naprotiv. otrcanih trivijalnosti za koje se pretpostavljalo da ih kazuju. Ono {to me prvenstveno zanima isto je ono {to zanima i Hanu Arent: pitanje odnosa mi{ljenja i zla. godine. 295. zanima {ta nam ovaj ~lanak kazuje o zna~enju mi{ljenja za Hanu Arent. 53 Arendt. str. Postoji u~itelj. a i ta tema je slo`ena i delikatna. nastaju da bi govorila. bio odve} spreman da usvoji novo na~elo. Kada Arent poku{ava da objasni Hajdegerovu tzv. U najmanju ruku. Ona prili~no le`erno sugeri{e da je Hajdeger bio kriv filozofije. kada odluka mora da padne. oslobodilo njegovu sposobnost rasu|ivanja. 54 Arendt. ne verujem ni da bi njegovi najsaose}ajniji branioci tvrdili da je njegovo mi{ljenje oslobodilo mo} rasu|ivanja i rezultovalo „save{}u kao sporednom proizvodu“ te aktivnosti.53 . njena analiza postaje jo{ upitnija.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU tin Hajdeger u osamdesetoj“. Kakav god unutra{nji dijalog da je odlikovao njegovo sopstveno mi{ljenje. bio „profesionalni filozof“. Sem toga. Utoliko mene ovde. Re~ je o misliocu koji je ceo `ivot proveo kao univerzitetski profesor – koji je. kada se sve raspalo. za razliku od misle}eg gra|anina Sokrata. izgleda da se Hajdeger bolje uklapa u opis nekoga ko je. To nije mislilac ~ije je prirodno mesto trg. Sigurno se ne mo`e re}i za Hajdegera da je njegovo mi{ljenje u trenutku krize. Arent nastoji da evocira uzbu|enje koje je izazvala glasina {irom Nema~ke kada je Hajdeger po~eo da predaje: 261 Ovde nije re~ o mi{ljenju nekog gra|anina koji te`i da popravi svoje sugra|ane izvla~enjem istine iz njihovih doxai. pre svega. iako je odli~no pravila distinkcije. str. godine (i kasnije). gotovo da nema dokaza da je Hajdeger vodio istinski sokratski dijalog sa svojim sugra|anima.

262 za „deformation professionale“ tipi~nu za mnoge filozofe koje su privla~ili tirani. 303. i hajdegerijanskog Denken koje te`i da obitava izvan „stani{ta ljudskih poslova“. kolebala se izme|u dva suprotna smera. na mestu gde „~u|enje postaje stalno prebivali{te ~oveka“. {to ga je posle deset grozni~avih meseci pre trideset sedam godina vratilo u njegovo prebivali{te i u njegovo mi{ljenje ugradilo ono {to je do`iveo“. 301. . kao i to da je bila svesna opasnosti oba tipa mi{ljenja: sokratskog dijalo{kog mi{ljenja koje uni{tava stabilnost svih na~ela. nije bio tek jedan u nizu tirana!) Ipak. onda se zave{tanje Hane Arent sastoji u tome da nas u~ini svesnima ovih te{ko}a i aporija koje sama nije razre{ila. U dijalogu koji je vodila sa samom sobom nikada nije razre{ila taj duboki unutra{nji sukob.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. na svom pripadaju}em prebivali{tu mi{ljenja..56 Najinovativnija i najupe~atljivija teza Hane Arent – o postojanju intrinsi~ne veze izme|u zla i na{e sposobnosti mi{ljenja – zavisi od razlikovanja mi{ljenja koje mo`e da spre~i katastrofe od onog koje to ne mo`e. ona tra`i izgovor za Hajdegera kao za nekog ko je „podlegao isku{enju da promeni svoje prebivali{te i ume{a se u svet ljudskih stvari.. str.55 Ovo obja{njenje je nezadovoljavaju}e jer Arent nagla{ava da se nikada ne mo`emo potpuno odse}i od sveta svakodnevnih ljudskih poslova.. str. Jer. nikada nije postigla unutra{nju saglasnost sa sobom {to je za Sokrata bio uslov mi{ljenja. prema Arent. U svom opisu Hajdegera Arent se pribli`ava tvrdnji da je Hajdegerova stvarna gre{ka bila ta {to se upleo u svet ljudskih stvari umesto da je ostao „kod ku}e“. takve aporije zahtevaju otvoren sukob u na{em poku{aju da shvatimo odnos mi{ljenja i zla. (Hajdeger) je bio dovoljno mlad da nau~i ne{to iz {oka kolizije. Ne postoji trajno mesto na kojem lebdi „~isto mi{ljenje“ i „~isto ~u|enje“. Poku{aj da se to u~ini je katastrofalan. tako i Hajdegerevom mi{ljenju. (Iako Hitler. „Martin Heidegger at Eighty“. ako je potraga za smislom beskrajni zadatak. Ibid. S engleskog prevela Marija Mladenovi} 55 56 Arendt. Mo`da joj ide u prilog ~injenica da je mogla da se divi kako Sokratovom. Ne smatram da je Arentova pru`ila zadovoljavaju}i odgovor na to pitanje. 301. Ironi~no je da nas upravo ona upozorava da je isku{enje da se `ivi na „mestu“ ~istog mi{ljenja vrhunska opasnost. Ako u samoj delatnosti mi{ljenja postoji inherentni nemir. U svakom slu~aju. Sokratovo veliko dostignu}e je {to je odoleo tom isku{enju.

za ulogu delatnika i ulogu posmatra~a. koji se u sklopu politi~ke teorije Hane Arent mo`da sre}nije prevodi sa „rasu|ivanje“. su|enje u smislu u kom se ovaj termin javlja kod Kanta u Kritici mo}i su|enja.) Ovom prilikom. SU\ENJE1 U ovom izlaganju poku{a}u da predstavim model rasu|ivanja u politici koji predla`e Hana Arent. 141–142. (Ovo razlikovanje delatnika i posmatra~a ima svoje poreklo u Kantovom Sporu me|u fakultetima. i kod Kanta). zlo. uostalom. teodiceja. dok posmatra~ rasu|uje o doga|ajima kojima je svedok ili koji su se desili u pro{losti. svetsko sudili{te ili }emo zajedno s Kantom sa~uvati autonomiju duha ljudi i povratiti ljudsko dostojanstvo od pseudo-bo`anstva zvanog istorija. „Su|enje“ bi moglo da sugeri{e da je u pitanju vrednosno procenjivanje na osnovu unapred datih normi.1 Arent H. Klju~ne re~i: istorija. su|enje/rasu|ivanje.7 Arent H. Hana Arent ukazuje na jednu dimenziju zla. zapravo. dok je drugi i svakako odlu~uju}i razlog bio taj {to sam htela da skrenem pa`nju i na vrednosni momenat koji postoji u razumevanju rasu|ivanja kod Hane Arent (kao. teodiceja. zlo koje je samo sebi svrha i koje se ne mo`e pravdati krajnjom svrhom istorije (pogotovo ako je ta krajnja svrha sloboda). dakle.Tre}i program Radio Beograda Br. Analiza pokazuje da a) Hana Arent nastoji da Hegelovu koncepciju istorije zameni koncepcijom istorije koja je proizvod su|enja nezainteresovanih posmatra~a (po uzoru na Kantovu estetsku mo} su|enja) i b) da je klju~na ta~ka u kojoj se Hana Arent suprotstavlja Hegelu. u kojima nije sam u~estvovao. {to nikako nije slu~aj kod Hane Arent. na apsolutno zlo. Jedan od razloga zbog kog sam u tekstu alternativno koristila oba termina (i su|enje i rasu|ivanje) je upotreba ovog termina u na{im prevodima Kanta. 930. SUDILI[TE. 263 SNE@ANA OTA[EVI] Inspiracija za ovaj tekst potekla je iz alternative pred koju nas stavlja Hana Arent u @ivotu duha: ili }emo se slo`iti sa Hegelom da je svetska istorija. U pitanju je. . Kod Hegela istorija je proces u kom zlo ~ini jedan od nu`nih momenata dijalekti~kog kretanja istorije ka ispunjenju njene krajnje svrhe. Rasu|ivanje koje sprovodi delatnik vezano je za odluku da se postupi ovako ili onako. HANA ARENT: ISTORIJA. naravno. Kod Hane Arent. postoje dva modela rasu|ivanja. I–II/2009 UDK: 141. bavi}u se samo onim rasu|ivanjem kojim se slu`i 1 U pitanju je engleski temin judging. koja su vezana za dve mogu}e uloge u sferi politi~kog.

i tekst Uobrazilja (Imagination) koji sadr`i njene bele{ke za seminar koji je pratio predavanja u toku istog semestra. Htenje (Willing) i Rasu|ivanje (Judging). Napisana su samo prva dva. Ovo izlaganje }e imati dva dela. Oslanjam se pre svega na njen tekst „Pojam istorije. prir. .tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. nije uspela da do kraja razvije teoriju rasu|ivanja. Osnovna ideja Hane Arent bila je da estetsku mo} su|enja iz Kantove tre}e Kritike primeni na politiku. godine ona ka`e: „^itam Kritiku mo}i su|enja sa sve ve}im odu{evljenjem. koje je Hana Arent odr`ala na New School for Social Research tokom zimskog semestra 1970. Njegova pohvala ’op{teg ~ula’ koja se tako ~esto nipoda{tava. Njeno glavno teorijsko delo (pored Vita activa) @ivot duha (The Life of the Mind) trebalo je da sadr`i tri dela: Mi{ljenje (Thinking). Da{a Duha~ek & Obrad Savi}. 264 posmatra~ kada razmi{lja o pro{losti. 103. prir. 2002. Drugi deo izlaganja bi}e posve}en rasu|ivanju i njegovoj ulozi u konstituisanju istorije. Beogradski krug. te da velika i divna dela. fenomen ukusa. @enske studije. str. Tu se krije prava Kantova politi~ka filozofija. U prvom }u poku{ati da predstavim razvoj pojma istorije od antike do modernog doba. Ova knji`ica sadr`i postscriptum poglavlja „Mi{ljenje“ iz @ivota duha. U pismu Karlu Jaspersu od 29. godine pod naslovom Predavanja o Kantovoj politi~koj filozofiji (Lectures on Kant’s Politcal Philosophy. ’pro{ireni na~in mi{ljenja’ koji je sastavni deo su|enja jer bez njega ne bi moglo da se misli sa stanovi{ta drugog ~oveka.. godine. niz predavanja.. koji se uzima ozbiljno kao osnovni fenomen su|enja. i ona koja su stvorili Heleni. anti~ki i moderni“ („The Concept of History Ancient and Modern“ u knjizi Betveen Past and Future). Zahtev za komunikativno{}u. onako kako ga je razumela Hana Arent.. na`alost. Glavni razlog je to {to upravo ova vrsta rasu|ivanja treba da bude model za koncepciju istorije koju zagovara Hana Arent. avgusta 1957. Glavni tekstovi o rasu|ivanju sabrani su i objavljeni 1982.“2 Ona. a ne u Kritici prakti~kog uma. Ronald Beiner). kao i ona koja su 2 Preuzeto iz D`erom Kon „Zlo i pluralnost: put Hane Arent do prvog dela knjige @ivota duha“ u Zato~enici zla: Zave{tanje Hane Arent. koji je napisan radi toga da se vremenom ne bi umanjio zna~aj onoga {to je ~ove~anstvo stvorilo. a koja bi trebalo da se suprotstavi Hegelovom razumevanju istorije kao svetskog sudili{ta. Analizu anti~kog shvatanja istorije Hana Arent po~inje skretanjem pa`nje na re~enicu kojom Herodot (koga je Ciceron nazvao ocem istorije) po~inje svoju istoriju: Istorija Ovo je pregled istorije Herodota Halikarna{anina.

str. „The Concept of History – Ancient and Modern“ u Between Past and Future.“ Isto. so to speak. U tom smislu su Homer i HePlaton. 1990. „great things are self-evident. cuts through the circular movements of biological life. on je vezan za linearan vremenski tok koji ima svoj po~etak i kraj: „Ovo je smrtnost: kretati se pravolinijski u univerzumu gde se sve {to se kre}e. H. kre}e u krug. Opevana u epovima ili ispri~ana u istorijskim spisima uzorna dela obezbe|uju onima koji su ih po~inili besmrtnu slavu. Me|utim. vremenom ne umanji. 42. which.“4 Samo je pojedina~ni ~ovek smrtan: „Ljudi su ’smrtnici’. The morality of man lies in the fact that individual life. O. za razliku od onoga {to je priroda stvorila. me|utim. Besmrtnost je isprva bila dar pesnika junacima. ukoliko se uop{te kre}e. Njegova besmrtnost se manifestuje u tome {to za sobom ostavlja decu svoje dece te uvek ostaje jedan te isti i tako ra|anjem neprestano ima udela u besmrtnosti. i ~oveka kao vrstu besmrtnim: „Jer ljudski rod je. tako re}i. the only mortal things there are. Ovaj cirkularni protok vremena ~ini biljne i `ivotinjske vrste besmrtnim.¹ 265 .. trudili da budu uzorni – najbolji me|u jednakima. prirodno povezan sa celokupnim tokom vremena. The Viking Press. neprestano je povezan sa njim i osta}e tako. 1971. ispada iz ovog ve~nog kru`enja. 52. ona sijaju svojim sjajem“. naru{avaju ovo kru`no kretanje i Hana Arent ka`e da su za Grke predmet istorije upravo ovi prekidi u kru`nom kretanju prirode. rises out of biological life. re~ je o tome da se zna~aj onoga {to je ~ove~anstvo stvorilo. Velika dela su „samoo~igledna. if it moves at all.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Dakle. shine by themselves“. Shvatanje istorije uvek je najte{nje spregnuto s razumevanjem vremena. kru`no kretanje prirodnih ciklusa u kojima se odvija nastajanje i nestajanje. kako to Hana Arent na vi{e mesta ponavlja. pojedina~ni `ivot se utapa u kru`no kretanje biolo{kog `ivota. jedine smrtne stvari kojih ima…“5 Ukoliko nije obele`en velikim delima. O. Beograd. str. ve} i delatnika i pesnika. uzorna dela. a b…oj with a recognizable life-story from birth to death. This individual life is distinguished form all other things by the rectilinear course of its movement. ne bi bila zaboravljena (i zato da bi se objasnilo za{to je izme|u Helena i varvara dolazilo do ratova). „Arendt. 3 4 stvorili varvari. „This is mortality: to move along a rectlinear line in a universe where everything. Gr~ko vreme je prirodno vreme. velika.¹ Individulani ljudski `ivot. Zakoni. Upravo u delanju su se Grci.“3 Škurziv S. sama po sebi veli~ina nekog dela nije bila dovoljna da osigura besmrtnost delatniku. 721c. Škurziv S. for animals exist only as members of their species and not as individuals. New York. 6 Isto. moves in cyclical order.6 Me|utim. BIGZ. zw». 5 „Men are ’the mortals’. Pesnici su pevaju}i o velikim delima ~inili da delatnik i njegov ~in nad`ive ne samo pam}enje onih koji su bili posmatra~i i svedoci.

Ono {to je va`no za gr~ko shvatanje istorije jeste da su svi ti doga|aji mogli i da se ne dese i da su velika dela proizvod ljudske slobode. Za razliku od gr~ke istorije. javlja unutra{nja protivre~nost u hri{}anskom shvatanju istorije: s jedne strane. 266 siod bili prete~e istori~ara. Svjetlost. Zagreb. naravno. u hri{}anstvu istorija je neprekidno. koja je riznica uzornih velikih dela koja iska~u iz neprekidnog kru`nog kretanja prirode i vremena. ono {to je pro{lo oti{lo je nepovratno. ono je proces ~ija svrha. Bog motivi{e istorijske aktere da delaju u skladu sa njegovim planom. Sva `iva bi}a su stvorena i mogu biti uni{tena. Ni{ta {to se doga|a nije nu`no. odnosno kazna.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. zadatak istori~ara je da velika. „Ova koncepcija istorije bila je sasvim suprotna deterministi~koj. koja su eksces u kru`enju prirode. Globus. str.“7 Hri{}anstvo sa sobom donosi potpuno suprotno shvatanje vremena i istorije. nijedan istorijski doga|aj nije nu`an i odgovornost za istorijske doga|aje le`i na ljudima.. Procesualnost je va`na karakteristika hri{}anskog shvatanja istorije koja nije bila prisutna kod starih Grka. 32. kontinualno kretanje. on je motivisao ~oveka za proces realizacije svoje namere. Ovde se. napredovanje u ostvarenju Bo`je namere. uzorna dela sa~uva od zaborava i obezbedi im besmrtnost. jer Grci su smatrali da je tok istorije fleksibilan i otvoren za plodotvorne modifikacije koje dobro upu}ena ljudska volja mo`e da vr{i. . Hana Arent se o{tro suprotstavlja ovom stanovi{tu podvla~e}i da je se7 Kolingvud. Ovaj procesni karakter sa~uvan je i u modernom shvatanju istorije. Besmrtnost je unapred garantovana. Robin. D`. Istorija je za Grke bila pri~a ili riznica pri~a o takvim delima. istorijski akteri su obdareni slobodnom voljom. Jedino je ~ovek besmrtan. Oformljen je jedan novi stav prema istoriji po kom je istorija proces. Neki teoreti~ari su smatrali da sekularizacija do koje dolazi krajem srednjeg veka i nastavlja se u renesansi. deli se pravda delatnicima i posle Stra{nog suda sledi nagrada. I samo vreme ima po~etak i kraj. data. 1986. Na kraju istorije. Ideja istorije. Dakle. ~uva kontinuitet transformacije religijskih i transcendentih kategorija u svetovne kategorije. zapravo. Istorija od svog nastanka napreduje u skladu s Bo`jim provi|enjem do svog kraja. koje napreduje od po~etka ka kraju. imaju svoj po~etak u vremenu i svoj kraj. ona vi{e nije ne{to {to treba osvojiti. Bog je predeterminisao ciljeve koje ljudi `ele. kru`nica je prekinuta. ~iji smisao prebiva izvan njega samog. Sarajevo. Priroda kao i sve stvari u njoj su prolazne. s druge strane. Iza ove protivre~nosti lako se mo`e prepoznati stari problem pravdanja zla u svetu – problem teodiceje.

postaje kod Hegela imanentno. Op{te mesto u interpretaciji Hegela jeste da je on transcendenciju u~inio imanentnom.8 267 Tako. Provi|enje postaje lukavstvo uma. F. To je mo`da najsa`etije izra`eno [ilerovim stihom: Svetska istorija je svetsko sudili{te. ono {to je oduvek bio po sebi – slobodan.. svrhu. str. G. Ideja je da se apsolutni duh razvija kroz istoriju dok ne postane. koji Hegel preuzima u Filozofiji prava (§340) i Enciklopediji (§548). zajedno s Kantom. Svaki istorijski doga|aj je istovremeno i presuda njegovim akterima. sa svim prizorima koji se smenjuju i koje njene hronike prikazuju. svoj cilj ka kojem se kre}e.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU kularizacija razdvajanje religije i politike. i svetska istorija se razvija u skladu sa tom logikom (logika ima izuzetno va`no mesto u totalitaristi~kim ideologijama). pa da je tako zapravo prekid. Filozofija istorije. razvojni proces i ostvarivanje duha – to je istinska teodiceja. 2006. Beograd. a metafiziku izjedna~io sa filozofijom istorije. ili mo`emo. Dovr{enje ovog razvoja je kraj istorije. kojoj Hana Arent poku{ava da se suprotstavi. telos. ali ne treba prevideti da je teolo{ki kategorijalni aparat utemeljen zapravo vi{evekovnim filozofskim radom i da je odvojiv{i religiju i politiku. na}i }emo se pred jedinom alternativom koje ima u ovim stvarima – ili mo`emo zajedno sa Hegelom re}i: Die Weltgeschichte ist das Weltgericht. On je teolo{ke kategorije pretvorio u metafizi~ke. Ona je svakako u pravu kada podvla~i ovaj aspekt sekularizacije. provi|enje. Samo saznanje mo`e da pomiri duh s istorijom sveta i sa stvarno{}u – saznanje da ono {to se dogodilo i {to se svakoga dana doga|a ne samo da nije bez Boga ve} i da je u su{tini njegovo delo. ono {to je u hri{}anskom shvatanju istorije bilo transcendentno. Da je istorija sveta. ali daleko od toga da su filozofske kategorije ostale netaknute teologijom. mo`e sasvim dosledno da se shvati kao sekularizacija koja ~uva kontinuitet s va`nim hri{}anskim kategorijama. 516. opravdanje Boga u istoriji. To napredovanje ima svoju unutra{nju logiku. sa~uvati autonomiju duha ljudi i njihovu mogu}u nezavisnost od stva8 Ovde nas Hana Arent stavlja pred klju~nu teorijsku odluku: Hegel. a sve {to se desi u me|uvremenu su razvojne etape duha posredstvom kojih on postepeno napreduje ka svom cilju. a istorija obavlja funkciju poslednjeg suda. jer svaki doga|aj ima svoje mesto u jednom istorijskom procesu koji ima svoj krajnji ishod. sekularizacija oslobodila filozofski kategorijalni aparat hri{}anske dogme. prepu{taju}i kona~an sud Napretku. {to Hegel ne samo da ne krije ve} ekspilicitno iznosi kao svoju nameru. Kona~no. i za sebe. stra{ni sud i nagrada/kazna za istorijske aktere koja dolazi tek po svr{etku istorije. Ovo podvla~im zbog toga {to Hegelova koncepcija istorije. Fedon. diskontinuitet s jednim teorijskim okvirom. . V.

jer su to periodi harmonije – periodi kada suprotnost nedostaje. or we can maintain with Kant the autonomy of the minds of men and their possible independence of things as they are or as they have come into being. If that is so. 268 Pitanje je prosto: da li smo spremni da svaki istorijski doga|aj razumemo kao korak napred u kretanju istorije ka ispunjenju svoje kona~ne svrhe. we may reclaim our human dignity. 11 Karl Levit. Svjetska povijest i doga|anje spasa. s jedne strane. da tako ka`emo. str. tako da bi se zlo u svetu moglo shvatiti. tokom dugog vremena.. pseudo-bo`anstva modernog doba zvanog istorija. G. Svjetlost. . da je ta svrha ostvarena u svetu i da se zlo nije pored nje kona~no izborilo za autoritet. koje je negacija zate~enog stanja stvari: „Svetska istorija nije tlo sre}e.. To pomirenje mo`e da se postigne samo pomo}u spoznaje onog {to je afirmativno. osnovni problem kojim se bavi Hana Arent.¹ ri kakve jesu ili kakve su postale… Ako je to tako.“13 Zlo o kom Hegel govori ima svoje racionalno opravdanje: ono u~estvuje u napredovanju svetskog duha ka slobodi. The Life of the Mind. 216.. Filozofija istorije. Filozofija istorije. V. a s druge strane. 25–26. u tom pogledu. ali da poreknemo njeno pravo na to da bude vrhovni sudija. Hana Arent nas suo~ava sa jednom mogu}no{}u koja je otelo9 Arendt H.“11 Škurziv S.. F. Zlo podsti~e na borbu. na prevladavanje zla. O. 34... mi mo`emo povratiti na{e ljudsko dostojanstvo. Zagreb. a da ne poreknemo zna~aj istorije. Problem zla je kod Hegela re{en time {to je dobio specifi~nu istorijsku ulogu – ulogu negativnog podsticaja. teodiceja. without denying history’s importance but denying its right to being the ultimate judge. 21. suprotstavljaju}i se Hegelu.9 I kona~no. „Thinking“. Periodi sre}e jesu prazni listovi u njoj. str. „Finally we shall be left with the only alternative there is in these matters – we either can say with Hegel: Die Weltgeschichte ist das Weltgericht.12 Škurziv S. 87. 10 Hegel. O. jeste problem opravdanja zla u svetu. u ime ovog kona~nog pomirenja.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 12 Hegel. u kojem ono {to je negativno i{~ezava u ne{to {to je podre|eno i prevladano. win it back. 13 Isto. August Cesarec. o tome {ta je zaista krajnja svrha sveta..“10 Ostanemo li kod Hegela moramo se pomiriti s tim da su „sve `rtve koje su polo`ene na zemaljski oltar opravdane. Sarajevo. 1990. „Ta krajnja svrha jeste ono ~emu se te`ilo u svetskoj istoriji i ~emu su se.“.¹ O kakvom pomirenju je re~? [ta se miri sa ~im? Na{e razmatranje jeste. G. V. na prostranom oltaru Zemlje prinosile sve `rtve. from the pseudo-divinity named History of the modern age. as it were. opravdanje Boga. str. str. leaving the ultimate judgment to Success. ponovo ga preoteti od. a misle}i duh mogao pomiriti s ~injenicom da zlo postoji. mo`e da se postigne pomo}u svesti. F. Zaista se nigde takvo pomiruju}e saznanje ne zahteva vi{e nego u op{toj istoriji. str.

“17 Ova krajnja nekorisnost zla koje su sa sobom nosili logori smrti navodi Hanu Arent da posegne za Kantovim pojmom radikalnog zla. Harcourt Brace & Company.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU tvorena u logorima smrti. 236.“16 Kako je ve} istakla u istom tekstu: „Izgledalo je kao da su nacisti bili uvereni da je od ve}eg zna~aja voditi fabrike za istrebljivanje nego dobiti rat. da se nikakvi vojni obziri ne smeju ispre~iti programu istrebljivanja. postoji sredstvo da se ovaj suvi{ak otkloni – atomska bomba: ni{ta vi{e ne garantuje opstanak ~oveka na zemlji.“14 Ovo zlo nije po~injeno na {tetu jednih a u interesu drugih – „nijedan ~ovjek od toga nema nikakve koristi“15: „. str.. HeArent. the establishment of costly factories. gasne komore nisu koristile nikome. A Himlerova kancelarija je izdavala nare|enja jedna za drugim. 14 269 .. Radikalno zlo i ~oveka kao ~oveka ~ini suvi{nim. Jerome Kohn. str. da ~ove~anstvo mo`e postati suvi{no: ne mo`emo se uzdati u to da }e lukavstvo uma premostiti jaz izme|u besmisla radnji.. 16 „For the thruth was that while all other anti-Jewish measures made some sense and were likely to benefit their authors in some way. New York. during a period of acute shortage of rolling stock. H. To je mogu}nost jednog apsolutno besmislenog zla – apsolutnog zla: „Ako je istina da se u poslednjim scenama totalitarizma pojavljuje apsolutno zlo (apsolutno jer se vi{e ne mo`e tuma~iti ljudski shvatljivim motivima). „Social Science Techniques and the Study of Concentration Camps“. 15 Kant.. H. ^injenica sa kojom Hana Arent nastoji da nas suo~i je da. London. u Essays in Understanding.“ Isto. 1994. Feministi~ka izdava~ka ku}a 94. a s druge strane. Izvori totalitarzma. The deportations themselves. dok je Kantovo radikalno zlo deo ljudske prirode. Beograd. the gas chambres did not benefit anybody. koje ona smatra samom su{tinom totalitarnih re`ima. zlo na koje ukazuje Hana Arent okrenuto je protiv ljudske prirode.. the man power employed and badly needed for the war effort… And the office of Himmler issued one order after another… that no economic or military considerations were to interfere with the extermination program. izme|u iracionalnosti delatnika i krajnje svrhe istorije.. str. koliko `rtvu toliko i po~inioca. prir.. Me|utim. 17 „It was as though the Nazis were convinced that it was of greater importance to run extermination factories than to win the war. Krajnja konsekvenca je da ljudi. San Diego. Same deportacije u periodu akutnog manjka vozova. Religija unutar granica ~istog uma. 31.. xii. dok su sve ostale antijevrejske mere imale nekog smisla i verovatno koristile svojim tvorcima. BIGZ. postoji ideologija koja ~oveka kao ~oveka mo`e u~initi suvi{nim. lo{e upotrebljena ljudska snaga koja je bila preko potrebna za ratne poduhvate. 1990. Nije u pitanju puka nekorisnost ~ina koji je zao. 1998. I. uspostavljanje skupih postrojenja. 233. Beograd. ta~no je isto tako da bez njega mo`da uop{te ne bismo istinski spoznali potpunu prirodu zla.“ Arendt. str.. s jedne strane. Nemamo razloga da verujemo u nu`an progres ~ove~anstva.

ovaj obrazac. uzro~nost u istoriji ili pak eshatologiju.. {to nismo u stanju da podvedemo pod ve} razra|ene kategorije dru{tvenih nauka.. koje je dovelo do mnogih kontroverzi. postoje neke klju~ne razlike izme|u nje i Aristotela.“20 Ono {to se vi{e nikako ne sme raditi to je pravdati zlo svrhom polo`enom u istoriju. Nolit. me|utim.19 Verovala je da }e „problem zla biti temeljno pitanje posleratnog intelektualnog `ivota u Evropi. Vidi: Vila... 18 19 . njegovo opravdanje je polo`eno u krajnju svrhu kretanja istorije: „. banalnost zla i ideja reprezentativnog po~inioca“ u Zato~enici zla: Zave{tanje Hane Arent. racionalni princip koji determini{e istoriju. Dejna R. sakrivenom od o~iju i delatnika i posmatra~a. 2002. On je za nju predstavljao put u nepoznato. 1972. E.“18 Problem zla ostao je jedan od centralnih problema Hane Arent. u Essays in Understanding. primeni na opravdanje svakog oblika zla. H. da pristupi strogoj nau~noj analizi. Mogu}nost za de{avanje ne~eg potpuno novog u istoriji prebiva u prirodi delovanja. Beogradski krug. 270 gelov poku{aj da svoju dijalektiku u~ini do kraja umnom i da u konkretnim istorijskim oblicima borbe prepozna razlo`no kretanje svetskog duha. bez po~etka i bez kraja. a kasnije ju je doveo do otkri}a povr{nosti i banalnosti zla. 20 Arendt. Iz tekstova Hane Arent o~igledna je njena naklonost prema anti~kom shvatanju istorije. Ono {to Hana Arent po svaku cenu nastoji da izbegne jeste nu`na veza izme|u istorijskih doga|aja... Pro{li doga|aji su za nas me|usobno povezani i mo`e se govoriti o onome {to je u~inilo mogu}im neki istorijski doga|aj. a pro{lost razumevamo kao proces. Mit o dr`avi. ako ni zbog ~ega drugog ono zbog savremenog razumevanja vremena. isprva u dubinu do samog korena zla.. Nijedan drugi politi~ki sistem nije toliko u~inio za pripremu fa{izma i imperijalizma koliko Hegelovo u~enje o dr`avi. 268. Istorija je ispunjena doga|ajima od kojih nijedan nije morao da se desi. Principijelno odstranjivanje ove mogu}nosti zahtevalo je ponovno promi{ljanje pojma istorije. „Savest. Za razliku od Aristotela kod koga je delovanje uvek aktualiKasirer. Totalitarizam je primer za jedan takav istorijski doga|aj.. Me|utim.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. str. ^esto se u literaturi mo`e prona}i da Hana Arent preuzima Aristotelov pojam delovanja.. Da{a Duha~ek & Obrad Savi}. „Nightmare and Flight“. str. Ovo pomeranje. tragi~na sudbina Hegelova bila je u je tome {to je on nesvesno oslobodio okova najiracionalnije sile koje su se ikada pojavile u ~ovekovom dru{tvenom i politi~kom `ivotu. I uvek postoji mogu}nost da se dogodi ne{to potpuno novo {to nismo u stanju da opi{emo preko gotovih izra|enih obrazaca. Na{e vreme je linearno vreme. 50–75. otvara mogu}nost da se apstrahovan. str. @enske studije. 134. prir. Beograd. ona sama uvi|a da je takvo shvatanje istorije za nas nepovratno izgubljeno. moglo bi se pripisati njenoj `elji da demistifikuje i sekularizuje pojam zla.

Vita activa. Ovaj karakter delovanja ima poreklo u ljudskoj prirodi: „Ljudska pluralnost.. H. str. Zbog ~ega je Kantova tre}a kritika proizvela kod Hane Arent odu{evljenje o kojem svedo~i pismo Jaspersu iz 1957. The life of the Mind. Zagreb.“ Arendt. str. zavisna od ~injenice da postoje.. Da ljudi nisu razli~ni. Delovanje je zapo~injanje jednog novog kauzalnog lanca. 21 22 271 Su|enje . H. mi zapravo podvodimo pojedina~no pod op{te. Hegelov posmatra~ postoji strogo u jednini: filozof postaje organ Apsolutnog Duha a taj filozof je sam Hegel.. Mo} su|enja je funkcija razuma koja nam omogu}ava da dovedemo u vezu op{te i pojedina~no. u jednom podru~ju svog delovanja. 1991. samo }u ukratko da podsetim na samu estetsku mo} su|enja i na ulogu koju ona ima u dono{enju sudova ukusa kod Kanta. kao i zahtev za komunikativno{}u – sve ono {to Hana Arent nabraja u pismu. and this is why he could arrive at a political philosophy. 96. „Kant’s spectators exist in the plural..“21 Da bi obezbedila aparat kojim se mogu zahvatiti ovi neponovljivi i jedinstveni doga|aji koji sa~injavaju ljudsku istoriju.. svako ljudsko bi}e druga~ije od bilo kojega drugog koje jest. mo} su|enja. proizlaze i potreba za nekakvim zajedni~kim ~ulom. za razliku od razuma i uma. Hegel’s spectator exists strictly in the singular: the philosopher becomes the organ of the Absolut Spirit. Pre nego {to pre|em na izlaganje na~ina na koji Hana Arent pro{iruje Kantovu estetsku mo} su|enja na podru~je istorije. naime pojmove razuma i utiske ~ula. ono podrazumeva nastajanje ne~ega {to ranije nikada nije postojalo i {to se nikada ne mo`e ponoviti. pokaza}e se. ili ono {to Kant naziva kauzalitet iz slobode. Kada rasu|ujemo. Hana Arent se okre}e Kantovoj estetskoj mo}i su|enja i tu (a ne u Kantovoj prakti~koj filozofiji ili u tekstovima iz filozofije prava i dr`ave) pronalazi Kantovu nenapisanu politi~ku filozofiju. godine? Verovatno stoga {to je. ne ~ovek. bilo je ili }e biti. Hana Arent delovanje shvata po uzoru na creatio ex nihilo. 142. Podru~je u kojem je kod Kanta delatna ova vrsta mo}i su|enja je podru~je sudova ukusa. i to je razlog zbog koga je on mogao da do|e do filozofije politike. za sporazumijevanje im ne bi trebali ni govor ni djelovanje. sensus communisom. jedina saznajna sposobnost koja je. ve} ljudi u mno`ini: „Kantovi posmatra~i postoje u mno`ini. ima dvojak karakter jednakosti i razli~nosti. August Cesarec. Nedostatak mo}i su|enja jeArendt.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU zacija neke ve} date mogu}nosti. osnovni uvjet i djelovanja i govora.“22 Iz ove zavisnosti od pluraliteta ljudi. i potreba za pro{irenim na~inom mi{ljenja. and the philosopher is Hegel himself. „Mo} su|enja je specifi~na oznaka takozvane zdrave pameti.

Me|utim. Bezinteresno ovde zna~i da sam ravnodu{na prema postojanju predmeta predstave koja mi se dopada. Kada sudimo o doga|aju iz pro{losti. 1990. Dakle. ve} ih dovodimo u vezu s na{im ose}anjem zadovoljstva i nezadovoljstva. Estetska mo} su|enja koja je jedna podvrsta refleksivne mo}i su|enja zadu`ena je za dono{enje sudova ukusa. tu postoji jedan ograni~avaju}i uslov: to dopadanje mora da bude bezinteresno. naime (a to je ona koja nas zanima) kre}e se od pojedina~nog ka op{tem. I. to jest onaj ko ne u~estvuje u samoj predstavi i u tom smislu nije zainteresovan. kako ka`e Hana Arent. ima poziciju sa koje mo`e da sagleda celinu i o njoj da sudi. obrasci koji daju jedinstvo onoj raznovrsnosti koju opa`amo ~ulima. Me|utim. Predmet takvog dopadanja naziva se lepim. BIGZ. Ve} po definiciji. 272 ste upravo ono {to se zove glupost. Refleksivna mo} su|enja. koji }e imati odjeka i u teoriji rasu|ivanja Hane Arent: 1) Ukus predstavlja mo} prosu|ivanja jednog predmeta ili neke vrste predstavljanja pomo}u dopadanja ili nedopadanja bez ikavog interesa. i jednoj takvoj mani apsolutno se ne mo`e pomo}i. samo posmatra~. Kod Kanta pojmovi slu`e kao pravila. Iz op{tosti pojma proizlazi i op{te prihvatanje saznajnih sudova. Ukoliko je odgovor potvrdan donosimo sud da je predmet lep. da taj doga|aj izmi~e na{im klasifikacijama i teorijsko-pojmovnom aparatu. celina doga|aja mu izmi~e. kada rasu|ujemo o tome da li je neki predmet lep ili nije. ve} se pitamo da li on u nama proizvodi ose}anje zadovoljstva.. a ipak lepo izaziva op{te dopadanje. delatnik koji u~estvuje u istorijskom doga|aju ~ini deo doga|aja. empirijski pojmovi proizvode. str. moramo uzeti u obzir mogu}nost da nemamo gotov obrazac pod koji }emo ga podvesti. kod estetskih sudova izostaje pojam o onome {to je lepo. Beograd. Kritika ~istog uma.. Ukus je kod Kanta mo} prosu|ivanja onoga {to je lepo. Pomo}u nje se predstave upore|uju. povezuju. Ona ~ak odbacuje mogu}nost da postoji kona~an broj op{tih obrazaca pod koje bismo mogli da podvedemo istorijske doga|aje.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Kada donosimo ovu vrstu sudova mi ne dovodimo predstave u vezu s pojmovima razuma da bismo stekli nekakvo znanje.. shva}ene kao sposobnosti da se pokrene nov lanac doga23 Kant. Ova mogu}nost proizlazi iz ljudske slobode. . Ideja istorije kod Hane Arent odbacuje pretpostavku da bi moglo da postoji nekakvo op{te pravilo po kom se odvija istorija. 2) Drugi momenat suda ukusa ka`e da je lepo ono {to bez pojma izaziva op{te dopadanje.“23 Kada imamo op{ti pojam pod koji }emo podvesti neke ~ulne utiske tada smo zapravo u prilici da sti~emo nekakvo znanje i tada Kant mo} su|enja naziva odredbenom. Odredbena mo} su|enja se kre}e od op{teg ka pojedina~nom. mi ga ne podvodimo pod neki op{ti pojam. 124f. Kao u pozori{tu. U „analitici estetske mo}i su|enja“ Kant navodi ~etiri momenta suda ukusa.

BIGZ. potpuno razli~ita jedno od drugog..HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Istorija je za Hanu Arent podru~je ljudske slobode i kao takvo ono je slobodno od svake nu`nosti. 40. i {to nikada vi{e ne mora da se ponovi.“24 Me|utim.“ Arendt. str. to jest jedne takve mo}i prosu|ivanja koja se u svojoj refleksiji obazire u mislima (a priori) na na~in predstavljanja svakog drugog ~oveka da bi svoj sud oslonila takore}i na celokupan ljudski um. da se uradi ne{to {to se nikada ranije nije desilo. kod Hane Arent op{te ~ulo ima konstitutivnu ulogu ne samo za rasu|ivanje o istoriji ve} za uspostavljanje celokupnog iskustva. To se pak de{ava na taj na~in {to svoj sud oslanjamo na sudove drugih ljudi. The Life of the Mind. 25 Kant. bavljenje njime bi nas odvelo pre u kritiku Kanta nego {to bi nas dovelo do elemenata koje Hana Arent ugra|uje u svoju teoriju rasu|ivanja. Kant ka`e da pod sensus communis mora da se razume ideja nekog zajedni~kog ~ula. Mo`da ~ak i va`niju. a to je op{te ~ulo – sensus communis. poti~u}i iz onih subjektivnih uslova koji bi se lako mogli smatrati za objektivne. iz njega proizlazi ose}anje stvarnosti opa`anja: „pet ~ula. 273 Kod Hane Arent sensus communis ima jo{ ozbiljniju ulogu. Na{e iskustvo sveta je intersubjektivno. . Ako bismo mogli re}i da kod Kanta op{te ~ulo ima korektivnu ulogu. prenose}i se u polo`aj svakog drugog ~oveka. Ovaj moment suda ukusa kod Kanta je najudaljeniji od stanovi{ta Hane Arent. Uslov mogu}nosti ovog nu`nog dopadanja po~iva pod jednim subjektivnim principom. ~lanovi iste vrste imaju 24 „The opposite of necessity is not contingency or accident but freedom. i to ne toliko na njihove stvarne koliko. 1991. Kritika mo}i su|enja. Tek u komunikaciji s drugim bi}ima koja na isti na~in opa`aju svet kao i mi mo`emo da izgradimo sopstveno iskustvo. imaju isti zajedni~ki predmet.. Lepota jeste forma svrhovitosti jednog predmeta. 182–183. Beograd. H. naprotiv na njihove mogu}e sudove. da na{e sudove oslobodi od gre{aka koje proizlaze iz subjektivnih uslova koji nas ograni~avaju u rasu|ivanju. op{te ~ulo ili sensus communis ima podjednako va`nu ulogu u dono{enju sudova o istoriji kao {to ima kod Kanta u dono{enju sudova o lepom. i time izbegla iluziju koja bi. 60. pri ~emu apstrahujemo samo od onih ograni~enja koja slu~ajno stoje u vezi sa na{im vlastitim prosu|ivanjem…25 |aja. Stoga se u ovoj prilici ne}emo upu{tati u njegovo razmatranje. str. i iako nije nezanimljiv. pa i od nu`nog dopadanja. Lepo je ono {to se bez pojma saznaje kao predmet nekog nu`nog dopadanja. Pro{ireni na~in mi{ljenja (na kom po~iva sensus communis) je na delu ve} prilikom sticanja iskustva o svetu. imala {tetan uticaj na sud. I. Nu`nost ima svoje mesto u podru~ju mi{ljenja a „Šs¹uprotnost nu`nosti nije kontingencija ili slu~ajnost ve} sloboda. ukoliko se ona na njemu opa`a bez predstave o nekoj svrsi.

~esto }emo biti u situaciji da nemamo gotove obrasce pod koje mo`emo da podvedemo neki konkretan doga|aj (upravo zbog jedinstvenosti ljudskog delovanja koje svoje poreklo ima u slobodi). 26 . umetni~ko delo pojavljuje kao neka vrsta pojedina~nog pravila. me|utim. uzornog dela.. sla`u se oko njegovog identiteta.“27 S obzirom na to da nemamo pojam pod koji mo`emo podvesti estetsku predstavu. tako i istorijske doga|aje prepoznajemo kao uzorne i otuda na{i sudovi o njima imaju egzemplarno va`enje.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Kada govori o nu`nosti dopadanja estetskih sudova ni Kant ne misli na nu`nost kakvu nam obezbe|uju. str. posmatra~ ne sme da bude u~esnik doga|aja o kojima „The five senses. I. iako opa`aju predmete iz sasvim razli~itih perspektiva. members of the same species have the context in common that endows every single object with its particular meaning. utterly different from each other. agree on its indentity. ~ini se da Arent zadire i dublje. Ono {to figuri{e u rasu|ivanju kojim se slu`i posmatra~ umesto ose}anja zadovoljstva i nezadovoljstva jeste odobravanje i neodobravanje. na primer. i to u dva smisla. Takve pojedina~ne stvari nazivamo uzorima.. Mogli bismo pretpostaviti da upravo zbog uloge koju ima u obrazovanju iskustva. Ako poku{amo da pove`emo ove elemente interpretacije Kanta koju nam je ponudila Hana Arent. kao i dopadanje. 128. 274 zajedni~ki kontekst koji svakom pojedina~nom predmetu daje njegov pojedina~ni smisao. to jest nu`no{}u sagla{avanja svih ljudi sa jednim sudom. Kao {to se. 27 Kant. na primer. i sva ostala ~ulima obdarena bi}a.. Iz ova tri zajedni{tva ra|a se ose}anje stvarnosti.. ona se jedino mo`e nazvati egzemplarnom.. Ono op{te je otelotvoreno u pojedina~nom. H. str. da oslobodi rasu|ivanje subjektivnih uslova pod kojima rasu|ujemo. though perceiving this object from utterly different perspectives.. da bude nezainteresovano. logi~ki zakoni. Svojstvo sveta koje odgovara {estom ~ulu Šsensus communis¹ jeste stvarnost. {to se posmatra kao primer jednog op{teg pravila koje se ne mo`e nazna~iti. dobi}emo ovakvu sliku teorije rasu|ivanja u istoriji: kada rasu|ujemo o nekom doga|aju koji pripada sferi politi~kog. sensus communis stvara ose}anje uverljivosti. Kritika mo}i su|enja. Odobravanje i neodobravanje mora. Out of this threefold commonness arises the sensation of reality… The sixth sense’s corresponding worldly property is realness…“ Arendt. have the same object in common. The Life of the Mind.“26 Uloga op{teg ~ula u dono{enju sudova o istoriji je sli~na kao kod Kanta. Prvo. On ka`e: „…kao nu`nost koja se zami{lja u svakome estetskom sudu. 50. stvarnosti samog tuma~enja. rezultat ovakvog sprezanja saznajnih mo}i jeste to da nam se pojedina~ne stvari pojavljuju kao op{ta pravila. and all other sense-endowed beings. u meri u kojoj se tuma~enje istorije oslanja na pro{ireni na~in mi{ljenja.

Drugo. to jest proizlazi iz njega. or we can maintain with Kant the autonomy of the minds of men and reclaim our human dignity. which is the aim in itself and which can’t be justified by final aim of the history (expecialy if that final aim is feedom). Analisys showes that a) Hannah Arendt tends to replace Hegel’s conception of history with the conception in which history results from the judgment of the impartial spectators (as in Kant’s analytic of aesthetic power of judgment) b) a point of confrontation between Hannah Arendt and Hegel is theodicy. On govori o doga|aju s jedne vremenske distance koja omogu}ava da se sagledaju i posledice doga|aja koje tako|e ulaze u na{e razumevanje njegovog smisla (posledice delatniku dobrim delom izmi~u kontroli. U skici ovako izgleda alternativa pred koju nas je stavila Hana Arent. Summary Inspiration for this aricle arises from the alternative that Hannah Arent presents in The Life of the Mind: we can either say with Hegel Die Weltgeschichte ist das Weltgericht. on ne mo`e da ih ura~una. koja je. win it back from the pseudodivinity named History. bliska razumevanju istorije kao svetskog sudili{ta. Zahtev da posmatra~ ne sme da bude u~esnik istorijskog doga|aja suprotstavlja se tvrdnji da istoriju pi{e pobednik. Hannah Arendt points to one dimension of evil. 275 Sne`ana Ota{evi}: „Hannah Arendt: History. Hegelovo shvatanje istorije je do`ivelo mnogobrojne interpretacije i reinterpretacije. Smisao doga|aja varira s obzirom na specifi~ne uglove iz kojih se on posmatra. Key words: history. evil. the absolute evil. Takav doga|aj je uzoran. Weltgerischt. judging. budu}i da uloge delatnika i posmatra~a nikada nisu zaista jasno razdvojene. Judging“ . U tom smislu istori~ar je bli`i kriti~aru umetnosti nego. Mogu}nosti koje otvara Kant jo{ uvek nisu u dovoljnoj meri iscrpene. theodicy.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU nas izve{tava. Rasu|ivanje mora da uzme u obzir i kako se drugima pojavljuje neki doga|aj. zapravo. Hana Arent se poziva na pro{ireni na~in mi{ljenja. Ako se na taj na~in do|e do odobravanja (koje je nepristrasno u ova dva smisla) onda istorijski doga|aj zadobija egzemplarno va`enje. Bar ne ova na koju Hana Arent nastoji da nam uka`e. koji po~iva na op{tem ~ulu (sensus communis). Na`alost. ona nije uspela da ga do kraja razvije i ono {to je nama ostalo zapravo je samo radni materijal i {tur nacrt za jednu teorijsku poziciju. Pa ipak. For Hegel history is a process in which evil constitutes one of the necessary moments of the dailectical development of history towards fullfilment of its final aim. Nepristrasnost posmatra~a po~iva na pro{irenom na~inu mi{ljenja. ovaj nacrt je dovoljno zanimljiv da se smatra jednim od filozofski najzna~ajnijih doprinosa Hane Arent mi{ljenju politike. nau~niku. postaje otelotvorena op{tost u pojedina~nom doga|aju. pa mu tako izmi~e i pun smisao njegovog ~ina). primera radi. to jest na mogu}nosti da se u rasu|ivanju distancira od specifi~nog ugla iz kog on posmatra svet i uzme u obzir i pozicije drugih ljudi.

ozbiljno uzet u razmatranje tek nedavno. teorijskom okviru i samorazumevanju ovog „kriznog regiona“. njegov op{ti zna~aj i zna~aj za region posebno. slovena~kom). koje su mi pomogle u sakupljanju dela materijala za ovaj ~lanak. bosanskom. Budu}i da se ta recepcija odigravala u vreme pada socijalisti~kog sistema. Po{to sam upoznata s ovim procesima. ~inilo mi se da bi pregled na~ina ~itanja i recepcije rada i `ivota Hane Arent kod jugoslovenskih (i postjugoslovenskih) autora bio zanimljiv poduhvat. srpskom."198/200" 1(497.1)"198/200" VLASTA JALU[I^ Ovaj ~lanak ispituje kakva je bila recepcija i sudbina dela Hane Arent u pojedinim jugoslovenskim republikama i dr`avama naslednica – posebno u Hrvatskoj. Tekst }e se baviti zanimljivom ~injenicom da je u biv{oj Jugoslaviji – i dr`avama naslednicama – rad Hane Arent. tuma~enju i njegovoj „upotrebi“ od sredine osamdesetih godina pro{log veka do danas. Srbiji i Sloveniji. Jasminki Dedi} i Moniki Per~i}. To – {to je samo po sebi interesantna ~injenica – ujedno je i {iri politi~ki kontekst recepcije njenog rada u regionu. te da je postao bitan izvor analiti~kog nadahnu}a uporedo s raspadom federalne socijalisti~ke dr`ave. kontekst i glavne odlike recepcije njenog dela koji se odra`ava u objavljivanju. Tekst }e utoliko nastojati da odredi i istra`i sadr`aj. U kratkim crtama poku{a}u da predstavim neke paradigmati~ne tekstove koji su objavljeni na nekom od jezika dr`ava naslednica (hrvatskom. njeni putevi mogli bi da osvetle neke zanimljive delove pri~e o intelektualnoj klimi. ratovima koji su usledili i njihovim posledicama. INVENTAR TRADICIJE POD ZNAKOM PITANJA: RECEPCIJA HANE ARENT U BIV[OJ JUGOSLAVIJI I DR@AVAMA NASLEDNICAMA1 . raspada Jugoslavije i ratova koji su usledili.276 Tre}i program Radio Beograda Br. I–II/2009 UDK: 14 Arent H. ili na stranom (engleskom jeziku) – a me|u njima }u posebno ukazati na radove koji su bili izraz lokalne intelektualne klime i koji su imali povratan uticaj na nju. Prvo }u dati sa`et prikaz nekih 1 @elela bih da zahvalim Da{i Duha~ek. 141–142.

277 Predaleko od Marksa: pre 1991. 1994. Istina i la` u politici. str. poput Joakima Ritera (Joachim Ritter). posebno onih koji su se bavili sli~nim fenomenima – pitanjima delovanja i javnog prostora. @arko Puhovski. Zagreb: BiblioTeka. godine . ili Klod Lefor (Claude Lefort)2. Nade`da ^a~inovi~-Puhovski. Onda }u pre}i na savremenije tekstove koji se odnose na rat i njegove posledice. Filozofija i politika. pod sna`nim uticajem Hane Arent. na vidiku nije bilo zna~aj2 Poslednja dvojica su bila. 3 Videti Ante Pa`anin. godine u ~asopisu Gledi{ta4. Sve do devedesetih godina. Izvori totalitarizma i O revoluciji. Hansa-Georga Gadamera (Hans-Georg Gadamer). Beograd: Filip Vi{nji}. posebno od po~etka osamdesetih pa nadalje – naro~ito knjige Vita activa (Human Condition). na primer. „Hannah Arendt: Razumevanje politike“. teorije i prakse. Neki stariji i mla|i pripadnici Praksisove {kole – da pomenemo samo filozofe kao {to su. Zagreb: Liber. posebno ako imamo u vidu da se ona na drugim mestima uva`ava kao zna~ajan mislilac za ~ije se ime vezuje promi{ljanje nekih klju~nih savremenih politi~kih fenomena. To.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU zanimljivijih i intrigantnih ranih ~lanaka iz vremena raspada dr`ave i izbijanja ratova s po~etka devedesetih godina. Ante Pa`anin. To govori da su je teorijski krugovi biv{e Jugoslavije otkrili relativno kasno – {to je vredno pa`nje. 1981. Um i dru{tvenost. Najva`niji prevodi Hane Arent. Ginter Anders (Günther Anders). naravno. 1989. Prikladni primeri za to su Mi{el Fuko (Michel Foucault) i Jirgen Habermas (Jürgen Habermas) ~ija su dela u biv{oj Jugoslaviji na{iroko ~itana i prevo|ena mnogo ranije. ili totalitarizma. objavljeni su tek po raspadu jugoslovenske dr`ave 1991. etike i filozofije. ~ija je knjiga Die Antiquiertheit des Menschen prevedena na srpski iste godine kada je objavljena u Nema~koj (1980). ne zna~i da veliki broj savremenih jugoslovenskih autora njena dela nije ~itao ranije. predgovor za Hana Arent. mo}i. godine. hteli to oni da priznaju ili ne. ali i neki od njenih nema~kih savremenika. Pisanje i mi{ljenje. 1973. Franca Nojmana (Franz Neumann). ~ak i njen prvi suprug. kao i njene recepcije. u biv{oj Jugoslaviji Arent takore}i nije ni postojala kao autorka – uporedimo samo njenu zastupljenost ovde sa zastupljeno{}u drugih va`nih savremenih autora. da bih na kraju razmotrila neke od novijih posleratnih priloga. 10. Nade`da ^a~inovi} i @arko Puhovski (koji }e se kasnije vi{e baviti radom Hane Arent) – navodili su njene radove u svojim klju~nim delima od {ezdesetih ili ranih osamdesetih pa nadalje. 4 Videti Ivan Vejvoda. revolucije. Zagreb: Informator.3 Iako je prvi usamljeni prevod njenog teksta (eseja „Istina i politika“) objavljen jo{ 1971.

1990. Hannah Arendt’s politisches Denken heute. Ovo. Hannah Arendt – nach dem Totalitarismus. str. Antonia Grunenberg Lothar Probst (ur. 1993. Die Hanah Arendt-Rezeption im deutshcsprachigen Raum“. ^ak i u izdanju iz 1990. kao i ~injenica da je jugoslovenski sistem samoupravljanja tokom sedamdesetih pre gubio nego dobijao crte totalitarizma (kako i 5 Videti tekstove u Institutu za Evropske studije. Einschnitte. bratstvo – Francuska revolucija i savremenost. koja je u to vreme okupila vode}e jugoslovenske politi~ke filozofe i teoreti~are iz nekoliko federalnih republika – Hanu Arent su pomenula samo dva autora. Franfurt/Main: Fischer. intelektualnih i drugih rasprava. 278 nijeg ni izri~itijeg teorijskog odjeka sve do sloma socijalisti~kog sistema i raspada federalne dr`ave po~etkom devedesetih.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. naime. Konferencija je odr`ana u Smederevu. ukratko i bez dubljeg tuma~enja. „Der verweigerte Dialog. stavili su njen rad izvan okvira socijalisti~kih filozofskih. dok su „kritiku staljinizma“ unutar socijalisti~ke paradigme izvodile same politi~ko-filozofske elite. Die Zukunft des Politischen Ausblicke auf Hannah Arendt. Wolfgang Heuer. godine o zna~aju Francuske revolucije za dana{njicu – zborniku s konferencije iz 1989. smatrala „novinarkom“ ili konzervativnom spisateljicom. Beograd: Stru~na knjiga. jednakost. str. kao i „dru{tvena“ i klasna perspektiva koja je dominirala politi~kom teorijom. 21–27. 9–22. str. Bremen. Edition Temmen. 148. gde se Arent uglavnom ignorisala (uprkos tome {to su neke od njenih knjiga prevedene na nema~ki i francuski jezik).). sna`no oslanjali na germanofoni i frankofoni intelektualni. Hannah Arendt und die europäischen Intellektuellen“. Ernst Vollrath. Hamburg: Europäische Verlagsanstalt. Posebno teorijsko isticanje odre|enih Marksovih (Marx). kada su prevedeni na nema~ki.5 Jedan od razloga koji mo`e objasniti neosetljivost za njen rad. najverovatnije je sli~an onom u zapadnoj Evropi pre osamdesetih – jugoslovenski politi~ko-teorijski i filozofski krugovi su se. 1997. 6 Videti Otto Kallscheuer. godine. Pored toga. njeni neposredno politi~ki anga`ovani eseji uglavnom nisu ni bili poznati sve do osamdesetih godina. u Danel Ganzfried/Sebastian Hefti. „Hannah Arendt bei den Linken“. . U to vreme dominantno levi~arsko shvatanje nacionalsocijalizma i fa{izma bilo je u prili~noj meri vezano za Frankfurtsku {kolu kriti~ke teorije.6 Tako je ona bila – izuzev u malim krugovima – ili nepoznata ili jednostavno odbacivana kao antikomunisti~ki ili antimarksisti~ki misliac. „Ein schwieriger Dialog. Hegelovih (Hegel) i naro~ito Hajdegerovih (Heidegger) shvatanja. u Peter Kamper. i posebno levi~arski milje. francuski i italijanski jezik. Sloboda. posebno posle raskida s dogmatskom verzijom marksizma iz {ezdesetih.

dru{tvenim i politi~kim pitanjima koja su bila na dnevnom redu. 1958). dovelo je do toga da se njeni Izvori totalitarizma i druga dela ne na|u me|u onim knjigama koje su se navodile u kritici Titovog socijalisti~kog sistema – uprkos tome {to je takvih kritika sistema bilo sve vi{e. Mi{ljenje revolucije. pokrenut 1964. Gram{i (Gramsci). Kjerkegor (Kierkegaard). zasnovanu na marksisti~koj reinterpretaciji i integraciji rada. 8 Kasnije kritike ovog sistema. insistiraju}i na tome da je ljudsko bi}e prakti~no bi}e. Me|unarodni ugled Praksisa rastao je zahvaljuju}i bliskim vezama sa u to vreme najva`nijim svetskim filozofima levice kao {to su Luka~ (Lukacs). proizvodnje i teorije u 7 Pozivaju}i se na \ilasovu knjigu Nova klasa. [eling (Shelling).8 Povrh toga. kao {to su Kant (Kant). str. ona tvrdi da Titova diktatura nije totalitarna. ve} i mogu}no{}u promene (blohovsko jo{-ne). glavna li~nost ove {kole. prestao da izlazi 1974.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU sama Arent prime}uje)7. koji su dolazili u letnju {kolu na ostrvu Kor~ula i raspravljali o filozofskim. 10 Gajo Petrovi}. From (Fromm) i drugi. To nije „spoljnje anga`ovanje“ nego „anga`ovano mi{ljenje“. bar od sredine osamdesetih. godine. The Journal of Politics . Markuze (Marcuze). 1978. Lefevr (Lefebre). predstavljala je ~uvenu duhovnu i politi~ku suprotnost i ogledalo za to vreme dominantnoj (autoritarnoj) socijalisti~koj stvarnosti. sve je slabije podnosio insistiranje {kole na povratku „pravom Marksu“ i njegovim u~enjima o pojmu prakse. Arent je imala male {anse da postane poznatija i prevo|enija autorka u sredini u kojoj je. Videti: Gajo Petrovi}.9 [kola je zasnivala svoje priloge na Marksovim ranim radovima i njegovim tuma~enjima pojma prakse. okarakterisana kao „mi{ljenje revolucije“10 shva}ene kao autenti~no ljudsko postojanje. Revolucija ovde predstavlja najvi{i oblik ljudskog postojanja. zna~ajna ba{tina Praksisovaca (ve}ina njih iz Zagreba i Beograda) koja je nekoliko godina dominirala teorijskom scenom. No. 20. koje stvara sebe i svet. pod uticajem radova Kloda Lefora. 279 . Fihte (Fichte). izvedene na na~in kritike staljinizma. 9 @ive intelektualne debate i tekstovi Praksisa bili su nadahnuti radovima nekoliko filozofa. Hegel. Ona je na nov na~in stavila u upotrebu specifi~nu kategoriju praxisa. Zagreb. Naprijed. naro~ito u Sloveniji. tuma~io je „mi{ljenje revolucije“ kao najva`niju od svih ljudskih delatnosti – kao delatnost mi{ljenja koja nije ograni~ena samo na filozofsko mi{ljenje – iako iznova potvr|uje (meta)filozofske dimenzije Marksovog mi{ljenja u smislu „o{tre kritike svega postoje}eg“. 5–43. Hajdeger. ispunjenje osnovnih ljudskih sposobnosti i zamenjuje mogu}nost promene kroz ukidanje samootu|enja ~oveka. koje mo`e da pristupi ne samo svetu koji je odre|en svojom pro{lo{}u i sada{njo{}u. Vol. 1 (feb. nudila sna`no nedogmatsko tuma~enje marksisti~ke filozofije. tako da je ~asopis pr£zij. a ne (manje ili vi{e nasilnog) osvajanja mo}i. Kako je sistem samoupravljanja postajao sve vi{e tehnokratski. Vitgen{tajn (Witgenstein) i drugi. Ova humanisti~ka verzija marksizma. Videti „Totalitarian Imperialism: Reflections on the Hungarian Revolution“.. bile su. Bloh (Bloch). 236ff i 62–80.

u Nacional. „Interview – Nade`da ^a~inovi} – Europska karijera borbene filozofkinje“. 12. koja je trebalo da prika`e stvarala~ke ljudske mogu}nosti koje mogu da promene dru{tvo. 317–318. Prve knjige koje su objavljene u Srbiji su O revoluciji (prevedena s nema~kog) i Ljudi u mra~nim vremenima. prakti~no je izvedena iz Marksove ideje dru{tvene revolucije. i Nade`da ^a~inovi}. {to se poklopilo s padom socijalizma. 6–7. 1971. Program Praxisa definisan je u prvom broju me|unarodnog izdanja Praxisa iz 1965. Arbeit). Herstellen. i u nema~kom izdanju iste knjige. 13 Hannah Arendt.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.marxists. proizvo|enja i rada (Handeln. Zarez. Philosophie und Revolution. U Sloveniji su delovi knjige Vita activa prevo|eni s nema~kog i objavljivani u ~asopisu Problemi od 1988. time se nije „osporavala filozofija“. Modelle für eine Marx-Interpretation. ali je knjiga u celosti iza{la tek 1996. 280 jednu kategoriju. str. „Praxis filozofija. ona je tako|e bila izraz (levi~arskog) posthajdegerijanskog uverenja da delatnost mi{ljenja predstavlja vrhunac ljudskog pregnu}a. Najotvorenije obja{njenje osnovnih principa Praxisa videti u Gajo Petrovi} Filozofija i revolucija. godine . u Jutranji list. Mit Quellentexten.hr/hr/articles/view/34133l.12 Praksisovci je istrajavali na marksisti~kim postavkama u kojima se tradicionalna veza izme|u filozofije i politike dovodila u pitanje. 5. Social Research. 59. godine. „Karl Marx and the Tradition of Western Political Thought“. godine. 21. 52.11 Ideja revolucije. 1983. december 2000. Zagreb.org/subject/praxis/index. pet godina po raspadu Jugoslavije. 5. 2001. 12 Ovo spajanje je tako|e imalo za posledicu probleme s prevo|enjem razlike koju Arent pravi izme|u delovanja. glavna odlika Praxis {kole. Me|utim. raspadom federalne dr`ave i po~etkom rata. dakle. 11 Videti Branislav Mikuli}. Preblizu Marksu – prvi prevodi i recepcija posle 1991. „Zabranjena mjesta filozofije – mit o tabuima“. Jedino {to je ostalo od hrvatske filozofije“. Za detalje o Praxis {koli videti http://www. Prvih nekoliko prevoda pojavilo se krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih godina XX veka. iz perspektive Hane Arent. Opet. „navodna neprakti~nost filozofije“. 69/2 (Summer 2002).13 ^ini se da je takvo stanovi{te te{ko moglo da utre put recepciji politi~ke teorije Hane Arent. shvatiti kao u potpunosti antipoliti~ki projekat pre no kao specifi~no politi~ki potencijal. Herstellen (proizvo|enje) je ~esto prevo|eno kao marksisti~ka proizvodnja i otuda spajano sa radom. Naprijed. Takvo spajanje praxisa i poiesisa – praxis ovde ozna~ava ljudsku delatnost uop{te (koja uklju~uje i poiesis i proizvodnju) – i prikazivanje ljudi kao „samoproizvodnih“ bi}a mo`e se. Reinbek: Rohwolt Taschenbuch Verlag. me|u prvim ~itaocima i me|u zaslu`nima za neke od prvih prevoda njenih radova nalaze se i praksisovci. 2007.htm. pa tako i samog praxisa. Kako je Arent rekla o Marksu. http://nacional. godine. Vol. 8.

bi14 Da pomenemo neke od njih: @arko Puhovski i Nade`da ^a~inovi~ iz Zagreba. a svi oni su na neki na~in u~estvovali u nemirima osamdesetih. mo} i nasilje. Prva knjiga koja je objavljena u Hrvatskoj je Vita activa. @arko Puhovski. Pored toga {to nude njen biografski i intelektualni portret. godine. 15 Videti: Ivan Vejvoda. Beograd: Filip Vi{nji}. Ivan Vejvoda i Beogradski krug intelektualaca (me|u njima i Obrad Savi}) iz Beograda a autorka ovog teksta je iz Ljubljane. 281 .15 Pojedina tuma~enja ve} odra`avaju duhovnu klimu u vreme raspada Jugoslavije i posle njega. Zagreb. 1991. slobodu. Izvori totalitarizma su prvo objavljeni u Makedoniji 1990. u sredi{tu politi~kih zbivanja.14 Neki su istra`ivali problem isto~noevropskih pli{anih revolucija. teorijskim i politi~kim pitanjima. Biblioteka August Cesarec. Da{a Duha~ek. ako se izuzmu kra}i eseji ili predgovori njenim objavljenim radovima. „averzije“ prema partijskom sistemu ili ozna~avanja njene teorije kao „politi~ke antropologije“. Vojislav Ko{tunica. Vita activa. „Hana Arent ili revolucija kao sloboda“. a usledilo je hrvatsko izdanje iz 1996. Istina i la` u politici i Vita activa. „Hannah Arendt: Razumevanje politike“. filozofkinje i filozofi. Recepcija njenog rada je po~etkom devedesetih godina bila prili~no retka. ili su se bavili osnovnim pojmovima filozofije i politi~ke teorije. kao i sama Hana Arent. ona nastoje da uspostave ravnote`u izme|u priznaja njenog mesta me|u klju~nim misliocima XX veka. i na~ina na koje je poimala politiku. Istina i la` u politici. godine. pominjanja ili osporavanja njenog navodnog idealizovanja gr~kog polisa. str. i odnose se na pitanja kojima se bavila u knjigama O revoluciji. Vojislav Ko{tunica. predgovor za Hana Arent. pogovor za Hannah Arendt. godine.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU 1991. Odbrana javne slobode. 295–301. Bilo je i drugih koji su smatrali da rad Hane Arent mo`e biti od koristi za prikaz jugoslovenskog oblika komunisti~kog „totalitarizma“. Beograd: Filip Vi{nji}. Takva recepcija je u najve}oj meri bliska standardnim ranim tuma~enjima Hane Arent. otkrivaju}i stanovi{ta nekih intelektualaca u biv{oj Jugoslaviji – posebno onih koji su s liberalno-demokratske ta~ke gledi{ta kritikovali jednopartijsku strukuru. mada ne u celini. njene navodne netrpeljivosti i kriti~nosti prema demokratiji. 15ff. mnogi od njih su bili. „Politi~ka antropologija Hannah Arendt“. 263–275. Glavni akteri. Uglavnom mo`emo nai}i na tekstove koji su u bliskoj vezi s objavljenim delima. 1991. tranzicije i pojave etnonacionalizama u Jugoslaviji. 1991. prvi tuma~i i oni koji su podstakli prve prevode Hane Arent bili su pojedinci koji su osamdesetih po~eli da izu~avaju njen rad i uvideli njegovu vrednost za razumevanje najva`nijih politi~kih fenomena XX veka – feministi~ke politi~ke teoreti~arke. me|u kojima su se na{li neki od mla|ih praksisovaca/praksisovki. O revoluciji. 1994. Naprotiv. To su uglavnom bili ljudi koji se nisu isklju~ivo bavili akademskim nau~nim radom. pogovor za Hana Arent.

ta autenti~no politi~ka perspektiva njenog rada nije bila u prvom planu tuma~enja po~etkom devedesetih. Ipak. ne pretpostavljaju}i neki teleolo{ki politi~ki subjekt kakav konstrui{e filozofija volje – {to podrazumeva proceduru koja obi~no vodi kooptiranju pojedinaca u „istorijski“ odre|ene grupe. Doga|aji iz 1989. br. Sli~no tome. niti se njenom poimanju mo}i i politike pridavao zna~aj u analizi aktuelnih problema „prelaska u demokratiju“ posle 1989. epistemolo{ki oslanjenom na ideju delovanja kao stalnog ljudskog potencijala za mo}. 268–271. 282 rokratizovani sistem radni~kih sindikata i samoupravljanja. smatra se jedinstvenim pristupom u okviru „prakti~ne filozofije“ (shva}ene iz perspektive praksisovskog nasle|a). 18 Me|u izuzecima je Nenad Dimitrijevi}.) Totalitaere Herrschaft und republikanische Demokratie. 2007. Edicija Re~. 50 Jahre The Origins of Totalitariansm. 109–134. kao {to je pogovor @arka Puhovskog knjizi Vita activa. „Ustavi i ustavnost u postkomunisti~koj Europi“. nacije. „Die 1989 und danach: was ist der Sinn der Politik?“. str. U nekima od tih ranih radova. od vitalnog je zna~aja za tuma~enje nevolja koje donose socijalisti~ki re`imi i rizika od njegovog sloma. i u njima se retko direktno pominju konkretne okolnosti u kojima su njena dela objavljivana. „Politi~ka antropologija“. Videti Vlasta Jalu{i~. 189–198. klase. Frankfurt. liberalisti~ke definicije subjekta). i protivljenja svim vidovima kolektivizma. a njena saznanja su izuzetno va`na za poimanje klju~nih komponenti modernih politi~kih procesa (uklju~uju}i nekonzervativnu kritiku ideje napretka i moderne. Peter Lang Verlag: 2003. da ne pominjemo potencijale za nove. str. str. postsocijalisti~ke temelje. 1–2/1995. Arent istra`uje ljudski potencijal za subjektivnost u formi intersubjektivnosti. opus Hane Arent nedvosmisleno se sme{ta me|u istaknutije pristupe u tradiciji politi~ke filozofije. u to vreme usamljeni poku{aj da se politi~ka subjektivnost promi{lja iz perspektive delovanja uz sve posledice koje to sa sobom nosi. 16 17 . uz nekoliko izuzetaka. Ipak. su u ~itavoj centralnoj i isto~noj Evropi uglavnom opisivani kao „antipoliti~ki“.16 Ova vrsta opiranja disciplinarnom stanovi{tu filozofije istorije. ili demokratske politi~ke transformacije i izgradnje novih institucija. Beograd. u Antonia Gruenenberg (ur. jedva da su postojala ikakva promi{ljanja mo}i i izgradnje novih institucija na na~in kakav je uspostavila njena analiza mo}i i revolucije.17 Na~in na koji ona govori o politi~kim potencijalima u knjizi O revoluciji – koji se predstavljaju kao novi po~eci i nova politi~ka utemeljenja pre no kao nasilni dru{tveni prevrati – ili je pogre{no shvatan ili se zanemarivao. godine. u dr`avama nastalim raspadom Jugoslavije. Vita activa. Glasnik advokatske komore Vojvodine.18 Isticana je uglavnom Videti Puhovski. njen rad je neophodan za savremeno razumevanje politike. reizdanje u Ustavna demokratija shva}ena kontekstualno.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. mase i tako dalje. Imaju}i u vidu njeno isticanje zna~aja politi~kog delovanja.

godine – posebno imaju}i u vidu ulogu koju je kasnije u politici imao njegov autor Vojislav Ko{tunica. spada me|u brojne srpske intelektualce koji su po~eli da se bave politikom usvajaju}i etnonacionalisti~ki okvir za sopstveno pravdanje. promena i novina. smatralo se da Arent ozbiljno gre{i. uvo|enje demokratije u obliku vi{estrana~kog sistema nije spre~ilo rat i etni~ko ~i{}enje. dok su se potonje nezavisne strukture nacionalnih dr`ava. 300–301 21 Ibid. pokazale kao korisni instrumenti koji su (nedovoljno ograni~eni drugim institucijama i politi~kom odgovorno{}u gra|ana) delovali u pravcu nacionalisti~kog isklju~enja na raMislim na pogovor prevodu teksta O revoluciji na srpski iz 1991.20 Naspram brojnih kasnijih analiza politi~kih doga|aja u periodu oko 1989. koji je postao prvi predsednik Jugoslavije posle Slobodana Milo{evi}a. njene ideje mo}i. po{to tobo`e ne mo`e da razume kako vi{estrana~ki sistem predstavlja najozbiljniju prepreku svakom obliku diktature. Uprkos opravdanosti njene kritike partijskog sistema. ibid. Isti~e se da je tako neliberalna „politi~ka vizija“ revolucionarnih potencijala tranzicije zastarela. pogovor Vojislava Ko{tunice „Hana Arent ili revolucija kao sloboda“19. njeno otkri}e spontanih oblika politi~kog delovanja u knjizi O revoluciji nije se smatralo bliskim isto~noevropskom iskustvu tranzicije iz autoritarnih politi~kih re`ima u demokratski poredak – po{to se vi{estrana~ka. ta strana njenog rada se u to vreme (nasuprot ranijim stavovima) smatrala isuvi{e bliskom marksisti~kim idejama i iskustvu socijalisti~kog sistema – uprkos tome {to ona nije podr`avala radni~ko samoupravljanje u fabrikama.21 Me|utim. a ne parlamentarna demokratija shvatala kao navodno osnovna pokreta~ka sila demokratskih promena. {to nam otkriva jedan od intrigantnijih uvoda u njeno delo. kako su tragi~ni doga|aji u biv{oj Jugoslaviji kasnije pokazali. i da vi{e spada u podru~je „utopijskog razmi{ljanja“ nego ozbiljne politi~ke analize. te se zato odbacivalo. Naprotiv. ruskoj i ma|arskoj revoluciji smatralo zastarelim i suvi{e pristrasnim. nacionalisti~ke partijske strukture i druge masovne organizacije poslu`ile su kao odli~no sredstvo za potpirivanje etnonacionalisti~kih (völkish) strasti. 19 283 . godine. Paradoksalno. Videti Ko{tunica. niti je predstavljalo jemstvo protiv totalitarnih isku{enja masovnih pokreta. „Hana Arent ili revolucija kao sloboda“.. zasnovane na predstavljanju homogenizovanih etni~kih grupa.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU samo jedna strana njene analize mo}i i modernih revolucija – opasnost da se (dru{tvene) revolucije izokrenu u tiranije – dok se razmatranje spontanih potencijala sindikalnih sistema u ameri~koj. Sugeri{u}i da je njena ocena revolucije podesnija za kritiku tiranijskih tendencija revolucije nego za razumevanje mogu}ih demokratskih te`nji. politike i novog po~etka ostavljene su po strani. 20 Ko{tunica.

u „upotrebi“ pojedinih klju~nih uvida i koncepcija Hane Arent. po{to su neki od istaknutih beogradskih ~lanova otvoreno podr`ali re`im Slobodana Milo{evi}a i pridru`ili mu se. Imperialism. intelektualnog nacrta Milo{evi}eve i srpske nacionalisti~ke politike u biv{oj Jugoslaviji. 2007. 24 Jedan od najstra{nijih bio je slu~aj masovnog ubistva u Srebrenici 1995. nisu mogli da odole isku{enju da se pridru`e politi~kim okupljanjima nacionalisti~kih partija ili da ih ~ak podsti~u. Hrvatskoj i na Kosovu i Metohiji. King (ur.). godine. str. „Banalnost zla i usamljenost. 23 Grupa Praxis je prestala sa stvarnom aktivno{}u sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka. Vol.23 Ishod raspada dr`ave i ratova koji su ga pratili bio je niz doga|aja u kojima su po~injeni kolektivno nasilje i zlo~ini24 s kojima se neodlo`no moralo suo~iti i politi~ki i konceptualno. Najpoznatiji me|u njima bio je Mihailo Markovi}. {tavi{e. godine. 25 Videti Ozren @unec. a i kasnije. To dovodi do nove epizode u promi{ljanju. Stone and R. Iznenadna svest nekih (manjih) intelektualnih krugova o relativnoj nesposobnosti preovla|uju}eg na~ina mi{ljenja da se uhvati u ko{tac s ru{ila~kom snagom nacionalisti~kih pokreta i tobo`e iznenadnom provalom masovnih ubistava.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. „Post-Totalitarian Elements and Eichmann’s Mentality in the Yugoslav War and Mass Killings“. London: Berghan Books. nazvan „najgorim masakrom u Evropi posle Drugog svetskog rata“. u D. zahtevala je da se bar na neke od tih fenomena primeni perspektiva koja odstupa od glavnog toka. 147–170. Nation. 39–44 22 Banalnost zla: rat. 1(1993). str. koji je pomogao u pripremi Memoranduma Srpske akademije nauka iz 1986. me|u kojima su se na{li i neki praksisovci. Srbiji.22 Mnogi intelektualci. kada je rascep izme|u nacionalisti~ki orijentisanih ~lanova i onih koji to nisu postao toliko o~igledan da je grupa gotovo u potpunosti izgubila svoj duhovni uticaj krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih. Dvadeset hiljada muslimanskih izbeglica palo je u ruke trupa bosanskih Srba pod vo|stvom generala Ratka Mladi}a. 284 snoj i plemenskoj osnovi. 2. On je tako|e bio jedan od glavnih svedoka Milo{evi}eve odbrane na su|enju pred ha{kim tribunalom 2004. and Genocide. No.25 Hrvatsko delimi~no izdanje Vi{e o tome videti u Vlasta Jalu{i~. te su ona zato „zahtevala“ neke elemente njene analize. godine. posebno u Bosni. U kratkom vremenskom razmaku ubijeno je izme|u 7 000 i 8 000 mu{karaca od dvanaest do {ezdeset godina. H. Hannah Arendt and the Uses of History. Erasmus: ~asopis za kulturu demokracije . kolektivno nasilje i posledice . Race. Tim se pitanjima moglo bolje pri}i uz pomo} nekih koncepata i zapa`anja Hane Arent. Izvori totalitarizma i Ajhman u Jerusalimu pokazali su se kao korisna teorijska obzorja za razumevanje u`asavaju}ih i pora`avaju}ih doga|aja koji su se odigrali u nekim delovima biv{e Jugoslavije. Hannah Arendt: politi~ka teorija sa snagom antropologije“.

koju su 2002.28 Zahvaljuju}i Centru za `enske studije i Beogradskom krugu neka od klju~nih dela ne samo {to su prevedena na srpski jezik29. godine. predstavnicima medija i NVO iz regiona. to jest Totalitarizam.27 U pojedinim krugovima na pojedinim prostorima biv{e Jugoslavije – posebno me|u antinacionalisti~ki orijentisanim intelektualcima Srbije – tekstovi Hane Arent su pre poslu`ili kao temelj za ponovo i neisklju~uju}e promi{ljanje doga|aja. http://www. pogovor za Arendt. politi~ke i pravne probleme poslednjih decenija koje su mediji tako|e eksploatisali“. 45. nego kao prilika za ~isto akademsku raspravu. kada je njegove stravi~ne posledice tek trebalo pretresti i popravljati. re~ima Da{e Duha~ek. 28 Da{a Duha~ek. kroz prizmu traganja za odgovorno{}u. ali i politi~arima. Iako se njihova stvarnost „te{ko mogla nazvati prigodnom prilikom“. Va`nost i vrednost knjige procenjivana je u pogledu konkretnih implikacija koje njeno istra`ivanje nudi za analize „politi~ke strukture posttotalitarne epohe“ koja je pokazala neverovatnu mo} nacionalisti~kih ideologija da se materijalizuju. ona je jama~no pru`ila mogu}nost da se. „Organizovana krivica i univerzalna odgovornost“ i Ajhman u Jerusalimu su objavljeni 2000. one su mogle da u svojoj nagosti U Hrvatskoj je objavljen samo tre}i deo Izvora. 26 285 .belgradecircle. 27 @arko Puhovski. Totalitarizam (ur. 30 U pozivu na me|unarodnu konferenciju Zave{tanje Hane Arent: s one strane totalitarizma i terora. @arko Puhovski). ukazale na neke „su{tinske eti~ke. „dela Hane Arent predstave.. „Uz dva eseja Hane Arent“. „U{}a svevlasti“ .org/eng/ intconferences/hanaarent-program. godine organizovale obe pomenute nezavisne organizacije. zave{tanje Hane Arent opisano je kao „osobeni teorijsko-politi~ki okvir za odgovorno suo~avanje s svim vidovima ’banalnog zla’“. godine. i razumevanja odgovornosti“. Re~. 29 Knjiga O slobodi i autoritetu objavljena je 1995. po zavr{etku rata u Bosni i Hrvatskoj. Totalitarizam. kao i njen poku{aj da demistifikuje zlodela i poka`e da ona nisu herojska. Na konferenciji je govorilo oko {ezdeset aktivnih u~esnika – s temama o Arent generalno i s temom odgovornosti organizovani su paneli s vrhunskim me|unarodnim nau~nicima. i {to se o njima raspravljalo u {iroj javnosti u Srbiji nego su obezbedila i polazi{ta za aktuelno suo~avanje s najva`nijim politi~kim pitanjima u vezi s budu}om stabilno{}u regiona: krivicom zlo~inaca i politi~kom odgovorno{}u za zlo~ine po~injene u Milo{evi}evo vreme i u postmilo{evi}evskoj Srbiji. 3/2000. a Feministi~ka izdava~ka ku}a 94 je u Srbiji objavila Izvore totalitarizma 1998.30 Naro~ito su lekcije iz njene knjige o Ajhmanu o u~e{}u ~itave nacije u nacisti~kim zlo~inima. Videti Hannah Arendt. i dru{tvena pitanja. kada su posejane na plodno tle ve} postoje}eg kolektivizma i paternalisti~ke neliberalnosti. 1996.pdf. ^asopis za knji`evnost i kulturu. U regionu biv{e Jugoslavije.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Izvora totalitarizma objavljeno je 1996. Zagreb: Politi~ka kultura.. godine26.

34 Nenad Dimitrijevi}. On. Beograd. govori vi{e o kolektivnoj moralnoj odgovornosti nego o politi~koj. 32 Ibid. posledice. uprkos nekim po~etnim sumnjama oko toga da li knjige uop{te imaju bilo kakvog uticaja na situaciju. „Justice Beyond Blame“. pogovor za Hannah Arendt. I ne samo to. 2006. Ovde su od klju~nog zna~aja razlike koje Arentova pravi izme|u krivice i odgovornosti. Zagreb: Politi~ka kultura. a da ne postaje „metafizi~ka“ ili „kolektivna krivica“. ibid.31 Tako se o pobudama na kolektivno nasilje sve vi{e mislilo u svetlu „banalnosti“ motiva po~inilaca.34 Isticano je da su gra|ani. me|utim. str. Vol. 2001. ne mogu izbe}i odgovornost za pro{lost i da. Dimitrijevi} pokazuje kako ova odgovornost ide „izvan uzro~nosti“.33 U politi~koj stvarnosti to se mo`e posti}i samo ako se ulo`e napori da se suo~i s pro{lo{}u i ako se razmatra pitanje kolektivne odgovornosti. re~ima Nenada Dimitrijevi}a. videti u Dimitrijevi}. Ona je tako|e ukazala na to da je jedini na~in da se nekako iskoristi o~aj koji narasta kad god se potvrdi ~injenica da mogu da se ponove zlodela uporediva s istrebljenjem Jevreja i drugih u Drugom svetskom ratu. Bilje{ke o zlu banalnosti“. Porede}i Milo{evi}ev re`im sa nacisti~kim. za jugoslovenski slu~aj i {ire.32 Pokazala je da su tradicionalna shvatanja odgovornosti.35 Ova odgovornost je. ^injenica da je o tome pisala bila je va`na za one koji ne samo da su zahtevali ka`njavanje zlo~ina i individualizaciju krivice nego su zahtevali i kolektivno suo~avanje s nepravdama Milo{evi}evog re`ima kao uslova ~ije je ispunjenje neophodno za budu}nost demokratskog poretka i stabilnost ~itavog regiona. kao i izme|u krivice zlo~inca i politi~ke odgovornosti. Eksplicitno se pozivaju}i na njen pojam odgovornosti. No 50. 3. 31 . Journal of Conflict Resolution (Yale). odgovorni za ono {to sami nisu uradili. „Zlo u doba njegove masovne reprodukcije. 33 Ibid. nacionalizam. Ova knjiga se odnosila na neka klju~na pitanja posleratne situacije i imala je konkretne politi~ke efekte. {to bi bila protivre~nost iz perspektive koju nudi Hana Arent. „prelazak iz zlo~ina~kog re`ima u demokratiju nikad ne mo`e biti samo politi~ko pitanje budu}nosti“. ali {to je ura|eno u njihovo ime. Eichmann u Jeruzalemu: izvje{taj o banalnosti zla. 2002. 286 poka`u „ograni~enost i bedu onih koji su svoja ’zlodela’ pripisali naredbama ’odozgo’“. pripadali zajednici u ~ije ime su po~injeni zlo~ini. ~ime se uvodila terminologija koju je Arent koristila u knjizi Ajhman u Jerusalimu. hteli-ne hteli. 368–382. Tako|e videti njegov Slu~aj Jugoslavija: Socijalizam. str. da se poka`e da ona nisu herojska i da se otkrije njihova su{tinska banalnost. Videti: @arko Puhovski. 291. autoriteta i strukture mo}i neodgovaraju}a za raspravu o krivici i odgovornosti za nedavne zlo~ine. bez obzira na svoju slu~ajnu pripadnost zajednici.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. neki pisci i analiti~ari su tvrdili da ve}ina onih koji su. 35 Vi{e o ovome. poslu{nosti.

Do 2007. Sloveniji). Winter. Ipak. 2006. Berlin: Rowohlt. propusti . kolektivnog priznavanja krivice koje vodi poricanju konkretne. uklju~uju}i Izvore totalitarizma (u Hrvatskoj. 107 i Hannah Arendt. Izme|u pro{losti i budu}nosti (u Sloveniji). 109–134. ovde bi valjalo napomenuti da je u biv{oj Jugoslaviji bilo nekoliko nacionalnih/zvani~nih jezika koji nisu bili svima jednako dostupni. Hrvatskoj. „Organized Innocence and Exclusion (’Nation-states’ in the Aftermath of War and Collective Crime)“. Duha~ek (ibid.. str.) pronalazi konkretan primer politi~ke odgovornosti orijentisane ka budu}nosti u delovanju @ena u crnom. Sloveniji). O revoluciji (u Srbiji). Dela po~injena u ne~ije ime podrazumevala su „u najmanju ruku“ pre}utni pristanak onih u ~ije su ime izvr{ena. Burlington: Ashgate. 36 287 Razlike. Women and Citizenship in Central and Eastern Europe. u Jasmina Luki} et al. Srbiji. u nekom obliku objavljena u tri dr`ave naslednice biv{e Jugoslavije na maternjem i drugim jezicima39. 206. 1996. „The Making of Political Responsibility: Hannah Arendt and/in the Case of Serbia“.40 Neka izdanja predstavljaju izbor iz njenih tekstova. Ajhman u Jerusalimu (u Srbiji. 40 Izvori totalitarizma su tako|e objavljeni na albanskom u Pri{tini. 39 Za manje upu}ene ~itaoce. dobiti zagreba~ko izdanje Vita activa u Beogradu. Briefe 1936–1968. ka budu}nosti orijentisane (ka budu}nosti usmerene) odgovornosti prema svetu. kontroverze. Sloveniji). na primer. Tako|e. hrvatski i bosanski (ve}ina u biv{oj Jugoslaviji) mogli su da ~itaju i zagreba~ka i beogradska i sarajevska izdanja. 38 Videti Dimitrijevi}. Istina i la` u politici (u Srbiji. Pieper. Hrvatskoj) i O zlu (u Hrvatskoj). tako da nije bilo mogu}e obezbediti pristup izdanjima iz svih drugih dr`ava. Oni koji su govorili srpski. O nasilju (u Srbiji. München – Zürich.36 Ipak. 2007.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU prema Hani Arent. takvi slu~ajevi su bili prili~no retki u biv{oj Jugoslaviji. makedonska i albanska izdanja uglavnom bila dostupna onima kojima su to bili maternji jezici ili onima koji su ih nau~ili. 2007. 146. Ustavna demokratija shva}ena kontekstualno. politi~ke. gde je srpskohrvatski slu`io kao „narodni“ jezik. 37 Videti Antonia Grunenberg. uklju~uju}i albanski. Sloveniji). Tako|e videti: Vlasta Jalu{i~. edicija Re~. poenta nije u nekoj vrsti uop{tenog ili ~ak metafizi~kog. Social Research.37 U tom smislu se „suo~avanje s (lo{om) pro{lo{}u“ mo`e razumeti kao mogu}nost za budu}u stabilnost ~itavog regiona38 uprkos ~injenici da nije bilo i nema mnogo glasova koji takvo suo~avanje zahtevaju. Beograd. 2001. – Heinrich Blücher. nehoti~na i neposredno proisti~e iz statusa koji pripada gra|anima samim tim {to su gra|ani neke dr`ave. Vita activa (u Hrvatskoj. dok su slovena~ka. rat je spre~io razmenu knjiga tokom devedesetih. Beograd. godine su sva zna~ajnija dela Hane Arent. Von der Macht der Vergangenheit über die Gegenwart. Die Lust an der Schuld. poput hrvatDa{a Duha~ek. 162 i 333ff. Hrvatskoj.

46 Sli~no je bilo i u Sloveniji. da tu posebno pomenemo filozofkinju Da{u Duha~ek. 44 Miodrag Rackovi}. @arko Puhovski) Zagreb. jer je promovisao one tekstove koji su shva}eni kao teorijska podloga za razumevanje postoje}e situacije. feministi~ke i antiratne aktivistkinje i aktivisti su prvi i predstavili i prikazali radove Hane Arent u Srbiji. opet ako se izuzme esej nadahnut knjigom El`bet Etinger (Elzbieta Ettinger) o „fatalnoj privla~nosti“ koja je postojala izme|u Arent i Hajdegera. Lisa Di{ (Lisa Dish). @arko Puhovski.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. koordinatorku Centra za `enske studije. 288 skog izdanja Izvora totalitarizma (1996)41. Jo{ uvek nema autorskih knjiga koje na pravi na~in tuma~e njeno delo. 45 Iako ovo ne zna~i da je on bio „~isto“ akademski. Politi~ki eseji (prir. Hajdeger i Hana Arent – Fatalna privla~nost. Hana Pitkin (Hana Pitkin). kao i aktivista za ljudska prava. 46 Zapravo. Beograd.42 Kada je re~ o prevodima tuma~enja njenog dela. Albreht Velmer (Albrecht Wellmer). U izbor su u{li tekstovi: [ta je autoritet. ili je re~ o novim kompilacijama. Politi~ka kultura. Zagreb. Margaret Kanovan (Margareth Canovan). 2003. O nasilju i Gra|anska neposlu{nost. @arko Puhovski. Istina u politici. 41 . Elizabet Jang Bril (Elizabeth Young Bruehl). Dejna Vila (Dana Villa). godine srpski susret s njom bio bli`i „aktivisti~kom“ tipu. prevela je Jasmina Te{anovi}. [ejla Benhabib (Seyla Benhabib) i drugi u~esnici konferencije. [ta je sloboda. godine)43. onda je tokom druge polovine devedesetih i posebno posle 2000. Videti Totalitarizam (prir. poput Politi~kih eseja objavljenih u Zagrebu 1996. spisateljica i ~lanica grupe @ene u crnom. knji`ice [ta je egzistencijalisti~ka filozofija? (u Sloveniji. i prevod ~uvenog francuskog romana Katrin Klemon (Catherine Clement) o Hani Arent i Hajdegeru (2005). 47 Autorka ovog teksta je osniva~ica i istra`iva~ica Mirovnog in{tituta i urednica Vite active i Between Past and Future. 1996 42 Videti Hannah Arendt. 1998). Totalitarizam. 43 Me|u autorima su Ri~ard Bernstin (Richard Berstein). D`erom Kon (Jerome Kohn). Apostrof. Antibarbarus. Ljudi u mra~nim vremenima. izdanje Centra za `enske studije i Beogradskog kruga objavljeno posle konferencije 2002. srpskog izdanja Slobode i autoriteta (1995). U stvari. La` u politici. godine. Vode}a figura i osoba najzaslu`nija za predstavljanje rada Hane Arent u Hrvatskoj jeste filozof i antiratni aktivista. gde su se za Arent od po~etka devedesetih zanimali uglavnom ljudi koji nisu pripadali akademskim ustanovama – pre svih krug oko Mirovnog in{tituta47 i knji`evnog ~asopisa Apokalipsa – i to se do danas nije mnogo Objavljen je samo tre}i tom Izvora.44 Ako se o hrvatskom pristupu delu Hane Arent mo`e govoriti kao o „filozofskijem“45. njih je izrazito malo ako se izuzme iscrpna zbirka tekstova nekih od najpoznatijih teoreti~ara koji su pisali na njenom tragu (Zato~enici zla: zave{tanje Hane Arent. jedan od prvih objavljenih tekstova u regionu. 1996).

Beogradski krug & @enske studije. 2004.com/do/da. 1996. 1996. 142–151. Beograd. VII–LII. „Arendt v. 51 Hrvatska novelistkinja Slavenka Drakuli} ponovila je ~in Hane Arent i oti{la na su|enja u Hag da bi napisala niz eseja o ratnim zlo~incima iz biv{e Jugoslavije. Ipak. pristupljeno 15.) Zato~enici zla: Zave{tanje Hane Arent. War Criminals on Trial in The Hague.6yka. nasilja i mo}i. njen izuzetan poku{aj da po~iniocima zlodela da ljudsko lice odveo je ka donekle isuvi{e uop{tenom zaklju~ku da bi se svako mogao na}i u njihovoj situaciji. objavljena poslednjih godina u Hrvatskoj.175–212. 54 Goran Greti}. 7 (1–2). Politi~ka misao Vol. London. 53 Vlasta Jalu{i~. Did Somebody Say Totalitarianism: Five Interventions in the (Mis)use of the Notion. London. „u~enju o kategorijama“). 2002. Sofia: Ljubljana. osim nekih novijih prevoda. Vol. Abacus. i bavi se i pitanjima o kom je tipu teorije re~ u radovima Hane Arent (o filozofiji prakse. „Hannah Arendt: Politika kot mo`nost“ (predgovor za Hannah Arendt. Nova srpska politi~ka misao. i njene pojmove politike.49 Druga preovla|uju}a putanja mi{ljenja o njoj uklju~uje ponovnu procenu veli~ine ili navodnog neuspeha njene analize totalitarizma50. „Slom socijalizma i uspon nacionalizma“. 01. „Politi~ki svijet i filozofija politike“. Duha~ek i Jalu{i~. u Da{a Duha~ek. Neka razmatranja sve vi{e dovode u vezu pad komunizma s njenom analizom mo}i i politike. „Filozofija i politika: Hannah Arendt – Martin Heidegger“. i Ugo Vlaisavljevi}.53 Akademskija razmatranja koja su u ve}oj meri nadahnuta filozofijom. 143–172. novembra 2007. Dialogi (1/2007). Politi~ka misao 42(2005/4). i op{irnije razmatra pitanje (plemenskog) nacionalizma i ve} pomenuti problem banalnosti zla51. 20. iako ima i drugih inicijatora za prevode njenih tekstova. Ustvarjanje antipolitike. 2006. onda Slavoj @i`ek. Obrad Savi} (ur. U Bosni i Hercegovini.48 Recepcija njenog dela po svr{etku ratova – odnosno od kraja devedesetih godina – pro{irena je. http://www. 52 Videti pomenute tekstove Dimitrijevi}a. Zoran Kureli}. politi~koj teoriji. „Zbrka u vezi sa pitanjem nasilja“. 3–16. Buka online magazin. Vita activa. Politi~ka misao 32 (1995/1). u tekstovima pojedinaca koji su reflektovali o ratu i masovnim zlo~inima. „Romanti~arski republikanizam Hane Arent“. 36(1999/4) 49–65. 118–149. 49 Zvonko Posavec. Ante Pa`anin. Kedourie“. Politi~ka misao. Ton~i Kuzmani}. kao {to je prevod Martina Lajbovicija „Judaism and Secularization Hannah Arendt and the Jewish tradition“. „Politika utjelovljenja naroda“. 35 (1998/1). Verso. politi~koj antropologiji. 50 Videti navedene tekstove Puhovskog.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU promenilo. Krtina: Ljubljana. 138–151. nagla{avaju}i va`nost pitanja odgovornosti i rasu|ivanja52. 289 . Aleksandar Molnar. njoj se uglavnom prilazilo sporadi~no. Vlasta Jalu{i~. uklju~uju pitanja veze izme|u filozofije i politike (Arent – Hajdeger) i mogu}nost kritike politi~kog rasu|ivanja (Arent i Kant)54. Videti njen: They Would Never Hurt a Fly.267. 2001. probleme op{te volje i suvereniteta 48 Ovde skoro da uop{te ne postoje zasebna izdanja.

nacionalisti~kog tuma~enja Hajdegerovog zave{tanja59 i lakanovskog psihoanaliti~kog kruga (koji obele`ava filozofska zvezda u usponu. i otkako je Slovenija postala nezavisna dr`ava. Sudbina njenog prijema i recepcije utoliko je podse}ala na situaciju u nekim drugim miljeima. postepeno nagnao bar neke krugove da na nju obrate vi{e pa`nje. No.html. 59 Ovde je. Bosna i Hercegovina izme|u kulturnog fundamentalizma i politi~ke deliberacije“. Anthropos i ^asopis za kritiko znanosti i u ~asopisu 2000. odana utopijskom pojmu „virtuelne politi~ke zajednice“ anti~kog polisa.57 Bosanski komentari o Hani Arent su uglavnom objavljivani u Dijalozima ili u Bosanskom forumu. od kojih neka ponavljaju staru sliku po kojoj se Arent najbolje mo`e opisati kao „romanti~arska republikanka“. 3/31 (2006). Eldar Sarajli}. „Romanti~arski republikanizam Hane Arent“. godine i nadalje. http://www. kao i u Zagrebu. U Sloveniji. Slavoj @i`ek) – dolazi do toga da Hana Arent nije dobrodo{la u nastavnim planovima na univerzitetskim odsecima. 79–95. i u nekim stranim ili me|unarodnim izdanjima. Tekstovi nekolicine slovena~kih autora pojavili su se u ~asopisima Apokalipsa. 7 (1–2). te otuda podse}aju na neka razmatranja koja se javljaju u Srbiji posle Milo{evi}a. Petar Bojani}. usled spleta raznih okolnosti i teorijskih uticaja tokom osamdesetih – strukturalisti~kog marksizma. na primer. Filozofija i dru{tvo. Status. Aleksandar I. Magazin za politi~ku kulturu i dru{tvena pitanja. 143–172. pristupljeno 15. koja nalaze neposrednu prakti~nu vrednost u njenoj analizi postrevolucionarnog konstitucionalizma. ^ak su i oni protagonisti koji su odlu~no odbacivali njene spise. Zanimljivo je da su neke od tih napomena bile u velikoj meri nadahnute problemom novih po~etaka i demokratske legitimacije posle zlo~ina u Bosni i Hercegovini (i analizom iz dela O revoluciji)58. dominantna nacionalisti~ki orijentisana hermeneuti~ka filozofija preuzela primat jo{ u vreme praksisovskog kruga.ba/novi_broj. poput @i`eka. Nova srpska politi~ka misao. kao i brojni prevodi i rasprave tokom poslednjih godina. 57 Aleksandar I. 58 Videti. novembra 2007. Nova srpska politi~ka misao.55 Njih pre svega mo`emo na}i u ~asopisu Politi~ka misao iz 2000.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. „Last war or a war to make the world safe for democracy: Violence and Right in Hannah Arendt“.status. Molnar. 143–172. 290 (Arent–Ruso–Hobs). Molnar. U Srbiji su se takva razmatranja javljala u Novoj srpskoj politi~koj misli ili Filozofiji i dru{tvu (primera radi. 7 (1–2). u tekstovima Petra Bojani}a i Aleksandra Molnara)56. i reafirmaciju neoaristotelovskih potencijala u prakti~noj „filozofiji politike“ Hane Arent. ali je tok samih doga|aja. „Ground Zero. samo je dobijala na snazi. 55 56 . Praksisovaca. Videti gore navedeni tekst Ante Pa`anina. „Romanti~arski republikanizam Hane Arent“.

„The Obscenity of Human Rights: Violence as Symptom of Human Rights“. Dreizen Versuche über Lenin. s jedne strane. 63 Hannah Arendt. i te`inu koju je Arent 60 @i`ek je isprva u svom Did somebody say totalitarianism? u potpunosti odbacio Arent. koji po svoj prilici rade istu stvar)62. 291 . and Die Revolution steht bevor. 62 Videti Slavoj @i`ek. Arent ~ita da bi se „objasnio“ homo sacer. New York: Anchor Books. „Against Human Rights“. str. potpuno zanemaruje mo}nu analizu pada zapadne tradicije i njenog rastakanja u filozofiji `ivota i ekonomije koja sve usisava u sebe. U @i`ekovoj interpretaciji i filozofskom traganju za subjektom. The Human Condition. Lakanovski upliv posebno je uticao na stvaranje trajno neprijateljske klime prema Hani Arent. ve} su bili „bolje informisani“ o njenom radu iz na~ina na koji je ~itao Agamben (Agamben) ili iz tuma~enja Badjuovih (Badiou) tekstova. naro~ito poglavlje „Gegen reine Politik“ (Protiv ~iste politike). Studenti. Ovaj na~in kori{}enja njenog dela. ~itanje kraja ljudskih prava i pojave izli{nih ljudskih bi}a (preko Agambena) zavr{ava nala`enjem klju~nog potencijala za politi~ku subjektivnost i „autenti~nu revoluciju“ u „golom ljudskom“ (svi smo mi „homo sacer“!). New Left Review 34 (2005).com/zizviol.61 Njen klju~ni doprinos politi~kom mi{ljenju posle sloma tradicije – uvid da stavljanje na snagu totalitarnih elemenata u totalitarnoj vlasti zavisi od ljudskog delovanja. 115–131. kao na drugim mestima. 1959: 286. naime. vode}i ra~una o „`ivotu kao o najve}em dobru“. 61 Ovo se posebno odnosi na Homo sacer i What remains from Auschwitz.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU odnedavno po~eli da obra}aju vi{e pa`nje na njene argumente. levica je navodno izgubila svoje teoretske potencijale. Frankfurt am Main: Suhrkamp. I ovde se. U to potom spada kritika tobo`njeg „politi~kog“ ~iji je cilj „isklju~enje ekonomije“ („dru{tvenog“) iz „politi~kog“ kod Hane Arent (i kod nekih drugih kao {to su Badju i Ransijer ŠRanciere¹.lacan. 2–3. „Uzdizanjem Arent do neosporivog autoriteta“ po pitanju totalitarizma. prihvatila model obja{njavanja „demokratija nasuprot totalitarizmu“ i upala u „osnovne koordinate liberalne demokratije“ – i time u nerazmi{ljanje. ona u potpunosti previ|a uvide – koji su u prili~noj vezi s njenim ~itanjem Marksa – o destruktivnoj ulozi eksproprijacije koja se odvija {irom sveta i u socijalizmu i u kapitalizmu. nisu ~itali njene originalne tekstove60. London: Verso 2002.htm. navode}i kao razlog dihotomiju koju ona navodno pravi izme|u totalitarizma i demokratije (on se zapravo oslanja na tekstove Arentove iz perioda hladnog rata). Did Somebody Say Totalitarianism: Five Interventions in the (Mis)use of the Notion. London 2001. http://www. Welcome to the Desert of the Real. zbog ~ega je u politi~kom kontekstu beskompromisno insistirala na ljudskom kapacitetu da se deluje – bio je zamagljen Agambenovom tezom da koncentracioni logor predstavlja „’nomos’ modernosti“.63 S druge strane.

da se preuzima iako mu se ne odaje priznanje. Ona je (preko Marksa!) napravila va`an zaokret sa fenomenolo{ke pozicije koja je preovladavala me|u filozofima u to vreme.66 Me|utim. a zapravo je potpuno pogre{no protuma~en. Ton~i Kuzmani} prati izumevanje dru{tvenog kao kamena temeljca dru{tvenih nauka i njegovog antipoliti~kog stava. 66 Polaze}i od aristotelovskog poimanja politike i uvida Hane Arent o slomu tradicije. ali pretpostavlja“. razlikovanje „dru{tvenog“ (pona{anja) i „politi~kog“ (delo64 Ibid. ve} pre odra`avaju ushi}enje ili o{tro neslaganje. Videti: Ustvarjanje antipolitike. koji navodno pripada njenoj analizi. Kod nje nije bilo mesta za povratak nekoj nostalgi~noj „autenti~noj“ politici. Cambridge University Press. ili da se pogre{no tuma~i i potom kritikuje da bi poslu`io argumentaciji samog autora (ne{to sli~no je ~inio mladi Habermas koriste}i njene uvide u Nema~koj). pokazuje da autor gre{i.64 Me|utim. {to je za nju karakteristi~no i na drugim mestima. mnoge stare slike koje su ina~e kru`ile intelektualnim debatama na{le su na~ina da se ugrade i u ovda{nje recepcije. New York: Harvest Book. Evil and Human Agency. To je toliko dominantno da neki drugi glasovi koji se koriste analizom „dru{tvenog“ kao nadahnu}em za kritiku antipoliti~kog stava dru{tvenih nauka jedva da dopiru do vidnog polja. 211ff. Ljubljana. premda se ovde mo`e govoriti o maloj ili nikakvoj zastupljenosti u akademskim raspravama. [tavi{e. 1996. okrenuta ka svetu u svojim politi~kim (i eti~kim) zahtevima. Cambridge. veza izme|u zla i humora. „spre~avanje“ katastrofa. Najra{irenija je ona koja se odnosi na ve} nazna~ene neodr`ivosti razlike izme|u politike i dru{tvenog – jer se dru{tveno posmatra kao „sadr`aj“ politike. ^est je slu~aj da se njen rad „ignori{e.65 Isto va`i za nedavno otkriveni pojam nasilja. 65 O mogu}nosti povezivanja nekih lakanovskih i arentijanskih zapa`anja videti vi{e u Arne Johan Vetlesen. ispostavilo se da su se neki elementi njenog tuma~enja banalnosti zla mogli podesno uklopiti u lakanovski okvir – na primer. 292 pridavala nezamenljivoj ulozi politi~ke mo}i (koja nije „nadgradnja“!) u ograni~enju „ekonomije“. kona~no. „Aproprijacija“ Hane Arent se naravno odvija u tipi~no `i`ekovskom maniru „demaskiranja“ ili „svla~enja“ predstavljenog (tuma~enog) diskursa ili autora – {to je nekakav @i`ekov ready-made metod – gde se. kako bi neki voleli da ~itaju ili tobo` opona{aju njeno delo. 58f i Crisis of the Republic. Understanding Collective Evildoing. po rekapitulaciji. 2005. Uop{te uzev. Kod Arent se to ne zove ekonomija kapitala. Sophia. ona je veoma minimalisti~na. ~ime se nudi baza koja otkriva „autenti~nu“. Elementi genealogije dru`boslovja. Naprotiv. ukidanje demonskog statusa zlo~incima. ili se i „dru{tveno“ i „politi~ko“ tuma~e kao „fizi~ke lokacije“.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Njen cilj je bilo puko „o~uvanje“ politi~kih kapaciteta ili. pitanje savesti i preuzimanja odgovornosti itd. . „istinski radikalnu“ poziciju. recepcija ili aproprijacije njenog rada u regionu biv{e Jugoslavije nisu izvor neizmerno razli~itih rasprava.

ona nisu ni dovoljno istra`ena ni uticajna u regionu biv{e Jugoslavije i dr`avama naslednicama. {to sugeri{e Patri{a Boling (Patricia Boling). Nadalje. 68 Izuzetak je bila konferencija Mirovnog instituta povodom stogodi{njice ro|enja Hane Arent. Ithaca – London: Cornell Univ. i poku{ajima da se izvori nedavnih ratova i zlo~ina objasne procesima formiranja suverenih nacionalnih dr`ava. koja po~ivaju na osi Agamben-Fuko-[mit-Hobs (Schmitt.68 Odgovorima na prva dva pitanja u velikoj meri dominiraju biopoliti~ka obja{njenja porekla dr`ave i suverenosti. odnosno izme|u intelektualaca i zlo~instva se – uprkos nekim novijim prevodima njenog dela – do danas i dalje u velikoj meri izostavljalo. 80. „Between the Social and the Political: Feminism. dato dovoljno prostora ni raspravama o va`nosti njene analize politi~kog delovanja za o~uvanje sveta i ljudskih potencijala. Press. i Vlasta Jalu{i~. suo~ila sam se s nekoliko sa`aljivih opaski mojih (levo orijentisanih) kolega koji su odbijali da je ~itaju ili shvate ozbiljno – bilo zbog skandaloznog otkri}a o ljubavnoj vezi iz mladosti s Hajdegerom koja je u to vreme dospela u javnost. Citizenship and the Possibilities of an Arendtian Perspective in Eastern Europe“. Hobbes). 121. Nije. pitanje odnosa „filozofije i politike“. nerazlikovanje delovanja i proizvodnje (i rada).HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU vanja) pre bi trebalo tuma~iti. 9(2). Iako su dela Hane Arent bila nadahnu}e izvesnim procesima ponovnog promi{ljanja rata. „[ta zna~i (politi~ko) mi{ljenje?“ – (i dalje) izostaju. 1–3 jun 2006. Dok sam tokom druge polovine osamdesetih prevodila Hanu Arent na slovena~ki jezik i prou~avala njen rad. 2002. kao „razli~ita stanja duha u kojima ljudi prilaze svojim problemima“. Privacy and the Politics of Intimate Life.67 Nerazumevanje problema dru{tvenog. strogo povezivanje mo}i i nasilja. i uporno mi{ljenju u svetlu „teorije i prakse“. 1997. European Journal of Women’s Studies. „[ta je mo}?“ (i dr`ava). tako|e. Between Past and Future: The Meanings of Political Thinking Today u Ljubljani. bilo zbog njenog navodno „isuvi{e esejisti~kog“ ili „isuvi{e istoricisti~kog“ Videti: Patricia Boling. prirode zlo~ina i odgovornosti za pro{lost. insistiranje na tome da gaji kult polisa. samo su neki od razloga zbog koristi neka najva`nija pitanja posle iskustva raspada dr`ave i masovnog nasilja – poput pitanja „[ta je politi~ko?“. 67 293 Zaklju~ak: Fragwürdige Traditonsbestände? . niti su njena upozorenja o isku{enjima posttotalitarizma ozbiljno shva}ena. Jedan od mogu}ih na~ina da se razumeju masovne razmere u~e{}a u nacionalisti~kim pokretima nudi nam upravo ovo razlikovanje – re~ je zapravo o antipoliti~kom ustupku sveop{te prisutnom dru{tvenom konformizmu.

ne shvataju}i da se pred njihovim o~ima mo`da odigravalo ne{to drugo. kada govorimo o politi~koj odgovornosti intelektualaca koji su bili „profesionalni mislioci“ u biv{oj Jugoslaviji i u vreme njenog raspada. Ona tamo govori o duhu {ezdesetosma{ke filozofije. zaokupljeni Hajdegerom. Prema tome. ne treba izgubiti iz vida ~injenicu o dr`anju za stare oslonce koji su davno izgubili svoju eksplanatornu mo}. (Desno orijentisani krugovi. Mnogi se ljudi dr`e oslonaca koji ih vi{e sputavaju da misle nego {to ih vode razumevanju nedavnih doga|aja: primer za to je uverenje da su politi~ari „manipulisali“ ljudima. te da oni. koji je nalikovao sentimentima koji su pratili ranu recepciju Hane Arent u Nema~koj i Francuskoj. koje se ni danas nisu mnogo promenile. Zbog ~ega je to tako? Samo zahvaljuju}i intelektualnoj radoznalosti onih koji su je prevodili. Ukazuju}i na njihovu nesposobnost da misle o onome {to im se odvija pred o~ima. analizirala je i sama Hana Arent u svojoj knjizi O nasilju. posebno u postjugoslovenskim intelektualnim krugovima. pozivaju}i se na „neintencionalnost“ uz svu svoju „nau~nu egzaktnost“. na nju nisu ni obra}ali pa`nju. U tome tako|e treba tra`iti bar jedan od razloga zbog ~ega su se neki od njih tako sna`no dr`ali nacionalizma kao legitimnog i „po{tovanja dostojnog pokri}a“ (Arent) za svoje u~e{}e u genocidnim politikama. o uticajnom previ|anju politi~kih potencijala u delima filozofa i automatskom projektovanju nasilja u mo} i politi~ku sferu. Ili se smatra da su nacionalizmi „sredstva“ za izgradnju nacionalnih dr`ava i da su izvor sveg zla. ili je proiza{la iz „vekovne mr`nje“ zbog ~ega su ratovi i ubijanja bili gotovo neizbe`an ishod. su{tinske ili prirodne sile. tuma~ili ili ~itali? Ili bismo pre mogli re}i da nas je sam tok doga|aja primorao da tra`imo i nalazimo konkretne analize koje bi ubla- . Arent je postala autorka ~ija va`nost i ~itanost sve vi{e rastu u nekim postjugoslovenskim krugovima. Nema sumnje da su te naizgled ad personae primedbe u vezi sa sna`nim post{ezdesetosma{kim duhom levi~arskih krugova ovog dela sveta. Uprkos svemu tome. 294 „stila pisanja“.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. iako je izgubila svoju eksplanatornu mo}. i dalje uglavnom ostaju netaknuti i koriste se bez mnogo promi{ljanja. zato. Mo`e se re}i da takvi inventari tradicije pod znakom pitanja. Arent nagla{ava ideju „fragwürdige Traditionbestände“ (inventara tradicije pod znakom pitanja) koja preovladava u politi~koj filozofiji na{eg doba. U me|uvremenu. iako vi{e ne mogu pomo}i u razumevanju. kao sveprisutni virus ili zarazna bolest koja je „spopala“ ljude u biv{oj Jugoslaviji.) Te okolnosti. drugi su njih optu`ivali da su fa{isti. Ona tu govori o „osloncima“ koji su i dalje u upotrebi. Oni se ~esto posmatraju kao neka vrsta biolo{ke. nisu odgovorni za pro{lost i kolektivne zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji.

1992. 291.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU `ile neodlo`nu potrebu da razumemo {ta se dogodilo u Srebrenici. 70 Puhovski. A Reinterpretaton of her Political Thought. Njena misao nas mo`e nadahnuti samo zato {to su njen strogo savremeni pristup fenomenima i neka od osnovnih pitanja na{e politi~ke realnosti po~eli sna`no da se dovode u vezu. mi{ljenje Hane Arent je postalo va`no iz istih razloga koji su nju nagnali da po~ne da pi{e: zbog izvesnog (ponavljanja) zapa`enih doga|aja u XX veku. ali – ako pokazuju put mi{ljenja – one nam bar mogu pomo}i da razumemo stvarnost i da se suo~imo s njom. nije predskazivala budu}nost i sama bi se sna`no opirala takvom opisu. naravno. Cambridge: Cambridge University Press. S engleskog prevela Marijana Mitrovi} 295 69 Margaret Canovan. „Zlo banalnosti“. Hannah Arendt. {ta je dovelo do toga i kuda bi to moglo da odvede u budu}nosti? Arent.69 U dr`avama naslednicama Jugoslavije. 278. . Da li to zna~i da bi nam mo`da pomoglo da smo ranije ~itali i prevodili Hanu Arent? Knjige i politi~ke teorije obi~no nemaju stvarnog uticaja na realnost70. ako ne i da joj se odupremo – te nam utoliko mo`da omogu}e da po~nemo ispo~etka.

296 .

psihoana liza .

298 .tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.

dragi prijatelji. verujem da mogu da najavim da }u prve srede u mesecu. ne svoj seminar. Paris 1991. .2 165. kojima sam dao humoristi~an naslov koji }ete saznati na mestu gde je ve} postavljen plakat. Verujem da uz va{u saglasnost mogu da zahvalim pravnom fakultetu. naravno za druge obaveze. I–II/2009 UDK: 159. potrudio da nazovem ^etiri improvizacije. tj. bar neki od vas. Pre nego {to nastavim sa ispitivanjem. @elja za znanjem. najmanje {to mogu da u~inim. Kao {to ste mo`da razumeli sa plakata. preneti u Vensen. Seuil. 141–142. livre XVII. Odnos znanja prema u`ivanju (jouissance). Dopustite mi. da jo{ jedanput ispitam asistenciju. koju mi dajete. 9–42. ja }u ovde – svakako ne zato {to mi ne bi bile ponu|ene sve srede – govoriti samo druge i tre}e srede u mesecu. kao {to vidite. Le séminaire. jeste da podrobnije navedem kako sam se ovde na{ao. a naro~ito danas. „L’envers de la psychanalyse“. dakle prvu sredu decembra. pp. kao kontrast.2 299 @AK LAKAN I PROIZVODNJA ^ETIRI DISKURSA* Diskurs kao ne{to bez `ive re~i. a naro~ito dekanu.Tre}i program Radio Beograda Br. u svakom smislu tog izraza.964. da bih se zahvalio onome kome ta zahvalnost pripada. i da bih jasno podvukao da je re~ o ne~em drugom. svi|a da odlo`im to obave{tenje. Posebno. Po{to mi se. ve} ono {to sam se. kako je pogre{no najavljeno. ostavljaju}i sebi preostale srede slobodne. u mom tre}em preme{tanju. Mesta preinterpretiraju. posebno njegovoj najvi{oj upravi. jednu od dve. februara. koristi}u se odmah time da se oslobodim jedne skrupule koja mi je ostala * Jacques Lacan. Re~ je o ponudi koju je pravni fakultet ljubazno na~inio mnogim mojim kolegama sa ŠEcole¹ des Hautes Etudes me|u koje je blagoizvoleo da priklju~i i mene. bar delom. aprila i juna. Rob orobljen za svoje znanje. kada me sledite.

da bi mi oprostila. upustimo se u ono {to smo spremili za ovu godinu. u tekstu koji nosi naslov „O na{im precima“. rekoh. kao nu`nom strukturom koja uveliko prevazilazi `ivu re~. pro{le godine. U jednom tekstu iz 1966. napisano je pre doga|aja – ponovno preduzimanje s nali~ja. ponovno preduzimanje* (reprise) s nali~ja Ša l´envers¹ frojdovskog projekta. jeste diskurs bez `ive re~i. Nemojte misliti da naslov duguje bilo {ta teku}im zbivanjima koja veruju da mogu da izvrnu izvestan broj mesta. ovde prevedeno sa ponovno preduzimanje zna~i i krpljenje. ovo je sigurno prilika da se primeti da nikada eksces nekog drugog ne dovodi do toga da se. Nema sumnje da sam se ja. Nakon ovoga. ose}amo razdra`eni. – A gde? – Vide}ete. uz mnogo istrajnosti. {to ide mnogo dalje. ispoljio na na~in za koji sam ubrzo uvideo da je neumesan. 1 . jedna osoba koja je mo`da ovde. Samo }u ovo navesti kao dokaz. Uistinu. na strani 68 dajem karakteristiku svog diskursa. Ovi potonji doslovno ne bi mogli da se odr`e bez govora (language). ka`em. pri{la mi je na ulici u trenutku kada sam ulazio u taksi. koja je uvek manje-vi{e slu~ajna. Tu gri`u savesti sam hteo danas da izrazim izvinjavaju}i joj se. i koji im daju naglasak. poimence u jednom od uvoda koje sam skicirao kada sam sakupljao svoje Spise. On opstaje u izvesnim temeljnim odnosima.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ako je ovde. razlu~im {ta je sa diskursom. zato {to sam ve} bio stigao dotle. 300 zbog na~ina na koji sam do~ekao jednu osobu. Ono ~emu dajem prednost. bez `ive re~i. i koja se svakako ne}e oglasiti. od stvarno iskazanih iskaza. Mislio sam da ovaj seminar treba da nazovem Izvrnuta psihoanaliza. makar prividno. [ta to govori? Uspelo mi je da. rekoh joj. i {to sam jednom stavio na plakat. jer kada se bolje razmisli. Radi toga je zaustavila svoj moped i rekla mi – Jeste li vi doktor Lakan? – Jesam. na{e radnje eventualno upisale u * Reprise. godine. koji je. za{to? – Da li }ete nastaviti sa svojim seminarom? – Da. Posle ~ega je ona pokrenula svoj moped tako brzo da sam ostao u isti mah zapanjen i sa gri`om savesti. Jer uistinu. Oni nisu potrebni da bi se na{e pona{anje. do izvesnog stanja preterane zaokupljenosti. Pomo}u govora se ustanovljuje izvestan broj postojanih odnosa unutar kojih svakako mo`e da se upi{e ne{to {to je znatno {ire. Jednog dana. jedva da je to bilo ljubazno – ne zato {to sam hteo da bude tako ve} zato {to je tako ispalo. on mo`e sasvim da opstane. uskoro. Dakle.

stazama. a koga treba razlu~ivati od `ive individue. razmatramo S1 i. kao da ve} nije uobli~ena u mre`u onoga {to se naziva znanje. hipokeimenon. polja velikog Drugog. upro{}avaju}i. Pro{le godine sam to u~inio Špolaze}i¹ od spolja{njosti ozna~itelja S1. a posebno analiti~kom – ovo potonje se pominje u ovom spoju da bismo ga precizno ozna~ili – {ta bi bilo sa onim {to se za nas nalazi u vidu nad-ja°? Postoje strukture – ne mo`emo ih druk~ije nazvati – da bi se okarakterisalo ono {to je izdvojivo od tog u formi koje sam pro{le godine dopustio sebi da posebnom upotrebom naglasim – tj. kao ve} strukturirano polje znanja. Ovaj potonji je zasigurno mesto subjekta. Nema sumnje da je tu. na S1 treba gledati kao na posrednika. u ta~ki u kojoj se nalazimo. ove godine na nov na~in. fle{ovima. ako ho}ete. Kad ne bi bilo tako. Ali. diskursom shva}enim kao statutom iskaza. Pravo govore}i ta formulacija nikada jo{ nije izgovorena. onoga koji defini{em izme|u ozna~itelja. Da podsetim zbog onih koji su uhvatili bele{ku o tome. ozna~enu sa S2. ta~ka ambigviteta na kojoj danas treba da naglasimo ono za {ta sam od sada u~inio va{e u{i osetljivim raznim putevima. funkcioni{e kao njegov reprezent. jeste subjekt. Ono se postavlja od momenta u kome S1 po~inje da ne{to predstavlja svojim posredovanjem u definisanom polju. bateriju ozna~itelja. a da ne proizvedem naro~ito negodovanje. od koga polazi na{a definicija diskursa kakvog }emo naglasiti u prvom koraku. tog subjekta. tom prilikom. On posreduje u jednoj ozna~iteljskoj bateriji koju nikada i nikako nemamo prava da uzmemo kao raspr{enu. dok u po~etnoj ta~ki. Kako smestiti ovu temeljnu formu? Zapisa}emo ovu formu. Desilo mi se pro{le godine da u`itak (jouissance) Drugoga nazovem znanjem. u koju se sme{tamo da bismo utvrdili {ta je sa diskursom. Re~ je o ozna~iteljima koji su ve} tu. pred drugim ozna~iteljem. ali ne pripada poretku onoga {to subjekt dopu{ta da se uvede preko statuta znanja. njegov beleg. {ta bi bilo sa onim {to nalazimo u iskustvu. Ona vi{e nije nova po{to sam ve} pro{le godine uspeo da je pred vama u~inim dovoljno uverljivom. do kruga obele`enog sa A. zbog onih kojima se to jo{ mota po glavi. tj. bez odlaganja. ono {to se de{ava posredstvom temeljnog odnosa. Otuda proishodi pomaljanje onoga {to nazivamo subjektom posredstvom ozna~itelja koji. probljescima.PSIHOANALIZA okvir izvesnih prvobitnih iskaza. S1 → S2 $ ª 301 . To je jedna od ta~aka sastanka koji sam najavio za ovu godinu. utoliko {to predstavlja ovu specifi~nu crtu. Sme{na stvar. da o njoj govorim. A ono {to je njegova pretpostavka. oko re~i znanje.

ako zapi{emo ceo sistem obrnut za ~etvrtinu kruga. jeste ono {to smo na tom nivou. Na tom nivou ozna~iteljske strukture. na tome sam veoma dugo insistirao. koji spada u algebru. ne mo`e da se naru{ava. da prilikom posredovanja kod drugog. Celokupan njegov status treba ponovo razmotriti ove godine. oduvek smo nagla{avali da iz toga proizlazi ne{to {to je definisano kao gubitak. 302 Najpre dopunimo ono {to je bilo na dve noge. s odre|enim ~lanom. redosled slova te algebre. Najzad. Pa tako imamo slobodu da vidimo {ta se de{ava. zatim na tri. re}i }e nam koji smisao je prikladno dati tom momentu. Ako izgleda osnovano da lanac. u ozna~iteljsku strukturu. Vrlo se lako i brzo mogu na papiru napraviti tri preostale. u najmanju ruku onaj koji poznajemo. stvarnost diskursa koji je ve} na svetu i koji ga. Ovaj drugi. On kazuje da u samom trenutku u kome S1 posreduje u ve} uspostavljenom polju drugih ozna~itelja utoliko {to se oni kao takvi me|usobno artikuli{u. ozna~avali kao objekt a. ve} godinama i u raznim prilikama govorim – naro~ito od kada se pojavilo ono {to sam napisao pod naslovom Kant sa Sadom – da bi se moglo pomisliti da }e se jednog dana mo`da videti da se to ne grani~i sa takozvanom Z {emom. To je ono {to ozna~ava slovo koje se ~ita kao objekt a. $. a naro~ito pro{le godine. upu{tanjem u operaciju obrtanja za ~etvrtinu kruga. od kojih vam prva unekoliko pokazuje polazi{te. Takva je ta formula. treba da znamo samo na~in na koji to radi. Ovu ovde. tada }emo. mali. u sistemu. Evo jednog primera. Nastavak onoga {to }e ovde izlo`iti na{ diskurs. ni{ta {to je apstrahovano iz neke stvarnosti. Ne samo da je to ve} upisano nego je ono deo njegovih svodova (arches). i da za taj obrt za ~etvrtinu kruga ima drugih razloga nego {to je ~ista zgoda slikovitih predstava. ne vi{e. O ovom ~uvenom obrtu za ~etvrtinu kruga. To je samo da bi se specifikovao aparat koji nema apsolutno ni{ta nametnuto. dobiti ~etiri strukture. [ta ona kazuje? Ona sme{ta jedan momenat. to je ve} sada upisano u onome {to funkcioni{e kao ta stvarnost o kojoj sam malo~as govorio. $ → S1 a S2 . jer je ve} dugo seminar radi toga i dr`an – naslovio sam ga Od jednog Drugog do drugog. samo ukoliko je razgovetan – {to je dovoljno da se ne{to od postojanih odnosa manifestuje. dajmo mu njegovu ~etvrtu. kao {to bi se reklo iz izvesne perspektive. podr`ava. Naprotiv. u jakom smislu. koje je ono {to smo nazvali subjekt kao podeljen. Dabome da je malo va`an oblik slova u koji upisujemo ovaj simboli~ki lanac.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. izbija ovo.

evo jednog. i {to se naziva u`ivanje (jouissance). najposle. ve} da bismo podsetili na ono u Frojdovom diskursu {to tom pojmu dopu{ta da se nastani – i da bismo se prosto potrudili da taj diskurs nastanimo druga~ije. po{to je re~ o granicama. bez sumnje izlazimo iz onog {to je autenti~no znanje. znanje itd. na njihovo polje kao takvo. me|utim to ~emu slu`i u psihoanaliti~kom govoru zaslu`ivalo bi svakako da ne hitamo da je prebrzo prevedemo sa nagon Šinstinct¹. kakvi }emo se zate}i na zaokretima ovogodi{njeg kursa. mi imamo potrebu za smislom. E pa. ne nastaju ta klizanja bez razloga. ako damo nekakav smisao onome {to Frojd kazuje o principu zadovoljstva kao glavnom za funkcionisanje `ivota. pa iako ve} dugo insistiramo na zastranjivanju tog prevoda. ~ija nam upornost ba{ sugeri{e dimenziju istine. E pa. ozna~itelj. i koja ide daleko unazad. poprimila re~ Trieb umesto da se ulo`i trud da se shvati kako se ta kategorija artikuli{e. ipak imamo prava da iz njega izvu~emo korist.PSIHOANALIZA Nije da nismo ukazali na mesto odakle smo izdvojili ovu funkciju izgubljenog objekta. usled psihoanaliti~ke gluposti. U`ivanje Drugoga. Nema sumnje da }ete mi re}i da se ovde. Iz svega {to ova potonja artikuli{e {ta proizlazi? Ne proizlazi znanje. Iza}i zahvaljuju}i ~emu? – `e|i za smislom. ho}u da ka`em da nije da ta re~ ve} nema upotrebu. Ona nije bez pretka. Ali ba{ tu nam izraz u`ivanje (jouissance) omogu}ava da uka`emo na ta~ku umetanja u aparatu. znanje. kod ponavljanja uop{te nije re~ o bilo kom u~inku pam}enja u biolo{kom smislu. Nasuprot tome. slaba bi}a. nego zbrka. Zato je u formuli da je znanje u`ivanje Drugoga re~ o logi~koj artikulaciji. i o izla`enju iz sistema. To mo`da nije onaj istinski. usvojili pojam nagona. drugi. ali koje se smatra. onoga {to je prepoznatljivo kao znanje. Ponavljanje ima izvestan odnos sa onim {to je granica tog znanja. ono sa kojim se Frojdova re~ usu|uje da se sukobi. podrazumevaju}i ipak – jer on nije nikakav Drugi – da intervencija ozna~itelja ~ini da se on pojavi kao polje. ideja nagona je dakako ideja nekog znanja – znanja za koje nismo u stanju da ka`emo {ta zna~i. stalno vrtimo u krugu – ozna~itelj. da bismo se prebacili na granice. pre svega tim povodom. Zapazimo sami ambigvitet koji je. Ali mi. Drugi. sve do Kanta. Sistem nema nikakvu potrebu. da ima za rezultat to da `ivot opstaje. Popularno. Zaista. i ne bez osnova. Ali. To je Frojdov diskurs o specifi~nom smislu ponavljanja kod deteta koje je nau~ilo da govori. sve u svemu. izvucimo pouku iz te zbrke. da je on taj u kome se odr`ava 303 . kao da bi to sistemu bilo potrebno. Sigurno ne zato da bismo. Ali je isto tako izvesno da }emo videti da ima mnogo ovoga to mo`da nije onaj istinski. ^ine}i to.

Ne zato {to ona govori meni u prilog. nekolicina nisu bili medicinari – bio je onaj koji je propratio moj govor neprekidnim gegovima. pulzija smrti. u svakom od tih vremena ako se odrede kao geografska mesta. ali svakako je potrebno da dodam {ta je bila karakteristika interpretacije mesta na kome ste me napustili poslednjeg puta: Ecole normale superieure. Ono {to sam rekao pomo}u va{eg. ne zna~i li to ve} ono {to nastavak njegovog govora pokazuje kao ne{to {to mu se name}e? Naime. Ona ponekad. kada se nalazim na novom mestu. i u va{em prisustvu Šassistance¹. Jer ne zaboravimo da se pulzija smrti ne izumeva razmatranjem pona{anja ljudi. interpretaciju koja omogu}ava da se oseti koliko je analiti~ka interpretacija obrnuta u odnosu na uobi~ajeni smisao izraza – rekao bih da je ono najosetnije. i 1963. ono {to ~ini opravdanim da ovde ne{to ka`em. za koju ne}u da propustim priliku da ka`em da je u odnosu s uobi~ajenim smislom izraza interpretacija. Ovde imamo pulziju smrti. koja je. psihoanaliti~kog iskustva. utoliko {to je ono struktura diskursa. E. – apsolutno veli~anstveno kao po~etna slova. bila medicinarska – ali najzad. Veoma mi je bilo stalo da negde iznesem slede}u primedbu. . naravno. tj. sve u svemu. to vidi zahvaljuju}i va{oj pomo}i. jeste. govori umesto mene. zato {to mi je dana{nji dan. izgledao kao dan za to. Dodatni dokaz je to {to su stvari po~ele da bivaju jetkije od dana kada sam posvetio pola semestra analizi dosetke. na- 2. Rekao sam ono {to govorim. ^emu to. To }e na}i svoje mesto u malim obrtnim kvadripodima koje danas po~injem da koristim. To bih izdvojio kao najkarakteristi~nije za su{tinu moje manifestacije u toku tih deset godina. i na to }u se vratiti. za va{e. To se vrti oko bivstvuju}eg. To je velika zagrada. ne govorim o onome {to jesam. Najupe~atljivijii lik u publici. uvek ve} interpretirano.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.S. Bilo kako bilo. `ica koja je istinski treperila. Imamo je tu gde se ne{to zbiva izme|u vas i onoga {to govorim. Ipak da vas ne bih ostavio u potpunoj praznini. i naj~e{}e. ne{to }u vam odmah nazna~iti.N. Kada bi trebalo da interpretiram ono {to sam govorio u Svetoj Ani izme|u 1953. godine. jeste ono {to bih nazvao su{tinom pojave koju ~ine razli~ite uzastopne asistencije koje sam privla~io saobrazno mestima na kojima sam govorio. Mesto je uvek imalo svoj udeo u davanju stila onome {to sam nazvao pojavom. po{to se. Uvek treba znati izvu}i korist iz slovnih dvosmislica. da mu prika~im interpretaciju – interpretaciju u smislu suprotnom od analiti~ke interpretacije. i ne mogu dugo da idem u tom smeru. Pojam mu se nametnuo kroz razvoj jednog iskustva. 304 najni`a tenzija. bila zabava.

Frojd ide dotle. to je znanje predaka. ^ak nije bilo ni prihva}eno. Ali to je tako|e ono {to u va{im pute{estvijima ~ini ponajmanju smetnju. . Naravno. @ivot je. i to onima koje je jednom dobro podvukao. oprisu}uje ova sklonost vra}anju ne`ivom. gde bi to onda bilo? Zato nama ovde nije lo{ije nego drugde. u krajnjoj liniji. ako pa`ljivije pogledate. Ranije to nije bilo tako o~igledno. a taj implicira znanje. ali. bili veoma uznemireni. ovaj put. Nisam dakle prosto iz razloga udobnosti prihvatio neo~ekivanu pogodnost Šaubaine¹. da joj se da. Nesumnjivo se. ali da se to zadivljuju}e predaje. a posebno medicinari. Nisam sasvim siguran da je to. za to i dalje imate ulicu Ulm. to je. uistinu. u nedrima analiti~kog iskustva koje je iskustvo govora. koji su se obrazovali tamo gde je – kao {to sam odavno rekao. bilo najva`nije vreme od sva tri. njen status u takozvanom pravnom smislu tog izraza. po{to je ove godine re~ o tome da se psihoanaliza uzme s nali~ja. bar onima koji su se navikli na drugu stranu. Da je to {to sam govorio tako interpretirano – danas govorim o jednoj drugoj interpretaciji nego {to je analiti~ka interpretacija – svakako ima smisla. ^injenica da to uop{te nije spadalo u medicinu izazivalo je jaku sumnju da bi bilo dostojno da se nazove predavanjem.PSIHOANALIZA ro~ito kada su to tri prva slova re~i podu~avati Šenseigner¹. Bili smo do{li do na{eg nagona i do na{eg znanja. To bi. A {ta je ovo znanje? – ako ne zaboravimo da Frojd uvodi ono {to sam naziva s onu 305 3. uop{te nije prazna – skup sila koje se odupiru smrti. veli on. upravo. sve do dana kada su po~eli da dolaze momci. veli on – i to je najdublja definicija. Ovu stazu. ^itajte ono {to Frojd govori o otporu `ivota sklonosti ka nirvani. ba{ u vreme gegova – u~inak obrazovanja da se ne zna ni{ta. [ta je to? – sem ako nije istinski smisao dat onome {to nalazimo u pojmu nagona. Ne znam da li }e do}i studenti prava. kako se druga~ije nazivala pulzija smrti onda kada je uvedena. u pogledu parkinga. imalo veze sa strukturom diskursa. i. previ{e udobno. obezbe|uje opstanak tog mehura – slika se stvarno name}e kad se ~uju te stranice – jeste to {to se `ivot vra}a uvek samo istim putevima. ona. poznajemo. sve u u svemu. tek je u ulici Ulm stvorena svest da ono {to sam govorio jeste podu~avanje. Nastavimo. Ali ono {to. Ako pravo nije to. ako tu ne dodirujemo na~in na koji diskurs strukturi{e realni svet. ali najzad. U svakom slu~aju. ne znamo {ta }e se ovde desiti. mo`da. E pa. oni iz Cahiers pour l’analyse. to bi bilo kapitalno za interpretaciju. Profesori su. verovatno. kao sme{tenih u onome {to je Bi{a definisao kao `ivot.

artikuli{u}i ovo. Zbog toga ono {to se ovde pojavljuje artikuli{em kao vi{ak u`ivanja/nema u`ivanja Šplus-de-jouir¹. govori se o mazohizmu – nije ni{ta drugo nego ono {to se naziva u`ivanje. Na spojnici jednog u`ivanja – i to ne bilo kog. kao {to sam ve} rekao. koji ipak nije oboren. jeste gubitak seksualnog u`ivanja. S1 koje se pojavilo. Molio bih vas da malo za}utimo oko ovog trabunjanja. Postoji prvobitni odnos znanja prema u`ivanju. 306 stranu principa zadovoljstva. Dakle. Ono {to ~inimo. i tu se ume}e ono {to izbija u momentu u kome se pojavljuje aparat ozna~itelja. Provu}i se ne zna~i transgredirati. ne~ega {to pripada poretku u`ivanja – dobitak. vodimo ra~una o tome {ta smo. Reklo bi se da je to dovoljno. kao {to Bares ka`e za le{. To zna~i da je gubitak objekta. koje nesumnjivo treba da ostane neprozirno. izli{no je s obzirom na to da se to {to treba da izlo`imo ove godine nalazi na nivou struktura. Ono {to analiza pokazuje. Ima}emo priliku da se vratimo na ovo {to sad uvodim – ovo nije transgresija. Iz tog stupanja u odnos. izvestan gubitak. i otelotvoruje slovno artikulisanu shemu. Da li su oni isto? Odnos s u`ivanjem se iznenadno nagla{ava tom jo{ uvek virtuelnom funkcijom koja se naziva `eljom. Ugledati poluotvorena vrata ne zna~i pro}i kroz njih. prvi takt. Otud je shvatljivo da s tim povezujemo funkciju ovog izbijanja ozna~itelja. rupa otvorena za ne{to za {ta se ne zna da li je reprezentacija nedostatka u`ivanja. utoliko {to tu poprima sasvim drugi naglasak budu}i da od te ta~ke nadalje postaje znanje ~iji su naglasci dati ozna~iteljem. sme{tenog u proces znanja. nema potrebe da sve obja{njavamo? A poreklo govora. pad u polje. nastavljam. a ne artikuli{em ga sa nekom prinudom ili transgresijom. Jer put ka smrti – o tome je re~. pro{le godine nazvao vi{ak u`ivanja/nema u`ivanja Šplus-de-jouir¹. izranja subjekt koga ne{to reprezentuje.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. za{to da ne? Svi znamo da je za korektno strukturiranje nekog znanja potrebno odre}i se pitanja porekla. na spojnici jednog u`ivanja koje je me|u u`ivanjima povla{}eno – ne time {to bi bilo seksualno u`ivanje. . ako i{ta pokazuje – prizivam ovde one koji imaju ne{to druga~iju du{u nego {to je ona za koju bi se moglo re}i. ponavlja se s obzirom na S2. po{to ono {to ukazuje da je to u`ivanje na spojnici. Znanje je ono {to ~ini da se `ivot zaustavi na izvesnoj granici prema u`ivanju. kastracija – na spojnici sa seksualnim u`ivanjem u Frojdovoj pri~i o ponavljanju ra|a se ono {to je radikalno. To je uzaludno tra`enje smisla. ve} pre irupcija. {to je vredno u~injenog napora ka smislu da bi se razumela dvosmislenost. {to je tako|e zjap. Ali. Nije bez razloga to {to sam isti objekt koji sam drugde odredio kao onaj oko koga se u analizi organizuje cela dijalektika frustracije. da trabunja – jeste upravo to da se ni{ta ne transgredira.

sa ~etiri polo`aja. mo`da ~ak i to treba platiti. i stoga. Samo {to. jeste da ga imamo ako ga platimo. To je bilo isto ono dvosmisleno mesto o kojem sam upravo govorio. [ta upravo radim? Navodim vas da prihvatite. koje mora nekud da ode? Ono {to tu uznemirava. ono suvi{ka rada. pre nego {to ga nazove njegovim imenom – to je bar istaknuto kod Hegela. za{to ne. ^ime se to pla}a veli on – ako ne. da ovaj aparat sa ~etiri noge. upravo u`ivanjem. Ali je ~injenica. treba hitno da ga stra}imo. i {to se naziva filozofija. Eto {ta je Marks otkrio da se zaista zbiva na nivou vi{ka vrednosti. odre|ena istorijskim razlozima. kakva god da je njegova dvosmislenost. slede}i na tabli. da vas bar samo namamim. vi{ka rada. Kako se zovu ostali? Odmah }u vam re}i. mo`e da poslu`i za odre|ivanje ~etiri radikalna diskursa. da ova prva forma. ima sasvim posebnu va`nost. kojeg tu ima. Ne znam dokle }u mo}i da dovedem ono na {ta imam danas da vas usmerim jer ne smemo otezati ako ho}emo da obi|emo ~etiri diskursa koja su u pitanju. treba da znate da filozofija samo o tome govori. i on je to u~inio posebno poznatim – o~igledno je da se na nivou diskursa gospodara pojavilo ne{to {to nas se ti~e u pogledu diskursa. a zatim. ali }u vam ga objasniti. Nije slu~ajno {to sam ovu formu dao kao prvu. Ostavimo za sada tu stvar u suspensu. kao ona koja artikuli{e diskurs gospodara. zacelo vam ne}u re}i {ta je. Ako ga ne stra}imo. Jedan je diskurs analiti~ara. kao skup. Ni{ta ne kazuje da nisam mogao da po|em od neke druge. u onome {to }emo izlo`iti ove godine. od naredne. tj. niko nije znao da mu na|e mesto. koja se iskazuje polaze}i od ozna~itelja koji reprezentuje subjekt pred drugim ozna~iteljem. kod Marksa. na primer. ne nekim drugim – artikuli{e kao vi{ak u`ivanja. priznato da funkcioni{e na nivou koji se – analiti~kim diskursom. Vide}ete – to je sasvim aktuelan diskurs. Mislim da je nepotrebno da saop{tavam istorijsku va`nost diskursa gospodara. To se odmah ne vidi. utoliko {to }e se ona. me|u sve ~etiri isticati. Drugi – ne. jeste diskurs histerika. ^ak i pre nego {to samo o tome progovori. prosto ga postavljaju}i. bi}e svakakvih posledica. Razume se da nije Marks izumeo vi{ak vrednosti. stvori}e se previ{e nesporazuma. po{to ste. Ako se danas ka`e samo onako. Ovaj tu. za a. od trenutka kada ga imamo. Zato sam vam pro{le godine rekao da je. A zatim ostala dva. pre njega.PSIHOANALIZA E pa. 307 4 . pro{li univerzitetsko sito.

o govoru koji se odnosio na taj `ivot – ~itajte o tome Aristotelovu Politiku – ono {to tvrdim o robu koji je okarakterisan kao nosilac znanja. i najposle. on nije prosto. va`no je znati obrisati registar onoga {to je. da li se subjekt mo`e utemeljiti iz perspektive znanja koje je sebi potpuno prozirno. U tome je ceo napor izdvajanja onoga {to se zove episteme. Ali. u potpunosti je preuzeta od zanatskih tehnika. Funkcija episteme ukoliko se specifikuje kao prenosivo znanje. Da bismo toga postali svesni. ali koje kod roba nije apsolutno li{eno onog aparata koji mu daje jezi~ku mre`u.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ne znam da li ste ikada o tome dobro razmislili – zauzeti dobru poziciju. jeste da se ekstrahuje njihova su{tina da bi to znanje postalo znanje gospodara. od najartikulisanijih. a daje smisao. dovoljno je ne{to malo navike da se ~itaju Platonovi dijalozi. Pre znanja o tome da li se znanje zna. po poreklu. On to jeste jer ima ume}e. Ako je suditi po onome {to se mo`e pro~itati u svedo~anstvima koja imamo o `ivotu u antici. to je. artikulisani aparat. da ka`emo kratko. funkcija ozna~itelja na koju se oslanja su{tina gospodara. oduzimanje ropstvu njegovog znanja operacijom gospodara. artikulisano lice i ovo ume}e tako srodno `ivotinjskom znanju. To je sme{na re~. Sre}om imamo tragove zahvaljuju}i Platonu. Ono o ~emu je re~. on je funkcija upisana u porodicu. mo`da se se}ate {ta sam pro{le godine u vi{e navrata nagla{avao – svojstveno polje roba je znanje. S1 je. Treba da zasnujem zna~enje prisutnog algebarskog aparata. i vrlo je bitno da ih se setimo da bismo to o ~emu je re~ stavili na svoje mesto. Zatim se to prirodno udvostru~uje jednim malim povratnim udarom. ne budi nikakvu sumnju. {to zna~i da se prenese iz d`epa roba u d`ep gospodara – ukoliko je u to doba bilo d`epova. to mo`e da bude samo stavljanje stvari na svoje mesto. ako ne{to ima smisla u onome {to nas mu~i. Po~nimo tako {to }emo razlikovati ono {to }u ovom prilikom nazvati dva lica znanja. No {ta se de{ava pred na{im o~ima. ka`e taj i taj. S2. mo`e da se prenese. [ta filozofija pokazuje u celoj svojoj evoluciji? Slede}e: kra|u. otmicu. Re~ je o tome da se shvati da taj drugi sloj. a Bog zna da ve} {esnaest godina ula`em napor da oni koji me slu{aju stvore tu naviku. ozna~itelj. i jo{ i vi{e u prvoj nego u drugoj. povratak potisnutog. vidite Platonove dijaloge. ume}e. klasa. 308 Vratimo se na prvi. S druge strane. a u svakom slu~aju. sve u svemu. koji je u potpunosti ono {to se zove lapsus. kao na{ moderni rob. U anti~ko doba. Karl Marks ili neko drugi. Re~ je o tome da se na|e pozicija koja dopu{ta da znanje postane znanje gospodara. {to }e re}i ropskih. kao ono {to strukturi{e diskurs gospodara. Rob o kome govori Aristotel je koliko u porodici toliko u dr`avi. . ista re~ kao versthen. prvi smisao – ima}ete i druge – filozofiji.

ova izdaja znanja roba. naprotiv. r|avo ste~enog. u J. 309 . Vratite se na Menona. nazvao sam ga Dekart – Dekart kakvog verujem da mogu da artikuli{em. {to je najverovatnije {tamparska gre{ka. * Samo ovaj izraz je preveden prema fotokopiji zapisa Lakanovog seminara gde je dato Retourne sur la poele. u vidu slikovitog hinta. eto vidite. nije po`eljno prenagliti. naravno. dospela je samo do znanja koje se mo`e ozna~iti izrazom kojim se i sam Aristotel slu`io da okarakteri{e znanje gospodara – teorijsko znanje. Danas sam kao uvod hteo samo da vam ka`em do koje nas mere duboko zanima taj status. neko. ne bez saglasnosti sa bar jednim va`nim delom onih koji su se njime bavili – tog dana je ro|ena nauka. Ukratko.PSIHOANALIZA Da bih dao odgovaraju}i smisao onome {to sam upravo kazao. i u~ini s njom {ta mu je volja. A. skoro bih kazao. zanimljivo ono {to iznutra opovrgava to {to se obi~no ka`e. ovde je re~ o statusu gospodara. ova episteme. da ne mogu ovo da razvijem. odricanjem od tog znanja. Filozofija u svojoj istorijskoj funkciji jeste ova ekstrakcija. ve} u nagla{enom smislu koju re~ theoria ima kod Aristotela. tamo gde je re~ o korenu iz dva i njegovoj nesamerljivosti. Imaju}i u vidu da sam ove godine sebi dao manje vremena nego minulih. Tu se nalazi jedan oblik podsmeha. Naime. da nema ni{ta od toga. Tu se pokazuje da ono {to je ozbiljno. naprotiv konstatujemo. i njegovo izno{enje zaslu`uje da se sa~uva za slede}i korak. funkcija filozofije. upravo onog dana – vra}am se na to jer je za moje izlaganje to najosetljivija ta~ka. neka do|e. i to }e biti na{ korak za slede}i put. ova mudrost. sto`erna ta~ka – onog dana kada je. Da li to zna~i da je ono {to vidimo da izranja kao nauka koja nama vlada plod ove operacije? Tu. Milerovoj redakciji stoji retourne sur le poele. dragi mali{a. iz strogog odnosa S1 i S2. ali se to priznaje samo zaobilazno kroz podsmeh. To je ono {to sam ve} zapo~eo pro{le godine. da bi se transmutacijom dobilo znanje gospodara. Nas zanima kada je ono {to se raskriva. on zna. pitanja gospodara. trebalo bi videti. i prirodno rob daje na ta pitanja one odgovore koje ta pitanja ve} nala`u. A. To je vid ismevanja li~nosti koja je bespomo}na*. Nije va`no ako neko preuzme ovu temu. Postavljaju mu se pitanja. Obi~no se ka`e da je u`ivanje povlastica gospodara. kako se artikuli{e polo`aj roba u pogledu u`ivanja. {to je neobi~no. ako mogu tako da ka`em. uigrana u svim pozivanjima na sve dihotomije. prvi put ekstrahovao funkciju subjekta kao takvu. Ima jedan koji ka`e – Dajte roba. Ne u slabom smislu koji mi dajemo toj re~i. Svi znaju da je. ono {to se skriva jeste da je re~ samo o tome da se otme robu njegova funkcija na nivou znanja. ono na {ta se smera. jeste da se vidi da rob zna. i u isti mah se povla~i u }o{ak prizora. nema sumnje.

Ono {to vodi znanju – dopusti}e mi se da to motivi{em u manje ili vi{e dugom roku – jeste diskurs histerika. razume se. uop{te uzev. bankarsko preusmeravanje. koja ima krajnje posledice sa stanovi{ta pedagogije – `elja za znanjem nije ono {to vodi znanju.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. A za{to bi hteo da zna? Ima zabavnijih stvari od toga. To je mala provokacija. u najmanju ruku. ako ne priu{timo sebi pohotnu re~ transgresija. I to zbog jednog predmeta koji me posebno zanima – zbog onoga {to ono Naredna sesija: osporavanje . Radikalna distinkcija. koje nije manje va`no. U stvari. Ovde ve} imate mali primer uvida koje tip rada koji vam predla`em ove godine mo`e da vam donese. i vreme njegovog ponovnog otpo~injanja. jer postoji i drugo. One nisu uzele dovoljno u obzir da i ja vrebam osporavanje. ako po|emo od definicije na koju sam podsetio kao na na~elnu za na{ postupak s obzirom na znanje. i koje je naro~ito zdravo zbog zaista velikih gluposti koje slu{amo od psihoanaliti~ara u vezi sa `eljom za znanjem. DODATAK 26. ima jedno pitanje koje mora da se postavi. kada se poka`e. ima. `eli da zna? Da li ima `elju za znanjem? Istinski gospodar. onda je to da `elja za znanjem nije ni u kakvom odnosu sa znanjem – osim. Ako postoji ne{to na {ta bi nas psihoanaliza prinu|ivala da ga se tvrdoglavo dr`imo. znanja roba. novembar 1969. to }e biti jedno od na{ih polazi{ta. a to se sve manje vidi. 310 Pogodno je razlikovati vreme kada iskrsava zaokret poku{aja da se znanje roba prenese na gospodara. kao {to smo. tu crtu da otvara o~i za ne{to o~igledno – ko mo`e poricati da je filozofija ikada bila ne{to drugo do fasciniraju}i poduhvat u korist gospodara? Na drugom kraju imamo Hegelovu raspravu. videli sve do skora{njeg doba. istinski gospodar ne `eli ni{ta da zna – on `eli da ta stvar radi. [ta mo`e da zna~i apsolutno znanje. U najmanju ruku. Nemojte misliti da ostaje samo na tome. koji vr{i operaciju prenosa. Da li gospodar. Osobe koje me iz raznih razloga vole opomenule su me da osporavanje vreba. Ako ima onih koji }e to do slede}eg puta otkriti. Mo`da }emo idu}eg puta otuda krenuti. i njeno pregolemo apsolutno znanje. oni }e mi re}i. Ono {to sam ovde izlo`io. Kako je filozof uspeo da udahne gospodaru `elju za znanjem? U ovim nedoumicama vas napu{tam. pokrenutog jedino izvesnim na~inom da se polo`e u strukturu sve mogu}e funkcije iskaza ukoliko je nosi samo artikulacija ozna~itelja.

napravim dobar kurs. gde se moglo pomisliti da ono {to se tamo de{avalo nije po mom ukusu. Uistinu. 311 . To je bilo upla{eno ispitivanje kome su oni bili podvrgnuti u istoj onoj sredini u kojoj sam bio gost. i ne mo`e mi se re}i da je. kako se ka`e. Stvarno. kritika Frojda? Da li je samo trebalo da se sastoje od nekih referenci. o tome da li moja predavanja zaista odgovaraju zahtevima medicinske nastave. koliko je bitna ~injenica da govorim uznemiravan ili ne toliko je bitno u {ta su potopljeni oni koji me slu{aju. Uistinu. ono o ~emu govorim nazna~ava po~etak delovanja onog diskursa koji nije moj. ali koji je mogao biti mese~ni. Bilo bi lo{e ako bi trebalo da pou~avam tome samo osporavanje. kada ta opstrukcija nije od ju~e? Ako se vratimo na po~etak. Kakve su zapravo mogle da budu karakteristike medicinske nastave kakva je bila moja tema za po~etak. da bi ta nastava bila medicinska. a potom tromese~ni. da ostanem pri tom privremenom izrazu. trebalo da nazna~im da }e za neurozu mo`da jednog dana biti prona|eni endokrini uzroci? Ili jednostavno da podsetim da postoji tu jedan od onih malih elemenata koje ne mo`emo a da ne uzmemo u obzir. Bo`e moj. kada sam po~eo da govorim u Svetoj Ani. Na nivou tog diskursa nije sve u tome da mogu da otpevam svoju pesmu. to {to nazivam ono u {ta su potopljeni moji slu{aoci bilo je tada uspostavljeno jednom malom anketom ~iji mi ritam nije poznat. u srce medicinske nastave. jedino u svojstvu vi|enije li~nosti. reme}enje kursa. Moglo se zbiti – strah i drhtanje – da moje podu~avanje nema karakteristike medicinske nastave. Zaista je bilo dogovoreno da moj dolazak. do sada. Bio sam pro{le nedelje u Vensenu. nekome nedostajala mogu}nost hvatanja bele`aka. ne mogu da se `alim da sam ikada bio uznemiravan. Posmatram ga sa podru~ja na koje me sme{ta jedan drugi diskurs. nisam rekao reveransi. Da li je. Ali ne mislim osporavanje. O~igledno da je to zato {to diskurs o kome je re~ posmatram s drugog mesta. da. Da li bi neko poverovao da bi to moglo na neki na~in da me prenerazi? Treba li da ka`em da sam bio obave{ten o onome s ~ime sam se tamo susreo? I {ta bi taj incident mogao da uspostavi kao veliku novinu u mom kontekstu. Tako da je u ovoj prilici isto re}i taj diskurs me sme{ta ili se sme{ta. Svakako da to nije ba{ ni{ta. ve} sam ja njegova posledica. ~ija sam ja posledica. i koji se nazivaju konstitutivnim elementima? To bi bilo medicinski. Upravo sam rekao ja. bude prilika za opstrukciju.PSIHOANALIZA potvr|uje ili pobija na onom nivou na kome ja sme{tam strukturu diskursa. na termine koji su uzimani kao sveti zato {to su sami sme{teni u sredi{te.

nastavu koja to nije. zaklju~ujem sesiju. bili su u~enici Ekol normala.¹ Koliko god da su zabavne ove {ale na ra~un organizacije visokog mesta. Va`nost toga je ono na {ta vam ukazujem. tako da „elegantni normalci“. a vidite da je ono zaista od zlata. zasigurno. op{ti oblik. kao i obi~no. pre nego {to }e me slediti do ovog mesta odakle se desilo da moram da emigriram. izgleda. o tome da biste mogli da se uzdr`ite – onda se de{ava ne{to {to nisam nigde video. izgleda. Tamo je tako da. normalienski elementi. malo u`urbano. kako se nisam zadr`avao na tim predubokim naklonima. Time ho}u da vam ka`em da to nije od ju~e. Podse}am na ovo zato {to. komponente.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. samo kad se vide njihove siluete kako se {etaju pre nego {to u|u da me slu{aju. Bo`e moj. Vi ipak ne zami{ljate da sa slu~ajnih mesta dolazi zapa`anje da je moja publika nezgodna. Sve se ovo de{ava u zoni koja pri tom ne gubi svoje zna~enje. bolje zapa`am likove – ima mnogo poznatih. Tada mi je stavljeno do znanja. u 12 sati i 30 minuta da tu ima ne znam kakav pe~at toksikomanije i homoseksualnosti. To se ose}alo. postupanje tih {eta~a. Ovaj dragi ~ovek je dirljiv. Dobar deo vas je ve} bio me|u davna{njim slu{aocima. kad se pu{i – uistinu. po{to su bili kod mene na analizi. i bili su ube|eni da sam ih doveo do tu`ne nu`nosti da trpe. i mogu da ka`em da su zaista moj auditorijum iz Svete Ane tada ~inili oni koji su sada stubovi Frojdovske {kole – ~ime ne `elim da ka`em da to nisu pouzdani ljudi. zahvaljujem onima koji su podsetili da je trajao koliko je trajao. koji znaju da uop{te nije potrebno ne{to znati da bi se to predavalo. nisu mogli da di{u. zato sam se pretvorio u eho. ali to me raduje. {ta se misli o mojoj publici. anketa je prestala. To su izvanredne stvari koje o~igledno mo`e da u~ini samo publika kakva ste vi. u delu s bibliotekom gore. kao {to me raduje tako|e relativno smanjenje koje mogu da konstatujem – pro{log puta je izgledalo kao u metrou. upravo to ispitujem – svojim sastavom nekakav u~inak nelagode. Oni koji su otkrili da se de{ava ne{to vrlo neobi~no na mom seminaru. ŠDolazak poslu`itelja¹ Ja koji sam sumnjao u osporavanje iz Vensana. 312 Ukratko. u srcu mesta koje je su{tinski medicinsko. razaznajem ne{to bolje nego pro{log puta izdanke. da moja publika stvara – ~ime. preko ljudi za koje je na`alost bilo vi{e nego sigurno da }e mi poruku neizbe`no dostaviti. ŠPoslu`itelj gasi svetla i uklanja tablu. . da se ose}alo. To smo iskusili na mestu koje nam je obezbedilo boravak za koji. To je o~igledno odra`avao stil. mali prin~evi univerziteta. koji su se nalazili. da dim prolazi kroz tavanicu sale. katkad. u publici koju vi danas obrazujete.

povla~i da on predstavlja ne{to. a ne saznanja ili predstave. biti znanje.PSIHOANALIZA OSOVINE ANALITI^KE SUBVERZIJE II GOSPODAR I HISTERIK Znanje koje se ne zna Histerizacija diskursa Znanje i istina Polukazivanje (Le mi-dire) Enigma. jasno je da nije u pitanju predstavljanje nego predstavnik. . i koji nije pravac teorije nesvesnog – u kome se uop{te ne podrazumeva da sve znati. prema tome. gospodar. Zagonetka funkcije gospodara se. dokazuje da je gospodar samo ako vaskrsne. citat. zato {to to ide u pravcu koji ne moramo tobo`e da otkrivamo. da bi se to nastavilo. Ni{ta. to je van svake sumnje. a ba{ to treba razjasniti u ovoj stvari. Ono {to otkrivamo u iskustvu najneznatnije psihoanalize pripada poretku znanja. da se pozove samo na smrt. za razliku od znaka. Da je tu potreban pristanak. Tu je re~ o ne~emu {to povezuje. ono {to predstavlja subjekt za neki drugi ozna~itelj. ozna~itelj S1 sa ozna~iteljem S2. mo`e da se kao takvo zna. U to isto vreme pomislio sam da pomo}u toga mogu da ilustrujem ono {to sam nazvao diskurs gospodara. ako je stvarno pro{ao probu. u racionalnoj relaciji. Kako ni{ta ne kazuje da drugi ozna~itelj i{ta zna o tome. zaista. ne daje neposredno. tom prilikom. Oni koji su prisustvovali mom prvom seminaru mogli su da ~uju podse}anje na formulu da je ozna~itelj. ne ukazuje po ~emu bi gospodar nametnuo svoju volju. Nazvati to ne~im. kao na ozna~itelj apsolutnog gospodara. tuma~enje U S2 → ª S1 $ M S1→S2 $ a 313 Korisno je imati ovde ove ~etiri formule kao referencu. u ovom slu~aju. jeste znak – znak da ni{ta nije re{eno ovim pseudo-poreklom. ve} je previ{e – on predstavlja x. Stvarno. Hegel mo`e. Diskurs gospodara. Napominjem. H $ → S1 a S2 A ª→$ S2 S1 1. stvar je ista – on je odbio da se sa njim sukobi. ako ga mo`emo zamisliti svedenog samo na jedan ozna~itelj. Kada je re~ o robu. naime. i da.

nevidljivo. iz prave istine. [to je u~inilo da. na ono {to. verovao da dovr{i. To. name}e zadatak ispitivanja. Mo`da se ovom dovo|enju u sumnju pri{lo malo prenisko kada je re~ o skepticima. oni koji nisu znali odakle su polazile skepti~ne formule radikalnog dovo|enja u pitanje svakog znanja i a fortiori totalizacije znanja. ovom metaforom. ali tako|e i {ta je od toga manje otvoreno? [ta vi{e od toga li~i na zatvorenost zadovoljenja. I da sve ka`emo. Ali posle svega. [ta je lep{e od toga. prikladno dati izrazu znanje. Imaginarnu ideju celine onakve kakva je data telom. i upravo u meri u kojoj se on ne zna. na optu`eni~ku klupu. {to se spokojno uklapa kao mali gospodar. Od njihovog znanja. . imanentna politi~kom kao takvom. Ono {to je kao stvoreno da poka`e koliko uticaj {kola malo doprinosi. u krajnjem. Dopu{tamo sebi da ~itamo neku biografiju kada imamo sredstva. ono {to je verovao da je bio kao sudbina. ako mogu tako da ka`em. koji nema nikakvog razloga da su`ava svoje polje. prema tome. da se to rastrojava. ne izgleda nemogu}e da bismo mogli da pro~itamo na kom nivou nesvesnog znanja se obavlja posao koji isporu~uje ono {to je zaista istina od svega onoga za {ta se verovalo da jeste. koja se oslanja na dobru formu zadovoljenja. pa ~ak prema prilici. fikcija i zabluda. iz koraka u korak. i u bilo kom trenutku. Tu provaljuje cela faza oma{ki i spoticanja u ~emu se otkriva nesvesno. ideja da znanje mo`e. Ali to je znatno bolje i znatno dalekose`nije nego pri svetlu analiti~kog iskustva. koji isporu~uje da li je taj `ivot vredan da se o njemu govori. makar u budu}nosti. recimo da je ropski rad. kao onaj koji zna jedan deo. Psihoanaliti~ko iskustvo. ~ini sferu. stavlja znanje u sredi{te. kada imamo dovoljno dokumenata da se potvrdi ono {to neki `ivot veruje. samo za sebe. pri svetlu ovog pojma da nije sigurno da se(be) znanje zna. jeste to da je ideja o totalitetu znanja. ako. 314 To su prili~no pra{njavi izrazi. Odavno se to zna. u ovoj prilici. kako je tu sudbinu. govorim o onima koji su se tim imenom nazvali u vreme u kome je ona bila {kola. proiza|e toliko skretanja. Da bismo radili na {emi velikog M. rekao bih. mo`da je to vredno truda. otkud znamo? Otkud znamo na osnovu onoga {to nam je ostalo od skeptika? Mo`da je bolje da o tome ne sudimo. onaj koji. iz istine. prebiva podloga onoga {to se zna.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. konstitui{e neotkriveno nesvesno. mogu da u~inim da se ~uje naglasak koji je. I pored svega toga. na bilo koji na~in. Ipak vidim. s vremena na vreme. Ipak u takvom odnosu. uvek je u politici koristila partija koja politi~ki pridikuje. da postane zatvorena celina – to nije trebalo da ~eka na psihoanalizu da bi izgledalo sumnjivo. stvar o kojoj mi imamo vrlo slabu ideju. kao ja. mo`da je ostalo samo {to su od njih prikupili drugi.

Nije li osetno da ono {to mu je vra}eno. koji se naziva kapitalistom. ili pre gusta magla (coton) u kojoj gubimo smisao kretanja. i zati~emo se zako~eni. koje pokriva U. naime. Tako da se proleter. Ono {to ostaje. Eto {ta ~ini pravu strukturu diskursa gospodara. znanje. u prvom statutu diskursa gospodara. Ali ono koje mu je vra}eno u nekoj vrsti subverzije. i koje se naziva. To je prepreka. Rob zna. zato {to je bio li{en vlasni{tva nad ne~im – pre op{tinskog vlasni{tva. to da on ne zna {ta ho}e. I zato je ono samo promenilo gospodara. malo vi{e zamra~uje ono {to je u pitanju. jeste modifikacija mesta znanja. ~ak i ako ovaj to ne zna. ali ono {to bolje zna. naime odr`anje jednog diskursa gospodara. naime istinu. ne kao znanje-celine. svima postavljen. Naravno. poslu izvo|enja na videlo putevima nesvesnog. Ne mo`e se re}i da tu nema ne~ega {to pravi problem. koje je odre|eno. nije obavezno njegov deo? Njegovo znanje. eto {ta. od pre tri nedelje. i to ~ini njegovu ulogu roba. to je. Ono {to zauzima mesto koje privremeno nazivamo dominantnim jeste ovo. naravno – mo`e okvalifikovati ovim izrazom li{en vlasni{tva. On zauzima mesto s leve strane. U mom prvom izlaganju. koji jednako pravda poduhvat kao i uspeh revolucije. ^ak sam pomislio da mogu da idem dotle da ka`em da je filozofska tradicija imala svoj deo odgovornosti u toj transmutaciji. po{li smo od toga da je. Re}i }u vam za{to.PSIHOANALIZA Dosluh te slike s idejom zadovoljenja. u smislu u kome ovaj poslednji zauzima nazna~eno mesto ispod velikog M. to je ne{to drugo – to je znanje gospodara. Pomislio sam da mogu da nazna~im. nego kao celina-znanja. I ba{ zato ta stvar radi jer je dosta dugo radila. Rob zna mnogo stvari. Otkud na tom mestu ozna~itelj gospodara? Jer je to zaista 315 . daleko od toga da osvetli. klasne borbe. udeo roba. zaista zakida kapitalisti~ka eksploatacija ~ine}i ga nekorisnim. {to je obi~no slu~aj. to je granica. jeste {ta gospodar ho}e. da ono {to je na delu od diskursa anti~kog gospodara do diskursa modernog gospodara. ne mogav{i to da razvijem poslednji put zbog male nezgode zbog koje `alim. ^injenica da je celina-znanja pre{la na mesto gospodara. u teku}em govoru. dotle jo{ nismo stigli. nije spre~ilo nastanak onoga {to je problem koji nam je. S2. su{tina gospodara. jer ina~e ne bi bio gospodar. Neobi~no je videti kako jedno u~enje kakvo je Marks izgradio na ulozi borbe. u stvari. jeste ono protiv ~ega treba da se borimo svaki put kada sretnemo ne{to {to pravi ~vor u poslu o kome je re~. u ovom trenutku. birokratija. ovaj nema strukturu biv{eg. Shvatite to kao ono {to tvrdi za sebe da nije ni{ta drugo do znanje.

[ta je ustanovio analiti~ar(a)? Mnogo se govori o diskursu psihoanalize. ve} sam to rekao. pomo}u ve{ta~kih uslova. ipak. ^im je 2 . onu iz koje je za nas proiza{lo glavno iskustvo. potro{ni. Taj trbuh. ono {to nas se sada ti~e. bez ~ega iz njega nikada ni{ta ne bi iza{lo. to kako stoje stvari sa istinom. histerizacijom diskursa. Rekao sam to na jedan slikovit na~in daju}i mu najuobi~ajeniju potporu. Ozna~itelj nije pravljen za seksualne odnose. Ono {to analiti~ar ustanovljuje kao analiti~ko iskustvo mo`e da se nazove. a ba{ zato se ne razumemo. jeste da ispitamo o ~emu je re~ u psihoanaliti~kom aktu. I Troja nikada ne bi bila osvojena. Pun ga je trbuh Drugog.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. s diskursom stvarno dr`anim u analiti~kom iskustvu. 316 S2 gospodara. Znak istine je sada drugde. Druga~ije re~eno. cik-cak linija. diskursa histerika. To je ono {to ~ini nemogu}im da se na tom mestu. koji je ostao prekinut. koje pokazuje kost stanja stvari sa novom tiranijom znanja. to je strukturno uvo|enje. bilo da ima psihoanalize bilo da je nema. na kojoj po~iva nesporazum koji ~ine seksualni odnosi u ljudskoj vrsti. onog koji je ovde ozna~en velikim H. kako se to nazivalo u jednom periodu – uz aplauz onih koji su u tome prepoznali ne`nost. jer. Dru{tvo potro{nje. Ljudski materijal. i da bi svakako postojao. velikog A. Ako karakteri{emo jedan diskurs usredsre|uju}i se na ono {to ~ini njegovu dominantu. postoji diskurs analiti~ara. prosto. ono je ustanovljeno na nivou S2. {to nazivam drugim ozna~iteljem. da njegova funkcija povla~i da ne{to kuca od spolja. kada je iskustvo ve} ustanovljeno u svojim ta~nim granicama. Jasno je. Poku{ao sam pro{le godine da ga istaknem rekav{i da je taj diskurs postojao. Ovaj drugi ozna~itelj nije sam. a to je obilaznica. ka`e se. Ovo je zaslu`ivalo da se istakne. uostalom. polaze}i od akta na kome po~iva. Proizvode ga oni koji se nalaze na mestu anti~kog roba. Ako postoji znanje koje se ne zna. i on se ne me{a s psihoanaliziraju}im diskursom. na kome se ustanovljuje psihoanaliti~ar kao takav. daje sedi{te fantazmu o celini znanja. tj. kao {to se mo`da nadamo. u toku istorijskog kretanja. trebalo bi da se razumemo. pojavi. koliko i drugi. Po{to imamo ozna~itelja. kao da to ne{to zna~i. oni koji su i sami proizvodi. Uze}u ga u ravni intervencija analiti~ara. Ne}u ga uzeti na onom nivou na kome sam se pre dve godine nadao da }u zatvoriti krug. poput nekog monstruoznog trojanskog konja.

317 . recimo da samo ~itanjem onoga {to ovde upisujem o diskursu histerika. po{to ju je rob ispunjavao ~ak pre nego {to je ovaj znao {ta `eli. Na to bi se odnosilo moje poslednje promi{ljanje da ova krasna stvar nije iskrsla iz realnog – tvrde mi da je to iz realnog dekolonizacije. ali to nije njena povlastica. Ako ima onih ~ija misao voli da ode mal~ice ispred onoga {to pri~a govornik. mo`e da otkrije o u`ivanju. Bilo kako bilo. U svakom slu~aju. krasna ludorija. sa kopulacijom – koja se. [ta bi mogla biti histerija koja je ovde u pitanju? Tu postoji podru~je koje ne sme da se deflori{e. To bi bio neko hospitalizovan. mi i dalje ne znamo {ta je ovo $. Vidimo dakle histeriku gde pravi/izmi{lja. jedno je izvesno – ako kod ~oveka to ide ~as ovako ~as onako. uop{te nemaju kopulaciju. mu{karca (~oveka) – mu{karca koji bi bio pokrenut `eljom za znanjem.PSIHOANALIZA ljudsko bi}e bi}e koje govori. {to pokazuje koliko je malo namera prirode da obrazuje celinu. Uveravam ih da mi staza deluje obe}avaju}e. Ali ako je re~ o njegovom diskursu. i oni su. kakvu srodnost da uspostavim izme|u filozofskog diskursa i diskursa histerika. tu }e imati priliku da poka`u svoj dar. Na poslednjem seminaru postavio sam to pitanje. Ali ono {to ostaje tajnovito. ono {to histerika ho}e da se zna. pad efekta diskursa. pre svega zato {to to ~ini nere{ivim. jeste kako mu je do{la `elja za tim. bar ve}ina. {ta je to {to treba saznati – po koju cenu ova osoba koja govori jeste ona sama. gospodar polako zakinuo roba za njegovo znanje da bi ga u~inio znanjem gospodara. zahvaljuju}i kojoj ne}u znati. Priroda prikazuje bezbrojne vrste. pravilo igre. Eto {ta `eli da ka`e diskurs histerike. jer moram da idem dalje. koliko mo`e. to je zahvaljuju}i jednoj zvr~ki koja to omogu}ava. kao `ena. ona je pad. i ako taj diskurs ~ini da postoji mu{karac pokrenut `eljom za znanjem. samim tim. kao objekt a. Govore}i ve{te. Mnogo mu{karaca se podvrgava analizi. ve{te kakva ve} jeste. Jer. jer je to zakon. prisiljeni da pro|u kroz diskurs histerika. Kao {to vidite. Konstatujemo da je istorijski. gotovo je s tim savr{enstvom. Ono {to je njoj va`no jeste da drugi koji se naziva mu{karcem zna kakav dragocen objekt ona postaje u kontekstu diskursa. nigde u prirodi ne mo`e na}i. @elja mu nije bila potrebna. sferu. na{ podr`avalac u biv{em Al`iru. i sme{ten ovde. skladom. stvar je sjebana Šfichu¹. Re~ je o tome da saznamo {ta se iz toga mo`e izvu}i u pogledu odnosa izme|u mu{karca i `ene. jeste da se govor otima kontroli usled {irine onoga {to ona. po{to izgleda da je filozofski diskurs nadahnuo gospodara `eljom za znanjem. mi histerika ~inimo `enom. u svom uvek negde slomljenom obrtu. da bismo dali formulu koja ide {ire od ravni odnosa mu{karac–`ena. U krajnjem. uostalom. koje. bar za neko vreme.

Pogledajmo {ta je ovde u diskursu analiti~ara u igri. zaista. posle svega. a da se zatim. odnosi na to znanje koje se ne zna. kada bi se snimilo. u diskursu koji je sasvim desno. Uostalom. nema nikakvog razloga da tu ne sazna ne{to vi{e. Analiti~ar koji slu{a mo`e da zabele`i mnogo toga. a koje je ono {to zaista radi. Samo. Ako analiti~ar ne uzme re~. da ni{ta ne pre}utimo. neuspeh. Za{to u obliku a? Sa njegove strane je S2. Ne mo`e se re}i. ono {to iz ove {eme treba shvatiti – budu}i da je ve} bilo nazna~eno da se. ono histerizuje njegov diskurs. Apsolutno znanje bilo . Analiti~ar je gospodar. dostigla apsolutno znanje. to bi bilo samo da bi se obele`ilo poni{tavanje. u diskursu modernizovanog gospodara. najuzvi{eniji histerik.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. {ta mo`e da se dogodi sa ovom obilnom proizvodnjom koju vr{i S1? Zasigurno. 318 Zar to nije. zahva}enog. to je ideja koju neki mogu da imaju – konstruisati elektronsku ma{inu zahvaljuju}i kojoj analiti~ar samo treba da izvu~e ceduljicu s odgovorom. ono stavi na mesto gospodara — jeste da to nije isto znanje. znanje – znanje koje ili sti~e slu{anjem analizanda. Samo. samo povorka {kola i ni{ta vi{e. mo`e da se na~ini ekvivalent omanje enciklopedije. ono koje na izvesnom nivou mo`emo da ograni~imo na analiti~ku ve{tinu (savoir-faire). Dalo bi nebrojeno mnogo klju~eva. temelj analiti~kog iskustva – ako ka`em da drugom kao subjektu ono daje dominantno mesto u diskursu histerika. i{~ezavanje na kraju onoga {to jedino pokre}e funkciju znanja – njegove dijalektike s u`ivanjem. ono {to nazivam histerijom tog diskursa sastoji se upravo u njegovom izbegavanju distinkcije koja bi dopustila da se opazi da. odredivo. u diskursu gospodara ozna~ava kao mesto istine. na kom je ono mestu? Na mestu koje nam Hegel. Sa onim {to prose~an savremenik mo`e da iska`e ako ga ni{ta ne sputava. ono od njega pravi subjekt koji je zamoljen da napusti sve druge reference sem one o ~etiri zida koji ga opkoljavaju. da se Fenomenologija duha sastoji od toga da se po|e od Sebstbewusstseina. samim tim {to se ti~e ozna~itelja. uspostavljaju gospodarenje slobodne asocijacije nad poljem. koja je. na najneposrednijem nivou ~ulnosti. u stvari. Kako bi re}i bilo {ta moglo da vodi i~emu – da nije odre|eno da se sve u slu~ajnom proizla`enju ozna~itelja. ~ak i kada bi ova istorijska ma{ina. ^ak bi se mogla konstruisati i napraviti mala elektronska ma{ina. u diskursu gospodara. S2 stavi na mesto roba. U kojoj formi? To je ono {to treba da sa~uvam za na{e slede}e sastanke. da se tako ka`e. ili je to ve} ste~eno znanje. impliciraju}i da se sve znanje od po~etka zna. mnogo toga. Ovde. i da proizvodi ozna~itelje koji. ^emu cela ta fenomenologija ako nije re~ o ne~em drugom? Samo.

na {ta se retko misli. ako ste na dobrom mestu klasne borbe. Oba imaju isto obele`je. citirate Frojda. Ko god pa`ljivo prou~ava tekst Fenomenologije ne mo`e imati nikakvih sumnji o tome. I Himera postavlja zagonetku ~oveku Edipu. spremno da sasvim nestane kada se otkrije re{enje. Eto o ~emu je re~ u zagoneci. na jednom od predavanja koja sam pozvan da odr`im. citirate Marksa. mogao je da ka`e – dve noge. Ako ide na dve i uzme tre}u. U Italiji. Zagonetka je valjda to. ne znam za{to. U ~emu se sastoji citiranje? U tekstu u kome ste manje-vi{e dobro napredovali odjednom. tu je ~vrsto upori{te koje nalazite u imenu 319 3 . to me se suvi{e ticalo da bih mogao o tome da govorim lagodno. To se zove citiranje. Ono {to ga je pitala Himera moglo je biti bezbroj drugih odgovora. tri noge. On joj odgovara na izvestan na~in i tako postaje Edip. istog ~asa. [ta nam sada donosi postavljanje S2 na mesto istine? [ta je istina kao znanje? Ovo je prilika da se to ka`e – kako znati bez znanja? To je jedna enigma. Mogao je jo{ da ka`e – to je ~ovek. Nala`em vam da je pretvorite u iskaz. Ako sam dugo istrajavao na razlici izme|u iskazivanja i iskaza.PSIHOANALIZA bi ~isto i prosto ukidanje tog kraja. istakao sam Himeru. ima ne{to drugo. a za ostalo. osrednje. koje je svojstveno istini – istina se mo`e uvek upola re}i. kao metak ule}e pravo u trbuh svoje majke. To je odgovor – to je enigma me|u ostalim primerima. onda je to zato da funkcija zagonetke dobije smisao. {to sam povremeno okrznuo. Na primer. i dodajete – Marks je rekao. i koje sam odr`ao. znam. iskazivanje. koji je mo`da ve} imao neki kompleks. ~ovek kao odoj~e. ali koji sigurno nije bio onaj kome }e dati svoje ime. To je ono {to u stvari. s pravom zovemo Edipov kompleks. Sna|ite se s tim kako znate – kao Edip – trpe}ete posledice. ali pravo govore}i. to je – postavljam iskaz. Znanje kao istina – odre|uje {ta treba da bude struktura onoga {to se naziva tuma~enje. Me|utim. Kao odoj~e po~eo je sa ~etiri noge. kao {to se Himera pokazuje kao polu-telo. u kojoj se upravo utelovljuje izvorni karakter diskursa histerika. Na{a draga istina iz Epinalove slikovnice koja izlazi iz bunara. uvek je nekakvo telo. A da}u vam i drugi. To bi imalo sasvim drugi ishod. to je Lakanova {ema. i ka`ete – Frojd je rekao – to je kapitalno. ~etiri noge. Citiranje. Ako ste analiti~ar. zagolicao. Iskazivanje je zagonetka – a za iskaz se sna|ite. Verujem da vidite {ta ovde zna~i funkcija zagonetke – to je polu-izricanje.

talac. ako se mo`e re}i. Ono {to. Ve} u prostom funkcionisanju odnosa gospodara i roba. na svoj na~in. Pretpostavite da se citira ista re~enica pod mojim imenom. a koju vi. interpretatori. po{to to treba da vodi do znanja – znanja ~ije je jemstvo. Pomo}i }u vam da to razumete i nadam se da ne}ete uzeti za zlo. s druge strane. da bude odstranjen iz procesa. samo ako ga uklopite u ceo kontekst. [ta zna~i da on mo`e da preuzme ovo mesto koje je. eto {ta daje medijum – i. na nivou diskursa gospodara. na primer. tako|e polu-izricanje. naime psihoanaliti~ar – utoliko {to mu je. nije. po{to je to `elja koju rob preduhitruje. zapanjuje u ustanovi analiti~kog diskursa koji je sredstvo transfera. kao tom proizvodu. G. ~injenica da citiramo. Tako je vrlo dobro i to nema ni{ta sa manje-vi{e klimavom funkcijom autora. Nadam se da sam time doprineo da osetite {ta je sa onim {to nazivam citiranje. na drugom stepenu. Ali vi se tada pozivate na onoga koji je njegov autor. ponekad uzet iz istog teksta. To apsolutno ne mo`e da ima isti smisao u oba slu~aja. zaista. to da je analiti~ar taj koji je postavljen u funkciju subjekta za koga se pretpostavlja da zna. Pretpostavite da se u slede}em koraku citira neka re~enica s naznakom odakle je ona. kao {to su neki poverovali da su od mene ~uli. imenom autora. taj iskaz. mo`e da.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Citiranje je. E pa. naslov – pod kojim interveni{e interpretacija. mesto gospodara. koju ne mo`ete da smatrate priznanjem a da ne la`ete. kao ~vorak. ne mo`ete nikako da sami dopunite. tj. jer je to poznati primer. onaj koji unapred prihvata da bude proizvod kogitacija onoga koji se psihoanalizira. To je jedina ta~ka – jesam li mogao do sad da to objasnim – koja ~ini da citiranje. ima va`nost. ili ne citiramo jednog autora. na nivou temeljnih struktura koje su tu na tabli. utoliko {to u~estvuju u polu-kazivanju. su|eno da na kraju bude gubitnik. jasno je da je `elja gospodara `elja Drugog. 320 autora ~iju te`inu prepu{tam vama. To je onaj koji mo`e da pro|e kao priznanje. strukturiranom. ta dva registra. Citat. To je iskaz za koji vam se nazna~ava da je prihvatljiv samo ukoliko ve} u~estvujete u nekom diskursu. Riker. ali da }e to dati dobre rezultate samo u slu~aju istinskog gospodara. . koji je. Interpretacija je – oni koji se njome koriste to zapa`aju – ~esto uspostavljena zagonetkom. Zagonetkom koja je koliko god je to mogu}e ubrana iz potke govora onoga koji se psihoanalizira. Kada se citiraju Marks ili Frojd – nisam slu~ajno izabrao ta dva imena – onda je to u funkciji strane koju je u diskursu zauzeo pretpostavljeni ~italac. Ako je re~ tako slobodno data onome koji je psihoanaliziran – on upravo tako prima tu slobodu – to je zato {to mu je priznato da mo`e da govori kao gospodar.

ali nikako samog njegovog bi}a. budu}i priznat kao takav. ubudu}e }u. unapred plodan za ono {to se naziva transferom. pretpostavi da zna {ta ~ini u ve}oj meri nego histerik. decembar 1969. godine 321 S francuskog preveo Sanja Todorovi} . Nije to ono glavno. pored ostalih. Zasigurno da je previ{e lako videti da ovde prolazi senka zadovoljenja `elje da se bude priznat. Pozivam vas da se sastanemo druge srede u januaru. zavr{avati u ~etvrt do dva. nazna~i}u samo da se njena funkcija ve} pojavila. Po{to znam da je ovaj amfiteatar od dva sata zauzet. da se. ~ija je to istina pona{anja. na svom mestu. za subjekt. kao {to to ~inim danas. [ta zna~i ta ~udnovatost? Treba li da je smatramo slu~ajno{}u. i da se nije bez razloga Frojd najradije pozivao na tolike presokratike. istorijskim ispadom. Analiti~ar sebe ~ini uzrokom `elje analiziranog.PSIHOANALIZA Drugo je pitanje znati ~ije mesto zauzima analiti~ar da bi izazvao kretanje koje ula`e subjekat za koji se pretpostavlja da zna – subjekat koji je. ne~im {to se prvi put javlja na svetu? Anticipiraju}i nastavak puta koji }e nas mo`da odvu}i na dugo skretanje. na Empedokla. 17.

1992. „La psychanalyse mis à nu par son célibitaire“. nekakav dance macabre. da bi proizveo ovih trinaest poglavlja. ove nedelje bih u nekim trenucima video kao ~etiri kostura koji izvode neku vrstu pomamnog plesa. revolucionarnim – imaginarnim. jasno uvideo da je omladina tog vremena. starac.2 177. mo`da manje bezazlenu sliku. u ovom seminaru. Lakanov smeh. taj posmrtni jouissance hotimi~no je bio predstavljen ovim ustreptalim kosturima koji spopadaju `ive usred njihovih svakodnevnih poslova. i da one ne}e nestati ako duvamo u njih i da. Cahiers de la Section Clinique de Bordeaux. ustani~kim. ni poziva na razboritost. ~inilo mi se da je Lakan jasno sagledao tendencije epohe. prevladao isku{enje da bude starac koji se obra}a omladini – to je veoma te`ak `anr. Naprotiv. pre dvadeset godina.964. neku vrstu plesa nagona smrti. ^itaju}i iznova ovaj seminar.322 Tre}i program Radio Beograda Br. I–II/2009 UDK: 159. Ipak. ali starac podse}a omladinu da postoje strukture. ako `elimo da nam se pru`i * Jacques-Alain Miller. Te male Lakanove sheme. ni re~i o tome.3 @AK-ALEN MILER Dok sam ove nedelje ~itao Le Séminaire. tako da smo sa ovom prili~no kratkom knjigom dobili neku vrstu nektara. me{ao i pre~i{}avao u retortama ogroman materijal. Dok sam ~itao Seminar. padalo mi je na pamet kako je taj Envers svojevrstan eliksir. bila zavedena jednim starim – herojskim. U ovom seminaru uop{te nema nikakvog poziva pobunjenoj omladini da odustane od borbe. 141–142. i da im on. PSIHOANALIZA KOJU JE RAZGOLITIO NJEN NE@ENJA* . L’envers de la psychanalyse. kao {to on ka`e u ovom delu. ~ak ni one mr`nje prema jouissance koju ~esto nalazimo kod starih ljudi. koje je on u {ali upore|ivao sa ~etvorono`nim `ivotinjama. Jednom se Lakan osvrnuo na – {to mo`e zvu~ati neumesno – posmrtni jouissance. nije rekao da treba da se povinuju. Mo`da zato {to }u o njemu govoriti u Bordou! Razmi{ljao sam kako je on izvanredan proizvod destilacije i kako je Lakan. drobio. jezi~ke strukture. diskurs starca koji se obra}a omladini – te da u ovom seminaru nema ni strogih prekora. ne bih li vam u Bordou rekao nekoliko re~i o njemu. pred o~ima sam imao jo{ jednu. koji prati „sam pokret na{eg savremenog `ivota“. Jo{ mi se ~inilo kako je on. mogao sam ~uti nekakav zagrobni smeh.

Mo`da bi bilo uputno podsetiti i na neke druge doga|aje iz tog vremena. kako se ovaj predsednik izra`avao. Odmah posle ovog seminara. dolar je po~eo da varira – ne ka`em da je uzrok tome bio Lakanov Seminar – ali dve godine kasnije (mislim) dolar je po~eo da varira. prev. i u daljem razvoju kapitalizma finansijske {pekulacije su zacelo prestigle industrijsku revoluciju. Nevesta koju su razgolitile njene ne`enje. Re~ je o igri re~i: francuski izraz être chocolat („biti ~okolada“) otprilike ima zna~enje na{eg „biti nasankan“. To bez sumnje maglovito upu}uje na Lao [ia. 2 Doslovno: „da sâm ne bude ~okolada“. To je spis ~iji se delovi navode u ovom seminaru i koji je zbilja pisan uporedo sa njim. I to u momentu kada je ono {to se jo{ uvek zvalo kulturnom revolucijom uzelo maha u Crvenoj Kini i kada su neki mislili. naro~ito ne da je ven~an s istinom. kapitalisti~ka ma{ina ne mo`e zaustaviti. u jednom trenutku Lakan se osvr}e na njegovu ~uvenu re~enicu „Ne`enja svoju (toplu) ~okoladu sâm pravi“1. On upozorava da se. oslanjaju}i se na re~i Mao Ce Tunga. I to mo`e biti razlog za{to ne pripremamo ovakve seminare za njih. dok sam ga ~itao. uvideo sam da je to Lakan anticipirao. prev. U naslovu sam parafrazirao Di{ana. Prim. ne krijem da sam. mu{ica koja je ubola studente je cece-muva. osetio izvesnu nostalgiju za onom mlado{}u koja je bila i moja sopstvena. U ovo na{e vreme. Le célibataire fait son chocolat lui. u tom trenutku. Za{to onda ne`enje? Treba pretpostaviti da to {to su je razgolitile ne zna~i nu`no da imaju `elju da se o`ene njome! Ova referenca na ne`enju saglasna je sa onim na {ta Lakan upu}uje u spisu koji je pisan uporedo s ovim seminarom i koji nosi naslov Radiophonie. prema njegovom mi{ljenju. Iznova ~itaju}i seminar ove nedelje.PSIHOANALIZA prilika da ne{to pomerimo. Na Marsela Di{ana upu}uje i ovaj seminar na jednom mestu. Naravno. muva ~iji ubod izaziva bolest spavanja. to moramo uzeti u obzir. svet je odustao od fiksnog kursa i sporazuma iz Breton Vudsa. da „isto~ni vetar odnosi prevagu nad zapadnim vetrom“. Postoji jo{ jedan ~uveni izraz Marsela Di{ana. ~ak. U tom spisu.même je Lakanovo preina~enje Di{anove re~enice: Le célibataire broie son chocolat lui-même („Ne`enja svoju ~okoladu sâm melje“). 1 323 . odnosno. on nas podse}a da ne smemo poverovati da je psihoanaliti~ar ven~an s psihoanalizom. dve godine kasnije (ako me se}anje ne vara). – Prim. Ali sama re~enica ostaje neobi~na: normalno je mlado`enja u poziciji da razgoliti nevestu. kao da ~ujem Lakana kako postavlja pitanje tog vremena: kakva mu{ica je ubola te studente kada su se tako uskome{ali. da je ~ak anticipirao i Reganovo vreme. pozivaju}i demonstranta da pazi da „ne se fasse pas chocolat luimême“2. preciznije.

ako mogu tako da ka`em. dok ne ostane potpuno gola. Tako je to Lakan shvatao: ne samo do gole ko`e. stranici u vezi sa tom zabranom incesta sa majkom: „To je doterana oplata fundamentalne ~injenice“. Frojd ostaje. Na primer. i da je tako mnogo zabavnije. ono op{te mesto psihoanalize: zabrana incesta sa majkom. njene ukrasne trice. isto tako. giba pred pa{om. ukazuju}i na tragove psihoze koje je prona{ao u Tractatusu. ukinuti. Lakan ide korak dalje u odnosu na pa{u Alfonsa Alea. i pokazati kako se to mrda u svakoj ta~ki. . To su. [tavi{e. dodu{e to nije ono {to je klju~no. usput svla~i Vitgen{tajna. Ovde psihoanaliza nije samo oderana. on ka`e: ne treba preterivati sa tom velikom komedijom borbe na smrt iz ~istog presti`a. odbrambeni mehanizmi protiv istine da je otac kastriran. On. na primer. Lakan smatra da je. U jednom trenutku. nego zbilja svedana na svoj kostur. na kraju seminara. ako se tako mo`e re}i. nego do kostiju! U ovom seminaru. a ona nastavi da se. ka`e on. osvr}e se na Mojsija i monoteizam – on u svemu tome vidi ne{to poput tkanja (citiram sa 115. u vezi s ocem. Doista.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. i smatra da nam izla`e istinu u odnosu na koju su ove Frojdove konstrukcije neka vrsta odbrambenih mehanizama. Hegela i njegovu Fenomenologiju duha ogolio do same kosti. pa drugi. sa svojim diskursom gospodara i svojim diskursom histerika. Pogledajmo {ta Lakan ka`e na 180. doista svla~enje u smislu pri~e Alfonsa Alea – podsetimo se: pa{a pred kojim igra~ica izvija svoje telo i koji joj nare|uje da skine jedan veo. mnogo modernije negoli pri~e koje su naglo zastarele u periodu kada se ovaj seminar odr`avao. i tako sedam puta. Lakan najpre u izvesnom smislu svla~i Frojda. u potko{ulji. povr{nosti. Ili pak. i onda stra`ari nasrnu na nju i svuku joj ko`u. on svla~i psihoanalizu – to je istinski striptiz – i mi gledamo kako pada odora psihoanalize. ukrali mu znanje zarad filozofije. 324 ^ini mi se da je seminar L’envers de la psychanalyse jedno ogoljavanje psihoanalize. samo donekle. s obzirom na Totem i tabu. odbaciti poznate konstrukcije i svesti ih na neku vrstu ostatka koji je ovaj kostur. iako se zanemaruje da je u analiti~koj teoriji va`no da se to odnosi na oba pola. takva. to je svima poznato. stranice) nesagledivih protivre~nosti. ka`e on. On. Lakan svla~i i Hegela. a onda ka`e: „Jo{!“. Ali na stranu to {to on svla~i Frojda. Mnogo zabavnije i. on razmatra Frojdove razli~ite razrade tog pitanja. barokne. koju on `eli da nam sirovu izlo`i. svla~i Platona i Aristotela. stavljaju}i im na teret da su oni svukli roba. s obzirom na Edipov kompleks. Tih nekih godina De Gol je rekao: „Englesku `elim golu!“ Utisak je da Lakan upravo to govori o psihoanalizi. Analiti~arev diskurs zbilja je kostur psihoanalize. ali istinski motiv ovog seminara jeste: skinuti.

ona ne dopu{ta vi{e da pomislimo kako u tim prostorima ima neke ti{ine. On im saop{tava slede}e: analiti~ar je sve samo ne gospodar. ono {to Lakan naziva nali~jem jeste diskurs gospodara. drugo. imate u ovoj knjizi na 61. ~ak znamo kako da tu umetnemo ozna~itelj. Frojd je lice. a Lakanu je preostalo da ispita nali~je. konkretno. on je za Lakana kostur svakodnevnog `ivota. a da se ne obaziremo na to i nastoje}i da se na tom putu dobro provedemo. to nije donji ve{ psihoanalize. stranici naznaku toga: nali~je i lice izra|eni su od istog materijala. a Lakan nali~je. O~igledno. Na izvestan na~in. mo`emo da naslutimo da bi mogao postojati Lakan tako|e ogoljava savremenu istoriju. Diskurs gospodara je tako|e kostur savremenog `ivota. i ~ak iz ~etrdesetih. Tre}e. u ovom seminaru imamo jednu sasvim drugu pesmu. Ovde imamo ~itav jedan svet o kojem. ta aletosfera. u razradi psihoanalize Frojd se usredsredio na lice. On je ogoljava pokazuju}i da ono {to njome dominira jeste to da je ozna~itelj (kako ga nazivamo) svuda. To doista zna~i pogoditi publiku tog vremena ta~no u `icu. Iz ove perspektive. Recimo da su to oblici svakodnevnog hoda ka smrti: idemo ka smrti. bave}i se ~ak njegovom psihopatologijom. Ali. tkivo. studente koji protestuju i koji su te godine njegovi privilegovani adresati. tkanje. Prvo. a na po~etku svog seminara Les quatres concepts fondamentaux on uvodi jednu sasvim preciznu referencu na te pudenda psihoanalize s kojima valja biti oprezan pri izlaganju. Nali~je ne zna~i ono {to je suprotno od psihoanalize. 325 . jer ono pri~a odasvuda i sada znamo kako da ga ~ujemo. vi{e ne dopu{ta da se prestravimo „ve~ne ti{ine beskona~nih prostora“. znaju da on tada hotimi~no nije zanemarivao rezonance gospodarenja – naprotiv – i da je uzdizao analiti~ara kao gospodara istine. Ali. naravno. Nali~je psihoanalize. dakle. podrobnije tu stvar u vezi sa nali~jem i s licem. njegove tekstove iz pedesetih i {ezdesetih. to zna~i da je nevidljivi ozna~itelj svuda i da. Dok oni koji su ~itali Lakana. jo{ ne{to se mo`e razaznati u celom ovom seminaru. l’envers de la psychanalyse. ukazuju}i da je ono o ~emu je pisao u svojim Spisima bio poku{aj preuzimanja frojdovskog projekta s nali~ja. to zna~i da bi diskurs gospodara bio lice onoga ~ega je psihoanaliza nali~je. onog `ivota koji Frojd nije ostavio po strani. Aletosfera. Biti gospodar je pozicija suprotna poziciji analiti~ara. kako je on krsti. iako Lakan povremeno ukazuje na taj donji ve{.PSIHOANALIZA Ispitajmo. Lakanov izbor da smisli diskurs gospodara kao suprotnost psihoanalizi ne samo da nije nevin nego uop{te nije nevin. Nali~je se pre odnosi na potku. Lakan prime}uje. I tako se on poziva na samoga sebe. posredstvom nekakve fenomenologije percepcije – aluzija na Marlo-Pontijevo delo – ne}emo imati ni najmanju predstavu.

Mo`emo re}i da je Frojd hteo da Frojdovo ime bude Ime Oca psihoanalize. privid kojeg se mo`emo otarasiti samo pod uslovom da se poslu`imo njime. s druge strane. On skida masku studioznog frojdovca koju je nosio na licu ne zato {to bi sada bio manje studiozan frojdovac nego zato {to se Magister dixit odbacuje kao i sve druge prnje kako bi se razotkrila struktura u pitanju. s jedne strane. Frojd kao lice. kao {to smo se mi nekada hvatali u krug. ali to nije jedini privid. to nali~je Frojda. Uostalom. ~iju istinu ovde razotkriva: povratak Frojdu bio je izvrnuti Frojd. odsu- . Lakan je jo{ jedno Ime Oca. Ana O. Lakan `eli Frojdovu ko`u. rekli bismo. iako doktor Brojer. U ovom seminaru. U ovom seminaru. razgra|uje. to jest da iznova uspostavi prevagu frojdovskih referenci u psihoanalizi. ~ini mi se da Lakan ocenjuje na~in na koji je u{ao u psihoanalizu. 326 jedan Frojd koji bi bio lice i jedan Frojd koji bi bio nali~je ovog prvog Frojda. Lakan je mogao re}i da je tih godina njegov odnos sa Frojdom o~igledno bio odnos transfera. formalizuje i redukuje. mogu}e je da postoji jedno lice Lakanovog dela i da se u ovom seminaru Lakan probija ka nali~ju prvog Lakana. Nema sumnje da je Frojd otac psihoanalize. ali onda. da iznese na videlo temelje analiti~kog delovanja. to jest da iznova utemelji psihoanalizu. analiti~kog ~ina.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Lakan se. po pravilima argumentativnog i deduktivnog uma. Lakanov povratak Frojdu. da se otarasi Frojda. isto tako. sardonsko. ali negativnog transfera. pokrenula pobuna studenata. sve do sricanja Frojdovih tekstova. utisak je kao da smo u {kolskom dvori{tu. I ~etvrto. Lakan prime}uje da se u jednom trenutku nazire u Frojdovom delu nekakav prolaz ka nali~ju. iz surovosti koju nosi ovaj seminar mo`ete izvu}i izvesno zadovoljstvo. Lakan kao nali~je – upravo to je ideja onoga {to Lakan zove „povratak Frojdu“. gotovo slepo oslanja na Frojdovo Magister dixit. i da je Lakan taj koji je Lakana stavio na muke. interpretira ga. Iznosim sve ovo s izvesnom dramati~no{}u kako bih vas razmrdao iz slatkog sna u koji nu`no tonemo prate}i ovaj mali koloplet slova {to su se uhvatila za ru~ice. i Vilhelm Flis imaju udela u toj istoriji. jedan istinski Sveti Sebastijan tela probodenog strelama. Toliko mnogo privida koji su ipak nu`ni kako bi se prekrio manjak istinitog o istinitom. Frojd kao Ime Oca psihoanalize je privid. neumoljivo preispituje ovo Magister dixit. to treba re}i. Jedino {to je Frojd kao Ime Oca privid. ostaju}i dosledni semantici dance macabrea. Tako. a. Ime Oca je privid. razotkriva se upravo taj momenat koji je. jeste sama ova operacija. U ovom seminaru. Jasno je da u ovom seminaru postoji jedna meta. a koji se pre svega sastojao u tome da se poslu`i Frojdovim imenom. preme{ta. Ali doista. Mogli bismo re}i da Lakan skida svoju masku.

Lakan preispituje skup frojdovskih i psihoanaliti~kih teorijskih konstrukcija. sva op{ta mesta psihoanaliti~kog diskursa. uvek se priziva neko vlastito ime. Ali kada upotrebljavamo ova vlastita imena. to je signal da smo se zapravo dotakli realnog. ukoliko on doti~e realno. pravo govore}i. On procenjuje sve Frojdove konstrukcije. zadovoljiv{i se samo intervencijom. Vlastita imena Frojda i Lakana – usta su nam puna njihovih imena – uzdi`u se nad velom koji prekriva ambis nedostatka jemstva za sve {to pri~amo. Svaki put kada ozna~itelj. kada znanje doti~e realno. Zato je fizika njutnovska. barem na nivou svog postupka. ono {to mo`emo nazvati transferom jouissance koji se odlikuje istrajno{}u. Po~ev od ovog postupka i onoga {to on materijalno proizvodi. uvek nepouzdani nego. konstante njihovih svojstava. U analiti~kom diskursu sigurno ima mesta za privid. to jest analiti~arevog poziva da subjekt izgovori sve {to mu prolazi kroz glavu. ali polaze}i od ovog privida analiti~ki diskurs doti~e realno. I zato. Eto tu je Lakan razvlastio Frojda. kao aletosfera – Hercovi talasi – svaki put kada znanje zadire u realno. iako je Frojdovo ime kao Ime Oca privid – {to odjekuje celim ovim seminarom. Zato imamo Eulerovu konstantu. Primetno je u psihoanalizi da provodimo svoje vreme citiraju}i ono {to ka`u ova Imena Oca. on eksplicitno ka`e na 15. na kraju krajeva. Gausovu krivu. Ovaj postupak nastoji da dotakne realno najpre tako {to }e se prakti~ar izolovati s jednom individuom koja govori i tako {to }e je pozvati da govori na na~in slobodnih asocijacija. Mi doslovno provodimo svoje vreme citiraju}i ih. i sve to procenjuje slede}im merilom: postupkom koji proizvodi izvestan materijal. su{tinski. prakti~ar psihoanalize poznaje se po svojoj interpretaciji. kada govorimo o psihoanalizi. i moramo priznati. kao i u svakom diskursu. pre svega transfer jouissancea samog analiti~ara. Ali privid vlastitog imena nije naprosto feti{. ozna~ene vlastitim imenima. {to je i u~inio ovim Envers kao da je napisao. Plankovu konstantu. govorom na na~in interpretacije jer. odnosno zato su jedinice za merenje fizi~kih fenomena. stranici da se za njega stvar svodila na „nastanjivanje Frojdovog diskursa na 327 . svaki put kada univerzalni diskurs zavr{ava u ispovesti da je to bilo tamo i da to ranije nismo znali. naposletku. Ovim postupkom uspevamo da proizvedemo temeljne modifikacije subjekta ne samo efekte istine koji su. mada to uo{te nije tako eksplicitno – ipak analiti~ki diskurs. postupka slobodnih asocijacija. sva Frojdova zaplitanja i zaplitanja njegovih u~enika i psihoanaliti~ara njegovog i na{eg vremena. Kantorov skup i jo{ Banahove prostore i Gedelovu teoremu. To je ono {to je Lakan poku{ao da napi{e. U ovom seminaru }ete zbilja prona}i vrlo odre|ena razmatranja posve}ena citiranju. nije privid.PSIHOANALIZA stvo krajnjeg jemstva za sve {to pri~amo.

koji je. svodi na jedan pisani znak: T za ta~no i ⊥ za neta~no. Taj drugi na~in nastanjivanja je ono {to je on doneo i {to je nedostajalo. obezvre|uje. sa De Sadom i sa Frojdom zbog njihove ljubavi prema istini. ~ega nije bilo u Frojdovoj konstrukciji: njegova teorija ozna~itelja. kako ka`e. veli~a funkciju istine. Lakan drugi koji se ra|a s Nali~jem psihoanalize jeste Lakan koji. pristi`e s „poljem i instancom jouissance i pisma“. koju su. godine i njegov „Izve{taj iz Rima“. Novo polje koje on ovde otvara jeste polje jouissance. vi{e je pismo – ne poezija – nego pismo koje sa~injava grupa permutacija diskursâ. gde se ova istina. on je. Mislio sam. to jest uslova koji podr`avaju psihoanaliti~ki postupak u njegovoj materijalnosti. filistri znanja zanemarili. u svojim prvim spisima. oni koji su ~itali Lakana se}aju se kako on. na ~injenicu da je subjekt. i ono {to se njemu sada ~ini da je od su{tinske va`nosti za psihoanalizu manje je govor. 328 Mo`da ne bi bilo zgoreg da ovde nazna~im do koje mere se u ovom seminaru Lakan prvi razlikuje od Lakana drugog. Lakan se oslanja na materijalnost postupka. ovde sprda s tim. sprda istovremeno. taj Lakan prvi stupio je u psihoanalizu s „funkcijom i poljem govora i jezika“. Pogledajte ipak kako se on. U ovom seminaru. uvek prigodan. . koji je u seminaru Etika psihoanalize veli~ao prestup. pozvan da pri~a {ta ho}e i kako ho}e. Mo`da bi trebalo da preciziram: Lakan prvi. pre nego {to sam odlu~io da seminar predstavim u celini. pa preporu~uje da ovu re~ upotrebljavamo saobrazno njenoj upotrebi u formalnoj logici. to je secirana istina. On kod njih ~ak pronalazi jednu ~udnu srodnost. Pogledajte jo{. uporedite {ta ka`e u ovom seminaru o Platonovom Menonu s onim {to o njemu ka`e u svom Drugom seminaru. godine vratio da ponovo slu{a Lakana i shvatio da koliko je ranije veli~ao istinu toliko je u ovom seminaru omalova`ava. u ovom seminaru Nali~je psihoanalize. preuzimaju}i od Sosira i Jakobsona ideju strukture jezika. da bi rekao kako sve {to uspevamo da u~inimo jeste da se {unjamo. Pogledajte. Na primer. nipoda{tava i zauzima se za funkciju znanja! Istina – ka`e on – to su trice i ku~ine. koje je nama bilo nepoznato 1953. kako se stalno poziva na istinu. negde istovremeno od Ostina preuzeo pojam „govor- drugi na~in“. koji se vra}a Frojdu. To izravno stoji u svakom slovu ovog seminara. Kako je samo mogao biti iznena|en onaj ko je slu{ao Lakana 1953. zatim. konkretno. moglo bi se re}i. ura~unavanje jezi~kog polja i govorne funkcije. Kada je Lakan prvi u{ao u psihoanalizu stavljaju}i naglasak na jezi~ke strukture koje su korelativne govoru koji obiluje invencijama. godine. kako se ruga herojima-prestupnicima. li{ena svakog patosa. do koje mere u ovom seminaru Lakan drugi kritikuje Lakana prvog. pre svega. a onda se 1970. da ovde predstavim tu De Sadovu i Frojdovu srodnost koju je Lakan za~udo uo~io.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. kako se on.

pokazuju}i da je ono {to njegov diskurs mo`e da iska`e uvek unapred shva}eno i interpretirano zavisno od mesta na kojem on govori. {to zna~i da je pozitiviran opozicijom. ono {to je govorio moglo je biti interpretirano samo kao jedno podu~avanje. Treba tako|e ozbiljno uzeti u obzir njegov vlastiti inicijalni iskaz da poruka uvek sti`e od Drugog i da je subjekt samo put njenog povratka. da postoje tipovi iskazivanja koje on naziva diskursima i koji su ta~no odre|eni pozicijom koju subjekt zauzima u odnosu na izvestan broj funkcija. mogao je samo da razonodi publiku. U to vreme tragali smo za tipovima iskazivanja koji bi se me|usobno razlikovali s obzirom na odnos subjekta s istinom: na primer. i to je sto`er ovog u~enja. pod nazivom diskurs. Kako se zbiva prelaz od Lakana prvog ka Lakanu drugom? Lakan prvi je izneo na videlo efekat smisla i efekat istine govora. Fuko radio na svojoj Arheologiji znanja. postoji efekat jouissancea. Na taj na~in mo`emo najjednostavnije de{ifrovati ~etiri ~lana diskursa gospodara. S ovim primerima imamo. u pravom smislu topiku diskursâ. nalaze prethodno upisane strukture tog poretka. jeste ono za ~im smo u to vreme tragali. Kako bi svojoj publici i svojim budu}im ~itaocima otvorio put ka razumevanju. Ovde imamo. na koju vas mogu uputiti: ozna~itelj je diferencijalna pozicija. to je svojstvo koje Sosir naziva dijakritikom ozna~itelja. sam. kao ozna~iteljski par koji je minimum ozna~iteljske arti- 329 .PSIHOANALIZA nog ~ina“. u potpunosti. kada bi govorio u bolnici ne upu{taju}i se u medicinski diskurs. Jedan. istine ili ozna~enog. on na po~etku ovog seminara izla`e jednu teoriju mestâ. U to neko vreme je. speech act. ili pak da se tip nau~nih iskaza ne povinuje istim odre|enjima kao tip filozofskih iskaza. ozna~itelj ne postoji. a kada bi govorio na Ekol normal superier. Zato Lakan pi{e S1–S2. razlikom. da bi njime ozna~io ono {to je svojstveno subjektu koji iz savremenog ugla govori u analizi. tragaju}i tako|e za ovakvim tipovima iskazivanja. tako da. ozna~iteljskog lanca. to da se govor striktno povinuje strukturi koja mu prethodi. Glavni motiv ovog seminara sasvim je druga~iji. na delu pokazane te razli~ite tipove iskazivanja. njegov minimum je dva. [ta je kod Lakana S1–S2? To je minimum ozna~iteljskog lanca. glavne tipove iskazivanja koje je razlu~io Lakan i koji su neka vrsta kalupa pomo}u kojih se formiraju iskazi. u skladu sa sosirovskom definicijom ozna~itelja. Lakan ovde obja{njava da se u ovom Drugom. u neku ruku. mogli smo bez mnogo te{ko}a uo~iti da odnos s istinom jednog iskaza formalne logike nije isti kao odnos s istinom jednog poetskog iskaza. isto tako. U to vreme je tako|e na{ dragi Altiser nastojao da suprotstavi i da nauku i ideologiju razlu~i. On dodaje u ovom seminaru da pored efekta smisla.

Dakle. {to u njegovom jeziku zna~i da pored efekta smisla i istine. Sve dok nam polazi za rukom da pronalazimo dovoljno jouissancea ne samo u psihoanaliti~koj praksi nego i u svemu {to o njoj mo`emo re}i. Eto. a neki ne. kako bi proizveo dvosmislenost. ako razmotrimo S1–S2. kadra da promeni subjekt. i vide}ete da ga u ovom seminaru Lakan ponekad naziva belegom. kod Frojda i njegovog „~oveka-vuka“. U tom trenutku svaki profesor svim svojim srcem. univerzitet je od{krinuo vrata tek kradimice upravo tokom tih doga|aja – upravo u to vreme uveden je Odsek za psihoanalizu . tek polaze}i od drugog – povratno – on postaje jasan. to jest da se upi{e kao efekat ozna~itelja? Ako pretpostavimo da je analiti~ka interpretacija. Uostalom. smisao koji izaziva ushi}enost. ako bismo rekli „prvi pre. zato se mi i ne `urimo da psihoanalizu uvedemo na univerzitet. Pored smisla. koji je tu. te{ko da bismo mogli prvog da nazovemo ozna~iteljem. da idemo do kraja. Neki to posti`u. Zato postoji period kada znanje obuzima. odnosno ozna~itelj koji analiti~ar uvodi u ozna~iteljski lanac. to jest ozna~itelj subjekta. jer postaje ozna~itelj samo na osnovu drugog. Ako bismo mu dali vremensku vrednost.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Ovde }ete na}i zapis precrtanog velikog S Š$¹. to je zato {to mi subjekt tretiramo upravo kao efekat zna~enja. nastoji da iznova proizvede jouissance s tim starim znanjem. tek po~ev od drugog ozna~itelja misterija se rasvetlila – mi to zapisujemo stavljaju}i ispod S1 jedno malo s ozna~eno kako bismo rekli da je ono povratno proizvedeno po~ev od S2. i efekat zna~enja je proizveden. On dodaje malo a. 330 kulacije. taj efekat zna~enja na koji sam se nakratko osvrnuo – S1 je misteriozan. koji je ve} ranije na razli~ite na~ine definisao. to je upravo ono {to Lakan ~ini kada na to mesto zapisuje precrtano S Š$¹. da na ovom mestu nema ozna~itelja po{to tu imamo ozna~eno. ima li boljeg na~ina da se defini{e subjekt u psihoanalizi. da bi bio shva}en. koji je konzervatorijum znanja koje vi{e ne izaziva nikakvo ushi}enje. i dok proizvodimo dovoljno jouissancea da bismo napunili sale. Ponekad bi on to pisao jouissens. ostajemo na rubu univerziteta. Ovu retroakciju Lakan je tra`io tamo gde se ona nalazi. drugo. to je ono {to on ima na umu. Tu imate primer retroaktivnog funkcionisanja ozna~itelja. i zato je ono S ozna~itelja precrtano. {to zna~i da je prvi ozna~itelj uvek enigmati~an. Dakle. ima jo{ jedan sens joui. i onda to nestaje. smisla. ula`u}i sav svoj talenat. to jest subjekt od koga o~ekujemo da se promeni putem ozna~itelja. na to mesto je Lakan isprva postavio efekat ozna~enog ili zna~enja. drugi posle“. {to kona~no zna~i zapisati dve stvari u isti mah: prvo. kako verujemo. postoji efekat jouissancea. i onda to prestaje i mirno se vra}a na univerzitet. mi ostajemo izvan. nego da se on upi{e na samo to mesto.

Najpre. poistovetio sa uporno{}u istine koja vapije u pustinji neznanja. bez u~e{}a subjektove spoznaje. skandira kretanje fonema {to Frojd transkribuje kao Fort-Da. a mi vu~emo da ih ne bismo kojim slu~ajem otvorili. To je topolo{ka notacija. Znate da je ovo Lakan komentarisao hiljadu i jedan put. bacaju}i klupko i povla~e}i ga natrag. a to }e se dogoditi iznebuha. Godine 1958. a u ovom seminaru ka`e da je su{tina nesvesnog ponavljanje.“ Lakan smatra da kod Frojda postoji nekakva cezura. Lakan povezuje prisilu ponavljanja s uporno{}u istine. O~igledno. 331 . to je Fort-Da. a za~udo u ovom seminaru ~ija je osovina ponavljanje ~ini mi se da nema ovog primera. do~eka}e nas ra{irenih ruku. s jedne strane. „su{tina onoga {to od- na univerzitetu Pariz VIII – onda ih je br`e-bolje zatvorio. ta~ka zaokreta njegovog otkri}a. na primer. stranica): „To je ~ak ono {to je Frojd otkrio upravo oko 1920. on sada vidi efekte. Lakan sasvim konkretno ka`e (88. pa ipak. malo dete. na dan kada bude presu{io taj efekat joussancea. i da je S one strane principa zadovoljstva odre|ena ta~ka Frojdovog dela. kako on ka`e. Su{tina ovog seminara jeste da se ka`e da „su{tina onoga sa ~im imamo posla u istra`ivanju nesvesnog jeste ponavljanje“. u ovom tekstu koji je skoro prona|en u [paniji i upravo objavljen u [paniji i Francuskoj: ako ho}ete jednu ilustraciju. guraju kako bi zatvorili vrata. Ali njegov drugi nalaz je ono {to je s one strane principa zadovoljstva i. Lakan precizira da je njegov prvi nalaz bilo „sricanje nesvesnog“. u tom trenutku }e nas prihvatiti u skloni{te. ona epizoda kada Frojd posmatra dete. godine – pozivam se konkretno na S one strane principa zadovoljstva – i ovde je. na izvestan na~in. proizvod jouissancea. osim mo`da u dalekom nagove{taju. kada budemo istinski osaka}eni. To Lakan u seminaru tretira kao „frojdovsku pri~u o ponavljanju“. ali u izvesnom smislu upravo u ovom momentu Frojd kao da zalazi s nali~ja svoje doktrine. uo~avanje da bez znanja. kako to konkretno ka`e. U svom Quatre concepts fondamentaux on je razlikovao nesvesno i ponavljanje. to nam pru`a klju~ za onog „Frojda kao nali~ja Frojda“ koga sam malo~as najavio. ili ta~nije. oslanjaju}i se na ovo. U statusu koji je ovde dodeljen prisili ponavljanja kao odre|enoj funkciji. i koju je mogu}e iznova otkriti posredstvom slobodnih asocijacija. koju je otkrio. on je na primer rekao: „Frojd je prisilu ponavljanja. i mi smo slo`ni: oni. koje.PSIHOANALIZA Vrlo va`an klju~ ovog seminara jeste ono {to je Frojd nazvao ponavljanjem. postoji ~itava jedna organizacija koja funkcioni{e i koja daje smisao. on iznova promi{lja celinu psihoanalize.“ U to vreme. Pogledajte {ta on pi{e o prisili ponavljanja. Njegov prvi nalaz u osnovi je bio interpretacija snova. on nju de{ifruje na osnovu jouissancea: tamo gde je ranije video efekte istine.

Mo`emo re}i da je to plan ove knjige. Cilj tre}eg dela. Prvi deo glasi „Osovine analiti~ke subverzije“. vide}ete da suprotstavlja homeostazu principa . {to je izraz koji Lakan koristi. preoptere}enja ozna~iteljskog sistema koji proizvodi sve vi{e i vi{e sredstava za jouissance a da pri tom ne proizvodi nikakvo zadovoljenje. sve vi{e i vi{e mânjka jouissancea. re~ je o tome da se demonstrantu poka`e sve ovo i da mu se ka`e da on napada tek jedno stra{ilo za vrane. ~ak gre{aka transkripcije – on se tu konkretno osvr}e na preuzimanje Frojda s nali~ja. evidentno izdvajaju. kako to ka`e Lakan – a to zvu~i kao primedba koja se odnosi na ono sa ~im se suo~avamo danas –„vi{ak ve{ta~kog jouissancea “. Opet pozivaju}i se na S one strane principa zadovoljstva. kako ka`e Lakan. ako ponovo pro~itate njegov Séminaire II. nego efekti jouissancea. a sada su krenuli da mlate seljake. tako|e. I to je zbilja tako. i naravno. njegovog realnog ostatka koji vi{e ne nalikuje ocu. Drugim re~ima. svojevrsna „ekonomska redukcija polja jouissancea“ na osnovu ponavljanja – i razgolititi sve to. ili ta~nije. jeste da saop{ti da. „Nali~je savremenog `ivota“. „~okolada“. 67–68) – a ravnaju}i se prema Ecrits. On se ovde osvr}e na S one strane principa zadovoljstva kako bi izneo tvrdnju da je su{tina nesvesnog ponavljanje. 332 re|uje ono sa ~im imamo posla u istra`ivanju nesvesnog jeste ponavljanje“. aplikacija na sve ono {to se kod Frojda odnosi na oca. koji vi{e nema figuru oca. zbog toga {to je frojdovski otac samo maska. da on svoje udarce usmerava ka sasvim obrnutom pravcu od onog gde se to odigrava. za koji sam preuzeo jedan Balzakov naslov preina~en Lakanovim lapsusom. mislim. ovog seminara koji sam podelio na tri dela koja se. on ka`e da je Frojd dao novi smisao principu zadovoljstva instaliraju}i na temelju toga „ozna~iteljsku artikulaciju ponavljanja u protoku realnosti“. svedoci smo onoga {to je tada bilo iza horizonta. seminare moramo uvek proveravati i ispravljati budu}i da u njima uvek imamo odre|enu zonu ve}ih ili manjih nepreciznosti. Duboka logika ovog seminara jeste: po~eti od onoga {to je sam Frojd artikulisao – i {to je po svoj prilici. To uop{te nije ono {to je Lakan ranije govorio.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. naime. upravo zbog toga {to je frojdovski otac samo oplata. S druge strane. Drugi deo je aplikacija te ogoljene pozicije. i tre}e. zbog toga {to je Ime Oca samo privid. Drugi deo se sastoji u raskrinkavanju privida oca. To je sasvim u skladu s onim {to ka`e u svojim Ecrits (str. eto zato je i demonstrant koji se uhvatio u ko{tac s tim lutkom. su{tina nesvesnog nisu efekti istine. Insistira}u ovde na onoj maloj notaciji koju Lakan nazna~ava: S one strane principa zadovoljsta jeste ta~ka zaokreta Frojdovog dela. kakva smo mi sirota deca bili! Mislili smo da imamo posla sa CRS-om.

PSIHOANALIZA zadovoljstva i princip ozna~iteljskog ponavljanja koji ide s one strane. to o~igledno mnogo boli. samo neznatnog bola. S one strane principa zadovoljstva je sto`er ovog seminara. imao je veoma odanu suprugu od koje je mogao da zahteva da ga malo pogura preko granice principa zadovoljstva i izbavi na~as iz njegove u{u{kanosti ne bi li za trenutak osetio svoje telo. kome dugujemo ovaj termin. ali da na osnovu ovog diskursa govori ne{to sasvim razli~ito. umesto da se zaustavimo. ali kako ka`e Lakan. on }e i dalje za sebe re}i da je frojdovac. Umesto frojdovske pri~e. golicanje. Ovde Lakan – i to gledi{te istrajava u ovom seminaru – na istu stranu stavlja princip zadovoljstva i ozna~iteljsko ponavljanje. on mo`e smatrati da referira na isto {to i Frojd. sasvim neznatnog bola. aristotelovski. Pozivaju}i se na isti diskurs. pokazuju}i da sam princip zadovoljstva upravlja ozna~iteljskim ponavljanjem. trajnih belega nanesenih na telo – daju nam neku sliku o tome koliko je beleg potreban. a istovremeno treba re}i da }e Lakan govoriti o tom ponavljanju na sasvim razli~it na~in nego Frojd. Zato on u vi{e navrata u ovom seminaru postavlja pitanje mazohiste. Ta~no na tom tragu on }e se na}i. napu{teno dete ovladava svojim nezadovoljstvom reprodukuju}i njen odlazak i njen povratak putem onog malog objekta i skandiraju}i foneme. kao ono dete koje nastavlja da se igra sa svojim klupkom. da je u istom diskursu kao i Frojd. nastoja}e da se strogo dr`i logi~kih odre|enja ove strukture.“ Spaljivanje benzinom. otvara se ~ak pulziji smrti“. bi~evanje – toliko. kada ka`e: „To po~inje golicanjem i to zavr{ava spaljivanjem benzinom. Zaher-Mazoh. beleg koji zapravo mo`e i}i sve do uni- 333 . manje ili vi{e. On tako|e nazna~ava u svojim Ecrits da Frojdov princip zadovoljstva ima sasvim novi smisao u odnosu na onaj tradicionalni. po{to se on „prepu{ta probijanju one tradicionalne barijere i prelazi na stranu jednog jouissancea ~ije bi}e nosi beleg mazohizma. nagoni da ka`emo „Jo{!. [ta zna~i logi~ko odre|enje? Uzmite onaj jednostavan primer Fort-Da. Evo ovo Lakan iznova prevodi isti~u}i pre svega ulogu ovog vremena nezadovoljstva i njegovu privla~nost za subjekta. Ovde je Lakan veoma usredsre|en i veoma zabavan. To }e proizvesti neobi~ne efekte ovog seminara. Ova re~enica koja se nalazi u njegovom tekstu „Ka na{im prethodnicima“ jeste program njegovog seminara L’envers de la psychanalyse. koji Frojd de{ifruje na slede}i na~in: majka odlazi. izvu}i samo malo bola od drugog koji je sasvim po meri i svakako sasvim pokoran. Upravo to misteriozno zadovoljenje prona|eno u nezadovoljstvu on naziva jouissance. Oslanjaju}i se na ideju da postoji analiti~ki diskurs. da se zadovoljimo. `elimo jo{ toga“. koji nas. koji bi uvek bio jedna mo} disharmonije i naru{avanja ravnote`e. to jest onoga koji efektivno zna za profit i zadovoljenje koje mo`e izvu}i iz bola.

To je ono {to. kada to ne govori ni{ta. Lakan svla~i psihoanalizu. on pokazuje da su te tri psihoanaliti~ke pri~e samo neka od mnogih preru{avanja tog gubitka jouissancea.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Definicija koju Lakan predla`e za ono {to on naziva unarnom crtom jeste definicija jednog ozna~itelja bez svog para. Teza koju ovde imate: znanje je sredstvo jouissancee ispravlja ono {to je Lakan godinama govorio. upinjemo da tu jo{ ne{to izbije. koji nije zapravo ozna~itelj u skladu s definicijom ozna~itelja. 334 {tenja u vrhuncima strasti. To ispravlja i upotpunjava taj stav. kao {to Fort priziva par Fort-Da. i jedno i drugo. drugo. naime da ozna~iteljski lanac ima efekte istine. kada smo sasvim izgubili jouissance posredstvom jezika. i izolovao je erogene zone. Lakan naziva malim a. i ovo S2 jeste sam par Fort-Da. da ih odoma}enost ~ini mnogo manje lepim nego divljina: uhva}ene u jednom jezi~kom sistemu. ozna~iteljem koji u isti mah izaziva navalu joussancea i obnavlja se}anje na njega. pre svega. zabranom falusnog jouissancea (konkretno. tre}i korak pripitomljavanja tela preko ozna~itelja jeste obuhvatni efekt gubitka jouissencea. koji su nekakvi izolati li- . nego koji o~igledno priziva jedno S2 kao {to Fort priziva Da i. Je li to neprestani bol ili potpuni jouissance? U osnovi. Povremeno. tre}e. one su u izvesnom smislu devitalizovane. To ukratko obja{njava ono {to isprva mo`e itekako da iznenadi kod Lakanovog stava: znanje je sredstvo jouissancea. u ~etvrtom koraku. zabranom koja se odnosi na jouissance majke (nema incesta). To je ono {to na kraju prime}ujemo kod svih doma}ih `ivotinja. koji preko ovog ozna~itelja ~uva nekakvo se}anje na gubitak i istovremeno na ispunjenost povratkom. prvo. {to je prevod onoga {to Frojd tuma~i kao migracije libida. Ako postavimo pitanje ishoda funkcionisanja ozna~iteljskog sistema u celini. To je naravno samo jedan primer koji mo`ete imati na umu da biste lak{e shvatili {ta on ~ini sa svojim S1. polaze}i od Frojdovog teksta. u smislu onog Fort malog deteta. po~ev od toga mi se. gubitku jouissancea. sa belezima na telu. Preko ozna~itelja i. da ono {to zovemo. Lakan zapravo vidi u mazohizmu paradigmu te ekstrakcije jouissancea. belega ekstrahuje se jouissance. da ne treba masturbirati). on se pita {ta bi mogao biti jouissance ostrige ili dabra ili drveta. Upravo u ovom tre}em koraku. Frojda je zanimalo da utvrdi gde se libido nalazi u telu. kona~no. potreban je beleg na telu da bi se iz homeostaze ekstrahovalo jedno istan~ano nezadovoljstvo. naime. manjkom koji upisuje posle S1–S2 u lanac koji rekonstrui{em. koji je gotovo mehani~ki efekat jezi~kog zahvata na telu. On zapravo pokazuje. invencijom – idejom – ubistva oca. Taj generalni efekat Lakan isti~e u ovom seminaru: istovremeno ozna~itelj koji proizvodi jouissance i ozna~itelj koji bri{e izvorni jouissance o kojem treba re}i da ne znamo ni{ta. Naravno.

on se poigrava sa entropijom i ka`e: gubitak jouissancea je poput entropije.PSIHOANALIZA Tako }ete u ovom seminaru sukcesivno na}i. nekakav kvantitet koji po~inje da opada. koje je on ve} upotrebljavao u Séminaire II. on je samo druga verzija ovog fundamentalnog manjka jouissancea. Treba re}i da kod Frojda imamo neku vrstu uli~nog pozori{ta lutaka. imaginarni otac je onaj koga zami{ljamo kako uskra}uje i upravo su se s ovim ocem demonstranti uhvatili u ko{tac. Izabrali smo falus jer je to telesni organ ~iji se jouissance naro~ito mo`e izolovati i ponekad je odvojen od jouissancea individue koja sa njim ima posla. nadam se na jednostavan na~in (ali jednostavnost je u skladu s onim ~emu je Lakan te`io). imamo falusnu zabranu a. taj otac je li{en jouissancea. a potom se pojavljuje zabranjena majka. ali s jednim manjkom. to se vrti. Lakan ka`e: to nije realan otac. ali s veoma upadljivim preme{tanjima. Mojsije iznenada razbija table Zakona o jevrejski narod. a Lakanove reference su ispunjene energijom i dinamikom. Dakle. prevedenog u terminima zabrane. ma{inske reference. imamo kona~no vezu s ocem. Potrebno je pokrenuti nebo i zemlju da bismo ne{to neznatno nadoknadili od te propasti jouissancea. dakle jedan manjak. ne reaguje uvek na mig. s jedne strane. hteli vi to ili ne. I uvek su to samo „skromna sredstva“. zabranu koja je bila upisana u razli~itim kulturama i koja je. zabranu incesta s majkom. To Lakan iznova prevodi. Pored ovoga {to sam izlo`io. {tavi{e. kostur stvari. otac primitivne horde vra}a se u drugom ~inu. To je sama kost. i mi u toj propasti uspevamo da nadoknadimo ne{to. bilo da je to „golicanje“ bilo da je „pr`enje“. i deca se vesele. da je ono koncentrisano. ocem koji se uglavnom zami{lja kao onaj koji uskra}uje jouissance. tako|e jedno preru{avanje ovog manjka jouissancea kao mehani~kog. postoje neke Frojdove konstrukcije nalik ki~u. To je primer koji ne treba po svaku cenu uzeti ozbiljno. jer Frojd za svaku referencu koristi Edipa. u svakom slu~aju. s jedne strane. {to zna~i da je zabrana falusnog jouissancea u stvari jedno preru{avanje gubitka. prime}uje Lakan. ovim ocem koji je kod Frojda su{tinski povezan sa smr}u. kako on ka`e. ako tako mogu da ka`em. ose}aju}i dobro da ono nije svuda. pokazuju}i i prevode}i ovaj gotovo mehani~ki efekat jezika na telu. kome pripisujemo odgovoranost za pomanjkanje na{eg jouissancea. svla~enje falusa. ovde imamo nau~ne. Ovo {to vam ukratko izla`em prote`e se kod Lakana gotovo celim drugim delom seminara. bida na telu. Sve ukazuje na to da ovde imamo odre|enu nezavisnost organa koji. 335 . i postoji ne{to. s druge. osim {to umesto Frojdovog mitskog pozori{ta lutaka. iznose}i radikalnu tvrdnju: taj otac je kastriran. Eto na {ta se Lakan vra}a. sa bilo ~im {to nam je na dohvat ruke upinjemo se da povratimo mrvicu jouissancea u to telo.

kod svastike. i to je Lakanova teza. Zato Lakan ka`e: „Ljubav prema istini uvek je samo ljubav prema kastraciji. samo ovaj ô-tako-zabranjeni jouissance postaje u tom pogledu dopu{teni jouissance. To u novom svetlu prikazuje drugu `enu. ali na kraju krajeva. ali seksualno zadovoljstvo je ne{to drugo – upravo je ovaj dopu{teni jouissance transformisan u zabranjeni jouissance. Bez sumnje. Lakan pretpostavlja da su te dve svastike – Frojdova i De Sadova – bile histeri~ne. Dakle. {tavi{e. Tu }e Lakan pogurati malo predaleko svoj negativan transfer. jer su u njegovo vreme. bra~ni jouissance. . stoga oni tu nisu mogli. istina. sve ukazuje na to – ne znam da li ste ~itali njegovu poslednju biografiju koju je napisao Moris Lever – sve ukazuje na to da zapravo. [tavi{e.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. odmah u susedstvu. koji je ~ak i kod Jevreja jouissance koji se preporu~uje – preporu~uje se da seksualno zadovoljstvo potra`ite kod svoje `ene. efekat istine. upisuje se ta~no na mestu manjka. on je i uhva}en ba{ zato {to je bio krajnje nespretan. vremena da vam govorim o Frojdu i De Sadu. {to zna~i da je i Frojda i De Sada pokretala ljubav prema istini. i svakako treba postaviti pitanje: za{to on to nagla{ava? Odmah }u odgovoriti: zato {to pokazuje da je i za jednog i za drugog brak. koji. ljudi ~inili i mnogo gore stvari. kao onaj osamnaestovekovni ~ovek `elje na koga aludira Lakan u svom seminaru L’étique de la psychanalyse. da ih dotaknu. jouissancea koji nam manjka. u XVIII veku. U stvari. Kona~no taj zabranjeni falus. obojica su potra`ili ne{to sa strane. transformisao njihove `ene u njihove majke. i onda je istina De Sadove pozicije bila ma- Nemam. ali istina eventualno mo`e biti sestra jouissancea kao zabranjenog. jer ka`e: Frojd i De Sad. nasuprot doktrini Crkve gde se preporu~uje da ispunite svoju du`nost. on uspeva malo da zagrebe. Ono {to je zanimljivo jeste da je upravo dopu{teni jouissance. malo~as sam precizirao. Ili je bio krajnje nespretan ili je. on se poziva na ~injenicu da De Sad uop{te nije imao nevine odnose sa svojom svastikom da bi pretpostavio kako je to slu~aj i sa Frojdom. kao {to se i de{ava. to nije ~ak ni De Sad. O~igledno. usled zabrane incesta sa majkom. nema vi{e velikih prestupnika. kada dr`ite razvratnika unutar ~etiri zida. drugim re~ima. sve se mo`e svesti na precrtano S Š$¹. `eleo da bude uhva}en. Vidite dokle to ide. ta zabranjena majka i taj mrtvi otac. To je me|utim veoma suvislo. na`alost. sam brak je postao incestuozan. 336 Mogla bi nas tako|e zanimati nova Lakanova verzija prestupa: to nije vi{e heroj koji stupa napred suprotstavljaju}i se zabranama. mo`e se svesti na manjak koji je mesto efekta istine. to je jedno te isto. Lakan ka`e da je ljubav prema istini sme{tena ta~no na nivou manjka.“ Ali tako|e zbog ovoga on ka`e – jer o~igledno to ima i dve strane – iznena|eni smo kada on ka`e da je istina sestra jouissancea. dolazi posle S1–S2.

naposletku. radije zavr{avam ovom razgaljuju}om opaskom. i pri~a jouissancea. {to obja{njava ~injenicu da je ovaj veliki vlastelin. Ovu tezu Lakan brani pokazuju}i kako su bogata{i preoptere}eni svojim jouissanceom. Pouka svega toga je da postoje samo skromna sredstva koja nam omogu}avaju jouissance. S francuskog prevela Janja Stjepanovi} 337 . ~im je spazio Ester.PSIHOANALIZA zohizam. proveo toliko vremena u Bastilji. to jest jedan mali suplement. jouissance raspola`e samo „skromnim sredstvima“. {to nam. uz mnogo te{ko}e nalazimo jouissance. barona Nisen`ena nije sre}na pri~a. njegov mazohizam. taj jouissance zahteva uvek da najpre pro|emo kroz manjak. ostavlja prostora za veliku nadu. Zapravo. Imam na umu milijarderovu re~enicu iz Ljudske komedije – na koju bi bilo dobro da se ovde osvrnemo po{to se Lakan poziva na Balzaka u ovom seminaru – besmrtnu re~enicu barona Nisen`ena. kako jouissance koji mi mo`emo imati. Po{to je ovaj seminar ipak veoma pesimisti~an. ka`e: „Nau`ivao sam se za bar sto hiljada franaka!“ O~igledno Izgubljene iluzije su tu da poka`u da. koji je uvek jouissance objekta a. koji. Zato ljubavna pri~a. kada raspola`emo znatnim sredstvima kao ovaj milijarder. ovaj veliki pisac.

141–142. {to. do srama dolazimo kada nemamo vi{e kud. Iako sram ne nastupa kao psihoanaliti~ki koncept.2 Ako teorija ~etiri 1 Videti: Jacques Lacan. naizgled neva`nih detalja Lakanovog XVII seminara. poslednje predavanje ovog seminara po~inje re~ima: „Umreti od srama jedan je od u~inaka koje je te{ko posti}i. sama tematizacija diskursa. a „vi{e je nego o~igledno da je u`ivanje supstanca svega onoga o ~emu govorimo u psihoanalizi“.78 PETER KLEPEC Jedan od neobi~nih. tvrdi Lakan. gde se afekt.338 Tre}i program Radio Beograda Br.2 141. str. jeste uloga srama. Ali. re~ je o afektu koji je par excellence psihoanaliti~ki. Ali ti slu~ajevi su retki.319. Zaista – da li to uop{te postoji? Ako postoji. SRAM I BESRAMNOST U@IVANJA . sluga. sli~an problemu u`ivanja. 179:159. nalazi? Njegovo je mesto veoma sli~no u`ivanju – on se nalazi izme|u redaka. kad ponestanu re~i. pokrenuta je istim motivima kao i obrada teskobe u X seminaru. naime. Seuil. Pogre{no je. Ali na koji na~in? Da li je afekt ne{to {to je potisnuto.964. izvr{io je samoubistvo jer kao organizator zabave za princa De Kondeja nije uspeo da ispuni svoja zadu`enja – on ne pominje nikakav drugi Frojdov. ne zna~i da psihoanaliza o sramu nema {ta da ka`e. Livre XVI: D’un Autre à l’autre. time i srama. Pariz.1 U tome je problem afekta. 168. nego zastupnik predstave. to jest diskursa gospodara. u kakvoj je vezi s psihoanalizom uop{te i s Lakanom posebno? Iako nam kasnije Lakan pru`a primer za mourir de honte. str. Seminaire. kao {to „veoma retko vidimo da neko umire od srama“. sakriva se. nesvesno? Lakan precizno ka`e da ono {to je potisnuto nije afekt. 2006. me|utim. misliti da on afekt stavlja u drugi plan. 45. Seuil. On na neki na~in izmi~e. Lakan. Pominjanje srama jedan je od na~ina Lakanovog odgovora na kritike da ne tematizuje afekt. da tako ka`emo.8:141. 2 Jacques Lacan. I–II/2009 UDK: 159. Livre XVII: L’envers de la psychanalyse. 1991.964. be`i. dok potiskivanjem afekt ostaje neidentifikovan. Pariz. u stvari. Seminaire. neprepoznat. ili bilo koji drugi psihoanaliti~ki primer srama. naprotiv.2 Lakan @.“ Sram nije ne{to o ~emu pri~amo s lako}om. „umreti od srama“ – jedan jedini primer iz osamnaestog veka: Fransoa Vatel (François Vatel). naprotiv.

Livre XVI.“4 Me|utim. 90. Upravo maj 1968 – naravno uz konceptualne probleme Lakanove vlastite teorije i prakse: veza izme|u u`ivanja i ozna~itelja. postoji vi{e Lakanovih izjava. 6 Ibid. pozicija i stav psihoanalize uop{te u onome {to je Frojd opisao kao „nelagodu u kulturi“. Jacques Lacan. koji se odr`avaju neposredno posle maja 1968. XVI i XVII seminar. Na kraju krajeva. strukturalni i analiti~ki. ako Lakan ka`e da „je jedini diskurs koji postoji Š…¹ zapravo diskurs u`ivanja“3. bio je to {trajk istine. status Drugoga i objet petit a. mesto ozna~itelja gospodara. samo godinu dana kasnije Lakan najavljuju}i zavr{no predavanje XVII seminara koji je po~eo ve} pomenutim izjavama o sramu. ili antipoliti~koj reakciji Lakana kao pojedinca. Iako je Lakan najdirektnije tu temu obra|ivao u svom VII seminaru o etici psihoanalize. na kraju krajeva. str. dakle. Tako u XVI seminaru Lakan ka`e: „Ono {to smo videli maja. nego da za njegove izjave o sramu postoje razlozi koji nisu samo li~ne prirode. Pariz. Dakle. dakle. Nije u pitanju. Vide}emo kako su one ne samo me|usobno povezane ve} kako se nadovezuju na na{u temu. Seuil. Kakav je status istine u savremenom dru{tvu? Kakav je status znanja i dru{tvenih vredL’envers de la psychanalyse. 41. onda treba sporedni detalj srama razumeti u kontekstu politike i u`ivanja. onda je to da su strukture si{le na ulice“6 – mo`emo lepo da uo~imo koji problemi zapravo mu~e Lakana. da tih nekoliko Lakanovih primedbi o sramu postavimo u {iri kontekst. str. Kada je re~ o razumevanju i tuma~enju doga|aja iz maja 1968. str. ka`e: „Slede}i put poku{a}u da poka`em {ta zna~i ono {to bih nazvao {trajkom kulture“. Poku{a}emo. preciznije. mandarinskoj. pisca izgubljenih iluzija koje. Seminaire..5 Ako se prisetimo i slavne izjave – „Ako doga|aji maja Š’68¹ i{ta dokazuju. Lakan tu pominje i Balzaka. onako kako su predstavljeni u ovom seminaru. Postoje barem tri bitna razloga za uvo|enje kategorije srama u XVII seminaru: istorijski. u onome {to sledi. pominjanje srama nije ni toliko sporedno. – va`an je element za razumevanje Lakanovih stavova i za uvo|enje srama. koliko se mo`da ~ini. druga strana savremenog `ivota. str. 3 4 339 . 2006. donose neke nove refleksije. 208. nije slu~ajno {to tre}i deo XVII seminara nosi naslov „L’envers de la vie contemporaine“. 848. samo Lakanova li~na pozicija. teorija ~etiri diskursa kao dru{tvene veze itd.PSIHOANALIZA diskursa u XVII seminaru povezuje u`ivanje s ozna~iteljem i time eksplicitno ispostavlja pitanje mesta psihoanalize u politici. nego pozicija Lakana kao analiti~ara. po pravilu idu zajedno s revolucionarnim pokretima. Ovde nije re~ o nekoj aristokratskoj. 5 L’envers de la psychanalyse.: D’un Autre à l’autre.

dok simboli~no i ozna~itelj odlazi u drugi plan. kakav je status sublimacije. a u`ivanje je u isti mah i svrha ozna~itelja. ali su to tako|e i pitanja kojima }e se Lakan baviti sve do XX seminara. kako ka`e Lakan. ako je u`ivanje automatsko. da u neku ruku ne postoji. ako je u`ivanje najpre u`ivanje u vlastitom telu. preko lichettes. Istina je mogu}a samo kao polu-re~ena. Upravo je taj inherentni manjak ozna~itelja s druge strane ponor. dokaz koji nagla{ava da je ovde re~ o realnom. Ozna~itelj. Time dolazimo do sredi{nje teze o povezanosti ozna~itelja i u`ivanja u XVII seminaru. u nekom odnosu. na kraju krajeva. odnosno ozna~itelj. kao relacija prema Drugome. Ta su pitanja ovde nagove{tena kroz tu naizgled marginalnu figuru srama. simboli~no treba misliti u vezi s u`ivanjem. onda je pitanje da li se to i gde zavr{ava. U`ivanje je mogu}e samo ponavljanjem. koji se u diskursu analize nalazi na mestu proizvoda? Kakav je onda status u`ivanja i kakav je status ljubavi? Na koji na~in je to povezano s transferom i. sredstvo u`ivanja. onda je i to povezano s promenom statusa ozna~itelja. ono se ponavlja i postavlja se pitanje gde je tom ponavljanju kraj. Ozna~itelj je nosilac u`ivanja. onda je istina sestra nemogu}eg u`ivanja. a to je najpre zbog toga {to je ona mogu}a samo unutar simboli~kog. Problem je u tome {to ozna~itelj-gospodar. od samog po~etka. U tom smislu bi trebalo razumeti i njegovu . U tom smislu sram je rupa (ne manjak! (le manque)) iz koje iska~e ozna~itelj-gospodar. to nije ne{to {to se samo pri~injava. ozna~itelj i u`ivanje su izvorno. S1. Ali to u`ivanje sad nije mogu}e putem transgresije – transgresija je ne{to opsceno – nego „normalnim“ putem. posle XVI seminara u kome je u detalje razra|ivao Paskala i status opklade. za Lakana komemori{e prodor u`ivanja i proizvodi dodatak. mrvice. kakav je danas status u`ivanja? S konceptualnog gledi{ta re~ je o postepenom nagla{avanju realnog. da su oni u antinimi~nom odnosu. ideala i fikcija ali. derivacija. ako se ponavlja. Drugi. 340 nosti. Da li je rezultat analize novi ozna~itelj-gospodar. sada su oni ne samo u odnosu nego je ozna~itelj tako|e uzrok u`ivanja. surplus u`ivanja. on ga komemori{e. sa sramom? Re~ je o pitanju i mestu realnog. Ako je znanje. nego je i realno. ljubavi itd. Upravo je sram. Ako je sve rutina. s druge strane. problem je u tome {to su i ozna~itelj i istina dovedeni u pitanje. ali ne i na poslednjem mestu. devijacija iz koje proizlazi u`ivanje. Ako je pre toga Lakan tvrdio da su oni u sukobu. Postavlja se pitanje {ta je onda sa statusom Drugoga (nije slu~ajno {to Lakan pominje Paskala i Kanta uz Vatela)? Za{to? Jer je sada.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. na kraju. Ako su u`ivanje i ozna~itelj jedno. unutar ozna~itelja koji u sebi nosi manjak i kastraciju. Re~ je o nekakvom diskurzivnom u`ivanju. do{ao do toga da je Drugi problemati~an. vernosti nekim idealima? I. uz sitne korake. ako je masturbacijsko u`ivanje u`ivanje idiota. i s promenom statusa Drugoga. Me|utim. Ako Lakan govori o „umiranju od srama“.

vremena i istorije. diskurs kao struktura. Autor – ili ono {to sam poku{ao opisati kao autorsku funkciju – bez sumnje je tek jedna od mogu}ih specifikacija funkcije subjekta. shva}ena kao istorijski materijalizam. u odnosu je s u`ivanjem. Lakan i @an Val. re~ je o tome da subjektu (ili onome {to ga zamenjuje) oduzmemo ulogu izvornog utemeljitelja.. te da ga analiziramo kao promenljivu i kompleksnu diskurzivnu funkciju. Ako je Lisjen Goldman zajedno sa Sartrom ~esto napadao strukturalizam u vezi sa pitanjima diahronije.¹ Sasvim je mogu}e zamisliti kulturu u kojoj bi diskursi kru`ili i bili primljeni. to jest ozna~itelj. 37. „Qu’est-ce qu’un auteur?“ u: Michel Foucault. odvijali gun|aju}i. Ne ulaze}i previ{e u velika pitanja o istoriji i strukturi. Rasprava je odr`ana 22. Pariz. Quarto. ka`e Lakan. „strukture su si{le na ulice“. Dits et écrits I. Ali i struktura je realno. februara 1969. vrednost ili postupak kome bismo ih podvrgnuli. godine. Struktura ili simboli~ki red. I ne bi se vi{e postavljala ve} toliko puta do sada pre`vakana pitanja: „Ko je uistinu govorio? Da li je to bio zaista on i niko drugi? Sa kakvom autenti~no{}u ili originalno{}u? [ta je od svog najdubljeg ja on ispoljio u tom diskursu?“ Nego: „Na koje na~ine postoji taj diskurs? Kako mo`e da kru`i i ko ga mo`e D’un Autre à l’autre.. Naprotiv. u kojem Fuko iznosi svoje vi|enje funkcije autora. 817–840. 840–849. oblik. Strukture nisu ni{ta apstraktno ili otu|eno od svakida{njeg `ivota. dok je Lakan prvo predavanje XVII seminara odr`ao tek tre}eg decembra te godine. uzgred re~eno.PSIHOANALIZA izjavu da ga ovde zanima „diskurs bez re~i“. Iako to nije mogu}e direktno dokazati. Svi diskursi bi se. a da autorska funkcija uop{te ne bi nastupila. strogo saglasna sa strukturalisti~kim zahtevima. Gandilak. one se nalaze u njegovom centru. Re~ je o raspravi do koje je do{lo posle Fukoovog predavanja s temom „[ta je autor“8. Lakan je upravo tom re~enicom ne samo kritikovao kriti~are strukturalizma nego i one koji su na strani strukturalizma. dakle. str. Š. mogli videti jo{ jedan motiv za razradu ~etiri diskursa kao nekakve pokreta~ke snage istorije.7 Mo`da bismo tu. 2001. nalazi se na str. Gallimard. 7 8 341 . treba ista}i da Lakanovu re~enicu mo`emo da smestimo u jednu ~uvenu raspravu u kojoj u~estvuje i Goldman. Ormeson. 1954–1975. koji su tvrdili da strukture nemaju ni{ta s istorijom. mogli bismo podsticaje za kasnije Lakanove elaboracije videti i u slede}em Fukoovom programskom stavu: „Najkra}e re~eno. ~ini se da je istorija. predstavlja jedan od podsticaja i motiva za Lakanovu razradu ~etiri diskursa. Uprkos ogromnim teorijskim razlikama izme|u tih dvaju autora. na~inom `ivota. str. bez obzira na svoj polo`aj. prema na{em mi{ljenju. Rasprava posle predavanja u kojoj su pored Fukoa u~estvovali: Goldman. upravo ta rasprava. Ulmo.

342 prisvojiti? Koja su mesta sa~uvana za mogu}e subjekte? Ko mo`e popuniti brojne funkcije subjekta?“9 Ta pitanja Lakan re{ava uz pomo} ~etiri diskursa. 16.. 317. godine uzeo Fuko. upotrebiti malo ma{te. dakle u vreme XVI i XVII seminara. koji je bio poznat po svojoj erudiciji. kao onaj koji konstitui{e drugu stranu psihoanalize. iako je za maj 1968. odnosno kada raspravlja o funkciji citata11. Naju`i krug studenata koji je osnovao i Cahiers pour analyse. str. tako da mo`emo slobodno re}i da je u ono vreme. 12 Ibid. Pariz. uzgred re~eno. 34.. kako ka`e Mladen Dolar u svom tekstu „Hegel kao druga strana psihoanalize“. onda dolazimo do istorijskog konteksta koji smo ve} pomenuli. Upravo je taj momenat za XVII seminar veoma va`an. Seuil. te da se modernom gospodaru danas „ka`e kapitalista“14. Ako uzmemo u obzir i Lakanovo upozorenje da se u ovom istorijskom trenutku svi suo~avamo s problemom kako sa~uvati diskurs gospodara. Sedamnaesti seminar pun je takvih doga|aja: razgovor na stepeIbid. izrasta iz svojevrsnog ~itanja Hegelove dijalektike gospodara i sluge“. 95. kad Lakan ka`e da sam nije autor10. Ali tu su i ostali. 221. str. kao jedno od tri nemogu}a zvanja) i u~esnici majskih i poslemajskih zbivanja. istinitog gospodara koji ne}e ni{ta da zna i koji samo ho}e da stvari deluju. naravno. Uporedi: L’envers de la psychanalyse. 839–840. jer. Ali ono {to je zanimljivo jeste da Lakan naj~e{}e Bi{aa uvodi u raspravu13 kada raspravlja o Hegelovoj dijalektici gospodara i sluge. kao pou~avati. str.. 14 L’envers de la psychanalyse. 11 Ibid. Mnogi njegovi studenti su sa Ecole Normale Superieur (mo`da se i zbog toga Lakan igra njenom skra}enicom: ENS kao enseigner15. Pariz. Ali u XVII seminaru.. Seuil. Me|utim. ali sasvim sigurno mo`emo povu}i brojne paralele izme|u Lakana i Fukoa – na primer. osnovnog tipa diskursa kao dru{tvene veze. 1978. godine Lakan rekao da su strukture si{le na ulice. nije poznavao Bi{aa pre nego ga je u centar svoje analize u Naissance de la clinique iz 1961. str. ve} je neko vreme deo Lakanove publike. Potrebno je. str. str.12 To ne zna~i da Lakan. str. pravog. nego je ulica. banula na njegov seminar. 17. ili kada susre}emo Bi{aovu definiciju `ivota kao celine sila koje se odupiru smrti. „pojam diskursa gospodara.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 9 10 . ima i mnogobrojnih drugih paralela s Fukoom. 13 Videti Écrits. 1966. 40. Lakan oti{ao ne na ulice. koji je zapravo junak ove pri~e. str. doslovno. nemogu}e je jednostavno i nedvosmisleno odgovoriti na pitanje da li i gde na tim ulicama sre}emo samog Lakana. Seminaire II: Le moi dans la théorie de Freud et dans la technique de la psychanalyse. 15 Ibid.

132. u susretu sa studentima ne prihvata tu tezu i ni{ta ne preispituje. „dobi}ete ga“. ali. 21 Ibid. str. dakle. str. pa do savremene istorije i savremenog trenutka – Lakan. 167–174. bez obzira na to Lakan je ipak poku{ao ne samo da shvati savremene mutacije kapitalizma nego i da ih objasni. Platona i Aristotela. Lakan je ve} tada bio slavan. bez brige. niti uop{te. Hegela i Vitgen{tajna. stari (molim te). revolucija nije ni{ta drugo nego odre|eno kretanje u krug. bila je tada toliko uzavrela i neobi~na da ju je Lakan igrom re~i naslovio kao vinscène: vingt scènes (dvadeset prizora u jednom). 230. koji je ipak prazan. on zaklju~uje da o~igledno nije levi~ar. ~ime donekle daje ton ~itavoj godini – zra~i onim {to danas vlada u emisijama tipa Jerry Springer i reality shows. 227–240. 19 Ibid. 16 17 343 . iako se desio na po~etku tog ciklusa Lakanovih predavanja. Lakan ka`e da psihoanalizu ne bi kritikovao ni ovde..“20 Jo{ vi{e. str. ~ak uobra`en (vain scène) i opscen (obscène).21 Kada se od njega o~ekuje samokritika u maniru kulturne revolucije i u obliku spektakla ispred mase koja je do{la da vidi i do`ivi taj trenutak. ja nisam contestataire. i. 22 Uzgred re~eno. str.18 Mladim revolucionarima nije se dvoumio da ka`e da kao histerici tra`e gospodara. 18 Ibid. on je tim ~inom bio toliko zgranut da je prekinuo predavanje i nekoliko meseci potom umro od infarkta.. Budala{tina!“22 Moglo bi se re}i da ceo Analyticon – tekst koji prenosi atmosferu u Vensenu i koji vremenski dolazi odmah posle prvog predavanja XVII seminara. scena. Nije mu blizu buntovni{tvo koje je u modi. ina~e nalazi na kraju XVII seminara. Ibid. godine i isklju~en). 209. str. kada su u to vreme Adornu na njegovom predavanju tri aktivistkinje iz protesta pokazale gole grudi. 239. Poku{aj striptiza i pozive na love-in na toj istoj intervenciji u Vensenu komentari{e re~ima: „Hajde. ego-psihologiji i njenoj organizaciji IPA (iz koje je 1963. 20 Ibid. ovo isto sam sino} video u Open Theater! Tamo su barem i{li do kraja! Samo ti nastavi. Iako Miler. pa onaj {ou u Vensenu17 koji se.. Situacija. sada. opravdano tvrdi da ceo ovaj seminar u neku ruku predstavlja radikalno preispitivanje mnogih stvari. Na predavanju se okupilo mnogo sveta. A nije mu blizak ni striptiz u doslovnom smislu re~i. kada govori o bratstvu i o segregaciji.19 Me|utim..PSIHOANALIZA nicama Panteona16. u tekstu koji je uvr{}en u ovaj blok. Ali paradoks te analize jeste u tome {to je Lakan samoga sebe ~esto nazivao self-made man koji se ~itavog `ivota suprotstavlja American way of life.. u vazduhu su lebdeli i{~ekivanje i Ibid. str.. on za sebe izri~ito ka`e: „Ja uop{te nisam buntovnik. da je ~ak nekakav striptiz – od Frojda.

nije u pitanju igra maski. da govori tako da ga mo`e razumeti i obi~an ~ovek. sram nije isto {to i ose}aj krivice. da je u`ivanje uvek usredsre|eno na vlastito telo. te u tom kontekstu Lakan pominje sram. o pogledu onih koji se razumeju u stvar. I drugo. zavesa. kada posle te{kih bitaka dobije mogu}nost da na televiziji predstavi svoj rad. kreditne ta~ke koje }e im omogu}iti zavr{etak studija i ulazak na glavna vrata u to isto dru{tvo koje. 344 zahtev za Lakanovom ispove{~u. Prvo. na pozornici su se nalazile i Lakanove pudle. ideje. postavlja se slede}e pitanje: kada dolazi do te promene i kada (ako uop{te ikada) u`ivanje postaje problemati~no? U odnosu na buntovnike i studente to zna~i: da li se ikad pitaju kakav je njihov udeo u celoj toj pri~i. A re`im vam to pokazuje. tematika potiskivanja u vezi s u`ivanjem koje „ne slu`i ni~emu“ – ostaje vode}a tematika Lakanovog XX seminara Jo{! Iako je u XVII seminaru Lakan u`asnut neznanjem. Pariz. onih cognoscenti za koje se pretpostavlja da su analiti~ari. Optu`ivali su ga za situaciju u kojoj je dru{tvo `igosalo studente. zbunio. izbacio iz ravnote`e. ili je naprosto re~ o sasvim besramnom u`ivanju.23 U tom bi smislu i trebalo razumeti funkciju koju sram ima u XVII seminaru. dakle. I njima se obra}a samo zbog toga da bi pri~ao o njima i da bi ih uznemirio. 23 Vidieti: Jacques Lacan. Drugo. ostrvca. Ne treba. kako }e re}i 1974. jer neki studenti ~ak ni ne znaju {ta je afazija. nema nikakve razlike izme|u publike njegovih seminara i televizijske publike – u oba slu~aja re~ je o istom pogledu. previ{e verovati etimologiji. njegovo upozorenje studentima da samo ~ekaju unités de valeur. reklo bi se ~ak atmosfera kao pre spaljivanja na loma~i. u stvari. ina~e. u centru XVII seminaru nalaze koncept u`ivanja i ponavljanja. Télévision. ilotes samog re`ima. te im to ne predstavlja nikakav. str. sram? Prvo. pravili izgrede i izri~ito zahtevali da se s Lakanom treba obra~unati. dakle. zastora. zna~i promena iz jednog diskursa u drugi. shame. rekao im je Lakan na kraju. Me|utim. Da je. jeste opasna. Ta tematika – „o tome ne}u ni{ta da znam“. pogledu u ime koga sam govori. onoga koji ne zna i koji ne}e ni{ta da zna. da je upu}ivanje na obi~nog ~oveka mogu}e jedino kao fikcija i da treba postupati oprezno. [ta je. „Niste ni{ta drugo nego oaze. to u`ivanje idiota. Iako je i kod srama re~ o nekakvoj razotkrivenosti. vidite ih kako u`ivaju (Regardez-les-jouir!)“. sram nije isto {to i stidljivost. 9–10. toliko kritikuju. srame`ljivost. besramno u`ivanje. iako re~ Scham. Tako na jednoj strani imamo besramnost. Ako se. dakle. Sama ta ideja. Na predavanjima su slu{aoci vikali. koje „ne}e ni{ta da zna“. tj. godine. Seuil. ni najmanji problem. samokritikom i pokajanjem. on }e iz toga izvu}i pouku. . ako je revolucija kretanje u krug. zna~i idiot. Na njega se osula bujica optu`bi za sve i sva{ta. 1974.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.

Drugo. sram je ne{to kulturno. sram nije krivica. sram nipo{to nije ne{to biolo{ko. To je. Sram se de{ava.. barem za Aristotela. Me|utim. sve kako mora i treba da bude. . Mo`da }e se vama dogoditi“.PSIHOANALIZA dolazi od gotske re~i Scham i u vezi je s pokrivanjem lica. bi}e je ono {to Ja ka`em da 24 25 26 345 Prim. str. Bi}e je moje bi}e. str. uporno tvrdi da sram donosi ne{to drugo. ba{ zbog toga je toliko blizak nelagodi. Ve} je tvrdnja Bruna Betelhajma – da je pre`iveli nedu`an. ne{to {to se nalazi u nekom me|uprostoru. ali to je neka druga pri~a). zadu`en. on je rezultat. izdvaja tri bitna obele`ja srama. da „vam ja u nekoj prilici – ne previ{e. ali istovremeno i du`an. da se ose}a krivim – sumnjiva“. dimenzija realnog. upravo je taj neugodni i nemogu} aspekt srama. dakle. dakle. Blush. Ovakav sram je ne{to retko i mo`e ili nastupiti ili ne nastupiti. Ba{ zbog toga Lakan ka`e da se sram grani~i s nemogu}im – no. str. pored imaginarne i simboli~ke dimenzije srama postoji i tre}a dimenzija. Ibid. Ali. „nipo{to nije sigurno da sram onoga ko je pre`iveo koncentracioni logor. 68. Lakan. Ovu dimenziju srama ispoljio je ve} Aristotel – sram je ne{to {to-ne-bi-trebalo. zlu-ne-trebalo. „za po{tenog umreti od srama je nemogu}e“. u {ta je ube|ena Elizabet Probin koja tvrdi da je „sram biolo{ko unutra{nji poriv – svi se ra|amo sa sposobno{}u srama“. vre|anja i stidljivosti. jer nedostaje „malo srama. nego. dimenzija das Ding i objet petit a. sram se de{ava. mo`da zbog toga jer nedostaje „malo srama u sosu“. re~ju koja spaja re~ maître (gospodar. u~itelj. de{ava se. ka`e da sram „nije ne{to o ~emu pri~amo sa lako}om“. xiii. Ja sam taj koji vas je nau~io da je to nemogu}e. Kako je nedavno u svom radu pokazao Giorgio Agamben. kao {to smo rekli. treba objasniti uz pomo} ose}aja krivice zato {to je ostao u `ivotu umesto nekog drugoga. majstor) i bi}e. Ili se dogodi ili se ne dogodi. Lakan ka`e. neka spontana Lakanova teorija za{to toliko ljudi masovno pose}uje njegov seminar.24 Kao i kod stidljivosti i ovde je re~ o pogledu ({to je veoma dobro znao Sartre u radu Bi}e i ni{tavilo.. Za Lakana. da „}utke pre|emo preko nemogu}eg. Sram nije ne{to {to spada u ontologiju – tu je. Prvo. O sramu ne `elimo da pri~amo. 131. najkra}e re~eno. da smo njegov ~initelj“. ali ipak ne na isti na~in kao kod sramo}enja. U nekom generalnom vidu on ide u istom pravcu kao i Lakan. dimenzija u kojoj neodr`ivost srama tek dolazi do izra`aja. koji iznosi veoma zanimljive stavove o sramu. da li uop{te dolazi do srama. Ibid. Razlog da retko vidimo nekoga kako umire od srama. ali se ne mora desiti. nije re~ o tome. Lakan. Ali. Elspeth Probyn. mo`e se desiti.26 Agamben.25 Naprotiv. stvar je slu~ajnosti. Nije slu~ajno da kasnije u Jo{! Lakan bi}e pi{e kao m’être. nego ba{ u pravoj meri – probudim ose}aj srama“. kako smo ve} rekli.

prevela Radmila [alabali}. preveli Miran Božovi} et al. jer oni ne znaju za sram! O~igledno je dakle. bi}e mora da bude ono {to ka`e gospodar. „U`ivanje ne slu`i ni~emu. 1975. a kao mr`nja (osvetoljubivost) strast“. Ba{ zbog toga Kant. ali kao drugi subjekt. Sram je.27 Onaj ko je pristojan i eti~an ne poznaje sram. jer ako bismo imali posla s punom dozom. on nije ne{to }udoredno. uop{te ne poznaje sram. 1986.: L’Éthique de la psychanalyse. nagla{ava da sram nije strast. jeste ~in u pravom smislu re~i“. Seminaire. str..31 Sli~no kao passage à l’acte i sram je ne{to auto. 1970. Suhrkamp. na drugoj strani dobrobiti subjekta. onda bi nas to dovelo do „umreti od srama“. Za Aristotela sram nije vrlina zato {to je strast. 1128b ff. a on. Pariz. da sram kao ne{to zlu-ne-trebalo poseduje neku svoju volju. Livre VII. Kritik der Urteilskraft.28 Sram je u vezi s realnim. o „pravoj dozi“. ur. Ljubljana. . 346 jeste. 29 Jacques Lacan.: Encore. Livre XX. Ali kod Aristotela problem se nalazi i u tome {to onaj ko je bezobrazan. Gde se. 1988. O nekem drugem Lacanu. ako je pristojan. koji spaja u jednom izrazu ontologiju i sram. Op{ta primedba. jer sram nastupa samo kada uradimo ne{to lo{e. Beograd. Ba{ zbog toga Lakan govori o „malo srama“. Seminaire. Werkausgabe. on parafrazira Aristotela. str. u smeru uni{tenja subjekta – to dokazuje i Vatelov primer. Analecta. Seuil. Paris. U tom smislu on se nalazi na istoj strani kao i u`ivanje. u neku ruku u opreci sa primum vivere kao „spolja{njom granicom koja ~oveka zadr`ava u slu`bi dobrog“. 357. O~igledno je da kada Lakan ka`e da je „za po{tenog nemogu}e umreti od srama“. 10. za razliku od Aristotela. da subjekt pre ili posle njega nije vi{e isti. To. nalazi sram – me|u po{tenima i pristojnima ga nema. dakle.30 U tom smislu sram je blizu onome {to Lakan naziva „’samoubistvo subjekta’. Niko ne}e uraditi namerno ne{to lo{e – zbog toga je sram rezultat samo nenamernih radnji. ne}e uraditi ni{ta lo{e. Frankfurt na Majni. 198 (A 120). Nikomahova etika. Ali kod Lakana 27 Videti: Aristotel. § 29. u: Immanuel Kant. Mo`da i zbog toga {to sram nije sa podru~ja bi}e-po-naredbi Lakan i upotrebljava izraz hontologie. kao i u`ivanje. kao besnilo afekat. {to pi{emo pod navodnicima da bismo pokazali kako se mo`e kroz njega subjekt ponovo roditi. strasti trajne i predumi{ljene – zlovolja je. nego afekt: „Afekti su burni i nehoti~ni. Wilhelm Weischedel.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. on nije u slu`bi korisnoga nego radi u suprotnom smeru. dakle. besraman. 28 Immanuel Kant. tako. nemogu}im. Kultura. str. 31 Jacques-Alain Miller. str. Seuil. Upravo taj status ne~eg problemati~nog uvi|a ve} Aristotel za koga je sram vi{e strast nego ~estitost. 48. iznena|enja. svoju „hotimi~nost“ koja uvek nastupa u obliku „nehoti~nosti“. 30 Jacques Lacan. 2001. ali ga nema ni me|u besramnima i nepo{tenima.“29 Sram je.

Kao da bi za tren. ~ak nesvesno. dakle. sad ga nema. ono je intencionalno. dok sram mo`e biti ne{to nehoti~no. Kod srama nema ni ose}aja prijatnosti ni sladostra{}a. 26–28. „subjekt. „U sramu“. s obzirom na o~ekivanja. 35 Hilge Landweer. mora manifestovati. 40. ve} smo mu.32 Sram mo`e da se javi bilo kad. lapsusa. Logika je ovde ista kao kod Frojdovog nesvesnog. viceva. Jacques Lacan. neka re~ ili situacija mogu u nekome da izazovu ose}aj srama. pronalazi ili premalo ili previ{e.: Les quatre concepts fondamentaux de la psychanalyse. sramu se ne podajemo dobrovoljno. pulsira – sad ga ima. on se ne mo`e zaustaviti. najradije bi se sakrio. naprotiv. prime}en kao takav. ali se. J. i to je veoma va`na razlika izme|u lapsusa i srama. Upravo je tu stranu razradio Agamben u svom radu. istakao je Agamben. prema Lakanovom mi{ljenju. Silina srama tra`i razre{enje: „Onaj ko ose}a sram. 75.33 Za razliku od srama lapsus mo`e biti neprime}en. poni{titi ili ugu{iti. Seuil. Scham und Macht. To duplo kretanje subjektiviranja i desubjektiviranja upravo je sram“. gubljenja sebe kao subjekta. kod onoga {to nazivamo „tvorevine nesvesnog“: snova. str. On sa sobom donosi previ{e. da bismo mu pobegli. Livre XI. C. pa je kod njegovog ispoljavanja subjekt bespomo}an. da bismo pobegli bilo gde. Ibid. mnogo toga {to ni{ta ne mo`e zaustaviti. pa mora biti zapa`en. B. str. kome se pridru`uju htenje i te`nja.35 Za sram su karakteristi~ni ne samo iznena|enje i kratko trajanje tog ose}aja nego i ogroman intenzitet pred kojim bismo najradije pobegli. Tübingen. Mohr/Paul Siebeck. onda je sa sramom situacija ipak druga~ija. dakle. 201 (A 122). on u njemu. ili. kao sram. Kritik der Urteilskraft. jer se sve. Paris. Nesvesno se uvek ispoljava kao iznena|enje.PSIHOANALIZA je ne samo Drugi nego i sam subjekt privremeno stavljen pod navodnike. 1973. str. Seminaire. ^esto je sporedni znak srama i spu{tanje glave. 1999. ~ini kao ne{to letimi~no i efemerno. kroz neku pukotinu nesvesno banulo na videlo bez ikakve nu`nosti. Phänomenologische Untersuchungen zur Sozialität eines Gefühls. i{~ezao u ni{tavilu. U tom smislu sram je ne{to posebno. 32 33 347 . Nesvesno. izbegavanje da bilo kome pogledamo u o~i. Za ose}aj srama je. Ako Kant uop{teno ka`e da posle potresa koje afekti uvek donose slede u`ivanje i dobar ose}aj zbog ravnote`e razli~itih `ivotnih sila. tipi~no ose}anje pasivnosti. prepu{teni na milost i nemilost. propao u zemlju“.. samo trenutak kasnije. str. bolje. utekli. nema drugog sadr`aja nego samo sopstvenu objektivaciju. pobegao pred samim sobom. {to bi se moglo uporediti sa sladostra{}u isto~njaka dok se prepu{taju masa`i vlastitih tela34. on postaje svedok vlastitog pada. naro~ito spu{tanje pogleda. Protiv srama nema odbrane. 34 Immanuel Kant.

John Murray. „nemirno be`anje o~ima“ itd. kako ka`e Darvin. kako „sram mo`e da nastupi nezavisno od mogu}ih ili stvarnih svedoka“. koju pominje Agamben. 281. on je usredsre|en u meni. Scham und Macht.36 Telesnost srama razlikuje se od entuzijazma koji je zarazan. interesantno je i zbog jedne poznate istinite pri~e. singularno. kod straha i u`asa prebledimo. nalazi razlika izme|u srama i neprilike. blush. I kad ga je na{ao nije se pitao: za{to njega. Poznajem ga. Blush. da pocrvene i potpuno slepi i gluvi ljudi! I Landvirova podvla~i. ali crvenilo nije. Ne zna {ta }e sa rukama. prona{ao je njega. 36 37 . I u slu~ajevima kada je sram istovremeno javlja kod vi{e osoba odjednom. str. ali ne. Esesovac je tra`io nekoga. Neki student iz Bolonje. istovremeno je i pocrveneo. zbunjenosti. komme hier! ŠTi. 1872. a ne nekog drugog? A Italijan.39 Darvin tako nabraja ve} pomenute sporedne znakove srama – „spu{tanje pogleda“. The Expression of the Emotions in Man and Animals. shamefacedness or false shame. na brzinu se okrenuo oko sebe. 348 Taj ose}aj je ne{to individualno. 47. samo meni svojstveno: „Nije nu`no da }e{ zbog onoga ~ega se ja sramim i ti osetiti sram“. Nikomahova etika. 1128b. Kod zbunjenosti naj~e{}e nema crvenila. njega mogu da izazovu i druge pojave kao {to su skromnost i plahost. tvrdio je da je sram zajedni~ki svim ljudskim rasama – bez obzira na to da li je vidljiv na njihovim licima.37 Najizrazitiji znak srama je crvenilo. 39 Uporedi: Charles Darwin. Dobro sam ga pogledao. Njegovo crvenilo osta}e mi zauvek u pam}enju. boja`ljivost. uzgred re~eno. i kad se uverio da je on izabran. 38 Vidi: Aristotel. odvaja od drugih. intenzitet tog afekta je druga~iji od ostalih afekata. str. ka`e on..38 ^arls Darvin je u jednom od najslavnijih i najpoznatijih definicija. str. Crvenilo mu je prekrilo obraz. Aristotel je govorio da se sram po tome razlikuje od straha: kod srama se zacrvenimo. svojstveno samo sramu. prema Darvinu je jedan od naj~e{}ih uzroka crvenila. Scham und Macht. do|i ovamo!¹ Jo{ jedan Italijan izdvaja se iz reda. Zaustavio je korak na rubu puta. Izgleda kao da je u neprilici. x.. 51. or mauvaise honte.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. komme hier! Pre nego {to je pocrveneo. str. To Darvinovo insistiranje da sram nije jedini afekat koji uzrokuje crvenilo. tj. sram smatrao najljudskijim izrazom me|u svim postoje}im izrazima. kad je shvatio da je on taj. shyness. Ono {to ~esto defini{emo kao pla{ljivost. on mene izoluje. Re~ je o „studentu iz Bolonje“: „Esesovac je ponovno zaurlao: Du. sram je ne{to intranzitivno. embarrassement. u kojoj se uvek na|emo u prisustvu drugih.40 Ba{ se tu. 40 Hilge Landweer. bilo koga. ba{ je njega izabrao. Hilge Landweer. Zanimljivo je. Pocrveneo je ~im je esesovac progovorio: Du. Posmatram ga. da ga ubije. London. i sam je Elspeth Probyn.

na{ vlastiti fiziolo{ki `ivot)“. Ovde Agamben sledi tezu. nego o onome {to je psihoanaliza tematizovala kao nagon. str. prema kojem zauzimamo distancu.. prema Levinasu.. De l’évasion.PSIHOANALIZA prihvatio tu slu~ajnost. Vidi: Emmanuel Lévinas. on u celu pri~u uvodi fenomen srama koji bismo mogli da okarakteri{emo kao „nema povla~enja“. nije se pitao ’za{to ja. Dakle. Sram uzrokuje na{a unutra{njost. 73. Levinas je ovde upotrebio kao primer pi{taljku koju je ^arli ^aplin progutao u filmu Citylights42 i koja. protiv Giorgio Agamben.41 Iako Agamben ne tvrdi izri~ito da je jedini uzrok crvenilu studenta sram. koju i legendarna ^arlijeva ode}a jedva sakriva.. ono dolazi iz na{e vlastite unutra{njosti. 1982. to je zbog toga {to ga ne mogu skriti. Ako zbog te razotkrivenosti ose}am sram. a ne neko drugi…’“. Kar ostaja od Auschwitza. kada je re~ o ^arlijevoj pi{taljki. Taj ose}aj. ukazuje na skandal surove prezentnosti bi}a. Ali to neprihvatljivo nije ni{ta spolja{nje. To {to raskriva sram. „i u suprotnosti sa shvatanjem moralista. ono je najunutra{njije (na primer. 41 42 349 . Upravo suprotno. koji je sigurno ~itao taj Levinasov rad). {to (se) ne mogu skriti pred pogledom (drugih). godine postavio Emanuel Levinas. Trieb. 43 Giorgio Agamben. jeste bi}e koje se raskriva“. Ta je pi{taljka „kao magnetofon koji razotkriva diskretne manifestacije prisutnosti. Me|utim. on se temelji na nemogu}nosti nas kao (`ivih) bi}a da se odvojimo od sebe. Tako nas sram vra}a ne~emu ~ega se ne mo`emo ni po koju cenu odre}i. Agamben ka`e da.43 Agambenova poenta je da bi trebalo nastaviti Levinasovu analizu u tom smislu da „sramiti se zna~i: biti izru~en ne~emu {to je neprihvatljivo. {to je sam (nehotimi~no. Folio. ali i neotklonjivu prisutnost sebi samima. „nema izlaza“. str. Mo`da nije toliko re~ o fiziolo{kom `ivotu. odrediti situaciju u kojoj se na{ao „student iz Bologne“ i na{ vlastiti fiziolo{ki `ivot? Da li je u pitanju ista situacija kao sa pi{taljkom ^arlija ^aplina? Mo`da su stvari. Fata Morgana. Ona ne otkriva ni{ta sem celokupnost na{eg bi}a. koju je u radu De l’évasion 1935. da bih najradije pobegao od samoga sebe. 113. Uz telesnu potrebu i ga|enje – koje Levinas postavlja uz sram – do`ivljavamo iskustvu odvratnu. 75. str. pi{taljka koju je ^arli progutao simbolizuje ono {to dolazi spolja. pulsion. to jest prisutnost nas samih. mnogo dvosmislenije nego {to izgleda na prvi pogled. s naglaskom da smo u sramu „izru~eni ne~emu {to je neprihvatljivo“. sram ne proizlazi iz svesti o nepotpunosti ili nedostatku vlastitog bi}a. Kar ostaja od Auschwitza. ne mo`e da zaboravi da to nije mogu}e. o temi gnu{anja ({to nas dovodi opet do Sartra. da li je sve zaista tako nedvosmisleno? Da li je zaista mogu}e. prema njemu. Pariz. na na{oj potpunoj nesposobnosti da raskinemo ono {to nas povezuje sa nama samima“..

8 ff. on ni na tom mestu ni u kom slu~aju nije sam. On zbog nje nema mira. Ali to jo{ vi{e remeti frula. Re~ je o nekom too much. naprotiv.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. surplusa. pot~injava njegovo telo. kao da on {tuca (a {tucanje za Lakana nikada nije ne{to sporedno. Ona remeti ne samo kulturni doga|aj ve} smeta svima u ^arlijevoj okolini.: Le transfert. No. Chicago University Press. Santner. str. [tucanje remeti ono po ~emu je ~ovek ~ovek. str.46 O~igledno je da ^arlijeva pi{taljka nije samo odraz „njegovog vlastitog fiziolo{kog `ivota“. sve spremno za „kulturni doga|aj“. ^ini se. o nekoj too muchness. ~opor pasa misli da ih je ^arli ne samo zvao nego ~ak i zaveo. Ljubljana. u pratnji pasa (sli~no Lakanovom nastupu u Vensenu 3. pre svega. zapravo. 46 L’envers de la psychanalyse. to jest ljudsko bi}e. Ona se javlja svojom voljom i zarobljava. 209. pi{taljka ne pi{ti ili svira u uobi~ajenom smislu te re~i. digresije). nego pre `ivotno-be`ivotne dimenzije kulture i `ivota. str. Reflections on Freud and Rosenzweig. Ako nas Lakan Jacques Lacan. 1991. ili barem da ga uti{a. ne}e razumeti ni{ta! Nije slu~ajno {to se u ^aplinovom filmu ovaj prizor naziva gozba ili The Party!). 63. DTP Analecta. vi{ka... 79 i sq. . Pariz. Ona je za Platona i za Aristotela problem ne samo zbog toga {to izra`ava orgijasti~ka stanja i ne samo zbog toga {to slu`i komunikaciji ose}anja nego {to spre~ava govor i logos. 78. o ~emu raspravlja Lakan u XVII seminaru. 2003. Seminaire. pa tako dolazi do niza komi~nih situacija: taksista stane misle}i da ga je neko zvao. izbrisati. uni{titi. The Psyhotheology of Everyday Life. ako upotrebimo termin koji za to koristi Erik Santner. gde ostaje sam (naizgled bez dru{tva). onaj ko ne razume Aristofanovo {tucanje u Platonovoj Gozbi44. koja se ne mo`e u}utkati. a ~ega ne mo`e da se otarasi. ali se pi{tanje/{tucanje nastavlja i napolju. Seuil. smeta. Zbog nje ne mo`e da se kontroli{e. O glasu. a naro~ito ^arliju. kako upozorava. Chicago. usred salona. vra}a u salon gde stvarno uspeva da doprinese onome {to Lakan naziva „{trajk kulture“. Vidi: Mladen Dolar. onda je to upravo to. naravno. Ono remeti govor. logos. dodatka.45 Ona remeti kulturu. ne da im mira. odnosno pi{taljka. str. kada poznata zvezda treba da zapeva uz ansambl. Ako je ne{to „{trajk kulture“. Ona. Me|utim. 350 svoje volje) progutao. 44 45 . Ona nije ~arobna pi{taljka koja bi iz ovozemaljskih stvari magijom napravila ne{to vanzemaljsko. 2001. O~ajni ^arli se tako. Livre VIII. Drugi je tu. U filmu ^arli poku{ava da bude „kulturan“ i da ne smeta kulturi. decembra 1969). Nije slu~ajno {to u filmu ^arli neprekidno poku{ava da obuzda pi{tanje pi{taljke koja se ogla{ava upravo onda kada je. 47 Eric L. Ali ^arlijeva pi{taljka.47 Upravo je o tome re~ ne samo kod srama nego u nekom op{tem smislu u celom XVII seminaru koji tematizuje temu ekscesa (skandala.

„la honte grandit l’homme“. 1–2/95. nego tome doprinosim i sam. makar prividno. Ljubljana. nekakva sudbina koja me susti`e. Problemi. poka`emo izvan sebe/razdra`eno“. 50 Gilles Deleuze.’ To su re~i kojima se Proces zavr{ava“. ali s tom razlikom da je funkcija {ofara opomena Bogu da je mrtav49.51 Ali pravi problem ovog vi{ka i ekscesa koji pre`ivi/nad`ivi subjekt. nego i ne{to u ~emu aktivno u~estvuje. tkivo. nali~je. jeste u tome {to on nije ne{to s ~ime se subjekt pasivno susre}e. neumesnost – ujedno surplus i skandal. Critique et clinique. dok je kod srama re~ o istoj opomeni. 1993. taj surplus. Izbrani spisi. zna~i i tissu. Sed`vik i Frank ka`u: „Bez pozitivnog afekta nema srama: jedino prizor koji ti nudi u`ivanje. Jacques Lacan. neki vi{ak. str. Ljubljana. 1998. eksces – manifestuje i u „psihopatologiji svakida{njeg `ivota“. 52 Elspeth Probyn.“52 Istu tezu nalazimo i kod Silvana Tomkinsa: „Sram deluje tek onda kada su aktivirani inteL’envers de la psychanalyse. »[ofar«. dove{}e te do toga da pocrveni{. dodu{e. str. 48 49 351 . te na kraju krajeva i kroz sram. igra re~ima – „nikad eksces nekog drugog ne dovodi do toga da se. ove samovolje koja ide uz iznena|enje. Taj se vi{ak kao preteranost. neki deo mog u`ivanja. tkaninu48. 1995. ne samo u smislu Frojdove tvrdnje da „subjekt nije gospodar u svojoj vlastitoj ku}i“. ali i kroz u`ivanje. Primer pi{taljke i {tucanja mogli bi da se dovedu u vezu s Lakanovim komentarom {ofara. on je uni{ten. U uvodu u prvo predavanje on se. 152. Blush. 63.50 Ta dimenzija srama u direktnoj je vezi sa onim {to Lakan naziva „nagon smrti“. on je deo mene. samim tim. ozna~itelju. str. on ostaje mrtav: kada subjekt u`iva. ve} i u smislu Lakanove tvrdnje da je subjekt. to jest dimenzija koja nad`ivljava subjekt. No. neki dodatak. Lakan ne menja svoj odnos prema subjektu. onda XVII seminar donosi preokret: prvenstvo sada pripada u`ivanju. Upravo o toj dimenziji govori Delez kada ka`e da „sram pove}ava ~oveka“. str. 61. Bez obzira na to. Studia Humanitatis. Me|utim. koji sam priznao za svoj. Minuit. onda bismo mogli re}i da ga zanima i pitanje od kojeg je materijala taj vi{ak.PSIHOANALIZA upozorava da re~ envers. u trenutku kada ga po~ne zastupati ozna~itelj. blago. str. No. ili koji budi tvoje interesovanje. ali u ovom slu~aju opomena je namenjena subjektu. 134. druga strana. neka ne-mrtva dimenzija. 51 Walter Benjamin. Oni su po funkciji isto. mrtav. koja ga nadma{uje/pre`ivljava/nad`ivljava. Sram nije samo negativno. Ako je u dotada{njem radu Lakan davao prvenstvo. ne sasvim do kraja – uvek je tu neki surplus. Re~ima Valtera Benjamina o Kafkinom Procesu: „’^inilo se kao da }e ga ose}aj srama nad`iveti. otu|enost i jezivost srama u sebi ipak je ne{to {to priznajem kao svoje. 13. pre svega. Pariz.

„biti ljubomoran“. to zna~i nije pozicija nekoga ko bi samo kukao kako je svet zao. sa njim stalno sklapamo sramotne kompromise. ali i „zavideti.55 Ovde smo. Jer ta propast. napravimo. 103. suo~en sa agalmom. dakle. Objektu se de{ava suprotno. Istina je da ovde upotrebljavam termine koji nisu najprimereniji. Sramotnost `ivotnih mogu}nosti.“53 I Delez i Gatari su s time donekle saglasni. besramnosti. Jacques Lacan. Ovaj ose}aj srama je jedan od najsna`nijih motiva filozofije. Kompromis kao drugo ime srama jeste ime one unutra{njosti koja je uvek i spolja{njost. re~ je pre svega o tome da stvar ide dalje i da me dobro razumete – tom se objektu pripiIbid. “„uditi se“. str. drugo. upravo nama. na kraju krajeva. naprotiv. Upravo u tome ~ami ono {to bismo mogli da nazovemo stra{nom zapove{}u boga ljubavi.. ali ne marim za to. Filozofija veoma dobro zna da je svet itekako rezultat kako aktivnosti tako i pasivnosti subjekta. kojeg nam pripisuju. „biti srdit“ do „diviti se“. Pariz.“54 Filozofija za Deleza i Gatarija nije ono {to Hegel nazove lepa du{a. spolja{njost koja je uvek i unutra{njost. Ne ose}amo se izvan svog vremena. koje progoni demokratiju. Ve} na po~etku Lakan nas podse}a da etimologija re~i agalma ide razli~itim pravcima. sram je ono {to je Lakan definisao kao ekstimnost. str. objekt pred kojim propadamo.. ix.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. omanemo. to obezvre|enje doga|a se. koja je onda razlika izme|u srama. str. 1991. Seminaire. na istom terenu kao i u XVII seminaru. „prlja“ ono {to nam je najdra`e i za {ta se pretpostavlja da svako od nas krije u sebi. uvrede i ljubavi? U kakvom je on odnosu sa onim {to smatram svojim najve}im blagom. i. svojom agalmom? Agalma se nalazi u centru Lakanove analize Platonove Gozbe u VIII seminaru. ne{to {to je objekt. Ima ~ak i zna~enja koja idu i u pravcu bezobrazluka. a on ~ist. 53 54 . 170 i sq. Drugim re~ima. a ne subjekt. buljiti. Ako sram „kompromituje“. Livre VIII: Le transfert. prvo. Seuil. Qu’est-ce que la philosophie? Minuit. idealima i mi{ljenjima na{eg vremena. ceniti. Pariz. suo~eni s vrednostima. 55 Prim. koje su nam ponu|ene. Ta zapovest zahteva da od objekta. 352 res ili u`ivanje. „s mukom ne{to trpeti“. kakve je opisao Primo Levi nego i u neva`nim okolnostima. U svom radu [ta je filozofija oni ka`u: „Sram {to smo ljudi ne isku{avamo samo u ekstremnim situacijama. „samo gledati. doslovce nestajem kao subjekt. suo~eni s podlo{}u i vulgarno{}u na{eg postojanja. suo~eni sa {irenjem tih na~ina postojanja i mi{ljenja-za-tr`i{te. „Ono o ~emu je re~ u `elji jeste objekt. 1991. pokazuju se iznutra. nestajemo kao subjekti. Raspon zna~enja re~i agalma kre}e se od „zavideti“. ne priu{titi“. nama kao subjektima. ali je zato Lakanovo re{enje ovde takvo da. po{tovati“. podao i nikakav. „biti ogor~en“. Gilles Deleuze i Félix Guattari.

170. slede}e: „Da se subjekt vi{e puta na|e u gravitacijskom polju vlastitog konstitutivnog objekta (a ne da analiti~ar. dakle. naime kako do toga dolazi. istina subjekta se ne nalazi u njemu samom. Livre VII. na kraju krajeva nezamenjivo. u njegovom slu~aju. Les quatre concepts fondamentaux de la psychanalyse. Zbog toga ponekad budi i ose}aj srama. dolazi jer se kao analiti~ar/Lakan na{ao na nekom strukturnom mestu. jedini ~ovek koji je u njemu budio ose}aj srama. a subjekt mo`e samo prestravljeno da posmatra kako je sam izba~en iz tog polja.: L’Éthique de la psychanalyse. Obja{njenje koje nudi jeste da do toga. 73. {titi subjekt pred njim) i da kroz to ’doziranje teskobe’ (Lakan) dolazi ne do toga da se izgubi. [to ne zna~i da je to ugodna i lagodna pozicija. 3. . za Lakana nije na prvom mestu. na „blistav na~in. „Afekt in revolucija“. da od nas napravi ne{to drugo od subjekta koji je podvrgnut beskrajnom klizanju ozna~itelja. str. koji obnavlja njegovo dostojanstvo“58. ka`e Alkibijad. XXVI.PSIHOANALIZA suje prevelika vrednost. 58 Jacques Lacan. nudi sam. 59 Alenka Zupan~i~. Ako ve} govori o tome onda je to zato {to poku{ava da objasni neke ~injenice. 1986. neprocenjivo. 203. nego da bude primoran ponovo da se na|e kako bi se mogao (’u miru’) izgubiti“. On od nas pravi ne{to drugo od subjekta govora. Re~ je o ose}aju za koji niko ne o~ekuje da }e se desiti njemu. po~inje da ga animira. I to se de{ava onda kada se sam prepu{ta slavljenju masa. pre svega.59 Da li to „doziranje teskobe“ zna~i da je zadatak analiti~ara da „prouzrokuje ose}aj srama“? Lakan to nigde eksplicitno ne ka`e. da budemo precizni). kako glase principi psihoterapije. ve} u nekom objektu prikrivene naravi“. 2005. ali upravo to ne{to je jedinstveno.57 Taj objekt koji stupa na mestu Das Ding. ali to se „de{ava“. Uzmimo primer koji se. da bi se mogao ponovo prona}i. pada u polje Drugoga. „kako to dokazuje analiza. str. Sokrat je. Seuil. po{to je istinita ta~ka na kojoj mo`emo kona~no ocrtati ono {to sam nazvao dostojanstvom subjekta“. prema re~ima Alkibijada. On zna da to nije u redu. Alkibijad je sram ose}ao samo pred Sokratom. 57 Ibid. Seminaire. Jacques Lacan. Pariz.. prestaje da misli i prepu{ta se toku. zbog toga i be`i pred Sokra56 353 10. ali sigurno je da taj ose}aj nije cilj psihoanalize. to se i njemu „de{ava“ („ce qu’il m’arrive de vous faire honte“. Ljubljana. dakle. naro~ito ako polazimo od Platona i Gozbe. Filozofski vestnik. str. Taj objekt doslovce zauzima mesto subjekta u Drugom. kako je degradiran sa funkcije jedinog mogu}eg animatora „du{e“ Drugoga.56 Subjekt. str. kada. Psihoanaliza u skladu s Lakanovom koncepcijom mora da omogu}i. Upravo kao takav on ima zadatak da spasi dostojanstvo na{ega subjekta.

a baratanje prezencijom samog analiti~ara nije ni{ta drugo nego baratanje transferom. 1997. 15. Zadatak analiti~ara. Analiti~ar mora da barata onim ~ime nije mogu}e baratati. re~ima engleskog prevoda koje podse}aju na ~esto vi|ane filmske melodramatske zaplete (naj~e{}e sa `enama): „I can’t live with him“. za razliku od ego-psihologije. Me|utim. nije ni „probuditi ose}aj srama ili krivice“. prole}e 1981. str. iskori{}avanje i gospodarenje situacijom. To {to je Sokrat izvr{io samoubistvo zna~i brisanje funkcije koju ima sram. sudski je proces doneo jednostavno. uspeo. {to je deo ve{tine. onim {to se javlja u pogledu koji izaziva sram i {to Lakan naziva objet petit a. Zato zapoma`e: „[ta da radim sa tim ~ovekom?“ Ili. „and I can’t live without him! What can I do about him?“60 U ovoj situaciji Sokratov polo`aj nalikuje polo`aju analiti~ara uop{te i polo`aju Lakana u nekim trenucima iz XVII seminara. ume}a same analize. 61 Jacques Lacan. Taj isti objekt je ono sakriveno blago. koji je. nije pobegao. 60 Plato.“61 Zadatak analiti~ara. pa ne zna {ta da radi s njim.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. time ne mislimo na manipulaciju. „Lumière!“. Njega nije mogu}e izolovati na taj na~in da bi se analiti~aru rasporio stomak. ne mo`emo ga kontrolisati. vo|a. Upravo je zbog toga Lakan odlu~no izbegavao da igra ulogu Sokrata. ugleda. John M. Hackett Publishing Company. dobra majka ili otac. Kada ga. da bude vi{ak i da na kraju otpadne. Cooper. 1981. niti be`anje pred njim. njegovo samoubistvo nije ni{ta drugo do (dobra) {ala: „Ali na svu sre}u za mene. ka`e Alkibiad. Kada ga je na kraju njegovog `ivota Fransoaz Dolto pozvala da opozove svoju odluku o tome da rasformira svoju {kolu École freudienne. Indianapolis & Cambridge. 4. . ali i cini~no re{enje: taj nam ~ovek ne treba! Paradoks je jedino u tome {to se Sokrat posle presude nije sklonio. Lakan je ~ak i{ao toliko daleko da je tvrdio da je jedini zadatak analiti~ara. u stvari. napokon. u krajnjoj fazi. str. zato bi rado da ne vidi Sokrata me|u `ivima. Ali ako ka`emo „baratanje“. 216 b–c. 22–23. 354 tom. Complete Works. njegov je argument bio da ne `eli da igra ulogu Sokrata. Pariz. Ako Sokrat Alkibijadu predstavlja problem. Symposion. ali problem je u tome {to tim objektom nije mogu}e manipulisati. kao posledicu svojih radnji on ose}a sram. `eleo vlastitu smrt. kao i Sokrat u Platonovoj Gozbi. agalma. koji analiti~ar. Ornicar. no priznaje da ako bi se to stvarno desilo. ve} je na kraju sam popio otrov. Sokratov je ~in. ur. nosi u sebi. Ali Alkibijadu to nije prijatno. 8. Re~ je o ne~emu sa ~im nije lako baratati. jo{ bi se gore ose}ao. 498. Sokrat je instanca pogleda koja u Alkibijadu budi sram. ja nikada nisam rekao: École freudienne – to sam ja. 1980. dakle. to ne zna~i analiti~ar mora fizi~ki da nestane. Taj objekt je ono „vi{e u njemu od njega samoga“. nije da analiziranome bude ideal. kao {to se to desilo u Sokratovom slu~aju kod doga|anja „atenskog naroda“.

str. koje. odu u drugi plan. Ako uz `elju ide sram.64 U tome se nalazi. Jedna od posledica tog preloma jeste i odre|eno obezvre|enje istine. Ali ona nije ni Drugi ni postoje}e. nalazi se u nekom me|uprostoru. 207. Mogli bismo dodati. L’envers de la psychanalyse. nego ne{to izme|u. u stvari. str. ka`e Lakan. mo`da je ~itav trik u tome {to bi bilo ba{ grozno kada bi to iza{lo na videlo. da zavr{i analizu. Ba{ zbog toga analiti~ar se mora odupreti isku{enju da pristane na zavo|enje koje pretpostavlja da poseduje agalmu. Sli~no se. str. Me|utim. kako upozorava jo{ Frojd.. Sokrat ka`e: „Ovo“ (zna~i: ~itavu jednu predstavu samorazgoli}enja i zavo|enja) „si uradio za Agatona“. koncentrisano je samo na vlastito telo. Ibid. Sada ona gubi svoju centralnu poziciju. dakle na nivou onoga {ta pi{emo kao a“. naravno. . Ibid. 207. da po tome podse}a na sram. i analiti~ar izbegava ponu|enu ljubav. Drugim re~ima. Ona je ne{to nemogu}e ali i realno. polo`aj objet petit a klju~an ne samo zbog njegove uloge kod srama nego i zbog toga {to „omogu}ava uvo|enje malo zraka u funkciju surplus u`ivanja“. lathouse nije ne{to {to bi trebalo previ{e izazivati.. a njeno mesto zauzima u`ivanje. nego je njegova `elja. usput re~eno. 218. „kako zaustaviti taj mali mehanizam?“. ali ako se ~ini da ga ima to je onda samo u~inak strukturnog mesta na kojem se nalazi. {to zna~i bez instancije Drugoga. str. U neku ruku on mora da uradi upravo ono {to je lepo pokazala jo{ Sokratova interpretacija: pokazati Alkibijadu da njegova ose}anja nisu namenjena agalmi u njemu.PSIHOANALIZA pa ga tra`imo u njemu. na kraju krajeva.. Ali. on je preokre}e u korist analize. Platonovu Gozbu preporu~uje za nekakav Springer {ou na platonovski na~in – analiti~ar ne sme da odgovori i ne sme da ga prihvati. u kome se sve okre}e i ponavlja. „onda do pometnje dolazi tamo gde su stvari upitne. u`ivanje se pre nalazi na strani besramnog. `elja Drugoga. de{ava i sa analizom. istina je sad sestra u`ivanja. Lakan govori i o nemo}i istine. Jedina je `elja analiti~ara. to jest termina koji ostaje u centru Lakanovog zanimanja i posle tog seminara: ako do|e do pometnje sistema. A sram kao ona „rupa iz koje iska~e ozna~itelj-gospodar“62 jedan je od mogu}ih odgovora na pitanje. i nema. 208. On ga. dakle. I kod istine je re~ o ube|enju da „ima ne~eg u stomaku“. problem XVII seminara jeste da `elja i ~itav jedan registar koji ide uz nju. i glavni razlog za uvo|enje kategorije srama u XVII seminaru. Na to zavo|enje – ~iji je prvi primer upravo Alkibijadovo zavo|enje Sokrata.63 Ovde je.65 355 62 63 64 65 Ibid.

tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 356 .

bioetika .

396 .tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.

Pojam sociocida (dru{tvoubistva) je. vreme i prave razloge njegovog {ireg prihvatanja i kori{}enja. to jest uvr{tavanja u juristi~ke glosare i dokumente me|unarodnog – i izvesnog broja nacionalnih – prava. velimo. proizlazi potreba za ponovnim promi{ljanjem sâmog morala. Moralocid je. ili sintagma moralni pastiche itd. genocid je. („Nietzscheov kôd“ iz ove pri~e izuzimamo)¹ – bilo u duhovnom prisvajanju postoje}eg. u mnogim podru~jima sveta. Opet. svakako razli~it. dijahronijski. ne pominje se ~ak ni u svom rodnom mestu. Termin genocid je ljudima. niti ga je – osim u pojedinim teorijskim koncepcijama. na kraju. Ima li ipak taj pojam danas bilo kakvo teorijsko i/ili prakti~no utemeljenje? U ovom tekstu se nastoji pokazati da ima. UN). ili Baumanova postmoderna etika. sociolo{koj zajednici (a pitanje njegovog dovo|enja u okvire formalne racionalnosti. Ako i ne znaju njegovo poreklo. danas.624 397 KAREL TURZA MORALOCID? Re-promi{ljanje morala – opet Pojam genocida je tvorevina novijeg (modernog) poimanja ~ovekovog sveta `ivota i. g. realno je pretpostaviti. „u borbi“ za priznanje/legitimitet. u najmanju ruku zbog toga . legitimitet. moralocid. a. najzad. I–II/2009 UDK: 172:316. re-promi{ljanje morala. definicije onoga na {ta se odnosi. za veliki broj savremenih ljudi ipak denotativno dovoljno zasi}ena re~. ne{to ~ega (jo{) nema.Tre}i program Radio Beograda Br. poznat. odnosno dru{tvenonau~nom (naro~ito juristi~kom) diskursu do sada zadobili odre|eni. 141–142. pojma/termina nema. Pri~u o moralocidu po~injemo podse}anjem na dva – ne samo zbog zajedni~kog sufiksa – odnosna termina/pojma: (a) genocid. iako. sociocid. Iz toga. te (b) sociocid – na termine/pojmove koji su u filozofskom. iako je zadobio najvi{e legalno pokri}e (e. manje-vi{e. id est pravnog sankcionisanja. i to u eufemijama Šà la Durkhajmova – ili Mertonova – anomija. pak sasvim nov i. osim sporadi~no. jo{ uvek je. Klju~ne re~i: genocid. jo{ niko nije ni postavio). uklju~uju}i balkanske prostore. modernost.

masakrirati. te u dva ~lanka („Genocide – A Modern Crime“ i „Genocide“). podsetiti i na to da je re~ena Konvencija kao me|unarodni pravni akt stupila na snagu po~etkom 1951. a onda i da genocidno ~injenje po~ne da se sankcioni{e kao zlodelo. verskih grupa. SAD tek 1988. ali da su je neke stalne ~lanice Saveta bezbednosti prihvatile znatno kasnije (e. izgovorio Vinston ^er~il (Winston Churchill): „Prisustvujemo zlo~inu koji nema ime“. u pore|enju s nekim drugim aspektima morala koji su danas u domenu juristi~ke formalne racionalnosti2. s tim u vezi. genocid je taj put pre{ao brzo.) i definiciju pojma na koji se ona odnosi. satrti. se`u u tridesete godine pro{log veka – no. na kraju. verskih i sli~nih grupa. „transfer“ rasne (i/ili verske. dostojanstva i sâmog `ivota pojedinaca koji tim grupama pripadaju. recimo. religija.. pleme. prelazio iz podru~ja morala u sferu egzekutivne pravne regulacije (me|unarodne i izvesnog broja nacionalnih). Ipak. te li~ne sigurnosti.. Dakle. nacionalnih/rasnih/verskih ose}anja.g.... prvi je ponudio Poljak jevrejskog porekla. kultura. zdravlja.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Ovo isti~emo jer se time preciznije i jasnije odre|uje specifi~na razlika genocida u odnosu na ono {to spada u opseg pojmova sociocid i moralocid. sintagmu formalna racionalnost ovde koristimo u druk~ijem smislu od onog koji je ona imala kod njenog tvorca. differentiae specificae koje je Lemkin izdvojio. occido = ubiti. politi~kih i drugih pretpostavki njihovog postojanja. Maksa Vebera (Max Weber) – i kasnijih autora koji su je koristili u kontekstu . odnosno neposredno posle Drugog svetskog rata ’preciznije: u knjizi Axis Rule in the Occupied Europe. to pak podrazumeva razaranje njihovih politi~kih i dru{tvenih institucija. rezultiralo je 1948. odnosno 1946. Re~ genocid (stgr. godine. kulturnih. ipak. tokom ~etrdesetih godina pro{log veka. Ina~e. to jest da je na organizovan. me|utim.. Lemkinova uporna nastojanja da termin/pojam genocid uop{te bude priznat i prihva}en. ipak. s jasnim motivima. te da ga je po~inila dr`ava ili mo}ne grupe koje jedna dr`ava podr`ava i podupire. Rafael Lemkin (Raphael Lemkin) za vreme. Nije na odmet. to je druga pri~a. U Konvenciji je znatno su`eno Lemkinovo odre|enje. rasnih. jezika. godine. radi njihovog uni{tenja. te da je tek devedesetih godina pro{log veka po~ela da deluje kao egzekutivni me|unarodni pravni akt. Lemkin je zapisao da je genocid (parafraziramo) koordinisani (ergo. smi{ljen i sistematski realizovan) plan razli~itih akcija iza kojih (nota bene!) stoji dr`ava. i/ili etni~ke. godine). godine¹.1 Valja jo{ dodati da je genocid postupno. etni~kih.. rasnih. a manje na uni{tavanje socijalnih. ekonomija. godine. Lemkinovi napori da afirmi{e osudu postupanja koju je kasnije obuhvatio terminom/pojmom genocid. 2 Imamo u vidu. 1 Podsetimo ovde. i lat. Ina~e. na primer. da mu je podsticaj da „krsti“ ovaj zlo~in dala re~enica koju je jo{ 1941. genos – gšnos = rod. {tampane u SAD. slobode. ne ba{ brzo. kada je Generalna skup{tina Ujedinjenih nacija usvojila Konvenciju o spre~avanju i ka`njavanju zlo~ina genocida (Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide). sistematski na~in vr{en zlo~in. a ~iji je cilj dezintegrisanje sâmih temelja `ivota jedne ili vi{e nacionalnih. i/ili rodne itd. budu}i da se ovaj dokument uglavnom fokusira na (fizi~ko) istrebljivanje sâmih ~lanova jedne ili vi{e nacionalnih. uva`ene su.) diskriminacije iz podru~ja morala u pravo. koje je objavio 1945. 398 {to uvek podrazumeva – zlo. u jednom od svojih obra}anja britanskoj javnosti. godine. na neke osnovne ~injenice. 1944.

. ili neubedljivih svedoka.BIOETIKA b. ba{ kao ni proletarijat sâm. postala glavni oslonac u za{titi od arbitranog proklamovanja i praktikovanja jedne „zauvek i za svakog va`e}e. podignuta je optu`nica. naro~ito. pretvara se u svoj dijaboli~an opozit: mo} je znanje. to jest jednog Vo|e i/ili jedne Partije (koji. dobru i zlu – (arbitrarno. Pri~a o istini/racionalnosti (supstancijalnoj i formalnoj) ima. ergo. slu~aj je dospeo na sud. jereti~ki predlog: sociologija treba da odustane od pojmova dru{tvo. Zigmunt Bauman (Zygmunt Bauman) je svojevremeno (Bauman. 399 . dakako) odre|ivane su sudbine miliona i miliona ljudi. Ovo se zorno pokazuje kada se problem odnosa (ovako shva}enih) formalne i supstancijalne racionalnosti transponuje na {iri. klase. Formalna istina/racionalnost ovde. 2006). u ovakvom (juristi~kom) kontekstu uop{te vi{e nije va`na. u principu) ne trpi nikakvu arbitrarnost a. dru{tvena struktura. u najkra}em. ilustrativno je uporediti dva glavna modela kolektivnih ustrojstava `ivota ljudi tokom XX veka. Da bismo bili jasniji. evo primera: osoba XY je ubila – zaista ubila! – osobu XZ. naposletku ne onu koja je izvedena iz „znanja“ jedne i neupitne (vo|ine i/ili partijske) Istine (bolje: „Istine“) o ~oveku i svetu `ivota uop{te.g. mo} je sposobnost da se nametne svoja volja bez obzira na otpore) zasnovanog znanja istine/racionalnosti (uvek. Unutar prvih je (u duhu pred ili anti modernosti) jo{ uvek bila dominantna supstancijalna racionalnost.. zapravo – iako katkad u koliziji ili ~ak u potpunoj diskrepanciji sa realnom (supstancijalnom) istinom – kao jedini {tit od na mo}i (a. logiku formalne racionalnosti. no porota je – zbog nedostataka dokaza (ili nesposobnosti tu`ioca. odnosno istorijski plan. odnosno ekonomski. s velikim „I“) – istine jednoga i/ili jednih. supstancijalne Istine“. dakle.) koja (opet. od pojmova i termina koji ~ine sâmu osnovu sociolo{kog rezonovanja i diskursociologije. I to je supstancijalna istina. anulira supstancijalnu istinu/racionalnost. nema apsolutne istine (osim one po kojoj nema apsolutne istine). logiku pravila igre (na tr`i{tu – e. Iz te pozicije. socijalizacija itd. kao „manje gre{na“. supstancijalnog). na osnovu prikupljene evidencije. politi~ki. ili zbog ve{tih advokata odbrane. posle pada Berlinskog zida). barem u na~elu. o – u krajnoj liniji. vladavina jedne istine (Istine – dakle. nego op{teljudski interes“). i drugu stranu (vid. Osobu XY je policija. formalna racionalnost/istina. me|utim. u epohi postojanja bolj{evi~kih i liberalno-demokratskih poredaka. u biti.) presudila da XY nije kriv! I.. me|utim. {ire o tome u: Turza. 2001) izlo`io jedan – za celokupnu dotada{nju sociolo{ku predaju – blago je re}i. U liberalno-demokratskim (modernim) porecima pak uobli~avanje sveta `ivota sledilo je (a sledi i danas u sve ve}oj meri. u pravu – ideolo{ki neutralna sudska vlast itd.. dakako. to je istina formalne racionalnosti! To {to je XY zaista ubio osobu XZ – jeste supstancijalna istina koja. uhapsila. 2002. pravilo/zakon ponude i potra`nje. odnosno dru{tveni. Kako. drugim re~ima. ~oveku (nota bene!) u epohi modernosti formalna racionalnost. u politici – po{tovanje demokratske procedure. kao avangarda proletarijata. pozicije znanja/poseda supstancijalne istine o ~oveku i njegom aktuelnom i budu}em svetu. Ovde se ona (kao i njen pandan: supstancijalna racionalnost) odnosi na dve vrste istina sa kojima racionalnost kao takva ra~una. Stara epistema da je znanje mo}.. nisu imali „nikakav poseban. Exempli gratia. dakle. a ima mnogo pretendenata na znanje („posedovanje“) apsolutne (supstancijalne) istine/racionalnosti. ili zbog korupcije. i Divjak.

malo (oko godinu dana) pre toga. energija. prevashodno. dakle. ko zna ~ega jo{. pro`imanjem i o~uvanjem drugoja~nosti. razlika (ali kao la difference – u bukvalnom zna~enju i u mno`ini) jeste postojala u Bosni (i u Srbiji.. iz.. Vesterovo (videti: Vester. gravitacija itd.. napisao sam i objavio rad: „Sociology without society“ (Turza. Zapravo.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.¹ dovo|enje u pitanje klasi~nih sociolo{kih teorija i plauzibilnost njihovih temeljnih pojmova imalo je jedan (postmoderan) razlog. logi~ke. kona~no mi se potvrdilo posle ~itanja. metodolo{ke. kao pojam. inercija. 1995) itd. posle pa`ljivijeg ~itanja. kada je Bauman izlo`io ovu ideju i kada sam to pro~itao. radikalnu/jereti~ku promenu ipak druk~iji. egzistencijalne i ontolo{ke.). i da su transfer i aplikacija koncepta postmodernosti na balkanski mra~ni vilajet. dobio „pravo gra|anstva“ u sociolo{koj zajednici u Srbiji. masa. pastiche individualnih i grupnih interakcija {to se formiraju kao rezultat reflektovane i tolerisane heterogenosti – nego bitno premoderna difference: ona koja se smatra nepodno{ljivom a priori. naravno. „dijagnoze“ jednog drugog zapadnog autora. Jer. teorijske. objavio sam tekst u kojem sam – osetiv{i nemo} da. u naletu etni~kog kolektivi- . Bauman je imao u vidu – da se izrazim u duhu njegove zamisli – postmoderne zapadne sisteme ljudske me|uzavisnosti. a moja je pozicija bila izvedena iz suo~avanja s razaranjem i ono malo modernosti {to se za oko pet decenija uspelo zapatiti u dotada{njoj bolj{evi~koj tvorevini u kojoj sam `iveo. postalo mi je jasno da su Baumanovi i moji razlozi za takvu. Da tu ne mo`e biti re~i o istovrsnoj poziciji. objasnim klanicu koja je tada po~ela na prostorima biv{e Jugoslavije – prvi put upotrebio re~ sociocid. a onda i iz teorijske. koja se ~ak mrzi i. kada god je to mogu}e. da. koja se ne trpi. otprilike. No. Dodu{e.. Baumanovo [i. iz tog uvida je proiza{lo nekoliko radova u kojima sam nastojao da izbistrim pojam sociocid (dru{tvoubistvo). i „odsustvo privilegovane pozicije“ bilo koga i bilo ~ega („i glasa i diskursa“) i. bilo je temeljno preispitivanje ~itave do tada u sociologiji gra|ene (epistemolo{ke. Po~etkom devedesetih godina. Kao „epilo{ki“. A ono {to je upotreba tog pojma implicirala. pomo}u raspolo`ivog teorijsko-metodolo{kih instrumentarijuma sociolo{kog prisvajanja postoje}eg. a moje odustajanje od njih sasvim drugi.. bio sam jednako iznena|en i uzbu|en. I. te onda. Tom se autoru u~inilo (bolje: pri~inilo) da je prepoznao i ambivalenciju. bilo kao kada bi fizi~ar predlo`io odustajanje od pojmova i termina atom. U~inilo mi se da mi je Baumanov predlog veoma blizak. logi~ke i metodolo{ke perspektive. recimo. 400 sa (to bi. nekako u isto to vreme napisane. po kome je rat u Bosni tipi~an fenomen postmodernosti. ono {to se podrazumeva pod preklapanjem. 2003). velim. da skratim. Sociocid je.). i Deridinu „la differance“. iako – stidljivo. to nije bila la differance – dakle. zapravo besmisleni. ali. Ergo. i pojmovne) saznajne mre`e. i u Hrvatskoj. satire. i kontingenciju (Bauman).

stru~nih i. za dru{tvo – od devedesetih godina pro{log veka do danas – sugerisao sam da se preorijenti{u! Da zanemare sociologiju i da se. ta~nije. da ih. ~ak. A po istorijsko-ontolo{koj logici.. etnologiji! 401 . lai~kih analiti~ara postoje}eg (uzgred da ka`em. glasnogovornika preovla|uju}eg mnjenja (doxa). vladaju}e iskrivljene svesti (zapravo. da tako ka`em. regionalnih i (perfidnih i izrodnih) doma}ih neprijatelja – njeno. Ali nacija. A ona. izvorno (i „starije“) sociolo{ko interesovanje za stvarni predmet ove discipline. tako. jer navodno promovi{e zaborav. kojima je etno-kolektivisti~ko ose}anje potisnulo. „piara“ („P. zlo~in za koji se i ne zna da se dogodio („savr{en zlo~in“ – Baudrilardovski re~eno). bukvalno satre sve razlike ili. dakako. u uskom krugu istra`iva~a kojima se – od strane brojnih. zlo~in koji niko nije video i koji se. dru{tva njima je stalo koliko i do nekog anonimusa – recimo. satiranje. to jest. tek kao nevelik arhipelag fragmenata kriti~ke misli koja te{ko dolazi do re~i i koja nema ozbiljnije priznanje ni u stru~noj. i dalje. Otkrivanje i osuda sociocida ostaje. ideologije u Marksovom smislu) – naj~e{}e spo~itava da istra`uju. ergo. nesloga je. ubijanje. stoga. smatraju oni. Etno-kolektivisti~ki. njeno nipoda{tavanje – od strane svetskih. dakle. razlika izme|u prvih i potonjih gotovo da vi{e i nema). ponavljam.. ~ak. i ru`enje ili. ba{ zbog sociocidnih procesa. ni{ta drugo do osveta ubijanog dru{tva koje se. predmet autenti~ne i ontolo{ke brige (Sorge)!3 Moralna osuda sociocida postoji. I kada se lamentira nad nepostojanjem „nacionalnog jedinstva“ – a to je „ve~na tema“ balkanskih etnodu{ebri`nika – lele~e se i kuka ba{ zbog toga {to je dru{tvoubistvo ostalo „nerasvetljen zlo~in“. svim svojim kognitivnim. na primer. te se ta stalna i kompulzivna akcija homogenizacije „na{ih“ – {to ho}e da ukine. zamenilo. nije ni dogodio. ve}ini ljudi o~igledne ~injenice da su. i to neumitno diferencira/heterogenizuje. do „`rtve“. u akademskom miljeu. dru{tvo vi{e nikog nije previ{e zanimalo (naro~ito njegov osnovni atribut: heterogenost!) – ~ak ni mnoge sociologe. R. makar. nacionalnu kapu“ – redovno zavr{ava suprotnim efektom: neslogom. zapravo. mainstream diskurs (i njegovi agresivniji – i prakti~no delatni – naci varijeteti) proskribuju je i dezavui{u kao zlo~injenje(!). i/ili nipoda{tavanje. da ih tako nazovem. dakle. Ali. sociolozima. heterogenizacija „tera svoje“. kakogod. direktno ugro`avanje nacije – ~ak i onda kada ukazuje na zorne. ba~eni u materijal3 U povremenim (rekao bih: sre}om!) retkim susretima s etno-nacionalisti~ki i/ili naci orijentisanim kolegama.BIOETIKA zma (supstituta bolj{evi~kog kolektivizma). to je prava pri~a. ni (naro~ito) u {iroj javnosti. iako izmrcvareno. emocionalnim i konativnim kapacitetima. A. njeno ugro`avanje. ubilo.. predaju.“). ^ak. odnosno. klo{ara bez igde ikog – ~iji je le{ neko slu~ajno otkrio na gradskoj deponiji. kada mo`e. stanje nacije. „podvede pod istu.

o stoi~koj kategoriji koju je preuzelo hri{}anstvo. Pri~a o konkretnim manifestacijama/varijetetima moralocida je bogata i – ako bi se pripovedala do detalja – veoma duga. O mogu}nosti pravnog sankcionisanja zlo~ina sociocida u takvom ambijentu – ne mo`e biti ni govora. niti je. oboga}uje scenografiju tog savremenog teatra apsurda Thanatosa. stoga. Druga re~ (preciznije. kradem. zna~enje joj je: moralna indiferentnost. totalne nesta{ice lekova. to jest koncept. ukratko. ali je – prevladana. U srednjem veku. U najkra}em. na stvari je (kao uostalom i u ~uvenom nema~kom posleratnom Historikerstreitu – dugotrajnoj borbi da se tamo{nja intelektualna elita. kvantifikovati. razorenog sistema zdravstvene za{tite. grupa i dru{tva/dru{tava. 402 nu. izvorno zna~enje sugeri{e moralnu neutralnost. mogu}e personalizovati po~initelje. da ne ka`em. dakako. moralnu pusto{. Postoje}a juristi~ka formalna racionalnost nesposobna je (za sada) da inkrimini{e i procesira tu vrstu zlo~ina. Prva re~ je normalizacija. ~ak i oni koji su na vlasti itd. la`em. a zatim i ~itava javnost suo~i sa zlo~ina~kom prirodom nacizma) nastojanje da se zlo (evil) i neispravno (wrong) predstave kao ne{to normalno (e. Druga jedna re~.5 U kontekstu normalizacije zlo~ina i. i to ba{ onih koji nisu bili izlo`eni ratnim dejstvima (zbog nema{tine. pridev adiafori~an odnosi se na atrofiju moralne svesti (i moralnosti) individua. i to upravo stoga. ~ak ni kao o apstraktnoj/hipoteti~koj opciji. jer kradu svi. Drugi razlog za to jeste taj {to (za sada) nije mogu}e izgraditi egzaktnu evidenciju konkretnih `rtava zlo~ina sociocida. sli~na prepreka postojala je i u vezi sa zlo~inom genocida. a da se dopre do njene poente. vi{e ili manje direktno. zlo~ince. bolje. g. sva{ta se doga|a i ~ini. u ovom kontekstu. odnosno dokazati. svakako je. tokom devedesetih godina. koncept Durkhajmove anomije (i njegovo dobro redefinisanje ili. ibid. Izdvajam. uop{te. doprinela umiranju velikog broja konkretnih ljudi. A ti~e se onoga {to je s one strane dobra i zla. u vihorima rata. No. ali su ubijali i drugi..). ubijali smo. pl. duhovnu i. sa zluradom uslu`no{}u dopunjava. Slobodnije protuma~eno. pridev) je adijafori~no (adiaphoron.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.). adiaphora).. to jest onoga {to an sich ne podle`e moralnom procenjivanju.) Takvo. no to se naprosto ne mo`e egzaktno pokazati. tek nekoliko klju~nih re~i i motiva u ~ijim okvirima se ona mo`e podastreti. zlodela svake vrste. psihi~kih trauma.. teolozi su smatrali da je adiafori~no sve ono {to nije ni greh. 5 Re~ je. novo tuma~enje od strane Roberta Mertona) tako|e je (bio!) primenljiv na * * * . (Na adiaphorization skre}e.4 Neologizam moralocid ozna~ava proces koji dosledno prati sociocidne procese i. ni vrlina i o ~emu crkva naprosto nema {ta da ka`e.. 4 Naj`e{}a faza sociocidnog procesa na prostorima biv{e Jugoslavije. no u druk~ijem kontekstu i Bauman. jer la`u svi.

u boljem slu~aju – u manjini. ma kako nam to neugodno ili. i te kako determini{e na{e moralne procene i moralna postupanja. evra. to snimale i onda prikazale na internetu. „pena dana“. ili da je sve{tenik pedofil seksualno maltretirao adolescente itd. nemogu}e i moralno-eti~ki procenjivati i (pro)suditi. njegova je. no.. u najboljem slu~aju. nego ga je. svakako ne ohrabruju}u svest da na{a dobra volja lako mo`e ostati tek zrnce nesumnjivog dobra u univerzumu. id est. To je hiper-adijafori~no stanje. posle samo nekoliko minuta. umnu soluciju: stvari – parafraziramo ovog autora – stoje tako. na kraju. ipak.) Hiper-adijafori~no stanje je stanje preke potrebe propitivanja (rethinking) sâmog morala. u kojem se „fond“ moralno neva`nih stvari pove}ava gotovo geometrijskom progresijom. ili „[efka Hod`i} ubila trudnicu i mrtvoro|en~e pokazivala kao svoje dete“ itd. postalo je. ponudio. ~ak pre~esto. ali samo donekle. i u stru~noj i. To. iz jedne sasvim druk~ije perspektive. heuristi~ka vrednost opadala s intenziviranjem devastiraju}ih (sociocidnih/moralocidnih) procesa. lako se zapada u hiper-adijafori~no stanje. dolara. naslovi su novinskih tekstova koji su nekad bili percipirani kao informacije o ekscesnim slu~ajevima kriminala. Odnosno. jednu prihvatljivu.. jeste. ne nekakvu „eti~ku panaceju“ za moralni krah. koje. ta~nije. isto {to i zlo~in sociocida! Ne samo da ga je – za razliku od zlo~ina genocida – (za sada) nemogu}e pravno definisati i procesirati. no sada uz jasnu. me|utim. to jest zapadnog uop{te). izli{no je isticati. stoga. filozofu. tek povr{no „odra|en“ i. videli smo. ostavi – ravnodu{nim. sociologu. ili da su srednjo{kolke seksualno zlostavljale svoju vr{njakinju. i ma kako se katkad. balkanski. „lo{e vesti“ – saop{tava ljudima. Bauman je. izneli u inostrane banke desetine miliona maraka. u krajnoj liniji (pre)ostaje da to. ta~nije moralnosti. parametrima jednog bitno druga~ijeg socio-kulturnog ambijenta (britanskog. (Tu nam uvek dragocenu infuziju mo`e dati eti~ar Kant. Zlo~in moralocida? Tà. Informacije tipa „ubila mu`a sekirom na spavanju“. ali – u jednom hiper-adiafori~nom stanju – to bi ostao zaludan. da su neki pobili desetine/stotine ljudi. 403 . naime. ~ak...... i sa tim moramo ra~unati i sa tim se nositi.BIOETIKA to jest njihovog intenzivnog i ekstenzivnog prisustva u svakodnevlju. definisane.. to jest takozvane obi~ne ljude „`acne“ i. moralne svesti. od po~etka devedesetih godina pro{log veka naovamo. dr`im. ne{to {to dana{nju javnost. izgleda. naravno. eti~aru.6 ovda{nji. 6 Moralnost je {iri pojam od moralne svesti. jer obuhvata i „more nesvesnog“. ili „silovao petogodi{nju devoj~icu“. ose}ali „robinzonski“ usamljeni ili. me|utim. {iroj javnosti neozbiljno percipiran poduhvat. dramati~no izgledalo i/ili bilo. „biv{ejugoslovenski“ milje.. itd. i tretirani su s visokom dozom javnog zgra`avanja.

i u samo jednom danu. Ako su.. dakako. jer. potom. dok je na tronu. vredno. 2005. istinito ili la`no. nema ni po sebi (an sich). dakle. formulisao epistemom: „Ono {to je potrebno da zlo trijumfuje. Zlo.. i to dobrih ljudi! Nema li toga. bez obzira na trajanje.. po`eljno. ideju. da prema tome imamo izvesno (pozitivno ili negativno) ose}anje. re~ju. Ono iziskuje stalno delanje. dakle. dodatnu pri~u. time se onda jasno odre|uje i neva`no. potpuno ili delimi~no. ba{ kao i tokom niza godina. Handlung) zlih ljudi osna`uje ga i sme{ta na tron s kog ve{to i efikasno vlada. te da smo spremni da u odnosu na to delamo (opet. 8 Vrednosti – da odredimo i taj element morala – jesu apstraktne ideje o onome {to je za pojedince.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ka`u.8 Stavovi su relativno trajni sistemi pozitivnog ili negativnog ocenjivanja. voljne (konativne): spremnost da se dela +/– (Videti u: Turza. to jest za ili protiv). individualno i grupno delanje (action. pozitivnih ili negativnih ose}anja i spremnosti da se dela za ili protiv nekoga ili ne~ega. na osnovu kog to (osobu. nema ni dobra7 (videti: Turza. makar kratku.. naprotiv. stoga. ... zajednice. na{ stav prema. treba re}i. 2004). emocionalne: +/– ose}anja i 3. Sastoje se. vredno ~ini (samodela) ono {to mu je ~initi. i. primerice. to jest individualni i grupni stavovi o dobru i zlu (ispravnom i pogre{nom) tako|e iziskuju. saznajne (kognitivne): +/– ocenjivanje. decenija. Edmund Burke je to. pozitivno ili negativno. u najkra}em: zlo ima ontolo{ki primat nad dobrim. odnosno abdikacije (nota bene! nikad mirne i dobrovoljne) uvek su privremeni – nikad kona~ni! Dobra.) znanje. (samo)reprodukuje se i bez pomo}i ~oveka. stvar. I potonje (b). grupu. njegova svrgavanja. prema na{em (sa)znanju. sveprisutno je i veoma se dobro brine o sebi. no i za druga stanja morala – verujem. bezvredno. re}i da o onome o ~emu imamo stav uvek imamo (nekakvo – ta~no ili pogre{no.) ocenjujemo. grupe. [to se prvog (a) ti~e. naime. Konkretnije re~eno. na{ih ose}anja i spremnosti da s tim u vezi delamo. ili u ~itavoj epohi. nepo`eljno. 1975). iz tri komponente: 1. postoji po sebi (an sich). 2. jedne – za takvo. plauzibilne definicije: moral je skup a) onih vrednosti i normi koje se odnose na dobro i zlo (ispravno i pogre{no/neispravno) i b) grupne i individualne stavove o tome. mu{karci superiorniji od `ena. {ire. 2007. odnosno dru{tva va`no. rodnoj (ne)jednakosti sastoji se od na{eg znanja. i. {to }e re}i. ergo. jeste da dobri ljudi – ne ~ine ni{ta“. 404 To }e. i Kangrga. ni za sebe (für sich). norme su pak pravila pona{anja koja odra`avaju vrednosti. u: Rot. sva je prilika da }e kod nas preovladavati negativan afekat prema pri~i i/ili pona{anju kojim se mu{karci i `ene sta7 Evo.

na primer. istog su karaktera. imaju istu (trihotomnu) strukturu. Dakle. najzad. Hiper-adijafori~no stanje je stanje individualne. najzad. A odsustvo emocija – {to }e re}i. ili krivice. Kada neka od njih „zaka`e“. Ina~e. teorijski i prakti~no. pa ni konativne insuficijencije. Vreme }e pokazati je li je re~ o putu ili (opet) samo o jo{ jednoj – stranputici. rekao bih. tu je i ona aktivna. dakle (jo{ uvek). epistemolo{ku i metodolo{ku. I. though it has been recognized by the highest instances of formal (legal) rationality (e. najzad. dolazi do ve}eg ili manjeg poreme}aja moralnog prosu|ivanja i delanja. istina. the UN documents on . bolje re}i: proces) moralocida. samo naslu}ujem da je bioetika – s obzirom na njenu saznajnu.. koji se.. Naslu}ujem. nego najvi{e – emocionalne ravnodu{nosti prema (pre)velikom broju moralnih pitanja. zadovoljstva. defetisti~ki („tako je–kako je“. ergo. na{em stavu da je ne{to dobro. odsustvo empatije ili simpatije. a o pravu da i ne govorim. te teorijsku kompleksnost kao integrativnog i pluriperspektivnog intelektualnog projekta – podru~je u kom treba tragati za plauzibilnim re{enjem. Odgovor na pitanje: {ta hic et nunc s tim u vezi. nadalje. to jest spremnost da postupamo za ili protiv toga. takozvane serijske ubice). da psihopate znaju {ta je dobro a {ta zlo. Karel Turza: MORALOCIDE? – Re-thinking morality again 405 Summary The concept of genocide is a product of recent (modern) comprehension of the human life-world (Lebenswelt) and. da im je i voljna funkcija uglavnom stabilna. Razvijena moralna svest podrazumeva razvijenost sve tri komponente. grupne i. psihopate od ~injenja nedela odvra}a samo (sa)znanje o tome da im za zlodelo neposredno preti negativna sankcija (kazna). „postmoderno je stanje“ itd. I.) i. dru{tvene – ne toliko kognitivne. prijatnosti. na primer. ~initi. odnosno zlo u osnovi je (nekakvo) znanje o tome. logi~ku. Stavovi koji su u vezi s moralom. ili sociologija. sre}e. – i s tim treba `iveti). ili filozofija. g. sâmi }emo se u tom odnosu pona{ati tako da relativno dosledno potvr|ujemo tu nejednakost. saose}anja itd.. jeste: ne znam! Pomenuti Baumanov (ba{ kao i mnogih drugih umnih ljudi) savet. to jest njihova ravnodu{nost prema drugom ljudskom bi}u – neretko ih pretvara u hladnokrvne. ali im je emocionalan element redukovan na minimum ili ga uop{te nema. to je stanje (ili. odnose na dobro i zlo (odnosno ispravno i neispravno/pogre{no). nemo}ni su. Poznato je. odnosno ispravno i neispravno/pogre{no. odnosno nezadovoljstva. etika. ili psihologija.. s tim u vezi imamo i izvesno ose}anje (na primer. dakle. ili kajanja itd.BIOETIKA vljaju u ravnopravan polo`aj i. konativna (voljna) komponenta.. surove zlo~ince (u. ili nelagode. odve} je.

Karel (2002). Beograd. Etika – osnovni problemi i pravci. it has not been used nor mentioned. Heinz-Günter (1995). – Turza. Beograd. Beograd. re-thinking morality – The Bauman Reader (2001). ed. or moral pastiche…).tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 113–114. within sociological community (the question of its legislation – as a criminal act – nobody has put so far). Tre}i program. Oxford. Zagreb. „Sociology without society“. That finally brings about the need for re-thinking morality as such. Karel (2003). München. UK. Zavod za ud`benike i nastavna sredstva. it may have. – Rot. modernity. Beograd. Nikola (1975). nor has it ever been used in spiritual appropriation of reality – except in some theoretical conceptions. „Metadru{tvo“. Beograd. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Karel (2005). The notion of sociocide is. Praeger. Is it possible that the term/notion may have a theoretical and/or practical foundation though? In this paper the author tries to argue for the answer: yes. Malden. – Kangrga. Medicina i dru{tvo – sociolo{ki aspekti. br. by Mike Keen and Janusz Mucha. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu. moralocide does not exist at all. Soziologie der Postmoderne. Edited by Peter Beilharz. even within its birth-place. moralocide. – Turza. Massachusetts. or Bauman’s postmodern ethics. except sporadically. Medicina i dru{tvo – Uvod u medicinsku etiku. diachronically. Finally. Milan (2004). Quintessenz Verlag. Libri medicorum. – Divjak. Connecticut. and clear and firm legal status. Slobodan (2006). – Turza. Slu`beni glasnik. Golden marketing i Tehni~ka knjiga. – Turza. in many parts of the contemporary world – including the Balkans – it still has to “work hard“ to gain its legitimacy. – Vester. London. that is to say. Karel (2007). and. etni~ko. Problem identiteta – kulturno. USA. an entirely new idea. Key words: genocide. 406 genocide). Literatura . Westport. Osnovi socijalne psihologije – socijalizacija. Again. Blackwell. nacionalno i individualno. Libri medicorum. sociocide. though in its euphemistic formulations (à la Durkheim’s – and Merton’s – anomie. u: Sociology in Central and Eastern Europe. although the notion/term does not exist.

koliko se u Srbiji godi{nje stvori. kao i aktuelni projekti koji se odnose na re{avanje problema upravljanja medicinskim otpadom. na primer. skalpeli. ta~nije. te~ni otpad – `iva iz toplomera. u radu se obrazla`u dimenzije problema postupanja s medicinskim otpadom u Srbiji. U infektivni otpad spadaju svi predmeti koji su do{li u dodir s krvlju pacijenata. Re~ je.046/. Napomenimo da. Medicinski otpad obuhvata ~etiri vrste otpada: 1) infektivni otpad. ~ak 20% opasnog medicinskog otpada zavr{avalo je u obi~nim kontejnerima. materijal za jednokratnu upotrebu koji je bio u dodiru s krvlju pacijenata: igle. bioetika. prema nekim procenama. Medicinski otpad – definicija i standardi postupanja s medicinskim otpadom . a prema nekim procenama.047 407 SANDRA RADENOVI] MEDICINSKI OTPAD KAO BIOETI^KI PROBLEM Od 40 000 tona medicinskog otpada. u naj{irem smislu. Najzad. dok se pod farmaceutskim otpadom podrazumevaju lekovi vra}eni s razli~itih odeljenja ili oni kojima je istekao rok upotrebe. 141–142. U radu se iznosi op{te odre|enje medicinskog otpada. 3) farmaceutski otpad i 4) radioaktivne izotope. Do sada su u Srbiji sve vrste medicinskog otpada odlagane na komunalnim deponijama. I–II/2009 UDK: 608. 2) biohazardni otpad. Klju~ne re~i: medicinski otpad. ne samo o ozbiljnom ekolo{kom ve} i o bioeti~kom problemu. 8 000 tona ~ini opasan medicinski otpad.4. {pricevi. kao i razli~ite hemikalije. ~ak 70–80% ukupnog otpada u zdravstvenim ustanovama ~ini te~ni otpad koji se ~esto izbacuje preko otpadnih vo1 Biohazardni otpad se skladi{ti u hladnja~ama do zakopavanja na gradskom groblju pod nadzorom sanitarne inspekcije.Tre}i program Radio Beograda Br. lancete. Biohazardni otpad obuhvata organe. 1. ekolo{ka etika. shvatanje (integrativne) bioetike i ekolo{ke etike i analiziraju se svetska i regionalna iskustva u postupanju s medicinskim otpadom. gaza itd. dakle. tkiva i amputirane delove tela1.32:502/504 628.

Ipak. pa i medicinskog otpada u Srbiji. besku}nici ili veliki broj romskih mali{ana. 17.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Smatra se da je problem radioaktivnih izotopa pak na pravi na~in re{en jedino u Institutu za nuklearne nauke „Vin~a“ 2. na primer. ne bi bilo nikakve opasnosti za okolinu. 3 Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije. 18. kroz dimnjake spalionica. 2008. kada se medicinski otpad sagoreva na temperaturi ni`oj od 800 stepeni Celzijusa ili kada se sagoreva medicinski otpad koji sadr`i polivinil hlorid (PVC). da se radioaktivni otpad ne skladi{ti po evropskim standardima (videti: Danas. ~ak 20% opasnog medicinskog otpada zavr{avalo je u obi~nim kontejnerima. pripremani su u okviru 2 Preciznije. u Srbiji. [abac odustao od izgradnje nacionalne fabrike za preradu i uni{tavanje medicinskog i hemijskog otpada. 4. . sve vrste medicinskog otpada odlagane na komunalnim deponijama koje i same. mnogi se hrane otpacima iz kontejnera itd. izvozi se u zemlje koje tu uslugu napla}uju. nije re~ o opasnoj pojavi jer se. 4. kao {to su Francuska i [vajcarska. 23. koji se prema svetskim standardima spaljuje. ~injenica je. kao {to je nema ni u centru Be~a gde postoji spalionica3 za medicinski otpad (upor. opasne materije izlivaju najpre u izolovanu prostoriju. a prema nekim procenama. na`alost.int/ne/). Mo`emo samo dalje da pretpostavimo na kakvom su udaru od istog rizika. kako je javnosti predo~eno. od kojih su neka i kancerogena (detaljnije videti: www. nisu ure|ene po osnovnim evropskim/svetskim standardima. Naime. 2007: 50–51). radioaktivni izotopi jesu ostaci supstanci koje se koriste u dijagnostici i terapiji i koji. poslednjih nekoliko godina se u svetskoj nau~noj i {iroj javnosti vode se rasprave o mogu}im rizicima spaljivanja medicinskog otpada. a odatle u jo{ za{ti}eniji bazen. osloba|aju se. Naime. U proteklih nekoliko godina poku{aji re{avanja problema skladi{tenja i uni{tavanja celokupnog. ako bi jedna ovakva fabrika bila izgra|ena prema svetskim standardima. Najzad. uglavnom.who. zbog straha gra|ana od dodatnog zaga|enja. 2008: 65). u Srbiji vi{e od 60% romskih mali{ana `ivi u nepodno{ljivim uslovima – odnosno. 4. te pove}anog zra~enja van objekta nema. sadr`e manju ili ve}u koli~inu radioaktivnosti. S tim u vezi pretpostavljamo da su radnici gradske ~isto}e najpre izlo`eni riziku od eventualnih infekcija tokom transportovanja otpada iz kontejnera (precizne podatke o tome. prema podacima za 2006. Podse}amo da je ne tako davno. Radenovi}. Politika. Iako postoje mi{ljenja da je u sveobuhvatnoj tabloidizaciji medijskog prostora jedan kolokvijalni stru~ni termin „curenje goriva“ (fuel leaking) nespretno interpretiran kao stanje pred nuklearnu ekolo{ku katastrofu. nemamo). kako obrazla`u u Ministarstvu nauke. tako se smatralo sve dok nadle`ni nisu nedavno priznali da iz buradi za skladi{tenje istro{enog radioaktivnog goriva u „Vin~i“ ve} godinu dana curi radioaktivni otpad ali. 2008).: Turza. Do sada su. navodno. (videti: Radenovi}. Farmaceutski otpad. 408 da. 2008. godinu. iako neupotrebljivi. i brojna toksi~na jedinjenja.

7 Prema podacima Gradskog sekretarijata za zdravstvo. Kako. 8 O ciljevima pomenutog projekta.8 kg otpada. 6 Prema nekim procenama. o postupanju s medicinskim otpadom u privatnim ordinacijama. za sada su nepoznanica. Ministarstva nauke i Ministarstva za{tite `ivotne sredine. 2. ~lan 13. preciznije. 12. 5 O tome detaljnije pi{e dr Elizabet Paunovi}. 3. Sredinom marta 2008. Glas javnosti. To zna~i da }e medicinski otpad proizveden u svakoj zdravstvenoj ustanovi prvo biti sterilisan vodenom parom. a potom biva samleven (upor. 2007: 51). infektivni otpad prvo prolazi kroz proces sterilizacije. 2008). novim na~inom upravljanja otpadom tih 500 g }e se smanjiti na 350 g i uni{titi njegova zaraznost. svaki bolesni~ki krevet stvori oko 500 g6 medicinskog otpada. godine). a tek potom odlagan na komunalnim deponijama bez straha da bude poguban za `ivotnu okolinu. ra~una se da na svaki bolesni~ki le`aj dolazi u proseku. godine opremljena najsavremenijim ure|ajem marke „Sintion“ za uklanjanje medicinskog otpada. 2008. Pomo}u ovog ure|aja. Danas. Kru{evcu. napomenimo. 409 . te je harmonizacija 4 Prema dosada{njim saznanjima. pomo}nica ministra zdravlja („Infektivni otpad vi{e ne}e biti problem“. Tomica Milosavljevi} („Ko stvara. na teritoriji Beograda postoji 61 zdravstvena ustanova sa oko 15000 bolesni~kih postelja iz kojih se godi{nje generi{e oko 3000 tona medicinskog otpada (videti ~lanak: „Godi{nje 3000 tona medicinskog otpada“. navedimo i mi{ljenja prema kojima postoje}a zakonska regulativa nije dosledna i jasna i ne pokriva sve aspekte upravljanja medicinskim otpadom u Srbiji. 3. Zaje~aru i Beogradu. 18. prema procenama.8 Najzad. potom samleven drobilicama. Danas. nedavno otvoren Regionalni centar za tretiranje medicinskog otpada u okviru jednog od ~etiri pilot projekta te vrste u Srbiji. uo~imo da o rezultatima primene ovog ure|aja javnost jo{ nije obave{tena. mora}e i da uni{tava“. javnost obave{tava ministar zdravlja.BIOETIKA Ministarstva zdravlja. Gradski zavod za javno zdravlje (Beograd) je prva ustanova u Srbiji koja je od 2007. 1. godine (~lan 10. [apcu. 2008. godine). projekat predvi|a da svaka zdravstvena ustanova mora sama da ima ugovorom regulisanu proceduru upravljanja medicinskim otpadom ili da za nju medicinskim otpadom upravlja neka velika ustanova na teritoriji okruga. Ipak. 5 U Kru{evcu je. Zvani~ni podaci o privatnim ordinacijama. ~lan 62 i ~lan 80).: Turza. Tako je nedavno u okviru projekta pod nazivom Tehni~ka podr{ka u upravljanju medicinskim otpadom koji nastaje pri pru`anju zdravstvene za{tite nabavljeno 78 drobilica4 za uni{tavanje infektivnog medicinskog otpada za 72 zdravstvene ustanove u Srbiji. godine zapo~e}e uni{tavanje infektivnog otpada prema evropskim standardima (model Slovenije i nekih evropskih zemalja) u prvih pet zdravstvenih centara u Subotici. 14. Radenovi}. 7 U skladu sa Zakonom o zdravstvenoj za{titi Srbije iz 2005.

kulturnih pozadina pojedinaca i grupa. koji danas.ekovojvodina. Dakle. odnosno pacijenata. ekoeti~kih. `ivota i smrti u okviru medicinske prakse i medicinskih istra`ivanja (videti: Beauchamp. primetimo. godine. 2001). po~etkom osamdesetih godina XX veka. politike itd. Ipak. medicinskoeti~kih.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. bioeti~kog. zapravo projekat koji u sebe uklju~uje veliki broj razli~itih disciplina. James Childress). U drugom talasu odre|enja i bavljenja bioeti~kim pitanjima.gov. etike. lako je mo`emo definisati kao etiku `ivota (starogr~ki – bios = `ivot). danas dominantnu bioeti~ku paradigmu mo`emo prepoznati kao prvobitnu Poterovu zamisao bioetike. 1971). Re~ju. ~ija je intencija bila da. prevashodno u uticajnim radovima Bo{ana i ^ajldresa (Tom Beauchamp. prirodnonau~nih disciplina s brojnim humanisti~kim disciplinama. kao most izme|u biomedicine i etike.. 2007: 139–147). tehnoeti~kih itd. dominira u nau~nom i javnom diskursu. prirodnih nauka. jasno je da u okviru potonjeg poimanja bioetike.9 Bioetika danas spada. Termin bioetika prvi je upotrebio ameri~ki biohemi~ar i onkolog Van Rensselaer Potter 1970. ekonomskih. teorijskog i prakti~nog anga`mana. Poter je bioetiku zamislio kao most izme|u potonjih disciplina. od medicine. Kona~no. 410 sa zakonodavstvom EU u oblasti upravljanja medicinskim otpadom u toku i predstavlja jedan od prioriteta. na principe biomedicinske etike (principizam) – re{avanje brojnih eti~kih problema ro|enja. pro{iri etiku na teren povezivanja biomedicinskih i {ire. Imaju}i na umu navedeno. pravnih. 2. problema i dilema. s ciljem jednog novog. ekolo{ka etika i medicinski otpad . problem postupanja s medicinskim otpadom zauzima zna~ajan segment unutar polja interferiranja 9 Videti zvani~no saop{tenje Pokrajinskog sekretarijata za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj (www. tzv. kritikuju}i dotada{nju tradicionalnu. Ako sledimo etimologiju njenog naziva. ekologije i uop{te. teorijskog i prakti~nog (re)konstruisanja ~oveka i njegovog sveta (videti u: Turza. uglavnom samo na Hipokrata oslonjenu medicinsku etiku. bioeti~ka paradigma iznova je pro{irena na pitanja koja se ti~u individualne psihologije. u red najizazovnijih i veoma popularnih podru~ja ~ovekovog intelektualnog. stvari sa njenim definisanjem nisu tako jednostavne. Bioetika. rodnih odnosa.sr. bez sumnje. shodno duhu vrem