P. 1
Bro j 141142 Link

Bro j 141142 Link

|Views: 211|Likes:
Published by Sofija Damnjanović

More info:

Published by: Sofija Damnjanović on Apr 11, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/07/2013

pdf

text

original

Sections

  • Martin Malija (Martin Edward Malia)
  • [ila Ficpatrik (Sheila Fitzpatrick)
  • Ronald Suni (Ronald Grigor Suny)
  • Lora Engel{tajn (Laura Engelstein)
  • Svetlana Bojm (Svetlana Boñm/Svetlana Boym)
  • RONALD SUNI
  • LORA ENGEL[TAJN
  • JOHAN HELBEK*
  • SVETLANA BOJM
  • ELIZABET JANG-BRIL
  • FREDERIK M. DOLAN
  • DA[A DUHA^EK
  • RI^ARD D@. BERNSTIN
  • SNE@ANA OTA[EVI]
  • VLASTA JALU[I^
  • @AK-ALEN MILER
  • PETER KLEPEC
  • KAREL TURZA
  • SANDRA RADENOVI]
  • SLOBODAN SAVI]
  • BORIS VLADIMIROVI^ ASAFJEV
  • TIM INGOLD
  • ZORICA TOMI]
  • BRANISLAV DIMITRIJEVI]
  • BEN DEJVIS
  • JOVAN ARAN\ELOVI]

B R.

141–142, I–II/ 2009.

T RE]I

PROGRAM

U ~asopisu Tre}i program {tampa se deo priloga emitovanih na Tre}em programu Radio Beograda.

Emitovanje Tre}eg programa Radio Beograda po~inje svake ve~eri u 20.00 ~asova. Program se emituje na srednjim talasima 1008 KHz (298 m) i preko mre`e ultrakratkotalasnih predajnika: Avala na frekvenciji 97,6 MHz, Deli Jovan na 94,9 MHz, Tupi`nica na 96,1 MHz, Ov~ar na 90,1 MHz, Donji Milanovac na 90,0 MHz, Tekija na 92,1 MHz, Bajina Ba{ta na 93,0 MHz, Besna Kobila na 95,3 MHz, Crni Vrh (Jagodina) na 99,3 MHz, Jastrebac na 89,3 MHz, Crna Trava 99,6 MHz, Crveni ^ot na 96,5 MHz, Maljen 107,9 MHz.

sadr`aj
BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI
9 MILAN SUBOTI] 30 MARTIN MALIJA 61 [ILA FICPATRIK 80 RONALD SUNI

Budu}nost sovjetske pro{losti: napomene uz izbor tekstova Sovjetska tragedija Sovjetski Savez u XXI veku

107 LORA ENGEL[TAJN 141 JOHAN HELBEK

Socijalizam, postsocijalizam i normativna vrednost Kultura, svuda oko nas kultura: tuma~enja moderne Rusije s obe strane velike podele iz 1991. godine Rad, borba, nastajanje: Autobiografski tekstovi Staljinove ere Kako je nastala „sovjetska subjektivnost“

166 SVETLANA BOJM

HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU
177 ELIZABET JANG-BRIL 210 FREDERIK M. DOLAN 226 DA[A DUHA^EK

Razmi{ljanje o @ivotu duha Hana Arent o filozofiji i politici Ideal izvesnosti ili izgubljena bitka: Hana Arent o rasu|ivanju Hana Arent o mi{ljenju

247 RI^ARD D@. BERNSTIN 263 SNE@ANA OTA[EVI] 276 VLASTA JALU[I^

Hana Arent: Istorija, sudili{te, su|enje

Inventar tradicije pod znakom pitanja: recepcija Hane Arent u biv{oj Jugoslaviji i dr`avama naslednicama

PSIHOANALIZA

299 @AK LAKAN: Proizvodnja ~etiri diskursa

322 @AK-ALEN MILER: Psihoanaliza koju je razgolitio njen ne`enja 338 PETER KLEPEC: Sram i besramnost u`ivanja

REFLEKSIJE O MUZICI

359 OLGA JOKI]: Boris Asafjev i osnove „intonacionog sveta“ muzike 363 BORIS VLADIMIROVI^ ASAFJEV: Osnovi muzi~ke intonacije

BIOETIKA

397 KAREL TURZA: Moralcoid

407 SANDRA RADENOVI]: Medicinski otpad kao bioeti~ki problem 415 SLOBODAN SAVI]: Lekarska odgovornost

STUDIJE I OGLEDI

421 TIM INGOLD: Antropologija nije etnografija 468 BEN DEJVIS: Kriza i kritika

442 ZORICA TOMI]: Fantazam uspeha i gubitnici tranzicije 452 BRANISLAV DIMITRIJEVI]: Podiza~i gvozdene zavese 475 JOVAN ARAN\ELOVI]: Zablude o manama poezije Rada Drainca

HRONIKA Festivali

489 VERA OBRADOVI]: Od traganja do umetni~kog do`ivljaja

501 DEJAN PETROVI]: Bridge Fest Knjige

497 DEJAN PETROVI]: Festival norve{kog filma

505 JOVAN ARAN\ELOVI]: Fenomenolo{ki koreni Evrope 513 MIRKO BLAGOJEVI]: Religije u savremenom svetu

Projekti

517 JOVAN DESPOTOVI]: Muzejska institucija

523 IVANA NEIMAREVI]: Zvu~ne razglednice – Negde iz jugoisto~ne

Evrope

a quarterly publication by Radio Belgrade containing a selection from the broadcasts of the Third Program No. 139–140, III–IV/ 2008

TRE]I PROGRAM

CONTENTS
FUTURE OF THE SOVIET PAST 9 MILAN SUBOTI]: Future of the Soviet past: remarks with the selection of articles

30 MARTIN MALIA: The Soviet Tragedy. A History of Socialism in Russia 61 SHEILA FITZPATRICK: The Soviet Union in the twenty-first century 107 141 166 177 210 226 247 263 276 80 RONALD SUNI: Socialism, Post-Socialism and Normative Value

Russia Texts

LAURA ENGELSTEIN: Culture, Culture Everywhere: Interpretations of Modern JOCHEN HELLBECK: Working, Struggling, Becoming: Stalin-Era Autobiographical SVETLANA BOYM: Where „Soviet Subjectivity“ Came From? ELISABETH YOUNG-BRUEHL: Thinking About The Life of the Mind FREDERICK M. DOLAN: Arendt on Philosophy and Politics RICHARD J. BERNSTEIN: Arendt on Thinking

HANNAH ARENDT – ON THINKING AND JUDGING

on Judgment

DA[A DUHA^EK: The Ideal of Certainty versus a Defeated Cause: Hannah Arendt SNE@ANA OTA{EVI]: Hannah Arendt – History, Weltgerischt, Judging

VLASTA JALU[I^: Questionable Inventories of Tradition: Hannah Arendt's

PSYCHOANALYSIS 299 322 338 359 363 397 407 415

Reception in Former Yugoslavia and the „Successor“ States
JACQUES LACAN: The Production of Four Discourses

JACQUES-ALAN MILLER: Psychoanalysis Undressed by its Bachelor PETER KLEPEC: Shame and Shamelessness of jouissance

REFLECTIONS ON MUSIC

OLGA JOKI]: Boris Asafyev and the foundations of the 'intonation world' of music BORIS VLADIMIROVICH ASAFYEV: The foundations of musical intonation KAREL TURZA: Moralocide?

BIO-ETHICS

SANDRA RADENOVI}: Medical Waste as a Bioethical Problem SLOBODAN SAVI]: The Responsibility of a Doctor

STUDIES 421 442 452 468 475

TIM INGOLD: Anthropology is not ethnography BEN DAVIS: Crisis and Criticism

ZORICA TOMI]: Phantasm of Success and the Losers of Transition BRANISLAV DIMITRIJEVI]: The Rearers of the Iron Curtain JOVAN ARAN\ELOVI]: Delusions on Failings of Poetry of Rade Drainac

CHRONICLES

Festivals
489

497 DEJAN PETROVI]: Festival of Norwegian Film 501 DEJAN PETROVI]: Bridge Fest 505 513 517 523

VERA OBRADOVI]: From Search to Artistic Experience

Books

JOVAN ARAN\ELOVI]: Zoran Arsovi}, Phenomenology and Europe MIRKO BLAGOJEVI]: Religions in Contamporary World JOVAN DESPOTOVI]: Museum Institution IVANA NEIMAREVI]: Sonic Postcards

Projects

budu}nost sovjetske pro{losti
priredio: milan suboti}

tre}i program

ZIMA–PROLE]E 2009.

8

Tre}i program Radio Beograda Br. 141–142, I–II/2009 UDK 94(470):141.7 ; 94(47):929

9

MILAN SUBOTI]

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI: NAPOMENE UZ IZBOR TEKSTOVA*

Navo|enjem razloga za prire|ivanje ovog izbora tekstova ameri~kih istori~ara o sovjetskoj pro{losti, u radu je obrazlo`en smisao tvrdnje o njenoj „budu}nosti“. Razli~ita tuma~enja komunisti~ke pro{losti povezana su sa smenom istoriografskih paradigmi – dominacijom politi~ke, socijalne ili kulturne istorije. Ukazuju}i kako su tri generacije istori~ara formulisale razli~ite teorijsko-metodolo{ke pristupe sovjetskom komunizmu, autor njihove teorijske stavove dovodi u vezu sa {irim socijalno-politi~kim kontekstom (Hladnim ratom, detantom i slomom komunizma). Na kraju, dati su osnovni bio-bibliografski podaci o autorima ~iji su tekstovi prevedeni u ovom tematu. Klju~ne re~i: istorija, komunizam, politika, totalitarizam, revizionizam, diskurs

Navr{avanje dvadeset godina od uru{avanja realsocijalisti~kih poredaka isto~ne Evrope za kojim je usledio raspad sovjetske komunisti~ke metropole ostalo je gotovo nezabele`eno u ovda{njoj javnosti. Jedan od razloga za to svakako je ~injenica da ova istorijska zbivanja prevashodno sagledavamo iz perspektive dugog i krvavog sloma socijalisti~ke Jugoslavije. Ma koliko ~inili delove jedinstvenog procesa, miting na Gazimestanu i pad Berlinskog zida u na{em istorijskom pam}enju imaju razli~it status, a ono {to je usledilo posle 1989. godine nije odredilo samo na{e saznajne prioritete, ve} i na{ `ivot tokom protekle dve decenije. Stoga, na{ manjak interesovanja za {iri kontekst istorijskih zbivanja nije bio samo plod parohijalne kulture i narcisti~ke usmerenosti na „sopstveno dvori{te“, ve} je u izvesnoj meri predstavljao razumljivu reakcija na pritisak dramati~nih okolnosti raspada biv{e dr`ave. U te`nji da se on objasni napisane su brojne knjige i studije koje su, nejednake po svojoj ubedljivosti, saznajnim dometima i ispoljavanju politi~ke pristrasnosti njihovih autora, tematski usmerene ka „jugoslovenskom slu~aju“.
* Rad je napisan u okviru projekta Instituta za evropske studije (br. 149026) koji finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije.

tre}i program

ZIMA–PROLE]E 2009.

10

U mnogim od njih nagla{avana je njegova „izuzetnost“ u odnosu na druge postkomunisti~ke zemlje (exceptionalism thesis), te isticane posebnosti istorijskog puta razvoja ovda{njih nacija (Sonderweg) ~ije su esencijalisti~ki shva}ene karakteristike tuma~ene kao uzrok neuspeha odr`anja stabilne vi{enacionalne dr`avne zajednice. Ne komentari{u}i ovde takve teorijske i publicisti~ke radove, u njima mo`emo videti paradoksalni odraz ranijih poku{aja afirmacije posebnosti jugoslovenskog (samoupravnog) socijalizma koji su od pedesetih do sedamdesetih godina pro{log veka (istina, s obrnutim vrednosnim predznakom) dominirali doma}om i stranom literaturom. Naime, kao {to nam je u pro{losti „sovjetski model“ slu`io za isticanje originalnosti jugoslovenskog „puta u socijalizam“, tako nam sada „postkomunisti~ko“ okru`enje predstavlja normativni okvir procene neuspe{nosti „demokratske tranzicije“ ve}ine dr`ava nastalih raspadom Jugoslavije. U oba slu~aja, fokusirani na sebe, skloni smo da ne tematizujemo ovaj {iri kontekst koji nam, kao svojevrsni background, slu`i kao samorazumljivo polazi{te traganja za distinktivnim karakteristikama sopstvenog dru{tva. Uprkos sli~noj funkciji, statusi pomenutih konteksta radikalno su razli~iti – prvi pripada pro{losti, dok drugi ~ini svojevrsnu „gramatiku“ diskursa savremenosti. Iako se danas, usred teku}e ekonomske krize, euforija iz 1989. godine ~ini kratkotrajnim i varljivim utopijskim snom o „kraju istorije“, retko ko u povratku na realni socijalizam sovjetskog tipa vidi po`eljnu i odr`ivu alternativu. Ispoljavanje nostalgije prema „starim, dobrim vremenima“ to samo potvr|uje jer se, poput svake druge, i nostalgija za „socijalizmom“ pothranjuje sve{}u o nemogu}nosti povratka u pro{lost. Svest o uzaludnosti i besplodnosti te`nje ka restauraciji jedne zavr{ene epohe dele i oni koji je retori~ki odr`avaju u `ivotu reprodukovanjem njenih simbola i kategorija koje, ispra`njene od smisla, referi{u na sebe same. U tom pogledu, naslov ove zbirke tekstova – Budu}nost sovjetske pro{losti – ne ozna~ava uverenje prire|iva~a da je ta pro{lost podlo`na „o`ivljavanju“, te da je mogu} njen „drugi dolazak“ koji bi poni{tio odbacivanje „doga|anja spasa“ zapo~etog davne 1917. godine. Bez ove eshatolo{ke vere, ipak se mo`e tvrditi da sovjetska pro{lost svojom „otvoreno{}u“ za nova tuma~enja ima osiguranu „budu}nost“ u kojoj }e se menjati na~ini njenog razumevanja i predstavljanja. Ta pro{lost koju u svom iskustvu dele generacije savremenika nije udaljena „druga obala“ na koju se iskrcavaju arheolozi u potrazi za materijalnim tragovima negda{njeg `ivota ili pusta, nepoznata zemlja koju istoriografi nastoje da mapiraju i opi{u. Se}anje na nju je jo{ `ivo, tragovi i uticaj te pro{losti lako su uo~ljivi u savremenosti, a zadatak njenog razumevanja ne mo`e se otkloniti ~estim ponavljanjem poziva da se „okrenemo budu}nosti“. Prefiks „post“ u odre|enju „postkomunisti~ke“ savremenosti osim puke vremenske oznake, ne podrazu-

antropolo{kim. a tematski bile usmerene ka pra}enju procesa njihove „demokratske tranzicije“). Dok su brojni politi~ki nau~nici starije generacije – poznatiji pod imenom ’sovjetolozi’ koji su sami izabrali – ostali zauzeti reagovanjem na likovanje medija koji su portretisali krizu te profesije. U okviru ovih studija (koje su po~etno obuhvatale dr`ave biv{eg Sovjetskog Saveza. Njegov iznenadni nestanak sa istorijske scene suo~io je ~itavu armiju „sovjetologa“ ne samo sa gubitkom predmeta istra`ivanja2 ve} i sa ~injenicom da taj gubitak nisu uspeli da predvide. regionalne studije i primena novih metodolo{kih pristupa zajedni~kih istra`ivanjima drugih regiona. a debate o sovjetskom iskustvu koje je obele`ilo XX vek ne predstavljaju plod ispoljavanja uobi~ajene istoriografske znati`elje koja se zadovoljava istra`ivanjem pro{losti kao takve. sasvim u duhu Moderne. formulisanju novih istra`iva~kih programa „postsovjetskih studija“3. primetno su uticale ne samo na rast obima podataka ve} i na podizanje nivoa diskusija“ (Kotkin.. 1992: 774).) istra`ivanjem „evroazijskog podru~ja“ u kome se interes za nekada{nju sovjetsku „periferiju“ gotovo izjedna~io sa ranijim bavljenjem (ruskim) „centrom“. a s druge. ovaj neuspeh vodi uvidu o potrebi kriti~kog razmatranja i autoistorizacije same „sovjetologije“. S jedne strane. sociolo{kim. godine istakao jedan od „sovjetologa“: „Slave}i smrt komunizma. mla|i nau~nici su predvodili njenu impresivnu revitalizaciju.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI meva da je ono {to dolazi „posle“ slobodno od onoga {to je bilo „pre“. te samosvesno napu{tanje vere u mogu}nost radikalnog „reza“ kojim se uspostavlja apsolutno novi po~etak. Stoga se ~esto privla~nost komunisti~kog pokreta obja{njava njegovim obe}anjem radikalne realizacije te`nji i obe}anja Moderne. Za razliku od nekada{njeg politi~kog zna~aja koje su U tom pogledu. 1998: 385). u stvari. 2 Kako je to ve} 1992. ekonomskim. u~estvovala na sopstvenoj sahrani“ (Burawoy.. sebe razumevala kao stvaranje „Novog sveta“ i „Novog ~oveka“ koji nastaju na ru{evinama starog. postkomunisti~ka epoha ne sledi komunisti~ku koja je. istorijskim. Naprotiv. Multidisciplinarni karakter biv{e „sovjetologije“ zamenjen je (politikolo{kim.1 Zato bavljenje komunizmom nije zavr{ena akademska pri~a uprkos tome {to ta epoha pripada pro{losti. sovjetologija je. 1 11 . brojna post-stanja karakteri{u upravo heterogene konfiguracije (novih i starih) elemenata i konstitutivnih principa. Da tuma~enja sovjetske pro{losti imaju „budu}nost“ svedo~e debate koje se vode o teorijskim pretpostavkama i saznajnim dometima nepregledno obimne literature nastale tokom postojanja Sovjetskog Saveza. 3 „Nijedna grupa nije do{la pod udar kritike vi{e od politi~kih nau~nika koji su bili izlo`eni napadima zbog svog neuspeha da predvide kraj komunizma i Sovjetskog Saveza. ubrzo su izdvojene geografski u`e odre|ene oblasti istra`ivanja i jasnije su razgrani~eni razli~iti posebno-nau~ni pristupi. Intenzivna terenska istra`ivanja.

sada je Sovjetski Savez postao predmet istorije koja. Po{to su primarno usmereni ka problemima na~ina saznavanja i tuma~enja pro{losti. socijalno-politi~ke i ideolo{ke pretpostavke interpretacija i obja{njenja sovjetske epohe („komunizma“) u ameri~koj akademskoj istoriografiji. mo`e se re}i da je upravo ovaj gubitak politi~ke aktuelnosti bio cena za mogu}nost razvoja novog nau~nog usmerenja“ (Dûvid-Foks.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. pred nama tek stoji zadatak da se upustimo „u potpunije razumevanje onoga {ta je postoje}i socijalizam stvarno bio“ (Verderi. ti tekstovi su u `anrovskom smislu vi{e teorijsko-metodolo{ki. svedo~i neposredno o gubitku politi~kog interesa za tu temu.. konceptualni aparat i sopstvenu istoriju bavljenja epohom komunizma iz perspektive njenog kraja. od `ivotne va`nosti: „[ta dolazi posle njega“? Uverenje da se bez ponovnog kriti~kog preispitivanja sovjetske pro{losti nije mogu}e razumeti savremenost i budu}nost Rusije i drugih zemalja biv{eg sveta socijalizma dele autori tekstova koje objavljujemo u ovom broju ~asopisa. u skladu sa konstruktivisti~kim stanovi{tem i vladaju}im trendom (samo)istorizacije nau~nog znanja. te da iznova tematizuje teorijske paradigme. ve} prevashodno tematizuju saznajno-teorijske. nego istoriografski. ali je ne li{ava saznajno-teorijske va`nosti. Ali. sada kada je oslobo|eno od imperativa (pro et contra) ideolo{kog anga`mana. 2005: 23. biva uklju~ena u programe univerzitetskih katedri za ruske. u zavisnosti od teritorijalnog odre|enja podru~ja istra`ivanja. 4 . istoriografija sovjetskog perioda je u {irim krugovima ameri~kog dru{tva u velikoj meri izgubila svoju politi~ku aktuelnost i.. oni ne sadr`e klasi~ne istorijske naracije o doga|ajima iz pro{losti. okon~anjem Hladnog rata. 12 imale „studije (sovjetskog) komunizma“. Ovaj povratak teme „komunizma“ u „akademske vode“ (iz kojih je po~etkom Hladnog rata „izronila“ sovjetologija kao nauka o biv{em savezniku i novom neprijatelju „Slobodnog sveta“). naslednike te epohe. slovenske ili evroazijske studije. Tim pre {to bez tog razumevanja. prestala da izaziva nekada{nji dru{tveni odjek. istra`ivanje komunisti~ke pro{losti mo`e da se pozove na Hegelovu izreku prema kojoj „Minervina sova pole}e u sumrak“. Stoga je u pravu Ketrin Verderi kada isti~e da uprkos tome {to bi „~ovek mogao da pomisli da je posle uru{avanja sovjetskog sistema svako interesovanje za njega postalo suvi{no“. 25). 2000: 8). Stoga njihov ~italac ne}e saznati „kakva je (zaista) bila sovjetska stvarnost“.4 Naprotiv. Drugim re~ima. sledstveno tome. te{ko mo`emo odgovoriti na pitanje koje je za nas. Iako su u pitanju radovi istori~ara. kako ona to isti~e ve} u naslovu svoje knjige. autori ovde objavljenih tekstova te`i{te svojih istra`ivanja pomeraju sa narativne reprodukcije sovjetske pro{loAmeri~ki istori~ar Majkl Dejvid-Foks (Michael David-Fox) u tekstu pisanom za ruske ~itaoce nagla{ava: „Ironijom sudbine. ve} kako je ona u razli~itim periodima (re)produkovana pomo} istorijskog znanja i njegovih narativnih strategija.

Stoga su ovi radovi u istoj meri posve}eni sovjetskoj pro{losti koliko i ameri~koj istoriografiji koja je. 1895–1981. II 1946). finansiranjem istra`ivanja i pisanjem brojnih politikolo{kih studija o sovjetskom sistemu. Tako|e. pripadnici prvog talasa ruske emigracije koji su bili profesori ruske istorije na vode}im ameri~kim univerzitetima. pove}anjem broja doktoranata. 6 Pored slavnog ^er~ilovog govora „The Sinews of Peace“(Fulton. te`i agresivnom {irenju komunizma. M. kao i u njegovom radu objavljenom pod pseudonimom (X) 1947. Njen dominantni uticaj u svetskoj nau~noj zajednici (zasnovan na hegemoniji engleskog jezika. Yale University). sporovi o dometima i posledicama uticaja hladnoratovske ideologije na saznajnu vrednost radova prve generacije „sovjetologa“ nisu ni danas okon~ani. organizovanjem kurseva ruskog jezika. presudni impuls razvoju sovjetskih studija i istra`ivanja ruske istorije do{ao je posle Drugog svetskog rata iz sfere politike – ideolo{ko i vojno suparni{tvo dve supersile uticalo je da se jedna specijalisti~ko-akademska oblast istorijskog istra`ivanja pretvori u posebnu disciplinu od presudne va`nosti za ameri~ki establi{ment i {iru javnost. 2004: 237–259). usled ruskih nacionalnih karakteristika i marksisti~ke ideologije. izdavanjem specijalizovanih ~asopisa. Pajps. 1888–1959. 1900–1982. uprkos ~injenici da su na njen nastanak i razvoj veliki uticaj imali autori formirani u drugim kulturnim tradicijama. 1946). Mazura (A. zna~ajan uticaj na istoriju i dru{tvene nauke u Americi imale su nema~ke i (isto~no) evropske izbeglice koje su u SAD do{le nakon Hitlerovog osvajanja vlasti ili po~etkom rata. decenijama bila usredsre|ena na temu „komunizam“. Vernandskog (Vernandsky. ^injenicu da je u svom nastanku i razvoju (ameri~ka) „sovjetologija“ bila pod neposrednim uticajem politi~ke i ideolo{ke atmosfere Hladnog rata niko vi{e ne dovodi u pitanje. Columbia University).BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI sti („objekt-nivo“) ka „meta-nivou“ na kome problematizuju teorijske paradigme unutar kojih se ta pro{lost konstituisala kao predmet saznanja. Mazour. godine u ~asopisu Foreign Affairs. (O uticaju Amerikanaca poljskog porekla – B`e`inski. Karpovi~a (Karpovich. ideolo{kih i politi~kih okolnosti. te ukazuje na neophodnost ameri~ke politike aktivnog „obuzdavanja“ te ambicije (vid. Ipak. Harvard University). Ulam. Florinskog (M. polaze}i od promenljivih teorijskih. 13 . razvijenoj istra`iva~koj infrastrukturi i ogromnoj izdava~koj produkciji) te{ko mo`e biti doveden u pitanje. U njima Kenan upozorava ameri~ku administraciju i javnost da sovjetsko rukovodstvo. Missouri. 1887–1973. pre i neposredno posle Drugog svetskog rata. Florinsky. Lebedz – videti u: Nowak. Proces transformacije (ratnog) saveznika u novog (mirnodopskog) neprijatelja6 bio je pra}en {irenjem mre`e univerzitetskih katedri za rusku i sovjetsku istoriju. Kennan) iz Ameri~ke ambasade u Moskvi („The Long Telegram“. osnivanjem instituta. A. 1947: 566–582). Stanford University). G. 22. ova posleratna promena je najjasnije artikulisana u izve{taju D`ord`a Kenana (George F. March 5. poput: M. Kako to 5 Pre svega. Kennan.5 Ipak.

Arendt. godine. C. kao i debatu o saznajnim potencijalima „T-modela“ koje su vo|ene posle uru{avanja sovjetskog re`ima. Prema njihovoj oceni. C.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. gotovo ~itava prva posleratna generaciju ameri~kih istori~ara Sovjetskog Saveza delila je niz stavova izvedenih iz te paradigme. omogu}ila je identifikovanje njegovih karakteristika kao „totalitarnih“. 1907–1972): How Russia is Ruled (Harvard University Press. nije na odmet upozoriti na ~injenicu da su se brojni zagovornici tuma~enja ruske i sovjetske istorije u „totalitarnom klju~u“ (poput Ri~arda Pajsa i Martina Malije) me|usobno ~esto razlikovali. videti: Abbot Gleason. Identifikuju}i u bolj{evicima konspirativno organizovanu teroristi~ku grupu sa mesijanskom ideologijom oni su. Oktobarsku revoluciju smatrali „dr`avnim udarom“ i „izdajom“ demokratskih ideala Februarske revolucije iz 1905. uverenost u nemogu}nost reformisanja i radikalne promene sovjetskog sistema. teza o vladavini komunisti~ke manjine nad pasivnom ve}inom stanovni{tva koju masovnim terorom dr`i u poslu{nosti. 14 ~italac ovog izbora radova mo`e videti iz tekstova Martina Malije (Malia). sovjetski re`im koji je aktom politi~kog voluntarizma ro|en u ratnim okolnostima svoj opstanak zasnivao je samo na kombinovanju prakse dr`avnog terora i ideolo{ke indoktrinacije. 1953). 7 . 8 Vid. [ile Ficpatrik (Fitzpatrick) i Ronalda Sunija (Suny). Ostavljaju}i po strani izlaganje nastanka i razli~itih verzija teorija totalitarizma7. Dominacija politike u odnosu na sve sfere `ivota koja se ispoljavala u neograni~enoj diktaturi dr`avepartije nad „dru{tvom“ logi~no je vodila primatu politikolo{kog pristupa u analizama savremenosti8. knjigu M. a politi~ke istorije u interpretacijama Osim klasi~nih radova: H. te tuma~enje sovjetske istorije kao (razli~itim faktorima uslovljenog) skretanja sa glavnog (zapadnog) puta razvoja. The Origins of Totalitarianism (1951. kao i njihovi u~enici.). Friedrich and Z. ve}a zainteresovanost za istra`ivanje ideologije i politike nego za dru{tvene strukture i procese. na primer. a analogija sa fa{izmom i nacizmom. ti sporovi usresre|eni su na problem saznajne (ne)produktivnosti „totalitaristi~ke paradigme“ koja je do kraja {ezdesetih godina predstavljala dominantno teorijsko polazi{te za istra`ivanja sovjetske istorije i savremenosti. Totalitarianism. Friedrich (ed. U ovom poslednjem uverenju zagovornici paradigme totalitarizma sledili su svoje ruske profesore-emigrante koji su Oktobar smatrali tragi~nim prekidom evolucije ruskog dru{tva i dr`ave na putu njihovog pribli`avanja liberalnom politi~kom i ekonomskom „zapadnom modelu“. Ipak. Fren{oa (Merle Fainsod. srpski prevod – 1988). me|u kojima su najva`niji: nagla{avanje su{tinske dihotomije izme|u „slobodnog sveta“ i „komunizma“. Brzezinski. uprkos razlikama. Totalitarianism (1954). The Inner History of the Cold War (1995). Totalitarian Dictatorship and Autocracy (1956).

Videti i: Dûvid-Foks. Ukoliko. te kasnija politika popu{tanja napetosti („detant“) i „mirne koegzistencije“ dva sistema. obe generacije nisu bile slobodne od nasle|a ruske istoriografske tradicije: „totalitaristi“ su obrazovani pod uticajem liberalne ruske istoriografije. a cenzuru spolja. naj~e{}e je stavljaju}i pod navodnike. Te`e}i vi{e metodama socijalne istorije i koriste}i mnogo ve}u koli~inu sovjetskih izvora. ali su je na kraju prihvatili“ (Fitzpatick. David-Fox. ’deca’ su govorila o mogu}nosti – pa ~ak i socijalnoj nu`nosti – Revolucije. ’deca’ su je pisala ’odozdo’. 2000:11). 1995: 3). (2004) 10 Na po~etku negativna kvalifikacija novog pristupa kao „revizionisti~kog“ vremenom je prihva}ena kao neutralna ili ~ak pozitivna: „’Revizionizam’ u principu mo`e biti neutralna re~ za inovativni rad. uz sve razlike. (2001). ’deca’ su svoj sistem interpretacije gradila oko koncepta ’dru{tvenih snaga’. tako i neslaganje unutar profesionalnih krugova. U istoriji Sovjetskog Saveza ’revizionisti’ iz sedamdesetih godina prvo su nerado koristili tu re~. isti~e „revizija“ do tada uobi~ajenog tuma~enja komunizma i njegove istorije. dok su „Tamo gde su ’o~evi’ pisali istoriju ’odozgo’. Upravo usmerenost tada{nje istoriografije ka politi~kim doga|ajima. ali po mom iskustvu. revolucionarnih partija i socijal-demokrata“ (Dûvid-Foks. Tako|e. istaknutih li~nosti i ideologije (posebno u analizi revolucionarnog i sovjetskog perioda). idejama i li~nostima ~inila je op{tiji teorijski kontekst u koji se ova prva generacija istori~ara Sovjetskog Saveza sa svojom paradigmom totalitarizma potpuno uklapala. godine. te stoga na sebe navla~e kako osudu. Ako je neodvojivi deo pogleda na svet ’o~eva’ bilo podrazumevano akcentiranje alternativa koje su stajale pred Rusijom i bolj{evizmom 1917. a na „decu“ kulturna i politi~ka pobuna mladih (1968)11. ova grupa opravdano je tvrdila da se staljinizam ne mo`e obja{njavati samo prinudom i latila se da poka`e kako je mnogo ljudi prihvatalo vrednosti i ideale Staljinove revolucije“ (Kotkin. 2007: 79). 9 15 . te se na taj na~in (sa negativnom ili pozitivnom vrednosnom konotacijom). to je obi~no pe`orativna oznaka – re~ se koristi kao oznaka za one koji osporavaju konvencionalnu mudrost. kao u romanu Turgenjeva.9 Kriti~ki stav prema prethodnicima vidljiv je ve} iz ~injenice da se od kraja {ezdesetih godina pro{log veka novi pristup istoriji Sovjetskog Saveza naziva „revizionizmom“. ovu prvu generaciju istori~ara Sovjetskog Saveza nazovemo „o~evima-osniva~ima“ onda. uklju~uju}i i neke arhivske materijale. narednu generaciju mo`emo smatrati „decom“ koja sopstveni teorijski i politi~ki identitet grade u protivstavu spram svojih „roditelja“. nagla{avaju}i me|usobni uticaj naroda. 11„Istori~ari ove generacije (okupljeni oko [ile Ficpatrik) sazrevali su tokom Vijetnamskog rata i unutra{njih politi~kih sporova koji su uzdrmali ameri~ko ose}anje samozadovoljstva i superiornosti iz perioda posle Drugog svetskog rata. teorijska stanovi{ta obe generacije bila su pod sna`nim uticajem socijalno-politi~kog konteksta u kome su delovale – na „o~eve“ formativno je uticao Hladni rat.10 Ipak. slede}i Dejvida-Foksa (David-Fox). Ako su ’o~evi’ isticali odlu~uju}u ulogu politike.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI sovjetske pro{losti.

sovjetski re`im imao je sna`nu podr{ku masa.12 Ovi razli~iti uticaji najjasnije su se ispoljavali u stavovima prema samoj Revoluciji. Za razumevanje teorijsko-metodolo{kih stavova revizionista (njihovog „meta-narativa“) od su{tinske va`nosti je pomeranje fokusa istorijskog istra`ivanja sa sfere politike na „dru{tvo“. Ako sada ostavimo po strani razli~ite verzije „neomarksizma“. tj. tokom bolj{evi~ke vladavine izvr{ena je ubrzana modernizacija tradicionalnog selja~kog dru{tva. po cenu velikih `rtava i napora. tj. Lenjinova i Staljinova vladavina su{tinski su se razlikovale. Ali. 12 . vodi ostvarenju kompleksnog – industrijalizovanog. kao i u pogledu na svet dve generacije. a ne teorijsko-metodolo{ke razlike spram rekonstrukcije sovjetske pro{losti iz perspektive totalitarne paradigme. Ova (pojednostavljena) karakterizacija revizionisti~kog narativa nagla{ava njegove sadr`inske. njegov identitet je bio utemeljen na projektu Jedan od mogu}ih na~ina ~itanja spora „totalitarista“ i „revizionista“ bio bi usmeren ka njegovom situiranju u kontekstu ruske emigracije. opravdavali o~ekivanje budu}eg procesa „konvergencije“ kapitalisti~kog i socijalisti~kog sistema ili. tj. urbanizovanog. s jedne strane. iz „dru{tvene baze“. kasnije i generacijski nehomogeni (uprkos po~etnoj dominaciji mla|ih istori~ara. daje rezultate koji su. ka tematizovanju tog spora kao nastavka debata izme|u liberalnih istori~ara (kadeta) i njihovih revolucionarnih oponenata (menj{evika i esera) u emigraciji. a ne „dr`avni udar“. Ideolo{ki razli~iti. Razli~ite verzije teorija modernizacije omogu}avale su tuma~enje socijalizma kao alternativnog. obrazovanog – modernog dru{tva. nezavisno od ideolo{ko-politi~kih razlika izme|u pripadnika „revizionisti~kog pokreta“. sedamdesetih i osamdesetih godina izgledalo je da „socijalisti~ka modernizacija“. onda u teorijama modernizacije mo`emo identifikovati klju~ni element revizionisti~ke paradigme. „nekapitalisti~kog puta razvoja“ koji.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. mobilnog. marksisti~ki re~eno. brojne `rtve re`ima bile su plod „ekscesa“ ili (staljinisti~kog) „skretanja“ sa izvornog kursa na koji se sovjetsko dru{tvo mo`e vratiti putem politi~ke demokratizacije i ekonomskim reformama. 16 „revizionisti“ inspiraciju nalazili u radovima ruske emigracije ~iji su ~lanovi pripadali pora`enim frakcijama levice. Za ve}inu „revizionista“ Oktobar je bio socijalna revolucija. u krajnjoj liniji. Iz te perspektive. nov pristup su prihvatili i pripadnici starije generacije. sa politi~ke na socijalnu istoriju. s druge (sa stanovi{ta neomarksizma) budili nadu u ostvarenje jednog boljeg „socijalizma sa ljudskim likom“. poput Mo{e Levina /Lewine/ i Roberta Takera /Tucker/) – „revizionisti“ su prevashodno istori~ari dru{tva koji nastoje da ga razumeju „odozdo“. Ovaj op{ti trend od politi~ke ka socijalnoj istoriji u istoriografiji sedamdesetih godina pretpostavljao je prihvatanje neke op{tije socijalne teorije i kategorijalnog aparata kojima se opisuju i obja{njavaju dru{tvene strukture i procesi.

Na njenu pojavu nije toliko uticalo otkri}e nekih potpuno novih i nepoznatih ~injenica u sovjetskim arhivima (mada su novodostupni izvori u znatnoj meri pro{irili tematski opseg istra`iva~kog rada). 13 14 17 . Decenijama polemi~ki sukobljene. Paradoksalno. Navedena hegelijanska shema „teze“ i „antiteze“ u interpretaciji stavova generacija „o~eva“ i „dece“ u sovjetskim studijama. totalitarna i revizionisti~ka paradigma su u izvesnom smislu bili „konceptualni blizanci“ – „U svom odbijanju totalitaristi~ke ’teze’ revizionisti~ka ’antiteza’ usvojila je logiku svog totalitarnog oca: revizionisti su zamenili primat ideologije i politike. ve} da se govori kako su dosadni jer su ve} svi upoznati sa njima“ (Fitzpatrick. Ali. „prevazilaze}i“ ih i ~uvaju}i njihove „momente istine“. a „revizionisti“ – teorijsku. podsti~e o~ekivanje „sinteze“ koja bi.14 U obe ocene sadr`an je deo istine: uru{avanjem sovjetskog komunizma potvr|ena je teza o nemogu}nosti njegovog reformisanja. krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih godina stasala je nova generacija – „generacija unuka“ – koja je iz druga~ije dru{tvene i teorijske perspektive tematizovala sovjetsku pro{lost. Cohen (2004). obe strane su posle 1991. Kao u staroj {ali. Videti argumentaciju u ovde objavljenim tekstovima Martina Malije i [ile Ficpatrik. Kako to isti~e jedna ruska istori~arka: „Tre}e pokoljenje u{lo je u nauku krajem 80-ih i po~etkom 90-ih godina kada je u prvi Vid. Koena/Stephen Cohen/)13. koliko teorijske promene u samoj istoriografiji koje se obi~no ozna~avaju sintagmom „kulturnog“ ili „jezi~kog obrta“. nestanak Sovjetskog Saveza istori~arima starije generacije poslu`io je kao kona~na potvrda ispravnosti „totalitarne paradigme“.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI socijalne istorije koja istra`ivanju dru{tvenih grupa i procesa daje primat u odnosu na politi~ke aktere i ideolo{ka pitanja. ostali verni traganju za „propu{tenim {ansama“ za reformu realno postoje}eg socijalizma. Ipak. 2004: 101). Ficpatrikova u jednom drugom radu isti~e: „U okviru istra`ivanja sovjetske istorije na Zapadu je do{lo do promene paradigmi: antitotalitaristi~ki pristup ’odozdo’ postao je sada dominantna paradigma. dok je pristup istra`iva~a otvorenim arhivima potkrepljivao predstavu o kompleksnosti sovjetskog dru{tva i istorije koju je nemogu}e redukovati na tezu o svemo}i dr`ave i politike. faza „sinteze“ bila je zadatak slede}e generacije istori~ara za koju su ideolo{ke strasti koje su pothranjivale sukobe „totalitarista“ i „revizionista“ bile stvar pro{losti. dok su malobrojni (poput S. ukinula jednostranosti politi~ke i socijalne istorije. primatom ’dru{tvenih snaga’“ (David-Fox. Uprkos popularnosti „totalitarne paradigme“ u Rusiji i biv{im socijalisti~kim zemljama. a ve}ina „revizionista“ pristupila je „reviziji“ sopstvenih teorija. Re~ju. do{lo je vreme da se prestane govoriti kako su revizionisti~ki argumenti pogre{ni. 2007: 87). godine proglasile sopstvenu pobedu: „totalitaristi“ – politi~ku. kako isti~e Dejvid-Foks.

ono {to je nastalo kao rezultat. . Oni se zala`u za pogled sa strane“ (Bolú{akova. 2001. 1993: 339). Nema sumnje da bi kona~an rezultat rada bio mnogo bolji da on 1984. 2007: 10). obnova ’savremene intelektualne tematike’ pod uticajem op{tijeg obrta u istorijskoj nauci ka humanitarnom znanju. treba imati u vidu da je najzna~ajnije delo nove „post-revizionisti~ke“ generacije istori~ara Sovjetskog Saveza – Kotkinova (Kotkin) knjiga Magnetna planina (Magnetic Mountain). Ali. godine nije umro. shvatanja „mo}i“ i „disciplinovanja“. Za generaciju unuka koja se formirala posle okon~anja ideolo{kog suprotstavljanja dve dr`ave karakteristi~an je kriti~ki odnos prema pristupima prethodnih generacija. njegove „arheologije“ i „genealogije“ znanja. Evropeñskiñ universitet v Sankt-Peterburge: Letniñ sad. ve} kao mehanizam dominacije. ve} monarhijski sistem rane moderne Evrope koji je ustupio svoje mesto obmanjivim slobodama moderne ere“ (Engelstein. i 1983. od 1950. posve}ujem uspomeni na njega“ (Kotkin. 18 plan istorijskih istra`ivanja do{la nova kulturna istorija. tako i u samoj Rusiji. kao ni u tematizaciju pitanja da li istori~ari razumeju „pravog“ Fukoa i koliko je uop{te njegova teorija primenjiva na rusku istoriju16. godine.17 Tema ove knjige je izgradnja i razvoj sovjetskog industrijskog grada Magnitogorska (Magnitogorsk) koji je Kotkinu poslu`io kao primer (case study) za 15 Teorijski predmet Fukoovog interesovanja i kritike je moderna liberalna epoha. kao i polemi~ki rad Svetlane Bojm. 17 Prema Kotkinu: „Ideja da se upustim u istra`ivanje mikro-nivoa vlasti na primeru staljinizma kristalisala se u razgovoru s pokojnim Mi{elom Fukoom koga sam sreo u Berkliju gde je predavao 1982. posve}ena upravo Mi{elu Fukou. agent i objekt discipline koju dru{tvo primenjuje na sebe samo… ’Velika tiranija’ koja je interesovala Fukoa nije bila moderna ’policijska dr`ava’ nacisti~ke Nema~ke ili sovjetske Rusije. bio ~lan KPF. Iako se nikada nije ozbiljnije bavio ruskom istorijom i komunizmom15. Ne ulaze}i ovde u njihov prikaz. a ne komunizam: „Glavni pravac Fukoove kriti~ke energije bio je usmeren ka identifikovanju ’malih’ tiranija nastalih bur`oaskim poretkom koji je smenio ’velike’ tiranije Starog re`ima obe}avaju}i gra|anske slobode. O recepciji Fukoove analize diskursa. Mi{el Fuko (Michel Foucault) je svojim filozofskim analizama diskursa izvr{io presudan uticaj na formiranje ove nove generacije istori~ara Rusije i Sovjetskog Saveza. O. On je tvrdio da fundamentalna dru{tvena kategorija koja je centralna za bur`oasku politi~ku zajednicu – autonomna individua – ne funkcioni{e kao uslov slobode i sre}e. 16 O tome videti ovde objavljen pregledni tekst Lore Engel{tajn. te same kategorije sopstva“ (Self) vo|ene su brojne debate kako me|u zapadnim istori~arima. Teorijska nezainteresovanost za problem komunizma ne zna~i da Fuko svojim politi~kim istupima nije bio na strani kriti~ara sovjetskog re`ima. 1995: xix).tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Harhordina). do 1953. godine. O recepciji Fukoa u Rusiji videti zbornik Mi{elú Fuko i Rossið (Pod red. kao i izgra|eni interes za politi~ke aspekte dru{tvenog `ivota. kao {to se njome ne negira na ~injenica da je on sam kratko vreme.

pre`iveli radnici u Magnitogorsku jo{ govore jezikom koji su oni i njihovi savremenici koristili u memoarima iz tridesetih godina. prihvatali pod pretnjom golog terora i prinude.19 Stoga je bolj{evi~ki „totalitarizam“ bio posebne vrste – on je u velikoj meri po~ivao na aktivnoj participaciji gra|ana. obja{njava snagu staljinizma. te je Kotkin reafirmisao staru tezu o primarnoj va`nosti ideologije za razumevanje istorije Sovjetskog Saveza. tj. a ne na njihovom pasivnom pokoravanju i strahu. dugom istorijom ruskog autoritarizma. a sa njome i njihovo razumevanje socijalizma koji je oli~avao Sovjetski Savez i njihova lojalnost prema njemu“ Kotkin. 19 . Ovaj suptilni mehanizam vlasti. u okolnostima revolucionarnog krsta{kog rata. nasuprot totalitaristi~koj paradigmi i njenoj revizionisti~koj kritici. ve} usvajanjem vladaju}eg diskursa – u~e}i da „govore po bolj{evi~ki“. iskustvom Gra|anskog rata. Ipak. konstituisanja sfere privatnosti. 1995: 238). Ako je igde postojao slu~aj gde je iznad svega bio va`an diskurs. Ako su „revizionisti“ sli~nu tezu obrazlagali kategorijama „interesa“ i „socijalne pokretljivosti“. Sovjetski Savez se u pri~i o dr`avi dru{tvene brige (welfare state) mo`e pojaviti kao standard ~iji je neo~ekivani uspeh izazvao ostatak sveta na odgovor“ (Kotkin. ve} je definisana kao poku{aj artikulacije jednog alternativnog oblika moderniteta koji je uticao i na socijalnu transformaciju samog Zapada. da interiorizuju vrednosti artikulisane u tom jeziku.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI razvijanje teze o staljinizmu kao (posebnoj) „civilizaciji“. Lenjinovom jednostrano{}u ili Staljinovim zlom). ova civilizacijska osobenost staljinizma u Magnetnoj planini nije okarakterisana kao jednozna~no negativa („antimoderna“). razli~itih strategija pre`ivljavanja i osmi{ljavanja sveta u kategorijama usvojenog jezika komunisti~ke ideologije. onda je to bilo u jezi~koj artikulaciji dru{tvenog identiteta u vreme Staljinove vladavine.18 Ideolo{ko uverenje bolj{evika da komunizam zaista predstavlja superiorni oblik modernosti bilo je od presudne va`nosti za stvaranje i opstanak sovjetskog re`ima (oli~enog u izgradnji Magnitogorska kao simbola socijalisti~ke industrijalizacije i napretka). nasuprot totalitarnom modelu obja{njenja. posle „kulturnog obrta“ u prvi plan istaknute su razli~ite „diskurzivne prakse“ i njihovo ispoljavanje u ravni svakodnevnog `ivota – usvajanja i „igranja“ socijalnih i identitetskih „uloga“. Za razliku od autora iz prve generacije istori~ara (me|u kojima je Martin Malija bio jedan od Kotkinovih u~itelja). politi~ko zna~enje re~i koje se govore. Na taj na~in. marksisti~kom ideologijom. sovjetski gra|ani ovo uverenje nisu. tj. novi pristup predstavljao je poku{aj da se pomo}u ka18 „Umesto da bude smatran patolo{kim slu~ajem (devijacijom od evropskih normi koja je uslovljena zaostalo{}u ili agrarnom strukturom. 1995: 21). strahu u istoj meri kao i ponosu. Pedeset godina kasnije. krajem osamdesetih njihova predstava o kapitalizmu je radikalno promenjena. Pre svega. Ipak. prema njegovom mi{ljenju. on je u~io svakoga kako da se identifikuje i govori u prihvatljivim terminima. 19 „@ivot u Magnitogorsku ljude je u~io kako cinizmu tako i radnom entuzijazmu.

i „samokritika“. ubrzo je formulisan problem konceptualizacije drugog pola te veze – pojedinca („staljinisti~kog subjekta“) ~iji se „obi~an `ivot“ odvijao u „neobi~nim“. izaziva reakcije poput one koju formuli{e Svetlana Bojm u polemi~kom osvrtu na Helbekov tekst. Nasuprot tome. . Kotkinovu sklonost da pitanje intimnog (ne)verovanja stanovnika Magnitogorska u jezik kojim govore ostavi po strani kao za istori~ara nere{ivi problem. prema mi{ljenju najmla|e generacije istori~ara bolj{evizma. Prema njihovom mi{ljenju. upravo rekonstrukciju „sovjetske subjektivnosti“. 1996: 459). Dok je ideolo{ko-politi~ka strana ove veze decenijama bila tematizovana. Igal Halfin i Johan Helbek (Halfin and Hellbeck. „~ini se da granice koje Kotkin povla~i izme|u javnog i privatnog. Ipak. revolucionarnim vremenima. pisama (ne)zvani~nih autobiografija. lako gube iz vida da su „diskurzivne prakse“ tridesetih godina zna~ile kretanje po tankoj i pomeraju}oj liniji `ivota i smrti. obiman materijal slu`benih i privatnih arhiva omogu}io nam je. 1996)20. Osvetljavaju}i razli~ite strategije i tehnike konstituisanja subjektivnosti u dru{tvenom i politi~kom miljeu epohe staljinizma. Tematizuju}i „subjektivnost“ noviji radovi metodolo{ki polaze od kritike koncepta aistorijskog.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Koconis (Y. Stoga ne ~udi {to ovo „rastvaranje“ individualiteta (sopstva) kojim se on svodi na socijalni konstrukt. njihovi zaklju~ci ukazuju na „ljudsko lice“ re`ima ~iji je „univerzum govora“ predstavljao istinski horizont smisla velike ve}ine njegovih podanika. unutra{njeg sveta `ivota „sovjetskog ~oveka“ (Homo sovieticus). ubrzo su kritikovali njegovi studenti sa seminara na Univerzitetu Kolumbija. samosvesnog i interesno orijentisanog (liberalnog) „subjekta“ koji se re|e herojski oprao. Kotkinov seminar su poha|ali i drugi istaknuti pripadnici najmla|e generacije istori~ara Sovjetskog Saveza – Holkvist (P. Daleko od „sinteze“ shva}ene u pomenutom hegelijanskom smislu – samosvesno prihvataju}i postmodernisti~ko insistiranje na fragmentarnosti i kontradiktornosti – radovi najmla|e generacije istori~ara sovjetske pro{losti 20 Pored Halfina i Helbeka. Weiner). istori~ari sovjetske subjektivnosti iz perspektive univerzitetskog kampusa. jer on veruje da se ume}e ’govorenja bolj{evi~ki’ bilo ograni~eno na javnu sferu“ (Halfin and Hellbeck. a ~e{}e konformisti~ki prilago|avao diktatu totalitarne „dr`ave“. Skloni da doslovno shvataju jezik dnevni~kih zapisa. njihovim istra`ivanjima otvorena su ~itava nova podru~ja koja su bila izvan fokusa totalitarne i modernizacijske paradigme. 20 tegorije „diskursa“ uspostavi veza izme|u strategije „dr`ave“ (visoke politike i ideolo{ke doktrine) i taktike `ivotne svakodnevice (habitat) „malog ~oveka“. Holquist). tj. dr`ave i subjekta nedovoljno uzimaju u obzir razmatranje kako su savremenici iskustveno do`ivljavali staljinizam. Kotsonis) i Vajner (A.

Nikada nije rekao {ta zapravo ho}e. @anrovski. S obzirom na to da Kotkin nije preveden. prou~avanju religijskih tradicija i grupa tokom sovjetske ere itd. To je na{a `uta podmornica. rodnim studijama i istra`ivanjima istorije marginalnih grupa. 2005: 106). Halfinov i Helbekov kriti~ki prikaz Kotkinove knjige bio bi bolji izbor. Staljin je posve hermeti~an. problemima (dis)kontinuiteta ruske istorije. Posao biranja tekstova pri pravljenju tematskih zbornika prire|iva~a suo~ava sa nizom te{ko}a. „Revizionisti“ su predstavljeni tekstovima [ile Ficpatrik i Ronalda Sunija po{to su to dvoje istori~ara skloni teorijskoj samorefleksiji. pa i kriti~koj reinterpretaciji sopstvenih stanovi{ta. ali sam smatrao da bi to bilo neopravdano bez objavljivanja bar jednog poglavlja iz te knjige. – onda se polazna teza o toj budu}nosti mo`e smatrati dovoljno potvr|enom. a problemska usmerenost ka teorijsko-metodolo{kim aspektima interpretacije sovjetske pro{losti u radovima tri generacije ameri~kih istori~ara Sovjetskog Saveza uslovila je suo~avanje sa pitanjem reprezentativnosti njihovih predstavnika. Rusi vole zagonetke. Iako na prvi pogled mo`e izgledati kao posledica inercije akademskog rada. ni ovaj temat i njegov pririre|iva~ ne predstavljaju izuzetak od tog pravila. ograni~io sam svoj izbor na tekst Martina Malije koji u okviru te tradicije zauzima posebno.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI potvr|uju da je ona „neispri~ana pri~a“ pred kojom je „budu}nost“. ali uticajno mesto. Tekst Lore Engel{tajn uvr{}en je pre svega jer je pisan kao pregledni ~lanak koji ~itaocu daje prikaz teorijskih debata i bibliografske upute neophodne za razumevanje „kulturnog obrta“ u savremenoj istoriografiji. Staljin im je dobrano zagonetnuo jednu. konceptima imperije u ruskoj i sovjetskoj verziji. Podsmehnuo se svima i umro neodgonetnut“ (Jerofejev. Kako je to formulisao ruski knji`evnik Viktor Jerofejev: „Staljin je tvorac magijskog totalitarizma. bavljenje sovjetskom pro{lo{}u ipak u sebi skriva element ~u|enja nad jednom epohom koja ostaje zagonetna. Ogromna koli~ina literature o sovjetskoj pro{losti ote`avala je pravljenje izbora. rad Johana Helbeka vi{e je posve}en demonstraciji sopstvenog teorijskog stanovi{ta na istoriografskom materijalu nego metodolo{kim raspravama s drugim {kolama mi{ljenja. prisiljava ga na brojne kompromise i prihvatanje „manje lo{ih“ re{enja. Smatraju}i koncepciju „totalitarizma“ dovoljno poznatom. studijama nacionalnosti. zaliven kao podmornica. Ako se ovde skicirana slika debata o tuma~enju sovjetske pro{losti pro{iri uvidom u rasprave koje se vode u drugim tematskim pravcima – na primer. Helbekov * * * 21 . Za razliku od drugih tekstova. Izbor tekstova koji slede predstavlja mali doprinos podse}anju na tu zagonetnost koja jo{ tra`i svoju „odgonetku“. Ranije zami{ljen i planiran u znatno ve}em obimu.

ali su njeni delovi {tampani u vode}im ameri~kim novinama. studirao je i doktorirao na Harvardu. Rjazanovskog (Riasanovsky). Raeva (Raeff). 119. Tada{nja dominacija „revizionisti~kog pristupa“ Ruskoj revoluciji u ameri~koj sovjetologiji uticala je na neobjavljivanje ove knjige na engleskom jeziku. S obzirom na to da objavljeni tekstovi ve} sadr`e brojne bibliografske upute. 22 rad o autobiografskim tekstovima Staljinove ere izabran je kao tekst koji reprezentuje na~in rada „generacije unuka“. Biografsko-bibliografski podaci o autorima izabranih tekstova nemaju za cilj njihovo detaljnije predstavljanje. dok je izvan akademskih krugova bio poznat po brojnim radovima u kojima je tokom osamdesetih i devedesetih godina komentarisao politi~ka zbivanja u Sovjetskom Savezu i Poljskoj. odustao sam od pravljenja dodatne bibliografije koja bi znatno uve}ala obim ovog temata. poput Pajpsa (Pipes). godine u porodici koja nije imala „ruske korene“. ovde je objavljen tekst Svetlane Bojm za koju. Studijom „To the Stalin Mausoleum“ izazvao je burnu debatu u ameri~koj javnosti naklonjenoj Gorba~ovu jer je. 1812–1855. Hejmsona (Haimson). potpisana pseudonimom „Z“. 22 Studija. 21 Martin Malija (Martin Edward Malia) .22 Posle sloma Sovjetskog Saveza objavio je knjigu The Soviet Tragedy: A History of Socialism in Malijina pariska predavanja o Ruskoj revoluciji objavljena su 1980. kod profesora Majkla Karpovi~a (Karpovich). Harvard University Press. formulisao kriti~ki stav prema politici „perestrojke“ i predvideo njen neuspeh. Iako radove o „sovjetskoj subjektivnosti“ kriti~ki komentari{u istori~ari koji pripadaju razli~itim generacijama i teorijskim tradicijama. polaze}i od teze o nemogu}nosti reformisanja sovjetskog socijalizma. Malija pripada prvoj generaciji „o~eva osniva~a“ ruskih i sovjetskih studija koja je svoju akademsku karijeru po~injala neposredno posle Drugog svetskog rata kada u Americi raste interesovanje za prou~avanje Sovjetskog Saveza. Zajedno s budu}im vode}im autoritetima za rusku i sovjetsku istoriju. a njegova doktorska teza o Hercenu (Alexander Herzen and the Birth of Russian Socialism. godine na francuskom jeziku: Comprendre la révolution russe (Seuil. No. ve} su ovde izlo`eni u funkciji olak{avanja recepcije njihovih radova. u ~asopisu Daedalus (Vol.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. „sovjetska subjektivnost“ ne predstavlja samo teorijski koncept ve} i `ivotno iskustvo. Paris). Do penzionisanja 1991. Ro|en je 1924. 1: 295–344). Tredgolda (Traedgold). 1961) smatra se danas klasi~nim delom o ruskoj intelektualnoj istoriji XIX veka. godine Malija je predavao rusku istoriju na Berkliju (Berkeley) i u Parizu (École des Hautes Études en Sciences Sociales)21. objavljena je 1990.

u odnosu na „totalitarizam“ jasno kriti~ki profilisanog („revizionisti~kog“) toka anglosaksonskih sovjetskih studija. „Nacizam – Komunizam: skica za pore|enje“. 1415–1991)“. Beograd: Beogradski krug. Dubil i G. Doma}oj ~itala~koj publici dostupan je samo jedan Malijin rad u prevodu na srpski jezik – njegov prilog debati o odnosu komunizma i nacizma („Judging Nazism and Communism“. Meklina (McLean). Nav. 1999). Le Gofa (Le Goff) Mihnika (Michnik). 23 [ila Ficpatrik (Sheila Fitzpatrick) [ila Ficpatrik je najistaknutiji predstavnik drugog. delo. The National Interest. Pirumove (Pirumova). priloge u ovom zborniku objavili su autori poput Turena (Touraine). godine: The Cultural Gradient: The Transmission of Ideas in Europe. 2006). svodi se na odbacivanje zapadnih esencijalisti~kih predstava o radikalnoj „drugosti“ Rusije formiranih tokom tri veka njihove zajedni~ke istorije. Njegova obnova „totalitaristi~ke paradigme“ u tuma~enju socijalizma kao „ideokratskog re`ima“ predstavlja deo op{tijeg projekta interpretacije ruske istorije koju je Malija izlo`io u knjizi Russia Under Western Eyes: From the Bronze Horseman to the Lenin Mausoleum (Harvard University Press. Naime. te biv{i Malijini studenti. Moralni pristupi praksama genocida (priredili H. 23 . 25 Videti: Martin Malia. posle Malijine smrti (19. Prire|iva~ rukopisa promenio je naslov iskoristiv{i Marksovu sintagmu o revolucijama kao „lokomotivama istorije“. njegov nedovr{eni rukopis o „Zapadnom revolucionarnom procesu. Malijino shvatanje jedinstva ruskog i zapadnog istorijskog razvoja utemeljeno je na njegovom shvatanju novovekovnog koncepta revolucije koji je on tematizovao u posthumno objavljenoj knjizi History’s Locomotives: Revolutions and the Making of the Modern World (Yale University Press. 24 Pored urednika. 2005: 13–42 (prevod Miroslav Zdovc). Valickog (Walicki). sada profesori na ameri~kim univerzitetskim katedrama za rusku istoriju. godine u Melburnu Radni naslov Malijinog rukopisa bio je: „The Pattern and Escalation of Western Revolution: From the Hussites to Bolsheviks.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Russia (1994) u kojoj je formulisao svoje razumevanje toka i dinamike „sovjetskog eksperimenta“. novembar 2004). 1789–1991 (Edited by Catherine Evtuhov and Stephen Kotkin)24. Ro|ena je 1941. Mockin)25. Osnovna teza ove obimne i sjajno napisane knjige posve}ene razmatranju „ve~nog problema“ odnosa Rusije i Evrope. Fall. 1415–1991“ priredio je za {tampu i objavio Tenrens Ejmons (Terence Emmons)23. 2002) koji je objavljen u zborniku radova: Manje zlo. Na vrednost i va`nost Malijinog opusa za razvoj ruskih i isto~noevropskih studija skrenuli su pa`nju njegovi u~enici i prijatelji prilozima u njemu posve}enom zborniku 2003. Rjazanovskog (Riasanovsky).

zajedno sa Mo{e Leviniom (Moshe Lewin). 2002). godine smatra se jednim od prelomnih doga|aja u formulisanju novog pristupa prema kojem Revoluciju treba tuma~iti „odozdo“. a poslednjih godina. Soviet Organization of Education and the Arts under Lunacharsky. a studirala je i doktorirala na Oksfordu 1969. mobilnosti i kulturne promene. Oxford University Press. Cambridge University press. pod uticajem „kulturnog obrta“. Konferencija o sovjetskoj „kulturnoj revoluciji“ koju je organizovala na Univerzitetu Kolumbija (Columbia University) 1974.26 Na njeno intelektualno formiranje u smeru suprotnom od prethodno dominantnog hladnoratovskog pogleda na svet uticali su njen otac Brajan Ficpatrik (Brian Fitzpatrick). Cultural Revolution in Russia.). U uvodu Zborika Ficpatrikova nagla{ava: „Umesto da se koncentri{emo isklju~ivo na temu intervencije Partije u kulturu ({to je glavna tema prethodnih zapadnih studija). 8. njeno istra`iva~ko interesovanje se pomera prema istra`ivanjima problemima identiteta (vid. kao i politi~ka i kulturna atmosfera {ezdesetih godina. Everyday Stalinism: Ordinary Life in Extraordinary Times: Soviet Russia in the 1930s (Oxford University Press. 27 Ficpatrikova je najavila objavljivanje autobiografske knjige ~iji je radni naslov My Father’s Daughter (videti: „An Interview with Sheila Fitzpatrick“. No. 1982. p. Vol. Osim navedenih monografija. delo. 1978. novinar i istori~ar. Princeton University Press. 2005). 3. Summer 2007: 479). 1992). 2007) koji je stekao ugled klasi~nog priru~nika. 1994. Ficpatrikova je autorka sinteti~kog pregleda istorije Ruske revolucije (The Russian Revolution. istra`ili smo {ta se de{avalo unutar oblasti kulture i te`ili da to pove`emo sa savremenim dru{tvenim i politi~kim promenama.27 Ranih sedamdesetih Ficpatrikova je pre{la u SAD gde je u akademskim krugovima ubrzo. 4). uklju~uju}i i pokret za uzdizanje (vydvizhenie) radni{tva u redove inteligencije“ (Nav. Kritika: Explorations in Russian and Eurasian History.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 28 Videti Zbornik radova s konferencije: Sheila Fitzpatrick (ed. u kategorijama socijalne participacije. . a ne samo kao „odozgo“ nametnuti politi~ki projekat. stekla status rodona~elnika „revizionisti~ke {kole“ u ameri~kim sovjetskim studijama. levi~arski aktivista. Njen interes za socijalnu istoriju i rekonstrukciju svakodnevnog `ivota u Sovjetskom Savezu izra`en je u knjigama: Stalin’s Peasants: Resistance and Survival in the Russian Village after Collectivization (Oxford University Press. The Cultural Front: Power and Culture in Revolutionary Russia (Cornell University Press. godine radom o Luna~arskom i Komesarijatu prosvete. 1921–1932 (Cambridge University Press1979). 1994). 1999).28 Ove teme Ficpatrikova je kasnije detaljno obradila u monografijama: Education and Social Mobility in the Soviet Union. 1928–1931. Tear off the Masks! Identity and Imposture in Twentieth-Century Russia. 24 (Australija). Bloomington: Indiana University Press. 1970 (paper. Ficpatrikova je urednica brojnih 26 Videti: The Commissariat of Enlightenment.

te objavio niz knjiga o istoriji Jermenije i Gruzije: Armenia in the Twentieth Century (Scholars Press. Princeton University Press. 1983). 1999). 1993). Suni je profesor emeritus odeljenja za politi~ke nauke Univerzitetu u ^ikagu (University of Chicago) i profesor socijalne i politi~ke istorije na Univerzitetu u Mi~igenu (University of Michigan). 1917–1918: Class and Nationality in the Russian Revolution. The Making of the Georgian Nation (Indiana University Press. and the Successor States in the Twentieth Century (Oxford University Press. Eley. kao i njena sklonost da problematizuje sopstveno delo u kontekstu razvoja discipline – sve to ~ini Ficpatrikovu najpoznatijom i najuticajnijom aktivnom istori~arkom Sovjetskog Saveza. and the Collapse of the Soviet Union (Stanford University Press. Posle raspada Sovjetskog Saveza napisao je sinteti~ki prikaz sovjetske istorije – The Structure of Soviet History: Russia. Beyond Totalitarianism: Stalinism and Nazism Compared (with M. Gellately. Looking Toward Ararat: Armenia in Modern History (Indiana University Press.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI zbornika radova od kojih su najzna~ajniji: Accusatory Practices: Denunciation in Modern European History. Stalinism: New Directions. 1998). A State of Nations: Empire and Nation-making in the Age of Lenin and Sta- 25 Ronald Suni (Ronald Grigor Suny) . 1993). Oxford University Press. University of Michigan Press. akademske po~asti i uticaj na mla|e generacije istori~ara. 2000). Slezkine. 2009). Intellectuals and the Articulation of the Nation (with M. Ro|en je 1940. 1988. 1996). Kennedy. 1789–1989 (with R. Doktorirao je radom o revoluciji u Azerbejd`anu (The Baku Commune. 2000). Geyer. University of Chicago Press. the Soviet Union. Na ovom univerzitetu osnovao je katedru za modernu jermensku istoriju. a studirao je i doktorirao na Univerzitetu Kolumbija (Columbia University. In the Shadow of Revolution: Life Stories of Russian Women from 1917 to the Second World War (with Y. 1968). kao i knjigu o ulozi nacionalizma u slomu sovjetskog komunizma: The Revenge of the Past: Nationalism. profesura na Univerzitetu u ^ikagu. 1972). Suni je generacijski i teorijski blizak Ficpatrikovoj. 1994). Pored brojnih studija. 1997). Revolution. a njegova istra`iva~ka interesovanja primarno su bila usmerena ka tematizaciji polo`aja i istoriji neruskih nacionalnosti u Ruskoj imperiji i Sovjetskom Savezu. uprkos ~injenici da politi~ke nauke predstavlja osnovnu oblast njegovog akademskog rada. godine u porodici jermenskog porekla. Suni je uredio niz zna~ajnih zbornika radova koji su posve}eni teorijama nacionalizma i „nacionalnom pitanju“ u Sovjetskom Savezu: Becoming National: A Reader (with G. Mno{tvo ~lanaka i studija. (Routledge. Princeton University Press. Cambridge University Press.

Martin. a kao urednik (sa S.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 26 lin (with T. predavala je na Kornelu (Cornell University). 2001). a svoje istra`ivanje ruske religijske tradicije i njenog odnosa prema Moderni u studiji „Holly Russia in Modern Time: An Essay on Orthodoxy and Cultural Change“ (Past & Present. Lora Engel{tajn nije prevashodno istori~ar sovjetskog perioda ruske istorije – njena oblast istra`iva~kog interesovanja obuhvata kasni imperijalni period ruske istorije s kraja XIX i po~etka XX veka. {to se. No. Cambridge University Press. godine na Jejlu (Yale University). „Imperijalnim obrtom“ u istoriografiji Rusije i Sovjetskog Saveza. 1905: Working-Class Organization and Political Conflict. 2001. akademske teme kojima se Suni godinama bavio dobile su ve}i zna~aj. Za razliku od drugih autora ~iji su radovi ovde objavljeni. Pod uticajem Fukoove Istorije seksualnosti bavila se temom seksualnosti u javnom diskursu kasne imperijalne Rusije – The Keys to Happiness: Sex and the Search for Modernity in Fin-de-Siècle Russia (Cornell University Press.1982). da bi u sli~nu tezu u pogledu Fukoovog shvatanja „nadziranja i ka`njavanja“ izlo`ila u studiji o ruskoj „kombinovanoj nerazvijenosti“ (vid. te se on danas smatra jednim od najistaknutijih eksperata za sovjetsku istoriju. Stanford University Press. volume III: The Twentieth Century. Pored ovde prevedenog rada. 1976). Lora Engel{tajn (Laura Engelstein) . kao i politi~kim zbivanjima na Kavkazu. ali je me|u prvima istra`iva~ka interesovanja usmerila ka temama iz kulturne istorije. Ro|ena je 1946. o~ituje i u ~injenici da je on urednik Istorije Rusije XX veka u izdanju Kembrid`a (The Cambridge History of Russia. Sandler) objavila je zbornik radova Self and Story in Russian History (Cornell University Press 2000) u kojima je tematizovan problem izra`avanja li~nosti u ruskoj kulturi. 60. izme|u ostalog. Na po~etku akademske karijere bavila se socijalnom istorijom – moskovskim radni{tvom u Revoluciji 1905. U ovoj knjizi formulisala je tezu o ograni~enoj mogu}nosti direktne „aplikacije“ Fukoove analize seksualnosti na ruski (neliberalni) kulturni i socijalni kontekst. godine i doktorirala je istoriju na Stanfordu (Stanford University. godine (Moscow. 1992). 173: 129–156). Bavljenje seksualno{}u u ruskoj kulturi nastavila je u knjizi Castration and the Heavenly Kingdom: A Russian Folktale (Cornell University Press 1999). 2001). Prinstonu (Princeton University). a od 2002. Engelstein. 2006). kriti~ki pregled zapadne istoriografije Rusije i Sovjetskog Saveza formulisala je u i studiji „New Thinking about the Old Empire: Post-Soviet Reflections“ (Russian Review. 1993).

Sa Igalom Halfinom29 autor je prikaza Kotkinove knjige o staljinizmu kao „civilizaciji“ koji se smatra manifestom novog pristupa istra`ivanju „sovjetske subjektivnosti“ (vid. {tampano niz kriti~kih komentara na njihov teorijsko-metodolo{ki pristup interpretaciji staljinskog „subjekta“. Od 1990. (Göttingen. te zbornika radova: Language and Revolution. te saradnik Dejvis Centra za ruske i evroazijske studije (Davis Center for Russian and Igal Halfin. Jahrbücher für Geschichte Osteuropas). objavio je knjigu Revolution on my Mind: Writing a Diary Under Stalin (Harvard University Press. Predavao je na Univerzitetu u Gisenu (Universität Giessen). Helbek je ro|en 1966. profesor ruske istorije na Univerzitetu u Tel Avivu (Cummings Center). Terror in My Soul. 3: 217–402) u kome je. autor dve zna~ajne knjige o „kaljenju“ sovjetske (komunisti~ke) subjektivnosti: From Darkness to Light. Johan Helbek (Jochen Hellback) 27 Svetlana Bojm (Svetlana Boñm / Svetlana Boym) Osim ruskim poreklom (ro|ena je u Lenjingradu 1959. The Making of Modern Political Identity (London: Frank Cass. godine u Nema~koj gde je zavr{io osnovne studije. Autobiographical Practices in Russia. U Sovjetskom Savezu je studirala {panski jezik. 2006) u kojoj je analizom nekoliko privatnih dnevnika sovjetskih gra|ana istra`io mehanizme njihovog „rada na sebi“ radi izgradnje sopstvene li~nosti u skladu s vladaju}im ideolo{kim uverenjima. Svetlana Bojm se od ostalih autora objavljenih priloga razlikuje i po tome {to po svom osnovnom obrazovanju nije istori~arka. kao i njihovi odgovori kriti~arima. Communist Autobiographies on Trial (Harvard. 2002). Pored brojnih studija. (Pittsburgh: Pittsburgh University Press. u Nema~koj je objavio zbornik (koautor Klaus Heller). 2000). Consciousness and Salvation in Revolutionary Russia. Njegovi i Halfinovi radovi izazvali su debate u samoj Rusiji gde je u ~asopisu Ab Imperio objavljen obiman temat „Thinking Theoretically About the Cultural and Linguistic Turn in Soviet Studies“ (2002. Halfin and Hellbeck. 2004). Class. pored intervjua sa Helbekom i Halfinom. godine).BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Pripadnik najmla|e generacije („unuka“) sovjetskih i ruskih studija. godine kada je u „Narodnom arhivu“ u Moskvi otkrio sakupljene dnevnike „malih ljudi“ iz tridesetih godina. a doktorirao je na Kolumbiji (Columbia University). 1996). godine profesor je ruske istorije na Univerzitetu Radgers (Rutgers University). 29 . Pored ove knjige. a posle odlaska u SAD magistrirala je u Bostonu (1983). a doktorirala knji`evnost na Harvardu (1988) gde je sada profesor na Odeljenju za komparativnu knji`evnost. a od 2003. 2003). No. te niz ~lanaka i studija u vode}im ~asopisima (Kritika. bavi se istra`ivanjem na~ina oblikovanja subjektivnosti u staljinizmu.

By illustrating the differences in the theoretical and methodological approaches towards Soviet communism between the three generations of the historians. discourse Burawoy. History and Theory. 46: 77–91. (1993): „Combined Underdevelopment: Discipline and the Law in Imperial and Soviet Russia“. 459–488. Knji`evno-teorijske i {ire shva}ene kulturne studije ~ine osnovne oblasti njenog profesionalnog akademskog interesovanja. Contemporary Sociology. the author explores the embedment of their theoretical views within the wider social and political context (the Cold War. objavila je studiju o statusu pesni{tva u modernoj kulturi – Death in Quotation Marks: Cultural Myths of the Modern Poet (Harvard University Press. 1: 81–105. 5. 2005). No. 1994). 2: 338–353. pp. 744–785. filma i arhitekture. Pored akademskih radova. 3. communism.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Vol. 6 (November). Kritika: Explorations in Russian and Eurasian History. Bojmova je objavila veoma zapa`en roman Ninochka (Suny Press. Laura. 1991). Michael (1992): „The End of Sovietology and the Renaissance of the Modernization Theory“. a poznata je i kao multimedijalni umetnik. Vol. Michael (2004): „On the Primacy of Ideology. Pre ove knjige koja je prevedena na vi{e jezika. social and/or cultural history. 28 Eurasian Studies). 21. totalitarianism. No. Sheila (2007): „Revisionism in Soviet History“. this editorial explores the notion of the claims on its „future“. Engelstein. teoreti~ar fotografije. Ovda{njim ~itaocima poznata je po knjizi Budu}nost nostalgije koja je prevedena na srpski jezik (Geopolitika: Beograd. Soviet Revisionists and Holocaust Deniers (In Response to Martin Malia)“. Fitzpatrick. Key words: history. American Historical Review. te antropolo{ko-kulturolo{ku istoriju o svakodnevnom `ivotu u Sovjetskom Savezu – Common Places: Mythologies of Everyday Life in Russia (Harvard University Press. détentes and the collapse of Communism). Milan Suboti} Future of the Soviet past: remarks with the selection of articles Summary: By explaining the reasons for the preparation of this selection of articles by the American historians dealing with the Soviet past. The basic biographical and bibliographical data on the authors of the translated articles are also attached to this series paper. No. politics. Stephen (2004): „Was the Soviet System Reformable?“ Slavic Review. No. Literatura . David-Fox. No. Vol. revisionism. 63. 98. 2003). Cohen. Vol. Diverse interpretations of the communist past are strongly linked with the shifts of the paradigms of the historiography – those being dominated by diverse understandings of the political.

Nowak. 5 – 47. X“¹ (1947): „The Sources of Soviet Conduct“. No. Stephen. Igal. Dûvid-Foks. 70. Stephen. 29 . Or the Old Homeland Enmities in the New Host Country Humanities. No. Andrzej. 44. V. 1917. M. Sost. Dûvid-Foks. Jochen (1996): „Rethinking the Stalinist Subject: Stephen Kotkin’s ’Magnetic Mountain’ and the State of Soviet Historical Studies“. Kotkin. god: Rossið revol÷cionnað. s. 7 – 45. Hellbeck. Foreign Affairs. Berkeley: University of California Press. Bolú{akova. Vol. (2000): „Vvedenie: Otcù. (2007): „Russkað revol÷cið glazami treh pokoleniñ amerikanskih istorikov“. (1998): „1991 and the Russian Revolution: Sources. Samara: Samarskiñ universitet. Vol. Viktor (2005): Dobri Staljin. Journal for Modern History. 4: 237–259. Amerikanskaú rusistika: Vehi istoriografii poslednih let. Samara: Samarskiñ universitet. (2001): „Semú podhodov k fenomenu sovetskoñ sistemù“. No. Vol. Analytical Framework“. 3: 384–425. Conceptual Categories. (2004): „A ’Polish Connection’ in American Sovietology. Jerofejev. Mañkl. Sovetski? period: Antologið. Verderi. s.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Halfin. Dûvid-Foks. Beograd: Geopoetika (prevela s ruskog Draginja Ramadanski) Kennan. George. 3: 456–463. 26. deti i vnuki v amerikanskoñ istoriografii carskoñ Rossii“ Amerikanskað rusistika: Vehi istoriografii poslednih let. Kotkin. No. 2: 566–582. Mañkl. Jahrbiicher für Geschichte Osteuropas. Ketrin. (1995): Magnetic Mountain: Stalinism as a Civilization. Beograd: Fabrika knjiga (prevod s engleskog Veselin Kosti}). (2005): [ta je bio socijalizam i {ta dolazi posle njega?. Imperatorskiñ period: Antologið. O. 7–35. Moskva: RAN. Š„Mr. Ab Imperio. s.

ono pozitivno lice eksperimenta u~inilo je zbivanja u Sovjetskom Savezu va`nim za celo ~ove~anstvo. pp. Dok je za milione ljudi ozna~avao nadu u socijalizam. (1994): The Soviet Tragedy. New York: Free Press. posle oktobra 1917.64(47) . stvorila totalitarni sistem koji je izrastao u super silu koja preti ~itavom svetu. A History of Socialism in Russia. Uvod: Istorijska pitanja – vreme su|enja . 1917–1991. Ali. crvenije zna~enje levici i istovremeno sna`no radikalizovala odgovor desnice. Tokom sedamdeset godina Marksova ’avet komunizma’ zaista se nadvijala nad celim svetom. za milione drugih bio je samo totalitarni teror. Lenjinova dr`ava je zato dobila univerzalni zna~aj jer je puni socijalizam – a ne njegova polovi~na verzija zapadne socijalne demokratije – bio. 1–17. 141–142. mo`e da bude protiv jednakosti? Negativno lice sovjetizma pomaljalo se postepeno tokom vremena – kao diktatura proletarijata koja se prvo preobratila u diktaturu partije. poput Janusa ili dvoglavog ruskog orla. Sovjetski Savez se tokom sedam decenija postojanja nikada nije integrisao u me|unarodni * Izvor: Martin Malia. 505–520. pokazivao ~ove~anstvu dva lica. godine Rusija vi{e nije bila samo jedna obi~na zemlja. I–II/2009 UDK 321. Ipak. Ona je bila ’prva proleterska dr`ava’ na svetu i prva ’zemlja socijalizma’ u istoriji. vrhunac demokratske jednakosti.82(47) . 94(470) MARTIN MALIJA SOVJETSKA TRAGEDIJA* Sovjetska socijalisti~ka revolucija bila je najve}a utopijska avantura modernog doba. A ko. Jer. Stoga je sovjetska sablazan postala najve}a polarizuju}a snaga politike XX veka – ona je davala o{trije. pa u diktaturu Staljina. u modernom dobu. Na po~etku. za sve njih predstavljao je izazov i niko nije mogao da izbegne fascinaciju njime.30 Tre}i program Radio Beograda Br. na kraju. ovaj eksperiment je. 141. da bi. Ljudi su se svuda morali opredeliti za eksperiment ili protiv eksperimenta koji se odvijao u Rusiji. bar po svojoj aspiraciji. a sopstvenu doma}u politiku prosu|ivati s obzirom na njegove univerzalisti~ke pretenzije.

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI

sistem poput neke obi~ne dr`ave. Stoga su negativne posledice eksperimenta – mada mogu biti obja{njavane pritiskom kapitalisti~kog neprijateljstva, fa{izmom i ratom – ipak podsticale su{tinsko i za mnoge mu~no pitanje o tome da li postoji nu`na veza izme|u socijalisti~kog i totalitarnog lica sovjetskog Janusa. Da li je degeneracija komunizma stvorena neprijateljstvom spolja{njeg okru`enja i ruskom zaostalo{}u ili samom prirodom marksisti~ko-lenjinisti~kog projekta? Da li je eksperiment postao totalitaran uprkos tome {to je bio socijalisti~ki, ili upravo zato {to je bio socijalisti~ki? Zatim je posle sedam decenija napetosti u odnosima sa spolja{njim svetom sovjetski eksperiment, sablastan do kraja, okon~an s najve}om socijalnom katastrofom modernog doba. U slu~aju bez istorijskog presedana, posle pedeset i pet godina mira, sovjetska super sila do`ivela je propast koja je strukturno jednaka porazu u totalnom ratu. Raspala se Komunisti~ka partija koja je bila ki~ma sistema; nestala je sama sovjetska dr`ava, a njena ekonomija ruinirana je poput ekonomije Nema~ke i Japana 1945. godine. Kolaps je zaista imao takve razmere da }e Rusija i svet jo{ dugo biti zaokupljeni posledicama ove katastrofe, kao {to su nekada bili zaokupljeni promenama koje je doneo sam eksperiment. Te{ko nasle|e Oktobra tako obuhvata i u stvari ograni~ava ono {to je Ana Ahmatova nazvala stvarnim XX vekom. Jer vekovi nisu uredno ograni~eni stoletnim datumima, ve} ih pre defini{u dugotrajni politi~ki i kulturni obrasci. Evropski XIX vek op{teg mira, ekonomskog razvoja i demokratskog progresa protezao se od okon~anja velike Francuske revolucije i Napoleonove krize 1815. godine, do izbijanja jo{ ve}e svetske krize 1914. godine. Isto tako, ~esto se tvrdi da je sa Prvim svetskim ratom po~eo na{ mra~ni vek, a da kolaps komunizma i kraj Hladnog rata tokom 1989–1991. godine obelodanjuju njegovo okon~anje. Upravo smo tada shvatili da se na{ kratki XX vek kona~no zavr{io.1 Taj kratki vek bio je tako|e izuzetno nasilan i tragi~an vek. Karakteristi~no, obojici velikih proroka najprivla~nije ideologije na{eg veka – Hegelu i Marksu – omiljeni pisac bio je Eshil, ’otac tragedije’. Pouka Eshilove Orestije je da zlo~in ra|a zlo~in, da nasilje stvara nasilje, sve dok prvi zlo~in u lancu, prvobitni greh roda, ne bude iskupljen brojnim stradanjima. Na sli~an na~in, krv avgusta 1914. godine imala je ulogu poput ’prokletstva Atrida’ u domu moderne Evrope, prokletstva koje je generisalo lanac internacionalnog i dru{tvenog nasilja koje }e dominirati modernim dobom. Jer, nasilje i krvoproli}e rata nisu bili uporedivi ni sa jednim zamislivim dobitkom bilo koje od sukobljenih strana.
Za obja{njenje koncepta ’kratkog XX veka’ videti: John Lukacs, The End of the Twentieth Century and the End of the Modern Age (London: Ticknor and Fields, 1993).
1

31

tre}i program

ZIMA–PROLE]E 2009.

32

Sam rat proizveo je Rusku revoluciju i bolj{evi~ko zauzimanje vlasti; njegov rezultat je vodio poni`enoj, revan{isti~koj i na kraju nacisti~koj Nema~koj, kao i fa{isti~koj Italiji. Po~etkom tridesetih godina ove tri ’diktature’ (kako su onda nazivane) su na do tada nezamisliv na~in ideologizovale i polarizovale svetsku politiku, dok su istovremeno umanjivale mo} i stvarale unutra{nje podele u dru{tvima iznurenih konstitucionalnih demokratija atlantskog Zapada. Drugi svetski rat bio je direktna posledica Prvog i nastavio je ovu smrtonosnu spiralu. Po~ev{i kao Hitlerov poku{aj poni{tavanja poraza iz 1918. godine, ova nova runda krvoproli}a dovela je Staljina na vlast u srcu Evrope, a po{to je istovremeno vodila komunisti~kim pobedama u Isto~noj Aziji, u~inila je lenjinizam globalnom snagom. Taj veliki ’crveni proboj’ uzrokovao je da SAD postane glavna sila suprotstavljena komunizmu te je, na taj na~in, stvorena jo{ jedna polarizovana ideolo{ka bitka – Hladni rat. Na kraju, to suparni{tvo koje je bilo nenasilno ali na samoj ivici oru`anog sukoba SAD i Nato, s jedne strane, a sledbenika sada imperijalnog Oktobra, s druge strane, proteglo se tokom ~etrdeset pet godina – sve dok pod njegovim pritiskom sovjetski sistem nije ispustio du{u. Tako su demoni koji su oslobo|eni 1914. godine na kraju na{eg jednovekovnog ciklusa (1918–1991) kona~no umireni. Scena je sada oslobo|ena za jo{ nepoznate sile XXI veka koje }e, bez obzira na to kakve jesu, bar biti postkomunisti~ke. Ali, mo`emo biti sigurni da }e postkomunisti~kim po~etkom dominirati – da iskoristim Sol`enjicinovu metaforu – izvla~enje ispod ru{evina ostalih posle eksperimenta. A veli~ina tog poduhvata bi}e po svojoj grandioznosti samerljiva s onim ranijim sovjetskim naporom. Zajedno sa na{im kratkim XX vekom tako|e je okon~ana i sovjetska istorija. Naravno, postkomunisti~ka Rusija }e ostati va`na evropska dr`ava i me|unarodna sila, ali je lenjinizmu sa njegovim svetsko-istorijskim pretenzijama do{ao kraj. Prvi put mo`emo sagledati sovjetski komunizam kao zavr{enu istorijsku epizodu s jasnim po~etkom, sredinom i krajem. U procenjivanju sovjetske enigme mi smo sve do perioda izme|u 1989. i 1991. godine uvek bili negde in medias res i na{e analize sovjetskog razvitka bile su odre|ene pravcem na{ih o~ekivanja u pogledu budu}nosti tog eksperimenta. Sada kada znamo stvarni rasplet drame, igra naga|anja je gotova, a ono {to smo verovali da razumemo od njene pri~e na po~etku i u sredini – sada se ~ini daleko od istine. Kona~no, sada stvarni proces ocene sovjetske avanture mo`e da po~ne jer, prema Hegelovoj istoricisti~koj mudrosti, „Minervina sova pole}e u sumrak“. Po{to je sovjetska avantura okon~ana katastrofom, njen tok od 1917. godine mo`e se shvatiti samo kao tragedija. Oktobar je bio u is-

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI

toj meri „prokletstvo Atrida“ kao i avgust 1914. godine: po~etno nasilje bolj{evi~kog osvajanja vlasti bilo je vi{e puta uve}ano dok je re`im stalnom prinudom odozgo preoblikovao neposlu{nu rusku realnost. Tragedija koja je usledila vi{e je nego potpuna, jer je bila stvorena traganjem za „socijalizmom“ kao savr{enom pravdom, jednako{}u i mirom, kao i za krajnjim dobrom prometejske tehnolo{ke mo}i kojom se defini{e „modernost“. Ne smemo zaboraviti da cilj Oktobra nije bio ni{ta manje nego izvo|enje ~ove~anstva, kako je to Marks nazna~io, „iz carstva nu`nosti u carstvo slobode“. Sovjetsku tragediju mo`emo razumeti samo u svetlu tog paradoksa da je nu`an veliki ideal kako bi se izvr{io veliki zlo~in. [ta smo mislili da razumemo o sovjetskoj istoriji pre nego je ona okon~ana? Stara je istina da svet posmatramo kroz filter na{ih analiti~kih koncepata i kategorija. S obzirom na to da je direktni uvid u samoizolovani Sovjetski Savez bio tako ote`an, dodatno smo bili skloni da ga sagledavamo kroz zatamnjena stakla. Zapravo, kroz stakla koja su bila dvostruko zatamnjena – kako politi~kom ideologijom, tako i metodologijom dru{tvenih nauka. U pogledu metodologije, zapadna sovjetologija tokom ~etrdeset pet godina posle Drugog svetskog rata izrasla je u ogromni, multidisciplinarni poduhvat koji je rukovo|en idejom nauke ’slobodne od vrednosti’. Ti istra`iva~ki napori doveli su do zaista impresivnih empirijskih rezultata. Do kraja osamdesetih godina stvorena je obimna literatura u kojoj su detaljno razmatrani sovjetski podaci iz svih oblasti – od ekonomije do kulture. U stvari, bili smo tako uspe{ni da su tokom Gorba~ovljeve glasnosti sovjetski izdava~i prevodili najva`nija dela zapadne sovjetologije kako bi pomogli da se popune slepe mrlje njihovog sopstvenog saznanja. Ipak, sovjetologija nije uspela da sa detalja pre|e ka razumevanju dublje dinamike koja je upravljala sovjetskom realno{}u. Ukratko, Sovjetski Savez koji je zapadna dru{tvena nauka opisivala predstavljao je jednu varijantu ’modernosti’ – bez sumnje grube i neotesane, ali u znatnoj meri uspe{ne. Tako|e, ve}ina specijalista tvrdila je kako je sistem ’stabilan’ i smatrala je normalnim to {to on predstavlja jedan od dva velika pola me|unarodnih odnosa. [tavi{e, po{to ideologija nikada ne mo`e biti sasvim isklju~ena iz vrednosno neutralne dru{tvene nauke, mnogi eksperti sugerisali su da je Sovjetski Savez ’zrelo industrijsko dru{tvo’ koje jo{ mo`e ostvariti svoj fundamentalni socijalisti~ki potencijal. Sa`eto, predstavljao nam je vi|enje Sovjetskog Saveza kao `ivotno sposobnog, trajnog i, po nekima, sasvim obe}avaju}eg sistema, te je iz toga jasno sledilo kako se moramo prilagoditi da zauvek `ivimo sa njim. Sledstveno tome, niko nije bio pripremljen za njegovu naglu smrt.

33

tre}i program

ZIMA–PROLE]E 2009.

34

Kako su tako dugo mnogi mogli da gre{e kad je re~ o toliko mnogo stvari? Najop{tiji odgovor na ovo pitanje ne mo`e biti na|en u samoj sovjetologiji, ve} u {iroj kulturi dru{tvenih nauka kroz koju je sovjetologija posmatrala svoj predmet. Po~etak sistematskog prou~avanja sovjetskog sistema u vreme posle Drugog svetskog rata poklapao se sa onim {to mo`emo nazvati bihevioristi~kom revolucijom na zapadnim univerzitetima. Ekonomija, politi~ke nauke, antropologija i sociologija – nau~ne discipline koje su bile u povoju tokom XIX i ranog XX veka – na kraju su objedinjene u okviru posebnih fakulteta dru{tvenih nauka i specijalizovanih nau~nih instituta. Na taj na~in one su, pored prirodnih i humanisti~kih nauka, formirale tre}u veliku oblast znanja ~iji je razvoj uticao i na staru disciplinu dostojnu po{tovanja – istoriju. Sve ove discipline u izvesnom stupnju su delile ambiciju da prou~avanje ~oveka i dru{tva u~ine {to egzaktnijim i nau~nijim, {to je bilo sasvim u skladu s pozitivisti~kim duhom Ogista Konta, mada naravno ne i sa sadr`ajem njegove doktrine. Metodologije iz ovog arsenala nau~nih disciplina brzo su preuzete i iskori{}ene za naglo razvijaju}e studije sovjetskog ’dru{tva’. Kao {to smo videli, postignuti rezultati bili su potpuno neodgovaraju}i. Prvi uzrok tog neuspeha jeste u ~injenici da su sve velike teorije dru{tvenih nauka bile smi{ljene pre nego {to se sovjetski sistem pojavio na istorijskoj sceni. Ako po~nemo sa Marksom, onda nema goreg vodi~a za razumevanje sovjetske stvarnosti od njegove podele dru{tva na

Previ{e bi bilo o~ekivati da je bilo ko mogao da predvidi detaljni scenario sloma iz 1989–1991. godine – to zaista niko nije ni u~inio. ^ak su i isto~noevropski disidenti koji su, poput vo|a poljske Solidarnosti poznavali kakav je zaista sistem, bili iznena|eni kada je do{ao trenutak njihovog oslobo|enja. Ali, nije preterano o~ekivati da na{e analiti~ke kategorije budu u stanju da objasne kolaps komunizma po{to se on desio, a upravo je u tom pogledu glavni tok sovjetologije potpuno podbacio. Jo{ gore, pre sloma, sovjetolo{ke teorije ~esto su nagove{tavale, a ponekad i eksplicitno predvi|ale sasvim suprotno od onoga {to se dogodilo. Prema ve}ini na{ih uobi~ajenih ’modela’ sovjetski sistem bio je, ako ne ve~an, onda bar trajan: on je predstavljan kao jedno ’urbano, industrijsko, visoko obrazovano’ dru{tvo koje – kako se ~esto ponavljalo – zahteva isto interesovanje poput njegovog ’kapitalisti~kog’ neprijatelja. Svakako, jedan broj posmatra~a, posebno disidenata koji su `iveli u tom sistemu, opa`ali su da sistem pati od tako te{kih nedostatka zbog kojih ne mo`e biti reformisan, ali njihove stavove je sovjetologija kao dru{tvena nauka obi~no odbacivala. Tako su gotovo svi, kako na levici, tako i na desnici, sovjetsku ve{tinu shvatali sasvim ozbiljno – jedni kao ideal, drugi kao protivnika.

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI

dominantnu dru{tveno-ekonomsku bazu i iz nje izvedenu politi~ku i kulturnu nadgradnju, jer je u sovjetskom slu~aju odnos izme|u baze i nadgradnje bio upravo suprotan. Ni Emil Dirkem, uprkos svojoj privr`enosti socijalizmu, nije mnogo vi{e od pomo}i sa svojim kategorijama ’organske solidarnosti’ i ’moralne’ dru{tvene organizacije kao odgovora na modernu ’anomiju’. Maks Veber, iako je bio potpuno svestan zna~aja tr`i{ta, ipak se vi{e dr`ao pruske ideje da je su{tina kapitalizma ’proceduralno-racionalna birokratija’. Zato je o~ekivao da socijalizam, kada i ako bude ostvaren, bude samo korak napred u unapre|enju racionalnog modernog poretka tako {to }e zameniti tr`i{te i privatno vlasni{tvo hiperbirokratskim planiranjem – {to je, u najboljem slu~aju, polovi~no ta~an uvid.2 Jedini od klasi~nih teoreti~ara koji je zaista relevantan za sovjetsko iskustvo je Aleksis Tokvil, ali o razlozima njegove relevantnosti bi}e re~i u slede}em poglavlju. Kada je po~etkom i sredinom XX veka delo velikih osniva~a dopunjeno i institucionalizovano u proizvodima akademske socijalne nauke, stvari se nisu pobolj{ale u pogledu razumevanja sovjetskog fenomena. Razlog je, pre svega, u tome {to oskudne ~injenice o Sovjetskom Savezu nisu bile dovoljne za novu me{avinu nau~nih disciplina. A jo{ va`niji razlog povezan je s osnovnim premisama nove bihevioristi~ke kulture. Grubo govore}i, ideja socijalne nauke polazi od toga da, uprkos o~iglednim razlikama izme|u odvojenih dru{tvenih formacija, ne{to {to se naziva ’dru{tvom’ predstavlja fundamentalnu ljudsku realnost, te da je to ’dru{tvo’ u osnovi svuda isto – kako u pro{losti, tako i u sada{njosti. Drugim re~ima, uprkos tome {to postoje ogromne razlike u vremenu i mestu izme|u razli~itih civilizacija, u krajnjoj liniji svim dru{tvima vladaju isti op{ti zakoni strukture, funkcije i razvoja. Da je druga~ije, ne bi postojala nauka o dru{tvu ve} samo zbrka na{ih ad hoc opservacija. Iz ove osnovne tvrdnje proisti~u dve posledice. Prvo, kultura je skup ’sistema vrednosti’ i stoga je, su{tinski, u funkciji interesa – prema tome, ideologija i politika su podskupovi dru{tva kao bazi~nijeg globalnog entiteta. Marksisti~ka dihotomija nadgradnje i baze jednostavno je samo jedan, mada verovatno najuticajniji, izraz takve perspektive. Jer, sama ideja dru{tvene nauke je u izvesnoj meri redukcionisti~ka: politika i ideologija predstavljaju samo odraz ’dru{tvene baze’. Drugo, obrazac sovjetskog razvoja ne mo`e biti jedinstven ni sui generis, ve} u su{tini sli~an razvoju drugih ’modernih’ dru{tava. A to stanovi{te, ponovo, ideologiju i politiku podre|uje socijalnim procesima. Stoga je sovjetologija kao socijalna nauka u velikoj meri odbacivala deklarisani cilj re`iMax Weber, Economy and Society, vol. I (New York: Bedminster Press, 1968), pp. 223–225; Emile Durkheim, La socialisme, sa définition, ses débuts, la doctrine Saint-Simonienne (Paris, no pub., 1925).
2

35

tre}i program

ZIMA–PROLE]E 2009.

36

ma – izgradnju socijalizma – kao prolaznu utopiju ili ~istu propagandu. Kao {to se isti~e u jednom slavnom eseju, ono na {ta se stvarno svodila sovjetska istorija bio je proces sazrevanja – ’Od utopije ka razvoju’3. Zapadna sovjetologija je na taj na~in nastavila da u sovjetsku realnost neopravdano uvodi kategorije izvedene iz veoma razli~itog zapadnog iskustva. Lenjinisti~ki fenomen li{en je svoje prirode, a fantasti~no i nadrealno sovjetsko iskustvo u~injeno je banalnim do ta~ke trivijalnosti. U o~ima ve}ine zapadnih dru{tvenih nau~nika Sovjetski Savez je izgledao kao ’samo jo{ jedno dru{tvo’ koje se razlikuje jedino u stepenu, ali ne i po vrsti od drugih ’modernih’ dr`ava. Ipak, dr`ave koje su istinski modernizovane ne raspadaju se usled pukog nastupa reformi kao {to se sovjetski sistem raspao 1989–1991. godine. To {to je trebalo da bude velika dru{tveno-nau~na „studija slu~aja“ (case study) modernog doba pokazalo se kao proma{aj i nadamo se da }e sada poslu`iti kao polazna ta~ka za ponovno ispitivanje socijalno-nau~nih premisa. Tako je sofisticirana dru{tvena nauka obrnula sovjetsku realnost naglava~ke, a ono {to je pozadi, istakla je u prvi plan. Kao {to su biv{i sovjetski gra|ani obi~no govorili, njihov svet bio je „svet u ogledalu“ – obrnuti odraz modernosti zapadnog „kapitalizma“. Ili, usvajaju}i Marksovu karakterizaciju Hegelovog idealizma, sovjetski svet bio je „izokrenuti svet“, svet „koji stoji na svojoj glavi“. Mo`e se re}i da je to bio svet u kome su (suprotno Marksovoj sociologiji) ideologija i politika predstavljale „bazu“ sistema, a ne njegovu „nadgradnju“, svet u kome su socijalno-ekonomski odnosi bili sekundarni i izvedeni iz te partijske „baze“. Zapadna dru{tvena nauka koja se oslanjala na zdrav razum stoga je u svom nastojanju da sovjetski sistem postavi na njegove dru{tveno-ekonomske noge, ~inila upravo suprotno – okretala ga je na glavu. Cilj ove knjige je postavljanje preokrenutog sovjetskog sveta u pravilan polo`aj tako {to }e se taj svet tretirati kao struktura koja je po svojoj prirodi bila ustrojena od gore prema dole. Jer, u svetu nastalom Oktobarskom revolucijom nikada nismo prevashodno imali posla sa dru{tvom, ve} uvek s jednim ideokratskim re`imom. Da je Zapad polazio od naopake perspektive u sagledavanju sovjetizma najbolje ilustruje istorija zapadne sovjetologije. Kada su posle Drugog svetskog rata po~ele ozbiljne sovjetske studije i dok je Staljin jo{ bio u Kremlju, problem razumevanja Sovjetskog Saveza ~inio se ja3

Richard Lowenthal, „Development versus Utopia in Communist Policy“, in Change in Communist Systems, ed. Chalmers Johnson (Stanford: Stanford University Press, 1970). O poreklu takvog pristupa videti: W W Rostow, The Dynamics . . of Soviet Society (New York: Norton, 1952); C. E. Black, The Dynamics of Modernization: A Study in Comparative History (New York: Harper and Row, 1966).

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI

snim i jednostavnim. Preovla|uju}i pristup koji su razvili ruski liberalni istori~ari-emigranti svodio se na tvrdnju da Oktobar nije bio proleterska revolucija ve} dr`avni udar koji je izvela monolitna i disciplinovana Bolj{evi~ka partija. Ova manjina je mogla da osvoji vlast samo uz pomo} destruktivnog uticaja Prvog svetskog rata na klimave politi~ke i socijalne strukture imperijalne Rusije. Stoga, Revolucija nije bila plod logike ruskog istorijskog procesa, kao {to je to tvrdio sovjetski marksizam, ve} brutalni prekid procesa razvoja Rusije u pravcu konstitucionalne demokratije. Razaranje je pove}ano time {to je diktatura Lenjinove partije logi~ki vodila staljinizmu sa njegovom nasilnom kolektivizacijom i institucionalizovanim terorom. Po{to je sovjetska praksa li~ila na praksu njoj savremenih „diktatura“ u Italiji i Nema~koj, pojam totalitarizam (koji je s pozitivnim zna~enjem skovao Musolini da bi ozna~io novi poredak, a u negativnom zna~enju prvi primenio Trocki na Staljinovu Rusiju) preuzeli su Hana Arent i druge izbeglice iz Nema~ke da bi formulisali op{tu teoriju o izopa~enoj modernosti i degenerisanoj demokratiji.4 Oni su to u~inili jer je termin autoritarni bio previ{e blag, prikladan za, recimo, Salazara ili ^ang Kaj [eka, ali jednostavno neprimenjiv za u`asavaju}e veli~ine poput Staljina, Hitlera ili Maoa. Sa Hru{~ovljevom destaljinizacijom Sovjetski Savez se kasnije ~inio prozai~nijim – tokom {ezdesetih godina „totalitarni model“ zamenjen je teorijom modernizacije. Prema tom pristupu (koji je Rajmond Aron jednom opisao kao „marksizam iz koga je izba~ena klasna borba“), sovjetski re`im je, iza svoje socijalisti~ke retorike i smrtonosnih zamki staljinizma, bio pokreta~ „razvoja“ – industrijalizacije, urbanizacije i masovnog obrazovanja – poput „autoritarnih“ re`ima u drugim zaostalim zemljama. U stvari, sovjetski slu~aj se mo`e smatrati modelom „razvojne ekonomije“ za Tre}i svet. Neki eksperti-sovjetolozi ~ak su tvrdili da }e Sovjetski Savez jednog dana „konvergirati“ zapadnim industrijskim dru{tvima i da }e time kona~no ostvariti svoj demokratski potencijal i u demokratiju uneti novi element socijalisti~ke osetljivosti za ljudske potrebe koji je nedostajao kapitalisti~kom Zapadu. U najmanju ruku, Rusija bi mogla to da ostvari ako bi se oslobodila tereta Hladnog rata i njegovog ideolo{kog opravdanja – „totalitarnog modela“ – koji bi, sa njegovim klevetni~kim izjedna~avanjem komunizma i nacizma, bio kona~no odba~en. Na taj na~in teorija modernizacije uronila je u senku jedne vi{e ideolo{ke perspektive, a klasna borba se ponovo u{unjala nazad. To je u~iZa kompleksniju genealogiju ovog koncepta videti: Abbot Gleason, „Totalitarianism in 1984“, Russian Review, 43 (1984): 145–159; i Leonard Schapiro, Totalitarianism (New York: Preager, 1972).
4

37

tre}i program

ZIMA–PROLE]E 2009.

38

njeno prikriveno jer je novi dru{tveno-ekonomski pristup koji je izbegavao svaki otvoreno vrednosni sud bio prozai~no akademski i pozitivisti~ki. Novo gledi{te delimi~no je nastalo kao posledica {ire promene u nauci toga vremena koja se sve vi{e usmeravala ka prou~avanju osnova dru{tva i `ivota obi~nih ljudi, {to je generalno, kako svedo~i primer {kole Anala, bilo veoma plodno tle za {irenje istoriografskih horizonata. Ipak, ova izmena fokusa istra`ivanja bila je podstaknuta nadama nastalim destaljinizacijom i detantom, kao i potrebom za sigurnim sovjetskim partnerom u procesu kontrole naoru`anja. Tako je ubrzo postalo o~igledno da s teorijom modernizacije, ni{ta manje nego s modelom totalitarizma, stvaranje vrednosno neutralnog pristupa sovjetskom eksperimentu (koji je sam vo|en vrednosnim pretenzijama) predstavlja jedan kontradiktoran poku{aj. U krajnjem, bilo je: za Sablasti komunizma ili protiv toga. Ispostavilo se da je, uprkos svoj strogoj, empiricisti~koj spolja{njosti, ve}i deo nove socijalne istorije {ezdesetih i sedamdesetih godina jedan ideolo{ki poku{aj da se sovjetski sistem objasni kao proizvod delovanja naroda i, na taj na~in, kao demokratski legitiman. To je iziskivalo da se s velikom `estinom odbaci totalitarni model usredsre|en na dr`avu. Preokrenuv{i prethodno nagla{avanje zna~aja politike i ideologije, novonastali „revizionizam“ dao je prioritet istra`ivanju socijalnih i ekonomskih snaga – on je zamenio „studije re`ima“ s „dru{tvenim studijama“, pretenduju}i tako da sovjetski razvitak objasni „odozdo“, kao izraz dru{tva, a ne „odozgo“, kao ne{to {to je nametala dr`ava. U ovoj novoj istoriografiji na kocki su bila dva osnovna problema. Prvi se odnosio na legitimnost osniva~kog akta samog re`ima – „Velikog oktobra“ kao proleterske i socijalisti~ke revolucije. Drugi se odnosio na pitanje kontinuiteta ili diskontinuiteta izme|u Lenjinove i Staljinove vladavine. Oba su podsticala dalja pitanja o kapacitetu re`ima za demokratske reforme posle Staljina – pitanja koja su se, tako|e, doticala dileme o `ivotnoj sposobnosti socijalizma kao takvog, bez obzira na to gde se gradi. Ako je sovjetski re`im nastao kao izvorna narodna revolucija, onda je Staljin bio „skretanje“ od lenjinisti~ke norme i sistem je, stoga, posedovao kapacitet da se, uprkos privremenom skretanju u u`as, vrati demokratskom i humanisti~kom socijalizmu. Ali, ako je sistem ro|en u zavereni~kom dr`avnom udaru, a ako je Staljin bio poput Lenjina (samo sa ve}im ovla{}enjima), te ako nema demokratskog ishodi{ta kome bi se mogli vratiti – onda komunizam nije mogu}e reformisati ve} ga treba odbaciti. Po~etkom {ezdesetih godina pro{log veka anglo-ameri~ka istoriografija u velikoj meri je usvojila onu prvu, ili „optimisti~ku“ perspektivu, pa je, shodno tome, bila usredsre|ena prema odgovorima

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI

na slede}a pitanja: Za{to su stvari krenule pogre{no? Kada se to desilo? Kako se to mo`e popraviti? Ta istoriografija ignorisala je mogu}nost da to mogu biti pogre{na pitanja – da se ni{ta nije desilo lo{e s Revolucijom, ve} pre da je ona sama, od po~etka, jednostavno bila gre{ka. U drugoj polovini {ezdesetih godina na Zapadu je sovjetska istorija ponovno pisana iz ove „optimisti~ke“ dru{tvene perspektive. Ukratko, zaklju~ci ovog poduhvata bili su slede}i: Oktobar je bio autenti~na proleterska revolucija nastala usled klasne „polarizacije“ radnika i kapitalista, a ne dr`avni udar jedne manjine koji je bio mogu} kao „slu~ajna“ posledica Prvog svetskog rata5. Bolj{evi~ka partija 1917. godine nije bila monolitna ve}, suprotno, nedisciplinovana, raznorodna i, stoga, „demokrati~na“6. Lenjinovo pribegavanje teroru i sveop{toj nacionalizaciji tokom Ratnog komunizma 1918–1921. godine bilo je privremeno sredstvo ~ija je neophodnost bila uslovljena izbijanjem Gra|anskog rata. Njegovo istinsko nasle|e je „me{ovita“ ekonomija NEP-a dvadesetih godina, a Nikolaj Buharin bio je njen legitimni ba{tinik.7 Po{to lenjinizam nije bio totalitaran, Staljin je isklju~en iz autenti~nog kanona bolj{evi~ke teorije. U stvari, jedinstvo komunisti~kog fenomena jednostavno je nestalo, pa smo suo~eni sa dva potpuno odvojena entiteta – bolj{evizmom i lenjinizmom, s jedne strane, a staljinizmom, s druge strane – kao da nikada nije ni postojala Partija kao trajna institucija, niti obavezuju}e u~enje kakvo je marksizam-lenjinizam.8 U krajnjoj liniji, to je bila glavna struja unutar revizionizma i u njenom sredi{tu bilo je potpuno odvajanje Lenjina i Oktobra od Staljina. Me|utim, postojala je i ekstremnija revizionisti~ka {kola prema kojoj je staljinizam, ako se verno protuma~i i o~isti od nekih svojih ekscesa, bio
5 Leopold Haimson., „The Problem of Social Stability in Urban Russia, 1905–1917“, Slavic Review, 23 (1964): 619–642 i 23 (1965): 1–22; William Rosenberg, „Conclusion: Understanding the Russian Revolution“, in: The Worker’s Revolution in Russia, 1917: The View from Below, ed. Daniel Kaiser (Cambridge: Harvard University Press, 1987), pp. 132–141; Ronald Suny, „Towards a Social History of the October Revolution“, American Historical Review, 88 (1983): 31–52. 6 Alexander Rabinowitch, The Bolsheviks Come to Power: The Revolution of 1917 in Petrograd (New York: Norton, 1978). 7 Moshe Lewin, Lenin’s Last Struggle, trans. A. M. Sheridan Smith (New York: Random House, 1978); Stephen F. Cohen, Bukharin and the Bolshevik Revolution: A Political Biography, 1888–1938 (New York: Knopf, 1973); Stephen F. Cohen, Rethinking the Soviet Experience: Politics and History Since 1917 (New York: Oxford University Press, 1985), posebno poglavlja 2 i 3. 8 Moshe Lewin, The Making of the Soviet System: Essays in the Social History of Interwar Russia (New York: Pantheon, 1985), poglavlje 12; Cohen, Bukharin, str. 378 i str. 382.

39

tre}i program

ZIMA–PROLE]E 2009.

40

istinsko ispunjenje lenjinizma. Pobornici ove {kole smatrali su da je Staljinov Prvi petogodi{nji plan tako|e imao demokratsko poreklo u formi „kulturne revolucije“ potekle od partijskog ~lanstva i radni~ke klase protiv dominacije „bur`oaskih specijalista“. [tavi{e, posledica ostvarenja plana bila je masovna „vertikalna mobilnost“ koja je socijalno uzdigla obi~ne radnike i kulminirala „Bre`njevljevom generacijom“. Prema tom stanovi{tu, celokupni revolucionarni proces mo`e biti sumiran kao „teror, progres i dru{tvena pokretljivost“, proces za koji je pla}ena umerena cena u ~istkama ~iji broj `rtava pada na „stotine hiljada“.9 Kona~no, politika zrelog Sovjetskog Saveza okarakterisana je kao me|usobno ograni~avanje „interesnih grupa“ u formi „institucionalnog pluralizma“ nalik onome u svim drugim „razvijenim dr`avama“10. Prema tome, ova druga revizionisti~ka {kola pridru`ila se totalitarnom modelu u isticanju kontinuiteta izme|u Lenjina i Staljina, samo s pozitivnim vrednovanjem njihove su{tinske sli~nosti. Ali, nezavisno od razlika, oba osnovna toka revizionizma sjedinjavala su se u jednoj ta~ki: veri u Gorba~ovljevu perestrojku koja }e na kraju biti kruna sovjetskog modernizma i, samim tim, povratak istinskom Oktobru u kome }e sva skretanja biti prevladana i sve gre{ke ostavljene po strani.11 Oko tih teolo{kih tema vrtela se u~enost „revizionista“ tokom dve i po decenije, sve do sloma sovjetskog sistema. U uvodu svake nove monografije totalitarni model bio je ritualno osu|ivan, a sama re~ totalitarizam izba~ena je iz pristojnog akademskog diskursa jer je njena upotreba podsticala hladnoratovsko neprijateljstvo prema Carstvu zla. Po~etkom perestrojke 1985. godine senka politi~ke korektnosti nadvila se nad ~itavo podru~je sovjetskih studija. Da bi nas umirio, revizionizam nam je Rusiju XX veka predstavljao prakti~no bez komunizma – kao sovjetskog Hamleta bez princa kao glavnog lika, ali tako|e i bez tragedije.
9 Sheila Fitzpatrick, The Russian Revolution 1917–1932 (New York: Oxford University Press, 1982), str. 8, 157. 10 Jerry F. Hough and Merle Fainsod, How the Soviet Union Is Governed (Cambridge: Harvard University Press, 1979). Ova knjiga je radikalna revizija ranije knjige Merle Fainsod, How Russia Is Ruled (Cambridge: Harvard University Press, 1974) u kojoj je dato klasi~no izlaganje totalitarnog modela. 11 Moshe Lewin, Stalinism and the Seeds of Soviet Reform: The Debates of 1960s (London and Armornk, New York: Pluto Press and M. E. Sharpe, 1991). Ova Levinova knjiga prvo je objavljena pod naslovom: The Political Undercurrents of Soviet Economics Debates: From Bukharin to the Modern Reformers (Princeton: Princeton University Press, 1974). Videti tako|e njegovu knjigu: Gorbachev Phenomenon (Berkeley: University of California Press, 1988), kao i obnovljeno i dopunjeno izdanje iz 1991. godine.

upravo kada je sedamdesetih godina re~ totalitarizam izgnana iz zapadne sovjetologije. Totalitarian Dictatorship and Autocracy (Cambridge: Harvard University Press.13 U {est poznatih ta~aka oni su definisali totalitarnu diktaturu kao sistem koji se zasniva na: razra|enoj ideologiji. jednoj masovnoj partiji. ^injenica da se posle sedamdesetih ovaj zabranjeni termin uop{te mogao da koristi ukazuje na to da sistem vi{e nije bio totalan. monopolu nad oru`anim snagama i centralno kontrolisanoj ekonomiji. 1956). Izvori spora le`ali su u okolnostima koje su postojale u vreme Staljinove smrti. a krajem osamdesetih. postalo je jasno da je do{lo vreme za ponovnu procenu osnovnih polazi{ta i klasi~nih problema sovjetologije. Fridrich and Zbigniew K. „Towards a Civil Society: Hopes for Polish Democracy“. 188. a delimi~no zato {to je sistem krajem Staljinove vladavine stvarno izgledao okamenjen. teroru. Za novi po~etak najbolje je krenuti od evaluacije komunizma nastale na Istoku kada se sovjetski svet po~eo uru{avati. 1988). 13 Ovaj model se mo`e na}i u: Carl J. Ovaj opis je. prema Mihnjikovoj sintagmi. oznaka koju su nekada u Moskvi smatrali klevetni~kom. Ironi~no. Bez obzira na sve to. Priznaju}i tu o~iglednu ~injenicu. godine kodifikovan i pretvoren u apstraktni „model“ Karla Fridriha i Zbignjeva B`e`inskog. isto~noevropski intelektualci su pravili razliku izme|u onoga {to se mo`e nazvati „razvijenim totalitarizmom“ – doba Staljina i „klasi~nim“ ili rutiniziranim totalitarizmom Bre`njeva koji je. Polazni istorijski i filozofski pristup Hane Arent bio je 1956. sasvim ta~an – posebno za razvijeni totalitarizam – mada je o~igledno da spisak nije potpun. Osim toga. op{ti totalitarni model nije omogu}avao pravljenje adekvatnih razlika izme|u ideologija levice i desnice i njihovih veoma razli~itih posledica. Sporove o totalitarizmu u zapadnoj sovjetologiji nije krasio takav smisao za nijanse – debata je bila iznena|uju}e povr{na. razume se. usvojio tu re~ da bi opisao ono {to je poku{avao da ukine. 198–199. 19–25. Tako|e. oni su definisanju tog spornog pojma pristupili istorijski jer su shvatali da ~ak ni zna~ajne promene ne mogu dovesti do fundamentalne transformacije komunizma. njihova karakterizacija „totalitarizma“ je stati~na – delimi~no zbog toga {to su dru{tveno-nau~ni modeli po svojoj prirodi stati~ni. ^ak je i Gorba~ov. Drugim re~ima. tehnolo{ki uslovljenom monopolu nad komunikacijama. Brzezinsky. Hana Arent je prevedena u samizdatu. str. nazivan i „totalitarizmom bez zuba“12.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Posle Velikog sloma 1989–1991 godine. postala je aktuelna u isto~noj Evropi. Times Literary Supplement (February. posle svog pada. 41 . otvoreno su koristili sovjetski intelektualci kako bi ozna~ili celokupan sistem. uklju~uju}i i njegovu lenjinisti~ku fazu. model je mogao biti lako istorizovan i 12 Adam Michnik.

kritikuju}i tako samo jedno stra{ilo. 1960). pa je ispravljaju}i jednu gre{ku. a da je monolitna partija postala „koalicija interesa“. to je zna~ilo da su po svojoj institucionalnoj strukturi ti re`imi bili nadle`ni za sve. The Bolsheviks: The Intellectual and Political History of the Triumph of Communism in Russia (New York: Macmillan. Ukratko. Bez obzira na to. 42 onda plodno primenjen na konkretne situacije – kao {to je slu~aj u radovima tri najistaknutija empiri~ara totalitarnog pristupa: Merla Fen{oa (Merle Fainsod). Ali revizionizam je oti{ao predaleko u isticanju ove slabosti „totalitarizma“. na primer: Merle Fainsod. stati~nost op{teg koncepta „totalitarizma“ ~inila ga je podlo`nog kritici usled o~iglednog smek{avanja sovjetskog sistema. Ona je bila posledica pojmovne konfuzije kvantiteta i kvaliteta. zaklju~eno je da je totalitarizam ustupio mesto „pluralizmu“. Leonarda [apira (Leonard Schapiro) i Adama Ulama (Adam Ulam)14. nije sovjetsko dru{tvo bilo totalitarno. Ipak. tj. izveden je zaklju~ak da je sam re`im evoluirao od totalitarizma ka nekoj formi autoritarizma – nalik modelu Gr~ke pod pukovnicima ili Pino~eovom ^ileu. The Communist Party of the Soviet Union (New York: Random House. Po{to su se obim represije i razmere Gulaga drasti~no smanjivali od Staljina. 14 . 1965). Dakle. 1958). stepena sovjetske kontrole i prirode samog sistema. Smolensk Under Soviet Rule (Cambridge: Harvard University Press. a ne da su po svojim u~incima bili svemo}ni. napravio drugu. Rezultat njihove kritike je bilo potpuno pogre{no razumevanje su{tine komunizma i zamena „realno postoje}e“ pojave zami{ljenim. jo{ goru. te promene nisu se ticale klju~ne ~injenice da su fundamentalne strukture sistema ostale iste: partijska dr`ava. Koncept totalitarizma koji je odba~en na Zapadu preuzeli su stanovnici isto~ne Evrope da bi imenovali upravo takav totalni sistem. ^itavo dru{tvo bilo je podre|eno jednom cilju – izgradnji i odbrani „realnog socijalizma“. ve} je zna~io da je ta vrsta kontrole osnovna te`nja pomenutih re`ima. u decenijama posle Staljinove smrti. Leonard Schapiro. preko Hru{~ova. do Bre`njeva. verom stvoreVideti. Zna~ajne promene posle Staljinove smrti svakako su bile realne i posebno dobrodo{le onima koji su morali da `ive pod sovjetskim re`imom. Na osnovu toga {to Hru{~ov i Bre`njev nisu vi{e mogli da terori{u svoje privrednike i oficire na na~in na koji je to ~inio Staljin. Adam Ulam. ve} je to bila sovjetska dr`ava.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Za njih „totalitarizam“ nije podrazumevao tvrdnju da takvi re`imi stvarno ostvaruju totalnu kontrolu nad stanovni{tvom (jer je to nemogu}e). centralni plan i politi~ka policija funkcionisali su i dalje pomo}u zatvorenog direktorijuma partijskih }elija koje je na svim nivoima usmeravao sveprisutni agitprop. Zato je revizionizam u velikoj meri svoje napade usmeravao ka karikaturi koncepta totalitarizma.

Na sve strane moglo se ~uti da ljudi `ele povratak „normalnom dru{tvu“. totalnost je sadr`ana i u poricanju koji je taj slom proizveo: sve institucije – partija. autoritarizam. tako|e. pluralizam. Drugo. politi~kom i ekonomskom kolapsu re`ima implicirana je njegova totalnost – totalitarni sistem mo`e se okon~ati samo totalnim slomom. od Oktobra pa nadalje sovjetizam se mora sagledavati kao jedinstven fenomen i. Jedna od glavnih tema isto~noevropskog i sovjetskog disidentstva posle Staljinove smrti bila je oslobo|enje jezika od ideolo{kog re~nika partije. Ova `elja zna~ila je priznanje ljudi da su prethodnih sedamdesetak godina `iveli u nenormalnom dru{tvu. a surovo iskustvo XX veka dalo je takav termin – totalitarizam.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI nim Sovjetskim Savezom. On je bio vremenski jedinstven fenomen. sasvim je o~igledno da je Rusija tokom poslednjih sedam decenija bila sve drugo samo ne obi~na zemlja u procesu modernizacije. a ne njihovim ideolo{kim eufemizmima. Sli~no tome. Za Sol`enjicina u Rusiji. tj. Prvo. totalnog fenomena kakav je bio sovjetski komunizam. Andreja Platonova. Isto tako. kao i sve ikone (od Lenjina i Oktobra) – bile su osu|ene i odba~ene. kao i za Adama Mihnjika u Poljskoj. prvi korak u oslobo|enju dru{tva bio je „odbijanje da se `ivi u la`i“. u institucionalizovanoj fantazmagoriji „razvijenog socijalizma“ koji je u stvari bio teatar apsurda. Sam ovaj spor o terminologiji nije se svodio na pitanje etiketa. Abrama Terca i Aleksandra Zinovjeva. Koristiti bilo koji lak{i. Posmatraju}i stvari iz te perspektive. policija. kao {to je bio jedinstven u tipologiji dru{tava. a opet u skladu s isto~noevropskim iskustvom. ve} u ideolo{kom. bla`i termin zna~i li{iti tu realnost njene prirode i pogre{no predstavljati ono o ~emu govorimo. Upravo to ose}anje izuzetnosti sovjetskog iskustva mo`da je i glavna tema najve}ih dela „sovjetske“ knji`evnosti. kao ne{to radikalno druga~ije u odnosu na sve {to mu je prethodilo – bilo u Rusiji bilo na Zapadu. Pre }e biti da je bila ovaplo}enje jedne 43 . To je bilo mnogo gore od gre{aka modela totalitarizma – precenjivanja obima kontrole re`ima nad dru{tvom ili stepena o~uvanja njegove mo}i tokom vremena. razvojna diktatura i tutti quanti termini dru{tvene nauke nisu bili odgovaraju}i za ozna~avanje neobi~nog. To je o~igledno u delima velikih majstora fantastike. plan. zahtev da se stvari nazovu pravim imenima. stvaraocima koji slede Gogolja. Ta jedinstvenost sovjetizma njegovim biv{im podanicima potpuno se jasno o~itovala u neobi~nom na~inu njegovog nestanka. ali je tako|e istinito i u slu~aju novih klasika kakvi su Ana Ahmatova i Boris Pasternak – svih onih ~ija su dela postala slavna i zvani~no priznata u trenutku sloma sistema. poput Mihaila Bulgakova. Jedinstvenost tog fenomena zahteva odvojenu i jasnu oznaku.

najve}i paradoks tog eksperimenta jeste da nikada pre u zapadnoj istoriji jedan tako monumentalni neuspeh nije predstavljan kao neodoljivo privla~an uspeh. trans. Carlos (New York: Summit Books. 1980). Utopija koju je Oktobar doveo na vlast bila je ideolo{ko kolektivno vlasni{tvo modernog doba. 44 neobi~ne avanture. dostignu}e od „svetsko-istorijskog“ zna~aja. ali ne onoga koji su o~ekivali njegovi u~enici – Marks i Lenjin. utopija nije nikada ostvarena. Jer da je sovjetska Rusija bila samo poku{aj razvitka jedne zaostale zemlje. a eksperiment se nije ticao samo Rusije. Ovde se suo~avamo s krajnjim i jo{ dubljim problemom: Kako su uop{te Sovjeti mogli tako dugo i pred o~ima celog sveta uspe{no da opstaju sa ne~im {to je od po~etka bila svetsko-istorijska obmana? I kako su mogli tako dugo da obmanjuju sami sebe da }e fantasti~ni bolj{evi~ki poduhvat stvoriti svetsko-istorijsku alternativu kapitalizmu? Zaista. dovode do stvaranja monstruoznih. poku{aj da se prvi put u zapadnoj istoriji ustoli~i „utopija na vlasti“15. Poku{aji ostvarenja utopija ne propadaju jednostavno i bez posledica. Rezultat sovjetskog eksperimenta zato mo`emo najbolje razumeti kao izopa~enu manifestaciju onoga {to je Hegel nazivao „lukavstvom uma“ pod kojim je podrazumevao da istorijski akteri bivaju nesvesno. samim njihovim nestankom. Phillis B. te tako Rusiju iskrcala na obalu naopake modernosti. Naravno. ali to nije najva`nije. Upravo nas ta ~injenica vra}a ve} prime}enom paradoksu da je sve do samog kraja ve}ina sovjetologa u Sovjetskom Savezu videla ne{to sasvim drugo – tvorevinu ~iji je bilans bio uglavnom pozitivan. ali svrhovito vo|eni „logikom“ istorijskih doga|aja koju sami ne razumevaju. nadrealnih karikatura stvarnosti. ve}. To je stvarno bilo. ali se u stvari nasukala na sovjetizam. On je pre bio ne{to sui generis – fenomen kvalitativno druga~iji od svih drugih oblika despotizma u ovom ili svim prethodnim vekovima. Sovjetsku istoriju na njenom najdubljem nivou mo`emo shvatiti samo u skladu sa tim paradoksom. Jer biv{i Sovjetski Savez ne samo {to je bio neuspela utopija ve} nije bio ni razvijena. Pi{u}i o Mikhail Heller and Aleksandr Nekrich. 15 . Re{enje svih ovih paradoksa ipak je iznena|uju}e jednostavno.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. kako bi Hegel rekao. ve} celog ~ove~anstva. Utopia in Power: The History of the Soviet Union from 1917 to the Present. prema zakonu ne`eljenih posledica. nove ekonomije i (gotovo) novog sovjetskog ~oveka. Otkri}e te neo~ekivane obale vodilo je stvaranju nove politike. Tako se i lenjinisti~ka avantura preobratila u ono {to se naziva „Kolumbovom gre{kom“: partija se otisnula u traganje za socijalizmom. ona nikada ne bi hipnotisala ~itav svet. moderna dr`ava.

samo izlaganje }e se razlikovati po detaljima.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Konkretni zadatak ove knjige je zato ponovna potvrda primata politike i ideologije nad socijalnim i ekonomskim snagama u razumevanju sovjetskog fenomena. nego na iscrpnost. ni{ta smisleno ne bismo ni mogli da ka`emo o istoriji uop{te. godine i posebno tokom Bre`njevljeve ere jer mi jo{ sklapamo osnovne konture tog perioda. Njen zadatak je i rehabilitacija istorije „odozgo“ umesto istorije „odozdo“. S obzirom na navedene zadatke. sovjetskom iskustvu zapadni posmatra~i su zato uvek posredno komentarisali sopstveno dru{tvo i. Ipak. Ne u manjoj meri nego sam model razvoja. Ta okolnost je samo dodatno osna`ivala postoje}u metodolo{ku sklonost dru{tvene nauke da izjedna~ava sovjetizam sa ostatkom planete. do 1939. jo{ nedovoljno strukturirano Gorba~ovljevo finale zahteva najdetaljniju analizu. Samo ako se dr`imo sovjetske ideologije. 45 . istovremeno. ako njenu socijalisti~ku utopiju tretiramo s doslovnom ozbiljno{}u. a ne stati~nom modalitetu. o logici neke konkretne situacije. jer je to snaga koja je pokretala sovjetski razvitak. nasuprot logici same istorije. Kona~no. ali u njenom istorijskom i dinami~kom. Izlaganje }e postajati obimnije kada je re~ o doga|ajima posle 1939. poput onoga kada govorimo o logici tr`i{ta. Ovo ve~no vra}anje utopijske nade koja se probija kroz fasadu strogosti dru{tvene nauke. poglavlja koja slede prevashodno }e biti usmerena ka analizama i interpretacijama. vra}a nas polaznoj tvrdnji da je ideologija klju~ za razumevanje sovjetskog fenomena. godine najtemeljnije su istra`ena u zapadnoj istoriografiji i zahtevaju najmanje prepri~avanja. Da niko ne bi pomislio odmah na determinizam. projektovali zapadna politi~ka interesovanja na sovjetsku realnost. zato {to su upravo sveobuhvatne pretenzije sovjetske utopije stvorile to {to se mo`e nazvati „geneti~kim kodom“ tragedije. pozitivisti~ka fasada sovjetolo{ke debate ~esto je skrivala unutra{nju zabrinutost za o~uvanje vrednosti univerzalnog socijalizma. nuklearnog naoru`anja ili izbornih borbi – to jest. Osim toga. Zbivanja iz razdoblja od 1917. Kao zaklju~no metodolo{ko uputstvo treba ista}i da }e ovo istra`ivanje ~esto govoriti o „logici“ sovjetizma. Na taj na~in. odnosno po tome da li je posve}eno ranijim ili kasnijim periodima sovjetske istorije. upravo je ta briga podsticala veru da }e „eksperiment“ jednog dana ipak kona~no uspeti. samo onda mo`emo shvatiti tragediju do koje je ona dovela. Jer ako ne bismo mogli da govorimo o takvim situacionim logikama. trebalo bi objasniti da se ovde ovaj termin upotrebljava u obi~nom zna~enju. Pri~a o samim doga|ajima koji su sa tim nu`no povezani vi{e pretenduje na podr`avanje osnovnog teorijskog argumenta. njome se vaskrsava perspektiva totalitarizma.

ve} i `ivot u dru{tvu slobodnom od sveprisutne ideologizovane politike. Ta iluzija bila je mogu}a (kako na Istoku. oblast koja se nekada smatrala najlak{om za preobra`aj. po kome istorija vodi racionalno-nau~nom gospodarenju ~oveka nad prirodom i drugi.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. pokazala kao prete`ak teret Rusija posle socijalizma . u nekim oblastima su opaki naboji nacionalizma doveli do krvavih sukoba. Trijumfalizam Zapada po~eo je da opada ~im je postalo jasno da ne}e biti lake „tranzicije u demokratiju“. Gra|ani na Istoku o~ekivali su da }e kona~no `iveti u „normalnom dru{tvu“ – {to za njih nije zna~ilo samo u dru{tvu zapadnja~kog obilja (mada je delimi~no i to zna~ilo). u biv{em Sovjetskom Savezu ~ak ni pola godine. Pretpostavljalo se da je sovjetski eksperiment vrhunac te logike progresa. Komunizam se jo{ nije ni ohladio u grobu. egalitarnog dru{tva. Epilog: Nasle|e Kraj „realnog socijalizma“ 1989. ve} da }e svaka pozitivna promena ko{tati Zapad mnogo novca i glavobolja. po kome vodi stvaranju racionalnog. u centralnoj Evropi euforija je trajala samo godinu i po dana. izazvao je u tim zemljama i u svetu talas euforije koji je li~io na ponavljanje „Prole}a naroda“ iz 1848. Zato odgovaraju}i osnovni koncept ovog istra`ivanja nije ni modernizacija. Taj obrazac progresa ima dva osnovna aspekta: prvi. Postoji samoo~igledna logika modernog doba – ona koja je definisana duhom prosvetiteljstva i Francuske revolucije kada je ~ovek prvi put do{ao na ideju da istorija ima sekularni cilj ili telos – pojam koji se uop{teno ozna~ava kao progres. samo zato {to je istorija fakti~ki bila konstantno i sve br`e kretanje ka ve}oj jednakosti i nau~nom ume}u. u ovom istra`ivanju „logika“ se upotrebljava kao {iri i vremenski obuhvatniji (mada ne i metafizi~ki) termin. godine. Ali. a ve} su se ~ula proro~anstva o pomaljanju fa{isti~ke budu}nosti – scenario „Vajmarske Rusije“ postao je novi omiljeni refren. Upravo je ideolo{ko hipostaziranje ovog dvostrukog kretanja u liku socijalizma u~inilo mogu}im sovjetski eksperiment. Problemi su zaista potresali ~itav biv{i sovjetski svet: propast ekonomije je nastavljen. a Zapad se ujedinio pozivaju}i na uzbunu. ^ak se i Isto~na Nema~ka. godine u centralnoj Evropi. Da bi se razumela na{a pri~a. tako i na Zapadu). stanovni{tvo je bilo dezorijentisano inflacijom. ni totalitarizam. Zapad je zapljusnuo talas trijumfalizma no{en o~ekivanjem univerzalne pobede liberalne „tr`i{ne ekonomije“. a zatim 1991. 46 Ipak. ali ta pretpostavka se pokazala iluzornom. sve ve}im bezakonjem i sveop{tom nesigurno{}u. nikakav drugi „model“ nije potreban. ve} socijalizam. godine i u Rusiji.

1992). da }e plan biti zamenjen ne~im nalik na trampu. od D`efersona do Vilsona. godine. A svet }e morati da se pripremi za saose}anje i pru`anje pomo}i na tom njenom dugom putu. Ubrzo je bilo o~igledno da okon~anje Hladnog rata ne}e obezbediti naplatu „dividendi mira“. ve} „implozije“ – to je i izvor ambivalencije u pogledu revolucionarnog statusa avgusta 1991. Héritiers du désastre: précis de décomposition de l’univers soviétique (Paris: Calmann-Levy.16 Ali. dobro ilustruje te{ko}e postkomunizma: Lako je skuvati riblju ~orbu od akvarijuma. U tome je istorijska posebnost antisocijalisti~ke revolucije koja se ne odvija u formi „proboja“. uz sve to. Zato }e Rusija. morati da improvizuje tra`e}i put povratka u „normalno dru{tvo“. ovaj ishod doga|aja ne bi trebalo da ~udi. propadanje odvijati istovremeno. Tek slom sovjetskog re`ima daje joj zna~enje). uprkos tome {to su svi i na Istoku i na Zapadu bili iznena|eni. da }e se federalna dr`ava raspasti u brojne me|usobno sukobljene nacionalne suverenitete – i da }e se. ali jo{ niko nije prona{ao na~in da napravi akvarijum od riblje ~orbe. preko plana. 47 Za ranu i ta~nu procenu obima katastrofe videti: Pierre Briançon. ostavljaju}i iza sebe totalne probleme: da }e raspad partiju voditi u potpunu administrativnu anarhiju. do politi~ke policije – strukturno i funkcionalno bilo me|usobno tesno povezano. Lenjin je tokom osam meseci ratnog komunizma 1918. od Smita do Kejnsa. Borisu Jeljcinu i njegovim naslednicima treba}e ~itavo pokolenje da bi Rusiju ponovno pretvorili u „akvarijum“ sa `ivim bi}ima. ^esto citirana dosetka (koja je univerzalno primenjiva na sovjetizam a pripisuje se i Leh Valensi i ruskom satiri~aru Mihailu @vaneckom). a to je logi~ki nemogu}a situacija u kojoj sve mora biti ura|eno prvo. povukao u duboku recesiju. . Stoga. U svetskoj istoriji ne postoji presedan za takvu situaciju i takvu zagonetku i niko ne zna recept za tu obratnu transformaciju.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Priroda „normalnog dru{tva“ obi~no se defini{e kao „tr`i{na demokratija“ (uzgredno. godine samleo rusko gra|ansko dru{tvo u jedan „pire“ bez tr`i{ta i zakona. da bi se izvukli iz te – da iskoristimo Sol`enjicinovu metaforu – gomile ru{evina. dok je jo{ u stanju „~orbe“. Ispalo je da logika sistema nastavlja da deluje ~ak i posle njegove smrti. ako se ima u vidu {ta je svojevremeno zaista bio realni socijalizam. Za savremenu Ru16 koji je jednu tako sna`nu ekonomiju poput zapadno-nema~ke. ve} da }e svet uvu}i u nove opasnosti {irenja nuklearnog naoru`anja. ili svakog pogovornika demokratije. sovjetski re`im bio je jedan „mono-organizacioni“ sistem u kome je sve – od partije. ova sintagma zapanjila bi svakog ekonomistu. Trebalo je zato o~ekivati da }e takav totalni sistem do`iveti totalnu propast. U krajnjoj liniji. sve je trebalo uraditi odjednom.

ne smemo to zaboraviti. uz pretpostavku da su pregovorima otklonjene opasnosti od revolucionarnog raskida sa autokratijom. Svi ti zadaci obnove i stvaranja novog poretka funkcionalno su bili povezani i morali su se ostvarivati da bi svaki pojedina~no bio uspe{no re{en. ili kineski scenario. da li bi takva mogu}nost poni{tila nu`nu me|uzavisnost izme|u tr`i{ta i demokratije koju su pobornici slobodnog preduzetni{tva trijumfalno proglasili poukom sovjetskog kolapsa? O tom pitanju vode se `ustre debate po{to su pristalice demokratskog socijalizma kritikovali po~etni brz tempo ekonomske liberalizacije u postkomunisti~koj Evropi i zalo`ili se za sporiji. kao {to je ve} re~eno. godine Rusija se suo~ila sa veoma te{kim unutra{njim problemima. doveo do odustajanja Rusije od tr`i{ta i gra|anskog dru{tva. godine. Petersburga nikada nije bila nacionalna dr`ava. Jer. Sada je morala da izgradi liberalni ekonomski poredak istovremeno sa demokratskim politi~kim ure|enjem. Da bi se ponovo izgradio „akvarijum“ gra|anskog dru{tva. omogu}io je bolj{evi~ko osvajanje vlasti. Taj faktor je. tj. ve} multinacionalna imperija ~iji je kohezioni princip do 1917. naro~ito velikog zna~aja selja{tva koje u ogromnom broju nije imalo privatnu svojinu ili razvijen smisao za moderno gra|ansko pravo. godine. „centristi~ki“ pristup ekonomskom preobra`aju. godine ve} imala osnovne elemente tr`i{ta i pridodavanje konstitucionalnog re`ima takvom dru{tvu nije bio neizvodiv zadatak sam po sebi. Pre~icu autoritarne vladavine kojom bi se u tako te{kim okolnostima osna`ilo kretanje ka tr`i{nom dru{tvu i izgradnji nacije–dr`ave ne treba unapred isklju~ivati – takav pravac razvoja bio je nalik na Pino~eov. pre sloma komunizma nikada nije postojala dr`ava kakva je dana{nja Ruska federacija. a zatim – partijski. naravno. Od tih ostataka imperije formirane su moderne dr`ave koje su istovremeno morale da budu decentralizovane i federalne kako bi poni{tile {tetu nastalu centralizmom sovjetske pseudofederacije. Rusija je 1914. dr`ava kojom se vladalo iz Moskve i St.17 17 Njihovo stanovi{te koje predstavlja me{avinu nau~nih i politi~kih argumenata prikazano je u prethodnom poglavlju. razbijen 1917. Ali. Jo{ od osvajanja Kazanskog i Astrahanskog kanata Ivana Groznog u XVI veku. nu`ni su bili gigantski poduhvati. znatno te`im nego 1914.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. godine bio dinasti~ki. godine. a povrh svega. da stvori rusku naciju–dr`avu. na sociolo{ke nezrelosti tada{njeg ruskog dru{tva. li{ena pritiska me|unarodnog rata. u sprezi s potresima izazvanim ratom. iako je. sre}om. 48 siju prelazak u takvo dru{tvo je verovatno mnogo te`i nego {to bi bio za Rusiju iz 1914. Osnovne unutra{nje prepreke uspe{noj tranziciji odnosile su se. . Istorija ukazuje da je stvaranje mno{tva institucija koje ~ine zrelo tr`i{no dru{tvo mnogo te`i zadatak nego oblikovanje politi~ke demokratije. Posle 1991.

da bi Rusija postala zaista moderna. koji samo reguli{u. Ali. pokazuje da je tr`i{te bez demokratije samo privremeno stanje. te da tr`i{na dru{tva da bi funkcionisala na optimalan na~in dugoro~no zahtevaju konstitucionalizaciju vlasti i politi~ki pluralizam. Takozvani „centristi~ki“ poku{aji da se obnovi deo sovjetskog iskustva samo }e usporiti. Tre}e. teoriju modernizacije u Rusiji su primenjivali socijalisti polaze}i od shvatanja „razvoja“ prema kome „bazu“ treba staviti pod kontrolu Partije kao „nadgradnje“. proces modernizacije Rusije. Da stvar bude gora. ^ilea. ako pratimo kontinuum dr`avne intervencije u obrnutom pravcu. U tom poduhvatu osnovna prednost koju Rusija. Nasuprot pretpostavkama dru{tvene nauke postkomunisti~ka Rusija nije „razvijeno“ ili „moderno“ dru{tvo u onom smislu u kome taj status generalno defini{e teorija modernizacije. Ali.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI U pogledu ovog spornog pitanja empirijske ~injenice sna`no sugeri{u izvestan broj op{tih zapa`anja. Pre ili kasnije. Prvo. moramo zaklju~iti da zaista postoji kontinuitet izme|u demokratskog socijalizma i onog s pravim dr`avnim obele`jem. ali ne ukidaju tr`i{te ili privatno vlasni{tvo. ekstremna regulacija i mega-programi socijalnog staranja imaju tendenciju da pre|u u potpuno komandovanje privredom i na du`e vreme dokazano {tete njenoj efikasnosti i rastu. ali to ne dokazuje postojanje organske srodnosti tr`i{ta i autoritarizma. Drugo. poseduje u pore|enju s Rusijom iz 1914. ^etvrto. da bi se na 49 . autoritarnu etapu. Pravo pitanje nije da li }e Rusija izabrati liberalni ili „centristi~ki“ izlazak iz komunizma. godine. mogu da prilagode na neki prostor slobode. Stoga. Stoga. teorija modernizacije ima smisla. onda istorijsko iskustvo od [panije. posle sovjetske „pauze“. U tom pogledu. ve} samo da se autoritarni re`imi. ve} kakve su joj {anse da postigne logi~nu kombinaciju tr`i{ta i demokratije bez prolaska kroz prelaznu. sada je o~igledno da nema i ne mo`e biti slu~ajeva postojanja politi~ke demokratije u uslovima komandne ekonomije. a mo`da i podriti. demokratske socijalizme. ona je samo donekle opravdana. godinu je novi sociolo{ki profil njenog dru{tva. Ju`ne Koreje do Tajvana. zaista je bilo primera uspe{nih tr`i{nih ekonomija u autoritarnim re`imima bez politi~ke demokratije. za razliku od totalitarnih. ne postoje primeri politi~ke demokratije bez ekonomije zasnovane na tr`i{tu: to uklju~uje i tzv. „Srednje klase“ tog dru{tva predstavljaju {iru potencijalnu osnovu tr`i{ne ekonomije od one koja je postojala 1914. gotovo sva dru{tva koja su postigla odr`ivi ekonomski rast tako|e su demokratizovana. Sada je to industrijalizovana zemlja s pismenim i dvotre}inski urbanim stanovni{tvom. poput onog {vedskog. dru{tvo s obu~enom radnom snagom i prvoklasnom tehni~kom inteligencijom. ona }e morati da re{i sve zadatke koje je pred nju stavila avgustovska revolucija.

te nastavljaju da smrtonosno ugro`avaju `ivotnu okolinu. va`no je postojanje trgova~kog i ugovornog zakonodavstva. Zato ~itav problem „i{~a{ene“ modernizacije Rusije mora biti promi{ljen iznova. naravno. [tavi{e. te jedva razvijenog sektora usluga. Postsovjetska ekonomija je u stanju takvog globalnog raspada da se mo`e uporediti samo s nema~kom i japanskom ekonomijom posle Drugog svetskog rata. kao i da bi se ljudi obrazovali odnosno stekli nove mentalne navike koje su neophodne da bi ove institucije funkcionisale. narodnim jezikom izra`eno. oslabljenu sposobnost kriti~kog mi{ljenja usled dominacije marksisti~ko-lenjinisti~ke dogme. zemlja pro}erdala „sedamdeset godina na putu koji nije vodio nigde“. Pre svega.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. a i ono {to je nasle|eno mora se radikalno menjati da bi zemlja funkcionisala. Isto tako. Za ostvarenje tr`i{nog 18 Videti: Moshe Lewin. ali to ne zna~i da je usvojila modernost u svoj svojoj kompleksnosti. nezavisne istra`iva~ke i statisti~ke institucije. uticaj re`ima na mentalitet stanovni{tva predstavlja najve}u smetnju i prepreku modernosti: sovjetizam je ostavio iza sebe egalitarizam nadahnut zavi{}u. Istovremeno. nikada nije ni desila. u Rusiji postoji radikalna disproporcija izme|u ogromnog. Situacija u Rusiji je ~ak i gora jer su njene zastarele fabrike ostale nedirnute. postkomunisti~ku Rusiju karakteri{e ekolo{ko razaranje bez presedana u modernom dobu. Mnogo vremena je potrebno da bi se sve to stvorilo. Za funkcionisanje modernog dru{tva neophodna je ~itava mre`a institucija koje Rusiji nedostaju. Kratka lista takvih institucija podrazumeva raznovrstan bankarski sistem sa ~ekovima i kreditnim karticama. Svemu tome mora se dodati i depresivno saznanje da su bezgrani~ne `rtve rezultovale nacionalnim neuspehom – da je. industrijski sektor koji je nekada bio glavna prednost Rusije danas nije konkurentan na modernom svetskom tr`i{tu. osiguravaju}a dru{tva i. poput zemalja Tre}eg sveta. {to nu`no zahteva ogromne investicije za rekonstrukciju proizvodnje. Rusija je zaista industrijalizovana i urbanizovana. U odnosu na ogromne ulo`ene napore sovjetski razvoj ostavio je oskudnu osnovu za izgradnju nove Rusije. do „slonovskih dimenzija“ razvijenog industrijskog (posebno vojnog) sektora i nefunkcionalne poljoprivrede. odgovaraju}i sektor usluga. The Gorbachev Phenomenon . naviku da se pre reaguje na administrativne komande. nego na podsticaje tr`i{ta. kao i sudskog sistema koji je sposoban da pravo sprovodi u `ivot. 50 kraju dozvolila demokratizacija lenjinizma18 koja se. U tom smislu. pa Rusija na tom tr`i{tu ima zna~aj samo kao proizvo|a~ oru`ja ili. kao izvoznik sirovina. nezavisno od postojanja samih fabrika. podozrenje po kome je preduzimljivost „{pekulacija“. naravno.

19 51 * * * Videti: 3. poglavlje ove knjige.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI dru{tva nije dovoljno osloboditi cene i privatizovati industriju: moraju se izgraditi mnoge nove ekonomske institucije i stvoriti ~itave nove industrijske grane. poput Sizifa. rezultat bi bio stvaranje „urbanog. Prekomerna cena izgradnje socijalizma je u znatnoj meri pla}ena uzalud. svakako. takve kooperative su i postojale pre nego {to je Lenjin do{ao na vlast i uni{tio ih. industrijalizovanog i pismenog“ dru{tva ali. ostali su komunisti – nomenklatura koju ~ine direktori fabrika. „tranzicija“ ne}e biti kontinuirani prelazak od sovjetskog ka „normalnom“ razvoju: pre treba ra~unati sa gigantskom. iako je komunizam nestao. polaze}i ponovo sa ta~ke blizu dna brda. generacijski dugom i postepenom zamenom starih postrojenja i kadra. Tako|e. upravnici kolhoza i lokalni sovjetski funkcioneri – koji rukovode najve}im delom ekonomije i vladaju velikim delom administrativnog aparata. ali sa isto tako velikim ekstenzivnim ekonomskim rastom pra}enim. Sada mo`emo nastaviti raspravu19 o tome kako bi sa liberalnog stanovi{ta izgledala zami{ljena (kontra-~injeni~na) istorija Rusije da nije prekinuta 1914. kao u „litanijama“ teoreti~ara razvoja. Osim toga. Posle sedamdeset i ~etiri godine. izvesnim neuspesima i recesijama. programom koji su ve} formulisali Vite i Stolipin. onda lako mo`emo zamisliti selja{tvo koje ne bi bilo kolektivizovano. sada bila konstitucionalna demokratija poput ve}ine drugih evropskih zemalja. godine ratom i Ruskom revolucijom. Uostalom. . ruski Franko ne bi vladao tokom svih tih decenija i Rusija bi. kao i sa istovremenom ponovnom industrijalizacijom zemlje i ponovnim obrazovanjem stanovni{tva u skladu sa „realno-postoje}om“ moderno{}u. najverovatnije. ^ak i ako pretpostavimo verovatniji i lo{iji scenario – pojavu ruskog Franka i nacionalnog autoritarizma – ekonomski rezultati bili bi gotovo isti: velike socijalne nejednakosti. i dru{tva s privatnim vlasni{tvom i pluralizmom – ukratko. mo`emo pretpostaviti da bi dr`ava usmeravala tr`i{nu industrijalizaciju ka isprobanim programima prevladavanja zaostalosti posredstvom dr`avnih i stranih investicija. ali bi bilo organizovano u poljoprivredne kooperative (o ~emu je pre smrti sanjao Lenjin). Pored toga. uz sve to. istinski moderna kultura. Sve re~eno podsti~e da se zamislimo nad pitanjem kakav bi bio razvoj Rusije bez bolj{evizma. a postsovjetska Rusija (kao i mnogo razvijenija Isto~na Nema~ka i ^e{ka) mora}e. Stoga. da po~nu ~itav posao iznova. Ako po|emo od najboljeg scenarija pobede konstitucionalizma. U tim uslovima Rusija bi nastavila svoj razvoj kao zna~ajna industrijska sila i smanjivala bi svoje zaostajanje za Zapadom.

Ali. Poku{aj knji`evnog istra`ivanja. nisu vi{e bili ideolozi ve} pragmati~ni politi~ari. u slu~aju komunizma primat ideologije ne odnosi se samo na logor. posebno kada ona skriva socijalisti~ka o~ekivanja – kako je komunizam bio nu`an da bi se Rusija izvukla iz zaostalosti i postala moderno dru{tvo. „menj{evi~ku“ verziju Prvog petogodi{njeg plana koja je.. 20 21 . ve} na ~itav sovjetski poduhvat – od njegove dru{tveno-ekonomske baze. 52 Sasvim je nemogu}e zamisliti da tako jedna ogromna i prirodnim resursima bogata zemlja s evropskom kulturom kakva je Rusija. 181. pri ostvarenju bilo kog od pomenutih nekomunisti~kih scenarija nemogu}e je zamisliti bilo {ta {to bi bilo tako besmisleno i destruktivno poput sovjetske kolektivizacije i Gulaga. Jer. prema Jeljcinovoj izjavi. kulturi i moralu – bio je potpuno kontraproduktivan i posle sloma u nasledstvo je ostavio osaka}eno. Beograd: Rad. a rezultati su ipak bili lo{i.“21 Naravno. poglavlje. Gulag Archipelago. posle Staljinove smrti Sovjetski Savez se uglavnom vratio toj verziji ekonomskog planiranja. prev. 1988. 137–138. Vidak Rajkovi}). Takvo razmi{ljanje odra`ava osnovnu deterministi~ku gre{ku sovjetologije: po{to se u stvarnosti industrijalizacija odvijala na komunisti~ki na~in. uz bilo kakvu nekomunisti~ku vladavinu. Solzhenitsyn.20 Da bi se stvorile posebne sovjetske institucije – Plan. jedino takva je i bila mogu}a! Nasuprot tome. te da je besmislena teza po kojoj je re`im Bre`njeva bio moVideti: 5. vol. Apsurdno je tvrditi – kao {to se to ~ini ako se polazi od teorije modernizacije. zakr`ljalo i. str.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. sve do nedavno hvaljena. (srpski prevod: Arhipelag Gulag 1918–1956. Tako se ponovo vra}amo presudnoj va`nosti ideologije i politike u sovjetskom fenomenu. istakao: „Ma{tovitost i unutra{nja snaga [ekspirovih zlo~inaca zaustavljala se na desetak le{eva jer oni nisu imali ideologiju. palo je XX veku u deo da do`ivi zlo~instva milionskih razmera.. Istovremeno. „bolesno dru{tvo“. kao ni bilo kakvu formu dr`avne intervencije koja bi tako davila tr`i{te i rasipala resurse poput staljinisti~kog planiranja. 1. Sol`enjicin je. Modelu ideokratske vladavine Partije prigovarano je kako sovjetski funkcioneri. zajedno sa Buharinom. Sol`enjicinove re~i mogu biti primenjene i na Hitlerovo „kona~no re{enje“ i na njegove logore. bolj{evi~ki put „razvoja“ bio je samo veoma manjkava imitacija pravog puta: u gotovo svim sferama – ekonomiji. p. Ove zamerke su primenljive i na po~etnu. kolhoz i Gulag – bile su neophodne iluzije maksimalisti~kog socijalizma i bezakonje lenjinisti~ke Partije. do kulturne nadgradnje. ne bi na kraju XX veka postala vode}a industrijska sila. Zahvaljuju}i toj ideologiji. osvr}u}i se na jedinstveni obim staljinskog terora. posle prve generacije.

do samog kraja. zapadni komentari o novoj Rusiji sve vi{e su sredi{te svoje pa`nje pomerali od pozitivnih demokratskih i tradicionalnih elemenata tog zbrkanog spektra. 53 . preko milenijarnih kultova i fanati~nog nacionalizma. Ali. one vi{e nisu zahtevale aktivnu ideolo{ku posve}enost (~ak ni obi~nu veru) od ljudi kojima su upravljale pretvoriv{i ih u puke „zavrtnje“.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Slomom ideologije „nau~nog komunizma“ stvorena je velika praznina u verovanjima i vrednostima ruskog dru{tva. Bre`njev otvoreno priznao da ne razume u~ene ideolo{ke rasprave Suslova. ne treba preuveli~avati opasnosti koje prete od ovih poslednjih. agresivnog cinizma i nihilizma. godine opadala. sve do toga da je. pa su sve do kraja re`ima njegove institucije slavljene. beskrajna klasna borba ta dva sistema. Sve osnovne institucije sovjetskog poretka koje su nastale najkasnije do 1937. Ni{ta tako fantasti~no kao realno postoje}i „socizam“ (izraz Aleksandra Zinovjeva) ne bi bilo mogu}e bez sveobuhvatne i institucionalizovane intoksikacije „nau~nim komunizmom“. Tu prazninu po~eli su popunjavati razli~iti oblici vera i pseudovera – od tradicionalne religije i patriotizma.22 Zaista je tokom sovjetske istorije stalno opadao direktni uticaj ideologije na dono{enje prakti~nih odluka. 1991): 559–572. „Ideology. posmatranje ideologije sa stanovi{ta njene direktne relevantnosti za teku}u politiku veoma je povr{an na~in procene njene uloge: marksizam-lenjinizam je delovao na mnogo temeljniji na~in. Planning and the Market“. na kraju. do nekriti~kog odu{evljenja zapadnim modelom demokratije. kao i sveprisutnost „neprijatelja“ – delovali su na najvi{im nivoima vlasti i odre|ivali glavne pravce unutra{nje i me|unarodne politike. a u bliskoj budu}nosti taj potencijal posebno nema militantni ruski fa{izam. Nijedan od tih dru{tvenih pokreta nema potencijal za generisanje strasti i energije komunizma. predstavlja ~i22 Videti. betonu i sveprisutnom aparatu. ka onim negativnijim i prete}im. Nikada. Kako je euforija doga|ajima iz 1989–1991. Sve {to je zahtevano da bi se sistem o~uvao bilo je da niko o njemu ne razmi{lja suvi{e kriti~ki. Kada su te bazi~ne strukture socijalizma jednom „izgra|ene“. Ali. ta oko{tala ideologija nije potpuno umrla. Svi ti pokreti posledica su komunisti~kog iskustva dugog dve tre}ine veka. godine bile su kreacije ideologije – one nisu bile ni{ta manje do program Partije koji je ovaplo}en u ~eliku. Critical Review (Fall. a svest stanovni{tva umirivana nesmanjenim agitpropovskim bara`om proklamacija o putu zemlje u „svetlu budu}nost“. na primer: Alec Nove. njeni osnovni postulati – superiornost „socijalizma“ nad „kapitalizmom“. tivisan ideologijom. Naprotiv. Jedna od malobrojnih prednosti Rusije u njenom nastojanju da se (kako to demokrate defini{u svoj cilj) „vrati u Evropu“.

pre svega. istovremeno.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Ali ova post-marksisti~ka vizija kraja istorije nije ni{ta ta~nija od svoje prethodne marksisti~ke verzije iz 1917. a da su. kakav je status socijalizama posle sovjetskog „eksperimenta“? Na prvi pogled izgledalo je da se sada. U ovoj fazi stvoren je teorijski diskurs usredsre|en na negaciju postoje}e dru{tvene realnosti. da nastavi proces koji je prekinut ratom i revolucijom 1917. po{to je prevladala iluzije fa{izma i komunizma. godine prakti~no ostvare. do`iveli tako monumentalni krah? Vi{e se ne mo`emo vratiti u doba nevinosti pre Socijalizam posle sovjetizma . godine. zajedno s njenom skupo pla}enom urbanom i obrazovnom socijalnom strukturom. Ovu fazu karakteri{e mnogo prakti~niji diskurs usmeren ka razmatranju programa ostvarenja sovjetskog eksperimenta jer se on smatrao va`nim za sve oblike socijalizma – onoga na vlasti ili u opoziciji. socijalizam te{ko mo`e opstati u svojoj pre|a{njoj formi. tj. dok je budu}e pravedno dru{tvo samo ovla{ nagove{tavano. Prva se protezala od ro|enja moderne ideje socijalizma tridesetih godina XIX veka do poku{aja bolj{evika da je posle 1917. 54 njenica da je upravo iskustvo sa komunizmom njeno stanovni{tvo u~inilo imunim na svaki oblik ideolo{ke politike i uklonilo isku{enje bilo kakvih daljih totalitarnih avantura. po{to je socijalizam kao takav diskreditovan. ~ove~anstvo kona~no mo`e okrenuti prakti~nim stvarima – sopstvenom poslu. Ipak. Taj faktor. godine. Ako je Rusija posle socijalizma bila u katastrofalnom stanju. na kraju kona~no uplovila u mirnu luku tr`i{ne demokratije. ve} su logi~ki sledili iz same ideje socijalizma. godine bilo mnogo trijumfalisti~kih pri~a o tome kako je istorija. Rusija je post-ideolo{ko. nastupaju}u fazu diskusije o socijalizmu upravo stoga obele`ava dilema: kako iza}i na kraj sa ~injenicom da su bolj{evi~ki programi bili izraz same ideje socijalizma. Diskusija o socijalizmu odvijala se u dve velike faze. Socijalisti~ka ideja sigurno }e biti sa nama onoliko dugo koliko i nejednakost – a to }e svakako biti jo{ dugo vremena. Prakti~ni programi bolj{evika – nacionalizacija. omogu}io bi Rusiji da kona~no suzi rascep koji je deli od Evrope. Tre}u. ~ak i anti-ideolo{ko dru{tvo. zna~io kritiku onoga {to bi Bre`njev mogao nazvati „realno postoje}im kapitalizmom“. „demokratskog“ ili diktatorskog. kolektivizacija i planiranje – te{ko su mogli da budu smatrani specifi~nim produktom ruske zaostalosti. Zato je socijalizam. Zato je neposredno posle doga|aja 1989–1991. Druga faza diskusije o socijalizmu obele`ena je `ivotnim dobom sovjetskog eksperimenta – periodom u kome je prvi put navodno ostvaren postkapitalizam. Prvi put posle nastanka radikalne inteligencije u vreme ^erni{evskog i narodnjaka XIX veka.

evidentno je da smo sve vreme bili suo~eni s jednim kontinuumom programa koji su se nazivali „socijalisti~kim“. Svi ti programi su proizlazili iz jedne iste moralne ideje i razlikovali su se samo po sredstvima njenog ostvarenja – od obi~nih dobrovoljnih kooperativa na „mekom“ kraju spektra. Svakako. Socijalisti~ke partije na Zapadu i u Tre}em svetu brzo su i gotovo bez kolebanja odbacile nekada{nje zagovaranje tih mera. postojale su razlike u stepenu prihvatanja tr`i{ta i privatnog vlasni{tva – neki socijalni teoreti~ari insistirali su na „centristi~kom“ stavu u odbacivanju komunizma jer su se nadali da na njegovim ru{evinama mo`e nastati neki neodre|eni „tre}i put“. Istovremeno. Jasno. a argument Fridriha Hajeka o integralnom socijalizmu kao obliku novog ropstva izgleda da je su{tinski opravdan. da su oni osnova konstitucionalne demokratije i vladavine zakona. Taj rascep je odvojio konstitucionalnu demokratiju zasnovanu na vladavini ve}ine od „nau~no zasnovane“ revolucije koju predvodi avangarda odozgo. do lenjinisti~ke partije–dr`ave na suprotnom kraju. u ovoj ili onoj formi. ili da je on neva`an jer nije predstavljao „istinski socijalizam“. tj. sada je i zna~enje eluzivnog termina socijalizam postalo jasnije i opipljivije. u celom svetu je gotovo preko no}i i bez diskusija stvoren zapanjuju}i konsenzus prema kome su tr`i{te i privatno vlasni{tvo nezamenljivi faktori svake funkcionalne ekonomije. Za demokratske socijali- 55 . odvojio je socijaldemokratiju od komunizma. Na levici se ve} dogodio veliki revizionisti~ki obrt u odnosu na klju~na pitanja centralnog planiranja i nacionalizacije. godine. kao {to smo ve} videli. Ali. u zavisnosti od mere u kojoj je vlasni{tvo i tr`i{te bilo podr`avljeno. da bi njegove te`nje sa~uvale kredibilitet. gotovo niko u potpunosti vi{e ne odbacuje privatno vlasni{tvo i tr`i{te. a taj kontinuum protezao se od „demokratskog“ socijalizma do komunizma. socijalisti~ke aspiracije ipak }e pre`iveti. Mnogo tereta mora biti zba~eno s le|a socijalizma. Ali. mada manje o~igledno. Njihov razli~iti izbor politi~kih sredstava uslovio je razlike u stepenu do kojeg mo`e i}i podr`avljenje vlasni{tva i tr`i{nih odnosa. dva krila socijalisti~kog kontinuuma razlikuju se po sredstvima. Sindrom „Velike depresije“ u pogledu „kapitalizma“ uveliko je prevladan: stav Karla Polanija ~ini se opovrgnutim. Uprkos tome. a ne po ciljevima – upravo je to izvor „ljubavi i mr`nje“ u njihovim odnosima. godine i pretvarati se da sovjetskog eksperimenta nije ni bilo. neposredno posle doga|aja 1989–1991. Ako se osvrnemo u pro{lost. godine. Ukratko.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI 1917. posle sloma 1989–1991. Istovremeno. te da taj amalgam predstavlja prirodni poredak civilizovane modernosti. Oktobar je ozna~avao veliki „rez“ tog socijalisti~kog kontinuuma zbog izbora politi~kih sredstava koja su upotrebljena za ostvarenje dugoo~ekivanog izlaska iz kapitalizma. ~itava jedna epoha istorije dru{tvene misli sada je okon~ana.

do krize realnog sveta. a za komuniste su izdajnici socijaldemokrati jer oni nikada ne}e ostvariti usvojeni cilj. u ovom ili onom obliku. izgubili veru i odrekli se ostataka svog marksizma. . Ali ta navodno univerzalna klasa nije. na grupaciju koja politiku shvata kao moral. Socijaldemokrati celog sveta su. te onu koja se u politici rukovodi etikom umerenosti i pragmatizma. 56 Ma koliko fundamentalne. sve promene stavova unutar socijalisti~kog kontinuuma bile su ipak samo instrumentalne i pragmati~ne: one nisu dovodile u pitanje sredi{nju moralnu ideju svakog oblika socijalizma – primat jednakosti u odre|enju pravednog dru{tva. nikada dosezala do tre}ine stanovni{tva bilo koje industrijske zemlje. Prva grupacija }e nastaviti da se naziva „socijalizmom“ jer }e nepoverenje prema toj magi~noj re~i. mo`e se o~ekivati da imanentna logika one providencijalne sile koju je Tokvil nazvao „demokratijom“ – tj. Sve dok bude postojala nejednakost dru{tvo }e ostati podeljeno na levicu i desnicu. ~ak i u svojim najboljim danima. ne treba da zaboravimo da su od ova dva „brata-neprijatelja“ (frères ennemis) generi~kog socijalizma samo komunisti uspeli da ostvare socijalizam u punom zna~enju te re~i – kao nekapitalizma. Taj sindrom }e i u budu}nosti biti pra}en istim emocionalnim nabojem i para-religioznom aurom kao {to je to bilo u pro{losti. godine. pa otuda i ka programu nacionalizacije i centralizovanog planiranja. osloba|aju}em karakteru alijenacije i patnje. dru{tvenim ujedna~avanjem – i dalje nastavi neumoljivo da pokre}e moderni svet. posle jedne ili dve generacije koje su ~ekale na osvajanje izborne ve}ine kako bi ukinuli kapitalizam. ove promene nisu podrile dubinske strukture specifi~no marksisti~ke paradigme socijalizma koja ugnjetene i siroma{ne uzdi`e kao kvintesenciju ~ove~anstva i politiku temelji na samooboga}uju}em.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. {ta }e sadr`ati prakti~ni program budu}e faze traganja za „socijalizmom“? Koja socijalna grupa (ili vi{e njih) }e biti izabrana za novu „univerzalnu klasu“? Socijalizam je do sada bio usmeren ka industrijskom proletarijatu. Ali. Dakle. potrajati samo do slede}e krize „kapitalizma“. nastalo neposredno posle sovjetske katastrofe. Na tom putu oni su sledili primer svoje najstarije partije – nema~ke SPD – u kojoj je 1958. godine na Kongresu u Bad Godesbergu privr`enost politi~koj demokratiji kona~no potisnula opredeljenje za pun ekonomski socijalizam. na „partiju pokreta“ i „partiju otpora“. kao {to je to ~inila od 1789. tj. Ali. a posle Drugog svetskog rata razvoj Zapadnog sveta svedo~i o progresivnoj demonta`i industrijskog dru{tva koja je pra}ena smanjenjem brojnosti proletarijata i njegovim „pobur`oazenjem“ – or- ste komunisti su kori{}enjem prinudnih mera izdali stvar socijalizma. [tavi{e. Stoga. lav „kapitalizma“ i jednorog „socijalizma“ sigurno }e nastaviti svoju borbu sve do kraja modernosti.

Prema tvrdnjama savremene dru{tvene nauke razvijeni svet je sada u „post-industrijskoj“ epohi koju karakteri{e sve ve}i zna~aj „sektora usluga“ u ekonomiji koju pokre}e „informati~ka revolucija“ kompjuterskog doba. U stvari. preko rase. „Tre}i svet“ se kao `rtva „Prvog sveta“ smatra ovaplo}enjem velike kolektivne „ni`e klase“ celog ~ove~anstva. American Historical Review. ali veoma antisocijalisti~kom. rasizam i seksizam. 24 Videti. Ova nejednakost povezana je i sa univerzalnom biolo{ko-rodnom podelom. Stara marksisti~ka paradigma zavr{ila je svoju seobu zapo~etu kada je Lenjin u svojoj teoriji imperijalizma istakao polukolonijalni i kolonijalni svet kao avangardu sve-spasila~kih revolucija (jo{ dalje je u tom pravcu marksizam transformisao Mao). do roda – sve do kasnije seksualne orijentacije. Svi ovi pokreti odra`avaju i dodatno osna`uju onu spasonosnu dijalektiku po kojoj rob trijumfuje nad gospodarom.24 Ovaj razvoj najdalje je oti{ao u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama jer je na njegovo ranije sazrevanje delimi~no uticao uspeh politike ameri~kog Pokreta za gra|anska prava {ezdesetih godina. klasi koja }e ukinuti sve klase. 23 Archibald „Archie“ Bunker – lik iz popularne ameri~ke TV serije. simbol reakcionarnog. Uprkos svemu. dok je u modernom dobu nju najsna`nije u svojoj „dubokoj strukturi“ sadr`avao marksizam. ideja o univerzalnoj klasi koja je ugnjetena i li{ena vlasni{tva. kada je Lenjinov „Drugi svet“ komunizma prestao da postoji. Tako se krajem XX veka pojavio novi kontinuirani niz oslobodila~kih pokreta koji su polazili od klase. ona se vi{e ne vezuje za neku socijalnu grupu u razvijenim ekonomijama i dr`avama blagostanja Zapadne Evrope i Severne Amerike. Ali ova geografska podela izme|u evropske manjine na Severu i mnogobrojnog ostatka planete. netrpeljivog obi~nog radnika i porodi~nog ~oveka (prim. Sada.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI ganizovanjem biv{ih proletera u sindikate i njihovim pretvaranjem u ku}evlasnike. Istina. 57 . Na taj na~in je ve~na suprotstavljenost ugnjeta~a i ugnjetenih promenjena od podele na bur`oaziju i proletarijat u dihotomiju severne i ju`ne hemisfere. on je postao simbol nazadnosti i optere}enosti predrasudama: August Bebel zamenjen je Ar~i Bankerom (Archie Bunker)23 ili dolazi do vlasti u liku poput onog Leha Valense – sasvim ljudskom. i dalje je veoma `iva i uticajna. 91 (1986): 1053–1075. prepli}e se sa nejednakostima zasnovanim na rasi i boji ko`e – podeli koja se reprodukuje na samom Severu u njegovom „internom Tre}em svetu“. Ta {arolikost iznedrila je seriju kapitalizmom i imperijalizmom stvorenih sindroma ugnjetavanja koji su sledili jedan za drugim – klasizam. dijalektiku koju su prvobitno {irili stoicizam i hri{}anstvo. prevodioca). „Gender: A Useful Category of Historical Analysis“. U takvom svetu fizi~ki radnik u fabrici ne predstavlja vi{e uverljivog kandidata za primer univerzalne klase. na primer: Joan Wallach Scott.

Istina. kao {to su to u pro{losti bili i problemi industrijske radni~ke klase. Ipak. Ni~ea i Frojda u „kriti~ku teoriju“ represivnog bur`oaskog dru{tva.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Takav integralni liberalizam je jedna utopija. a svaki poku{aj da se oslobodimo od njega vodi kako ekonomskoj propasti. s obzirom na njegovu antiautoritarnu prirodu. nikada ne mo`e stvoriti poredak zasnovan na prinudi – poput onog kakvog je socijalizam nu`no stvarao. Nikada nije postojala ~isto tr`i{na ekonomija za kakvu su se zalagali man~esterski liberali XIX veka i o kakvoj savremeni libertarijanci jo{ sanjaju s Hajekovom knjigom u ruci. kao i integralni socijalizam. povratku sumnji~avosti prema vlasni{tvu i tr`i{tu – bogatstvo }e uvek biti mo}. Istovremeno. ovi problemi bivaju sme{teni u jednu borbenu metafiziku totalne „ljudske emancipacije“ koja nadilazi svaku njihovu konkretnu manifestaciju. u meri u kojoj se mo`e dosti}i. samo tr`i{te nam ne mo`e dati pravedno dru{tvo. ne}e biti mogu} ekonomski rast koji je. nije te{ko predvideti da }e svi budu}i socijalisti~ki prakti~ni programi te`iti. Bez obzira na to. dru{tvo }e uvek biti suo~eno s dilemom prema kojoj bez podele rada. oni su se razvili u kulturnoj atmosferi pro`etoj ostacima marksisti~kih kategorija – kao u slu~aju Frankfurtske {kole koja je spojila ideje Marksa. treba naglasiti da takav ultraliberalizam. S obzirom na to. Ali istovremeno. a nejednakosti u bogatstvu utica}e na nejednaku distribuciju vlasti. Stoga }e stalno postojati socijalni pritisak da se politi~ka vlast u ime op{teg dobra upotrebi za korigovanje ekonomske nejednakosti. ali ni jedna od njih nije mo}na ili potencijalno revolucionarna kao nekada{nji „proletarijat“. Ove seobe marksisti~ke paradigme vode umno`avanju univerzalnih klasa. Uprkos svoj }udljivosti ekonomskih ciklusa i periodi~nim krizama i depresijama. ovi novi post-proleterski oslobodila~ki pokreti nisu direktno izvedeni iz marksizma. tr`i{te je apsolutno nu`no da bismo imali produktivno i funkcionalno dru{tvo. uslov op{teg dobra. 58 Naravno. Osnovno prakti~no pitanje modernog doba odnosi se na stepen dr`avne intervencije u ekonomskim i dru{tvenim procesima. bilo koji socijalisti~ki program zasnovan na ovim novim oblicima alijenacije mo`e biti samo mnogo rasplinutiji i nejasniji u odnosu na staru „diktaturu proletarijata“. Izvesno je da su svi problemi u vezi sa nejednako{}u i nepravdom kojima su izlo`ene ove nove „manjine“ sasvim realni. tako i politi~kom ugnjetavanju. Takvo dru{tvo. pa samim tim i trajne nejednakosti. tako|e. Ipak. poput goluba koji se vra}a ku}i. mora biti proizvod mo- . Zato je u „normalnom“ svetu – a to zna~i onom koji je sme{ten izme|u tih dveju utopija – sovjetski neuspeh pokazao da je tr`i{te deo prirodnog socijalnog poretka. ili Fukoovoj poststrukturalisti~koj transformaciji grube ekonomske eksploatacije u jedva primetno otu|enje proizvedeno diskursima dominacije skrivenim u racionalisti~koj bur`oaskoj kulturi.

prakti~ne ekolo{ke stvari se uvek predstavljaju kao moralna pitanja. Kandidata za ulogu univerzalne klase ima u obilju. ako se pojavi dovoljno sna`na briga za op{te dobro. [tavi{e. plodnog ali siroma{nog Tre}eg sveta koja se suprotstavlja imu}nom ali sve starijem Severu. da li to zna~i da je maksimalisti~ko isku{enje sada. To je pokret koji pretenduje da govori u ime kolektivnih. ~ak i socijalizma. ekolo{ki pokret osporava „anarhiju“ tr`i{ta i zahteva podre|ivanje individualnih vlasni~kih prava te`nji ka op{tem dobru. (Peruanski nadrealni Sandero Luminoso nagove{tava tu mogu}nost. Ta novostvorena „normalnost“ modernog doba dostigla je vrhunac tokom „Velikog procvata“ koji je nastao obnovom posle Drugog svetskog rata. sasvim obuhvatnu verziju „dr`ave blagostanja“). 25 59 . Donald Worster. iza nas? Gotovo sigurno. a protiv sebi~ne te`nje za profitom i rastom bogatih. Upravo je taj „srednji put“ (via media) postao normalan u zrelom „kapitalizmu“ razvijenih zemalja posle Velike depresije. Economics. planetarnih interesa ~ove~anstva. ~ini se kona~no diskreditovanim – sve dok traje moderno doba. Metaistorijski prelaz iz ideolo{ki shva}enog „kapitalizma“ u „socijalizam“ nije vi{e stvarna tema.) Tako|e. Living Within Limits: Ecology. ekologija postaje pokret ~iji cilj nije ni{ta manje nego spas same ljudske vrste. ve} postoji mo}ni kandidat za tu kataliti~ku ulogu u svetlom liku ekolo{kog pokreta. Otelotvorenje maksimalisti~kog programa socijalizma u instrument prinude kakav je lenjinisti~ki tip partije. a u svojoj ekstremnijoj formi. a eko-planiranje ve} je jasno na vidiku. eskalirati ka sveobuhvatnoj etatizaciji. Ova „politika normalnosti“ bila je stvar pogodbe izme|u politi~kih snaga levog-centra i desnog-centra oko proporcija ameri~ke „dr`ave blagostanja“. ne. zamislivo je da to u~ini. To zna~i da je dr`avna intervencija u delovanje tr`i{ta radi postizanja moralnih i politi~kih ciljeva tako|e deo prirodnog socijalnog poretka. bez obzira na ostatke maksimalisti~ke retorike. The Wealth of Nature: Environmental History and Ecological Imagination (New York: Oxford University Press). and Population Taboos (New York: Oxford University Press). za neku kombinaciju mladog. Ali.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI ralne i politi~ke volje zajednice koja uti~e na amoralne sile tr`i{ta. [tavi{e. (Hitler i Musolini su u tom istom periodu stvorili sopstvenu. svuda postoji mogu}nost poku{aja povrataka ideji super-dr`ave: uobi~ajeni sporovi oko obima socijalne sigurnosti na Zapadu mogu. nema~kog „socijalnog tr`i{ta“ ili francuskog „indikativnog plana“. jednom i zauvek.25 O antiliberalnom potencijalu ekolo{kog pokreta videti: Garrett Hardin. Svima ve} poznatim jezikom. Iako „rodna plus seksualna“ orijentacija ne}e sigurno dobiti glavnu ulogu. dok su komunisti~ke partije uglavnom preuzele bla`u „socijalisti~ku“ oznaku. Zato su se zapadne socijalisti~ke partije odrekle Marksa.

S engleskog preveo Milan Suboti} . ko to zna? Jedinstveni „fenomen lenjinizma“ omogu}en je svetskom krizom iz 1914–1918. uspe{no imunizovati protiv bilo kakvih sli~nih avantura u budu}nosti. koja se mo`e kona~no odrediti kao ekstremni oblik opasnosti od utopije. svetom. pa taj zadatak pada u deo levici. po ve} poznatom obrascu. 60 Prakti~ni problemi koje isti~e ekolo{ki pokret svakako su veoma realni – kao {to su to bili raniji problemi radni~ke klase i kao {to su to i nedavno uo~eni problemi socijalnih manjina – pa }e ih politika normalnosti sigurno morati re{avati. bez obzira na povremene prodore torijevske demokratije. izopa~eno lukavstvo slu~ajnosti odredi}e ishod sukoba tih dveju logika. ka isku{enju tra`enja apsolutne vlasti radi postizanja apsolutnih ciljeva. To ne bi bilo ni po`eljno jer utopije su isto toliko nu`ne koliko su i opasne. navodno savr{enim. Svaka sli~na globalna kriza mo`e ponovo da pokrene uspavane socijalisti~ke programe ka maksimalizmu i. malo demokratskih reformi bi bilo ostvareno u ovom svetu bez utopijskih nada i velike revnosti. Neophodna su bila preterivanja vizionarskog socijalizma da bi nastala dr`ava blagostanja u kojoj se danas uravnote`uju dve snage koje defini{u politiku normalnosti. U nesavr{enom svetu za utopiju je uvek prole}e. zaklju~iti da je zauvek okon~ana utopijska politika kao takva.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. sledstveno tome. Ali ponovo. Desnica. godine koja je bila bez presedana. Mo`da }e nas velika sovjetska katastrofa. ovi prakti~ni problemi podvode se pod jednu metafiziku spasenja koja ih sve transcendira. koje }e nuditi isku{enje nasilne zamene tog sveta drugim. Uostalom. Kao i u pro{losti. pa bi bilo glupo na osnovu toga {to je najve}a utopija na{eg doba okon~ana katastrofom. Sve dok postoji utopijska aspiracija socijalizma ona }e imati dvostruko lice: jedno koje }e slu`iti kao podsticaj za usavr{avanje ve~no nesavr{enog sveta i drugo. Ali. obi~no se boji da preuzme inicijativu u ostvarenju nu`nih promena u pravcu egalitarizma.

povezivan s budu}no{}u. i{li ne{to druga~ijim putem.Tre}i program Radio Beograda Br. smrt re`ima izaziva suprotnu reakciju. u osnovi. Avangardna uloga je najozbiljnije shvatana tridesetih godina pro{log veka. Danas on pripada pro{losti i predmet ovog eseja je njegovo retrospektivno sagledavanje. Sheila (2007): „The Soviet Union in the twenty-first century“.75 61 [ILA FICPATRIK Sovjetski Savez je. Prema sovjetskoj verziji. ve} ga je presko~ila i direktno stupila u socijalizam. No. 1. Lenjinova politi~ka. [tavi{e. Hladni rat stvorio je na Zapadu sna`no negativno mi{ljenje o Sovjetskom Savezu (`ivom ili mrtvom). mada su istori~ari. Kada umre pojedinac. sovjetske megalomanske tvrdnje o vlastitoj istorijskoj ulozi zna~ile su da }e i relativno neutralni strani posmatra~i pasti u isku{enje da slave njegovu zlu sudbinu. Vol. Me|utim. Sovjetski Savez vi{e nije bio zemlja koja je kasnila sa razvojem kapitalizma. To je bilo vreme kada su stranci dolazili u Sovjetski Savez da * Fitzpatrick. tako da. Kada re`im nestane. pp. Zapad vi{e nije bio model koji vredi podra`avati. To je. kao {to }emo videti. Journal of European Studies. I–II/2009 UDK: 321. 51–71. a potom i Staljinova ekonomska revolucija. onda se dr`imo pravila da o pokojniku govorimo sve najbolje (De mortuis nil nisi bonum). 141–142. posmatra~i smatraju da je to dokaz njegove neadekvatnosti („bio je nesposoban za opstanak“). izvele su Rusiju iz njene istorijske zaostalosti do polo`aja istorijske avangarde. tretirali Sovjetski Savez u deceniji posle njegove propasti. na~in na koji su zapadni komentatori i ruski (biv{i sovjetski) stru~njaci za ovo podru~je. ovaj pristup – ’govoriti samo lo{e’– imao je mno{tvo uzroka kada je u pitanju Sovjetski Savez. o upravo preminulim re`imima govorimo samo lo{e. SOVJETSKI SAVEZ U DVADESET PRVOM VEKU* .64(47):316. Nedoumice zapadnih komentatora mogu se sa`eto izraziti pitanjima: „Gde je krenulo naopako u Sovjetskom Savezu?“ i „Kako je sovjetski sistem prestao da funkcioni{e?“. prema nepisanom pravilu. 37. bar u svesti svojih pristalica. Naravno. upravo je sovjetski model (’veliki socijalisti~ki eksperiment’) predskazivao budu}nost degenerisanog kapitalisti~kog Zapada.

U posleratnom periodu avangardna dr`ava preoblikovana je u supersilu. vek posle prvog odlo`enog priklju~enja. ve} ka njemu. komunizam se nije ostvario. Stoga je pri~a o promeni istorijske interpretacije posle 1991. ali u suprotnom pravcu: on vi{e nije vodio iz kapitalizma. Ova druga uloga nije dolikovala avangardi. Sredinom devedesetih godina. u izvesnom smislu bio je to korak napred. godine. Trka sa Zapadom zavr{ena je porazom. mada su postojale dve supersile. i interpretacija sovjetske istorije Vidi razli~ite interpretacije svedo~anstava u Knight (1999) i Lenoe (2002). To je za Rusiju bio povratak na status zemlje koja je ’zakasnila sa razvojem kapitalizma’. potpuna i istinita istorija ~ove~anstva. godine koju ovde `elim da skiciram. U Hru{~ovljevoj eri situacija je postala pomalo {izoidna: s jedne strane.“1 [tavi{e. onda je ona dostupna samo Bogu. 1997). podaci nisu jedina pokreta~ka sila razvoja istorijske interpretacije. ~ak ni kada bi njena kona~na pobeda bila osigurana. ’Neumoljivi hod istorije’ nastavio se i posle 1991. Na primer. nisu ~ak ni najva`nija. a Sovjetski Savez je bio druga. Ono {to mi normalno nazivamo istorijom su pri~e koje su sa~inili istori~ari u skladu s profesionalnim konvencijama i na osnovu interpretacije podataka koji su im bili dostupni. ali je sada. Arhivi retko daju nedvosmislene odgovore na pitanja koja istori~ari postavljaju. misle}i da su sa otvaranjem arhiva sva pitanja istori~ara dobila definitivne odgovore (Gaddis. ali ako je tako.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. veru u vode}u ulogu Sovjetskog Saveza zadr`ao je jo{ manji broj gra|ana od onog koji je sa~uvao staru veru u vode}u ulogu partije. ali je potom osna`ena pobedom. stvari nisu uvek tako jednostavne. godine. Kada je sovjetski re`im propao 1991. u{lo u trku sa Zapadom radi dostizanja njegove potro{nje i nivoa `ivotnog standarda. dok se. Mo`da postoji jedna su{tinska. samo delimi~no pri~a o onome ’{ta 1 Godina 1991. Me|utim. na pitanje „Da li je Staljin odgovoran za ubistvo Kirova?“. U Drugom svetskom ratu svest o avangardnoj ulozi bila je privremeno uzdrmana porazima. ~ak i u slu~ajevima jednostavnih fakti~kih pitanja. 62 posmatraju ’socijalisti~ki eksperiment’ u najve}oj politi~koj laboratoriji na svetu. D`on Gadis (John Gaddis) naslovio je svoju knjigu o sovjetskoj diplomatskoj istoriji i Hladnom ratu – Mi danas znamo. Rusija je iz statusa supersile pala u stanje koje se nije mnogo razlikovalo od polo`aja neke zemlje Tre}eg sveta koja se beznade`no trudi da sustigne Zapad. odgovor arhiva je: „Verovatno nije. Tako preoblikovana. s druge strane. bilo stvarno kasno. . sve vi{e se insistiralo na avangardnoj ulozi i komunizmu dosti`nom u toku slede}ih dvadeset godina. ali ne postoji nedvosmisleno svedo~anstvo ni za jedan odgovor.

otvoren je (sigurno ne u celini) s propa{}u Sovjetskog Saveza. 5 Bez ikakvog logi~kog razloga. Va`an segment partijskih arhiva Gorba~ov je prebacio u poseban Predsedni~ki arhiv koji je ostao nedostupan skoro svim istra`iva~ima i svim strancima. mnogi materijali su ozna~eni kao dr`avna tajna. mo`emo po~eti onim {to je na|eno u arhivi2 Materijal koji je postao dostupan zapadnim istori~arima devedesema. naro~ito Grimsted (2000). 1999: 587–594. poljoprivrede. a pokriva period posle 1953. 3 Postoje dva centralna arhiva Komunisti~ke partije. oba su vi{e puta menjala ime. Uprkos svemu tome. mogao razre{iti na vi{e ili manje zadovoljavaju}i na~in (Gettty and Naumov. mada su oba sme{tena u istoj zgradi i imaju zajedni~ku ~itaonicu. ali ne i KGB-a ni njegovih prete~a4 niti. da su neki materijali NKVD/MGB. arhive Ministarstva spoljnih poslova. umesto u arhivu NKVD/ KGB slu~ajno zavr{ili u Dr`avnom arhivu Ruske federacije (Gosudarstvennùñ arhiv Rossiñskoñ Federacii – GARF). koji sada nosi naziv Ruski dr`avni arhiv novije istorije (Rossiñskiñ gosudarstvennùñ arhiv noveñ{eñ istorii – RGANI). arhivi ekonomskih ministarstava (industrije. uklju~uju}i i arhiv Gulaga. Za detaljne ekspertske informacije i njihovu dostupnost. arhive Kominterne. Getty et al. koji se sada zove Ruski dr`avni arhiv socijalno-politi~ke istorije (Rossiñskiñ gosudarstvennùñ arhiv socialùno-politi~eskoñ istorii – RGASPI). za koji se pokazalo da je veliki. Jednako va`ne bile su i reakcije istori~ara na teku}a kulturna i politi~ka zbivanja. najve}i deo materijala Dr`avnog arhiva Ruske federacije (GARF) koji nije nosio oznaku tajnosti bio je dostupan ve} sredinom osamdesetih godina. koja je dostupna i na ruskom kao Kozlov and Grimsted (1997). na osnovu arhivske gra|e. godine i u velikoj meri je otvoren istra`iva~ima. Kaganovi~a. kao i promene metodolo{ke i interpretativne mode unutar njihove profesije. pokriva period do 1953.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI smo na{li u arhivima’. 1993). Molotova i ostalih klju~nih li~nosti iz Staljinovog perioda. statisti~ke administracije dr`ani u Ruskom dr`avnom arhivu ekonomije – RGAÆ) odvojeni su od arhiva drugih ministarstava koji su pohranjeni u Dr`avnom arhivu Ruske federacije (GARF). Prva stvar koju je trebalo rasvetliti bio je Gulag i razmere represije u Staljinovom periodu – stari ’spor o brojevima’ iz osamdesetih godina koji se sada. Prvi. Kada je re~ o dr`avnim arhivima. ali deo koji je nosio oznaku dr`avne tajne. tih godina sadr`avao je centralne i lokalne partijske arhive3. u velikoj meri. 2 63 . ~itaoci treba da pretra`i mnoge publikacije Patricije Grimsted (Patricia Grimsted). Isto va`i i za Ruski dr`avni arhiv ekonomije (RGAÆ)5. 4 Treba primetiti. naro~ito po{to je Predsedni~ki arhiv predao u Ruski dr`avni arhiv socijalno-politi~ke istorije (RGASPI) li~ne arhive Staljina. Arhivska gra|a je pokazala da Ovo je striktno impresionisti~ki pregled. Novi arhivski materijali naro~ito su osvetljavali visoku politiku od Revolucije do sredine pedesetih godina. U drugom.

konjokradica). to je bio va`an argument sovjetskih destaljinizatora (Medvedev. ni najni`a (stotine hiljada) procena broja zatvorenika Gulaga: godine 1939. Drugo arhivsko otkri}e (iako generalno poznato ~itaocima memoara iz Gulaga) jeste da su ’politi~ki’ zatvorenici. 1993: 1030). To je bilo ono {to je. ukupan broj zatvorenika u radnim logorima Gulaga iznosio je milion trista hiljada. zna~ajan po obimu je bio i teror usmeren protiv nacionalnih „dijaspora“ – onih nacionalnih manjina (poput Poljaka. dok je ukupna populacija zato~enika (koja uklju~uje i zatvore i radne logore) brojala oko dva miliona (Getty and Naumov. predstavljali samo tre}inu zatvorenika (Getty et al. obi~nih kriminalaca. za razliku od Gulaga gde je postojala centralna institucija koja je zbog potreba bud`eta i snabdevanja morala da zna svoje brojno stanje. 2003). Arhivi su otkrili mnogo novog i interesantnog o visokoj politici.. pripadnika verskih sekti.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Finaca i Grka) ~ije su mati~ne dr`ave van Sovjetskog Saveza predstavljale potencijalno konkurentsko sredi{te lojalnosti (Martin. 2001). u mnogo Uz mno{tvo interpretativnih radova o kojima se dole diskutuje. 64 nije bila ta~na ni najvi{a (desetine miliona).6 Otkri}a o Lenjinovoj beskompromisnosti i sklonosti prolivanju krvi (Pipes. 1968). Najve}a „nevidljiva kampanja“ bila je ona usmerena ka „~istki“ marginalnih dru{tvenih grupa (raskula~enih seljaka koji su se vratili iz progonstva ili pobegli iz Gulaga. Za razumevanje razmera i oblika represije najva`nije je bilo otkri}e masovnih pogubljenja u vreme Velike ~istke (oko 700000 ljudi) (Getty and Naumov. jo{ nisu razvrstani. sklonu obeshrabrenju i hroni~no bolesnu. Volkogonov. vidi Fitzpatrick (2004a) 7 Sedamdesetih godina. 6 . 1999: 590. van normalnih sudskih postupaka). Za pregled i selektivnu listu. 1998. Getty et al. (Brojevi. Tako|e. Nemaca. Svaki region zemlje dobijao je kvotu u desetinama hiljada za pogubljenje i utamni~enje u Gulagu ({to su sprovodile administrativne trojke. da citiramo naslov glavne knjige o ovoj temi.. teror stvarno ~inilo ’velikim’ (Iunge and Binner. Lewin. a biografski detalji iz arhiva prikazali su ga kao osetljiviju i neuroti~niju li~nost. 1971) i jednog krila zapadnih ’revizionista’ (Cohen. osu|eni za kontrarevolucionarne prestupe. 1977. u komplikovanim i razbacanim dosijeima. 1999: 591) i saznanje da su u Staljinovom periodu razli~iti oblici administrativnog progonstva predstavljali najrasprostranjeniji oblik represije. 1993: 1019). 1996. 1994) obezvredila su stare argumente7 prema kojima se njegova vladavina u tom pogledu su{tinski razlikovala od Staljinove. postoji i mno{tvo publikacija na ruskom jeziku u arhivskoj dokumentaciji o politici.) Otkri}e da je tokom Velike ~istke bilo vi{e istovremenih kampanja terora od kojih je samo jedna bila vidljiva (ona usmerena ka komunisti~koj eliti) bilo je najinteresantnije.

prema njihovom shvatanju. Volkogonov. 2000). efikasnija i podre|enija pravilima i znanju: ukratko. Posle poraza desnice po~etkom tridesetih godina. Service. mada je zastupanje institucionalnih interesa bilo dozvoljeno. generalno se suprotstavljaju}i njegovim poku{ajima da ih okrene jedne protiv drugih. uprkos stalnim naporima centra da ih razbije (Harris. koji funkcioni{e vi{e prema modelu dvorske politike. pre je bio prakti~an. regionalni partijski lideri imali su svoje male feude i politi~ke ’porodice’ koje su se uzajamno {titile. gotovo veberovska (Gorlizki and Khlevniuk. 1996). Otkri}a o Staljinu bila su druge vrste (budu}i da njegova beskompromisnost i sklonost ka prolivanju krvi nisu dovo|ene u pitanje). niti je bio lenji harizmatski vo|a Hitlerovog tipa. posle njene smrti uglavnom je `iveo u presa|enom dru{tvenom miljeu Gruzije koji se raspao kada su mnogi njegovi ~lanovi u vreme Velike ~istke – svakako uz njegov pristanak – pohap{eni. na jednoj strani. 2004). a obim njegovog posla se smanjio. biografije zasnovane na arhivskoj gra|i. dobro informisan vladar koji je (zajedno s Molotovom. tako i politi~kom ume{no{}u. izgradili su i pre}utan konsenzus o po`eljnosti ve}ih reformi koje. Pored dobro poznate paranoidne crte. 2004. 1989). (Gorlizki and Khlevniuk. Staljin nije bio ni~ija marioneta. svojim alter egom tridesetih godina) li~no u~estvovao u dono{enju skoro svih va`nih politi~kih odluka. te je zbog toga ostao li~no izolovan i usamljen (Montefiore. U provincijama. 1999). kako svojom intelektualnom superiorno{}u. ~oveka koji je imao problem sa svojom suprugom te{ke naravi i koji je te{ko podneo njeno samoubistvo. verovatno nisu mogle biti ostvarene dok je Staljin `iv.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI ve}oj meri nego {to je to ranije bilo poznato (Service. osobito posle rata. Upravlja~ka birokratija predvo|ena Savetom ministara (koji je dugo bio Molotovljeva oblast) postajala je sve slo`enija. koje su se pojavljivale jedna za drugom. 2004. vredan. u njegovom Politbirou nije bilo ustaljenih frakcija zasnovanih na politi~kim stavovima. Status Politbiroa kao nezavisne institucije neprestano je opadao. Staljinovo zdravlje i paranoja pogor{ali su se posle rata. kada ga je Staljin zamenjivao raznolikim ad-hoc telima (’grupa petorice’ i ’grupa devetorice’) u funkciji savetodavnih i vanrednih izvr{nih komisija (Khlevniuk. pokazale su: intelektualca koji je nastavio da ozbiljno ~ita ~ak i kada je bio na vlasti. na drugoj strani. 2004: 166–167) 65 . Izgleda da su u poslednjim godinama Staljinove vladavine njegovi saradnici (i naslednici) izgradili za~u|uju}e visok stepen kolegijalnosti. osobu koja je dominirala nad svojim saradnicima dosta lako. Kada je re~ o Staljinovom na~inu vladavine arhivi su pokazali neodr`ivost nekoliko ranijih hipoteza. Autoritativne studije (zasnovane na arhivskoj gra|i) o posleratnoj visokoj politici daju sliku razgranatog sistema vlasti sa Staljinovim Politbiroom/Prezidijumom. i dr`avnom birokratijom.

66 Kada su u pitanju ni`i nivoi vlasti. Postalo je mogu}e pratiti slo`ene modele sovjetske trgovine u legalnoj i neformalnoj ekonomiji (Hessler. 1998). u zapadnom Sibiru (Alexopulos. denuncijacija. kolhoza itd. vidi Davies (1997). 2006). godine zasnivala na arhivskoj gra|i ~ak i kada su u pitanju strani istra`iva~i).tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. O denuncijacijama. posebno kada se primenjivala u ka`njavanju tokom ’raskula~enja’. o privilegijama nove klase. Savremene studije koje se bave nizom socijalno-politi~kih pitanja nagove{tavaju da 1953. 1999. Molbe su izuzetno zna~ajan izZa tipologiju tih materijala. Na podru~ju socijalno-istorijskih istra`ivanja (koja su se neko vreme i pre 1991. To sugeri{e da mo`e do}i do nekih ozbiljnih otkri}a o reformskim inicijativama unutar birokratije (kao i uvek prisutnog birokratskog otpora reformi) kada se istra`iva~i ozbiljno late prou~avanja politike i vladavine u Hru{~ovljevom periodu. 2003. 1995. 2004) i rasvetliti bedan polo`aj velikog broja radnika u posleratnom periodu. godine i o kasnijoj manje jednozna~noj situaciji. obi~ni gra|ani. ima zapanjuju}ih nagove{taja o pojavi ’prosve}enih birokrata’ (seni Nikolaja I!) (Hessler. 1998). godina nije bila tako o{tra prekretnica kao {to je to ranije izgledalo (Fürst. 8 . o licemernoj prirodi etikete ’kulak’. Kotkin. vidi Fitzpatrick and Gellately (1997). o stvaranju nove elite posredstvom vertikalne pokretljivosti radni~ke klase i selja{tva za vreme kolektivizacije. {to je verovatno otu|ilo od vlasti mnoge od onih koji su ~etrdesetih godina postali deo fizi~ke radne snage (Filtzer. Istovremeno. U arhivama je bilo i iznena|enja za socijalne istori~are. dostupnost provincijskih i regionalnih arhiva pro{irila je istra`iva~ke perspektive i poslu`ila je kao korektiv dotada{njoj dominaciji prestonica u imaginaciji istori~ara (Baberowski. Ova pisma u arhivima odgovaraju}ih institucija rutinski su ozna~avana kao ’dr`avna tajna’ (za razliku od pisama formalnih grupa iz {kola. teza o postojanju podr{ke radni~ke klase bolj{evicima 1917. 2002). Kuromya. vidi Fitzpatrick (2005: 155–181). Osnovni zaklju~ci radova socijalnih istori~ara sedamdesetih godina izdr`ali su proveru novodostupne arhivske gra|e: na primer. u kojima se izra`avala ’zahvalnost drugu Staljinu’ i koja su bila u otvorenim arhivama)8. teza o ’poselja~enju’ radni~ke klase usled masovne migracije sa sela za vreme kolektivizacije. 2003). Jedno od njih bilo je otkri}e velikog broja pisama (molbi. otvaranje arhiva podjednako je potvr|ivalo postoje}e hipoteze kao {to je i sugerisalo nove puteve istra`ivanja. Harris. `albi) koje su vlastima upu}ivali pojedinci. za analizu jedne bogate zbirke pisama gra|ana. o neprijateljskom odgovoru seljaka na kolektivizaciju. Jedan istra`iva~ otkrio je desetine hiljada molbi koje su tridesetih godina Vrhovnom Sovjetu uputili pojedinci li{eni gra|anskih prava i koje su bile odlo`ene u jedan opskurni depozit u Jaluturovsku.

Shearer. Lenoe. kao i temi policijskog rada. njihova neo~ekivana rasprostranjenost – {to. izbeglica. Socijalna istorija Kazahstana. Sibir i Kazahstan – u kojima je populacija koju ~ine osu|enici. 2000). kao i u odnosu na ’slobodno’ stanovni{tvo). mnogi zapadni nau~nici prihvatili su totalitarizam kao okvir za razumevanje sovjetskog sistema (Gleason. revizionizam. 2001. bar delimi~an uvid u odgovore birokratije. 2004: 248–54. Martin. Hladni rat je imao zna~ajan uticaj na sovjetske studije. na primer. Novi istra`iva~ki pristup podse}a nas na ~injenicu da postoje veliki regioni – sever Rusije. 1995: 121–42). koje neki danas ozna~avaju kao „neotradicionalno“ zbog zna~aja praksi kao {to su podno{enje molbi i protekcija (Fitzpatrick. posebno u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama. i njeno novo delo u pripremi). Istovremeno. da nju nije mogu}e (kao {to to ~ine Sol`enjicin i raniji socijalni istori~ari) odvojiti s druge strane nevidljive linije svakodnevice sovjetskog sveta. ukazuje na sistematsku potrebu za individualnom komunikacijom sa vlastima kao metodom re{avanja problema – vodila je novom poimanju su{tine staljinisti~kog dru{tva. s posebnim naglaskom na tretman marginalnih grupa (Hagenloh. 2005: 153–202. postrevizionizam . prosjaka. Jednako va`na bila je promena u op{toj politi~koj klimi (kraj Hladnog rata) i razvoj akademske istoriografije (sve ve}e prihvatanje „teorije“ i „kulturnog zaokreta“) Od pedesetih do osamdesetih godina. 2000. izgleda. izgnani i deportovani bila toliko velika (u apsolutnim brojevima. 2001). biv{i osu|enici. to je bilo posledica otvaranja arhiva (po{to su marginalni slojevi predmet policijskog posla. 67 Pristup novim podacima nije bio jedina stvar koja je uticala na izbor predmeta istra`ivanja i interpretacije istori~ara. te pru`aju i interesantan. begunaca i drugih ljudi bez korena i krova nad glavom). mada ono prirodno sledi i iz interesovanja za socijalnu klasifikaciju koje se u sovjetologiji razvilo kada je opalo poverenje u analiti~ku upotrebljivost marksisti~kih klasnih kategorija (Fitzpatrick.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI vor za socijalnu istoriju jer obezbe|uju do tada nedostupan uvid u `ivot i preokupacije obi~nih ljudi. Druga oblast istra`ivanja koja je postala istaknuta posle otvaranja arhiva je `ivot marginalnih dru{tvenih grupa (skitnica. U izvesnom stepenu. Posebna pa`nja nau~nika bila je posve}ena deportovanim kulacima (Viola. Po{to je Sovjetski Savez kao ideolo{ki neprijatelj i politi~ki takmac liberalnih demokratija nasledio nacisti~ku Nema~ku. a sve vrste policijskih arhiva bile su formalno zatvorene). Totalitaristi~ki model osvetljavao je Razvoj discipline: totalitarizam. prostitutki. u {tampi). 2005: 3–87). ne mo`e se napisati bez prou~avanja te populacije (Pohl. oslobo|enih zatvorenika.

Sedamdesetih godina ’totalitarnoj’ {koli suprotstavili su se takozvani ’revizionosti’. da ograni~i ’gra|ansko dru{tvo’ i li{i gra|ane individualnih prava. tj. koji su joj zamerali hladnoratovsku pristrasnost. mada su sovjetski politi~ki arhivi. mada ne i sve ove istra`iva~ke teme. Me|u razli~itim mogu}im izvorima podr{ke. iz radni~ke klase i selja{tva.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. revizionisti su sumnjali da je sam teror mogao odr`avati re`im na vlasti. Mnogi revizionisti bili su u stvari socijalni istori~ari ~iji je problem sa ’tradicionalnom’ sovjetologijom delimi~no proizlazio iz disciplinarnih razlika s politikolozima: posao socijalnog istori~ara je da gleda na istoriju ’odozdo’. pre svega Centralnog komiteta Komunisti~ke partije. u najve}oj meri. visoka politika (kojom se bavila ’kremljologija’). politi~ke promene u razli~itim oblastima koje su artikulisane u centralnim organima – to su bile glavne teme ovog modela. bili ~vrsto zatvoreni za zapadne istra`iva~e. da gledaju ’odozgo’. a s obzirom na status Sovjetskog Saveza kao neprijatelja – ovaj model bio je tesno povezan sa studijama bezbednosti. Vrhunac njegove popularnosti u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama odgovarao je dominaciji politi~ke nauke nad drugim disciplinama u okviru sovjetskih studija. nova administrativna i profesionalna elita formirana tridesetih godina regrutovanjem. Istra`ivanja prva dva izvora podr{ke pokazala su se kao najplodnija. Nasuprot tome. dr`avni teror i propaganda su zato bili njihove glavne preokupacije. mogli su se koristiti sovjetski arhivi osamdesetih godina. rasprava izme|u tih dveju grupa vo|ena je mnogo godina s maksimalnom netrpeljivo{}u. Me|utim. posebno tokom Drugog svetskog rata. Sedamdesetih i osamdesetih godina socijalni istori~ari bavili su se uglavnom temama socijalne podr{ke re`imu (mada ponekad i njegovom suprotno{}u. posebno sli~nosti nacisti~kog re`ima u Nema~koj i staljinizma u Sovjetskom Savezu. a ovi su im uzvra}ali optu`bama za ’prosovjetizam i ’saputni{tvo’. revizionisti su svoje oponente nazivali ’hladnoratovcima’. o kojima se diskutovalo sedamdesetih i osamdesetih godina. mada su kriti~ari doveli . otporom). dok su politikolozi i politi~ki istori~ari skloni da se usredsrede na centre mo}i. najva`nijim su smatrani: industrijska radni~ka klasa (posebno u revolucionarnom periodu). Za mnoge. pretpostavku o monolitnoj kontroli odozgo i zanemarivanje socijalnih sila. Centralno pitanje za nau~nike koji su polazili od totalitarnog modela bilo je kako re`im mo`e da pokori podanike. radni~kom i selja~kom istorijom i dru{tvenom pokretljivo{}u. ’siroma{ni seljaci’ (bedniaki) koje je re`im smatrao prirodnim saveznicima na selu dvadesetih godina i omladina. Sovjetska ideologija i propaganda. 68 sli~nosti re`ima koji su izgledali kao polarne suprotnosti na kontinuumu levica–desnica. a Pravda i drugi glasnogovornici re`ima njegovi glavni izvori. te su tragali za socijalnom podr{kom koju je re`im u`ivao.

~inilo se da revizionisti u izvesnoj meri odstupaju od teze o socijalnoj podr{ci. Lebina. Nérard. Fitzpatrick. Tako|e su istaknuti problemi neudobnosti svakodnevnog `ivota u Sovjetskom 9 U jednom eseju napisanom ranih devedesetih godina (objavljenom kao Fitzpatrick. nestala jer su ’siroma{ni seljaci’ (me|u kojima su mnogi bili pe~albari – othodniki sa vezama u gradovima i mladi ljudi koji su zbog nesta{ice industrijskih poslova u vreme NEP-a bili frustrirani u `elji da odu iz sela) iskoristili priliku koju im je pru`ila brza industrijalizacija i pozitivna diskriminacija vlasti. 2004). 2005. 1979) dopunjena je nedavno novom interpretacijom iskustva Jevreja u Sovjetskom Savezu koje sugeri{e da je posle Revolucije vertikalna pokretljivost Jevreja iz malih jevrejskih naselja (shtetl) u velike gradove i redove nove sovjetske inteligencije sa~injavala jednako va`an izvor socijalne podr{ke re`imu (Slezkine. 2003. godine. bilo te{ko na}i pokazatelje socijalne podr{ke re`imu. bio tema istorije ’odozdo’. socijalna podr{ka skoro da je u potpunosti izba~ena iz plana rada socijalnih istori~ara.1996. veze i protekcija (blat – recipro~ni aran`mani za nabavljanje retkih dobara) i klijentelizam (Alexopoulos. Viola 2002) i aspektima svakodnevice (Thurston. usredsre|enost na radnike i seljake sedamdesetih godina (Fitzpatrick. ili bilo ko od ostalih revizionista. Vikhavaine. tako|e.10 On je postao preovla|uju}a tema u studijama svakodnevnog `ivota koje su se naglo razvile kasnih devedesetih godina usredsre|uju}i se posebno na strategije pre`ivljavanja kao {to su molbe. 1996. ali mnogo manje provokativna i kontroverznija od ’socijalne podr{ke’. 2000. zbog velike nepopularnosti kolektivizacije posle dvadesetih godina. 1994. 2004). napravila prora~unati izbor. Alexopoulos. Argumenti o „socijalnoj podr{ci“ sedamdesetih godina bili su krajnje kontroverzni.9 Posle 1991. 2003). Do toga je svakako do{lo i zbog pomeranja istra`iva~ke pa`nje na selja{tvo gde je. a socijalno-istorijska istra`ivanja usmerena su ka otporu (Fitzpatrick. mo`da kao rezultat tih kritika. 69 . Viola. te napustili selo. Ovakvo obja{njenje onoga {to je u svoje vreme izgledalo kao prirodan razvoj istra`iva~kih interesa palo mi je na pamet tek naknadno. Kada je re~ o vertikalnoj dru{tvenoj pokretljivosti kao procesu koji je generisao podr{ku re`imu. 1994). 1999. Rossman. evidentna dvadesetih godina. Prezentuju}i otpor kao bezbedniju opciju.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI u pitanje pretpostavku da se podr{ka radni~ke klase bolj{evicima 1917. denuncijacije. a njihovi autori bili su izlo`eni velikoj kritici u godinama hladnog rata. Fitzpatrick. godine mo`e ekstrapolirati u neku vrstu permanentne. bezrezervne lojalnosti (Brovkin. ne mislim da sam ja. 1999. 2004b) ja dokazujem kako je podr{ka ’siroma{nih seljaka’. 10 Pretpostavka kriti~ara revizionizma bila je da su svi koji pi{u o socijalnoj podr{ci i vertikalnoj pokretljivosti sami nu`no pristalice sovjetskog re`ima. Sredinom osamdesetih godina. Otpor je. 1999.

2004). kao i drugih zemalja Isto~ne Evrope i DDR. Zaista. ideologija i partija kao instrument mobilizacije (dakle. ipak niko nije ta~no znao u ~emu se to „zlo“ sastoji (Verchenov and Igritskii. {to je zna~ilo da je konvencionalna mudrost nau~ne discipline sada prihvatila mnoge njihove stavove. 11 . uticao je na istori~are da prou~avaju svakodnevicu (Humphrey. a ve}ina mladih istra`iva~a u ovoj nau~noj disciplini usmerila se ka pitanjima kojima su se oni bavili. Schevchenko. nego s definitivnim dokazivanjem pomo}u ~injenica (eksperimentom) da je jedan argument bio ’ispravan’. sada su postali profesori i nastavnici. posebno ukazivanjem na `ivot u zajedni~kim stanovima (Oberteis. te generacijskim menama. dok je stara garda ’totalitarista’ postepeno napu{tala scenu.11 U slu~aju spora izme|u revizionista i totalitarista u sovjetskim studijama. Vitukhanovskaia. totalitarizam je va`io za zastareo pojam. Kada je re~ o zapadnim sovjetskim studijama. Me|utim. a drugi ’pogre{an’. 2002. u Rusiji je bilo druga~ije: propast Sovjetskog Saveza i odbacivanje vrednosti koje su sa njime bile povezane. u osnovi staljinisti~ki model) bili u sredi{tu analize Sovjetskog Saveza kao totalitarnog re`ima. 1993: 7. na~in na koji Kun (Kuhn) (1962) vidi promene paradigme u prirodnim naukama. ovaj termin je „zauvek osvojio pravo na status najboljeg eksplanatornog modela na{e nedavne pro{losti“ (Kara-Murza and Voskresenskii. postoje promene paradigme. 2002). Ransel. Kovalev. mada se on dopada istra`iva~ima u humanisti~kim i dru{tvenim naukama.15). 1995: 211–216). mnogi revizionisti koji su u dvadesetim godinama bili ’Mladoturci’. ali mnogi prirodnjaci – veruju}i da su njihove discipline kumulativne a generalizacije opovrgljive u na~elu i u praksi novim eksperimentalnim podacima – imaju problem s Kunovim argumentom. 2000). svakako. otvorila tek s propa{}u sovjetskog re`ima – postalo je va`an izvor za istori~are (Engel and Posadskaya-Vanderbeck. prema jednom komentatoru u Rusiji. 2000. 2004. 1989: 5). Svakako. Istovremeno. „simbol lo{eg u svakom pogledu“. ali su one ~e{}e povezane sa spolja{njim promenama perspektive i mode. Nagli razvoj antropolo{kih studija postkomunisti~kih promena u svakodnevnoj praksi biv{eg Sovjetskog Saveza. 70 Savezu. postsovjetski Rusi su se vi{e interesovali To je. postojala je konfuzija u pogledu toga {ta totalitarizam stvarno zna~i: mada je bilo „potpuno jasno svakom obi~nom ~oveku na{e zemlje da je totalitarizam ono {to smo imali“.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. pobedili su socijalni istori~ari poznih osamdesetih godina. 1996. Svakako. Usmeno predanje – ~ija se mogu}nost. Utekhin. dr`avni teror. Sporno je da li nau~ni argumenti u humanisti~kim i dru{tvenim naukama mogu ikada u intelektualnom smislu definitivno ’pobediti’. 1997. Dok su u ranijem zapadnom nau~nom re~niku. zna~io je da }e proskribovani pojam ’totalitarizma’ zadobiti veliku privla~nu mo} (Gleason. kao i mogu}nost terenskog rada antropologa.

na primer. to je imalo samo marginalan uticaj unutar nau~ne discipline. Kotkin je primenio Fukoovo shvataVidi. Kotkin je staljinizam video kao utopijski projekat koji vodi poreklo iz evropskog prosvetiteljstva i stvara ’alternativnu’ modernost u odnosu na liberalnu modernost dvadesetovekovne Evrope i Severne Amerike. odredilo je pravac istra`ivanja mno{tvu mladih istori~ara. posebno svojim delom Nadzirati i ka`njavati. u Hru{~ovljevom periodu. Glavni intelektualni uticaj izvr{io je Mi{el Fuko (Michael Foucault). Kotkinovo delo Magnetna planina (Magnetic Mountain) u kome je zagovarana tvrdnja da zanemarivanje ideologije ({to su ~inili revizionisti) nema smisla kada je u pitanju period tako pro`et interesom za ideologiju kao {to je bio period staljinizma. Pojavila se nova generacija koja je dovela u pitanje paradigme i roditelja i praroditelja. Kharkhordin. Ali na Zapadu (nasuprot situaciji u biv{em Sovjetskom Savezu) to nije zna~ilo usvajanje poziva ’natrag totalitarizmu’. Shlapentokh (1989) La Pierre (2006) pokazuje kako se. ostvarenje Revolucije u realnom `ivotu. ali vidi tako|e i Pipes (2003: 221–234).12 Kada je Sovjetski Savez propao. 2003. na repertoaru su bile kulturna i intelektualna istorija. On je odbacio ideju ’Velikog povla~enja’ u tridesetim godinama (Timasheff. prvobitno ograni~enoj na lo{e pona{anje na javnim mestima. Ovo je delimi~no odra`avalo promenu unutar cele istorijske discipline osamdesetih godina koja je pogodila sovjetsku istoriju kasnije nego druge oblasti. vrhunac socijalne istorije pro{ao je u modernim ruskim (sovjetskim) studijama. 12 71 . pro{iruje zna~enje na r|avo pona{anje u ku}i. po{to je Staljinov period. Harris (2006). 1946). 14 Izvanredan ~asopis Kritika bio je glavni organ ’nove generacije’. vi{e karakterisalo period Hru{~ova nego njegovog prethodnika. Devedesetih godina. a ideologija – sada ~esto pod vidom ’diskursa’ – vratila se u sredi{te pozornice. u stvari. Ri~ard Pajps (Richard Pipes). neki pre`iveli ’totalitaristi’ – pre svega. vidi u: David-Fox (2004).14 Za ovu novu generaciju. u publikacijama kao {to je The Times Literrary Supplement i Commentary. Kako pripadnici ’nove generacije’ kritikuju i ’totalitariste’ i ’revizioniste’. 1999).BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI za ometanje privatnog `ivota i povredu prava na privatnost (Zamkovoi. Holquist. 1997. 1994: 2) {to je. kao i u istoriji uop{te. definiciji ’huliganizma’. prema njegovom uverenju. Martin Malija (Martin Malia) i Robert Konkvest (Robert Conquest) – tvrdili su da je njihovo shvatanje sovjetske istorije potvr|eno propa{}u ’Carstva zla’ i njegovom osudom od strane postsovjetskih Rusa.13 Ipak. ~iji se interes za nadziranje i razli~ite oblike spolja{nje i unutra{nje discipline reflektuje u brojnim uticajnim radovima (Halfin. 13 Veliki deo tih napisa pojavio se u `urnalisti~koj formi.

postrevizionisti su sledili stari revizionisti~ki put ’socijalne podr{ke’ slu`e}i se novim re~nikom i novom teorijskom osnovom. koji su bili pod njegovim uticajem. a arhivska otkri}a relativno neva`na. Kotkinov podnaslov. nijedan revizionista ne bi usudio da ga upotrebi iz straha da ne bude optu`en (koliko god neta~no i nepravedno) za staljinizam. Hoffman. najve}im delom je prou~avala {to je iz gledi{ta iskustva zna~ilo biti sovjetski gra|anin tridesetih godina. 2000. godine. Kotkin je imao sna`no uverenje da je ljudsko pona{anje vo|eno individualnim sebi~nim interesima. (2002). staljinizam nije bio prosto projekat re`ima koji je nametnut sovjetskim gra|anima. Izuzetak su bili dnevnici ~ije je sakupljanje (uglavnom izvan sistema dr`avnih arhiva) bilo jedno od koristi perioda posle 1991. {tampa i drugi publikovani izvori kao {to su memoari mogli su da obezbede materijal za analizu diskursa. 1996). zamerili su mu zbog toga kao i zbog zanemarivanja subjektivnog aspekta staljinizma (Halfin and Hellbeck. Na drugom koloseku. na scenu stupila postrevizionisti~ka generacija koja je bez problema. Cela {kola studija ’staljinisti~ke subjektivnosti’ nastala posle Kotkina. verovanja) i bolj{evi~kog jezika. Zbilja. 2003). bile oblast nauke u kojoj su arhivi – sada kona~no otvoreni zapadnim istra`iva~ima – bili od sekundarnog zna~aja. 2006.15 Ima pomalo ironije u tome {to su studije staljinisti~ke subjektivnosti. pa ga je ostavio po strani kao nesaznatljivo (Kotkin. 2002: Crwley and Reid. tvrdnje koje se danas iznose o masovnoj identifikaciji stanovni{tva sa sovjetskim vrednostima mnogo su 15 Vidi posebno rad Catriona Kelly (2001. on je tako|e bio i projekat samih sovjetskih gra|ana. . 1998). Stephen Lovell (2003) i Susan Reid (Reid. britanski nau~nici na podru~ju kulturnih studija dali su svoj va`an doprinos sovjetskoj kulturnoj i socijalnoj istoriji. koje su postale popularne me|u mla|im istra`iva~ima u drugoj polovini devedesetih godina. u pro{lim godinama. zahvaljuju}i okon~anju hladnog rata. s naglaskom na individualnoj internalizaciji sovjetskih vrednosti (tj. 1995: 225–230). ipak je u ~injenici da je po{to su revizionisti odustali od argumenata o socijalnoj podr{ci re`imu zbog politi~kih strasti koje su izazivali. Prema njegovom gledi{tu. Zato je problem motivacije ljudi za u~enje i usvajanje ’bolj{evi~kog govora’ smatrao pitanjem verovanja ili neverovanja. kao projekta pojedinca (Haflin. Neki mla|i istori~ari. Kao i u slu~aju starih studija ideologije. pa je na taj na~in uspe{no izbegao stari spor izme|u istorije ’odozgo’ ili ’odozdo’. Hellbeck.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 72 nje mo}i kao ne~ega {to je difuzno i stalno podlo`no prilago|avanju. Jo{ ve}a ironija. 2005: Kelly and Shepherd. formulisala jo{ smeliji i op{tiji argument iste vrste. Dok su se revizionisti u svome radu devedesetih godina usredsredili na otpor. Kao i neki revizionisti. „Staljinizam kao civilizacija“ bio je takav da se.

deca su po{tovala svoje roditelje. pojavio se zna~ajan diskurs nostalgije za starim poretkom ili bar nekim njegovim tekovinama. postsovjetska era proizvela je bar delimi~nu reakciju u korist lokalnih proizvoda i nostalgiju za onim koji su nestali (Schevchenko. godine. uklju~uju}i.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI {ire (a neko bi mogao pomisliti i manje odre|ene) nego one iz ranijih revizionisti~kih istra`ivanja podr{ke koju su re`imu davale posebne socijalne grupe. kroz ~itave devedesete godine izuzetno popularna televizijska serija „Stari stan“ (Staraia kvartira) ponovo je. Posle 1991. godinu za godinom. bez sumnje. U stvari. a pesme iz Drugog svetskog rata pojavile su se i na CD. 2002). ~ak i kada se on predstavlja kao izazov i kritika revizionizma. Mada deo teku}e sovjetske nostalgije sigurno predstavlja puko ulep{avanje i idealizaciju pro{losti. Ipak. Postojalo je drugarstvo na radnom mestu. u mno{tvu ruskih komentara koji su se bavili neuspehom Sovjetskog Saveza. a dr`ava je {titila svoje gra|ane od pornografije i drugih oblika moralne izopa~enosti. posao je bio zagarantovan. ~ijim je uspesima u istra`ivanju svemira zavidela ~ak i Amerika. kao i podr{ka porodice. garantovana podr{ka i lojalnost prijatelja (nepomu}ena nov~anim odnosima). sovjetski na~in `ivota postao je nostalgi~no privla~an mnogim `iteljima biv{eg Sovjetskog Saveza. U tako zapam}enom sovjetskom svetu. mnogo od rada na ’staljinisti~koj subjektivnosti’ mo`e biti reinterpretirano kao specifi~an oblik podr{ke re`imu mladih. Bio je supersila koju je po{tovao ~itav svet. kao i zarada neophodna za `ivot i krov nad glavom. Ovo saglasje interpretativnih tendencija poma`e da se objasni ina~e zbunjuju}i fakt da su revizionisti generalno pozdravili rad postrevizionista. Preokre}u}i vrednosti poznog sovjetskog perioda kada je zapadna potro{a~ka roba vi{e cenjena od sovjetske. organizovana kod ku}e na principu ’prijateljstva naroda’. 73 Nostalgija . a niko nije morao mnogo da radi za to. Od svog nestanka. kako u Rusiji tako verovatno i u drugim biv{im sovjetskim republikama. Milioni ljudi su gledali stare sovjetske filmove koji su se ponovo prikazivali. Sovjetski Savez je bio ponosna multinacionalna dr`ava sa civilizacijskom misijom. uz entuzijasti~ko u~e{}e publike u studiju. i pru`ala je ’veliku bratsku’ ruku socijalisti~kim zemljama Isto~ne Evrope i zemljama Tre}eg sveta. nauka i kultura su po{tovane i velikodu{no finansirane. podsetila gledaoce na sovjetsku pro{lost i stvari povezane sa njom (od kobasica i }ilima do popularnih pesama). ulice su bile bezbedne. obrazovanje je bilo sredi{nja vrednost. iako li{ene `aljenja. To nije bilo ba{ na nivou isto~ne Nema~ke kao {to je opisano u filmu Goodbye Lenin: „Moskvi~“ nije kao „Trabant“ zadobio retrospektivnu slavu. druge njene verzije su. i delo onih koji su osu|ivali njegovu monotoniju i restriktivnost.

sa svim njenim nevoljama i neprijatnostima. emigrantska knji`evna teoreti~arka. 1994. 2003. a interes socijalnih nau~nika za ’prava na beneficije’ i zahteve za ostvarenjem beneficija razli~itih grupa kao {to su veterani je fenomen postsovjetske ere. borili se sa birokratama za pristup arhivama i terenska putovanja. vidi Kotkin (1995: 18/21). kada su studenti iz me|unarodne razmene u neredu utr~avali u studentske spavaonice u Moskvi. pre svega u antisovjetskom kontekstu. kao i drugom knjigom koja je u celini posve}ena temi nostalgije (Boym. 2003. 2006).) Nema nikakvih izgleda da }emo u nekoliko narednih decenija imati nova velika otkri}a i novi dotok podataka kakvi su. nostalgi~no raspolo`enje i uvidi koji su s njime povezani nemaju odjeka u nau~noj literaturi. Kada je o nau~noj zajednici re~. godine. ve} da pojava ove teme duguje ne{to istaknutosti dr`ave blagostanja u diskursu nostalgije – ’sveta koji smo izgubili’ – posle 1991. Svetlana Bojm (Boym). (Sli~na me|uzavisnost razvoja realnog sveta i nauke mo`e se opaziti na primeru termina imperija koji se pre propasti Sovjetskog Saveza upotrebljavao veoma retko. Boym. kao primer novijeg rada koji osvetljava prava na beneficije vidi Edele (2004). Fitzpatrck. Kako pro{lost mo`e izgledati u budu}nosti . Nema sumnje da smo svi pone{to znali o sovjetskoj dr`avi blagostanja. Mada postoje radovi poput onih Bojmove i [ev~enka. kao i zajedni~kih projekata. 74 setan osvrt i podse}anje na pro{lost. u tom pogledu prednja~i svojim upe~atljivim se}anjima na neprijatnosti `ivota u zajedni~kom stanu u svojoj prvoj knjizi. Graham. zapadni nau~nici mogu biti nostalgi~ni za lo{im starim vremenima. emigracije i njihovog zapo{ljavanja na akademskim poslovima u Evropi i Severnoj Americi. 121–167. ve} ranih devedesetih 16 Za motiv ponovnog otkri}a dr`ave blagostanja. Jedan mogu}i izuzetak je iznenadna pojava nau~nih radova o sovjetskoj dr`avi blagostanja. konceptu koji se uzima kao ne{to dato („kao {to svi znamo“). godine u{ao u op{tu upotrebu. godine. to je svet u kome stara o{tra podela na ruske (sovjetske) i zapadne nau~nike u humanisti~kim i dru{tvenim naukama vi{e ne postoji. u~ili da piju votku i u~estvuju u ’ruskom razgovoru’ za kuhinjskim stolom (Baron and Frierson. To je rezultat obnove u~e{}a mladih Rusa u zapadnoj teoriji i akademskoj praksi.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Nostalgija za do`ivljajima iz mladosti je skoro univerzalno ose}anje. dok je posle 1991. 2001). [tavi{e.16 To ne zna~i da sugeri{em kako je nau~no istra`ivanje (izgubljenih) beneficija samo po sebi nostalgi~no. a ne kao otkri}e. kao {to je i nostalgija za zavi~ajem u svetu koji karakteri{u sve brojnije dijaspore. sklapali prijateljstva sa Rusima (koji su uvek gledali preko ramena da li ih neko posmatra). ali je o njoj retko pisano pre 1991.

2002). ali {ta }e otkriti? Nijedan razuman istori~ar ne}e se upustiti u predvi|anje jer su istoriografija i istorija haoti~ni sistemi. kao {to sam pokazala u ovom eseju. sre}om (bilo da rade u Rusiji bilo u inostranstvu) deo internacionalne nau~ne zajednice: na primer. Ovaj pristup je privla~an i zbog toga {to remeti stereotipe prema kojima kulturna transmisija nu`no ide sa Zapada na Istok. posebno u radovima ruskih nau~nika koji su sada. 2003). 2006). Drugi interesantni nagove{taji dolaze iz ekonomske oblasti. 17 75 . Posle nekoliko decenija razumevanja sovjetske ekonomije prema obrascu disfunkcionalnosti i zavisnosti „prve“(oficijelne) privrede od „druge“ neoficijelne (Kornai. Ve} se mogu videti prvi rani znaci. a devedesetih je stekao fakultetsko obrazovanje u Americi gde i sada `ivi. nedavno mi je rekao da planira da isproba „obrnuti mekkartizam“ u svom slede}em projektu. nisu nu`no glavni pokreta~ istorijskog razumevanja. u radu koji eksplicitno ili implicitno dovodi u pitanje zapadnja~ke pretpostavke o Sovjetskom Savezu. Istori~ari }e dovesti u pitanje tradicionalnu mudrost. on misli da istra`i uticaj sovjetskih ideja i prakse – Velike nauke (Kojevnikov. Ali. 2004)17. ma koliko im broj bio veliki. koji sada radi u Severnoj Americi.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI godina. Godinama smo slu{ali toliko toga o zapadnom uticaju i ~vrsto se dr`ali pretpostavke da je Rusija uvek zaostala. On polazi od pretpostavke da }e dovesti do interesantnih otkri}a. Jedan mladi istori~ar nauke. novi podaci. a Evropa (Amerika) uvek me|unarodna metropola. Ovaj projekat nije plod nostalgije. Sljoskin (Slezkine) je profesor sovjetske istorije na Berkliju. dr`ave blagostanja i afirmativne akcije za po~etnike – na Zapadu. priroda istorijskog istra`ivanja sugeri{e da bi slede}e pitanje moglo da bude „{ta je u njemu bilo dobro“. Ako je na{a sada{nja preokupacija. poput one prema kojoj su svi sovjetski gra|ani Bre`njevljevog perioda bili prikriveni disidenti ~ije je javno iskazivanje po{tovanja sovjetskim vrednostima bila hipokrizija (Yurchak. jer je uticaj Sovjetskog Saveza bio zabranjena oblast za zapadne nau~nike (koji su se pla{ili reprodukcije direktnog mekkartizma). Pojavi}e se nova istorijska moda i nova paradigma. da prona|emo {ta nije bilo u redu sa Sovjetskim Savezom cikli~na (usu|uje li se neko da ka`e „dijalekti~ka“?). emigrirao je osamdesetih godina iz Sovjetskog Saveza. da bi ne{to od duha Jur~ak (Yurchak) je odrastao u Rusiji. Nema sumnje da }e se istorijsko razumevanje menjati. ili one prema kojoj je istorija Jevreja u Sovjetskom Savezu isklju~ivo istorija `rtve (Slezkine. danas nalazimo ruske ekonomske istori~are koji tvrde da je sovjetski privredni razvoj do`iveo kulminaciju u posleratnom periodu pedesetih godina i da je bio rezultat dr`avnog planiranja u vreme kada je bio poduprt bestidnom represijom (Khanin. postali gotovo rutinski. grubo re~eno. Zato }u ponuditi samo nekoliko zavr{nih napomena o obliku budu}e istoriografije u sasvim spekulativnom duhu. 1992).

Sheila (2003): ’The Good Old Days’. Fitzpatrick. Susan E. ima}emo jo{ jedno gledi{te u dvadeset prvom veku – ne samo o Sovjetskom Savezu ve}. 1934–1941. Golfo (2003): Stalin’s Outcast: Aliens. (1977): ’Bolshevism and Stalinism’. Thoughts on a New Soviet Political History’. Voices of Women in Soviet History. 76 „provincijalizacije Zapada“18 iz duha sovjetske istorije bilo dobrodo{lo. Armonk. Stalinismus im Kaukasus. 1921–1934. Soviet Revisionists and Holocaust Deniers (in Response to Martin Malia)’. Nj: Princeton University Press. Stalinism. 18 Literatura Odnosi se na Chakrabarty (2000). Tucker (ed. Oxford: Berg. 5(1): 27–54. Sites of Everyday Life in the Eastern Bloc. New York: Basic Books. Kritika: Explorations in Russian and Soviet History. Anastasia (eds) (1997): A Revolution of their Own. Sheila (1999): Everyday Stalinism. 25(19): 18–20. Sarah (1997): Popular Opinion in Stalin’s Russia. Vladimir (1994): Behind the Front Lines of the Civil War: Political Parties and Social Movements in Russia. Donald (2002): Soviet Workers and Late Stalinism: Labour and the Restorationof the Stalinist System after World War II. Cambridge: Cambridge University Press. Cambridge: Cambridge University Press. Davies. Cambridge. S engleskog preveo Goran Bjedov Alexopoulos. Fitzpatrick. Engel. Ako je to put kojim ide nauka. David-Fox.). Filtzer. Ordinary Life in Extraordinary Times: Soviet Russia in the 1930s. Mark (2004): „A Generation of Victors?“ Soviet Second World War Veterans from Demobilization to Organization. tako|e. NY: Cornell University Press. Princeton. i o intelektualnoj istoriji Evrope i Severne Amerike u dvadesetom veku. Dipesh (2000): Provincializing Europe. Baberowski. Kritika. 5(1): 81–105. Boym. PhD dissertation. Stephen F. David and Reid. Mythologies of Everyday Life in Russia. Sheila (2004a): ’Politics as Practice. in Robert C. Cathy A. Cohen. (2003): Adventures in Russian Historical Research: Reminiscences of American Scholars from the Cold War to the Present. Boym. Fitzpatrick. Fitzpatrick. Svetlana (1994): Common Places. . Samuel H. Sheila (1994): Stalin’s Peasants. Edele. and Posadskaya-Vanderbeck. New York: Norton. New York: Oxford University Press. Essays in Historical Interpretation. Citizens. (eds) (2002): Socialist Spaces. Propaganda and Dissent.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Michael (2004): ’On the Primacy of Ideology. NY: M. Barbara A. Ithaca. Boulder. Chakrabarty. Fitzpatrick. London Review of Books. Postcolonial Thought and Historical Difference. Jörg (2003): Der Feind ist überall. Cambridge: Cambridge University Press. Sheila (1979): Education and Social Mobility in the Soviet Union. Sharpe. MA: Harvard University Press. and the Soviet State. Nj: Princeton University Press. Explorations inRussian and Eurasian History.1926–1936. Crowley. New York: Oxford University Press. 1941–1956’. and Frierson. Resistance and Survival in the Russian Village after Collectivization. E. University of Chicago. Terror. Brovkin. Svetlana (2001): The Future of Nostalgia. Princeton. Baron. Munich: DVA. CO: Westview Press.

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI

Fitzpatrick, Sheila (2004b): ’Vopros sotsial’noi podderzhki kollektivizatsii’, in Otechestvennaia istoriia XX Veka: Ekonomicheskaia, politicheskaia i sotsialnaia zhizn’. V pamiati V. Z. Drobizheva. Moscow. Fitzpatrick, Sheila (2005): Tear off the Masks! Identity and Imposture in Twentieth-Century Russia. Princeton, Nj: Princeton University Press. Fitzpatrick, Sheila and Gellately, Robert (Editors) (1997): Accusatory Practices. Denunciation in Modern European History 1789–1989. Chicago: University of Chicago Press. Fürst, Juliane (2006): Late Stalinist Russia: Society between Reconstruction and Reinvention. London: Routledge. Gaddis, John Lewis (1997): We Now Know. Rethinking Cold War History. Oxford: Clarendon Press. Getty, J. Arch and Naumov, Oleg V (1999): The Road to Terror. Stalin and the Self-De. struction of the Bolsheviks, 1932–1939. New Haven, CT: Yale University Press. Getty, J. Arch, Rittersporn, Gabor T. and Zemskov, V N. (1993): ’Victims of the Soviet . Penal System in the Prewar Years: A First Approach on the Basis of Archival Evidence’, American Historical Review, 98(4): 1017–1049. Gleason, Abbott (1995): Totalitarianism. The Inner History of the Cold War. New York: Oxford University Press. Gorlizki, Yoram and Khlevniuk, Oleg (2004): Cold Peace. Stalin and the Soviet Ruling Circle, 1945–1953. Oxford: Oxford University Press. Graham, Loren R. (2006): Moscow Stories. Bloomington, IN: Indiana University Press. Grimsted, P K. (ed.) (2000): Archives of Russia: A Directory and Bibliographical Guide . to Holdings in Moscow and St. Petersburg. Armonk, NY: M. E. Sharpe. Hagenloh, Paul (2000): ’Socially-Harmful Elements and the Great Terror’, in S. Fitzpatrick (ed.), Stalinism: New Directions. London: Routledge. Halfin, Igal (2000): From Darkness to Light. Class Consciousness and Salvation in Revolutionary Russia. Pittsburgh, PA: University of Pittsburgh Press. Halfin, Igal (2003): Terror in My Soul. Communist Autobiographies on Trial. Cambridge, MA: Harvard University Press. Halfin, Igal and Hellbeck, Jochen (1996): ’Rethinking the Stalinist Subject: Stephen Kotkin’s „Magnetic Mountain“ and the State of Soviet Historical Studies’, Jahrbücher für Geschichte Osteuropas, 44(3): 456–63. Harris, James R. (1999): The Great Urals. Regionalism and the Evolution of the SovietSystem. Ithaca, NY: Cornell University Press. Harris, Steven E. (2006): ’„I Know all the Secrets of My Neighbors“: The Quest for Privacy in the Era of the Separate Apartment’, in Lewis H. Siegelbaum (ed.), Borders of Socialism. Private Spheres of Soviet Russia. London: Palgrave Macmillan. Hellbeck, Jochen (2006): Revolution on My Mind. Writing a Diary under Stalin. Cambridge, MA: Harvard University Press. Hessler, Julie (1998): ’A Postwar Perestroika? Toward a History of Private Enterprise in the USSR’, Slavic Review, 57(3): 516–542. Hessler, Julie (2004): A Social History of Soviet Trade. Princeton, Nj: Princeton University Press. Hoffmann David L. (2003): Stalinist Values: The Cultural Norms of Soviet Modernity, 1917–1941. Ithaca, NY: Cornell University Press. Holquist, Peter (1997) ’„Information is the Alpha and Omega of our Work“:Bolshevik Surveillance in its Pan-European Context’, Journal of Modern History, 69(3): 415–450. Humphrey, Caroline (2002): The Unmaking of Soviet Life. Everyday Economies after Socialism. Ithaca, NY: Cornell University Press. Iunge, Mark and Binner, Rolf (2003): Kak terror stal ’bol’shim’. Sekretnyi prikaz No. 00447 i tekhnologiia ego ispolneniia. Moscow: AIRO–XX.

77

tre}i program

ZIMA–PROLE]E 2009.

78

Kara-Murza, A. A. and Voskresenskii, A. K. (eds) (1989): Totalitarizm kak istoricheskii fenomen. Moscow: Filosofskoe obshchestvo SSSR. Kelly, Catriona (2001): Refining Russia. Advice Literature, Polite Culture, and Gender from Catherine to Yeltsin. Oxford: Oxford University Press. Kelly, Catriona (2005): Comrade Pavlik. The Rise and Fall of a Soviet Boy Hero. London: Granta Books. Kelly, Catriona and Shepherd, David (1998): Constructing Russian Culture in then Age of Revolution: 1881–1940. Oxford: Oxford University Press. Khanin, G. I. (2003): ’The 1950s – the Triumph of the Soviet Economy’, Europe-Asia Studies, 55(8): 1187–1212. Kharkhordin, Oleg (1999): The Collective and the Individual in Russia. Berkeley: University of California Press. Khlevniuk, O. V. (1996): Politbiuro. Mekhanizmy politicheskoi vlasti v 1930-e gody. Moscow: ROSSPEN. Knight, Amy (1999): Who Killed Kirov? The Kremlin’s Greatest Mystery. New York: Hill and Wang. Kojevnikov, Alexei (2002): ’The Great War, the Russian Civil War and the Invention of Big Science’, Science in Context, 15(2): 239–275. Kornai, Janos (1992): The Socialist System: The Political Economics of Communism. Princeton, Nj: Princeton University Press. Kotkin, Stephen (1995): Magnetic Mountain. Stalinism as a Civilization. Berkeley: University of California Press. Kovalev, E. M. (1996): Golosa kres’tian. Sel’skaia Rossiia XX veka v krest’ianskikh memuarakh. Moscow: Aspekt Press. Kozlov, V P and Grimsted, P K. (1997): Arkhivy Rossii. Moskva i Sankt-Peterburg. Spra. . . vochnik-obozrenie bibliografi cheskii ukazatel. Moscow: Arkheografi cheskii tsentr. Kuhn, Thomas S. (1962): The Structure of Scientifi c Revolutions. Chicago: University of Chicago Press. Kuromiya, Hiroaki (1998): Freedom and Terror in the Donbas, A Ukrainian–RussianBorderland, 1870s–1990s. Cambridge: Cambridge University Press. La Pierre, Brian (2006): ’Private Matters or Public Crimes: The Emergence of Domestic Hooliganism in the Soviet Union, 1939–1966’, in Lewis H. Siegelbaum (ed.), Borders of Socialism. Private Spheres of Soviet Russia. London: Palgrave Macmillan. Lebina, N. B. (1999): Povsednevnaia zhizn’ sovetskogo goroda 1920/1930 gody. St Petersburg: Neva. Lenoe, Matthew (2002): ’Did Stalin Kill Kirov and Does it Matter?’, Journal of Modern History, 74(2): 352–380. Lenoe, Matthew (2004): Closer to the Masses. Stalinist Culture, Social Revolution, and Soviet Newspapers. Cambridge, MA: Harvard University Press. Lewin, Moshe (1968): Lenin’s Last Struggle. New York: Random House. Lovell, Stephen (2003): Summerfolk. A History of the Dacha, 1710–2000. Ithaca, NY: Cornell University Press. Martin, Terry (1998): ’The Origins of Soviet Ethnic Cleansing’, Journal of Modern History, 70(4): 813–861. Martin, Terry (2000): ’Modernization or Neo-traditionalism? Ascribed Nationality and Soviet Primordialism’, in Sheila Fitzpatrick (ed.), Stalinism: New Directions. London: Routledge. Martin, Terry (2001): The Affirmative Action Empire. Nations and ationalism in theSoviet Union, 1923–1939. Ithaca, NY: Cornell University Press. Medvedev, Roy A. (1971): Let History Judge. The Origins and Consequences of Stalinism. New York: Knopf.

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI

Montefiore, Simon Sebag (2004): Stalin. The Court of the Red Tsar. New York: Knopf. Nérard, François-Xavier (2004): 5% de vérité. La dénonciation dans l’URSS de Staline. Paris: Tallandier. Obertreis, Julia (2004): Tränen des Sozialismus. Wohnen in Leningrad zwischen Alltag und Utopie 1917–1937. Cologne: Böhlau Verlag. Pipes, Richard (ed.) (1996): The Unknown Lenin. From the Secret Archive. New Haven, CT: Yale University Press. Pipes, Richard (2003): Vixi. Memoirs of a Non-Belonger. New Haven, CT: Yale University Press. Pohl, Michaela (forthcoming): Opening the Virgin Lands: Society and Reform in Kazakhstan in the Khrushchev Era. Bloomington, IN: Indiana University Press. Ransel, David L. (2000): Village Mothers. Three Generations of Change in Russia and Tataria. Bloomington, IN: Indiana University Press. Reid, Susan E. (2002): ’Cold War in the Kitchen: Gender and the De-Stalinization of Consumer Taste in the Soviet Union under Khrushchev’, Slavic Review, 61(2): 211–252. Rossman, Jeffrey J. (2005): Worker Resistance under Stalin: Class and Revolution on the Shop Floor. Cambridge, MA: Harvard University Press. Service, Robert (2000): Lenin. A Biography. Cambridge, MA: Harvard University Press. Service, Robert (2004): Stalin. A Biography. Cambridge, MA: Belknap Press. Shearer, David (2001): ’Social Disorder, Mass Repression and the NKVD during the 1930s’, Cahiers du monde russe, 42(2–4): 503–534. Shevchenko, Olga (2002): ’Between the Holes: Emerging Identities and Hybrid Patterns of Consumption in Post-Socialist Russia’, Europe-Asia Studies, 54(6):841–866. Shlapentokh, Vladimir (1989): The Public and Private Life of the Soviet People. Changing Values in Post-Stalin Russia. New York: Oxford University Press. Slezkine, Yuri (2004): The Jewish Century. Princeton, Nj: Princeton UniversityPress. Thurston, Robert (1996): Life and Terror in Stalin’s Russia, 1934–1941. New Haven, CT: Yale University Press. Timasheff, Nicholas S. (1946): The Great Retreat. The Growth and Decline of Communism in Russia. New York: E. P Dutton. . Utekhin, Ilia (2004): Ocherki kommunal’nogo byta. Moscow: OGI. Verchenov, L. N. and Igritskii, Iu. I. (eds) (1993): Totalitarizm: chto eto takoe? Issledovaniia zarubezhnykh politologov. Sbornik statei, obzorov, referatov, perevodov, part 1. Moscow: INION RAN. Vikhavainen, T. (ed.) (2000): Normy i tsennosti posvsednevnoi zhizni 1920–1930-e gody. St Petersburg: Neva. Viola, Lynne (1996): Peasant Rebels under Stalin. Collectivization and the Culture of Peasant Resistance. New York: Oxford University Press. Viola, Lynne (2001): ’The Other Archipelago: Kulak Deportations to the North in 1930’, Slavic Review, 60(4): 730–755. Viola, Lynne (ed.) (2002): Contending with Stalinism. Soviet Power and Popular Resistance in the 1930s. Ithaca, NY: Cornell University Press. Viola, Lynne (forthcoming): The Unknown Gulag. The Lost World of Stalin’s Special Settlements. New York: Oxford University Press. Vitukhnovskaia, M. (ed.) (2000): Na korme vremeni. Interv’iu s leningradtsami 1930khgodov. St Petersburg: Neva. Volkogonov, D. (1989): Triumf i tragediia. Politicheskii portret I. V. Stalina v 2-kh kn. Moscow: Novosti. Volkogonov, D. (1994): Lenin. Politicheskii portret. Moscow: Novosti. Yurchak, Aleksei (2006): Everything Was Forever, Until It Was No More: The Last Soviet Generation. Princeton, Nj: Princeton University Press. Zamkovoi, V (1994): Totalitarizm. Sushchnost’ i kontseptsii. Moscow: Institute mez. hdunarodnogo prava i ekonomiki.

79

80

Tre}i program Radio Beograda Br. 141–142, I–II/2009 UDK: 94(47):930 321.64(47):316.75

RONALD SUNI

U svojoj najnovijoj knjizi D`ejms Skot (James C. Scott) tvrdi da su u poslednja dva veka najtragi~niji momenti u istoriji razvoja dr`ave bili povezani s fenomenom koji autor naziva „visokim modernizmom“. Pogubna te`nja za administriranjem `ivota dru{tva i prirode dopunjavala se „neograni~enim kori{}enjem resursa vlasti savremene dr`ave kao instrumenta za dostizanje postavljenih ciljeva“ na pozadini „oslabljenog ili potisnutog gra|anskog dru{tva, koje nije bilo sposobno da se usprotivi ostvarenju datih planova“.1 S o~iglednim `aljenjem Skot konstatuje da je ve}ina grandioznih projekata dr`avnog in`enjeringa XX veka bila delo ruku progresivnih ili revolucionarnih elita koje su u promeni savremenog dru{tva videle svoj zadatak i u mnogim slu~ajevima nisu delile privr`enost ka demokratiji ili gra|anskim pravima. Prorocima visokog modernizma smatraju se Valter Ratenau (Walter Rathenau), Vladimir Lenjin, Josif Staljin, Le Korbizije (Le Corbusier), Julius Njerere (Julius Nyerere) koji su u Skotovoj knjizi prikazani kao zli geniji. Istovremeno, autor kao dostojne oponente ideolozima visokog modernizma isti~e Rozu Luksemburg, Aleksandru Kolontaj, D`ejn D`ejkobs (Jane Jacobs) i E. F. [umahera (E.F.Schumacher). Nije te{ko primetiti kako sve malo, li~no, idiosinkrati~no, lokalno i spontano izaziva Skotovu simpatiju. Nasuprot tome, svi poku{aji da se ustroji zaokru`en, precizan model moderne dr`ave dovode, prema mi{ljenju autora, do izopa~enih rezultata tipa sovjetskih kolhoza, tanzanijskih ujama-sela, Brazili* Izvor: Ronalúd Suni „Socializm, postsocializm i normativnað modernostú: Razmù{lenið ob istorii SSSR“, Ab Imperio, 2002, No. 2 (kra}a verzija teksta na engleskom jeziku dostupna je u: The Journal of the International Institute, University of Michigan, Ann Arbor, Voll. 6, No. 2, Winter 1999). 1 James C. Scott. Seeing Like a State: How Certain Schemes to Improve the Human Condition Have Failed. New Haven and London, 1998, pp. 88–89.

SOCIJALIZAM, POSTSOCIJALIZAM I NORMATIVNA MODERNOST: RAZMI[LJANJA O ISTORIJI SOVJETSKOG SAVEZA*

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI

je, koncentracionih logora i vijetnamskih strate{kih naselja. Planiranju koje ostvaruju sveznaju}e i svevide}e elite odozgo i spolja Skot suprotstavlja praksu „metizacije“ (metis) koja podrazumeva prakti~no iskustvo i ste~eno znanje koji se menjaju u skladu s neprekidnim promenama u prirodnom i socijalnom okru`enju. Skotova teza zaslu`uje ozbiljno razmatranje. Njegova knjiga je upozorenje protiv intelektualne umi{ljenosti ukorenjene u racionalisti~kom socijalnom in`enjeringu koji ignori{e raznovrsnost i partikularnost stvarnog ljudskog `ivota. Sli~an kriti~ki odnos prema socijalnom in`enjeringu posebno je poznat istori~arima Sovjetskog Saveza jer su unutar profesije konzervativni kriti~ari, poput Ri~arda Pajpsa i Martina Malije, iznosili sli~ne argumente o prosve}enosti i intelektualnim izvorima ruske revolucije, sovjetskoj diktaturi i u`asima staljinizma. U svojoj knjizi Skot poku{ava da odbaci primedbe da je njegova argumentacija lako svodiva na konzervativnu apologetiku poput Berkove koja nekriti~ki preuzima argumente iz pro{losti. Ipak, te{ko je ne primetiti da se glavni Skotovi protivnici nalaze na levom krilu politi~kog spektra, a u situaciji kada je put ka tr`i{tu zakr~en postkomunisti~kim ru{evinama, mete na koje je on usmerio kritiku sasvim lako se poga|aju. U Sovjetskom Savezu Skot polemi{e u dva poglavlja koja su posve}ena revolucionarnoj partiji i sovjetskoj kolektivizaciji. Oslanjaju}i se na poglede Luksemburgove i Kolontajeve, on tvrdi da je lenjinska koncepcija revolucionarne avangarde prakti~no isklju~ila samoinicijativu (praksu „metizacije“) radnika i seljaka, a tako|e nije ostavljala {anse „drugom Lenjinu“ – onom koji je u odre|enim periodima revolucije podsticao samoinicijativu odozdo. U poglavljima koja su posve}ena Brazilu, kolektivizaciji i ujama-selima, Skot pokazuje kako je ~ak i u te{kim uslovima nametnute shematizacije i racionalizacije `ivota, obi~nim ljudima polazilo za rukom da poremete planove visokog modernizma i da uspostave sopstvene improvizovane na~ine prilago|avanja represivnom re`imu koji su im omogu}avali da pre`ive. Po{to je Skotova knjiga bogata idejama i argumentima ona podsti~e na debatu sa autorom. U osnovi, primeri koje Skot koristi uzeti su iz istorije neuspelih projekata pobolj{anja ljudske egzistencije „odozgo“. Istovremeno, istorija poznaje i druga~ije primere tragi~nih neuspeha modernosti koji su, poput ameri~ke gradske krize, vi{e bili rezultat dejstva tr`i{nih mehanizama modifikovanih rasizmom, nego {to su bili uslovljeni racionalisti~kim planiranjem. S druge strane, mo`emo se zapitati nisu li odozgo nametnuti programi privatizacije i prelaska na tr`i{ne odnose koji su u biv{em Sovjetskom Savezu izazvali toliko haosa i problema povezani s fenomenom visokog modernizma? U kom stepenu je sovjetski projekat bio realizacija racionalisti~ke modernosti odozgo, a ne, recimo, rezultat neotradicionalisti~kih te`nji mo}nih graditelja dr-

81

tre}i program

ZIMA–PROLE]E 2009.

82

`ave i obi~nih gra|ana? Mada je Skot zapazio odre|enu patologiju u istoriji i praksi izgradnje dr`ave, on ipak priznaje ~injenicu da je ~ove~anstvo osu|eno na `ivot u dr`avnim okvirima, te da su dr`ave „osnova kako na{ih sloboda, tako i nesloboda“.2 Te{ko je ne saglasiti se s tvrdnjom da je „autoritarno nipoda{tavanje vrednosti, `elja i prigovora sopstvenih podanika“ nanelo {tetu pojedinim savremenim dr`avama, ali ostaje pitanje da li treba tako o{tro predstavljati sukob lokalnog znanja i utopijskih shema kao {to to ~ini Skot? Njegova privr`enost taktici „metizacije“ ponegde se ~ini suvi{e romanti~nom. Istovremeno, Skotova osuda racionalnog planiranja u autoritarnim re`imima ~ini se jednostranom jer nije pra}ena analizom primene racionalnog planiranja u demokratskijim politi~kim re`imima. Knjiga je dosledna u normativnom tonu i sadr`i va`no upozorenje. Me|utim, u doba kada se svi pozivaju na sovjetsko istorijsko iskustvo da bi pokazali utopi~nost alternative kapitalizmu (pri tom, kapitalizmu odre|enog tipa), neophodan je „iscrpniji opis“ (thick description) raznolikih tipova modernosti ispoljenih tokom kratkog istorijskog postojanja Sovjetskog Saveza. Jedna takva analiza mogla bi da smanji bezna|e u savremenom poimanju, na prvi pogled, nerazre{ivih socijalnih problema s po~etka novog milenijuma.

Tokom poslednjih nekoliko decenija {tampa i profesionalni sovjetolozi formulisali su dve paradigme da bi objasnili sovjetsku pro{lost i razloge propasti evropskog komunizma. Na jednom polu nalaze se oni koji smatraju da je sovjetsko iskustvo bilo opasan, pogre{an i ~ak izopa~eni eksperiment nad ljudskim bi}ima. Re~ima Martina Malije, istorija Sovjetskog Saveza bila je „velika utopijska avantura na{eg stole}a“.3 Iako nisu uspele da ostrvare sopstvenu utopiju, sovjetske vlasti su ipak stvorile „~udovi{nu antirealnost ili izokrenuti svet“ koji je bio rezultat ideolo{ki motivisanog poku{aja da se izgradi „integralni revolucionarni socijalizam“ ili „potpuni ne-kapitalizam“.4 Saglasno s datom paradigmom, komunisti~ka partija je do{la na vlast pomo}u politi~kog prevrata, dr`avnim udarom ostvarenim iza le|a narodnih masa. Po{to je bio vlast manjine, bolj{evi~kom re`imu je bio neophodan ogroman propagandni aparat i monopol nad sredstvima komunikacije i kulturne produkcije radi ovekove~enja „Velike la`i“, te sveprisutna tajna policija raIbid., p. 7. Martin Malia. The Soviet Tragedy: A History of Socialism in Russia, 1917–1991. New York, 1994. p. 1. 4 Ibid., p. 8; 34.
2 3

Kratak ekskurs u istoriografiju sovjetskog perioda

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI

di obezbe|enja njegovog opstanka na vlasti.5 Saglasno datom mi{ljenju, pro{lost Rusije i samouverenost sovjetskih rukovodilaca predodredili su njenu sudbinu. U okviru te paradigme sovjetsko dru{tvo i svemo}na sovjetska dr`ava razmatrani su kao reinkarnacija najgorih ruskih tradicija minulih vremena – samodr`avlja, aristokratske tradicije, krepostnog prava i sibirskog progonstva.6 Postoje razlike izme|u liberalnih i konzervativnih kriti~ara sovjetskog eksperimenta: jedni uzrok sovjetske tragedije pronalaze u ljudskoj prirodi, drugi su skloni da okrive prosvetiteljstvo, tre}i – ruski nacionalni karakter i tip ruskog dru{tva. Najuticajnija „ideokratska“ verzija ruske istorije na{la je svoj izraz u takozvanoj koncepciji totalitarizma. Ta koncepcija povezuje sovjetski komunizam sa fa{izmom i oba re`ima osu|uje kao teroristi~ka i sklona osvajanju celog sveta.7 U osnovi ovog modela jeste ube|enje da je totalitarna dr`ava atomizirala dru{tvo i u~inila ga nesposobnim da se efikasno suprotstavi. Za razliku od autoritarnih re`ima s kojima su zapadne demokratije mogle da sara|uju, totalitarni re`imi su postojani i nepromenljivi – izuzev njihovog potpunog uni{tenja koje mo`e da bude izazvano spoljnim me{anjem ili razvojem unutra{njih protivre~nosti. Iz perspektive takvog stanovi{ta koje je bilo karakteristi~no za period Hladnog rata, potkopavaju se granice izme|u razli~itih perioda sovjetske istorije. Tako se Staljin ne smatra grobarom lenjinizma, ve} utelovljenjem lenjinskih zaveta. Revolucija, ro|ena iz idealizma i demokratskih stremljenja, sagledava se kao karika u logi~kom lancu koji je doveo do staljinisti~kog terora. O~igledne promene sovjetskog dru{tva posle smrti Staljina u okviru te logike shvataju se samo kao promena dekoracije; reforme se ne shvataju ozbiljno, ~ak i kaMogu}e je uputiti na L. [apiroa koji se kao istori~ar pridr`avao sli~nog stanovi{ta: L. Schapiro. The Origin of the Communist Autocracy: Political Opposition in the Soviet State: First Phase, 1917–1922. Cambridge, MA., 1955; Idem. The Communist Party of the Soviet Union. New York, 1960; Videti i: R. Pipes. The Russian Revolution. New York, 1990; Idem. Russia Under the Bolshevik Regime, New York, 1993. 6 Izlo`ene stavove karakteristi~ne za „{kolu kontinuiteta“ videti u: Nicholas S. Timasheff. The Great Retreat: The Growth and Decline of Communism in Russia. New York, 1946; Edward L. Keenan. „Muscovite Political Folkways“, Russian Review. 1986. Vol. XLV, No. 2, pp. 115–181; Robert C. Tucker. Stalin as Revolution, 1879–1929: A Study in History and Personality. New York, 1973; Idem. Stalin in Power: The Revolution From Above, 1928–1941, New York, 1990. 7 Osnovni postulati „totalitaristi~ke {kole“ formulisani su u: Hannah Arendt. The Origins of Totalitarianism. New York, 1951; Barrington Moore, Jr. Terror and Progress USSR: Some Sources of Change and Stability in the Soviet Dictatorship. Cambridge, MA., 1954; Carl J. Friedrich and Zbigniew K. Brzezinski. Totalitarian Dictatorship and Autocracy. Cambridge, MA., 1956
5

83

tre}i program

ZIMA–PROLE]E 2009.

84

da ogoljuju one mehanizme koji obezbe|uju postojanje sistema; ideja „demokratskog socijalizma“ karakteri{e se kao oksimoron – re~ima Martina Malije kao – „demokratski staljinizam“.8 Ova paradigma je cvetala u godinama Hladnog rata, zatim je tokom perioda detanta i mirne koegzistencije {ezdesetih i sedamdesetih godina bila u povla~enju, da bi, pretrpev{i neznatne izmene, iznova stekla pre|a{nju snagu posle sloma Sovjetskog Saveza i postala vladaju}a interpretacija su{tine, evolucije i kraha sovjetskog sistema. Oni koji su do{li na vlast u Rusiji 1991. godine delili su uverenje da je revolucija koja je dovela do stvaranja Sovjetskog Saveza bila zavereni~ki dr`avni udar koji je skrenuo zemlju sa koloseka demokratije, prosperiteta i modernosti, te da je trebalo da pro|e jo{ sedamdeset i ~etiri godine, da bi Rusija si{la s te tragi~ne putanje i vratila se na pravi put. Takvo shvatanje sovjetske istorije najbolje se izra`ava terminima poput: tragedije, utopije i, posebno, eksperimenta – u zna~enju ne~ega {to se odvijalo potpuno pogre{no. U Rusiji se upravo te re~i upotrebljavaju sve ~e{}e kada se opisuje sovjetska pro{lost.9 S druge strane, za mnoge zapadne eksperte sovjetsko iskustvo slu`i kao dokaz da su sada alternative kapitalizmu odba~ene na smetli{te istorije. Znatan deo postsovjetske ruske elite usvojio je stavove Zapada iz vremena Hladnog rata izra`ene kroz dve osnovne teze: marksizam neizostavno vodi ka totalitarizmu, a istinski socijalizam je staljinizam. U svesti mnogih Rusa koji su u to vreme bili okru`eni haosom raspadaju}eg starog dru{tva Sovjetski Savez je bio primer izopa~ene modernosti koju je trebalo prevladati. Jedno kratko vreme predstava Zapada postala je primer alternativne modernosti, ~ija su obele`ja bila i slobodno tr`i{te, demokratija, ekonomski prosperitet i privatna svojina. Tokom tog kratkog perioda zapadni liberali i konzervativci, s jedne strane, i ruska politi~ka elita, s druge strane, podudarali su se u pogledima na pro{lost i jednako su shvatali svoje budu}e zadatke. Ali, to jedinstvo je krajem devedesetih godina i{~ezlo kako
8 Sam Malija se kriti~ki odnosi prema pojedinim aspektima koncepcije totalitarizma i smatra da nije nu`no kori{}enje te koncepcije da bi se razumela istorija Sovjetskog Saveza. Mesto te koncepcije, Malija u analizu uvodi svoj pojam integralni socijalizam, te govori o nemogu}nosti ostvarenja te utopije i o tome da je poku{aj njenog ovaplo}enja uslovio nu`no skretanje u teror. Kao primer revizije teorije totalitarizma unutar „totalitarne {kole“ videti: Merle Fainsod. How Russia Is Ruled. Revised edition. Cambridge, MA., 1963; Adam B. Ulam. The New Face of Soviet Totalitarianism, New York, 1965. 9 M. Malia, op. cit.; Orlando Figes. A People’s Tragedy: A History of the Russian Revolution. New York, 1996; Mikhail Heller, Aleksandr M. Nekrich. Utopia in Power: The History of the Soviet Union from 1917 to the Present. New York, 1986; Ronald Grigor Suny. The Soviet Experiment: Russia, the USSR, and the Successor States, New York, 1998.

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI

pod uticajem ekonomske krize, kriminalizacije i korupcije u vi{im redovima ruske vlasti, tako i odnosom Zapada prema Rusiji koji je shvatan kao demonstracija sopstvene vojne i kulturne nadmo}i. Druga uticajna interpretacija sovjetske istorije nastala je u poslednjoj fazi Hladnog rata (od {ezdesetih do osamdesetih godina) i tokom devedesetih je podvrgnuta ozbiljnom preispitivanju. Po~etkom {ezdesetih godina mnogi dru{tveni nau~nici po~eli su da razmatraju Sovjetski Savez kao alternativan put dru{tveno-ekonomskog razvoja. Za razliku od ranijih pristalica socijalizma sovjetskog tipa, „{kola dru{tveno-ekonomskog razvoja“ (developmentalist school), koja se tada formirala, priznavala je te{ke ekscese staljinisti~kog re`ima. Ipak, njeni sledbenici bili su ube|eni da je Sovjetski Savez posle 1953. godine napustio praksu masovnog terora, da je ponavljanje terora malo verovatno i da se sovjetsko dru{tvo lagano kre}e putem urbanizovanog, samoinicijativnog dru{tva savremenog tipa koje karakteri{e razvijene zemlje. U godinama formiranja {kole „dru{tveno-ekonomskog razvoja“ dru{tvene nauke nalazile su se pod uticajem teorije modernizacije i njenog ogranka – teorije konvergencije. Te teorije izmenile su kod zapadnih istra`iva~a percepciju Sovjetskog Saveza: u pore|enju s predstavama hladnoratovskih vitezova lik neprijateljske dr`ave sada je podno{ljiviji, a lik dru{tva manje okrutan.10 S razvojem socijalne istorije krajem {ezdesetih, po~elo je na Zapadu izu~avanje nastanka sovjetskog re`ima pri ~emu je posebna pa`nja posve}ivana 1917. godini. Istori~ari novog usmerenja, odbaciv{i interpretaciju zavereni~kog karaktera Revolucije i tezu o nepostojanju masovne podr{ke, predlo`ili su principijelno druga~iju sliku doga|aja i procesa Oktobarske revolucije. Nova istra`ivanja ustanovila su ~injenicu radikalizacije vojnika i radnika u Petrogradu i okolini tokom 1917. godine pod uticajem dugotrajnog rata, ekonomskog kolapsa, saradnje umerenih socijalista s „bur`oaskom“ privremenom vladom i uspe{ne bolj{evi~ke mobilizacije oko, prema svom socijalnom sastavu, demokratskijih organa sovjetske vlasti.11 Drugi „revizionisti“ doveli su u pitanje tezu o sveobu10 Kao radove predstavnika „{kole modernizacije“ mogu se navesti: Raymond A. Bauer, Alex Inkeles, Clyde Kluckhohn. How the Soviet System Works: Cultural, Psychological and Social Themes. Cambridge, MA., 1956; New York, 1961; Alex Inkeles, Raymond A. Bauer. The Soviet Citizen: Daily Life in a Totalitarian Society. Cambridge, MA., 1961; Moshe Lewin. Political Undercurrents of Soviet Economic Debates: From Bukharin to the Modern Reformers, Princeton, 1974. 11 U spisak primera revizionisti~kih radova o istoriji Ruske revolucije mogu se uklju~iti: William G. Rosenberg, Liberals in the Russian Revolution: The Constitutional Democratic Party, 1917–1921. Princeton, 1974; Alexander Rabinowitch, The Bolsheviks Come to Power: The Revolution of 1917 in Petrograd, New York, 1976; S. A. Smith. Petrograd 1917. Cambridge, 1980; Allan K. Wildman, The End

85

tre}i program

ZIMA–PROLE]E 2009.

86

hvatnosti dr`avne kontrole nad sovjetskim dru{tvom u periodu Staljinove vladavine i usmerili su pa`nju ka mehanizmima pomo}u kojih su radnici i drugi slojevi sovjetskog stanovni{tva uspevali da o~uvaju izvesnu autonomiju sopstvenog `ivota pred licem sveprisutne dr`ave.12 Postepeno je slabio uticaj totalitarne paradigme i predstavnici novog pokolenja istori~ara odbacili su je jer nije mogla da objasni promene u Sovjetskom Savezu posle 1953. godine, potpuno je ignorisala dru{tvene procese i imala je tendenciju da poistoveti komunizam i fa{izam. Upravo izlo`ena, druga paradigma zapadne sovjetologije mogla bi se nazvati paradigmom razvoja ili modernizacije. Ona se pojavila kao po`eljna alternativa antikomunisti~koj koncepciji totalitarizma. U okvirima te paradigme Sovjetski Savez se ne smatra stati~nim ili stagniraju}im dru{tvom ve}, naprotiv, dru{tvom koje je prolazilo kroz neprekidne reforme, ~ak i kroz revolucionarne transformacije. Predstavnici revizionisti~ke {kole odbacivali su tezu o kontinuitetu lenjinisti~kog i staljinisti~kog perioda. U staljinisti~kom periodu oni su videli obele`ja dubokog raskida s lenjinisti~kim ciljevima i metodima – odricanje od internacionalisti~kog programa, smanjenje podr{ke razvoja nacionalnih kultura unutar Sovjetskog Saveza, odbacivanje umerene politike u odnosu na selja{tvo u ime nasilne kolektivizacije. Sve je to u~inilo neophodnim fizi~ko uni{tenje ve}ine bliskih Lenjinovih saradnika tokom tridesetih godina. ^inilo se da su mogu}nosti demokratske evolucije re`ima potvr|ene Gorba~ovljevim naporima usmerenim ka ograni~avanju vlasti komunisti~ke partije, bu|enjem javnog mnjenja i politi~ke participacije pomo}u „glasnosti“ i {irenjem autonomije neruskih naroda na obodima Sovjetskog Saveza.
of the Russian Imperial Army: The Old Army and the Soldiers Revolt. March-April 1917. Princeton, 1980; Diane Koenker. Moscow Workers and the 1917 Revolution. Princeton, 1981; Ronald Grigor Suny. „Toward a Social History of the October Revolution“, American Historical Review. 1983. Vol. LXXXVIII, No. 1, pp. 31–52. 12 Za ilustraciju revizionisti~kog pristupa istoriji tridesetih godina videti: Sheila Fitzpatrick, „New Perspectives on Stalinism“, Russian Review. 1986. Vol. XIV , No. 4. pp. 357–373, i replike u~esnika u toj diskusiji; Sh. Fitzpatrick. Cultural Revolution in Russia, 1928–1931. Bloomington, IN., 1978; J. Arch Getty. Origins of the Great Purges: The Soviet Communist Party Reconsidered, 1933–1938. Cambridge, 1985; Lynn Viola. The Best Sons of the Fatherland: Workers in the Vanguard of Soviet Collectivization. New York, 1987; Hiroaki Kuromiya. Stalin’s Industrial Revolution: Politics and Workers, 1928–1932. Cambridge, 1988; Lewis H. Siegelbaum. Stakhanovism and the Politics of Productivity in the USSR, 1935–1941. Cambridge, 1988; Gabor Tamas Rittersporn. Stalinist Simplifications and Soviet Complications: Social Tensions and Political Conflicts in the USSR, 1933–1953. Chur, Switzerland, 1991 ŠSimplifications Staliniennes et Complications Sovietique: Tensions sociales et conflits politiques en URSS, 1933–1953, Paris, 1988¹.

te primenjivanjem metoda planiranja i administriranja. postavlja se zadatak izu~avanja zajedni~kog konteksta koji dele razli~ite dr`ave i sistemi. New York. istorijska zakonomernost koju je prakti~no nemogu}e izbe}i. Parametri „modernosti“ postali su osnova za sveobuhvatno uporedno izu~avanje dru{tava. Knowledge. Nova generacija istori~ara iz devedesetih godina je. Samim tim.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Problem modernosti je kamen spoticanja za izu~avaoce Sovjetskog Saveza. Prema shvatanju revizionista. Radovi postsovjetskog pokolenja istori~ara odlikuju se promenom smera analize: umesto izu~avanja karakteristika po kojima se Rusija i Sovjetski Savez posmatraju kao primeri nedovr{ene modernizacije. kategorizacije i evidentiranja stanovni{tva. modernizacija je neizostavan faktor istorijskog procesa. pozitivan proces. 13 Modernost 87 . Kako u periodu sovjetskog kolapsa. Russian Modernity: Politics. Practices. Yanni Kotsonis (Eds.). Oni su prou~avali za~etke modernizatorskih praksi tokom dorevolucionarnog perioda koje su obuhvatale kategorizaciju stanovni{tva. Nagla{avaju}i procese modernizacije prethodno pokolenje istori~ara „normalizovalo“ je istoriju Rusije i Sovjetskog Saveza jer je procese ruske i sovjetske istorije opisivalo kao deo univerzalne teleologije progresivnog kretanja ka industrijskom i urbanizovanom dru{tvu. racionalizaciju proizvodnje i podvrgavanje dru{tva nau~noj ekspertizi savremenih profesionalaca. nasle|a koje dele kako Rusija i Sovjetski Savez. tako i zapadna Evropa. Videti radove napisane u duhu koncepcije zajedni~ke modernosti: David L. pozajmljuju}i ponekad postavke postmodernisti~ke kritike. odbacuje se teza o su{tinskoj razlici Rusije i Evrope. 2000. istori~ari su taj pojam po~eli da koriste u mnogo {irem i neodre|enijem smislu. a modernizacija je. tako|e. Oni su povezivali sovjetski program dru{tvenih preobra`aja s intelektualnim i politi~kim uticajima prosvetiteljstva. tako i u vreme takozvanog „prelaza u demokratiju“ („transition to democracy“). Njihova „normalizacija“ se sastojala u demonstraciji jedinstvenog nasle|a prosvetiteljstva. Hoffmann.13 Istori~ari novog pokolenja tako|e su podvrgli reviziji u istoriografiji prihva}enu predstavu o radikalnim razlikama izme|u tradicionalne carske Rusije i modernizuju}eg Sovjetskog Saveza. a sovjetski eksperiment je smatran posebnim slu~ajem pogre{ne modernizacije koja je dovela do ne~uvenog nasilja i dr`avnog terora. te su u bolj{evicima videli rusku varijantu modernizatora koji su preduzeli poku{aj stvaranja savremenog dru{tva pomo}u nau~nog izu~avanja dru{tvenih procesa. na svoj na~in „normalizovala“ istoriju Rusije i Sovjetskog Saveza koriste}i koncepciju „modernosti“. u celini.

Mogu}e je ~ak i pretpostaviti da pomenute zemlje daju primere potpunije realizacije nekih aspekata zapadnog tipa modernosti. S jedne strane. p. kao opis kompleksa ideja i orijentacija formulisanih prosvetiteljstvom – ideja nadmo}i razuma nad verom. oslanjanja na nauku i mnogih drugih. Malia. pa ~ak i protivre~e jedni drugima. Umesto da se industrijalizovani. 14 . kao poku{aji rekonfiguracije zapadnog modela pomo}u sinteze zapadnog iskustva i lokalnih ili tradicionalnih elemenata. U okviru takvog pristupa.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. po~ev od ljudskih prava do Holokausta. Ona se koristi za obja{njenje razli~itih istorijskih fenomena. istorijski izniklih kao odgovor na izazov modernosti koji je do{ao sa razvijenog Zapada. cela etapa savremene istorije suprotstavlja se pro{lim epohama kao monolitan fenomen. urbanizovani i kapitalisti~ki Zapad smatra jedinim ovaplo}enjem modernosti. tvrdi (mada u negativnom smislu) da „ako se ideja demokratije dovede do logi~kog vrhunca. uklju~uju}i i one koji se su{tinski razlikuju. iskoristio instrumente modernosti u vidu automata AK-47 i savremenih sredstava komunikacije da bi vratio Avganistan u idealnu pro{lost. Talibani su tokom celog perioda svoje vlasti u Avganistanu poku{avali da na|u politi~ku forU tom istom duhu pisao je Tokvil: „Da li je mogu}e verovati da }e se. modernost ozna~ava svu raznolikost procesa savremenog (modernog) sveta. tako i odbacivati odre|ene aspekte zapadnog iskustva i programe prosvetiteljstva. Ako se pretpostavi da je cilj prosvetiteljstva bio da se izgradi racionalni socijalni poredak. mogu}e je analizirati i druge adekvatne trajektorije modernosti koje mogu kako prihvatati. U analizi istorijskih procesa te epohe podvla~i se borba modernih i tradicionalnih elemenata (me|u poslednjima – religija ili tradicionalni na~in `ivota ovaplo}en u seoskoj zajednici). ^ak je i avganistanski pokret „Talibana“ koji je na prvi pogled najnepomirljiviji sa svim {to je savremeno. srednjovekovnom ili tradicionalnom. demokratija zaustaviti pred bur`oazijom i bogata{ima?“ (M. Istovremeno. postsovjetska Rusija ili revolucionarni Iran mogu se analizirati kao adaptacije dominantnog zapadnog tipa modernosti. 88 Koncepcija modernost predstavlja izvanredno bogato polje za interpretacije. slede}i Tokvila. nego sam Zapad. projekat prosvetiteljstva je idealan tip.. cit. svojevrsna utopija u odnosu na koju se porede i ocenjuju realni procesi savremene epohe (novog i modernog doba). Termin moderno suprotstavlja se drevnom. u nau~nim radovima termin moderno koristi se selektivno. Ipak. neizbe`no se dobija koncepcija socijalizma“14. produktivnija bi bila analiza raznorodnih adaptacija. nakon {to je svrgla aristokratiju i kralja. u njenom zna~enju jednakosti. 33). op. onda bi sovjetski „socijalizam“ trebalo prihvatiti kao jedan od poku{aja ostvarenja tog cilja. Oslonimo se na re~i Malije koji. U tom u`em tuma~enju termina. Iz tog stanovi{ta.

Princeton. Nationalist Thought and the Colonial World: A Derivitive Discourse. Mogu se izdvojiti slede}i elementi koji sa~injavaju fenomen modernosti: – pojava ideje socijalnog kao izdvojene i osobite sfere ljudske aktivnosti. Vremenom je taj diskurs postao toliko dominantan da se njegove osnovne premise ~esto prihvataju kao datosti i ne podvrgavaju sumnji.15 Napokon. u su{tini – alternativna modernost. tako|e i socijalizam. utemeljena na velikoj proizvodnji i potro{nji tr`i{ne robe. ve} je visoko normativan diskurs koji prosu|uje. zamena stale`a klasama i. Bolje nego drugima. modernost je savremeni diskurs. u terminima materijalnosti i uz pomo} racionalnog izu~avanja i obja{njenja. 1986. The Nation and Its Fragments: Colonial and Postcolonial Histories. Prvobitno se prosve}enost di~ila svojim kosmopolitizmom. Minneapolis. ali u periodu od nekoliko decenija nacija je zauzela mesto relevantne politi~ke zajednice koja daje legitimitet dr`avi. sisteme i dr`ave prema stepenima hijerarhije. Bila je neophodna samorefleksija – ono {to nazivamo postmodernizmom – da bi se shvatila relativnost veza izme|u komponenata tog diskursa. – prevlast sekularnih oblika politi~ke vlasti i upravljanja. modernost nije materijalni objekt. – kapitalisti~ka tr`i{na ekonomija. s dolaskom sociTa dilema je posebno o~igledna u radovima indijskog politikologa ^eterd`ija. ocenjuje i raspore|uje dru{tva. Drugim re~ima. Idem. 1993. – zamena tradicionalnog dru{tvenog poretka koji se odlikuje fiksiranom socijalnom hijerarhijom dinami~nom podelom rada prema socijalnom i polnom obele`ju. Moderna politi~ka vlast organizovana je u okviru teritorijalnih nacionalnih dr`ava koje postoje u me|unarodnom sistemu „suverenih“ dr`ava. Pre nego {to se pre|e na razmatranje sovjetskih varijanti modernosti. Konstituisanjem te sfere omogu}en je po~etak razvoja „socijalnih nauka“. kao principijelni izazov kapitalizmu i privatnoj svojini. uslovljena privatnom svojinom. to jest. teoreti~arima postkolonijalnog sveta poznata je dilema nemogu}nosti izbegavanja zapadne modernosti sa njoj svojstvenim fenomenima nacije i nacionalizma i istovremenog imperativa da se na|u putevi selektivnog prilago|avanja sopstvenih tradicija trajektoriji istog tog modernog razvoja. komponenata koje su tesno me|usobno povezane institucijama i praksom. Videti: Partha Chatterjee. 15 89 .BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI mulu za ostvarenje uzajamnog odnosa s ostatkom „savremenog sveta“. treba odrediti kompleks intelektualnih i politi~kih praksi koje su nastale u XVII i XVIII veku i postavile tako mo}an diskurs politike i dru{tva. koja mo`e biti shva}ena bez pozivanja na bo`ansko.

– individualizam – ideja. Piter Gej (Peter Gay) je pisao da se zajednica filozofa-prosvetitelja „ujedinila na osnovi obimnog i ambicioznog programa – programa sekularizma. – slabljenje religioznog pogleda na svet i ja~anje sekularizma i materijalizma. David Harvey. 1972. p. 13. koja se shvata kao odbacivanje tradicionalnih sistema prinude. koji sebe protivstavljaju ve}ini samoprogla{enih ciljeva prosvetiteljstva.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. to jest. – ideja progresa prema kojoj se prirodni i dru{tveni uslovi ljudske egzistencije mogu pobolj{avati. bili su podvrgnuti kriti~kom razmatranju jer su umesto oslobo|enja stvorili svet ugnjetavanja i nasilja. The Dialectic of Enlightenment. ali i oni su. Oxford. 90 jalizma. to jest. apriornim idejama. – empirizam. Tokom postojanja datog sistema ideja njima su se suprotstavljali antimodernizam. razvoj (1) klasne politike i (2) te`nje ka prevladavanju klasne podele dru{tva. Tako|e. Taj program nisu blagonaklono gledali kriti~ari poput Teodora Adorna i Maksa Horkhajmera koji u njemu uvi|aju unutra{nju logiku vladavine i ugnjetavanja. tribalizam. mogu shvatiti samo u saodnosu s racionalizmom i kosmopolitizmom. – racionalizam koji pretpostavlja da svaka misle}a individua poseduje sposobnost racionalnog mi{ljenja zasnovanog na ~istim. 1989. u odnosu na koju se individualnost smatra izvorom svih znanja i delatnosti. to je ideja subjektivnog i personifikovanog delatnika. vera u to da su svi ljudi jednaki i da zaslu`uju po{tovanje. New York. a dru{tvo smatra zbirom misaone i prakti~ne delatnosti ve}eg dela pojedinaca. – tolerancija. razum ~oveka nije pot~injen nikakvom vi{em autoritetu. – sloboda. a sre}a i blagostanje naroda uve}avati uz pomo} dostignu}a razuma i nauke. 16 Max Horkheimer and Theodor Adorno. koje ne zavise od iskustva. shvatanje nauke po kome ona treba da bude slobodna od religijskih ortodoksija. . @elja da se gospodari prirodom dovela je do vladavine nad ljudskim bi}ima. ^ak se i romantizam ili nacionalizam. slobodu i jednako postupanje.16 Osnovne ideje i ideali koji su dominirali u shvatanjima racionalisti~kih intelektualaca tokom dva veka. Lik nau~nika-heroja zamenjen je likom nau~nika-manijaka. iracionalizam. tako|e bili deo savremenog sveta i neizbe`no su delili neke op{te karakteristike sa onim {to su negirali. sa svoje strane. ube|enje da nauka mora biti zasnovana na ~injenicama koje su dostupne preko organa percepcije. Drugim re~ima. The Condition of Postmodernity. kosmopolitizma i slobode“. uslovljenih vla{}u ili religijom. humanizma.

da li je socijalizam bio alternativna modernost ili je bio alternativa modernosti? Postoji ~udna sli~nost izme|u pristalica teorije modernizacije i onih koji. po~ela se shvatati kao pretenzija na apsolutnu i nepromenljivu istinu. usvojiv{i paradigmu modernosti. unikatnom putu ruske istorije. Sledbenici oba usmerenja ustaju protiv egzotizacije Ruskog carstva i Sovjetskog Saveza i ne prihvataju tezu o posebnom. 91 Modernizacija . segregaciju. a naro~ito sovjetski dr`avni socijalizam.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI promenio se odnos prema ideji znanja zasnovanog na eksperimentu i verifikaciji. Neki istori~ari (na primer. identifikaciju. teoreti~ari modernizacije su pretpostavljali da Sovjetski Savez treba razmatrati istovremeno i kao deo op{teg procesa modernizacije i kao devijaciju od op{teg modela modernosti definisane iskustvom Zapada. o~igledno je da socijalizam. vide ga u liku dr`ave – „moderne dr`ave fokusirane na zakonodavstvo. U okvirima teorije modernizacije postojala je tendencija povezivanja procesa razvoja socijalisti~kih dr`ava s op{tim i nu`nim procesima koji su se odvijali u zemljama prvog i tre}eg sveta. 1992. XIV. kao otvoren i opasan politi~ki projekt koji podrazumeva univerzalnu primenu razuma i nauke i izradu op{tih zakona za celu Vasionu – za prirodu i dru{tvo. predstavlja moderni projekat ~ije se ostvarivanje sprovodilo krajnje uporno. klasifikaciju. kontrolisanje i univerzalizaciju. {ta je u tom slu~aju predstavljao sam socijalizam kao alternativa? Drugim re~ima. p. Predstava o tome da }e eksperimentalna provera i testiranje znanja dovesti do njegovog umno`avanja. Pajps i Malija). Intimations of Postmodernity. tako i iz ugla posmodernizma koji kritikuje modernu te`nju ka kontroli. strukturizaciju. London and New York. Bez obzira na to. 17 Zygmunt Bauman. poput Skota. pronalaze agens modernizacije u liku intelektualca. dr`ave koja odra`ava velelepnost sveop{tih i apsolutnih standarda istine“17. odbacuju danas ve} su{tinski dikreditovanu teoriju modernizacije u onom njenom obliku u kome je formulisana u zapadnim dru{tvenim naukama na kraju Hladnog rata. drugi. Kako iz stanovi{ta prosve}enosti. Na taj na~in se pred istori~are Sovjetskog Saveza postavljaju slede}a pitanja: u kom stepenu savremeno znanje o modernosti uti~e na razumevanje takvog dru{tva i dr`ave kakav je bio Sovjetski Savez? U kom stepenu se modernost javlja kao uzro~no-stvarala~ko ili deterministi~ko na~elo? Kakve mogu}nosti su s obzirom na raznolikost modernosti sadr`ane u sovjetskom eksperimentu? Ako posmatramo sovjetski eksperiment kao su{tinski povezan s modernizacijskom logikom.

razvoj ne mo`e biti postojan bez modernizacije“18. Severne Koreje. prema: Charles Till. cit. geografiju i kulturu. Konzervativna kritika marksizma i {kole modernizacije u sovjetskim istra`ivanjima usredsre|ivala se na pitanje ekskluzivnosti sovjetskog iskustva. smatraju}i da odbacivanje te ekskluzivnosti vodi ka potkopavanju apsolutnih razlika izme|u Zapada i sovjetskog bloka i unosi „moralnu uravnilovku“..19 Socijalni neredi. p. prate}i na poslednji put tu`nu povorku odumrlih dr`ava koje su prolazile kroz etni~ke konflikte i ratove. To je proces ekonomskog razvoja. op. a. 54. Martin Malija je bio jedan od prvih koji je sproveo takvu autopsiju i predlo`io meta-teoriju 18 Cit. Tilly. Huge Comparisons. veru ili podneblje. dokazala tu`nu neosnovanost i propast sovjetskog eksperimenta. nasilje. Evo kako je o procesu razvoja u Sovjetskom Savezu pisao jedan od prvih predstavnika {kole modernizacije.. prema: Ch.. p. New York. Big Structures. sve aktivnije zanimali za sumiranje bilansa nedavne pro{losti. I marksizam i teorija modernizacije bili su „modernisti~ki“ jer su se zasnivali na progresivisti~ki shva}enoj teleologiji razvoja i materijalisti~ki verovali u njegovu nu`nost. 46. Denijel Lerner (Daniel Lerner): „Postoji jedinstven proces modernizacije koji se odvija u svim dru{tvima u razvoju. na kraju. shvatiti da nemaju budu}nosti. Po svom poreklu.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Large Process. Uskoro }e i drugi sli~ni re`imi ~ija se mo} prostire nad milionskim stanovni{tvom Kine. mogu biti obja{njeni kao deo procesa modernizacije. teoreti~ari modernizacije poku{ali su da sru{e predstavu o ekskluzivnosti sovjetskog istorijskog iskustva. Zaista. tako|e svojevrsna teorija modernizacije koja predvi|a revolucionarno prevladavanje kapitalizma i zapadnog parlamentarizma. kao i bez obzira na njihovu istoriju. Kriti~ari primene tih teorija na sovjetsku istoriju ukazivali su da se pomo}u njih opravdavaju najgori problemi sovjetskog socijalizma kao nu`ni za razvitak. 1984.. bez obzira na boju. teorija modernizacije poti~e od Vebera i bila je formulisana kao alternativa marksizmu koji je. ~ak i genocid. Za neke je i Staljin istorijska nu`nost! Bila je potrebna jedna postsovjetska decenija da se u javnom mnjenju u~vrsti aksiom prema kome je sama istorija. teoreti~ri modernizacije insistirali su na tome da „neprestane promene (izazvane modernizacijom) u svim sferama dru{tvenog `ivota neizbe`no vode do procesa dezorganizacije i naru{avanja dru{tvenog poretka“. Martin Malija i sovjetska tragedija . U svetlu tog aksioma ne ~udi {to su se istra`iva~i komunisti~kih „starih re`ima“ (ançien regimes). 19Cit. Vijetnama i Kube. sa svoje strane. 92 Poput savremenih sledbenika koncepcije modernosti.

Najpre skicirana u ~lanku za ~asopis Dedalus („Put za Staljinov mauzolej“) ta teorija je kasnije razvijena na vi{e od petsto stranica u knjizi Sovjetska tragedija. potpunog nekapitalizama – ukidanje tr`i{ta. p. ali Sovjetski Savez ga je stvorio“. Po{to je taj plan principijelno neostvariv. u krajnjoj liniji. Jedna od najupe~atljivijih Malijinih krilatica glasi: „. On socijalizam (kako ga on razume) shvata ozbiljno i tvrdi da je u toku celog sovjetskog perioda komunisti~ko rukovodstvo dosledno te`ilo ostvarenju potpunog. ometa autora u razvijanju ubedljivijih argumenata. to jest. a njegov politi~ki re`im – nelegitiman i od po~etka osu|en na propast. 496. U njoj se izdvajaju tri glavne teme koje oslikavaju stvaranje sinteti~ke slike sovjetske istorije. Sovjetolozi su dosledno negovali koncepciju dru{tva koja je uklju~ivala iskustvo razli~itih kultura i politi~kih sistema. ~ak i kada je kritikuje. te da je realizacija socijalizma bila jo{ mogu}a u okvirima sovjetskog sistema. Malija dosledno i beskompromisno kritikuje zapadnu sovjetologiju. koja je...ne postoji takva stvar kao {to je socijalizam. 20 21 93 M. zaklju~uje Malija. Tre}e. on ozbiljno pristupa analizi sovjetolo{ke profesije. p. integralnog socijalizama. doprinosila fundamentalnom nerazumevanju sovjetskog sistema. jednakosti i miru – {to i jeste ’socijalizam’. kolaps Sovjetskog Saveza bio je neizbe`an. op.. tvrdila je da je Sovjetski Savez varijanta modernosti. Malija vra}a ideologiju u centar uzro~no-posledi~nih veza. Drugo. Ambicije Malije ne svode se samo na diskreditaciju sovjetologije i dokazivanje ~injenice da je Sovjetski Savez bio civilizacijska aberacija. izgra|ena na osnovi jezika i metodologije objektivnih dru{tevenih nauka. cit. Kraj Sovjetskog Saveza je bio upisan u njegov „genetski kod“. izgra|en je ~udovi{an represivni re`im.21 Ukoliko je eti~ka ideja socijalizma nedosti`na i neostvariva. . te stremljenja krajnjim dobrom prometejske tehnolo{ke mo}i kojom se defini{e ’modernost’“. Ibid. Bez obzira na to {to upravo ta teza nadahnjuje celu knjigu i. privatne svojine i profita. kako to sugeri{e sam naslov knjige. Malia. stvarna dostignu}a Malije u toj knjizi zaslu`uju pa`nju. sovjetsku istoriju smatra tragedijom „koja je proiza{la iz te`nje ka apsolutnoj pravdi. prema mom mi{ljenju. a umanjivali su va`nost ideologije i politike u korist dru{tveno-ekonomske osnove. ne-tr`i{ni socijalizam – nigde nije mogu}e ostvariti. 4.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI sovjetske pro{losti zasnovanu na odbacivanju modernizacije u korist modernosti.. Po tome se razlikuje od drugih konzervativnih kriti~ara sovjetologije koji u osnovi ignori{u argumente svojih oponenata. U kona~nom zbiru. prema njegovom mi{ljenju.20 Drugo. jedini na~in njene „realizacije“ je teror kojim su se poslu`ili i Lenjin i Staljin. Ta pseudonauka. Malija. Malija te`i da poka`e kako sovjetska tragedija predstavlja univerzalnu pouku: socijalizam. Najpre.

^etvrto. Peto. Malija samo obnavlja. te izgradnje racionalnog i egalitarnog dru{tva. koja tr`i{te pretvara u prirodni fenomen. staru ortodoksiju sa njenim politi~ko-ideolo{kim pristupom. da se poka`e njegova legitimnost s ta~ke gledi{ta demokratskih principa“. 518. Socijalizam. p.. Ri~arda Pajpsa (R. u kome su se vremenom opa`ale te`nje ka redukciji istorijskih procesa na socijalno i ekonomsko – na ono {to se naziva materijalni faktor.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. a ne smatra ga proizvodom ljudskog delovanja. bio je vi{i oblik te modernisti~ke iluzije. Malija odbacuje zaklju~ke „{kole kontinuiteta“ me|u ~ije brojne zastupnike mo`emo ubrojiti Edvarda Kenana (E. Ta {kola je pravila paralele izme|u staljinizma i politi~kih sistema Moskovije i pozno-imperijalne Rusije. Ibid. Pipes) i Roberta Takera (R. Malija sovjetski projekt situira u {iri kontekst istorije modernosti koja hronolo{ki obuhvata period od prosvetiteljstva do na{ih dana. ideje racionalnog i nau~nog ovladavanja prirodom.23 Ako se prihvati ta logika. u godinama Hladnog rata. 94 Malija vra}a ideologiju i politiku u istra`iva~ko polje sovjetologije. p.. Tucker). 22 23 24 Ibid. „Ideologija“ samog Malije zasnovana je na ~injenici da je „tr`i{te deo prirodnog socijalnog poretka“. 19. Malija prime}uje da sli~an karakter istorijskih fenomena jo{ nije dokaz kontinuiteta. od vrednosnih sudova nezavisan pristup istoriji Sovjetskog Saveza nije mogu}: „Na kraju krajeva. a jo{ manje svedo~i o postojanju uzro~no-posledi~nih veza me|u istorijskim pojavama. Malijinu koncepciju karakteri{u odre|ena ograni~enja. p. Malija predla`e iznijansiran pristup totalitarizmu koji je. u neposrednijoj formulaciji.22 Glavni objekt Malijine kritike je socijalna istorija – „ideolo{ki poku{aj da se sovjetski fenomen objasni kao rezultat delovanja naroda. onda se Malijina interpretacija pokazuje kao posledica odre|enih vrednosnih orijentacija. 10. On sa `aljenjem prime}uje da objektivni. . Bez obzira na ubedljivost kritike upu}ene sovjetologiji. On smatra da njegov rad iz osnove menja smer istoriografije Sovjetskog Saveza i ispravlja zablude dotada{nje sovjetologije. Ibid. On tvrdi da je logika novog doba sugerisala ljudima ideju istorije kao procesa dostizanja sekularnog cilja (telosa) koji se manifestuje progresom.24 Tu ideologiju. svaki nau~nik je du`an da odredi svoju poziciju – protiv Utvare ili za nju“. Tre}e. Malija ne podvrgava sumnji. Malija odbacuje totalitarni model u korist u`eg shvatanja totalitarizma. bio osnovna paradigma interpretacije staljinizma i SSSR. Keenana). to jest. pronalaze}i svuda postojani autoritarni model politi~ke kulture ~ijeg nasledstva se Sovjetski Savez nije mogao odre}i. U stvari. mada Malija ne ide do kraja i ne postulira da je sve ideologija. kao logi~ki nastavak ideje demokratije..

da je staljinizam. bila podeljena na dve velike paradigme – ideokratsku. [kola modernizacije tvrdi da je sama ideologija deo socijalnog procesa. Sovjetsku istoriju Malija sagledava kao logi~ki razvoj iz zadate premise. da sebe smatram „marksistom-levinistom“!¹ Malija socijalno-ekonomski determinizam zamenjuje ideolo{kim redukcionizmom {to. preobraziv{i se u oficijelni (postlenjinisti~ki) lenjinizam i staljinizam. {to se obja{njava socijalnom zaostalo{}u i me|unarodnom izolacijom. marksizma. prilago|ava. kako ga shvata Malija. Na neki na~in Rusija je skrenula s pravog puta. dok u interpretaciji Levina istorijska dinamika igra su{tinsko va`nu ulogu. koja je imala veliki uticaj na formulisanje problematike modernosti. Drugim re~ima. godine. To tuma~enje koje su razradili socijalni istori~ari u najpotpunijem obliku predstavljeno je u radovima Mo{e Levina (Moshe Lewin). da su sovjetske socijalne. 2. ona se menja. nedemokratskog „dr`avnog socijalizma“. 1. Hru{~ovljeve refor- 95 . nju ili upotrebljavaju ili odbacuju. postojana i sposobna da determini{e procese u drugim sferama. predstavljao ne samo produ`etak ve} i vi{e od toga – prakti~no ostvarenje lenjinizma i. neprihvatljivo je za Maliju. ~ini njegov rad neistori~nim. potpunog ne-kapitalizma). pri ~emu se dati razvoj od po~etka do kraja karakteri{e kao neminovan. koje Malija predla`e mo`e biti dobijeno i bez pomo}i istorije. a staljinizam se pokazuje kao `estok oblik represivnog. U tom tuma~enju socijalizam predstavlja ideal ili sveukupnost idealisti~kih pogleda i poku{aja njihovog ovaplo}enja u `ivotu. on je postao potpuno druga~iji. U okvirima tih paradigmi formirale su se radikalno suprotstavljene interpretacije su{tine i funkcije ideologije. u su{tini. u krajnjoj liniji. ŠMoram priznati. NEP (1921–1928). koja je u sredi{te postavila izu~avanje modernizacije. a marksizam-lenjinizam-staljinizam su ~inili jednu celinu – bezuslovnu sintezu. politi~ke i kulturne prakse bile izvedene iz ideolo{kog projekta (koji Malija ocenjuje kao poku{aj izgradnje „integralnog socijalizma“. Obja{njenje. dok je socijalizam ostvaren 1936. i socijalno-istorijsku {kolu. Malija tvrdi da je ideologija relativno stabilna. Ukoliko su se tokom tog razvoja i opa`ale neke aberacije one su bile samo privremena odstupanja od istinskog socijalizma. prema kojima je staljinizam bio socijalizam. Ironija se sastoji u tome {to se to duboko konzervativno gledi{te zapadnih istra`iva~a skoro u potpunosti podudara s ocenama samih staljinista.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Ranije sam istakao da je zapadna istoriografija Sovjetskog Saveza (ako je upro{}eno predstavimo). ~ak. Razlika me|u tim gledi{tima izra`ava se u ocenama: ono {to je pozitivno za staljiniste. Bez obzira na to {ta je socijalizam bio u svojim ranim oblicima (socijalizam Marksa i Lenjina).

tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. a mnogo je (tu bi se Malija. kakav je odnos imala kolektivizacija seoskih doma}instava prema marksizmu ili lenjinizmu? Nasilnu rekviziciju `ita od seljaka mogli su da primenjuju i primenjivali su bolj{evici tokom gra|anskog rata. promenio svoju poziciju i postao glavni ideolog NEP-a. ideologija nije mogla biti neposredno primenjena u stvarnosti. operativna idejna celina (sistem simboli~kih i drugih poredaka) „radila“ ~ak i u uslovima u kojima ljudi ne veruju u oficijelnu ideologiju ili ne `ele da pripadaju sistemu. Me|utim. 96 me i. koji je. dok su „ratni komunizam“ (1918–1921) i staljinizam (1928–1935) primeri istinskog socijalizma. Slede}i Malijina uputstva i prihvataju}i ideologiju ozbiljno. menjao se i idejni sadr`aj socijalizma. saglasio sa mnom) u toj budu}nosti zavisilo od prihva}enih situacionih re{enja. ili (2) uz podr{ku socijalizmu u zaostaloj zemlji od strane revolucionarnog re`ima spolja. Malo ko je mogao da predvidi {ta }e se dogoditi sa sovjetskim projektom u budu}nosti. Na primer. Veliki deo bolj{evi~ke politike sastojao se u . Smatram da ni ratni komunizam. Oni su tako|e protivre~ili Lenjinovoj novoj ekonomskoj politici. Izlo`eni stavovi ne odri~u zna~aj ideologije. Ali. Za marksizam su fundamentalni bili principi prema kojima je socijalizam mogao biti izgra|en samo (1) uz postojanje visoko razvijenog industrijskog kapitalisti~kog dru{tva. a zatim i leva opozicija stalno ukazivali partiji. bili su osu|eni na izop{tenje iz zajednice ili na smrt. menjale su se ideje i ideologije i. na {ta je njegova udovica Nade`da Krupskaja zbunjeno podse}ala lidere partije krajem dvadesetih godina. Ideologija je predstavljala op{tu okosnicu. U sovjetskom dru{tvu ljudi su mogli da se izraze samo jezikom vladaju}eg diskursa. ve} da je svaka od tih etapa politike sovjetskog rukovodstva predstavljala okolnostima uzrokovan poku{aj prilago|avanja situaciji – vi{e ili manje adekvatan. Ti poku{aji su nastajali na pozadini neprekidnih diskusija o su{tini socijalizma ~ije idejno polje je ostajalo {iroko. kona~no. u krajnjoj liniji. prizmu kroz koju se haos stvarnosti usvajao i ispunjavao smislom. mo`da. pozivaju na ozbiljniju analizu tog fenomena dru{tvenog `ivota. a zatim i principijelni protivnik „skoka“ koji je doveo do staljinizma. Ni jedan od tih uslova nije ispunjen u Sovjetskoj Rusiji. to jest. ni NEP. odre|en ograni~eno{}u dostupnih sredstava i ~esto improvizovan. Ljudi su se menjali. protivre~no i podlo`no osporavanjima. Evolucija Nikolaja Buharina je u tom smislu indikativna: pristalica vojnog komunizma. trebalo bi je i razumeti na pravi na~in. naro~ito u sovjetskom kontekstu u kome je ideologija. u protivnom. nasilna kolektivizacija ili rat protiv selja{tva protivre~ili su Engelsovim pogledima na po`eljnu politiku prema poljoprivrednim proizvo|a~ima. naprotiv. revolucionarne promene Gorba~ova su aberacije. potom. ^ak su i bolj{evici u~ili na svojim gre{kama. na {ta su Lenjin. ni staljinizam nisu predstavljali „istinsko“ ovaplo}enje bolj{evi~kog programa.

koji su govorili jedno. kao i sve ve}a slo`enost izbora strategije ekonomskog razvoja zemlje. 2. Malija ne deli to ube|enje. Elementi takvog „opiranja realnosti“ bili su selja~ko neprihvatanje programa usmerenih ka obezbe|ivanju industrijalizacije. nego je zlo sistema izrodilo Staljina. Neki istori~ari su dokazivali da su bolj{evici bili oportunisti koji su stremili ka vlasti. godine“. zatim odsustvo inostrane pomo}i. Sli~no prosu|ivanje je upe~atljiva ilustracija Malijevog sle|enja logike s velikim slovom „L“. 1998.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI kompromisima s opiru}om realno{}u. sve do 1991.27 „Osnovni problem koji je sta25 Stephen Kotkin. U svojoj duboko deterministi~koj interpretaciji Malija. poredi „Rusku revoluciju s ogledalom u kome se razni elementi modernosti koji se mogu prona}i i izvan granica SSSR naizmeni~no odra`avaju u nerazvijenim. p. analizu „{ta je socijalizam.25 Kotkin odbacuje pre|a{nji pogled na „Rusku revoluciju kao na ovaplo}enje propale socijaldemokratije ili. 386. p. kao subjekte sopstvene politike. Conceptual Categories. 387. a radili drugo. No. Stiven Kotkin sovjetolo{ku nauku podvrgava kritici koja je po duhu bliska Malijinoj. kao na opravdavanje zapadnog dru{tva uz pomo} negativnog primera“. Ipak. Vol. preuveli~anim i poznatim oblicima“.. a s druge strane – pore|enje sovjetskih praksi sa iskustvom drugih savremenih zemalja.. 26 Ibid. Analytical Frameworks“. on bolj{evike. ali nije zli genije Staljin izrodio taj sistem. 97 Stiven Kotkin i sovjetska civilizacija . Journal of Modern History. Staljin je mogao da bude lo{ ~ovek. Logika sovjetske istorije prikazuje se kao svojevrsni refleks. 400. On smatra da su bolj{evici bili fanati~no predani jedinstvenom cilju – ostvarenju integralnog socijalizma. 27 Ibid. nesvesna sila koja usmerava istorijski proces prema njegovom tragi~nom kraju – u najvi{em stepenu fatalisti~ka interpretacija koja doga|aje izvodi iz tekstova kojima su se rukovodili politi~ki akteri i. obratno.26 Kotkinova razmi{ljanja omogu}avaju da se na socijalizam gleda kao na jedno od ovaplo}enja modernosti – koje se razlikuje i istovremeno je saglasno sa sli~nim ovaplo}enjima na Zapadu. p. ^ini se da Kotkin svoj tekst pi{e kao manifest novog pokolenja istori~ara „koji stupaju u zrelo doba u svetu slobodnom od problema komunizma“. Prema njegovoj logici. zna~io za re`im i stanovni{tvo u raznim vremenskim periodima.. li{ava samostalne uloge. kao suvi{ne odbacuje njene stvarno pro`ivljene istorije. „1991 and the Russian Revolution: Sources. Umesto toga. na taj na~in. LXX.. Kotkin predla`e dvojnu strategiju istra`ivanja: s jedne strane.

ma koliko se unikatna ~inila sovjetska „autokratija“ i njeni „ortodoksni“ rituali. u vreme Ruske revolucije i u celom me|uratnom periodu. p. On je su{tinski va`an primer za razumevanje matrica sistema socijalnog blagostanja. pa stoga i modernosti i subjektivnosti ranog XX veka koje su nastale u promenama posle Prvog svetskog rata.30 Ali. sovjetski socijalizam je ne{to vi{e od jednostavne diktature i nekapitalizma. On smatra. 98 jao pred interpretatorima revolucionarne Rusije sastoji se u razumevanju kako su se prosvetiteljski etos nau~nog socijalnog in`enjeringa i njemu svojstvene moderne prakse vladanja pome{ali sa teokratskom dr`avno-partijskom strukturom i kvazireligioznim sistemom dogmi“. Ibid. Kori{}enje kapitalizma u svojstvu ozna~avanja antisveta poma`e da se objasni za{to je. uprkos gotovo totalnoj improvizaciji. eksperimenti sa stvaranjem neparlamentarnih i bar delimi~no netr`i{nih struktura bili su veoma popularni. bolj{evi~ka ’ideologija’ imala strukturu izvedenu iz temeljnog uverenja prema kome {ta god socijalizam mo`e biti. „ratni komunizam“ (1918 – mart 1921) i NEP (1921–1928). da je „bez obzira na ~este promene. on nikada ne}e postati kapitalizam. kakva je to „logika Oktobra“ ostaje nerazja{njeno. sovjetski socijalizam predstavlja neotu|iv deo zapadne istorije.28 Kotkinovi zaklju~ci nagla{avaju njegov glavni argument.29 Kotkin razmatra ideologiju u istom smeru kao i Malija. Ukoliko je sam Oktobar i predstavljao celovit fenomen. a delimi~no inspirisana marksizmom. Ne smemo zaboraviti da su prosvetiteljska nauka o dru{tvu. 403. obo`avanje ma{ina u Nema~koj i futuristi~koj Italiji. Ali. a dr`ave socijalne sigurnosti svuda. gigantske korporacije u Americi. koncepcija etnofederalizma u Habzbur{koj monarhiji. 400.. onda ga je mogu}e opisati kao otvorenu mogu}nost za realizaciju razli~itih. socijalizam izgra|en u vreme Staljina oblikovan u sistem koji se lako mo`e objasniti unutar logi~kog okvira Oktobra“.. Danas (a stoga i retrospektivno) modernost se ~ini sinonimnom s parlamentarnom demokratijom i tr`i{tem. kao i revolucionarna politika ponikle u Francuskoj. 425. U okviru tog istog perioda. Da bih okarakterisao te sli~nosti zapadne i sovjetske istorije koristio sam pojam „modernost“ (a ne modernizacija). Tokom prvih pet godina posle Oktobra bolj{evici su isprobali tri sasvim razli~ite ekonomske strategije: „dr`avni kapitalizam“ (novembar 1917 – jun 1918). Ibid. p. da se jezik klase formirao u Engleskoj – pioniru industrijalizacije zasnovane na uglju.. ili njegova borba za prevazila`enje kapitalizma koja je delimi~no ukorenjena u rusku tradiciju.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. p. . bolj{evici su forsirano pre{li sa radikalne demokratije Sovjeta na jednopartijsku diktaturu. Kombinuju}i u sebi sve to i jo{ ne{to vi{e... ~esto protivre~nih tuma~enja socija28 29 30 Ibid. Prema mom mi{ljenju.

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI lizma. Nije slu~ajno {to se unutra{nja i me|upartijska polemika dvadesetihih godina u najve}em delu vodila oko razumevanja socijalizma i puteva njegovog dostizanja. novog tipa dr`avne politike i sopstvenog jezika. to je bila nova civilizacija.32 Umesto da sledi teoriju kontinuiteta koja korene staljinizma izvodi iz tradicije ruskog samodr`avlja. kmetstva i autoritarne politi~ke kulture.. 99 . 5 32 Ibid. Za Kotkina je sistem koji je stvorio Staljin i bio socijalizam – jedino realno postoje}i u svetu. Kotkinova pozicija se razlikuje kako od pozicije [ile Ficpatrik (Sheila Fitzpatrick) koja je dokazivala da je staljinizam bio konzervativni trijumf nove postrevolucionarne elite. Staljinizam se pokazao „preprekom“. „Nemogu}e je razumeti staljinizam – ~itamo u njegovoj knjizi – bez upu}ivanja na evropsko prosvetiteljstvo XVIII veka.33 Kotkin tvrdi da su se bolj{evici „naoru`ali“ idejom progresa kao sredstva za dostizanje racionalnog dru{tvenog poretka. Ficpatrikova i Levin. u najmanju ruku – na nivou samorazumevanja (i prema oceni samog Kotkina). Ipak. Levin je insistirao na tezi da je staljinizam primitivna forma modernizacije koja se ne mora bukvalno poistove}ivati sa socijalizmom i moderno{}u. 21. Bez obzira na svoje marksisti~ko 31 Stephen Kotkin. p. fn. Magnetic Mountain: Stalinism as a Civilization. Postojanje sovjetske civilizacije pretpostavljalo je stvaranje novih socijalnih struktura i odnosa svojine. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. p. 1995. p. Kotkin je u~enik Malije i on deli osnovnu tezu svog u~itelja po kojoj je sovjetska dr`ava bila radikalno ovaplo}enje modernisti~kih fantazija. Sovjetska civilizacija negovala je uverenje da ~ove~anstvo u bliskoj budu}nosti o~ekuje novi i bolji svet. period strasnih diskusija ~ije je ishodi{te bio nau~ni prevrat XVII veka“. tako i od gledi{ta Mo{e Levina koji je taj trijumf smatrao odstupanjem od izvornih ideja revolucije (~iji ~uvar je bio Lenjin). Kotkin ukazuje na vezu izme|u staljinizma i Zapada XVII i XVIII veka. 379. 6. principa socijalne dr`ave. U svom obimnom istra`ivanju Magnitogorska (Magnetne planine) Kotkin tvrdi da sovjetski projekat nije predstavljao jednostavno nekapitalizam. 33 Ibid. privremenom „opstrukcijom“ na putu Rusije ka modernosti.. Kotkinova detaljna i u istorijski kontekst uronjena rekonstrukcija fenomena sovjetskog socijalizma izgleda kao odstupanje od tradicije koju je trasirao njegov mentor. vode}i zapadni istori~ari staljinizma. humanisti~ki projekat budu}nosti. potpuno nekapitalisti~ko dru{tvo. smatraju „da je staljinizam bio zavr{etak revolucije i svojevrsni povratak nerevolucionarnim tradicijama pod dejstvom dubokog stresa“. samodovoljne nove kulture.31 Prema Levinu socijalizam je bio alternativna forma modernosti u odnosu na kapitalizam.

p.34 „Smestiti SSSR u automobil. Kotkin smatra da je sovjetsko iskustvo iskustvo izgradnje socijalizma ~ije je zna~enje bilo jasno sovjetskom rukovodstvu: „Socijalizam je ozna~avao partijski monopol na politi~ku vlast spojen sa burnim rastom te{ke industrije ostvarenim nekapitalisti~kim sredstvima“. Sovjetski Savez (kako je smatralo njegovo rukovodstvo) morao je da postane „zapadniji“. a Zapad – naprednim. Ibid. Ali.36 „Haos“ tr`i{ta trebalo je zameniti ure|eno{}u planiranja. 30. poput drugih prosvetiteljskih projekata.. Realni oblik socijalizma i ~ak nekapitalizma. svako ko je upoznat s marksizmom. „on je bio osnovni jezik modernosti“. pridr`avaju}i se sopstvenog vi|enja socijalizma.. a da ne govorimo o trajektoriji dugog puta ka njegovom dostizanju. 29. Ibid. to jest. koji su umnogome postavili standarde zapadnog razvoja u me|uratnom periodu. morao je da mobili{e i obrazuje stanovni{tvo. zna da kapitalizam i tr`i{te nisu identi~ni pojmovi. p. Bilo bi pogre{no poistove}ivati nekapitalisti~ku 34 35 36 37 38 39 Ibid.39 Svakako je ispravna teza Malije i Kotkina o tome da je bolj{evi~ko shvatanje socijalizma podrazumevalo negiranje kapitalizma. p. 20. do potpuno prevladavanje kapitalizma“. 100 poreklo bolj{evici su iskoristili nau~ni re~nik za izgradnju urbanizovanog dru{tva i socijalne dr`ave. Ironija je bila sadr`ana i u tome {to je bolj{evi~ko rukovodstvo. insistiralo na antikapitalisti~kim elementima tih verzija. Ibid. bio progresivan i samoprogla{en nau~ni sistem. „Socijalizam nije ozna~avao ni{ta drugo.37 Umesto da isti~e o~iglednu razliku izme|u sovjetskog projekta i kapitalisti~kog sveta. da bi prevazi{ao kapitalizam..tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. „u svakoj verziji. Cit. Kotkin obra}a pa`nju na ~injenicu da je marksizam.35 On je hteo da preokrene sistem vrednovanja po kome se SSSR smatrao zaostalim. p. 32. ~ime je su{tinski ograni~avalo mogu}e strategije razvoja zemlje“. . Ibid. a modernizacija kao prirodni put ka emancipaciji. 29.. Drugim re~ima. prema: Ibid. modernost se predstavljala kao nu`an uslov. Negiranje kapitalizma uop{te nije zna~ilo negiranje svih oblika tr`i{nih odnosa u uslovima slabo razvijene selja~ke privrede. nije predstavljao datost ve} ga je tek trebalo definisati. Progres se „pojavljivao kao univerzalni cilj civilizacije“ i nauke.. a mu`ika na traktor“ – to je Staljinova modernisti~ka vizija.38 Ironija sovjetske istorije sastojala se u slede}em: da bi se razlikovao od Zapada. morao je da pro|e kroz industrijalizaciju i urbanizaciju. p.

ostavljaju}i pri tom otvorenim pitanje. . to jest. u datom slu~aju. Partijske diskusije dvadesetih godina vodile su se oko pitanja – treba li (i ako treba-kada) odlu~no i definitivno pre}i na nasilnu izgradnju „socijalizma“. i Levina. dok Levin analizira proces razvoja socijalizma kroz diskusije. Razlika izme|u Malije i Kotkina. ne obra}aju}i pa`nju na pitanje kako sredstva uti~u na rezultat. Lenjin je dokazivao kako je neophodno da Rusija pro|e kroz period dr`avnog socijalizma. p. na kraju krajeva. Levin u svojim radovima raspravlja o prelazu iz jednog stanja u drugo. samim tim isklju~uju}i mogu}nost alternativnog socijalizma. Su{tina pitanja je. a ne u principijelnosti izbora izme|u kapitalizma i socijalizma. Nerado. Rn. i na one koji su poku{avali da odvoje lenjinsku od staljinske politike. kao i Malija. s jedne strane. kroz tr`i{te i njegove delatnike. Kotkin. 395. prime}uju}i da se „su{tina sovjetske diskusije dvadesetih godina o industrijalizaciji sastoji u odre|ivanju optimalnog puta ka socijalizmu. sredstva i ciljeve sovjetskog rukovodstva. izolaciji od ostalog sveta i {irenju rata protiv ve}ine stanovni{tva. nekapitalizmu“. U svojoj analizi Kotkin je pome{ao metode. u detaljima. ukoliko bi prelaz bio ostvaren drugim sredstvima. u najmanju ruku. svaka evolucija prema socijaldemokratskom prilago|avanju tr`i{nom kapitalizmu poput one koja je nastala u zapadnim marksisti~kim partijama i delimi~no u gorba~ovljevskim reformama. dostignu}a i neuspehe prvih deset godina sovjetske vlasti. Nesumnjivo.. na nizak stepen razvoja sovjetske ekonomije i na neophodnost o~uvanja saveza sa selja{tvom. U detaljnoj bele{ci. 14. s druge strane. Buharin je razdvajao sredstva i ciljeve i pozivao se.40 No. sli~no Lenjinu i Trockom. ostavljaju}i otvorenom mogu}nost ostvarenja druga~ijeg oblika socijalizma. Staljin je suzio okvire partijske polemike o socijalizmu koja je do tridesetih godina aktivno vo|ena. kao na faktore koji zahtevaju postepeno kretanje ka socijalizmu. netr`i{nim putevima njegovog dostizanja. kakav bi oblik dobio socijalizam. kao {to smatraju Malija i Kotkin. izabrao Staljin. izvodi sovjetsku praksu iz ideolo{ke privr`enosti odre|enoj ideji socijalizma. na put koji je. Upravo ta vododelnica je uvek postojala u sovjetologiji – podela na one koji su uvi|ali neposrednu vezu izme|u Lenjina i Staljina. Kotkin analizira svoje neslaganje s Levinom. sastoji se u njihovoj spremnosti da razumeju razli~ita tuma~enja i strategije socijalizma. Prema prvom stanovi{tu. 40 101 Ibid. na jednom mestu u svojoj knjizi. Kao rezultat zaokreta zemlje ka netr`i{nom socijalizmu i uz tada{nji stepen razvoja SSSR. Staljin je izgradio sistem koji je mnogim njegovim biv{im saborcima izgledao kao parodija socijalizma. tr`i{ni odnosi i nepmani nailazili su na podozrenje vlasti.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI su{tinu budu}eg socijalizma s nekapitalisti~kim ili. U kona~nom zbiru. ali veoma ubedljivo. ~inila se nemogu}om. Postav{i neprikosnoveni lider partije.

102 On je odre|enje socijalizma ograni~io sopstvenim politi~kim izborom. Ibid. kao i svaka druga vera. 360. socijalizam je o~uvavao svoju neospornu privla~nost“.. socijalizam je izjedna~en sa staljinizmom. uvek je pra}ena protivre~jima. Poput drugih istori~ara Sovjetskog Saveza i on se obra}a sovjetskoj pro{losti u potrazi za informacijama pomo}u kojih bi saznao vi{e o politici i dru{tvu.45 Kotkin izvore sovjetskog socijalizma pronalazi kako u prosvetiteljskom projektu socijalne racionalizacije. Ibid.44 Ali. po41 42 43 44 45 Ibid. reklo bi se. socijalaizam je u sebe ukju~ivao razvijenu koncepciju socijalne dr`ave i ideju socijalne pravde. da se predstava o socijalizmu kao savr{enijoj alternativi kapitalisti~koj modernosti „pokazala kao prete{ko breme. p. ali. Upravo je kapitalizam slu`io kao izvori{te za samodefinisanje socijalizma. Socijalizam je predstavljao „mogu}nost brzog skoka. odbacili su njegov drakonski model. ali i on sam vr{i ba{ takvo analiti~ko podmetanje.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Staljinovi oponenti u Sovjetskom Savezu i u inostranstvu. p.. dok ga Levin analizira kao trajni diskurs i od istorije datu mogu}nost koja je jo{ otvorena. jer je bio anti-svet u odnosu na kapitalizam. p. zamr{enostima i sumnjama“.42 „Vera u socijalizam. 358. Ibid. Tome nisu doprineli samo staljinisti. a ne njoj strano skretanje. 359. U svojoj knjizi Kotkin prime}uje da je sovjetskom radniku bilo te{ko da uvidi „principijelnu razliku izme|u ideje socijalizma i postoje}eg sovjetskog re`ima“41. Sovjetski socijalizam se uru{io iznutra. p. kao svojevrstni antipod nasuprot kome su se odmeravala dostignu}a socijalizma. Ibid. ne prosto u modernost (modernity). Kotkin tako|e prime}uje. . Me|utim. zasnovane na posebnom karakteru svojinskih odnosa“. „U svojoj su{tini staljinizam je bio prosvetiteljska utopija. s tim povezano. njegovo zna~enje u izjavama i planovima rukovodstva. On objektivizuje socijalizam. pokazalo se da je socijalizam nesposoban da ispuni zadatak koji je sebi postavio – da prevazi|e kapitalizam“. o opasnostima i mogu}nostima socijalnih transformacija izazvanih intervencijom ljudskog faktora. Dok se kapitalizam nalazio u stanju krize. nego u vi{u formu modernosti i. 236. ironijom sudbine. predlagao je efikasna re{enja. kao i u realnosti svakodnevice. tako i u osobenostima ruske geopolitike. sticanje visokog me|unarodnog rejtinga.. u dugom periodu postojanja dva sistema. On dolazi do zaklju~ka. Kotkina sasvim opravdano interesuje socijalizam u predstavama sovjetskih gra|ana. istorije i kulture.43 „Socijalizam je bio odgovor na realno postoje}e probleme i. ve} i zapadni liberali i konzervativci. da je SSSR deo evropske istorije.

I dok kon46 47 103 Modernosti i utopije Ibid.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI ku{aj da se dru{tvu nametne racionalna organizacija pomo}u instrumenata dr`avne vlasti. Pokazalo se da je Gorba~ov jedini bolj{evik na brodu koji tone. na ono {to je u po~etku nadahnjivalo socijalisti~ki projekat. ta kriza mo`e shvatiti i „kao kriza na{eg sopstvenog dru{tva“. godine po{lo za rukom da uni{ti monopol partije na vlast. godine. on je te`io da prevlada bolesne klasne razlike nastale devetnaestovekovnom industrijalizacijom“. sa svim njenim tragi~nim ekscesima. 366.46 Ta „urbano orijentisana socijalna utopija“. Danas. Gorba~ovu je 1990.. period besmislenog terora zavr{io se smr}u Staljina 1953. imala je dugu predistoriju. ve}ina komunista bavila se borbom za vlast i privilegije. a ne za demokratiju radnog naroda ili za pove}anje efektivnosti planske ekonomije. ~ije izvore Kotkin nalazi u Gradu sunca Tomaza Kampanele (1568–1639). makar i delimi~no. Ipak. napisanom po~etkom XVII veka. p. slabe}i partijski i centralni dr`avni aparat. pre nego {to se raspao njegov voljeni Savez. najpozitivniji ideali izvornog bolj{evizma izgubili su svoju privla~nost u o~ima partijskog rukovodstva. a istovremeno. ali tokom osamnaestogodi{nje vladavine Bre`njeva.47 Drama staljinizma. oprezno demokratizovao sistem. Svaki od tih smelih reformatora imao je sopstvenu predstavu o lenjinizmu. istorija Sovjetskog Saveza se pi{e polaze}i od ~injenice revolucije koja se desila 1991. a mo`da }e tako uvek biti. Na kraju svoje idejama bogate. dok su biv{i saradnici – Boris Jeljcin i drugi rukovodioci saveznih republika – zauzeli kurs ka nezavisnosti i nesocijalisti~kim idealima demokratije i slobodnog tr`i{ta.. 364. To mu omogu}ava da izvede zaklju~ak kako sada postoje}a kriza postsocijalizma ne daje povoda za samohvalu i spokoj ve} se. ni dugog poststaljinisti~kog raspleta. Kotkin umesto marginalizacije ili negiranja sovjetskog eksperimenta Sovjetski Savez sme{ta u kontekst drugih savremenih industrijskih socijalnih dr`ava. . p. U meri u kojoj je Gorba~ov. na scenu su stupale konkurentske politi~ke i nacionalisti~ke snage koje su u potpunosti prekinule sa socijalisti~kim projektom. Kako je razo~arano primetio Gorba~ov. a osnovni sadr`aj naredne ~etiri decenije sovjetske vlasti sastojao se u nedoslednim poku{ajima Hru{~ova i Gorba~ova da reformi{u sistem i vrate ga. Kao da nije ni bilo lenjinskog preludijuma. godine. Ibid. naprotiv. provokativne knjige. sveop{tim terorom i skoro potpunom izolacijom od ostalog sveta – to je ono {to prvo pada na pamet zapadnom ~oveku kada se pomene sovjetski sistem.

zabijen u mrtva~ki kov~eg savremenih ambicija koje su definisale horizont evropske (ili na Evropu orijentisane) istorije u poslednja dva veka. 221–222. Nestankom komunizma polo`en je temelj novom. i uop{te. alternativni oblik modernosti. Na taj na~in. smatra da je „kolaps komunizma poslednji ekser. 222. jo{ nepoznatom nam svetu – svetu bez kolektivne utopije. godine dali prednost zapadnoj varijanti kapitalisti~ke modernosti i prihvatili su gledi{te prema kome je sovjetski socijalizam (a po definiciji i svi oblici socijalizma). godine. op.. ali ne u zna~enju nedosti`nog cilja ili neostvarive ma{te. Neuspeh je bio isto toliko o~igledan. i za stvaranje kapitalizma! Zigmunt Bauman (Zygmunt Bauman). osu|en na propast po{to nije u stanju da izgradi konkurentno-sposobnu modernost. po{to je krah komunizma ozna~io propast odlu~nog poku{aja da se o`ivotvori modernost. Baumana je vi{e zanimalo pitanje o „kontrakulturi modernosti“. koji kao i ja. mnogi planovi soci48 49 50 Z.. da je bio upisan u genetski kod revolucije iz 1917. Primerima takvih utopija mogu se smatrati idealna dru{tva koje su osmislili „socijalisti-utopisti“ (Sen-Simon. Me|u svim zemljama sveta Rusija je bila najmanje podesno mesto za izgradnju socijalizma. socijalizam je istovremeno i alternativna modernost i utopija. Bauman. I kapitalizam i socijalizam su bili varijante modernosti XIX veka. Ruski lideri su posle 1991. U stvari. . plana koji sadr`i veoma detaljan opis njegovih mehanizama i ustrojstva“.50 Potpuno sam saglasan sa Baumanom: socijalizam je bio. a ne alternativa modernosti. pp. Furije.49 Ove re~i izgovara ~ovek koji je petnaest godina ranije. cit. Me|utim. Ibid. koliko je odva`an bio sam taj poku{aj“. socijalizam se vra}a svojoj po~etnoj utopijskoj prirodi. i ostaje. nesvesno slave i ne{to vi{e. svojevrsni marksista-postmodernista. Bauman je razvio svoju misao: „Smatram da oni.. kao. godine. 104 zervativni analiti~ari dokazuju da je raspad Sovjetskog Saveza bio neizbe`an. p. njihove vi{e levo opredeljene kolege negiraju predodre|enost kolapsa sovjetskog sistema. „porodi~na sva|a unutar (savremenog sveta) modernosti“.48 U intervjuu iz 1990. p.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Etjen Kabe i ikarijci). slave poraz komunizma. nego u smislu smera u skladu s kojim bi trebalo da se razvija politika. on opstaje kao ideal koji bi mogao da bude realizovan u nekoj budu}nosti. uostalom. Godine 1990. Ibid. XXV. Istori~ar D`ef Ili (Geoff Iley) predlo`io je dva tipa utopije: prvi predstavlja ne{to poput „plana izgradnje idealnog dru{tva. u svojoj knjizi Socijalizam: utopija na delu (1976) proglasio socijalizam „kontrakulturom“ kapitalizma. posle sloma samoprogla{enih socijalisti~kih re`ima. oni slave zavr{etak epohe modernosti. bez osve{}ene alternative samome sebi“. U svom sada{njem nepostojanju.

koji je neophodno analiti~ki razlikovati od prvog. to jest. i reakcionarni pokreti. Socijalisti su uvek bili ube|eni da se utopija liberalnih Geoff Eley. utopija je `elja da se transformi{e postoje}a stvarnost. godine. svako politi~ko delovanje usmereno ka promeni postoje}eg poretka stvari sadr`i u sebi element utopije – neko idealno mesto koje bi trebalo dosti}i pri maksimalno povoljnim okolnostima. ona je akt negacije. 144–158. U sredi{tu mi{ljenja konzervativaca je ~injenica. na prevladavanje rasizma i kolonijalnog ugnjetavanja. p. u~vr{}ivanju pot~injenosti vo|i. cilj socijalisti~kog pokreta bio je pro{irenje u~e{}a u vlasti obi~nih ljudi. na maksimalno {irenje slobode govora. U odre|enom smislu. a ne utopija“. kako je konzervativnu politiku opisao tada jo{ „levi“ poljski filozof Le{ek Kolakovski (Leszek Kolakowski): „Budu}i da su konzervativna snaga. levi politi~ki tokovi tako|e se defini{u i prema sadr`ini njihove sopstvene utopije. izbegavaju utopije. na primer fa{izam. zadovoljni o~uvanjem stanja status quo. Reprinted in Carl Oglesby (Ed. Samo konzervativci. projekcija `eljenog“. to jest.52 Za Kolakovskog.). Smisao konzervativne ideologije sastoji se u potvr|ivanju postoje}eg poretka stvari. tako|e te`e ka promenama.51 Ovde se ubrajaju politi~ka nadanja i ciljevi radi ~ije realizacije su ljudi spremni da ulo`e odre|ene napore. iako ne odgovara uvek realnoj politici onih koji sebe ubrajaju u levi~are. Njima je potrebna obmana. u tom smislu. a ne njegovoj izmeni. Evo. New York. Ali. Od trenutka njegovog nastanka. {to te`e promeni i preure|enju dru{tva. Toward a Marxist Humanism“. {irenje granica demokratije ne samo u sferi politike ({to je i bio cilj radikalnih demokrata i levih liberala) nego i u ekonomskoj sferi. Institute for the Humanities. uzdizanju nasilja i imperijalne ekspanzije. 51 105 . 3. sekularizaciju dru{tva i davanje punomo}ja vlasti radni~koj klasi. University of Michigan. u svojim razli~itim interpretacijama. „What’s Left of Utopia? From the New Jerusalem to the Time of Desire“. Jer. pp. Levi pogled na svet. 1969.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI jalne reorganizacije. desni~arima nije potrebna utopija. bio je intelektualni i socijalni pokret u principijelnoj opoziciji kapitalizmu. marta 1993. Levi politi~ki pokreti su po svojoj prirodi utopijski. Drugi tip utopije. Desni~ari streme idealizovanju postoje}eg stanja. pro`et je utopijom usmerenom ka likvidaciji nezaslu`enih socijalnih privilegija. ali promenama ka institucionalizaciji rasne hijerarhije. Referat pro~itan 2. Po~etkom XIX veka socijalizam. stremljenje ka povratku u postoje}e stanje. onoj formi organizacije ljudskog dru{tva koja je postala vladaju}i sistem proizvodnje u celom svetu. jeste „svojevrsna fantazija ili te`nja ka ne~em boljem. The New Left Reader. a ne utopija. „The Concept of the Left. 52 Leszek Kolakowski.

tako i u inostranstvu) ~inio alternativnim projektom. Ali. obe}avao vi{e nego {to je mogao da ispuni. te stupio na pragmati~niji put. Ali. April 9. ^ak i kada se ma{ta pretvorila u ko{mar. u krajnjoj liniji.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 106 demokrata. neminovno dovesti do izobli~avanja i korupcije demokratskog politi~kog poretka. kao i liberalizam. nije mogu}e ostvariti. U kona~nom zbiru. 54 Ibid. a reforma je dovela do revolucije. Filozof Devid Lav (David Love) je ovako definisao odnos utopije i ljudske delatnosti: „Mi `elimo i poku{avamo da dostignemo savr{eno zdravlje. Socijalisti su smatrali da }e vlast. zasnivala na fundamentalnom protivre~ju izme|u predstavni~kog politi~kog re`ima i privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju koja je omogu}avala gomilanje ogromnog bogatstva. koja je danas postala toliko uticajna da se prihvata kao samoo~igledna istina. zna~i li to da ne vredi poku{avati?“ Drugim re~ima. to isto je rekao Bauman: utopija je „srodna ideji idealnog eksperimenta kojeg. Zato su socijalisti tra`ili mehanizme koji bi obezbedili dru{tvenu kontrolu nad proizvodnim sredstvima. utopija kao plan i utopija kao iluzija prestaje da postoji. Ona se pre pojavljuje kao cilj ka kome aktivni gra|ani mogu da te`e. glavna `rtva tog razvoja postao je socijalizam koji je. Na`alost. svojstvena vlasni{tvu i bogatstvu. bez te ideje. koliko slu`i kao izvor nadahnu}a i kao orijentir u politici i li~nom delovanju. ali za one. on se jo{ mnogima (kako u zemlji. Sovjetski Savez je uvek bio ne{to vi{e od obi~ne druga~ije dr`ave – on je bio ovaplo}enje ma{te. tako i posredstvom u~e{}a u politici. Pokazalo se da je sovjetski „dr`avni socijalizam“ –„izobli~enje principa istinske dru{tvene svojine“. progres se pokazao nepostojanim. pretenduju}i na to da vladaju u ime naroda i obezbe|uju njegove interese. a vladaju}a partijska vrhu{ka i birokratski aparat vladali su zemljom. Utopija ne ozna~ava toliko granice ljudskog stvarala{tva. iako smo istovremeno svesni da je savr{eno zdravlje nedosti`an cilj.54 S ruskog prevela Marica Mil~anovi} Jovanovi} 53 George Lichtheim. socijalizam je u XX veku po{ao pogre{nim putem. kako na nivou svakodnevnog `ivota. p. What Socialism Is and Is Not // New York Review of Books. 217. Danas takva simpatija prema Sovjetskom Savezu deluje apsurdno i neosnovano.. svoje utopije novih mogu}nosti. koji su se s nadom upu}ivali tim putem.53 ^ak i po{to se tridesetih godina Sovjetski Savez odrekao svoje eksperimentalne orijentacije. . 1970. Dok se modernisti i postmodernisti spore oko mogu}e budu}nosti. Ipak. ostala je nada da }e ekonomski procvat ili reforma uticati na realizaciju ciljeva osniva~a sovjetskog dru{tva. nema ni same mogu}nosti eksperimenta“.

I–II/2009 UDK: 316. Cultural Systems and History: From Synchrony to Transformation“. 1 Tokom rada na reviziji ovog teksta. videti: Vilijam Sivel (William Sewell. 2 Za op{ta zapa`anja o ovom problemu. kultura predstavlja hardversku osnovu kako pojedina~nih tako i kolektivnih iskustava. Kritika: Explorations in Russian and Eurasian History 2(2): 363–393. znakova i konvencija. po~ela da se povla~i pred metodima poteklim iz antropolo{ke. u trenutku kada je nova. Oblici kulture istovremeno su i stabilni i promenljivi: oni opstaju u vremenu. dru{tvenoj nauci okrenuta istorija.). ali i signaliziraju trenutke prekida. * Izvor: Laura Engelstein: „Culture. across the 1991 Divide“.2 Okretanje kulturi (cultural turn) nosi u sebi i rizik cirkularnosti. obja{njenja su ponovo vra}ena tamo gde ih je on zatekao). KULTURA.72(47+470)"199" 94:316. kako bi Marks rekao. GODINE* . Ukoliko odnose koji strukturi{u kulturu tretiramo kao bazi~ne. me|utim. „Geertz.Tre}i program Radio Beograda Br. Jr. mo`e nam se desiti da ograni~imo vlastitu sposobnost za uo~avanje i razumevanje istorijskih promena. ~ak i kao vode}u snagu nacionalnog razvoja. lingvisti~ke i literarne teorije. SVUDA OKO NAS KULTURA: TUMA^ENJA MODERNE RUSIJE S OBE STRANE VELIKE PODELE IZ 1991.75(47+470)"199" 107 LORA ENGEL[TAJN Evropski i ameri~ki istori~ari su sedamdesetih godina pro{log veka napravili obrt i svoje analize usmerili prema kulturi. Zbog toga se ~ini da kultura mo`e da poslu`i kao strate{ka polazna ta~ka istorijskih istra`ivanja.1 Na ovom putu. i softversku osnovu i individualne i kolektivne samo-ekspresije. Kao sistem vrednosti. Ovaj trend je bio dodatno podstaknut kolapsom Sovjetskog Saveza i diskreditovanjem marksisti~kog tipa istorijskog materijalizma. Culture Everywhere: Interpretations of Modern Russia. Sada istori~ari nisu skloni da kulturu posmatraju kao odraz osnovnih dru{tvenih struktura i odnosa mo}i ve} kao izvor politi~kih stilova. Do{lo je do inverzije smera u kome se kre}u obja{njenja (ili. Spring 2000. ima i opasnosti. 141–142. od velike pomo}i bili su mi komentari Irine Paperno.

a naizgled suprotstavljena oblika. 108 Ako „kulturu“ vidimo svuda oko nas. 35–55. eds. Za primer kritike preterano upro{}enih i stati~nih modela u slu~aju Rusije. kulturalizam je obnovio dve zastarele paradigme (marksizam i teoriju modernizacije) po kojima je ruski slu~aj samo jedna. Iako im je fokusiranost na Zapad zajedni~ki imenitelj (nema vi{e Sonderwega za Rusiju). . odbacuju istorijska obja{njenja kao cilj i istovremeno sugeri{u da analiza zna~enja predstavlja rigorozniji metod? U najmanju ruku. Ova ideja po~iva na pretpostavci da „nacije“ ili „narodi“ (bez obzira na to kako ih defini{emo) ispoljavaju kulturne stilove koji su intrinsi~ni svim aspektima dru{tvenog i politi~kog `ivota. koherentne modele. Russian Cultural Studies: An Introduction (Oxford: Oxford University Press. naravno. ~ak i teksturu li~nog iskustva? Da li kulturalisti. Rusija. savremene formulacije se ne pozivaju na ekonomske i tehnolo{ke sile kao univerzalne pokreta~e istorijske promene. S druge strane. u okviru ove perspektive. ve} na modernu i prosvetiteljski projekat. 1998). ispoljava svoje. ne mo`emo da znamo gde ona po~inje a gde se zavr{ava. Ortner (Berkeley: Univrsity of California Press. dominirao sovjetskom istoriografijom sve do perestrojke a i danas nastavlja da pothrain The Fate of „Culture“: Geertz and Beyond. vidi „Uvod“ u: Catriona Kelly and David Shepherd. onda se postavlja pitanje {ta je to {to zaista mislimo i ho}emo da saznamo o njoj? Tako osve`avaju}e okretanje kulturi (cultural turn) u ruskim studijama (kako u Americi. Ako se u novim radovima ne te`i otkrivanju „uzroka“ Oktobarske revolucije. ovaj novi pravac podsti~e debatu o zna~enju takvih osnovnih koncepata kakvi su „mo}“ i „obja{njenje“. pa ni {ta je razlikuje od onoga {to nije kultura. Da li ovaj pristup mo`da predstavlja bekstvo od te{kih pitanja koja se odnose na institucije i na mo}? Da li je kori{}enje termina poput „predstavljanje“ (representation) i „diskurs“ samo lukavi manevar pomo}u koga se metafora uvodi kao zamena za analizu „realnih sila“? Ili je okretanje kulturi odva`an poku{aj da se odnosi mo}i identifikuju i tamo gde se oni obi~no ignori{u – u oblicima znanja i ekspertize. simbola i predstava koji ure|uju procese gra|anskog `ivota. U ovom duhu. 1999). Shery B. tako i van nje).tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Na Zapadu je okretanje kulturi (cultural turn) bila reakcija na novu socijalnu istoriju koja je zadr`avala Marksov koncept ideologije i klasa kao i pretpostavku da su sistemi mi{ljenja u instrumentalnoj vezi s ekonomskim interesima. kulturalizam nagla{ava uticaj stilova koji transcendiraju politi~ke podele. ono je uspelo da udahne novi `ivot staroj argumentaciji o „nacionalnom karakteru“. o~igledno ima dva neobi~no srodna. razotkrivaju}i karakter konvencionalnih narativa i analiti~kih modela tako {to u njima vide obi~ne retori~ke ve{tine. lokalna instanca u ispoljavanju op{tijih trendova. S jedne strane. Marksizam je. ed.

Mi{ela Fukoa (Michel Foucault). Teorijske {kole na razli~ite na~ine prilaze ovoj zagoneci. 5 Re~ je o dvojici istaknutih ruskih istori~ara koji ~esto gostuju na ameri~kim univerzitetima – prim. prev. najbolje mo`e opisati kao konvergencija paralelnih trendova koja je dovela do poja~anog me|usobnog uticaja na osnovu zajedni~ke – ili barem analogne – perspektive. Andrej Zorin ide u Teksas – i vra}a se u Rusiju“5 suvi{e je grandiozna tema za ovaj skromni esej. vospominaniia. Kada su 1991. prema tome. Neki ruski formalisti insistiraju na razlici izme|u „umetnosti“ i „`ivota“(byt). 48–57. Zapadni mislioci postmarksisti~ke orijentacije artikulisali su napetost koja postoji izme|u proizvoda i dru{tvene lokacije (teksta i konteksta) u odnosu izme|u „diskursa“ i „praksi“. istra`iva~i na Zapadu su se u potrazi za smernicama okretali Bahtinu i modelu razvijenom u Tartuu. uklonjene ideolo{ke brane i pokrenuta bujica u oblasti izdava{tva. a druga na to kako je konstruisan predmet na{eg mi{ljenja. Mi{ela de Sertoa (Michel de Certeau) i Pjera Burdijea (Pierre Bourdieu). 1984). prev. U tom sovjetskom kontekstu. uticaj nije bio jednosmeran: dok su Rusi oboga}ivali svoj re~nik. intenzivirani su kontakti i me|usobni uticaji. Rusi su bili spremni da istra`uju onu generaciju teoreti~ara koja se vezuje za imena poput Kliforda Gerca (Clifford Geertz).). Harvarda. Russian Formalism: Metapoetics (Ithaca. Ali. Koristi}u ovaj drugi konceptualni par kao okvir rasprave o pretpostavkama na kojima se baziraju istorijska istra`ivanja moderne 3 Vidi prikaz koji je napisao Richard Wortman za zbornik koji je uredio Sergej Jureci~ Nekliudov. domen „kulture“ bio je neka vrsta uto~i{ta. ali neki drugi ne prave tu razliku. Ovaj pristup negovala je {kola semiotike iz Tartua koju je {ezdesetih godina osnovao Juri Mihailovi~ Lotman (1922–1993) ~iji je razvoj tekao uporedo s onim istra`ivanjima na Zapadu koja su bili inspirisana antropologijom. Forda i INS4.3 Uz pomo} Soro{a (Soros). 4 Immigration and Naturalization Service (Slu`ba za imigraciju i naturalizaciju – prim. Odnos izme|u ideja i iskustva sadr`an u re~enici „Aleksandar @olkovski (Alexander Zholkovsky) ide u Kaliforniju. Rusi nisu ~ekali Fukoa. 109 . razmyshleniia (Moscow: Iazyki russkoi kultury. Cornell University Press. ali ona tako|e spaja dve teme koje u okviru njega razmatramo: jedna se odnosi na pitanje kako mislimo. Kritika 1:4 (Fall 2000) 821–829. oni su imali Bahtina i Lotmana. Najnovije razdoblje se.6 Semioti~ari iz Tartua isticali su sli~nosti koje povezuju estetski artefakt i svakodnevni `ivot (spojenih u sveobuhvatni „ozna~avaju}i sistem“).BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI njuje interesovanja za socijalna pitanja. Harimana (Harriman). 6 Peter Steiner. Kenana (Kennan). 1998). „Moskovkso-tratuskaia semioticheskaia shkola: Istiriia.

pojmovi koji dominiraju savremenom kulturalisti~kom teorijom na Zapadu vode poreklo od mnogobrojnih pitanja koja su postavljena. kao nau~ene modele pona{anja koji se prenose s generacije na generaciju defini{u}i zajednicu (i razlike me|u pojedinim njenim delovima). Iako ponekad sugeri{e da postoji koorelacija izme|u karaktera politi~kih institucja i diskurzivnih stilova. Ova veza nije nigde tako o~igledna kao u domenu istorije Rusije gde se koren kulturalisti~ke arguVideti: John B. „Editor’s Introduction.7 Napetost izme|u mi{ljenja ili umetnosti. 1991). Pro{iriju}i delovanje Grami{ijevog pojma hegemonije Fuko isti~e ulogu kulture u odr`avanju politi~ke dominacije i u promovisanju istorijske promene. Language and Symbolic Power. pojam diskursa podse}a istori~are na promenljivost dru{tvenih i ideolo{kih kategorija s kojima se susre}u u svojim izvorima kao i onih kategorija koje izvode iz sopstvenih (~esto implicitnih) pogleda na svet. kao i: Paul DiMaggio. Diskurs kod njega nije proizvod individualne – ili ~ak kolektivne – inicijative i imaginacije ve} pre strukturi{u}i uslov osobenih vidova izra`avanja ljudi. Esej ne pru`a pregled literature ve} se koncentri{e na posebno upe~atljive ili provokativne primere u obradi razli~itih slu~ajeva iz XIX i XX veka. ed. odnose se na mehanizme pomo}u kojih se diskursi ispoljavaju i do`ivljavaju. ali odbacuje Marksovu shemu ure|enog istorijskog razvoja i negira vezu izme|u klasnog interesa i socijalnog delanja. i dru{tvenog okru`enja. 7 Imperijalni slu~aj . 110 Rusije iz ugla kulture tokom poslednjih dvadesetak godina. Da bih ukratko opisala osnovne termine koje }u koristiti. trans. s jedne strane. Mada su predstavljeni kao alternativa materijalisti~kom determinizmu. Gino Raymond and Matthew Adamson (Cambridge: Harvard University Press. „Review Essay on Pierre Bourdieu. `elim da po|em od Fukoovog pojma diskursa. Thompson.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. oni nude jezik kojim se mo`e opisati kako kultura „`ivi“. tj. nestaje kada se samo to okru`enje shvati kao proizvod kulture. Fuko odbacuje princip uzro~ne analize. 1460–1474. a „kultura“ u u`em smislu postaje samo jedan aspekt „kulture“ u {irem zna~enju. ali ne i razre{ena u okviru marksisti~ke misli. „Discipline“ ili „prakse“ (u zavisnosti od ~itanja Fukoa i od faze u razvoju njegove teorije). odre|enih re`ima disciplinovanja.“ in Pierre Bourdieu. 1–31. Thompson. Sociolozi Mi{el de Serto i Pijer Burdije dalje razvijaju prakti~nu ili dru{tveno ukorenjenu (ugra|enu) dimeziju kulture kao organizacionog principa koji strukturi{e `ivot i organizuje distribuciju dru{tvenih resursa (bogatstva i mo}i).“ American Journal of Sociology 84 (1979). s druge strane. Tretiraju}i kulturu u antropolo{kom klju~u. Kada se shvati onako kako je to Fuko nameravao.

and Revolution (Stanford: Stanford University Press. On tako|e istra`uje i kulturne vrednosti koje su branitelji reda i zakona suprotstavljali radni~kim pozivima na moral. Steinberg. 1981). S obzirom na strukturu argumentacije i izvore na koje se pozivaju. jezik)9. kako su aktivisti razvijali i {irili svoje ideje. 8 111 . porodi~no poreklo i rodne ideale. a pod uticajem E. maniri. Reginald E. Reginald Zelnik otkriva da je radikalizovani radnik Semjon Kana~ikov (Kanatchikov) bio opsednut kulturom u svim njenim oblicima: kao konzument (~italac). 1989). Petersburg: Labor.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI mentacije mo`e na}i u klasi~nim temama socijalne istorije. 9 A Radical Worker in Tsarist Russia: The Autobiography of Semen Kanatchikov. proizvo|a~ (pisac). Law and Disorder on the Narova River: The Kreenholm Strike of 1872 (Berkeley: University of California Press. Zelnikov student Mark [tajnberg (Mark Steinberg). a ne socijalnim polo`ajem. 10 Reginald E. Istovremeno. 1905 in St. neki istori~ari radni~ke klase su tokom sedamdesetih godina po~eli da interpretiraju kolektivno pona{anje kao zaseban jezik. 1986). odbacivali ili pogre{no tuma~ili oni kojima su bile namenjene. posmatra~ i u~esnik (obla~enje. Moral Communities: The Culture of Class Relations in the Russian Printing Industry. na~ina na koji su te ideje prihvatali. kao pitanje ponude. kao pitanje potra`nje. ekonomiji“. Istra`uju}i proces koji je radnike doveo do prihvatanja radikalne pozicije. Ovi koreni su o~igledni u opse`noj literaturi koja se (i ovde i u Sovjetskom Savezu) bavila utvr|ivanjem istorijskog razvoja revolucionarne ideologije i njenih veza sa „inteligencijom“ – kategorijom koja je definisana kulturnim atributima. Moscow. trans.10 Slede}i primer D`ejmsa Skota (James Scott – oru`je slabih) i @aka Ransijera (Jacques Rancière – La nuit des prolétaires).8 Drugi su tra`ili klju~ klasnog identiteta i psihologije masa ne u konfliktu ve} u okviru popularne kulture i svakodnevnog `ivota. Zelnik (Stanford: Stanford University Press. Okre}u}i se autobiografiji u potrazi za uvidom u li~na iskustva. pitanje kako su mase reagovale na svoje radikalne mentore postavljalo se kao kulturni problem iz dve perspektive: s jedne strane.11 Diane Koenker. tj. Laura Engelstein. 11 Mark D. 1905: Working-Class Organization and Political Conflict (Stanford: Stanford University Press. posmatra radni~ku elitu iz novog ugla i otkriva granice modela klasne svesti. Zelnik pored ideologije otkriva i druge zna~ajne dimenzije: eti~ke veze. P Tompsonovog rada o „moralnoj . istori~arima je bilo lak{e da poveruju kako su uspeli da proniknu u motive obrazovanih lidera nego da su otkrili zna~enje koje su njihovi slogani mogli imati za mase koje su ih sledile ili ignorisale. Society. a s druge. Poku{avaju}i da de{ifruju unutra{nji svet obi~nih radnika. 1982). and ed. 1867–1907 (Berkeley: University of California Press. tj. Gerald Surh. Zelnik. Moscow Workers and the 1917 Revolution (Princeton: Princeton University Press. 1995).

1993). Na osnovu onoga {ta je nu|eno na tr`i{tu jeftinih knjiga. 1981). 1991). Culture. 12 Jeffrey Brooks. Jahn. 1995). P. 1989. D`efri Bruks (Jeffrey Brooks) skicira psiholo{ki profil socijalno ambicioznih. E. Jacques Rancière.. Pismenost i narodno obrazovanje predstavljali su klju~ za razumevanje dinamike dru{tvenih promena na selu. [tajnberg je otkrio da {tamparski radnici nisu razmi{ljali samo u skladu sa kolektivnom solidarno{}u. Petersburg. Steinberg. 1994). James C. . Iako je Bruks tvrdio da je prona{ao otvorenost prema novim vrednostima i `elju da se raskrsti sa pro{lo{}u. Steinberg (Princeton: Princeton University Press. Scott. Patriotic Culture in Russia during World War I (Ithaca: Cornell University Press. ve} pona{anjem. 13 Joan Neuberger. ed. John Drury (Philadelphia: Temple University Press. trans.12 Da bi stekla uvid u misli obi~nih ljudi D`oan Nojberger (Joan Neuberger) ne bavi se {tampom ili nekim drugim formalno-kulturnim izra`ajnim sredstvima. Rewriting Capitalism: Literature and the Market in Late Tsarist Russia and the Kingdom of Poland (Pittsburgh: University of Pittsburgh Press. 1998) prikazan je opseg kulturnih proizvoda dostupnih na gradskim pijacama. 1985). and Images from Russian Urban Life. mada ne-ideolo{ke stavove. Ispituju}i simboli~ke efekte buntovni~kog pona{anja ona huligana predstavlja kao samo-definisani kulturni tip koji koristi jezik gesta i delanja da bi izrazio politi~ke. prou~avanje seoskog `ivota neizbe`no je pokrenulo pitanja kulture. Nasuprot tome. Stephen P. ve} tako|e i sa personalnim samoizra`avanjem: Mark D. „Worker-Authors and the Cult of the Person. O komercijalnoj knji`evnoj produkciji videti: Beth Holmgren. 1900–1914 (Berkeley: University of California Press. Obi~an svet ~ak i u ulozi konzumenta ispoljava vlastitu volju. and Resistance in Late Imperial Russia. Plays. kulturnih sadr`aja gladnih `ena i mu{karaca koji prave vlastite izbore ili barem odabir po`eljnih snova. Eklofova (Ben Eklof) studija o {kolovanju na selu navela ga je da poveruje kako su seljaci izbegavali 1992).“ in Cultures in Flux: Lower-Class Values. U kolekciji dokumenata Entertaining Tsarist Russia: Tales. 1985). Frank and Mark D.13 Kao i u slu~aju radni{tva. and Power in St. Jokes. Songs. Movies. Ads. Thompson. Nights of Labor: The Workers’ Dream in Nineteenth-Century France. Hooliganism: Crime. 1998). 1779–1917 (edited by James von Geldern and Louise McReynolds.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ideolozi i biznismeni. 1861–1917 (Princeton: Princeton University Press. Bloomington: Indiana University Press. 168–184. 112 Pitanje „popularne kulture“ u radni~kom kontekstu je tako obuhvatilo barem dva domena: s jedne strane. Weapons of the Weak: Everyday Forms of Peasant Resistance (New Haven: Yale University Press. When Russia Learned to Read: Literacy and Popular Literature. a s druge. obi~ne ljude kao konzumente kulture kojima se udvaraju intelektualci. Practices. French ed. Customs in Common (London: Merlin Press. odnos popularne kulture spram otvoreno politi~kih tema javlja se u diskusiji o patriotizmu kao stilu masovne tr`i{ne produkcije – videti: Hubertus F. iste te ljude koji samo od materijala iz svakodnevnog `ivota proizvode kulturu.

Bruks mo`e samo da spekuli{e o tome kako se obi~an ~italac odnosio prema onome {to je ~itao. Alison Hilton. 1800–1921 (Princeton: Princeton University Press. Frierson. 125–158. Russian Folk Art (Bloomington: Indiana University Press. Frank. Stephen P. te {ta su te tradicije bile. Cathy A. Folklorni `anrovi koji su se tokom XIX veka smatrali autenti~nim izrazom lokalnih ili doma}ih tradicija bili su zapravo podvrgnuti intervencijama kulturno sofisticiranih autsajdera koji su oblikovali i tuma~ili ono ~ijem su o`ivljavanju ili stvaranju doprineli. „Popular Culture. The Popular Theatre Movement in Russia. Ben Eklof and Stephen Frank.“ in The Cambridge Companion to Modern Russian Culture. 1998). Crime. The World of the Russian Peasant: Post-Emancipation Culture and Society (Boston: Unwin Hyman. Wendy R. 1986). Cultures in Flux. kako sami kulturni izrazi mogu biti politi~ka forma ([tajnberg i Nojeberg) i najzad. Rebels in the Name of the Tsar (Boston: Houghton Mifflin. 1996). Peasant Dreams and Market Politics: Labor Migration and the Russian Village. 1999). 1993). do teme koja obra|uje doprinos kulturBen Eklof.. 1870–1917 (Cambridge: Cambridge University Press. and Justice. 16 Catriona Kelly. Village Culture. 1990). Me|utim. istori~ari su tako kroz seriju pitanja formulisali odnos izme|u kulture i politike. IL: Northwestern University Press. 1856–1914 (Berkeley: University of California Press.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI ono za {ta su mislili da bi im naru{ilo poznati svet. Petrushka: The Russian Carnival Puppet Theatre (Cambridge: Cambridge University Press. Crime. 1990). 1861–1914 (Berkeley: University of California Press. 1998). and Politics of European Russia. Cultural Conflict. Culture. 1976). Peasant Economy.16 Krenuv{i od direktno politi~kih tema kao {to su ideologija i nastanak dru{tvenih pokreta. 1990). 1995). te{ko je ste}i uvid u subjektivnu dimenziju koju [tajnberg ekstrahuje iz napisa nedavno opismenjenih {tampara. ed. Gary Thurston. Ova pitanja kre}u se u rasponu od zagonetke koju predstavlja na~in na koji kulturne vrednosti doprinise samo-razumevanju ili mobilizaciji (Zelnik i [tajnberg). Nicholas Rzhevsky (Cambridge: Cambridge University Press. 1862–1919 (Evanston. Prate}i proizvode masovnog tr`i{ta knjiga. Frank. istori~ari poku{avaju da rekonstrui{u navike i praksu koje su gradile `ivot u zajednici (kultura kao `iva membrana)15. Cultural Conflict. 1998). eds. preko donekle druga~ijeg pitanja.. Esther Kingston-Mann and Timothy Mixter. Russian Peasant Schools: Officialdom. Arts and Crafts in Late Imperial Russia: Reviving the Kustar Art Industries. Catriona Kelly. 14 113 . and Popular Pedagogy. 15 Daniel Field. and Justice in Rural Russia.14 Oslanjaju}i se na izvore koje su stvorili obrazovani posmatra~i i nastoje}i da utvrde u njima dominantne metafore (kultura kao perceptivna matrica). Salmond. videti: Jeffrey Burds. 1861–1905 (Pittsburgh: University of Pittsburgh Press. Peasant Icons: Representations of Rural People in Nineteenth-Century Russia (Oxford: Oxford University Press. Za dalju raspravu o tome koliko su seljaci usvajali nove poglede i koliko su se dr`ali postoje}ih tradicija. eds.

ed. Cf. trans.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. trans. American Historical Review 91: 5 (1986). polazio je od Fukoovog koncepta „seksualnosti“ koja nije shva}ena kao univerzalna kategorija. 1978. Alan Sheridan (New York: Pantheon. Discipline and Punish: The Birth of the Prison. Lako se mo`e podle}i isku{enju da se okretanje kulturi (cultural turn) u prou~avanjima istorije dovede u vezu s okretanjem subjektu (subjective turn) u ameri~kom politi~kom `ivotu. Robert Hurley (New York: Pantheon. na primer. 114 nih elita ne samo u politi~kom obrazovanju masa nego i u proizvodnji navodno folklornih kulturnih stilova. French ed. Izazov je bio videti kako se ovaj model pona{a u sredini u kojoj su dru{tveni i kulturni procesi povezani sa zapadnim tipom moderne. Narastaju}a litertatura o rodu i seksualnosti pomogla mi je da odredim domete ovog obrta.. French ed. ve} kao jedan od istorijski specifi~nih mehanizama dru{tvene samo-regulacije koji je nastao u Evropi posle pada tradicionalnih re`ima. on je ve} bio artikulisan u uticajnom eseju Gejle Rubin koji se oslanjao na ~itanje Frojda. Reiter (New York: Monthly Review. Ja sam. pitanja vezana za kulturu poput feminizma i osloba|anja homoseksualaca zauzela su centralno mesto. sedamdesetih godina po~ela karijeru istra`ivanjem koje se bavilo pitanjem kako se dru{tvo suprotstavlja autoritetu dr`ave. imaju centralnu ulogu u konstituisanju moderne li~nosti i moIako je koncept ’roda’ (gender) me|u istori~arima 1986. Prou~avaju}i oblasti prava. Za knji`evni pristup temama seksualnosti videti: Jane T. godine popularizovala D`oana Skot. korpus znanja i profesionalne discipline. ali i kao podaci o tome {ta one proizvode i kako se pona{aju da bi se to koristilo s ciljem definisanja tih grupa. selja~ka kultura.. 1975). medicine i kriminologije koje. in Toward an Anthropology of Women. ovi radovi su tako|e stvorili socijalnu geografiju kulture: seoska kultura. 18 Laura Engelstein. Sexuality and the Body in Russian Culture (Stanford: Stanford University Press.18 Ovi mehanizmi su bili konstituisani kroz specifi~ne na~ine mi{ljenja.17 Moj projekat koji je rezultovao knjigom Klju~evi sre}e. Michel Foucault. Usput.. 1992). Rayna R. and Judith Vowles. 17 . prema Fukou. ali u kojoj je jo{ uvek bio na snazi stari politi~ki poredak. Lakana i Levi Strosa: „Traffic in Women: Notes on the ‘Political Economy’ of Sex“. a potom sam osamdesetih pre{la na pitanje kako su socijalni akteri `udeli za autoritetom. Onoga trenutka kada su politi~ke konfrontacije karakteristi~ne za {ezdesete godine bile istro{ene. 1978. 1975). Joan Wallach Scott. 157–210. „Gender: A Useful Category of Historical Analysis“. Costlow. vol. urbana ili kultura radni~ke klase predstavljaju termine s o~igledno tautolo{kom funkcijom – jer oni ozna~avaju sve {to odre|ene grupe proizvode i koriste. eds. 1976). The History of Sexuality. 1. Stephanie Sandler. 1053–1075. The Keys to Happiness: Sex and the Search for Modernity in Fin-de-Siècle Russia (Ithaca: Cornell University Press. 1993).

1994). s druge strane. ed. Engel. and Bolshevism. 1994). U me|uvremenu. Oni su dokumentovali profesionalni i 19 Taj na~in argumentacije dalje je razvijen u: Laura Engelstein. Generalno. Ova perspektiva je na jednom nivou podrazumevala tuma~enje nekih Fukoovih metodolo{kih ciljeva. Barbara A. The Women’s Liberation Movement in Russia: Feminism. Nihilism. William G. (revidirana verzija ovog rada objavljena je kao XII poglavlje knjige Foucault and the Writing of History. zatvor). Vilijam Vagner (William Wagner) ispitivao je pravne institucije kao riznicu kulturnih vrednosti. ali sam polemisala sa Fukoom. tu je upotrebljen model diskursa na jedan ne-fukoovski na~in i pribegnuto je strategijama izvedenim iz sociologije znanja da bi se identifikovali autori odre|enih intelektualnih ili prakti~nih stilova. 1978). I pre nego {to se kristalizovao pojam roda Stajts i Barbara Engel su razumeli da su `ene kao (socijalni akteri) i „`ensko pitanje“ (kao tema) bili zna~ajni elementi polit~ke pri~e XIX veka. u Klju~evima sre}e primenila sam Fukoov koncept seksualnosti kao sredstvo analize. Slu~aj Rusije pokrenuo je pitanje {ta je to „tamo“ u labavo definisanom kulturnom polju remetilo ne samo dejstvo uvezenih ideja nego i njihova institucionalna ovaplo}enja (pravni sistem. S druge strane. Kako su institucije i diskursi delovali jedni na druge? Na koji na~in institucije nisu bile i diskursi? Kakva je bila uloga dr`ave? Usredsre|uju}i se na javne debate i predstave Klju~evi sre}e pokrenuli su ova pitanja. vezu izme|u „diskursa“ i „disciplina“. s jedne strane. te nastanka modernog dru{tva pod okovima apsolutisti~ke vlasti. Wagner. ve} su artikulisali ili barem nagovestili Ri~ard Vortman (Richard Wortman) i Brus Linkoln (Bruce Lincoln). Jan Goldstein (Cambridge: Blackwell. Marriage.“ American Historical Review 98: 2 (1993). Po{av{i od koncepta „seksualnosti“.19 S jedne strane. „Combined Underdevelopment: Discipline and the Law in Imperial and Soviet Russia“ and „Reply. tako i u mnogo {irem smislu.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI dernog dru{tva na Zapadu. zna~ajnih posebno kako s obzirom na `ene. 1860–1930 (Princeton: Princeton University Press. Property. za razumevanje li~nosti (sopstva-self)20. 20 Richard Stites. Mothers and Daughters: Women of the Intelligentsia in Nineteenth-Century Russia (Cambridge: Cambridge University Press. 1983). 115 . 376–381. and Law in Late Imperial Russia (Oxford: Oxford University Press. a na drugom nivou ona je sledila neka pitanja koja su ranije pokrenule druge kolege koje se bave temom Rusije. 338–353. medicina. knjiga se pretvorila u studiju o liberalizmu i civilnom dru{tvu pred kraj carskog re`ima. ali nisu mogli da odgovore na njih. utvr|eno je da model diskursa nije podesan za obja{njenje ograni~enja i prepreka njegove operacionalizacije u Rusiji. Knjiga je najdirektnije inspirisana pionirskom studijom Ri~arda Stajtsa (Richard Sitites) o `enskom pokretu u kojoj su kombinovani uvidi o dru{tvenom razvoju s istorijom ideja i istorijom manira.

Autore ovih radova ne zanima priroda klasne svesti (delovanje podela i konflikta na dru{tvene odnose). Literary Journals in Imperial Russia (Cambridge: Cambridge University Press. 1825–61 (DeKalb. NY: M. Russian Physicians in an Era of Reform and Revolution. Na tom tragu Geri Marker (Gery Marker) sledi Jirgena Haberamsa i tvrdi da je javna sfera nastala u XVIII veku. 1985) 24 Videti i: Louise McReynolds. E. 1990).21 Teme iz kulture kojima se bavi ova grana akademske literature. and James West. Jo{ od vremena pojavljivanja 21 Richard S. 1981). te postavili pitanje kako je taj segment vladaju}e elite uspeo da preokrene svoje primarno stanovi{te do ta~ke promene institucionalne osnove na kojoj je sam po~ivao. The News Under Russia’s Old Regime (Princeton: Princeton University Press. Tako|e. 1991). Publishing. „Literature as an Institution: Fragments of a Formalist Theory“. Printing. Politics and Public Health in Revolutionary Russia.23 U knjizi Kad je Rusija nau~ila da ~ita. Deborah A.. uklju~uju}i istra`ivanja obrazovnog sitema i profesija22. 18. 23 Gary Marker.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ed. 1996). and the Origins of Intellectual Life in Russia. (Princeton: Princeton University Press. 1890–1918 (Baltimore: Johns Hopkins University Press. Bruce Lincoln. 1997). Sharpe. 1982). Balzer.) Russian Formalism: A Retrospective Glance. Wortman. Bruks pronalazi analogije sa onim {to se de{avalo na Zapadu. eds. In the Vanguard of Reform: Russia’s Enlightened Bureaucrats. . videti: Edith Clowes. ili obrazovanog – i poluobrazovanog – mi{ljenja koje spaja ljude). 1991). 116 politi~ki etos ljudi koji su kreirali emancipaciju i velike reforme.24 Ovaj pravac istra`ivanja motivisan je pitanjima koja su u vezi sa analizom politike i dru{tvene strukture. 1985). s otvaranjem komercijalnih tr`i{ta. ve} javna svest (domen masovne kulture. John F. povezuju}i svet petpara~ke literature koja je postala mogu}a zahvaljuju}i tehnolo{kim pomacima u {tamparskoj industriji. Russia’s Missing Middle Class: The Professions in Russian History (Armonk. ed. in: Robert Louis Jackson and Stephen Rudy (eds.. 1856–1905 (Princeton: Princeton University Press. A Festschrift in Honor of Victor Erlich. razlikuju se od tema kojima su se bavili istori~ari radni~ke klase. Hutchinson. Between Tsar and People: Educated Society and the Quest for Public Identity in Late Imperial Russia (Princeton: Princeton University Press.. The Development of a Russian Legal Consciousness (Chicago: University of Chicago Press. Harley D. Samuel Kassow. 22 O profesijama videti: Nancy Mandelker Frieden. Vi{e o pitanju da li se u poznoj imperijalnoj Rusiji razvila „javna sfera“ ili „javno mnjenje“ u zapadnom smislu te re~i. Martinsen. 1976). videti: William Mills Todd III. 1700–1800. (New Haven: Yale University Press. s dru{tvenim promenama koje su proizvele lai~ku ~itala~ku publiku kao i s uticajima op{teg obrazovanja na pojavljivanje odre|enih ukusa ili `elja. IL: Northern Illinois University Press.

1999). The Icon and the Axe: An Interpretive History of Russian Culture (New York: Knopf. and Artistic Life in the Twilight of Serfdom. 1999). 1997). 1875–1922 (Princeton: Princeton University Press. 1998). Theatrical. Hamburg. tematske eseje i studije o politi~kom mi{ljenju koje su mnogo manjeg. Martin. 1986). Alexander M. 26 Aileen Kelly. Kao primer rada nadahnutog te`njom ka sintezi videti: Richard Stites. Nicholas Riasanovsky. 1992).27 Sli~no tome.28 Nije. Romantics. Literature and Society in Imperial Russia. Gary M. ed. 1993). Reactionaries: Russian Conservative Thought and Politics in the Reign of Alexander I (DeKalb. 28 Maria Carlson. istra`iva~i su dokumentovali u~e{}e Rusije u transnacionalnim intelektualnim pokretima. Bave}i se ruskim romantizmom. and Narrative (Cambridge: Harvard University Press. sinteze i dokumentarne kolekcije. Institutions. Working the Rough Stone: Freemasonry and Society in Eighteenth-Century Russia (DeKalb. odre|enim tekstovima i stilskim periodima. Boris Chicherin and Early Russian Liberalism. Douglas Smith.26 Istori~ari umetnosti su u okviru svog domena proizveli detaljne studije. me|utim. 1828–1866 (Stanford: Stanford University Press. iako su ograni~enog obima. 117 . IL: Northern Illinois University Press. ipak imaju ambiciju da defini{u kulturno polje i na~in njegovog funkcionisanja. i Fiction and Society in the Age of Pushkin: Ideology. idem. Views from the Other Shore: Essays on Herzen. Aileen Kelly. Mikhail Bakunin: A Study in the Psychology and Politics of Utopianism (Oxford: Oxford University Press. IL: Northern Illinois University Press. 1985). The Image of Peter the Great in Russian History and Thought (Oxford: Oxford University Press. istori~ari uglavnom izbegavaju preterano obuhvatne preglede umetnosti i dru{tva. knji`evni kriti~ari su se posvetili pojedina~nim autorima. Billington. Chekhov. William Mills Todd III. 1982). Andrzej Walicki. and Bakhtin (New Haven: Yale University Press. podesnijeg obima.25 Oni stvaraju individualne portrete. 1987). uvek posve jednostavno uklopiti ovakve teme u ubedljiv inter25 James H. spiritualizmom i slobodnim zidarstvom. „No Religion Higher Than Truth“: The History of the Theosophical Movement in Russia. 27 Na primer. kao i knjigu Orlanda Figisa o umetnosti i dru{tvu u XIX veku (u {tampi). 1800–1914 (Stanford: Stanford University Press.. Reformers. i istori~ari su se ponekad okretali usko defnisanim ili marginalnim pojavama da bi preko njih obradili teme koje imaju {ire zna~enje. 1978). Pleasure and Power in Old Russia: Musical. 1968). ali su istovremeno utvrdili zna~enje koje su ove mode poprimile u lokalnom (ruskom) kontekstu.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI knjige D`ejmsa Bilingtona (James Billington) Ikona i sekira (1968) koja predstavlja kompendijum prihva}enih ideja. Toward Another Shore: Russian Thinkers between Necessity and Chance (New Haven: Yale University Press. Neki od tih radova. Legal Philosophies of Russian Liberalism (Oxford: Oxford University Press.

Laity. Vera Shevzov. eds. The Russian Levites: Parish Clergy in the Eighteenth Century (Cambridge: Harvard University Press. 1994). The Agony of the Russian Idea (Princeton: Princeton University Press. Yale University. IL: Northern Illinois University Press. noviji: Stephen K. 32 O me|uodnosu sakralnih i svetovnih vrednosti videti: Adele Lindenmeyr. „The Secularization of the Search for Salvation: The Self-Fashioning of Orthodox Clergymen’s Sons in Late Imperial Russia“. 26–48. Chulos. „Paradigms. Reform. ed. Counter-Reform (Princeton: Princeton University Press. 1996). 30 Bernice Glatzer Rosenthal. ili ona mo`da samo potvr|uje da oni nisu ni{ta lakoverniji od stanovnika severnog dela dr`ave Njujork?30 Zapravo. idem. Pathologies. dodatno osna`en poja~anim interesovanjem za religiju {irom savremenog sveta.). „Myths of the 29 . Gregory L. Ovaj impuls je. O ovoj interpretativnoj tradiciji videti: Timothy McDaniel. Russian Review 58: 1 (1999). dissertation.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 1993). Ukraine. Poverty is Not a Vice: Charity. 1861–1917“. Russian Orthodoxy under the Old Regime (Minneapolis: Minnesota University Press. Holy Women of Russia: The Lives of Five Orthodox Women Offer Spiritual Guidance for Today (San Francisco: Harper. treba preispitati same stereotipe. Gregori Friz (Gregory Freeze) je mnogo doprineo osvetljavanju unutra{njeg funkcionisanja Pravoslavne crkve i socijalnog profila sve{tenstva. Videti i njen zbornik: Nietzsche in Russia (Princeton: Princeton University Press. and Georgia (DeKalb. Slavic Review 57: 4 (1998). idem.32 Popu{tanje stega koje su u sovjetsko doba ograni~avale mogu}nost diskusije o religiji kao i religijsku praksu bez sumnje podstaklo je nova istra`ivanja. 1997). and Other Clues to Russian Spiritual Culture: Some Post-Soviet Thoughts“. Slavic Review 57: 1 (1998). videti: Laura Engelstein. 1986). videti: Brenda Meehan. 1996). ali etos i praksa pravoslavlja tek po~inju da zaokupljaju pa`nju istori~ara. Laurie Manchester. 864–877. Nichols and Theophanis George Stavrou. Kao komentar.D. svakako. 1977). videti: Gregory L. and Authority in the Russian Orthodox Church. 1993). Freeze. Chris J. kao i mnoge Frizove ~lanke.31 Odnos izme|u religijskih vrednosti i javnog `ivota tako|e zavre|uje pa`nju istra`iva~a s obzirom na to u kojoj meri su slavenofilske pretpostavke dominirale konvencionalnim ali i akademskim mi{ljenjem.. „Popular Orthodoxy in Late Imperial Russia“ (Ph. Slavic Review 55: 3 (1996).prev. ed. 1983). Batalden.33 Fragmentacija SovjetIzraz „srebrno doba“ odnosi se naj~e{}e na umetni~ke pokrete u Rusiji tokom burnih godina s kraja devetnaestog i po~etka dvadesetog veka (prim. „Chapels and the Ecclesial World of Prerevolutionary Russian Peasants“. 31 Klasi~ni radovi o tome su: Robert L. Freeze. Taklo|e. 50–76. 33 O XIX veku. The Parish Clergy in Nineteenth-Century Russia: Crisis. The Occult in Russian and Soviet Culture (Ithaca: Cornell University Press. 585–613. Seeking God: The Recovery of Religious Identity in Orthodox Russia. 1978)... „Miracle-Working Icons. 118 pretativni okvir: da li fascinacija okultnim u srebrnom dobu29 zna~i da su Rusi odbacuju}i nauku zarad misti~nog sujeverja nazadovali. Society and the State in Imperial Russia (Princeton: Princeton University Press.

Mark Bassin. Zerfall (Munich: C. Imperial Visions: Nationalist Imagination and Geographical Expansion in the Russian Far East. kulturne razlike i kulturnu dominaciju u kolonijalnom stilu skrenulo je pa`nju sa autokratskog centra. „Building Doukhoboriia: Religious Culture. 2001). eds. dissertation. 1700–1917 (Bloomington: Indiana University Press. Nicholas Breyfogle.. Old Believers in Modern Russia (DeKalb. A. Pod uticajem Kliforda Gerca (Cliford Geertz) i Jurija Lotmana. Evtukhova ŠCatherine Evtuhov¹. H. videti: Roy R. Castration and the Heavenly Kingdom: A Russian Folktale (Ithaca: Cornell University Press. 1998). Nije novost da je imperijalna Rusija bila multikonfesionalna i multietni~ka. Moskva. Canadian Ethnic Studies 27: 3 (1995). Lazzerini. Nadieszda Kizenko. Videti i diskusiju: „Orientalism and Russia“. Ospovat. Robson. 24–51. Social Identity and Russian Colonization in Transcaucasia. Of Religion and Empire: Missions. and M. O strovercima i drugim otpadnicima. 1995). Me|utim.D. New York: Pantheon. PA: Pennsylvania State University Press. 1830–1890“ (Ph. Peterburg: Rossiiskaia imperiia vzgliadom iz raznykh uglov (Moscow: O. fon Khagen ŠMark von Hagen¹. Geschichte. 1994). 1978).G. Naglasak na predstavama ukazuje na uticaj Saidovog Orijentalizma (Orientalism. University of Pennsylvania.. 691–727. Tako|e: Daniel R. 1840–1865 (Cambridge: Cambridge University Press. ohrabrila je istori~are da se fokusiraju na ove teme. 1997). 1845–1895“. „Heretics and Colonizers: Religious Dissent and Russian Colonization of Transcaucasia. 1997). Russia’s Orient: Imperial Borderlands and Peoples. IL: Northern Illinois University Press.34 Novo interesovanje za lokalnu kulturu. 2000). and Tolerance in Russia (Ithaca: Cornell University Press. Kazan’. kao i etni~ko nasilje na Balkanu. Vortman istra`uje ekspresivne resurse uz pomo} kojih su vladari posle Petra Pious or Pagan Peasant in Post-Emancipation Central Russia (Voronezh Province)“. Kao primer osetljivosti za kulturnu dimenziju videti: Yuri Slezkine.. 35 Boris Gasparov. Laura Engelstein. 1999). 1999). eds. izmi{ljenih tradicija i lokalnih kultura u organizovanju politi~kog prostranstva kao i njihovom doprinosu na~inu na koji je upravljano imperijom.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI skog Saveza na njegove kulturne i administrative komponente. Beck. 34 Najva`niji sinteti~ki pregled je: Andreas Kappeler. 119 . 181–216. E. Russian History 22: 2 (1995). Arctic Mirrors: Russia and the Small Peoples of the North (Ithaca: Cornell University Press.I. doprineli su da se pa`nja usmeri ka takozvanim etni~kim i kulturnim razlikama. Brower and Edward J. stereotipa. u posledenje vreme te`i se preoblikovanju op{tih kontura istorijskog narativa pri ~emu se nagla{ava uloga predstava. 1992).. idem. A Prodigal Saint: Father John of Kronstadt and the Russian People (University Park. eds.35 U svojoj inovativnoj studiji o monarhiji kao simboli~kom sistemu Ri~ard Vortman (Richar Wortman) redefini{e sam pojam centra. Russland als vielvölkerreich: Entstehung. Kritika 1: 4 (Fall 2000). O religijskoj dimenziji videti: Michael Khodarkovsky and Robert Geraci. Literatura o postkolonijalizmu koja je razvila sopstvene metodolo{ke uvide. Conversion.

ve} pripadaju demonstrativnom repertoaru starore`imskog suvereniteta i nisu primereni narastaju}im zahtevima moderne d`ave. Los Angeles Times (16 March 1997). Russia Under Western Eyes: From the Bronze Horseman to the Lenin Mausoleum (1999)“. 1991). Pitanje politi~kog autoriteta imalo je uvek centralno mesto u istra`ivanjima sovjetskog perioda. Cynic – and Fanatic: Review of Richard Pipes.. Scenarios of Power: Myth and Ceremony in Russian Monarchy. Kultura sovjetskog stila . prenose}i odre|ene vrednosti i stilove vladanja. Richard Pipes.37 Nasuprot njima. 120 komunicirali i osna`ivali svoju mo}. 26 April and 3 May 1999. The Unknown Lenin: From the Secret Archive (1996)“. Vortman analizira simbole i mitove koji su uspevali – ili nisu uspevali – da uliju strahopo{tovanje.38 Oni insistiraju na kompleksnosti pro36 Richard Wortman. Mada prete`no usredsre|ena na partije. O dvorskoj kulturi videti i: Stephen Lessing Baehr. debata o karakteru sovjetskog sistema je tako|e imala i jednu o~iglednu dispoziciju prema kulturi. „Ideas Matter: Review of Orlando Figes. 100–08. 31 January 1997. pa do obi~nog sveta u najudaljenijim delovima monarhije. Arch Getty. ode}a. New Republic. Ceremonija. a vi{e na zna~aj u~estvovanja masa u implementaciji autoritarnih ciljeva re`ima. 1917–1991 (New York: Free Press. spomenici. dok su oni prihvatali dominantne tonove odre|enog perioda. „Misanthrope. Ri~ard Pajps (Richard Pipes) i Martin Malija (Martin Malia). takozvani revizionisti se manje usredsre|uju na ulogu ideologije u kreiranju staljinisti~kog ishoda. Origins of the Great Purges: The Soviet Communist Party Reconsidered. The Paradise Myth in Eighteenth-Century Russia: Utopian Patterns in Early Secular Russian Literature and Culture (Stanford: Stanford University Press. mada razli~itih mi{ljenja o tome koje tradicije treba kriviti zbog nesre}nih rezultata.36 Pokazuju}i kako su se monarsi koji su do{li na vlast posle Petra Velikog predstavljali relevantnoj politi~koj javnosti. 6–7. lidere i ideologiju. idem. The Soviet Tragedy: A History of Socialism in Russia. ed. 1994). TLS. 1933–1938 (Cambridge: Cambridge University Press. 1891–1924 (1996)“. Arhivski izvori mu dozvoljavaju da prodre u karakter careva koji je bio pod uticajem ostalih ~lanova dvora i istovremeno uticao na njih. Martin Malia. A People’s Tragedy: A History of the Russian Revolution.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. „East Is East: Review of Martin Malia. (Princeton: Princeton University Press. ~esto imaju}i otvorene politi~ke namere. 6–7. 2 Vols. estetski pravci – sve je to davalo monarhiji jezik mo}i koji se {irio u koncentri~nim krugovima iz centra. 37 Videti: Martin Malia. saglasni su da je komunizam bio podstaknut ideolo{kim ube|enjima i uveden nametanjem ideja. 1995 and 2000). Ovo nisu novoizrasli pipci discipline i diskursa kojima se u Fukoovskoj post-tradicionalnoj shemi name}e autoritet. 38 Na primer: J. od dvorjana do stanovnika gradova.

16. Anpassung und Glaube im Stalinismus“. 202–209. U polemici sa Fricpatrikovom. 181–201. 41 Sheila Fitzpatrick. ed. „Revision der Revision? Herrschaft. 1999). On tvrdi da je kulturna politika zauzimala centralno mesto od po~etaka bolj{evi~ke vlasti. 266–268. pitanje politike nikada nije suvi{e daleko s obzirom na to da su i bolj{evici kulturu tretirali kao jednu od arena ideolo{ke i institucionalne borbe. 40 Sli~nu opservaciju videti u: Manfred Hildermeier. Sheila Fitzpatrick. 39 Lynne Viola.42 Istori~ari ne vode rasprave samo o obimu pojma kulturna revolucija ve} i o meri u kojoj su domen kulture i sovjetska dr`ava bili u harmo1985). 1918–1929 (Ithaca: Cornell University Press. Pragmatists and Puritans: The Rise and Fall of the Party Control Commission (Pittsburgh: University of Pittsburgh Press. ali se (kao praksa) vra}a na stra`nja vrata. Ficpatrikova koristi izraz „kulturna revolucija“ ne da bi naglasila teme kojima su se preokupirali lideri Revolucije.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI cesa ostvarenja ovih ideolo{kih ciljeva i odbacuju pretpostavku totalitarnog modela o centralizovanoj kontroli odozgo na dole. ali insistira da se ne{to posebno de{avalo u konkretnoj istorijskoj konstelaciji prelaska sa NEP na petogodi{nji plan. 1928–1931 (Bloomington: Indiana University Press. Pitanje kulture u smislu socijalne ukorenjenosti (byt) stoga postaje krucijalno za obja{njavanje odnosa dru{tva prema dr`avi. „What Is Cultural Revolution?“ Russian Review 58: 2 (April 1999). godine priredila [ejla Ficpatrik (Sheila Fitzpatrick)41.. psihologije. 1996). „Cultural Revolution Revisited“. {to prihvata i Ficpatrikova. Ficpatrikova nagla{ava do koje mere se politika prilago|avala izmenjenim okolnostima i zahtevima.39 Kultura (kao diskurs) izlazi kroz prozor. od obrazovanja. 1928–1931. Revolution of the Mind: Higher Learning among the Bolsheviks. ve} i da bi istakla zna~aj kulturnih procesa u prelasku s NEP na petogodi{nji plan.40 ^ak i kada se literatura o sovjetskom periodu usmerava ka kulturi kao oblasti izra`avanja i predstavljanja. 1978). idem. Sheila Fitzpatrick. 1997). 1998). do istorije kao profesije. Predvodinik u raspravama o kulturi kao sredstvu politike bio je zbornik eseja Kulturna revolucija u Rusiji. prava. ed. 121 . toliko i interpretativno odre|enje. Peasant Rebels Under Stalin: Collectivization and the Culture of Peasant Resistance (Oxford: Oxford University Press. Cultural Revolution in Russia. Majkl Dejvid-Foks (Michael David-Fox) joj prigovara zbog suvi{e ograni~ene upotrebe pojma „kulturne revolucije“.. idem. ibid. in Stalinismus vor dem zweiten Weltkrieg: Neue Wege der Forschung. Autori ovih eseja obra|uju najrazli~itije teme. Odbacuju}i totalitarni model stati~nog re`ima koji dominira pasivnim masama. 1997). Manfred Hildermeier with Elisabeth Müller-Luckner (Munich: Oldenbourg Verlag. 23–29. To je koliko hronolo{ko. 42 Michael David-Fox. urbanog planiranja i literature. koji je 1978. Everyday Stalinism: Ordinary Life in Extraordinary Times: Soviet Russia in the 1930s (Oxford: Oxford University Press.

Culture and Entertainment in Wartime Russia (Bloomington: Indiana University Press. 2 vols. Tamo gde se Ficpatrikova i Dejvid Foks koncentri{u na politi~ku upotrebu kulture. Movies. 64. 1992). 1917–1938 (Ithaca: Cornell University . 44 Aileen Kelly.44 Stajtsov uporni romantizam obele`ava njegov pristup ~ak i najopresivnijim godinama sovjetske vlasti.. Ajlin Keli (Aileen Kelly) prihvata nekontroverzni stav prema kome su umetnici avangarde promovisali utopijski duh koji je podgrevao revolucionarni zanos. 1985). kada su umetni~ke inovacije pale u nemilost. 60–67. 46 Peter Kenez. Russian Popular Culture: Entertainment and Society since 1900 (Cambridge: Cambridge University Press.43 Komentari{u}i Stajtsovu romantiziranu viziju ranih sovjetskih godina. 1989). Bolshevik Visions: First Phase of the Cultural Revolution in Soviet Russia. Poems. koje opisuje kao „propagandu“. Revolutionary Acts: Amateur Theater and the Soviet State. Revolutionary Dreams: Utopian Vision and Experimental Life in the Russian Revolution (Oxford: Oxford University Press. 1990). on pokazuje da je „obi~na“ zabava koja je privla~na masama cvetala ~ak i tokom visoko politizovane staljinisti~ke ere. 1917–1953 (Bloomington: Indiana University Press. eds. Rosenberg. „Brave New Worlds“. Ona je uverena da je sama utopijska ideja nosila u sebi seme politi~ke i kulturne tiranije koje je kona~no oglasilo kraj njome inspirisanih umetni~kih eksperimenata. Peter Kenec (Peter Kenez) isti~e represivne ili manipulativne funkcije svih autorskih izraza. u ponosno instrumentalnom sovjetskom smislu te re~i.47 Razmere bolj{evi~kog kulturnog in`enje43 Richard Stites. esp.45 Nasuprot tome. Mass Culture in Soviet Russia: Tales. 1990).46 Zaista. 1984. videti zbirku dokumenata: James von Geldern and Richard Stites. Kulturni projekti su bili dizajnirani upravo s namerom da se stanovni{tvo uklju~i u aktivnosti koje oblikuju njihove stavove i percepcije. Stites (ed. ed. 61–62.. Culture of the Future: The Proletkult Movement in Revolutionary Russia (Berkeley: University of California Press. ali odbija da utopijski impuls posmatra kao princip slobode koji je Staljin ugu{io. u~e{}e. 47 Lynn Mally. 6 December 1990. idem. 1995).tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Ri~ard Stajts u knjizi Revolucionarni snovi: utopijska vizija i exsperimantalni `ivot u ruskoj revoluciji (1989) isti~e sukob izme|u kulturnih sila i institucionalnih ograni~enja. Songs. 122 niji ili u tenziji. 45 Richard Stites. Tako|e. Videti i zbirku dokumenata: William G. New York Review of Books. University of Michigan Press. U studiji koja je sledila posle Revolucionarnih snova. bilo da je prihva}eno vlastitom voljom bilo da je posledica odre|enog plana mo`e i samo biti forma prinude. On zaklju~uje da su neke forme kreativnosti uspele da izbegnu ideolo{ki program re`ima makar i time {to su nudile bezazleno zadovoljstvo kao oblik opu{tanja. The Birth of the Propaganda State: Soviet Methods of Mass Mobilization. 1917–1929 (Cambridge: Cambridge University Press. (Ann Arbor: Ardis. 1995).). Plays and Folklore.

I razumljivije: Sheila Fitzpatrick. 2000). Bilo im je jasno da kultura shva}ena u {irem smislu sadr`i u sebi ostatke obi~aja i tradicije. festivala.. i Stefan Plaggenborg. 1997) u kojoj autorka poku{ava da tuma~i simbolizam sovjetskih postera kao jezik vlasti. jasno je da nijedan umetnik ili politi~ki re`im ne mogu u potpunosti da kontoli{u kako njihove poruke tuma~e oni kojima su namenjene.48 Stajts se usredsre|uje na „obi~nu zabavu“ delimi~no i zbog toga da bi preusmerio pa`nju sa proizvo|a~a ka konzumentima. Revolutionskultur: Menschenbilder und kulturelle Praxis in Sowjetrussland zwischen Oktoberrevolution und Stalinismus (Cologne: Böhlau. Pretpostavka da „propaganda“ uvek poga|a metu suvi{e je jednostavna. James von Geldern. Sli~no tome.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI ringa postaju jasne u preglednim studijama koje opisuju ~itav spektar institucija koje su definisale i ulivale vrednosti i pona{anje. Bez obzira na to da li neko veruje da kultura mo`e ikada biti moralno i politi~ki neutralna. filma. Da bi opisao arsenal estetskih i pedago{kih sredstava kojima je re`im raspolagao. Abbott Gleason. od fizi~kog ve`banja. nego razumeti emocije sovjetske javnosti. 2000). Jahrbücher für Geschichte Osteuropas 47 (1999). Iconography of Power: Soviet Political Posters under Lenin and Stalin. Stefan Plagenborg (Stefan Plaggenborg) zala`e se da se termin kulturna revolucija zameni terminom revolucionarna kultura (Revolutionskultur) koji je. 1996). Me|utim. manje ideolo{ki obojen i obuhvatniji. do kampanja protiv religije. Bolshevik Culture: Experiment and Order in the Russian Revolution (Bloomington: Indiana University Press. Life Has Become More Joyous. 48 Videti: Richard Stites. On sugeri{e da je zainteresovanost Press. Politi~arima je bilo sasvim jasno da svesni napori nisu dovoljni da bi se stvorio novi izgled „novog sovjetskog ~oveka“. eds. 1993). Videti i knjigu Viktorije Bonel (Victoria Bonnell. and Peter Kenez. 1992). Bolshevik Festivals 1917–1920 (Berkeley: University of California Press. kako izmeriti taj odgovor predstavlja zagonetku. Lak{e je analizirati rasprave izme|u bolj{evika i menj{evika nego proniknuti u to kako su radnici razmi{ljali sede}i za stolom. radija. 410–413. na osnovu postoje}ih izvora lak{e je koncentrisati se na aktivnosti ideologa i stvaralaca. pri ~emu neke od njih mogu biti prepreka na tom putu. dok neke mogu biti iskori{}ene za postizanje novih ciljeva. Karen Petrone. Mo{e Levin (Moshe Lewin) je upravo iz perspektive onih koji su meta politike ili konzumenti kulture tragao za navikama mi{ljenja i kulturom definisanih o~ekivanja (ili „mentalité“) koje su odre|ivale kako su seljaci reagovali na vlast Sovjeta. Videti prikaz te knjige: Frank Kämpfer. Berkeley: University of California Press. 123 . 1985). prema njegovom mi{ljenju. {tampe. Comrades: Celebrations in the Time of Stalin (Bloomington: Indiana University Press. The Cultural Front: Power and Culture in Revolutionary Russia (Ithaca: Cornell University Press. muzeja.

305–39. 1998). Stefan Kotkin (Stephen Kotkin) u knjizi pod nazivom Magnetna planina defini{e staljinizam kao „civilizaciju“. 1922–1925“. „Godless Communists“: Atheism and Society in Soviet Russia. utopijskog mi{ljenja i poslu`ilo kao ve`baonica za intelektualnu pokornost. part 3. Plaggenborg. IL: Northern Illinois University Press. Ispituju}i kako se mogu meriti promene u kulturi i kako sa sigurno{}u utvrditi njihove posledice. Daniel Peris. Slavic Review 54: 2 (1995). da aktivira mase. kao neki drugi autori. 49 Kultura u {irem smislu re~i . Istra`ivanje na~ina na koji su se u sovjetskom dru{tvu ispoljavala religiozna ose}anja i dalje su sporadi~na. Storming the Heavens: The Soviet League of the Militant Godless (Ithaca: Cornell University Press. tj. On umesto toga nudi jednu sociolo{ku hipotezu o na~inu na koji vlast komunicira imaju}i na umu odre|enu vrstu publike. istori~ari su se suo~ili s tenzijom koja postoji izme|u diskursa i prakse o kojoj je raspravljano na po~etku ovog eseja. ~ak je i na ovom nivou te{ko proceniti uticaj religijskih uverenja na formiranje javnih stavova. William B. i drugo.49 Tvrde}i to Levin se ne poziva na ve} istro{enu tezu prema kojoj je bolj{evizam zamena za religiju. prema analizama koje su orijentisane na kulturu i u kojima se tra`i odgovor na pitanje {ta omogu}ava funkcionisanje pojedinih dru{tvenih sistema. Husband. Freeze. Ova razlika ih vodi u dva smera: prvo. pod rubrikom prakse. „Subversive Piety: Religion and the Political Crisis in Late Imperial Russia“. The Making of the Soviet System: Essays in the Social History of Interwar Russia (New York: Pantheon. Novija istra`ivanja zaista pokazuju da moderna Rusija nije bila po strani od tokova masovne komercijalne kulture i zabave poput onih u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama i u Evropi. On ne implicira. Revolutionskultur.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Freeze. da je pravoslavlje proizvelo prototip mesijanskog. 2000). 1917–1932 (DeKalb.50 Istra`ivanja Gregora Friza o odnosu stanovni{tva prema oficijelnoj religiji u kasnim imperijalnim godinama sugeri{e da obi~ni vernici nisu istovetno reagovali na manipulacije. Me|utim. 124 rukovodstva da uti~e na stanovni{tvo koje je bilo pro`eto tradicionalnim formama religijskog verovanja. moglo doprineti formiranju sovjetskog politi~kog stila.51 Retori~ka pozivanja na navodnu rusku podlo`nost spiritualnom ushi}enju sugeri{u osobenost i bezvremenost koju dostupna evidencija ne potkrepljuje uvek. prema interpretaciji simboli~kih formi. 1985). Journal of Modern History 68 (1996). 308–350. kao osobenu kulturnu formaciju koja ima svoj vrednosni siVideti: Moshe Lewin. „Counter-reformation in Russian Orthodoxy: Popular Response to Religious Innovation. pod rubrikom diskursa. 50 Videti: Gregory L. 51 Gregory L. Oslanjaju}i se na ovaj drugi model.

nije jedini koji svakodnevni `ivot u sovjetskoj Rusiji posmatra kao politi~ku arenu.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI stem. 11. Everyday Stalinism. 1995). Nagrade i kazne koje su dolazile od formalnih dr`avnih institucija naizmeni~no su ulazile u svakodnevni i kontinuirani proces preko kojega obi~an svet – bilo kalkuli{u}i bilo iskreno – manipuli{e sistemom koji defini{e njihov svet i njihovo mesto u tom svetu. Otvaranjem arhiva posle Gorba~ovljevog dolaska na vlast omogu}en je pristup materijalu na osnovu koga je Kotkin mogao da rekonstrui{e teksturu svakodnevnog `ivota na mikro planu i da osvetli mehanizme preko kojih je preno{ena i primenjivana ideologija. druga. ostavljale i slobodan manevarski prostor. Magnetic Mountain: Stalinism as a Civilization (Berkeley: University of California Press. Prime}uju}i da se opstajanje sovjetskog sistema ne mo`e objasniti isklju~ivo prisilom. I koncepcija i realizacija studije o Magnitogorsku pokazuju kako je kraj komunisti~ke vlasti omogu}io istori~arima da postavljaju pitanja koja ranije nisu bila mogu}a. Kotkin daje jednu etnografiju svakodnevnog `ivota u kojoj jasno pokazuje kako su obi~ni ljudi posredstvom kulturnih. omogu}avala je da se standardni modeli pona{anja konstantno obnavljaju. Primenjuju}i ovu shemu na tridesete godine Kotkin pokazuje kako je svakodnevni `ivot u Sovjetskom Savezu – ni malo razli~ito od drugih mesta – bio oblikovan kulturnim normama i o~ekivanjima koje su promovisale ciljeve re`ima ali su. tako|e. ~ak i kada se ta pravila malo iskrivljavaju. kao i direktno politi~kih mehanizama bili uvu~eni u sistem. ve} i za obuku nove elite i stvaranje posebne ’politi~ke kulture’: David-Fox. Burdijea i de Sertoa. [ejla Ficpatrik i Lin Viola (Lynne Viola) tako|e su prou~avale matricu dru{tvnih i personalnih interakcija prema modelu Alltagsgeschichte. Peasant Rebels. on se bavi temama koje su.54 Kotkin. 53 Manfred Hildemajer (Manfred Hildermeier) Magnetnu planinu smatra „pravom knjigom. izme|u ostalih. 54 Videti i sli~no kori{}enje novih arhivskih fondova u Dejvid-Foksovoj rekonstrukciji funkcionisanja sovjetskih visoko{kolskih institucija koje nisu bile osnovane samo za definisanje i preno{enje znanja. obi~aje. Sheila Fitzpatrick.55 Sva na{a saznanja isti~u da su sovjetski ideolozi nameravali da u stanovni{tvo usade ono {to su de52 Stephen Kotkin. 55 Lynne Viola. naravno. pravila.52 Pod uticajem Fukoa. ali ih druga~ije defini{e. Revolution of the Mind. mentalnih kategorija i internalizovanih vrednosti uti~e na to kako ljudi oblikuju vlastite misli i pona{anje. psiholo{kih. u pravo vreme“ („Revision der Revision?“ 30).53 Njegova analiza sledi Fukoovo razlikovanje dve vrste mo}i koje vladaju modernim dr`avama: jedna u formi pritiska pravnog sistema i ostalih dr`avnih institutcija reguli{e individualno pona{anje postavljaju}i mu spolja{nja ograni~enja. jezik i strukturu mi{ljenja. Potreba da se „igra shodno pravilima“. ve} ranije postavili Ficpatrikova i Stajts. 125 . u formi navika.

Me|utim. Me|utim. te da su ljudi to prihvatali iz razli~itih razloga. Sovjetski Savez je samo jedna varijanta {ireg kulturno-politi~kog tipa – onog u kome moderna dr`ava svojim invazivnim ali vaninstitucionalinim tehnikama oblikuje proizvodnju `ivota tako {to organizuje. u krajnjoj liniji. 56 . da poka`e kako je vlast nametanjem svojih strategija (poput ~istki) uspe{no obezbe|ivala saradnju stanovni{tva. 196. Kotkin tretira sistem kao deo kulturne epohe koja obuhvata ~itavu Evropu. Ipak. Hoffmann and Yanni Kotsonis (New York: St. Zaista. Po{to sistem nije uspeo da ispuni osnovna obe}anja. kao tzv. morali da kr{e pravila da bi pre`iveli. in Russian Modernity: Politics. 2000). nikada nije dovodio u pitanje osnovne premise sovjetske vlasti. najve}i broj novijih radova skre}e pogled s moralnih pitanja. ovaj pristup je manje pogodan u obja{njavanju za{to je Sovjetski Savez.57 Bave}i se sli~nim pitanjima. bez obzira na rizik. Termini kao {to su gra|anin i politi~ka zajednica56 imaju smisla samo u kontekstu postojanja gra|anskih prava i predstavni~kih politi~kih institucija – karakteristika koje o~igledno nisu postojale u Sovjetskom Savezu. ipak bio druga~iji od ostalih modernih dr`ava. osvetljava dramu izazvanu nesta{icama i represijom. ovaj pristup akcentuje karakteristike zajedni~ke svim modernim re`imima i predstavlja korisni antipod modelima mi{ljenja koji isti~u trajnost odstupanja Rusije od puta Zapada i njenu navodno „azijatsku“ ili prosto nazadnu privr`enost despotskim formama vlasti. in Stalinismus vor dem zweiten Weltkrieg. 57 Stefan Plaggenborg. ljudi su. ograni~ava i podsti~e dru{tveno delanje. 1. Mada Ficpatrikova (opisuju}i „obi~an `ivot u vanrednim vremenima“). taj pristup je manje pogodan kada treba objasniti za{to je re`im posezao za terorom i pored svih mikrotehnika vladanja koje je imao na raspolaganju. Piter Holkvist (Peter Holquist) se usredsredio na efekte Prvog svetskog rata koji je poja~ao te`nju za dr`avnom intervencijom i dru{tvenom `ivotu pridodao element od dr`aYanni Kotsonis. 126 finisali kao specifi~no socijalisti~ke vrednosti. Knowledge.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.and Twentieth-Century Russia“. Neki su imali li~ne koristi od novih aran`mana. Ni oficijelno sankcionisani hor `albi iz „baze“. na primer. Martin’s. Kotkinu njegov pristup omogu}ava. „Gewalt im Stalinismus: Skizzen zu einer Tätergeschichte“. „Introduction: A Modern Paradox – Subject and Citizen in Nineteenth. David L. re~nik modernog univerzalizma upravo prikriva razlike koje treba objasniti. prosvetiteljski projekat ili modernu. kontroli{e. Nagla{avanjem socijalne dinamike zasnovane na saglasnosti (zadr`avaju}i i mogu}nost nekih oblika otpora). a Kotkin opisuje veliki teror kao inkviziciju savremnog doba. Practices. ed. ove svakodnevne improvizacije su mo`da doprinele opstanku sistema jer su kompenzovale neke njegove nedostatke. drugi mo`da nisu videli nikakvu drugu mogu}nost osim da se povinuju.

Natalia Korenevskaya. prema Helbekovom shvatanju. eds. 1995). 2000). Petersburg: Dmitrii Bulanin.. Intimacy and Terror: Soviet Diaries of the 1930s. 60 Za primere koji (ne)potvr|uju taj obrazac videti: Véronique Garros. idem. idem. ed. Kritika 1: 1 (Winter 2000). 59 Jochen Hellbeck. Helbek je pomagao u pripremi tog izdanja. Tako|e pod uticajem Fukoa. Journal of Modern History 69: 3 (1997). Jahrbücher für Geschichte Osteuropas 44: 3 (1996). „What’s so Revolutionary About the Russian Revolution? State Practices and the New-Style Politics. sli~ne po~etne teorijske pozicije proizvele su razli~ite akademske stilove {to je podstaklo produktivne diskusije o metodu.60 Unutra{nji svet. 71–96. Ipak. a drugi na sistem vrednosti (ideologija). idem. 87–111. „’Information Is the Alpha and Omega of Our Work’: Bolshevik Surveillance in its Pan-European Context“. 1999). Me|utim. u okviru ovog pristupa ideja „kulture“ funkcioni{e na dva nivoa: prvi se odnosi na oblik vladavine („moderna“ paradigma). and Thomas Lahusen. poput teoreti~ara totalitarizma. in Rossiia i pervaia mirovaia voina: Materialy mezhdunarodnogo nauchnogo kollokviuma (St. Flath (New York: The New Press. nije ni{ta manje programiran od spolja{njeg. Carol A. idem. 344–373.59 Pa`ljivo analiziraju}i jezik i modele mi{ljenja koji se ogledaju u novootkrivenim dnevnicima pisanim tridesetih godina. 83–101. Helbek pokazuje kako su kroz ovu privatnu formu izra`avanja ostvarivani ideolo{ki ciljevi samopro~i{}avanja i samousavr{avanja. Johen Helbek (Jochen Hellbeck) se usredsre|uje na ono {to naziva sovjetski stil „tehnika sopstva“ (self) dizajniranih tako da kolektivne vrednosti usade paradoksalnim sredstvom –negovanjem introspekcije. trans. in Self and Story in Russian History. in Stalinismus vor dem zweiten Weltkrieg. 127 . Helbek obe verzije jastva (selfhood) – zapadnu kao i sovjetsku – posmatra kao mehanizme pomo}u kojih se ograni~enja pre name}u nego transcendiraju. 69–93.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI ve sponzorisanog nasilja u do tada nezamislivim razmerama.58 Kombinacija paradigme (centralizovano upravljanje – governmentality) i sticaja konkretnih okolnosti (moderni rat masovnih razmera) je ono {to je bolj{evizmu na vlasti dalo njegovu osobenu formu. idem. 58 Peter Holquist. 1913–1921“. ali na osnovu tog uvida on ne namerava da. „Speaking Out: Languages of Affirmation and Dissent in Stalinist Russia“. 415–450. „Fashioning the Stalinist Soul: The Diary of Stepan Podlubnyi (1931–1939)“. Nasuprot tome. in Russian Modernity. „Self-Realization in the Stalinist System: Two Soviet Diaries of the 1930s“. Stoga. Holkvist tvrdi da se re`im ne mo`e razumeti do kraja bez uvida u bolj{evi~ku politi~ku viziju. 275–290. pravi razliku izme|u slobodnih i neslobodnih dru{tava. Laura Engelstein and Stephanie Sandler (Ithaca: Cornell University Press. „Writing the Self in the Time of Terror: Alexander Afinogenov’s Diary of 1937“. „Total’naia mobilizatsiia i politika naseleniia: Rossiiskaia katastrofa (1914–1921) v evropeiskom kontekste“.

Judson Rosengrant.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. foreword Edward J. .62 Helbek i Halfin tvrde da sovjetski subjekt do te mere internalizuje dominantne vrednosti da razlika izme|u javnog i privatnog – varljiva ~ak i u dru{tvima u kojima navodno dominira – gubi smisao. onda jo{ vi{e razloga ima za skepsu u pogledu nezavisnosti subjekta u Sovjetskom Savezu gde nisu ni negovane iluzije o autonomiji. 2000). On Psychological Prose. 1997). do najprivatnijih i introspektivnih. Tomas Lahusen (Thomas Lahusen) nudi pristup sli~an tretmanu „dokumentarnih `anrova“ Lidije Ginzburg (Lydia Ginzburg) koja pokazuje kako su `ivotno iskustvo. Ana Krilova – Anna Krylova). 119–146. nezavisno od ideologije).61 I Helbek i Lahausen prou~avaju kako su komponovani i kako u dru{tvenom i psiholo{kom smislu funkcioni{u odre|eni karakteristi~ni tekstovi iz sovjetske ere. i Anna Krylova. liberalnog pojedinca na Zapadu koji je orijentisan prema individui samo jedna ideolo{ka fikcija. Me|utim. trans. Consciousness. How Life Writes the Book: Real Socialism and Socialist Realism in Stalin’s Russia (Ithaca: Cornell University Press. liberalnim koncepcijama li~nosti (self). videti: Igal Halfin. ~ak i kada kritikuju Kotkina zbog bezrezervne privr`enosti tzv. Tako|e. Ukoliko Fuko tvrdi da je pretpostavljena autonomija modernog. Jahrbücher für Geschichte Osteuropas 44: 3 (1996). Ipak. „Rethinking the Stalinist Subject: Stephen Kotkin’s ‘Magnetic Mountain’ and the State of Soviet Historical Studies“. 128 Helbekova razmi{ljanja se mogu ~itati i iz druga~ije teorijske perspektive – one koja tematizuje na~ine na koji stilske i diskurzivne karakteristike odre|enog kulturnog trenutka obele`avaju razli~ite dimenzije dru{tvene egzistencije. Kritika Vol. From Darkness to Light: Class. and ed. 62 Igal Halfin and Jochen Hellbeck. zamera Kotkinu {to nije oti{ao dovoljno daleko u svojim razmi{ljanjima. No. (a nezavisno od njih dvojice. „The Tenacious Liberal Subject in Soviet Studies“. Brown (Princeton: Princeton University Press. od onih najjavnijih i eksplicitnih. a njegovi argumeti su korisni za razumevanje uloge koju istori~ari kulture misle da ispunjavaju. idelo{ki imperativi i literarne konvencije isprepletani. Helbek s Igalom Halfinom (Igal Halfin). 61 Thomas Lahusen. Pozdravljaju}i Kotkinovo bavljenje mehanizmima svakodnevnog govora i socijalnih interakcija pomo}u kojih su sovjetski gra|ani bivali zadojeni dru{tveno prihvatljivim i iz li~ne perspektive smisaonim identitetima. See Lydia Ginzburg. and Salvation in Revolutionary Russia (Pittsburgh: University of Pittsburgh Press. njegovi kriti~ari osciliraju izme|u reprodukovanja i poricanja razlike. 1 (Winter 2000). Prou~avaju}i kreativni postupak sovjetskog pisca Vasilija A`aeva. 1991). 456–463. Kotkinovi kriti~ari misle da on gre{i kada pretpostavlja da su gra|ani bili u stanju da se distanciraju od pravila po kojima su se ophodili. 1. Helbek svoje uvide situira u {iri analiti~ki okvir. Ukoliko se „tehnike sopstva“ (techniques of the self) mogu na}i i u liberalnim i u neliberalnim dru{tvima (tj.

Oleg Kharkhordin u knjizi The Collective and the Individual in Russia: A Study of Practices (Berkeley: University of California Press. Fukoov moderni subjekt je sekularizovana verzija hri{}anskog prototipa. da bi se objasnio specifi~an na~in funkcionisanja marksisti~kih politi~kih partija i autoritarnih socijalisti~kih re`ima koristi se religijska paradigma. New York: G.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI kako je mogu}e primenom ovog koncepta objasniti po ~emu je druga~iji sovjetski sistem? Koriste}i se terminima koji proizlaze iz Fukoovog pojma li~nosti („the self“) ova interesantna debata ruski primer situira ne samo u odnosu na zapadni model ve} i u odnosu na evoluciju kulturnih tipova.65 On time obr}e argument i tvrdi da se marksizam. Ovo je primer u kome dve suprotstavljene paradigme – moderna i arhai~na – zajedni~kim snagama blokiraju mogu}nost kretanja u vremenu. Putnam’s Sons. trans. Ako se mo`e re}i da Rusija ispoljava ove moderne mehanizme samodefinisanja. Privla~nost ovog Klaus-Georg Riegel. F. 65 Halfin.63 Ova linija argumentacije unazad mo`e se pratiti bar do tekstova Sergeja Bulgakova i Nikolaja Ber|ajeva u Putokazima (Vekhi) i do Renea Filepa-Milera (René Fülöp-Miller) u dvadesetim godinama. Svestan razli~itih upotreba kojima su bila podvrgnuta ova pore|enja. 1999) povezuje disciplinu bolj{evi~kog stila sa pravoslavno-hri{}anskim prototipom. 63 129 . onda se tako|e mora pokazati da je i ona pro{la kroz tranziciju od hri{}anskog u sekularni tip disciplinovanja. Me|utim. oslanja na hri{}anske strukture u oblikovanju sekularnih identiteta. 64 René Fülöp-Miller. and Cologne: Verlag Styria. The Mind and Face of Bolshevism: An Examination of Cultural Life in Soviet Russia. Na primer. U ovoj knjizi obuhva}en je i primer Kine. Halfin ukazuje na analogije izme|u hri{}anskih i marksisti~kih vizija ali ove uvide povezuje sa kategorijama koje je ponudio Fuko. From Darkness to Light. Vienna. poput ostalih modernih diskursa. Š1927¹). F. kulturom uslovljenom ruskom temperamentu oslanjaju na tvrdnje o opstajanju religijskih kodova i prakse kao znaka neuspele modernizacije. Flint and D. ali njegovo izvo|enje karakteri{e sklonost ka simplifikaciji i neadekvatnim izvorima. Konfessions-Rituale im Marxismus-Leninismus (Graz. ali istovremno i samoafirmi{u}eg bur`uja. mnogo ~e{}e se argumenti o specifi~nom. S.64 Njihov cilj je bio da izvrgnu ruglu tvrdnje marksista da njihovi metodi i teorije predstavljaju trijumf razuma nad verom ili slobode nad pot~injavanjem. tako doktorska ordinacija. Kao {to su nekada ispa{tanje i ispovest nudili spas kroz ritualno ili verbalno samoponi`enje. Tait (London. dnevnik i psihijatar podsti~u novi oblik ispovedi koji je proizveo samokriti~nog. Romanti~arski pojam kulture odre|uje navike i forme izra`avanja vezuju}i ih za specifi~ne vremenske periode i mesta. P. 1985).

kao i: Lynn Mally. ali da nije nikada savladala slabosti svojih pravnih institucija. Interesantnu diskusiju o tome videti u: Krylova. Studije kulture na ruski na~in (à la Russe) .tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Neki su se opredelili da ispituju formalne karakteristike literarnih `anrova kako bi odgonetnuli njihov politi~ki smisao.66 Nije iznena|enje da praksu favorizuju sociolozi. Videti i: Tezisy vystuplenii. tako i posle 1917. St. „Tenacious Liberal Subject“. istra`iva~i koji studijama kulture prilaze iz perspektive diskursa. pisci su promovisali ideal javnog i individualnog opho|enja koji je u poslednjoj deceniji Staljinove vladavine ubla`io prelaz od retorike raskida i prevrata ka retorici stabilnosti i kontrole. 1976). tako i sovjetska – zaista jeste razvila kori{}enje praksi disciplinovanja. Danham govori o „javnom mnjenju“ i aktivnom anga`manu ~italaca u odnosu na tekst. 1992. 24–28). Danham (Dunham) uo~ila promenu u jeziku i temama sovjetske literature posle Drugog svetskog rata koja je davala potporu novom na~inu integracije dru{tva. Catherine Porter (Stanford: Stanford University Press. u radu „Combined Underdevelopment“ tvrdila sam da moderna Rusija – kako imperijalna. 1986). „Fuko i imperskaia Rossiia: Distsiplinarnye praktiki v usloviiakh vnutrennei kolonizatsii“. Radical History Review 59 (1994). Tako|e. trans. posredstvom ritualizovane strukture zapleta. Nagla{avanjem „kulturnosti“ („kul’turnost“ – slogan koji je u opticaju od dvadesetih). 66 Primer ovog me{anja mo`e biti na|en u radu Aleksandra Etkinda (Aleksandr Etkind) koji zastupa stav da je rusko dru{tvo (kako ono pre. European University. (Aleksandr Etkind. 134–136. videti: Régine Robin. takvi mehanizmi delovali su podjednako u selima. Tako je Vera S. U stvari. 130 koncepta za moderne istra`iva~e delimi~no le`i u mogu}nosti modifikovanja dalekose`ne (najve}im delom evropo-centri~ne) op{tosti shema velikih narativa. mehanizmi tog koncepta kulture u literaturi koju ovde razmatramo. Socialist Realism: An Impossible Aesthetic. po definiciji. godine) razvijalo onu istu kombinaciju od dr`ave nametnutog autoriteta i individualizovane samo-regulacije koja je karakteristi~na za zapadni tip dru{tva. Petersburg. Sasvim logi~no. 67 Vera S. suprotni su tome – kao univerzalni i apstraktni. Dunham. 24–25 June 2000. u smislu u kome se ti koncepti shvataju u Fukoovom modelu. nestaje. psiholozi ili socijalni istori~ari. Ipak. Etkind me kritikuje zbog moje navodne tvrdnje da Rusija i Sovjetski Savez nisu nikada pre{li sa zakona na disciplinu.. Prema njegovom uverenju. saop{tenje sa internacionalne konferencije Mishel’ Fuko i Rossiia. French ed. sekta{kim zajednicama. In Stalin’s Time: Middleclass Values in Soviet Fiction (Cambridge: Cambridge University Press. sudovima.67 U sli~nom maniru Katerina Klark (Clark) pokazuje kako je ideolo{ki autoritet ja~an pomo}u konstrukcije socrealisti~kog romana koji je. okupili su se na odeljenjima za studije knji`evnosti. Sam pojam modernosti koji je krucijalan za ovaj pristup gubi tako svoju vremensku dimenziju i time. zatvorima i psihijatrijskim ordinacijama. „Utopias Lost and Found: In Search of Soviet Culture“.

Russian Review 59: 3 (July 2000).. Kul’tura „dva“(Ann Arbor: Ardis.71 Kako je marksisti~ki pristup izgubio ugled a ljudi se umorili osporavaju}i njegove pretpostavke. na primer. 1992. Comrade Stalin! Soviet Public Culture from Revolution to Cold War (Princeton: Princeton 68 131 . „On Reading Soviet Memoirs: A History of the ‘Contemporaries’ Genre as an Institution of Russian Intelligentsia Culture from the 1790s to the 1970s“. 72 Po redosledu objavljivanja: Boris Groys. Eric Naiman. 327–352. 1981). ona smatra da kultura. Svetlana Boym. Ili.70 Razlike izme|u dve studije Katerine Klark. posebno Uvod. 1988). trans. Sex in Public: The Incarnation of Early Soviet Ideology (Berkeley: University of California Press. s kompleksnijim interpretativnim ciljevima. The Soviet Novel: History as Ritual (Chicago: University of Chicago Press. funkcioni{e putem ritualizacije. Charles Rougle (Princeton: Princeton University Press. Kada je osamdesetih godina po~eo raspad sovjetskog sistema pojavilo se retrospektivno raspolo`enje. Petersburg: Crucible of Cultural Revolution (Cambridge: Harvard University Press. ix. Thank You. videti tako|e: Barbara Walker. 1988). Common Places: Mythologies of Everyday Life in Russia (Cambridge: Harvard University Press. 71 Vladimir Papernyi. svi elementi pripadaju istom „kulturnom eko-sistemu“. German ed.68 Drugi mogu}i pristup je obuhvatanje razli~itih `anrova. Tvrde}i da Rusi prilaze kulturi sa strahopo{tovanjem kakvo je rezervisano za religiju. 1995). sakralizacije i transfiguracije. Jeffrey Brooks. ^itav sovjetski period sada mo`e da izgleda kao jedna zasebna kulturna formacija. pri ~emu se polje kulture posmatra kao multimedijalno upra`njavanje politike. Na~injeni su poku{aji objedinjavanja analiza politike i kulture pomo}u koncepata stila. ostala im je odre|ena vrsta nostalgije prema sveobuhvatnosti marksisti~kih obja{njenja – prema njegovoj mo}i da zagolica ma{tu. 1997). 263–265. smatra da re`imska politika tokom dvadesetih godina reflektuje dominantne kulturne paradgime. kao. ili da se prona|e nervni centar novog analiti~kog stila. dok je druga ambicioznija. njenim re~ima re~eno. 1994).72 Katerina Clark. Niz najrazli~itijih studija ilustruje `elju da se zauzme sveobuhvatna perspektiva. 1985). mogu se posmatrati ne samo kao pokazatelj njenog li~nog intelektualnog razvoja ve} i kao odraz promenjenih vremena.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI kopirao re`imski projekat „prosve}ivanja“ i promene. 69 Karl Schlögel. od kojih je prva konceptalno jasna ali ograni~ena na jednu dimeniziju. kao i religija. and Beyond. str. kad Vladimir Papernji (Paperny) suprotstavlja dva paradigmati~na modela sovjetske arhitekture i politi~ke prakse. 70 Katerina Clark. na primer. O generi~kim kontinuitetima.69 Klark. Jenseits der Grossen Oktober: Das Laboratorium der Moderne Petersburg 1909–1921 (Berlin: Siedler Verlag. The Total Art of Stalinism: AvantGarde. Aesthetic Dictatorship.

1881–1940 (Oxford: Oxford University Press. eds. usredre|uje se suprotno njima na jedan `anr – dnevne novine. ali tako|e te`i obuhvatnim generalizacijama. Katriona Keli (Catriona Kelly) i Dejvid [epard (David Shepherd) posmatraju podru~je kulture kao sistem {iroko povezanih tema. kao i izme|u dvadesetih i tridesetih godina. Russian Cultural Studies. Svetlana Bojm (Boym) i Erik Najman (Eric Naiman). eds. i politi~kog stila Staljinovog re`ima koji je nastojao da oblikuje novo dru{tveno bi}e. on traga za dokazima o tome u kakvom su mogle biti povezane predstave (representation) i mo}. Me|utim. . 1994). Odbacuju}i tezu o diskontinuitetu izme|u kreativnih i represivnih impulsa. kultura i mo}. artikuli{e stanovi{te koje je vrlo uticajno. Najmanovi o{troumni uvidi su `ivopisni i prijatno {okantni (otkrivaju}i gotske konvencije u politi~kim traktatima i seks gotovo svugde). ali to {to spolja izgledaju tako savr{eni. pre{av{i od imperijalne na sovjetsku {tampu. I on veruje da je prona{ao klju~ kojim se otkriva zna~enje. s jedne strane. Najman analizira stilske i generi~ke formacije pozajmljuju}i jezik psihoanalize za interpretaciju skrivenog teksta kulturnog organizma ili kolektivnog uma. Oni namerno zaobilaze Revoluciju kako bi istakli perzistentnost su{tinskih kulturnih modela. preko artefakta masovne kulture. izgleda. 1998). Grojs tra`i analogije izme|u misaonih struktura i projekata utopijske umetnosi.. u stilu „pome{aj-i-pove`i“ karakteristi~nom za studije kulture otkrivaju obrasce predstavljanja (representation) ili simboli~kog zna~enja koji se prote`u kroz razli~ite `anrove i estetske nivoe. klju~nih koncepata i me|usobnih veza izme|u estetskih nivoa i socijalnog miljea. do otvoreno ideolo{kih konstrukcija. 2000). odbija. ^ak i u granicama relativno zatvorenog sistema (jo{ uvek sklonog varijacijama tokom dvadesetih godina).. D`efri Bruks. 132 Ovi poku{aji u najmanju ruku pokazuju produktivni nagon za otkrivanjem modela i veza. and idem. eds. kako o temama koje se stalno provla~e. pretpostavlja da kultura i svest konstitui{u jedinstvenu transpersonalnu membranu koja vibrira zna~enjima razumljivim adekvatno izve`banom uhu. ruski emigrant koji `ivi u Nema~koj. University Press. Catriona Kelly and David Shepherd.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. s druge strane. On. materijal deluje suvi{e koherentno.. Manje inventivni Bruks usredsre|uje se na konkretne teme i simboli~ke mehanizme koji se mogu otkriti na stranicama {tampe. tako (poput Najmana) i o tome kako ekspresivne strukture posti`u politi~ke efekte. u {irem smislu. Constructing Russian Culture in the Age of Revolution. Oslanjaju}i se na simboli~ku antropologiju. Videti tako|e: Irina Paperno and Joan Delaney Grossman. Boris Grojs (Groys). On polazi od pretpostavke. nije sasvim o~igledno kako bi se ubedljivo mogli povezati modeli i efekti – ili. Creating Life: The Aesthetic Utopia of Russian Modernism (Stanford: Stanford University Press. od visoko literarnih tekstova.

tako|e su se suo~avali s problemom odnosa izme|u tekstova i dru{tvenih konteksta. analize znakovnih sistema duguju isto toliko razvoju doma}e nau~ne produkcije koliko i iznenadnom uticaju teorija uvezenih iz inostranstva. Ovde je vi{e re~ o konvergenciji nego o konverziji. stav da znanje ili estetski standardi. ^emu plesti diskurzivne modele ako ulozi nisu veliki. anticipaciju ili ih ~ak oblikuju.73 Me|utim. koji je po~eo u Moskvi a nastavio u Pragu. uvo|enjem pojma diskursa istori~ari su ih obasuli primedbama i nerazumevanjem) budu}i da su im generativne pretpostavke osnovno sredstvo zanata. Zna~enje „diskursa“ kao tehni~kog termina podrazumeva. and Other Clues“. impliciraju}i. 73 O „starom“ istori~arskom stanovi{tu videti: Engelstein. nisu politi~ki neutralni ve} sami po sebi predstavljaju oblike mo}i. Njihovi efekti su prisutni u stvarnom `ivotu. zatim Rusi koji su emigrirali ili ovde samo gostuju usvajaju pristup kulturnih studija. pro{irio je implikacije modela Ferdinanda de Sosira kako u lingvistici. istra`iva~i koji se zadovoljavaju intrepretacijom imaju svakako intelektualnu ulogu. „Literature as an Institution“. Izdava~i su u postsovjetskoj Rusiji pokrenuli pravu malu bujicu prevoda omogu}avaju}i tako pristup modernoj filozofiji i teoriji kulture koje nisu bile dostupne u vreme Sovjetskog Saveza. „Paradigms. tako i u studiji kulture. Odbacuju}i upro{}ena shvatanja uzro~nosti (pojam koji je tako|e usredsre|en na proizvodnju efekata). Me|utim. me|utim. 864–877. kada se name}u kao autoritet u nekoj oblasti (tvrde}i da je ne{to ta~no ili lepo). Sli~no tome. opasnost pogre{nog ~itanja delimi~no se krije u velikoj ambiciji. poznati po svojoj usredsre|enosti na tekstualnu analizu. Ruski formalisti iz dvadesetih godina. Oni se zapravo oslanjaju na sam koncept diskursa koji obavlja posao. nije dokaz propasti Sovjetskog Saveza ili plod uticaja novije zapadne misli. Roman Jakobson (1896–1982). kao i oni na Zapadu. Me|utim. da politika i umetnost izviru iz iste matrice – nekog unutra{njeg programa kulture ili koda ekspresije. 74 Videti: Todd.74 Posle Staljinove smrti ponovo se otvorio prostor za teorijske inovacije. 133 Pre Fukoa . oni ne prou~avaju mehanizme koji bi mogli da pove`u „diskursivne“ i politi~ke formacije. bez preciznijeg odre|enja. Najman je uveren kako diskurzivne strukture iz dvadesetih godina ne samo da podse}aju na politi~ke ishode iz tridesetih godina ve} u izvesnoj meri predstavljaju njihov prototip.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI koju deli sa Katerinom Klark. Pathologies. kako se ta veza odr`ava. a kakav uop{te mo`e biti ulog ako je predmet diskurs? To {to istra`iva~i koji rade u Rusiji. Ni Grojs ni Najman se ne zanimaju za uzroke.

1977). 1970). ve} jednim od njenih rezultata. 96–97. Voprosy filosofii. Revzin. in Moskovsko-tartuskaia semioticheskaia shkola. F. „Strukturalizm“. „K probleme genezisa Tartusko-Moskovskoi semioticheskoi shkoly“.“ Voprosy filosofii. 143–150. prevod na engleski: „Ideology. Isti lingvisti~ki i strukturalisti~ki izvori koji su promovisali pojavu kulturne antropologije i kasnije diskurzivne i dekonstruktivisti~ke teorije u Evropi. „Diskussiia o strukturalizme v Frantsii“. 2 (1978). M. 401–09. Nekliudov. videti: Andrei Zorin. No. History and Theory 40 (February 2001). ibid. ed. 406–07. Voprosy filosofii. V Konstantinov (Moscow: So. 5. otvorio je put za diskusije o temama iz humanisti~kih nauka u kojima su kombinovani kvantna mehanika i lingvisti~ki modeli76. A. L.. Novoe literaturnoe obozrenie. 1 (1978). a iz prakti~nih razloga jer su smatrane klju~em tehnolo{kog razvoja). „Psikhoanaliticheskaia kontseptsiia Zhaka Lakana“. „Ideologiia i semiotika v interpretatsii Klifforda Girtsa“. @aka Lakana.77 Videti: B. Filippov. ed. 6 . L. V Kuznetsov. Senokosov. N. Avtonomova. 39–54. ibid. Iu. I. Zhizn’ i tvorchestvo Iu. „Soviet Structuralism. esp. Avtonomova.. Avtonomova. 142–150. Vol. N. „Kontseptsiia ’arkheologicheskogo znaniia’ M. 114–129. 1999). sa poglavljem o Fukoou I obimnom bibliografijom. F. 1 (1960). Fukoa i @aka Deridu. in Russian Formalism: A Retrospective Glance.. „Ot ’arkheologii znaniia’ k ’genealogii vlasti’“. and Clifford Geertz: Some Russian Reflections“. Voprosy filosofii. Semiotics. ibid. Fuko. No.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Filosofskie problemy strukturnogo analiza v gumanitarnykh naukakh: Kriticheskii ocherk kontseptsii frantsuzskogo strukturalizma (Moscow: Nauka. Segal. vetskaia entsiklopediia. O paralelnom razvoja kulturne antropologije i (ne)postojanju njenog odnosa sa mi{ljenjem iz sovjetskog doba. 11 (1973). 1962). Brown. S. D. ia filosofiia“. godina mo`e smatrati ne uzrokom intelektualne promene (mada jeste dovela do dramati~nih promena u ideolo{kom polju). Lotmana (Moscow: Novoe literaturnoe obozrenie. No. Uspenskii. I. 172–181. No. No. 82–90. 76 Na primer: A. No. Jakobsona. No. „Logicheskaia model kak sredstvo nauchnogo issledovaniia“. 3 (1976). „Frantsuzska. Naoma ^omskog. S. 10 (1972). A Semiotic Approach“. Edward J. po~eli su da prodiru u sovjetsku literarnu teoriju krajem pedesetih godina kada su se u sovjetskim ~asopisima pojavili prvi ~lanci o strukturalnoj lingvistici povezani s informati~kom teorijom u matematici. Strukturno-tipologicheskie issledovaniia: Sbornik statei (Moscow: Akademiia nauk. No. ed. A. onda se 1991. 154–163. S.75 Veliki ugled koji su u`ivale matematika i teorijska fizika (hvaljene od sovjetskog establi{menta iz ideolo{kih razloga jer su smatrane vrhuncem materijalisti~ke nauke. 29 (1998). 145–152. Zinov’ev and I. „Strukturalizm i freidizm“. prema redosledu publikovanja: T. 157–164. I. Klod Levi-Strosa. idem. „Grammatologiia Zhaka Derrida“.. 144–46. Egorov. 134 Ako neko veruje da je „informaciona revolucija“ bila jedan od elemenata koji su doveli do uru{avanja Sovjetskog Saveza. Moloshnaia. 77 Neki od najva`nijih tekstova. Iu. 75 . N. Ve} po~etkom sedamdesetih godina sovjetski ~asopisi pominju vode}a imena moderne lingvistike i teorije kulture: De Sosira. in Filosofskaia entsiklopediia. P Senokosov. Filippov. B. 7–73. 38. N. (1968).

godine objavljeno je 25 svezaka. vyp. kada je krenula ~itava bujica. and commentary S. 3 (1993). prema Gasparovljevom mi{ljenju. and Nekliudov. 5 (1993). tenzije. godine: Madness and Civilization: A History of Insanity in the Age of Reason.. Lektsii po struktural’noi poetike. 79 Videti: „Germenevtika sub“ekta“. „’Et in Arcadia Ego’ vernulsia: Nasledie moskovsko-tartuskoi semiotiki segodnia“. 99–112. Tabachnikova (Moscow: Magisterium. godine. vlasti i seksual’nosti. 152–156. vyp. istorijski utemeljene interpretacije naru{avaju poM. 82 Segal. No. no. Lotman. Egorov. godine. (B. kontradikcije. M. 1. odsustva i iznena|enja. nije se pojavio nijedan drugi prevod. Do 1992.82 Kao {to nam na to skre}e pa`nju Boris Gasparov u svojoj lucidnoj raspravi o odnosu izme|u francuske i ruske misli krajem sedamdesetih godina. M. ed.78 Sve do 1991. 1994). Nekliudov. 1964). ed. Novoe literaturnoe obozrenie. 1961). uklju~uju}i: „Zhizn’: Opyt i nauka“. 77. Najraniji engleski prevod neke Fukoove knjige objavljen je 1965. Voprosy filosofii.80 Prvi proglas o metodolo{kim principima Tartu{ke {kole objavljen je 1964. godine. Lotman i tartusko-moskovskaia semioticheskaia shkola (Moscow: Gnozis. Juri Lotman je u estonskom gradu Tartuu. pre{tampano u: Moskovsko-tartuskaia semioticheskaia shkola. 30. and Uspenskii. Tartu{ka {kola je u potrazi za koherentnim i sveobuhvatnim modelima imala vi{e zajedni~kog s racionalisti~kim stilom strukturalista nego sa Fukoom i dekonstruktivistima koji se fokusiraju na rascepe. reprinted in Moskovsko-tartuskaia semioticheskaia shkola. 1991). 39. sledili su drugi kra}i radovi.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Prvi prevod Fukoa na ruski pojavio se 1977. Sotsio-Logos. 3 (1993).. „Zametki iz 90-kh o semiotike 60-kh godov“. godine po~eo predava~ku karijeru. A. Prvi simpozijum o znakovnim sistemima odr`an je 1962. 1965. Iu. 34. 80 Dmitrii Segal. „K probleme“. ed. trans.81 Preme{tanje analize s teksta na kulturu-kaotekst omogu}ilo je semioti~arima iz Tartua da se kre}u izme|u proizvoda i proizvodnje zaobilaze}i onu vrstu sociologije koja je bila diskreditovana nespretnim marksisti~kim tretmanom.79 Ali Rusi su se i pre toga uveliko bavili diskursom. Njegove slo`ene. Zhizn’.. trans.. Za bibliografiju videti: A. videti: Egorov. ed. 1 (Moscow: Progress. 38. Tartu. Prva slede}a knjiga objavljena uz finansijsku pomo} francuskog Ministarstva za spoljne poslove: Volia k istine: Po tu storonu znaniia. gde je 1950. 504–537. Za op{ti pregled. 78 135 . Richard Howard (New York: Pantheon. No. Fuko. 1977). ubla`ena kompleksnom teksturom Lotmanovih analiza odre|enih aspekata ruske kulture. Slova i veshchi: Arkheologiia gumanitarnykh nauk (Moscow: Progress. Moskovsko-tartuskaia semioticheskaia shkola. Koshelev. 284–311. godine. Nekliudov. ed. French ed. 81 Iu. Piatigorskii. „’Et in Arcadia Ego’“. 43–53. Novoe literaturnoe obozrenie. 1996). Sklonost Tartu{ke {kole ka shematskim modelima je. D. sa svojim kolegama razvio prepoznatljiv stil strukturalisti~ko-semioti~ke analize. M.

primeri Lotmanovih istorijskih istra`ivanja jo{ uvek predstavljaju inspiraciju za kolege na Zapadu. Boris A. „V poiskakh ’drugogo’ (Frantsuzskaia i vostochnoevropeiskaia semiotika na rubezhe 1970-kh godov)“. 1992). 136 tragu za perfektnim modelima. Irina Paperno. Nekliudov. pokazuje kako figura Nikolaja ^erni{evskog reprodukuje odre|eni kulturni tekst i istovremeno nudi jedan drugi kulturni model koji slu`i za konstruisanje druga~ijih `ivotnih pri~a. 1986). Suicide as a Cultural Institution (Ithaca: Cornell University Press. pravilnim opozicijama ili repetitivnim formama. 1992). 83 . 1991). Uspenskii (Ithaca: Cornell University Press. Robert P.. ed. na primer. Lotman se bavio tenzijom izme|u kontinuiteta i raskida u knjizi Kul’tura i vzryv (Moscow: Gnozis. M.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. eds. and Alice Stone Nakhimovsky. 84 Alexander D. Hughes. postala su dostupna na engleskom zahvaljuju}i prevodima Aleksandra i Alise Nahimovski (Alice Nakhimovski)84. 213–236.83 I zaista.85 Odvajaju}i se od po~etka od onog pravca mi{ljenja iz koga je proiza{ao Fukoov pojam „diskursa“ i Burdijeov koncept „habitusa“. Early Cinema in Russia and its Cultural Reception. Njegova istra`ivanja. Russian ed. 1994. Vasilii Trediakovsky: The Fool of the “New“ Russian Literature (Stanford: Stanford University Press. a zatim se posvetile {irim zna~enjskim sklopovima: Irina Paperno. ed. 86 Za druga~iju. povezuju ta dva analiti~ka pitanja kojima smo ovde po~eli: organizovanje konceptualnih mogu}nosti (diskurs) i njihovo prevo|enje u aktivnosti istorijskog `ivota (praksa). Ginsburg. and Irina Paperno. Yuri Tsivian. Cultural Mythologies of Russian Modernism: From the Golden Age to the Silver Age (Berkeley: University of California Press. 1988). Boris Gasparov. Lotman. 85 I Irina Paperno i Irina Rajfman po~eli su nau~ni rad studijama o pojedinim li~nostima. in Moskovsko-tartuskaia semioticheskaia shkola.. Morrissey. Juri Civian (Yuri Tsivian) i Aleksandar @olkovski (Alexander Zholkovsky). lotmanijanske strukture koje nude polje-u-vremenu sa koherentnim zna~enjem. Heralds of Revolution: Russian Students and the Mythologies of Radicalism (Oxford: Oxford University Press. 1999). Ritualized Violence Russian Style: The Duel in Russian Culture and Literature (Stanford: Stanford University Press. Polaze}i od pristupa koji je razvila Lidija Ginzburg. Irina Reyfman. eds. The Semiotics of Russian Cultural History: Essays by Iurii M. Gasparov. koji su pre dolaska u Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave bili povezani sa Tartu{kom {kolom. 1998). kao i istra`ivanja drugih predstavnika Tartu{ke {kole. Chernyshevsky and the Age of Realism (Stanford: Stanford University Press. Irina Rejfman (Irina Reyfman).. trans.86 B. 1997). Alan Bodger. 1990). Lidiia Ia. noviju analizu uloge diskurzivnog ukalupljavanja videti: Susan K. Kori{}enje literarnih modela kao personalnih {ablona samo je jedan slu~aj u op{irnijim interpretacijama kulturnih i socijalnih sistema: druga~ije re~eno diskursa i praksi. uvezli su ovu tradiciju u Ameriku i modifikovali je. Richard Taylor (New York and Chicago: Routledge and University of Chicago Press.

(Moscow: ITs-Garant and RGGU. jo{ jednim misliocem iz sovjetske ere koji je prona{ao na~in da zaobi|e sovjetsku ortodoksiju. Emersonova je. V. M. 88 Gary Saul Morson.. Speranskogo“. godine jeste konvergencija dva toka koja su potekla iz istog izvora lingvisti~ke teorije i teorije komunikacije. u kojima je tretirao ideologiju i knji`evnu proizvodnju kao me|usobno povezane instrumente oblikovanja stila odre|enog perioda. 41 (2000). eds. ibid. a u tzv. Lotmanovskii sbornik. kao i istra`iva~i literature poput Najmana i Klarkove. Self and Story. koja koristi pojam hronotropa da bi povezala muziku. 1986). kao i ediciju: Iz istorii russkoi kul’tury (Iazyki russkoi kul’tury. metodolo{ki sveden pristup. i izbegava pitanja interpretacije kojima se istori~ari poput Helbeka.89 Saradnici ovog ~asopisa. 90 Andrei Zorin. literarne kritike i studija kulture. Bahtinov uticaj je prili~no o~igledan u radovima Keril Emerson (Caryl Emerson). reprinte Lotmanovih radova koje izdaje „Iskusstvo“ iz St. No. u svojim radovima o brojnim temama kombinuje 87 Caryl Emerson. Boris Godunov: Transpositions of a Russian Theme (Bloomington: Indiana University Press. 112–132. bave se unutra{njom strukturom teksta kao i modelima koji povezuju estetske forme s kulturnim okru`enjem. ono {to se desilo posle 1991... No. ed. Moscow).BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Zapadni slavisti su istovremeno bili inspirisani Mihailom Mihailovi~em Bahtinom (1895–1975). 71–104. idem. Za ruski kontekst. „Poslanie ’Imperatoru Aleksandru’ V. prozu i dramu XIX veka. postmodernom trenutku nastala su na srodnim terenima francuske teorije (diskurzivne. 1995 and 1997). 32 (1998). ed. 89 Videti. Zhukovskogo i ideologiia sviashchennogo soiuza“. napisao seriju eseja o XVIII i ranom XIX veku. tako|e: E. 26 (1997). Permiakov. pomogla u obja{njenju i popularizaciji Bahtinovog dela u Americi. 2 vols. na primer.87 U manje teorijski orijentisanom modelu. zajedno sa Majklom Holkvistom (Michael Holquist) i Katarinom Klark (Katerina Clark). Engelstein and Sandler.90 Viktor @ivov (Viktor Zhivov) koji `ivi na relaciji Moskva–Berkli. 137 . Petersburga.88 Dakle. 27–68. No. primenjuju ova sredstva za analizu kompleksnih kulturno-politi~kih domena. „Ideologiia ’Pravoslaviia-Samoderzhaviia-Narodnosti’: Opyt rekonstruktsii“. 1997). Zorin je. Kotkina i Halfina. A. potraga za vezom vreme-tekst-i-kontekst podstakla je eksperimentisanje sa interdisciplinarnim pristupom koji ima eklekti~an. Nasle|e Tartu{ke {kole predstavlja okosnicu ~asopisa „Novi knji`evni pregled“ (Novoe literaturnoe obozrenie) u kome je od 1992. dekonstruktivisti~ke i socio-kulturne) i semiotike inspirisane Tartu{kom {kolom. ibid. poput teoreti~ara knji`evnosti Andreja Zorina i istori~ara Borisa Kolonickog.. vidi: Caryl Emerson. The First Hundred Years of Mikhail Bakhtin (Princeton: Princeton University Press.. 1986). Novoe literaturnoe obozrenie. „Vrag naroda: Kul’turnye mekhanizmy opaly M. Literature and History: Theoretical Problems and Russian Case Studies (Stanford: Stanford University Press. isto kao i ona razvijena u okviru {kole iz Tartua. hrabro hvataju u ko{tac. idem. godine objavljen veliki broj ruskih i zapadnja~kih eseja iz istorije. Bahtinova konceptualna sredstva.

On ne poku{ava da objasni kako se ideologija pokazala pokreta~kom snagom revolucije. and with Orlando Figes. on se sa novim detektivskim ve{tinama vratio primalnoj sceni istorijskog mesta zlo~ina – 1917.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. mo`e se re}i da Kolonicki s politi~kim kontekstom Revolucije postupa kao Vortman s politi~kim teatrom monarhije – on mapira sisteme zna~enja koji. Kolonicki radije pokazuje kako su vrednosti. a ne za paradigmama.91 Poput Zorina. N. ed. 93 Interdisciplinarnost i internacionalne dimenzije takvog pristupa karakteristi~ne su za postsovjetsku eru. Interpreting the Russian Revolution: The Language and Symbols of 1917 (New Haven: Yale University Press. ve} zapravo pokazuje kako njihovo izrazito prisustvo i snaga odra`avaju pritisak specifi~nih doga|aja. godine. 1999).. on nudi {iri okvir za razumevanje pitanja ideologije i partijskih borbi. 183–196. Rossiia/Russia 3 Š11¹ n. 91 „Kul’turnye praktiki v ideologicheskoi perspektive. Reflektuju}i uticaje proiza{le iz njegovih kontakata sa Tartu{kom {kolom. Kolonitskii. 1996).92 Ne ignori{u}i uticaj pojedina~nog delanja ili politi~ke organizacije i strategije. ed. Kolonicki traga za ome|enim oblastima.G. 1999). Za @ivova videti. te stoga odre|uju ko poseduje mo} i kako je upra`njava. 1997). Videti: Critical Companion. on traga za odjecima. Cherniaev. mada su varirali u dodiru sa socijalnom lokacijom. Edward Acton. simboli i stavovi konstituisali ono {to naziva politi~kom kulturom 1917. Vladimir Iu. U skora{njem broju nedavno obnovljenog rusko-italijanskog ~asopisa Rossiia/Russia. idem. godini. „Kerensky“. N. kako na vrhu tako i na dnu. Russian Review 53: 2 (April 1994). niti alternativno. repeticijama. na primer: Iazyk i kul’tura v Rossii XVIII veka (Moscow: Iazyki russkoi kul’tury. 138 lingvisti~ku ekspertizu sa razvijenim ose}ajem za istoriju. te modele koje otkriva ne tretira kao da su postojali u bezvremenom vakuumu. gener{u i osporavaju vlast. and William G. XVII–nachalo XX veka“. Me|utim. „Zanimatel’naia anglofobiia: Obrazy ’Kovarnogo Al’biona’ v gody Pervoi Mirovoi voiny“. Rosenberg (Bloomington: Indiana University Press. in Critical Companion to the Russian Revolution.93 U tom smislu. „Antibourgeois Propaganda and Anti-’Burzhui’ Consciousness in 1917“. Rossiia.I. 1914–1921. 138–149. @ivov se na{ao u dru{tvu Ri~arda Vortmana (Richard Wortman) i niza drugih imaginativnih ruskih istra`iva~a s prilogom pod teorijski hibridnim naslovom: „Kulturne prakse u ideolo{koj perspektivi“. Kolonicki u prvi plan isti~e materijal s kojim su akteri (individualni ili kolektivni) morali da se konfrontiraju. 381–390. and „The Press and the Revolution“. No. 92 Boris I. (Moscow and Venice: O. s. 41 (2000): 69–87. . Novoe literaturnoe obozrenie. Demonstriraju}i do koje su se mere modeli razumevanja i o~ekivanja ukorenili u dru{tveni senzibilitet mnogo pre nego {to su bolj{evici svojim olujnim naletom zauzeli javni prostor. Na osnovu ekstenzivnog arhivskog istra`ivanja u Rusiji i inostranstvu. Mazur. kako je revolucija mobilisala kulturu kao oru|e politike. temama i kontrastima koji su dominirali ~itavim poljem.

Khlyst: Sekty. ed. M. A.. Sex in Public.97 U godinama posle Staljina i nemarksisti~ka filozofija je tako|e opstajala u senci. literarne. Aleksandr Etkind. ed. T. videti: F. videti: Aleksandr Etkind. Noah and Maria Rubins (Boulder: Westview. Miller. Filosofskaia entsiklopediia. 98 Kao primer ranog labavljenja ideolo{ke kontrole. Russian Psychology: A Critical History (Oxford and New York: Blackwell. Vol. Skvortsov. Videti i: Boris Grois. Toporkov. trans. eds.94 Teoreti~ari knji`evnosti (i zapadni i ruski – odvojeno. Jevgenija Ber{tajna (Evgenii Bershtein – |ak Papernove) o homoseksualnosti u srebrno doba.. {to je omogu}ilo njeno kasnije o`ivljavanje. zajedno i preuzimaju}i jednih od drugih) iskopavali su novi materijal i otvarali nove teme. Russkii eros ili filosofiia liubvi v Rossii (Moscow: Progress. 5 (Moscow: Sovetskaia entsiklopediia. Levitt and A. „The Russian Myth of Oscar Wilde“. Seks i erotika v russkoi traditsionnoi kul’ture (Moscow: Ladomir. 1997). V. idem. „Rossiia kak podsoznanie zapada“. Freud and the Bolsheviks: Psychoanalysis in Imperial Russia and the Soviet Union (New Haven: Yale University Press. 2d ed. Tolkovyi slovar’: russkii mat. Psihologija je pored seksa drugi. Mikhail Kuzmin: A Life in Art (Cambridge: Harvard University Press.. ed. translated as Eros of the Impossible: The History of Psychoanalysis in Russia. . Engelstein and Sandler. Wiener Slawistischer Almanach 23 (1989). Neki od primera su: studija Erika Najmana (Eric Naiman) o diskursu perioda NEP. 1998). No. 1998).. literatura i revoliutsiia (Moscow: Novoe literaturnoe obozrenie. Eros i pornografiia v russkoi kul’ture (Moscow: Ladomir.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Pitanja koja se odnose na seksualnost i rod. 96 Kao primer kombinacije tema seksa i psihologije.. Malmstad and Nikolay Bogomolov. ed. 1997). idem. 168–188. L. 1993). 11 (1991). godine novi pravac istra`ivanja u okviru prou~avanja Rusije. biografske i politi~ke. L. John E. Ponovno otkrivanje izgubljenog erotskog nasle|a bilo je prvi znak da su ograni~enja sovjetske ere izgubila svoje upori{te. V Akhmetova. 1999). 139 . L. 199–214.98 Uz studije kulture koje su predstavljene u „Novom knji`evnom pregledu“ (NLO). inspirisala su posle 1991. 1970). 1996). „Pitanja filozofije“ (Voprosy filo94 „Nomer posviashchen eroticheskoi traditsii v russkoi literature“. tako|e povezana sa pitanjem mo}i. Sodom i psikheia: Ocherki intellektual’noi istorii Serebrianogo veka (Moscow: ITS-Garant. I. 1996). (Moscow: Kolokol-Press. godine. oporavak i preispitivanje. 1997). ed. Ozornye stikhi (Moscow: Kolokol-Press. 1991). 95 Naiman. 1994). 1989). 97 Videti: David Joravsky. filozofija je pru`ila drugi okvir za sintezu. bilo je pripremano decenijama tokom kojih su ovu temu u `ivotu odr`avale zvani~no neodobrene diskusije koje su ~ak smatrane i neprijateljskim. Konstantinov. Sociolog Igor Kon je tako|e doprineo ozbiljnim diskusijama o ovim temama.96 Tlo za obnavljanje psihologije kao teorijski utemeljene discipline posle 1991. Evgenii Bershtein. Eros nevozmozhnogo: Istoriia psikhoanaliza v Rossii (Moscow: Gnozis-ProgressKompleks. Toporkov. Martin A. 1999). D`ona Malmstada (John Malmstad) o Mihailu Kuzminu (delimi~no u saradnji s Nikolajem Bogomolovim)95. Russkii dekameron (Moscow: TOO-Pioner. in Self and Story. Literaturnoe obozrenie. izgubljeni-pa-na|eni predmet interesovanja postsovjetske kulture.

Pronalaze}i obrazce koji opstaju dovoljno dugo da bi se kvalifikovali kao „diskursi“.101 I zaista. „Binary Models in the Dynamics of Russian Culture (to the End of the Eighteenth Century)“. ed. na kraju. 140 zofii) postali su ~asopis za kulturolo{ke refleksije i istorijska „iskopavanja“. Uspenskii. videti: V. knjige Karsavina. Mirosozertsanie Florenskogo (Tomsk: Vodolei. mo`e. Nova izdanja obuhvataju Sabrana dela Rozanova. uz odr`anje kriti~ke distance prema kategorijama koje sama istorija proizvodi. Bagno. te stoga i otvorenosti za promene. Kulturne paradigme nude modele koji pre`ivljavaju protok vremena. Russkie utopii (St. Okretanje kulturi. Neke su proizvod intelektualne aktivnosti (ponekad ukr{teni sa narodnim verovanjima): utopija se uklapa ovde. ^ini mi se da je nagla{avanje istorije u sintagmi „kulturna istorija“. zaokru`enost modela Tartu{ke {kole u kome se predstave i delanje uklapaju u isti nacrt. ed. E. Lotman and Boris A.99 Kada je re~ o metodologiji. jedini lek od te opasnosti. Tokom poslednje decenije objavljeni su zanemareni tekstovi mislilaca srebrnog doba. zajedno s rezultatima novih arhivskih istra`ivanja.100 U apstraktnijim verzijama model je zami{ljen vi{e strukturalno nego supstantivno: sugeri{u}i da je rana ruska kultura funkcionisala kroz binarne kontraste. za pojam kulture se mo`e re}i da u novijoj literaturi funkcioni{e kao razvodna tabla koja skriva isprepletane `ice uzro~nosti i me|uzavisnosti. uklju~uju}i i istra`ivanja Hagemajstera (Michael Hagemeister). To bi bilo {teta.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Lotman i Boris Uspenski inspirisali su druge istra`iva~e da svugde nalaze takve kontraste. 99 . in Semiotics of Russian Cultural History. Za neke se veruje da su ukorenjene u istorijskim institucijama: praksa pravoslavlja se. otkrivanju njihovog konvencionalnog porekla. 101 Iurii M. N. 1999). Petersburg: Corvus. zavr{iti vra}anjem drugoj formi predestinacije. po~etno usmereno ka raskidu s materijalisti~kim determinizmom i sturkturiranim sekvencama razvoja. kao i ranije zapo~etim diskusijama o njihovom zna~enju. S engleskog prevela Rada Drezgi} Kulturna svest Primer nedavno objavljenog teksta napisanog sedamdesetih godina je knjiga Sergeja Horu`eg: S.. V. Teorija diskursa sadr`i u sebi sli~an rizik. istori~ari mogu da podriju izvornu nameru ovog koncepta koja se sastoji u istorizovanju komponenti kulture. Rozanov. 1998). sugeri{e izvesnu koherentnost i stabilnost koja istoriji Rusije daje uznemiravaju}u bezvremenu auru. A. Videti posebno najnoviji kontroverzni tom Rozanovljevih Dela koji uklju~uje i matrerijale o Florenskom: V. 30–66. 100 Na primer. Khoruzhii. Nikoliukin (Moscow: Republika. 1995). Florenskog i drugih. Sakharna. S. Mogu se navesti i brojni drugi radovi. tretira kao model ili analogija. na primer.

Piteru Holkistu (Peter Holquist) i u~esnicima radionica i seminara na Univerzitetu u Mi~igenu. 71–96. str. (2000). Univerzitetu Kalifornija na Berkliju. Tako|e `elim da zahvalim Veroniki Garos (Veronique Gaross). U potrazi za tim skrivenim ili potisnutim sopstvom sovjetskih gra|ana. bio uspe{an u nametanju izvesnog stepena spolja{njeg konformizma narodu. Dejvidu Hofmanu (David Hoffman). Poslednji koji su uveli D`. I–II/2009 UDK: 316.Tre}i program Radio Beograda Br. Stoga je subjektivitet (koji shvatam kao sposobnost mi{ljenja i delanja koje nastaje na koherentnom ose}aju sopstva). Univerzitetu Stenford i pariskoj Maison des Sciences de l’Homme na komentarima i sugestijama. BORBA. 141–142. Struggling. Pisanje ovog ~lanka pomoglo je „Michigan Society of Fellows“. RAD. Dr`avnom univerzitetu Mi~igena. Becoming: Stalin-Era Autobiographical Texts“. Univerzitetu Kalifornija na Riversajdu.66(47)"193/195"(093. „Working. Russian Review 60 (July 2001): 340–359. NASTAJANJE: AUTOBIOGRAFSKI TEKSTOVI STALJINOVE ERE1 . nau~nici su polagali velike nade u od nedavno dostupne „skrivene transkripte“ (D`ejms Skot) sovjetskog dru{tva: tajne izve{taje i saslu{anja slu`be bezbednosti (NKVD). Nataliji Korenevskajoj (Natalya Korenevskaya) i Tomasu Lausenu (Thomas Lahusen) jer su sa mnom podelili veliki broj dnevnika iz Staljinovog perioda. pojedinci su mogli da umanje te pritiske tako {to bi se povukli u privatnost koja nije bila pod uticajem „zvani~ne“ ideologije.728(47)"193/195" 94:321. 1 Zahvaljujem Igalu Halfinu (Igal Halfin).3) 141 JOHAN HELBEK* Jedna od ukorenjenih predrasuda zapadne predstave o Staljinovom re`imu jeste da su dr`avna politika i bolj{evi~ka ideologija bili ne{to u ~emu su sovjetski gra|ani su{tinski samo „spolja“ obitavali. Kritika I/1. kombinuju}i propagandu i prinudu. 2 Videti Jochen Hellback: „Speaking Out: Languages of Affirmation and Dissent i Stalinist Russia“. u kontekstu staljinizma smatran kvalitetom koji se manifestuje naspram politike sovjetske dr`ave i nasuprot njoj. neobjavljene prepiske i dnevnike.2 * Izvor: Jochen Hellbeck. Iako je „sistem“. O~ekivalo se da }e u tom obilju nezvani~nih ili tajnih izvora koji sadr`e autenti~ne zapise o sopstvu individua biti razotkrivena su{tina njihovog subjektiviteta.

2. (New York. pisanja i govora – predstavljale su va`no sredstvo pomo}u kojeg je trebalo posti}i revolucionarni subjektivitet. Vol. Kritika I/1. ibid. Naumov (Oleg V. Posledica toga je da su sovjetski gra|ani bili li{eni tradicionalnih okvira definisanja sopstva i dr`ani sputani u atmosferi stalnog rascepa. 4 Kada govorim o kreativnom uticaju ruske revolucije na sopstvo. ve} produktivan. (2000). i kao o problemu i kao o politi~kom projektu. 3 Stefan Plagenborg (Stefan Plaggenborg) je nedavno formulisao ovo gledi{te sa kulturolo{ko antropolo{kog stanovi{ta u „Grundprobleme der Kulturgeschichte der sowjetischen Zwischenkriegszeit“. svakako ne `elim da impliciram da sopstva. primoravaju}i ih da svoje subjektivitete skriju ili da ih u potpunosti poni{te. 1985. str. 1999). Naumov): The Road to Terror: Stalin and the Self-Destruction of Bolsheviks. na primoravanje sovjetskih gra|ana da misle o sebi i da deluju kao svesni istorijski subjekti.4 Aktivnosti autobiografske refleksije. 1. 221). Sovjetski gra|ani koji su `iveli u prvim decenijama sovjetske vlasti bili su vi{e nego svesni svoje du`nosti da poseduju posebnu li~nu biografiju. Ar~ Geti (J. da mogu javno da je predstave i da „rade na sebi“ u potrazi za usavr{avanjem. 119–146. revidirano izdanje New York. Ono {to je najva`nije. The History of Sexuality. bili su prisiljeni da priznaju politi~ki zna~aj svoje biografije. kao samosvesna bi}a.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Za model ovog pristupa sopstvu kao problemu videti: Michel Foucault. 109–118. Jahrbücher für Geschichte Osteuropas 48 (2000). Za kritiku ovog su{tinski liberalnog koncepta sopstva videti Anna Krylova. Arch Getty) i Oleg V. 115–116. Moj argument je pre to da je revolucija u velikoj meri razvijala novo mi{ljenje o sopstvu. str. 1. posebno str. . uvod. nisu postojala pre revolucije. nesigurnosti i dezorijentacije. Moj ~lanak govori o sasvim suprotnoj dinamici: on dokazuje da primarni uticaj koji su Revolucija iz 1917. ali mnogo pesimisti~nije. 1978). godine i sovjetska revolucionarna praksa imale na ose}aj sopstva individua nije bio represivan. The Use of Pleasure. str. a revolucionarna politika po svojoj prirodi podriva stvaranje stabilnih identiteta.3 Te dve interpretacije povezuje predstava o tome da je sovjetsko dru{tvo poku{avalo da podjarmi ose}aj sopstva individua. poglavlje 1. No. Revolucionarna politika je u velikoj meri bila usredsre|ena na stvaranje revolucionarnog sopstva. „The Tenacious Liberal Subject of Soviet Studies“. Tako|e videti raniji pojam staljinisti~kog „dru{tva `ivog peska“ Mo{e Levina (Moshe Lewin) (The Making of the Soviet System: Essays of the Social History in the Interwar Russia (New York. 142 Stanovi{te povezano sa tim. izaziva sumnju u sposobnost sovjetskih gra|ana da razviju bilo kakav pojam o individualnom subjektivitetu. Sna`na politizacija govorenja i pisanja o sebi taSkotovu (John Scott) dihotomiju javnih i skrivenih transkripta bili su D`. 1932–1939 (New Haven. Prema tom stanovi{tu. 1973). Gubitak sopstva je tako|e centralna tema Hane Arent (Hannah Arendt) u The Origins of Totalitarianism (1951. Vol. revolucionarna dr`ava je monopolizovala svaku politi~ku inicijativu. An Introduction.

koja obuhvata vi{e od dve stotine dnevnika ili izvoda iz dnevnika. Vol. „The Language of Popular Revolutionin Russia 1917“. publikatsii v sbornikakh i zhurnalakh. A. i numeri~ki i u okvirima sociolo{kog vaspitanja. stvaraju}i time novi. Drobzhev. koje su se sve eksplozivno pojavile 1917. 7 Mark Steiberg. ed. 1972). godine autobiografski domen je znatno pro{iren ne samo u pogledu apsolutnih brojeva nego i u sociolo{kom smislu. socijalnoj emancipaciji i dostojanstvu li~nosti. 4 broj (Moscow. 1934). V Z. Red Cavalry (New York. 1968). Produk. ed. 6 Videti: Isaak Babel. 2001).BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI ko|e je uticala i na dnevni~ke bele{ke tokom tridesetih godina – oni su naime izvori za istra`ivanje ovog eseja. Culture and the Bolsheviks. i Andrei Platonov. 7. Kondakova (Moscow. istovremeno. sugeri{u da je rani sovjetski re`im izrodio najve}i kolektivni autobiografski projekat u savremenoj istoriji. pod`anr – autobiografije autora koji se bore s jezikom da bi izrazili sebe dok. (Mosow. 1929).7 Me|utim. godine. Humanisti~ka tema je sna`no izra`ena kod Maksima Gorkog u zbirci komentara UntimelyThoughts: Essays on Revolution.). va`no je da razmotrimo kako je sovjetski re`im od samog po~etka prisvojio taj humanisti~ki diskurs. 1917–1918. Za bibliografiju objavljenih autobiografskih materijala koji se odnose na sovjetski period videti trajni projekt publikacija.6 Ovaj opsesivni govor o sebi bio je donekle direktan izdanak Revolucije. 1987–1995). ve} da je autobiografski domen obuhvatio potpuno nove slojeve dru{tva. Kao literarni `anr. dnevnik. 131–149). i tako ga uklju~io u plan individualne aktivnosti i mobilizacije u slu`bi ja~anja re5 Bibliografski dokazi. pisanje izve{taja o ne~ijem `ivotu ili vo|enje dnevnika bilo je ograni~eno na relativno mali segment obrazovanog ruskog dru{tva. u pripremi. I. Nije re~ samo o tome da se mnogo vi{e pojedinaca anga`ovalo u pisanju i govorenju o sebi. Videti Otjrytyi arkhiv: Spravochnik opublikovannykh dokumentov po istorii Rosii XX-go veka iz gosudarstvennzkh i semeinzkh arkhivov (po otechestvennoi periodike 1985–1995 gg.5 Pri~e o gra|anskom ratu Isaka Babelja i Andreja Platonova sadr`e zapise o nespretnim. U vremenu pre Revolucije. Chevengur (Paris. (New York. neposredna artikulacija revolucionarnih ideja o ljudskoj slobodi. Sovetskoe obshchestvo v vospominaniiakh i dnevnikakh: Annotirovannyi bibliograficheskii ukazatel’knig. str. 1997). cija autobiografske literature znatno se pove}ala posle 1917. ozbiljnim i sna`nim poku{ajima jedva pismenih seljaka-vojnika da sebe oblikuju kao revolucionarne subjekte. u Literaturnaia entsiklopediia. kao i drugi autobiografski na~ini pripovedanja. 143 . kao i ono {to je poznato o tome kako je dr`ava podupirala autobiografsko pisanje. nacrt uvoda u Voices of Revolution 1917 (New Haven. i to prosto u pogledu broja individualnih autobiografija koje je podupirao re`im. bio je oblikovan sovjetskom revolucijom. specifi~no sovjetski. u~e da pi{u i ~itaju. Popularnost `anra dnevnika u sovjetskoj Rusiji nagla{ava bibliografija skora{njih publikacija dnevnika iz arhivskih dokumenata. Samo bi slu~aj Kine mogao biti rival sovjetskom autobiografskom projektu. godine („Memuarnaia literatura“. Posle Revolucije 1917.

str. bolj{evi~ki re`im sprovodio je su{tinski moderan plan subjektivizacije. i reedukativne mere s ciljem „preoblikovanja“ klasnih otpadnika. Me|utim. „’Information as the Alpha and Omega of Our Work’: Bolshevik Surveillance in Its Pan-European Context“. Journal of Modern History 69 (1997). upotrebljavan je i u Komsomolu i nepartijskim institucijama. snabdeveni velikim bibliotekama i drugim obrazovnim sredstvima. negovanja svesnih gra|ana koji bi se svojevoljno anga`ovali u programu izgradnje socijalizma. ali u njenom sredi{tu je bilo formiranje njegove ili njene li~nosti. str. Pilgrim’s Progress. 210–236. Nagla{avaju}i subjektivno u~e{}e u revolucionarnoj stvari. kao sredstvo procene nivoa politi~ke svesti datog kandidata. da paralelno revoluciji na socijalnom i politi~kom polju. obrazovnu politiku. Tako|e. svaki kandidat morao je da sastavi i izrecituje takvu jednu autobiografiju. Jarbücher für Geschichte Osteuropas 45 (1997). Urbana. 144 volucionarne dr`ave. str. Najra{ireniji tip formalizovanog autopredstavljanja u sovjetskom sistemu bila je autobiografija (avtobiografia) – kratak zapis o ne~ijem `ivotu koji se podnosio u pismenoj formi i izlagao usmeno. zami{ljeni kao mesta za formiranje Novog ~oveka. ^ak su i logori Gulaga. @anr sovjetske autobiografije ima neverovatnih sli~nosti sa puritanskim modusom konstitucije sopstva. bolj{evi~ki pristup odlikovao se time {to je preneo duh potpune ratne mobilizacije na poratni period i {to je uveo mnogo obuhvatnije na~ine da ostvari taj cilj. Kathleen M. 9 O poetici auto-oblikovanja videti Igal Halfin. „From Darkness to Light: Student Communist Autobiography During the NEP“. od pojedinaca se o~ekivalo da sebe preoblikuju. 2. ovde povezan sa sovjetskim re`imom. Ono {to je ovaj diskurs odgajanja svesnih revolucionarnih subjekata u~inilo tako mo}nim bila je ~injenica da se on sprovodio preko praksi subjektivizacije koje su uklju~ivale politi~ku agitaciju. 8 . 415–450. Puritan Progress: Discourses and Contexts. Pri prijavljivanju za ~lanstvo u nekoj od tih institucija.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. sprovode revoluciju u svojim du{ama. Unutar tog okvira transformacije. 137). U tom procesu. jer bi bar jednom u `ivotu svi puritanski vernici trebalo da napi{u i u javnosti ispri~aju svoju li~nu duhovnu istoriju. Videti: Peter Holquist. kao {to su univerziteti i organi dr`avne administracije. sovjetska dr`ava pridavala je poseban zna~aj autobiografskom pisanju i govoru ne samo kao manifestaciji stanja svesti koje je dosegla data individua nego i kao oru|u da se ta svest dalje uzdi`e.8 Sovjetski revolucionari poku{avali su da uklone svako posredovanje izme|u pojedinaca i {ire zajednice. Ovaj na~in autopredstavljanja nastao je u miljeu Komunisti~ke partije. tako da se li~na svest i revolucionarni ciljevi dr`ave mogu spojiti. U autobiografiji su se navodila ne~ija dostignu}a u obrazovanju i profesiji. Swaim. Ovi autobiografski tekstovi oblikovani su naspram tekstova prethodnika i sabra}e vernika („Biti hodo~asnik zna~ilo je putovati ’putem’ takvih tekstova unutar puritanske kulture“. 1993. No.9 Zna~ajno je to {to je od sovjetskih Etos dru{tvenog aktivizma. zapravo je uveden za vreme Prvog svetskog rata.

konstruisali fabriku. a radni~ki kolektivi razli~itih bran{i sovjetske industrije pripovedali su epsku pri~u o svojim kampanjama izgradnje na staljinisti~kom „frontu industrijalizacije“. 1997). uloga stvaraoca Novog sovjetskog ~oveka. 1997). 71. knji`ice koja je dizajnirana da bi svaki vojnik Crvene armije zabele`io zalihe municije. i istovremeno. Ipak. 1917–1927“. Pravda. „Gorky sums up“. Zato mo`emo re}i da su pojedinci bili upoznati ne samo sa ovim `anrom autopredstavljanja i njegovim prate}im pravilima nego i sa podrazumevanom pretpostavkom da }e njihove biografije biti ponovo pisane u skladu s napretkom Revolucije. u Belomor: An Account of the Construction of the New Canal between the White Sea and the Baltic Sea (New York. koga su poredili s „ba{tovanom koji uzgaja svoje omiljeno vo}e“. koja `ive u dobro ure|enoj socijalisti~koj ba{ti. i A. 29. 91–92. 11 Videti poslednje poglavlje. „History. U svim tim slu~ajevima zaplet se de{avao na dva nivoa.01. (Ph. 1989).11 Pored drugih autobiografskih `anrova.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI gra|ana tra`eno da u odre|enim `ivotnim razdobljima ponovo podnesu svoju autobiografiju. Modernity and the Holocaust (Ithaca. V. Molotova o rabote pravitel’stva VII S’ezdu Sovetov SSSR“. 316–320. 13. S.1935. Ta dvostruka pri~a naro~ito je izra`ena u slu~aju klasnih neprijatelja. s napomenom „za li~ne bele{ke“. Columbia University. zajedno s razvojem njihove subjektivne politi~ke svesti. povezuju}i to kako su pojedinci sproveli Revoluciju. do svesnih samodisciplinovanih bi}a. D. str. Makarenko. Fenomen „Istorii fabrik i zavodov“: Gor’kovskoe nachinanie v kontekste epokhi 1930-kh godov (Moscow. Frederick Corney. dru{tvenih otpadnika. U redu ispod toga pisalo je: „Ako 10 S. koju su delimi~no i sami stvorili. bila je rezervisana za Staljina. sagradili metro. Tokom prvih decenija sovjetske vlasti dr`ava i partija ulo`ile su mnogo energije u stvaranje velikih autobiografskih projekata koji su obuhvatili na hiljade sovjetskih gra|ana. kriminalaca. str. godine. O „ba{tovanu“ i „dr`avi kao ba{ti“ tako|e videti Zygmunt Bauman. diss. hrane i ode}e koje je dobio. najvi{a forma subjektivnosti. kako je njih same stvorila Revolucija i kako su kao subjekti iskovani tokom staljinisti~kog programa industrijalizacije. Knji`ica je imala prazan papir na kraju. sovjetski revolucionari promovisali su i dnevnike kao tehniku subjektivizacije. Prisetimo se slu~aja „Sveske crvenoarmejca“ (knizhka krasnoarmeitsa) iz perioda Gra|anskog rata. 273–278. Zhuravlev. The Road to Life: an Epic of Education (Moscow. 1951). Memory. 1935). Identity and the Construction of the Bolshevik Revolution. koje je kombinovanim sredstvima – radom i autobiografskim pisanjem – trebalo pretvoriti u svesne i dru{tveno korisne gra|ane. Njihovi izve{taji o sopstvenom `ivotu opisuju neprekinutu putanju autotransformacije: od „ljudskog korova“ i „lo{eg sirovog materijala“ koji `ivi u odgovaraju}oj neure|enoj ili iskvarenoj dru{tvenoj sredini. i tako dalje. Videti ’Otchetnyi doklad tov. 145 .10 Radnici i vojnici pisali su svoja se}anja na Revoluciju 1917.

Drugi dan. Nacisti~ki re`im u Nema~koj stvorio je racionalizovanu verziju kolektivnog dnevnika.14 Ta sumnja bolno je izra`ena ~injenicom da su oficiri NKVD prilikom pretresa stanova „neprijatelja dr`ave“. sovjetski pedagozi su prepisali i kolektivno vo|ene „brigadne dnevnike“ u fabrikama i {kolama. Da bi parirali mogu}im individualisti~kim uticajima vo|enja dnevnika i podstakli razvoj kolektivisti~ke svesti. postojala je sumnja da dnevnik. . najvi{e `udeli za dnevnicima. 1982)). videti drugo poglavlje moje knjige Revolution of the Soul: Diaries from the Stalin Era. gde su preporuke o vo|enju dnevnika bile centralne za stvaranje i {irenje revolucionarnog. voditi dnevnik o svojoj slu`bi u Crvenoj armiji radnika i seljaka. ukoliko se pi{e samostalno i skriva od kolektiva. ~iji dnevnik je uzelo dr`avno tu`ila{tvo kao dokaz njegovih antisovjetskih sklonosti (Robert Conquest. od svih materijala. 132. u Public and Private in Thought and Practice. zadu12 Knizhka krasnoarmeitsa (Ekaterinoslav. jer su zahvaljuju}i sa`etom pripovedanju autora o sopstvenom `ivotu i razvoju memoari imali ve}u obrazovnu vrednost. The Great Terror. Memoari predstavljaju zavr{eno delo – oni su spomenik dovr{enog sopstva. isti scenario mo`e se posmatrati u slu~aju ubice Kirova. produkuje „prazne pri~e“.“12 Ipak.15 Kako to bez dvoumljenja ka`e knji`evni urednik. „Reveal and Dissimulate: A Genealogy of Private Life in Soviet Ruddia“. upravo glavni negativac Vasja Safonov vodi dnevnik skriven od kolektiva. str. 15 „Memuarnaia literatura“. a dnevnici su puko gradili{te sopstva. dnevnik nikada nije imao zna~aj koji su vlasti pridavale kompletnim autobiografskim pripovestima.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Neki teoreti~ari knji`evnosti su omalova`avali dnevnike i otvoreno davali prednost memoarima. 13 Uporedimo slu~aj sedamnaestovekovne Nove Engleske. puritanskog sopstva (Charles E. str. 14 Oleg Kharkhordin. gde su nacisti~ki ideolozi pozivali na pisanje „dnevnika porodice“ (Tagebuch der Sippe). 146 je mogu}e. u najboljem slu~aju. u pripremi. Zahvaljujem Peteru Holkistu {to mi je ukazao na ovaj izvor. Jeff Weintraub and Krishan Kumar (Chicago. 1919). U romanu Ilje Erenburga (Ilya Erhenburg). ili da. ed. Tagebuch (Stuttgart 1969)). Ako bi se preneo na stvarni `ivot. psihologa i knji`evnih aktivista da introspektivne i auto-transformativne mo}i dnevnika mobili{u prema svojim naporima da stvore Novog ~oveka. Hambrick-Stowe. nezavisno od ovog primera. kome poverava svoje kontrarevolucionarne misli. Tako|e. 1994). mo`e da potkopa socijalisti~ku svest i postane tle na kome se razvija kontrarevolucionarni sentiment. shva}enog kao nedovr{en posao. Priznavali su da je dnevnik tradicionalno slu`io kao inherentno bur`oaski medijum s tendencijom da produbi sebi~ne. 56).13 Sovjetski aktivisti bili su ravnodu{ni prema dnevniku kao katalizatoru socijalisti~ke autotransformacije. iz kog bi budu}e generacije „izvla~ile snagu i znanje i stekli uvide u karakter i sudbinu svojih krvnih srodnika (Blutsverbundenen)“ (Peter Boener. Leonida Nikolajeva. Za ra{trkane inicijative sovjetskih pedagoga. narcisti~ke porive pojedinca. The Practice of Piety: Puritan Devotional Disciplines in Seventeenth-Century New England (Chapel Hill.

jer nam to pru`a mogu}nost da dnevnike ne shvatamo samo kao puke produkte sovjetske politike subjektiviteta. ali ti rezultati ne}e do}i preko no}i. 1996).BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI `en za objavljivanje zbornika radni~kih pripovedanja o sebi: „(Dnevnici) mogu dati odli~ne rezultate. te kako su neke od klju~nih kategorija i mehanizama autorealizacije upravo ti pojedinci ubrizgali u sovjetski krvotok. prema kojima bismo mogli da modelujemo svoj `ivot. Revolution of the Soul. eds. „Le moi au miroir de la société nouvelle: Les formes autobiographiques de l’histoire“ (neobjavljeno). koji su pripadali istoj grupi ljudi. Diskusija koja sledi predstavlja uzorak iz velikog broja dnevni~kih zabele{ki iz tridesetih godina. kojima strani istra`iva~i jo{ nemaju pristupa. mu{karce i `ene. Istra`ivanje ove dnevni~ke knji`evnosti ukazuje na to do koje mere su pojedinci. Nekoliko od ranije nepoznatih dnevnika iz tridesetih godina ve} su objavljivani na zapadu. ~lanove svih generacija. nama materijal treba odmah. ed. Ipak. Memorijalni i Narodnyi arhiv) ili iz privatnih arhiva. Veliki broj ovih dnevnika koje su pisali pripadnici dr`avne birokratije ili tehni~ke i umetni~ke intelegencije ~uvani su u sovjetskim dr`avnim arhivama i bili su dostupni istra`iva~ima i pre raspada Sovjetske unije. Najve}e od netaknutih skladi{ta dnevnika iz tridesetih godina ~ine centralni i regionalni arhivi KGB. a ve}inom su vo|eni na inicijativu svojih autora koji su ~esto negodovali zbog nedostatka zvani~nih recepata autotransformacije. Autori dnevnika pripadaju {irokom profesionalnom i dru{tvenom spektru koji uklju~uje urbane i ruralne stanovnike.17 Diskusija Josette Bouvard. Drugi. i 1920). 17 Sociolo{ka {irina i {arolikost tekstualne prirode dnevnika na kojima se bazira ova studija (u celini oko stotinu) prkosi jednostavnoj klasifikaciji.. 85. 16 147 . Tagebuch aus Moskau 1931–1939 (Munich. Videti posebno Veronique Garros et al. poglavlje 3. str. mo`emo slobodno re}i da su ve}inu dnevnika napisali pripadnici mla|e generacije (autori ro|eni izme|u 1895. deluju}i samostalno. Preovla|uju dnevnici iz poslednje dve grupe.“16 Kada prou~avamo dostupnu dnevni~ku literaturu iz tridesetih godina pro{log veka. koji su osnivani tokom perioda perestrojke (na primer. od kojih je ve}ina bila dostupna istra`iva~ima posle otvaranja sovjetskih arhiva. Tre}a grupa dnevnika izvu~ena je iz nedr`avnih arhiva. Nebrojeni drugi dnevnici sa~uvani su u privatnim doma}instvima {irom postsovjetske teritorije. Intimacy and Terror: Soviet Diaries of the 1930s (New York. 1995) i Jochen Hellbeck. Iako su impresivni po broju ti dnevnici su samo zarez na povr{ini celine sa~uvanih dnevnika ranog staljinisti~kog perioda. Postoji opravdan strah da }e se mnogi dnevnici iz ranog sovjetskog perioda izgubili ili nikada ne}e biti dostupni istra`iva~ima. iz prostog razloga jer njihovi sada{nji vlasnici nisu svesni istorijskog zna~aja ovog `anra. Dnevnik zahteva vreme.. Samo u nekoliko slu~ajeva dnevnici su nastali na osnovu naloga sovjetskih zvani~nika. zaklju~ani su u spetskhrany sve do kasnih osamdesetih godina. Za detaljan pregled dnevnika iz tridesetih godina videti Hellbeck. moramo imati na umu zvani~nu ambivalenciju prema dnevnicima. kreativno utkali sebe u labavu matricu subjektiviteta koji je stvorila Revolucija.

niti se postavlja zadatak da se iz tekstova dnevnika dedukuje kako su njihovi autori zaista do`iveli Staljinovo vreme. taj kontekst oblikovan je jezikom ruske Revolucije.9.18 Iz ovog istra`ivanja isklju~eni su dnevnici kojima nedostaje autobiografska orijentacija. zapis od 2. Po~injem usmerenjem ka dnevnicima kao hronikama socijalisti~ke izgradnje. u ovom ~lanku ne mo`emo se baviti va`nim temama kriti~kog mi{ljenja. usponom novog na~ina univerzalnog samoizra`avanja. ni jedan autobiografski tekst. ve}ina se kre}e unutar izrazito sovjetskih parametara subjektiviteta. aktiS obzirom na prostorna ograni~enja. kada su prave „tridesete“ tek po~ele. ali u meri u kojoj uklju~uju sopstvo. 92. Nisu svi dnevnici tridesetih godina imali autobiografski karakter.19 ^injenica da je autor postavio ovo pitanje 1932.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. represije i auto-cenzure u dnevnicima iz tridesetih. godine i insistiranjem sovjetskog re`ima na univerzalnoj autotransformaciji i samorazotkrivanju. u Tagebuch aus Moskau. Sovjetski dnevnici iz tridesetih godina pro{log veka izra`avaju sna`nu uklju~enost njihovih autora u proces razvoja sovjetskog sistema. nagla{avaju}i teme rada na sebi. posle ~ega istra`ivanje pomeram ka introspektivnim i autotransformativnim funkcijama dnevnika Staljinove ere. 148 se razla`e na tri dela. Revolution of the Soul. kao ni vezom izme|u autobiografskog pisanja i staljinisti~kog terora. kao sredstvo za izra`avanje vlastitih misli i ose}anja. Autori su svesni da pripadaju jednom izuzetnom istorijskom periodu. i da imaju obavezu da to zabele`e. 19 Dnevnik Stepana Podlubnog. ne pru`a odgovor na pitanje {ta ~ini ne~ije iskustvo. godine. dru{tvene korisnosti. Kad je re~ o Staljinovoj eri. U tre}em delu povezujem sovjetske dnevnike i pojmove sovjetske subjektivnosti s binarno shva}enom sferom privatnog i javnog. Ovaj okvir detaljno obja{njava za{to je sopstvo istaknuta tema u dnevnicima Staljinove ere i za{to u tim tekstovima ima tako malo nesovjetskog na~ina njegovog ostvarivanja.1932. Me|utim. str. Pisanje o sebi mo`e se u potpunosti razumeti samo u kontekstu istorijskih naloga o tome kako zamisliti i kako predstaviti sebe. 18 Hronike socijalisti~ke izgradnje . Zato se u ovom radu ne istra`uje `anr dnevnika u celini. „Kad }u ja kona~no pisati svoje memoare o tridesetim godinama?“ pitao se jedan od njih. Drugi autor. politizacijom sopstva na po~etku 1917. ma koliko pretendovao da bude intiman i iskren. ilustruje koliko je u tom trenutku koncept staljinisti~ke kampanje industrijalizacije kao stvaranja nove epohe bio sna`an. Ovo poslednje treba re}i zbog nagla{ene ljudske tendencije da se dnevnik shvata kao specifi~no uto~i{te za do`ivljaje. Ova pitanja se raspravljaju u Hellbeck. integracije u dru{tvo i istorijske orijentacije.

u smislu projekcije sveta koji treba ostvariti. posebno na novom mestu. jedna od graditeljki grada Magnitogorsk. u koje potom sme{ta doga|aje iz sopstvenog li~nog `ivota. koja strukturiraju}i pripovedanje svog `ivota {iri ideolo{ki okvir do krajnjih granica – do epa o internacionalnoj klasnoj borbi. pro{ireno izdanje pripremio Stephen Kotkin (Bloomington. 455. zabele`ila je u svom dnevniku prvi susret s D`onom Skotom.. Opisala je kako se ose}ala razo~arano ~im je li~no upoznala ovog vajnog posetioca iz Amerike – mr{av mladi ~ovek. Na prvim stranicama on sumira svoja dostignu}a na prethodnom radnom mestu. 20 „1933–1936 gg. nije spavao ve} je organizovao nazadne mase siroma{nih (bedniaki) i srednje imu}nih seljaka (seredniaki) protiv kolhoza. Znam od kakvog je zna~aja za istori~ara dokument koji se bavi svakodnevicom. Behind the Urals: An American Worker in Russia’s City of Steel (1942.“20 Autor po~inje kampanju kolektivizacije na sovjetskom selu postavljaju}i okvire makroplana. 118–119. . 1989)). vyp. 21 John Scott. Pirogovom seoskom sovjetu.5. Razumem da dokument. kulak. zapis od 30. po~eo je svoj dnevnik slede}im uvodnim primedbama: Ja sam lokalni istori~ar (kraeved) i arhivar. 1 (Vologda.. zamislila sam njegov strah da ne izgubi i tu si}u i bude ba~en na ulicu. arhivar iz Kalinjina. str. Tako su na{i kolhozi nastajali. pisao je svoje autobiografske zapise kao hroniku klasne borbe. Ista strategija mo`e se videti u dnevniku Ma{e Skot. jedva dovoljno da kupi ne{to hleba da bi mogao da radi slede}eg dana.1933. Videla sam ga kao proizvod kapitalisti~kog ugnjetavanja. gde me je premestio Okru`ni partijski komitet. I.21 149 Dnevnici koji su eksplicitno vo|eni kao hronike svakodnevnog `ivota (byt) tako|e su obave{tavali i o ideolo{kim na~elima.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI vista partije koji je u~estvovao u kampanji kolektivizacije. Zhelezniakova)“. zamislila sam sramotno male nadnice koje je primao. str. Jo{ je mnogo borbi pred nama. obu~en u krpe i prekriven pra{inom od visoke pe}i: Prvi Amerikanac kog sam ikada videla izgledao je kao besku}nik (besprizornik). Po~eo je da vodi dnevnik po{to je postavljen za predsednika seoskog sovjeta. ameri~kim in`enjerom koji se pridru`io izgradnji i za koga }e se kasnije udati. sazrevali i ja~ali u te{kim okr{ajima sa zastarelim i odumiru}im kapitalisti~kim elementima. Ma{a Skot. Klasni neprijatelj. v griazovetskoi derevne (Dnevnik A. U svojoj glavi videla sam njegovo detinjstvo: zamislila sam duge sate nehumanog rada na koje je bio primoran u nekoj kapitalisti~koj fabrici jo{ kao de~ak. Nikolaj @uravljev. u slu~aju da ne bude u stanju da stvara profit i radi svoj posao onako kako zadovoljava parazitske gazde. 1994). nezaposlen. Vologda: Istoriko-kraevedcheskii al’manakh. gde je tako|e bio na „frontu“ kolektivizacije: „Bilo je mnogo pobeda i poraza.

150 Tobo`nja `elja autora da pi{e o svakodnevnom `ivotu motivisana je izuzetnim doga|ajem – osamstotom godi{njicom osnivanja Kalinjina (Tver): „Dan kojim po~inju moje bele{ke je izuzetan u hronici grada. 24 Za sovjetske planove o revolucionarizovanju svakodnevnog `ivota videti Naiman. Revolution of the Mind: Higher Learning among the Bolsheviks.. njegova hronika se u velikoj meri pretvorila u poveravanje. 1997).. Me|utim. 1995). ed.1. 1936.. ve} da se vi{e usredsredim na ~injenice. October 81 (1997). koji su do{li u regionalni centar da proslave jo{ jednu pobedu socijalisti~ke poljoprivrede. Katerina Clark. bila je „potpuno kapitalisti~ka“ – nazvati je marksisti~kom bilo je potpuno blasfemi~no. str.24 U tom svetlu treba ~itati slede}i dnevnik. 1. bele`enje intriga s posla i problema sa njegovom preljubnom `enom kod ku}e. dnevni~ki opis uslova `ivota u staljinizmu bio je pravi ideolo{ki gest. u kojima }u poku{ati. „Boris Arvatov’s Socialist Objects“. pi{e Mankov.“ Slede}eg dana @uravljev sumira svoje utiske o prazniku grada: „Proslave poput ove mogu se odr`avati samo u socijalisti~koj zemlji!. Zapis od 7. 23 Ibid.-652. da bih pomogao budu}im istori~arima Kalinjina (da li }u u tome uspeti ja ili neko drugi. govori o izvanrednim ~injenicama i pre}utkuje sve {to se utvrdilo kao deo svakodnevnog `ivota. jer je poku{avao da ospori dostignu}a staljinisti~kog re`ima. po~eo da pi{em ove bele{ke. 105–118. khr. op.1936. Mankovljevo ekplicitno shvatanje svrhe vo|enja dnevnika o tridesetim godinama sasvim je suprotstavljeno @urovljevom. 185–188. dnevnik lenjingradskog studenta i radnika Arkadija Mankova. Iz perspektive proklamovanog cilja bolj{evi~kog re`ima da se revolucionarizuje svaki aspekt tradicionalne svakodnevice. str. To se ose}a kada se gledaju lica prolaznika..“23 @urovljev dnevnik kao projekat ilustruje politi~ki zna~aj kategorije svakodnevnog `ivota u sovjetskom sistemu.. 2.. obi~an dokument zaveden u nekoj kancelariji. Michael David-Fox. Crucible of Cultural Revolution (Cambridge. Uprkos nameri @urovljeva da ne vodi li~ni dnevnik o svakodnevnom `ivotu u Kalinjinu. istinski praznik naroda. To je veliki praznik... 1997). 1918–1929 (Ithaca. da ne govorim o treptajima svog srca. Zbog toga sam. u Gosudarstvennyi arkhiv Kalininskoi oblasti. str. re}i }e budu}nost). 1. zapis od 6. sve vreme Mankov poziva na ostvarenje Marksovih revolucionarnih ciljeva – kraj eksploatacije i dostizanje 22 Dnevnik Nikolaja @urovljeva. koliko je mogu}e. f. r. Sex in Public: The Incarnation of Early Soviet Ideology (Princeton. Koja kancelarija }e vam opisati normalan dan u `ivotu normalne osobe?. Se}am se ovih zvani~nih „praznikovanja“ za vreme carizma. Me|u njima su mnogi radnici kolhoza. Tada{nja dru{tvena struktura u Sovjetskoj uniji. MA. Christina Kiner. Njegov zapis tako|e je usredsre|en na svakodnevicu Staljinove ere.. ali on nagla{ava samo bedu i utu~enost radni~ke klase.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.22 . 242–260. Petersburg.. Ali na{ praznik je pravi praznik masa.

„Fragments du journal indédit d’Ivan Ivanovi~ Sit~“. . proslavljenu ediciju o 1649. 6. penzionisani u~itelj francuskog. Sabornoe ulozhenie 1649 goda: Tekst kommentarii. Stra{no je pomisliti kako ljudi `ive ovih dana. godini. 26 U svom dnevniku Ivan Sih (Ivan Sich). 7. 11. A. Objavio je. Kada je njegova majka do{la u posetu. koji `ivi sa svojom `enom u sobi od devet (kvadratnih) metara. ^ula sam za jednog in`enjera. imati te{ko}a da zamisle muke koje su podnosili oni koji su se `rtvovali za izgradnju lep{e budu}nosti. imao je krajnji rok. Cahiers du monde russe et sovietique 28 (1987).27 151 Neizre~ena pretpostavka ovog zapisa bila je da }e budu}e generacije sovjetskog dru{tva. 1. kao {to je bio slu~aj i sa @urovljevim. posebno in`enjeri. pedesetogodi{nja doma}ica udata za jednog od vode}ih sovjetskih in`enjera. koju }e istori~ari jednom morati da napi{u. G. ~ini se da Sih ipak nije motivisan li~nom vizijom boljeg socijalisti~kog sveta. 25 A. zapis od 1. Sih je naro~ito bele`io kriti~ka shvatanja radnika u odnosu na sovjetsku mo}. Man’kov (Leningrad. izme|u ostalog. „Dnevnik radivogo cheloveka (1933–1934)“. Man’kov. 1937. 1929. i. 1. 1933. 27 Dnevnik Galine [tand`. G. ta dvojica autora izra`avala su se unutar zajedni~kog horizonta zna~enja koji je nametnula kampanja izgradnje socijalizma. Sich.26 Velike materijalne te{ko}e koje pominju autori dnevnika nisu ometale njihovu ideolo{ku posve}enost. 1987). Zapisujem ovaj primer da bi ga oni koji dolaze posle nas pro~itali i saznali kroz {ta smo prolazili. No. str. Videti: I. i „Prve dane juna (1930)“.25 Uprkos toliko razli~itim dijagnozama. stavio je na pod i legao (na stomak ispod stola) i tako radio. I. i 24. on nije imao gde da radi. Zato je uzeo lampu. 1994. posebno zapis od 7. str. da bi omalova`io njen zahtev za legitimno{}u. ed. Zvezda. namerno je pomenula nepovoljne uslove svakodnevnog `ivota kako bi istakla svoju herojsku `rtvu i `rtvu svoje generacije u izgradnji socijalizma. 167–218. suprotstavljaju}i ih sa ideolo{kim proklamacijama sovjetskog re`ima. tako|e se ogleda u vajkanjima dvojice autora da njihove hronike ne dose`u do takvih nivoa interpretacije. Ulozhenie. 75–94. tako|e se usredsredio na te{ko}e svakodnevnog `ivota. `ive}i u materijalno bogatom komunisti~kom svetu. i on se prema svom dnevniku odnosio kao prema sirovom materijalu za istoriju svakodnevnog `ivota Staljinovog perioda. Mankov je kasnije postao poznati istori~ar pre-petrovske Rusije. Kao i @urovljev. 1. Za razliku od Mankova. nije mogao da odlo`i posao. zapisi od 30. Ose}aj da je dnevnik vo|en tridesetih godina morao biti ideolo{kog karaktera da bi bio legitiman. u Intimacy and Terror. No.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI materijalnog obilja. Naprotiv. Mankovljevo poimanje svakodnevnice uronjeno je u viziju o socijalisti~kom dru{tvu budu}nosti. Galina [tand`.

sasvim malo osvetljen. Ali `ivot je nepotpuno osvetljen. u svojih dvadeset i tri godine nisam uradio ni{ta inteligentno. u Otdel rukopisei Rossiiskoi gosudarstvennoi biblioteki (OR RGB). menjaju}i njen izgled i ja~aju}i njenu mo}? Moje obja{njenje za to je da dnevniku nije bio su|en takav veliki cilj.. i svog rada kao dru{tvenog aktiviste..28 Ali uskoro je ponovo utonuo u svoj uobi~ajeni dnevni~ki stil. a ostalo }u odbaciti. Ponovo sam pro~itao svoje bele{ke i bio zapanjen time koliko su jadne. samo gluposti o `enama. 5. Drugi autor dnevnika. Ti retki heroji. 10. godine on ka`e: Pro{lo je skoro dvadeset i pet godina da nisam otvorio ovaj dnevnik. ed. pa se ose}a mo} dnevnika da doslovno bele`i podatke iz `ivota svog autora: {to se vi{e disciplinovano i sa`eto herojski razvija njegova autobiografska pri~a. Ali gde su sve velike stvari (to velikoe) koje su se desile u na{oj zemlji. Kako sam se glupo zaplitao u pisanje dnevnika poslednjih dana (ne. godine on se `ali: 15. „intimnih i liri~nih“ bele`aka. to }e njegov stvarni `ivot biti realniji i herojskiji. op. pa nadalje. 1937. implicira Uljanov. Od danas. Uljanov je naizmeni~no napisao seriju zapisa samo o svojim poslovnim aktivnostima. zapisi od 20. Onog `ivota o kojem ljudi pi{u knjige. ali malo onih o su{tini postojanja. sumiraju}i ciljeve i rezultate produkcije fabrike u kojoj je radio. 4. Da. 1933. Nema `ivota u njemu. sve vreme!). i moj `ivot je nekako mizeran. Dnevnik bi trebalo da odslikava samo istinu – `ivu herojsku istinu – a sve {to sam do sada napisao je nekakva glupost. U zapisu iz 1961. 7. Upravo sam pro~itao nekoliko strana. Nipo{to ne}u nastaviti tako da pi{em. onome {to se desilo kao svr{en ~in. ni{ta herojsko. ve} je vo|en zbog malih. ^vrsto re{en da posveti svoj dnevnik su{tini `ivota. komsomolskih sastanaka. Tu ima mnogo misli. 1.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. i 13. Ova sveska obuhvata skoro osam meseci. O dnevniku. Izuzetno intrigantne u ovom zapisu jesu primedbe o trivijalnom karakteru njegovih dnevni~kih bele`aka koje navode Uljanova da zaklju~i da vodi bedan `ivot. Kako mnogo praznine. tj. f. . pisac A. 442. ^ak kasno 1937. V. Ali {ta ja imam? Poku{a}u da budem detaljniji i prozaisti~niji u pisanju o sebi na poslu i kod ku}e. ^ini se da u pi{~evoj glavi jedva da ima razlike izme|u „pisati ovako“ i „`iveti ovako“. ^ak je i sasvim. odlu~io sam da pi{em samo o onome {to je stvarno. Peregudov. 1933. koje se odvijaju samo oko mog porodi~nog `ivota i pri- 28 Dnevnik Anatolija Uljanova. 152 Komsomolski aktivista Anatolij Uljanov stalno je nagla{avao svoju frustraciju u svom dnevniku: 12. Samo se vu~em okolo kao idiot. 1933. tek je sa distance od ~etvrt veka shvata da je njegov projekat dnevnika propao. Pribli`ava se kraj sveske (dnevnika). Tanka je nit izme|u pisanja i realnog `ivota. dve tre}ine godine. 7. 1. 5. khr. i kako malo refleksije o `ivotu.

1961. Political Pilgrims:Western Intellectuals in Search of the Good Society (New Brunswick. Mogu}e je da }e tada postojati neka druga ta~ka gledi{ta. Dnevni~ke bele{ke Peregodunova iz tridesetih godina zaista su izli{ne i povr{ne.30 Pored ideolo{ke usmerenosti dnevnike iz tridesetih godina karakteri{e naglasak na li~nom u~e{}u pripoveda~a u razvoju sovjetskog sistema. koje je zahtevao lokalni sovjet. posebno kampanje kolektivizacije poljoprivrede. ali ga nikad nisam napisao. veliki dnevnik. Stalno sam poku{avao. Bilo da su entuzijasti ili skeptici u svojim utiscima. Pis’ma (Moscow. op... Tihon Puzanov. 1942. nagla{avaju~i svoje aktivno u~e{}e u ostvarenju te budu}nosti: 29 Dnevnik A..)“. Stoga. 1. Porodica nije mogla da ostvari kvote isporuke `ita. ili za deset godina. na{u sada{nju ta~ku gledi{ta – ta~ku gledi{ta u~esnika. .29 153 Potreba da ~ovek sebe „upi{e“ u sovjetsku revolucionarnu putanju mo`e se videti ~ak i kod potencijalnih `rtava izgradnje socijalizma. Vsevolod Vi{njevski. godine jo{ uvek je `iveo u nekolektivizovanom doma}instvu svojih roditelja. f.. tokom 1933. 6. popio dve ~a{e ~aja. 1917–1942 (Zurich. ed. ovi autori bez razlike dele impuls da u svojim li~nim hronikama posvedo~e i zabele`e izgradnju novog sveta. 1998). Puzanov tako|e sanja o sre}noj budu}nosti koju obe}ava kolektivizacija.. 4. Zapisnye knizhki. Autor dnevnika. posve}en velikim doga|ajima. 2211.. mladi seljak iz donskog regiona.. Na{e gre{ke i pobede bi}e lekcije za sutra. da budu od koristi budu}im generacijama u proceni njegovog dela i dela njegovih savremenika: Na{ zadatak je da za istoriju sa~uvamo na{a zapa`anja.. zapisi od 8. ve}im delom se sastoje od izve{taja o vremenu i trenutnih opisa aktivnosti autora. i Christine Uhlig. za godinu dana. iz perspektive vremena sve }e biti jasnije. 1961). zapis od 22. 3. druga~iji sud. 31 Vsevolod Vishnevskii. i pretili su im oduzimanjem imanja i izgnanstvom. Sobranie sochinenii v 5 tomakh. u Rossiiskii gosudarstvennyi arkhiv literatury i iskustva (RGALI). Jer. Utopie oder Alptraum? Schweizer Reiseberichte über die Sowjetunion. 30 Za reference o obimnom korpusu opisa zapadnih putnika o nastaju}oj sovjetskoj dr`avi videti Paul Hollander. Khr.31 rode. i koje su bile od zna~aja samo meni i Mariji. hajde da ostavimo na{u pri~u unucima i praunicima. V. 18. (Dopolnitel’nyi): Vystupleniia i radiorechi. Kako sada `alim {to nisam vodio druga~iji. vol.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Koliko se `anr dnevnika razvio kao hronika socijalisti~ke izgradnje vidi se i u mnogobrojnim slu~ajevima putni~kih dnevnika koje su ostavili inostrani posetioci Sovjetskog Saveza tokom dvadesetih i tridesetih godina. oti{ao. dramski pisac. `eleo je da njegovi dnevni~ki zapisi poslu`e kao istorijsko svedo~anstvo. posebno vrste hrane i pi}a koja je toga dana probao („Spavao sam. Dok u svom dnevniku pi{e o te{koj „borbi za `ivot“ svoje porodice u uslovima gladi koja se {iri. Peregudova. ustao. 1992).

. Odgojila me je Lenjinova partija. 1933. Nema ni~eg uzvi{enijeg do da se bude ~lan. 1942. i da bih borbi za op{te ciljeve podredio svoj li~ni `ivot? Ne! Ostao bih napola `ivotinja. `iveti i pobediti u bici! U svetskoj istoriji nema. 454–521. Nije im va`no kako rade. ali sada sam sre}an. Molodaia gvardiia. 1933.. davljen kapitalizmom.34 Razmi{ljam samo o tome kako }emo do}i do sre}ne budu}nosti. 1991. str. 1933. i posle smene. Puzanov je u~estvovao u kampanji kolektivizacije.. a onda je ovaj bezna~ajni seljak. 1. str. Najuzvi{enije ose}anje koje sam mogao iskusiti u svom kratkom `ivotu jeste ose}anje svesnosti da sam deo kolektiva rudara. oni nisu ni malo zainteresovani za svoj posao. zapis od 11. dnevniki. Kako je divno ne prime}ivati. uklju~uju}i i aktivisti~ke povike na nekolektivizovana selja~ka doma}instva. pre {esnaest godina. 1964). 4. gra|anin sovjetske zemlje i pripadnik Lenjinove komunisti~ke partije oja~ane bitkama. `eleti da se ona produ`i. 5. Subjektivizuju}i efekat revolucionarne ideologije – ose}aj da se sopstvo ostvaruje kada se }ovek priklju~i socijalisti~koj borbi – najja~e se pokazuje na slu~aju aktiviste kolhoza Aleksandra @eleznjakova. 34 „1933–1936 gg. i postao sam ideolo{ki ja~i! Spreman sam da se suo~im sa svim te{ko}ama i da podnesem svaku `rtvu u ime velikih ciljeva izgradnje sovjetskog dru{tva. drug Staljin. koju u na{e vreme predvodi voljeni vo|a. Za njih je sve mu~no i te{ko. 11. koji pu`u po podovima gospodara. razumeo sebe kao klasu i sru{io ~itav svet do temelja. v griazovetskoi derevne“. kao da slu`e neku kaznu. niti }e biti generacije sre}nije od na{e. da smo pre samo dvadeset godina bili slaba~ki insekti. str. zapis od 2. ochevki (Moscow. 32 Tikhon Puzanov. Prilikom {esnaeste godi{njice Oktobarske revolucije on je zabele`io: Kako je dobro ose}ati. 154 Iako iz porodice kulaka. novembra. A oni su ve}ina. 7. a ljudi ma{taju o `ivotu malih posednika (mechtaiut o edinolichnoi zhizni)32. Da se Oktobarska revolucija nije desila. ne brojati sate radnog dana. Pojam o dnevniku kao o bele`nici poslova i ekspresivnom medijumu realizacije sopstva tako|e je prisutan u dnevniku rudara rude uglja Vladimira Maladcova: „29. Drugi razmi{ljaju na suprotan na~in – oni ~ekaju da im se ona desi (zhdut gotovogo). da li bi se moglo zamisliti da bih ja razumeo `ivot na ovaj na~in. Nisu uklju~eni u sada{njicu (Oni ne zhivut nastoiashchim). 1. u krv mladih. „Zhatva’ 33-go goda“.. 207–208. sa kojim zajedno danas slavimo dan velikih pobeda tehni~kog napretka.. niti je bilo.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ne ~ekati kraj smene. ve} naprotiv. oti}i kao pobednik ispunjenja plana! Kako je radosno videti sebe ispred drugih“ (Chelovek sredi liudei: Rasskazy. 10. 33 Ibid. 1930. po{to kolektivni rad jo{ nije u{ao u svest. zapis od 1. No. vi koji nas okru`ujete sa svih strana. Na stranicama svog dnevnika isti~e „istinsku odanost sistemu kolhoza“ i raspravlja se sa onima koji sumnjaju da radi u kolhozu samo da bi „spasio (sopstvenu) ko`u“33. . petak. zapis od 6. Mi smo u~esnici u stvaranju nove epohe! Da li se se}ate neprijatelji. 161–191).

u `elji da „racionalizuje (svoje) utiske“ i. zajedno s opomenom da se ne napusti rad na samom sebi. Nathan Leites. {to je posebno nagla{eno tokom prvih petogodi{njih planova. 3. medijum kojim je um posmatrao i kontrolisao psihi~ke i telesne procese. A study of Bolshevism (Glencoe. s ciljem njihove kontrole i pobolj{anja. Dnevnik je pru`ao introspektivni uvid koji je omogu}avao njegovom autoru da se upusti u opse`nu borbu sa svojim slabostima i manama. Me|utim. i 4. i 14. su{tinske komunisti~ke vrednosti tog perioda. 1953). 1930. Brodski dnevnik sovjetskog sopstva 155 Da bi se borila protiv „nereda u (svojoj) du{i“.36 [tromova je dnevniku poverila i svoje snove i fantazije. zapisi od 21. 3.37 Anatolij Uljanov. Poku{ala je da to u~ini preispituju}i svoju du{u i oblast svojih podsvesnih misli. 8. 36 Dnevnik Vere [trom. . Da bi dokumentovali taj proces autotransformacije. ed. 1. svakako izgledaju kao retki zanosi koji izbijaju iz manje spektakularnog toka uobi~ajenih dnevni~kih pri~a. Manje uobi~ajenih trikova ({etnje s „podmuklom“ Ka}om itd. i 5. Vera Inber zala`e se za ono {to naziva „tehnicizovanje du{e. borbe i svesti. f. 5. 32.. IL.. ali uspe}u). 37 Ibid.)38. Oni su funkcionisali kao introspektivni. 1981). 1930. nesigurnosti i intenzivne autokritike. koji je njena pratilja u dnevniku. zapisi od 14. pisci dnevnika su stalno uvodili termine poput planiranja. 7. sve svoje „lude“ misli. Videti tako|e zapise od 7. koji su omogu}avali svojim autorima da prate intelektualne i psiholo{ke procese koji se u njima de{avaju. op. Poku{a}u da na ovaj na~in vi{e upravljam svojim poslom. u Tsentr dokumentatsii „Narodnyi arkhiv“ (Ts DNA). kona~no. khr. itd. 5. 8.. 6. U ovim slu~ajevima dnevnik je funkcionisao kao tehnika normalizacije. 336. The Soviet Novel: History as Ritual (Chicago. 38 Dnevnik Anatolija Uljanova. i 9. 1930.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Pasa`i poput upravo citiranog. Ve} sam to uradio danas (bi}e te{ko. `elim da u svoj svakodnevni `ivot unesem plan rada (planovost’ raboty). „planu nalik“ na~inu. 1936. Za sovjetske dnevnike tipi~an je modus sumnje. 1938. moskovski radnik i komsomolski aktivista. i za mentalno-fizi~ke aktivnosti i za slobodno vreme. 1931. na sli~an na~in koristi medijum dnevnika da unese red u svoj `ivot i pove}a u~inak na poslu: @elim da utvrdim ta~na pravila o potro{nji novca i planiranju dana. Veliki broj dnevnika iz tridesetih godina funkcionisao je istovremeno kao zapis i oru|e psiho-fizi~kog treninga. zapis iz 23. kontroli{u}i i regulativni ure|aji. da `ivi svoj `ivot na „sistematski“. 35 Katerina Clark. koji slave spajanje sopstva s kolektivom.35 U svom dnevniku mlada u~iteljica Vera [trom izra`ava stalnu potrebu da kontroli{e i racionalizuje svoj `ivot.

Stranitsy dnei perebiraia. na drugom mestu je primetila: „^ovek je fabrika. 122–123. 4. Iz dnevnikov i zapisnykh knizek. 4. 1933. 156 drugim re~ima. Volja se pojavljuje kao drugi izraz za subjektivitet pojedinca.“39 Autori dnevnika uspostavili su mno{tvo povezanih dihotomija da bi opisali sastav svog sopstva i rada usmerenog ka njegovoj promeni. 43 Tagebuch aus Moskau. str. 1938). 1. 40 Chelovek sredi liudei. 44 Ibid. oblikuju}i i ja~aju}i volju svog autora. u Intimacy and Terror. 42 Chelovek sredi liudei. mladi moskovski radnik kula~kog porekla. 1938).“43 Podlubni je marljivo bele`io sve slu~ajeve kada je osetio da se njegova snaga volje uve}ala44. Ove binarnosti uklju~uju i suprotnost izme|u du{e i tela. ali ako on ili ona imaju jaku volju. snova u kojima vidim svoju majku. nesvesnim silama).41 Vladimir Maladcov. 1977). njegove volje i njegovog srca. 1934). prirodnim. 1935). konstruktivizam“. To dokazuje pove}an broj snova tokom proteklih nekoliko dana. Ideolo{ki. uzneo je snagu volje do moralnog ideala: „Ve} dugo vremena mi se dopadaju ljudi sna`ne volje. 161–91 (zapis od 29. ja sam sebe mobili{em da dostignem plan i mada aktivno radim. Leonid Potemkin. 1930). 125–126. re~ima jednog autora. ili. Stepan Podlubni. kada se jednom aktivira. stalno se u svom dnevniku osvrtao na dualitet du{e i tela. 171 (zapis od 5. 1933. str. rev. i 1. zapis od 9. videti tako|e i zapis ozna~en kao „jul 1936“. primetio je da njegova volja (ili ideologija – koristio je ova dva termina naizmeni~no) u{la u borbu sa njegovom „psihologijom“: Interesantno je kako postoji nedostatak saglasja izme|u psihologije i ideologije. to se mora desiti... U tom kontekstu. 7. 11. Ali ideologija }e uzdi}i psihologiju. A njegov um je direktor te fabrike. Dr`e}i se ove mehanicisti~ke zamisli. to je dobra osoba. 251–292 (zapis bez datuma. 1. da bi kona~no prevazi{ao njegovu letargi~nost i tako mu omogu}io da se uklopi u radni kolektiv.. 7. ali njegov dnevnik je u najve}oj meri bio bele`enje nje39 Vera Inber. tj. 41 Dnevnik Leonida Potemkina. str. rudar u rudniku uglja. str. Opisuje se kao autonomna mo} unutar sopstva. mom srcu. uzdi`e sopstvo do nivoa istorijskog delatnika. 154 (zapis od 10. (Moscow.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. i 16. Nije bitno ko je ta osoba.42 Na stranicama svog dnevnika. student na sverdlovskom Rudarskom institutu. dnevnik funkcioni{e kao katalizator. . Opisao je kako se njegov um (ili svesna volja). str. „ideologije“ i „psihologije“ pojedinca. uhvatio u ko{tac s telom (do tada kontrolisanim psiholo{kim. 147 (zapis od 5.40 U svim suprotstavljenim parovima volja igra centralnu ulogu u projektu uzdizanja ili ponovnog stvaranja sopstva. moja psihologija me i dalje vu~e nazad. ed. koja. 3. koji ide posle 31.

2. i polje je po`njeveno. a mnogo ~e{}e te~e kao neujedna~en proces koji karakteri{e intenzivna borba. Specifi~na uloga dnevnika u nastajanju sopstva izra`ena je u slu~aju pisca Aleksandra Afinogenova. Od kad pamtim za sebe. Snaga volje postizala se borbom. . 203–204 (zapisi od 6. moj `ivot se razvijao kao unutra{nja. O~vrsnula me je i u~inila odlu~nim u borbi da pobedim u najte`im okolnostima. opisao je vrhunac kampanje `etve pod njegovim vo|stvom. Me|utim. ponekad je skandalozno kako sam sirov. 1933). ne `elim da se pretvorim u meku{nog intelektualca (slashchaven’kii intelligent). neke dnevni~ke pri~e razvijaju se i u duhovnom smislu. Dnevnici tridesetih godina obiluju opisima `ivota kao stalne borbe. koji je dnevne zapise svog dnevnika ozna~io kao „jasne putne znakove svakog pojedina~nog dana koji sam pre`iveo“ (7. tako i u privatnom `ivotu – za koje je Podlubni smatrao da su ukorenjeni u slabosti njegove volje. 1933). ili sila prirode nego i protiv samih sebe. to je `ivot `ivotinje. emotivna borba“ (2. 1933.46 157 U svojim dnevnicima autori nisu vodili borbu samo protiv – neposlu{nih radnika kolhoza. za Podlubnog dnevnik je bio vi{e od izve{taja o „bolesti (njegove) volje“ (31. 10. 10. i 30. Jedan od osnovnih ciljeva Afinogenova u vo|enju dnevnika jeste stvaranje vidljivog traga sopstve45 Ibid. 3. Mesec je odigrao veliku ulogu. ostao je kriti~an prema nekim aspektima svoje li~nosti: „Uprkos mojoj u~enosti. One opisuju kretanje usmereno ka obnovi sopstva. 10.“ Zapis zavr{ava odlukom: „Borba protiv prosta{tva. 1937).45 Me|utim. @ivot bez borbe – to nije `ivot ljudskog bi}a. i 28. 1. Me|utim. da citiramo dnevnik Podlubnog: „Ne znam ko.“ (9. kretanje koje retko ide pravolinijski. kolhozni aktivista iz Vologde. Ali ono {to `elim jeste da ne budem `ivotinja. 9. bez granica! Se}am se re~i Marksa i Engelsa: ’Borba je sre}a’! Sutradan ujutro opet je padala ki{a. 1932. Da bi iskoristili kratak period suvog vremena. 1935). 1932). 1935) – pisanje dnevnika je tako|e bio i lek jer je zaklju~io da }e uve}ati snagu svoje volje i time {to }e primorati sebe da redovno pi{e (29. 1935). Aleksandar @eleznjakov. 5. 46 „1933–1936 gg. Kakva velika sre}a! Velika sre}a. v griazovetskoi derevne“ (zapis od 12. 10. 27.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI govih poraza – kako na radnom mestu.. 8. Uljanov je u jednom svom osvrtu primetio da je ve} napredovao u razvoju svojih manira i obrazovanja. prinudio je neposlu{ne radnice kolhoza da ostanu u polju dok ne zavr{e posao: @njeli smo do jedanaest sati no}u. 198. 12. nedoslednosti i la`i. 182. 95–96. Hvala partiji. Ili. i pomogao mi je da izvr{im ovaj te{ki zadatak. 12. 118. 1934. str. mislim da je Gorki rekao ’`ivot je borba’. Govorili smo o ulozi dnevnika kao tehnike samodisciplinovanja. Ta~no zapa`anje. Naravno.

1937. Heinrich Vogeler in der Sowjetunion 1931–1942: Daten-Fakten-Dokumente (Fischerhude. koja sami mogu izbe}i. nije bila dinamika gubljenja sopstva. ed. nema~kog komuniste koji je tridesetih godina emigrirao u Sovjetski Savez. kolektivisti~kim vrednostima. i kratko pre smrti 1942. 11.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. uvek gledaju}i unazad i ispituju~i sebe. 11. Pregledaj ~e{}e svoje bele{ke. danas. Zato cene dnevnik kao privatni zapis par exellence. 158 nog razvoja. Neka ti ono {to si nekada napisao poslu`i kao stalni podsetnik. Fogeler je objasnio principijelnu svrhu pisanja svoje autobiografije: „Mo`da }e ovu knjigu ~itati ljudi koji tragaju za stazama ka novom `ivotu. khr. 2172. U dnevni~koj bele{ci iz tog vremena. ^ini se da je izra`avanje.“48 Kao {to pokazuju poslednji primeri. osnovna tema dnevni~kih bele{ki o sebi u tom periodu. a ne represija. sovjetske dnevnike iz tridesetih godina karakteri{u ne samo planovi samotransformacije ve} mnogo dublje. omogu}ila da raste.. Werner Hohmann. U skladu s tim. ve} mu je. Upravo sada. nije umanjivala privatno sopstvo. Na drugom mestu Afinogenov se zakleo da nikada ne}e „. potra`i stranice koje su pisane u danima procene sebe i o~ekivanja od sebe. naprotiv. Prekidanje ovog puta bilo je ravno povla~enju u svoje sada{nje. s jedinstvenim potencijalom izra`avanja pojedina~nog sopstva na neiskrivljeni na~in. 1937)“. 1987). dnevnici nastali u domenu javnog – poput produkcije brigadnih dnevnika. op.. 97.. nro~ito ako se ima u vidu pritisak koji je primenjivala sovjetRGALI. Nikada se ne odvajaj od ovih bele`aka (uvek ih sre|uj i proveri: to {to pi{e{ dolazi iz samih dubina ose}ajnosti tvog srca (6. potraga za izrazom sopstva. ne dozvoljavaju}i sebi da postanem ono {to sam bio. godine napisao memoare. za osiguranjem integracije s komunisti~kim.biti zadovoljan samim sobom i svojim putem. 5. ili zapisa namenjenih oku javnosti – odbacuju se kao neautenti~ni zapisi. Ustao sam sa `eljom da nekako nastavim: da ne prestanem misliti i akumulirati ono {to sam ve} po~eo da akumuliram. str. nesavr{eno sopstvo. f. 47 48 Javno i privatno .47 Utisak da se `ivot gra|anina sovjetskog sistema odvijao kao putovanje tako|e je i grafi~ki predstavljeno u autobiografiji Hajnriha Fogelera (Heinrich Vogeler). @elja za spajanjem s kolektivom.. U tom smislu osvrt na pro{le dnevni~ke zapise omogu}avalo je Afinogenovu da zadr`i svoj put prema spasenju: 16. Istori~ari sovjetskog sistema ~esto pretpostavljaju da su samo privatno izre~ene izjave pouzdani indikatori „stvarnih“ uverenja pojedinaca. s naslovom „Postajanje“ (Werden). 3. ~ak ni sasvim malo. Moja pri~a }e im omogu}iti da prepoznaju lutanja.

9. Njegov dnevnik bio je istovremeno zapis o autotransformaciji namenjen publici. Me|utim.49 Autorke Marijeta [aginian i Vera Inber. Stoga. Za druge i njih same. dnevni~ka bele{ka od 25. 4. Stranitsy dnei perebiraia. 1934. 51. kojoj je poveravao probleme sa kojima se suo~avao u poku{aju da se transformi{e. sin kulaka koji je `iveo u Moskvi i poku{ao da postane Novi sovjetski ~ovek. te stoga zapla{ene dru{tvenom marginalizacijom. 50 Marietta Shanigan. ve} je znao naslov autobigrafskog romana koji je trebalo da napi{e na osnovu svojih dnevni~kih bele`aka: „@ivot prevazi|ene klase. dok su se istovremeno bavili mislima o objavljivanju knji`evnih publikacija. str. Das fiktionale Ich: untersuchungen zum Tagebuch (Bern. Dnevniki 1917–1931 (Leningrad. ~ak i najprivatnije shva}eno sopstvo podle`e proveri. bilo bi plodonosnije da se dnevnik svrsta u kategoriju privatnog diskursa. 51 Manfred Jurgensen. 159 . 9. Podlubni je bio potpuno svestan da bi ga mnogi delovi njegovog dnevnika skupo ko{tali ako bi ih otkrili organi dr`ave. kao medijum kroz 49 Stepan Podlubnyi. 1979). njeno ponovno duhovno ro|enje i prilago|avanje novim uslovima“. Stepan Podlubni. kao i tajna „srodna du{a“. 92. 1993). 8. str. Koriste}i dostupne diskurzivne konvencije i ulaze}i u oblast knji`evnosti. Jedan broj autora dnevnika vodio je svoje dnevnike tajno.50 Iako su objavljene verzije dnevnika cenzurisane.51 Umesto da iz datog dnevnika izvodimo privatno i po implikaciji autenti~no sopstvo. objavljivanje bi bio vidljiv dokaz da su uspe{no izmenili sami sebe. Writing and Reality: A Study of Modern British Diary Fiction (Westport. ali je i dalje verovao da }e jednoga dana cenzura oslabiti i da }e njegovi zapisi ugledati svetlost dana (25. Uobi~ajena je praksa me|u knji`evnim kriti~arima da li~ni knji`evni glas tretiraju kao sredstvo fikcije. Naprotiv. str. to ne zna~i da su dnevni~ki rukopisi vo|eni kao materijal za objavljivanje. ova ekskluzivna korelacija autenti~nog sopstva s privatnom sferom. zasnovanih na materijalu dnevnika. obe nesovjetskog porekla. tj. poluprivatno ili javno. takva rigorozna selekcija rizikovala bi da propusti su{tinsko zna~enje dnevnika u staljinisti~kom poretku.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI ska dr`ava primoravaju}i autore dnevnika da primenjuju autocenzuru. u Tagebuch aus Moskau. 1934). [tavi{e. tokom `ivota objavile su svoje dnevni~ke zapise o autotransformaciji. Inber. ostavila bi istra`iva~ima samo nekoliko „pravih“ dnevnika na kojima bi mogli da rade. 1932). Posebno je u slu~aju „klasno tu|ih“ pojedinaca postojala velika `elja da se jednog dana objave njihovi individualni zapisi o sopstvenoj transformaciji. ~ini se da su u ovim dnevnicima na delu mnogostruki divergentni impulsi. Na{a diskusija je do sada pokazala da su mnogi dnevnici iz tridesetih godina vo|eni kao projekti rada na samom sebi. 7–8: Andrew Hassam. koji izuzetno ote`avaju njihovo razvrstavanje na privatno.

godine.. Njihovo unutra{nje bi}e i spolja{nja funkcija posta}e jedno. ona individualno ispunjenje tra`i u ovom drugom. @ao mi je 52 53 Henry J. koji je obe}avao individualno samoostvarenje. Da po~nemo slu~ajem Galine [tange. str. kada je ve} bila aktiviskinja. ali je zapravo zavaravao radni~ku klasu o stanju njenog dru{tvenog otu|enja..54 Ovako ona opisuje svoje prvo u~e{}e u pokretu sovjetskih `ena: „13.52 Imaju}i na umu poseban status oblasti privatnog u marksisti~koj dr`avi. pranja sudova i pelena. radije nego da a priori razlikujemo. Koren. ~iji dnevnik pokazuje inverziju liberalno shva}ene hijerarhije javne i privatne sfere. Ova godina se bli`i kraju. Iskidana izme|u svojih du`nosti doma}ice i dru{tvenog aktiviste. Dva meseca sam bila potpuno uronjena u svoj posao. i ponovo se dohvatim kuvanja. Toliko o mom dobrotvornom radu!. izme|u o~ekivanja svoje porodice i Revolucije. 12. u Intimacy and Terror. Prona{la sam svoj delokrug rada i divno sam se ose}ala. okupirana svojim malim porodi~nim problemima. The Baba and the Comrade (Bloomington. To je domen oslobo|enosti individue za autorealizaciju izvan ograni~enja tr`i{nih odnosa i dr`avnog autoriteta. 1997). Bila mi je te{ka. . prethodno ugnjeteni subjekti povrati}e svoju ulogu dru{tvenih bi}a.. ali lo{ koncept. bilo bi korisno razmotriti kategorije koje sovjetski autori dnevnika koriste da konceptualizuju sopstveno dru{tveno postojanje. Marx and the Authentic Man (Pittsburgh. Pristala sam.53 Liberalni diskurs predstavlja porodi~ni `ivot kao principijelni domen privatnog. 1936. s jedne strane. prvo je podredila drugom.“ A u sumiranju te godine obznanila je svoju potrebu za „privatnim `ivotom“: 27. 114. Sedela sam kod ku}e.“ Nekoliko meseci kasnije. str. Tako da sam odlu~ila da napustim posao koji toliko volim. svrhu pisanja dnevnika.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Dodatna komplikacija odnosi se na kori{}enje termina privatno u analizi sovjetske dr`ave koja je eliminaciju svih tragova bur`oaskog poretka (me|u kojima je podela privatno-javno jedan od najva`nijih) smatrala jednim od svojih primarnih ciljeva. 1967). 5. a s druge. U o~ima sovjetskih marksista bur`oasko sopstvo bio je zanimljiv. „Obshchestvennitsa“ iz 1936. Iako i [tangeova suprotstavlja porodi~ni `ivot i javnu sferu. {to propagira bur`oaski poredak. Porodica je uznemirena zato {to sam tako malo vremena provodila kod ku}e. koje su `elele da se priklju~e pokretu. sfere javnog i privatnog. 167–218. naravno. 160 koji su autori mogli kultivisati – a ne samo izraziti – privatno sopstvo. uprkos tome {to sam bila veoma umorna. 8. kada je do{la Zabelina i ponudila mi da do|em na neformalni sastanak sa nekoliko drugih `ena iz komesarijata za komunikacije i transport. 1936. `alila se da je njena porodica spre~ava da se ostvari: „27. Dnevnik Galine [tange. 54 O obrtanju rodnih uloga tokom i posle sovjetske Revolucije videti Elizabeth Wood. Jednom kada se sru{i iluzija spajanja individualnog s privatnim.. 1936. pedesetogodi{nje doma}ice koja se uklju~ila u novoosnovani pokret doma}ica aktivistkinja.

pre svega. pisama. Ovaj pasa` iz govora koji je [tand`ova odr`ala `enama komandanata u transportnom sektoru ide iza njenih dnevni~kih bele{ki od 27.57 Stepan Podlubni je odnos izme|u privatnog i javnog smestio u okvire unutra{njeg i spolja{njeg sopstva. 55 56 zbog njih. 168–169). uvek }e mi biti veoma drago da im pomognem (nagla{eno). kao da je time htela da istakne kako se njen li~ni glas mo`e ~uti samo u okviru sovjetskog kolektiva. zapis od 2. koji je. i njegova `ivotna radost }e sama nestati i ispariti. Slu~aj [tandeove tako jo{ jednom ilustruje da u sovjetskom kontekstu izra`avanju sopstva ne stoje na putu javna dela i tekstovi nego naprotiv. Kada je 1938. 1936.“56 Ova izjava koju [tangeova daje o sebi va`i i za njen dnevnik: ba{ zato {to ne mo`e biti sama. primetila je da je „odjednom ostarila mnogo godina“. U tom svetlu logi~no je to {to je [tangeova u svoje dnevnike zalepila mnogobrojne novinske i druge ise~ke iz javnog `ivota. makar i u zlatnoj palati. On mora biti posve}en dru{tvenom `ivotu da bi bio zna~ajan i zadovoljavaju}i. 4. str. ise~aka iz novina. koji nagla{avaju razli~itu prirodu mnogih izvora – dnevni~kih bele{ki. „Na{ rad treba da bude radostan. kao pauk koji se spu{ta niz sopstvenu mre`u“ (Intimacy and Terror. 161 . nikako ne mo`e biti samo li~ni zapis. u Intimacy and Terror. u ovih nekoliko godina koje mi preostaju `elim da `ivim za sebe. U svom dnevniku ~esto pominje ose}aj svoje „unutra{njosti“ (vnutrennost).55 Su{tina je da je rad za Revoluciju podmla|ivao. On mo`e biti sre}an i radostan samo u zajednici. Samo svest da slu`imo dru{tvu mo`e doneti radost i zadovoljstvo. ali {ta mogu? Nisam jo{ stara. u onoj meri u kojoj odslikava njenu svest o sebi. ova interpretacija isuvi{e nagla{ava formalne razlike izme|u razli~itih tekstualnih i vizuelnih `anrova koji su uklju~eni u dnevnik. i sli~no – stvaranje ovog „dnevnika-herbarijuma“. U tom svetlu. „^ovek je dru{tvena `ivotinja. 57 Moje gledi{te na ovaj dnevnik kao koherentnu agendu izra`avanja sopstva razlikuje se od interpretacije koju su izneli prire|iva~i dnevnika [tangeove. Prema mom mi{ljenju.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI [tangeova predstavlja podelu privatno-javno u obliku dve razli~ite putanje sopstva. fotografija. Njene sitne du`nosti doma}ice stajale su na putu samoostvarenja za koje se nadala da }e posti}i slu`e}i revoluciji. Ostavite ~oveka samog. kada stvaraju ove zapise o sebi. zapis o njenim javnim aktivnostima. godine bila primorana da napusti svoj aktivisti~ki posao i vrati se doma}instvu. izranja kao pokazatelj njenog sovjetskog sopstva. koriste}i izraz sinonimDnevnik Galine [tange. i u istom smislu ona nedovoljno ceni egzistencijalno zna~enje koje je va`no autorima poput [tangeove. i dalje `elim da imam li~ni `ivot. njen dnevnik. takva dela i tekstovi podsti~u ovakvo izra`avanje. odse~ena od zajednice. Sada kada sam ispunila svoje obaveze prema porodici. to je prirodno“ bele`i [tangeova na drugom mestu u svom dnevniku. dnevnik [tangeove. i koji pravi dnevnik shvataju kao kompozitum prepletenih „kodova u kojima se subjekt kre}e napred i otkriva se. 1938. 12.

1. op. Zato svoj dnevnik nije shvatio kao zapis o sferi privatnog.7. Privatnost. a koji mi je poznat. ~ak i najbli`im prijateljima. 1932). 1933). autori dnevnika odredili su svoje privatno i pojedina~no postojanje s obzirom na op{ti javni interes. smatrao je da te misli nisu legitimne.58 Privatni `ivot. Afinogenova. 162 no sa svojom „du{om“ (dusha). 6. i stoga ne~istom sferom. Cilj mu je bio da aktivira unutra{nje sopstvo tako da se ono spoji s revolucionarnim planom sovjetske dr`ave.1937 (RGALI. zapis od 29.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Podlubni je svakako razvio odre|en pojam privatnog. Dnevnik je bio njegov „jedini prijatelj“. Stoga dualitet privatno-javno nije mnogo od pomo}i za razumevanje sovjetskih subjektivnosti ako pretpostavimo da je domen privatnog ekskluzivno mesto pozitivnog identiteta. ipak se smatrao manje va`nim i neispunjenim. 2172. Sagledavao je pisanje kao borbu iz koje }e najzad iza}i o~i{}en. f. ed. Dnevnici iz Staljinove ere prepuni su privatnih misli – privatnih u smislu da su svakako poverljive i nisu namenjene javnosti – ali njihovi autori su ih ~e{}e videli kao izraz slabosti nego kao znakove nedostatka snage volje. i tu sferu identifikovao s delovima svog dnevnika. za razliku ili ~ak nasuprot `ivotu kolektiva. u nepoliti~kom raspolo`enju“ (7. jedini partner kome je poveravao sve misli za koje je znao da bi bilo opasno da ih bilo gde drugde ka`e. Bio je nezadovoljan kada je primetio da „sve unutra spava“ ili kada se ose}ao „idiotski. potpuno identi~an s javnim vrednostima i zato neoptere}en bilo kakvom alternativnom sebi~nom. 58 Videti na primer dnevnik A. . nema o~igledno zna~enje. uz radikalno javni i kolektivisti~ki etos koji je promovisala revolucionarna dr`ava. U sovjetskom slu~aju. u kom bi mogao da usidri ose}aj sopstva i li~nih vrednosti koje se razlikuju od javnih normi. Iznova i iznova pisali su o svojim naporima da privatan `ivot spoje s „op{tim tokom `ivota“ sovjetskog kolektiva. Ti opisi pokazuju dva pravca – `ivot pojedinca i `ivot kolektiva – koji idealno treba da se spoje u celinu. Kako je on to shvatao. du{a sovjetskog gra|anina trebalo bi da bude ispunjena posebnim politi~kim duhom koji izaziva entuzijazam. kao izvor ponosa ili jezgro njihovog sopstva. Me|utim. ne ~udi {to prakti~no ni jedan dnevnik vo|en tridesetih godina. tj. koji treba zapamtiti. sama po sebi. Tip samorealizacije za kojim su tragali pisci dnevnika trebalo je da se dostigne uz pomo} tehnika pro~i{}avanja i preoblikovanja sopstva. nije nastao da bi se privatnost kultivisala i postavila naspram javne sfere. Umesto da koriste dihotomiju privatno i javno. Ona dobija pozitivnu ili negativnu vrednost u zavisnosti od diskursa u kom sopstvo sebe realizuje. On mu je pre slu`io kao „kanta“ u koju je mogao da ubaci sve „|ubre“ koje mu je bilo na umu (23. On nije imao nikakav pozitivan pojam privatne sfere. 3. 5).

do|avola s tobom. bez obzira na bilo kakve „klipove u to~kovima“. Va`nije je da je prakti~no od po~etka Revolucije subjektivitet postao izrazita politi~ka i spasonosna kategorija. danas pod nazivom ZiL (Zavod imeni Liha~eva – ZiL) – prim. Divan Dvorac kulture za radnike u ZIS-u59. Po struci in`enjer. 61 Ibid. 1931–1956). za mostove itd. neprijatelja naroda. Staljin“ u Moskvi (Zavod imeni „I. prev. str. i kako neko na dokaziv na~in sebe mo`e transformisati u revolucionarni subjekt bila su centralna. da li se neko mo`e promeniti. pa je provodila mnogo vremena u javnoj biblioteci.. To ne treba pripisati samo jeziku individualne i dru{tvene emancipacije koji se pojavio 1917. da li je za ili protiv Revolucije. Pjatnickaja je bila „izmu~ena“ zato {to nije mogla da mrzi svog mu`a. Time }e{ dokazati da si gra|anka velikog Sovjetskog Saveza. listaju}i tehni~ke ~asopise: Pregledala sam Mehani~ko in`enjerstvo. strategija koju je predlo`io i dr`avni prokurator kome se obratila za pomo}. Sve u svemu. Prave se nove ma{ine: strugovi. In`enjeri na nove na~ine postavljaju pitanja organizacije i tehnologije proizvodnje oru|a. ve} sebi“ da mo`e da prevazi|e svoje li~ne sumnje i da se udalji od njega: „Time }e{ dokazati da stoji{ vi{e od supruge. i vi{e od majke. VI.“61 U ovom ~lanku formulisan je poku{aj predstavljanja istorijski kontekstualizovanog pojma subjektiviteta karakteristi~nog za rani sovjetski period (1917–1941). Stalina“ ZiS. rad je Revoluciju prikazao kao ogromnu snagu subjektiviteta. Nasuprot ra{irenoj navici da se sovjetski re`im shvata kao ugnjeta~ka vlast koja je poku{avala da potisne svest o sebi sovjetskih gra|ana. 1938). Terala je sebe da „doka`e. A ako nema{ snage da to uradi{. 60 Iuliia Piatnitskaia.4. bila je da „se uzdigne iznad (svog) li~nog `ivota“ (9.3. ma{ine za metro. V. godine i ljudima pru`io sasvim nove registre samoizra`avanja. Pitanja o tome ko je neko bio.). poljoprivredna oprema.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI Julija Pjatnickaja opisala je u svom dnevniku ose}aj li~nog propadanja koji je nastao usled njene nesposobnosti da u~estvuje u `ivotu sovjetskog naroda koji veruje u napredak. verovatno i najaktuelnija pitanja 59 ZIS – Fabrika automobila „J. * * * . Dnevnik zheny bol’shevika (Benson. nema sumnje da `ivot ide dalje. V. zapis od 27. Svaki dan koji pre`ivim gura me dublje nazad. izgubila je posao kad joj je mu` uhap{en 1937. Rad se organizuje na nove na~ine..1935. 5. 1987). Stvarno sam ljubomorna: za{to nisam deo njihovog kolektiva?60 163 Jedna od strategija koje je Pjatnickaja upotrebila da bi podnela katastrofu hap{enja svog mu`a. 1938. 149 (zapis od 26. ne drugima.. godine.

kako je to nedavno sugerisano62. str. „Grundprobleme der Kulturgeschichte“. sve {to je htela bilo je da govori o „proizvodnji i radu za op{te dobro koji je ispred li~nog `ivota i privatnog zadovoljstva“. koje je dobilo ~ak i ve}u politi~ku te`inu u tridesetim godinama u odnosu na prethodnu deceniju. C. atomizirane individue. The Collective and the Individual in Russia (Berkeley. 64 Barbara Engel and A. Vladimir Papernyi. naro~ito str. „The Concept of Kul’turnost’: Notes on the Stalinist Civilizing Process“. Ta pitanja sovjetski re`im nametao je u ime Revolucije. u Everyday Revolution: Subjects in Formation in Early Soviet Culture. Antonina Bere`njaja. 1985). te da treba da bude u stanju da je predstavi. i stalno je pitali o nesta{icama i te{ko}ama iz njene mladosti. Posadskaya-Vanderbeck. 1998). kao li~nog identiteta koji podle`e javnom ispitivanju. reprint izdanje Cambridge. te da stoga sebe oblikuju kao autobiografske subjekte. Bauer. po{to su istovremeno (i kao nikada pre) sovjetski gra|ani podsticani da sebe razumeju u okvirima koherentnih pri~a o sebi. autor izuzetnog autoekVideti naro~ito Plaggenborg. Od po~etka praksa sovjetske revolucije imala je sna`nu subjektivnu posledicu. Umesto toga. Prema tome. ranije in`enjer iz Sverdlovska. Naiman (u pripremi). ed. A Revolution of Their Own: Voices of Women in Soviet History (Boulder. iznenadila je ljude sa Zapada koji su je intervjuisali. U svakom doga|aju mo`e se posmatrati povratna `elja pre`ivelih sovjetskih gra|ana da naglase ose}aj istorijske svrhe i li~nog ispunjenja kada presaberu svoja iskustva o predratnom staljinisti~kom periodu. tako|e i radi oblikovanja lojalnih sledbenika u narodu. 1968). Bere`njaja se tako|e prise}a kako je kao vo|a radnika poku{ala da 62 63 . Raymond A. pri ~emu su pojedinci morali da usmere svoje subjektivne glasove prema kolektivnom projektu izgradnje socijalisti~kog dru{tva. bilo bi pogre{no da na osnovu toga zaklju~imo. i kao entiteta koji treba oblikovati i usavr{avati kroz rad na sebi. mora da se uzme u obzir pri prou~avanju autobiografskih podataka toga doba. 1999). neprekidni lanac dru{tvenih i li~nih lomova proizvedenih ratom. The New Man in Soviet Psihology (1952. revolucijom i sna`nim sovjetskim dru{tvenim in`enjeringom imao je razaraju}i uticaj na prethodno ose}anje sopstva pojedinaca. eds.63 Jedan od najtrajnijih uticaja predratnog sovjetskog re`ima bilo je stvaranje skladnih i svrsishodnih individualnih biografija u velikom broju.. MA.64 A Leonard Potempkin. 101–116. da su dru{tvo ~inile slomljene. ali. Bez ikakve sumnje. Revolucija je nagla{avala – ili u mnogim slu~ajevima tek stvarala – ose}aj da neko poseduje specifi~nu li~nu biografiju. Za prelaz ka praksama individualizacije tokom tridesetih godina videti Vadim Volkov. Kiaer and E. 164 rane sovjetske vladavine.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Ipak. 102–103. Kul’tura „Dva“ (Ann Arbor. To subjektivno stanovi{te. Posledica je bila da sovjetski gra|ani nisu imali izbora nego da budu svesni „sebe“ kao odre|ene politi~ke kategorije. Oleg Kharkhordin.

Njena portret fotografija iz 1932. Njegovim re~ima: „Kategori~ki odbijam klevetni~ku tvrdnju da je na{a generacija navodno svoj `ivot `ivela uzalud“. 3. 1995. Potemkinom. samo zlo. i da se ono sjedini sa ne~ijim idealima. koju je pokazala zapadnim sagovornicima.65 S engleskog prevela Una Popovi} 165 podigne moral svojih drugova radnika {etaju}i po radnji i pevaju}i im pesmu „Ceo na{ `ivot je borba“. A. i samo represija.“ (Ibid. str. ..BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI spresivnog dnevnika staljinovske ere. godine. pozadi je imala posvetu: „Nekoliko re~i mom prijatelju: samo pomo}u stalne borbe i dugotrajnog rada na sebi mogu se posti}i visine nauke. 29. 65 Intervju autora sa L. 107–108). u svojim starim danima bio je odlu~an da se bori protiv ideje da je staljinizam bio samo `rtvovanje. Tada }e `ivot biti interesantan i ispunjen sre}om. Jako je va`no po{tovati `ivot i znati kako da se iz njega izvu~e samo ono dobro.

166 Tre}i program Radio Beograda Br. hteo to ili ne.. . nije spavao ve} je organizovao nazadne mase siroma{nih i srednje imu}nih seljaka protiv kolhoza. Ipak. To su imaginarne zemlje. Njegov SSSR ima isti takav odnos prema stvarnosti kao i Amerika iz pesme „Goodbye America“ u kojoj bend`o zamenjuje balalajku. I. Becoming“) U pesmi Bitlsa „Back in the USSR“. SVETLANA BOJM KAKO JE NASTALA „SOVJETSKA SUBJEKTIVNOST“* Bilo je mnogo pobeda i poraza.Working. odrazi u ogledalu Hladnog rata. .. Struggling. a svaki zapadni istori~ar koji pi{e o Sovjetskom Savezu svestan je da. Kazanú. sovjetske devojke ve} su „dostigle i prestigle“ zapadne. (Jochen Hellbeck. Peva~ ma{ta kako }e ga jedna od tih prelepih sovjetskih devojaka pozvati na farmu svog tatice (bring me to the daddy’s farm). kulak. 3. sazrevali i ja~ali u te{kim okr{ajima sa zastarelim i odumiru}im kapitalisti~kim elementima. (2002)... Jo{ je mnogo borbi pred nama. neshvatanje kolektivizacije i interesovanje za „klasno-strane elemente“. (Iz dnevnika A. po~ev{i od dvadesetih godina pro{log veka.. I–II/2009 UDK: 94(47)"192/195":316. 141–142. Klasni neprijatelj. Ab Imperio. Back in the USSR postao je jasan topos zapadne imaginacije. mora da osmisli svoj istoriografski * Izvor: Svetlana Boñm „Kak sdelana ’sovetskað subúektivnostú’?“. Oprosti}emo D`onu Lenonu njegovu politi~ku nepotkovanost. gde }e uz zvuke balalajke oni provesti prelep weekend. @eleznjakova) ^ak su i logori Gulaga bili snabdeveni velikim bibliotekama i drugim obrazovnim sredstvima jer su zami{ljeni kao gradili{te za stvaranje Novog ^oveka. Tako su na{i kolhozi nastajali. No.75 930 Helbek J.

tako i u zapadnom i postsovjetskom nau~nom kontekstu poslednje decenije XX veka. ve} radi ~isto utilitarnih ciljeva – teorija postaje svojevrstan „vi{ak vrednosti“ akademskog proizvoda. koji karakteri{e kako odgovornost prema predmetu istra`ivanja. Politics. tako i istovremenu uklju~enost u svet izvan okvira discipline. usko ozna~enih parametara. Prema tome.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI kontekst i svoj odnos prema mitskoj dr`avi USSR. To se naro~ito odnosi na tako slo`ene istorijske periode kao {to su sovjetske tridesetih godina. Hana Arent suprotstavlja takvom potpuno logi~nom pseudoprofesionalizmu jedan profesionalizam druge vrste. New York. Nije toliko va`no da li su istori~ari ~itali Fukoa. teoriju i istoriju ne treba shvatati kao „klasne neprijatelje“. da ovog puta parafraziram Pu{kina. Svako prou~avanje takve vrste nu`no se mora razmatrati u dva konteksta – kako u sovjetskom kontekstu tridesetih godina.). „Profesionalno mi{ljenje“ te`i jasnoj unutra{njoj logici u okvirima sopstvenih. 2 Na`alost. Na taj na~in. poma`u u odstranjivanju kli{ea i skidanju tabua s odre|enih na~ina istra`ivanja.2 1 Kao primer analize tog toposa mo`e da poslu`i ~lanak @aka Deride: „Back from Moscow. „Profesionalno mi{ljenje“ ne koristi teoriju radi pro{irenja granica saznanja. Predla`em da na primeru jednog od ~lanaka Johana Helbeka analiziramo istoriografsko usmerenje na prou~avanje „sovjetske subjektivnosti“ kori{}enjem njegovih sopstvenih teorijskih kategorija. ili. tvora~ki i refleksivni. ali se ono ponekad nalazi u veoma oposredovanim odnosima s li~nim ili istorijskim iskustvom. Theory and Contemporary Culture. „dve nespojive stvari“. vode ka neophodnoj istoriografskoj refleksiji. u duhu radova Helbeka i Halfina). 167 . 1993. ve} je va`no kako su ga ~itali. ovde nisam u mogu}nosti da analiziram ceo korpus dela Johana Helbeka i prinu|ena sam da se ograni~im samo na nekoliko njegovih tekstova. a ne Marksa – kao. istra`ivanje sovjetske subjektivnosti odra`ava kao u ogledalu subjektivnost zapadnih akademskih intelektualaca s po~etka dvadeset prvog veka. novatorski teorijski i filozofski pristupi otkrivaju nove uglove. te da razmotrimo kako je nastala „sovjetska subjektivnost“. Uzajamni odnos istorije i teorije jedan je od centralnih problema savremene istorijske nauke.1 To je naro~ito slu~aj ako se istori~ar bavi problemom spoznaje i subjektivnosti u staljinisti~ko doba – problemom koji je kamen spoticanja leve zapadne nau~ne misli. u okviru zapadnog akademskog tr`i{ta deluje zakon „objavi ili propadni“ (publish or perrish). Definicija profesionalnog mi{ljenja koju je dala Hana Arent doprinosi razumevanju tog fenomena. in the USSR“ u: Mark Poster (Ed. ~ine}i ga „atraktivnijim“ (marksisti~kim manirom re~eno. koji stimuli{e proizvo|enje novih pristupa istoriji. S druge strane. S jedne strane.

on se koleba izme|u afirmisanja li~nog samoizra`avanja i sa njim povezanog bolj{evi~kog shvatanja „slobodne subjektivnosti“ u kome je sloboda „pravilno shva}ena nu`nost“. 340. Ipak. samo ne „harmoni~nost“ i celovitost. godine i sovjetskih revolucionarnih praksi na samoose}anje individuuma bilo produktivno. aktivnih u~esnika kolektivizacije i sovjetskih funkcionera. Helbek na{u pa`nju umerava ka izjavama sovjetskih gra|ana o sebi i razmatra ih kao formu samoizra`avanja. „Working. 60 (July 2001). Njima je odre|en bilo koji tip „subjektivnosti“. Prou~avanje drugih kategorija sovjetskih gra|ana nalazi se izvan granica analiziranog istra`ivanja. Russian Review. p. Potpuna konceptualna pometnja proizlazi oko shvatanja „privatne li~nosti“ (private self). razvijaju}i svoju tezu.3 Odakle proizlazi takvo odre|enje subjektivnosti? Svako. Autor opovrgava „duboko ukorenjene predstave u zapadnoj imaginaciji“ koje se zasnivaju na sklonosti ka „liberalnom subjektu“ kao trajnom tipu (tenacious liberal subject). ko makar povr{no poznaje Fukoove radove. koji je u zimu 3 Jochen Hellbeck. Helbeka bi trebalo podsetiti na interesantnu napomenu iz dnevnika Valtera Benjamina. a tako|e i zaklju~ke ruskih i zapadnih nau~nika koji smatraju da je „sovjetski re`im te`io gu{enju samoose}anja individuuma“. Umesto toga. Helbek predla`e nekolike postulate Mi{ela Fukoa i. U pogledu metodologije. Autor ispravno isti~e problemati~nost definicije privatne sfere u ruskom i sovjetskom kontekstu. te da poka`e kako je „osnovno delovanje Revolucije iz 1917. sovjetski komunisti. Na moje iznena|enje. kao da odolevaju Fukou i vra}aju se kantovskom subjektu. Kao rezultat. U centru njegovog interesovanja su dnevnici komunista. Struggling.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. njegovo razumevanje „tehnologije sebe“ i tehnologije vlasti. koja proisti~e iz harmoni~nog i celovitog samoose}anja“. Vol. nema~kog levog knji`evnog kriti~ara. pre svega. a ne represije. Kroz ceo tekst Helbek nastavlja da me{a kartezijansko i kantijansko razumevanje li~nosti (self) i svoju poststrukturalisti~ku kritiku. autori dnevnika. 168 Helbek namerava da na nov na~in sagleda staljinisti~ki period. Takav pristup ne stremi istra`ivanju iskrenosti i autenti~nosti i ne bavi se nerazre{ivim pitanjem o tome {ta su zaista mislili i ose}ali sovjetski gra|ani. Becoming: Stalin-Era Autobiographical Texts“. autor ve} na prvoj stranici subjektivnost defini{e kao „sposobnost mi{ljenja i delovanja. Konceptualni aparat . da uspostavi ravnote`u u istorijskim istra`ivanjima. a ne represivno“. shvata da se to odre|enje nalazi u direktnoj suprotnosti sa fukoovskim razumevanjem subjekta koji predstavlja {ta mu drago.

vra}a se upravo pitanju o odupiranju praksama vlasti (Serto). u njihovoj interpretaciji je i Fuko ispao prili~no karikaturalan. nedoslednost rezultata je uvek izazov profesionalnom mi{ljenju jer upravo ona zahteva refleksiju povodom sopstvene metodologije. ba{ kao i njegovi uporni poku{aji da u Moskvi sa~uva bar ne{to malo privatnosti i refleksivnog mi{ljenja. pored ostalog. o novoj etici odgovornosti koja se ne svodi na autorima omra`eni karikaturalni lik liberala devetnaestog veka (Derida. Knji`evni kriti~ari koji su se bavili poststrukturalisti~kom teorijom (u koje i sebe unekoliko ubrajam. u koju je Benjamin bio zaljubljen. Istina. davno su iza{li iz takvog usko diskurzivnog shvatanja subjekta. Oni kao da zamrzavaju teoriju iz ranih osamdesetih i taj bajati smrznuti proizvod iznose kao poslednju re~ nauke. godine posetio Moskvu: „Bolj{evici su ukinuli privatni `ivot“. Oni ve}im delom proizvode efekat Fukoovih radova i koriste fukoovsku analizu zapadne subjektivnosti da bi opravdali njenog ruskog i sovjetskog analoga. Benjamin je preterivao. prazninama i nelogi~nostima u dnevnicima sovjetskih ljudi. U najnovijem prisvajanju Fukoa unutar ruskih i sovjetskih istra`ivanja. radovima Fukoa). Rezultat takve trajne konceptualne zbrke nije jednozna~an. zaslu`uju da budu pomenuti. nije problem: Fuko bi se kao pronicljivi istra`iva~ koncentrisao upravo na diskurzivnim naprslinama. {to samo po sebi. a ne rezultat. o ljudskosti i individualnosti (singularity. Sre}om. opisuju}i tendenciju. ostali su u Moskvi i zavr{ili su kao `rtve Gulaga). Istra`iva~i Rusije i Sovjetskog Saveza ne pozajmljuju Fukoov metod – to bi zahtevalo kritiku ruske subjektivnosti kako unutar ruskog. Liotar. po{to je moja doktorska disertacija na Harvardu bila posve}ena teoriji subjektivnosti u knji`evnosti. tako i zapadnog konteksta. Ipak. particularity) koju ne treba redukovati i kolektivizovati (Bart i Nansi). Ipak. za svoje vreme. Umesto rasprave o metodologiji. Poznato je da Fuko nije uvi|ao veliku razliku izme|u autoritarnih re`ima i demokratije zapadnog tipa. Ali. problemu smrti autora i. kritika zapadne subjektivnosti koju je on formulisao u zapadnom kontekstu bila je. me|utim. Levinas). „Prijateljska“ kritika Fukoa u radovima Mi{ela de Sertoa. ve}i deo njegovih moskovskih zapa`anaja. glumica i reditelj komunisti~kog teatra. Ovo me podse}a na stari sovjetski vic iz vremena 169 . i njen nema~ki prijatelj Rejh. Nansija i Liotara. dobili smo prepirku socrealisti~kog `anra ili pou~nu ameri~ku komediju sa good guys and bad guys. zapa`am seriju paradoksa. Ta istra`ivanja ~esto ignori{u evoluciju misli samog Fukoa i dvadeset godina kritike njegovih radova unutar francuskog konteksta. Deride. Oni su najprimerniji za svako izu~avanje subjektivnosti. poznog Barta. stvarala~ka i provokativna.BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI 1926–1927. Posle tog putovanja. Benjamin je odlu~io da ne pristupi Komunisti~koj partiji (Asja Lacis.

sazrevaju i ja~aju u te{kim okr{ajima sa zastarelim i odumiru}im kapitalisti~kim elementima. ti lo{i elementi nastavljaju da umiru dugom i mu~eni~kom smr}u i nikako da ve} jednom budu savladani i da kona~no zastare. I. ne spava. Nijedna gramati~ka ili stilisti~ka odlika tih iskaza ~ak ni minimalno ne odstupa od kanona oficijelne ikonografije. ve} magi~na formula. @eleznjakova. Engels. ipak.4 Uzmimo jedan od primera koji na osnovu dnevnika A. Na{i kolhozi nastaju. Analiza istorijskih dokumenata . Sovjetski gra|anin mu je na to odgovorio: „Pa {ta. Tako preterana i automatska proizvodnja polufabrikata politi~kog jezika direktnog svedoka doga|aja je interesantan psiholo{ki fenomen. Njegove re~i nisu obi~no ponavljanje. ali po{to po obi~aju postoji raskorak izme|u revolucionarne teorije i revolucionarne prakse. Istaknimo ovde jedno neslaganje koje je promaklo autoru: u dnevniku se kapitalisti~ki elementi opisuju kao „zastareli i odumiru}i“ ( „obsolete and dying“). Ne sledi nukakva diskurzivna analiza teksta na koju se pozivaju kriti~ari sovjetske subjektivnosti. Lenjin 4 Primetila sam da se u fusnotama Helbek poziva samo na uvodne delove Fukoovih glavnih dela. nego organizuje nazadne mase siroma{nih i srednje imu}nih seljaka protiv kolhoza. navodi Helbek: „Bilo je mnogo pobeda i poraza. kako to zahtevaju Marks. Mogu}e je da to obja{njava prethodno opisano stanje stvari. Zdrav razum do{aptava. 170 „otopljavanja“: sreli se Rus i Amerukanac i stali da se prepiru oko slobode govora: „Ja u svako doba mogu da odem pred Belu ku}u i da tamo kritikujem ameri~kog predsednika“. Marksisti~ko-lenjinisti~ki telos preobratio je „kapitalisti~ke elemente“ u „zastarele“.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ^ini se da je autor dnevnika instinktivno ose}ao opasnost i od najmanjeg odstupanja od oficijelne „ikonografije“. da bi postalo „zastarelo“. Stepen kli{ea u navedenom primeru pora`avaju}i je i ~ak i kada se uporedi s narodnom knji`evno{}u ili ikonopisanjem. „odumiru}i kapitalisti~ki elementi“) i zavr{ava se stoprocentno ustaljenom sintaksom. u kojima ipak postoji izvesna varijantnost.“ U Helbekovom ~lanku taj citat je primer „autobiografskog pripovedanja kao hronike klasne borbe“. „te{ka borba“. Ovde. on svedo~i o „najvi{em stepenu uvu~enosti autora u proces izgradnje sovjetskog sistema“. napisanog tridesetih godina pro{log veka. Klasni neprijatelj. deluje druga logika. da je nu`no da ne{to najpre „nestane“ („umre“). ja tako|e mogu u svako doba da odem na Crveni trg i da tamo kritikujem ameri~kog predsednika“. mada izaziva i strah. Pa`ljivija analiza navedenog odlomka pokazuje da prakti~no svaki njegov element po~inje kori{}enjem prideva („nazadne mase siromaha“. kulak.

BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI i Staljin. Analiza sovjetske subjektivnosti (a ne povr{no i didakti~no ~itanje nekoliko specijalno izdvojenih tekstova koji ispredaju pri~u o stvaranju sovjetskog ~oveka) zahtevala bi upore|ivanje i suprotstavljanje razli~itih tipova tekstova i istovremeno obra}anje pa`nje na dnevnike. koji su se sastojali od „nazadnih siromaha“. do melodramati~nih kli{ea dorevolucionarne narodne kulture. on bi mogao da zapazi ispoljavanja „individualnog samoizra`avanja“. siromasima i kulacima. doslovno umro nasilnom smr}u. Zaista. pred istorijskim materijalom. Upravo tamo. da prou~i te glasove – od ideolo{kih kli{ea bolj{evi~ke propagande. odre|enu profesionalnu hrabrost i spremnost da se `rtvuju celovitost i sklad. mogu sebi da predstave {ta se desilo sa svim tim nerazboritim seljacima. kako prime}uje Helbek. Ali kako? [ta je trebalo u~initi sa tim „kapitalisti~kim elementima“. neki dnevni~ki zapisi nisu samo opisivali stvarnost. izgleda u raznim dnevnicima. kakva je bila „cena metafore“ u sovjetskom kontekstu. Da je Helbek ozbiljno izu~avao osnove strukturalisti~ke i poststrukturalisti~ke analize. tajne izve{taje NKVD (a njihovo izu~avanje autor ismeva i karikira).) Mogao bi da obrati pa`nju na „vi{eglasje“ dnevni~kih tekstova (da se poslu`imo jezikom Bahtina). mo`da bi bilo mogu}e na}i „makrokontekst“ i sagledati kako jedan isti doga|aj. koje su preveli iz kategorije umiru}ih u kategoriju zastarelih. vi{e pa`nje bi posvetio „iscrpnom ~itanju“ (close reading) dokumenata ({to. koji su bar unekoliko upoznati sa sovjetskom istorijom kolektivizacije (kao {to je re~eno u sovjetskim stihovima: nisu svi „u~ili istoriju po Hegelu“). u tim rascepima. 5 Autorka ovde na englekom jeziku koristi igru re~i – literary became literal (prim. da bi odgovarali novom dr`avnom telosu i da bi pre{li iz „umiru}ih“ u „zastarele“? Za{to su zapadni istori~ari – sledbenici Fukoa. prev. pre svega. Ali. ~ini ih dvaput „zastarelim“. ovde knji`evni izraz treba razumeti u bukvalnom smislu5: „umiru}i kapitalisti~ki element“ je. ve} su je i preoblikovali. Istra`ivanje sovjetske subjektivnosti koje te ljude isklju~uje iz sfere analize. Na primer.) 171 . Nekima ~ak nije po{lo za rukom da se poslu`e tim „izuzetnim bibliotekama Gulaga“ o kojima se govori u Helbekovom ~lanku. odgovornost. takav pristup bi zahtevao otvoren stav. pre svega. u su{tini. U stvari. koje bi trebalo da ga interesuje. osrednje imu}nih i kulaka. Istori~ar ne sme da zaboravi. Mi nemamo njihove dnevnike i ne mo`emo ih uvek citirati kao istorijske dokumente. posmatran iz razli~itih stanovi{ta. odjednom zaboravili njegovu osnovnu ideju o vlasti (mo}i) u mno`ini i preokrenuli diskurs vlasti u formu samoizra`avanja? Oni me|u nama. predstavlja jedini originalni ~inilac njegovog posla. U krajnjoj liniji. na re~i islednika i optu`enika.

U svojim kratkim istorijskim prikazima on koristi staljinisti~ku terminologiju. Upoznali bismo se s pobedom kolektivizacije. upravo iz te. prvi ih je koristio Flober. prime}uje kako je ve}ina radova njegovih prethodnika posve}ena izu~avanju „skrivenog i prigu{enog samoose}anja“ sovjetskih gra|ana.“ Kada bi Helbek postavio u jedan niz razli~ite tipove tekstova. (Evo jedne {ale iz Staljinovog vremena: „Te{ko je diskutovati sa sovjetskim kriti~arima. a celovitost istoriografskog teksta mogla bi se raspasti kao kula od karata. ameri~ki studenti. ne kao spoljna pozajmica. zaboravljaju}i {ire kontekste istorije i rukovo|en agonisti~kim principom „ko nije sa nama.. bila retori~ka praksa socrealisti~ke kritike izme|u tridesetih i pedesetih godina. s odli~nim bibliotekama Gulaga. Ti njima – fusnotu. To je. moglo bi nastati ~estito istorijsko razmatranje sovjetske subjektivnosti. 3. uslovno re~eno. Helbek ne vodi ra~una o tome da koristi upravo taj postupak i na taj na~in retori~ki ponovo stvara sliku tridesetih godina koju nalazi u dnevnicima. Znaci navoda se u tekstu ~esto koriste da „ozna~e“ strane elemente. ne oca. bio bi prinu|en da preispita svoje postulate. Ako bismo bili marsovci (ili. on ne prime}uje kako taj diskurs bez znakova navoda po~inje da prodire u njegov sopstveni re~nik. ne}e po`aliti ni majke. mi bismo iz ~itanja njegovog rada izveli veoma neobi~nu predstavu o tridesetim godinama. Analiza ~lanaka kao teksta/konteksta istorije . ~ija grafi~ka istorija nije nezanimljiva: prvobitno su navodnici predstavljali dve odrubljene glave. Po{to Helbek ne razmi{lja o prirodi staljinisti~kog diskursa. preganja s kolegama-istori~arima sa susednog univerziteta. on je protiv nas“. nevolje. Oficijelna socrealisti~ka kritika u Sovjetskom Savezu bila je sli~na savremenim bavljenjem sovjetskom subjektivno{}u – istina.“) [tavi{e. Tako. {to je u datom slu~aju sli~no. Taj postupak u knji`evnoj teoriji ima specijalan naziv – „slobodni indirektni govor“ (free indirect discourse).. sve se de{ava kao u staroj ruskoj izreci – „radi duhovitosti. nego kao karakteristika koju daje sam autor. izme|u ostalog. bez pozivanja na Fukoa. U protivnom.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. nesovjetskog porekla“. Kao sredstvo zamagljivanja razlike izme|u glasa pripoveda~a/autora i njegovih likova. to jest. Helbek ~esto upada u iste one zamke koje sam kritikuje. oni tebi progonstvo. Kako se govorilo u sovjetsko vreme – „to nije slu~ajno“. koji se prvi put upoznaju s ruskom istorijom). To odre|enje se daje bez navodnika. Marieta [aginjan i Vera Inber predstavljene u tekstu kao spisateljice „sumnjivog. (Tako su.) Helbek ne zna zna~enje navodnika. Ali. 172 zadatak istori~ara nije u tome da se. s progresivnim odumiranjem kapitalizma.

~ini se. bez nu`ne refleksije. Nadam se da mladi ruski nau~nici koji. ura|en na osnovu ograni~enog izvornog materijala i u usko-profesionalnom zapadnom kontekstu. koriste}i nove dokumente i teorijske pristupe. ne}e po}i putem novog orijentalizma i da ne}e. (Na`alost. Analiza Arentove iznela je bitno obele`je preteranog kori{}enja kli{ea u formiranju sopstva: kli{ei poma`u da se „pripitomi“ politi~ko zlo. koju mu je preporu~io jedan izraelski bibliotekar. autor ne snosi odgovornost“? Prikaz sovjetske subjektivnosti. ve} samo za odsustvo refleksije povodom sopstvene retorike i metodologije). ~ak i kada bi nai{ao na takvo odre|enje u nekom od dnevnika ili nacisti~kih dokumenata.) Ako bi se istra`ivanje sli~no Helbekovom sprovelo na nema~kom materijalu. Valja se zamisliti nad tim dvojakim standardima. u ruskom kontekstu prihvata se kao „neophodna po`rtvovanost“ (ne okrivljujem autora za orijentalizam. dalje on sam vr{i {ira uop{tavanja zasnovana na samo nekoliko dnevnika. Nisu li oni neka vrsta svojevrsnog orijentalizma? Ono {to se u zapadnom kontekstu naziva politi~kim nasiljem. Ali. name}e se pitanje: u kom kontekstu se pi{u i ~itaju profesionalni istorijski tekstovi? Mo`da nau~ne tekstove treba da prati naznaka „za kontekste. po~eti da „odoma}uju“ zapadne poluproizvode o sovjetskoj subjektivnosti. ignori{e svu istorijsku literaturu nastalu u Sovjetskom Savezu tokom pedeset godina. te{ko da bi zapadni istori~ar upao u zamku retori~kog me{anja sopstvenog re~nika i re~nika pisaca tih dnevnika. Pri tom. koji su ostvarivali sli~nu analizu sovjetskog eksperimenta bez oslanjanja na Mi{ela Fukoa. a tako|e i radove isto~noevropskih istori~ara. polemi{u}i s novom zapadnom (a delimi~no – i s postsovjetskom) istoriografijom. Ja ne mislim da bi autor takvog hipoteti~kog istra`ivanja okarakterisao nema~ke kriti~are ili pisce (recimo Adorna ili Brehta) kao „sumnjive/ne~iste nema~ke subjekte“ (bez navodnika). na primer. mo`e se pomenuti rad Hane Arent „Ajhman u Jerusalimu“ (time se ne tvrdi ni{ta o bilo kakvim paralelama izme|u Ajhmana i autora dnevnika).BUDU]NOST SOVJETSKE PRO[LOSTI {to obja{njava „ograni~eno{}u izvora“ koji se svode na tajne izve{taje NKVD i materijale saslu{avanja. logori Gulaga nisu postojali samo u „zapadnoj uobrazilji“. on. na dnevnicima nacisti~kih funkcionera. neobi~no je srodan savre- 173 . Johan Helbek pretenduje na originalnost i zala`e se za uspostavljanje ravnote`e u izu~avanju Sovjetskog Saveza. sada pi{u zanimljive istorijske analize. On je ~ak odbio da ~ita „Lolitu“ Nabokova kao „amoralnu knjigu“ (odli~an kompliment Vladimiru Nabokovu). Ajhman – autor nacisti~kog projekta „kona~nog re{enja“ – nije bio monstrum. Kada je re~ o kori{}enju kli{ea u tekstovima sli~nog tipa. Kona~no.

dok istovremeno „liberalne vrednosti“ (gotovo sa statusom pogrde) podse}aju na karikaturalni na~in kori{}enja liberalnih kategorija u radovima savremenih zapadnih istra`iva~a sovjetske subjektivnosti. Tre}a fabrika. Pisanje profesionalnih tekstova kojima se obnavlja i o`ivljava sablast Sovjetskog Saveza privremeno slabe simptome nesvesne nostalgije. Viktor [klovski. ali koji bi mogao da postoji. Protivre~nosti i neuskla|enost autorskog metoda i analize su veoma re~iti u Helbekovom slu~aju. godine. Liberalizacija tr`i{ta postala je oficijelni diskurs. samu bolest ne iskorenjuju. Nedavno spomeni~ko obele`avanje masovnih grobnica u blizini Petersburga koje je organizovao „Memorijal“ bilo je na dr`avnom nivou do~ekano s ravnodu{no{}u i ~ak neprijateljstvom. predstavljaju primere restauracione nostalgije za rusko-sovjetskim velikodr`avljem i poku{aje zaboravljanja zbivanja iz avgusta 1991. Svaki istra`iva~ subjektivnosti mora biti svestan koliko je „skliska“ tema koju je izabrao. Dana{nji dr`avni funkcioneri se s podozrenjem odnose prema spominjanju Gulaga.6 S ruskog prevela Marica Mil~anovi} Jovanovi} 6 Viktor [klovski. ali. . Na osnovu njih sagledavam nesvesnu nostalgiju za onim Sovjetskim Savezom koji nikada nije postojao. samo da nije takvog rascepa izme|u revolucionarne teorije i revolucionarne prakse. Kako je rekao ruski vesnik poststrukturalizma. U putinskoj Rusiji. 1926. da li je to slu~ajno ili ne). ostale nedo~itane. kao i sablasti tipi~nih sovjetskih subjekata ~ije `ivotne hronike su. ni na Zapadu. kao i mnogi drugi zapadni lekovi. 174 menom ruskom prepravljanju istorije (nisam spremna da sudim.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. godine: „Bi}e odre|uje svest. Moskva. po starome. Tekst takve analize govori o samom istra`iva~u vi{e nego {to bi on to `eleo. na delu je obimno prepravljanje stare sovjetske i ruske dorevolucionarne istorije. ali savest ostaje neure|ena“. Uravnote`ena istorija tridesetih godina jo{ nije napisana ni u Rusiji. 1926. Nova himna Rusije i poku{aj ponovnog postavljanja spomenika Feliksu \er`inskom ispred zdanja Federalne slu`be bezbednosti na Lubjanci. Mene brinu druge sablasti – tih dvostruko „sumnjivih“ sovjetskih subjekata koji su ostali marginalizovani u Helbekovom radu.

hana arent – o mi{lje nju i su|e nju .

tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 176 .

odbaciv{i ga gotovo u potpunosti. ona pi{e slede}e mra~ne re~enice koje odbacuju proro~ko mi{ljenje: „Ova knjiga je pisana i protiv pothranjivanja lakoumnog optimizma i protiv pothranjivanja povr{nog o~ajavanja. I–II/2009 UDK: 14 Arent H. „Thinking About The Life of the Mind“. 141–142. svojevrsnom priru~niku za razumevanje novog oblika vladavine.“ Nekoliko stranica kasnije. xi-xii.” p. 177 ELIZABET JANG-BRIL Sve knjige i eseji Hane Arent sadr`e refleksiju o tome kako ne treba misliti o temi o kojoj }e biti re~i. 157–210. 1998. Feministi~ka 94. „Preface. Ukratko. U @ivotu duha osvrnula se na celokupno zapadno filozofsko nasle|e o tome kako mislimo. Arent se posvetila ljudskim mentalnim aktivnostima na ozbiljniji i sistemati~niji na~in. izvoditi presedan iz besprimernog ili obja{njavati pojave tolikim analogijama i uop{tavanjima da se vi{e ne ose}aju uticaj stvarnosti i {ok iskustva. Iz unu* Elisabeth Young-Bruehl. razumevanje zna~i spremno se suo~iti sa realno{}u i usprotiviti joj se bez premi{ljanja – ma kakva ona bila. Beograd. 1 Origins of Totalitarianism. odbaciv{i pojmovno nasle|e politi~ke filozofije. nude}i nove odgovaraju}e pojmove pomo}u kojih }emo mo}i da „mislimo o onome {to ~inimo“. ho}emo i rasu|ujemo. Hana Arent. da i jedno i drugo spadaju u praznoverje a ne u veru.“ Tokom kasnih pedesetih i {ezdesetih godina XX veka. pp.¹ RAZMI[LJANJE O @IVOTU DUHA* . Yale University Press. str. Umesto njega predlo`ila je „novu nauku o politici“.1 Tokom poslednjih godina `ivota.Tre}i program Radio Beograda Br. Zna~ajnije bi bilo ispitati i svesno podnositi teret koji nam je navalio na{ vek – bez poricanja i bez poniznog trpljenja. U uvodu za Izvore totalitarizma. uz oprezni optimizam napisala je knjige Vita activa i O revoluciji.7 Arent H. ŠUpor. kada je manje o~ajavala i bila vi{e u stanju da crpi iz svog amor mundi. 141. xxvi. Ona dr`i da su progres i propast dve strane iste medalje. 2006. ona ponovo komentari{e o tome kako ne treba misliti: „Razumevati Škasnije }e govoriti o rasu|ivanju¹ ne zna~i poricati okrutnost. – Prim. Why Arendt Matters. prev. New Haven and London. 13 Arent H. Izvori totalitarizma.

a {to ovde mo`emo definisati kao projekciju ne~eg {to je nerealno u budu}nosti. . skre}u}i raspravu ka stvorenoj slici o knjizi. Me|utim. Hana Arent je uvek postavljala filozofska pitanja. Nju mo`emo ~itati upravo kao politi~ko delo filozofije. kao da je budu}nost – hiljadugodi{nji Rajh – ne{to {to se mo`e videti ili znati. poricanja realnosti. prema njenom mi{ljenju. tokom ranih sedamdesetih. @ivotu duha. napu{ta svoj projekat posve}en razmi{ljanju o tome {ta ~inimo. Dovoljno je ne{to znatno banalnije {to je ona nazvala „slikom“ (image). i toj bih se knjizi sada posvetila. kada ho}emo i kada rasu|ujemo. Shvatila je da su oni koji su vodili kampanju protiv nje i njene knjige prvo stvorili sliku o njenoj knjizi – sliku koja je aktivno poricala realnost o kojoj je pisala – a zatim trgovali tom slikom. 178 tra{njeg razgovora koji je vodila s nekolicinom filozofa koji su. niti moraju da presko~e ograni~enja obi~nog logi~kog mi{ljenja da bi izgubili dodir s realno{}u.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. i kako je ovekove~uje. Pitanje „{ta ~inimo kada rasu|ujemo?“ i{lo je uz pitanje o tome {ta je mi{ljenje. Kada bi uo~ila neku novinu. dakle. Hana Arent je mislila da se mi{ljenje i rasu|ivanje na najpogubniji na~in izopa~uju u ideolo{ko rezonovanje. ona po~inje rad na svojoj najzahtevnijoj knjizi. Kasnije. opisuju}i ga kao nedostatak rasu|ivanja sli~an odsustvu mi{ljenja. „Nemci nisu bili nacisti“. bili u stanju da se suo~e s realno{}u. ona usavr{ava svoj ose}aj o tome kako se pravi slika o ne~emu i kakve posledice to mo`e imati. „Severni Vijetnamci su nas prvi napali“. Arent se uverila u to da ljudi ne moraju da se pozovu na ideolo{ko super ~ulo orijentisano ka budu}nosti. a ne ka sadr`aju napisanog. a naro~ito kako slika zavisi od su{tinske la`i. dalo je tom uvidu i li~nu dimenziju. U vreme kada je o{tro kritikovala proces kreiranja slika u ameri~koj politici. Ona. Iskustvo koje je Hana Arent stekla tokom rasprava koje su {ezdesetih godina XX veka vo|ene povodom njene knjige Ajhman u Jerusalimu. na koje ju je podstaklo odsustvo mi{ljenja kod Adolfa Ajhmana. u vreme kada je ose}ala najve}u uznemirenost otkako se zavr{io Drugi svetski rat. posmatraju}i je kao upozorenje. Dok je pisala Izvore totalitarizma. i po~inje projekat o tome {ta ~inimo kada mislimo. neku potencijalno nasilnu pritajenu nadu ili zavaravanje. suo~ena s padom Nema~ke u „dvopartijsku diktaturu“ i s pona{anjem Amerike tokom Vijetnamskog rata. Danas tom nizu mo`emo dodati: „Irak ima oru`je za masovno uni{tenje“. rasu|ivanje koje se zasniva na evociranju budu}nosti prirode ili istorije i obo`avanom napretku. u ovom se slu~aju to odnosi na jednu posebnu vrstu laganja i izostanka mo}i su|enja. Arent ne pi{e novu nauku o politici ve} pi{e o novoj viziji kako se filozofija i politika mogu ponovo ujediniti.

HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU @ivot duha. bio da istrgnu delovanje iz stanja pojmovne zanemarenosti. To mi je poznato i na osnovu vlastitog se}anja na taj period. Po{to nije po`ivela dovoljno dugo da bi ga zavr{ila. 2 Letter of December 21.3 ^itaoci @ivota duha. poslednjoj u trilogiji kritika. 1968. p. nemaju sistemati~nost i jasno}u koju bi sigurno imali da je bila u mogu}nosti da ih prepravi. 198–199¹. Opisuju}i kako su ameri~ki o~evi osniva~i do{li na zamisao da Senat predstavlja „trajnu instituciju mnjenja“. p. Beograd. Filip Vi{nji}. a Vrhovni sud „trajnu instituciju su|enja“. 318. iz brojnih razloga predstavlja delo koje je najte`e ~itati i o kojem je najte`e misliti od svega {to je napisala. objavljenoj 1790. trebalo je da razjasne ideju rasu|ivanja. koju je on upravo dodao galeriji svojih Velikih filozofa. O revoluciji. a u bele{kama za predavanja o „Rasu|ivanju“ njeni sagovornici su bili Kant. gde odbacuje njegovo pre}utno izjedna~avanje ove dve stvari. naime. Hana Arent. Arent po~inje da istra`uje jednan veliki izuzetak od pravila da se rasu|ivanje zanemaruje. posve}eni mi{ljenju i htenju. bavio bi se rasu|ivanjem i utoliko je bio raison d’être cele knjige: prethodni delovi. knjiga koju je Arent jednom nazvala „nekom vrstom drugog toma Vita active“. 1991. o Kantovoj (Kant) Kritici mo}i su|enja. ne{to skriveno. Arendt/Jaspers Correspondence. njenim re~ima. On Revolution. 1957. godine ubrzo po{to se odigrala Francuska revolucija. ~ak i oni delovi rukopisa („Mi{ljenje“ i „Htenje“) ~iju je prvu verziju Arent za `ivota gotovo u potpunosti pripremila. Sjajna studija Karla Jaspersa (Karl Jaspers) o Kantu. ona u knjizi O revoluciji prime}uje da su mnjenje i mo} su|enja dve „politi~ki presudne racionalne sposobnosti“. i pro`imaju je emotivne niti sre}e i tuge.2 Primetiv{i to. 230. kako mu saop{tava 1957. da je zapravo u tre}oj kritici „skrivena Kantova prava politi~ka filozofija“. p. Knjiga sna`no odslikava zami{ljene razgovore s filozofima – mrtvima i `ivima – koji su njoj najvi{e zna~ili. Tre}i deo koji nikada nije napisan. Jaspers i Hajnrih Bliher (Heinrich Blücher). Between Friends. a njena prijateljica Meri Mekarti (Mary McCarthy) priredila za {tampu. prema tome. S Hajdegerom (Heidegger) razgovara u „Mi{ljenju“ i „Htenju“. u~vrstila je njen ose}aj. moraju da poku{aju da zamisle i kako bi izgledao nenapisani tre}i odeljak o „Rasu|ivanju“. ŠUpor. privatno. i {ta je to prona{la u izvornom Kantovom tekstu. pp. re~ je. dozvolite mi da ovde uka`em na jo{ jedno svojstvo njene poslednje knjige koje nas nagoni da tokom ~itanja do`ivimo ne{to {to ne izlazi na videlo sasvim. 179 . ali da su „jedva zapa`ene u tradiciji filozofskog kao i politi~kog mi{ljenja“. 232. kao {to je u knjizi Vita activa cilj delova o radu i proizvo|enju. No. pre no {to krenemo. 3 Letter of August 29. godine. Cilj mi je da na stranicama koje slede povedem ~itaoce na jedno takvo zami{ljeno putovanje.

Jaspers se tada zapitao kako bi se savremeni potomci ovih vizionara – mi. ali sredi* „Doba osovine“ (Achsenzeit) je Jaspersov izraz koji je upotrebio 1949. moglo u~initi kriti~kim ispitavanjem toga kako su moderni Evropljani. ona se u to vreme najvi{e bavila Jaspersovom knjigom Poreklo i cilj istorije. izvan nasle|enih mitskih tradicija. sa svojim nau~nim dostignu}ima. odre|enog kako postojanjem globalnih komunikacija. D`erom Kon (Jerome Kohn) i ja smo zajedno slu{ali te kurseve. ali i uslove koji su doveli do totalitarizma i Hladnog rata. Kako je mogao da se dogodi novi svetski poredak – ne svetska vladavina. Hana Arent je odr`ala dva kursa na Novoj {koli za dru{tveno istra`ivanje: predavanja o Kantovoj politi~koj filozofiji i seminar posve}en Kritici mo}i su|enja. primenjivim znanjem i tehnolo{kim inovacijama. godine da bi opisao relativno kratak period izme|u 800. i 200. uspeli da zagospodare svetom. kada su se u narodima Kine. pojavili mudraci. . godine Arent mu odgovara pozivaju}i se na me|udr`avnu kurtoaziju. Jaspers konkretno i empirijski ispituje period izme|u 600. kada je na ru{evinama opusto{enih evropskih nacionalnih dr`ava po~injao dug put ka Evropskoj uniji. kosmopolisa. kada mi je predlo`ila da pi{em disertaciju o Jaspersovoj filozofiji. Amerikanci i Sovjeti. Palestine i Gr~ke. zami{ljaju}i kakve su mogu}nosti ljudskog delovanja. koja bi neizbe`no podrazumevala pluralnost koja pori~e svetsku tiraniju – na osnovu zajedni~kog razumevanja mogu}nosti i opasnosti tehnolo{ke realnosti „jednog sveta“. kada dolazi do ubrzanih promena u religijskom i duhovnom razvoju. a 1951. proizvode}i i uslove za novi period globalnog jedinstva i komunikacije.) Prema mojoj proceni. vi{e od godinu dana posle Jaspersove smrti u Bazelu u osamdeset {estoj godini `ivota. (Kasnije. koja je prvi put objavljena 1949. 180 U jesen 1970. na primer. upravo u vreme kada je zavr{avala Izvore totalitarizma. nove po~etke i nove odnose me|u narodima jednog zajedni~kog sveta. – Prim. godine. godine pre nove ere. godine pre nove ere i helenisti~kih carstava koja su prethodila Rimskom carstvu. godine. a u njoj se u~itelj Hane Arent najjasnije bavio Kantovom vizijom istorije s kosmopolitskim ciljem. Indije. proroci i filozofi koji su mislili slobodno.* To se. Sam naslov knjige Poreklo i cilj istorije sme{ta Jaspersa me|u mislioce izme|u pro{losti i budu}nosti. Persije. Razgovor koji je Arent vodila s Jaspersom obele`io je njene kurseve o Kantu na po~etku tog jesenjeg semestra 1970. rekla mi je da ~esto zami{lja kako razgovora s njim „o svim tim kantovskim stvarima“. Jaspers zami{lja federaciju dr`ava koje su se odrekle potpunog suvereniteta. ~itaoci knjige – mogli pozvati na njihov primer „Doba osovine“. godine.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. tako i postojanjem globalne pretnje od nuklearnog razaranja? Godine 1949. prev. i ve} na po~etku semestra se moglo uo~iti da je tokom predavanja vodila nekakav dijalog s Jaspersom.

Kada se vratila predavanjima. moramo imati u vidu tu razgovornu formu `ivota njenog duha. crninu.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU nom semestra dolazi do promene kurseva. te je ona nedeljama bila odsutna zbog priprema sahrane i komemoracije. Suprug Hane Arent. 181 . Njena poslednja knjiga zapo~ela je kao zajedni~ki poduhvat. kako je o tome lepo govorila u svojim bele{kama. o ~emu je ve} detaljno raspravljala u eseju pod naslovom „Mi{ljenje i moralni obziri“. Rasu|ivanje. Da bismo se suo~ili s knjigom @ivot duha i upitali zbog ~ega je ona zna~ajna za nas koji `ivimo u tehnolo{ki objedinjenom svetu. Ova vrsta komunikativnog iskustva. ovaj „pro{ireni na~in mi{ljenja“ (kako ga je Kant nazvao). (Kantov termin je sensus communis. Ona se u tom eseju koji je prerastao u prvi segment @ivota duha. – Prim. poziva na predavanja o Sokratu koja je Bliher odr`ao na Koled`u Bard.) Upravo kao {to zajedni~ko delovanje daje ljudima „pro{irenje mo}i“ koju niko nema sam. poku{avala je da kontroli{e pu{enje i izgledala je veoma slaba{no u svojoj Witwentracht*. da ih ube|ujemo. za nju bio uzor i primer dobrog rasu|ivanja. da osvajamo njihovu saglasnost (kako glasi Kantova ljupka fraza). poput Jaspersa. da posmatramo stvari iz njihove ta~ke gledi{ta. ispoljava kroz odnose s drugima. {to je bio samo po~etak njene `alosti koja se okon~ala tek njenom smr}u. da razmenjujemo mi{ljenja s njima. Bliher je. za „Rasu|ivanje“ koji nastaje iz kurseva o Kantu. koji posle njegove smrti Arent nastavlja u njegovom odsustvu. Rasu|ivanje se u svetu pojavljuje kao mnjenje. Pored toga. bila je potresena. zajedni~ko ljudsko razumevanje ne~ega. Urteilskraft ({to doslovno zna~i „mo} su|enja“. Hajnrih Bliher. a ne samo „ve{tina su** Witwentracht (nem. ali i reflektuje na njihovu pluralnost. nasuprot sensus privatus. i da do|e do onoga {to je poznato kao zdrav razum. tako da je bilo o~igledno da njene misli nikada nisu bile daleko od Blihera. mnogo vi{e od bilo koje druge sposobnosti duha. mentalno ili u svetu ili i mentalno i u svetu. Ono podrazumeva da pose}ujemo druge – fizi~ki ili duhom – i da se s njima savetujemo. omogu}ava nekoj osobi da transcendira subjektivnost i privatnost opa`aja. Na osnovu vlastitog iskustva. Mislim da su materijali koje je ostavila za poslednji deo @ivota duha. jer povezuje mnjenja koja postoje u svetu. prev. pet godina kasnije. imali i svoj prikriveni cilj – da budu laudatio Bliheru. Arent tvrdi da se rasu|ivanje. iznenada je preminuo od sr~anog udara. od kojih je jedno objavljeno u knjizi U ~etiri zida u kojoj je sakupljena njihova prepiska. ali i izraz njene duboke tuge. ne sledi pravila ve} uvek iziskuje primere koji mu se predstavljaju u imaginaciji.) – slo`enica koja ozna~ava ode}u udovice. Bliherovo dobro rasu|ivanje u osnovi je imalo strast prema sokratskom mi{ljenju.

141 (upu}uje se na Kantovu Anthropology from a Pragmatic Point of View). zavisna od li~nog hira. To naprosto zna~i da bi trebalo koristiti imaginaciju da bismo videli stvari iz ta~ke gledi{ta nekoga drugog. okvir duha u kojem sopstvo u sebi vidi gra|anina sveta.“ Kant je bio prvi filozof koji je veli~ao kosmopolitizam i prvi koji je zami{ljao do kakve bi forme svetskog gra|anstva on mogao da dovede. {to }emo videti kasnije. ono uvek podrazumeva otkri}e odnosa izme|u nekog oblika posebnog i nekog oblika op{tosti. ali da se o njima mo`e re}i ne{to op{te: svi oni potpadaju pod rubriku „rasu|ivanje uspostavlja odnos izme|u posebnog i op{teg“. upravo sam ukazala na to da postoje posebni oblici rasu|ivanja.“4 Rasu|ivanje ima mnogo razli~itih varijanti i dela u razli~itim sferama – kognitivnoj. Arent je zabele`ila: „[to je vi{e ljudskih pozicija prisutno u mom mi{ljenju i {to ih vi{e uzimam u obzir u svojim rasu|ivanjima. nisu provincijalni nego kosmopolite. prilago|ava stanju ljudske pluralnosti i da je ukorenjeno u njoj (kao {to je delovanje „ontolo{ki ukorenjeno“ u pukoj ~injenici ro|enosti). rasu|ivanje pretpostavlja da smo u stanju da vidimo kakav je svet iz tu|e perspektive. Ova vrsta reprezentativne misli koju mo`e da omogu}i jedino imaginacija. Kao {to je Arent nagla{avala. nau~noj. Na primer. . to }e Šmoje rasu|ivanje¹ biti reprezentativnije. No. Ako se poslu`imo Kantovom terminologijom. ljudi samo usled toga nisu izolovani ve} povezani. Moglo bi se na druga~iji na~in re}i da nas rasu|ivanje. zahteva izvesne `rtve. umesto da bude uvijeno u sebe kao da je ono ~itav svet.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Kant ka`e da ’mi moramo takore}i da se odreknemo samih sebe radi drugih…’ ŠMi¹ smo uvi|avni u izvornom zna~enju te re~i. moralnoj. ni subjektivna. U Kantovim re~ima ose}amo odjeke kasnije kriti~ke teme Hane Arent o romanti~arskoj samozadubljenosti: „Egoizmu se mo`e suprotstaviti samo pluralitet. vi{e od bilo koje druge sposobnosti duha. (Rasu|ivanje i imaginacija su povezane mo}i. estetskoj.) U predavanju pod naslovom „Neka pitanja moralne filozofije“ koje je D`erom Kon pripremio za objavljivanje. 182 |enja“ ili umetnost su|enja) im daje iskustvo sveta i drugih ljudi koje ih ~ini duhovno mo}nima i „naputovanima“. „Some Questions of Moral Philosophy“. mi razmatramo postojanje drugih i moramo da poku{amo da osvojimo njihovu saglasnost. uop{te uzev. Validnost takvih sudova ne bi bila ni objektivna ni univerzalna. ve} intersubjektivna i reprezentativna. Rasu|ivanje je mo} koja priprema neku osobu da se pribli`i kantovskom idealu: gra|aninu sveta. p. ~ak ni da saose}amo s tu|im iskustvom ili da smo u stanju da ~itamo um druge osobe. ja sam 4 Responsibility and Judgment. upravo zato {to je toliko cenio sensus communis. To ne zna~i da usvajamo sud nekog drugog ili da smo saglasni s tu|im mi{ljenjem.

silogisti~ko rasu|ivanje tako|e funkcioni{e na deduktivan na~in.5 Ali naravno. Ukus (poput mirisa i donekle dodira. po{to je privukla pa`nju. a ne deduktivno. i onda odobravamo ili ne odobravamo svoj ukus. Estetsko rasu|ivanje po~inje onda kada neka posebna pojava ostavi utisak na nas. ili „Ovo jelo ima lo{ ukus“. Estetsko rasu|ivanje nije stvar op{te sheme ili primene pravila. pt. 257. takore}i jedno s predmetima u kojima se u`iva ili ne u`iva. . Logi~ko. ukus mora da ulo`i napor da bi se uzdigao iznad neposredne diskriminacije koja se svodi na to da li mi se ne{to dopada ili ne. ona pokre}e na{e ~u|enje i istovremeno nas ~ini svesnima da poku{avamo da do|emo do suda. U saznajnom domenu. Prema tome. kao {to Kant do detalja pokazuje u Kritici mo}i su|enja. ovaj cvet je ru`a. Taj napor da se postigne distanca ili prostor za rasu|ivanje. mi u svom duhu imamo op{tu shemu (to je Kantova re~) mosta koja nam omogu}ava da ka`emo: „Ovo je most. po mom ukusu. recimo most. da bi uop{te dosegao nivo suda. za razliku od vida ili sluha za koje je karakteristi~na ve}a distanca u odnosu na predmete. naime. Ali. u ukusu subjektivno u`ivamo ili ne u`ivamo (kao da ku{amo sami sebe). ali ako ih pa`ljivo posmatrate. vi – osim ukoliko niste proveli isuvi{e vremena na nekom odeljenju za filozofiju – ne operi{ete na silogisti~ki na~in zato {to je sud „Ovo je lepa ru`a!“ estetski i zato {to estetsko rasu|ivanje. mi tako|e mo`emo da sudimo i deduktivno. na primer. a potom i to da li sud odobrava ili ne. ako uzviknete: „Ovo je lepa ru`a!“. da postoje razne vrste rasu|ivanja. Uobrazilja postavlja predmete u na{ unutra{nji svet. ili u metafori~kom smislu. polaze}i od op{teg i idu}i ka posebnom. p.) Da bismo saop{tili svoja rasu|ivanja. on je lep“. operi{e refleksivno. {to 5 183 Videti The Life of the Mind. otkri}ete da sve one imaju ne{to zajedni~ko.“ Sli~na operacija se odigrava u moralnom domenu uvek kad prihvatamo postoje}e pravilo (obi~no izra`eno negativno. ovo je najbolja slika ili najbolji pozori{ni komad!“. 2. on je dakle. (Poslednji korak refleksivnog prosu|ivanja na{ih sudova mo`e da operi{e u svim vrstama rasu|ivanja. [ta }u da na~inim od onoga {to sam videla (ili dodirnula ili ~ula ili omirisala ili probala)? Kant prime}uje da su se iz oseta ukusa u op{tem smislu tradicionalno izvodile metafore za rasu|ivanje: mi ne{to probamo. Ona postaje ono {to Francuzi nazivaju chose vue i. ali za razliku od vida i sluha) inherentno je diskrimini{u}i. Mogli biste da upotrebite silogisti~ko rasu|ivanje da biste rekli „sve ru`e su lepe. ovo je posebna instanca te op{te sheme. „Ah. poput „Ne ubij“) iz kojeg `elimo da dedukujemo poseban ~in („Ja ne smem da ubijem ovu konkretnu osobu“). kada opazimo ne{to posebno. koja se bavi predstavama ~ulnih predmeta.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU ovde postupila refleksivno: rekla sam. na sebe preuzima uobrazilja. dakle. ka`emo: „Ovo je ukusno“.

htenju i rasu|ivanju da se udalje ili ustuknu od sveta: ona tako|e postavlja slike ili predmete pred volju koja ih bira ili o njima odlu~uje. 2. jer im omogu}ava da. oni nisu u stanju da se oslone na pravila da bi ih primenili. pt. Osobe kojima to nedostaje nalaze se u „stanju duha u kojem je sopstvo obavijeno sobom kao da je ono samo ~itav svet. „Some Questions of Moral Philosophy. o Grcima i Persijancima. ona omogu}ava refleksivnu aktivnost rasu|ivanja. odobravati ili uskratiti odobravanje – sve su to su{tinske osobine zdrave pameti. da pevaju o Ahajcima i Trojancima. kontroli{e vojsku i medije. da ka`e „Ovo je most“ kada posmatra most. i zabranjuje druga~ije mi{ljenje. tvrdio je Kant. uva`e iskustva obe strane u ratu. 263. ili „Ovo je ru`a“ kada bira cvet – ili. {to podrazumeva da predmet u nama ne izaziva `elju ili potrebu da ga iskoristimo ili kontroli{emo ili da nad njim gospodarimo. porediti ga s onim {to o njemu zna sensus communis. na svoj dijagnosti~ki na~in. Kant se pokazao kao pronicljiv dijagnosti~ar kada je povukao razliku izme|u deduktivnog i refleksivnog rasu|ivanja. Kant je. u fusnoti koju sam ve} navela suvo primetio (s pesimizmom koji za njega ina~e nije bio karakteristi~an): „Za glupost ne postoji lek. 7 The Life of the Mind.) Povla~enje iz sveta konstitui{e slobodu estetskog rasu|ivanja. ali omogu}ava i unutra{nje „opa`anje“ predmeta. osoba nije glupa ve} je bezumna. da uzmemo slo`eniju ilustraciju – „Ovo je diktatura“ kada posmatra re`im u kojem jedna osoba ili partija zahteva poslu{nost svih.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ali mu tako|e daje i neku vrstu nepristrasnosti koju Kant naziva nezainteresovano{}u. Nepristrasnost je naro~ito va`na za istori~are i pripoveda~e. 184 omogu}ava da o njima mislimo. Svaka inteligentna osoba trebalo bi da mo`e da podvede posebno u op{tost.“6 S druge strane. udaljiti se od njega. kao i refleksiju o njima koja ih odobrava ili ih ne odobrava: drugim re~ima. . predstaviti ga sebi i reflektovati o njemu. 268. 137. nezainteresovanost i komunikativnost predstavljaju klju~ne osobine refleksivnog suda.“7 Iako savremeni psihijatri to retko priznaju.“ p. prema Kantovom mi{ljenju. Ste}i iskustvom neki poseban oset. Nepristrasnost. ako ne mo`e da izvede refleksivne sudove. glupa. o hri{}anima i muslimanima (a ta je nepristrasnost danas sigurno neophodnija nego {to je bila u anti~ko doba). pp. prepustiti se „pro{irenom na~inu mi{ljenja“ koje omogu}ava rasu|ivanje. Osoba koja ne mo`e da izvede deduktivne sudove je. jer poma`e mi{ljenju. citiraju}i Kanta. Glupi ljudi su zarobljeni u beskona~nom regresu jer ne znaju koje pravilo da slede kada treba da primene konkretnu shemu ili konkretnu op{tost za datu posebnost. Kantova dijagnoza anticipira njihovo shvatanje 6 Responsibility and Judgment. (Uobrazilja se javlja u liku virtuoznog sluge. primera radi.

terapeutski i politi~ki. Niko. ne bi sproveo neki revolucionaran ~in. kao neko ko primenjuje kategori~ki imperativ. kada je prou~avao revoluciju kao posmatra~. Jaspersa i Blihera – ne zato {to su se oni naro~ito bavili estetikom. zasnovanog na Frojdovom (Freud) radu: psihoti~na je ona osoba koja ne mo`e da prepozna realnost. Hana Arent je tu misao dovela do neobi~nog ekstrema: ona je u su{tini tvrdila da je izvesna osoba u stanju da `ivi dobro ukoliko ima sposobnost da od pro{irenog na~ina mi{ljenja i rasu|ivanja napravi osobinu `ivota.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU bezumlja. jer bi se time podrazumevalo da je spreman da revolucionaran ~in (i nasilje) predstavi kao pravilo za ~itavo ~ove~anstvo. Ako je bezumna ona osoba koja ne mo`e da sudi refleksivno. ve} zato {to su bili uvereni da je mogu}e direktno preneti Kantova otkri}a u vezi sa estetskim rasu|ivanjem i. Kant je pak zastupao suprotno gledi{te kada je re~ o moralnom rasu|ivanju. ne mo`e da se orijenti{e u prostoru i vremenu. Krug prijatelja trebalo bi da bude takav da su oni sami dobre ili mo}ne sudije. o refleksivnom rasu|ivanju u podru~ja kojima su se oni bavili: u oblast politi~kog i moralnog rasu|ivanja. oni bi trebalo da budu uzorne sudije – i osoba koja ih bira trebalo bi da bude kadra da o njima sudi kao o takvim sudijama. u krajnjoj liniji. kategori~ki imperativ koji treba da bude univerzalan (prihva}en od svih. {to vra}a ljude u zajedni~ki svet. Me|utim. primenjiv na ljudsku vrstu kao celinu). On je verovao da moralno rasu|ivanje jeste i treba da bude deduktivno: postoji. u op{tijem smislu. Ljudi treba da delaju na takav na~in da maksima njihovih radnji mo`e da postane pravilo za ~itavo ~ove~anstvo. smatraju}i da je uzbudljivo {to ceo svet 185 . i mentalno nije povezana s drugim ljudima. Za bezumlje na sre}u postoje lekovi. ko se pridr`ava kategori~kog imperativa koji predstavlja centralno mesto Kritike prakti~kog uma. koji omogu}avaju da se otu|enje od sveta prevazi|e i da se ponovo pove`e s ljudima i sa zajedni~kim svetom. duh psihoti~ne osobe obavijen je sobom kao da je ~itav svet. najve}i doga|aj svog vremena. Rasu|ivanje je utoliko vezivna nit prijateljstva. i koji se mo`e primeniti uvek kada neko `eli da zna {ta treba da ~ini u posebnom slu~aju. Hanu Arent je oduvek odu{evljavala ~injenica da se Kant kao moralista. to naravno zna~i da je sposobnost da se refleksivno rasu|uje klju~na odlika zdrave pameti. Ni{ta se ne mo`e uporediti s uve}anjem mo}i koja se mo`e iskusiti u zajedni~kom delovanju ili u `ivoj diskusiji. naime. tom doga|aju protivio. Kant joj je pristupio s velikim entuzijazmom. formiraju}i krug prijatelja koji je sa~injen od savremenika i ljudi iz istorijske ili literarne pro{losti. razmatraju}i Francusku revoluciju. Kritika mo}i su|enja je tako privukla mali krug prijatelja – Hanu Arent.

de facto pravilo. besprimernost. On je. Upravo u tome Kant prepoznaje stvaranje pro{irenog na~ina mi{ljenja. od zapovesti „Ne ubij“. pojmom. zajedno s ostalim posmatra~ima. Politi~ki sud poput „Ovo je dvopartijska diktatura“ mo`da bi i mogao da se izvede deduktivno. Pretpostavljala je da ove vrste rasu|ivanja ne slede u op{tem smislu pravila. Arent se upitala da li bi joj razumevanje njegovih ose}anja – uzbu|enja i zadovoljstva koje je pru`ala bitka. primera radi. kako su donosili svoje sudove? Ona je to pitanje postavila i obrnutim redom: slu{aju}i Ajhmana (Eichmann) kako tokom su|enja navodi Kantov kategori~ki imperativ i izopa~ava Kantovu nameru predstavljaju}i volju Firera kao pravilo koje bi trebalo da odre|uje radnje ~itavog ~o- . Kakva je korist od moralnog pravila. shvatila da veliki broj ljudi `eli da prihvati moralna pravila ili bar jedan imperativ. Sli~no tome. ali se ~esto – naro~ito u pogledu fenomena za koje je nemogu}e ponuditi primer – politi~ko rasu|ivanje mora izvesti refleksivno. pona{anja koje se utoliko razlikuje od delovanja. 186 posmatra te doga|aje. Kant se ~ak zapitao da li njihova simpatija odslikava moralnu predispoziciju ljudske rase za slobodu. kao posmatra~. kada bi shema ili pojam ili skup elemenata svih oblika partijske diktature bili poznati. i gde vlada totalni teror? Da li su se ovim ili nekim drugim pravilom. ili ako nije poznato pravilo za primenu pravila. niti da se izvode na deduktivan na~in. kao i toliki broj drugih posmatra~a. Arent je. poku{aj da se odlu~i {ta da se radi na osnovu moralnih pravila i dedukcija nema nikakvog smisla. revolucionarnost – revolucije. traganjem za op{to{}u. shvatio va`nost – novinu. ali je mislila da u istorijskim okolnostima u kojima doga|aji pretvaraju sva moralna pravila koja su ikada progla{ena u ne{to beskorisno ili ih ~ine gorim. Razmatraju}i tu Kantovu podeljenu reakciju. onda bi se do moralnog suda poput „Ne ubij ovu osobu“ moglo do}i deduktivno. ali gde ubijanje zapravo postaje preovla|uju}e. a mogao bi ~ak biti i opasan. Ali dedukcija ne bi bila mogu}a ako pravilo nije prihva}eno. ili ako se insistira na kategori~kom imperativu. gde je uvek sve novo i nepredvidivo. Razmi{ljaju}i o simpatiji koju je on.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. rukovodili oni koji su u Nema~koj bili u stanju da pru`e otpor totalitarnom re`imu i da odbiju da izvr{e ~in ubijanja? [ta je to {to je onima koji su pru`ali otpor omogu}ilo da pru`e otpor? [ta je omogu}ilo Jaspersu da pru`i otpor? Ako Jaspers i ostali koji su pru`ali otpor nisu sledili pravila. Moralna pravila bi na{la primenu kakvu nalaze u podru~ju pona{anja koje se stalno ponavlja. koje je gajio kao posmatra~ – pomoglo da shvati kako politi~ki i moralno rasu|ujemo. kao {to je to ona u~inila kasnih {ezdesetih u svojoj analizi nove nema~ke dvopartijske diktature. ose}ao prema revoluciji. naravno. ako se pristaje na zapovest „Ne ubij“. kada je o~igledno da se u jednoj hri{}anskoj zemlji mo`e oformiti re`im koji pretpostavlja da to pravilo va`i. pitala se Arent.

stvoriv{i dve sheme – revolucije ameri~kog stila i revolucije francuskog stila – koje nam omogu}avaju da u na{em istorijskom periodu Solidarnost i Pli{anu revoluciju u centralnoj Evropi iz 1989. koji se ne mogu podvesti pod ove sheme. ve} i mo} da rasu|uju. posle ispitivanja. kada je ispitivala totalitarizam. monarhiju. Kasnije u svom `ivotu. razmatraju}i na~in rasu|ivanja koji je Kant nazvao refleksivnim. `elim da podvu~em da je. takore}i antipoliti~ka politika. u stvari. i svaki sadr`i neku klju~nu manu ili nedostatak. Arent u Monteskjeovom (Montesquieu) Duhu zakona otkriva katalog oblika vladavine: demokratiju. u svakom preovla|uje posebna vrlina. Arent tako|e razmatrala sopstveni na~in politi~kog mi{ljenja i rasu|ivanja. oligarhiju.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU ve~anstva. tiraniju – vladavinu ve}ine. o `elji da se oslonimo na op{tosti i teorije (poput domino teorije). jedan poseban oblik vladavine koji je uni{tio celokupan politi~ki `ivot. povrh toga. Najve}i dar koji je pripadao Hani Arent kao politi~koj misliteljki bio je dar da prepozna ne{to novo. Izvori totalitarizma pru`aju shemu (idealan tip) za totalitarizam. stvorio shemu za prepoznavanje vladavina. uzimaju}i u obzir vi{e elemenata tih posebnih slu~ajeva no {to ve}ina nas mo`e uop{te da zapamti. To je bila besprimerna „vladavina nikoga“. ali mo`e po~eti i od posebnog za koje se. U stvari. godine posmatramo kao posebne slu~ajeve. Refleksivno rasu|ivanje mo`e da po~ne od posebnog koje treba da se pove`e s ostalim posebnim slu~ajevima da bi se dosegla op{tost. 187 . i o spremnosti da se fabrikuju posebni slu~ajevi tamo gde ih nema. Ovde. jednog. oni su deduktivno zaklju~ivali polaze}i od la`nih premisa. Kasnije }emo se vratiti podru~ju moralnih sudova. me|utim. da jasno tvrdi da je re~ o op{tosti. o spremnosti da se la`e. Bila je u stanju da refleksivno rasu|uje o posebnim slu~ajevima visokog nivoa slo`enosti. a kada je to istra`ivanje vodilo ka ne~emu op{tem. (Monteskje je. a jo{ manje da razlikuje. to jest. da ga istra`i. ne uklapa u uobi~ajeno prihva}enu op{tost da svi oblici vladavine podrazumevaju vladavinu jedne osobe ili jedne grupe nad drugima. nekolicine. Oni nisu sudili. Arent je na sli~an na~in istra`ivala revolucije. kao besprimernosti.) Ali. kao ljude li{ene rasu|ivanja. Arent se zapitala da li je ovaj ~ovek postao zlo~inac zbog svoje posve}enosti i pokornog konformizma prema rules du jour. tiranskog jednog – od kojih je svaki nadahnut posebnim principom. Arent je razmi{ljala o tom odbijanju da se sudi refleksivno. otkrila je da se on ne uklapa ni u jedan od op{tih tipova koje nudi ovaj Monteskjeov „priru~nik“ i da se. Na primer. oni su kalkulisali. upotrebila je taj svoj dar nad samom mo}i rasu|ivanja upu}uju}i na to kako su ameri~ki zvani~nici vijetnamske ere radili na proizvodnji slika: njih opisuje kao ljude kojima ne nedostaje samo mi{ljenje. mo`e ispostaviti da se ne uklapa u op{tost.

za nove po~etke. ali je u nu`noj vezi s drugim posmatra~ima.“8 Arent isti~e da je Kant otkrio mentalni uslov za konstituisanje podru~ja javnog. kad ne bi bilo sudija ili posmatra~a koji donose sudove: „Rasudna mo} posmatra~a stvara prostor bez kojeg se takvi predmeti nikada ne bi ni mogli pojaviti. tvorcima estetskih predmeta. ŠIako¹ u svakom akteru i proizvo|a~u postoji kriti~ar i posmatra~… posmatra~i kao takvi postoje samo u mno`ini.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ona nastavlja i svoju staru borbu protiv predrasuda filozofa – predrasuda kojima je ~ak i Kant podlegao poku{avaju}i da zamisli politi~ki i moralni domen kao oblast ograni~enu pravilom. Oni koji deluju. pri~aju}i pri~e o njima (na osnovu kojih }e jednoga dana neki umetnik biti podstaknut da ispri~a pri~u koja }e od tog delovanja stvoriti smisleni doga|aj). . pt. mo`emo videti ako se ponovo vratimo njenim bele{kama i predavanjima rukovode}i se slede}im pitanjem: kako politi~kom domenu doprinose ljudi koji su u stanju da rasu|uju refleksivno. analiziraju}i ga i. mo} je u javnom podru~ju kvantitativno i kvalitativno merljiva posredstvom komunikativnosti i interaktivnosti kriti~ara i posmatra~a koji je odr`avaju. a proizvo|a~i mogu da ovekove~e to delovanje. U svetlu duhovnog. sposobni za novinu. koje krasi sposobnost da budu originalni. Ono {to proizvo|a~i prave i ono {to akteri ~ine nikada se ne bi pojavilo. oni su – iz te ta~ke gledi{ta – diktatori. Javno podru~je uspostavljaju kriti~ari i posmatra~i Škurziv dodat¹ a ne akteri ili proizvo|a~i. 2. uslov koji podupire politi~ki uslov po kojem zakoni otvaraju i ~uvaju javni prostor gde akteri mogu da deluju. Njemu ne pripada genijalnost. Kant je posebnu pa`nju posvetio umetnicima. u potpunom jednoglasju. o delovanju svoje vlade na primer. [ta je proizveo taj slo`eni napor. generi{u}i mo}. Posmatra~ nije uklju~en u sam ~in. p. originalnost ili sposobnost da stvara novine poput aktera. za sve nas ostale). da budu prosu|uju}i posmatra~i? U Kritici mo}i su|enja. Kada bi ljudi govorili ne rasu|uju}i. ~ine}i to. poku{avaju}i da spre~e diskusiju i neslaganje. kona~no. 188 Ve}ina bele`aka i predavanja koje je Hana Arent pripremila za deo @ivota duha pod naslovom „Rasu|ivanje“ sastoji se od ponovnih razmatranja Kantovih uvida o estetskom rasu|ivanju (i uop{te uzev. No. Hana Arent umetnike smatra proizvo|a~ima (fabricators). 8 The Life of the Mind. o refleksivnom rasu|ivanju). tako|e zahtevaju posmatra~e koji }e njihovo delovanje u~initi komunikativnim: razgovaraju}i o njemu. i kada politi~ari pozivaju na takvu slogu. to bi bio znak politi~kog bezumlja. ali je njemu i akteru zajedni~ka sposobnost rasu|ivanja. i preno{enja tih uvida u podru~je politi~kog i moralnog rasu|ivanja. niti bi postalo saop{tivo i saop{teno. Umetnicima su posmatra~i potrebni da bi potkresali krila njihovoj genijalnosti i da bi je u~inili komunikativnom za ljude koji nisu geniji (odnosno. {to je njen termin. 263.

[to je neko iskustvo manje komunikativno. Ali ovo samopropitivanje (toliko razli~ito od sumnje u sebe) predstavlja drugu klju~nu osobinu mo}nog rasu|ivanja. oni ne}e biti u mogu}nosti da se s njim pove`u.9 Osoba koju krase platonske predrasude nikada ne bi do{la do zaklju~ka da je po`eljna sposobnost da se dovedu u pitanje sopstvena gledi{ta i sudovi. ako govorimo psihodinami~ki. pretpostavlja se da su u potpunosti subjektivni).HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Po{to su pro{ireni na~in mi{ljenja i sensus communis ono {to rasu|ivanje ~ini mo}nim. Ogledi. narcisti~kim sudovima. po{to ne}e biti reprezentativan ili ubedljiv za druge ljude (iako im se mo`e nametnuti). ili. ~esto ka`e da su neosporivi (i zaista. jeste ubedljivost. potrebno je ulo`iti poseban napor da bi se „videlo preko vi|enja“ (kako glasi Montenjeva fraza). 9 10 189 . odnosno najapstraktniji oblik mi{ljenja.“10 Zato {to svi mi mislimo da smo u stanju da jasno razumevamo. video je stvari bitno druga~ije.“ p. 1977. sud koji daje samo jedan duh (ono sopstvo obavijeno samim sobom kao da je ~itav svet) nije mo}an. izolovani sudija donosi potencijalno nasilne sudove. „ube|ivanje svetine zna~i nametanje sopstvenog mnjenja njenom mno{tvu mnjenja. 13. ispoljavanje te sposobnosti je prili~no retko. Za njega. Mila \or|evi}. arogantnim i samouverenim sudovima. Mi{el de Montenj. na taj na~in. Na taj na~in se za estetske sudove. Beograd: Rad. ube|ivanje nije suprotno vladavini nasiljem ve} je samo njen drugi oblik“. Taj napor predstavlja rasu|ivanje. „O samouverenosti“. isklju~uju}i ili bri{u}i ta~ke gledi{ta drugih ljudi. Njihov uvid je ironi~no sa`eo i pozdravio francuski esejista Mi{el de Montenj (Michel de Montaigne) iz XVI veka u svom eseju „O samouverenosti“: „Obi~no se ka`e Šme|u starima¹ da je priroda od svojih darova najpravi~nije podelila razumnost Šsens¹. „Socrates. Oznaka mo}i su|enja. No. moglo bi se tako|e re}i ({to pak ni Kant ni Arent nikada ne ~ine eksplicitno) da jednostrani. prev. pretpostavlja se da je manje osporivo. Urteilskraft. toliko ~esto ~ujemo de gustibus non est disputandum da je ovo jedna od The Promise of Politics. odnosno da se s njim saglase posle refleksije ako se ve} isprva nisu sagla{avali. Drugi ne}e ose}ati da jedno usko zasnovano mnjenje uzima njihove pozicije u obzir. zanemaruju}i. i ne}e biti podstaknuti da se prema njemu kre}u. jer nema ~oveka koji se ne zadovoljava onim {to mu je dodelila. za koje se ~esto pretpostavlja da su stvar ukusa i ni{ta vi{e (odnosno. pi{e Arent. da se svoja mnjenja preispitaju u svetlu novih iskustava i novih susreta s rasu|ivanjem i mnjenjima drugih. Me|utim. Platon koji je ose}ao neprijateljstvo prema svemu {to nije umovanje. 111–112. iz razloga koji je bio dobro poznat gr~kim i rimskim neplatoni~arima koji su sticali iskustvo saobra}aju}i s ljudima koji su `iveli u njihovim carstvima. str.

Ba{ kao {to Platonovo neprijateljstvo prema aktivnom `ivotu ima dalekose`ne posledice po to kako se od tog vremena gleda na `ivot proveden u delovanju. Izraz koji je upotrebila Arent. bez nekog s kim bi mogli da diskutuju o predstavi. ljudi nemaju problema kada treba da se povuku iz dru{tva da bi mislili ili meditirali. kao {to se pri~a mo`e ponovo ispri~ati. me|utim. ~ak i posle smrti. Istina je. Samo oni koji su otu|eni od sveta vole da jedu sami. kada se pri~a o `ivotu jedino mo`e ispri~ati. Nepredvidivost ishoda rasu|ivanja i beskrajna priroda sudova ili mnjenja u najve}em delu zapadne tradicije bilo je jednako te{ko tolerisati kao i nepredvidivost i beskrajnu prirodu delovanja. kao i da idu sami u pozori{te. Kako {to je re~eno u . njegovo neprijateljstvo prema mnjenju (doxa) u~inilo je gotovo aksiomatskim stav da je mnjenje bleda imitacija istine. dok je ve}ini ljudi te{ko da u`ivaju u obroku bez dru{tva. intersubjektivan. S druge strane. {to je jedan od razloga za{to hri{}ani ~ekaju stra{ni sud. Nju nije obeshrabrivalo {to mnjenja. tako je i u prirodi rasu|ivanja da bude nepredvidivo i bez ikakvog kraja. nadaju}i se da }e tada dobiti poslednje Bo`je obja{njenje koje je definitivnije od svakog obja{njenja koje mogu da daju ljudi. ljudi uistinu raspravljaju o sudovima ukusa. Ali ni Kant ni Arent nisu nagla{avali nekomunikativnost ili te{ko}u u predstavljanju ukusa. 190 retkih latinskih izreka kojoj nije potreban prevod). Ukus je inheretno dru{tven. ne{to o ~emu se pri~a. zaista predstavlja na~in da se ka`e da je rasu|ivanje jedan oblik javne sre}e.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ne predstavljaju kona~nu istinu i {to se rasprava ili diskusija ne zavr{ava nekim istinitim sudom. Njihova je otvorenost sastavni deo njihove prirode jer im je koren u ljudskoj pluralnosti. Uprkos latinskoj izreci koja se u stvari odnosi na uobi~ajeni oblik bezumlja. „posmatra~i postoje samo u mno`ini“. a ne na stanje koje treba odobravati. Svima je poznato da se neki sud koji je ~ak nametnut ili ustanovljen mo`e kasnije prihvatiti i ponovo ustanoviti. I. a jama~no raspravljaju i o politi~kim sudovima {to predstavlja glavnu ta~ku njihove javne sre}e. koju vidi samo usamljeni kontemplativni pogled tragaoca za istinom. Izreka Rimljanina Plinija (koju je Montenj voleo) da „ne postoji izvesnost ve} neizvesnost“ mnogima izgleda kao cini~an znak iznad ponora. Oni su znatno vi{e isticali ono {to nas pokre}e da ulo`imo poseban trud da bismo predstavili na{e iskustvo i da bismo prevazi{li privatnost ukusa (dosezanjem zdravog razuma). iz neplatonovske ta~ke gledi{ta Hane Arent. Kao {to je u prirodi delovanja da bude nepredvidivo i bez kraja dok akteri ne napuste scenu i dok pripoveda~i (rasu|uju}i) to delovanje ne pretvore u doga|aj. izuzetno u`ivaju}i u tome. izrazi rasu|ivanja. to tako i treba da bude. odnosno ~injenicu da u ukusu ne u`ivamo sami. iako su je priznavali. da se njihove rasprave ne zavr{avaju dola`enjem do istine.

zemlji istine.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU njegovoj slavnoj alegoriji u Dr`avi. koja je toliko ~esto pisala o va`nosti suo~avanja sa stvarno{}u i sa ~injenicama. One u sebi uvek imaju primesu subjektivnog i li~ne perspektive. rasu|ivanje. gde mogu da odu samo oni koji su oslobo|eni od okova sveta. Potpuno su druga tema one istine koje moralisti ili filozofi predstavljaju kao apsolutno istinite. gde gra|ani i profesionalni trgovci mnjenjima (sofisti) trguju svojom robom (sofisterijama). procenjivanje. prou~avanje. razmene mnjenja) oko statusa ove vrste istine ili istinosnih tvrdnji rasadnik filozofske strategije klevetanja onih (poput Hane Arent) koji smatraju da su takve istine zapravo stvar rasu|ivanja i (relativno istinitog) mnjenja.“ Te`e je u~initi nejasnim logi~ke i matemati~ke istine. prosu|ivanje karaktera. ~injenica je da je Nema~ka 1914. ali kao {to je Arent. ispitivanje. proveravanje prikladnosti. Po{to dele ovo mnjenje (a to jeste mnjenje) o mnjenjima. i da potcenjuju svaki oblik relativizma. dono{enje 191 . nego {to su njihovi pronalaza~i to shvatali. ve}ina filozofa se nikada nije upustila u istra`ivanje niti u ispitivanje – ~ak ni u imenovanje – ljudske sposobnosti za formiranje mnjenja. dok istina boravi na vi{em mestu. kao apsolutno nemnjenje. Podru~je javnog. Prve istine koje su postale nejasne jesu ~injeni~ne istine. filozofi su jedino nastojali da izbegnu kori{}enje sposobnosti za formiranje mnjenja. odnosno. i upravo su rasprave (odnosno. izvan pe}ine u carstvu svetlosti. predstavlja podru~je bez istine. iako su Grci imali veliki broj glagola koji su izvedeni iz glagola dokein (izraziti mnjenje) i odnosili su se na razli~ite vrste rasu|ivanja (proveravanje. Me|u Grcima Platonovog doba. bilo je mnogo imenica za razli~ite vrste rezonovanja ili mi{ljenja. mnjenja postoje u mra~noj pe}ini varljivih pojava u kojoj sedi prikovana neobrazovana svetina. va`e dok se ne doka`e da su la`ni ili dok ne postane o~evidan njihov provizoran status kada se smenom paradigme u odre|enom nau~nom podru~ju poka`e da su vi{e obavijeni predrasudom ili prejudiciranjem. dr`e}i se uma koji navodno vodi istini. po{to su proverljive po sebi i ne zahtevaju refleksivno rasu|ivanje. godine napala Belgiju. Ovo klevetanje je filozofska verzija strategije na koju smo navikli u politi~koj sferi: osoba koja dovodi u pitanje na~in rukovo|enja stvarima u patriji filozofije. imala obi~aj da ka`e onima koji su se naprezali da defini{u neku ~injenicu: „Vidite. nije istinito da je Belgija napala Nema~ku. optu`uje se za nepatriotizam. poput 2 + 2 = 4. ali nije postojala imenica koja ozna~ava sposobnost za formiranje mnjenja. Kada je ovaj stav preovladao ne samo {to je podru~je rasu|ivanja i razmene mnjenja postalo nejasno ve} su time izgubljene i klju~ne distinkcije izme|u vrsta istine. Saznajni ili nau~ni iskazi imaju druga~iji status: oni su provizorni.

„O kanibalima“. Ostali ljudi. uvek idu napred (Niko ne poku{ava da se spusti u sebe samog – Persej). U svom sjajnom eseju. niko nije vi{e po{tovao rasu|ivanje od Montenja.“11 Arent je smatrala da je Aristotelovo razmatranje rasu|ivanja ograni~eno njegovom pretpostavkom da se phronesis bavi ciljevima delovanja koji bi trebalo da su dati i saznatljivi (ono je. ali mu je odala priznanje za to {to je bio usamljeni prethodnik Kantovog pro{irenog na~ina mi{ljenja. Iako je za pozitivnu procenu politi~kog rasu|ivanja zapadna filozofska tradicija morala da sa~eka na Kanta koji nije znao {ta je ponudio. Detaljno i nepristrasno bele`i zadivljuju}u prirodnost njihovih obi~aja i komentari{e kako ve}ina Evropljana nije bila u mogu}nosti da 11 12 The Promise of Politics. koji je istra`io sopstveno rasu|ivanje (koje je ponekad nazivao jugement. pisanje essais). ipak u ne{to manje uzvi{enom i formalnom podru~ju pisanja eseja ({to doslovno zna~i pisanje sudova. smatrao je da ljudska du{a (esprit) ima mnogo aspekata. ograni~eno nedostatkom razumevanja za refleksivno rasu|ivanje). ako pak pristanu da to uvide. osobina i mo}i. on opisuje {ta je nau~io o ameri~kim starosedela~kim dru{tvima od nekolicine ameri~kih domorodaca koji su posetili Francusku. ali da se samo za du{u u kojoj su|enje ima vode}u ulogu mo`e re}i da je u harmoniji sa sobom i da je sre}na. u`ivaju}i u zadovoljstvu koje mu je pri~injavalo to ispitivanje: „ŠJa¹ neprekidno sebe posmatram. Montenj.“12 Montenj. 192 presuda u sudnicama). (Obratite pa`nju na to da on ne ka`e „um“ ili „vera“. ispitujem. „Introduction to Politics. Grci su imali re~ koja nije povezana s re~ju doxa (imenicom izvedenom iz glagola dokein).) Montenj je za sre}ne ljude koji dobro rasu|uju imao divnu oznaku koja prepoznaje da dobar sudija odbija samozavaravanje: honnêtes hommes. drugim re~ima. str. „u politi~ko sporno pitanje ne zna~i ni{ta drugo do najve}i mogu}i pregled svih mogu}ih stanovi{ta i ta~aka gledi{ta iz kojih se neko sporno pitanje mo`e videti i o njemu suditi. ku{am. 112. {to se mene ti~e. veliki entuzijasta za samoispitivanje i po{tovalac najve}eg samoispitiva~a na svetu. . 168. na primer. „Ovakav uvid“. objasnila je Arent. Sokrata.“ p. koga sàm Kant nije prepoznao kao politi~ki relevantnu sposobnost. „O samouverenosti“. a ponekad entendement) temeljitije od bilo kog pisca pre njega.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. za koju je Aristotel rekao da predstavlja uvid politi~ke osobe u poslove polisa. ja se povla~im u samog sebe. Me|utim. Sigurno nije slu~ajno {to je Montenj u svoje doba tako|e bio izuzetan primer kosmopolitizma i otvorenosti prema onom {to bismo danas nazvali multikulturnom razli~ito{}u. uvek idu na drugu stranu. koja jednim delom pokriva ono {to je Arent razumevala pod rasu|ivanjem: to je phronesis.

Ona. ali mi je iskreno `ao {to smo. misle o hrabrosti. koje se rukovodi razlikama u formi vladanja (vladavina jednog. i {to je jo{ gore.“ Pi{u}i u vreme najgorih dana katoli~kih i protestantskih ratova u Francuskoj. na primer. pt. kada. zamenjuju}i svoj stari obi~aj da ubijene zarobljenike pojedu. nesposobnost da se sagleda i{ta izvan sopstvenih obi~aja. 155. 2. na renesansni na~in. na primer. potrebni primeri. me|utim. vladavina najboljih. Mislim da ima mnogo vi{e varvarskog u ~inu dranja ko`e sa `ivog ~oveka nego u onom kada se on pojede mrtav. koji predstavljaju apstrakcije ili sheme refleksivno izvedene iz posebnih primera. „Nije mi `ao {to smo uo~ili varvarski u`as takvih ~inova. Montenj je za svoje doba imao nekarakteristi~nu svest o tome da je lokalno stanovni{tvo (kao kasnije i kolonizovani narodi) od svojih evropskih osvaja~a nau~ilo veliki broj obi~aja koje su Evropljani osu|ivali. ni izdaleka ne mo`e pokriti ono obilje na~ina na koje ljudska bi}a organizuju zajedni~ki `ivot na ovoj zemlji. kao {to je i ona primetila da ljudi koji ba{tine evropsku tradiciju pomisle na Ahila ili Hektora. p. strah i sumnja u tiraniji.“14 Dobre i mo}ne sudije }e se samosvesno pozvati na takav osnovni standard. tragao za primerima u gr~ko-rimskoj kulturi. uzorne li~nosti. vladavina malobrojnih. p. Montenj je znao jo{ ne{to o rasu|ivanju {to }e Hana Arent jasno konceptualizovati: za rasu|ivanje su. prime}uje i to da se razli~ite kulture i politi~ke tradicije oslanjaju na razli~ite primere za svoje standarde ili kriterijume. inspiri{u razli~iti principi: „Monteskje je verovatno bio u pravu kad je pretpostavljao da su svaku takvu zajednicu na kretanje i delanje inspirisali razli~iti principi koje je ona prihvatala kao osnovno merilo za procenjivanje dela i nedela po~injenih u samoj zajednici: vrlina u republici. usvojili portugalski obi~aj da se `ivim ratnim zarobljenicima dere ko`a. 202. oni su. . koji su u~inili da kanibalisti~ki ratni obi~aji Indijanaca izgledaju civilizovanije. On je. „Of Cannibals“. vladavina svih). pod izgovorom pobo`nosti i religije“. prosu|uju}i njihove gre{ke na pravilan na~in. pre svega. ~ast i slava u monarhiji. koje je on katalogizovao. The Life of the Mind.13 Montenj je shvatio da je najjasniji znak lo{eg rasu|ivanja provincijalizam. Monteskje je pokazao da razli~ite oblike vladavine. U Duhu zakona.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU ceni starosedela~ki na~in `ivota zato {to „svaki ~ovek naziva varvarstvom ono {to nije njegov obi~aj“. mada se ovim nabrajanjem. umerenost u aristokratiji. Montenj je zabele`io da je bio svedok ~inova svireposti i mu~enja „me|u susedima i sugra|anima. Complete Essays of Montaigne. ali }e tako|e shvatiti – {to je rezultat njihovog pro{irenog na~ina mi{ljenja – da razli~ite zajednice imaju 13 14 193 Michel de Montaigne. {to uvek vodi u licemerje ili ka razumevanju drugih u skladu s na{im standardima koje ni sami ne po{tujemo. ostali slepi za na{e sopstvene mane.

O revoluciji. Sigurno je da se tu rukovodila Kantovom podelom na ~isti um. iznenada i neo~ekivano. mnjenje – njegova relevantnost za podru~je politi~kog uop{te i njegova uloga u vladavini posebno – otkriveno je u samom doga|aju i toku revolucije. koje je svestan svaki ~italac njene knjige uprkos tome {to nije zavr{ena. i navodno.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 197. neophodno je osvrnuti se i na druge dve sposobnosti duha. napravila sam ove preliminarne prikaze rasu|ivanja. univerzalno odbijanje pokoravanja zapo~ne ne{to {to se pretvara u revoluciju. „sposobnost“. proizvodnje i delovanja. mi{ljenje i htenje. Arent nikada nije ponudila nikakvo opravdanje. Sigurno je da ovaj trenutak – mo`da najdramati~niji trenutak u istoriji – otvara {irom vrata demagozima svih vrsta i boja. kojima se bavila u @ivotu duha. dovodi u vezu sa stvarima sveta u trenutku kada se s njima susre}emo i. Hana Arent nam o tome govori u svojoj knjizi O revoluciji. u politi~koj tradiciji ima manje predrasuda o rasu|ivanju i mnjenjima nego u filozofskoj tradiciji. ali ona ipak nije u svemu dosledno pratila Kanta kad je re~ o njenom oblikovanju te tri sposobnosti (~ak ni u slu~aju rasu|ivanja. koja je za nju imala zna~enje nema~ke re~i Vermögen. Filip Vi{nji}. To. isti~u}i da su revolucionari naro~ito bili oslobo|eni ove filozofske predrasude zbog onog {to ih je nau~ilo njihovo delovanje: „Istorijski re~eno. naravno. ali od Montenja. da je svaka od ovih sposobnosti duha (Arent ponekad koristi englesku re~ faculty. da bi potom mogle 15 Hana Arent. Da celokupni autoritet na kraju krajeva po~iva na mnjenju Škurziv dodat¹ nikada se tako ubedljivo ne demonstrira nego kada. ali i u njenim pismima. nijednu vi{e. „ve{tina“) klju~na za iskustvo jedne od tri dimenzije vremena. a jama~no od prosvetiteljstva. Za stav da ljudska bi}a imaju upravo ove tri glavne sposobnosti. Mi{ljenje nas. . prakti~ki um i mo} su|enja. Od toga je va`nija ~injenica. dnevni~kim bele{kama. Zapadna politi~ka tradicija nije poku{ala da nekako posebno konceptualizuje rasu|ivanje. pomo}u imaginacije proizvodi predstave ili „naknadne misli“. ali o ~emu drugom ~ak i ovi revolucionarni demogazi svedo~e ako ne o nu`nosti da svaki re`im. gde mu najvi{e duguje). imaju}i svest o tome da svaki standard odslikava zajedni~ko iskustvo i istoriju. „mo}“. stari i novi. 1991. gde postoji toliko tu`balica o tome kako mnjenja ne pripadaju sferi uma i istine. ne iznena|uje. ’po~iva na mnjenju’?“15 Na osnovu razli~itih diskusija o rasu|ivanju koje se mogu na}i u knjigama Hane Arent. kakvu je sproveo u svojim kritikama. Beograd. Me|utim. 194 razli~ite standarde i da treba po{tovati te razlike. naime. predavanjima (kao i na osnovu mog uva`avanja Montenja). kao {to nikada nije objasnila za{to se vita activa sastoji ba{ od rada. str. da bismo mogli da prosudimo za{to je njena analiza rasu|ivanja va`na.

u kojima pronalazimo primere ljudske vrednosti.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU da ih obra|uju druge mo}i duha. zapravo predla`em da se one razmatraju u kontekstu njihovih me|usobnih odnosa: `ivot duha nije `ivot samo jedne ve} sve tri mo}i. pojmove. Svaka od tih mo}i ispoljava osobinu koja je. u nau~nom duhu ih analizirate. Njihovi me|usobni odnosi omogu}uju me|usobno ograni~avanje i uravnote`enje (da na eksplicitan na~in izvedem politi~ku analogiju koju Arent ~esto koristi implicitno). Opa`anje i saznavanje dolaze do rezultata (znanja). prema mi{ljenju Hane Arent. {to zna~i da su slobodne. Njihova podela je unutra{nje prirode. da biste dosegli neko na~elno razumevanje. oslobo|ene dominacije ili determinacije sveta ili pojava u svetu. One se ne izvode iz poslu{nosti niti je duguju nekom posebnom izvoru koji bi za njih bio suveren. me|utim. vi. Rasu|ivanje se nalik sudijama u sudnici poziva na presedane. Mi{ljenje nije. mi{ljenje traga za smislom. istra`ujete. Ukazuju}i na temporalne orijentacije te tri mo}i. Arent je smatrala da je traganje u koje se mi{ljenje upu{ta beskrajno. Ljudi predani kontemplaciji tako|e mogu imati ose}aj da je njihovo mi{ljenje do{lo do kraja. osim kada neko od njega odustane. Vi izumevate „misaone stvari“. dok nas rasu|ivanje povezuje sa svim sudovima ili mnjenjima koja se izvode iz na{ih tradicija. tako da se potom i zaceljuju od svoje unutra{nje podele. klasifikujete. mislite o tome {ta zna~i biti ~ovek i {ta je smisao ljudskog `ivota. 195 . zainteresovan samo za rezultate. One su uglavnom samomotivi{u}e. Na sli~an na~in. ali utvr|uje i ono {to je bez presedana i {to zahteva novi zakon ili obja{njenje. zato {to sve operi{u spontano povla~enjem iz sveta. duhovno slobodna osoba omogu}ava bogatu interakciju te tri slobodne mo}i. da biste pomo}u njih upravljali mi{ljenjem. Vi posmatrate ljudska bi}a u nameri da o njima ne{to saznate. i sudije koji rasu|uju o radnjama i formiraju mnjenje. vezano za pojave u svetu na na~in na koji su vezani oseti ili opa`aji i intelektualno saznanje – oni su „intencionalni“. Ta je jedinica najmo}nija kada je svaki njen ogranak sa~injen od ljudi koji poseduju sposobnost za sve tri aktivnosti i kada postoje ve}â koja podsti~u njihovo upra`njavanje. i nijedna od njih ne po{tuje nikakva druga pravila osim onih koja su svojstvena njihovoj aktivnosti. ali se ono za njih ne okon~ava nikakvim rezultatom. arhiva i se}anja. Politi~ka jedinica koju odlikuje slobodno me|usobno ograni~avanje i uravnote`enje vlasti ima mudre zakonodavce za mi{ljenje i razmatranje mnjenja. izvr{nu vlast za htenje. apsorbovani odre|enim predmetom. za sve njih zajedni~ka: sve su autonomne. opet poput sudija u parni~nom pravu. Htenje je na{ „organ“ za budu}nost. Ono se nikada ne okon~ava. ve} vizijom ili intuicijom ili pasivnim posmatranjem predmeta koji ne pripada ovom svetu. smatra Arent.

kako je Arent nazvala mesto dijaloga. 190–191.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. mo`e da `ivi sa zlo~incem. ne ~uje prigovore onog drugog u sebi koji govori o mogu}em ~injenju zla. niti su razmotrili konsekvence koje bi mogla imati njihova mnjenja ukoliko bi se koristila kao vode}i princip delovanja. izopa~enih ljudi (radikalno zlih ljudi. Ljudi s kojima je Sokrat razgovarao tragali su za znanjem i apsolutnom istinom. jer jedan ~lan partnerskog odnosa „izme|u mene i mene same“ ~ini ne{to s ~im drugi ~lan ne `eli da `ivi. i spremni su da budu tirani u svetu. Odsustvo mi{ljenja se. Iz perspektive „misle}eg ja“. Dijalog se ne}e nastaviti ako se okon~a nekom istinom ili se pretvori u neprijateljstvo. S druge strane. predstavlja neposrednu posledicu ovog bezglasnog dijaloga po{to mislilac iznad svega `eli da dijalog istraje. odnosi na nepostojanje unutra{njeg dijaloga. koji ne samo {to ~uju svog misle}eg partnera. prema tome. u}utkuju}i sve njegove prigovore. i kada. 1. 185. 196 Za Hanu Arent. Arent i Bliher veruju da se Sokrat nije slagao s platonskom predrasudom o mnjenju. kao i za Blihera. pored toga. komplikovanoj razmeni mi{ljenja.. tako da su bili u poziciji da postanu ili banalno zli ili izopa~eni. poka`e da nisu dovoljno promi{ljali o svojim mnjenjima (za koja se ~esto pokazuje da su samo donekle istinita). ne ~uju prigovore ni od spolja. bolje je trpeti nepravdu nego je nanositi i morati `iveti s onim ko je nanosi. pt. i koji ~uvaju svoj unutra{nji sklad. promi{ljeni ljudi se suprotstavljaju ovim po~iniocima zla kao oni koji pru`aju otpor. ili ~ak masovno ubistvo. ve} ga i savla|uju. pod uslovom da se pre|e preko platonizovanja Sokrata i obrati pa`nja na ono {to je rekao i uradio sam Sokrat) poslu`ilo kao definicija ili shema koju je Arent primenila: „Mi{ljenje je bezglasni dijalog izme|u mene i mene same. Iako je Platon nesumnjivo predstavio Sokrata kao tragaoca 16 17 The Life of the Mind. Ibid. „Cilj“ mi{ljenja je da se mi{ljenje nastavi. u okolnostima u kojima su „svi ne razmi{ljaju}i poneseni svime {to ka`u ili misle drugi“. ali i od konvencionalnih pravila pona{anja. u Kantovoj terminologiji). Sokrat je nastojao da dovede u pitanje mnjenja drugih ljudi i da im u dijalogu. Ovi banalni ljudi se veoma razlikuju (i potencijalno su mnogo opasniji i destruktivniji) od re|e vrste.17 Ovi ljudi su tirani u sebi i prema sebi. Sokrat je bio uzoran mislilac. .“16 Na{e osloba|anje od konvencionalnih „istina“. p. oni postaju spremni da u~ine ono {to svi drugi rade – uklju~uju}i spremnost da po~ine ubistvo. tako da je njegovo iskustvo mi{ljenja (koje se mo`e na}i u Platonovim dijalozima. Kada ljudi ne ~uju prigovore protiv ~injenja zla unutar sebe samih. koji ne u~estvuju. pp. Neka osoba (poput Ajhmana) koja „ne poznaje taj nemi razgovor“.

ne moraju da biraju da ~ine zlo. Kako se mi{ljenje mo`e suprotstaviti zlu i kako ga mo`e odbiti – odbiti da `ivi s ubicom? Ili. pozitivni pojmovi. Na taj je na~in bio za{ti}en od isku{enja ili od rizika da se ugleda na one koji ~ine zlo. ve} je na osnovu sopstvenog iskustva izvodio op{ti zaklju~ak da „niko svesno ne ~ini zlo“. poput njega. Kao {to je Kant za nju bio veliki istra`iva~ refleksivnog rasu|ivanja. tako|e mo`e voditi i s drugima. Prvo. sve {to }e do}i smatra se pro{lim koje se ponovo vra}a. videla pionira u istra`ivanju htenja. ako je ranije nije imao. nesumnjivo je da njegov dijalog s Alkibijadom. proairesis (koju su hri{}ani nazivali liberum arbitrum. Ali delovanje. prema tome. kako neko sti~e plemenitu prirodu. U stvari. Posledica njegovog erosa svodi se na previ|anje nedopadljivih pojmova – na primer. ako se ne~ije mi{ljenje oslanja na cikli~nu teoriju vremena. Prema mi{ljenju Hane Arent. on je. kako ga je Arent razumela (i razmatrala u svojoj knjizi Vita activa) predstavlja nov po~etak. Grci su imali pojam izbora i re~ za mo} biranja. Arent iskreno priznaje da je Sokrata krasila „plemenita priroda“ i eros prema mudrosti. Ali. tragao za onim mnjenjima koja su temeljnije promi{ljena i za beskrajnim dijalogom. On – iskustveno – otkriva da se unutra{nji dijalog koji je mogao voditi „izme|u sebe i sebe samog“. Sokrat nije morao da odbije da u~ini zlo. ono ne mo`e da iskusi budu}nost ili istinsku novinu – naime. da postavim ovaj problem u edukativnom ili terapeutskom kontekstu. lepoti. pukim ni{ta. imaju sposobnost mi{ljenja i da. Arent je u Svetom Avgustinu koga je nazvala „filozofom volje“. a ne puki sled nekih ve} postoje}ih staza. kakav je slu~aj kod Grka i Rimljana. budu}im izdajnikom zajedni~kog grada. ali i tragi~no – pretpostavlja da svi. Avgustin je bio u mogu}nosti da razmatra volju po{to mu na putu nisu stajala dva elementa mi{ljenja koji ne dopu{taju iskustva htenja. on nije mogao da razume izopa~ene ljude koje je video da svesno ~ine zlo. i pravdi – {to su sve dopadljivi. nije imao nikakvog uticaja na tog ~oveka – Sokrat nije bio u stanju da ga odvrati od njegovog bezumnog izbora. ovo je zna~ilo da Sokrat – plemenito. Sokratov cilj nije bila istina. po{to je takve pojmove smatrao prostim odsustvom dopadljivih pojmova. a Sokrat mi{ljenja.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU za istinom. me|utim. Ideja po kojoj bu- 197 . voljeni Grci i njen uzor Sokrat nisu ponudili nikakve smernice. „slobodnim izborom“). naime. Grci su verovali da neko ko bira odlu~uje izme|u unapred postoje}ih mogu}nosti – izme|u ispravnog i neispravnog koji su unapred dati tokovi ili ciljevi delovanja. po{to je shvatila da kod Grka nije postojala nikakva koncepcija htenja kao slobodne mo}i. i kako postaje osposobljen da se suprotstavi zlu? Da li neko mo`e postati mislilac koji se suprotstavlja zlu i potom ga svesno odbija? Postavljaju}i ovo pitanje. Arent zakora~uje na teritoriju htenja. zla – u svom mi{ljenju. Ovde.

Prema tome.“ Drugo. ni sudbina ni nu`nost. pokrenut slobodnom voljom. Grci i Rimljani su verovali u unapred odre|ene prirode: ili ste ro|eni plemeniti i dobri. ako se o delovanju misli kao o izboru izme|u jednog i drugog unapred datog cilja. onda se nov po~etak delovanja. zato {to smo gre{na stvorenja. vreme nije posmatrao kao cikli~no. drugi ka`u sudbinom). a ne u odnosu izme|u duha i tela. 198 du}nost nije staza kojom kora~amo napred ka poznatom cilju. u na{em iskustvu njenog pribli`avanja. nepoznato i nesaznatljivo. ka`e Avgustin. zbog ~ega mo`emo izabrati da se ne pokoravamo ~ak ni Bo`jim zapovestima. 95. Ali Avgustin je. ne mo`e konceptualizovati (~ak i ako se mo`e do`iveti i ceniti). i potom sami sebi zapovedamo da krenemo jednim ili drugim putem. Kako je pro`iveo divlju mladost u kojoj ~esto nije mogao da uradi ono {to je smatrao da bi trebalo da u~ini – da se posveti ljubavi prema Bogu. ali ga je razumeo kao borbu izme|u hote}eg duha i slabog tela. tako da je budu}nost pro{lost koja se vra}a. Suprotno tome. pt. i da i ne. mi odmah do`ivljavamo i jedno ja-ho}u (velle) i jedno ja-ne}u (nolle). I zato moramo da se molimo Bogu i da ~ekamo na njegovu milost koja nam poma`e da sledimo ispravan put. ona nije ropska poslu{ni~ka mo}. . p. (Ubrzo }u razmotriti da li mi moramo voleti i na{e bli`nje. disharmonijsko iskustvo: iako sebi zapovedamo. „te`ina du{e“. ili niste – va{a priroda je odre|ena pre va{eg ro|enja (neki ka`u u prethodnom `ivotu. mi moramo da volimo i Boga i ovaj izazovan. da bismo delovali. Ovaj konflikt volje je znak njene slobode. Avgustin. On je tako|e na pojmovnom nivou prepoznao da svaki put kada nastojimo da se opredelimo za jednu ili drugu putanju. odricanjem od zadovoljstava sveta – verovao je da konflikt po~iva u samoj volji. Sveti Pavle je tako|e prepoznao ovaj konflikt.) Ljubav. razumeo ovaj konflikt volje na druga~iji na~in. ali i to da li volimo koncepcije i na~ine delovanja koji ~uvaju tu ljubav prema bli`njem.. Mi se parali{emo zato {to na{e telesne `elje ne posti`u saglasnost s na{im ~istim duhom – odnosno. ~ije je prelepe odlomke o transformativnoj mo}i ljubavi Arent tako|e razmatrala – imao je viziju (to je termin koji koristi Hana Arent) „ljubavi kao neke vrste trajne i nekonfliktne 18 Ibid.18 Avgustin – i dugo posle njega teolog s kraja XIII veka. on je mislio da budu}nost postoji samo u na{em duhu. koji je postao biskup severnoafri~kog grada Hipa u V veku.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. kao {to je objasnio u Ispovestima. a ne poslu{nom voljom. ve} ne{to {to nam dolazi u susret. a ne Bo`ja milost. Pretsokratski filozof Heraklit je to sa`eto izrazio re~ima: „Karakter je sudbina. nije bila ni gr~ka ni rimska. po~ev od onih koji su nam zbilja najbli`i a potom i onih drugih. donosi mir volji. Duns Skot. poznat kao „suptilni u~itelj“. te`ak dar. prolazimo kroz uznemiruju}e. 2. Bog nas je obdario slobodnom.

koja nam zatim obezbe|uje uslove za slobodno mi{ljenje i htenje. koja je zapravo bila bezumlje volje. osloba|aju}i se pro{losti posredstvom pra{tanja. predlo`iv{i da „te`ina“ ili „ozbiljnost“ volje transformisane u ljubav oblikuje karakter neke osobe. I. poput pravde – one vrste misaone stvari koju je Sokrat voleo. kao poreklo specifi~nog identiteta date osobe (nasuprot njenim talentima i sposobnostima koji su prirodno dati). te se stoga shvatalo kao principium individuationis. Ono stvara karakter sopstva. da ne mo`e da poni{ti pro{lost.“19 U zaklju~ku svog razmatranja o volji. . Kako su ti ljudi ~iji su karakteri oblikovani za delovanje. ne ispituju}i prirodu te ljubavi. Iz perspektive Hane Arent. mi postajemo neko i kao takvi se pokazujemo u svetu dok delujemo. On je odbacio mo} delovanja u korist ove iluzorne volje za mo}. Dakle. mi delamo na osnovu na{ih karaktera koji su oblikovani ljubavlju-htenjem. Ali. htenje ga oblikuje u ’istrajno ja’ koje upravlja svim posebnim ~inovima volje. „Kao {to mi{ljenje priprema sopstvo za ulogu posmatra~a. priprema sopstvo za slobodan izbor (rasu|ivanjem) o razli~itim projektima. me|utim. Kada delamo. Ni~e se `estoko protivio ograni~enjima volje. ona se vra}a „ljudima od dela“ koje je uzela za uzore – ameri~kim o~evima osniva~ima. Arent priznaje da delovanjem gubimo duhovnu slobodu. umesto da se – poput Hane Arent – sa njim suo~i i razmotri ljudsko delovanje kao opra{tanje. p. Ti projekti nisu. oni su reprezentacione misaone stvari koje predstavlja imaginacija. {to ga je navelo da poku{a da uzmakne takvom stanju stvari. ali jedino time dobijamo formirano sopstvo.. Ni~eova volja za mo} predstavlja najapsurdnije poglavlje duge istorije filozofskog neprijateljstva prema delovanju i `elje da se razra~unamo s njegovom nepredvidljivo{}u prezirom prema svetu 19 199 Ibid. `ale}i se da ona ne mo`e da `eli unazad. Da bi istra`ila implikacije ove tvrdnje. 195. ona je napravila mali ali mo}an izlet u staru temu: u temu o neprijateljstvu filozofske tradicije prema svemu {to ima veze s htenjem i delovanjem. mi napu{tamo unutra{nje podru~je htenja i gubimo tu unutra{nju slobodu u kojoj su ja-ho}u i ja-ne}u aktivni i obuhva}eni transformativnom mo}i ljubavi. omogu}uju}i im da u duhovnom smislu osvoje mo} nad pro{lo{}u tako {to se ona kritikuje. Arent je u su{tini tvrdila da ljudi postaju pravedni tako {to vole pravdu (a ne tako {to misle o njoj). Ni~eov beg iscrpljuje se u zamisli da ljudska bi}a imaju „volju za mo}“ koja mo`e da „prevrednuje sve vrednosti“. Po~ela je o{trom kritikom Ni~eove (Nietzsche) kritike volje. prirodne datosti. ona nastavlja da razvija to ~emu su je ovi hri{}ani nau~ili. {to zna~i da dose`emo mogu}nost politi~ke slobode. razumeli i procenili (prosudili) htenje i njegovo iskustvo budu}nosti? Da bi odgovorila na to pitanje.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU volje“.

20 21 Letter of September 29. napisane tokom rata i posle njega. Tu svakako nije moglo biti re~i o tome da volja mo`e oblikovati karakter na neki konstruktivan na~in. odbranom usamljeni~kog duhovnog `ivota koji je potpuno odvojen od sveta. 200 (contemptus mundi). 2. odbacuje i volju u potpunosti. U isti mah.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. pre svega. kako je zaklju~io kad je poku{ao da se izbori sa svojim kratkotrajnim u~e{}em u nacisti~kom pokretu. napisanom nedugo posle rata. da mo`e pripremiti osobu da pravi izbore. Hana Arent je sumirala njegovu poziciju koriste}i se jezikom koji je mnogo jasniji od svega {to je on sam o tome napisao: „On smatra da je volja za vladanjem nad drugima neka vrsta prvobitnog greha koji je i sam po~inio. . uz citate i komentare. da dela. odbacuje Ni~eovu volju za mo}. Njemu nije uspelo da shvati da je volja u miru sa sobom. `ivota mislioca. ali ono nosi i jednu dalju implikaciju po kojoj niko ne mo`e da u|e u politi~ki `ivot ne odustaju}i od jedinog postoje}eg nekorumpiranog oblika `ivota. To je bilo „mi{ljenje koje nije htenje“. postavi dijagnozu o njegovom nedostatku karaktera: „On doslovno nije imao nikakav karakter. `ali se Arent. Njegovo mi{ljenje se odlu~no rastavlja od htenja. Za njega je volja bila jedino destruktivna mo} – volja za dominacijom. Ona do najsitnijih detalja. li{ena dominacije. Upravo je takvo Hajdegerovo gledi{te o volji i delovanju navelo Hanu Arent da u pismu Jaspersu. pored toga. Po njemu mi{ljenje nije „dijalog izme|u mene i mene samog“ ve} samo oslu{kivanje bi}a. u kojima je on prikazao mi{ljenje kao „funkciju bi}a“. ali on. „uvuklo se u njegovo filozofiranje“.20 Arent je nesumnjivo odahnula kada je tokom detaljnog ~itanja tekstova svog u~itelja otkrila da se on tokom rata odrekao vremena provedenog u nacisti~koj partiji – iako to ne opravdava ~injenicu da on to nikada nije u~inio javno jezikom koji bi bio dostupan svim onim ljudima koji nisu pripremljeni za ~itanje njegovih filozofskih dela. The Life of the Mind.“21 Ali. 173. Bi}e. Hajdegerovo mi{ljenje pori~e da ljudi ikako mogu uticati na vlastite sudbine.“ Njegovo „potpuno zamr{eno i detinjasto nepo{tenje“. kada voli. Ovo izopa~enje je nepodno{ljivo. pt. ~ita tekstove Martina Hajdegera. Arendt/Jaspers Correspondence. 142. iz njene ta~ke gledi{ta. vatrenost i dubina koju on `ivi ne mo`e se lako zaboraviti. kao da je htenje neprijatelj mi{ljenja. 1949. p. on je pogre{io zato {to je pretpostavio da se htenje svodi na htenje da se vlada i gospodari. Hajdeger ovde. p. budu}i da njegov sopstveni izvor. Takvo shvatanje bi se moglo posmatrati i kao izraz Hajdegerovog odbacivanja sopstvenog pristupanja nacisti~koj partiji. Razmatranje drugog primera modernog filozofa koji se odrekao delovanja bilo je mnogo li~nije i puno tuge. a jama~no ne neki specifi~no lo{ karakter. determini{e ljudske sudbine.

Kad smo se okrenuli ljudima od dela.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Ni~e i Hajdeger su. 216. legendama o tome kako uzorni ~inovi osloba|anja mogu da dovedu do dobrog i stabilnog novog poretka posle perioda tranzicije. Bez osniva~ke predstave iz pro{losti koja ih vodi ka budu}nosti. ali su tako|e bili uznemireni te{kim povla~enjem volje i njenom unutra{njom rascepano{}u koja predstavlja njenu slobodu. Od anti~kog doba do Marksa (Marx). u teoriji namenjenoj politi~kom delovanju) uspela da pre`ivi samo u utopijskim i neosnovanim obe}anjima o kona~nom „carstvu slobode“ koje bi. bio je prikriven dosko~icom tipi~nom za zapadnu tradiciju (jedinu tradiciju u kojoj je sloboda uvek bila raison d’être sve politike). U svojoj izvornoj celovitosti. . Ove slike su im pomogle da se suo~e s nepoznatom budu}no{}u. Po{to je istra`ila na~in na koji su ameri~ki osniva~i iskoristili svoju vode}u osniva~ku legendu. smatraju}i da je sre}a ostati u granicama svog duha. prosu|ivali da je delovanje u svetu neprijatno. bili su ljudi druga~ije vrste. pri tom. ljudi od dela. naime tuma~enjem novog kao pobolj{anog novog izdanja ne~eg starog. na razli~ite na~ine. koji se u osniva~kim mitovima premo{}uje hijatusom izme|u oslobo|enja i ustanovljenja slobode. akteri mo`da ne bi bili u stanju da napuste unutra{nju slobodu htenja i da se odva`e na delovanje u svetu. sloboda je u politi~koj teoriji (to jest. do pastoralnog pretpoliti~kog bajkovitog sveta. kojima se Arent posvetila na poslednjim stranicama odeljka o „Htenju“.. da se poslu`imo re~nikom rasu|ivanja. Arent prime}uje da je njihova zabrinutost o~evidna u na~inu na koji su poku{ali – po{to su iznikli iz tutorstva crkve – da obezbede sekularnu politi~ku zajednicu koju su poku{ali da zasnuju tragaju}i u drevnim analima za „osniva~kim mitovima“. ve~ni mir u kom }e sve delatnosti tipi~ne za ~oveka prestati. ljudi od dela bili su skloni traganju za pro{lo{}u starih vremena pomo}u kojih bi mogli ponovo da stvore blistavu budu}nost. u kome je Rim zami{ljen kao ponovno osnivanje Troje. kao {to su bili zabrinuti nepredvidljivo{}u delovanja i ~injenicom da ljudi koji delaju tako|e mogu ~initi zlo. ili.22 22 201 Ibid. koje neminovno nastaju kad se hote}e Ja okrene prema sebi samom. nedoumica. Njihova referentna ta~ka postala je pri~a o osnivanju Rima onako kako je ispri~ana u Vergilijevom epu Eneida. Arent je priznala u zaklju~nim re~enicama odeljka o „Htenju“ da je do{la u }orsokak. u nadi da }emo kod njih prona}i predstavu o slobodi li{enu svih nedoumica koje name}u refleksija i delatnosti duha. smatrali su da je neukusno. do Zlatnog doba (koje u Marksovoj terminologiji predstavlja svet koji je prethodio podeli rada i pojavi klasa). Ambis ~iste spontanosti. Neki su i{li ~ak i dalje u pro{lost. stvarno zna~io „cilj svih stvari“. barem u marksisti~koj verziji. p. Obojica su u delovanju videli ne{to {to ograni~ava i korumpira. Ameri~ki revolucionari.

naime. Arent isti~e da ne postoji na~in da se ovo nezadovoljstvo razume osim ako ne „okretanjem jednoj drugoj sposobnosti duha. Delovanje koje uni{tava uslove svoje sopstvene mogu}nosti jeste. knjiga @ivot duha jama~no nije ni priru~nik ni bukvar. ni{ta manje tajanstvenoj nego {to je to i sposobnost zapo~injanja. prema njenoj teoriji. htenje daje mi{ljenju i rasu|ivanju karakter sopstva kao osnovu za dijalog mi{ljenja i za nepristrasnost. ona je tragala za sudijama – svim gra|anima – koji }e onemogu}iti delovanju da razori samo sebe. Sa svojim zamr{enim i komplikovanim analizama iskustava duha i pojmova o tim iskustvima. nezaintersovanost i komunikativnost rasu|ivanja. je njoj. mi mo`emo videti za ~im je ona tragala – za poslednjim korakom u istoriji me|usobnih odnosa aktivnosti mi{ljenja. a ni~iji slobodni ~inovi ne bi bili zaustavljeni i humanizovani u diskusiji. bez obzira na svoje afinitete i averzije. Izvorima totalitarizma i Vita activi zajedni~ko to da biste mogli da doprete do sr`i duhovnih dilema na{ega doba ako se upotrebe kao so~iva. pro{ireni na~in mi{ljenja.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. i dugim putovanjima u istoriju filozofije. Mi{ljenje rasu|ivanju i htenju daje misaone stvari da ih biraju i prosu|uju. .“23 Nije `ivela dovoljno dugo da bi napisala upravo tu analizu mo}i rasu|ivanja. ali i politi~ko podru~je u kojem je mogu}e. Ali. htenja i rasu|ivanja. daje rasu|ivanje? Mi{ljenju daje odnos s drugima. po{to bi nam analiza te sposobnosti mogla makar pokazati kako stvari stoje s na{im afinitetima i averzijama. podru~ja politi~ke slobode bez koje ne bi bilo nikakvog na~ina da se bezbedno povu~emo da bismo slobodno mislili. koje ih neizbe`no prati samim tim {to su ro|eni za nove po~etke. Ali. Arent nije tragala za politi~kom teorijom koja bi rukovodila delovanjem. 202 Da li bi mogla postojati politi~ka teorija u kojoj „ambis ~iste spontanosti“. i {to tome poku{avaju da pobegnu i da ga kontroli{u. sposobnosti rasu|ivanja. sloboda u svom „izvornom integritetu“. diskusiju i raspravu. nije nestala? Po{to je razmotrila nezadovoljstvo koje ljudima donosi sopstvena sloboda. Htenju daje javno podru~je koje ~ine kriti~ari i posmatra~i u koje {alje svoje voljne ~inove za njihove afinitete i averzije. uz njihovo me|usobno ograni~avanje i uravnote`enje. {to mi{ljenje u svojoj osami nema. Ali {ta. zlo. Usmerimo njeno so~ivo ka tri pitanja koja se odnose na na{e doba: da li postoji moralna filozofija oko koje se mogu saglasiti ljudi koji pripaduju razli~itim moralnim tradicijama? Kako bi bilo mogu}e politi~ko razumevanje harmonizuju}e uloge ljubavi? I kako bi bilo mogu}e zamisliti kosmopolitski javni prostor kriti~ara i posmatra~a? 23 Ibid. Rasu|ivanje poma`e u konstituisanju javnog podru~ja.

Kant kome su u nasle|e date vi{evekovne filozofske varijacije ove teme. kao {to sam ukazala.“ Ovaj „standard sopstva“. . normi ili zakona. neki nagla{avaju potrebu za moralnim obrazovanjem i disciplinom za oblikovanje karaktera. koje zasniva ili daje moralni zakon. tako da nije dospeo do sr`i moralne filozofije. tvrdi Arent. Ona nije pitala „[ta je dobro?“. Moralna filozofija se tradicionalno pitala. bilo je. sve norme i zakoni. na univerzalni kategori~ki imperativ svojstven umu: da bi uradili ispravnu stvar. Ta sr` se najjasnije vidi na primeru Sokrata.“ Takvo shvatanje o jednoglasnom prihvatanju ove pretpostavke.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Moralna filozofija na Zapadu. nije uradila ono {to je ve}ina o~evidaca tada u~inila i {to ve}ina ljudi od tada ~ini upu}uju}i zahteve o moralnoj restauraciji. ali i ispitivanje karaktera (re~ karakter tako|e dolazi iz gr~kog jezika i ozna~ava otisak urezan na glinenoj plo~i. kako je to Arent mislila.“ p. Arent je insistirala na tome da u vreme krize istinski misle}a osoba ne}e tragati za pravilima ili zakonima. Sokratski na~in mi{ljenja mogao bi da dâ uzorne smernice (ne pravila) pre`ivelima u dobu u kojem su se. ljudi samo treba da delaju na takav na~in da se njihovo delovanje mo`e formulisati kao univerzalni zakon. „Moram biti verna sama sebi. Ali. „gotovo je jednoglasna pretpostavka moralne filozofije kroz vekove. Ne smem u~initi ni{ta s ~im ne bih mogla da `ivim i ~ije se}anje ne bih mogla da podnesem. uklju~uju}i i Kantov imperativ – celokupna zapadna moralna filozofija – naprosto sru{ili. o povratku na stari poredak. ka bo`anskom. uklju~uju}i i Kanta. „[ta je dobro?“ i „Kakav je karakter one osobe koja mo`e da sazna i da ~ini dobro?“ Neki filozofi morala su u prirodi tragali za normama koje prirodno upravljaju ljudima. nije bila u stanju da 24 203 Responsibility and Judgment. ne odvra}aju}i pogleda od svedo~anstava o ovoj propasti.“24 Pravi radikalizam moralne filozofije Hane Arent sastojao se u tome {to ona. ukorenjena u gr~kom ethike i judeohri{}anskom zakonu. me|utim. neki su se okretali ka transcendentnom podru~ju. tako da u metafori~kom smislu ukazuje da se i na nama samima pi{e). Ve}ina filozofa. ve} }e re}i. Arent je mislila da Kantov napor nije bio dovoljno radikalan. oduvek je obuhvatala objektivne i subjektivne podele: ispitivanje moralnih obi~aja. kao i na primerima ljudi poput Jaspersa i Blihera koji su u~ili iz Sokratovog primera. herojski se ne poziva ni na prirodu ni na bo`anstvo ve} na principe koji rukovode svim ljudima. neki ka`u da su zakon ili norme neposredno o~evidni svakome koga krasi sposobnost za veru ili rasu|uju}i duh ili ose}ajno srce. „Mi smo – bar oni stariji me|u nama – svedoci totalnog kraha svih utvr|enih moralnih standarda u javnom i u privatnom `ivotu tokom tridesetih i ~etrdesetih ne samo (kako se to danas obi~no pretpostavlja) u Hitlerovoj Nema~koj nego i u Staljinovoj Rusiji. jedinstveno za Hanu Arent. „Some Questions of Moral Philosophy.

i da ispita njegove posledice: „Moralnost se odnosi na osobu u njenoj singularnosti. 1. pp. niti pak od zapovesti bo`anskog ili ljudskog porekla. Oni nisu mogli da ka`u zajedno sa [ekspirom (Shakespeare) „ostani sebi veran. najzad. 102. 1978). to ih podsti~e da ispri~aju svoje iskustvo „kao neku vrstu pri~e. Nolit. Neka osoba koja ~ini nepravdu i koja na taj na~in kvari svoju sposobnost mi{ljenja – vo|enja unutra{njeg dijaloga. Ako mi ovo * Upor.“25 Biti moralan zna~i biti veran onome – i ne zaboraviti to – {to je bilo i {to jeste istina u nekome i za nekoga. nisu je odobravali – i ose}ali su stra{nu prinudu da je napuste radi navodno objektivnih standarda. p. 97. nema moralni karakter. 31. prev. odgovor na pitanje {ta treba da ~inim. Viljem [ekspir. 94. Merilo ispravnog i pogre{nog. se}anja pro{losti – mo`e da uni{ti svoj moralni karakter.26 Zapanju}a je implikacija ove radikalne tvrdnje o razumevanju moralnog karaktera. a jo{ manje da ga istra`i.“ Osoba koja nije na takav na~in stabilizovana. knjiga ~etvrta (Bigz. Rad. „Razmi{ljanje o pro{lim doga|ajima za ljudska bi}a ozna~ava kretanje u dimenziji dubine. Narodna knjiga. Beograd. 26 Ibid. oni su pripremljeni da predaju svoje mi{ljenje zajednici posmatra~a s pro{irenim na~inom mi{ljenja. str.. pravila i zakona. pripremaju}i ga istovremeno da im ostane u pam}enju. u Celokupna dela.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. pa }e tad nu`no izi}i… da ne}e{ neiskren ni prema kome biti. Ljudi koji nemaju ovu sposobnost mi{ljenja i potom prosu|ivanja u~ini}e nepravdu u delovanju. Drugim re~ima. a ne karakter): „U procesu mi{ljenja… ja sebe konstitui{em kao li~nost na eksplicitan na~in. i ja }u to ostati dotle dok sam u stanju da se tako konstitui{em uvek nanovo i iznova Škurziv dodat¹. 25 The Life of the Mind. da ga jasno i ubedljivo potvrdi. – Prim. Ili kako to Arent ka`e (pri ~emu ona ovde koristi izraz moralna li~nost. Ljudi koji misle na ovakav unutra{nji. da ne bili zbrisani okolnostima – Zeitgeistom ili istorijom ili prostim isku{enjem. ne mogu da ~inim izvesne stvari jer. pt. dijalo{ki na~in.“* Arent je `elela da obnovi ovaj standard sopstva. pripremaju}i se tako da ga kasnije saop{te drugima“. a Arent ka`e da „~initi zlo zna~i kvariti ovu sposobnost“. 2. ve} od onog {to odlu~im u odnosu na mene samu. . 204 po|e od takvog standarda sopstva. vi{e ne}u mo}i da `ivim sa sobom takvom. Hamlet. Ljudska bi}a su u mogu}nosti da vode unutra{nji dijalog onda kada ih neki doga|aj u svetu ili ne{to {to su sami uradili ili mogli da urade podstaknu na mi{ljenje. Nisu bili zadovoljni ovom pretpostavkom. kao {to nije bio Hajdeger (po{to je odbacio ideju o mi{ljenju kao dijalogu). spremni su da refleksivno prosu|uju. ako ih u~inim. dola`enje do korena i na taj na~in do njihove stabilizacije. pt. ne zavisi. ni od navika ni od obi~aja koji su zajedni~ki ljudima oko mene.

ve} da crpite primer iz svog pro{log iskustva – tako {to koristite refleksivno rasu|ivanje – i da se zatim uzdr`ite od toga da u budu}nosti ponovite {tetu iz pro{losti. ali mislim i da ga nije dovoljno razvila. u tom slu~aju. Imaju}i u vidu da je ona nagla{avala me|usobne odnose duhovnih mo}i. o htenjima. ve} samo u odnosu s drugima. singularnost i vezanost za druge. Oni.“ p. Ljudi koji donose odluku da ne `ive s ubicom – ili la`ljivcem. ili da iskoristimo jezgrovitiju formu kineskog mudraca Konfu~ija u maksimi (koju je ponudio svojim u~enicima u Razgovorima): „Ne ~ini drugome ono {to ne `eli{ sebi.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU obi~no zovemo Šmoralnom¹ li~no{}u. Ovaj karakter koji oblikuje volju obu~en je da ne podr`ava htenja koja uni{tavaju njegovu individualnost. ali se Arent nije na nju vratila po{to je napisala odeljak o „Htenju“ i pripremila predavanja za odeljak o „Rasu|ivanju“. poput hri{}ana. . Arent nas je nau~ila da razmatramo sopstvo kao karakter koji oblikuje ljubavlju ispunjeno htenje („istrajno ja“) i pro{ireni na~in mi{ljenja prosu|ivanja. Šonda¹ je ona prosto i gotovo automatski rezultat promi{ljenosti. Oni uobli~avaju standard sopstva ne samo pomo}u uslova „nemoj to da ~ini{“ usamljeni~kog mi{ljenja. Ovaj standard nepodeljenog sopstva tako|e podr`ava i refleksivno rasu|uju}e ja koje ne rasu|uje samo.“27 Mislim da na ovim stranicama Arent daje ubedljiv argument za svoju tvrdnju da je standard sopstva iskustveno jezgro morala. a ne mi{ljenje samo. ka`u: „sve… {to `elite da ljudi vama ~ine. „Some Questions of Moral Philosophy. Oni se ~esto savetuju s osobama od poverenja kada donose odluke. zapovedan i kategori~ki na~in. ~inite i vi tako njima“. on bi izbegao ubedljivu kritiku Hane Arent i bio bi sli~niji zdravorazumskom konfu~ijanskom standardu sopstva.“ Konfu~ijanska maksima preporu~uje da se uzdr`ite od nano{enja {tete drugima koju ste sami iskusili i upamtili (ili mo`ete da je zamislite uzimaju}i u obzir iskustvo drugih). u primeru iz domena htenja. ne bi se moglo re}i da mi{ljenje samo mo`e biti sedi{te i izvor morala. ona preporu~uje da prvo ne gledate ka budu}nosti („~inite i vi tako njima“). ili lopovom – tako|e prosu|uju o tome {ta da ~ine. o toku delovanja. u pro{irenom na~inu mi{ljenja. i razli~iti oblici formulacija hri{}anskih i konfu~ijanskih maksima mogu se na}i u svim religijama koje vode poreklo iz religija Doba osovine. da je Kantov kategori~ki imperativ formulisan na manje legalisti~ki. on bi nam govorio: 27 205 Responsibility and Judgment. I zaista. ^ini mi se da ~ak i ljudi koji se mole za bo`ansko usmerenje koriste ovaj standard misle}eg-hote}eg-rasu|uju}eg sopstva u odnosu prema drugima. Ta tvrdnja se mo`e na}i u odeljku pod naslovom „Mi{ljenje“ u njenoj poslednjoj knjizi. a naro~ito o tome {ta da ~ine u svojim odnosima sa drugima. ve} i uz pomo} formulacija iz domena htenja i rasu|ivanja. ili da je misle}e ja ono sopstvo koje predstavlja standard sopstva.

a ne dobrota: „Dobrota koja izlazi iz skrivenog i poprima javnu ulogu nije vi{e dobra. ona.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Antologija u kojoj bi bila sakupljena dela filozofa {irom sveta o ljubavi verovatno ne bi sadr`ala nijedno delo Hane Arent. Ali na tom mestu. Mona{ki redovi su pribegavali pravilima i propisima koji su ~esto bili autoritarni. 206 „Poku{aj da dela koja ne `eli{ da se ~ine prema tebi ne ~ini{ ni sam prema bilo kom pripadniku ljudskog roda. a ponajmanje njima samima. kao {to smo videli. U odeljku o „Htenju“ u @ivotu duha. koju je propovedao Isus iz Nazareta. ljubav je na intrinsi~an na~in nesvetovna. Vita activa. ona nije dublje razmatrala ljubav. tvrdi da ljubav zaceljuje nesaglasje unutar volje (ja-ho}u i ja-ne}u volje) koje pokazuje njenu slobodu. Na sli~an na~in. § 10. mogu se na}i u knjizi Vita activa. . mali broj zajednica koje su se razvile iz tog njegovog principa. koji nikome nisu bili poznati. Ljubav prema dobroti. str. o~evima osniva~ima. jer mi se ~ini da bi ovaj standard mogao biti ubedljiv i ljudima koji pripadaju bilo kojoj moralno-verskoj tradiciji. nagrada nam dolazi samo od Boga. Pitam se kako vi sudite o ovome. Arent pi{e da je Avgustin pretpostavio da ljubav mo`e i treba da bude politi~ki princip hri{}anskih zajednica. tako|e postaje izopa~ena ~im se pojavi u svetu ili se postavi kao politi~ki princip. te{ko se mogu nazvati zajednicama ispunjenim ljubavlju na na~in kako je to zamislio Avgustin. ve} prema vlastitim merilima izo28 Hannah Arendt. niti je povezala taj svoj uvid sa diskusijom o ameri~kim ljudima od delovanja. i razmatranje o ljubavi kao i veza koja nedostaje. koji su bili zabrinuti da li }e njihovi nepredvidivi ~inovi dovesti do novog osnivanja tako da su pribegli osniva~kom mitu za svoj novi Rim. Ona nije napisala esej ili raspravu pod naslovom „O ljubavi“. ali je tako|e pretpostavio da su te zajednice nesvetovne. 1991.“ Uverena sam da je standard sopstva sr` morala i ta ~injenica mi pri~injava zadovoljstvo (zadovoljava moje prosu|uju}e ja). Bog je bio spreman da spasi svet zbog trideset {est pravednih ljudi. Za Hanu Arent. poput kalu|erskih zajednica srednjeg veka. jer }e{ biti ponovo povre|en i povredi}e{ druge ako ta dela postanu norma. iako nesvetovne. August Cesarec. ili kako je sveti Franja poku{ao da ih ostvari. u jevrejskoj tradiciji.28 Ovde se Arent saglasila s Makijavelijem (Machiavelli) (i njegovim gr~kim i rimskim izvorima) da bi kriterijum za rasu|ivanje o delovanju trebalo da bude slava. Me|utim. ona postoji samo u privatnoj sferi kao ljubav izme|u dveju osoba ili kao porodi~na ljubav. Zagreb. U knjizi Vita activa. Ona bi trebalo da ostane skrivena ~ak i onima koji ~ine dobra dela – on je podu~avao da leva ruka ne bi trebalo da zna {ta radi desna. Javnost uni{tava ljubav ({to vrlo brzo postaje jasno onima koji nastoje da slave svoju ljubav u javnom prostoru). odnosno. U stvari. 62–64.

razboritog – karaktera tako|e se odigrava u sferi privatnog.“ (S druge strane. ostaju nesvetovni u svojoj ljubavi sve dok „u postoje}i svijet oni Šne¹ uvrstŠe¹ jedan nov svijet“ stvaranjem deteta. § 33. {ta }emo s tvrdnjom Hane Arent da ljudi postaju pravedni tako {to vole pravdu? Oblikovanje pravednog – odnosno. peto poglavlje. 65. prema shvatanju Hane Arent. 63. 195. str. „jo{ uvek mo`e biti korisna kao organizirano milosr|e ili ~in solidarnosti“. Osoba ~iji je karakter oblikovan ljubavlju `ele}e da o~uva svet kao mesto u kojem ~inovi koji u krajnjoj liniji proisti~u iz ljubavi – ~inovi solidarnosti. to je Špo¹{tovanje prema osobi s distance koju me|u nas postavlja prostor svijeta. kao {to je to danas slu~aj me|u sledbenicima sukobljenih verskih tradicija. 31 Ibid.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU pa~ena i svoju }e izopa~enost nositi gdje god se pojavljuje. Ibid.)30 Karakteri oblikovani ljubavlju se ponovo vezuju za svet i delaju u javnom podru~ju: ljubavna terapija ima posrednu posledicu. Ljubav kao „te`ina du{e“ do`ivljava se interno. (Ljubavnici.. ^ak i nezavr{ena.)29 Po{to `ivimo u istorijskom trenutku u kome su verski ideolozi svih vrsta zaboravili lekcije o izopa~enosti iz hri{}anskog srednjeg veka na koje je Makijaveli poku{avao da podseti i crkvu i dr`ave svog doba. o na~inu na koji ona postaje prosta racionalizacija za nasilje. va`no je zapamtiti njeno upozorenje o izopa~enosti dobrote. U svakom slu~aju. I pored toga. ipak je dopustila da dobrota. na osnovu ljubavi me|u osobama: ljubavi roditelja i dece i ljubavi odraslih.. knjiga @ivot duha Hane Arent mo`e se do`iveti Ibid. 29 30 207 . koje je „predstavnik svijeta“ i koje mora biti voljeno i dato kao novi po~etak. mo`emo da damo nov prizvuk naporu Hane Arent da bude moderna makijavelistkinja. On nam omogu}ava da budemo posmatra~i – sudije – i da u`ivamo u prijateljstvu koje uva`ava razlike me|u na{im rasu|ivanjima i mnjenjima kao i da dajemo obe}anja u kojima se izmiruju na{e razlike radi politi~kog `ivota. str. u kome se mo`e videti kakva je neko osoba.“31 Prostor izme|u nas je prostor koji nam dozvoljava da po{tujemo tu|u ta~ku gledi{ta kao druga~iju od na{e. Ovaj napor ka o~uvanju je ono {to Arent naziva po{tovanjem. Ali. Arent pi{e u Vita activi: „Poput Aristotelove philia politike Špo¹{tovanje je jedna vrstŠa¹ ’prijateljstva’ bez intimnosti i bez bliskosti. ~inovi uzajamnog obavezivanja – mogu da postoje. osoba ~iji je karakter oblikovan ljubavlju poku{a}e da o~uva zajedni~ki svet ili javno podru~je u kome se karakter mo`e ispoljiti. iako postaje izopa~ena kada se pojavljuje u delima. na {ta smo ve} ukazali u na{em razmatranju davanja obe}anja kao politi~ke sposobnosti koja obezbe|uje budu}nost.

erotika. 397.“ p. ili odnos ~oveka prema sebi samom. Ona je tragala za mi{ljenjem koje ne zavisi od plemenite prirode. Osvaja~ka demokratija napu{ta samu sebe. i Kantovog refleksivnog rasu|ivanja. 1949). 1953. Organizacija sile. ili odnos ~oveka prema ~oveku. koji „ne predstavlja suWithin Four Walls. ve} vodi moralnom otporu ~injenju zla. i politika. Demokratija koja `ivi u dobrim odnosima s drugima postavlja temelje za zajednicu svih sa jednakim pravima. Tako se i Francuska revolucija pretvorila u Napoleonovu diktaturu. The Origin and the Goal of History (New York: Routledge and Kegan Paul. za rasu|ivanjem ~ija refleksivnost ne podle`e imperativima. pri ~emu je od njih i u~ila. mentalni nedostatak demokratije. doprinosi politi~kom suverenitetu. 197. i Arent je shvatila da isklju~ivanje neke individue iz pro{irenog mentaliteta rasu|ivanja drugih ljudi. Hajnrih Bliher je. 208 kao njen odgovor na primere Sokratovog mi{ljenja. upotrebljavaju}i sopstvenu terminologiju. kada je pojam suvereniteta i definisan. zahteva se nepokolebljivost u suo~avanju sa stvarno{}u i Kantov pro{ireni na~in mi{ljenja i spremnost da se ne name}u sopstvena gledi{ta drugima. u svom istorijskom kontekstu i za njega. osvajanje i izgradnja imperije osvajanjem. To se dogodilo u Rimu tokom prelaska iz republike u cezarizam. U Ševropsko¹ doba apsolutizma. U `ivotu duha. govorio o ove tri oblasti ljudske i humane aktivnosti koje moraju biti me|usobno povezane i koje se zajedno razvijaju: „filozofija. Karl Jaspers. Jaspers jasno izvodi slede}i politi~ki zaklju~ak: Tamo gde ostaje suverenitet koji nije suverenitet ~ove~anstva kao celine tako|e ostaje i izvor neslobode po{to Šdr`avni suverenitet¹ mora sebe da potvrdi kao silu nasuprot sili.33 Poput Jaspersa. ili odnos ~oveka prema ~ove~anstvu. u politici se pak zahteva i razumevanje jedinstva ~ove~anstva i odricanje od hegemonije ne~ije grupe ili suvereniteta ne~ije dr`ave. „A Lecture from the Common Course. htenja Svetog Avgustina. U knjizi Poreklo i cilj istorije u kojoj zami{lja mogu}i budu}i svetski poredak dr`ava ujedinjenih na bazi federacije. ali ujedno i ona koja donosi najvi{e zadovoljstva. nemilosrdno smo postali svesni ovih konsekvenci u re~ima i na delu. p. tragala je za htenjem koje je izle~eno ljubavlju i vodi htenju i delovanju ispunjenom po{tovanjem. original na nema~kom.“32 Bliher je priznao da odnos ~oveka prema ~ove~anstvu pripada „najte`oj sferi“ – po{to je prosu|ivanje najte`a aktivnost. 32 33 . doprinosi isklju~enju osoba i grupa iz ~ove~anstva. Zahtev za punim suverenitetom je ukorenjen u energiji samopotvr|ivanja koja je li{ena komunikacije. vodi diktaturi. Suverenitet duha.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ~ak i kada se polazi od slobodne demokratije. Filozofski projekat Hane Arent bio je izuzetno slo`en po{to predstavlja veliku integraciju uzornih u~enja koju je napravila na osnovu svog iskustva. ali od ljubavi ne ~ini politi~ki princip. ali ih je i kritikovala.

uverena da pri~anje njihove pri~e radi budu}nosti predstavlja njen `ivotni zadatak. ne samo da ne postoji. Priznanje zlo~ina protiv ~ove~nosti samo po sebi ne}e dovesti ni do slobode ni do pravde. . ako se izuzme jamstvo bli`njih. predzakonska osnova neke nove pravne strukture. U svakom slu~aju. uprkos svim dokazima za suprotno. te samim tim i rasu|ivanja. Jer onima koji su izop{teni iz ~ove~anstva i iz ljudske istorije i otuda li{eni svog ljudskog stanja. Ona je oduvek pisala iz solidarnosti sa `rtvama takvih zlo~ina. koje zavisi od pripadanja nekoj ljudskoj zajednici. Tako je zaklju~ila prvo izdanje Izvora totalitarizma slede}im re~ima o korisnosti pri~e koju je ispri~ala u ovoj knjizi – re~ima koje i dalje razja{njavaju za{to je Hana Arent va`na: 209 Samo trezveno planiran po~etak istorije. Ovo jama~no ne mo`e da ustanovi nov zakon na zemlji. 16:28)34. pp. Arent je razumela pro{ireni na~in mi{ljenja kao preventivu za zlo~ine protiv ~ove~nosti zasnovane na odsustvu mi{ljenja. iako na radikalno destruktivan na~in. zato {to svi oni odgovaraju. na stra{ne izazove ovoga veka. Jo{ od vremena kada je objavila Izvore totalitarizma. i u ~ije se fantasti~ne tvrdnje da su osnovali hiljadugodi{nja carstva i mesijansko doba veruje. Pojam ljudskih prava ima smisla samo ako se ona redefini{u kao pravo na samo ljudsko stanje. jer to su brige svakodnevnog `ivota svih gra|ana. samo trezveno zami{ljeno novo dr`avno ure|enje. moglo bi biti korisno prona}i izvor.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU verenitet ~ove~anstva kao celine“. Prava ~oveka mogu se ispuniti samo ako postanu pretpoliti~ka osnova novog dr`avnog ure|enja. svakome ko je s pravom o~ajan mo`emo uzviknuti: „Ne ~ini sebi nikakva zla. ve} predstavlja poslednji i najarogantniji mit u na{oj dugoj istoriji. neophodna je solidarnost svih ljudi da bi se uverili u to da imaju mesto koje im po pravu pripada u „ljudskoj hronici koja ne prestaje“. na kraju krajeva mo}i }e da reintegri{e one koji su u sve ve}em broju isklju~eni iz ~ove~anstva i odvojeni od ljudskog stanja. to samo mo`e da obezbedi u~e{}e svih u sukobu. S engleskog prevela Katarina Lon~arevi} 34 The Origins of Totalitarianism. Udaljavanje ljudi iz na{eg rasu|uju}eg razmatranja doprinosi njihovom udaljavanju iz ~ove~anstva i ljudske istorije. jer smo svi ovde. ali predstavlja jedan put ka novom obliku univerzalne solidarnosti. 631–632. a nikada kao pravo koje zavisi od nekog uro|enog ljudskog dostojanstva koje de facto. dok uvi|avnost prema njima doprinosi njihovom uklju~ivanju. i razmisliti o oblicima onih novih pokreta koji se pretvaraju da su otkrili re{enje za na{e probleme. (…) U me|uvremenu.“ (Dela apostolska. takore}i predistorijski princip iz koga }e istorija ~ove~anstva izvoditi svoje su{tinsko zna~enje.

Dok filozofi retko sti~u saglasnost svojih kolega ili se za to uop{te brinu. ed. Naprotiv. 32:1 FREDERIK M. misao Hane Arent ne mo`e se razumeti ako se ne uzme u obzir njena duboka sumnja u filozofiju i podjednako duboka posve}enost filozofiji u kontekstu politi~ke refleksije. 2000. Dok je zadatak filozofa da neveliki krug mislilaca anga`uje oko apstraktnih. koja su nastala tokom sedamdesetih. „Arendt on philosophy and politics“. ako politika i fi* Frederick M. I–II/2009 UDK: 141. ma kako nestabilan on bio. koji sadr`i dve od tri zami{ljene celine. Obra|uje je i u svojim Predavanjima o Kantovoj politi~koj filozofiji (Lectures on Kant’s Political Philosophy). njeni spisi o toj temi koja nije prestajala da je zaokuplja ne stapaju se u sistematski artikulisanu teoriju ili nekakvo programsko tvr|enje. 141–142. Uprkos tome. zborniku eseja koji su napisani ranih {ezdesetih godina). i poznata je prevashodno kao teoreti~arka politike. objavljene posle njene smrti 1975. odnos izme|u filozofije i politike nadahnjuje celokupan njen oeuvre. Dolan. Platonova trauma .210 Tre}i program Radio Beograda Br. Naravno. Me|utim. oni odra`avaju njeno uva`avanje za ono {to }e za nju ostati „vitalna tenzija“ – enigma. Me|utim. postizanje konsenzusa. Cambridge University Press. The Cambridge Companion to Hannah Arendt. Dana Villa. i u knjizi Ljudi u mra~nim vremenima (Men in Dark Times. godine.7 Arent H. u Izme|u pro{losti i budu}nosti (Between Past and Future. druga zbirka eseja koja poti~e iz kasnih {ezdesetih). Obi~no se odnos izme|u filozofije i politike posmatra kao odnos suprotnosti. pojmovnih problema od trajnog zna~aja. i tako|e u posthumno objavljenom @ivotu duha (Life of the Mind). zadatak politi~ara je da {iroku javnost anga`uje povodom konkretnih pitanja od prolaznog interesa. Nalazimo da se bavi ovom temom u The Human Condition (1958). za politi~are je od neodlo`nog zna~aja. DOLAN HANA ARENT O FILOZOFIJI I POLITICI* Filozofija i politika: centralni interes Hana Arent se odrekla naziva „filozofa“.

pa do pitanja o samoj vezi izme|u filozofije i politike. 2 Ibid. tokom nekih dve decenije..HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU lozofija i jesu me|usobno suprostavljene. I ja to nikada nisam zaboravila. jer }e uvek posegnuti za isuvi{e sofisticiranim racionalizacijama. spre~avaju}i ga da deluje podstaknut prostim ~injenicama.. ne}e mo}i beskona~no da se dr`i tog potpunog odbacivanja filozofije: njena potreba za razumevanjem bila je isuvi{e jaka. Njeno prvo istra`ivanje te teme pojavilo se u predavanju koje je odr`ala 1954. I obrnuto je tako|e slu~aj. Ameri~kog pokreta za ljudska prava i me|unarodnih protesta protiv rata u Vijetnamu – kada su filozofske ideje inspirisale politi~ko delovanje u dramati~nom opsegu. U tom predavanju koje je objavljeno tek 1990. 1 Arent.1 Kasnije. od diskusija o eutanaziji i abortusu.. bili su inspirisani. da tako ka`em. Beograd: Beogradski krug i Centar za `enske sudije. niti se mo`e lako razumeti. „[ta ostaje? Ostaje jezik“. Arent je odbacila akademski `ivot i svoje studije filozofije. 36. Ona. kao izbeglica u Parizu i Njujorku. str.. koje. Da bismo razumeli njen pristup problemu filozofije i politike. Ne}u da imam ni{ta sa tom ruljom. radu u ime jevrejskih izbeglica. iako je nikada nisu u potpunosti zadovoljili. `estokom „potrebom za razumevanjem“. Njena motivacija za takvu promenu bila je politi~ke prirode. godine. Bilo je vremena – na primer. zahteva pa`ljivo ispitivanje. one su tako|e i povezane. Zato~enici zla: Zave{tanje Hane Arent.2 211 Arent je pretpostavljala da profesionalno ulaganje u ideje od akademskog gra|anina pravi zatvorenika. . kako je sama rekla. 29. Oti{la sam iz Nema~ke s pomi{lju – naravno malo preteranom: nikad vi{e! Vi{e nikada ne}u da se upetljam u bilo kakav intelektualni rad. od njega otima razumevanje i paralizuje ga. Prema Hani Arent. neophodno je imati na umu na~in na koji je tekao njen intelektualni razvoj. i Savi}. a potom i studije dvadesetih godina s Martinom Hajdegerom (Martin Heidegger) i Karlom Jaspersom (Karl Jaspers). tokom Francuske i Ameri~ke revolucije. str. me|utim. jer politi~ki interesi oblikuju filozofske rasprave. Arent je osetila da izme|u filozofskih ideja i politi~ke realnosti postoji nepremostiv ambis. ur. predaju}i se. O. 2002. Njeno filozofsko bu|enje koje je mlada Keningzber`anka do`ivela s ~etrnaest godina kada je prvi put ~itala Kanta (Kant). godine: A me|u intelektualcima je „Gleichschaltung“ bilo pravilo. kao njeno najobuhvatnije pojedina~no bavljenje ovom temom. ona formuli{e svoja osnovna saznanja o tom problemu i obrazla`e raznolikost pristupa koje nije nikada do kraja napustila. kako je objasnila u jednom intervjuu 1964. D. Duha~ek. taj odnos nije ni o~igledan. godine na Univerzitetu Notrdam.

Dr`ava s kriti~arima je dakako bolja od one bez njih. kojim ~ovek saznaje. 2002. u knjigama V. 210 (518d). i politike. te{ko je ne videti projekciju prvih znakova razo~aranja u akademski `ivot koje ose}a Hana Arent. 212 Ali. no. i posebno. ka`e Arent. u gorkom gubitku i bolu Sokratovih sledbenika posle njegovog pogubljenja koje je sproveo atinski polis. kako to ona dramati~no zami{lja. to jest ~injenja ili delovanja. U tom Platonovom shvatanju koje po cenu demokratije ostavlja prostor za politiku u filozofskim okvirima. 3 4 Ambis izme|u filozofije i politike se istorijski otvorio su|enjem i osudom Sokrata.3 . Od tada je potraga za filozofskom istinom zahtevala povla~enje iz politike. zapadna politi~ka misao zavisi od jednog izvornog doga|aja: Osuda Sokrata.. istu kakvo su|enje Isusu ima u istoriji religije. i jedno i drugo su inferiorni u odnosu na autenti~an filozofski `ivot. str. sumorno zaklju~uje Platon. „Dr`ava“. Nastala trauma. da se poslu`imo psihoanaliti~kim izrazom.) tako se i ovaj organ.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ka`emo. koji mora izbe}i gre{ke i poluistine koje imaju vlast nad javnim `ivotom. „dovela je do toga da Platon o~ajava nad `ivotom polisa. ali nisu njenog kvaliteta.. dok ne postane sposoban da izdr`i pogled na ono {to jest i {to je najsjajnije od svega postoje}eg. Beograd. Upravo na toj ta~ki Platon radikalno redefini{e Sokratovu koncepciju odnosa filozofije i politike. 5 Platon. dobro. Takva dr`ava }e u najboljem slu~aju iznedriti kriti~are. str.. BIGZ. pokvarena dr`ava verovatno ugu{iti najplemenitije filozofske du{e. koje je suprotno ve~nim. mora sa celom du{om odvratiti od sveta stvari koje postaju. Locus classicus Platonovog projekta za filozofiju i politiku mo`e se na}i u srednjim delovima Dr`ave. Ibid. Arent osu|uje (platoni~ku) filozofiju u korist politike.4 Ovo je jedan od njenih klju~nih zapa`anja: zapadna tradicija politi~ke filozofije ukorenjena je u neprijateljstvu prema politici. str. i Platon odista daje prednost kriti~kom mi{ljenju u odnosu na `ivot koji prolazi bez preispitivanja. dok je ispravno politi~ko delovanje zahtevalo podre|ivanje politi~kog filozofskom. Filozof zahteva obrazovanje. 42. VI i VII. kako }e primetiti u svom notrdamskom predavanju. i mora se odvratiti od „postajanja“. pojedince koji pripadaju svojoj dr`avi. su{tinskim istinama „bi}a“: (. te }e tako.5 Hannah Arendt. bila je presudan uzrok razila`enja filozofije. a kvalitet obrazovanja povezan je s kvalitetom dr`ave. ili mi{ljenja. Social Research 57 (1990). Uznemirenost koju je ona osetila samo je odraz u ogledalu Platonovog nemira: tamo gde Platon osu|uje politiku u korist filozofije. 73. „Philosophy and Politics“. A to je. {to u istoriji politi~ke misli ima ulogu prelomne ta~ke. i da istovremeno preispita neke od osnova Sokratovog u~enja“.

a u najgorem. oni treba da ga uzmu kao uzor i da i dr`avu. u poricanje da je voljeni objekat nestao. pogre{ne. Da li je. onda je to tako|e poremetilo i na{e razumevanje delovanja i mi{ljenja. niti je delovanje u toj meri li{eno mi{ljenja. Kako to Frojd (Freud) razume. obrazuju po ugledu na nj. Kako bi trebalo da razumemo ovaj opis Platonove reakcije na Sokratovu smrt? Ukoliko je to. za samu ideju politi~ke filozofije neophodno je apoliti~no polazi{te. filozof-vladar preuzima oblikovanje dr`ave u skladu s idealima koje njegovi sugra|ani nisu u stanju da shvate. njen stav prevashodno nostalgi~an? Nju su dodu{e ~esto optu`ivali da `ali za izgubljenim gr~kim polisom. Drugim re~ima. da se u `ivom svetu na|e vredan objekat ljubavi. transistorijskih principa. filozof se vra}a u polis i preure|uje ga u svetlu svog znanja i `elje za dobrom: „Posmatraju}i dobro kao takvo. kako tvrdi Hana Arent. Kada s nje staremo platonsku slikovitost. koji transcendiraju „puke“ pojedina~nosti. S druge strane.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Tako transformisan. uspe{no prevazila`enje o~aja nad modernim intelektualnim `ivotom. U idealnom slu~aju.. Ambis izme|u filozofije i politike bi se te{ko mogao sna`nije predstaviti: filozofija zahteva principijelno povla~enje iz javnog `ivota. i gra|ane i same sebe. dok politika podrazumeva `ivot u skladu s idejama. koje su u najboljem slu~aju poluistine.“6 Oslanjaju}i se na svoje superiorne standarde. Zapravo. Za njih je jedino „plemenita“ la`. Arent sugeri{e da bi to trebalo da nas podstakne da na|emo svoj put ka izle~enju – fleksibilnijem razumevanju mi{ljenja 6 213 Ibid. ali ti njeni kriti~ari me{aju nostalgiju i `alost. svakoga prema njegovom delu. Me|utim. mi{ljenje nije tako autonomno kako to zami{lja platonisti~ka tradicija. vodi u melanholiju. stoga. politi~ki re`im je saglasan s filozofskim zapa`anjem. filozof }e izbe}i uplitanje u politiku i osloboditi se mnjenja i strasti polisa. 235 (540a). demonizuju}i jedno i uznose}i drugo. A oblikuju}i tu epizodu kao simptom traume. Za platoni~are je to jedini na~in da se na~ini razlika izme|u politi~ke filozofije i pukog ideolo{kog diskursa. uzrokovalo radikalnu promenu perspektive. predstavlja ve`bu `aljenja u velikom stilu. `alost je nedostatak vezanosti za izgubljeni objekat. . u pokvarenom re`imu. Veli~anje polisa koji se ne mo`e vratiti nikako druga~ije do u ma{ti. ona tvrdi da ozbiljna politi~ka misao proishodi iz prvih principa do kojih se sti`e pro~i{}enim oblikom rasu|ivanja koje ne zavisi od mnjenja i strasti dru{tva u kojem filozof `ivi. pri~a koju nam pri~a Hana Arent sugeri{e da bismo to mogli opravdati Platonovim bolom. Hana Arent smatra da ta platonska vizija ima zna~aj normativa za zapadnu politi~ku misao. ve} od univerzalnih. str. `aliti tako|e zna~i i suo~iti se s gubitkom. Nesposobnost da se `ali. iskusiti njegovo pravo zna~enje i razmere. Ali.

ona nije bila subjektivna fantazija i proizvoljnost. 85. svaki ~lan polisa poseduje svoju individualnu doxa. dok prema sofistima (i tu su oni. Pretpostavka je bila da se svet razli~ito otvara svakom ~oveku. u skladu s njegovim polo`ajem u svetu. koliko god da su o~iHannah Arendt. 72. 214 i delovanja. 92. 9 Ibid. kao i za njegove sugra|ane. Ova doxa je za svoj predmet imala. slavi ~isti um i ismeva sofizam. Stoga. Njena namera nije da `ivi u pro{losti. insistiranju na tome da se o svakoj stvari mo`e govoriti na dva na~ina. Arent rekonstrui{e ono {to smatra „osnovama Sokratovog u~enja“. 10 Ibid. to jest. ali nije bila ni ne{to apsolutno {to bi va`ilo za sve.10 Prema Hani Arent. i takvu doxa ne treba shvatiti kao gre{ku ili izvrtanje stvarnosti ve} kao potencijalnu istinu. Sokrat Hane Arent ne pori~e mogu}nost znanja. kakvo se pojavljuje izvan okvira Platonove traume.9 Sokrat contra Platon Daleko od toga da veruje u apsolutne prve principe. Za Sokrata sve takve osnove – uklju~uju}i i Platonove ideje. on tvrdi da se prvi princip nikada ne mo`e sa sigurno{}u utvrditi. onda je Sokrat od svih bio najve}i sofist.. Sokrata od sofista razdvaja njegovo uverenje da doxai sadr`e istinu. on je mislio da postoji ili da treba da postoji onoliko logoi koliko ima ljudi. `ive zajedno. ironi~no. U poku{aju da zamisli neki neplatoni~ki pogled na odnos izme|u filozofije i politike. 80. svet. pripremi sve one koji su nasledili Platonovu traumu za nov na~in da u sada{njosti vole ovaj svet. Sokrat Hane Arent veoma nalikuje sofistima. Sokrat Hane Arent ni na {ta ne li~i toliko koliko na modernog liberalnog pluralistu. Ibid. koja ~eka da bude raskrivena: Za Sokrata. str. „Philosophy and Politics“.8 Arent prime}uje da: Ako se sr` sofisti~kog u~enja sastoji u dyo logoi.. suprotno Platonovom verovanju u mogu}nost apsolutnog znanja koje se ne mo`e ograni~iti nekim novijim iskustvom ili promi{ljanjem. takore}i. Social Research 57 (1990).tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Jer. saglasni s Platonom) mnjenja nisu ni{ta drugo do falsa infinita. i da svi ti logoi zajedno oblikuju ljudski svet. 7 8 . str. str. ~oveka koji se javno odri~e demokratije.. svoje mnjenje ili pogled na svet. zato {to ljudi. onako kako se meni otvara. ve} da. Naprotiv. beskona~na neistina.7 Za razliku od Sokrata u Dr`avi. Prema njemu.. str. druga~ije obra|uju}i Sokratovu smrt. „izgleda mi“. doxa je bila jezi~ka formulacija dokei moi. koji tu predstavlja otelovljenje ~oveka od misli.

HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU {}ene od dru{tvenih i istorijskih izvrtanja – i same podle`u preobra`aju. Upravo u toj otvorenosti za dialegesthai. ve} i izobilja i slave. Ibid. da na|e istinu u njihovim doxa“. i mi to shvatamo kada svoje ideje izlo`imo ispitivanju drugih. Posledica ove pozicije je. Ibid. tako niko sam i bez napora ne mo`e znati inherentnu istinu sopstvenog mnjenja. ba{ kao {to niko unapred ne mo`e znati doxa drugog. ve} da gra|ane u~ini istinoljubivijima. Po{to nije smatrao da je istina inherentno suprotna mnjenju. da ne{to istine ostaje u svakom mnjenju: Svaki ~ovek ima sopstvenu doxa. str.. 81. koliko da unapredi njihove doxai. Sokrat je hteo da izvu~e tu istinu koju svako potencijalno poseduje. 75.14 Sokratovska filozofija: iznosi istinu ne uni{tavaju}i doxa ili mnjenja. Sokrat nije video potrebu da izvede rigorozno razlikovanje izme|u filozofije i ube|ivanja. Po~injemo da razumevamo mnjenja drugih kada shvatimo njihovu ta~ku gledi{ta. drugi poseduje. Pa ipak. me|utim.16 Za razliku od Platonovog So11 12 13 14 15 16 Ibid.. ve{tina babica: `eleo je da pomogne drugima da porode ono {to su i onako sami mislili. . Ibid. politi~ke ve{tine par excellence. s obzirom na to da je Sokrat.12 215 Kako Arent dalje ka`e. Uloga filozofa. platoni~ko suprotstavljanje istine i mnjenja predstavlja „zaklju~ak koji je Platon izveo sa Sokratovog su|enja koji je pak od samog Sokrata najudaljeniji“. Ibid. Ibid. otkriva doxa u njenoj sopstvenoj istinitosti. U domenu ljudskih odnosa.15 Doxa. i zato Sokrat uvek mora po~eti pitanjima: on ne mo`e unapred znati koju vrstu dokei moi. str. stoga. nagla{ava Arent. sopstveno otvaranje prema svetu. naprotiv. ne samo u smislu mnjenja. „Ono {to je Platon kasnije zvao dialegesthai. odlazio na trg. ne mo`e se porediti s privatno{}u. Sokrat je svestan da sve {to mislimo da znamo mo`e biti pogre{no.. 81. On se mora uveriti u pogledu pozicije drugog u zajedni~kom svetu.13 Mnjenja se zasnivaju na iskustvu koje oblikuje i ograni~ava perspektivu onog ko ih poseduje. Razlika u odnosu na Platona je presudna: Sokrat nije toliko hteo da obrazuje gra|ane. ono „izgleda mi“.. str. Sokrat zna da ni{ta ne zna. koje su konstituisale politi~ki `ivot u kojem je i on u~estvovao.. sam Sokrat je zvao majeutika. nije da saop{tava filozofske istine. realnost je mnogostruka ({to samim tim va`i i za istinu). „u samo sredi{te“ doxai. „raspravljanje s nekim“11.

naprotiv. da ohrabruje gra|ane da sami misle. Njena namera nije da potceni Sokratov moralni cilj.17 Sokrat. a ne da budu instrumenti nekog {ireg prirodnog i metafizi~kog poretka. {to je bolja garancija od pravila pona{anja koja uvode zakoni i strah od kazne“. u {ta se ljudi mogu ubediti. 89. nije da upravlja gradom. izo{travanje i produbljivanje mnjenja sugra|anima poma`e da postanu bolji. Ibid. zamenjuju}i platoni~ko suprotstavljanje istine mnjenju sokratovskom idejom istine od mnjenja. kao i na njegovo kori{}enje radi ube|ivanja. Ibid. koju ne mogu napustiti. po{to je pojedinac.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Sokrat postavlja osamu – to jest. Ibid. 78. zato {to {to misli: u „razgovoru sa sobom `ivim u zajednici sa sobom“. gde gradom ne treba da upravlja ono {to je privremeno dobro. On doista izbegava javne poslove. ve} ono ve~no istinito. veruje da „uloga filozofa.. To joj tako|e omogu}ava i da druga~ije defini{e tra17 18 19 20 21 Od istine versus mnjenja do pravde versus prijateljstva Ibid. 86–87. spora i dostizanja konsenzusa.. 86.. str.. moralnost i ube|ivanje idu zajedno. Njen Sokrat se tako|e suprotstavlja i Platonovoj moralnosti koja po~iva na pojedina~noj vernosti prirodnom poretku. uvek „dva-u-jednom“. 81. 216 krata.. ukazuju}i na zajedni~ku brigu za javno mnjenje i po{tovanje dijaloga. str.20 Ba{ kao {to nam nisu potrebna mnjenja drugih da bismo razvili sopstvenu istinu. str. Sokrat Hane Arent se ne odvra}a od polisa. . jer oboga}ivanje. to jest.21 Do sada sam opisivao kako Arent spaja filozofiju s politikom. str. kako je on otelovljen u pravednoj. ve} da bude njegov ’obad’“. u {ta ne mogu“. Radikalno se razlikuju}i od Platona. uzdizanje sopstva ili pojedina~ne li~nosti – kao „nu`an uslov za dobro funkcionisanje polisa.18 Za njenog Sokrata. ~ak i kad je sam.19 Za Sokrata: `iveti s drugim bi}ima zna~i `iveti sa sobom. ali se ne povla~i u privatan `ivot.. str. Sokratovo u~enje zna~ilo je da je samo onaj ko zna kako da `ivi sa sobom sposoban da `ivi s drugima. Ja sam jedina osoba sa kojom se ne mogu rastati. Stoga Arent odlu~uje da naglasi Sokratove sli~nosti sa sofistima. filozofski zasnovanoj dr`avi – {to Arent ozna~ava kao „tiraniju istine. Ibid. s kojom sam spojena. moramo oformiti svoje mnjenje i svoja delovanja koja nisu ni ropski zavisna od preovla|uju}e doxa (kao kod sofista). niti radikalno otu|ena od nje (kao kod Platona)..

. kako sam ve} primetio. ve} naprotiv. raspravljanje s ciljem da se sazna istina nekog mnjenja ne proizvodi nikakav nepromenljiv rezultat. str.24 Kako Aristotel ka`e: „zajednica se ne sastoji od jednakih.25 Prema Hani Arent. da i ne govorimo o njegovim putovanjima u Sirakuzu u ime svoje dr`ave. {to tokom vremena konstitui{e sopstveni svet. „~ini se. gde nije potrebno nikakvo vladanje.) 23 Ibid. domen ljud22 Ibid. i Sokrat je tako|e. koji se.. da su razgovarali o ne~emu. o doxa nekog gra|anina“. prijateljstvo je ja~e od pravde. str.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU dicionalno orijentisanje politi~ke filozofije prema problemu pravde. Odbrani Sokratovoj. Za prijatelje „Šje¹ dovoljno ve} samo to da su se oko ne~eg raspravljali. po{to se prijateljstvo „sastoji od. 26 Ibid. 25 Ibid. stoga. osobito oni u kojima se eksplicitno suprostavlja Platonu. poti~u od Sokrata“.. verovao da je politi~ka funkcija filozofa bila da pomogne da se ustanovi ova vrsta zajedni~kog sveta. i tako razmatra „ne kako filozofija izgleda iz perspektive politike. tom velikom dijalogu o pravdi) ono {to je.“26 Prema njenom mi{ljenju. 84.23 Uspostaviti prijateljstvo me|u atinskim gra|anima predstavlja ontolo{ki imperativ. str. 27 Ibid. od razli~itih i nejednakih“.. zasnovana na razumevanju prijateljstva. Ona bez daljih obja{njenja pretpostavlja da „veliki delovi Aristotelove politi~ke filozofije. ~ini se.22 . Platonovo stajali{te je. pluralni karakter istine. Sokratovo gledi{te na mnjenja i prijateljstvo nude mnogo privla~niji model jedne autenti~no politi~ke filozofije od Platonove posve}enosti istini i pravdi. i ume da ceni istinsku vrednost politi~kog. ve} kako politika. 91. razgovora o ne~emu {to je prijateljima zajedni~ko“. Dok Sokrat razume relativni. koji vidi istinu kao apsolutnu i jedinstvenu. Arent ovde upu}uje na Nikomahovu etiku. oslanjaju na razmenu svojih mnjenja u prijateljstvu. ona pi{e: 217 Pravda zahteva podre|enost nekom univerzalnom principu koji obara svaku vezu izme|u individua. 24 Ibid. str. 83.. str. Prema Aristotelu. indiferentno i s prezirom“27. Platon. su{tinski apoliti~no – uprkos njegovom interesu za politiku. 82.. da bi se „izjedna~ili“. Zakonima i drugde. Zamenjuju}i Sokrata Aristotelom. str. 83.. ve} podrazumeva primopredaju i implicira da prijateljstvo zna~i vi{e od bilo koje pojedina~ne tvrdnje oko koje se prijatelji ne bi saglasili. ve} i u Dr`avniku.. veza zajednice. po{to me|u prijateljima pravda vi{e nije neophodna. 82. a ne pravda (kako je Platon tvrdio u Dr`avi. (Ibid. Aristotel zaklju~uje da je prijateljstvo. posmatra „svet grada.. S druge strane. predmet kojim se ne bavi samo u Dr`avi. Protagori.

dobro se sla`e s politikom mno{tvenog gra|anstva: to je jedna usavr{ena demokratija. raspravljaju}i o njoj. str. prema Hani Arent. .29 Platoni~ki politi~ki filozof je zainteresovan samo za svoju ta~ku gledi{ta. da tako ka`emo. tako|e postoje. srodan zanemelosti. 218 skih odnosa. Upu}uju}i na odlomke Platonovog Sedmog pisma i Teeteta. 97. prema Hani Arent... tako da je ono {to jeste smisleno ne 28 29 30 31 Ibid. mogli bismo re}i da se ona sastoji u razumevanju najve}eg mogu}eg broja i raznolikosti realnosti – ne subjektivnih ta~aka gledi{ta. str. 84. Arent tvrdi da je „po~etak filozofije ~u|enje.. prema Platonu. ali unutra{nji izvor filozofije je. ima zna~aja. str. po{to je suvi{e op{te za re~i. Sokratovska filozofija mnogostrukih perspektiva. str.31 ^udo bivstvovanja versus tiranije istine Iako ovaj zanos pripisuje Sokratu. tako je i platoni~ki dogmatizam u filozofiji saglasan s platoni~kom diktaturom u politici: ona poku{ava da podredi politi~ko filozofskom. ~udo onoga {to jeste tako kako jeste je. ^udo koje ~ovek podnosi ili koje ga spopada ne mo`e se povezati re~ima. Su{tinski medijum ljudskih odnosa je govor. od formiranja mi{ljenja o ne~emu. kada bi Sokrat iznenada kao zahva}en zanosom. 97–98. 96. Platon se s tim verovatno prvi put susreo u onim traumati~nim stanjima o kojima je ~esto izve{tavano. na obostranu {tetu. u njegovoj sposobnosti da saobra}a s gra|anima i njihovim mnjenjima tako da zajedni{tvo ovog sveta postaje o~igledno. kao takvo. koja podle`e bogatom i iznena|uju}em razvoju. a sokratovski politi~ki filozof testira svoju perspektivu spram tu|ih. ali nas ovde ne zanimaju – po{to se te realnosti otvaraju razli~itim mnjenjima gra|ana.28 Ba{ kao {to mu Sokratov uvid o bliskoj vezi istine i mnjenja daje uvid u ljudske odnose. i istovremeno. pathos. sasvim razlikuje od doxadzein. Odlomci su iz „Sedmog pisma“ 341d i Teeteta 155d. pluralisti~ko i relativisti~ko: Ova vrsta razumevanja – videti svet (kako to danas banalno ka`emo) iz ta~ke gledi{ta drugog – predstavlja par excellence politi~ki uvid. a da ni{ta ne vidi i ne ~uje. koje. ne{to {to se podnosi i {to se. zapao u potpunu nepokretnost.. Ibid.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Ibid. Ispravno politi~ko gledi{te na svet je.“30 Ona pi{e: Thaumadzein. Ta fraza treba da zahvati zna~aj neobi~ne ~injenice da postoji ne{to. naravno. Ibid. a ne ni{ta – da ta ~injenica. izgleda iz perspektive filozofije“. zure}i. ono {to joj je o~igledno na umu je „bivstvovanje bivstvuju}ih“ Martina Hajdegera. Ako smo tradicionalno `eleli da defini{emo jednu izuzetnu vrlinu dr`avnika.

str. str. U odre|enoj meri on je otu|en od ljudskog grada. to jest.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU samo s obzirom na svoja svojstva. kada je moglo biti i da nikada ne bude. filozofija iznad svega postaje na~in ispitivanja – na~in postavljanja pitanja koja ne podle`u obi~nom istra`ivanju i odlu~ivanju. pi{e Arent.33 Jedini pravi odgovor na takva pitanja svodi se na mi{ljenje o njima. koji je najpodobniji za opisivanje svojstava. „ono ne}e po~eti tvrdnjama. filozof }e verovatno pokazati da se nije saglasan s javnim mnjenjem. 98. ve} }e u beskrajnim varijacijama formirati ono {to zovemo vrhovnim pitanjima – {ta je bivstvovanje? Ko je ~ovek? Koji je smisao `ivota? [ta je smrt itd. . koji samo sa sumnjom mo`e gledati na sve {to se ti~e ~oveka kao pojedinca. filozofski {ok udara ~oveka u njegovoj pojedina~nosti.. kvalitete i pona{anje. Po{to je njegovo krajnje iskustvo zanemelost.. filozof }e zazirati od toga da donosi „mi{ljenje o stvarima o kojima se ne mo`e doneti mi{ljenje.35 Kada ipak pri~a s drugima.32 219 Ako je zanemelo ~u|enje centar autenti~nog filozofskog delovanja. kvaliteta i pona{anja stvari. uprkos ~injenici da ga je njegovo ~u|enje odvajalo od njih. jedini odgovor filozofa je nemo ~u|enje – stanje koje na{ jezik. S obzirom na to iskustvo: filozof. ne mo`e da izrazi. kao {to Arent misli da je bilo za Sokrata. [tavi{e. ka`e ona. To je bio Sokratov na~in: on je poku{ao da svoje sugra|ane anga`uje u dijalogu. zato {to tu ne va`e zajedni~ki prihva}eni standardi zdravog razuma“ – za razliku od hoi poloi koji izbegavaju iskustvo ~u|enja. U tom {oku. Ibid. se nalazi u dvostrukom sukobu s polisom. Ibid. „^im se stanje zanemelog ~u|enja prevede u re~i“. {to }e se ponovo dogoditi samo u trenutku njegove smrti. S druge strane.. ili da ne~eg uop{te ima. „~ovek se odre|uje kao bi}e koje postavlja pitanja“. 99–100. Platona i Aristotela. pravo bi}e. govore}i samo da bi postavljao pitanja na koja se ne mo`e odgovoriti. suprotstavlja celom univerzumu. ~ovek kao pojedinac se. Ono {to razdvaja filozofa od njegovih sugra|ana jeste to {to je pogo|en ~injenicom da jeste. ve} ba{ kao ~isto.. kada je moglo i da ne bude ni~ega. i raspravljanja o njima. Ibid. koje odbijaju da podnesu prihvataju}i mnjenja o stvarima o kojima su mnjenja neodgovaraju}a.. Na taj na~in. ne u onome u ~emu je jednak sa svima drugima niti u onom u ~emu se razlikuje od njih. u jednom kratkom trenutku. Platon je bio od32 33 34 35 Ibid.. 99. on se stavio van politi~kog domena u kom je najvi{a ~ovekova sposobnost upravo govor.. Suo~en s ovim „~udom bivstvovanja“.? – a svima je zajedni~ko da se na njih ne mo`e nau~no odgovoriti“. str.34 Umiren i u}utkan ~udom.

Platoni~ki filozof nije samo ohol u odnosu na politi~ko zanemarivanje istine. zaklju~uje Arent. platoni~ar. 36 37 38 Ibid. str. Ovo {teti i politici i filozofiji: filozofija ostaje bezbri`no odvojena od }udljivosti ljudske realnosti. ve} ga njegov uvid o granicama artikulisanog razumevanja kao takav spre~ava da prihvati na~in `ivota koji insistira na tome da je ~ovek mera svih stvari. zapav{i u ljudsku bedu. ono {to mo`e biti samo prolazan trenutak“.. Ibid. Platon. ve} je i nesposoban da u~estvuje u politici zbog njene privr`enosti onom jezi~kom modusu kojim se postavljaju samo ona pitanja na koja se mo`e odgovoriti.. mo`e na}i u njegovoj alegoriji o pe}ini (u VII knjizi Dr`ave). Glavna ta~ka optu`be politici u Platonovoj filozofiji se. o stanovniku koji izlazi na povr{inu da bi bacio pogled na sunce.. toliko je i opasan po svet. filozofi posle Platona. Ne samo da platoni~ki filozof odbija ideju o pluralitetu istina.“38 Koliko je filozof u opasnosti od sveta. oko senki. Zanemaruju}i da neguju vanredan Sokratov dar i za usamljeni~ko ~u|enje i za prijateljsko. a politika se predaje formiranju pukog javnog mnjenja kao ne~eg {to je suprotno otkrivanju istine doxai. po{to poku{ava da „pretvori u na~in `ivota. Njegovo uverenje da je ~u|enje centralno iskustvo ljudske egzistencije predstavlja predrasudu u njegovom rasu|ivanju. 95. procenjuju politiku na osnovu univerzalnih ideja koje su pogre{an na~in da se artikuli{e ispravno zanemelo ~u|enje nad bivstvovanjem bivstvuju}eg. Sada nam skre}e pa`nju na medijum politike – govor – i njegov konflikt s iskustvom koje se ne mo`e artikulisati. smatra Hana Arent. ukoliko joj se uop{te posve}uju. ispitiva~ko anga`ovanje sa svojim sugra|anima.. . a potom se vra}a svojim drugovima sa superiornim znanjem. Dr`ava 517d. ne bude u stanju da se sna|e...37 Kako to Platon ka`e: „Da li }e tebe ~uditi ako neko svrati pogled sa ovih bo`anskih stvari i. sugeri{e Arent. bar ne iskazima. 220 lu~an u tome da ~u|enje beskona~no produ`i – autodestruktivan poduhvat. 101. u sebi uni{tava ljudsku pluralnost. smatra Arent. nego postane sme{an? Jo{ zasenjenih o~iju i nenaviknut na tamu i mrak mora se ovde boriti. Arent je prvobitno naglasila konflikt izme|u filozofske posve}enosti pojedina~noj istini i mno{tva mnjenja u politi~kom `ivotu.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. mo`da.36 U poku{aju da. postane sasvim pojedina~an. str. i zato {to njegovo mi{ljenje protivre~i zdravom razumu sveta. ali je isuvi{e o{amu}en da bi se razumno snalazio u podzemnom svetu: Filozof koji se vratio u opasnosti je zato {to je izgubio zdrav razum koji mu je potreban da se orijenti{e u svetu koji je svima zajedni~ki.

41 Sloboda ove vrste. niti sam nare|ivati. a „javna sfera“ je. 148. koji mu omogu}ava da se kre}e. 40 Hannah Arendt.39 Ta sloboda. neka vrsta teatra gde se sloboda Šmo`e¹ pojaviti“.“43 Politika se. va`no mu je mi{ljenje drugih. Tada i tamo. najvi{a vrednost politike je sloboda. paradoksalno. „What is Freedom?“. jer se „onaj ko dela bavi doxom. Chicago & London: The University of Chicago Press. The Human Condition. To je zna~ilo ne biti na vlasti i ne biti pod ne~ijom vla{}u“40). Ba{ kao {to se obra}a neplatoni~kom Sokratu da bi dobila druga~ije gledi{te na politi~ku filozofiju. stoga. Between Past and Future. 1958. 154. slavom – to jest. str. Arent se okre}e periklovskoj Atini da bi iz nje izvela nefilozofsku ideju slobode. Prema njoj. a ne izmenjenoj verziji koju nam je zave{tala platoni~ka filozofska tradicija? Tvrde}i. 42 Ibid. Arent se oslanja na svoju osobitu koncepciju politi~kog. 1993. a ne Platon koji se aktivno interesovao za njega. „What is Freedom?“. 55. a sloboda je na~in delovanja koji se mo`e odigrati kada se neko pojavljuje pred autenti~nom publikom. Politi~ko delovanje je pre svega izvo|enje i. str. tiransko razumevanje politike ve} ostaje izrazito filozofska. isti~e Arent. str. da ode iz ku}e. Za Hanu Arent problem je u tome da se otkrije koncepcija istine i istra`ivanja koja ne vodi u hijerarhijsko. str. Lectures on Kant’s Political Philosophy. 148.. dru{tvo drugih slobodnih gra|ana („biti slobodan zna~ilo je ne biti podlo`an nu`nostima `ivota. Chicago: The University of Chicago Press. nepredvidivog karaktera interakcije kroz govor i delovanje. u smislu da izvire iz nu`no retkog iskustva ~u|enja. da je Sokrat koji je izbegavao u~estvovanje u politi~kom `ivotu. niti naredbama drugog. nije „ni atribut mi{ljenja Šni¹ odlika volje“. Eight Exercises in Political Thought. str. 43 Hannah Arendt. na stranu od politi~kog `ivota. sloboda da se pojavimo u javnosti. implicira odre|ene uslove: „privatnu sferu“ (to jest doma}instvo) koja obezbe|uje sve {to spada u domen nu`nosti `ivota. 39 Sloboda i priroda politi~kog 221 .. istinski politi~ki filozof. Harmondsworth: Penguin Books. 1989. 32. „smatralo se da je sloboda status slobodnog ~oveka. „prostor pojavljivanja gde Šindividue mogu¹ da deluju.42 To je forma delovanja. spontaniteta i otvorenog. 41 Hannah Arendt. Ali taj problem sa sobom nosi jo{ jedan problem: da li mo`emo otkriti zamisao politi~kog koja je vernija realnosti politi~kog `ivota. a sloboda ovde zavisi od pluraliteta. ili pre interakcije.. da izi|e u svet i upozna druge ljude u govoru i delima“. Hannah Arendt. pi{e ona.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Sokratov primer sugeri{e sna`nu alternativu platoni~kom razumevanju odnosa filozofije i politike. mo`e odrediti kao kultivisanje slobode.

str. odnosno. kao kada heroj jednog vremena postane zlikovac drugog i uvek je u opasnosti da padne u zaborav. politi~ko delovanje u bliskoj vezi s govorom: „delatnik.46 Politi~ka izvo|enja su. Ako je ta~no da su delovanje i po~etak su{tinski isto. mogu} je jedino ako istovremeno izgovara re~i“. „postignu}e le`i u samom izvo|enju. Hannah Arendt. radikalno nesigurna. ukoliko se ne gleda iz perspektive delatnika. prema Hani Arent. „What is Freedom?“. Njegov smisao i zna~aj se. 179. niti prosta procena mnjenja. sledi da sposobnost za ~injenje ~uda mora tako|e biti u domenu ljudskih sposobnosti.48 Vrsta govora koja je prilago|ena svetu mnjenja je ube|ivanje ili retorika.45 Stoga je u prirodi autenti~nog politi~kog delovanja da se istakne naspram jednoli~ne pozadine svakodnevne rutine: Svako delovanje. str. kao kada se ispostavi da je ono {to je re~eno i u~injeno bilo samo od topi~kog interesa. 154.. ve} procesa u ~ijem okviru se de{ava i ~iji automatizam ometa. i neobja{njivo – bar toliko dugo koliko bude prisutan ose}aj ~u|enja. a ne u nekom cilju koji bi nad`iveo delovanje“.44 Kao izvo|enje. str. me|utim. po{to }e ono uvek biti relevantno kao ne{to veliko i izvanredno. onaj koji ~ini dela. procenama i perspektivama. politi~ko delovanje bi trebalo da bude osobeno. jeste „~udo“ – to jest. to jest. „specifi~no politi~ka forma govora. Ovaj na~in bivanja u zajednici s drugima jeste forma politi~kog `ivota koja je verna i filozofskom ~u|enju i anarhi~nom pluralizmu autenti~no politi~kog dru{tva. The Human Condition. te tako „za svoje potpuno pojavljivanje (zahteva) sjaj koji smo nekad zvali slava“. to je onda ~udesan karakter delovanja. 169.. Odgovaraju}a reakcija na ovo specifi~no „ljudsko“ ~u|enje nije samo ~ista zanemelost. ve} jedinstveni diskurs u kojem se pojedina~ne li~nosti susre}u kao jednake. str. Sokrat zbli`ava filozofiju i politiku uvode}i sposobnost ~u|enja u domen ljudskih odnosa. Ibid. istinski politi~ka ve{tina“. .47 Razlog je u tome {to je. „Philosophy and Politics“. „What is Freedom?“.180.49 Politi~ko izvo|enje je „retori~ko“ u smislu da se bavi verovatno}om. ne{to {to se nije moglo o~ekivati. prema tome. Videti Arendt. 222 kao i kod muzike ili igre koje se suprotstavljaju poieti~kim umetnostima.. Ako ga i{ta mo`e spasiti zaborava. 91. da bi i me|usobno. Hannah Arendt. Social Research 57 (1990). Hannah Arendt. str. str.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. uvek mo`e izmeniti. i same sebe ispitale o tome kako im se ~udo pojavljuje. slavu koja je forma mnjenja. Sokratski politi~ki mislilac je apoliti~an zato {to se javnom mnjenju pribli`ava s izvesne udaljenosti kao ne~em 44 45 46 47 48 49 74–75 Hannah Arendt. The Human Condition.

Radikalno razli~it kontekst savremenog sveta podriva va`nost Sokratovog primera. po{to je beskrajno mudrije: on je prihvatio ~injenicu da je ~u|enje bivstvovanju prolazno iskustvo. opravdati i pobolj{ati. Sokrat je predo~io razaranje zdravog razuma. jer je ~u|enje prolazno iskustvo i on najvi{e mora boraviti u svetu zdravog razuma.51 223 Zaklju~ak: filozofija i politika u savremenosti 50 Hannah Arendt. 102–104. Ipak. Zdrav razum i{~ezava s onim {to Arent zove „kolaps tradicije“. haoti~no gra|anstvo zapalo u mnjenja. 91. Sokratovo razre{enje ovog problema je o~igledno privla~nije Hani Arent. Ipak.. onaj ko je zahva}en filozofskim ~u|enjem slep je i gluv – iz gledi{ta filozofskog ~u|enja. 51 Hannah Arendt. formira mnjenja i organizuje stvari. pretrpele istu sudbinu. ili da se ono {to se pojavilo razotkrije kao iluzija. to je jo{ i vi{e. tako da „vi{e ne mo`emo pasti u autenti~no i nesporno iskustvo koje je zajedni~ko svima“. . nije podlo`an tiranskim isku{enjima s kojima se moraju nositi Platon i njegovi sledbenici. on ni{ta ne uzima zdravo za gotovo. Platon je ovu te{ko}u re{io tako {to je ponovo oblikovao dr`avu kao instrument koji bi garantovao iskustvo ~u|enja koje je cenio. i po{to ima neke razloge da u`iva u politi~kom `ivotu. koja nastaju u domenu ljudskih odnosa. a ne samo prihvatiti kao zdravorazumsko. Eight Exercises in Political Thought. a ne nude neku istinu da ih zameni: Potraga za istinom u doxa mo`e dovesti do katastrofalnog rezultata da je doxa sasvim uni{tena.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU {to treba pretresti. „Philosophy and Politics“. „What is Authority“. i nastavlja da procenjuje. str. Harmondsworth: Penguin Books. Social Research 57 (1990). koje neguje platoni~ki politi~ki filozof. ali on prema njoj ne mo`e biti potpuno ravnodu{an. Tradicionalna tenzija izme|u filozofije i politike zasnovana je na suprotnosti izme|u ~u|enja bivstvovanju i zdravog razuma. po{to ne poseduje apsolutno znanje na osnovu kog bi procenjivao vrednost javnog mnjenja. Kako i prili~i nekome ko je sposoban da iskusi ~udo. koji podrivaju sva mnjenja. Politika nije centralna za njegov `ivot. zanemaruju}i njihov stari sukob. koji prosto uzima da postoji ne{to. Krah zdravog razuma u savremenom svetu signalizira da su filozofija i politika..50 Za razliku od Sokrata: Zaista. on nema razloga da se prema politici odnosi s prezirom i resentimanom. naro~ito u onim platonovskim dijalozima koji su najvi{e „sokratovski“. on se ne ose}a obaveznim da uredi ljudske odnose ili da njima upravlja. Between Past and Future. str. a ne ni{ta. 1993. mi danas `ivimo u svetu u kojem ~ak ni zdrav razum vi{e nema smisla. i nau~io je da ga izrazi u mnogo obazrivijoj formi kultivisanja malih ~uda. Iz perspektive zdravog razuma.

Misao Hane Arent je doprinos – verovatno najva`niji koji je neki teoreti~ar politike pru`io – toj hrabroj poIbid. Takvo promi{ljanje. u~ini istinoljubivijim. San Diego New York London: Harcourt Brace & Company. okre}e Kantu. Vol.54 Uprkos svim Sokratovim protivljenjima da poseduje istinu koja se mo`e nau~iti. 224 Kao {to znaju Edip i Hamlet. i stoga izvanredno banalna. po{to bez stvarnog politi~kog `ivota za sokratovskog mislioca ne postoji ni{ta {to bi ispitivao. 52 53 . koji je.53 Kako te teme sugeri{u. Verujem da je ovo ta~ka gledi{ta iz koje Hana Arent izvodi svoju politi~ku teoriju. 1978.. jo{ se nije otvorio. muzici. me|utim. U takvim okolnostima. Kada se tenzija izme|u zdravog razuma i ~u|enja bivstvovanju uni{ti. ali je nazna~en. anketirane politike. sokratovska politi~ka filozofija gubi na ceni. Za razliku od Sokratove politi~ke filozofije. 90–91. poeziji. „What is Authority“. i kao {to tvrdi Fridrih Ni~e (Friedrich Nietzsche). izme|u ostalih. str. U svom kasnijem delu Arent se. ulazimo u sumorni domen „dru{tvenog“. programiranog `ivota i zapisane. ova prava arentovska politi~ka filozofija je sasvim prikladna modernom kontekstu: @iveti u domenu politi~kog nemaju}i ni autoritet. Lectures on Kant’s Political Philosophy. rasu|ivanja i kriti~ke misli. 1. str. nikakva istina koju bi prona{ao u doxai. 54 Hannah Arendt. bez religioznog poverenja u sveto po~injanje i bez za{tite tradicionalnih i stoga o~iglednih standarda pona{anja. a pre svih sebe samog. The Life of the Mind. ni prate}u svest da izvor autoriteta prevazilazi mo} i one koji je imaju.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. na dobro ili lo{e.52 Slabljenje utvr|enih pojmova zdravog razuma nudi retku priliku da se na{i stavovi prema filozofiji i politici ponovo promisle – iako bismo. ne manje nego u filozofiji i politi~koj teoriji i politici. mogli osetiti da upotreba tradicionalne nomenklature vi{e nije opravdana. U ovom kafkijanskom svetu i suspenzija onoga {to je nekada bilo zdrav razum po sebi je obi~na. gde god da je oti{ao. Ambis izme|u istine i mnjenja koji je od tada delio filozofe od svih ostalih ljudi. Videti Hannah Arendt. ili pre nagove{ten u obli~ju ovog ~oveka. poku{ao da sve oko sebe. uobrazilje. kao {to sugeri{e verbalni napor Hane Arent na kraju tog odlomka. zna~i iznova se suo~iti s osnovnim problemima zajedni~kog `ivljenja ljudi. 141. on se nekako ve} morao pojaviti kao stru~njak za istinu. beskrajno istra`ivanje mo`e da se postane isprazno kada se poka`e da istra`eni `ivot nije vredan `ivljenja. slikarstvu i nauci. Thinking. za nju je mi{ljenje mo}no individuirani poduhvat. odlikuje ve}i deo XX veka – u knji`evnosti. i Arendt. da bi istra`ila ideju posmatranja.

U odabranoj grupi mislilaca Arent se – uz Mi{ela Fukoa (Michel Foucault) – isti~e kao ona koja shvata da su u na{em vremenu mi{ljenje i delovanje iznova postali zagonetni. Ona nikada nije stigla do dovr{enog gledi{ta o odnosu izme|u filozofije i politike. Ali njeno bavljenje tim problemom. koji do dana{njeg dana uzimaju platoni~ku. alternativno. ili. ve} u tome {to ona promi{ljanjem o tome pokazuje gde treba tra`iti hranu za mi{ljenje. apoliti~nu perspektivu kao polazi{te politi~kog promi{ljanja.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU novnoj proceni zapadne tradicije. Zbog toga se Arent samo nezgodno mo`e klasifikovati uz politi~ke filozofe glavnog toka. koju {iroko zovemo „modernizam“. sprovode sokratizam bez ~u|enja. niti joj je to bila namera. S engleskog prevela Una Popovi} 225 . Doprinos Hane Arent nije u ispravljanju odnosa filozofije i politike. preplavljuje njeno pisanje. ose}aj za njegovu slo`enost i dramu i uloge. Kao i rad mnogih njenih kolega modernista. ni njen rad ne vodi nekoj kona~noj perspektivi.

Lectures on Kant’s Political Philosophy. tekst zaklju~uje izlaganjem o odnosu koji Hana Arent ima prema filozofiji. koja su dali [ejla Benhabib. ~ak i sudova koji pretenduju da budu kona~ni. I–II/2009 UDK: 141. Bajner tvrdi da se kategorija rasu|ivanja pojavljuje u dva klju~na vida: kao po`eljno oru|e kojim raspola`e politi~ki akter i kao nu`an atribut procená posmatra~a. Mnogi bi se saglasili da je jedna od prvih interpretacija koju potpisuje Ronald Bajner (Ronald Beiner).226 Tre}i program Radio Beograda Br. 92. definicija. u Hannah Arendt.7 Arent H. IDEAL IZVESNOSTI ILI IZGUBLJENA BITKA: HANA ARENT O RASU\IVANJU* Temeljno ispitivanje pitanja odgovornosti navelo je Hanu Arent (Hannah Arendt) da govori o odsustvu mi{ljenja. osnovni parametri za obja{njenje ovog koncepta su rasu|ivanje/su|enje o pojedina~nom i dru{tvenost. 1 Ronald Beiner „Interpretive Essay“. filozofija. s obzirom na to da je jedna od pretpostavki teksta zna~aj koji u teoriji Hane Arent ima napetost izme|u filozofije. . . Na osnovnu toga. 141–142. podstakla tako veliki broj obja{njenja. klasifikacija. politi~ko. koju ona postavlja tako {to sledi Kantovu Kritiku mo}i su|enja. jedina klju~na kategorija u teoriji Hane Arent koju ona nije do kraja razvila i objasnila. dru{tvenost. 1982. koji finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije. odnosno mno{tvenost ljudi.1 * Tekst je delom nastao kao rezultat rada na projektu „Politike rodne jednakosti u Srbiji: obrazovanje kao pokazatelj“ (pod rednim brojem 159011) Centra za rod i politiku Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu. Liza Di{ i drugi. i to prema teoriji Hane Arent (Hannah Arendt). pitanje odgovornosti vodi nas ka analizi kategorije rasu|ivanja. str. odnosno filozofskog mi{ljenja i politi~kog (delovanja). odnosno o nedostatku sposobnosti nezavisnog rasu|ivanja (judgement). zna~ajne u savremenoj politi~koj teoriji. Verovatno je razumljivo to {to je kategorija rasu|ivanja. Prema tome. 32:1 DA[A DUHA^EK U tekstu se izla`u tuma~enja kategorije rasu|ivanja (judgment). Ri~ard Bernstin. I najzad. Chicago: University of Chicago Press. Klju~ne re~i: rasu|ivanje. Ovaj tekst tako|e uzima u obzir razli~ita tuma~enja teorije rasu|ivanja Hane Arent. izvanredno obuhvatan prikaz tog pitanja.

227 Dru{tvenost i mno{tvenost ljudi . Martin’s Press. Zbog toga }u prvo izneti osnovne parametre njenog izlaganja o rasu|ivanju. a taj pristup bi opovrgao „dilemu posmatra~i versus. jo{ jedna putanja koja mi se ~ini zanimljivom. Za razliku od tog okvira. {to nju vodi tvrdnji da „izostaje normativno utemeljenje“ pojma politi~kog u teoriji Hane Arent.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Iako se ta. bez sumnje preovla|uju}a klasifikacija mo`e dalje {iriti u vi{e pravaca. samo o tome druga~ije sude. Ithaca and London. u njenoj pisa}oj ma{ini je ostao list papira na 2 Lisa Jane Disch. New York.“2 Razmatraju}i polazi{te za raspravu o problemima rasu|ivanja. Prema Lizi Di{. Hannah Arendt and the Limits of Philosophy. jer upravo ti normativni temelji koji „izostaju“ ~ine one oslonce koje je Arent zapravo svesno „izgubila“. teoriju Hane Arent defini{e mi{ljenje s margina. u~esnici u doga|ajima koja se javlja u tekstovima o rasu|ivanju. postoji. Rasu|ivanje je poslednja od tri duhovne aktivnosti koje je Arent nameravala da istra`i u svom delu @ivot duha. 336. str. 1979. a kada je umrla. Liza D`ejn Di{ (Lisa Jane Dish) tvrdi da to njegovo tuma~enje potpada pod ono {to ona naziva arhimedovskim mi{ljenjem o Hani Arent – ono koje ima ~vrstu ta~ku oslonca – ~emu suprotstavlja poziciju pravih junaka njene teorije: parijá. ona svoju nameru nije uspela da zavr{i do kraja. Benhabib i Di{ tvrde gotovo istu stvar. i izvan – teorije Hane Arent: rasu|ivanje se prvenstveno mora razumeti kao „mi{ljenje bez oslonca“. Cornell University Press. Iako je zavr{ila prva dva dela. Ako bolje pogledamo. i premda nju tek treba istra`iti. 3 Melvyn Hill.3 Me|utim. Budu}i da se Arent dr`i mi{ljenja bez oslonca. str. napetost izme|u mi{ljenja i rasu|ivanja sama po sebi i za sebe nije primarna. St. nasuprot njoj. posle delova o mi{ljenju i htenju.. Osnovni sukob u delu Hane Arent ti~e se napetosti izme|u politi~kog i filozofije. u meri u kojoj rasu|ivanje jeste mi{ljenje. te }u na kraju razmotriti njen odnos prema filozofiji da bih dala kontekst za teoriju rasu|ivanja. Hannah Arendt: The Recovery of the Public World. zatim }u razmotriti razli~ita tuma~enja teorije rasu|ivanja Hane Arent. ur. Di{ dalje tvrdi ne{to {to je klju~no za vlastito definisanje unutar – a kad smo ve} kod toga. Umrla je pre no {to je po~ela da pi{e deo o rasu|ivanju. Zna se da je dovr{ila te`ak odeljak o htenju samo nekoliko dana pre smrti. Denken ohne Geländer. ta napetost ostaje nere{ena upravo zato {to je nerazre{iva. Donekle u opreci prema Bajnerovoj interpretaciji. 1994. tuma~enje rasu|ivanja u tekstu [ejle Benhabib (Seyla Benhabib) polazi od stava o postojanju napetosti izme|u mi{ljenja i rasu|ivanja. 143.

1981. Re~ima Majkla Denenija (Michael Denneny) iz prve.. Arent je pisala ~lanke u periodu pripreme obuhvatnog materijala za knjigu. „Filozofija i politika“ itd. Hill. ali se mo`emo smatrati sre}nima {to nam je ukazala na njihov mogu}i pravac. Prema sopstvenom iskazu. koji je pripremljen za objavljivanje za njenog `ivota. li~nost koja nije u stanju da rasu|uje. i kratki Post scriptum „Mi{ljenju“. Na sre}u. New York. Brace & Company. Arent je izdvojila ne{to {to ju je kod Ajhmana najvi{e dojmilo – odsustvo mi{ljenja. cit. Oni zaslu`uju pa`nju.4 Kategorija rasu|ivanja nije pro{la kroz taj proces u njenoj teoriji. odnosno na{a mo} da procenimo da li je ne{to dobro ili lo{e. 266. Najva`niji me|u njima su njena Predavanja o Kantovoj politi~koj filozofiji. Izve{tavaju}i sa su|enja. Harcourt. str. 7 Hannah Arendt. New York. ur. veoma pronicljive analize o njenom shvatanju rasu|ivanja: „Na{a je velika nesre}a {to Hana Arent nije po`ivela dovoljno da razmotri ta pitanja. 5 Melvyn A. banalnu figuru potpuno nesposobnu za autonomno mi{ljenje. Essays in Understanding 1930–1954. ve} jednu bednu.. kao i ranije. a prema nekima i nedovr{iv. London: Harcourt. nismo ostali samo s jednim praznim papirom – ako se ostavi po strani zna~aj epigrafa – jer postoje neki tekstovi koji se bave rasu|ivanjem.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. San Diego. str. Jerome Kohn. nego je utabala i dobar deo puta. str. 6 Ibid. obja{njavala je ona. premda ga opisuje kao „zastra{uju}e normalnu“ osobu. 3. ili. str. Brace & Company. za nju je pisanje bio vrhunski proces razumevanja: „Izvesne stvari se na taj na~in formuli{u“. 338. U svim tim tekstovima kategorija rasu|ivanja se lagano razvija. San Diego. a. mislim da nam ona nije samo ukazala na prava. Ona u njemu nije prepoznala paradigmu „radikalnog“ ili „apsolutnog“ zla. op. Zato osnovno pitanje koje iz toga proisti~e glasi: „Da li se problem dobra i zla. i sve je vi{e i vi{e osvetljavaju kako razlike (jedna za drugom) bivaju iznesene na videlo. budu}i da predstavljaju jedini materijal relevantan za teoriju rasu|ivanja. mo`e dovesti u vezu s na{om mo}i mi{ljenja?“7 Odgovor na to pitanje se naHannah Arendt. kako Meri Makarti (Mary McCarthy) o{troumno prime}uje: „Svako od njenih dela predstavlja razvijanje definicija koje postepeno otvaraju temu.“5 I premda je njen rad o tim slo`enim pitanjima nepotpun i u najbolju ruku nedovr{en. 1993. The Life of the Mind. prvom tomu njenog @ivota duha. London. od kojih su za koncept rasu|ivanja va`ni tekstovi „Mi{ljenje i moralna razmatranja“. nju je zapanjila plitkost njegove duhovne aktivnosti koja se nije mogla poma}i od puke proizvodnje kli{ea. 228 kojem su se na{li samo naslov – Rasu|ivanje – i dva epigrafa.“6 Ekstenzivan rad na @ivotu duha motivisalo je su|enje Adolfu Ajhmanu (Adolf Eichmann). 3. 4 .

Otuda je rasu|ivanje – kojem je vodila analiza prva dva dela o mi{ljenju i htenju – bez sumnje trebalo da bude politi~ki relevantno. Me|utim. pru`a prihvatljiv model mi{ljenja o posebnom. Arent se. Od toga se sastoji njen @ivot duha. uop{te uzev. iako ne i isklju~ivo. The University of Chicago Press. ponekad i stranputica i bezizlaza. 127 (kurziv u originalu). treba uo~iti da je u pozadini @ivota duha politi~ko koje. str. bilo da se odnosi na dru{tvenost ljudi. kako sama tvrdi. u njenom delu zadr`ava sna`no prisustvo. „Predavanja o Kantovoj politi~koj filozofiji“. Tokom ~itavog tog procesa istra`ivanja koji je trebalo da razvije kategoriju rasu|ivanja. 14. Milenkovi}. tvrdi ona. u Moderno ~itanje Kanta. 1989. ^injenica da Kant nije imao takvu nameru tako|e ne predstavlja nikakav problem. on nije svojstven samo poliHannah Arendt. Hana Arent. {to. „ljudsku dru{tvenost“ (the sociability of men). Lectures on Kant’s Political Philosophy. i tako|e nudi drugi element. Nasuprot tome. On je „jedini veliki mislilac“. smatram. ^injenica da je Kantova kategorija rasu|ivanja kori{}ena u estetici za nju nije predstavljala nikakvu prepreku. u na~inu na koji razvija izvesne kategorije prvenstveno bi. Hana Arent je prakti~no ve} skicirala te osnovne pote{ko}e nabrajanjem navedenih kantovskih tema. prvo. str. Po~nimo s onim {to Arent predstavlja kao Kantov uvid u „dru{tvenost ljudi“. uskih prolaza. Chicago. odnosno na dru{tvenost onih koji rasu|uju. jer se kategorija rasu|ivanja u njegovoj Kritici mo}i su|enja razvija na takav na~in da su sve teme „od izvanrednog politi~kog zna~aja“: bilo da se mo} rasu|ivanja odnosi na posebno. Arent se poziva na Kanta (Kant). nije sasvim bez te{ko}a. Ona neprestano ponavlja da Kantovi politi~ki tekstovi nemaju zna~aja ne samo za nju nego i. koji je zauzeo stanovi{te o ovom pitanju. Za nju je polazi{na ta~ka Kantova tre}a kritika. 2005. ne oslanja na Kantovu politi~ku filozofiju. koje je predmet rasu|ivanja. Kritika mo}i su|enja. Kritika mo}i su|enja mogla poslu`iti kao model za klju~ne elemente politi~ke filozofije. Me|utim. jednako va`i za obe kategorije koje su mu prethodile. 8 229 . uprkos vra}anju na pitanja duha. puteljaka koji skre}u s utabanih staza. On je zasnovan na svesti o tome da niko ne mo`e `iveti sam. Divjak i I.8 Tako da se Arent poziva na Kanta kada postavlja oba elementa svoje teorije rasu|ivanja. Zavod za izdavanje ud`benika. i da bi bila politi~ki validna. koja je trebalo da se zove Kritika ukusa. Da bi se kategorija rasu|ivanja odredila prema zahtevnom teorijskom formatu. koji premda je tako zna~ajan za Hanu Arent. neophodno je da prevazi|e neke te{ko}e. U politi~kom domenu to je – da upotrebimo kantovsku terminologiju – analiti~ki iskaz koji sledi iz samog pojma politi~kog.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU lazi u istra`ivanju razli~itih putanja. Beograd. Upor. za politi~ku teoriju. kao ni za Kantovo delo samo po sebi. ur. jer joj on. S.

ako nije zasnovana na priznanju da je „pluralitet uslov ljudskog delovanja zato {to smo svi isto. Arent izdvaja klju~ne elemente od kojih se najbitniji odnosi upravo na tu tvrdnju.. koji s obzirom na to naziva ’pro{irenim mentalitetom’ (eine erwieterte Denkungsart)“.9 Iako Hana Arent predstavlja taj uvid kao ne{to {to omogu}ava Kantova filozofija. na takav na~in da niko nikada nije isti kao neko drugi ko je `iveo. 13 Kant. 1958. 7. i to kao uslov ne samo politi~kog (delovanja) ve} i kao uslov mi{ljenja. str. str.. Kant. Clarendon Press. ozna~ava jednog ~oveka pro{irenog na~ina mi{ljenja. koji se sastoji u sposobnosti da se ’misli na mestu svih drugih’. 220. The Human Condition. Re~ju.13 Ibid. 230 ti~kom nego i upotrebi mo}i duha. odnosno najvi{im mo}ima ljudskog roda. Tako ona podse}a da Kant u svojoj Antropologiji tvrdi da je „dru{tvo za mislioca presudno“. str. zapravo je re~ o jednom od stubova njene vlastite politi~ke teorije: njen je onaj ~uveni iskaz da ljudi postoje samo u mno`ini.. 184. pa o svom sudu reflektira s jednog op{teg stanovi{ta (koje on mo`e da odredi time {to }e se preneti na stanovi{te drugih ljudi)“. Harmondsworth. ve} o onome na~inu mi{ljenja na koji se ta mo} mo`e svrhovito upotrebiti. Penguin Books. str. bolje re~eno. 127. str. BIGZ. sveukupnog politi~kog `ivota“. samo}e i tame“ mo`e dobro da poslu`i kao upozoravaju}a alternativa toj tvrdnji. Arendt. Upor. I. str. „Crisis in Culture“...tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 1993. Upor.“11 Arent ula`e ogroman trud da bi nas ubedila da tu tvrdnju nalazimo kod Kanta. Upu}uju}i na Kanta. ona podse}a: „U Kritici mo}i su|enja Kant je insistirao na druga~ijem na~inu mi{ljenja.10 ili. 11. koji. 153. naime ljudi. `ivi ili }e `iveti. nema nade da }e neka politi~ka teorija uspeti da pro|e kroz temeljno teorijsko ispitivanje ili da }e imati ikakav prakti~ki zna~aj.. Ali ovde nije re~ o mo}i saznanja. da je „ovaj pluralitet bitan uslov ne samo conditio sine qua non nego i conditio per quam. Zagreb.. Between Past and Future. str. izme|u kojih su mnogi drugi takore}i uklje{teni. The University of Chicago Press. to je razlog za politi~ki `ivot. 1969. podse}anje da je mno{tvo ljudi ono {to postoji. Kritika mo}i su|enja. Da bi u potpunosti iskoristila potencijal Kantove filozofije. ako se on stavi iznad subjektivnih privatnih uslova suda. Beograd. 12. 12 Hannah Arendt. Hannah Arendt. Vita activa. The Critique of Judgment..12 Ta sposobnost je u temelju maksime koja „slu`i osvetljenju fundamentalnih iskaza“ Kritike ukusa: „…mi smo se ina~e navikli da nazivamo ograni~enim (borniran suprotno od pro{iren) onoga ~iji talenti nisu dovoljni ni za kakvu veliku upotrebu. Oxford. Chicago & London. Eight Exercises in Political Thought. „zastra{uju}eg kraljevstva ve~ne ti{ine. Duga~ak prikaz Karazanovog sna. 1991. Biblioteka August Cesarec. 11 Ibid.. 9 10 .

The University of Chicago Press. odnosno one koji posmatraju prizore kroz koje se svet otvara. razumevanje i rasu|ivanje. koji omogu}uju da se oni uop{te pojave. nailaze na najve}e te{ko}e. neprestano ponavljaju}i da je politi~ka filozofija kao takva odsutna iz Kantovog opusa. „Philosophy and Politics“. 57. kantovska maksima o „dru{tvenosti“ (sociability) kao uslovu rasu|ivanja.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Iako Arent Kantovu politi~ku filozofiju ~ita iz Kritike mo}i su|enja. one koji su se opredelili za theorein. Uslov mno{tvenosti ljudi postavlja parametre za dono{enje suda. U ogledu „Naga|anja o po~etku istorije ~ove~anstva“. Ona ne po~iva na tome {to se i delatniku i posmatra~u pripisuje rasudna mo}. str. bez obzira na to da li ga donosi politi~ki delatnik ili posmatra~. No. „sama originalnost umetnika (ili novost koju u svet donosi delatnik) zavisi od toga da li }e ga razumeti oni koji nisu umetnici (ili delatnici)“. a jednako va`e i za posmatra~e. 15 Hannah Arendt. str. „Oni Šfilozofi¹ moraju da prihvate da je to ’{to za ~oveka nije dobro da bude sam’ ne{to vi{e od pomirenja s ljudskom slabo{}u. najzad i za filozofe. Dok prvo (mno{tvenost ljudi u politi~kom delovanju) te{ko mo`e 14 Hannah Arendt.14 Prostori u kojima se mo`e rasu|ivati o lepom ili o ~udima politi~kog delovanja. ona se ~esto poziva na niz eseja koje je Kant napisao pred kraj `ivota i koji spadaju u ono {to se danas uobi~ajeno naziva njegovom politi~kom filozofijom. Chicago. I upravo zahvaljuju}i toj napetosti. nju ne odra`ava prvenstvo metodolo{kog postulata Selbstdenken ili nedostatak normativnog utemeljenja. te se stoga temelje na ~injenici da se ljudi nalaze u dru{tvu drugih ljudi. Lectures in Kant’s Political Philosophy. Stvari tako stoje jo{ od pitagorejaca koji su to dobro znali. premda to svakako nije neva`no. 1989. kao mno{tvo. 63 (kurziv dodat). teoreti~are. bilo kakvog suda. nastaju kroz mogu}nost saop{tavanja. Social Research. 231 . kako tvrdi Benhabib. ili njen zahtev da se prizna i uva`i mno{tvenost. odnosno pluralitet ljudi. Osnovna napetost i dalje se ti~e odnosa politi~kog i filozofije. Ta me|uzavisnost ljudi ne odnosi se samo na elementarne potrebe ve} i na duhovne mo}i. 1 (Spring 1990). koja se pro{iruju na stvaranje i proizvodnju svega {to je podlo`no su|enju. Vol. poput umetnosti i lepog. 103. Kant se ponovo okre}e dru{tvenosti kao „najvi{em cilju koji je ~oveku namenjen“. kako tvrdi Bajner.“15 U tome je osnovna napetost u teoriji rasu|ivanja Hane Arent. Ta saop{tivost (iskaza ukusa) je „conditio sine qua non egzistencije lepih predmeta“ zato {to „sud posmatra~a stvara prostor bez kojeg se nijedan takav predmet nikada ne bi mogao pojaviti“: {tavi{e. to jest da ljudi jedino mogu postojati u vidu pluraliteta. odnosno mislilac u odnosu na bilo kakav tok (politi~kog) delovanja.

Tako ona podse}a: „Mo} rasu|ivanja je specifi~no politi~ka sposobnost upravo u onom smislu o kojem govori Kant.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Kategorija rasu|ivanja ima istaknuto mesto po~ev od knjige Ajhman u Jerusalimu do dela @ivot duha. ako se ostane pri napetosti izme|u filozofije i politike.“17 U svom kasnijem radu ona }e analizirati rasu|ivanje s posebnim naglaskom na proces dono{enja odluka ili su|enja posmatra~a. Ibid. uvodi ovu temu. ^injenica da je rasu|ivanje temeljnije razmatrano u formi rasu|ivanja posmatra~a mo`e se pripisati velikom broju stvari. po~ev od o~igledne ~injenice da Arent nije dovr{ila svoj rad o tome. gledaoca. ono zahteva povla~enje iz sveta pojava da bi se sámo pojavilo. Me|utim.“16 Pored toga {to ovde. rasu|ivanje. me|utim. u jednom od svojih ranih tekstova koji su se bavili rasu|ivanjem. naprotiv. sagledavanju. trebalo je obrazlo`iti jo{ jednu teorijski slo`enu stvar: proces mi{ljenja. od kojih je najupadljivija ta~ka upravo mno{tvenost ljudi. uvode}i tada i preliminarno razmatranje ukusa za koji je dola`enje do odluke. 219. budu}i da je rasu|ivanje zasnovano na mi{ljenju i po sebi jeste jedna forma procesa mi{ljenja. drugo (mno{tvenost ljudi kao uslov u posmatranju. . „Crisis in Culture“. Uz to.. sada{njosti ili pro{losti. 221. to preme{tanje naglaska za nju nije bilo od presudnog zna~aja. morao je da bude otrgnut od apsolutnog autoriteta filozofije. Arent tu govori i o Kantu. da je nekako iskoristi. da bi do{la do toga. Kao takvo. rasu|ivanje se izvodi iz procesa mi{ljenja ali je. a samim tim i proces rasu|ivanja. str. Arent u to namerava da se upusti ne odbacuju}i filozofiju bez ostatka ve} `eli. str. tada je problem o~igledno u konstrukciji procesa koji se javlja gotovo kao oksimoron: s jedne strane. Hani Arent je. naime sposobnost da se stvari vide ne samo iz sopstvene ta~ke gledi{ta nego i iz perspektive svih onih koji su prisutni u datim okolnostima. theoria) mo`e se dovesti u pitanje. 232 da bude predmet spora. Svojim primarnim zadatkom smatrala je konstruisanje parametara rasu|ivanja tako da ono mo`e odra`avati sve slo`enosti bez obzira na to gde }e biti kori{}eno. i premda je ta~no da je u tom pe16 17 Arendt. Ne treba. posmatrana iz adekvatne perspektive. ovome se u teoriji Hane Arent posve}uje posebna pa`nja. i ona ga nalazi u Kantu. politici ili pripovedanju.. u delovanju ili u posmatranju.. s druge strane – i to u velikoj meri – ne samo politi~ki relevantno nego i nezamenljivo. Da zaklju~imo. analogno domenu politi~kog: „Rasudna mo}. implicira politi~ku pre no puku teorijsku aktivnost. njegovoj Kritici mo}i su|enja. prema mi{ljenju Arent. zanemariti ni to da su se izvesne ta~ke u razmatranju rasu|ivanja mogle smatrati kontroverznijima kada im se pristupalo iz perspektive posmatra~a nego iz perspektive delatnika. bio neophodan saveznik iz redova filozofa.

ona ga opisuje kao „aktivan odnos prema onome {to je lepo“. ili }e to u najmanju ruku istoriju pokazati kao neki „nasumi~an. Te{ko}a ne nastaje kada je dato univerzalno. Kritika mo}i su|enja. kako Arent ka`e.“19 Da bi se iz rasu|ivanja o ukusu uzelo u obzir sve {to je va`no za rasu|ivanje o posebnom. jer je ta arbitrarnost vre|ala njegov politi~ki. a ne me|usobno protivre~na. ako je dato samo ono {to je posebno. onda je ona Šmo} su|enja¹ samo refleksivna. Ibid. str. kao i kori{}enje uobrazilje. to }e proces rasu|ivanja na~initi determinisanim podvo|enjem pojedina~nog pod op{te. „Crisis in Culture“. oslanja na ~ulo ukusa. Dve su operacije mi{ljenja: prva. Arent pi{e: „Kanta je uznemiravala tobo`nja arbitrarnost i subjektivnost fraze de gustibus non disputandum est. Hannah Arendt. a ipak dozvoljavaju reprezentaciju. „Ali. jer ono. tako|e ukazao na njegovo re{enje. postaviv{i problem. da bi na taj na~in bila ustanovljena i nepristrasnost. uobrazilja koja }e pomo}i da se ono {to je odsutno u~ini prisutnim. melanholi~an“ posao. U svom ranijem razvijanju kategorije rasu|ivanja. tako da se ono mo`e primeniti na politi~ko. str.“20 Uvode}i u raspravu pitanje ukusa. jer proces mi{ljenja po definiciji predstavlja uop{tavanje. glavna te{ko}a. za koje mo} su|enja treba da na|e ono {to je op{te. . ono se mora odnositi na posebno. 71. recimo. kontingentan.. neposredno aficira i nikakvo ube|ivanje nekog ne}e mo}i da razuveri u to {to ose}a. koja je sr` rasu|ivanja. a tek potom dolazi druga. prime}uje Arent.. 222. ta zna~enja kategorije rasu|ivanja su komplementarna. refleksija. neophodan je rad refleksije. ali ova operacija mora biti izvedena pod uslovima koji nas se ne doti~u neposredno. odnosno op{te (pravilo ili na~elo). 18 19 20 233 Su|enje (o) posebnom Kant. ali ako se misli politi~ki – kao delatnik ili kao posmatra~ doga|aja koji mo`da ve} pripadaju pro{losti – na neki relevantan na~in uz oslanjanje na uop{tavanja.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU riodu do{lo do pomenutog preme{tanja naglaska s rasu|ivanja u domenu politi~kog na rasu|ivanje posmatra~a. a ne estetski ose}aj. To odre|enje ~ula ukusa ~ini ga prijem~ivim za de gustibus non disputandum est. Ono je „unutra{nje“ subjektivno ~ulo. Kantovska analiza ukusa u Kritici mo}i su|enja mnogo se lak{e uklapa u ono drugo {to je Hana Arent o~ekivala od rasu|ivanja: naime. Arent o{troumno isti~e da je Kant. „Mo} su|enja uop{te predstavlja onu mo} koja nas osposobljava da zamislimo ono {to je posebno kao ne{to {to se sadr`i pod onim {to je op{te. kada razvija detalje o rasu|ivanju. mo`e se po}i opasnim putem. za razliku.“18 I to je. a kasnije se. od ~ula vida.

21 22 .“21 Kada se esteti~ko prevede u politi~ko. ali se zadr`ava ista hrabrost koju politi~ki delatnik mora imati svaki put kada napusti sigurnost privatnog. za{titu koju mu pru`aju njegova ~etiri zida.“24 Hana Arent iz tih iskaza izvodi politi~ke implikacije.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. str. 25 Hannah Arendt. 43. str. misliti nezavisno.22 Ovo je. str. 36. javnog predstavljanja svojih misli. Kritika mo}i su|enja. u skladu s jednom od Kantovih formulacija kategori~kog imperativa. licem. to je sokratovski ~in pojavljivanja „na trgu bez ikakve za{tite“. to posebno je svako ljudsko bi}e. „politi~ke implikacije kriti~kog mi{ljenja“. a Kant je po njoj jedini moderni predstavnik te vrste mi{ljenja. Beograd. Lectures in Kant’s Political Philosophy. Ideje. kantovski pristup. Sokratovski pristup omogu}io je preuzimanje odgovornosti za sopstvena mnjeHannah Arendt. dakako. upu{tanja u razmenu tokom koje on ne samo da mora da bude odgovoran ve} jednako mora dati odgovor za svaku re~ koju je izgovorio. Kantovom re{enju egzemplarnog va`enja.. preciznije re~eno.“25 Arent je to nazivala i Selbstdenken. Nezrelost je nemo} da se svoj razum upotrebljava bez vo|stva nekog drugog. koja u svom najjednostavnijem obliku samo nagla{ava: ’samostalno mi{ljenje’. 1974. Mo`e se re}i da je to tako|e nazna~eno i u delima Emanuela Levinasa (Emmanuel Levinas) metaforom singularnosti i jednom od najzna~ajnijh kategorija njegove filozofije. {to je. 24 Imanuel Kant. kroz nepreispitana mnjenja i verovanja. jer „primer (example) dolazi od glagola eximere ’izdvojiti ne{to posebno’. veli ona. 183. „zna~i kr~iti put mi{ljenjem kroz predrasude. Arent prvog kriti~kog mislioca vidi u Sokratu. „Kriti~ki misliti“.. to je ~in mislioca. jeste maksima „mi{ljenja slobodnog od predrasuda. Hana Arent na kraju daje prvenstvo ishodu. jer „~ovekovo dostojanstvo zahteva da se on (svako od nas) posmatra u svojoj posebnosti“. Kant tvrdi da prva maksima „op{teg ljudskog razuma“ koja kao i ostale maksime jedino mo`e da „poslu`i obja{njenju osnovnih stavova kritike ukusa“. Lectures in Kant’s Political Philosophy. 23 Kant.“23 To je jezgrovita formulacija ~uvene Kantove izreke o o~ekivanjima svoga vremena: „Prosve}enost je izlazak ~ovekov iz stanja samoskrivljene nezrelosti. Um i sloboda. Ibid. gde se podvla~i da je ~ovek svrha po sebi zbog ~ega se prema njemu nikada ne treba odnositi kao da je sredstvo. ili. „Odgovor na pitanje: [ta je prosve}enost?“. 77. str. gde se posebno mo`e smatrati „najboljim mogu}im primerom“ kako ne{to treba da bude. izla`e javnosti. prema njoj. 234 Analiziraju}i sve to kao proces mi{ljenja. Politi~ke implikacije ovog vida mi{ljenja podrazumevaju da se ne{to iznosi na videlo.

Me|utim. to je jedino obja{njenje onog za {ta je Sokrat bio sposoban – neprestano izlaganje u otvorenom. bez obzira na formu u kojoj se javlja. 1971). jeste da pratimo uvid koji dolazi iz njegovog iskustva: „I tvrdim da bi mi bilo milije da moja lira ne bude uga{ena i da ne zvu~i skladno. tako i nemilosrdnog stiska i beskompromisne.26 Arent nas podse}a da je fraza logon didonai. i da moram sam sebi protivre~iti. 29 Hannah Arendt. 26 27 235 . I kao {to je u teoriji Hane Arent Kant paradigma rasu|ivanja. Sokrata. budu}i da se odnosila na zahteve koje su gra|ani upu}ivali politi~arima. re~ je o sili koja se mo`e objasniti samo svojom neizbe`no{}u.“27 Ovo se mo`e odnositi i na druge koje je Arent uva`avala. i to kako bezvrednosti mi{ljenja u prakti~nom smislu. Arent tvrdi: „@ivot koji se ne preispituje nije vredan `ivljenja.“29 No.“28 Jedino na {ta se mo`emo osloniti – {to je i Sokrat verovatno ~inio – da bi se izdr`ao pritisak kojem se svojevoljno izla`emo.. nego da se ja. Social Research 38/3 (Fall. ali slede}i. tako|e Ibid. Sokrat je otelotvorenje mi{ljenja. Zbog toga je Sokrat mogao da poslu`i kao paradigma odgovornosti – on je javnosti bio odgovoran na vrlo opipljiv na~in. javnom prostoru gde mu jedinu za{titu mo`e pru`iti njegov govor i argumenti kojima se slu`i. i da hor kojim bi trebalo da upravljam bude bez muzike. neophodnost da razmotrimo mnjenja drugih. problem je u tome kako upravljati tim brodom rasu|ivanja koji treba da pro|e pored Scile sopstvenog stanovi{ta i Haribde tu|ih mnjenja. „Thinking and Moral Considerations: A Lecture“. slo`enost problema se time ne iscrpljuje do kraja. 37. pre svega bila primenljiva u politi~kom `ivotu atinske demokratije. Kjerkegora (Kierkegaard). uklju~ivala i odgovornost koja pripada prisustvu u javnosti. ona je. (kurziv dodat) Ibid. a mo`da i na jo{ neke malobrojne mislioce i u~itelje. kako sam jedan. Mi{ljenje kao theorein. 28 Ibid. str. samim tim. dati dokaz. Ponekad – premda ne nu`no – mi u retrospektivi uspevamo da istaknemo sve {to nam ponude doga|aji koje post factum razmatramo: neophodnost da sudimo za sebe ili. i da se ve}ina ljudi ne sla`e sa mnom i da mi se protivi. kako smatra Arent. sam sa sobom ne slo`im. {to je jednako va`no. koje bi trebalo da nam omogu}i da mudro promi{ljamo ono {to je iza nas (prednost perspektive posmatra~a ili Minervine sove). 36. mu~ne prirode koju mi{ljenje ima.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU nja i „dr`anje sebe i svakoga drugog odgovornim za ono {to misli i nau~ava“. na Avgustina (Augustine). obrazlo`iti ne{to. Tako je i Arent mogla da ka`e: „Jasno je da umetnost kriti~kog mi{ljenja uvek ima politi~ke implikacije. ~ak i ako se taj aspekt uklju~i. jer se ona ne mo`e predstaviti kao korisna. str..

Our Sense of the Real. kako bi to ona rekla. Mo`emo samo naga|ati da li bi dovr{avanje odeljka o rasu|ivanju znatno izmenilo neke od interpretacija. Feminist Interpretations of Hannah Arendt. Ri~ard Bernstin (Richard Bernstein) pi{e kako rad Hane Arent nije u potpunosti uspeo jer je nedovoljno razvijen. Prema tome. i Kimberly Curtis. stanovi{ta drugih. ali na takav na~in da su u to uklju~eni predvidivi i nepredvidivi prigovori. 53-85. Hannah Arendt and the Meaning of Politics. U situaciji u kojoj smo. Njima se mo`da najbolje mo`e pri}i ako ih postavimo jednu uz drugu. od posebno otrovnih prikaza dela Hane Arent do kreativnih primena njene teorije rasu|ivanja koje bi i njoj samoj verovatno bile zanimljive. nailazimo na veoma razli~ita tuma~enja. 1999. Liza D`ejn Di{ pak u odsustvu jasnih podela i kona~nih odre|enja vidi metodolo{ki povoljan pristup. 236 nam ne nudi nikakve garancije. feministi~ki pristup Hani Arent znatno vi{e je usredsre|en na pitanja politi~kog delovanja. kriti~ko mi{ljenje podrazumeva zauzimanje stava. po{to oboje dr`e da je neophodno jasno razlikovanje mi{ljenja i rasu|ivanja. ur.30 Ina~e. and Politics in the Company of Hannah Arendt“. ur.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Poseban naglasak koji Arent stavlja na zna~enje termina „stanovi{te“ mo`e nam ukazati na odre|eni smer („mesto na kojem smo. 31 Bonnie Honig. Me|u feministi~kim teoreti~arkama koje su se bavile pitanjem rasu|ivanja. Ithaca & London. no. Minneapolis and London. Pennsylvania: The Pennsylvania State University Press. I Bernstin i [ejla Benhabib su delimi~no saglasni oko toga da obja{njenje kategorije rasu|ivanja nije do kraja zadovoljavaju}e. University Park. „kad odluka mora da padne (when the chips were down)“. Aesthetic Experience and Arendtian Politics.31 Kirstie McClure. 1995. Ona pripada malobrojnima. nema drugog puta do da se na~ini taj korak i to. kao i prikladna veza me|u njima. University of Minnesota Press. Craig Calhoun i John McGowan. dok se ~ini da Albreht Velmer (Albrecht Wellmer) smatra da je on bio sasvim uzaludan. sopstvenog stava. ili bi mo`da ~ak stalo na put mnogim preo{trim sudovima s ovom temom. uslovi kojima smo podre|eni. „The Odor of Judgment: Exemplarity. na razliku izme|u dru{tvenog (the social) i politi~kog (the political) i tome sli~no.. Neka od njih se toliko razlikuju da izgleda kao da dolaze iz me|usobno isklju~ivih perspektiva. uz odgovornost koju on nosi i koja je ugra|ena u svaki ~in. ima onih koje pokrivaju brojne ekstreme u interpretaciji. {to je posebno zna~ajno. Cornell University Press. 30 Ideal izvesnosti versus izgubljena bitka . su{tina je u tome da. uslovi koji su uvek druga~iji“). Propriety. str. 1997.

HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Prvo tuma~enje nepotpune teorije rasu|ivanja u delu Hane Arent ponudio je Majkl Deneni..“ (Johann Wolfgang Goethe. 32 237 .. kako bi to Arent rekla. On je prisustvovao njenim predavanjima koja }e kasnije postati osnova malobrojnih tekstova. ur. smatra ona. I. Lukan.“34 Tako. 128. a Katon pora`ene)32. ~in V. a pitanje rasu|ivanja je. suo~ila se s klju~nim pitanjima. na primer. Tu nije uvek re~ o rezultatu. sed victa Catoni (Bogovi vole pobednika. dopu{ta da zanemarimo ~injenicu da ljudi i dalje ubijaju ili potkradaju jedni druge.tendenciji filozofske etike koja. o~ekivanja na koja najve}im delom nailazimo u tuma~enjima rasu|ivanja kod Hane Arent. o ~emu sama Arent ka`e da su njegovi predstavnici „Šv¹o|eni kartezijanskim idealom izvesnosti. posebno ne o odredbi. ein Mann allein/¹ Da wär’s der Muhe wert ich ein Mensch zu sein. „ŠStunnd ich Natur von Dir. pa se ona zato okre}e kantovskom pojmu refleksivnog su|enja (umesto odredbenom su|enju). Refleksija. tada jo{ neobjavljenih. Majkl Deneni prime}uje da se ona ne bavi predmetima tehni~ke prirode i da tu nije re~ o konkretnim procedurama. 16. jer su sasvim iskreno verovali da rezultati njihovih spekulacija imaju isto va`enje kao rezultati saznajnih procesa. ta su o~ekivanja izgleda bliskija idealima Hegelove filozofije i nema~kog idealizma uop{te uzev. (kurziv dodat) 34 Arendt. Deneni po~inje od epigrafa koji je zabele`en ispod naslova Rasu|ivanje (Judgement) na listu papira prona|enom u pisa}oj ma{ini posle njene smrti. ali imaju}i na umu Hajdegerov uticaj – da to uspostavlja okvir koji }e dati odre|ena teorijska ograni~enja. Life of the Mind. kako on ka`e. mo`e imati rezultate. Navedene re~i na engleskom glase: The defeated cause pleases Cato. Drugi epigraf koji je Arent na istom mestu zabele`ila je iz Geteovog (Goethe) Fausta. Melvyn Hill. „The Privilege of Ourselves: Hannah Arendt on Judgment“.. i on na engleskom glasi: “ŠIf I could stand before nature as only human/¹ Then it would be worth the pain to be a man/“. i odmah prelazi na sr` problema koji se. posao mi{ljenja. 263. ponekad se radi o procesu. scena V.“33 Hana Arent nije zanemarila ~injenice. ne bi se mogla ispuniti time {to bi u duhu Katonove maksime bitka bila izgubljena. a estetici posebno – sli~no ponekad ~ini i Dejna Vila (Dana Villa). na koje se oslanjamo kada razmatramo problem rasu|ivanja. Faust. Me|utim. Hannah Arendt: The Recovery of the Public World. str. u~inku. dokazav{i da je zlo pojmovno nemogu}e ili da je kra|a contradictio in adjecto. kao da Kanta nikada nije ni bilo. predo~ava u „... i u politi~koj teoriji i u politi~kim praksama klju~no. Albreht Velmer smatra da to {to Arent utemeljuje svoja razmatranja na Kantovoj teoriji uop{te. odnosno. a preuzete su iz teksta Pharsalia. 11407) 33 Michael Denney. str. koji pripisuje Ciceronu: fraza Victrix causa deis placuit.

I premda je ona na~elno u pravu kada se govori o problemima razlikovanja noumenalnog i fenomenalnog sveta – posebno kada je re~ o ljudskom delovanju – Benhabib gubi iz vida ~injenicu da kantovska analiza uma. Twenty Years Later. Larry May i Jerome Kohn. „Hannah Arendt on Judgment: An Unwritten Doctrine of Reason“. str. mogu pomiriti“. morao biti poduprt.. Massacushetts. 191 (kurziv dodat). njegova Kritika ~istog uma. New Delhi. „Takav pojam racionalnosti morao bi se smestiti. Hannah Arendt and the Jewish Question.36 Me|utim.. The MIT Press. doprinosi svakom budu}em osloba|anju od okvira koji podrazumevaju dva sveta. upravo isticanjem te razlike i razradom analize koja do nje vodi. ur. kad smo kod toga. te da bi Arent me|u njima „u najboljem slu~aju“ mogla da ustanovi „slabu vezu“. 1997. posebno str. Jo{ ozbiljnije razmatranje zaslu`uje ~injenica da se njena celokupna teorija o rasu|ivanju svodi na jedan mogu}i diskurs o racionalnosti koji bi. izme|u formalne racionalnosti logi~kih dokaza i spekulativne racionalnosti onoga {to ona naziva ’mi{ljenjem’ – to jest.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.. 38–39 (kurziv dodat). Hannah Arendt. mogli bismo ~ak re}i. Benhabib prime}uje da „Arent ne uspeva da nas ubedi da se stav moralne refleksije i ispitivanja (. . u skladu s tim.. 36 Sheila Benhabib. nalazi izme|u tih racionalnosti ili. smatram da Hana Arent nikada i nije imala nameru da „ubedi“ ili da ponudi „u potpunosti zadovoljavaju}i odgovor“ na slo35 Albrecht Wellmer. prema Hani Arent. Massachusetts and London.“38 Me|utim. 37 Ibid.. 1996. ali i ograni~en onim osloncima koje racionalnost tradicionalno poima. Cambridge. ono {to me|u njima posreduje jeste racionalnost rasu|ivanja. Cambridge. The Reluctant Modernism of Hannah Arendt. 171 (kurziv dodat). str.“35 Iako Velmer priznaje da to zna~i da se „formalisti~ka ograni~enja nametnuta ideji racionalnosti“ „moraju razneti“. izme|u racionalnosti razuma i racionalnosti uma. 238 kao da se od Hane Arent ne mo`e o~ekivati da se odmakne od Kanta ili. od bilo kog drugog mislioca. Ono {to Benhabib `eli da prenese verovatno je u osnovi sli~no Bernstinovom kriti~kom pristupu istoj stvari: „Mislim da Hana Arent nikada nije dala u potpunosti zadovoljavaju}i odgovor na pitanja koja je postavila o odnosima mi{ljenja i zla. [ejla Benhabib ukazuje na to da je za teoriju rasu|ivanja kakvu nalazimo kod Hane Arent kantovska teorija o dva sveta problem.) i platonsko isticanje jedinstva i harmonije du{e sa samom sobom. u njenom ~itanju Hane Arent nailazimo na otvaranje jednog problema koji doti~e sr` stvari.. 185–193. 38 Richard Bernstein.Thousand Oaks. str. London.37 To [ejlu Benhabib navodi na zaklju~ak da u teoriji Hane Arent postoji napetost izme|u mi{ljenja i rasu|ivanja. Ono {to se. on nastavlja sa svojom analizom koja se oslanja na (kantovsku) racionalnost. The MIT Press. SAGE Publications. 1996.

dakle na ra~un same stvari. ~ak i tako da samo nazna~e elemente poput pluraliteta mno{tva ljudi i zaklju~ivanja o posebnom. Postoje. mi{ljenje koje Arent ima na umu predstavlja kriti~ku misao koja je „u principu antiautoritarna“. Arent o Sokratu govori kao o „pravoj figuri filozofa“. ~ak i na samo jednu od mnogih mogu}nosti – da li uop{te vi{e mo`emo i da o~ekujemo? Problem je {to u tako slo`enim stvarima. me|utim. Posle u`asa totalitarizma od politi~ke teorije se mo`e o~ekivati definisanje problema. {to zna~i do kraja definisan i definitivan odgovor na to nije ni mogu}. model koji je verovatno ugra|en u budu}e obrazovne institucije. a to je da ona pola`e sva prava na proces mi{ljenja. Me|utim. a zna~aj druge je verovatno prepoznala posle su|enja Ajhmanu da bi je kona~no usvojila krajem {ezdesetih. ja vidim kao sna`nu svest Hane Arent o problemu koji se ne bi mogao re{iti a da se ne ugrozi cilj. Postojanje prvog se ne mo`e poricati. da i ne pominjemo poku{aje da se taj mozaik rasu|ivanja sklopi i uka`e na neke. sva druga. zapadamo u opasnost da izgubimo perspektivu ili. i Arent to dakako nije ni poku{ala da u~ini. Hana Arent je tokom ~itavog `ivota vodila borbu s dvema strategijama: prva je bila da se okane filozofije i napusti je sasvim. na nefilozofske procese mi{ljenja. bar dva zna~enja pojma mi{ljenja koja mo`emo jasno razlu~iti: jedno se odnosi na filozofiju. to {to [ejla Benhabib shvata kao potrebu za utemeljenjem koja nedostaje u teoriji Hane Arent. ~ime bi u ovom slu~aju pitanje rasu|ivanja bilo o{te}eno na klju~nom mestu. re~ima same Hane Arent – koje su dodu{e izre~ene u sasvim druga~ijem kontekstu – „{ta gubimo ako dobijamo?“ Primera radi. [tavi{e. Suo~ena s onim {to je ona videla kao izdaju filozofije u stvarima koje se ti~u sveta. to jest. smelost da se ka`e da pravac kojim treba da krenemo treba i mora da dovede u vezu mi{ljenje i rasu|ivanje (thinking and judging). zbog ~ega ona smatra da ta teorija zapada u bezizlazan polo`aj. Verovatno ima mnogo razli~itih zna~enja i nijansi koje Arent pripisuje terminu „mi{ljenje“. mislim da potpuno razvijen. odnosno pre svega 239 Hana Arent i filozofija . Prva strategija uglavnom obele`ava period koji se okon~ava kasnih {ezdesetih.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU `en problem povezivanja mi{ljenja i (moralnog) rasu|ivanja (o zlu). a drugo. Drugo poti~e iz – u isku{enju smo da ka`emo opravdane – pobune protiv pretpostavke koju filozofija podr`ava. ali ona pominje i drugi model filozofskog mi{ljenja: model koji je stvorio hijerarhiju {kola i u~itelje kao figure prema kojima treba gajiti bezuslovno po{tovanje. poguramo li ih samo malo dalje ka nekom ekstremu. dok je druga bila da od filozofije spase ono bez ~ega ni ona sama nije mogla. Ako su parametri za tu analizu postavljeni.

ona je. izbori koje kasnije pravimo su poku{aji da nekim od tih prvobitnih opredeljenja pristupimo u procesu sazrevanja (metafori~no ili na neki drugi na~in). 27. U Predavanjima o Kantu.. i na drugim mestima. Beogradski krug i Centar za `enske sudije. Nadalje. i Savi}. Duha~ek. ona nudi pojmovno obja{njenje razlaza Hannah Arendt. Arent. jedan za drugim. Ona ne mora da ostane mu{ka profesija! Sasvim je mogu}e da i `ena jednog dana bude filozof. poslu`ilo kao model za budu}e filozofske {kole (a u slu~aju Platonove Akademije.“41 Potom zaklju~uje jednim asertivnim iskazom: „Mislim da sam se ja zauvek oprostila od filozofije.. str. Beograd. 240 u toku priprema za pisanje i tokom samog pisanja knjige @ivot duha. prvo. Te okolnosti koje su svima zadate. {to u sebi ima i zabavnu notu. O. ve} uop{te nije dorasla zahtevima politi~kog. „[ta ostaje? Ostaje jezik“. potpuno odani svojim prvim u~iteljima filozofije.. Arent izdvaja jednu anegdotu o pitagorejcima. poput na{ih disciplinarnih lojalnosti ili politi~kog prostora u kojem obitavamo.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Ka`ete da se uglavnom misli da je filozofija mu{ka profesija. prihvatamo na po~etku. ono {to bi se danas ozna~ilo kao njen rodni identitet: „Ja ne spadam u krug filozofa (. a to je ne{to {to Arent nikako ne `eli da se zaboravi. D. Filozofija prema njenom uverenju nije bila samo u neslozi – u najmanju ruku – s politi~kim. nagla{avaju}i kako su organizovani kao zatvorena zajednica u~enih i odabranih. kao i mnogih sedi{ta znanja kasnije. Arent ispravlja oba. to se odnosi na brojne okolnosti u kojima se nalazimo ili na okvire koje bezupitno i ~esto strastveno. 32-33.. bez obzira na to da li smo njima tek nezadovoljni ili se ose}amo potpuno iznevereno. predstavljaju na takav na~in da otkrivaju dva pogre{na shvatanja o na~inu na koji je Arent sebe opa`ala: prvi se odnosi na njeno mesto u filozofiji. mo`emo ih napustiti ili poku{ati da iz njih istrgnemo ono {to je u na{oj mo}i. drugi na njenu rodnu osve{}enost. to je. i bila u pravu).. pi{e Arent. niti verujem da sam prihva}ena u krug filozofa. (kurziv dodat) 39 40 . izbijaju u na{oj svesti i. smatra ’svoju ulogu u krugu filozofa’ neobi~nom ili posebnom zato {to je `ena?“40 Ovde se dva problema preklapaju u jednom pitanju i. Pitanje kojim Ginter Gaus (Günter Gaus) po~inje intervju s Hanom Arent glasi: „Da li. istorijski gledano..) Niti se ose}am kao filozof. str. ur.. 41 Ibid. u tako zatvorenim zajednicama pravila pona{anja su se svodila na maksimu magister dixit.. Lecture in Kant’s Political Philosophy. Zato~enici zla: Zave{tanje Hane Arent. 2002. a za nju manje va`no. U tom smislu Hana Arent zapa`a da „svi mi na ovaj ili na onaj na~in zapo~injemo kao dogmate“39..“ Kakvi god da su bili njeni li~ni motivi – ako je takvih uop{te bilo – ovde.

tvrdi ona...Bavila sam se problemom delovanja.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU izme|u filozofije i politi~kog. 19.) da se politi~ko podru~je doista nije pobrinulo za sve ~ovjekove vi{e djelatnosti. Arent ne dovodi u pitanje samo to razlikovanje koliko nagla{ava problemati~nost date hijerarhije.. delovanjem. da bi posle interesovanja za probleme vita activa usledilo bavljenje pitanjima vita contemplativa. ona kao bezupitno polazi{te koristi su|enje Sokratu i „sukob izme|u polisa i filozofa“ koji je usledio. 44 U SAD objavljenja pod nazivom Human Condition.“45 Princip koji isti~e Hana Arent odnosi se na uspostavljanje najvi{e pozicije u hijerarhiji ljudskih mo}i i ustoli~enje theoria i bios theoretikos.“43 Te odredbe nalaze svoja po~etna razja{njenja i glavni izraz u knjizi The Human Condition. i to u knjizi Vita activa gde se bavila.. koji }e kasnije dobiti naziv vita contemplativa.. Arendt. oni su odmah pretpostavili kako su prona{li vi{i princip kojim }e zamjeniti princip {to je vladao polisom. budu}i da temeljna pretpostavka da o svim ljudskim aktivnostima treba rasu|ivati prema jednom principu. jer. kada su filozofi otkrili (.42 Njen odnos prema filozofiji obja{njen je jo{ nekoliko godina pre ovog razgovora. vita activa skovali ljudi posve}eni kontemplativnom na~inu `ivota. „pojmovni okvir“ hijerarhije ostaje netaknut. na toj poziciji. o ~emu. a u Nema~koj i Hrvatskoj pod nazivom Vita activa. ta sveprisutna i svepro`imaju}a hijerarhija dovela je do „zamagljivanja distinkcija unutar same vita activa“ u tolikoj meri da ~ak i kad je moderno doba donelo obrt u tom hijerarhijskom poretku. da bi objasnila razlikovanje koje stvara na{ svet izme|u dva bioi (theoretikos i politikos).. „najstarijim problemom politi~ke teorije“. filozof „ne mo`e da bude objektivan ili neutralan u vezi s politikom“. 6..postoji velika napetost izme|u filozofije i politike“. „Me|utim. dve vrste vita (contemplativa i activa). da ostane u(z) politi~ko. „. str.. Na tom tragu.. Life of the Mind. negde objavljenoj pod nazivom Vita activa. ka`e: „. 28. knjizi koju ve}ina i dalje smatra njenim klju~nim delom u oblasti politi~ke teorije. kao i onog {to se s tim uklapa – a to je njena odluka da stane na stranu. Vita activa. uprkos „izvesnim sumnjama koje su je proganjale“. str. 45 Arendt. svoju osnovnu temu. nije dovedena u pitanje. kako sama ka`e. Arent se poziva na doga|aje i likove iz pri~a gr~ke filozofije da bi odredila konture koje su nu`ne za dalju razradu pitanja koje za nju imaju presudan zna~aj. odnosno u politi~koj teoriji: ona nije `elela da u~estvuje u „animozitetu prema svekolikoj politici kod ve}ine filozofa“. 42 43 241 .44 Usredsre|uju}i se na politi~ko delovanje. ili bolje re~eno.. izme|u ostalog. Ta izrazito pronicljiva ocena koju ona daje. u vezi s kojim me je oduvek mu~ilo to {to su termin. pretIbid. str..

kategorije doxa koju je filozofija glavnog toka tradicionalno klevetala (istrajavaju}i na neupitnoj nadmo}i epsteme). poredio se i s ra46 Ibid.. Hana Arent se u najve}em delu svojih analiza oslanjala na pojmove i argumente dvojice filozofa za koje je izjavila da predstavljaju izuzetke u kanonu mainstream filozofije: Sokrata i Kanta. poma`u}i im da sami do|u do istine. polo`aja metanarativa i sl. o ~emu svedo~e i Platon i Ksenofont. o sebi je govorio kao o obadu.. Platonov zakasneli lek u slu~aju Sokrata ili pak preventivni za budu}u filozofiju – no. 242 hodi svim kritikama metafizike. ali je te`io tome da grad i gra|ane u~ini „istinoljubivijima“. te se stoga opa`ala kao jedno me|u mnogim (mnjenjima). Pora`ena u stvarima sveta. sagoreva prostor politi~kog gde se mno{tvo mnjenja iznova javlja. neprimetno. kona~no. godine trebalo da odr`i na Univerzitetu Notrdam. {to se. tako|e. od bitnog je zna~aja za ~itav njen rad. „Ovaj moderni preokret dijeli s tradicionalnom hijerarhijom pretpostavku da ista glavna ljudska zabrinutost mora prevladati u svim djelatnostima ljudi jer bez jednog sveobuhvatnog principa ne bi bilo mogu}e uspostaviti poredak. tvrde}i da je u stanju da poma`e u ra|anju ideja. dakle. Ta pretpostavka nije samorazumljiva. pa samim tim i politi~kog. u svaki aspekt politi~kog. Sokrat nije imao da ponudi nekakvu istinu koja bi imala ve}u te`inu ili bi bila ubedljivija od drugih jer njegova istina nije nadilazila puko mnjenje. Sr` njene argumentacije u ovom tekstu ti~e se prevrednovanja mnjenja. Sokrat nije umi{ljao da je u posedu bilo kakve istine. `ele}i da bude shva}en kao neko ko provocira bez obzira na to s koliko se malo naklonosti na to gledalo.“46 To je primer koji nam pokazuje do ~ega su njene kriti~ke procene kanonske filozofije ~esto dovodile: Hana Arent je bila u stanju da uka`e na one teorijske putanje koje smo mogli da previdimo – {to ~esto i jeste bio slu~aj – koje ne samo {to ponekad upu}uju na sferu u~enosti i (visoke) kulture ve} na to kako se one prelivaju. te moja upotreba izraza vita activa . Dobro je poznato da je ~esto aludirao na babi~ki poziv svoje majke.. filozofija uvodi istinu koja tiranizuje mnjenja i. Ovome je posebnu pa`nju posvetila u ~lanku „Filozofija i politika“. . jama~no izveden iz tog iskustva – bio je pojam istine koja je u svojoj jedinstvenosti ve~na i jedino jemstvo besmrtnosti filozofa koje mu nijedan polis ne bi mogao da obezbedi. najzad. Odnos izme|u filozofije i polisa. Taj ~lanak predstavlja deo njenih priprema za predavanje koje je 1954. Filozofija vi{e na sebe nije preuzimala odgovornost za polis ili za gra|ane. Brane}i se pred atinskim gra|anima.. donekle poklapalo s radom na delu Vita activa.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Iako je poricala da je filozofkinja. Rascep je bio neizbe`an. kao i izvo|enju posledica iz toga. nije ni nadre|ena ni podre|ena glavnoj brizi vita contemplativa.

nema jemstva da te i sli~ne pretpostavke ne}e ponovo u}i na zadnja vrata. sre}a. ona nagla{ava izbor po kojem „`ivot li{en preispitivanja nije vredan `ivljenja“. zbog ~ega ona kao da kuca na otvorena vrata. kao neka vrsta navike da preispitujemo sve {to nam se doga|a ili nam mo`e privu}i pa`nju. ta aktivnost mogla biti jedno od onih stanja zbog kojih }e se ljudi suzdr`ati od zlo~injenja ili ih ona. „Thinking and Moral Considerations: A Lecture“. umerenost. Tako. Ona ne uzima u obzir da bi se mnogi koji sebe jo{ uvek svrstavaju me|u filozofe s tim ne bi saglasili i da je ta teorija odba~ena i u samoj filozofiji. Njoj je te{ko da prihvati da se filozofija najve}im delom razra~unavala s teorijskim poslom koji se odnosi na dva sveta (iako ima izuzetaka). re~ima koje ozna~avaju ne{to nevidljivo koje nam je jezik ponudio da izrazimo zna~enje svega {to nam se doga|a u `ivotu. bez obzira na to kakvi bi mogli biti njeni rezultati ili poseban sadr`aj – da li bi. Sartr (Sartre). sveta pojava i sveta istinskog bi}a. i tome dodaje: „mi{ljenje prati `ivot kada se bavi takvim pojmovima kao {to su pravda. u njenu se odbranu mo`e re}i da ovde dva pitanja zaslu`uju pa`nju: prvo. Me|utim. iako su oni odista imali koristi od njegove aktivnosti. Hana Arent u Sokratu ne vidi dobro~initelja koji je smi{ljeno radio u korist atinskih gra|ana. zadovoljstvo. str. po sopstvenom vi|enju egzistencijalista. dakle. s eti~kim.“47 Na uvodnim stranicama njenog poslednjeg klju~nog dela. na primer. Karnap (Karnap). {to one u stvari svako malo i ~ine. Ovde bi trebalo da se vratimo malo unazad: u njenim tekstovima filozofija se ~esto nekriti~ki vezuje za metafiziku i defini{e kao okvir utemeljen u onome {to ona naziva teorijom o dva sveta. mo`e i ’usloviti’ da zlo~in uop{te ne 47 Hannah Arendt. ali sa`ima jednu – iako va`nu – teorijsku tvrdnju i filozofiju u celini. Tu je upravo ona ta~ka u kojoj po~inje njeno poslednje delo @ivota duha. obznanjuje to na samom po~etku svog Bi}a i ni{tavila. Hana Arent u svoju analizu samorazumljivo uklju~uje shvatanje da je filozofija do{la do svog kraja i – veoma nalik Ni~eu i njegovoj tezi o smrti Boga – ide dalje razmatraju}i posledice. kad smo kod toga. 243 . Hana Arent ispravno locira izvesne moderne „smrti“ na prelazu iz XIX u XX vek. @ivot duha.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU `om. da bi ilustrovao kako njegove re~i kao dodir ra`e mogu zaustaviti sagovornike. i drugo. na to podvajanje ne bi pristao. njihovo prevo|enje u domen politi~kog ne podrazumeva samo priznanje da su se filozofija i politi~ko razi{li – s ~im sama Arent ne bi imala nikakav problem – ve} i dodatni nedostatak svesti o tome kako „posao mi{ljenja“ mora imati vezu ili funkciju u politi~kom ili. pozitivista. fenomenologija je zasnovana upravo na odbacivanju te teorije. {tavi{e. 436–437... nagone}i ih da stanu i da se zamisle. s ~ijim je delom Arent upoznata. i da podsetimo: „Da li bi sama aktivnost mi{ljenja.

. str. Beograd. nema~ki idealizam funkcioni{e „kao da Kanta nikada nije ni bilo“. Hobsa i Spinozu ŠHobbes. 244 po~ine?“48 Me|utim. „neoptere}ene“ i stoga neograni~eno slobodne. S.. Arent nas podsti~e da „mi{ljenje ne koristimo samo kao instrument znanja i delovanja“. mo`da donekle preteruju.) vi{e nije ubedljivo. Pored tog novootkrivenog potencijala procesá mi{ljenja i beskrajnog nizanja uvek ve} neotkrivenog smisla. Arendt. ur. Klju~ni argument te sa`ete verzije sastoji se u tome da bi se filozofi. u Moderno ~itanje Kanta. Milenkovi}. Life of the Mind. ali ne proma{uju sr`: ’Pisali su ŠAristotel i Platon¹ o politici kao da su kanili dati pravila bolnici za umobolne’. str. da bi za{titili podru~je filozofije..50 Odlomci iz Predavanja o Kantovoj politi~koj filozofiji o odnosu filozofije i politi~kog podse}aju nas na to kako je Arent nebrojeno puta predstavila svoju odbranu politi~kog protiv filozofije. Zbog toga u njenoj interpretaciji Hegela (Hegel). „prastaro podvajanje mno{tva i ’profesionalnih mislilaca’ (. Divjak i I.“49 Nastoje}i da razlu~i – i razdvoji – mi{ljenje od filozofije. 11. U svojoj saznajnoj.51 I kao da poku{ava da trajno razdvoji filozofiju i politiku. „Predavanja o Kantovoj politi~koj filozofiji“... iako na prethodno opisan na~in preispituje i mo`da ~ak i poku{ava da sahrani kanon tradicionalne filozofije. Arent nas nepomirljivo podse}a na „Paskalove (Pascal) re~i o ovome Škoje¹. jer mi smo jo{ uvek ono {to su ljudi oduvek bili – bi}a koja misle. Arent i dalje smatra da je izuzetno va`no podvu}i da sada treba „insistirati na jednostavnoj ~injenici da se na{a sposobnost mi{ljenja ne dovodi u pitanje. nama u korist ide i to {to sada mo`emo ponovo prosejati na{a pro{la iskustva. Tako|e. str 13–14. 48 49 . {to mi{ljenju omogu}ava da se upusti u beskrajno traganje za smislom. razum odr`ava filozofski savez s istinom. „li{ene vo|stva sa strane“. 52 Ibid. i u tome je druga prednost na{e sada{nje situacije. Spinoza¹) koji su bili posve}eni politi~kom. 51 Videti Hana Arent. kao i Fihtea (Fichte) i [elinga (Schelling).. Distinkcija izme|u mi{ljenja u {irem zna~enju te re~i i saznanja je u filozofskom formatu na~injena u podeli na um i razum koju Kant sprovodi u svom klju~nom delu. „svi oni“ – iako su i ovde pomenuti izuzeci – „slo`ili sa Platonom: ne uzimaj ~itav ovaj domen ljudskih stvari odve} ozbiljno“. 50 Ibid.“52 Arent ovde nabraja brojne filozofe (pored ve} pomenutih. i bez sumnje neophodnoj funkciji. pre svega. Zavod za izdavanje ud`benika. 5. 2005. Ibid. ponovo ih sagledati kao „riznice“ kakve ona zbilja jesu. Kritika ~istog uma.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. koliko god da ova kriza poga|a na{e na~ine mi{ljenja.

„[to je bli`i istinskoj filozofiji to se filozof vi{e odvaja od svog tela. koja – {to je Kant ve} pokazao – nije isto {to i potreba da znamo. po{to telo sa svim svojim zahtevima predstavlja stalnu preponu znanjima. kratak stupanj na tom putu odlikuje posve}eno i donekle neosve{}eno. I „ona ne suprotstavlja nekolicinu mno{tvu. postoje izvesni elementi njegove misli koji ga odvajaju od ove preovla|uju}e tendencije u filozofiji. drugi – i najdu`i po trajanju – obele`en je poku{ajem kidanja svih odnosa s filozofijom. prema Hani Arent. „sklonost ka melanholiji“ delimi~no je prisutna u Kantovoj filozofiji. re~ o njenom odnosu prema filozofiji. on stanovnicima grada ne}e u~initi ni{ta {to ve} nije u~inio svom telu. Ovde Arent polako gradi svoj argument: Kant ne tra`i dru{tvo „drugih filozofa“. on Šfilozof¹ joj se nada. ve} „ljudi. shodno tome. on }e poku{ati da u~ini ono {to je svaki slobodan gra|anin Atine u~inio da bi se odvojio i oslobodio neizbe`nosti svakodnevnog `ivota: on }e vladati nad svojim telom kao {to gospodar vlada svojim robovima. Prvi.“54 Filozofova bliskost smrti koju Arent opisuje kao „na~elni gr~ki pesimizam“ i. otvara prostor za Kanta u politi~koj filozofiji. nekriti~ko uva`avanje filozofije. Ibid. ona tvrdi da filozofija definitivno otu|uje filozofa od tela. a jo{ i vi{e na pristup smrti. i ona je. Kada je. pre{la izvesne stupnjeve na svom `ivotnom putu koji su doprineli konstruisanju okvira njenog teorijskog putovanja. 93. poput svog heroja Kjerkegora. on na neki na~in voli smrt. Ako filozof postane vladar u gradu. .HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Pozivaju}i se prvenstveno na Platona i na njegovog Fedona. „Philosophy and Politics“. zaklju~uje Arent. „Predavanja o Kantovoj politi~koj filozofiji“. dakle. Sve to vodi istom zaklju~ku: jednakosti. Hana Arent. Arent o~igledno koristi izraz „ljudi“ u generi~kom smislu. u potrebi da mislimo. str. me|utim. na dijalog koji. „Kako je smrt razdvajanje tela i du{e. 245 53 54 55 56 Hannah Arent.“53 To otu|enje mora da se reflektuje na pitanja `ivota. Ona je ukorenjena i manifestuje se u potrebi da koristimo na{ um. i poslednji – uglavnom osporavan – odlikuje njeno vra}anje kriti~kim procenama politi~kog potencijala filozofije. a kako se za `ivota to odvajanje nikada ne mo`e u potpunosti posti}i. budu}i da je njen predmet du{a pre no telo – iako je njen pravi predmet zapravo duh. po svom uticaju nema premca.“56 Sve to. poput vas i mene“ (sic!)55 i tom „obi~nom ~oveku“ treba verovati kada je re~ o opa`anjima na{eg sveta.

those also being the conceptual problems in constructing this concept: first. developing the context of judging as always already the sociability. using his aesthetics to construct the key points of her theory of political judgment. Lisa Jane Disch. as well as in reference to the category of responsibility. since she did not finish her work on The Life of the Mind in which the last part was to be devoted to judgment. and others. the political. such as those of Seyla Benhabib. Key words: judgement. such as. action. Da{a Duha~ek: The Ideal of Certainty versus a Defeated Cause: Hannah Arendt on Judgment .tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. On the other hand. In developing this concept Hannah Arendt relied on Immanuel Kant’s Critique of Judgment. Albrecht Wellmer. it is possible to significantly lay out her theory of judgment. philosophical thinking and the political (action). the final part of the text addresses Hannah Arendt’s relation to philosophy. Since one of the thesis of the text was that the main tension in Hannah Arendt’s political theory . judging on the particular and second. or rather. sociability. or the plurality of men – which was of special concern to Hannah Arendt. radical evil.contrary to some of the mainstream interpretations – is the one between philosophy. within her political theory it is also a challenging concept. This text develops the main parameters which constitute the category of judgment. Richard Bernstein. praxis and theoria. The category of judgment is also one of the most important concepts of Hannah Arendt’s political theory. philosophy. Lectures on Kant’s Political Philosophy. However. especially in relation to the other concepts she developed: concept of the political. In order to fully present the problematic of judgment relevant interpretations of Hannah Arendt’s use of this category have also been considered. relying on some of her other texts. 246 Summary Some political theorists claim – not uncontested – that a category of judgment can be placed at the crossroads of action and theory.

165. The Life of the Mind. vita activa. 1 2 HANA ARENT O MI[LJENJU* Hannah Arendt.2 Arent H. I–II/2009 UDK: 14 Arent H. 141–142. bila je njegova nesposobnost da misli. The Cambridge Companion to Hannah Arendt. 2000. New York. 247 RI^ARD D@. Najuznemiruju}a crta Adolfa Ajhmana. to se jasnije uvi|a da je mi{ljenje stalna tema u celom njenom korpusu. 6. Danas se obi~no smatra da je Arent po~ela da misli o mi{ljenju tek u poodmaklom stadijumu svoje karijere. Me|utim. Utoliko ovde `elim da razmotrim neke vrhunce njenog mi{ljenja o mi{ljenju (ili. preciznije. Bernstein. proizvodnju i delovanje. Cambridge University Press. skovali oni za koje je pre svega bila va`na vita contemplativa. 1978. BERNSTIN U uvodu za @ivot duha Hana Arent (Hannah Arendt) nam ka`e da njena zaokupljenost duhovnim aktivnostima (mi{ljenjem. . ed. istina je da je zanimanje za mi{ljenje uvek imalo sna`an uticaj na prirodu njenog strastvenog mi{ljenja. Vol I. odnosno na{a mo} da procenimo da li je ne{to dobro ili lo{e. str. o mi{ljenju posredstvom mi{ljenja).. 5. Neposredan podsticaj za nju pru`ile su refleksije o Ajhmanovom (Eichmann) procesu. str. mo`e dovesti u vezu s na{om mo}i mi{ljenja?“1 Drugi izvor bila su „izvesna dvoumljenja“ koja su je mu~ila otkad je zavr{ila knjigu The Human Condition. Dana Villa. shvatila je da su sam izraz. Fenomen banalnosti zla podstakao ju je da se zapita: „Da li se problem dobra i zla. Ipak. Ibid. Prvobitno je nameravala da knjigu nazove Vita activa. Ta tradicija je smatrala da „mi{ljenje stremi kontemplaciji i njome se okon~ava.Tre}i program Radio Beograda Br. „Arendt on Thinking“. jer se u njoj usredsredila na tri fundamentalne ljudske aktivnosti: rad. zatim nameravam da se vratim korak nazad. htenjem i rasu|ivanjem) ima dva razli~ita izvora. da bih video kako se razli~iti tokovi njenih refleksija * Richard J.2 Tako je kontemplacija imala ve}u vrednost od delatnog `ivota. a kontemplacija nije aktivno nego pasivno stanje“. [to se pomnije istra`uju dela koja je napisala. koji je delovao kao da je sasvim zato~en sopstvenim kli{eima i ispraznim frazama.

Zatim. ~ak primarno oru`je u borbi za pravu slobodu protiv tla~iteljskih birokratskih snaga dru{tva (dru{tva anonimnih). „The Jew as pariah: The hidden tradition“. Premda je Arent po~ela studiju o Raheli krajem dvadesetih godina XX veka dok je jo{ `ivela u Nema~koj. koju ona o{tro suprotstavlja drugom jevrejskom tipu. pisci i umetnici su istinski mislioci. Arent opisuje ~etiri primera te tradicije: Hajnea (Heine).. 1978. godine. parija obdaren ro|enjem u svojoj `ivotnoj borbi protiv dru{tva. Rane odlike parije kao osobe koja svoje mi{ljenje koristi kao oru`je zametak je ideje Hane Arent o Selbstdenkeru – nezavisnom misliocu. skorojevi}u. ali je zapravo prili~no relevantan. U „The Jew as pariah: The hidden tradition“ (1944).. godine.3 Pesnici. MA: MIT Press. koji je tvrdio da Jevreji nisu samo „potla~eni narod“ ve} „narod parijà“. Jedna od njenih najranijih rasprava koja se izri~ito bavila mi{ljenjem pojavljuje se u kontekstu koji mo`e izgledati kao da je udaljen od te teme. 3 I . Cambridge. Arendt. Feldman (ur. a zavr{ila rukopis u Parizu tridesetih. New York. To je tradicija parije. 248 spajaju. mada njeni o{troumni komentari dobijaju na va`nosti. unutra{nju raspravu koju ona sama nikada u potpunosti nije okon~ala. ona jasno ka`e da je mi{ljenje „oru`je“. 68.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. nerazre{enu napetost u njenom vlastitom mi{ljenju. Prilago|avaju}i ideju pozajmljenu od Maksa Vebera (Max Weber). str. Arent analizira pariju kao „tip ~oveka“ koji ima „vrhunsku va`nost za vrednovanje dana{njeg ~ove~anstva“. R. 1996. mi{ljenje je novo oru`je – jedino kojim je. 83. u H. ona prime}uje: „Za Kafku je stvarno samo ono ~ija snaga nije okrnjena nego potvr|ena mi{ljenjem. ^aplina (Chaplin). i najzad.“4 Arent ne razja{njava {ta ovde podrazumeva pod „mi{ljenjem“. O razlici izme|u parije i skorojevi}a videti moju knjigu Hannah Arendt and the Jewish Question. Arent prvi put govori o konceptu parije u knjizi Rahel Varnhagen: The Life of a Jewess. `elim da istra`im duboku. prema Kafkinom mi{ljenju. Nasuprot tome. ali skrivene tradicije u modernoj jevrejskoj misli. H. knjiga nije objavljena sve do 1958. pisci i umetnici koji mogu poslu`iti kao primer jevrejskog parije nisu naprosto izgnanici: to je status koji im name}e dru{tvo.): The Jew as Pariah: Jewish Identitity and Politics in Modern Age. „Jevrejin kao parija: skrivena tradicija“. Govore}i o Kafki. Arent te`i razotkrivanju `ivotno va`ne. 4 Arendt. U eseju objavljenom 1944. naro~ito u svetlu kasnijeg razvoja. Lazara (Lazare) i Kafku (Kafka). Oni taj status koriste da bi potvrdili svoju nezavisnost i slobodu. pesnici. str. Taj paragraf pokazuje da Hana Arent nikada nije mislila da je mi{ljenje isklju~ivo duhovna delatnost filozofa ili „profesionalnih mislilaca“.

Sa`eto je ozna~ila taj vid mi{ljenja kao Denken ohne Geländer – mi{ljenje bez oslonca.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU govoru koji je odr`ala 1959.) 6 Ibid. ne{to „bogato i ~udesno“. Kao lovac na bisere koji se spu{ta na dno mora. kao da su samo ~ekali lovca na bisere koji }e se jednog dana spustiti do njih i izneti ih gore u svet `ivota – kao „misaone fragmente“. Hana Arent ga je i sama upra`njavala. Pam}enje je jedan od najva`nijih „modaliteta misli“ i zahteva pripovedanje da bi 5 Arendt. Vi{e se ne mo`emo oslanjati na tradiciju. „drugi je na~in kretanja u svetu slobode“. Kada su ljudska bi}a u mra~nim vremenima li{ena javnog prostora. New York. Harvest Books. proces propadanja istovremeno predstavlja proces kristalizacije. Ljudi u mra~nim vremenima. Ona tu govori o Benjaminovom „daru poetskog mi{ljenja“: Ovo mi{ljenje koje se hrani sada{njo{}u radi na „misaonim fragmentima“. 1968. 9. i to {to ona ka`e u re~itom eseju o Valteru Benjaminu (Walter Benjamin) moglo bi se re}i i o njoj samoj. standardi i tradicije da bi se slobodno.5 Takvo samostalno mi{ljenje predstavlja „novu vrstu mi{ljenja kojem nije potrebna potpora. naime.7 249 Jedan od najpoeti~nijih opisa mi{ljenja mo`e se na}i u njenom predgovoru zbirci eseja Izme|u pro{losti i sada{njosti: {est ve`bi o politi~koj misli. Moramo nau~iti da mislimo na nov na~in. u koju tone i u njoj se rastvara ono {to je jednom bilo `ivo. De~je novine. koje mo`e da otrgne od pro{losti i okupi oko sebe. Mi{ljenje. Ona je. Jasmina Te{anovi}.6 Tu se doti~emo jedne od najdubljih tema mi{ljenja Hane Arent. ne da bi raskopao dno i izneo ga na svetlost. a mo`da ~ak i kao ve~ne Urphänomene. prev.. bila uverena da je s katastrofalnom provalom totalitarizma u XX veku do{lo do radikalnog raskida s tradicijom. kretalo po nepoznatom terenu“. ka`e ona. bisere i korale u dubinama i da bi ih izneo na povr{inu. Hana Arent. 10. Men in Dark Times. 7 Ibid. ovo mi{ljenje grozni~avo traga po dubinama pro{losti – ali ne da bi je o`iveo onakvu kakva je bila. neke stvari do`ivljavaju „morsku promenu“ (sea-change) i opstaju u novim kristalizovanim formama i oblicima koji ostaju imuni na elemente. 1991. doprinev{i tako obnavljanju i{~ezlih epoha. Ona se tu ponovo vra}a Kafki da bi izrazila {ta podrazumeva pod mi{ljenjem. Ovo se mi{ljenje rukovodi uverenjem da iako je `ivljenje podlo`no uni{tenju vremena. godine na dodeli Lesingove nagrade – „O humanosti u mra~nim vremenima: misli o Lesingu“ – Hana Arent razvija ideju o Selbstdenken. . str. str. prihva}ene kategorije i usmerenja. (Upor. „povla~e se u slobodu vlastitog mi{ljenja“. Gornji Milanovac. ona povezuje mi{ljenje s pam}enjem i pripovedanjem. ve} da bi zavirio u bogato i nepoznato. bez {taka. Komentari{u}i jednu Kafkinu parabolu i aforizam Renea [ara (Rene Char): „Notre héritage n’est precede d´aucun testament“. da u morskoj dubini.

klju~no je za razumevanje nijansi njenog mi{ljenja o mi{ljenju. Godine 1954 (~etiri godine pre objavljivanja Vita active). konfuzan svet politike gde uvek postoji pluralisti~ko takmi~enje mnjenja (doxai). a naro~ito o politi~koj funkciji mi{ljenja. „Filozofija i politika“. „sama misao izrasta iz doga|aja `ivog iskustva i mora ostati u vezi s njima. indukcija i izvo|enje zaklju~aka ~ija logi~ka pravila neprotivre~nosti i samokonzistentnosti mogu da se nau~e jednom zauvek. 7. jer mi{ljenje koje ona opisuje i praktikuje jeste stvarala~ka delatnost koja zahteva pam}enje. ali i vrline hrabrosti i nezavisnosti. Delatnost mi{ljenja se sme{ta u bezvremenom „jazu izme|u pro{losti i budu}nosti“. 1992). 1977. prvo izdanje 1961.8 Arent je potpuno svesna da je mi{ljenje tradicionalno povezano s takvim mentalnim procesima i ne sugeri{e da su oni irelevantni za mi{ljenje.9 Kasnije }emo videti da je. 10 Margaret Kanovan nudi vrlo prosvetljuju}e tuma~enje problemati~nih ta~aka i napetosti koje postoje u razmi{ljanju Hane Arent o filozofiji i politici. jedna od najve}ih opasnosti po mi{ljenje iluzija da ljudska bi}a mogu pobe}i iz svakodnevnog sveta pojava. ispu{tamo ono {to Arent smatra distinktivnom crtom novog mi{ljenja. To je opasnost s kojom se „profesionalni mislioci“ uvek suo~avaju. Videti Canovan. The Penguin Books. Arent je odr`ala seriju predavanja na Univerzitetu Notrdam. kao jedinim znakovima vodiljama za svoje odre|enje“. „Filozofija i politika“ (objavljeno tek 1990. U pitanju je isku{enje da se potceni doxa i da se pobegne od kontingentnosti promenljivih pojava. pro{lost i budu}nost se shvataju kao sile s kojima „on“. ako ga prosto izjedna~imo s mentalnim procesima logi~kog mi{ljenja. Ona tvrdi da kad god su filozofi obra}ali pa`nju na nesre|en.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. U Kafkinoj paraboli. u`ljebljen u ovom procepu. i to je tako|e jedan od glavnih razloga za{to Arent nikada o sebi nije razmi{ljala kao o „profesionalnom misliocu“. Hannah Arendt: A Reinterpretation of her Political Thought (Cambridge: CUP. Mi{ljenje koje se doga|a u procepu ne treba poistovetiti s „takvim mentalnim procesima kao {to su dedukcija.10 Prema njoj. glavna tradicija politi~ke filozofije po~ela je s Platonom i zavr{ila se s Karlom Marksom (Karl Marx). Na tom predavanju Arent se bavila problemom koji ju je celog `ivota proganjao – napeto{}u izme|u filozofije i politike. i radije se izja{njavala kao nezavisni mislilac nego kao filozofkinja. New York. . godine). pripovedanje i ma{tu. 250 o~uvalo ona „mala skrivena ostrva slobode“. Between Past and Future: Eight Exercises in Political Thought. 9 Ibid. posebno pogl. i zatim ih samo treba primeniti“. njihov pri8 Hannah Arendt. 14. I dalje. Njeno poslednje predavanje. str. {to je dugo bilo svojstveno filozofskom mi{ljenju. iako svako istinsko mi{ljenje zahteva povla~enje iz svakodnevnog `ivota i odista tra`i osamu i ti{inu. Me|utim. mora stalno da se bori.

~ak i u ovom unutra{njem dijalogu u kom sam dva-u-jednom. Social Reserch 57/I (Spring 1990). on ne treba da izgovara filozofske istine nego da gra|ane u~ini istinoljubivijima.13 Sokrat je te`io da navede svoje sugra|ane da postanu misle}e osobe. 85. Oni su poku{ali da umaknu „ludilu“ politike. Razlika izme|u ovakvog Sokrata i Platona veoma je va`na: Sokrat nije toliko hteo da obrazuje gra|ane.14 „Mi{ljenje. 258). uzimanje i davanje na osnovu stroge jednakosti. 88.11 Njen Sokrat (u ovom eseju) nije neko ko `eli da pobegne od polisa ili da upravlja njime. Za Sokrata je majeutika bila politi~ka delatnost. nisam sasvim izdvojena iz mno{tva koje ~ini `ivot ljudi“. Uloga filozofa.. nije da vlada ve} da bude „dosadan kao obad“. mada ne sasvim uverljivom“ (Ibid. uvek je smatrala otvorenom mogu}nost druga~ije integracije mi{ljenja i delovanja radi nove vrste politi~kog mi{ljenja. str. 251 . 15 Ibid. da ne protivre~i sebi i ne izgovara protivre~ne stvari“. naprotiv. neko ~ije misli nepromenljivo i neizbe`no prate njegove ~inove – a (ta svest) ~ini 11 Kanovan povezuje pri~u Hane Arent s „nekom vrstom mita o filozofskom Padu – pri~om koju je o~igledno smatrala privla~nom.“12 Sokrat je `eleo da u~ini polis istinoljubivijim tako {to }e svakom gra|aninu omogu}iti da iznese svoju istinu. detaljno jezi~ko ispitivanje. str. Me|utim. 13 Ibid. str. tih mnjenja. zahteva dijalog sa sobom.15 Kod Sokrata postoji „svest da je ~ovek misle}e i delatno bi}e u jednom – naime. ali. prema tome.. Filozofi su gajili.. 14 Ibid. prema Sokratu. kao i podela izme|u filozofije i politike preovladala u istoriji Zapada. `eleo je da pomogne drugima da porode misli koje su svakako ve} imali. Ova tradicija ima poreklo u Platonovom o~ajanju kada je atinski polis osudio Sokrata na smrt. u sredi{tu samih tih doxai.. Metod koji koristi je dialegesthai. On je „{etao trgom. „Po Sokratu je najva`niji kriterijum za ~oveka koji istinoljubivo izgovara svoju doxa da je u ’saglasju sa sobom’. da prona|u istinu u svojoj doxa. str.. stalne. Arent o{tro suprotstavlja Sokrata i Platona. 12 Arendt. ~iji se plodovi nisu mogli meriti rezultatima dostizanja ove ili one op{te istine. „Philosophy and Politics“. Ipak. To mi{ljenje se manifestuje u govoru (logos). 81. dijalektika ne dovodi do istine tako {to uni{tava doxa ili mnjenje ve}. koliko je hteo da popravi njihove doxai koje su konstituisale politi~ki `ivot u kojem je u~estvovao. Mada je Arent verovala da je raskid izme|u misli i dela. i jo{ uvek gaje duboko neprijateljstvo prema politici. apsolutne standarde „realnosti i istine“. ili su probali da vladaju dr`avom pozivaju}i se na ~vrste.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU maran cilj nije bio da se razume politika nego da joj se nametnu „apsolutni standardi“ filozofije. otkriva doxa u njenoj istinitosti.

zaboraviti da je cela ta knjiga zasuta njenim kriti~kim referencama o Ibid. Arent tako|e nagla{ava da je mi{ljenje klju~no za formiranje savesti. 18 Ibid. ako joj nedostaje samo}a koju zahteva svaki oblik mi{ljenja. Pre nego {to se odmaknem korak unazad da bih povezao nekoliko tokova u mi{ljenju o mi{ljenju Hane Arent. kao i sna`an kontrast koji pravi izme|u Sokrata i Platona. me|utim. „Etika. a to zna~i da se ne pojavljujem samo drugima. Njen Sokrat je „idealan tip“ koji koristi da bi naglasila razliku izme|u politi~kog mi{ljenja i one vrste politi~ke filozofije koja je prema ovakvom mi{ljenju neprijateljski raspolo`ena. Arent je savr{eno svesna da je njen portret Sokrata kontroverzan. Kao {to sam ranije nazna~io. 89. le`i u njenom iskustvu totalitarizma. str. a ne delovanje. Ne treba. ~ovek jo{ uvek nije „racionalna `ivotinja“. za proveru vlastitih doxai i njihovo pribli`avanje istini. ~esto zapa`ana. jer je savest u najop{tijem smislu tako|e zasnovana na ~injenici da mogu da budem u saglasnosti ili nesaglasnosti sa sobom. jedan od njenih motiva da preusmeri pa`nju na mi{ljenje u @ivotu duha bila je njena nelagoda zbog zanemarivanja te teme u Vita activi. 252 ljude i gra|ane boljim. 16 17 . unutra{njeg dijaloga. ni{ta manje od logike.“16 [ta god mislili o „istorijskoj“ ta~nosti Sokratovog portreta kakav nudi Arent. nego sa samim sobom“. `elim da se na kratko osvrnem na tekst Vita activi. „Nijedna osoba ne mo`e svoju savest o~uvati netaknutom ako nije u stanju da vodi dijalog sa sobom. politi~ki zna~aj ovog „idealnog“ Sokrata od presudne je va`nosti. time nije anticipirao samo fundamentalni smisao logike.. ve} i etike. str. jer samo u mi{ljenju ostvarujem dijalog onoga dva-u-jednom koje sam ja sama. Kada je Sokrat tvrdio da je „mnogo bolje biti u nesaglasnosti sa celim svetom. 19 Ibid. 90.“19 Stavio sam poseban naglasak na to kako se u delu Hane Arent oslikava Sokrat. osame i savesti... Pretpostavka ovog u~enja je mi{ljenje. 87.“18 Osnovni razlog zbog kojeg Arent nagla{ava vezu mi{ljenja. „^injenica.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Ona tvrdi da je za Sokrata najvi{i imperativ `ivot na takav na~in da se ne bude u suprotnosti sa samim sobom. Za Sokrata. i koliko je ovakvo mi{ljenje va`no za gra|ane polisa.17 Savr{eno se jasno pokazuje da je mi{ljenje su{tinsko za politiku. to jest. ima svoje poreklo u ovom iskazu. ve} misle}e bi}e ~ija se misao manifestuje u govoru. nego i sebi. jer to najbolje obja{njava {ta Arent podrazumeva pod politi~kim mi{ljenjem. obja{njiva je kada shvatimo da totalitarni re`imi te`e eliminaciji same mogu}nosti osame neophodne za nezavisno mi{ljenje. da savest pod totalitarnim uslovima politi~ke organizacije vi{e ne funkcioni{e“. mi{ljenjem koje je usmereno ka pove}anju istinitosti doxa. str.

nemisaona stvorenja u milosti svake tehni~ki mogu}e naprave. mi{ljenje svakog jutra raspara sve {to je prethodne no}i istkalo“. ona ka`e: „Ako bi se pokazalo istinitim da su se znanje (u modernom smislu znati-kako) i mi{ljenje zauvijek razdvojili.“20 Arent opisuje sam projekat Vita active kao misaonu ve`bu: 253 Mi{ljenje. str. ponekad ume}u}i nove niti u svoje tkanje. beznandna zbrka ili samodopadno ponavljanje „istina“ koje su postale otrcane i isprazne – jedna od najistaknutijih oznaka na{eg vremena. „najvi{a je i mo`da naj~istija delatnost za koju su ljudi sposobni“. To }e nam omogu}iti da predupredimo neke tipi~ne neHannah Arendt. lako je mogu}e da }e ih mi{ljenje kao takvo nadma{iti. Mi{ljenje o mi{ljenju Hane Arent vi{e je nalik paukovom tkanju koje se stalno iznova tka. 88.23 Ta je analogija varljiva. numquam minus solum esse quam cum solus esset – „Nikad nije djelatniji no kad ni{ta ne ~ini. 10 (kurziv R. Sada je na{ zadatak da poku{amo da istra`imo kako je nekoliko niti njene analize utkano u platno koje se zove mi{ljenje. po~nem via negativa – razmatranjem {ta mi{ljenje nije.) 22 Ibid. B. 20 21 II . Postoji kontinuitet. ne toliko ma{iná. U Prologu knjige. 261. a ~ini mi se da je nemisaonost – nepromi{ljena bezbri`nost. Tko god znade o tome znat }e koliko je Kato bio u pravu kada je kazao: Numquam se plus agere quam nihil cum ageret. o~ito.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU mi{ljenju. nijedno drugo mjerilo do stupnja ~iste aktivnosti.. prihvataju}i se tog zadatka. Ibid. August Cesarec. stvar mi{ljenja.21 Hana Arent ~esto tvrdi da je beskrajni proces mi{ljenja „nalik Penelopinom tkanju. bez obzira na to koliko smrtonosna ona mogla biti. Vita activa. Stoga ja predla`em vrlo jednostavno: to nije ni{ta vi{e doli razmisliti o onome {to ~inimo. tada bismo zaista postali bespomo}ni robovi. str. 8. ali i diskontinuitet i razlika. str. The Life of the Mind. Zagreb.. koliko na{eg znati-kako. str. iako uspeva da opi{e nemiran. samodestruktivni karakter mi{ljenja koje ne ostvaruje gotov rezultat ili proizvod. kako nam ka`e Arent. 1991. nikad manje sam no kad je sa samim sobom. u pasusu koji se mo`e ~itati kao prete}e upozorenje.“22 Ono {to iznosim u knjizi je ponovno promi{ljanje ljudske uvjetovanosti sa stajali{ta na{eg najnovijeg iskustva i najsuvremenijih bojazni. 23 Hannah Arendt. Ona ponovo ume}e ovaj stav u poslednjem pasusu knjige: Jer ako na razli~ite djelatnosti unutar vitae activae ne primijenimo drugi test do iskustva djelatnog `ivota. @elim da. To je. ponekad se slu`e}i starim nitima.

str. zapli}e se u metafizi~ke gre{ke. Mi{ljenje. i. ne stvara upotrebljivu prakti~nu mudrost. mi{ljenje po~inje ~u|enjem i poja~ava na{ ose}aj ~u|enja. str. Mi{ljenje je mo} zahvaljuju}i kojoj postavljamo pitanja na koja nema odgovora. i za zna~enjem nikako nisu totalno nepovezani. ali postoji i potreba za mi{ljenjem – za mi{ljenjem koje nas vodi preko i iznad onog {to mo`emo da znamo. Mi{ljenje pak nikada ne donosi takav rezultat. {to nas ne sputava da ih ipak postavljamo. Uspeh saznanja je stvaranje opipljivog proizvoda – znanja. . istinsko znanje bi bilo nemogu}e bez mi{ljenja. Kant ni izbliza nije bio dovoljno radikalan u osloba|anju mi{ljenja od o~eki24 25 Ibid. Sposobnost mi{ljenja koju je Kant nazvao Vernunft (um) potpuno se razlikuje od saznanja koje traga za istinom.. dok mi{ljenje pretpostavlja znanje: Ako bi se ikad dogodilo da ljudi izgube prohtev za zna~enjem koji ovde nazivamo mi{ljenjem i prestanu da postavljaju pitanja na koja nema odgovora. Iz perspektive Hane Arent. pitanja na kojima se zasniva svaka civilizacija. vrlo je verovatno da time ne bi izgubili samo sposobnost da proizvode misaone stvari koje nazivamo umetni~kim delima nego i sposobnost da postavljaju sva ona pitanja na koja odgovor postoji. te se „uspeh“ mi{ljenja meri njegovom sposobno{}u da uni{ti svoj predmet i krene iz po~etka.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Najva`nije je napraviti razliku izme|u mi{ljenja i znanja. Da bi razjasnila o ~emu govori. Oslobo|eno zahteva saznanja. mada ne smemo da poistovetimo ili pobrkamo mi{ljenje i saznanje..24 Arent prihvata svaku od ovih tvrdnji i tuma~i ih na nov na~in. ne re{ava zagonetke svemira. Znanje se prvenstveno bavi istinom. nauke. Znanje je ono {to posti`emo uz pomo} zdravog razuma. 254 sporazume u vezi sa Hanom Arent i pomo}i u ra{~i{}avanju terena za njen fenomenolo{ki opis nevidljive i bezvremene delatnosti mi{ljenja. Arent po~inje prvi tom @ivota duha. To je mo} kojom te`imo za razumevanjem zna~enja svega s ~im se susre}emo. ~ak i filozofije. shva}ena kao disciplina koja proizvodi posebnu vrstu znanja. A potraga za smislom nema (i ne mo`e imati) zavr{etak. Ibid. a mi{ljenje zna~enjem. 62. Mi{ljenje Mi{ljenje Mi{ljenje Mi{ljenje ne donosi znanje kao {to to ~ine nauke. Naprotiv. Filozofija. Traganje za znanjem i istinom. Postoji sna`na `e| za takvim znanjem. Arent se poziva na Kantovo razlikovanje Verstand (ona insistira na tome da se kantovski „razum“ prevodi terminom intellect pre no uobi~ajenim terminom understanding) i Vernunft. nam ne daruje neposredno mo} za delovanje.25 Sem toga. citiraju}i Hajdegera (Heidegger). mi{ljenje „ne re{ava zagonetke svemira“.

. a sla`e se s njim i oko toga da je zaborav istinskog mi{ljenja velika opasnost na{eg vremena – zavodljiva.. to jest u~e{}e u ne~ujnom dijalogu izme|u mene i mene same. MIT Press. Ona je bli`a Hajdegeru (koji je tako sna`no uticao na njeno vlastito mi{ljenje o mi{ljenju) u povezivanju mi{ljenja i poezije. totalnog kolapsa svih ustanovljenih moralnih standarda u javnom i privatnom `ivotu tokom tridesetih i ~etrdesetih. pomo}u koje razlu~ujemo ispravno i pogre{no.27 Duboka skepsa Hane Arent u odnosu na obi~aje. i kako se lako one zaborave kada neke nove okolnosti zahtevaju druga~ije pona{anje“. i onda kao da je moralnost najednom bila razotkrivena.. dobro i zlo. ve} prosto navika eksplicitnog `ivljenja sa sobom. Ve} sam naveo pitanje koje Arent postavlja kada je svedo~ila Ajhmanovom „odsustvu mi{ljenja“: „Da li se problem dobra i zla. Ovi citati su preuzeti iz niza neobjavljenih predavanja koje je Arent dr`ala 1965. .“ „Skoro neprimetno sve je ovo propalo gotovo preko no}i. Ova vrsta mi26 27 255 Ibid. kao skup obi~aja.“ „Bili smo svedoci. navike i obi~aji mogu nau~iti. 146–147. mo`e dovesti u vezu s na{om mo}i mi{ljenja?“ I nastavlja: „Pod tim ne mislim na to da bi mi{ljenje moglo da urodi dobrim delom. niti nam „daruje neposredno mo} za delovanje“.26 Hana Arent ima na umu jednu od najgor~ih lekcija totalitarizma – lako}u kojom su navike i obi~aji mogli da se transformi{u. naime. Ova poenta je naro~ito va`na za Hanu Arent. Mi{ljenje samo po sebi „ne stvara upotrebljivu prakti~nu mudrost“. „Some Questions of Moral Philosophy“. str. Arent emfati~no nagla{ava tu stvar u eseju napisanom odmah posle objavljivanja Ajhmana u Jerusalimu: Pretpostavka za ovu vrstu rasu|ivanja nije visoko razvijena inteligencija ili sofisticiranost u pitanjima morala. godine. koji od Sokrata i Platona uobi~ajeno nazivamo mi{ljenjem. „Skoro preko no}i i gotovo bez imalo otpora je tradicionalna zapovest ’Ne ubij’ izmenjena u novi imperativ ’Ubij zbog Firera’. navike i konvencije navela ju je da toliko naglasi mi{ljenje. 1996. Tradicionalni pristupi disciplina morala i etike potpuno su nepodobne da se uhvate u ko{tac s novim vidovima zla vi|enim u na{em veku. 3. u kriznim vremenima mi{ljenje mo`e da oslobodi sposobnost rasu|ivanja.. ^ak i da mi{ljenje samo po sebi nije dovoljno za prakti~nu mudrost. odnosno na{a mo} da procenimo da li je ne{to dobro ili lo{e. navika i manira koji bi mogli da budu zamenjeni drugim skupom uz jedva malo vi{e muke od promene manira pri jelu pojedinca ili naroda“. Videti razmatranja o tome u mojoj knjizi Hannah Arendt and the Jewish Question. str..HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU vanja i zahteva saznanja. a mi vrlo dobro znamo koliko se ~ovek od njih zastra{uju}e brzo odu~ava. kao da bi se ’vrlini moglo podu~iti’ – jedino se. ali pogubna tendencija da se mi{ljenje poistoveti s nezaustavljivom potragom za nau~nim znanjem.

Beograd. Manifestacija misli nije znanje. Poput Sokratovog demona. to je sposobnost razlikovanja ispravnog i pogre{nog. sporedni proizvod osloba|aju}eg dejstva mi{ljenja. ali nas mo`e spre~iti da toleri{emo zla dela ili da prema njima postanemo ravnodu{ni. Prema Hani Arent. nije tehni~ka i ne ti~e se tehni~kih problema. ~ini ga vidljivim u svetu pojava. „[to du`e ga je neko slu{ao. 29 „Thinking and Moral Considerations: A Lecture“. ostvari razliku unutar na{eg identiteta kako je u svesti dat. Nav. Ona nas ~ak opominje. 193. naime. str.28 Mi{ljenje se bavi nevidljivim. avgust 1964.30 Me|utim. uz neznatne stilske izmene (zahvaljuju}i Meri Makarti ŠMary McCarthy¹).29 Treba da budemo pa`ljivi kako ne bismo pogre{no protuma~ili ono {to Arent ovde govori (i ne govori). 1998. postaje suvi{e lako pot~initi se zlu. 256 Hana Arent zaklju~uje tekst „Mi{ljenje i moralna razmatranja“ (esej o kome }emo uskoro detaljno raspravljati) izjavom: {ljenja. str. Upor. iako je u korenu svakog filozofskog mi{ljenja. a rasu|ivanje se uvek ti~e pojedina~nog i stvari koje su na dohvat ruke. Ovaj paragraf se. Re~ 59/5 (2000). prev. To zbilja mo`e da spre~i katastrofe. onda rasu|ivanje. ako ne razvije sposobnost „mi{ljenja sa stanovi{ta nekog drugog“. 1973. Oni ne postoje. Social research 38/3 (Fall 1971):417–446. u retkim momentima kad odluka mora da padne. njihova isku{enja }e se javljati kad god se u~ini nemogu}im da se politi~ka. Ona ne poku{ava da odredi nu`ne i dovoljne uslove pod kojima se mogu „spre~iti katastrofe“. mi{ljenje nam ne mora re}i {ta treba da ~inimo. ako neko ne zastane i razmisli. The Listener. zna~i skliznuti u iluziju da ima ~vrstih oslonaca. The Origins of Totalitarianism. oni su me|usobno povezani na sli~an na~in kao {to su to svest i savest. „Li~na odgovornost pod diktaturom“. Slavica Stojanovi} i Aleksandar Bajazetov-Vu~en.) 30 Hannah Arendt. Vol. gde nikada nisam sama i uvek sam isuvi{e zauzeta da bih mislila. „On je bio izvorno nesposoban da izgovori ijednu re~enicu koja nije bila kli{e“. Feministi~ka 94. predstavama odsutnih stvari. ponovo javlja u The Life of the Mind. mi{ljenja sa sta„Personal Responsibility under Dictatorship“. 28 .tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. dva-u-jednom ne~ujnog dijaloga. No. Harvest Books. Verovati da ih ima (ili da ih mo`e biti). nema garancija protiv zla. str. lepog i ru`nog. bar za mene. nesposobnost mi{ljenja na ovaj na~in bila je Ajhmanova najistaknutija karakterna crta. 467. a ti su ga kli{ei {titili od ose}aja realnosti i shvatanja {ta je u~inio. 6. Izvori totalitarizma. ostvaruje mi{ljenje. na na~in koji danas deluje proro~ki. Arent. prema Arent. da „totalitarne ideje mogu itekako da nad`ive pad totalitarnih re`ima. 459. prev. i rezultuje save{}u kao svom nusproizvodu. dru{tvena i ekonomska beda ubla`i na na~in dostojan ~oveka“. I. Ranko Mastilovi}. Ako mi{ljenje. to je o~iglednije postajalo da je njegova nesposobnost govora bila blisko povezana sa njegovom nesposobno{}u mi{ljenja.

Upor. Penguin. Mi{ljenje se bavi nevidljivim.33 Javlja se. 1992. poslu{nost mi nije nimalo te`e pala nego do tada u `ivotu. Eichmann u Jerusalimu. Beograd. 98. A3. ne zato {to je lagao nego {to je bio okru`en najpouzdanijim ~uvarima od re~i i prisustva drugih. @iveti na taj na~in smanjuje potrebu za mi{ljenjem na minimum. Kako je onda mogu}a fenomenologija ne~ega {to. mo`e okarakterisati kao razvijanje fenomenologije mi{ljenja.31 Ajhman potvr|uje ono {to Arent emfati~no tvrdi. 32 Roger Cohen.“ I nastavlja: „Kad sad pogledam unazad.49. Misle}e ja nema svoje doba. 33 Arent. u drugo egzistencijalno stanje u kojem smo samo pojave 31 Hannah Arendt. Arent insistira na tome da je prvenstveno zanima iskustvo mi{ljenja a ne „predmeti misli“. str. nije fenomen? Ipak. „Metafora posti`e ’prenos’ (metapherein) izvornog i naizgled nemogu}eg metabasis eis allo genos. mi{ljenje (odvojeno od svojih predmeta) nema istoriju. Ranko Mastilovi}. pitanje: ako se mi{ljenje bavi nevidljivim. ni temporalnost pro{losti i budu}nosti. ali. The Life of the Mind. „Why? New Eichmann Notes Try to Explain“. a time i od stvarnosti same“. mo`emo se povremeno povu}i iz sveta da bismo mislili u samo}i. prelaza iz egzistencijalnog stanja u kojem mislimo. kao {to je pitanje „gde smo kada mislimo?“ Klju~ za re{avanje ovog paradoksa (a da ne izgubimo ose}aj ~udesnog) nalazi se u njenom razumevanju odnosa mi{ljenja i jezika i metafore. 2000. Samizdat B92. 12.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU novi{ta nekog drugog. me|utim. 257 . kako ga mo`emo dovesti do pojave? Kako prenosimo svoje nevidljive misaone procese u svet govora? Upravo ovde metafora ima klju~nu ulogu. On nam ka`e da mi{ljenje zahteva povla~enje iz sveta pojava. u potpunosti i{~ezava ako nema misaone aktivnosti. avgust: A1. Primetili smo da je njen omiljeni trop kojim opisuje delatnost mi{ljenja Penelopino tkanje i paranje. nema „supstanciju“. Jo{ jednom se Arent poziva na Kanta da bi istakla da je metafori~ki govor od su{tinske va`nosti za izra`avanje mi{ljenja. me|utim. prev. strogo govore}i. mi nismo isklju~ivo misle}a bi}a. ^ini sa da ona postavlja nemogu}a pitanja. taj projekat u sebi sadr`i ne{to vrlo paradoksalno. naro~ito u @ivotu duha. Kada sam sa dvadeset sedam godina stupio u vojsku. New York Times. kao ~ista delatnost. Eichmann in Jerusalem. Izgleda da mi{ljenje.“32 Napomenuo sam ranije da se projekat Hane Arent. str. ne napu{ta nas „poriv da govorimo i na taj na~in ispoljimo ono {to ina~e nikako ne bi bilo deo pojavnog sveta“. Bilo je nezamislivo da ne sledim nare|enja. shvatam da je `ivot koji se zasniva na poslu{nosti i primanju naredbi veoma udoban. U svojim pisanim bele{kama on izjavljuje: „Od detinjstva nisam mogao da ne budem poslu{an. Iako svako ima sposobnost mi{ljenja. ~ak i kada to u~inimo. Kao ljudi koji `ive svoj `ivot u svetu pojava. Komunikacija s njim nije bila mogu}a.

258 me|u drugim pojavama. godine. ur. a njega je prvi filozof koji ih je koristio sigurno bio i te kako svestan“. ve} iluzija filozofa da mogu (i da treba) da umaknu metaforama.. i to se mo`e posti}i jedino analogijama“. str. ljudsko telo je le{.38 Sam naslov njene posthumne studije o mi{ljenju. New York Review of Books. „@ivot duha“. 37 Ibid.36 Zbog toga Arent isti~e „koliko je Hajdeger bio u pravu kada je poeziju i mi{ljenje nazvao bliskim susedima. str. Murray.“39 Jednom prilikom Hana Arent je okarakterisala Hajdegerove radove na na~in koji se lako mo`e primeniti i na njene vlastite eseje i knjige. jezik pak u kojem su pojmovi samo tragovi. uz ~iju pomo} se orijenti{e novi tok mi{ljeIbid. One.. 39 Ibid.. 108. Filozofi od Parmenida do Hegela (i kasnije) polagali su mnogo na ~istotu istinitog pojmovnog mi{ljenja. str. 104. 38 Ibid. nije za nju mrtva metafora. metafore i amblemi su niti pomo}u kojih se duh dr`i sveta. 109. bez mi{ljenja.. samom procesu mi{ljenja slu`e kao modeli koji nam poma`u da se odr`imo na nogama i onda kada naslepo teturamo me|u iskustvima kroz koja nas ne mogu voditi na{a telesna ~ula. ’zale|ene’ analogije. 123. Yale University Press. i one jem~e jedinstvo ljudskog iskustva.35 „Svi filozofski termini su metafore. oktobar 1971: 50–54. reprint Heidegger and Modern Philosophy. 21. ljudski duh je mrtav. ~iji se pravi smisao pokazuje kad ih prika`emo u njihovom izvornom kontekstu. metafora premo{}uje ambis izme|u nevidljivog mi{ljenja i njegovih manifestacija u govoru. Ovde prepoznajemo zajedni~ke afinitete koje deli s Ni~eom (Nietzsche) i Deridom (Derrida). Pravi paradoks nije potreba da se mi{ljenje izrazi metafori~kim jezikom. „Jedina mogu}a metafora za `ivot duha jeste ose}aj da smo `ivi.“37 Analogije. ^lanak je izvorno objavljen u nema~kom ~asopisu Merkur 1969.34 Metafora je ono {to premo{}uje jaz izme|u nevidljivog mi{ljenja i vidljivog sveta pojava.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. str. Svaki Hajdegerov spis „~ita se kao da je po~injao iz po~etka i samo povremeno preuzimao jezik koji je ve} sam iskovao. 34 35 III . {tavi{e. Ali kada su poku{avali da iska`u {ta mi{ljenje stvarno jeste. 40 Hannah Arendt. 103. 36 Ibid. Bez `ivotnog daha. str. budu}i da oba mislioca ukazuju na intimnu i nerazlu~ivu vezu izme|u mi{ljenja i metafore. ~ak i kada je u svojoj rasejanosti izgubio neposredan dodir s njim. New Haven. M.. „Martin Heidegger at Eighty“. 1978. neizbe`no su se oslanjali na metafore.

HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU nja“. 41 42 259 . ve} {to mre`a koju stalno iznova tka ima mnogo raspu{tenih niti. 429. On nije samo obad i babica. 425. poput Sokrata kome se divila. Vredelo bi uporediti sli~nosti i razlike njenog odre|enja Sokrata u tekstu „Mi{ljenje i moralna razmatranja“ (1971) i njene ranije analize u tekstu „Filozofija i politika“ (1954).. Arent na po~etku iznosi problem ispitivanja odnosa zla i aktivnosti mi{ljenja. gde se pojavljuju i mnoge teme iz teksta „Hajdeger u osamdesetoj“. 44 Ibid. str. Bitan doga|aj u `ivotu Hane Arent koji nam mo`e pomo}i da to objasnimo svakako je su|enje Adolfu Ajhmanu i sna`na reakcija koja je usledila po objavljanja Ajhmana u Jerusalimu. ne mo`e biti privilegija nekolicine“. Namerno je te`ila da zarazi druge te{ko}ama koje su za njeno mi{ljenje bile sredi{nje. (Tekst „Mi{ljenje i moralna razmatranja“ je neznatno revidiran i uklopljen u @ivot duha. I pored svega toga. Hana Arent bi svakako priznala da njeno vlastito mi{ljenje postavlja pitanja na koja ona ne odgovara. uznemiruju}a napetost koju ona nikada ne uklanja i koja dopire do samog sredi{ta njenog mi{ljenja o mi{ljenju i zlu. str. {tampana gotovo istovremeno u jesen 1971. Mnoga njena razmi{ljanja gube `ivotnost i sve`inu kada probamo da ih uguramo u jedinstvenu. Razlog nije u tome {to ona uvek raspreda ono {to je izatkala. postoji duboka. str. 43 „Thinking and Moral Considerations: A Lecture“.42 Ovoga puta govori o Sokratu – svom modelu – kao o nekome „ko je mislio a da nije postao filozof“. Sokrat je mislilac koji postavlja „pitanja na koja ne zna odgovore“. Hanu Arent je sedamdesetih godina sve vi{e obuzimalo pitanje odnosa mi{ljenja i zla. znaju}i odgovore. Prirodno Sokratovo mesto bio je trg.43 Sokrat ne podu~ava nikakvom u~enju. nego je nalik i „elektri~noj ra`i (ribi koja ima mo}) da parali{e druge a da sama ne bude paralisana“.40 Zato su njene refleksije o mi{ljenju istovremeno tako provokativne za mi{ljenje i tako zamr{ene. U sopstvenom unutra{njem dijalogu – njenom dva-u-jednom – nikada nije postigla onakvo slaganje sa sobom kakvo je zahtevao Sokrat. Tu nagla{ava da ako „postoji unutra{nja veza izme|u sposobnosti ili nesposobnosti da se misli i problema zla“. onda ne nalazimo sistemati~nu teoriju mi{ljenja. „idealnom tipu“ mislioca koji je primer za ono {to `eli da ka`e. onda se mogu}nost mi{ljenja „mora pripisati svima. gde je mogao aktivno da vodi dijalog sa sugra|anima. „Thinking and Moral Considerations: A Lecture“. on samo te`i da „odmrzne“ misli.41 Ponovo se okre}e Sokratu kao modelu. Ako mislimo na theoria u modernom pre nego arhai~nom smislu. Uo~i}emo neke zapa`ene razlike. koherentnu teoriju.44 U Menonu Platon slika Sokrata kao nekog ko ka`e: „Ne radi se o tome da. 431.) U „Mi{ljenju i moralnim razmatranjima“. Ovo je dramati~no ilustrovala u dva izuzetno zna~ajna ~lanka. godine: „Mi{ljenje i moralna razmatranja“ i „Martin Hajdeger u osamdesetoj“.

principe i pravila.49 Uprkos tome. rasta~e i kriti~ki preispituje sve prihva}ene doktrine./Anarhija je pu{tena u svet. 435. 48 Ibid. 51 Ibid... ali nam se pojavljuju i mi nekako ose}amo njihovo prisustvo’“.45 Ukratko. budimo bezbo`ni – a to je suprotno onom {to je Sokrat `eleo da postigne govore}i o pobo`nosti“. Arent ovako zaklju~uje svoj esej: „Pojava vetra misli nije znanje. kakva je ta~no njegova veza sa zlom? „Ono ne stvara vrednosti. str. opasnu jer rasta~e stabilna uverenja i na~ela.“51 Poku{ajmo sada da suprotstavimo to odre|enje mi{ljenja njenom opisu Hajdegera kao mislioca XX veka par excellence. U pasusu koji sam upravo citirao. „bez ikakvih spolja{njih manifestacija. slu`io se izgleda metaforom vetra: ’Vetrovi kao takvi su nevidljivi. „Nisu bili zadovoljni time {to su podu~avani da misle bez podu~avanja nekoj doktrini. te su izmenili nepostoje}e rezultate sokratskog misaonog ispitivanja u negativne rezultate: ako ne mo`emo da defini{emo pobo`nost. „Mi{ljenje je podjednako opasno po sva na~ela i samo po sebi ne stvara nikakvu pozitivnu doktrinu“. a samo ne stvara nikakvu pozitivnu doktrinu. 260 ja zbunjujem druge ljude. nemirna potraga za zna~enjem. 47 Ibid. 445.47 Neki Sokratovi sagovornici shvatili su to kao dozvolu da budu cini~ni.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. to je mogu}nost razlikovanja ispravnog i pogre{nog.. Pre }e biti da na njih prenosim zbunjenost koju sam ose}am“. kad Najbolji nemaju nikakvih uverenja. 49 Ibid./ Sredi{te popu{ta.46 Hana Arent nam ka`e da iako nema „opasnih misli“. samo mi{ljenje predstavlja opasnu aktivnost. U takvim trenucima mi{ljenje mo`e da oslobodi sposobnost rasu|ivanja o pojedina~nom. lepog i ru`nog. 434–435.50 U takvim trenucima mi{ljenje nije vi{e marginalna stvar. str. 50 Ibid. str.52 U eseju „MarIbid. i ne potvr|uje ve} rasta~e prihva}ena pravila postupanja“. politi~ki i moralni zna~aj ovakvog mi{ljenja pokazuje se u retkim trenucima istorije kada se „sve raspada. str. „Sokrat nije podu~avao iz prostog razloga {to nije imao ~emu da podu~ava“. 433.. dok su najgori/ispunjeni strastvenom snagom“. To je jedini na~in na koji istinsko mi{ljenje mo`e biti preneto drugima. Ibid. 446. ali je mogao da zarazi druge za~u|eno{}u koju je li~no iskusio. ne}e otkriti {ta je ’dobro’ jednom za svagda. ako ovo mi{ljenje. Sokrat koji je znao da se mi{ljenje bavi nevidljivim i da je i samo nevidljivo. 52 Ne treba da zaboravimo da je ovaj ~lanak napisan s ciljem da oda po{tovanje Hajdegeru koji nije bio samo ljubavnik Hane Arent nego i njen prvi profesor 45 46 .48 Ali. str..

Hajdegerov osamdeseti ro|endan nije bio prilika za razvijanje temeljite kriti~ke analize njegovog dela i li~nosti. U glasinama o Hajdegeru to je prili~no jednostavno re~eno: Mi{ljenje se ponovo vratilo u `ivot. To nije mislilac ~ije je prirodno mesto trg. te{ko se mo`e re}i da mi{ljenje koje je praktikovao Hajdeger „mora biti pripisano svakome“. bio „profesionalni filozof“. 53 Arendt. Naprotiv. Treba da uzmemo u obzir razlike izme|u Hajdegerovog i Sokratovog mi{ljenja. kada se sve raspalo. izgleda da se Hajdeger bolje uklapa u opis nekoga ko je. gotovo da nema dokaza da je Hajdeger vodio istinski sokratski dijalog sa svojim sugra|anima. Hajdegerov primer treba da nas navede da stanemo i razmislimo postoji li ikakva „intrinsi~na veza mi{ljenja i zla“. Utoliko mene ovde. bio odve} spreman da usvoji novo na~elo. Kako god da sudimo o onome {to Hajdeger jeste i nije ~inio 1933. pri ~emu se ispostavlja da govore stvari potpuno razli~ite od poznatih. Postoje}e razlike treba razjasniti i klasifikovati. str. za razliku od misle}eg gra|anina Sokrata. Kada Arent poku{ava da objasni Hajdegerovu tzv. Ono {to me prvenstveno zanima isto je ono {to zanima i Hanu Arent: pitanje odnosa mi{ljenja i zla. kada je oti{la u Marburg 1924. za koje se verovalo da su mrtva. nastaju da bi govorila. Sem toga.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU tin Hajdeger u osamdesetoj“. Me|utim. Hana Arent se nikada nije posvetila eksplicitnoj analizi razlika koje su va`ne. str. godine. U najmanju ruku.53 . mo`da se mo`e nau~iti misliti. 446. oslobodilo njegovu sposobnost rasu|ivanja. novu ideologiju. otrcanih trivijalnosti za koje se pretpostavljalo da ih kazuju. Osuda Hajdegera nije moj primarni cilj. njena analiza postaje jo{ upitnija. Ona prili~no le`erno sugeri{e da je Hajdeger bio kriv filozofije. „Martin Heidegger at Eighty“. „gre{ku“. a i ta tema je slo`ena i delikatna. kada odluka mora da padne. kulturna blaga pro{losti. „Thinking and Moral Considerations“. 295. pre svega.54 On nije upotrebio rasu|ivanje kakvo opisuje Hana Arent – rasu|ivanje koje omogu}ava da se razlikuje dobro od zla i koje mo`e da spre~i katastrofe. Postoji u~itelj. Sigurno se ne mo`e re}i za Hajdegera da je njegovo mi{ljenje u trenutku krize. iako je odli~no pravila distinkcije. 54 Arendt. Re~ je o misliocu koji je ceo `ivot proveo kao univerzitetski profesor – koji je. Kakav god unutra{nji dijalog da je odlikovao njegovo sopstveno mi{ljenje. ne verujem ni da bi njegovi najsaose}ajniji branioci tvrdili da je njegovo mi{ljenje oslobodilo mo} rasu|ivanja i rezultovalo „save{}u kao sporednom proizvodu“ te aktivnosti. Arent nastoji da evocira uzbu|enje koje je izazvala glasina {irom Nema~ke kada je Hajdeger po~eo da predaje: 261 Ovde nije re~ o mi{ljenju nekog gra|anina koji te`i da popravi svoje sugra|ane izvla~enjem istine iz njihovih doxai. godine (i kasnije). zanima {ta nam ovaj ~lanak kazuje o zna~enju mi{ljenja za Hanu Arent.

nije bio tek jedan u nizu tirana!) Ipak. i hajdegerijanskog Denken koje te`i da obitava izvan „stani{ta ljudskih poslova“. na svom pripadaju}em prebivali{tu mi{ljenja.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Poku{aj da se to u~ini je katastrofalan. U svakom slu~aju. 301.55 Ovo obja{njenje je nezadovoljavaju}e jer Arent nagla{ava da se nikada ne mo`emo potpuno odse}i od sveta svakodnevnih ljudskih poslova. na mestu gde „~u|enje postaje stalno prebivali{te ~oveka“. Ne smatram da je Arentova pru`ila zadovoljavaju}i odgovor na to pitanje. „Martin Heidegger at Eighty“.. . Jer.56 Najinovativnija i najupe~atljivija teza Hane Arent – o postojanju intrinsi~ne veze izme|u zla i na{e sposobnosti mi{ljenja – zavisi od razlikovanja mi{ljenja koje mo`e da spre~i katastrofe od onog koje to ne mo`e. 262 za „deformation professionale“ tipi~nu za mnoge filozofe koje su privla~ili tirani. U svom opisu Hajdegera Arent se pribli`ava tvrdnji da je Hajdegerova stvarna gre{ka bila ta {to se upleo u svet ljudskih stvari umesto da je ostao „kod ku}e“. ako je potraga za smislom beskrajni zadatak. Sokratovo veliko dostignu}e je {to je odoleo tom isku{enju.. (Hajdeger) je bio dovoljno mlad da nau~i ne{to iz {oka kolizije. prema Arent. tako i Hajdegerevom mi{ljenju. Mo`da joj ide u prilog ~injenica da je mogla da se divi kako Sokratovom. (Iako Hitler. takve aporije zahtevaju otvoren sukob u na{em poku{aju da shvatimo odnos mi{ljenja i zla. {to ga je posle deset grozni~avih meseci pre trideset sedam godina vratilo u njegovo prebivali{te i u njegovo mi{ljenje ugradilo ono {to je do`iveo“. onda se zave{tanje Hane Arent sastoji u tome da nas u~ini svesnima ovih te{ko}a i aporija koje sama nije razre{ila. kolebala se izme|u dva suprotna smera. U dijalogu koji je vodila sa samom sobom nikada nije razre{ila taj duboki unutra{nji sukob. str. kao i to da je bila svesna opasnosti oba tipa mi{ljenja: sokratskog dijalo{kog mi{ljenja koje uni{tava stabilnost svih na~ela. str. 303. nikada nije postigla unutra{nju saglasnost sa sobom {to je za Sokrata bio uslov mi{ljenja. Ako u samoj delatnosti mi{ljenja postoji inherentni nemir. ona tra`i izgovor za Hajdegera kao za nekog ko je „podlegao isku{enju da promeni svoje prebivali{te i ume{a se u svet ljudskih stvari. Ibid. S engleskog prevela Marija Mladenovi} 55 56 Arendt. 301. Ne postoji trajno mesto na kojem lebdi „~isto mi{ljenje“ i „~isto ~u|enje“.. Ironi~no je da nas upravo ona upozorava da je isku{enje da se `ivi na „mestu“ ~istog mi{ljenja vrhunska opasnost.

Rasu|ivanje koje sprovodi delatnik vezano je za odluku da se postupi ovako ili onako. postoje dva modela rasu|ivanja. koji se u sklopu politi~ke teorije Hane Arent mo`da sre}nije prevodi sa „rasu|ivanje“. teodiceja. . 141–142. teodiceja. dakle. Analiza pokazuje da a) Hana Arent nastoji da Hegelovu koncepciju istorije zameni koncepcijom istorije koja je proizvod su|enja nezainteresovanih posmatra~a (po uzoru na Kantovu estetsku mo} su|enja) i b) da je klju~na ta~ka u kojoj se Hana Arent suprotstavlja Hegelu. za ulogu delatnika i ulogu posmatra~a. Klju~ne re~i: istorija. uostalom. (Ovo razlikovanje delatnika i posmatra~a ima svoje poreklo u Kantovom Sporu me|u fakultetima.Tre}i program Radio Beograda Br. zlo koje je samo sebi svrha i koje se ne mo`e pravdati krajnjom svrhom istorije (pogotovo ako je ta krajnja svrha sloboda). svetsko sudili{te ili }emo zajedno s Kantom sa~uvati autonomiju duha ljudi i povratiti ljudsko dostojanstvo od pseudo-bo`anstva zvanog istorija. dok je drugi i svakako odlu~uju}i razlog bio taj {to sam htela da skrenem pa`nju i na vrednosni momenat koji postoji u razumevanju rasu|ivanja kod Hane Arent (kao. Kod Hane Arent. Jedan od razloga zbog kog sam u tekstu alternativno koristila oba termina (i su|enje i rasu|ivanje) je upotreba ovog termina u na{im prevodima Kanta. I–II/2009 UDK: 141. SUDILI[TE.7 Arent H. zapravo. u kojima nije sam u~estvovao. zlo.1 Arent H. su|enje/rasu|ivanje. 930. U pitanju je. i kod Kanta). koja su vezana za dve mogu}e uloge u sferi politi~kog. {to nikako nije slu~aj kod Hane Arent. dok posmatra~ rasu|uje o doga|ajima kojima je svedok ili koji su se desili u pro{losti. SU\ENJE1 U ovom izlaganju poku{a}u da predstavim model rasu|ivanja u politici koji predla`e Hana Arent.) Ovom prilikom. bavi}u se samo onim rasu|ivanjem kojim se slu`i 1 U pitanju je engleski temin judging. na apsolutno zlo. „Su|enje“ bi moglo da sugeri{e da je u pitanju vrednosno procenjivanje na osnovu unapred datih normi. Kod Hegela istorija je proces u kom zlo ~ini jedan od nu`nih momenata dijalekti~kog kretanja istorije ka ispunjenju njene krajnje svrhe. naravno. 263 SNE@ANA OTA[EVI] Inspiracija za ovaj tekst potekla je iz alternative pred koju nas stavlja Hana Arent u @ivotu duha: ili }emo se slo`iti sa Hegelom da je svetska istorija. Hana Arent ukazuje na jednu dimenziju zla. su|enje u smislu u kom se ovaj termin javlja kod Kanta u Kritici mo}i su|enja. HANA ARENT: ISTORIJA.

i ona koja su stvorili Heleni. prir. Zahtev za komunikativno{}u. koji je napisan radi toga da se vremenom ne bi umanjio zna~aj onoga {to je ~ove~anstvo stvorilo. Njeno glavno teorijsko delo (pored Vita activa) @ivot duha (The Life of the Mind) trebalo je da sadr`i tri dela: Mi{ljenje (Thinking). Ova knji`ica sadr`i postscriptum poglavlja „Mi{ljenje“ iz @ivota duha. koje je Hana Arent odr`ala na New School for Social Research tokom zimskog semestra 1970. Glavni razlog je to {to upravo ova vrsta rasu|ivanja treba da bude model za koncepciju istorije koju zagovara Hana Arent. godine pod naslovom Predavanja o Kantovoj politi~koj filozofiji (Lectures on Kant’s Politcal Philosophy. Tu se krije prava Kantova politi~ka filozofija.. Glavni tekstovi o rasu|ivanju sabrani su i objavljeni 1982. avgusta 1957. te da velika i divna dela. niz predavanja. . 264 posmatra~ kada razmi{lja o pro{losti.“2 Ona. 2002. kao i ona koja su 2 Preuzeto iz D`erom Kon „Zlo i pluralnost: put Hane Arent do prvog dela knjige @ivota duha“ u Zato~enici zla: Zave{tanje Hane Arent. Htenje (Willing) i Rasu|ivanje (Judging). Ovo izlaganje }e imati dva dela. na`alost.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Drugi deo izlaganja bi}e posve}en rasu|ivanju i njegovoj ulozi u konstituisanju istorije. Oslanjam se pre svega na njen tekst „Pojam istorije. nije uspela da do kraja razvije teoriju rasu|ivanja. onako kako ga je razumela Hana Arent. Napisana su samo prva dva. Ronald Beiner). anti~ki i moderni“ („The Concept of History Ancient and Modern“ u knjizi Betveen Past and Future).. godine ona ka`e: „^itam Kritiku mo}i su|enja sa sve ve}im odu{evljenjem. godine. Analizu anti~kog shvatanja istorije Hana Arent po~inje skretanjem pa`nje na re~enicu kojom Herodot (koga je Ciceron nazvao ocem istorije) po~inje svoju istoriju: Istorija Ovo je pregled istorije Herodota Halikarna{anina. ’pro{ireni na~in mi{ljenja’ koji je sastavni deo su|enja jer bez njega ne bi moglo da se misli sa stanovi{ta drugog ~oveka. str. prir. Osnovna ideja Hane Arent bila je da estetsku mo} su|enja iz Kantove tre}e Kritike primeni na politiku. a koja bi trebalo da se suprotstavi Hegelovom razumevanju istorije kao svetskog sudili{ta. @enske studije. Da{a Duha~ek & Obrad Savi}. U pismu Karlu Jaspersu od 29. a ne u Kritici prakti~kog uma. fenomen ukusa. koji se uzima ozbiljno kao osnovni fenomen su|enja.. Beogradski krug. Njegova pohvala ’op{teg ~ula’ koja se tako ~esto nipoda{tava. i tekst Uobrazilja (Imagination) koji sadr`i njene bele{ke za seminar koji je pratio predavanja u toku istog semestra. 103. U prvom }u poku{ati da predstavim razvoj pojma istorije od antike do modernog doba.

sama po sebi veli~ina nekog dela nije bila dovoljna da osigura besmrtnost delatniku. str. This individual life is distinguished form all other things by the rectilinear course of its movement. Njegova besmrtnost se manifestuje u tome {to za sobom ostavlja decu svoje dece te uvek ostaje jedan te isti i tako ra|anjem neprestano ima udela u besmrtnosti. Besmrtnost je isprva bila dar pesnika junacima. 721c. Škurziv S. re~ je o tome da se zna~aj onoga {to je ~ove~anstvo stvorilo. me|utim. rises out of biological life. velika. Ovaj cirkularni protok vremena ~ini biljne i `ivotinjske vrste besmrtnim. Me|utim. so to speak. moves in cyclical order. prirodno povezan sa celokupnim tokom vremena. The morality of man lies in the fact that individual life. kako to Hana Arent na vi{e mesta ponavlja. for animals exist only as members of their species and not as individuals. „great things are self-evident.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Dakle. neprestano je povezan sa njim i osta}e tako.“ Isto. if it moves at all. 6 Isto. H. kre}e u krug. „The Concept of History – Ancient and Modern“ u Between Past and Future. Pesnici su pevaju}i o velikim delima ~inili da delatnik i njegov ~in nad`ive ne samo pam}enje onih koji su bili posmatra~i i svedoci. vremenom ne umanji. Gr~ko vreme je prirodno vreme. cuts through the circular movements of biological life. jedine smrtne stvari kojih ima…“5 Ukoliko nije obele`en velikim delima.¹ 265 . kru`no kretanje prirodnih ciklusa u kojima se odvija nastajanje i nestajanje. uzorna dela. New York.6 Me|utim. BIGZ. 3 4 stvorili varvari. str. on je vezan za linearan vremenski tok koji ima svoj po~etak i kraj: „Ovo je smrtnost: kretati se pravolinijski u univerzumu gde se sve {to se kre}e. which.“3 Škurziv S. zw». ukoliko se uop{te kre}e. O. O. shine by themselves“. 42.¹ Individulani ljudski `ivot. i ~oveka kao vrstu besmrtnim: „Jer ljudski rod je. Velika dela su „samoo~igledna. „This is mortality: to move along a rectlinear line in a universe where everything. Beograd. The Viking Press. pojedina~ni `ivot se utapa u kru`no kretanje biolo{kog `ivota. 5 „Men are ’the mortals’. ispada iz ovog ve~nog kru`enja. Opevana u epovima ili ispri~ana u istorijskim spisima uzorna dela obezbe|uju onima koji su ih po~inili besmrtnu slavu. ne bi bila zaboravljena (i zato da bi se objasnilo za{to je izme|u Helena i varvara dolazilo do ratova)..“4 Samo je pojedina~ni ~ovek smrtan: „Ljudi su ’smrtnici’. „Arendt. 52. the only mortal things there are. trudili da budu uzorni – najbolji me|u jednakima. ona sijaju svojim sjajem“. Zakoni. ve} i delatnika i pesnika. za razliku od onoga {to je priroda stvorila. Upravo u delanju su se Grci. Shvatanje istorije uvek je najte{nje spregnuto s razumevanjem vremena. 1971. U tom smislu su Homer i HePlaton. 1990. tako re}i. naru{avaju ovo kru`no kretanje i Hana Arent ka`e da su za Grke predmet istorije upravo ovi prekidi u kru`nom kretanju prirode. a b…oj with a recognizable life-story from birth to death.

istorijski akteri su obdareni slobodnom voljom. Robin. Besmrtnost je unapred garantovana. imaju svoj po~etak u vremenu i svoj kraj. kontinualno kretanje. Globus. nijedan istorijski doga|aj nije nu`an i odgovornost za istorijske doga|aje le`i na ljudima. Na kraju istorije. data. ~iji smisao prebiva izvan njega samog. Ovaj procesni karakter sa~uvan je i u modernom shvatanju istorije.. I samo vreme ima po~etak i kraj. on je motivisao ~oveka za proces realizacije svoje namere. Ovde se. Za razliku od gr~ke istorije. Jedino je ~ovek besmrtan. napredovanje u ostvarenju Bo`je namere. Sarajevo. Iza ove protivre~nosti lako se mo`e prepoznati stari problem pravdanja zla u svetu – problem teodiceje. jer Grci su smatrali da je tok istorije fleksibilan i otvoren za plodotvorne modifikacije koje dobro upu}ena ljudska volja mo`e da vr{i. Dakle. Priroda kao i sve stvari u njoj su prolazne. koja je riznica uzornih velikih dela koja iska~u iz neprekidnog kru`nog kretanja prirode i vremena. ono je proces ~ija svrha. kru`nica je prekinuta. . odnosno kazna. D`. koja su eksces u kru`enju prirode.“7 Hri{}anstvo sa sobom donosi potpuno suprotno shvatanje vremena i istorije. koje napreduje od po~etka ka kraju. Istorija je za Grke bila pri~a ili riznica pri~a o takvim delima. Ideja istorije. uzorna dela sa~uva od zaborava i obezbedi im besmrtnost. Ono {to je va`no za gr~ko shvatanje istorije jeste da su svi ti doga|aji mogli i da se ne dese i da su velika dela proizvod ljudske slobode. Svjetlost. javlja unutra{nja protivre~nost u hri{}anskom shvatanju istorije: s jedne strane. 266 siod bili prete~e istori~ara. zadatak istori~ara je da velika. Procesualnost je va`na karakteristika hri{}anskog shvatanja istorije koja nije bila prisutna kod starih Grka. Oformljen je jedan novi stav prema istoriji po kom je istorija proces. „Ova koncepcija istorije bila je sasvim suprotna deterministi~koj. deli se pravda delatnicima i posle Stra{nog suda sledi nagrada. zapravo.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Neki teoreti~ari su smatrali da sekularizacija do koje dolazi krajem srednjeg veka i nastavlja se u renesansi. ono {to je pro{lo oti{lo je nepovratno. ~uva kontinuitet transformacije religijskih i transcendentih kategorija u svetovne kategorije. Bog je predeterminisao ciljeve koje ljudi `ele. Sva `iva bi}a su stvorena i mogu biti uni{tena. u hri{}anstvu istorija je neprekidno. Istorija od svog nastanka napreduje u skladu s Bo`jim provi|enjem do svog kraja. ona vi{e nije ne{to {to treba osvojiti. s druge strane. str. 32. 1986. Bog motivi{e istorijske aktere da delaju u skladu sa njegovim planom. Ni{ta {to se doga|a nije nu`no. Hana Arent se o{tro suprotstavlja ovom stanovi{tu podvla~e}i da je se7 Kolingvud. Zagreb. naravno.

i svetska istorija se razvija u skladu sa tom logikom (logika ima izuzetno va`no mesto u totalitaristi~kim ideologijama). Ona je svakako u pravu kada podvla~i ovaj aspekt sekularizacije. Fedon. V. Samo saznanje mo`e da pomiri duh s istorijom sveta i sa stvarno{}u – saznanje da ono {to se dogodilo i {to se svakoga dana doga|a ne samo da nije bez Boga ve} i da je u su{tini njegovo delo. kojoj Hana Arent poku{ava da se suprotstavi. koji Hegel preuzima u Filozofiji prava (§340) i Enciklopediji (§548). provi|enje. F. Ideja je da se apsolutni duh razvija kroz istoriju dok ne postane. ono {to je oduvek bio po sebi – slobodan. ali ne treba prevideti da je teolo{ki kategorijalni aparat utemeljen zapravo vi{evekovnim filozofskim radom i da je odvojiv{i religiju i politiku. svrhu. mo`e sasvim dosledno da se shvati kao sekularizacija koja ~uva kontinuitet s va`nim hri{}anskim kategorijama. diskontinuitet s jednim teorijskim okvirom. sekularizacija oslobodila filozofski kategorijalni aparat hri{}anske dogme. 2006. . G. pa da je tako zapravo prekid.. ili mo`emo. ali daleko od toga da su filozofske kategorije ostale netaknute teologijom. Op{te mesto u interpretaciji Hegela jeste da je on transcendenciju u~inio imanentnom. na}i }emo se pred jedinom alternativom koje ima u ovim stvarima – ili mo`emo zajedno sa Hegelom re}i: Die Weltgeschichte ist das Weltgericht. Dovr{enje ovog razvoja je kraj istorije. razvojni proces i ostvarivanje duha – to je istinska teodiceja. ono {to je u hri{}anskom shvatanju istorije bilo transcendentno.8 267 Tako. Da je istorija sveta. prepu{taju}i kona~an sud Napretku. svoj cilj ka kojem se kre}e. sa~uvati autonomiju duha ljudi i njihovu mogu}u nezavisnost od stva8 Ovde nas Hana Arent stavlja pred klju~nu teorijsku odluku: Hegel. i za sebe. {to Hegel ne samo da ne krije ve} ekspilicitno iznosi kao svoju nameru. postaje kod Hegela imanentno. stra{ni sud i nagrada/kazna za istorijske aktere koja dolazi tek po svr{etku istorije. jer svaki doga|aj ima svoje mesto u jednom istorijskom procesu koji ima svoj krajnji ishod. a istorija obavlja funkciju poslednjeg suda. Filozofija istorije. To je mo`da najsa`etije izra`eno [ilerovim stihom: Svetska istorija je svetsko sudili{te. opravdanje Boga u istoriji. a sve {to se desi u me|uvremenu su razvojne etape duha posredstvom kojih on postepeno napreduje ka svom cilju. To napredovanje ima svoju unutra{nju logiku. sa svim prizorima koji se smenjuju i koje njene hronike prikazuju. Svaki istorijski doga|aj je istovremeno i presuda njegovim akterima. str. 516. On je teolo{ke kategorije pretvorio u metafizi~ke.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU kularizacija razdvajanje religije i politike. a metafiziku izjedna~io sa filozofijom istorije. Provi|enje postaje lukavstvo uma. telos. Ovo podvla~im zbog toga {to Hegelova koncepcija istorije. Kona~no. zajedno s Kantom. Beograd.

mi mo`emo povratiti na{e ljudsko dostojanstvo. Filozofija istorije. 13 Isto. str. 11 Karl Levit. na prevladavanje zla. The Life of the Mind. Sarajevo. To pomirenje mo`e da se postigne samo pomo}u spoznaje onog {to je afirmativno. leaving the ultimate judgment to Success. 268 Pitanje je prosto: da li smo spremni da svaki istorijski doga|aj razumemo kao korak napred u kretanju istorije ka ispunjenju svoje kona~ne svrhe. da tako ka`emo. 216. pseudo-bo`anstva modernog doba zvanog istorija. ponovo ga preoteti od. tako da bi se zlo u svetu moglo shvatiti. s jedne strane. 1990. Zagreb. V. str.. u ime ovog kona~nog pomirenja. opravdanje Boga. Svjetska povijest i doga|anje spasa. Zaista se nigde takvo pomiruju}e saznanje ne zahteva vi{e nego u op{toj istoriji.9 I kona~no. jeste problem opravdanja zla u svetu. O. da je ta svrha ostvarena u svetu i da se zlo nije pored nje kona~no izborilo za autoritet. 21..“10 Ostanemo li kod Hegela moramo se pomiriti s tim da su „sve `rtve koje su polo`ene na zemaljski oltar opravdane. If that is so. Periodi sre}e jesu prazni listovi u njoj. F. 87.. 34. suprotstavljaju}i se Hegelu. Filozofija istorije.“13 Zlo o kom Hegel govori ima svoje racionalno opravdanje: ono u~estvuje u napredovanju svetskog duha ka slobodi. G. a misle}i duh mogao pomiriti s ~injenicom da zlo postoji. str. Zlo podsti~e na borbu. koje je negacija zate~enog stanja stvari: „Svetska istorija nije tlo sre}e. str.“. 12 Hegel. we may reclaim our human dignity. Svjetlost. 25–26. without denying history’s importance but denying its right to being the ultimate judge. jer su to periodi harmonije – periodi kada suprotnost nedostaje. teodiceja. G.. win it back. u tom pogledu. or we can maintain with Kant the autonomy of the minds of men and their possible independence of things as they are or as they have come into being. as it were. „Finally we shall be left with the only alternative there is in these matters – we either can say with Hegel: Die Weltgeschichte ist das Weltgericht. tokom dugog vremena. O. 10 Hegel. ali da poreknemo njeno pravo na to da bude vrhovni sudija.. u kojem ono {to je negativno i{~ezava u ne{to {to je podre|eno i prevladano. str.. F.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. „Thinking“. na prostranom oltaru Zemlje prinosile sve `rtve.“11 Škurziv S. „Ta krajnja svrha jeste ono ~emu se te`ilo u svetskoj istoriji i ~emu su se. mo`e da se postigne pomo}u svesti. osnovni problem kojim se bavi Hana Arent. V. a da ne poreknemo zna~aj istorije.12 Škurziv S. . from the pseudo-divinity named History of the modern age.¹ ri kakve jesu ili kakve su postale… Ako je to tako.¹ O kakvom pomirenju je re~? [ta se miri sa ~im? Na{e razmatranje jeste. Problem zla je kod Hegela re{en time {to je dobio specifi~nu istorijsku ulogu – ulogu negativnog podsticaja.. a s druge strane. August Cesarec. o tome {ta je zaista krajnja svrha sveta. Hana Arent nas suo~ava sa jednom mogu}no{}u koja je otelo9 Arendt H.

London. 17 „It was as though the Nazis were convinced that it was of greater importance to run extermination factories than to win the war. 15 Kant. gasne komore nisu koristile nikome. Radikalno zlo i ~oveka kao ~oveka ~ini suvi{nim. prir. 31.. HeArent. str. 233.. str. str.. zlo na koje ukazuje Hana Arent okrenuto je protiv ljudske prirode. Religija unutar granica ~istog uma. I.. Harcourt Brace & Company. Beograd. during a period of acute shortage of rolling stock.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU tvorena u logorima smrti. „Social Science Techniques and the Study of Concentration Camps“.. izme|u iracionalnosti delatnika i krajnje svrhe istorije. s jedne strane. Nemamo razloga da verujemo u nu`an progres ~ove~anstva. 1994. u Essays in Understanding.. The deportations themselves. koje ona smatra samom su{tinom totalitarnih re`ima. uspostavljanje skupih postrojenja. the establishment of costly factories. da se nikakvi vojni obziri ne smeju ispre~iti programu istrebljivanja. postoji sredstvo da se ovaj suvi{ak otkloni – atomska bomba: ni{ta vi{e ne garantuje opstanak ~oveka na zemlji. dok su sve ostale antijevrejske mere imale nekog smisla i verovatno koristile svojim tvorcima.“16 Kako je ve} istakla u istom tekstu: „Izgledalo je kao da su nacisti bili uvereni da je od ve}eg zna~aja voditi fabrike za istrebljivanje nego dobiti rat. San Diego.“14 Ovo zlo nije po~injeno na {tetu jednih a u interesu drugih – „nijedan ~ovjek od toga nema nikakve koristi“15: „. Same deportacije u periodu akutnog manjka vozova. Feministi~ka izdava~ka ku}a 94. BIGZ. Izvori totalitarzma. a s druge strane.. koliko `rtvu toliko i po~inioca. To je mogu}nost jednog apsolutno besmislenog zla – apsolutnog zla: „Ako je istina da se u poslednjim scenama totalitarizma pojavljuje apsolutno zlo (apsolutno jer se vi{e ne mo`e tuma~iti ljudski shvatljivim motivima). ^injenica sa kojom Hana Arent nastoji da nas suo~i je da. H. A Himlerova kancelarija je izdavala nare|enja jedna za drugim. the man power employed and badly needed for the war effort… And the office of Himmler issued one order after another… that no economic or military considerations were to interfere with the extermination program. Nije u pitanju puka nekorisnost ~ina koji je zao. ta~no je isto tako da bez njega mo`da uop{te ne bismo istinski spoznali potpunu prirodu zla. 16 „For the thruth was that while all other anti-Jewish measures made some sense and were likely to benefit their authors in some way.. H. Me|utim. Beograd.“ Isto. 14 269 .“ Arendt. Krajnja konsekvenca je da ljudi. 236. dok je Kantovo radikalno zlo deo ljudske prirode. the gas chambres did not benefit anybody. postoji ideologija koja ~oveka kao ~oveka mo`e u~initi suvi{nim. da ~ove~anstvo mo`e postati suvi{no: ne mo`emo se uzdati u to da }e lukavstvo uma premostiti jaz izme|u besmisla radnji..“17 Ova krajnja nekorisnost zla koje su sa sobom nosili logori smrti navodi Hanu Arent da posegne za Kantovim pojmom radikalnog zla. xii. New York. 1990. Jerome Kohn. lo{e upotrebljena ljudska snaga koja je bila preko potrebna za ratne poduhvate. str. 1998.

Na{e vreme je linearno vreme. da pristupi strogoj nau~noj analizi. Da{a Duha~ek & Obrad Savi}. tragi~na sudbina Hegelova bila je u je tome {to je on nesvesno oslobodio okova najiracionalnije sile koje su se ikada pojavile u ~ovekovom dru{tvenom i politi~kom `ivotu. {to nismo u stanju da podvedemo pod ve} razra|ene kategorije dru{tvenih nauka. Za razliku od Aristotela kod koga je delovanje uvek aktualiKasirer.“20 Ono {to se vi{e nikako ne sme raditi to je pravdati zlo svrhom polo`enom u istoriju. E. str.. Beograd. uzro~nost u istoriji ili pak eshatologiju. ovaj obrazac. Nijedan drugi politi~ki sistem nije toliko u~inio za pripremu fa{izma i imperijalizma koliko Hegelovo u~enje o dr`avi. Nolit. ona sama uvi|a da je takvo shvatanje istorije za nas nepovratno izgubljeno. Dejna R. Mit o dr`avi. me|utim... 270 gelov poku{aj da svoju dijalektiku u~ini do kraja umnom i da u konkretnim istorijskim oblicima borbe prepozna razlo`no kretanje svetskog duha. 18 19 . Istorija je ispunjena doga|ajima od kojih nijedan nije morao da se desi.. „Nightmare and Flight“. Me|utim. Principijelno odstranjivanje ove mogu}nosti zahtevalo je ponovno promi{ljanje pojma istorije. bez po~etka i bez kraja. H. isprva u dubinu do samog korena zla. On je za nju predstavljao put u nepoznato. 20 Arendt. Ovo pomeranje. otvara mogu}nost da se apstrahovan.19 Verovala je da }e „problem zla biti temeljno pitanje posleratnog intelektualnog `ivota u Evropi. str. Vidi: Vila. postoje neke klju~ne razlike izme|u nje i Aristotela. njegovo opravdanje je polo`eno u krajnju svrhu kretanja istorije: „. prir. 50–75.. Pro{li doga|aji su za nas me|usobno povezani i mo`e se govoriti o onome {to je u~inilo mogu}im neki istorijski doga|aj.. Ono {to Hana Arent po svaku cenu nastoji da izbegne jeste nu`na veza izme|u istorijskih doga|aja. 134.“18 Problem zla ostao je jedan od centralnih problema Hane Arent. a pro{lost razumevamo kao proces.. Iz tekstova Hane Arent o~igledna je njena naklonost prema anti~kom shvatanju istorije.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. moglo bi se pripisati njenoj `elji da demistifikuje i sekularizuje pojam zla. Totalitarizam je primer za jedan takav istorijski doga|aj.. ^esto se u literaturi mo`e prona}i da Hana Arent preuzima Aristotelov pojam delovanja. str. racionalni princip koji determini{e istoriju. 268. Mogu}nost za de{avanje ne~eg potpuno novog u istoriji prebiva u prirodi delovanja. @enske studije. a kasnije ju je doveo do otkri}a povr{nosti i banalnosti zla. ako ni zbog ~ega drugog ono zbog savremenog razumevanja vremena. banalnost zla i ideja reprezentativnog po~inioca“ u Zato~enici zla: Zave{tanje Hane Arent.. I uvek postoji mogu}nost da se dogodi ne{to potpuno novo {to nismo u stanju da opi{emo preko gotovih izra|enih obrazaca. 1972. 2002. koje je dovelo do mnogih kontroverzi. primeni na opravdanje svakog oblika zla. u Essays in Understanding. „Savest. Beogradski krug. sakrivenom od o~iju i delatnika i posmatra~a.

Podru~je u kojem je kod Kanta delatna ova vrsta mo}i su|enja je podru~je sudova ukusa. Vita activa. August Cesarec. Hegelov posmatra~ postoji strogo u jednini: filozof postaje organ Apsolutnog Duha a taj filozof je sam Hegel. 1991. svako ljudsko bi}e druga~ije od bilo kojega drugog koje jest. Mo} su|enja je funkcija razuma koja nam omogu}ava da dovedemo u vezu op{te i pojedina~no. H. proizlaze i potreba za nekakvim zajedni~kim ~ulom. str.“ Arendt. „Mo} su|enja je specifi~na oznaka takozvane zdrave pameti. sensus communisom..“21 Da bi obezbedila aparat kojim se mogu zahvatiti ovi neponovljivi i jedinstveni doga|aji koji sa~injavaju ljudsku istoriju. 96.“22 Iz ove zavisnosti od pluraliteta ljudi. Hegel’s spectator exists strictly in the singular: the philosopher becomes the organ of the Absolut Spirit. Pre nego {to pre|em na izlaganje na~ina na koji Hana Arent pro{iruje Kantovu estetsku mo} su|enja na podru~je istorije. H. Delovanje je zapo~injanje jednog novog kauzalnog lanca. i to je razlog zbog koga je on mogao da do|e do filozofije politike. kao i zahtev za komunikativno{}u – sve ono {to Hana Arent nabraja u pismu. jedina saznajna sposobnost koja je. i potreba za pro{irenim na~inom mi{ljenja. ne ~ovek. and this is why he could arrive at a political philosophy. Nedostatak mo}i su|enja jeArendt. The life of the Mind. 142. mi zapravo podvodimo pojedina~no pod op{te.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU zacija neke ve} date mogu}nosti. 21 22 271 Su|enje . ima dvojak karakter jednakosti i razli~nosti. Kada rasu|ujemo. Zagreb. Ovaj karakter delovanja ima poreklo u ljudskoj prirodi: „Ljudska pluralnost. ono podrazumeva nastajanje ne~ega {to ranije nikada nije postojalo i {to se nikada ne mo`e ponoviti. „Kant’s spectators exist in the plural. samo }u ukratko da podsetim na samu estetsku mo} su|enja i na ulogu koju ona ima u dono{enju sudova ukusa kod Kanta. za razliku od razuma i uma. za sporazumijevanje im ne bi trebali ni govor ni djelovanje. bilo je ili }e biti. naime pojmove razuma i utiske ~ula. ili ono {to Kant naziva kauzalitet iz slobode. Zbog ~ega je Kantova tre}a kritika proizvela kod Hane Arent odu{evljenje o kojem svedo~i pismo Jaspersu iz 1957. zavisna od ~injenice da postoje... and the philosopher is Hegel himself. Hana Arent se okre}e Kantovoj estetskoj mo}i su|enja i tu (a ne u Kantovoj prakti~koj filozofiji ili u tekstovima iz filozofije prava i dr`ave) pronalazi Kantovu nenapisanu politi~ku filozofiju. Hana Arent delovanje shvata po uzoru na creatio ex nihilo. godine? Verovatno stoga {to je.. osnovni uvjet i djelovanja i govora. str. mo} su|enja. u jednom podru~ju svog delovanja.. ve} ljudi u mno`ini: „Kantovi posmatra~i postoje u mno`ini. Da ljudi nisu razli~ni. pokaza}e se.

kod estetskih sudova izostaje pojam o onome {to je lepo. a ipak lepo izaziva op{te dopadanje. Me|utim. obrasci koji daju jedinstvo onoj raznovrsnosti koju opa`amo ~ulima. I. Kada donosimo ovu vrstu sudova mi ne dovodimo predstave u vezu s pojmovima razuma da bismo stekli nekakvo znanje. Pomo}u nje se predstave upore|uju. Odredbena mo} su|enja se kre}e od op{teg ka pojedina~nom. . Refleksivna mo} su|enja.. ve} se pitamo da li on u nama proizvodi ose}anje zadovoljstva. Ona ~ak odbacuje mogu}nost da postoji kona~an broj op{tih obrazaca pod koje bismo mogli da podvedemo istorijske doga|aje. BIGZ. Ideja istorije kod Hane Arent odbacuje pretpostavku da bi moglo da postoji nekakvo op{te pravilo po kom se odvija istorija. shva}ene kao sposobnosti da se pokrene nov lanac doga23 Kant. Kritika ~istog uma. str. Ova mogu}nost proizlazi iz ljudske slobode. Me|utim.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. celina doga|aja mu izmi~e. ve} ih dovodimo u vezu s na{im ose}anjem zadovoljstva i nezadovoljstva. 124f. kako ka`e Hana Arent. Kod Kanta pojmovi slu`e kao pravila. mi ga ne podvodimo pod neki op{ti pojam. Ve} po definiciji. ima poziciju sa koje mo`e da sagleda celinu i o njoj da sudi. Ukoliko je odgovor potvrdan donosimo sud da je predmet lep. Estetska mo} su|enja koja je jedna podvrsta refleksivne mo}i su|enja zadu`ena je za dono{enje sudova ukusa. Ukus je kod Kanta mo} prosu|ivanja onoga {to je lepo.. da taj doga|aj izmi~e na{im klasifikacijama i teorijsko-pojmovnom aparatu. Dakle. Kada sudimo o doga|aju iz pro{losti. naime (a to je ona koja nas zanima) kre}e se od pojedina~nog ka op{tem. Beograd. samo posmatra~. tu postoji jedan ograni~avaju}i uslov: to dopadanje mora da bude bezinteresno. Kao u pozori{tu. moramo uzeti u obzir mogu}nost da nemamo gotov obrazac pod koji }emo ga podvesti. kada rasu|ujemo o tome da li je neki predmet lep ili nije. povezuju. empirijski pojmovi proizvode. U „analitici estetske mo}i su|enja“ Kant navodi ~etiri momenta suda ukusa. 2) Drugi momenat suda ukusa ka`e da je lepo ono {to bez pojma izaziva op{te dopadanje. 272 ste upravo ono {to se zove glupost. Iz op{tosti pojma proizlazi i op{te prihvatanje saznajnih sudova. delatnik koji u~estvuje u istorijskom doga|aju ~ini deo doga|aja. Predmet takvog dopadanja naziva se lepim.“23 Kada imamo op{ti pojam pod koji }emo podvesti neke ~ulne utiske tada smo zapravo u prilici da sti~emo nekakvo znanje i tada Kant mo} su|enja naziva odredbenom. 1990. to jest onaj ko ne u~estvuje u samoj predstavi i u tom smislu nije zainteresovan. Bezinteresno ovde zna~i da sam ravnodu{na prema postojanju predmeta predstave koja mi se dopada. i jednoj takvoj mani apsolutno se ne mo`e pomo}i.. koji }e imati odjeka i u teoriji rasu|ivanja Hane Arent: 1) Ukus predstavlja mo} prosu|ivanja jednog predmeta ili neke vrste predstavljanja pomo}u dopadanja ili nedopadanja bez ikavog interesa.

The Life of the Mind. prenose}i se u polo`aj svakog drugog ~oveka. imala {tetan uticaj na sud. I.“24 Me|utim. Kant ka`e da pod sensus communis mora da se razume ideja nekog zajedni~kog ~ula. ~lanovi iste vrste imaju 24 „The opposite of necessity is not contingency or accident but freedom. to jest jedne takve mo}i prosu|ivanja koja se u svojoj refleksiji obazire u mislima (a priori) na na~in predstavljanja svakog drugog ~oveka da bi svoj sud oslonila takore}i na celokupan ljudski um. 25 Kant.. poti~u}i iz onih subjektivnih uslova koji bi se lako mogli smatrati za objektivne. i iako nije nezanimljiv. Nu`nost ima svoje mesto u podru~ju mi{ljenja a „Šs¹uprotnost nu`nosti nije kontingencija ili slu~ajnost ve} sloboda. H. kod Hane Arent op{te ~ulo ima konstitutivnu ulogu ne samo za rasu|ivanje o istoriji ve} za uspostavljanje celokupnog iskustva. Uslov mogu}nosti ovog nu`nog dopadanja po~iva pod jednim subjektivnim principom. Pro{ireni na~in mi{ljenja (na kom po~iva sensus communis) je na delu ve} prilikom sticanja iskustva o svetu. potpuno razli~ita jedno od drugog. BIGZ. 182–183. i {to nikada vi{e ne mora da se ponovi. ukoliko se ona na njemu opa`a bez predstave o nekoj svrsi. str. Mo`da ~ak i va`niju. Lepota jeste forma svrhovitosti jednog predmeta. str.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Istorija je za Hanu Arent podru~je ljudske slobode i kao takvo ono je slobodno od svake nu`nosti. 60.“ Arendt. Stoga se u ovoj prilici ne}emo upu{tati u njegovo razmatranje. bavljenje njime bi nas odvelo pre u kritiku Kanta nego {to bi nas dovelo do elemenata koje Hana Arent ugra|uje u svoju teoriju rasu|ivanja. Ovaj moment suda ukusa kod Kanta je najudaljeniji od stanovi{ta Hane Arent. 1991. iz njega proizlazi ose}anje stvarnosti opa`anja: „pet ~ula. Tek u komunikaciji s drugim bi}ima koja na isti na~in opa`aju svet kao i mi mo`emo da izgradimo sopstveno iskustvo. . pri ~emu apstrahujemo samo od onih ograni~enja koja slu~ajno stoje u vezi sa na{im vlastitim prosu|ivanjem…25 |aja. 273 Kod Hane Arent sensus communis ima jo{ ozbiljniju ulogu. Ako bismo mogli re}i da kod Kanta op{te ~ulo ima korektivnu ulogu. Na{e iskustvo sveta je intersubjektivno.. Kritika mo}i su|enja. 40. op{te ~ulo ili sensus communis ima podjednako va`nu ulogu u dono{enju sudova o istoriji kao {to ima kod Kanta u dono{enju sudova o lepom. Beograd. i time izbegla iluziju koja bi. a to je op{te ~ulo – sensus communis. da se uradi ne{to {to se nikada ranije nije desilo. pa i od nu`nog dopadanja. i to ne toliko na njihove stvarne koliko. To se pak de{ava na taj na~in {to svoj sud oslanjamo na sudove drugih ljudi. Lepo je ono {to se bez pojma saznaje kao predmet nekog nu`nog dopadanja. naprotiv na njihove mogu}e sudove. imaju isti zajedni~ki predmet. da na{e sudove oslobodi od gre{aka koje proizlaze iz subjektivnih uslova koji nas ograni~avaju u rasu|ivanju.

posmatra~ ne sme da bude u~esnik doga|aja o kojima „The five senses. 50.. u meri u kojoj se tuma~enje istorije oslanja na pro{ireni na~in mi{ljenja. str. sensus communis stvara ose}anje uverljivosti. na primer. The Life of the Mind.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. umetni~ko delo pojavljuje kao neka vrsta pojedina~nog pravila. kao i dopadanje. Kritika mo}i su|enja. ona se jedino mo`e nazvati egzemplarnom. da bude nezainteresovano. da oslobodi rasu|ivanje subjektivnih uslova pod kojima rasu|ujemo. 274 zajedni~ki kontekst koji svakom pojedina~nom predmetu daje njegov pojedina~ni smisao. though perceiving this object from utterly different perspectives. rezultat ovakvog sprezanja saznajnih mo}i jeste to da nam se pojedina~ne stvari pojavljuju kao op{ta pravila. Out of this threefold commonness arises the sensation of reality… The sixth sense’s corresponding worldly property is realness…“ Arendt. iako opa`aju predmete iz sasvim razli~itih perspektiva. tako i istorijske doga|aje prepoznajemo kao uzorne i otuda na{i sudovi o njima imaju egzemplarno va`enje. me|utim. have the same object in common.“26 Uloga op{teg ~ula u dono{enju sudova o istoriji je sli~na kao kod Kanta. utterly different from each other. 128.. i to u dva smisla.. sla`u se oko njegovog identiteta. Ako poku{amo da pove`emo ove elemente interpretacije Kanta koju nam je ponudila Hana Arent. logi~ki zakoni. Ono op{te je otelotvoreno u pojedina~nom. Takve pojedina~ne stvari nazivamo uzorima. {to se posmatra kao primer jednog op{teg pravila koje se ne mo`e nazna~iti.. str.. and all other sense-endowed beings. ~ini se da Arent zadire i dublje. Iz ova tri zajedni{tva ra|a se ose}anje stvarnosti. I. agree on its indentity.“27 S obzirom na to da nemamo pojam pod koji mo`emo podvesti estetsku predstavu. i sva ostala ~ulima obdarena bi}a. members of the same species have the context in common that endows every single object with its particular meaning. Kada govori o nu`nosti dopadanja estetskih sudova ni Kant ne misli na nu`nost kakvu nam obezbe|uju. Prvo.. Mogli bismo pretpostaviti da upravo zbog uloge koju ima u obrazovanju iskustva. dobi}emo ovakvu sliku teorije rasu|ivanja u istoriji: kada rasu|ujemo o nekom doga|aju koji pripada sferi politi~kog. H. stvarnosti samog tuma~enja. 26 . Svojstvo sveta koje odgovara {estom ~ulu Šsensus communis¹ jeste stvarnost. Kao {to se. On ka`e: „…kao nu`nost koja se zami{lja u svakome estetskom sudu. uzornog dela. Ono {to figuri{e u rasu|ivanju kojim se slu`i posmatra~ umesto ose}anja zadovoljstva i nezadovoljstva jeste odobravanje i neodobravanje. 27 Kant. to jest nu`no{}u sagla{avanja svih ljudi sa jednim sudom. na primer. ~esto }emo biti u situaciji da nemamo gotove obrasce pod koje mo`emo da podvedemo neki konkretan doga|aj (upravo zbog jedinstvenosti ljudskog delovanja koje svoje poreklo ima u slobodi). Odobravanje i neodobravanje mora.

Hannah Arendt points to one dimension of evil. koji po~iva na op{tem ~ulu (sensus communis). koja je. evil. nau~niku. Zahtev da posmatra~ ne sme da bude u~esnik istorijskog doga|aja suprotstavlja se tvrdnji da istoriju pi{e pobednik. Judging“ . Drugo. win it back from the pseudodivinity named History. Na`alost. Key words: history. U tom smislu istori~ar je bli`i kriti~aru umetnosti nego. judging. on ne mo`e da ih ura~una. budu}i da uloge delatnika i posmatra~a nikada nisu zaista jasno razdvojene. which is the aim in itself and which can’t be justified by final aim of the history (expecialy if that final aim is feedom). Bar ne ova na koju Hana Arent nastoji da nam uka`e. Smisao doga|aja varira s obzirom na specifi~ne uglove iz kojih se on posmatra. Weltgerischt. Analisys showes that a) Hannah Arendt tends to replace Hegel’s conception of history with the conception in which history results from the judgment of the impartial spectators (as in Kant’s analytic of aesthetic power of judgment) b) a point of confrontation between Hannah Arendt and Hegel is theodicy. Rasu|ivanje mora da uzme u obzir i kako se drugima pojavljuje neki doga|aj. pa mu tako izmi~e i pun smisao njegovog ~ina). primera radi. postaje otelotvorena op{tost u pojedina~nom doga|aju. U skici ovako izgleda alternativa pred koju nas je stavila Hana Arent. Ako se na taj na~in do|e do odobravanja (koje je nepristrasno u ova dva smisla) onda istorijski doga|aj zadobija egzemplarno va`enje. For Hegel history is a process in which evil constitutes one of the necessary moments of the dailectical development of history towards fullfilment of its final aim. ona nije uspela da ga do kraja razvije i ono {to je nama ostalo zapravo je samo radni materijal i {tur nacrt za jednu teorijsku poziciju. bliska razumevanju istorije kao svetskog sudili{ta. theodicy. Hegelovo shvatanje istorije je do`ivelo mnogobrojne interpretacije i reinterpretacije. to jest proizlazi iz njega. to jest na mogu}nosti da se u rasu|ivanju distancira od specifi~nog ugla iz kog on posmatra svet i uzme u obzir i pozicije drugih ljudi. Takav doga|aj je uzoran. 275 Sne`ana Ota{evi}: „Hannah Arendt: History. Summary Inspiration for this aricle arises from the alternative that Hannah Arent presents in The Life of the Mind: we can either say with Hegel Die Weltgeschichte ist das Weltgericht. zapravo. ovaj nacrt je dovoljno zanimljiv da se smatra jednim od filozofski najzna~ajnijih doprinosa Hane Arent mi{ljenju politike. Mogu}nosti koje otvara Kant jo{ uvek nisu u dovoljnoj meri iscrpene. Pa ipak. or we can maintain with Kant the autonomy of the minds of men and reclaim our human dignity. Hana Arent se poziva na pro{ireni na~in mi{ljenja. Nepristrasnost posmatra~a po~iva na pro{irenom na~inu mi{ljenja.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU nas izve{tava. the absolute evil. On govori o doga|aju s jedne vremenske distance koja omogu}ava da se sagledaju i posledice doga|aja koje tako|e ulaze u na{e razumevanje njegovog smisla (posledice delatniku dobrim delom izmi~u kontroli.

"198/200" 1(497. To – {to je samo po sebi interesantna ~injenica – ujedno je i {iri politi~ki kontekst recepcije njenog rada u regionu. Jasminki Dedi} i Moniki Per~i}. teorijskom okviru i samorazumevanju ovog „kriznog regiona“. njegov op{ti zna~aj i zna~aj za region posebno. srpskom. INVENTAR TRADICIJE POD ZNAKOM PITANJA: RECEPCIJA HANE ARENT U BIV[OJ JUGOSLAVIJI I DR@AVAMA NASLEDNICAMA1 . ratovima koji su usledili i njihovim posledicama.1)"198/200" VLASTA JALU[I^ Ovaj ~lanak ispituje kakva je bila recepcija i sudbina dela Hane Arent u pojedinim jugoslovenskim republikama i dr`avama naslednica – posebno u Hrvatskoj.276 Tre}i program Radio Beograda Br. ili na stranom (engleskom jeziku) – a me|u njima }u posebno ukazati na radove koji su bili izraz lokalne intelektualne klime i koji su imali povratan uticaj na nju. Tekst }e se baviti zanimljivom ~injenicom da je u biv{oj Jugoslaviji – i dr`avama naslednicama – rad Hane Arent. ~inilo mi se da bi pregled na~ina ~itanja i recepcije rada i `ivota Hane Arent kod jugoslovenskih (i postjugoslovenskih) autora bio zanimljiv poduhvat. Srbiji i Sloveniji. koje su mi pomogle u sakupljanju dela materijala za ovaj ~lanak. te da je postao bitan izvor analiti~kog nadahnu}a uporedo s raspadom federalne socijalisti~ke dr`ave. njeni putevi mogli bi da osvetle neke zanimljive delove pri~e o intelektualnoj klimi. I–II/2009 UDK: 14 Arent H. bosanskom. Prvo }u dati sa`et prikaz nekih 1 @elela bih da zahvalim Da{i Duha~ek. 141–142. ozbiljno uzet u razmatranje tek nedavno. tuma~enju i njegovoj „upotrebi“ od sredine osamdesetih godina pro{log veka do danas. Po{to sam upoznata s ovim procesima. Tekst }e utoliko nastojati da odredi i istra`i sadr`aj. Budu}i da se ta recepcija odigravala u vreme pada socijalisti~kog sistema. U kratkim crtama poku{a}u da predstavim neke paradigmati~ne tekstove koji su objavljeni na nekom od jezika dr`ava naslednica (hrvatskom. slovena~kom). raspada Jugoslavije i ratova koji su usledili. kontekst i glavne odlike recepcije njenog dela koji se odra`ava u objavljivanju.

Nade`da ^a~inovi} i @arko Puhovski (koji }e se kasnije vi{e baviti radom Hane Arent) – navodili su njene radove u svojim klju~nim delima od {ezdesetih ili ranih osamdesetih pa nadalje. Prikladni primeri za to su Mi{el Fuko (Michel Foucault) i Jirgen Habermas (Jürgen Habermas) ~ija su dela u biv{oj Jugoslaviji na{iroko ~itana i prevo|ena mnogo ranije. 1994. Beograd: Filip Vi{nji}. ili totalitarizma. pod sna`nim uticajem Hane Arent. teorije i prakse. @arko Puhovski. Najva`niji prevodi Hane Arent. Izvori totalitarizma i O revoluciji. To govori da su je teorijski krugovi biv{e Jugoslavije otkrili relativno kasno – {to je vredno pa`nje. godine u ~asopisu Gledi{ta4. 277 Predaleko od Marksa: pre 1991.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU zanimljivijih i intrigantnih ranih ~lanaka iz vremena raspada dr`ave i izbijanja ratova s po~etka devedesetih godina. Onda }u pre}i na savremenije tekstove koji se odnose na rat i njegove posledice. ne zna~i da veliki broj savremenih jugoslovenskih autora njena dela nije ~itao ranije. 1981. 4 Videti Ivan Vejvoda. u biv{oj Jugoslaviji Arent takore}i nije ni postojala kao autorka – uporedimo samo njenu zastupljenost ovde sa zastupljeno{}u drugih va`nih savremenih autora. Franca Nojmana (Franz Neumann). Filozofija i politika. Nade`da ^a~inovi~-Puhovski. „Hannah Arendt: Razumevanje politike“. Ginter Anders (Günther Anders). Zagreb: BiblioTeka. da bih na kraju razmotrila neke od novijih posleratnih priloga. Hansa-Georga Gadamera (Hans-Georg Gadamer). str. Zagreb: Liber. na primer. Um i dru{tvenost. 1989. ili Klod Lefor (Claude Lefort)2. etike i filozofije. 3 Videti Ante Pa`anin. Ante Pa`anin. Pisanje i mi{ljenje. mo}i. ~ak i njen prvi suprug. Sve do devedesetih godina. predgovor za Hana Arent. To. 10. Istina i la` u politici.3 Iako je prvi usamljeni prevod njenog teksta (eseja „Istina i politika“) objavljen jo{ 1971. objavljeni su tek po raspadu jugoslovenske dr`ave 1991. 1973. posebno od po~etka osamdesetih pa nadalje – naro~ito knjige Vita activa (Human Condition). posebno ako imamo u vidu da se ona na drugim mestima uva`ava kao zna~ajan mislilac za ~ije se ime vezuje promi{ljanje nekih klju~nih savremenih politi~kih fenomena. posebno onih koji su se bavili sli~nim fenomenima – pitanjima delovanja i javnog prostora. poput Joakima Ritera (Joachim Ritter). na vidiku nije bilo zna~aj2 Poslednja dvojica su bila. Zagreb: Informator. Neki stariji i mla|i pripadnici Praksisove {kole – da pomenemo samo filozofe kao {to su. ~ija je knjiga Die Antiquiertheit des Menschen prevedena na srpski iste godine kada je objavljena u Nema~koj (1980). naravno. hteli to oni da priznaju ili ne. godine. ali i neki od njenih nema~kih savremenika. revolucije. godine . kao i njene recepcije.

bratstvo – Francuska revolucija i savremenost.5 Jedan od razloga koji mo`e objasniti neosetljivost za njen rad. Antonia Grunenberg Lothar Probst (ur. kao i ~injenica da je jugoslovenski sistem samoupravljanja tokom sedamdesetih pre gubio nego dobijao crte totalitarizma (kako i 5 Videti tekstove u Institutu za Evropske studije. 1990. kada su prevedeni na nema~ki. str. gde se Arent uglavnom ignorisala (uprkos tome {to su neke od njenih knjiga prevedene na nema~ki i francuski jezik). 148. 21–27. Ovo. koja je u to vreme okupila vode}e jugoslovenske politi~ke filozofe i teoreti~are iz nekoliko federalnih republika – Hanu Arent su pomenula samo dva autora. . Hannah Arendt – nach dem Totalitarismus. francuski i italijanski jezik. Hamburg: Europäische Verlagsanstalt. str.). „Ein schwieriger Dialog. Franfurt/Main: Fischer. posebno posle raskida s dogmatskom verzijom marksizma iz {ezdesetih. Die Zukunft des Politischen Ausblicke auf Hannah Arendt. smatrala „novinarkom“ ili konzervativnom spisateljicom. Edition Temmen. Ernst Vollrath. 9–22. Sloboda. njeni neposredno politi~ki anga`ovani eseji uglavnom nisu ni bili poznati sve do osamdesetih godina. Posebno teorijsko isticanje odre|enih Marksovih (Marx). intelektualnih i drugih rasprava. Die Hanah Arendt-Rezeption im deutshcsprachigen Raum“. Hannah Arendt’s politisches Denken heute. dok su „kritiku staljinizma“ unutar socijalisti~ke paradigme izvodile same politi~ko-filozofske elite. „Hannah Arendt bei den Linken“. U to vreme dominantno levi~arsko shvatanje nacionalsocijalizma i fa{izma bilo je u prili~noj meri vezano za Frankfurtsku {kolu kriti~ke teorije. godine. „Der verweigerte Dialog. ^ak i u izdanju iz 1990.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Pored toga. u Danel Ganzfried/Sebastian Hefti. 6 Videti Otto Kallscheuer. Hegelovih (Hegel) i naro~ito Hajdegerovih (Heidegger) shvatanja. stavili su njen rad izvan okvira socijalisti~kih filozofskih. Bremen. Beograd: Stru~na knjiga. 1997.6 Tako je ona bila – izuzev u malim krugovima – ili nepoznata ili jednostavno odbacivana kao antikomunisti~ki ili antimarksisti~ki misliac. Wolfgang Heuer. 278 nijeg ni izri~itijeg teorijskog odjeka sve do sloma socijalisti~kog sistema i raspada federalne dr`ave po~etkom devedesetih. kao i „dru{tvena“ i klasna perspektiva koja je dominirala politi~kom teorijom. Hannah Arendt und die europäischen Intellektuellen“. Konferencija je odr`ana u Smederevu. u Peter Kamper. 1993. Einschnitte. str. naime. sna`no oslanjali na germanofoni i frankofoni intelektualni. i posebno levi~arski milje. najverovatnije je sli~an onom u zapadnoj Evropi pre osamdesetih – jugoslovenski politi~ko-teorijski i filozofski krugovi su se. ukratko i bez dubljeg tuma~enja. jednakost. godine o zna~aju Francuske revolucije za dana{njicu – zborniku s konferencije iz 1989.

prestao da izlazi 1974. insistiraju}i na tome da je ljudsko bi}e prakti~no bi}e. str. zna~ajna ba{tina Praksisovaca (ve}ina njih iz Zagreba i Beograda) koja je nekoliko godina dominirala teorijskom scenom. 9 @ive intelektualne debate i tekstovi Praksisa bili su nadahnuti radovima nekoliko filozofa. glavna li~nost ove {kole. Vitgen{tajn (Witgenstein) i drugi. ve} i mogu}no{}u promene (blohovsko jo{-ne). tuma~io je „mi{ljenje revolucije“ kao najva`niju od svih ljudskih delatnosti – kao delatnost mi{ljenja koja nije ograni~ena samo na filozofsko mi{ljenje – iako iznova potvr|uje (meta)filozofske dimenzije Marksovog mi{ljenja u smislu „o{tre kritike svega postoje}eg“. godine. 1978. Fihte (Fichte).9 [kola je zasnivala svoje priloge na Marksovim ranim radovima i njegovim tuma~enjima pojma prakse. proizvodnje i teorije u 7 Pozivaju}i se na \ilasovu knjigu Nova klasa. Naprijed. Bloh (Bloch). The Journal of Politics . izvedene na na~in kritike staljinizma. ispunjenje osnovnih ljudskih sposobnosti i zamenjuje mogu}nost promene kroz ukidanje samootu|enja ~oveka. bile su. Videti „Totalitarian Imperialism: Reflections on the Hungarian Revolution“. Zagreb. No. To nije „spoljnje anga`ovanje“ nego „anga`ovano mi{ljenje“. Ova humanisti~ka verzija marksizma. Vol. Hajdeger. predstavljala je ~uvenu duhovnu i politi~ku suprotnost i ogledalo za to vreme dominantnoj (autoritarnoj) socijalisti~koj stvarnosti. 8 Kasnije kritike ovog sistema. 279 . kao {to su Kant (Kant). 1 (feb. 20. a ne (manje ili vi{e nasilnog) osvajanja mo}i. Gram{i (Gramsci). Revolucija ovde predstavlja najvi{i oblik ljudskog postojanja.. ona tvrdi da Titova diktatura nije totalitarna. From (Fromm) i drugi. Markuze (Marcuze). Kako je sistem samoupravljanja postajao sve vi{e tehnokratski. nudila sna`no nedogmatsko tuma~enje marksisti~ke filozofije. koje mo`e da pristupi ne samo svetu koji je odre|en svojom pro{lo{}u i sada{njo{}u. 236ff i 62–80. dru{tvenim i politi~kim pitanjima koja su bila na dnevnom redu. Ona je na nov na~in stavila u upotrebu specifi~nu kategoriju praxisa. Lefevr (Lefebre). pokrenut 1964. 10 Gajo Petrovi}. 1958). Hegel. okarakterisana kao „mi{ljenje revolucije“10 shva}ene kao autenti~no ljudsko postojanje. Kjerkegor (Kierkegaard). 5–43. Arent je imala male {anse da postane poznatija i prevo|enija autorka u sredini u kojoj je. [eling (Shelling). tako da je ~asopis pr£zij. Videti: Gajo Petrovi}. bar od sredine osamdesetih. koje stvara sebe i svet. koji su dolazili u letnju {kolu na ostrvu Kor~ula i raspravljali o filozofskim. pod uticajem radova Kloda Lefora. dovelo je do toga da se njeni Izvori totalitarizma i druga dela ne na|u me|u onim knjigama koje su se navodile u kritici Titovog socijalisti~kog sistema – uprkos tome {to je takvih kritika sistema bilo sve vi{e. naro~ito u Sloveniji.8 Povrh toga.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU sama Arent prime}uje)7. Mi{ljenje revolucije. zasnovanu na marksisti~koj reinterpretaciji i integraciji rada. sve je slabije podnosio insistiranje {kole na povratku „pravom Marksu“ i njegovim u~enjima o pojmu prakse. Me|unarodni ugled Praksisa rastao je zahvaljuju}i bliskim vezama sa u to vreme najva`nijim svetskim filozofima levice kao {to su Luka~ (Lukacs).

6–7. 2001. Herstellen. „Interview – Nade`da ^a~inovi} – Europska karijera borbene filozofkinje“. 317–318. godine.12 Praksisovci je istrajavali na marksisti~kim postavkama u kojima se tradicionalna veza izme|u filozofije i politike dovodila u pitanje. Social Research. Me|utim. U Sloveniji su delovi knjige Vita activa prevo|eni s nema~kog i objavljivani u ~asopisu Problemi od 1988. Reinbek: Rohwolt Taschenbuch Verlag. Preblizu Marksu – prvi prevodi i recepcija posle 1991.11 Ideja revolucije. 2007. godine. proizvo|enja i rada (Handeln. pet godina po raspadu Jugoslavije. iz perspektive Hane Arent. Jedino {to je ostalo od hrvatske filozofije“. 59.htm. Program Praxisa definisan je u prvom broju me|unarodnog izdanja Praxisa iz 1965. Vol.13 ^ini se da je takvo stanovi{te te{ko moglo da utre put recepciji politi~ke teorije Hane Arent.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. str. 21. prakti~no je izvedena iz Marksove ideje dru{tvene revolucije. 1971. ali je knjiga u celosti iza{la tek 1996. ona je tako|e bila izraz (levi~arskog) posthajdegerijanskog uverenja da delatnost mi{ljenja predstavlja vrhunac ljudskog pregnu}a. Najotvorenije obja{njenje osnovnih principa Praxisa videti u Gajo Petrovi} Filozofija i revolucija. december 2000. Kako je Arent rekla o Marksu. Philosophie und Revolution. „Zabranjena mjesta filozofije – mit o tabuima“. 69/2 (Summer 2002). Zarez. Mit Quellentexten. 11 Videti Branislav Mikuli}. Prve knjige koje su objavljene u Srbiji su O revoluciji (prevedena s nema~kog) i Ljudi u mra~nim vremenima. Opet. 1983. time se nije „osporavala filozofija“. „navodna neprakti~nost filozofije“. Modelle für eine Marx-Interpretation. 13 Hannah Arendt. godine . Za detalje o Praxis {koli videti http://www. 52. http://nacional. Arbeit). raspadom federalne dr`ave i po~etkom rata.marxists. 8. Herstellen (proizvo|enje) je ~esto prevo|eno kao marksisti~ka proizvodnja i otuda spajano sa radom. pa tako i samog praxisa. i u nema~kom izdanju iste knjige. godine. {to se poklopilo s padom socijalizma. 12 Ovo spajanje je tako|e imalo za posledicu probleme s prevo|enjem razlike koju Arent pravi izme|u delovanja.hr/hr/articles/view/34133l. 5. me|u prvim ~itaocima i me|u zaslu`nima za neke od prvih prevoda njenih radova nalaze se i praksisovci. 280 jednu kategoriju. „Karl Marx and the Tradition of Western Political Thought“. 5. dakle. glavna odlika Praxis {kole. u Jutranji list. Takvo spajanje praxisa i poiesisa – praxis ovde ozna~ava ljudsku delatnost uop{te (koja uklju~uje i poiesis i proizvodnju) – i prikazivanje ljudi kao „samoproizvodnih“ bi}a mo`e se. 12. koja je trebalo da prika`e stvarala~ke ljudske mogu}nosti koje mogu da promene dru{tvo. Zagreb. Prvih nekoliko prevoda pojavilo se krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih godina XX veka. „Praxis filozofija. i Nade`da ^a~inovi}.org/subject/praxis/index. Naprijed. u Nacional. shvatiti kao u potpunosti antipoliti~ki projekat pre no kao specifi~no politi~ki potencijal.

„Hannah Arendt: Razumevanje politike“. a usledilo je hrvatsko izdanje iz 1996. Vita activa. Biblioteka August Cesarec. i na~ina na koje je poimala politiku. njene navodne netrpeljivosti i kriti~nosti prema demokratiji. Da{a Duha~ek. Beograd: Filip Vi{nji}. ona nastoje da uspostave ravnote`u izme|u priznaja njenog mesta me|u klju~nim misliocima XX veka. Recepcija njenog rada je po~etkom devedesetih godina bila prili~no retka. 15ff. O revoluciji.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU 1991. „averzije“ prema partijskom sistemu ili ozna~avanja njene teorije kao „politi~ke antropologije“. Beograd: Filip Vi{nji}. ako se izuzmu kra}i eseji ili predgovori njenim objavljenim radovima. mada ne u celini. Izvori totalitarizma su prvo objavljeni u Makedoniji 1990. kao i sama Hana Arent. Pored toga {to nude njen biografski i intelektualni portret. Takva recepcija je u najve}oj meri bliska standardnim ranim tuma~enjima Hane Arent. pominjanja ili osporavanja njenog navodnog idealizovanja gr~kog polisa.14 Neki su istra`ivali problem isto~noevropskih pli{anih revolucija. bi14 Da pomenemo neke od njih: @arko Puhovski i Nade`da ^a~inovi~ iz Zagreba. me|u kojima su se na{li neki od mla|ih praksisovaca/praksisovki. @arko Puhovski. 1991. „Politi~ka antropologija Hannah Arendt“. 1991. Istina i la` u politici i Vita activa. godine. Glavni akteri. slobodu. Zagreb. Ivan Vejvoda i Beogradski krug intelektualaca (me|u njima i Obrad Savi}) iz Beograda a autorka ovog teksta je iz Ljubljane. i odnose se na pitanja kojima se bavila u knjigama O revoluciji. ili su se bavili osnovnim pojmovima filozofije i politi~ke teorije. str.15 Pojedina tuma~enja ve} odra`avaju duhovnu klimu u vreme raspada Jugoslavije i posle njega. predgovor za Hana Arent. To su uglavnom bili ljudi koji se nisu isklju~ivo bavili akademskim nau~nim radom. 295–301. 1991. Odbrana javne slobode. 263–275. godine. prvi tuma~i i oni koji su podstakli prve prevode Hane Arent bili su pojedinci koji su osamdesetih po~eli da izu~avaju njen rad i uvideli njegovu vrednost za razumevanje najva`nijih politi~kih fenomena XX veka – feministi~ke politi~ke teoreti~arke. filozofkinje i filozofi. Bilo je i drugih koji su smatrali da rad Hane Arent mo`e biti od koristi za prikaz jugoslovenskog oblika komunisti~kog „totalitarizma“. Prva knjiga koja je objavljena u Hrvatskoj je Vita activa. u sredi{tu politi~kih zbivanja. a svi oni su na neki na~in u~estvovali u nemirima osamdesetih. pogovor za Hana Arent. Vojislav Ko{tunica. mnogi od njih su bili. mo} i nasilje. 1994. Naprotiv. 15 Videti: Ivan Vejvoda. godine. 281 . teorijskim i politi~kim pitanjima. Istina i la` u politici. „Hana Arent ili revolucija kao sloboda“. otkrivaju}i stanovi{ta nekih intelektualaca u biv{oj Jugoslaviji – posebno onih koji su s liberalno-demokratske ta~ke gledi{ta kritikovali jednopartijsku strukuru. tranzicije i pojave etnonacionalizama u Jugoslaviji. Uglavnom mo`emo nai}i na tekstove koji su u bliskoj vezi s objavljenim delima. Vojislav Ko{tunica. pogovor za Hannah Arendt.

str.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. epistemolo{ki oslanjenom na ideju delovanja kao stalnog ljudskog potencijala za mo}. Sli~no tome. 109–134. jedva da su postojala ikakva promi{ljanja mo}i i izgradnje novih institucija na na~in kakav je uspostavila njena analiza mo}i i revolucije. liberalisti~ke definicije subjekta). br. Arent istra`uje ljudski potencijal za subjektivnost u formi intersubjektivnosti.17 Na~in na koji ona govori o politi~kim potencijalima u knjizi O revoluciji – koji se predstavljaju kao novi po~eci i nova politi~ka utemeljenja pre no kao nasilni dru{tveni prevrati – ili je pogre{no shvatan ili se zanemarivao. Videti Vlasta Jalu{i~. njen rad je neophodan za savremeno razumevanje politike. ne pretpostavljaju}i neki teleolo{ki politi~ki subjekt kakav konstrui{e filozofija volje – {to podrazumeva proceduru koja obi~no vodi kooptiranju pojedinaca u „istorijski“ odre|ene grupe. 189–198. Ipak. „Politi~ka antropologija“. Glasnik advokatske komore Vojvodine. da ne pominjemo potencijale za nove. nacije. su u ~itavoj centralnoj i isto~noj Evropi uglavnom opisivani kao „antipoliti~ki“. a njena saznanja su izuzetno va`na za poimanje klju~nih komponenti modernih politi~kih procesa (uklju~uju}i nekonzervativnu kritiku ideje napretka i moderne. ili demokratske politi~ke transformacije i izgradnje novih institucija. u dr`avama nastalim raspadom Jugoslavije. klase. 2007. „Die 1989 und danach: was ist der Sinn der Politik?“. Imaju}i u vidu njeno isticanje zna~aja politi~kog delovanja. kao {to je pogovor @arka Puhovskog knjizi Vita activa. U nekima od tih ranih radova.) Totalitaere Herrschaft und republikanische Demokratie. 282 rokratizovani sistem radni~kih sindikata i samoupravljanja. od vitalnog je zna~aja za tuma~enje nevolja koje donose socijalisti~ki re`imi i rizika od njegovog sloma. Edicija Re~. opus Hane Arent nedvosmisleno se sme{ta me|u istaknutije pristupe u tradiciji politi~ke filozofije. i u njima se retko direktno pominju konkretne okolnosti u kojima su njena dela objavljivana. postsocijalisti~ke temelje. 268–271. 50 Jahre The Origins of Totalitariansm.16 Ova vrsta opiranja disciplinarnom stanovi{tu filozofije istorije. „Ustavi i ustavnost u postkomunisti~koj Europi“. reizdanje u Ustavna demokratija shva}ena kontekstualno. uz nekoliko izuzetaka. Peter Lang Verlag: 2003.18 Isticana je uglavnom Videti Puhovski. Beograd. Vita activa. Ipak. str. str. u Antonia Gruenenberg (ur. godine. Doga|aji iz 1989. i protivljenja svim vidovima kolektivizma. niti se njenom poimanju mo}i i politike pridavao zna~aj u analizi aktuelnih problema „prelaska u demokratiju“ posle 1989. mase i tako dalje. 18 Me|u izuzecima je Nenad Dimitrijevi}. 16 17 . ta autenti~no politi~ka perspektiva njenog rada nije bila u prvom planu tuma~enja po~etkom devedesetih. 1–2/1995. Frankfurt. smatra se jedinstvenim pristupom u okviru „prakti~ne filozofije“ (shva}ene iz perspektive praksisovskog nasle|a). u to vreme usamljeni poku{aj da se politi~ka subjektivnost promi{lja iz perspektive delovanja uz sve posledice koje to sa sobom nosi.

{to nam otkriva jedan od intrigantnijih uvoda u njeno delo. koji je postao prvi predsednik Jugoslavije posle Slobodana Milo{evi}a. 20 Ko{tunica. spada me|u brojne srpske intelektualce koji su po~eli da se bave politikom usvajaju}i etnonacionalisti~ki okvir za sopstveno pravdanje. te se zato odbacivalo. dok su se potonje nezavisne strukture nacionalnih dr`ava. smatralo se da Arent ozbiljno gre{i. pokazale kao korisni instrumenti koji su (nedovoljno ograni~eni drugim institucijama i politi~kom odgovorno{}u gra|ana) delovali u pravcu nacionalisti~kog isklju~enja na raMislim na pogovor prevodu teksta O revoluciji na srpski iz 1991.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU samo jedna strana njene analize mo}i i modernih revolucija – opasnost da se (dru{tvene) revolucije izokrenu u tiranije – dok se razmatranje spontanih potencijala sindikalnih sistema u ameri~koj. godine. i da vi{e spada u podru~je „utopijskog razmi{ljanja“ nego ozbiljne politi~ke analize. promena i novina. Naprotiv. Paradoksalno. uvo|enje demokratije u obliku vi{estrana~kog sistema nije spre~ilo rat i etni~ko ~i{}enje. niti je predstavljalo jemstvo protiv totalitarnih isku{enja masovnih pokreta. „Hana Arent ili revolucija kao sloboda“. 300–301 21 Ibid. Sugeri{u}i da je njena ocena revolucije podesnija za kritiku tiranijskih tendencija revolucije nego za razumevanje mogu}ih demokratskih te`nji.20 Naspram brojnih kasnijih analiza politi~kih doga|aja u periodu oko 1989. njeno otkri}e spontanih oblika politi~kog delovanja u knjizi O revoluciji nije se smatralo bliskim isto~noevropskom iskustvu tranzicije iz autoritarnih politi~kih re`ima u demokratski poredak – po{to se vi{estrana~ka.21 Me|utim. 19 283 . pogovor Vojislava Ko{tunice „Hana Arent ili revolucija kao sloboda“19. politike i novog po~etka ostavljene su po strani. njene ideje mo}i. po{to tobo`e ne mo`e da razume kako vi{estrana~ki sistem predstavlja najozbiljniju prepreku svakom obliku diktature.. kako su tragi~ni doga|aji u biv{oj Jugoslaviji kasnije pokazali. Uprkos opravdanosti njene kritike partijskog sistema. Isti~e se da je tako neliberalna „politi~ka vizija“ revolucionarnih potencijala tranzicije zastarela. ruskoj i ma|arskoj revoluciji smatralo zastarelim i suvi{e pristrasnim. Videti Ko{tunica. ibid. a ne parlamentarna demokratija shvatala kao navodno osnovna pokreta~ka sila demokratskih promena. ta strana njenog rada se u to vreme (nasuprot ranijim stavovima) smatrala isuvi{e bliskom marksisti~kim idejama i iskustvu socijalisti~kog sistema – uprkos tome {to ona nije podr`avala radni~ko samoupravljanje u fabrikama. zasnovane na predstavljanju homogenizovanih etni~kih grupa. nacionalisti~ke partijske strukture i druge masovne organizacije poslu`ile su kao odli~no sredstvo za potpirivanje etnonacionalisti~kih (völkish) strasti. godine – posebno imaju}i u vidu ulogu koju je kasnije u politici imao njegov autor Vojislav Ko{tunica.

godine. Vol. H. nisu mogli da odole isku{enju da se pridru`e politi~kim okupljanjima nacionalisti~kih partija ili da ih ~ak podsti~u. King (ur. 2. po{to su neki od istaknutih beogradskih ~lanova otvoreno podr`ali re`im Slobodana Milo{evi}a i pridru`ili mu se. 1(1993). u D. 147–170. 39–44 22 Banalnost zla: rat. Hannah Arendt: politi~ka teorija sa snagom antropologije“. koji je pomogao u pripremi Memoranduma Srpske akademije nauka iz 1986. 2007. Najpoznatiji me|u njima bio je Mihailo Markovi}. godine. 25 Videti Ozren @unec.22 Mnogi intelektualci.). U kratkom vremenskom razmaku ubijeno je izme|u 7 000 i 8 000 mu{karaca od dvanaest do {ezdeset godina. Erasmus: ~asopis za kulturu demokracije . Race. zahtevala je da se bar na neke od tih fenomena primeni perspektiva koja odstupa od glavnog toka. Hannah Arendt and the Uses of History. Nation. London: Berghan Books. posebno u Bosni. str. Tim se pitanjima moglo bolje pri}i uz pomo} nekih koncepata i zapa`anja Hane Arent. kolektivno nasilje i posledice . Iznenadna svest nekih (manjih) intelektualnih krugova o relativnoj nesposobnosti preovla|uju}eg na~ina mi{ljenja da se uhvati u ko{tac s ru{ila~kom snagom nacionalisti~kih pokreta i tobo`e iznenadnom provalom masovnih ubistava. „Post-Totalitarian Elements and Eichmann’s Mentality in the Yugoslav War and Mass Killings“. To dovodi do nove epizode u promi{ljanju. 23 Grupa Praxis je prestala sa stvarnom aktivno{}u sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka. me|u kojima su se na{li i neki praksisovci. nazvan „najgorim masakrom u Evropi posle Drugog svetskog rata“. Hrvatskoj i na Kosovu i Metohiji.25 Hrvatsko delimi~no izdanje Vi{e o tome videti u Vlasta Jalu{i~. Srbiji. Stone and R. Imperialism. and Genocide. kada je rascep izme|u nacionalisti~ki orijentisanih ~lanova i onih koji to nisu postao toliko o~igledan da je grupa gotovo u potpunosti izgubila svoj duhovni uticaj krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih. a i kasnije. {tavi{e. No. Izvori totalitarizma i Ajhman u Jerusalimu pokazali su se kao korisna teorijska obzorja za razumevanje u`asavaju}ih i pora`avaju}ih doga|aja koji su se odigrali u nekim delovima biv{e Jugoslavije. 24 Jedan od najstra{nijih bio je slu~aj masovnog ubistva u Srebrenici 1995. 284 snoj i plemenskoj osnovi.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. intelektualnog nacrta Milo{evi}eve i srpske nacionalisti~ke politike u biv{oj Jugoslaviji. te su ona zato „zahtevala“ neke elemente njene analize. u „upotrebi“ pojedinih klju~nih uvida i koncepcija Hane Arent. „Banalnost zla i usamljenost. On je tako|e bio jedan od glavnih svedoka Milo{evi}eve odbrane na su|enju pred ha{kim tribunalom 2004. str. godine.23 Ishod raspada dr`ave i ratova koji su ga pratili bio je niz doga|aja u kojima su po~injeni kolektivno nasilje i zlo~ini24 s kojima se neodlo`no moralo suo~iti i politi~ki i konceptualno. Dvadeset hiljada muslimanskih izbeglica palo je u ruke trupa bosanskih Srba pod vo|stvom generala Ratka Mladi}a.

30 U pozivu na me|unarodnu konferenciju Zave{tanje Hane Arent: s one strane totalitarizma i terora.28 Zahvaljuju}i Centru za `enske studije i Beogradskom krugu neka od klju~nih dela ne samo {to su prevedena na srpski jezik29.27 U pojedinim krugovima na pojedinim prostorima biv{e Jugoslavije – posebno me|u antinacionalisti~ki orijentisanim intelektualcima Srbije – tekstovi Hane Arent su pre poslu`ili kao temelj za ponovo i neisklju~uju}e promi{ljanje doga|aja. Totalitarizam. 3/2000. politi~ke i pravne probleme poslednjih decenija koje su mediji tako|e eksploatisali“. a Feministi~ka izdava~ka ku}a 94 je u Srbiji objavila Izvore totalitarizma 1998. U regionu biv{e Jugoslavije. Iako se njihova stvarnost „te{ko mogla nazvati prigodnom prilikom“. ukazale na neke „su{tinske eti~ke. Videti Hannah Arendt. one su mogle da u svojoj nagosti U Hrvatskoj je objavljen samo tre}i deo Izvora. kao i njen poku{aj da demistifikuje zlodela i poka`e da ona nisu herojska. i dru{tvena pitanja. 45. 26 285 . 27 @arko Puhovski.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU Izvora totalitarizma objavljeno je 1996..belgradecircle. kada je njegove stravi~ne posledice tek trebalo pretresti i popravljati. „dela Hane Arent predstave. kroz prizmu traganja za odgovorno{}u.org/eng/ intconferences/hanaarent-program. Totalitarizam (ur. godine organizovale obe pomenute nezavisne organizacije. 28 Da{a Duha~ek.. godine26. ali i politi~arima. i razumevanja odgovornosti“. ona je jama~no pru`ila mogu}nost da se.pdf.30 Naro~ito su lekcije iz njene knjige o Ajhmanu o u~e{}u ~itave nacije u nacisti~kim zlo~inima. kada su posejane na plodno tle ve} postoje}eg kolektivizma i paternalisti~ke neliberalnosti. 29 Knjiga O slobodi i autoritetu objavljena je 1995. @arko Puhovski). ^asopis za knji`evnost i kulturu. Na konferenciji je govorilo oko {ezdeset aktivnih u~esnika – s temama o Arent generalno i s temom odgovornosti organizovani su paneli s vrhunskim me|unarodnim nau~nicima. Zagreb: Politi~ka kultura. godine. zave{tanje Hane Arent opisano je kao „osobeni teorijsko-politi~ki okvir za odgovorno suo~avanje s svim vidovima ’banalnog zla’“. re~ima Da{e Duha~ek. i {to se o njima raspravljalo u {iroj javnosti u Srbiji nego su obezbedila i polazi{ta za aktuelno suo~avanje s najva`nijim politi~kim pitanjima u vezi s budu}om stabilno{}u regiona: krivicom zlo~inaca i politi~kom odgovorno{}u za zlo~ine po~injene u Milo{evi}evo vreme i u postmilo{evi}evskoj Srbiji. Re~. „U{}a svevlasti“ . „Uz dva eseja Hane Arent“. po zavr{etku rata u Bosni i Hrvatskoj. nego kao prilika za ~isto akademsku raspravu. to jest Totalitarizam. pogovor za Arendt. godine. koju su 2002. predstavnicima medija i NVO iz regiona. http://www. „Organizovana krivica i univerzalna odgovornost“ i Ajhman u Jerusalimu su objavljeni 2000. 1996. Va`nost i vrednost knjige procenjivana je u pogledu konkretnih implikacija koje njeno istra`ivanje nudi za analize „politi~ke strukture posttotalitarne epohe“ koja je pokazala neverovatnu mo} nacionalisti~kih ideologija da se materijalizuju.

me|utim. ~ime se uvodila terminologija koju je Arent koristila u knjizi Ajhman u Jerusalimu. Journal of Conflict Resolution (Yale). hteli-ne hteli.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ali {to je ura|eno u njihovo ime. „Zlo u doba njegove masovne reprodukcije. 34 Nenad Dimitrijevi}. poslu{nosti. Eichmann u Jeruzalemu: izvje{taj o banalnosti zla.31 Tako se o pobudama na kolektivno nasilje sve vi{e mislilo u svetlu „banalnosti“ motiva po~inilaca. Zagreb: Politi~ka kultura. kao i izme|u krivice zlo~inca i politi~ke odgovornosti. 33 Ibid.34 Isticano je da su gra|ani. 2002. 2001.35 Ova odgovornost je. 32 Ibid. {to bi bila protivre~nost iz perspektive koju nudi Hana Arent. 3. uprkos nekim po~etnim sumnjama oko toga da li knjige uop{te imaju bilo kakvog uticaja na situaciju. ^injenica da je o tome pisala bila je va`na za one koji ne samo da su zahtevali ka`njavanje zlo~ina i individualizaciju krivice nego su zahtevali i kolektivno suo~avanje s nepravdama Milo{evi}evog re`ima kao uslova ~ije je ispunjenje neophodno za budu}nost demokratskog poretka i stabilnost ~itavog regiona. 368–382. Porede}i Milo{evi}ev re`im sa nacisti~kim. Ona je tako|e ukazala na to da je jedini na~in da se nekako iskoristi o~aj koji narasta kad god se potvrdi ~injenica da mogu da se ponove zlodela uporediva s istrebljenjem Jevreja i drugih u Drugom svetskom ratu. str. str. Tako|e videti njegov Slu~aj Jugoslavija: Socijalizam. 31 . bez obzira na svoju slu~ajnu pripadnost zajednici. nacionalizam. neki pisci i analiti~ari su tvrdili da ve}ina onih koji su.32 Pokazala je da su tradicionalna shvatanja odgovornosti. Beograd. govori vi{e o kolektivnoj moralnoj odgovornosti nego o politi~koj. pripadali zajednici u ~ije ime su po~injeni zlo~ini. I ne samo to. Videti: @arko Puhovski. No 50. da se poka`e da ona nisu herojska i da se otkrije njihova su{tinska banalnost. „prelazak iz zlo~ina~kog re`ima u demokratiju nikad ne mo`e biti samo politi~ko pitanje budu}nosti“. pogovor za Hannah Arendt. 286 poka`u „ograni~enost i bedu onih koji su svoja ’zlodela’ pripisali naredbama ’odozgo’“. autoriteta i strukture mo}i neodgovaraju}a za raspravu o krivici i odgovornosti za nedavne zlo~ine. za jugoslovenski slu~aj i {ire. 291. Bilje{ke o zlu banalnosti“. ibid. 2006. Ova knjiga se odnosila na neka klju~na pitanja posleratne situacije i imala je konkretne politi~ke efekte. odgovorni za ono {to sami nisu uradili. videti u Dimitrijevi}. Ovde su od klju~nog zna~aja razlike koje Arentova pravi izme|u krivice i odgovornosti. Vol. Dimitrijevi} pokazuje kako ova odgovornost ide „izvan uzro~nosti“. ne mogu izbe}i odgovornost za pro{lost i da. posledice. On.33 U politi~koj stvarnosti to se mo`e posti}i samo ako se ulo`e napori da se suo~i s pro{lo{}u i ako se razmatra pitanje kolektivne odgovornosti. Eksplicitno se pozivaju}i na njen pojam odgovornosti. re~ima Nenada Dimitrijevi}a. a da ne postaje „metafizi~ka“ ili „kolektivna krivica“. 35 Vi{e o ovome. „Justice Beyond Blame“.

Ustavna demokratija shva}ena kontekstualno. Hrvatskoj. Social Research.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU prema Hani Arent. propusti . uklju~uju}i Izvore totalitarizma (u Hrvatskoj. uklju~uju}i albanski. Sloveniji). rat je spre~io razmenu knjiga tokom devedesetih. Srbiji. 162 i 333ff. Oni koji su govorili srpski. 2007. Die Lust an der Schuld. ka budu}nosti orijentisane (ka budu}nosti usmerene) odgovornosti prema svetu. dobiti zagreba~ko izdanje Vita activa u Beogradu. 37 Videti Antonia Grunenberg. Sloveniji). poenta nije u nekoj vrsti uop{tenog ili ~ak metafizi~kog. 109–134.) pronalazi konkretan primer politi~ke odgovornosti orijentisane ka budu}nosti u delovanju @ena u crnom. Dela po~injena u ne~ije ime podrazumevala su „u najmanju ruku“ pre}utni pristanak onih u ~ije su ime izvr{ena. na primer. Women and Citizenship in Central and Eastern Europe. Tako|e. 1996. u nekom obliku objavljena u tri dr`ave naslednice biv{e Jugoslavije na maternjem i drugim jezicima39. Berlin: Rowohlt. Von der Macht der Vergangenheit über die Gegenwart. Hrvatskoj. gde je srpskohrvatski slu`io kao „narodni“ jezik. 2006. Briefe 1936–1968. – Heinrich Blücher. tako da nije bilo mogu}e obezbediti pristup izdanjima iz svih drugih dr`ava. takvi slu~ajevi su bili prili~no retki u biv{oj Jugoslaviji. str. politi~ke. Beograd. Burlington: Ashgate.36 Ipak. Sloveniji). 206. Ajhman u Jerusalimu (u Srbiji. 2007. 107 i Hannah Arendt.37 U tom smislu se „suo~avanje s (lo{om) pro{lo{}u“ mo`e razumeti kao mogu}nost za budu}u stabilnost ~itavog regiona38 uprkos ~injenici da nije bilo i nema mnogo glasova koji takvo suo~avanje zahtevaju. hrvatski i bosanski (ve}ina u biv{oj Jugoslaviji) mogli su da ~itaju i zagreba~ka i beogradska i sarajevska izdanja. Ipak. 38 Videti Dimitrijevi}. Sloveniji). kontroverze. ovde bi valjalo napomenuti da je u biv{oj Jugoslaviji bilo nekoliko nacionalnih/zvani~nih jezika koji nisu bili svima jednako dostupni. godine su sva zna~ajnija dela Hane Arent.40 Neka izdanja predstavljaju izbor iz njenih tekstova. „Organized Innocence and Exclusion (’Nation-states’ in the Aftermath of War and Collective Crime)“. poput hrvatDa{a Duha~ek. Duha~ek (ibid. 2001. München – Zürich. 39 Za manje upu}ene ~itaoce. edicija Re~. 40 Izvori totalitarizma su tako|e objavljeni na albanskom u Pri{tini. O revoluciji (u Srbiji). 36 287 Razlike. Tako|e videti: Vlasta Jalu{i~. Vita activa (u Hrvatskoj. Do 2007. Istina i la` u politici (u Srbiji. 146. kolektivnog priznavanja krivice koje vodi poricanju konkretne. Izme|u pro{losti i budu}nosti (u Sloveniji). Beograd. Winter. makedonska i albanska izdanja uglavnom bila dostupna onima kojima su to bili maternji jezici ili onima koji su ih nau~ili.. u Jasmina Luki} et al. „The Making of Political Responsibility: Hannah Arendt and/in the Case of Serbia“. Hrvatskoj) i O zlu (u Hrvatskoj). O nasilju (u Srbiji. Pieper. nehoti~na i neposredno proisti~e iz statusa koji pripada gra|anima samim tim {to su gra|ani neke dr`ave. dok su slovena~ka.

[ta je sloboda. Vode}a figura i osoba najzaslu`nija za predstavljanje rada Hane Arent u Hrvatskoj jeste filozof i antiratni aktivista. @arko Puhovski) Zagreb. Margaret Kanovan (Margareth Canovan).44 Ako se o hrvatskom pristupu delu Hane Arent mo`e govoriti kao o „filozofskijem“45.46 Sli~no je bilo i u Sloveniji. onda je tokom druge polovine devedesetih i posebno posle 2000. 46 Zapravo. da tu posebno pomenemo filozofkinju Da{u Duha~ek. poput Politi~kih eseja objavljenih u Zagrebu 1996. njih je izrazito malo ako se izuzme iscrpna zbirka tekstova nekih od najpoznatijih teoreti~ara koji su pisali na njenom tragu (Zato~enici zla: zave{tanje Hane Arent. Videti Totalitarizam (prir. La` u politici. Elizabet Jang Bril (Elizabeth Young Bruehl). 2003.42 Kada je re~ o prevodima tuma~enja njenog dela. O nasilju i Gra|anska neposlu{nost. Lisa Di{ (Lisa Dish). 47 Autorka ovog teksta je osniva~ica i istra`iva~ica Mirovnog in{tituta i urednica Vite active i Between Past and Future. 1996 42 Videti Hannah Arendt. Apostrof. ili je re~ o novim kompilacijama. Politi~ka kultura. 44 Miodrag Rackovi}. feministi~ke i antiratne aktivistkinje i aktivisti su prvi i predstavili i prikazali radove Hane Arent u Srbiji. koordinatorku Centra za `enske studije. 43 Me|u autorima su Ri~ard Bernstin (Richard Berstein). Hana Pitkin (Hana Pitkin). @arko Puhovski. i prevod ~uvenog francuskog romana Katrin Klemon (Catherine Clement) o Hani Arent i Hajdegeru (2005). godine)43. @arko Puhovski.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. [ejla Benhabib (Seyla Benhabib) i drugi u~esnici konferencije. jer je promovisao one tekstove koji su shva}eni kao teorijska podloga za razumevanje postoje}e situacije. godine srpski susret s njom bio bli`i „aktivisti~kom“ tipu. Totalitarizam. 288 skog izdanja Izvora totalitarizma (1996)41. Zagreb. Ljudi u mra~nim vremenima. D`erom Kon (Jerome Kohn). opet ako se izuzme esej nadahnut knjigom El`bet Etinger (Elzbieta Ettinger) o „fatalnoj privla~nosti“ koja je postojala izme|u Arent i Hajdegera. Hajdeger i Hana Arent – Fatalna privla~nost. 1996). srpskog izdanja Slobode i autoriteta (1995). kao i aktivista za ljudska prava. prevela je Jasmina Te{anovi}. Jo{ uvek nema autorskih knjiga koje na pravi na~in tuma~e njeno delo. Istina u politici. spisateljica i ~lanica grupe @ene u crnom. Antibarbarus. izdanje Centra za `enske studije i Beogradskog kruga objavljeno posle konferencije 2002. jedan od prvih objavljenih tekstova u regionu. 45 Iako ovo ne zna~i da je on bio „~isto“ akademski. 1998). gde su se za Arent od po~etka devedesetih zanimali uglavnom ljudi koji nisu pripadali akademskim ustanovama – pre svih krug oko Mirovnog in{tituta47 i knji`evnog ~asopisa Apokalipsa – i to se do danas nije mnogo Objavljen je samo tre}i tom Izvora. Dejna Vila (Dana Villa). godine. knji`ice [ta je egzistencijalisti~ka filozofija? (u Sloveniji. 41 . U stvari. Politi~ki eseji (prir. U izbor su u{li tekstovi: [ta je autoritet. Beograd. Albreht Velmer (Albrecht Wellmer).

36(1999/4) 49–65. London. 53 Vlasta Jalu{i~. 20. kao {to je prevod Martina Lajbovicija „Judaism and Secularization Hannah Arendt and the Jewish tradition“. 289 . Beograd. 52 Videti pomenute tekstove Dimitrijevi}a. novembra 2007. 143–172. 2004. „Romanti~arski republikanizam Hane Arent“. Duha~ek i Jalu{i~. 1996. Videti njen: They Would Never Hurt a Fly. 118–149. 2002. osim nekih novijih prevoda. politi~koj antropologiji. u tekstovima pojedinaca koji su reflektovali o ratu i masovnim zlo~inima. iako ima i drugih inicijatora za prevode njenih tekstova.48 Recepcija njenog dela po svr{etku ratova – odnosno od kraja devedesetih godina – pro{irena je.53 Akademskija razmatranja koja su u ve}oj meri nadahnuta filozofijom. probleme op{te volje i suvereniteta 48 Ovde skoro da uop{te ne postoje zasebna izdanja. Did Somebody Say Totalitarianism: Five Interventions in the (Mis)use of the Notion. 3–16.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU promenilo. 51 Hrvatska novelistkinja Slavenka Drakuli} ponovila je ~in Hane Arent i oti{la na su|enja u Hag da bi napisala niz eseja o ratnim zlo~incima iz biv{e Jugoslavije.49 Druga preovla|uju}a putanja mi{ljenja o njoj uklju~uje ponovnu procenu veli~ine ili navodnog neuspeha njene analize totalitarizma50. i bavi se i pitanjima o kom je tipu teorije re~ u radovima Hane Arent (o filozofiji prakse. Dialogi (1/2007). Politi~ka misao. Vlasta Jalu{i~. „Filozofija i politika: Hannah Arendt – Martin Heidegger“. 7 (1–2). Nova srpska politi~ka misao. „Slom socijalizma i uspon nacionalizma“. London. U Bosni i Hercegovini. 35 (1998/1). „u~enju o kategorijama“). Ton~i Kuzmani}. Vita activa. uklju~uju pitanja veze izme|u filozofije i politike (Arent – Hajdeger) i mogu}nost kritike politi~kog rasu|ivanja (Arent i Kant)54. VII–LII. objavljena poslednjih godina u Hrvatskoj. Sofia: Ljubljana. 2006. Abacus. 01. Obrad Savi} (ur. Neka razmatranja sve vi{e dovode u vezu pad komunizma s njenom analizom mo}i i politike. Aleksandar Molnar. i Ugo Vlaisavljevi}. nasilja i mo}i. njen izuzetan poku{aj da po~iniocima zlodela da ljudsko lice odveo je ka donekle isuvi{e uop{tenom zaklju~ku da bi se svako mogao na}i u njihovoj situaciji. Politi~ka misao 32 (1995/1). Krtina: Ljubljana. War Criminals on Trial in The Hague.6yka. Zoran Kureli}. politi~koj teoriji.com/do/da. 1996. 49 Zvonko Posavec. „Politi~ki svijet i filozofija politike“. Beogradski krug & @enske studije. Ipak.267. Verso. Vol. Politi~ka misao Vol.175–212. „Politika utjelovljenja naroda“. „Arendt v. onda Slavoj @i`ek. njoj se uglavnom prilazilo sporadi~no. Politi~ka misao 42(2005/4). „Zbrka u vezi sa pitanjem nasilja“.) Zato~enici zla: Zave{tanje Hane Arent. „Hannah Arendt: Politika kot mo`nost“ (predgovor za Hannah Arendt. http://www. Kedourie“. 54 Goran Greti}. 138–151. nagla{avaju}i va`nost pitanja odgovornosti i rasu|ivanja52. i njene pojmove politike. Buka online magazin. pristupljeno 15. u Da{a Duha~ek. 142–151. 50 Videti navedene tekstove Puhovskog. 2001. Ustvarjanje antipolitike. Ante Pa`anin. i op{irnije razmatra pitanje (plemenskog) nacionalizma i ve} pomenuti problem banalnosti zla51.

pristupljeno 15. Nova srpska politi~ka misao.57 Bosanski komentari o Hani Arent su uglavnom objavljivani u Dijalozima ili u Bosanskom forumu. Zanimljivo je da su neke od tih napomena bile u velikoj meri nadahnute problemom novih po~etaka i demokratske legitimacije posle zlo~ina u Bosni i Hercegovini (i analizom iz dela O revoluciji)58. „Ground Zero. Slavoj @i`ek) – dolazi do toga da Hana Arent nije dobrodo{la u nastavnim planovima na univerzitetskim odsecima. 7 (1–2).tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Bosna i Hercegovina izme|u kulturnog fundamentalizma i politi~ke deliberacije“. Magazin za politi~ku kulturu i dru{tvena pitanja. http://www. nacionalisti~kog tuma~enja Hajdegerovog zave{tanja59 i lakanovskog psihoanaliti~kog kruga (koji obele`ava filozofska zvezda u usponu. godine i nadalje. i reafirmaciju neoaristotelovskih potencijala u prakti~noj „filozofiji politike“ Hane Arent. novembra 2007. u tekstovima Petra Bojani}a i Aleksandra Molnara)56. samo je dobijala na snazi. ^ak su i oni protagonisti koji su odlu~no odbacivali njene spise. poput @i`eka. Tekstovi nekolicine slovena~kih autora pojavili su se u ~asopisima Apokalipsa. i u nekim stranim ili me|unarodnim izdanjima. Status. U Srbiji su se takva razmatranja javljala u Novoj srpskoj politi~koj misli ili Filozofiji i dru{tvu (primera radi.status. „Romanti~arski republikanizam Hane Arent“. 3/31 (2006). 79–95. te otuda podse}aju na neka razmatranja koja se javljaju u Srbiji posle Milo{evi}a. odana utopijskom pojmu „virtuelne politi~ke zajednice“ anti~kog polisa. U Sloveniji. i otkako je Slovenija postala nezavisna dr`ava. Aleksandar I. Filozofija i dru{tvo. ali je tok samih doga|aja. postepeno nagnao bar neke krugove da na nju obrate vi{e pa`nje. 59 Ovde je. 58 Videti. „Last war or a war to make the world safe for democracy: Violence and Right in Hannah Arendt“. Nova srpska politi~ka misao. Anthropos i ^asopis za kritiko znanosti i u ~asopisu 2000. usled spleta raznih okolnosti i teorijskih uticaja tokom osamdesetih – strukturalisti~kog marksizma. Sudbina njenog prijema i recepcije utoliko je podse}ala na situaciju u nekim drugim miljeima. 7 (1–2). 57 Aleksandar I. od kojih neka ponavljaju staru sliku po kojoj se Arent najbolje mo`e opisati kao „romanti~arska republikanka“. Petar Bojani}. Molnar. Eldar Sarajli}. kao i u Zagrebu. „Romanti~arski republikanizam Hane Arent“. No. Videti gore navedeni tekst Ante Pa`anina. 143–172.ba/novi_broj. na primer. 290 (Arent–Ruso–Hobs). 55 56 . 143–172.html. Praksisovaca.55 Njih pre svega mo`emo na}i u ~asopisu Politi~ka misao iz 2000. Molnar. dominantna nacionalisti~ki orijentisana hermeneuti~ka filozofija preuzela primat jo{ u vreme praksisovskog kruga. kao i brojni prevodi i rasprave tokom poslednjih godina. koja nalaze neposrednu prakti~nu vrednost u njenoj analizi postrevolucionarnog konstitucionalizma.

63 Hannah Arendt.htm. Ovaj na~in kori{}enja njenog dela. ~itanje kraja ljudskih prava i pojave izli{nih ljudskih bi}a (preko Agambena) zavr{ava nala`enjem klju~nog potencijala za politi~ku subjektivnost i „autenti~nu revoluciju“ u „golom ljudskom“ (svi smo mi „homo sacer“!). Arent ~ita da bi se „objasnio“ homo sacer. Welcome to the Desert of the Real. U @i`ekovoj interpretaciji i filozofskom traganju za subjektom. vode}i ra~una o „`ivotu kao o najve}em dobru“. kao na drugim mestima. potpuno zanemaruje mo}nu analizu pada zapadne tradicije i njenog rastakanja u filozofiji `ivota i ekonomije koja sve usisava u sebe. 115–131. 1959: 286. Did Somebody Say Totalitarianism: Five Interventions in the (Mis)use of the Notion. „The Obscenity of Human Rights: Violence as Symptom of Human Rights“.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU odnedavno po~eli da obra}aju vi{e pa`nje na njene argumente. ve} su bili „bolje informisani“ o njenom radu iz na~ina na koji je ~itao Agamben (Agamben) ili iz tuma~enja Badjuovih (Badiou) tekstova. and Die Revolution steht bevor. The Human Condition. „Uzdizanjem Arent do neosporivog autoriteta“ po pitanju totalitarizma. http://www. London 2001. U to potom spada kritika tobo`njeg „politi~kog“ ~iji je cilj „isklju~enje ekonomije“ („dru{tvenog“) iz „politi~kog“ kod Hane Arent (i kod nekih drugih kao {to su Badju i Ransijer ŠRanciere¹. I ovde se. naro~ito poglavlje „Gegen reine Politik“ (Protiv ~iste politike). i te`inu koju je Arent 60 @i`ek je isprva u svom Did somebody say totalitarianism? u potpunosti odbacio Arent. naime. 2–3. 291 . 62 Videti Slavoj @i`ek.61 Njen klju~ni doprinos politi~kom mi{ljenju posle sloma tradicije – uvid da stavljanje na snagu totalitarnih elemenata u totalitarnoj vlasti zavisi od ljudskog delovanja. Studenti. New York: Anchor Books. navode}i kao razlog dihotomiju koju ona navodno pravi izme|u totalitarizma i demokratije (on se zapravo oslanja na tekstove Arentove iz perioda hladnog rata).com/zizviol. ona u potpunosti previ|a uvide – koji su u prili~noj vezi s njenim ~itanjem Marksa – o destruktivnoj ulozi eksproprijacije koja se odvija {irom sveta i u socijalizmu i u kapitalizmu. levica je navodno izgubila svoje teoretske potencijale. nisu ~itali njene originalne tekstove60. New Left Review 34 (2005).lacan. „Against Human Rights“. Frankfurt am Main: Suhrkamp. str. Lakanovski upliv posebno je uticao na stvaranje trajno neprijateljske klime prema Hani Arent. prihvatila model obja{njavanja „demokratija nasuprot totalitarizmu“ i upala u „osnovne koordinate liberalne demokratije“ – i time u nerazmi{ljanje. Dreizen Versuche über Lenin. s jedne strane. 61 Ovo se posebno odnosi na Homo sacer i What remains from Auschwitz. zbog ~ega je u politi~kom kontekstu beskompromisno insistirala na ljudskom kapacitetu da se deluje – bio je zamagljen Agambenovom tezom da koncentracioni logor predstavlja „’nomos’ modernosti“.63 S druge strane. London: Verso 2002. koji po svoj prilici rade istu stvar)62.

New York: Harvest Book.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. . mnoge stare slike koje su ina~e kru`ile intelektualnim debatama na{le su na~ina da se ugrade i u ovda{nje recepcije. ali pretpostavlja“. Cambridge. 211ff. Ona je (preko Marksa!) napravila va`an zaokret sa fenomenolo{ke pozicije koja je preovladavala me|u filozofima u to vreme. „istinski radikalnu“ poziciju. veza izme|u zla i humora. ukidanje demonskog statusa zlo~incima. Ljubljana. pitanje savesti i preuzimanja odgovornosti itd. To je toliko dominantno da neki drugi glasovi koji se koriste analizom „dru{tvenog“ kao nadahnu}em za kritiku antipoliti~kog stava dru{tvenih nauka jedva da dopiru do vidnog polja. kako bi neki voleli da ~itaju ili tobo` opona{aju njeno delo.64 Me|utim. da se preuzima iako mu se ne odaje priznanje. po rekapitulaciji. „spre~avanje“ katastrofa. ili se i „dru{tveno“ i „politi~ko“ tuma~e kao „fizi~ke lokacije“. ispostavilo se da su se neki elementi njenog tuma~enja banalnosti zla mogli podesno uklopiti u lakanovski okvir – na primer. Videti: Ustvarjanje antipolitike. [tavi{e. recepcija ili aproprijacije njenog rada u regionu biv{e Jugoslavije nisu izvor neizmerno razli~itih rasprava. ^est je slu~aj da se njen rad „ignori{e. 1996. Sophia. Najra{irenija je ona koja se odnosi na ve} nazna~ene neodr`ivosti razlike izme|u politike i dru{tvenog – jer se dru{tveno posmatra kao „sadr`aj“ politike. Kod Arent se to ne zove ekonomija kapitala. koji navodno pripada njenoj analizi. ~ime se nudi baza koja otkriva „autenti~nu“. ona je veoma minimalisti~na. 2005. Evil and Human Agency. 66 Polaze}i od aristotelovskog poimanja politike i uvida Hane Arent o slomu tradicije. 65 O mogu}nosti povezivanja nekih lakanovskih i arentijanskih zapa`anja videti vi{e u Arne Johan Vetlesen. Njen cilj je bilo puko „o~uvanje“ politi~kih kapaciteta ili. kona~no. Naprotiv. ili da se pogre{no tuma~i i potom kritikuje da bi poslu`io argumentaciji samog autora (ne{to sli~no je ~inio mladi Habermas koriste}i njene uvide u Nema~koj). ve} pre odra`avaju ushi}enje ili o{tro neslaganje. premda se ovde mo`e govoriti o maloj ili nikakvoj zastupljenosti u akademskim raspravama.65 Isto va`i za nedavno otkriveni pojam nasilja. Elementi genealogije dru`boslovja. 58f i Crisis of the Republic. Kod nje nije bilo mesta za povratak nekoj nostalgi~noj „autenti~noj“ politici. okrenuta ka svetu u svojim politi~kim (i eti~kim) zahtevima. „Aproprijacija“ Hane Arent se naravno odvija u tipi~no `i`ekovskom maniru „demaskiranja“ ili „svla~enja“ predstavljenog (tuma~enog) diskursa ili autora – {to je nekakav @i`ekov ready-made metod – gde se. Uop{te uzev. Understanding Collective Evildoing.66 Me|utim. Cambridge University Press. Ton~i Kuzmani} prati izumevanje dru{tvenog kao kamena temeljca dru{tvenih nauka i njegovog antipoliti~kog stava. razlikovanje „dru{tvenog“ (pona{anja) i „politi~kog“ (delo64 Ibid. a zapravo je potpuno pogre{no protuma~en. {to je za nju karakteristi~no i na drugim mestima. 292 pridavala nezamenljivoj ulozi politi~ke mo}i (koja nije „nadgradnja“!) u ograni~enju „ekonomije“. pokazuje da autor gre{i.

odnosno izme|u intelektualaca i zlo~instva se – uprkos nekim novijim prevodima njenog dela – do danas i dalje u velikoj meri izostavljalo. Citizenship and the Possibilities of an Arendtian Perspective in Eastern Europe“. i poku{ajima da se izvori nedavnih ratova i zlo~ina objasne procesima formiranja suverenih nacionalnih dr`ava. „Between the Social and the Political: Feminism. bilo zbog njenog navodno „isuvi{e esejisti~kog“ ili „isuvi{e istoricisti~kog“ Videti: Patricia Boling. 121. dato dovoljno prostora ni raspravama o va`nosti njene analize politi~kog delovanja za o~uvanje sveta i ljudskih potencijala. 1997. Iako su dela Hane Arent bila nadahnu}e izvesnim procesima ponovnog promi{ljanja rata. strogo povezivanje mo}i i nasilja. Nije. 2002. Press. koja po~ivaju na osi Agamben-Fuko-[mit-Hobs (Schmitt. Ithaca – London: Cornell Univ. 68 Izuzetak je bila konferencija Mirovnog instituta povodom stogodi{njice ro|enja Hane Arent. samo su neki od razloga zbog koristi neka najva`nija pitanja posle iskustva raspada dr`ave i masovnog nasilja – poput pitanja „[ta je politi~ko?“. Jedan od mogu}ih na~ina da se razumeju masovne razmere u~e{}a u nacionalisti~kim pokretima nudi nam upravo ovo razlikovanje – re~ je zapravo o antipoliti~kom ustupku sveop{te prisutnom dru{tvenom konformizmu. 9(2). Privacy and the Politics of Intimate Life. 67 293 Zaklju~ak: Fragwürdige Traditonsbestände? . „[ta zna~i (politi~ko) mi{ljenje?“ – (i dalje) izostaju. European Journal of Women’s Studies. Between Past and Future: The Meanings of Political Thinking Today u Ljubljani. prirode zlo~ina i odgovornosti za pro{lost. suo~ila sam se s nekoliko sa`aljivih opaski mojih (levo orijentisanih) kolega koji su odbijali da je ~itaju ili shvate ozbiljno – bilo zbog skandaloznog otkri}a o ljubavnoj vezi iz mladosti s Hajdegerom koja je u to vreme dospela u javnost. ona nisu ni dovoljno istra`ena ni uticajna u regionu biv{e Jugoslavije i dr`avama naslednicama. 1–3 jun 2006. Nadalje.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU vanja) pre bi trebalo tuma~iti. tako|e. {to sugeri{e Patri{a Boling (Patricia Boling). i uporno mi{ljenju u svetlu „teorije i prakse“. Dok sam tokom druge polovine osamdesetih prevodila Hanu Arent na slovena~ki jezik i prou~avala njen rad. insistiranje na tome da gaji kult polisa. pitanje odnosa „filozofije i politike“. niti su njena upozorenja o isku{enjima posttotalitarizma ozbiljno shva}ena. nerazlikovanje delovanja i proizvodnje (i rada). i Vlasta Jalu{i~. kao „razli~ita stanja duha u kojima ljudi prilaze svojim problemima“. Hobbes).67 Nerazumevanje problema dru{tvenog. 80. „[ta je mo}?“ (i dr`ava).68 Odgovorima na prva dva pitanja u velikoj meri dominiraju biopoliti~ka obja{njenja porekla dr`ave i suverenosti.

U me|uvremenu. U tome tako|e treba tra`iti bar jedan od razloga zbog ~ega su se neki od njih tako sna`no dr`ali nacionalizma kao legitimnog i „po{tovanja dostojnog pokri}a“ (Arent) za svoje u~e{}e u genocidnim politikama. Ili se smatra da su nacionalizmi „sredstva“ za izgradnju nacionalnih dr`ava i da su izvor sveg zla. Mo`e se re}i da takvi inventari tradicije pod znakom pitanja. Uprkos svemu tome. ne treba izgubiti iz vida ~injenicu o dr`anju za stare oslonce koji su davno izgubili svoju eksplanatornu mo}. analizirala je i sama Hana Arent u svojoj knjizi O nasilju. posebno u postjugoslovenskim intelektualnim krugovima. Nema sumnje da su te naizgled ad personae primedbe u vezi sa sna`nim post{ezdesetosma{kim duhom levi~arskih krugova ovog dela sveta. kada govorimo o politi~koj odgovornosti intelektualaca koji su bili „profesionalni mislioci“ u biv{oj Jugoslaviji i u vreme njenog raspada. su{tinske ili prirodne sile. Arent je postala autorka ~ija va`nost i ~itanost sve vi{e rastu u nekim postjugoslovenskim krugovima. drugi su njih optu`ivali da su fa{isti. nisu odgovorni za pro{lost i kolektivne zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji. pozivaju}i se na „neintencionalnost“ uz svu svoju „nau~nu egzaktnost“. ili je proiza{la iz „vekovne mr`nje“ zbog ~ega su ratovi i ubijanja bili gotovo neizbe`an ishod.) Te okolnosti. i dalje uglavnom ostaju netaknuti i koriste se bez mnogo promi{ljanja. ne shvataju}i da se pred njihovim o~ima mo`da odigravalo ne{to drugo. iako vi{e ne mogu pomo}i u razumevanju. kao sveprisutni virus ili zarazna bolest koja je „spopala“ ljude u biv{oj Jugoslaviji. zaokupljeni Hajdegerom. koji je nalikovao sentimentima koji su pratili ranu recepciju Hane Arent u Nema~koj i Francuskoj. te da oni. 294 „stila pisanja“.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Zbog ~ega je to tako? Samo zahvaljuju}i intelektualnoj radoznalosti onih koji su je prevodili. Oni se ~esto posmatraju kao neka vrsta biolo{ke. koje se ni danas nisu mnogo promenile. o uticajnom previ|anju politi~kih potencijala u delima filozofa i automatskom projektovanju nasilja u mo} i politi~ku sferu. Ona tamo govori o duhu {ezdesetosma{ke filozofije. Ona tu govori o „osloncima“ koji su i dalje u upotrebi. tuma~ili ili ~itali? Ili bismo pre mogli re}i da nas je sam tok doga|aja primorao da tra`imo i nalazimo konkretne analize koje bi ubla- . Ukazuju}i na njihovu nesposobnost da misle o onome {to im se odvija pred o~ima. Arent nagla{ava ideju „fragwürdige Traditionbestände“ (inventara tradicije pod znakom pitanja) koja preovladava u politi~koj filozofiji na{eg doba. iako je izgubila svoju eksplanatornu mo}. (Desno orijentisani krugovi. Mnogi se ljudi dr`e oslonaca koji ih vi{e sputavaju da misle nego {to ih vode razumevanju nedavnih doga|aja: primer za to je uverenje da su politi~ari „manipulisali“ ljudima. na nju nisu ni obra}ali pa`nju. zato. Prema tome.

Njena misao nas mo`e nadahnuti samo zato {to su njen strogo savremeni pristup fenomenima i neka od osnovnih pitanja na{e politi~ke realnosti po~eli sna`no da se dovode u vezu. „Zlo banalnosti“. . nije predskazivala budu}nost i sama bi se sna`no opirala takvom opisu. Cambridge: Cambridge University Press. 1992. mi{ljenje Hane Arent je postalo va`no iz istih razloga koji su nju nagnali da po~ne da pi{e: zbog izvesnog (ponavljanja) zapa`enih doga|aja u XX veku. 70 Puhovski. 291. naravno. Da li to zna~i da bi nam mo`da pomoglo da smo ranije ~itali i prevodili Hanu Arent? Knjige i politi~ke teorije obi~no nemaju stvarnog uticaja na realnost70. {ta je dovelo do toga i kuda bi to moglo da odvede u budu}nosti? Arent. ako ne i da joj se odupremo – te nam utoliko mo`da omogu}e da po~nemo ispo~etka. S engleskog prevela Marijana Mitrovi} 295 69 Margaret Canovan.69 U dr`avama naslednicama Jugoslavije. 278. Hannah Arendt. A Reinterpretaton of her Political Thought.HANA ARENT – O MI[LJENJU I SU\ENJU `ile neodlo`nu potrebu da razumemo {ta se dogodilo u Srebrenici. ali – ako pokazuju put mi{ljenja – one nam bar mogu pomo}i da razumemo stvarnost i da se suo~imo s njom.

296 .

psihoana liza .

tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 298 .

I–II/2009 UDK: 159. Paris 1991. da bih se zahvalio onome kome ta zahvalnost pripada. Posebno.2 165. u mom tre}em preme{tanju. Verujem da uz va{u saglasnost mogu da zahvalim pravnom fakultetu. svi|a da odlo`im to obave{tenje. Kao {to ste mo`da razumeli sa plakata. kojima sam dao humoristi~an naslov koji }ete saznati na mestu gde je ve} postavljen plakat. Po{to mi se. bar delom. livre XVII. Rob orobljen za svoje znanje. kada me sledite. Odnos znanja prema u`ivanju (jouissance). Mesta preinterpretiraju. Seuil. . jeste da podrobnije navedem kako sam se ovde na{ao. ve} ono {to sam se. i da bih jasno podvukao da je re~ o ne~em drugom. verujem da mogu da najavim da }u prve srede u mesecu. ostavljaju}i sebi preostale srede slobodne. februara. dakle prvu sredu decembra. pp. najmanje {to mogu da u~inim. a naro~ito dekanu. Re~ je o ponudi koju je pravni fakultet ljubazno na~inio mnogim mojim kolegama sa ŠEcole¹ des Hautes Etudes me|u koje je blagoizvoleo da priklju~i i mene. da jo{ jedanput ispitam asistenciju. ja }u ovde – svakako ne zato {to mi ne bi bile ponu|ene sve srede – govoriti samo druge i tre}e srede u mesecu. bar neki od vas. kao {to vidite. a naro~ito danas.Tre}i program Radio Beograda Br. jednu od dve. aprila i juna. posebno njegovoj najvi{oj upravi.964. 9–42. ne svoj seminar. preneti u Vensen. kako je pogre{no najavljeno. potrudio da nazovem ^etiri improvizacije. Le séminaire. Dopustite mi. u svakom smislu tog izraza.2 299 @AK LAKAN I PROIZVODNJA ^ETIRI DISKURSA* Diskurs kao ne{to bez `ive re~i. tj. naravno za druge obaveze. dragi prijatelji. koju mi dajete. kao kontrast. @elja za znanjem. Pre nego {to nastavim sa ispitivanjem. koristi}u se odmah time da se oslobodim jedne skrupule koja mi je ostala * Jacques Lacan. 141–142. „L’envers de la psychanalyse“.

uz mnogo istrajnosti. Ovi potonji doslovno ne bi mogli da se odr`e bez govora (language). Nakon ovoga. godine. Tu gri`u savesti sam hteo danas da izrazim izvinjavaju}i joj se. poimence u jednom od uvoda koje sam skicirao kada sam sakupljao svoje Spise. jedva da je to bilo ljubazno – ne zato {to sam hteo da bude tako ve} zato {to je tako ispalo. uskoro. Uistinu. rekoh. ose}amo razdra`eni. on mo`e sasvim da opstane. jer kada se bolje razmisli.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Dakle. ako je ovde. Posle ~ega je ona pokrenula svoj moped tako brzo da sam ostao u isti mah zapanjen i sa gri`om savesti. kao nu`nom strukturom koja uveliko prevazilazi `ivu re~. Samo }u ovo navesti kao dokaz. i koja se svakako ne}e oglasiti. ovde prevedeno sa ponovno preduzimanje zna~i i krpljenje. napisano je pre doga|aja – ponovno preduzimanje s nali~ja. i {to sam jednom stavio na plakat. Radi toga je zaustavila svoj moped i rekla mi – Jeste li vi doktor Lakan? – Jesam. {to ide mnogo dalje. koji je. ispoljio na na~in za koji sam ubrzo uvideo da je neumesan. Nemojte misliti da naslov duguje bilo {ta teku}im zbivanjima koja veruju da mogu da izvrnu izvestan broj mesta. razlu~im {ta je sa diskursom. na{e radnje eventualno upisale u * Reprise. 300 zbog na~ina na koji sam do~ekao jednu osobu. On opstaje u izvesnim temeljnim odnosima. upustimo se u ono {to smo spremili za ovu godinu. Ono ~emu dajem prednost. jedna osoba koja je mo`da ovde. pro{le godine. Jer uistinu. ovo je sigurno prilika da se primeti da nikada eksces nekog drugog ne dovodi do toga da se. makar prividno. 1 . Jednog dana. zato {to sam ve} bio stigao dotle. koja je uvek manje-vi{e slu~ajna. Pomo}u govora se ustanovljuje izvestan broj postojanih odnosa unutar kojih svakako mo`e da se upi{e ne{to {to je znatno {ire. da bi mi oprostila. u tekstu koji nosi naslov „O na{im precima“. rekoh joj. od stvarno iskazanih iskaza. U jednom tekstu iz 1966. jeste diskurs bez `ive re~i. – A gde? – Vide}ete. ponovno preduzimanje* (reprise) s nali~ja Ša l´envers¹ frojdovskog projekta. bez `ive re~i. [ta to govori? Uspelo mi je da. na strani 68 dajem karakteristiku svog diskursa. do izvesnog stanja preterane zaokupljenosti. za{to? – Da li }ete nastaviti sa svojim seminarom? – Da. i koji im daju naglasak. pri{la mi je na ulici u trenutku kada sam ulazio u taksi. ka`em. Mislio sam da ovaj seminar treba da nazovem Izvrnuta psihoanaliza. Nema sumnje da sam se ja. Oni nisu potrebni da bi se na{e pona{anje.

razmatramo S1 i. stazama. {ta bi bilo sa onim {to nalazimo u iskustvu. na S1 treba gledati kao na posrednika. Pro{le godine sam to u~inio Špolaze}i¹ od spolja{njosti ozna~itelja S1. S1 → S2 $ ª 301 . probljescima. A ono {to je njegova pretpostavka. da o njoj govorim. do kruga obele`enog sa A. ta~ka ambigviteta na kojoj danas treba da naglasimo ono za {ta sam od sada u~inio va{e u{i osetljivim raznim putevima. oko re~i znanje. ali ne pripada poretku onoga {to subjekt dopu{ta da se uvede preko statuta znanja. njegov beleg. funkcioni{e kao njegov reprezent. ove godine na nov na~in. tj. jeste subjekt. utoliko {to predstavlja ovu specifi~nu crtu. zbog onih kojima se to jo{ mota po glavi. upro{}avaju}i. a koga treba razlu~ivati od `ive individue. Re~ je o ozna~iteljima koji su ve} tu. onoga koji defini{em izme|u ozna~itelja. Ali. ono {to se de{ava posredstvom temeljnog odnosa. dok u po~etnoj ta~ki. od koga polazi na{a definicija diskursa kakvog }emo naglasiti u prvom koraku. To je jedna od ta~aka sastanka koji sam najavio za ovu godinu. diskursom shva}enim kao statutom iskaza. tom prilikom. Ono se postavlja od momenta u kome S1 po~inje da ne{to predstavlja svojim posredovanjem u definisanom polju. ako ho}ete. polja velikog Drugog. a posebno analiti~kom – ovo potonje se pominje u ovom spoju da bismo ga precizno ozna~ili – {ta bi bilo sa onim {to se za nas nalazi u vidu nad-ja°? Postoje strukture – ne mo`emo ih druk~ije nazvati – da bi se okarakterisalo ono {to je izdvojivo od tog u formi koje sam pro{le godine dopustio sebi da posebnom upotrebom naglasim – tj. Otuda proishodi pomaljanje onoga {to nazivamo subjektom posredstvom ozna~itelja koji. Ona vi{e nije nova po{to sam ve} pro{le godine uspeo da je pred vama u~inim dovoljno uverljivom. pred drugim ozna~iteljem. kao da ve} nije uobli~ena u mre`u onoga {to se naziva znanje. bateriju ozna~itelja. hipokeimenon. u koju se sme{tamo da bismo utvrdili {ta je sa diskursom. ozna~enu sa S2. fle{ovima. Pravo govore}i ta formulacija nikada jo{ nije izgovorena. Nema sumnje da je tu. Desilo mi se pro{le godine da u`itak (jouissance) Drugoga nazovem znanjem.PSIHOANALIZA okvir izvesnih prvobitnih iskaza. Kako smestiti ovu temeljnu formu? Zapisa}emo ovu formu. On posreduje u jednoj ozna~iteljskoj bateriji koju nikada i nikako nemamo prava da uzmemo kao raspr{enu. tog subjekta. bez odlaganja. Kad ne bi bilo tako. Sme{na stvar. u ta~ki u kojoj se nalazimo. kao ve} strukturirano polje znanja. Da podsetim zbog onih koji su uhvatili bele{ku o tome. a da ne proizvedem naro~ito negodovanje. Ovaj potonji je zasigurno mesto subjekta.

O ovom ~uvenom obrtu za ~etvrtinu kruga. Takva je ta formula.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 302 Najpre dopunimo ono {to je bilo na dve noge. $. s odre|enim ~lanom. izbija ovo. oduvek smo nagla{avali da iz toga proizlazi ne{to {to je definisano kao gubitak. Nastavak onoga {to }e ovde izlo`iti na{ diskurs. da prilikom posredovanja kod drugog. re}i }e nam koji smisao je prikladno dati tom momentu. [ta ona kazuje? Ona sme{ta jedan momenat. ni{ta {to je apstrahovano iz neke stvarnosti. koji spada u algebru. samo ukoliko je razgovetan – {to je dovoljno da se ne{to od postojanih odnosa manifestuje. Ovaj drugi. To je ono {to ozna~ava slovo koje se ~ita kao objekt a. od kojih vam prva unekoliko pokazuje polazi{te. u jakom smislu. dobiti ~etiri strukture. tada }emo. Dabome da je malo va`an oblik slova u koji upisujemo ovaj simboli~ki lanac. zatim na tri. To je samo da bi se specifikovao aparat koji nema apsolutno ni{ta nametnuto. Najzad. stvarnost diskursa koji je ve} na svetu i koji ga. koje je ono {to smo nazvali subjekt kao podeljen. Celokupan njegov status treba ponovo razmotriti ove godine. u sistemu. kao {to bi se reklo iz izvesne perspektive. Vrlo se lako i brzo mogu na papiru napraviti tri preostale. upu{tanjem u operaciju obrtanja za ~etvrtinu kruga. treba da znamo samo na~in na koji to radi. podr`ava. On kazuje da u samom trenutku u kome S1 posreduje u ve} uspostavljenom polju drugih ozna~itelja utoliko {to se oni kao takvi me|usobno artikuli{u. jeste ono {to smo na tom nivou. to je ve} sada upisano u onome {to funkcioni{e kao ta stvarnost o kojoj sam malo~as govorio. u najmanju ruku onaj koji poznajemo. dajmo mu njegovu ~etvrtu. jer je ve} dugo seminar radi toga i dr`an – naslovio sam ga Od jednog Drugog do drugog. Ne samo da je to ve} upisano nego je ono deo njegovih svodova (arches). a naro~ito pro{le godine. na tome sam veoma dugo insistirao. ve} godinama i u raznim prilikama govorim – naro~ito od kada se pojavilo ono {to sam napisao pod naslovom Kant sa Sadom – da bi se moglo pomisliti da }e se jednog dana mo`da videti da se to ne grani~i sa takozvanom Z {emom. redosled slova te algebre. Evo jednog primera. ozna~avali kao objekt a. Ako izgleda osnovano da lanac. Ovu ovde. mali. ne vi{e. Naprotiv. Pa tako imamo slobodu da vidimo {ta se de{ava. u ozna~iteljsku strukturu. Na tom nivou ozna~iteljske strukture. i da za taj obrt za ~etvrtinu kruga ima drugih razloga nego {to je ~ista zgoda slikovitih predstava. $ → S1 a S2 . ne mo`e da se naru{ava. ako zapi{emo ceo sistem obrnut za ~etvrtinu kruga.

izvucimo pouku iz te zbrke. U`ivanje Drugoga. Ali je isto tako izvesno da }emo videti da ima mnogo ovoga to mo`da nije onaj istinski. ve} da bismo podsetili na ono u Frojdovom diskursu {to tom pojmu dopu{ta da se nastani – i da bismo se prosto potrudili da taj diskurs nastanimo druga~ije. da bismo se prebacili na granice. Ali ba{ tu nam izraz u`ivanje (jouissance) omogu}ava da uka`emo na ta~ku umetanja u aparatu. i {to se naziva u`ivanje (jouissance). poprimila re~ Trieb umesto da se ulo`i trud da se shvati kako se ta kategorija artikuli{e. pa iako ve} dugo insistiramo na zastranjivanju tog prevoda. Zaista. me|utim to ~emu slu`i u psihoanaliti~kom govoru zaslu`ivalo bi svakako da ne hitamo da je prebrzo prevedemo sa nagon Šinstinct¹. bez sumnje izlazimo iz onog {to je autenti~no znanje. ^ine}i to. kakvi }emo se zate}i na zaokretima ovogodi{njeg kursa. ne nastaju ta klizanja bez razloga. ali koje se smatra. znanje. pre svega tim povodom. E pa. i koja ide daleko unazad. ideja nagona je dakako ideja nekog znanja – znanja za koje nismo u stanju da ka`emo {ta zna~i. To je Frojdov diskurs o specifi~nom smislu ponavljanja kod deteta koje je nau~ilo da govori. usvojili pojam nagona. stalno vrtimo u krugu – ozna~itelj. Iz svega {to ova potonja artikuli{e {ta proizlazi? Ne proizlazi znanje. Nema sumnje da }ete mi re}i da se ovde. kao da bi to sistemu bilo potrebno. Drugi. Popularno. onoga {to je prepoznatljivo kao znanje. usled psihoanaliti~ke gluposti. evo jednog. podrazumevaju}i ipak – jer on nije nikakav Drugi – da intervencija ozna~itelja ~ini da se on pojavi kao polje. mi imamo potrebu za smislom. sve do Kanta. ako damo nekakav smisao onome {to Frojd kazuje o principu zadovoljstva kao glavnom za funkcionisanje `ivota. Ali mi. ~ija nam upornost ba{ sugeri{e dimenziju istine. nego zbrka. na njihovo polje kao takvo. Sigurno ne zato da bismo. Nasuprot tome. da je on taj u kome se odr`ava 303 . i ne bez osnova. najposle. ozna~itelj. drugi. Ponavljanje ima izvestan odnos sa onim {to je granica tog znanja. i o izla`enju iz sistema. Iza}i zahvaljuju}i ~emu? – `e|i za smislom. Zato je u formuli da je znanje u`ivanje Drugoga re~ o logi~koj artikulaciji.PSIHOANALIZA Nije da nismo ukazali na mesto odakle smo izdvojili ovu funkciju izgubljenog objekta. Ona nije bez pretka. E pa. kod ponavljanja uop{te nije re~ o bilo kom u~inku pam}enja u biolo{kom smislu. slaba bi}a. ipak imamo prava da iz njega izvu~emo korist. po{to je re~ o granicama. da ima za rezultat to da `ivot opstaje. sve u svemu. Ali. ono sa kojim se Frojdova re~ usu|uje da se sukobi. Zapazimo sami ambigvitet koji je. ho}u da ka`em da nije da ta re~ ve} nema upotrebu. Sistem nema nikakvu potrebu. znanje itd. To mo`da nije onaj istinski.

izgledao kao dan za to. Ona ponekad. uvek ve} interpretirano. kada se nalazim na novom mestu.N. 304 najni`a tenzija. – apsolutno veli~anstveno kao po~etna slova. ne govorim o onome {to jesam. interpretaciju koja omogu}ava da se oseti koliko je analiti~ka interpretacija obrnuta u odnosu na uobi~ajeni smisao izraza – rekao bih da je ono najosetnije. psihoanaliti~kog iskustva. ali svakako je potrebno da dodam {ta je bila karakteristika interpretacije mesta na kome ste me napustili poslednjeg puta: Ecole normale superieure. godine. Ono {to sam rekao pomo}u va{eg. utoliko {to je ono struktura diskursa. ono {to ~ini opravdanim da ovde ne{to ka`em. Ipak da vas ne bih ostavio u potpunoj praznini. pulzija smrti. jeste ono {to bih nazvao su{tinom pojave koju ~ine razli~ite uzastopne asistencije koje sam privla~io saobrazno mestima na kojima sam govorio. koja je. To }e na}i svoje mesto u malim obrtnim kvadripodima koje danas po~injem da koristim. i naj~e{}e. To bih izdvojio kao najkarakteristi~nije za su{tinu moje manifestacije u toku tih deset godina. Mesto je uvek imalo svoj udeo u davanju stila onome {to sam nazvao pojavom. Najupe~atljivijii lik u publici. to vidi zahvaljuju}i va{oj pomo}i. nekolicina nisu bili medicinari – bio je onaj koji je propratio moj govor neprekidnim gegovima. To je velika zagrada. i u va{em prisustvu Šassistance¹. .tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Pojam mu se nametnuo kroz razvoj jednog iskustva. Ovde imamo pulziju smrti. u svakom od tih vremena ako se odrede kao geografska mesta. sve u svemu. ^emu to. bila medicinarska – ali najzad. `ica koja je istinski treperila. To se vrti oko bivstvuju}eg. Jer ne zaboravimo da se pulzija smrti ne izumeva razmatranjem pona{anja ljudi. i 1963. Rekao sam ono {to govorim. govori umesto mene. jeste. za va{e. i na to }u se vratiti. Imamo je tu gde se ne{to zbiva izme|u vas i onoga {to govorim. za koju ne}u da propustim priliku da ka`em da je u odnosu s uobi~ajenim smislom izraza interpretacija. ne zna~i li to ve} ono {to nastavak njegovog govora pokazuje kao ne{to {to mu se name}e? Naime. ne{to }u vam odmah nazna~iti.S. E. Uvek treba znati izvu}i korist iz slovnih dvosmislica. Veoma mi je bilo stalo da negde iznesem slede}u primedbu. na- 2. po{to se. tj. bila zabava. Bilo kako bilo. naravno. Dodatni dokaz je to {to su stvari po~ele da bivaju jetkije od dana kada sam posvetio pola semestra analizi dosetke. zato {to mi je dana{nji dan. da mu prika~im interpretaciju – interpretaciju u smislu suprotnom od analiti~ke interpretacije. Ne zato {to ona govori meni u prilog. Kada bi trebalo da interpretiram ono {to sam govorio u Svetoj Ani izme|u 1953. i ne mogu dugo da idem u tom smeru.

ba{ u vreme gegova – u~inak obrazovanja da se ne zna ni{ta. Nisam sasvim siguran da je to. sve u u svemu. to bi bilo kapitalno za interpretaciju. Nastavimo. po{to je ove godine re~ o tome da se psihoanaliza uzme s nali~ja. upravo. ovaj put. imalo veze sa strukturom diskursa. sve do dana kada su po~eli da dolaze momci. oprisu}uje ova sklonost vra}anju ne`ivom. ^ak nije bilo ni prihva}eno. tek je u ulici Ulm stvorena svest da ono {to sam govorio jeste podu~avanje. [ta je to? – sem ako nije istinski smisao dat onome {to nalazimo u pojmu nagona. ^injenica da to uop{te nije spadalo u medicinu izazivalo je jaku sumnju da bi bilo dostojno da se nazove predavanjem. i to onima koje je jednom dobro podvukao. veli on – i to je najdublja definicija. to je. uop{te nije prazna – skup sila koje se odupiru smrti. Ovu stazu. Nisam dakle prosto iz razloga udobnosti prihvatio neo~ekivanu pogodnost Šaubaine¹. U svakom slu~aju. ona. to je znanje predaka. Ali to je tako|e ono {to u va{im pute{estvijima ~ini ponajmanju smetnju. Bili smo do{li do na{eg nagona i do na{eg znanja. ali. ako pa`ljivije pogledate. u pogledu parkinga. bar onima koji su se navikli na drugu stranu. previ{e udobno. uistinu. oni iz Cahiers pour l’analyse. To bi. za to i dalje imate ulicu Ulm.PSIHOANALIZA ro~ito kada su to tri prva slova re~i podu~avati Šenseigner¹. bilo najva`nije vreme od sva tri. Profesori su. a taj implicira znanje. Nesumnjivo se. njen status u takozvanom pravnom smislu tog izraza. Ne znam da li }e do}i studenti prava. Ali ono {to. Ako pravo nije to. a posebno medicinari. Ranije to nije bilo tako o~igledno. kao sme{tenih u onome {to je Bi{a definisao kao `ivot. u krajnjoj liniji. da joj se da. u nedrima analiti~kog iskustva koje je iskustvo govora. gde bi to onda bilo? Zato nama ovde nije lo{ije nego drugde. ako tu ne dodirujemo na~in na koji diskurs strukturi{e realni svet. ali da se to zadivljuju}e predaje. verovatno. koji su se obrazovali tamo gde je – kao {to sam odavno rekao. E pa. i. @ivot je. Frojd ide dotle. bili veoma uznemireni. A {ta je ovo znanje? – ako ne zaboravimo da Frojd uvodi ono {to sam naziva s onu 305 3. Naravno. ^itajte ono {to Frojd govori o otporu `ivota sklonosti ka nirvani. veli on. obezbe|uje opstanak tog mehura – slika se stvarno name}e kad se ~uju te stranice – jeste to {to se `ivot vra}a uvek samo istim putevima. mo`da. kako se druga~ije nazivala pulzija smrti onda kada je uvedena. Da je to {to sam govorio tako interpretirano – danas govorim o jednoj drugoj interpretaciji nego {to je analiti~ka interpretacija – svakako ima smisla. ne znamo {ta }e se ovde desiti. poznajemo. . ali najzad.

nastavljam. pro{le godine nazvao vi{ak u`ivanja/nema u`ivanja Šplus-de-jouir¹. ako i{ta pokazuje – prizivam ovde one koji imaju ne{to druga~iju du{u nego {to je ona za koju bi se moglo re}i. Otud je shvatljivo da s tim povezujemo funkciju ovog izbijanja ozna~itelja. koje nesumnjivo treba da ostane neprozirno. i otelotvoruje slovno artikulisanu shemu. Ima}emo priliku da se vratimo na ovo {to sad uvodim – ovo nije transgresija. Postoji prvobitni odnos znanja prema u`ivanju. Iz tog stupanja u odnos.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. izli{no je s obzirom na to da se to {to treba da izlo`imo ove godine nalazi na nivou struktura. Zbog toga ono {to se ovde pojavljuje artikuli{em kao vi{ak u`ivanja/nema u`ivanja Šplus-de-jouir¹. Ugledati poluotvorena vrata ne zna~i pro}i kroz njih. govori se o mazohizmu – nije ni{ta drugo nego ono {to se naziva u`ivanje. izvestan gubitak. 306 stranu principa zadovoljstva. Jer put ka smrti – o tome je re~. da trabunja – jeste upravo to da se ni{ta ne transgredira. jeste gubitak seksualnog u`ivanja. kastracija – na spojnici sa seksualnim u`ivanjem u Frojdovoj pri~i o ponavljanju ra|a se ono {to je radikalno. . po{to ono {to ukazuje da je to u`ivanje na spojnici. Da li su oni isto? Odnos s u`ivanjem se iznenadno nagla{ava tom jo{ uvek virtuelnom funkcijom koja se naziva `eljom. na spojnici jednog u`ivanja koje je me|u u`ivanjima povla{}eno – ne time {to bi bilo seksualno u`ivanje. kao {to sam ve} rekao. pad u polje. To zna~i da je gubitak objekta. {to je tako|e zjap. kao {to Bares ka`e za le{. Nije bez razloga to {to sam isti objekt koji sam drugde odredio kao onaj oko koga se u analizi organizuje cela dijalektika frustracije. Reklo bi se da je to dovoljno. Ono {to analiza pokazuje. Ali. Dakle. utoliko {to tu poprima sasvim drugi naglasak budu}i da od te ta~ke nadalje postaje znanje ~iji su naglasci dati ozna~iteljem. vodimo ra~una o tome {ta smo. rupa otvorena za ne{to za {ta se ne zna da li je reprezentacija nedostatka u`ivanja. izranja subjekt koga ne{to reprezentuje. a ne artikuli{em ga sa nekom prinudom ili transgresijom. za{to da ne? Svi znamo da je za korektno strukturiranje nekog znanja potrebno odre}i se pitanja porekla. Znanje je ono {to ~ini da se `ivot zaustavi na izvesnoj granici prema u`ivanju. Molio bih vas da malo za}utimo oko ovog trabunjanja. koji ipak nije oboren. ponavlja se s obzirom na S2. Ono {to ~inimo. prvi takt. {to je vredno u~injenog napora ka smislu da bi se razumela dvosmislenost. nema potrebe da sve obja{njavamo? A poreklo govora. S1 koje se pojavilo. Provu}i se ne zna~i transgredirati. i tu se ume}e ono {to izbija u momentu u kome se pojavljuje aparat ozna~itelja. ve} pre irupcija. ne~ega {to pripada poretku u`ivanja – dobitak. sme{tenog u proces znanja. Na spojnici jednog u`ivanja – i to ne bilo kog. artikuli{u}i ovo. To je uzaludno tra`enje smisla.

za a. Jedan je diskurs analiti~ara. Drugi – ne. upravo u`ivanjem. od naredne. Nije slu~ajno {to sam ovu formu dao kao prvu. 307 4 . bi}e svakakvih posledica. i {to se naziva filozofija. treba da znate da filozofija samo o tome govori. Kako se zovu ostali? Odmah }u vam re}i. me|u sve ~etiri isticati. kojeg tu ima. pre nego {to ga nazove njegovim imenom – to je bar istaknuto kod Hegela. Eto {ta je Marks otkrio da se zaista zbiva na nivou vi{ka vrednosti. To se odmah ne vidi. a zatim. ono suvi{ka rada. na primer. da ovaj aparat sa ~etiri noge. da vas bar samo namamim. ne nekim drugim – artikuli{e kao vi{ak u`ivanja. koja se iskazuje polaze}i od ozna~itelja koji reprezentuje subjekt pred drugim ozna~iteljem. tj. mo`e da poslu`i za odre|ivanje ~etiri radikalna diskursa. [ta upravo radim? Navodim vas da prihvatite. A zatim ostala dva. mo`da ~ak i to treba platiti. Ni{ta ne kazuje da nisam mogao da po|em od neke druge. To je bilo isto ono dvosmisleno mesto o kojem sam upravo govorio. za{to ne. kakva god da je njegova dvosmislenost. ali }u vam ga objasniti. slede}i na tabli. utoliko {to }e se ona. niko nije znao da mu na|e mesto. ima sasvim posebnu va`nost. kod Marksa. i on je to u~inio posebno poznatim – o~igledno je da se na nivou diskursa gospodara pojavilo ne{to {to nas se ti~e u pogledu diskursa. Ovaj tu. ^ime se to pla}a veli on – ako ne. od trenutka kada ga imamo. priznato da funkcioni{e na nivou koji se – analiti~kim diskursom. kao ona koja artikuli{e diskurs gospodara. pro{li univerzitetsko sito. po{to ste. Mislim da je nepotrebno da saop{tavam istorijsku va`nost diskursa gospodara. prosto ga postavljaju}i. jeste diskurs histerika. koje mora nekud da ode? Ono {to tu uznemirava. Samo {to. Ako ga ne stra}imo. Ali je ~injenica. u onome {to }emo izlo`iti ove godine. pre njega. kao skup. da ova prva forma. vi{ka rada. ^ak i pre nego {to samo o tome progovori. Vide}ete – to je sasvim aktuelan diskurs. Zato sam vam pro{le godine rekao da je. zacelo vam ne}u re}i {ta je. sa ~etiri polo`aja. Ako se danas ka`e samo onako. Ostavimo za sada tu stvar u suspensu. jeste da ga imamo ako ga platimo. Ne znam dokle }u mo}i da dovedem ono na {ta imam danas da vas usmerim jer ne smemo otezati ako ho}emo da obi|emo ~etiri diskursa koja su u pitanju. i stoga. stvori}e se previ{e nesporazuma. Razume se da nije Marks izumeo vi{ak vrednosti.PSIHOANALIZA E pa. odre|ena istorijskim razlozima. treba hitno da ga stra}imo.

u potpunosti je preuzeta od zanatskih tehnika. To je sme{na re~. on je funkcija upisana u porodicu. ozna~itelj. povratak potisnutog. va`no je znati obrisati registar onoga {to je. otmicu. ka`e taj i taj. Sre}om imamo tragove zahvaljuju}i Platonu. Ako je suditi po onome {to se mo`e pro~itati u svedo~anstvima koja imamo o `ivotu u antici. klasa. [ta filozofija pokazuje u celoj svojoj evoluciji? Slede}e: kra|u. Ono o ~emu je re~. da ka`emo kratko. kao ono {to strukturi{e diskurs gospodara. Rob o kome govori Aristotel je koliko u porodici toliko u dr`avi.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Da bismo toga postali svesni. koji je u potpunosti ono {to se zove lapsus. on nije prosto. U tome je ceo napor izdvajanja onoga {to se zove episteme. 308 Vratimo se na prvi. Po~nimo tako {to }emo razlikovati ono {to }u ovom prilikom nazvati dva lica znanja. da li se subjekt mo`e utemeljiti iz perspektive znanja koje je sebi potpuno prozirno. funkcija ozna~itelja na koju se oslanja su{tina gospodara. o govoru koji se odnosio na taj `ivot – ~itajte o tome Aristotelovu Politiku – ono {to tvrdim o robu koji je okarakterisan kao nosilac znanja. mo`da se se}ate {ta sam pro{le godine u vi{e navrata nagla{avao – svojstveno polje roba je znanje. Treba da zasnujem zna~enje prisutnog algebarskog aparata. . U anti~ko doba. artikulisano lice i ovo ume}e tako srodno `ivotinjskom znanju. Karl Marks ili neko drugi. ume}e. S2. artikulisani aparat. i najposle. to mo`e da bude samo stavljanje stvari na svoje mesto. jeste da se ekstrahuje njihova su{tina da bi to znanje postalo znanje gospodara. Re~ je o tome da se shvati da taj drugi sloj. {to zna~i da se prenese iz d`epa roba u d`ep gospodara – ukoliko je u to doba bilo d`epova. Funkcija episteme ukoliko se specifikuje kao prenosivo znanje. On to jeste jer ima ume}e. sve u svemu. a daje smisao. ali koje kod roba nije apsolutno li{eno onog aparata koji mu daje jezi~ku mre`u. oduzimanje ropstvu njegovog znanja operacijom gospodara. S druge strane. a Bog zna da ve} {esnaest godina ula`em napor da oni koji me slu{aju stvore tu naviku. Re~ je o tome da se na|e pozicija koja dopu{ta da znanje postane znanje gospodara. vidite Platonove dijaloge. Pre znanja o tome da li se znanje zna. Zatim se to prirodno udvostru~uje jednim malim povratnim udarom. S1 je. od najartikulisanijih. Ali. prvi smisao – ima}ete i druge – filozofiji. a u svakom slu~aju. i jo{ i vi{e u prvoj nego u drugoj. ako ne{to ima smisla u onome {to nas mu~i. No {ta se de{ava pred na{im o~ima. kao na{ moderni rob. po poreklu. mo`e da se prenese. ne znam da li ste ikada o tome dobro razmislili – zauzeti dobru poziciju. dovoljno je ne{to malo navike da se ~itaju Platonovi dijalozi. ne budi nikakvu sumnju. ista re~ kao versthen. {to }e re}i ropskih. i vrlo je bitno da ih se setimo da bismo to o ~emu je re~ stavili na svoje mesto. to je.

i prirodno rob daje na ta pitanja one odgovore koje ta pitanja ve} nala`u. Nije va`no ako neko preuzme ovu temu. Ukratko. 309 . kako se artikuli{e polo`aj roba u pogledu u`ivanja. Milerovoj redakciji stoji retourne sur le poele. r|avo ste~enog. neka do|e. Da li to zna~i da je ono {to vidimo da izranja kao nauka koja nama vlada plod ove operacije? Tu. To je ono {to sam ve} zapo~eo pro{le godine. {to je najverovatnije {tamparska gre{ka. odricanjem od tog znanja. u vidu slikovitog hinta. Filozofija u svojoj istorijskoj funkciji jeste ova ekstrakcija. {to je neobi~no. nema sumnje. Ne u slabom smislu koji mi dajemo toj re~i. naprotiv konstatujemo. Imaju}i u vidu da sam ove godine sebi dao manje vremena nego minulih. u J. jeste da se vidi da rob zna. ova episteme.PSIHOANALIZA Da bih dao odgovaraju}i smisao onome {to sam upravo kazao. ako mogu tako da ka`em. funkcija filozofije. da bi se transmutacijom dobilo znanje gospodara. Danas sam kao uvod hteo samo da vam ka`em do koje nas mere duboko zanima taj status. i njegovo izno{enje zaslu`uje da se sa~uva za slede}i korak. ono na {ta se smera. Nas zanima kada je ono {to se raskriva. Vratite se na Menona. uigrana u svim pozivanjima na sve dihotomije. Tu se nalazi jedan oblik podsmeha. on zna. i u~ini s njom {ta mu je volja. naprotiv. Ima jedan koji ka`e – Dajte roba. ovde je re~ o statusu gospodara. prvi put ekstrahovao funkciju subjekta kao takvu. dragi mali{a. Tu se pokazuje da ono {to je ozbiljno. Naime. i u isti mah se povla~i u }o{ak prizora. ve} u nagla{enom smislu koju re~ theoria ima kod Aristotela. naravno. * Samo ovaj izraz je preveden prema fotokopiji zapisa Lakanovog seminara gde je dato Retourne sur la poele. Postavljaju mu se pitanja. To je vid ismevanja li~nosti koja je bespomo}na*. Svi znaju da je. i to }e biti na{ korak za slede}i put. upravo onog dana – vra}am se na to jer je za moje izlaganje to najosetljivija ta~ka. nije po`eljno prenagliti. ono {to se skriva jeste da je re~ samo o tome da se otme robu njegova funkcija na nivou znanja. iz strogog odnosa S1 i S2. pitanja gospodara. neko. da ne mogu ovo da razvijem. eto vidite. A. zanimljivo ono {to iznutra opovrgava to {to se obi~no ka`e. Obi~no se ka`e da je u`ivanje povlastica gospodara. ne bez saglasnosti sa bar jednim va`nim delom onih koji su se njime bavili – tog dana je ro|ena nauka. ali se to priznaje samo zaobilazno kroz podsmeh. da nema ni{ta od toga. nazvao sam ga Dekart – Dekart kakvog verujem da mogu da artikuli{em. dospela je samo do znanja koje se mo`e ozna~iti izrazom kojim se i sam Aristotel slu`io da okarakteri{e znanje gospodara – teorijsko znanje. ova izdaja znanja roba. A. sto`erna ta~ka – onog dana kada je. skoro bih kazao. ova mudrost. trebalo bi videti. tamo gde je re~ o korenu iz dva i njegovoj nesamerljivosti.

Radikalna distinkcija. Ono {to vodi znanju – dopusti}e mi se da to motivi{em u manje ili vi{e dugom roku – jeste diskurs histerika. Mo`da }emo idu}eg puta otuda krenuti. u najmanju ruku. i njeno pregolemo apsolutno znanje. uop{te uzev. videli sve do skora{njeg doba. koja ima krajnje posledice sa stanovi{ta pedagogije – `elja za znanjem nije ono {to vodi znanju. Ako postoji ne{to na {ta bi nas psihoanaliza prinu|ivala da ga se tvrdoglavo dr`imo. kada se poka`e. `eli da zna? Da li ima `elju za znanjem? Istinski gospodar. oni }e mi re}i. jer postoji i drugo. onda je to da `elja za znanjem nije ni u kakvom odnosu sa znanjem – osim. i koje je naro~ito zdravo zbog zaista velikih gluposti koje slu{amo od psihoanaliti~ara u vezi sa `eljom za znanjem. A za{to bi hteo da zna? Ima zabavnijih stvari od toga. i vreme njegovog ponovnog otpo~injanja. To je mala provokacija. Ovde ve} imate mali primer uvida koje tip rada koji vam predla`em ove godine mo`e da vam donese. Nemojte misliti da ostaje samo na tome. istinski gospodar ne `eli ni{ta da zna – on `eli da ta stvar radi. a to se sve manje vidi. bankarsko preusmeravanje. DODATAK 26. novembar 1969. I to zbog jednog predmeta koji me posebno zanima – zbog onoga {to ono Naredna sesija: osporavanje . kao {to smo. Kako je filozof uspeo da udahne gospodaru `elju za znanjem? U ovim nedoumicama vas napu{tam. znanja roba. razume se. Da li gospodar. [ta mo`e da zna~i apsolutno znanje. pokrenutog jedino izvesnim na~inom da se polo`e u strukturu sve mogu}e funkcije iskaza ukoliko je nosi samo artikulacija ozna~itelja.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Ako ima onih koji }e to do slede}eg puta otkriti. koje nije manje va`no. to }e biti jedno od na{ih polazi{ta. ima jedno pitanje koje mora da se postavi. One nisu uzele dovoljno u obzir da i ja vrebam osporavanje. tu crtu da otvara o~i za ne{to o~igledno – ko mo`e poricati da je filozofija ikada bila ne{to drugo do fasciniraju}i poduhvat u korist gospodara? Na drugom kraju imamo Hegelovu raspravu. Ono {to sam ovde izlo`io. Osobe koje me iz raznih razloga vole opomenule su me da osporavanje vreba. U najmanju ruku. ima. koji vr{i operaciju prenosa. ako ne priu{timo sebi pohotnu re~ transgresija. ako po|emo od definicije na koju sam podsetio kao na na~elnu za na{ postupak s obzirom na znanje. 310 Pogodno je razlikovati vreme kada iskrsava zaokret poku{aja da se znanje roba prenese na gospodara. U stvari.

u srce medicinske nastave. jedino u svojstvu vi|enije li~nosti. kritika Frojda? Da li je samo trebalo da se sastoje od nekih referenci. Da li je. Bilo bi lo{e ako bi trebalo da pou~avam tome samo osporavanje. Ali ne mislim osporavanje.PSIHOANALIZA potvr|uje ili pobija na onom nivou na kome ja sme{tam strukturu diskursa. nekome nedostajala mogu}nost hvatanja bele`aka. Zaista je bilo dogovoreno da moj dolazak. ~ija sam ja posledica. nisam rekao reveransi. da ostanem pri tom privremenom izrazu. Stvarno. Na nivou tog diskursa nije sve u tome da mogu da otpevam svoju pesmu. trebalo da nazna~im da }e za neurozu mo`da jednog dana biti prona|eni endokrini uzroci? Ili jednostavno da podsetim da postoji tu jedan od onih malih elemenata koje ne mo`emo a da ne uzmemo u obzir. na termine koji su uzimani kao sveti zato {to su sami sme{teni u sredi{te. Upravo sam rekao ja. Da li bi neko poverovao da bi to moglo na neki na~in da me prenerazi? Treba li da ka`em da sam bio obave{ten o onome s ~ime sam se tamo susreo? I {ta bi taj incident mogao da uspostavi kao veliku novinu u mom kontekstu. o tome da li moja predavanja zaista odgovaraju zahtevima medicinske nastave. da bi ta nastava bila medicinska. Kakve su zapravo mogle da budu karakteristike medicinske nastave kakva je bila moja tema za po~etak. kada ta opstrukcija nije od ju~e? Ako se vratimo na po~etak. Uistinu. ono o ~emu govorim nazna~ava po~etak delovanja onog diskursa koji nije moj. ne mogu da se `alim da sam ikada bio uznemiravan. napravim dobar kurs. Bio sam pro{le nedelje u Vensenu. 311 . Bo`e moj. i koji se nazivaju konstitutivnim elementima? To bi bilo medicinski. da. Tako da je u ovoj prilici isto re}i taj diskurs me sme{ta ili se sme{ta. O~igledno da je to zato {to diskurs o kome je re~ posmatram s drugog mesta. to {to nazivam ono u {ta su potopljeni moji slu{aoci bilo je tada uspostavljeno jednom malom anketom ~iji mi ritam nije poznat. i ne mo`e mi se re}i da je. To je bilo upla{eno ispitivanje kome su oni bili podvrgnuti u istoj onoj sredini u kojoj sam bio gost. Svakako da to nije ba{ ni{ta. koliko je bitna ~injenica da govorim uznemiravan ili ne toliko je bitno u {ta su potopljeni oni koji me slu{aju. bude prilika za opstrukciju. reme}enje kursa. do sada. ve} sam ja njegova posledica. Uistinu. Moglo se zbiti – strah i drhtanje – da moje podu~avanje nema karakteristike medicinske nastave. gde se moglo pomisliti da ono {to se tamo de{avalo nije po mom ukusu. kako se ka`e. Posmatram ga sa podru~ja na koje me sme{ta jedan drugi diskurs. kada sam po~eo da govorim u Svetoj Ani. ali koji je mogao biti mese~ni. a potom tromese~ni.

To se ose}alo. Oni koji su otkrili da se de{ava ne{to vrlo neobi~no na mom seminaru. bili su u~enici Ekol normala. u publici koju vi danas obrazujete. Time ho}u da vam ka`em da to nije od ju~e. normalienski elementi. pre nego {to }e me slediti do ovog mesta odakle se desilo da moram da emigriram. koji znaju da uop{te nije potrebno ne{to znati da bi se to predavalo. u delu s bibliotekom gore. tako da „elegantni normalci“. {ta se misli o mojoj publici. izgleda. ŠPoslu`itelj gasi svetla i uklanja tablu.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. samo kad se vide njihove siluete kako se {etaju pre nego {to u|u da me slu{aju. da moja publika stvara – ~ime. postupanje tih {eta~a. kako se nisam zadr`avao na tim predubokim naklonima. komponente. 312 Ukratko. Tada mi je stavljeno do znanja. ali to me raduje. i mogu da ka`em da su zaista moj auditorijum iz Svete Ane tada ~inili oni koji su sada stubovi Frojdovske {kole – ~ime ne `elim da ka`em da to nisu pouzdani ljudi. upravo to ispitujem – svojim sastavom nekakav u~inak nelagode. po{to su bili kod mene na analizi. zaklju~ujem sesiju. nisu mogli da di{u. razaznajem ne{to bolje nego pro{log puta izdanke. To je o~igledno odra`avao stil. anketa je prestala. To su izvanredne stvari koje o~igledno mo`e da u~ini samo publika kakva ste vi. da se ose}alo. da dim prolazi kroz tavanicu sale. a vidite da je ono zaista od zlata. zato sam se pretvorio u eho. kao i obi~no. u 12 sati i 30 minuta da tu ima ne znam kakav pe~at toksikomanije i homoseksualnosti. nastavu koja to nije. malo u`urbano. u srcu mesta koje je su{tinski medicinsko. Tamo je tako da. mali prin~evi univerziteta. bolje zapa`am likove – ima mnogo poznatih. op{ti oblik. zahvaljujem onima koji su podsetili da je trajao koliko je trajao. preko ljudi za koje je na`alost bilo vi{e nego sigurno da }e mi poruku neizbe`no dostaviti. Vi ipak ne zami{ljate da sa slu~ajnih mesta dolazi zapa`anje da je moja publika nezgodna. Sve se ovo de{ava u zoni koja pri tom ne gubi svoje zna~enje. Va`nost toga je ono na {ta vam ukazujem. Dobar deo vas je ve} bio me|u davna{njim slu{aocima. To smo iskusili na mestu koje nam je obezbedilo boravak za koji. Bo`e moj. .¹ Koliko god da su zabavne ove {ale na ra~un organizacije visokog mesta. i bili su ube|eni da sam ih doveo do tu`ne nu`nosti da trpe. o tome da biste mogli da se uzdr`ite – onda se de{ava ne{to {to nisam nigde video. Podse}am na ovo zato {to. katkad. koji su se nalazili. zasigurno. Ovaj dragi ~ovek je dirljiv. kad se pu{i – uistinu. izgleda. ŠDolazak poslu`itelja¹ Ja koji sam sumnjao u osporavanje iz Vensana. kao {to me raduje tako|e relativno smanjenje koje mogu da konstatujem – pro{log puta je izgledalo kao u metrou.

tom prilikom. ve} je previ{e – on predstavlja x. ako je stvarno pro{ao probu. Oni koji su prisustvovali mom prvom seminaru mogli su da ~uju podse}anje na formulu da je ozna~itelj. da bi se to nastavilo. ono {to predstavlja subjekt za neki drugi ozna~itelj. U to isto vreme pomislio sam da pomo}u toga mogu da ilustrujem ono {to sam nazvao diskurs gospodara. da se pozove samo na smrt. Napominjem. kao na ozna~itelj apsolutnog gospodara. Ono {to otkrivamo u iskustvu najneznatnije psihoanalize pripada poretku znanja. a ne saznanja ili predstave. u racionalnoj relaciji. to je van svake sumnje. zato {to to ide u pravcu koji ne moramo tobo`e da otkrivamo. Tu je re~ o ne~emu {to povezuje. i da. mo`e da se kao takvo zna. ne daje neposredno. ne ukazuje po ~emu bi gospodar nametnuo svoju volju. jeste znak – znak da ni{ta nije re{eno ovim pseudo-poreklom. jasno je da nije u pitanju predstavljanje nego predstavnik. tuma~enje U S2 → ª S1 $ M S1→S2 $ a 313 Korisno je imati ovde ove ~etiri formule kao referencu. Nazvati to ne~im. H $ → S1 a S2 A ª→$ S2 S1 1. povla~i da on predstavlja ne{to. a ba{ to treba razjasniti u ovoj stvari. ako ga mo`emo zamisliti svedenog samo na jedan ozna~itelj. zaista. Hegel mo`e. naime. Kako ni{ta ne kazuje da drugi ozna~itelj i{ta zna o tome. u ovom slu~aju. biti znanje. Stvarno. Kada je re~ o robu. stvar je ista – on je odbio da se sa njim sukobi. Ni{ta. za razliku od znaka. gospodar. . ozna~itelj S1 sa ozna~iteljem S2. dokazuje da je gospodar samo ako vaskrsne. i koji nije pravac teorije nesvesnog – u kome se uop{te ne podrazumeva da sve znati. Da je tu potreban pristanak. Diskurs gospodara.PSIHOANALIZA OSOVINE ANALITI^KE SUBVERZIJE II GOSPODAR I HISTERIK Znanje koje se ne zna Histerizacija diskursa Znanje i istina Polukazivanje (Le mi-dire) Enigma. prema tome. Zagonetka funkcije gospodara se. citat.

mo`da je to vredno truda. Imaginarnu ideju celine onakve kakva je data telom. iz istine. Ipak vidim. na ono {to. konstitui{e neotkriveno nesvesno. Da bismo radili na {emi velikog M. koji isporu~uje da li je taj `ivot vredan da se o njemu govori. mo`da je ostalo samo {to su od njih prikupili drugi. jeste to da je ideja o totalitetu znanja. makar u budu}nosti. 314 To su prili~no pra{njavi izrazi. iz koraka u korak. na bilo koji na~in.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. I pored svega toga. Dopu{tamo sebi da ~itamo neku biografiju kada imamo sredstva. {to se spokojno uklapa kao mali gospodar. pri svetlu ovog pojma da nije sigurno da se(be) znanje zna. i upravo u meri u kojoj se on ne zna. stavlja znanje u sredi{te. . nevidljivo. ne izgleda nemogu}e da bismo mogli da pro~itamo na kom nivou nesvesnog znanja se obavlja posao koji isporu~uje ono {to je zaista istina od svega onoga za {ta se verovalo da jeste. ali tako|e i {ta je od toga manje otvoreno? [ta vi{e od toga li~i na zatvorenost zadovoljenja. kao onaj koji zna jedan deo. kao ja. stvar o kojoj mi imamo vrlo slabu ideju. fikcija i zabluda. prema tome. kada imamo dovoljno dokumenata da se potvrdi ono {to neki `ivot veruje. ako mogu tako da ka`em. oni koji nisu znali odakle su polazile skepti~ne formule radikalnog dovo|enja u pitanje svakog znanja i a fortiori totalizacije znanja. Ono {to je kao stvoreno da poka`e koliko uticaj {kola malo doprinosi. Psihoanaliti~ko iskustvo. ovom metaforom. name}e zadatak ispitivanja. Od njihovog znanja. samo za sebe. otkud znamo? Otkud znamo na osnovu onoga {to nam je ostalo od skeptika? Mo`da je bolje da o tome ne sudimo. ako. koji nema nikakvog razloga da su`ava svoje polje. prikladno dati izrazu znanje. Ipak u takvom odnosu. onaj koji. ~ini sferu. prebiva podloga onoga {to se zna. I da sve ka`emo. pa ~ak prema prilici. Ali to je znatno bolje i znatno dalekose`nije nego pri svetlu analiti~kog iskustva. ono {to je verovao da je bio kao sudbina. da postane zatvorena celina – to nije trebalo da ~eka na psihoanalizu da bi izgledalo sumnjivo. Ali posle svega. Odavno se to zna. mogu da u~inim da se ~uje naglasak koji je. kako je tu sudbinu. koja se oslanja na dobru formu zadovoljenja. govorim o onima koji su se tim imenom nazvali u vreme u kome je ona bila {kola. [to je u~inilo da. u ovoj prilici. proiza|e toliko skretanja. iz prave istine. To. verovao da dovr{i. s vremena na vreme. na optu`eni~ku klupu. Tu provaljuje cela faza oma{ki i spoticanja u ~emu se otkriva nesvesno. rekao bih. ideja da znanje mo`e. da se to rastrojava. uvek je u politici koristila partija koja politi~ki pridikuje. i u bilo kom trenutku. imanentna politi~kom kao takvom. recimo da je ropski rad. u krajnjem. Mo`da se ovom dovo|enju u sumnju pri{lo malo prenisko kada je re~ o skepticima. [ta je lep{e od toga.

da ono {to je na delu od diskursa anti~kog gospodara do diskursa modernog gospodara. jeste {ta gospodar ho}e. naravno – mo`e okvalifikovati ovim izrazom li{en vlasni{tva. Ali ono koje mu je vra}eno u nekoj vrsti subverzije. naime. koje pokriva U. udeo roba. {to je obi~no slu~aj. Eto {ta ~ini pravu strukturu diskursa gospodara. u prvom statutu diskursa gospodara. to da on ne zna {ta ho}e. i koje se naziva. Rob zna. zato {to je bio li{en vlasni{tva nad ne~im – pre op{tinskog vlasni{tva. to je granica. ali ono {to bolje zna. nego kao celina-znanja. I zato je ono samo promenilo gospodara. U mom prvom izlaganju. Pomislio sam da mogu da nazna~im. i to ~ini njegovu ulogu roba. To je prepreka. malo vi{e zamra~uje ono {to je u pitanju. to je ne{to drugo – to je znanje gospodara. po{li smo od toga da je. eto {ta. ^injenica da je celina-znanja pre{la na mesto gospodara. S2. od pre tri nedelje. jer ina~e ne bi bio gospodar. dotle jo{ nismo stigli. daleko od toga da osvetli. poslu izvo|enja na videlo putevima nesvesnog. to je. Re}i }u vam za{to. ne kao znanje-celine. naime istinu. Ono {to zauzima mesto koje privremeno nazivamo dominantnim jeste ovo. koji jednako pravda poduhvat kao i uspeh revolucije. jeste modifikacija mesta znanja. Neobi~no je videti kako jedno u~enje kakvo je Marks izgradio na ulozi borbe. jeste ono protiv ~ega treba da se borimo svaki put kada sretnemo ne{to {to pravi ~vor u poslu o kome je re~. klasne borbe. Tako da se proleter. Ne mo`e se re}i da tu nema ne~ega {to pravi problem. I ba{ zato ta stvar radi jer je dosta dugo radila. koje je odre|eno. nije obavezno njegov deo? Njegovo znanje. birokratija. Shvatite to kao ono {to tvrdi za sebe da nije ni{ta drugo do znanje. su{tina gospodara. svima postavljen. u stvari.PSIHOANALIZA Dosluh te slike s idejom zadovoljenja. koji se naziva kapitalistom. i zati~emo se zako~eni. u teku}em govoru. u ovom trenutku. ne mogav{i to da razvijem poslednji put zbog male nezgode zbog koje `alim. nije spre~ilo nastanak onoga {to je problem koji nam je. ~ak i ako ovaj to ne zna. Naravno. ovaj nema strukturu biv{eg. ili pre gusta magla (coton) u kojoj gubimo smisao kretanja. u smislu u kome ovaj poslednji zauzima nazna~eno mesto ispod velikog M. naime odr`anje jednog diskursa gospodara. On zauzima mesto s leve strane. znanje. Rob zna mnogo stvari. Otkud na tom mestu ozna~itelj gospodara? Jer je to zaista 315 . Ono {to ostaje. Nije li osetno da ono {to mu je vra}eno. zaista zakida kapitalisti~ka eksploatacija ~ine}i ga nekorisnim. ^ak sam pomislio da mogu da idem dotle da ka`em da je filozofska tradicija imala svoj deo odgovornosti u toj transmutaciji.

to je strukturno uvo|enje. polaze}i od akta na kome po~iva. daje sedi{te fantazmu o celini znanja. bez ~ega iz njega nikada ni{ta ne bi iza{lo. I Troja nikada ne bi bila osvojena. Poku{ao sam pro{le godine da ga istaknem rekav{i da je taj diskurs postojao. Proizvode ga oni koji se nalaze na mestu anti~kog roba. jeste da ispitamo o ~emu je re~ u psihoanaliti~kom aktu. 316 S2 gospodara. {to nazivam drugim ozna~iteljem. jer. velikog A. Jasno je. koje pokazuje kost stanja stvari sa novom tiranijom znanja. Znak istine je sada drugde. trebalo bi da se razumemo. Rekao sam to na jedan slikovit na~in daju}i mu najuobi~ajeniju potporu. koliko i drugi. da njegova funkcija povla~i da ne{to kuca od spolja. pojavi. onog koji je ovde ozna~en velikim H. Pun ga je trbuh Drugog. to kako stoje stvari sa istinom. cik-cak linija. kao da to ne{to zna~i. Ono {to analiti~ar ustanovljuje kao analiti~ko iskustvo mo`e da se nazove. Dru{tvo potro{nje. Taj trbuh. Ovaj drugi ozna~itelj nije sam. i on se ne me{a s psihoanaliziraju}im diskursom. postoji diskurs analiti~ara. u toku istorijskog kretanja. onu iz koje je za nas proiza{lo glavno iskustvo. Ako karakteri{emo jedan diskurs usredsre|uju}i se na ono {to ~ini njegovu dominantu. s diskursom stvarno dr`anim u analiti~kom iskustvu. ono {to nas se sada ti~e. oni koji su i sami proizvodi. poput nekog monstruoznog trojanskog konja. na kome se ustanovljuje psihoanaliti~ar kao takav. uostalom. Po{to imamo ozna~itelja. Ljudski materijal. ^im je 2 . Ovo je zaslu`ivalo da se istakne.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. [ta je ustanovio analiti~ar(a)? Mnogo se govori o diskursu psihoanalize. koji je ostao prekinut. a ba{ zato se ne razumemo. ono je ustanovljeno na nivou S2. Ne}u ga uzeti na onom nivou na kome sam se pre dve godine nadao da }u zatvoriti krug. diskursa histerika. potro{ni. tj. Uze}u ga u ravni intervencija analiti~ara. prosto. kao {to se mo`da nadamo. ka`e se. bilo da ima psihoanalize bilo da je nema. Druga~ije re~eno. To je ono {to ~ini nemogu}im da se na tom mestu. ve} sam to rekao. histerizacijom diskursa. a to je obilaznica. na kojoj po~iva nesporazum koji ~ine seksualni odnosi u ljudskoj vrsti. Ako postoji znanje koje se ne zna. kada je iskustvo ve} ustanovljeno u svojim ta~nim granicama. Ozna~itelj nije pravljen za seksualne odnose. kako se to nazivalo u jednom periodu – uz aplauz onih koji su u tome prepoznali ne`nost. ipak. pomo}u ve{ta~kih uslova. i da bi svakako postojao.

i ako taj diskurs ~ini da postoji mu{karac pokrenut `eljom za znanjem. ali to nije njena povlastica. Kao {to vidite. recimo da samo ~itanjem onoga {to ovde upisujem o diskursu histerika. na{ podr`avalac u biv{em Al`iru. to je zahvaljuju}i jednoj zvr~ki koja to omogu}ava. Konstatujemo da je istorijski. Na poslednjem seminaru postavio sam to pitanje. da bismo dali formulu koja ide {ire od ravni odnosa mu{karac–`ena. kao objekt a. koliko mo`e. krasna ludorija. stvar je sjebana Šfichu¹.PSIHOANALIZA ljudsko bi}e bi}e koje govori. gospodar polako zakinuo roba za njegovo znanje da bi ga u~inio znanjem gospodara. pre svega zato {to to ~ini nere{ivim. po{to izgleda da je filozofski diskurs nadahnuo gospodara `eljom za znanjem. 317 . skladom. Uveravam ih da mi staza deluje obe}avaju}e. sferu. mi i dalje ne znamo {ta je ovo $. kao `ena. Priroda prikazuje bezbrojne vrste. samim tim. ona je pad. mi histerika ~inimo `enom. {to pokazuje koliko je malo namera prirode da obrazuje celinu. Re~ je o tome da saznamo {ta se iz toga mo`e izvu}i u pogledu odnosa izme|u mu{karca i `ene. [ta bi mogla biti histerija koja je ovde u pitanju? Tu postoji podru~je koje ne sme da se deflori{e. kakvu srodnost da uspostavim izme|u filozofskog diskursa i diskursa histerika. i oni su. Eto {ta `eli da ka`e diskurs histerike. Jer. jeste kako mu je do{la `elja za tim. U svakom slu~aju. To bi bio neko hospitalizovan. pravilo igre. @elja mu nije bila potrebna. koje. pad efekta diskursa. jer je to zakon. Vidimo dakle histeriku gde pravi/izmi{lja. U krajnjem. Mnogo mu{karaca se podvrgava analizi. Ako ima onih ~ija misao voli da ode mal~ice ispred onoga {to pri~a govornik. Ono {to je njoj va`no jeste da drugi koji se naziva mu{karcem zna kakav dragocen objekt ona postaje u kontekstu diskursa. sa kopulacijom – koja se. u svom uvek negde slomljenom obrtu. Bilo kako bilo. uop{te nemaju kopulaciju. Na to bi se odnosilo moje poslednje promi{ljanje da ova krasna stvar nije iskrsla iz realnog – tvrde mi da je to iz realnog dekolonizacije. bar ve}ina. nigde u prirodi ne mo`e na}i. ve{te kakva ve} jeste. tu }e imati priliku da poka`u svoj dar. jeste da se govor otima kontroli usled {irine onoga {to ona. Govore}i ve{te. mo`e da otkrije o u`ivanju. po{to ju je rob ispunjavao ~ak pre nego {to je ovaj znao {ta `eli. zahvaljuju}i kojoj ne}u znati. gotovo je s tim savr{enstvom. prisiljeni da pro|u kroz diskurs histerika. Ali ono {to ostaje tajnovito. Ali ako je re~ o njegovom diskursu. uostalom. i sme{ten ovde. ono {to histerika ho}e da se zna. jedno je izvesno – ako kod ~oveka to ide ~as ovako ~as onako. mu{karca (~oveka) – mu{karca koji bi bio pokrenut `eljom za znanjem. {ta je to {to treba saznati – po koju cenu ova osoba koja govori jeste ona sama. bar za neko vreme. jer moram da idem dalje.

mo`e da se na~ini ekvivalent omanje enciklopedije. da se Fenomenologija duha sastoji od toga da se po|e od Sebstbewusstseina. ^emu cela ta fenomenologija ako nije re~ o ne~em drugom? Samo. Za{to u obliku a? Sa njegove strane je S2. dostigla apsolutno znanje. zahva}enog. to bi bilo samo da bi se obele`ilo poni{tavanje. Analiti~ar koji slu{a mo`e da zabele`i mnogo toga. {ta mo`e da se dogodi sa ovom obilnom proizvodnjom koju vr{i S1? Zasigurno. ono koje na izvesnom nivou mo`emo da ograni~imo na analiti~ku ve{tinu (savoir-faire).tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. to je ideja koju neki mogu da imaju – konstruisati elektronsku ma{inu zahvaljuju}i kojoj analiti~ar samo treba da izvu~e ceduljicu s odgovorom. ono od njega pravi subjekt koji je zamoljen da napusti sve druge reference sem one o ~etiri zida koji ga opkoljavaju. kada bi se snimilo. posle svega. samim tim {to se ti~e ozna~itelja. najuzvi{eniji histerik. uspostavljaju gospodarenje slobodne asocijacije nad poljem. da se tako ka`e. Uostalom. ono stavi na mesto gospodara — jeste da to nije isto znanje. i da proizvodi ozna~itelje koji. u diskursu gospodara. ono {to iz ove {eme treba shvatiti – budu}i da je ve} bilo nazna~eno da se. Ovde. odnosi na to znanje koje se ne zna. znanje – znanje koje ili sti~e slu{anjem analizanda. da ni{ta ne pre}utimo. mnogo toga. na kom je ono mestu? Na mestu koje nam Hegel. ono {to nazivam histerijom tog diskursa sastoji se upravo u njegovom izbegavanju distinkcije koja bi dopustila da se opazi da. Samo. 318 Zar to nije. S2 stavi na mesto roba. Analiti~ar je gospodar. Samo. u diskursu koji je sasvim desno. Pogledajmo {ta je ovde u diskursu analiti~ara u igri. na najneposrednijem nivou ~ulnosti. zaista. ili je to ve} ste~eno znanje. Kako bi re}i bilo {ta moglo da vodi i~emu – da nije odre|eno da se sve u slu~ajnom proizla`enju ozna~itelja. Sa onim {to prose~an savremenik mo`e da iska`e ako ga ni{ta ne sputava. a koje je ono {to zaista radi. u stvari. u diskursu gospodara ozna~ava kao mesto istine. Apsolutno znanje bilo . temelj analiti~kog iskustva – ako ka`em da drugom kao subjektu ono daje dominantno mesto u diskursu histerika. ^ak bi se mogla konstruisati i napraviti mala elektronska ma{ina. samo povorka {kola i ni{ta vi{e. Dalo bi nebrojeno mnogo klju~eva. U kojoj formi? To je ono {to treba da sa~uvam za na{e slede}e sastanke. ~ak i kada bi ova istorijska ma{ina. odredivo. neuspeh. impliciraju}i da se sve znanje od po~etka zna. koja je. a da se zatim. Ako analiti~ar ne uzme re~. ono histerizuje njegov diskurs. nema nikakvog razloga da tu ne sazna ne{to vi{e. i{~ezavanje na kraju onoga {to jedino pokre}e funkciju znanja – njegove dijalektike s u`ivanjem. Ne mo`e se re}i. u diskursu modernizovanog gospodara.

To je odgovor – to je enigma me|u ostalim primerima. kao {to se Himera pokazuje kao polu-telo. To se zove citiranje. ako ste na dobrom mestu klasne borbe. Iskazivanje je zagonetka – a za iskaz se sna|ite. zagolicao. Citiranje. Me|utim. citirate Frojda. Mogao je jo{ da ka`e – to je ~ovek. spremno da sasvim nestane kada se otkrije re{enje. Oba imaju isto obele`je. na jednom od predavanja koja sam pozvan da odr`im. koje je svojstveno istini – istina se mo`e uvek upola re}i. Ko god pa`ljivo prou~ava tekst Fenomenologije ne mo`e imati nikakvih sumnji o tome. I Himera postavlja zagonetku ~oveku Edipu. Eto o ~emu je re~ u zagoneci. Sna|ite se s tim kako znate – kao Edip – trpe}ete posledice. istog ~asa. koji je mo`da ve} imao neki kompleks. mogao je da ka`e – dve noge. Na{a draga istina iz Epinalove slikovnice koja izlazi iz bunara. kao metak ule}e pravo u trbuh svoje majke. [ta nam sada donosi postavljanje S2 na mesto istine? [ta je istina kao znanje? Ovo je prilika da se to ka`e – kako znati bez znanja? To je jedna enigma. to je Lakanova {ema. ali koji sigurno nije bio onaj kome }e dati svoje ime. tu je ~vrsto upori{te koje nalazite u imenu 319 3 . i koje sam odr`ao. ~ovek kao odoj~e. {to sam povremeno okrznuo. ne znam za{to. U ~emu se sastoji citiranje? U tekstu u kome ste manje-vi{e dobro napredovali odjednom. znam. onda je to zato da funkcija zagonetke dobije smisao. to je – postavljam iskaz. to me se suvi{e ticalo da bih mogao o tome da govorim lagodno. s pravom zovemo Edipov kompleks. Kao odoj~e po~eo je sa ~etiri noge. uvek je nekakvo telo. citirate Marksa. ima ne{to drugo. Zagonetka je valjda to. iskazivanje. On joj odgovara na izvestan na~in i tako postaje Edip. istakao sam Himeru. Ako ide na dve i uzme tre}u. To bi imalo sasvim drugi ishod. tri noge. na {ta se retko misli.PSIHOANALIZA bi ~isto i prosto ukidanje tog kraja. ~etiri noge. Na primer. Ako ste analiti~ar. Nala`em vam da je pretvorite u iskaz. u kojoj se upravo utelovljuje izvorni karakter diskursa histerika. Ako sam dugo istrajavao na razlici izme|u iskazivanja i iskaza. Ono {to ga je pitala Himera moglo je biti bezbroj drugih odgovora. ali pravo govore}i. i ka`ete – Frojd je rekao – to je kapitalno. osrednje. Verujem da vidite {ta ovde zna~i funkcija zagonetke – to je polu-izricanje. U Italiji. To je ono {to u stvari. A da}u vam i drugi. a za ostalo. Znanje kao istina – odre|uje {ta treba da bude struktura onoga {to se naziva tuma~enje. i dodajete – Marks je rekao.

ponekad uzet iz istog teksta. To apsolutno ne mo`e da ima isti smisao u oba slu~aja. kao tom proizvodu. samo ako ga uklopite u ceo kontekst. Citat. Riker. na nivou diskursa gospodara. To je jedina ta~ka – jesam li mogao do sad da to objasnim – koja ~ini da citiranje. ~injenica da citiramo. Pomo}i }u vam da to razumete i nadam se da ne}ete uzeti za zlo.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. to da je analiti~ar taj koji je postavljen u funkciju subjekta za koga se pretpostavlja da zna. Citiranje je. na svoj na~in. imenom autora. onaj koji unapred prihvata da bude proizvod kogitacija onoga koji se psihoanalizira. ako se mo`e re}i. utoliko {to u~estvuju u polu-kazivanju. Tako je vrlo dobro i to nema ni{ta sa manje-vi{e klimavom funkcijom autora. ta dva registra. zaista. s druge strane. To je onaj koji mo`e da pro|e kao priznanje. interpretatori. 320 autora ~iju te`inu prepu{tam vama. G. Zagonetkom koja je koliko god je to mogu}e ubrana iz potke govora onoga koji se psihoanalizira. na primer. taj iskaz. Ve} u prostom funkcionisanju odnosa gospodara i roba. koju ne mo`ete da smatrate priznanjem a da ne la`ete. Pretpostavite da se u slede}em koraku citira neka re~enica s naznakom odakle je ona. mesto gospodara. po{to je to `elja koju rob preduhitruje. ili ne citiramo jednog autora. po{to to treba da vodi do znanja – znanja ~ije je jemstvo. strukturiranom. na drugom stepenu. da bude odstranjen iz procesa. . ima va`nost. talac. Pretpostavite da se citira ista re~enica pod mojim imenom. a koju vi. su|eno da na kraju bude gubitnik. eto {ta daje medijum – i. Ono {to. tj. naime psihoanaliti~ar – utoliko {to mu je. ali da }e to dati dobre rezultate samo u slu~aju istinskog gospodara. zapanjuje u ustanovi analiti~kog diskursa koji je sredstvo transfera. Nadam se da sam time doprineo da osetite {ta je sa onim {to nazivam citiranje. kao {to su neki poverovali da su od mene ~uli. kao ~vorak. jasno je da je `elja gospodara `elja Drugog. mo`e da. E pa. Interpretacija je – oni koji se njome koriste to zapa`aju – ~esto uspostavljena zagonetkom. nije. naslov – pod kojim interveni{e interpretacija. Ali vi se tada pozivate na onoga koji je njegov autor. tako|e polu-izricanje. jer je to poznati primer. na nivou temeljnih struktura koje su tu na tabli. To je iskaz za koji vam se nazna~ava da je prihvatljiv samo ukoliko ve} u~estvujete u nekom diskursu. Kada se citiraju Marks ili Frojd – nisam slu~ajno izabrao ta dva imena – onda je to u funkciji strane koju je u diskursu zauzeo pretpostavljeni ~italac. [ta zna~i da on mo`e da preuzme ovo mesto koje je. koji je. ne mo`ete nikako da sami dopunite. Ako je re~ tako slobodno data onome koji je psihoanaliziran – on upravo tako prima tu slobodu – to je zato {to mu je priznato da mo`e da govori kao gospodar.

Analiti~ar sebe ~ini uzrokom `elje analiziranog. ne~im {to se prvi put javlja na svetu? Anticipiraju}i nastavak puta koji }e nas mo`da odvu}i na dugo skretanje. Nije to ono glavno. godine 321 S francuskog preveo Sanja Todorovi} . istorijskim ispadom. ali nikako samog njegovog bi}a. Zasigurno da je previ{e lako videti da ovde prolazi senka zadovoljenja `elje da se bude priznat. zavr{avati u ~etvrt do dva. budu}i priznat kao takav. i da se nije bez razloga Frojd najradije pozivao na tolike presokratike. nazna~i}u samo da se njena funkcija ve} pojavila. ~ija je to istina pona{anja. 17. Pozivam vas da se sastanemo druge srede u januaru. pored ostalih. ubudu}e }u. kao {to to ~inim danas. na svom mestu. za subjekt. pretpostavi da zna {ta ~ini u ve}oj meri nego histerik. da se. Po{to znam da je ovaj amfiteatar od dva sata zauzet. [ta zna~i ta ~udnovatost? Treba li da je smatramo slu~ajno{}u. na Empedokla. unapred plodan za ono {to se naziva transferom. decembar 1969.PSIHOANALIZA Drugo je pitanje znati ~ije mesto zauzima analiti~ar da bi izazvao kretanje koje ula`e subjekat za koji se pretpostavlja da zna – subjekat koji je.

322 Tre}i program Radio Beograda Br. tako da smo sa ovom prili~no kratkom knjigom dobili neku vrstu nektara. i da one ne}e nestati ako duvamo u njih i da. mogao sam ~uti nekakav zagrobni smeh. me{ao i pre~i{}avao u retortama ogroman materijal. mo`da manje bezazlenu sliku. ne bih li vam u Bordou rekao nekoliko re~i o njemu. Mo`da zato {to }u o njemu govoriti u Bordou! Razmi{ljao sam kako je on izvanredan proizvod destilacije i kako je Lakan. Ipak. ove nedelje bih u nekim trenucima video kao ~etiri kostura koji izvode neku vrstu pomamnog plesa.964. taj posmrtni jouissance hotimi~no je bio predstavljen ovim ustreptalim kosturima koji spopadaju `ive usred njihovih svakodnevnih poslova. jezi~ke strukture.3 @AK-ALEN MILER Dok sam ove nedelje ~itao Le Séminaire. ~ak ni one mr`nje prema jouissance koju ~esto nalazimo kod starih ljudi. Dok sam ~itao Seminar. ^itaju}i iznova ovaj seminar. nije rekao da treba da se povinuju. Jo{ mi se ~inilo kako je on. jasno uvideo da je omladina tog vremena. bila zavedena jednim starim – herojskim. Jednom se Lakan osvrnuo na – {to mo`e zvu~ati neumesno – posmrtni jouissance. 1992. „La psychanalyse mis à nu par son célibitaire“. Te male Lakanove sheme. revolucionarnim – imaginarnim. ali starac podse}a omladinu da postoje strukture. Cahiers de la Section Clinique de Bordeaux. I–II/2009 UDK: 159. ~inilo mi se da je Lakan jasno sagledao tendencije epohe. ni poziva na razboritost. 141–142. PSIHOANALIZA KOJU JE RAZGOLITIO NJEN NE@ENJA* . ako `elimo da nam se pru`i * Jacques-Alain Miller. pred o~ima sam imao jo{ jednu. kao {to on ka`e u ovom delu. U ovom seminaru uop{te nema nikakvog poziva pobunjenoj omladini da odustane od borbe. Naprotiv. ni re~i o tome. pre dvadeset godina. ustani~kim. nekakav dance macabre. u ovom seminaru. L’envers de la psychanalyse. padalo mi je na pamet kako je taj Envers svojevrstan eliksir. starac. prevladao isku{enje da bude starac koji se obra}a omladini – to je veoma te`ak `anr. da bi proizveo ovih trinaest poglavlja. neku vrstu plesa nagona smrti. diskurs starca koji se obra}a omladini – te da u ovom seminaru nema ni strogih prekora. koji prati „sam pokret na{eg savremenog `ivota“.2 177. drobio. koje je on u {ali upore|ivao sa ~etvorono`nim `ivotinjama. i da im on. Lakanov smeh.

I to u momentu kada je ono {to se jo{ uvek zvalo kulturnom revolucijom uzelo maha u Crvenoj Kini i kada su neki mislili. to moramo uzeti u obzir. Nevesta koju su razgolitile njene ne`enje. To je spis ~iji se delovi navode u ovom seminaru i koji je zbilja pisan uporedo sa njim. oslanjaju}i se na re~i Mao Ce Tunga. kapitalisti~ka ma{ina ne mo`e zaustaviti. Za{to onda ne`enje? Treba pretpostaviti da to {to su je razgolitile ne zna~i nu`no da imaju `elju da se o`ene njome! Ova referenca na ne`enju saglasna je sa onim na {ta Lakan upu}uje u spisu koji je pisan uporedo s ovim seminarom i koji nosi naslov Radiophonie. naro~ito ne da je ven~an s istinom. Ali sama re~enica ostaje neobi~na: normalno je mlado`enja u poziciji da razgoliti nevestu. prema njegovom mi{ljenju. U tom spisu. Iznova ~itaju}i seminar ove nedelje. pozivaju}i demonstranta da pazi da „ne se fasse pas chocolat luimême“2. preciznije. On upozorava da se. svet je odustao od fiksnog kursa i sporazuma iz Breton Vudsa. Mo`da bi bilo uputno podsetiti i na neke druge doga|aje iz tog vremena. odnosno. 1 323 . Postoji jo{ jedan ~uveni izraz Marsela Di{ana. uvideo sam da je to Lakan anticipirao. Prim. Re~ je o igri re~i: francuski izraz être chocolat („biti ~okolada“) otprilike ima zna~enje na{eg „biti nasankan“. da je ~ak anticipirao i Reganovo vreme. To bez sumnje maglovito upu}uje na Lao [ia. Naravno. 2 Doslovno: „da sâm ne bude ~okolada“. prev. kako se ovaj predsednik izra`avao. muva ~iji ubod izaziva bolest spavanja. u tom trenutku. Na Marsela Di{ana upu}uje i ovaj seminar na jednom mestu. dolar je po~eo da varira – ne ka`em da je uzrok tome bio Lakanov Seminar – ali dve godine kasnije (mislim) dolar je po~eo da varira. dok sam ga ~itao. mu{ica koja je ubola studente je cece-muva. i u daljem razvoju kapitalizma finansijske {pekulacije su zacelo prestigle industrijsku revoluciju. U ovo na{e vreme. dve godine kasnije (ako me se}anje ne vara). on nas podse}a da ne smemo poverovati da je psihoanaliti~ar ven~an s psihoanalizom.PSIHOANALIZA prilika da ne{to pomerimo. kao da ~ujem Lakana kako postavlja pitanje tog vremena: kakva mu{ica je ubola te studente kada su se tako uskome{ali. ~ak. – Prim. u jednom trenutku Lakan se osvr}e na njegovu ~uvenu re~enicu „Ne`enja svoju (toplu) ~okoladu sâm pravi“1. Le célibataire fait son chocolat lui. ne krijem da sam.même je Lakanovo preina~enje Di{anove re~enice: Le célibataire broie son chocolat lui-même („Ne`enja svoju ~okoladu sâm melje“). osetio izvesnu nostalgiju za onom mlado{}u koja je bila i moja sopstvena. prev. U naslovu sam parafrazirao Di{ana. I to mo`e biti razlog za{to ne pripremamo ovakve seminare za njih. Odmah posle ovog seminara. da „isto~ni vetar odnosi prevagu nad zapadnim vetrom“.

iako se zanemaruje da je u analiti~koj teoriji va`no da se to odnosi na oba pola. ono op{te mesto psihoanalize: zabrana incesta sa majkom. ako mogu tako da ka`em. Tih nekih godina De Gol je rekao: „Englesku `elim golu!“ Utisak je da Lakan upravo to govori o psihoanalizi. Ovde psihoanaliza nije samo oderana. mnogo modernije negoli pri~e koje su naglo zastarele u periodu kada se ovaj seminar odr`avao. [tavi{e. takva. giba pred pa{om. usput svla~i Vitgen{tajna. ali istinski motiv ovog seminara jeste: skinuti.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ukazuju}i na tragove psihoze koje je prona{ao u Tractatusu. To su. a ona nastavi da se. Frojd ostaje. nego zbilja svedana na svoj kostur. povr{nosti. on ka`e: ne treba preterivati sa tom velikom komedijom borbe na smrt iz ~istog presti`a. Ili pak. na kraju seminara. Hegela i njegovu Fenomenologiju duha ogolio do same kosti. stavljaju}i im na teret da su oni svukli roba. na primer. ako se tako mo`e re}i. Doista. Lakan najpre u izvesnom smislu svla~i Frojda. ka`e on. Tako je to Lakan shvatao: ne samo do gole ko`e. . to je svima poznato. koju on `eli da nam sirovu izlo`i. on svla~i psihoanalizu – to je istinski striptiz – i mi gledamo kako pada odora psihoanalize. ka`e on. stranice) nesagledivih protivre~nosti. isto tako. On. s obzirom na Edipov kompleks. u potko{ulji. dok ne ostane potpuno gola. nego do kostiju! U ovom seminaru. osvr}e se na Mojsija i monoteizam – on u svemu tome vidi ne{to poput tkanja (citiram sa 115. njene ukrasne trice. i tako sedam puta. ukinuti. sa svojim diskursom gospodara i svojim diskursom histerika. i onda stra`ari nasrnu na nju i svuku joj ko`u. s obzirom na Totem i tabu. samo donekle. Ali na stranu to {to on svla~i Frojda. Analiti~arev diskurs zbilja je kostur psihoanalize. dodu{e to nije ono {to je klju~no. doista svla~enje u smislu pri~e Alfonsa Alea – podsetimo se: pa{a pred kojim igra~ica izvija svoje telo i koji joj nare|uje da skine jedan veo. i smatra da nam izla`e istinu u odnosu na koju su ove Frojdove konstrukcije neka vrsta odbrambenih mehanizama. stranici u vezi sa tom zabranom incesta sa majkom: „To je doterana oplata fundamentalne ~injenice“. on razmatra Frojdove razli~ite razrade tog pitanja. U jednom trenutku. On. svla~i Platona i Aristotela. u vezi s ocem. barokne. odbaciti poznate konstrukcije i svesti ih na neku vrstu ostatka koji je ovaj kostur. pa drugi. ukrali mu znanje zarad filozofije. Lakan smatra da je. a onda ka`e: „Jo{!“. 324 ^ini mi se da je seminar L’envers de la psychanalyse jedno ogoljavanje psihoanalize. Na primer. Pogledajmo {ta Lakan ka`e na 180. odbrambeni mehanizmi protiv istine da je otac kastriran. i da je tako mnogo zabavnije. Lakan ide korak dalje u odnosu na pa{u Alfonsa Alea. Lakan svla~i i Hegela. i pokazati kako se to mrda u svakoj ta~ki. Mnogo zabavnije i.

I tako se on poziva na samoga sebe. ono {to Lakan naziva nali~jem jeste diskurs gospodara. a Lakan nali~je. On je ogoljava pokazuju}i da ono {to njome dominira jeste to da je ozna~itelj (kako ga nazivamo) svuda. jer ono pri~a odasvuda i sada znamo kako da ga ~ujemo. l’envers de la psychanalyse. znaju da on tada hotimi~no nije zanemarivao rezonance gospodarenja – naprotiv – i da je uzdizao analiti~ara kao gospodara istine. Tre}e. tkanje. Diskurs gospodara je tako|e kostur savremenog `ivota. Nali~je ne zna~i ono {to je suprotno od psihoanalize. Biti gospodar je pozicija suprotna poziciji analiti~ara. onog `ivota koji Frojd nije ostavio po strani. iako Lakan povremeno ukazuje na taj donji ve{. konkretno. tkivo. i ~ak iz ~etrdesetih. dakle. mo`emo da naslutimo da bi mogao postojati Lakan tako|e ogoljava savremenu istoriju. Iz ove perspektive. kako je on krsti. Prvo. O~igledno. Lakan prime}uje. to zna~i da je nevidljivi ozna~itelj svuda i da. on je za Lakana kostur svakodnevnog `ivota. vi{e ne dopu{ta da se prestravimo „ve~ne ti{ine beskona~nih prostora“. drugo. Dok oni koji su ~itali Lakana. jo{ ne{to se mo`e razaznati u celom ovom seminaru. a da se ne obaziremo na to i nastoje}i da se na tom putu dobro provedemo. u razradi psihoanalize Frojd se usredsredio na lice. studente koji protestuju i koji su te godine njegovi privilegovani adresati. Frojd je lice. posredstvom nekakve fenomenologije percepcije – aluzija na Marlo-Pontijevo delo – ne}emo imati ni najmanju predstavu. Nali~je se pre odnosi na potku. imate u ovoj knjizi na 61. a Lakanu je preostalo da ispita nali~je. Recimo da su to oblici svakodnevnog hoda ka smrti: idemo ka smrti. naravno. Lakanov izbor da smisli diskurs gospodara kao suprotnost psihoanalizi ne samo da nije nevin nego uop{te nije nevin. a na po~etku svog seminara Les quatres concepts fondamentaux on uvodi jednu sasvim preciznu referencu na te pudenda psihoanalize s kojima valja biti oprezan pri izlaganju. Aletosfera. to nije donji ve{ psihoanalize. ta aletosfera. ona ne dopu{ta vi{e da pomislimo kako u tim prostorima ima neke ti{ine. to zna~i da bi diskurs gospodara bio lice onoga ~ega je psihoanaliza nali~je. Nali~je psihoanalize. ~ak znamo kako da tu umetnemo ozna~itelj. 325 . ukazuju}i da je ono o ~emu je pisao u svojim Spisima bio poku{aj preuzimanja frojdovskog projekta s nali~ja. u ovom seminaru imamo jednu sasvim drugu pesmu. Ovde imamo ~itav jedan svet o kojem. njegove tekstove iz pedesetih i {ezdesetih. stranici naznaku toga: nali~je i lice izra|eni su od istog materijala. bave}i se ~ak njegovom psihopatologijom. Na izvestan na~in.PSIHOANALIZA Ispitajmo. On im saop{tava slede}e: analiti~ar je sve samo ne gospodar. Ali. podrobnije tu stvar u vezi sa nali~jem i s licem. Ali. To doista zna~i pogoditi publiku tog vremena ta~no u `icu.

326 jedan Frojd koji bi bio lice i jedan Frojd koji bi bio nali~je ovog prvog Frojda. i da je Lakan taj koji je Lakana stavio na muke. razgra|uje. kao {to smo se mi nekada hvatali u krug. ali onda. Lakan je jo{ jedno Ime Oca. U ovom seminaru. Frojd kao Ime Oca psihoanalize je privid. privid kojeg se mo`emo otarasiti samo pod uslovom da se poslu`imo njime. U ovom seminaru.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. iz surovosti koju nosi ovaj seminar mo`ete izvu}i izvesno zadovoljstvo. ~ini mi se da Lakan ocenjuje na~in na koji je u{ao u psihoanalizu. On skida masku studioznog frojdovca koju je nosio na licu ne zato {to bi sada bio manje studiozan frojdovac nego zato {to se Magister dixit odbacuje kao i sve druge prnje kako bi se razotkrila struktura u pitanju. a. analiti~kog ~ina. sve do sricanja Frojdovih tekstova. to nali~je Frojda. Lakan je mogao re}i da je tih godina njegov odnos sa Frojdom o~igledno bio odnos transfera. Uostalom. ~iju istinu ovde razotkriva: povratak Frojdu bio je izvrnuti Frojd. Lakan `eli Frojdovu ko`u. I ~etvrto. jedan istinski Sveti Sebastijan tela probodenog strelama. utisak je kao da smo u {kolskom dvori{tu. Toliko mnogo privida koji su ipak nu`ni kako bi se prekrio manjak istinitog o istinitom. Ali doista. Nema sumnje da je Frojd otac psihoanalize. Ana O. ali to nije jedini privid. to treba re}i. to jest da iznova utemelji psihoanalizu. s jedne strane. formalizuje i redukuje. Jedino {to je Frojd kao Ime Oca privid. isto tako. odsu- . gotovo slepo oslanja na Frojdovo Magister dixit. a koji se pre svega sastojao u tome da se poslu`i Frojdovim imenom. interpretira ga. preme{ta. Lakanov povratak Frojdu. Tako. jeste sama ova operacija. Mo`emo re}i da je Frojd hteo da Frojdovo ime bude Ime Oca psihoanalize. po pravilima argumentativnog i deduktivnog uma. Lakan se. da se otarasi Frojda. Lakan kao nali~je – upravo to je ideja onoga {to Lakan zove „povratak Frojdu“. Ime Oca je privid. to jest da iznova uspostavi prevagu frojdovskih referenci u psihoanalizi. U ovom seminaru. razotkriva se upravo taj momenat koji je. Iznosim sve ovo s izvesnom dramati~no{}u kako bih vas razmrdao iz slatkog sna u koji nu`no tonemo prate}i ovaj mali koloplet slova {to su se uhvatila za ru~ice. da iznese na videlo temelje analiti~kog delovanja. rekli bismo. iako doktor Brojer. Lakan prime}uje da se u jednom trenutku nazire u Frojdovom delu nekakav prolaz ka nali~ju. Jasno je da u ovom seminaru postoji jedna meta. Mogli bismo re}i da Lakan skida svoju masku. pokrenula pobuna studenata. neumoljivo preispituje ovo Magister dixit. ali negativnog transfera. s druge strane. sardonsko. i Vilhelm Flis imaju udela u toj istoriji. Frojd kao lice. mogu}e je da postoji jedno lice Lakanovog dela i da se u ovom seminaru Lakan probija ka nali~ju prvog Lakana. ostaju}i dosledni semantici dance macabrea.

ozna~ene vlastitim imenima. on eksplicitno ka`e na 15. Ali privid vlastitog imena nije naprosto feti{. kada govorimo o psihoanalizi. naposletku. konstante njihovih svojstava. pravo govore}i. Gausovu krivu. Primetno je u psihoanalizi da provodimo svoje vreme citiraju}i ono {to ka`u ova Imena Oca. to jest analiti~arevog poziva da subjekt izgovori sve {to mu prolazi kroz glavu. kao i u svakom diskursu. stranici da se za njega stvar svodila na „nastanjivanje Frojdovog diskursa na 327 .PSIHOANALIZA stvo krajnjeg jemstva za sve {to pri~amo. On procenjuje sve Frojdove konstrukcije. To je ono {to je Lakan poku{ao da napi{e. pre svega transfer jouissancea samog analiti~ara. iako je Frojdovo ime kao Ime Oca privid – {to odjekuje celim ovim seminarom. kada znanje doti~e realno. Po~ev od ovog postupka i onoga {to on materijalno proizvodi. ali polaze}i od ovog privida analiti~ki diskurs doti~e realno. sva op{ta mesta psihoanaliti~kog diskursa. i sve to procenjuje slede}im merilom: postupkom koji proizvodi izvestan materijal. Plankovu konstantu. Svaki put kada ozna~itelj. Mi doslovno provodimo svoje vreme citiraju}i ih. svaki put kada univerzalni diskurs zavr{ava u ispovesti da je to bilo tamo i da to ranije nismo znali. govorom na na~in interpretacije jer. Kantorov skup i jo{ Banahove prostore i Gedelovu teoremu. Ovim postupkom uspevamo da proizvedemo temeljne modifikacije subjekta ne samo efekte istine koji su. uvek se priziva neko vlastito ime. to je signal da smo se zapravo dotakli realnog. mada to uo{te nije tako eksplicitno – ipak analiti~ki diskurs. i moramo priznati. kao aletosfera – Hercovi talasi – svaki put kada znanje zadire u realno. Vlastita imena Frojda i Lakana – usta su nam puna njihovih imena – uzdi`u se nad velom koji prekriva ambis nedostatka jemstva za sve {to pri~amo. nije privid. su{tinski. U ovom seminaru }ete zbilja prona}i vrlo odre|ena razmatranja posve}ena citiranju. prakti~ar psihoanalize poznaje se po svojoj interpretaciji. Zato imamo Eulerovu konstantu. Ovaj postupak nastoji da dotakne realno najpre tako {to }e se prakti~ar izolovati s jednom individuom koja govori i tako {to }e je pozvati da govori na na~in slobodnih asocijacija. na kraju krajeva. Eto tu je Lakan razvlastio Frojda. ono {to mo`emo nazvati transferom jouissance koji se odlikuje istrajno{}u. Ali kada upotrebljavamo ova vlastita imena. {to je i u~inio ovim Envers kao da je napisao. zadovoljiv{i se samo intervencijom. Zato je fizika njutnovska. odnosno zato su jedinice za merenje fizi~kih fenomena. barem na nivou svog postupka. ukoliko on doti~e realno. sva Frojdova zaplitanja i zaplitanja njegovih u~enika i psihoanaliti~ara njegovog i na{eg vremena. U analiti~kom diskursu sigurno ima mesta za privid. postupka slobodnih asocijacija. Lakan preispituje skup frojdovskih i psihoanaliti~kih teorijskih konstrukcija. I zato. uvek nepouzdani nego.

Kako je samo mogao biti iznena|en onaj ko je slu{ao Lakana 1953. ovde sprda s tim. da ovde predstavim tu De Sadovu i Frojdovu srodnost koju je Lakan za~udo uo~io. kako se ruga herojima-prestupnicima. do koje mere u ovom seminaru Lakan drugi kritikuje Lakana prvog. On kod njih ~ak pronalazi jednu ~udnu srodnost. koji se vra}a Frojdu. Novo polje koje on ovde otvara jeste polje jouissance. li{ena svakog patosa. moglo bi se re}i. nipoda{tava i zauzima se za funkciju znanja! Istina – ka`e on – to su trice i ku~ine. to jest uslova koji podr`avaju psihoanaliti~ki postupak u njegovoj materijalnosti. preuzimaju}i od Sosira i Jakobsona ideju strukture jezika. konkretno. Kada je Lakan prvi u{ao u psihoanalizu stavljaju}i naglasak na jezi~ke strukture koje su korelativne govoru koji obiluje invencijama. Lakan se oslanja na materijalnost postupka. sa De Sadom i sa Frojdom zbog njihove ljubavi prema istini. sprda istovremeno. godine vratio da ponovo slu{a Lakana i shvatio da koliko je ranije veli~ao istinu toliko je u ovom seminaru omalova`ava. 328 Mo`da ne bi bilo zgoreg da ovde nazna~im do koje mere se u ovom seminaru Lakan prvi razlikuje od Lakana drugog. koji je u seminaru Etika psihoanalize veli~ao prestup. a onda se 1970. obezvre|uje. Pogledajte jo{. kako ka`e. pre nego {to sam odlu~io da seminar predstavim u celini. kako se stalno poziva na istinu. Mo`da bi trebalo da preciziram: Lakan prvi. U ovom seminaru. vi{e je pismo – ne poezija – nego pismo koje sa~injava grupa permutacija diskursâ. u svojim prvim spisima. gde se ova istina. godine i njegov „Izve{taj iz Rima“. Na primer. koji je. kako se on. filistri znanja zanemarili. Pogledajte. da bi rekao kako sve {to uspevamo da u~inimo jeste da se {unjamo. Taj drugi na~in nastanjivanja je ono {to je on doneo i {to je nedostajalo. veli~a funkciju istine. pa preporu~uje da ovu re~ upotrebljavamo saobrazno njenoj upotrebi u formalnoj logici. to je secirana istina. godine. uvek prigodan. zatim. i ono {to se njemu sada ~ini da je od su{tinske va`nosti za psihoanalizu manje je govor. To izravno stoji u svakom slovu ovog seminara. pozvan da pri~a {ta ho}e i kako ho}e. Pogledajte ipak kako se on. .tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ura~unavanje jezi~kog polja i govorne funkcije. negde istovremeno od Ostina preuzeo pojam „govor- drugi na~in“. uporedite {ta ka`e u ovom seminaru o Platonovom Menonu s onim {to o njemu ka`e u svom Drugom seminaru. koje je nama bilo nepoznato 1953. oni koji su ~itali Lakana se}aju se kako on. koju su. Mislio sam. on je. ~ega nije bilo u Frojdovoj konstrukciji: njegova teorija ozna~itelja. pristi`e s „poljem i instancom jouissance i pisma“. svodi na jedan pisani znak: T za ta~no i ⊥ za neta~no. Lakan drugi koji se ra|a s Nali~jem psihoanalize jeste Lakan koji. u ovom seminaru Nali~je psihoanalize. na ~injenicu da je subjekt. taj Lakan prvi stupio je u psihoanalizu s „funkcijom i poljem govora i jezika“. pre svega.

Jedan.PSIHOANALIZA nog ~ina“. mogli smo bez mnogo te{ko}a uo~iti da odnos s istinom jednog iskaza formalne logike nije isti kao odnos s istinom jednog poetskog iskaza. Kako bi svojoj publici i svojim budu}im ~itaocima otvorio put ka razumevanju. tako da. pokazuju}i da je ono {to njegov diskurs mo`e da iska`e uvek unapred shva}eno i interpretirano zavisno od mesta na kojem on govori. u skladu sa sosirovskom definicijom ozna~itelja. a kada bi govorio na Ekol normal superier. Ovde imamo. tragaju}i tako|e za ovakvim tipovima iskazivanja. Treba tako|e ozbiljno uzeti u obzir njegov vlastiti inicijalni iskaz da poruka uvek sti`e od Drugog i da je subjekt samo put njenog povratka. kada bi govorio u bolnici ne upu{taju}i se u medicinski diskurs. Na taj na~in mo`emo najjednostavnije de{ifrovati ~etiri ~lana diskursa gospodara. to je svojstvo koje Sosir naziva dijakritikom ozna~itelja. glavne tipove iskazivanja koje je razlu~io Lakan i koji su neka vrsta kalupa pomo}u kojih se formiraju iskazi. Fuko radio na svojoj Arheologiji znanja. nalaze prethodno upisane strukture tog poretka. Glavni motiv ovog seminara sasvim je druga~iji. u potpunosti. kao ozna~iteljski par koji je minimum ozna~iteljske arti- 329 . njegov minimum je dva. mogao je samo da razonodi publiku. ozna~iteljskog lanca. U to neko vreme je. postoji efekat jouissancea. u pravom smislu topiku diskursâ. i to je sto`er ovog u~enja. isto tako. ili pak da se tip nau~nih iskaza ne povinuje istim odre|enjima kao tip filozofskih iskaza. S ovim primerima imamo. speech act. U to vreme tragali smo za tipovima iskazivanja koji bi se me|usobno razlikovali s obzirom na odnos subjekta s istinom: na primer. jeste ono za ~im smo u to vreme tragali. na delu pokazane te razli~ite tipove iskazivanja. da bi njime ozna~io ono {to je svojstveno subjektu koji iz savremenog ugla govori u analizi. Lakan ovde obja{njava da se u ovom Drugom. na koju vas mogu uputiti: ozna~itelj je diferencijalna pozicija. to da se govor striktno povinuje strukturi koja mu prethodi. istine ili ozna~enog. u neku ruku. on na po~etku ovog seminara izla`e jednu teoriju mestâ. sam. Zato Lakan pi{e S1–S2. [ta je kod Lakana S1–S2? To je minimum ozna~iteljskog lanca. {to zna~i da je pozitiviran opozicijom. U to vreme je tako|e na{ dragi Altiser nastojao da suprotstavi i da nauku i ideologiju razlu~i. ono {to je govorio moglo je biti interpretirano samo kao jedno podu~avanje. Kako se zbiva prelaz od Lakana prvog ka Lakanu drugom? Lakan prvi je izneo na videlo efekat smisla i efekat istine govora. ozna~itelj ne postoji. razlikom. da postoje tipovi iskazivanja koje on naziva diskursima i koji su ta~no odre|eni pozicijom koju subjekt zauzima u odnosu na izvestan broj funkcija. pod nazivom diskurs. On dodaje u ovom seminaru da pored efekta smisla.

Ponekad bi on to pisao jouissens. Ovu retroakciju Lakan je tra`io tamo gde se ona nalazi. ula`u}i sav svoj talenat. a neki ne. to je ono {to on ima na umu. da idemo do kraja. Pored smisla. Zato postoji period kada znanje obuzima. univerzitet je od{krinuo vrata tek kradimice upravo tokom tih doga|aja – upravo u to vreme uveden je Odsek za psihoanalizu . to jest subjekt od koga o~ekujemo da se promeni putem ozna~itelja. ako bismo rekli „prvi pre. tek po~ev od drugog ozna~itelja misterija se rasvetlila – mi to zapisujemo stavljaju}i ispod S1 jedno malo s ozna~eno kako bismo rekli da je ono povratno proizvedeno po~ev od S2. i efekat zna~enja je proizveden. kako bi proizveo dvosmislenost. koji je tu. U tom trenutku svaki profesor svim svojim srcem. taj efekat zna~enja na koji sam se nakratko osvrnuo – S1 je misteriozan. {to kona~no zna~i zapisati dve stvari u isti mah: prvo. Ovde }ete na}i zapis precrtanog velikog S Š$¹. da bi bio shva}en. On dodaje malo a. odnosno ozna~itelj koji analiti~ar uvodi u ozna~iteljski lanac. te{ko da bismo mogli prvog da nazovemo ozna~iteljem. to je upravo ono {to Lakan ~ini kada na to mesto zapisuje precrtano S Š$¹. to jest ozna~itelj subjekta. Ako bismo mu dali vremensku vrednost. i dok proizvodimo dovoljno jouissancea da bismo napunili sale. i onda to nestaje. smisao koji izaziva ushi}enost. {to zna~i da je prvi ozna~itelj uvek enigmati~an. kod Frojda i njegovog „~oveka-vuka“. Dakle. smisla. ako razmotrimo S1–S2. kadra da promeni subjekt. i vide}ete da ga u ovom seminaru Lakan ponekad naziva belegom. kako verujemo. i zato je ono S ozna~itelja precrtano. ima jo{ jedan sens joui.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. tek polaze}i od drugog – povratno – on postaje jasan. nastoji da iznova proizvede jouissance s tim starim znanjem. da na ovom mestu nema ozna~itelja po{to tu imamo ozna~eno. koji je konzervatorijum znanja koje vi{e ne izaziva nikakvo ushi}enje. Eto. drugo. Tu imate primer retroaktivnog funkcionisanja ozna~itelja. 330 kulacije. postoji efekat jouissancea. to je zato {to mi subjekt tretiramo upravo kao efekat zna~enja. drugi posle“. mi ostajemo izvan. to jest da se upi{e kao efekat ozna~itelja? Ako pretpostavimo da je analiti~ka interpretacija. i onda to prestaje i mirno se vra}a na univerzitet. Sve dok nam polazi za rukom da pronalazimo dovoljno jouissancea ne samo u psihoanaliti~koj praksi nego i u svemu {to o njoj mo`emo re}i. koji je ve} ranije na razli~ite na~ine definisao. Neki to posti`u. Dakle. ima li boljeg na~ina da se defini{e subjekt u psihoanalizi. jer postaje ozna~itelj samo na osnovu drugog. nego da se on upi{e na samo to mesto. zato se mi i ne `urimo da psihoanalizu uvedemo na univerzitet. na to mesto je Lakan isprva postavio efekat ozna~enog ili zna~enja. {to u njegovom jeziku zna~i da pored efekta smisla i istine. ostajemo na rubu univerziteta. Uostalom.

„su{tina onoga {to od- na univerzitetu Pariz VIII – onda ih je br`e-bolje zatvorio. na dan kada bude presu{io taj efekat joussancea. on nju de{ifruje na osnovu jouissancea: tamo gde je ranije video efekte istine. Lakan precizira da je njegov prvi nalaz bilo „sricanje nesvesnog“. do~eka}e nas ra{irenih ruku. Lakan sasvim konkretno ka`e (88. i mi smo slo`ni: oni. 331 . To je topolo{ka notacija. s jedne strane. uo~avanje da bez znanja. a za~udo u ovom seminaru ~ija je osovina ponavljanje ~ini mi se da nema ovog primera. proizvod jouissancea. Godine 1958. a to }e se dogoditi iznebuha. skandira kretanje fonema {to Frojd transkribuje kao Fort-Da. ta~ka zaokreta njegovog otkri}a. koje. malo dete. to je Fort-Da. na primer. poistovetio sa uporno{}u istine koja vapije u pustinji neznanja. guraju kako bi zatvorili vrata. postoji ~itava jedna organizacija koja funkcioni{e i koja daje smisao. u ovom tekstu koji je skoro prona|en u [paniji i upravo objavljen u [paniji i Francuskoj: ako ho}ete jednu ilustraciju.“ U to vreme. osim mo`da u dalekom nagove{taju. To Lakan u seminaru tretira kao „frojdovsku pri~u o ponavljanju“. a u ovom seminaru ka`e da je su{tina nesvesnog ponavljanje.PSIHOANALIZA Vrlo va`an klju~ ovog seminara jeste ono {to je Frojd nazvao ponavljanjem. Pogledajte {ta on pi{e o prisili ponavljanja. stranica): „To je ~ak ono {to je Frojd otkrio upravo oko 1920. kada budemo istinski osaka}eni. godine – pozivam se konkretno na S one strane principa zadovoljstva – i ovde je. kako on ka`e. U svom Quatre concepts fondamentaux on je razlikovao nesvesno i ponavljanje. Njegov prvi nalaz u osnovi je bio interpretacija snova. Lakan povezuje prisilu ponavljanja s uporno{}u istine. O~igledno. on je na primer rekao: „Frojd je prisilu ponavljanja. Znate da je ovo Lakan komentarisao hiljadu i jedan put. bez u~e{}a subjektove spoznaje. u tom trenutku }e nas prihvatiti u skloni{te. ali u izvesnom smislu upravo u ovom momentu Frojd kao da zalazi s nali~ja svoje doktrine. Su{tina ovog seminara jeste da se ka`e da „su{tina onoga sa ~im imamo posla u istra`ivanju nesvesnog jeste ponavljanje“.“ Lakan smatra da kod Frojda postoji nekakva cezura. Najpre. U statusu koji je ovde dodeljen prisili ponavljanja kao odre|enoj funkciji. on iznova promi{lja celinu psihoanalize. oslanjaju}i se na ovo. i da je S one strane principa zadovoljstva odre|ena ta~ka Frojdovog dela. bacaju}i klupko i povla~e}i ga natrag. to nam pru`a klju~ za onog „Frojda kao nali~ja Frojda“ koga sam malo~as najavio. koju je otkrio. kako to konkretno ka`e. Ali njegov drugi nalaz je ono {to je s one strane principa zadovoljstva i. pa ipak. ona epizoda kada Frojd posmatra dete. na izvestan na~in. i koju je mogu}e iznova otkriti posredstvom slobodnih asocijacija. on sada vidi efekte. ili ta~nije. a mi vu~emo da ih ne bismo kojim slu~ajem otvorili.

on ka`e da je Frojd dao novi smisao principu zadovoljstva instaliraju}i na temelju toga „ozna~iteljsku artikulaciju ponavljanja u protoku realnosti“. upravo zbog toga {to je frojdovski otac samo oplata. „~okolada“. ili ta~nije. mislim. zbog toga {to je Ime Oca samo privid. Insistira}u ovde na onoj maloj notaciji koju Lakan nazna~ava: S one strane principa zadovoljsta jeste ta~ka zaokreta Frojdovog dela. To uop{te nije ono {to je Lakan ranije govorio. vide}ete da suprotstavlja homeostazu principa . tako|e. Mo`emo re}i da je to plan ove knjige. ako ponovo pro~itate njegov Séminaire II. naime. On se ovde osvr}e na S one strane principa zadovoljstva kako bi izneo tvrdnju da je su{tina nesvesnog ponavljanje. i naravno. re~ je o tome da se demonstrantu poka`e sve ovo i da mu se ka`e da on napada tek jedno stra{ilo za vrane. i tre}e. kako to ka`e Lakan – a to zvu~i kao primedba koja se odnosi na ono sa ~im se suo~avamo danas –„vi{ak ve{ta~kog jouissancea “. a sada su krenuli da mlate seljake. „Nali~je savremenog `ivota“. svedoci smo onoga {to je tada bilo iza horizonta. evidentno izdvajaju. zbog toga {to je frojdovski otac samo maska. To je sasvim u skladu s onim {to ka`e u svojim Ecrits (str. sve vi{e i vi{e mânjka jouissancea. kakva smo mi sirota deca bili! Mislili smo da imamo posla sa CRS-om. koji vi{e nema figuru oca. ~ak gre{aka transkripcije – on se tu konkretno osvr}e na preuzimanje Frojda s nali~ja. Cilj tre}eg dela. preoptere}enja ozna~iteljskog sistema koji proizvodi sve vi{e i vi{e sredstava za jouissance a da pri tom ne proizvodi nikakvo zadovoljenje. za koji sam preuzeo jedan Balzakov naslov preina~en Lakanovim lapsusom. 67–68) – a ravnaju}i se prema Ecrits. Opet pozivaju}i se na S one strane principa zadovoljstva. S druge strane. Prvi deo glasi „Osovine analiti~ke subverzije“. 332 re|uje ono sa ~im imamo posla u istra`ivanju nesvesnog jeste ponavljanje“. jeste da saop{ti da. nego efekti jouissancea. su{tina nesvesnog nisu efekti istine. seminare moramo uvek proveravati i ispravljati budu}i da u njima uvek imamo odre|enu zonu ve}ih ili manjih nepreciznosti. Drugim re~ima. Duboka logika ovog seminara jeste: po~eti od onoga {to je sam Frojd artikulisao – i {to je po svoj prilici. I to je zbilja tako. Drugi deo se sastoji u raskrinkavanju privida oca. eto zato je i demonstrant koji se uhvatio u ko{tac s tim lutkom. Drugi deo je aplikacija te ogoljene pozicije. da on svoje udarce usmerava ka sasvim obrnutom pravcu od onog gde se to odigrava. kako ka`e Lakan. {to je izraz koji Lakan koristi. svojevrsna „ekonomska redukcija polja jouissancea“ na osnovu ponavljanja – i razgolititi sve to. ovog seminara koji sam podelio na tri dela koja se. aplikacija na sve ono {to se kod Frojda odnosi na oca.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. njegovog realnog ostatka koji vi{e ne nalikuje ocu.

to jest onoga koji efektivno zna za profit i zadovoljenje koje mo`e izvu}i iz bola. Zato on u vi{e navrata u ovom seminaru postavlja pitanje mazohiste. Umesto frojdovske pri~e. otvara se ~ak pulziji smrti“. a istovremeno treba re}i da }e Lakan govoriti o tom ponavljanju na sasvim razli~it na~in nego Frojd. nastoja}e da se strogo dr`i logi~kih odre|enja ove strukture. da se zadovoljimo. kome dugujemo ovaj termin. koji Frojd de{ifruje na slede}i na~in: majka odlazi. koji nas. Ovde Lakan – i to gledi{te istrajava u ovom seminaru – na istu stranu stavlja princip zadovoljstva i ozna~iteljsko ponavljanje. on }e i dalje za sebe re}i da je frojdovac. `elimo jo{ toga“. po{to se on „prepu{ta probijanju one tradicionalne barijere i prelazi na stranu jednog jouissancea ~ije bi}e nosi beleg mazohizma. ali kako ka`e Lakan. to o~igledno mnogo boli.PSIHOANALIZA zadovoljstva i princip ozna~iteljskog ponavljanja koji ide s one strane. To }e proizvesti neobi~ne efekte ovog seminara. Ova re~enica koja se nalazi u njegovom tekstu „Ka na{im prethodnicima“ jeste program njegovog seminara L’envers de la psychanalyse. da je u istom diskursu kao i Frojd. Oslanjaju}i se na ideju da postoji analiti~ki diskurs. Pozivaju}i se na isti diskurs. napu{teno dete ovladava svojim nezadovoljstvom reprodukuju}i njen odlazak i njen povratak putem onog malog objekta i skandiraju}i foneme. ali da na osnovu ovog diskursa govori ne{to sasvim razli~ito. On tako|e nazna~ava u svojim Ecrits da Frojdov princip zadovoljstva ima sasvim novi smisao u odnosu na onaj tradicionalni. Evo ovo Lakan iznova prevodi isti~u}i pre svega ulogu ovog vremena nezadovoljstva i njegovu privla~nost za subjekta. nagoni da ka`emo „Jo{!. umesto da se zaustavimo. manje ili vi{e. bi~evanje – toliko. kada ka`e: „To po~inje golicanjem i to zavr{ava spaljivanjem benzinom. Zaher-Mazoh. [ta zna~i logi~ko odre|enje? Uzmite onaj jednostavan primer Fort-Da. Ta~no na tom tragu on }e se na}i. samo neznatnog bola. golicanje.“ Spaljivanje benzinom. sasvim neznatnog bola. koji bi uvek bio jedna mo} disharmonije i naru{avanja ravnote`e. Ovde je Lakan veoma usredsre|en i veoma zabavan. trajnih belega nanesenih na telo – daju nam neku sliku o tome koliko je beleg potreban. Upravo to misteriozno zadovoljenje prona|eno u nezadovoljstvu on naziva jouissance. on mo`e smatrati da referira na isto {to i Frojd. kao ono dete koje nastavlja da se igra sa svojim klupkom. pokazuju}i da sam princip zadovoljstva upravlja ozna~iteljskim ponavljanjem. beleg koji zapravo mo`e i}i sve do uni- 333 . S one strane principa zadovoljstva je sto`er ovog seminara. imao je veoma odanu suprugu od koje je mogao da zahteva da ga malo pogura preko granice principa zadovoljstva i izbavi na~as iz njegove u{u{kanosti ne bi li za trenutak osetio svoje telo. izvu}i samo malo bola od drugog koji je sasvim po meri i svakako sasvim pokoran. aristotelovski.

To je ono {to. naime da ozna~iteljski lanac ima efekte istine. potreban je beleg na telu da bi se iz homeostaze ekstrahovalo jedno istan~ano nezadovoljstvo. i jedno i drugo. Teza koju ovde imate: znanje je sredstvo jouissancee ispravlja ono {to je Lakan godinama govorio. koji preko ovog ozna~itelja ~uva nekakvo se}anje na gubitak i istovremeno na ispunjenost povratkom. upinjemo da tu jo{ ne{to izbije. kona~no. Lakan zapravo vidi u mazohizmu paradigmu te ekstrakcije jouissancea. pre svega. koji su nekakvi izolati li- . Naravno. 334 {tenja u vrhuncima strasti. To ukratko obja{njava ono {to isprva mo`e itekako da iznenadi kod Lakanovog stava: znanje je sredstvo jouissancea. manjkom koji upisuje posle S1–S2 u lanac koji rekonstrui{em. Preko ozna~itelja i. Je li to neprestani bol ili potpuni jouissance? U osnovi. naime.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. on se pita {ta bi mogao biti jouissance ostrige ili dabra ili drveta. tre}i korak pripitomljavanja tela preko ozna~itelja jeste obuhvatni efekt gubitka jouissencea. Lakan svla~i psihoanalizu. koji nije zapravo ozna~itelj u skladu s definicijom ozna~itelja. kada to ne govori ni{ta. zabranom falusnog jouissancea (konkretno. To je ono {to na kraju prime}ujemo kod svih doma}ih `ivotinja. kao {to Fort priziva par Fort-Da. Povremeno. da ih odoma}enost ~ini mnogo manje lepim nego divljina: uhva}ene u jednom jezi~kom sistemu. one su u izvesnom smislu devitalizovane. nego koji o~igledno priziva jedno S2 kao {to Fort priziva Da i. gubitku jouissancea. Frojda je zanimalo da utvrdi gde se libido nalazi u telu. On zapravo pokazuje. Ako postavimo pitanje ishoda funkcionisanja ozna~iteljskog sistema u celini. koji je gotovo mehani~ki efekat jezi~kog zahvata na telu. Taj generalni efekat Lakan isti~e u ovom seminaru: istovremeno ozna~itelj koji proizvodi jouissance i ozna~itelj koji bri{e izvorni jouissance o kojem treba re}i da ne znamo ni{ta. da ono {to zovemo. To ispravlja i upotpunjava taj stav. i izolovao je erogene zone. Upravo u ovom tre}em koraku. i ovo S2 jeste sam par Fort-Da. drugo. Lakan naziva malim a. po~ev od toga mi se. on pokazuje da su te tri psihoanaliti~ke pri~e samo neka od mnogih preru{avanja tog gubitka jouissancea. polaze}i od Frojdovog teksta. sa belezima na telu. invencijom – idejom – ubistva oca. prvo. u ~etvrtom koraku. kada smo sasvim izgubili jouissance posredstvom jezika. belega ekstrahuje se jouissance. da ne treba masturbirati). To je naravno samo jedan primer koji mo`ete imati na umu da biste lak{e shvatili {ta on ~ini sa svojim S1. ozna~iteljem koji u isti mah izaziva navalu joussancea i obnavlja se}anje na njega. zabranom koja se odnosi na jouissance majke (nema incesta). tre}e. u smislu onog Fort malog deteta. Definicija koju Lakan predla`e za ono {to on naziva unarnom crtom jeste definicija jednog ozna~itelja bez svog para. {to je prevod onoga {to Frojd tuma~i kao migracije libida.

To je sama kost. to se vrti. kostur stvari. on je samo druga verzija ovog fundamentalnog manjka jouissancea. s druge. imamo falusnu zabranu a. osim {to umesto Frojdovog mitskog pozori{ta lutaka. Sve ukazuje na to da ovde imamo odre|enu nezavisnost organa koji. Eto na {ta se Lakan vra}a. 335 . s jedne strane. imamo kona~no vezu s ocem. a potom se pojavljuje zabranjena majka. s jedne strane. zabranu incesta s majkom. ako tako mogu da ka`em. jer Frojd za svaku referencu koristi Edipa. otac primitivne horde vra}a se u drugom ~inu. nadam se na jednostavan na~in (ali jednostavnost je u skladu s onim ~emu je Lakan te`io). ma{inske reference. bida na telu. ose}aju}i dobro da ono nije svuda. hteli vi to ili ne. taj otac je li{en jouissancea. postoje neke Frojdove konstrukcije nalik ki~u. Izabrali smo falus jer je to telesni organ ~iji se jouissance naro~ito mo`e izolovati i ponekad je odvojen od jouissancea individue koja sa njim ima posla. Ovo {to vam ukratko izla`em prote`e se kod Lakana gotovo celim drugim delom seminara. Dakle. Mojsije iznenada razbija table Zakona o jevrejski narod. {to zna~i da je zabrana falusnog jouissancea u stvari jedno preru{avanje gubitka. kako on ka`e. I uvek su to samo „skromna sredstva“. Treba re}i da kod Frojda imamo neku vrstu uli~nog pozori{ta lutaka. ocem koji se uglavnom zami{lja kao onaj koji uskra}uje jouissance. i deca se vesele. ali s jednim manjkom. on se poigrava sa entropijom i ka`e: gubitak jouissancea je poput entropije. prime}uje Lakan. i postoji ne{to. tako|e jedno preru{avanje ovog manjka jouissancea kao mehani~kog. i mi u toj propasti uspevamo da nadoknadimo ne{to. nekakav kvantitet koji po~inje da opada. da je ono koncentrisano. svla~enje falusa. pokazuju}i i prevode}i ovaj gotovo mehani~ki efekat jezika na telu. To je primer koji ne treba po svaku cenu uzeti ozbiljno. koje je on ve} upotrebljavao u Séminaire II. dakle jedan manjak. sa bilo ~im {to nam je na dohvat ruke upinjemo se da povratimo mrvicu jouissancea u to telo. ovde imamo nau~ne.PSIHOANALIZA Tako }ete u ovom seminaru sukcesivno na}i. Pored ovoga {to sam izlo`io. {tavi{e. imaginarni otac je onaj koga zami{ljamo kako uskra}uje i upravo su se s ovim ocem demonstranti uhvatili u ko{tac. ovim ocem koji je kod Frojda su{tinski povezan sa smr}u. ne reaguje uvek na mig. Potrebno je pokrenuti nebo i zemlju da bismo ne{to neznatno nadoknadili od te propasti jouissancea. iznose}i radikalnu tvrdnju: taj otac je kastriran. bilo da je to „golicanje“ bilo da je „pr`enje“. prevedenog u terminima zabrane. kome pripisujemo odgovoranost za pomanjkanje na{eg jouissancea. zabranu koja je bila upisana u razli~itim kulturama i koja je. u svakom slu~aju. ali s veoma upadljivim preme{tanjima. Lakan ka`e: to nije realan otac. To Lakan iznova prevodi. a Lakanove reference su ispunjene energijom i dinamikom.

bra~ni jouissance. on je i uhva}en ba{ zato {to je bio krajnje nespretan. odmah u susedstvu. Tu }e Lakan pogurati malo predaleko svoj negativan transfer. Vidite dokle to ide. koji je ~ak i kod Jevreja jouissance koji se preporu~uje – preporu~uje se da seksualno zadovoljstvo potra`ite kod svoje `ene. {to zna~i da je i Frojda i De Sada pokretala ljubav prema istini. dolazi posle S1–S2. Zato Lakan ka`e: „Ljubav prema istini uvek je samo ljubav prema kastraciji. kada dr`ite razvratnika unutar ~etiri zida. usled zabrane incesta sa majkom. Kona~no taj zabranjeni falus. Dakle. [tavi{e. malo~as sam precizirao. istina. sve ukazuje na to – ne znam da li ste ~itali njegovu poslednju biografiju koju je napisao Moris Lever – sve ukazuje na to da zapravo. U stvari. koji. i onda je istina De Sadove pozicije bila ma- Nemam. i to je Lakanova teza. jer su u njegovo vreme. jouissancea koji nam manjka. upisuje se ta~no na mestu manjka. vremena da vam govorim o Frojdu i De Sadu. i svakako treba postaviti pitanje: za{to on to nagla{ava? Odmah }u odgovoriti: zato {to pokazuje da je i za jednog i za drugog brak. drugim re~ima. Ili je bio krajnje nespretan ili je. To je me|utim veoma suvislo. {tavi{e. transformisao njihove `ene u njihove majke. u XVIII veku. jer ka`e: Frojd i De Sad. on se poziva na ~injenicu da De Sad uop{te nije imao nevine odnose sa svojom svastikom da bi pretpostavio kako je to slu~aj i sa Frojdom. Lakan ka`e da je ljubav prema istini sme{tena ta~no na nivou manjka. `eleo da bude uhva}en. Bez sumnje. obojica su potra`ili ne{to sa strane. sve se mo`e svesti na precrtano S Š$¹. kao {to se i de{ava. ljudi ~inili i mnogo gore stvari. nema vi{e velikih prestupnika. . ali istina eventualno mo`e biti sestra jouissancea kao zabranjenog. sam brak je postao incestuozan.“ Ali tako|e zbog ovoga on ka`e – jer o~igledno to ima i dve strane – iznena|eni smo kada on ka`e da je istina sestra jouissancea.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. samo ovaj ô-tako-zabranjeni jouissance postaje u tom pogledu dopu{teni jouissance. efekat istine. mo`e se svesti na manjak koji je mesto efekta istine. Ono {to je zanimljivo jeste da je upravo dopu{teni jouissance. da ih dotaknu. ali na kraju krajeva. nasuprot doktrini Crkve gde se preporu~uje da ispunite svoju du`nost. kod svastike. To u novom svetlu prikazuje drugu `enu. to nije ~ak ni De Sad. O~igledno. na`alost. ali seksualno zadovoljstvo je ne{to drugo – upravo je ovaj dopu{teni jouissance transformisan u zabranjeni jouissance. Lakan pretpostavlja da su te dve svastike – Frojdova i De Sadova – bile histeri~ne. kao onaj osamnaestovekovni ~ovek `elje na koga aludira Lakan u svom seminaru L’étique de la psychanalyse. on uspeva malo da zagrebe. stoga oni tu nisu mogli. ta zabranjena majka i taj mrtvi otac. 336 Mogla bi nas tako|e zanimati nova Lakanova verzija prestupa: to nije vi{e heroj koji stupa napred suprotstavljaju}i se zabranama. to je jedno te isto.

barona Nisen`ena nije sre}na pri~a. taj jouissance zahteva uvek da najpre pro|emo kroz manjak. {to nam. njegov mazohizam. ~im je spazio Ester. Po{to je ovaj seminar ipak veoma pesimisti~an. Zato ljubavna pri~a. kada raspola`emo znatnim sredstvima kao ovaj milijarder. ostavlja prostora za veliku nadu. i pri~a jouissancea. Zapravo. uz mnogo te{ko}e nalazimo jouissance. kako jouissance koji mi mo`emo imati.PSIHOANALIZA zohizam. koji. radije zavr{avam ovom razgaljuju}om opaskom. proveo toliko vremena u Bastilji. S francuskog prevela Janja Stjepanovi} 337 . to jest jedan mali suplement. koji je uvek jouissance objekta a. jouissance raspola`e samo „skromnim sredstvima“. ovaj veliki pisac. Ovu tezu Lakan brani pokazuju}i kako su bogata{i preoptere}eni svojim jouissanceom. Imam na umu milijarderovu re~enicu iz Ljudske komedije – na koju bi bilo dobro da se ovde osvrnemo po{to se Lakan poziva na Balzaka u ovom seminaru – besmrtnu re~enicu barona Nisen`ena. naposletku. {to obja{njava ~injenicu da je ovaj veliki vlastelin. Pouka svega toga je da postoje samo skromna sredstva koja nam omogu}avaju jouissance. ka`e: „Nau`ivao sam se za bar sto hiljada franaka!“ O~igledno Izgubljene iluzije su tu da poka`u da.

SRAM I BESRAMNOST U@IVANJA . Lakan. sli~an problemu u`ivanja. gde se afekt.2 Ako teorija ~etiri 1 Videti: Jacques Lacan. me|utim. {to. 179:159. u kakvoj je vezi s psihoanalizom uop{te i s Lakanom posebno? Iako nam kasnije Lakan pru`a primer za mourir de honte. 2 Jacques Lacan. sama tematizacija diskursa. time i srama. to jest diskursa gospodara.319.78 PETER KLEPEC Jedan od neobi~nih. Ali ti slu~ajevi su retki. jeste uloga srama. Zaista – da li to uop{te postoji? Ako postoji. Livre XVI: D’un Autre à l’autre. nego zastupnik predstave.“ Sram nije ne{to o ~emu pri~amo s lako}om. „umreti od srama“ – jedan jedini primer iz osamnaestog veka: Fransoa Vatel (François Vatel). sakriva se. 2006. Seminaire. kao {to „veoma retko vidimo da neko umire od srama“.338 Tre}i program Radio Beograda Br. nalazi? Njegovo je mesto veoma sli~no u`ivanju – on se nalazi izme|u redaka. Pariz. tvrdi Lakan. dok potiskivanjem afekt ostaje neidentifikovan. naime. str. re~ je o afektu koji je par excellence psihoanaliti~ki. u stvari.2 Lakan @. be`i. Seminaire. da tako ka`emo. ili bilo koji drugi psihoanaliti~ki primer srama. Seuil. naprotiv. nesvesno? Lakan precizno ka`e da ono {to je potisnuto nije afekt. izvr{io je samoubistvo jer kao organizator zabave za princa De Kondeja nije uspeo da ispuni svoja zadu`enja – on ne pominje nikakav drugi Frojdov. 141–142. misliti da on afekt stavlja u drugi plan. ne zna~i da psihoanaliza o sramu nema {ta da ka`e.8:141. I–II/2009 UDK: 159. 45. sluga.964. neprepoznat.964. Ali na koji na~in? Da li je afekt ne{to {to je potisnuto. 1991. Iako sram ne nastupa kao psihoanaliti~ki koncept. pokrenuta je istim motivima kao i obrada teskobe u X seminaru. Pariz. str.2 141. Pominjanje srama jedan je od na~ina Lakanovog odgovora na kritike da ne tematizuje afekt. kad ponestanu re~i. Pogre{no je. On na neki na~in izmi~e. Livre XVII: L’envers de la psychanalyse. a „vi{e je nego o~igledno da je u`ivanje supstanca svega onoga o ~emu govorimo u psihoanalizi“. poslednje predavanje ovog seminara po~inje re~ima: „Umreti od srama jedan je od u~inaka koje je te{ko posti}i. naizgled neva`nih detalja Lakanovog XVII seminara.1 U tome je problem afekta. 168. Seuil. do srama dolazimo kada nemamo vi{e kud. Ali. naprotiv.

mandarinskoj. status Drugoga i objet petit a. onako kako su predstavljeni u ovom seminaru. onda je to da su strukture si{le na ulice“6 – mo`emo lepo da uo~imo koji problemi zapravo mu~e Lakana. u onome {to sledi. pisca izgubljenih iluzija koje. Dakle. 90. XVI i XVII seminar. ili antipoliti~koj reakciji Lakana kao pojedinca. Livre XVI. dakle. Jacques Lacan. postoji vi{e Lakanovih izjava.PSIHOANALIZA diskursa u XVII seminaru povezuje u`ivanje s ozna~iteljem i time eksplicitno ispostavlja pitanje mesta psihoanalize u politici.5 Ako se prisetimo i slavne izjave – „Ako doga|aji maja Š’68¹ i{ta dokazuju. str. druga strana savremenog `ivota. Kada je re~ o razumevanju i tuma~enju doga|aja iz maja 1968. Seminaire. preciznije. dakle. samo godinu dana kasnije Lakan najavljuju}i zavr{no predavanje XVII seminara koji je po~eo ve} pomenutim izjavama o sramu.: D’un Autre à l’autre. 5 L’envers de la psychanalyse. samo Lakanova li~na pozicija. Iako je Lakan najdirektnije tu temu obra|ivao u svom VII seminaru o etici psihoanalize. str. Kakav je status istine u savremenom dru{tvu? Kakav je status znanja i dru{tvenih vredL’envers de la psychanalyse.. Lakan tu pominje i Balzaka. 6 Ibid. 3 4 339 . Seuil. 41. koji se odr`avaju neposredno posle maja 1968. Postoje barem tri bitna razloga za uvo|enje kategorije srama u XVII seminaru: istorijski. Pariz. Nije u pitanju. pominjanje srama nije ni toliko sporedno. mesto ozna~itelja gospodara. nije slu~ajno {to tre}i deo XVII seminara nosi naslov „L’envers de la vie contemporaine“. ka`e: „Slede}i put poku{a}u da poka`em {ta zna~i ono {to bih nazvao {trajkom kulture“. 2006. na kraju krajeva. strukturalni i analiti~ki. Ovde nije re~ o nekoj aristokratskoj. po pravilu idu zajedno s revolucionarnim pokretima.“4 Me|utim. str. ako Lakan ka`e da „je jedini diskurs koji postoji Š…¹ zapravo diskurs u`ivanja“3. onda treba sporedni detalj srama razumeti u kontekstu politike i u`ivanja. koliko se mo`da ~ini. Upravo maj 1968 – naravno uz konceptualne probleme Lakanove vlastite teorije i prakse: veza izme|u u`ivanja i ozna~itelja. 208. donose neke nove refleksije. – va`an je element za razumevanje Lakanovih stavova i za uvo|enje srama. nego da za njegove izjave o sramu postoje razlozi koji nisu samo li~ne prirode. str. bio je to {trajk istine. Poku{a}emo. da tih nekoliko Lakanovih primedbi o sramu postavimo u {iri kontekst. Vide}emo kako su one ne samo me|usobno povezane ve} kako se nadovezuju na na{u temu. Na kraju krajeva. teorija ~etiri diskursa kao dru{tvene veze itd. Tako u XVI seminaru Lakan ka`e: „Ono {to smo videli maja. nego pozicija Lakana kao analiti~ara. pozicija i stav psihoanalize uop{te u onome {to je Frojd opisao kao „nelagodu u kulturi“. 848.

u nekom odnosu. ozna~itelj i u`ivanje su izvorno. Da li je rezultat analize novi ozna~itelj-gospodar. na kraju krajeva. Ako je sve rutina. sa sramom? Re~ je o pitanju i mestu realnog. to nije ne{to {to se samo pri~injava. ako je u`ivanje automatsko. da u neku ruku ne postoji. derivacija. Ozna~itelj je nosilac u`ivanja.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ono se ponavlja i postavlja se pitanje gde je tom ponavljanju kraj. U tom smislu sram je rupa (ne manjak! (le manque)) iz koje iska~e ozna~itelj-gospodar. Ako su u`ivanje i ozna~itelj jedno. a u`ivanje je u isti mah i svrha ozna~itelja. na kraju. uz sitne korake. sada su oni ne samo u odnosu nego je ozna~itelj tako|e uzrok u`ivanja. Ali to u`ivanje sad nije mogu}e putem transgresije – transgresija je ne{to opsceno – nego „normalnim“ putem. Postavlja se pitanje {ta je onda sa statusom Drugoga (nije slu~ajno {to Lakan pominje Paskala i Kanta uz Vatela)? Za{to? Jer je sada. Istina je mogu}a samo kao polu-re~ena. Upravo je taj inherentni manjak ozna~itelja s druge strane ponor. onda je pitanje da li se to i gde zavr{ava. dok simboli~no i ozna~itelj odlazi u drugi plan. problem je u tome {to su i ozna~itelj i istina dovedeni u pitanje. U tom smislu bi trebalo razumeti i njegovu . ljubavi itd. Ta su pitanja ovde nagove{tena kroz tu naizgled marginalnu figuru srama. devijacija iz koje proizlazi u`ivanje. za Lakana komemori{e prodor u`ivanja i proizvodi dodatak. ako se ponavlja. preko lichettes. Ako je znanje. kao relacija prema Drugome. kako ka`e Lakan. on ga komemori{e. Ozna~itelj. S1. Ako Lakan govori o „umiranju od srama“. Re~ je o nekakvom diskurzivnom u`ivanju. unutar ozna~itelja koji u sebi nosi manjak i kastraciju. s druge strane. da su oni u antinimi~nom odnosu. ali ne i na poslednjem mestu. sredstvo u`ivanja. i s promenom statusa Drugoga. koji se u diskursu analize nalazi na mestu proizvoda? Kakav je onda status u`ivanja i kakav je status ljubavi? Na koji na~in je to povezano s transferom i. Drugi. kakav je status sublimacije. U`ivanje je mogu}e samo ponavljanjem. Upravo je sram. surplus u`ivanja. simboli~no treba misliti u vezi s u`ivanjem. ali su to tako|e i pitanja kojima }e se Lakan baviti sve do XX seminara. odnosno ozna~itelj. Me|utim. nego je i realno. Problem je u tome {to ozna~itelj-gospodar. do{ao do toga da je Drugi problemati~an. onda je i to povezano s promenom statusa ozna~itelja. dokaz koji nagla{ava da je ovde re~ o realnom. posle XVI seminara u kome je u detalje razra|ivao Paskala i status opklade. ideala i fikcija ali. a to je najpre zbog toga {to je ona mogu}a samo unutar simboli~kog. kakav je danas status u`ivanja? S konceptualnog gledi{ta re~ je o postepenom nagla{avanju realnog. 340 nosti. onda je istina sestra nemogu}eg u`ivanja. Time dolazimo do sredi{nje teze o povezanosti ozna~itelja i u`ivanja u XVII seminaru. ako je u`ivanje najpre u`ivanje u vlastitom telu. vernosti nekim idealima? I. ako je masturbacijsko u`ivanje u`ivanje idiota. Ako je pre toga Lakan tvrdio da su oni u sukobu. mrvice. od samog po~etka.

upravo ta rasprava. dok je Lakan prvo predavanje XVII seminara odr`ao tek tre}eg decembra te godine. Re~ je o raspravi do koje je do{lo posle Fukoovog predavanja s temom „[ta je autor“8.PSIHOANALIZA izjavu da ga ovde zanima „diskurs bez re~i“.¹ Sasvim je mogu}e zamisliti kulturu u kojoj bi diskursi kru`ili i bili primljeni. Ormeson. februara 1969.7 Mo`da bismo tu. „Qu’est-ce qu’un auteur?“ u: Michel Foucault. I ne bi se vi{e postavljala ve} toliko puta do sada pre`vakana pitanja: „Ko je uistinu govorio? Da li je to bio zaista on i niko drugi? Sa kakvom autenti~no{}u ili originalno{}u? [ta je od svog najdubljeg ja on ispoljio u tom diskursu?“ Nego: „Na koje na~ine postoji taj diskurs? Kako mo`e da kru`i i ko ga mo`e D’un Autre à l’autre. Rasprava je odr`ana 22. Pariz. Lakan i @an Val. vrednost ili postupak kome bismo ih podvrgnuli. shva}ena kao istorijski materijalizam. Naprotiv. Ali i struktura je realno. na~inom `ivota. to jest ozna~itelj. re~ je o tome da subjektu (ili onome {to ga zamenjuje) oduzmemo ulogu izvornog utemeljitelja. uzgred re~eno. vremena i istorije. nalazi se na str. mogli bismo podsticaje za kasnije Lakanove elaboracije videti i u slede}em Fukoovom programskom stavu: „Najkra}e re~eno. godine. Uprkos ogromnim teorijskim razlikama izme|u tih dvaju autora. bez obzira na svoj polo`aj. Quarto. koji su tvrdili da strukture nemaju ni{ta s istorijom. 1954–1975. Svi diskursi bi se. Dits et écrits I. diskurs kao struktura. prema na{em mi{ljenju. Ne ulaze}i previ{e u velika pitanja o istoriji i strukturi. dakle. Gandilak. one se nalaze u njegovom centru. „strukture su si{le na ulice“. str. Ulmo. Iako to nije mogu}e direktno dokazati. Gallimard. Struktura ili simboli~ki red. strogo saglasna sa strukturalisti~kim zahtevima. 817–840. Lakan je upravo tom re~enicom ne samo kritikovao kriti~are strukturalizma nego i one koji su na strani strukturalizma. ka`e Lakan. Š. Strukture nisu ni{ta apstraktno ili otu|eno od svakida{njeg `ivota. str.. Rasprava posle predavanja u kojoj su pored Fukoa u~estvovali: Goldman. te da ga analiziramo kao promenljivu i kompleksnu diskurzivnu funkciju. a da autorska funkcija uop{te ne bi nastupila.. u kojem Fuko iznosi svoje vi|enje funkcije autora. predstavlja jedan od podsticaja i motiva za Lakanovu razradu ~etiri diskursa. mogli videti jo{ jedan motiv za razradu ~etiri diskursa kao nekakve pokreta~ke snage istorije. u odnosu je s u`ivanjem. 2001. 37. ~ini se da je istorija. treba ista}i da Lakanovu re~enicu mo`emo da smestimo u jednu ~uvenu raspravu u kojoj u~estvuje i Goldman. Ako je Lisjen Goldman zajedno sa Sartrom ~esto napadao strukturalizam u vezi sa pitanjima diahronije. Autor – ili ono {to sam poku{ao opisati kao autorsku funkciju – bez sumnje je tek jedna od mogu}ih specifikacija funkcije subjekta. odvijali gun|aju}i. oblik. 840–849. 7 8 341 .

str. 15 Ibid. 317. 12 Ibid. godine uzeo Fuko. nije poznavao Bi{aa pre nego ga je u centar svoje analize u Naissance de la clinique iz 1961. Pariz. Me|utim. jer. 34. Pariz. str. Upravo je taj momenat za XVII seminar veoma va`an.. „pojam diskursa gospodara. banula na njegov seminar. kao jedno od tri nemogu}a zvanja) i u~esnici majskih i poslemajskih zbivanja. Ali ono {to je zanimljivo jeste da Lakan naj~e{}e Bi{aa uvodi u raspravu13 kada raspravlja o Hegelovoj dijalektici gospodara i sluge. istinitog gospodara koji ne}e ni{ta da zna i koji samo ho}e da stvari deluju. ima i mnogobrojnih drugih paralela s Fukoom.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. nemogu}e je jednostavno i nedvosmisleno odgovoriti na pitanje da li i gde na tim ulicama sre}emo samog Lakana. Potrebno je. Lakan oti{ao ne na ulice. 839–840. Seuil. ve} je neko vreme deo Lakanove publike. 11 Ibid. Ali u XVII seminaru. kao pou~avati. str. str. iako je za maj 1968. Ali tu su i ostali. godine Lakan rekao da su strukture si{le na ulice. onda dolazimo do istorijskog konteksta koji smo ve} pomenuli. 221. upotrebiti malo ma{te. uzgred re~eno.12 To ne zna~i da Lakan.. ili kada susre}emo Bi{aovu definiciju `ivota kao celine sila koje se odupiru smrti. str. str. tako da mo`emo slobodno re}i da je u ono vreme. Naju`i krug studenata koji je osnovao i Cahiers pour analyse. koji je bio poznat po svojoj erudiciji. pravog. koji je zapravo junak ove pri~e. 1966. 342 prisvojiti? Koja su mesta sa~uvana za mogu}e subjekte? Ko mo`e popuniti brojne funkcije subjekta?“9 Ta pitanja Lakan re{ava uz pomo} ~etiri diskursa. doslovno. kako ka`e Mladen Dolar u svom tekstu „Hegel kao druga strana psihoanalize“. Ako uzmemo u obzir i Lakanovo upozorenje da se u ovom istorijskom trenutku svi suo~avamo s problemom kako sa~uvati diskurs gospodara. Seminaire II: Le moi dans la théorie de Freud et dans la technique de la psychanalyse.. Sedamnaesti seminar pun je takvih doga|aja: razgovor na stepeIbid. osnovnog tipa diskursa kao dru{tvene veze. str. ali sasvim sigurno mo`emo povu}i brojne paralele izme|u Lakana i Fukoa – na primer. Seuil. kao onaj koji konstitui{e drugu stranu psihoanalize. odnosno kada raspravlja o funkciji citata11. izrasta iz svojevrsnog ~itanja Hegelove dijalektike gospodara i sluge“. dakle u vreme XVI i XVII seminara. Uporedi: L’envers de la psychanalyse.. 40. naravno. 16. 9 10 . nego je ulica. kad Lakan ka`e da sam nije autor10. 13 Videti Écrits. 1978. te da se modernom gospodaru danas „ka`e kapitalista“14. 95. 14 L’envers de la psychanalyse. 17. str. Mnogi njegovi studenti su sa Ecole Normale Superieur (mo`da se i zbog toga Lakan igra njenom skra}enicom: ENS kao enseigner15.

. bez obzira na to Lakan je ipak poku{ao ne samo da shvati savremene mutacije kapitalizma nego i da ih objasni. ina~e nalazi na kraju XVII seminara. sada.“20 Jo{ vi{e. bila je tada toliko uzavrela i neobi~na da ju je Lakan igrom re~i naslovio kao vinscène: vingt scènes (dvadeset prizora u jednom). Hegela i Vitgen{tajna. on za sebe izri~ito ka`e: „Ja uop{te nisam buntovnik. Na predavanju se okupilo mnogo sveta. 132. Poku{aj striptiza i pozive na love-in na toj istoj intervenciji u Vensenu komentari{e re~ima: „Hajde. str. ja nisam contestataire. 22 Uzgred re~eno. ovo isto sam sino} video u Open Theater! Tamo su barem i{li do kraja! Samo ti nastavi. 239. str.. Iako Miler. Ibid. Situacija. pa do savremene istorije i savremenog trenutka – Lakan.PSIHOANALIZA nicama Panteona16.21 Kada se od njega o~ekuje samokritika u maniru kulturne revolucije i u obliku spektakla ispred mase koja je do{la da vidi i do`ivi taj trenutak. bez brige. 20 Ibid.18 Mladim revolucionarima nije se dvoumio da ka`e da kao histerici tra`e gospodara. 230. stari (molim te). u tekstu koji je uvr{}en u ovaj blok. iako se desio na po~etku tog ciklusa Lakanovih predavanja. koji je ipak prazan. u susretu sa studentima ne prihvata tu tezu i ni{ta ne preispituje. pa onaj {ou u Vensenu17 koji se. Lakan je ve} tada bio slavan. „dobi}ete ga“. ali. on zaklju~uje da o~igledno nije levi~ar. 21 Ibid. ego-psihologiji i njenoj organizaciji IPA (iz koje je 1963. scena. Nije mu blizu buntovni{tvo koje je u modi. opravdano tvrdi da ceo ovaj seminar u neku ruku predstavlja radikalno preispitivanje mnogih stvari. godine i isklju~en).. niti uop{te. 209. revolucija nije ni{ta drugo nego odre|eno kretanje u krug. ~ak uobra`en (vain scène) i opscen (obscène). Ali paradoks te analize jeste u tome {to je Lakan samoga sebe ~esto nazivao self-made man koji se ~itavog `ivota suprotstavlja American way of life.. ~ime donekle daje ton ~itavoj godini – zra~i onim {to danas vlada u emisijama tipa Jerry Springer i reality shows. str. A nije mu blizak ni striptiz u doslovnom smislu re~i. dakle. Lakan ka`e da psihoanalizu ne bi kritikovao ni ovde. 227–240. da je ~ak nekakav striptiz – od Frojda. Budala{tina!“22 Moglo bi se re}i da ceo Analyticon – tekst koji prenosi atmosferu u Vensenu i koji vremenski dolazi odmah posle prvog predavanja XVII seminara. kada su u to vreme Adornu na njegovom predavanju tri aktivistkinje iz protesta pokazale gole grudi.19 Me|utim. i. 167–174. kada govori o bratstvu i o segregaciji. 18 Ibid.. str. on je tim ~inom bio toliko zgranut da je prekinuo predavanje i nekoliko meseci potom umro od infarkta. str. Platona i Aristotela. 19 Ibid. u vazduhu su lebdeli i{~ekivanje i Ibid. str.. 16 17 343 .

Drugo. previ{e verovati etimologiji. 23 Vidieti: Jacques Lacan. A re`im vam to pokazuje. o pogledu onih koji se razumeju u stvar. Prvo. srame`ljivost. da je u`ivanje uvek usredsre|eno na vlastito telo. shame. onoga koji ne zna i koji ne}e ni{ta da zna. Ne treba. da je upu}ivanje na obi~nog ~oveka mogu}e jedino kao fikcija i da treba postupati oprezno. iako re~ Scham. pravili izgrede i izri~ito zahtevali da se s Lakanom treba obra~unati. sram? Prvo. Ta tematika – „o tome ne}u ni{ta da znam“. Iako je i kod srama re~ o nekakvoj razotkrivenosti. Na njega se osula bujica optu`bi za sve i sva{ta. reklo bi se ~ak atmosfera kao pre spaljivanja na loma~i. to u`ivanje idiota. vidite ih kako u`ivaju (Regardez-les-jouir!)“. on }e iz toga izvu}i pouku. jer neki studenti ~ak ni ne znaju {ta je afazija. zavesa. Na predavanjima su slu{aoci vikali. besramno u`ivanje. kako }e re}i 1974. dakle. 1974. pogledu u ime koga sam govori. nije u pitanju igra maski. ilotes samog re`ima. da govori tako da ga mo`e razumeti i obi~an ~ovek. tematika potiskivanja u vezi s u`ivanjem koje „ne slu`i ni~emu“ – ostaje vode}a tematika Lakanovog XX seminara Jo{! Iako je u XVII seminaru Lakan u`asnut neznanjem. zbunio. I njima se obra}a samo zbog toga da bi pri~ao o njima i da bi ih uznemirio. postavlja se slede}e pitanje: kada dolazi do te promene i kada (ako uop{te ikada) u`ivanje postaje problemati~no? U odnosu na buntovnike i studente to zna~i: da li se ikad pitaju kakav je njihov udeo u celoj toj pri~i. samokritikom i pokajanjem. te im to ne predstavlja nikakav. Sama ta ideja. [ta je. Télévision. koje „ne}e ni{ta da zna“. Tako na jednoj strani imamo besramnost. str. Da je. kada posle te{kih bitaka dobije mogu}nost da na televiziji predstavi svoj rad. sram nije isto {to i ose}aj krivice. Optu`ivali su ga za situaciju u kojoj je dru{tvo `igosalo studente. ostrvca. ili je naprosto re~ o sasvim besramnom u`ivanju. dakle. ina~e. dakle. u stvari. „Niste ni{ta drugo nego oaze. nema nikakve razlike izme|u publike njegovih seminara i televizijske publike – u oba slu~aja re~ je o istom pogledu. kreditne ta~ke koje }e im omogu}iti zavr{etak studija i ulazak na glavna vrata u to isto dru{tvo koje. ideje. . ni najmanji problem. 344 zahtev za Lakanovom ispove{~u. rekao im je Lakan na kraju. zna~i idiot. 9–10. toliko kritikuju. Seuil. zastora. godine.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. zna~i promena iz jednog diskursa u drugi. onih cognoscenti za koje se pretpostavlja da su analiti~ari. Me|utim. jeste opasna. u centru XVII seminaru nalaze koncept u`ivanja i ponavljanja. izbacio iz ravnote`e. na pozornici su se nalazile i Lakanove pudle. sram nije isto {to i stidljivost. Ako se. tj.23 U tom bi smislu i trebalo razumeti funkciju koju sram ima u XVII seminaru. I drugo. te u tom kontekstu Lakan pominje sram. ako je revolucija kretanje u krug. Pariz. njegovo upozorenje studentima da samo ~ekaju unités de valeur.

. ali istovremeno i du`an. sram se de{ava. dakle. on je rezultat. nego ba{ u pravoj meri – probudim ose}aj srama“. mo`e se desiti. xiii. Kako je nedavno u svom radu pokazao Giorgio Agamben. zadu`en. ali se ne mora desiti. Ili se dogodi ili se ne dogodi. nego. re~ju koja spaja re~ maître (gospodar. Ibid.24 Kao i kod stidljivosti i ovde je re~ o pogledu ({to je veoma dobro znao Sartre u radu Bi}e i ni{tavilo. „nipo{to nije sigurno da sram onoga ko je pre`iveo koncentracioni logor. Blush. Nije slu~ajno da kasnije u Jo{! Lakan bi}e pi{e kao m’être. Ovakav sram je ne{to retko i mo`e ili nastupiti ili ne nastupiti. U nekom generalnom vidu on ide u istom pravcu kao i Lakan. Sram se de{ava. majstor) i bi}e. Prvo. Mo`da }e se vama dogoditi“. ne{to {to se nalazi u nekom me|uprostoru. Za Lakana. 131. upravo je taj neugodni i nemogu} aspekt srama. dimenzija realnog. str. str. O sramu ne `elimo da pri~amo. Ali. nije re~ o tome. treba objasniti uz pomo} ose}aja krivice zato {to je ostao u `ivotu umesto nekog drugoga. sve kako mora i treba da bude. Elspeth Probyn. koji iznosi veoma zanimljive stavove o sramu. . dimenzija u kojoj neodr`ivost srama tek dolazi do izra`aja. Sram nije ne{to {to spada u ontologiju – tu je. Lakan. Me|utim. u~itelj. Razlog da retko vidimo nekoga kako umire od srama. ali to je neka druga pri~a). sram nipo{to nije ne{to biolo{ko. jer nedostaje „malo srama. uporno tvrdi da sram donosi ne{to drugo. Ali. da „vam ja u nekoj prilici – ne previ{e. ali ipak ne na isti na~in kao kod sramo}enja. da smo njegov ~initelj“. pored imaginarne i simboli~ke dimenzije srama postoji i tre}a dimenzija. bi}e je ono {to Ja ka`em da 24 25 26 345 Prim. u {ta je ube|ena Elizabet Probin koja tvrdi da je „sram biolo{ko unutra{nji poriv – svi se ra|amo sa sposobno{}u srama“. Ja sam taj koji vas je nau~io da je to nemogu}e. sram nije krivica. zlu-ne-trebalo. ba{ zbog toga je toliko blizak nelagodi. 68. sram je ne{to kulturno. vre|anja i stidljivosti. da „}utke pre|emo preko nemogu}eg. Drugo. najkra}e re~eno. dakle. kao {to smo rekli. kako smo ve} rekli.PSIHOANALIZA dolazi od gotske re~i Scham i u vezi je s pokrivanjem lica. Ba{ zbog toga Lakan ka`e da se sram grani~i s nemogu}im – no. Ibid. izdvaja tri bitna obele`ja srama. Lakan ka`e. mo`da zbog toga jer nedostaje „malo srama u sosu“. Bi}e je moje bi}e. „za po{tenog umreti od srama je nemogu}e“. Ve} je tvrdnja Bruna Betelhajma – da je pre`iveli nedu`an. dimenzija das Ding i objet petit a. da se ose}a krivim – sumnjiva“.26 Agamben. ka`e da sram „nije ne{to o ~emu pri~amo sa lako}om“. barem za Aristotela.. neka spontana Lakanova teorija za{to toliko ljudi masovno pose}uje njegov seminar. stvar je slu~ajnosti. da li uop{te dolazi do srama.25 Naprotiv. Lakan. To je. str. de{ava se. Ovu dimenziju srama ispoljio je ve} Aristotel – sram je ne{to {to-ne-bi-trebalo.

ur. tako. ako je pristojan. Seuil.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. a kao mr`nja (osvetoljubivost) strast“. . Upravo taj status ne~eg problemati~nog uvi|a ve} Aristotel za koga je sram vi{e strast nego ~estitost. str. Kultura. § 29. Niko ne}e uraditi namerno ne{to lo{e – zbog toga je sram rezultat samo nenamernih radnji. 346 jeste. Sram je.30 U tom smislu sram je blizu onome {to Lakan naziva „’samoubistvo subjekta’. Ljubljana. strasti trajne i predumi{ljene – zlovolja je. nalazi sram – me|u po{tenima i pristojnima ga nema. 28 Immanuel Kant. 31 Jacques-Alain Miller. uop{te ne poznaje sram. str. ali ga nema ni me|u besramnima i nepo{tenima. 1975. nagla{ava da sram nije strast. 198 (A 120). Suhrkamp. „U`ivanje ne slu`i ni~emu. 29 Jacques Lacan. 48. u neku ruku u opreci sa primum vivere kao „spolja{njom granicom koja ~oveka zadr`ava u slu`bi dobrog“.: Encore. 10. da sram kao ne{to zlu-ne-trebalo poseduje neku svoju volju. ali kao drugi subjekt. nemogu}im. on nije u slu`bi korisnoga nego radi u suprotnom smeru. Livre XX. besraman. Ba{ zbog toga Kant. iznena|enja. 1986. Wilhelm Weischedel. {to pi{emo pod navodnicima da bismo pokazali kako se mo`e kroz njega subjekt ponovo roditi. Beograd. jer sram nastupa samo kada uradimo ne{to lo{e. Seminaire. kao i u`ivanje. Ali kod Lakana 27 Videti: Aristotel. u smeru uni{tenja subjekta – to dokazuje i Vatelov primer. Kritik der Urteilskraft. bi}e mora da bude ono {to ka`e gospodar. O nekem drugem Lacanu. na drugoj strani dobrobiti subjekta. Seminaire. u: Immanuel Kant. Werkausgabe. on nije ne{to }udoredno. prevela Radmila [alabali}.. jer ako bismo imali posla s punom dozom. Livre VII. Za Aristotela sram nije vrlina zato {to je strast. Ali kod Aristotela problem se nalazi i u tome {to onaj ko je bezobrazan. Mo`da i zbog toga {to sram nije sa podru~ja bi}e-po-naredbi Lakan i upotrebljava izraz hontologie. dakle.31 Sli~no kao passage à l’acte i sram je ne{to auto. jeste ~in u pravom smislu re~i“. O~igledno je da kada Lakan ka`e da je „za po{tenog nemogu}e umreti od srama“. 357. 1128b ff.: L’Éthique de la psychanalyse. Nikomahova etika. on parafrazira Aristotela.27 Onaj ko je pristojan i eti~an ne poznaje sram. Paris. str. 1970. Op{ta primedba.28 Sram je u vezi s realnim. 30 Jacques Lacan. Frankfurt na Majni. 1988. Analecta. Ba{ zbog toga Lakan govori o „malo srama“. o „pravoj dozi“. ne}e uraditi ni{ta lo{e. Seuil. za razliku od Aristotela. svoju „hotimi~nost“ koja uvek nastupa u obliku „nehoti~nosti“. jer oni ne znaju za sram! O~igledno je dakle. Gde se. nego afekt: „Afekti su burni i nehoti~ni. preveli Miran Božovi} et al. 2001. str. kao besnilo afekat. dakle. koji spaja u jednom izrazu ontologiju i sram. a on.“29 Sram je. onda bi nas to dovelo do „umreti od srama“. U tom smislu on se nalazi na istoj strani kao i u`ivanje. Pariz. To. da subjekt pre ili posle njega nije vi{e isti.

i{~ezao u ni{tavilu. Jacques Lacan. Mohr/Paul Siebeck. samo trenutak kasnije. Kod srama nema ni ose}aja prijatnosti ni sladostra{}a. str. propao u zemlju“. Phänomenologische Untersuchungen zur Sozialität eines Gefühls. Scham und Macht. pronalazi ili premalo ili previ{e.33 Za razliku od srama lapsus mo`e biti neprime}en. str. kome se pridru`uju htenje i te`nja. J. 34 Immanuel Kant. s obzirom na o~ekivanja. C. dok sram mo`e biti ne{to nehoti~no. Tübingen.35 Za sram su karakteristi~ni ne samo iznena|enje i kratko trajanje tog ose}aja nego i ogroman intenzitet pred kojim bismo najradije pobegli. prema Lakanovom mi{ljenju. Seuil.32 Sram mo`e da se javi bilo kad. jer se sve. ~ini kao ne{to letimi~no i efemerno. pulsira – sad ga ima. 1973. mora manifestovati. Upravo je tu stranu razradio Agamben u svom radu. str. 75. 26–28. naro~ito spu{tanje pogleda. viceva. poni{titi ili ugu{iti. „subjekt. pa je kod njegovog ispoljavanja subjekt bespomo}an. 35 Hilge Landweer. ali se. dakle. ono je intencionalno. istakao je Agamben. utekli. prepu{teni na milost i nemilost. Za ose}aj srama je.: Les quatre concepts fondamentaux de la psychanalyse. gubljenja sebe kao subjekta. dakle. kroz neku pukotinu nesvesno banulo na videlo bez ikakve nu`nosti. Ibid. U tom smislu sram je ne{to posebno. najradije bi se sakrio. Silina srama tra`i razre{enje: „Onaj ko ose}a sram. pobegao pred samim sobom. onda je sa sramom situacija ipak druga~ija. izbegavanje da bilo kome pogledamo u o~i. ~ak nesvesno. sramu se ne podajemo dobrovoljno. 32 33 347 . tipi~no ose}anje pasivnosti. bolje. on u njemu. nema drugog sadr`aja nego samo sopstvenu objektivaciju. Kao da bi za tren. Kritik der Urteilskraft. kao sram. lapsusa. Ako Kant uop{teno ka`e da posle potresa koje afekti uvek donose slede u`ivanje i dobar ose}aj zbog ravnote`e razli~itih `ivotnih sila. Nesvesno se uvek ispoljava kao iznena|enje. prime}en kao takav.. 1999. Livre XI. Logika je ovde ista kao kod Frojdovog nesvesnog. naprotiv. mnogo toga {to ni{ta ne mo`e zaustaviti. pa mora biti zapa`en. ^esto je sporedni znak srama i spu{tanje glave. To duplo kretanje subjektiviranja i desubjektiviranja upravo je sram“. Protiv srama nema odbrane. 40. on se ne mo`e zaustaviti. B. 201 (A 122). Nesvesno. on postaje svedok vlastitog pada. ve} smo mu. ili. On sa sobom donosi previ{e. „U sramu“. kod onoga {to nazivamo „tvorevine nesvesnog“: snova. neka re~ ili situacija mogu u nekome da izazovu ose}aj srama. Seminaire. Paris. str.PSIHOANALIZA je ne samo Drugi nego i sam subjekt privremeno stavljen pod navodnike. da bismo pobegli bilo gde. i to je veoma va`na razlika izme|u lapsusa i srama. {to bi se moglo uporediti sa sladostra{}u isto~njaka dok se prepu{taju masa`i vlastitih tela34. sad ga nema. da bismo mu pobegli.

i sam je Elspeth Probyn. str. Scham und Macht. i kad se uverio da je on izabran. Njegovo crvenilo osta}e mi zauvek u pam}enju. Blush. Ono {to ~esto defini{emo kao pla{ljivost. na brzinu se okrenuo oko sebe. u kojoj se uvek na|emo u prisustvu drugih. sram smatrao najljudskijim izrazom me|u svim postoje}im izrazima. 1128b.38 ^arls Darvin je u jednom od najslavnijih i najpoznatijih definicija. on je usredsre|en u meni. Posmatram ga. tvrdio je da je sram zajedni~ki svim ljudskim rasama – bez obzira na to da li je vidljiv na njihovim licima. a ne nekog drugog? A Italijan. Ne zna {ta }e sa rukama. ali ne. Kod zbunjenosti naj~e{}e nema crvenila. 1872.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. singularno. or mauvaise honte. 40 Hilge Landweer. 38 Vidi: Aristotel. uzgred re~eno. Crvenilo mu je prekrilo obraz. Zanimljivo je. ka`e on.. tj. sram je ne{to intranzitivno. embarrassement. interesantno je i zbog jedne poznate istinite pri~e. Esesovac je tra`io nekoga. ali crvenilo nije. 36 37 . odvaja od drugih..36 Telesnost srama razlikuje se od entuzijazma koji je zarazan. prona{ao je njega. kod straha i u`asa prebledimo. Poznajem ga. Neki student iz Bolonje. boja`ljivost. komme hier! Pre nego {to je pocrveneo. komme hier! ŠTi.37 Najizrazitiji znak srama je crvenilo. bilo koga. I kad ga je na{ao nije se pitao: za{to njega. blush. svojstveno samo sramu. To Darvinovo insistiranje da sram nije jedini afekat koji uzrokuje crvenilo. 39 Uporedi: Charles Darwin. str. njega mogu da izazovu i druge pojave kao {to su skromnost i plahost. str. istovremeno je i pocrveneo. ba{ je njega izabrao. The Expression of the Emotions in Man and Animals. Pocrveneo je ~im je esesovac progovorio: Du. str. shyness. x. Re~ je o „studentu iz Bolonje“: „Esesovac je ponovno zaurlao: Du. nalazi razlika izme|u srama i neprilike. „nemirno be`anje o~ima“ itd. shamefacedness or false shame. I u slu~ajevima kada je sram istovremeno javlja kod vi{e osoba odjednom. kad je shvatio da je on taj.40 Ba{ se tu.39 Darvin tako nabraja ve} pomenute sporedne znakove srama – „spu{tanje pogleda“. Nikomahova etika. Dobro sam ga pogledao. Zaustavio je korak na rubu puta. zbunjenosti. do|i ovamo!¹ Jo{ jedan Italijan izdvaja se iz reda. kako ka`e Darvin. Aristotel je govorio da se sram po tome razlikuje od straha: kod srama se zacrvenimo. on mene izoluje. Hilge Landweer. samo meni svojstveno: „Nije nu`no da }e{ zbog onoga ~ega se ja sramim i ti osetiti sram“. Izgleda kao da je u neprilici. koju pominje Agamben. 348 Taj ose}aj je ne{to individualno. prema Darvinu je jedan od naj~e{}ih uzroka crvenila. 51. London. Scham und Macht. 47. intenzitet tog afekta je druga~iji od ostalih afekata. kako „sram mo`e da nastupi nezavisno od mogu}ih ili stvarnih svedoka“. da ga ubije. John Murray. 281. da pocrvene i potpuno slepi i gluvi ljudi! I Landvirova podvla~i.

nego o onome {to je psihoanaliza tematizovala kao nagon.41 Iako Agamben ne tvrdi izri~ito da je jedini uzrok crvenilu studenta sram. koju i legendarna ^arlijeva ode}a jedva sakriva. ne mo`e da zaboravi da to nije mogu}e. protiv Giorgio Agamben. da bih najradije pobegao od samoga sebe. Vidi: Emmanuel Lévinas. to jest prisutnost nas samih. on u celu pri~u uvodi fenomen srama koji bismo mogli da okarakteri{emo kao „nema povla~enja“. „i u suprotnosti sa shvatanjem moralista. koji je sigurno ~itao taj Levinasov rad). to je zbog toga {to ga ne mogu skriti. koju je u radu De l’évasion 1935. 73. str. on se temelji na nemogu}nosti nas kao (`ivih) bi}a da se odvojimo od sebe.. na{ vlastiti fiziolo{ki `ivot)“. odrediti situaciju u kojoj se na{ao „student iz Bologne“ i na{ vlastiti fiziolo{ki `ivot? Da li je u pitanju ista situacija kao sa pi{taljkom ^arlija ^aplina? Mo`da su stvari. Pariz. De l’évasion. str. ukazuje na skandal surove prezentnosti bi}a. Kar ostaja od Auschwitza. na na{oj potpunoj nesposobnosti da raskinemo ono {to nas povezuje sa nama samima“. Ta je pi{taljka „kao magnetofon koji razotkriva diskretne manifestacije prisutnosti. o temi gnu{anja ({to nas dovodi opet do Sartra. Fata Morgana. ono dolazi iz na{e vlastite unutra{njosti. ali i neotklonjivu prisutnost sebi samima. Ona ne otkriva ni{ta sem celokupnost na{eg bi}a. a ne neko drugi…’“. Upravo suprotno.. Kar ostaja od Auschwitza. Me|utim. prema njemu. Tako nas sram vra}a ne~emu ~ega se ne mo`emo ni po koju cenu odre}i. Ovde Agamben sledi tezu. ono je najunutra{njije (na primer. 75. Taj ose}aj.. prema kojem zauzimamo distancu. To {to raskriva sram. Folio. Mo`da nije toliko re~ o fiziolo{kom `ivotu.. Levinas je ovde upotrebio kao primer pi{taljku koju je ^arli ^aplin progutao u filmu Citylights42 i koja.PSIHOANALIZA prihvatio tu slu~ajnost. da li je sve zaista tako nedvosmisleno? Da li je zaista mogu}e. Dakle. Ali to neprihvatljivo nije ni{ta spolja{nje. Ako zbog te razotkrivenosti ose}am sram. jeste bi}e koje se raskriva“. godine postavio Emanuel Levinas. prema Levinasu. Agamben ka`e da. Trieb. nije se pitao ’za{to ja. s naglaskom da smo u sramu „izru~eni ne~emu {to je neprihvatljivo“. {to (se) ne mogu skriti pred pogledom (drugih). kada je re~ o ^arlijevoj pi{taljki. Sram uzrokuje na{a unutra{njost. 1982. „nema izlaza“. pi{taljka koju je ^arli progutao simbolizuje ono {to dolazi spolja. str. pulsion.43 Agambenova poenta je da bi trebalo nastaviti Levinasovu analizu u tom smislu da „sramiti se zna~i: biti izru~en ne~emu {to je neprihvatljivo. 113. mnogo dvosmislenije nego {to izgleda na prvi pogled. sram ne proizlazi iz svesti o nepotpunosti ili nedostatku vlastitog bi}a. Uz telesnu potrebu i ga|enje – koje Levinas postavlja uz sram – do`ivljavamo iskustvu odvratnu. 41 42 349 . 43 Giorgio Agamben. {to je sam (nehotimi~no.

onaj ko ne razume Aristofanovo {tucanje u Platonovoj Gozbi44. decembra 1969). u pratnji pasa (sli~no Lakanovom nastupu u Vensenu 3. 78. Drugi je tu. izbrisati. O glasu. Ona. Santner. vra}a u salon gde stvarno uspeva da doprinese onome {to Lakan naziva „{trajk kulture“. 2003. 63. on ni na tom mestu ni u kom slu~aju nije sam. Chicago. pot~injava njegovo telo. ali se pi{tanje/{tucanje nastavlja i napolju. str. 79 i sq. Me|utim. No. vi{ka.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. zapravo. 209. Ona remeti ne samo kulturni doga|aj ve} smeta svima u ^arlijevoj okolini. ~opor pasa misli da ih je ^arli ne samo zvao nego ~ak i zaveo. 1991. sve spremno za „kulturni doga|aj“.47 Upravo je o tome re~ ne samo kod srama nego u nekom op{tem smislu u celom XVII seminaru koji tematizuje temu ekscesa (skandala. Ali ^arlijeva pi{taljka. pa tako dolazi do niza komi~nih situacija: taksista stane misle}i da ga je neko zvao. naravno.46 O~igledno je da ^arlijeva pi{taljka nije samo odraz „njegovog vlastitog fiziolo{kog `ivota“. Ako je ne{to „{trajk kulture“. The Psyhotheology of Everyday Life. 8 ff. usred salona. 44 45 . o nekoj too muchness. a ~ega ne mo`e da se otarasi. onda je to upravo to. naprotiv. str. Livre VIII.. kao da on {tuca (a {tucanje za Lakana nikada nije ne{to sporedno. Pariz. smeta. ^ini se. Ako nas Lakan Jacques Lacan. [tucanje remeti ono po ~emu je ~ovek ~ovek. Seuil. nego pre `ivotno-be`ivotne dimenzije kulture i `ivota. 47 Eric L. odnosno pi{taljka. Vidi: Mladen Dolar. str. Re~ je o nekom too much. Nije slu~ajno {to u filmu ^arli neprekidno poku{ava da obuzda pi{tanje pi{taljke koja se ogla{ava upravo onda kada je. ili barem da ga uti{a. dodatka. Reflections on Freud and Rosenzweig. O~ajni ^arli se tako. Ona se javlja svojom voljom i zarobljava. DTP Analecta. Ljubljana. Ono remeti govor. ne}e razumeti ni{ta! Nije slu~ajno {to se u ^aplinovom filmu ovaj prizor naziva gozba ili The Party!). surplusa. Ali to jo{ vi{e remeti frula. Chicago University Press. ako upotrebimo termin koji za to koristi Erik Santner. On zbog nje nema mira. str.. kada poznata zvezda treba da zapeva uz ansambl. Zbog nje ne mo`e da se kontroli{e. kako upozorava. Ona nije ~arobna pi{taljka koja bi iz ovozemaljskih stvari magijom napravila ne{to vanzemaljsko. uni{titi. ne da im mira. digresije). koja se ne mo`e u}utkati.: Le transfert. 2001.45 Ona remeti kulturu. logos. to jest ljudsko bi}e. o ~emu raspravlja Lakan u XVII seminaru. . pre svega. 46 L’envers de la psychanalyse. pi{taljka ne pi{ti ili svira u uobi~ajenom smislu te re~i. Seminaire. gde ostaje sam (naizgled bez dru{tva). 350 svoje volje) progutao. Ona je za Platona i za Aristotela problem ne samo zbog toga {to izra`ava orgijasti~ka stanja i ne samo zbog toga {to slu`i komunikaciji ose}anja nego {to spre~ava govor i logos. U filmu ^arli poku{ava da bude „kulturan“ i da ne smeta kulturi. a naro~ito ^arliju.

on je deo mene. Problemi. Minuit. Izbrani spisi. te na kraju krajeva i kroz sram. poka`emo izvan sebe/razdra`eno“. Sed`vik i Frank ka`u: „Bez pozitivnog afekta nema srama: jedino prizor koji ti nudi u`ivanje. nego tome doprinosim i sam. Primer pi{taljke i {tucanja mogli bi da se dovedu u vezu s Lakanovim komentarom {ofara. neki deo mog u`ivanja. Critique et clinique. 1995. 1–2/95. Ljubljana. 63. str. Lakan ne menja svoj odnos prema subjektu. ozna~itelju. Pariz.“52 Istu tezu nalazimo i kod Silvana Tomkinsa: „Sram deluje tek onda kada su aktivirani inteL’envers de la psychanalyse. neki dodatak. Jacques Lacan. ove samovolje koja ide uz iznena|enje.’ To su re~i kojima se Proces zavr{ava“. druga strana. ne samo u smislu Frojdove tvrdnje da „subjekt nije gospodar u svojoj vlastitoj ku}i“. „la honte grandit l’homme“. otu|enost i jezivost srama u sebi ipak je ne{to {to priznajem kao svoje. ne sasvim do kraja – uvek je tu neki surplus. pre svega. Ako je u dotada{njem radu Lakan davao prvenstvo. 61. »[ofar«. ve} i u smislu Lakanove tvrdnje da je subjekt. neka ne-mrtva dimenzija. on ostaje mrtav: kada subjekt u`iva. to jest dimenzija koja nad`ivljava subjekt. nekakva sudbina koja me susti`e. 134.51 Ali pravi problem ovog vi{ka i ekscesa koji pre`ivi/nad`ivi subjekt. eksces – manifestuje i u „psihopatologiji svakida{njeg `ivota“. ali s tom razlikom da je funkcija {ofara opomena Bogu da je mrtav49. 1998. dove{}e te do toga da pocrveni{. 1993. taj surplus. tkivo. Ljubljana. Oni su po funkciji isto. No. neumesnost – ujedno surplus i skandal. Studia Humanitatis. 50 Gilles Deleuze.50 Ta dimenzija srama u direktnoj je vezi sa onim {to Lakan naziva „nagon smrti“. U uvodu u prvo predavanje on se. 52 Elspeth Probyn. dodu{e. samim tim. Blush. dok je kod srama re~ o istoj opomeni. Sram nije samo negativno. Taj se vi{ak kao preteranost. Bez obzira na to. str.PSIHOANALIZA upozorava da re~ envers. koji sam priznao za svoj. Me|utim. 13. 152. makar prividno. tkaninu48. 48 49 351 . igra re~ima – „nikad eksces nekog drugog ne dovodi do toga da se. zna~i i tissu. str. str. koja ga nadma{uje/pre`ivljava/nad`ivljava. blago. neki vi{ak. on je uni{ten. nego i ne{to u ~emu aktivno u~estvuje. onda bismo mogli re}i da ga zanima i pitanje od kojeg je materijala taj vi{ak. u trenutku kada ga po~ne zastupati ozna~itelj. mrtav. ali i kroz u`ivanje. No. jeste u tome {to on nije ne{to s ~ime se subjekt pasivno susre}e. 51 Walter Benjamin. str. Re~ima Valtera Benjamina o Kafkinom Procesu: „’^inilo se kao da }e ga ose}aj srama nad`iveti. Upravo o toj dimenziji govori Delez kada ka`e da „sram pove}ava ~oveka“. onda XVII seminar donosi preokret: prvenstvo sada pripada u`ivanju. ali u ovom slu~aju opomena je namenjena subjektu. nali~je. ili koji budi tvoje interesovanje.

55 Ovde smo. 103. suo~eni sa {irenjem tih na~ina postojanja i mi{ljenja-za-tr`i{te. kakve je opisao Primo Levi nego i u neva`nim okolnostima. Jacques Lacan. ne priu{titi“. doslovce nestajem kao subjekt. sram je ono {to je Lakan definisao kao ekstimnost. re~ je pre svega o tome da stvar ide dalje i da me dobro razumete – tom se objektu pripiIbid. dakle. str. objekt pred kojim propadamo.. kojeg nam pripisuju. 1991. spolja{njost koja je uvek i unutra{njost. Gilles Deleuze i Félix Guattari. „samo gledati. na istom terenu kao i u XVII seminaru. Seminaire. Pariz. Jer ta propast. to zna~i nije pozicija nekoga ko bi samo kukao kako je svet zao. Raspon zna~enja re~i agalma kre}e se od „zavideti“. prvo. Filozofija veoma dobro zna da je svet itekako rezultat kako aktivnosti tako i pasivnosti subjekta. 170 i sq. Ta zapovest zahteva da od objekta. besramnosti. na kraju krajeva. svojom agalmom? Agalma se nalazi u centru Lakanove analize Platonove Gozbe u VIII seminaru. to obezvre|enje doga|a se. Qu’est-ce que la philosophie? Minuit. U svom radu [ta je filozofija oni ka`u: „Sram {to smo ljudi ne isku{avamo samo u ekstremnim situacijama. omanemo. upravo nama. sa njim stalno sklapamo sramotne kompromise.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. ali je zato Lakanovo re{enje ovde takvo da. Drugim re~ima. ne{to {to je objekt. „biti srdit“ do „diviti se“. napravimo. suo~eni s podlo{}u i vulgarno{}u na{eg postojanja. koja je onda razlika izme|u srama. Ima ~ak i zna~enja koja idu i u pravcu bezobrazluka. „biti ogor~en“. nama kao subjektima. „s mukom ne{to trpeti“. ix. „biti ljubomoran“. Pariz. pokazuju se iznutra. naprotiv.“54 Filozofija za Deleza i Gatarija nije ono {to Hegel nazove lepa du{a. Sramotnost `ivotnih mogu}nosti. Ovaj ose}aj srama je jedan od najsna`nijih motiva filozofije. „Ono o ~emu je re~ u `elji jeste objekt.. uvrede i ljubavi? U kakvom je on odnosu sa onim {to smatram svojim najve}im blagom. koje su nam ponu|ene. 1991. Upravo u tome ~ami ono {to bismo mogli da nazovemo stra{nom zapove{}u boga ljubavi. ceniti. ali ne marim za to. Ne ose}amo se izvan svog vremena. 352 res ili u`ivanje. a on ~ist.“53 I Delez i Gatari su s time donekle saglasni. Livre VIII: Le transfert. a ne subjekt. Ve} na po~etku Lakan nas podse}a da etimologija re~i agalma ide razli~itim pravcima. ali i „zavideti. po{tovati“. idealima i mi{ljenjima na{eg vremena. 55 Prim. Objektu se de{ava suprotno. Istina je da ovde upotrebljavam termine koji nisu najprimereniji. suo~eni s vrednostima. „prlja“ ono {to nam je najdra`e i za {ta se pretpostavlja da svako od nas krije u sebi. Kompromis kao drugo ime srama jeste ime one unutra{njosti koja je uvek i spolja{njost. str. koje progoni demokratiju. 53 54 . buljiti. str. podao i nikakav. “„uditi se“. drugo. Ako sram „kompromituje“. i. Seuil. nestajemo kao subjekti. suo~en sa agalmom.

naime kako do toga dolazi. naro~ito ako polazimo od Platona i Gozbe. to se i njemu „de{ava“ („ce qu’il m’arrive de vous faire honte“. . kada. Livre VII.57 Taj objekt koji stupa na mestu Das Ding.PSIHOANALIZA suje prevelika vrednost. u njegovom slu~aju. Upravo kao takav on ima zadatak da spasi dostojanstvo na{ega subjekta. [to ne zna~i da je to ugodna i lagodna pozicija. „kako to dokazuje analiza. koji obnavlja njegovo dostojanstvo“58. Ako ve} govori o tome onda je to zato {to poku{ava da objasni neke ~injenice. slede}e: „Da se subjekt vi{e puta na|e u gravitacijskom polju vlastitog konstitutivnog objekta (a ne da analiti~ar.56 Subjekt. str. neprocenjivo. I to se de{ava onda kada se sam prepu{ta slavljenju masa. 3. 170. 2005. nego da bude primoran ponovo da se na|e kako bi se mogao (’u miru’) izgubiti“. ve} u nekom objektu prikrivene naravi“. Re~ je o ose}aju za koji niko ne o~ekuje da }e se desiti njemu. da budemo precizni). Obja{njenje koje nudi jeste da do toga. 59 Alenka Zupan~i~. 58 Jacques Lacan. da bi se mogao ponovo prona}i. „Afekt in revolucija“. Psihoanaliza u skladu s Lakanovom koncepcijom mora da omogu}i. jedini ~ovek koji je u njemu budio ose}aj srama. {titi subjekt pred njim) i da kroz to ’doziranje teskobe’ (Lakan) dolazi ne do toga da se izgubi. On zna da to nije u redu. zbog toga i be`i pred Sokra56 353 10. po~inje da ga animira. pada u polje Drugoga. 203. Taj objekt doslovce zauzima mesto subjekta u Drugom. str. kako je degradiran sa funkcije jedinog mogu}eg animatora „du{e“ Drugoga. Seminaire. On od nas pravi ne{to drugo od subjekta govora. po{to je istinita ta~ka na kojoj mo`emo kona~no ocrtati ono {to sam nazvao dostojanstvom subjekta“. prestaje da misli i prepu{ta se toku. prema re~ima Alkibijada. na „blistav na~in. Jacques Lacan. dolazi jer se kao analiti~ar/Lakan na{ao na nekom strukturnom mestu. Filozofski vestnik. pre svega. 73. Uzmimo primer koji se. nudi sam. 1986. 57 Ibid. Zbog toga ponekad budi i ose}aj srama. a subjekt mo`e samo prestravljeno da posmatra kako je sam izba~en iz tog polja. ali sigurno je da taj ose}aj nije cilj psihoanalize. dakle.: L’Éthique de la psychanalyse.59 Da li to „doziranje teskobe“ zna~i da je zadatak analiti~ara da „prouzrokuje ose}aj srama“? Lakan to nigde eksplicitno ne ka`e. dakle. Alkibijad je sram ose}ao samo pred Sokratom. za Lakana nije na prvom mestu. istina subjekta se ne nalazi u njemu samom. na kraju krajeva nezamenjivo. kako glase principi psihoterapije. str. str. Seuil. XXVI. ali upravo to ne{to je jedinstveno. ali to se „de{ava“. Ljubljana. da od nas napravi ne{to drugo od subjekta koji je podvrgnut beskrajnom klizanju ozna~itelja. Les quatre concepts fondamentaux de la psychanalyse. Pariz. Sokrat je. ka`e Alkibijad..

22–23. koji analiti~ar. nije ni „probuditi ose}aj srama ili krivice“. kao posledicu svojih radnji on ose}a sram. Hackett Publishing Company. John M. Ako Sokrat Alkibijadu predstavlja problem. Re~ je o ne~emu sa ~im nije lako baratati. dakle. Ornicar. pa ne zna {ta da radi s njim. Zato zapoma`e: „[ta da radim sa tim ~ovekom?“ Ili. str. njegov je argument bio da ne `eli da igra ulogu Sokrata. ugleda. 15. time ne mislimo na manipulaciju. Indianapolis & Cambridge. uspeo. Kada ga je na kraju njegovog `ivota Fransoaz Dolto pozvala da opozove svoju odluku o tome da rasformira svoju {kolu École freudienne. dobra majka ili otac. . Me|utim. ur. ja nikada nisam rekao: École freudienne – to sam ja. Kada ga. ka`e Alkibiad. 1981. niti be`anje pred njim. „and I can’t live without him! What can I do about him?“60 U ovoj situaciji Sokratov polo`aj nalikuje polo`aju analiti~ara uop{te i polo`aju Lakana u nekim trenucima iz XVII seminara. Lakan je ~ak i{ao toliko daleko da je tvrdio da je jedini zadatak analiti~ara. Taj objekt je ono „vi{e u njemu od njega samoga“. Taj isti objekt je ono sakriveno blago. vo|a. onim {to se javlja u pogledu koji izaziva sram i {to Lakan naziva objet petit a. zato bi rado da ne vidi Sokrata me|u `ivima. njegovo samoubistvo nije ni{ta drugo do (dobra) {ala: „Ali na svu sre}u za mene. 498. a baratanje prezencijom samog analiti~ara nije ni{ta drugo nego baratanje transferom. ve} je na kraju sam popio otrov. str. kao i Sokrat u Platonovoj Gozbi. 1997. „Lumière!“. ne mo`emo ga kontrolisati. nije da analiziranome bude ideal. 1980. ali problem je u tome {to tim objektom nije mogu}e manipulisati. Njega nije mogu}e izolovati na taj na~in da bi se analiti~aru rasporio stomak. 60 Plato. nosi u sebi. Analiti~ar mora da barata onim ~ime nije mogu}e baratati. kao {to se to desilo u Sokratovom slu~aju kod doga|anja „atenskog naroda“. 8.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. nije pobegao. {to je deo ve{tine. napokon. jo{ bi se gore ose}ao. Symposion. agalma. Complete Works. 4. sudski je proces doneo jednostavno. Ali ako ka`emo „baratanje“. koji je. Sokrat je instanca pogleda koja u Alkibijadu budi sram.“61 Zadatak analiti~ara. no priznaje da ako bi se to stvarno desilo. to ne zna~i analiti~ar mora fizi~ki da nestane. ume}a same analize. 216 b–c. prole}e 1981. u stvari. Ali Alkibijadu to nije prijatno. Cooper. re~ima engleskog prevoda koje podse}aju na ~esto vi|ane filmske melodramatske zaplete (naj~e{}e sa `enama): „I can’t live with him“. Zadatak analiti~ara. iskori{}avanje i gospodarenje situacijom. To {to je Sokrat izvr{io samoubistvo zna~i brisanje funkcije koju ima sram. u krajnjoj fazi. `eleo vlastitu smrt. Upravo je zbog toga Lakan odlu~no izbegavao da igra ulogu Sokrata. Pariz. Sokratov je ~in. ali i cini~no re{enje: taj nam ~ovek ne treba! Paradoks je jedino u tome {to se Sokrat posle presude nije sklonio. 354 tom. za razliku od ego-psihologije. da bude vi{ak i da na kraju otpadne. 61 Jacques Lacan.

da zavr{i analizu. Sli~no se. Ali. On ga. {to zna~i bez instancije Drugoga. kako upozorava jo{ Frojd. str. 207. dakle. istina je sad sestra u`ivanja. a njeno mesto zauzima u`ivanje. koncentrisano je samo na vlastito telo. Ibid. odu u drugi plan. str.64 U tome se nalazi. nalazi se u nekom me|uprostoru.PSIHOANALIZA pa ga tra`imo u njemu.. „onda do pometnje dolazi tamo gde su stvari upitne. Drugim re~ima.. nego je njegova `elja.. Ba{ zbog toga analiti~ar se mora odupreti isku{enju da pristane na zavo|enje koje pretpostavlja da poseduje agalmu. naravno.65 355 62 63 64 65 Ibid. . Sokrat ka`e: „Ovo“ (zna~i: ~itavu jednu predstavu samorazgoli}enja i zavo|enja) „si uradio za Agatona“. „kako zaustaviti taj mali mehanizam?“. koje. Jedna od posledica tog preloma jeste i odre|eno obezvre|enje istine. Me|utim. to jest termina koji ostaje u centru Lakanovog zanimanja i posle tog seminara: ako do|e do pometnje sistema. Mogli bismo dodati. na kraju krajeva. Ibid. Sada ona gubi svoju centralnu poziciju. u`ivanje se pre nalazi na strani besramnog. de{ava i sa analizom. Ako uz `elju ide sram. ali ako se ~ini da ga ima to je onda samo u~inak strukturnog mesta na kojem se nalazi. 208. i nema. `elja Drugoga. i analiti~ar izbegava ponu|enu ljubav. ka`e Lakan. da po tome podse}a na sram. L’envers de la psychanalyse. str. polo`aj objet petit a klju~an ne samo zbog njegove uloge kod srama nego i zbog toga {to „omogu}ava uvo|enje malo zraka u funkciju surplus u`ivanja“. i glavni razlog za uvo|enje kategorije srama u XVII seminaru. str. Platonovu Gozbu preporu~uje za nekakav Springer {ou na platonovski na~in – analiti~ar ne sme da odgovori i ne sme da ga prihvati. lathouse nije ne{to {to bi trebalo previ{e izazivati. mo`da je ~itav trik u tome {to bi bilo ba{ grozno kada bi to iza{lo na videlo. dakle na nivou onoga {ta pi{emo kao a“. Jedina je `elja analiti~ara. u stvari. u kome se sve okre}e i ponavlja. nego ne{to izme|u. on je preokre}e u korist analize. usput re~eno. U neku ruku on mora da uradi upravo ono {to je lepo pokazala jo{ Sokratova interpretacija: pokazati Alkibijadu da njegova ose}anja nisu namenjena agalmi u njemu. problem XVII seminara jeste da `elja i ~itav jedan registar koji ide uz nju.63 Ovde je. Lakan govori i o nemo}i istine. Ali ona nije ni Drugi ni postoje}e. 218. I kod istine je re~ o ube|enju da „ima ne~eg u stomaku“. A sram kao ona „rupa iz koje iska~e ozna~itelj-gospodar“62 jedan je od mogu}ih odgovora na pitanje. Ona je ne{to nemogu}e ali i realno. 207. Na to zavo|enje – ~iji je prvi primer upravo Alkibijadovo zavo|enje Sokrata.

tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 356 .

bioetika .

396 .tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.

Moralocid je. Pojam sociocida (dru{tvoubistva) je. id est pravnog sankcionisanja. „u borbi“ za priznanje/legitimitet. legitimitet. Iz toga. definicije onoga na {ta se odnosi. dijahronijski. u mnogim podru~jima sveta. na kraju. to jest uvr{tavanja u juristi~ke glosare i dokumente me|unarodnog – i izvesnog broja nacionalnih – prava. svakako razli~it. re-promi{ljanje morala. sociolo{koj zajednici (a pitanje njegovog dovo|enja u okvire formalne racionalnosti. ne pominje se ~ak ni u svom rodnom mestu. Ima li ipak taj pojam danas bilo kakvo teorijsko i/ili prakti~no utemeljenje? U ovom tekstu se nastoji pokazati da ima. iako je zadobio najvi{e legalno pokri}e (e. realno je pretpostaviti.624 397 KAREL TURZA MORALOCID? Re-promi{ljanje morala – opet Pojam genocida je tvorevina novijeg (modernog) poimanja ~ovekovog sveta `ivota i. jo{ niko nije ni postavio). najzad. proizlazi potreba za ponovnim promi{ljanjem sâmog morala. pojma/termina nema.Tre}i program Radio Beograda Br. ne{to ~ega (jo{) nema. u najmanju ruku zbog toga . ili sintagma moralni pastiche itd. g. genocid je. danas. za veliki broj savremenih ljudi ipak denotativno dovoljno zasi}ena re~. vreme i prave razloge njegovog {ireg prihvatanja i kori{}enja. uklju~uju}i balkanske prostore. Opet. velimo. Pri~u o moralocidu po~injemo podse}anjem na dva – ne samo zbog zajedni~kog sufiksa – odnosna termina/pojma: (a) genocid. manje-vi{e. iako. te (b) sociocid – na termine/pojmove koji su u filozofskom. poznat. jo{ uvek je. niti ga je – osim u pojedinim teorijskim koncepcijama. ili Baumanova postmoderna etika. sociocid. moralocid. odnosno dru{tvenonau~nom (naro~ito juristi~kom) diskursu do sada zadobili odre|eni. 141–142. a. pak sasvim nov i. I–II/2009 UDK: 172:316. osim sporadi~no. modernost. i to u eufemijama Šà la Durkhajmova – ili Mertonova – anomija. Ako i ne znaju njegovo poreklo. Klju~ne re~i: genocid. („Nietzscheov kôd“ iz ove pri~e izuzimamo)¹ – bilo u duhovnom prisvajanju postoje}eg. Termin genocid je ljudima. UN).

s tim u vezi. zdravlja. SAD tek 1988. odnosno neposredno posle Drugog svetskog rata ’preciznije: u knjizi Axis Rule in the Occupied Europe. tokom ~etrdesetih godina pro{log veka. 2 Imamo u vidu. dostojanstva i sâmog `ivota pojedinaca koji tim grupama pripadaju. religija. u jednom od svojih obra}anja britanskoj javnosti.1 Valja jo{ dodati da je genocid postupno. {tampane u SAD. Ipak. ipak. uva`ene su. Lemkin je zapisao da je genocid (parafraziramo) koordinisani (ergo. slobode. smi{ljen i sistematski realizovan) plan razli~itih akcija iza kojih (nota bene!) stoji dr`ava. Ina~e. 398 {to uvek podrazumeva – zlo. rezultiralo je 1948. odnosno 1946. ne ba{ brzo. U Konvenciji je znatno su`eno Lemkinovo odre|enje. Ina~e. kulturnih. Ovo isti~emo jer se time preciznije i jasnije odre|uje specifi~na razlika genocida u odnosu na ono {to spada u opseg pojmova sociocid i moralocid. da mu je podsticaj da „krsti“ ovaj zlo~in dala re~enica koju je jo{ 1941.) i definiciju pojma na koji se ona odnosi. i/ili etni~ke. na kraju. s jasnim motivima.. godine. Rafael Lemkin (Raphael Lemkin) za vreme.g. na primer. kada je Generalna skup{tina Ujedinjenih nacija usvojila Konvenciju o spre~avanju i ka`njavanju zlo~ina genocida (Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide). sintagmu formalna racionalnost ovde koristimo u druk~ijem smislu od onog koji je ona imala kod njenog tvorca. rasnih. verskih i sli~nih grupa. politi~kih i drugih pretpostavki njihovog postojanja. satrti.. i/ili rodne itd.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 1 Podsetimo ovde.) diskriminacije iz podru~ja morala u pravo. 1944. to je druga pri~a. recimo. godine). a ~iji je cilj dezintegrisanje sâmih temelja `ivota jedne ili vi{e nacionalnih. „transfer“ rasne (i/ili verske. Re~ genocid (stgr. izgovorio Vinston ^er~il (Winston Churchill): „Prisustvujemo zlo~inu koji nema ime“.. godine. occido = ubiti. differentiae specificae koje je Lemkin izdvojio. podsetiti i na to da je re~ena Konvencija kao me|unarodni pravni akt stupila na snagu po~etkom 1951. te u dva ~lanka („Genocide – A Modern Crime“ i „Genocide“). a manje na uni{tavanje socijalnih. se`u u tridesete godine pro{log veka – no. genocid je taj put pre{ao brzo.. Dakle. na neke osnovne ~injenice.. Lemkinova uporna nastojanja da termin/pojam genocid uop{te bude priznat i prihva}en. etni~kih. te da ga je po~inila dr`ava ili mo}ne grupe koje jedna dr`ava podr`ava i podupire. Nije na odmet. radi njihovog uni{tenja. ali da su je neke stalne ~lanice Saveta bezbednosti prihvatile znatno kasnije (e. Maksa Vebera (Max Weber) – i kasnijih autora koji su je koristili u kontekstu . masakrirati. godine. jezika. pleme. nacionalnih/rasnih/verskih ose}anja. me|utim. i lat. kultura. verskih grupa. ipak. to jest da je na organizovan. u pore|enju s nekim drugim aspektima morala koji su danas u domenu juristi~ke formalne racionalnosti2. Lemkinovi napori da afirmi{e osudu postupanja koju je kasnije obuhvatio terminom/pojmom genocid.. sistematski na~in vr{en zlo~in. prelazio iz podru~ja morala u sferu egzekutivne pravne regulacije (me|unarodne i izvesnog broja nacionalnih). prvi je ponudio Poljak jevrejskog porekla. budu}i da se ovaj dokument uglavnom fokusira na (fizi~ko) istrebljivanje sâmih ~lanova jedne ili vi{e nacionalnih. rasnih. to pak podrazumeva razaranje njihovih politi~kih i dru{tvenih institucija. godine¹. genos – gšnos = rod. koje je objavio 1945. godine. ekonomija. te li~ne sigurnosti. a onda i da genocidno ~injenje po~ne da se sankcioni{e kao zlodelo.. te da je tek devedesetih godina pro{log veka po~ela da deluje kao egzekutivni me|unarodni pravni akt.

Iz te pozicije. supstancijalne Istine“. nema apsolutne istine (osim one po kojoj nema apsolutne istine). slu~aj je dospeo na sud. zapravo – iako katkad u koliziji ili ~ak u potpunoj diskrepanciji sa realnom (supstancijalnom) istinom – kao jedini {tit od na mo}i (a. 2006). drugim re~ima. Ovo se zorno pokazuje kada se problem odnosa (ovako shva}enih) formalne i supstancijalne racionalnosti transponuje na {iri. ili neubedljivih svedoka.BIOETIKA b. odnosno istorijski plan. pravilo/zakon ponude i potra`nje. Osobu XY je policija. ili zbog ve{tih advokata odbrane. i Divjak. me|utim. u ovakvom (juristi~kom) kontekstu uop{te vi{e nije va`na.. no porota je – zbog nedostataka dokaza (ili nesposobnosti tu`ioca. dakako. a ima mnogo pretendenata na znanje („posedovanje“) apsolutne (supstancijalne) istine/racionalnosti. 399 . u politici – po{tovanje demokratske procedure. ~oveku (nota bene!) u epohi modernosti formalna racionalnost.. politi~ki.) koja (opet. Kako. anulira supstancijalnu istinu/racionalnost. pretvara se u svoj dijaboli~an opozit: mo} je znanje. o – u krajnoj liniji. na osnovu prikupljene evidencije. odnosno dru{tveni. vladavina jedne istine (Istine – dakle. dakle. jereti~ki predlog: sociologija treba da odustane od pojmova dru{tvo. Pri~a o istini/racionalnosti (supstancijalnoj i formalnoj) ima.. nego op{teljudski interes“). Zigmunt Bauman (Zygmunt Bauman) je svojevremeno (Bauman. u principu) ne trpi nikakvu arbitrarnost a. ergo. to je istina formalne racionalnosti! To {to je XY zaista ubio osobu XZ – jeste supstancijalna istina koja. odnosno ekonomski. supstancijalnog). 2001) izlo`io jedan – za celokupnu dotada{nju sociolo{ku predaju – blago je re}i. naro~ito. uhapsila. nisu imali „nikakav poseban. evo primera: osoba XY je ubila – zaista ubila! – osobu XZ.g. Exempli gratia. U liberalno-demokratskim (modernim) porecima pak uobli~avanje sveta `ivota sledilo je (a sledi i danas u sve ve}oj meri. to jest jednog Vo|e i/ili jedne Partije (koji. socijalizacija itd. posle pada Berlinskog zida). Unutar prvih je (u duhu pred ili anti modernosti) jo{ uvek bila dominantna supstancijalna racionalnost. I to je supstancijalna istina. kao avangarda proletarijata. Ovde se ona (kao i njen pandan: supstancijalna racionalnost) odnosi na dve vrste istina sa kojima racionalnost kao takva ra~una. naposletku ne onu koja je izvedena iz „znanja“ jedne i neupitne (vo|ine i/ili partijske) Istine (bolje: „Istine“) o ~oveku i svetu `ivota uop{te. ba{ kao ni proletarijat sâm. s velikim „I“) – istine jednoga i/ili jednih. barem u na~elu. formalna racionalnost/istina. {ire o tome u: Turza. dakle. u pravu – ideolo{ki neutralna sudska vlast itd. Stara epistema da je znanje mo}.. i drugu stranu (vid. postala glavni oslonac u za{titi od arbitranog proklamovanja i praktikovanja jedne „zauvek i za svakog va`e}e. u epohi postojanja bolj{evi~kih i liberalno-demokratskih poredaka. Formalna istina/racionalnost ovde. od pojmova i termina koji ~ine sâmu osnovu sociolo{kog rezonovanja i diskursociologije. kao „manje gre{na“. 2002. mo} je sposobnost da se nametne svoja volja bez obzira na otpore) zasnovanog znanja istine/racionalnosti (uvek.. logiku pravila igre (na tr`i{tu – e. podignuta je optu`nica. u najkra}em. pozicije znanja/poseda supstancijalne istine o ~oveku i njegom aktuelnom i budu}em svetu. ilustrativno je uporediti dva glavna modela kolektivnih ustrojstava `ivota ljudi tokom XX veka. dobru i zlu – (arbitrarno. u biti. dakako) odre|ivane su sudbine miliona i miliona ljudi. ili zbog korupcije. Da bismo bili jasniji.) presudila da XY nije kriv! I. me|utim. klase. dru{tvena struktura. logiku formalne racionalnosti.

metodolo{ke. a moja je pozicija bila izvedena iz suo~avanja s razaranjem i ono malo modernosti {to se za oko pet decenija uspelo zapatiti u dotada{njoj bolj{evi~koj tvorevini u kojoj sam `iveo.). u naletu etni~kog kolektivi- . logi~ke i metodolo{ke perspektive. bio sam jednako iznena|en i uzbu|en. malo (oko godinu dana) pre toga. razlika (ali kao la difference – u bukvalnom zna~enju i u mno`ini) jeste postojala u Bosni (i u Srbiji. Dodu{e. i u Hrvatskoj. i Deridinu „la differance“. U~inilo mi se da mi je Baumanov predlog veoma blizak. ko zna ~ega jo{. No. A ono {to je upotreba tog pojma implicirala. I. zapravo besmisleni. i da su transfer i aplikacija koncepta postmodernosti na balkanski mra~ni vilajet.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009.. pro`imanjem i o~uvanjem drugoja~nosti. gravitacija itd. Ergo. objasnim klanicu koja je tada po~ela na prostorima biv{e Jugoslavije – prvi put upotrebio re~ sociocid.. Tom se autoru u~inilo (bolje: pri~inilo) da je prepoznao i ambivalenciju. kada je Bauman izlo`io ovu ideju i kada sam to pro~itao. i kontingenciju (Bauman). masa. i „odsustvo privilegovane pozicije“ bilo koga i bilo ~ega („i glasa i diskursa“) i. to nije bila la differance – dakle. energija. Kao „epilo{ki“. da. kao pojam. ono {to se podrazumeva pod preklapanjem. a moje odustajanje od njih sasvim drugi. bilo kao kada bi fizi~ar predlo`io odustajanje od pojmova i termina atom. iz. 400 sa (to bi. kada god je to mogu}e. 1995) itd. napisao sam i objavio rad: „Sociology without society“ (Turza. dobio „pravo gra|anstva“ u sociolo{koj zajednici u Srbiji. postalo mi je jasno da su Baumanovi i moji razlozi za takvu. egzistencijalne i ontolo{ke. Zapravo.. posle pa`ljivijeg ~itanja. logi~ke.. Da tu ne mo`e biti re~i o istovrsnoj poziciji. koja se ne trpi. radikalnu/jereti~ku promenu ipak druk~iji. a onda i iz teorijske. iz tog uvida je proiza{lo nekoliko radova u kojima sam nastojao da izbistrim pojam sociocid (dru{tvoubistvo). objavio sam tekst u kojem sam – osetiv{i nemo} da. po kome je rat u Bosni tipi~an fenomen postmodernosti. da skratim. ali. Jer.). prevashodno. naravno. velim. kona~no mi se potvrdilo posle ~itanja. Vesterovo (videti: Vester. nekako u isto to vreme napisane.¹ dovo|enje u pitanje klasi~nih sociolo{kih teorija i plauzibilnost njihovih temeljnih pojmova imalo je jedan (postmoderan) razlog. pastiche individualnih i grupnih interakcija {to se formiraju kao rezultat reflektovane i tolerisane heterogenosti – nego bitno premoderna difference: ona koja se smatra nepodno{ljivom a priori. te onda. satire. inercija. „dijagnoze“ jednog drugog zapadnog autora.. i pojmovne) saznajne mre`e. teorijske. Bauman je imao u vidu – da se izrazim u duhu njegove zamisli – postmoderne zapadne sisteme ljudske me|uzavisnosti. pomo}u raspolo`ivog teorijsko-metodolo{kih instrumentarijuma sociolo{kog prisvajanja postoje}eg. otprilike. iako – stidljivo. Baumanovo [i. dakle. koja se ~ak mrzi i. Po~etkom devedesetih godina. bilo je temeljno preispitivanje ~itave do tada u sociologiji gra|ene (epistemolo{ke. recimo. 2003). Sociocid je.

~ak. kakogod. smatraju oni. ni (naro~ito) u {iroj javnosti. svim svojim kognitivnim. ta~nije. za dru{tvo – od devedesetih godina pro{log veka do danas – sugerisao sam da se preorijenti{u! Da zanemare sociologiju i da se. nesloga je. odnosno. zapravo. da ih. stru~nih i. njeno nipoda{tavanje – od strane svetskih. lai~kih analiti~ara postoje}eg (uzgred da ka`em. „piara“ („P. kojima je etno-kolektivisti~ko ose}anje potisnulo. i dalje. nacionalnu kapu“ – redovno zavr{ava suprotnim efektom: neslogom. iako izmrcvareno. direktno ugro`avanje nacije – ~ak i onda kada ukazuje na zorne. te se ta stalna i kompulzivna akcija homogenizacije „na{ih“ – {to ho}e da ukine.“). zlo~in za koji se i ne zna da se dogodio („savr{en zlo~in“ – Baudrilardovski re~eno). vladaju}e iskrivljene svesti (zapravo. ergo. dru{tva njima je stalo koliko i do nekog anonimusa – recimo. razlika izme|u prvih i potonjih gotovo da vi{e i nema). heterogenizacija „tera svoje“. ba~eni u materijal3 U povremenim (rekao bih: sre}om!) retkim susretima s etno-nacionalisti~ki i/ili naci orijentisanim kolegama. dakako. tako. R. i/ili nipoda{tavanje. I kada se lamentira nad nepostojanjem „nacionalnog jedinstva“ – a to je „ve~na tema“ balkanskih etnodu{ebri`nika – lele~e se i kuka ba{ zbog toga {to je dru{tvoubistvo ostalo „nerasvetljen zlo~in“. stanje nacije. to je prava pri~a. A.. satiranje. do „`rtve“. i to neumitno diferencira/heterogenizuje.BIOETIKA zma (supstituta bolj{evi~kog kolektivizma). njeno ugro`avanje. zlo~in koji niko nije video i koji se. A ona. ubilo. ideologije u Marksovom smislu) – naj~e{}e spo~itava da istra`uju. mainstream diskurs (i njegovi agresivniji – i prakti~no delatni – naci varijeteti) proskribuju je i dezavui{u kao zlo~injenje(!). predaju. u akademskom miljeu. „podvede pod istu. da tako ka`em. emocionalnim i konativnim kapacitetima. tek kao nevelik arhipelag fragmenata kriti~ke misli koja te{ko dolazi do re~i i koja nema ozbiljnije priznanje ni u stru~noj. ni{ta drugo do osveta ubijanog dru{tva koje se. stoga. dru{tvo vi{e nikog nije previ{e zanimalo (naro~ito njegov osnovni atribut: heterogenost!) – ~ak ni mnoge sociologe.. u uskom krugu istra`iva~a kojima se – od strane brojnih. kada mo`e.. ubijanje. ba{ zbog sociocidnih procesa. ^ak. dakle. Otkrivanje i osuda sociocida ostaje. ponavljam. nije ni dogodio. jer navodno promovi{e zaborav. glasnogovornika preovla|uju}eg mnjenja (doxa). etnologiji! 401 . Ali. to jest. i ru`enje ili. zamenilo. sociolozima. izvorno (i „starije“) sociolo{ko interesovanje za stvarni predmet ove discipline. ve}ini ljudi o~igledne ~injenice da su. makar. Ali nacija. dakle. klo{ara bez igde ikog – ~iji je le{ neko slu~ajno otkrio na gradskoj deponiji. regionalnih i (perfidnih i izrodnih) doma}ih neprijatelja – njeno. A po istorijsko-ontolo{koj logici. na primer. Etno-kolektivisti~ki. predmet autenti~ne i ontolo{ke brige (Sorge)!3 Moralna osuda sociocida postoji. da ih tako nazovem. bukvalno satre sve razlike ili. ~ak.

zlo~ince. Druga jedna re~. vi{e ili manje direktno. niti je. g. adiaphora). (Na adiaphorization skre}e. pridev adiafori~an odnosi se na atrofiju moralne svesti (i moralnosti) individua. doprinela umiranju velikog broja konkretnih ljudi. Pri~a o konkretnim manifestacijama/varijetetima moralocida je bogata i – ako bi se pripovedala do detalja – veoma duga. ubijali smo. ali su ubijali i drugi. U srednjem veku. U najkra}em... 402 nu. to jest koncept. Postoje}a juristi~ka formalna racionalnost nesposobna je (za sada) da inkrimini{e i procesira tu vrstu zlo~ina. koncept Durkhajmove anomije (i njegovo dobro redefinisanje ili. i to upravo stoga. odnosno dokazati. teolozi su smatrali da je adiafori~no sve ono {to nije ni greh. sa zluradom uslu`no{}u dopunjava. Izdvajam. Druga re~ (preciznije.5 U kontekstu normalizacije zlo~ina i. kvantifikovati.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. kradem. pl. duhovnu i. O mogu}nosti pravnog sankcionisanja zlo~ina sociocida u takvom ambijentu – ne mo`e biti ni govora. a da se dopre do njene poente. stoga. ~ak i oni koji su na vlasti itd. ukratko. sli~na prepreka postojala je i u vezi sa zlo~inom genocida.. svakako je.).4 Neologizam moralocid ozna~ava proces koji dosledno prati sociocidne procese i. moralnu pusto{. mogu}e personalizovati po~initelje. tek nekoliko klju~nih re~i i motiva u ~ijim okvirima se ona mo`e podastreti. oboga}uje scenografiju tog savremenog teatra apsurda Thanatosa. Drugi razlog za to jeste taj {to (za sada) nije mogu}e izgraditi egzaktnu evidenciju konkretnih `rtava zlo~ina sociocida. razorenog sistema zdravstvene za{tite. izvorno zna~enje sugeri{e moralnu neutralnost. totalne nesta{ice lekova. novo tuma~enje od strane Roberta Mertona) tako|e je (bio!) primenljiv na * * * . no to se naprosto ne mo`e egzaktno pokazati. grupa i dru{tva/dru{tava. pridev) je adijafori~no (adiaphoron. 4 Naj`e{}a faza sociocidnog procesa na prostorima biv{e Jugoslavije. bolje.). ni vrlina i o ~emu crkva naprosto nema {ta da ka`e. na stvari je (kao uostalom i u ~uvenom nema~kom posleratnom Historikerstreitu – dugotrajnoj borbi da se tamo{nja intelektualna elita. o stoi~koj kategoriji koju je preuzelo hri{}anstvo. u vihorima rata. da ne ka`em. ibid. u ovom kontekstu.) Takvo. 5 Re~ je. sva{ta se doga|a i ~ini. Slobodnije protuma~eno. jer la`u svi. zlodela svake vrste. psihi~kih trauma.. zna~enje joj je: moralna indiferentnost. i to ba{ onih koji nisu bili izlo`eni ratnim dejstvima (zbog nema{tine. uop{te. No. jer kradu svi. no u druk~ijem kontekstu i Bauman. la`em. ~ak ni kao o apstraktnoj/hipoteti~koj opciji. dakako. tokom devedesetih godina. A ti~e se onoga {to je s one strane dobra i zla. Prva re~ je normalizacija. ali je – prevladana. a zatim i ~itava javnost suo~i sa zlo~ina~kom prirodom nacizma) nastojanje da se zlo (evil) i neispravno (wrong) predstave kao ne{to normalno (e. to jest onoga {to an sich ne podle`e moralnom procenjivanju.

ali – u jednom hiper-adiafori~nom stanju – to bi ostao zaludan. njegova je. dramati~no izgledalo i/ili bilo. me|utim. jednu prihvatljivu. ipak.. na kraju. ili „[efka Hod`i} ubila trudnicu i mrtvoro|en~e pokazivala kao svoje dete“ itd. i sa tim moramo ra~unati i sa tim se nositi. ~ak.BIOETIKA to jest njihovog intenzivnog i ekstenzivnog prisustva u svakodnevlju.. no. umnu soluciju: stvari – parafraziramo ovog autora – stoje tako. isto {to i zlo~in sociocida! Ne samo da ga je – za razliku od zlo~ina genocida – (za sada) nemogu}e pravno definisati i procesirati. videli smo. da su neki pobili desetine/stotine ljudi. To. u kojem se „fond“ moralno neva`nih stvari pove}ava gotovo geometrijskom progresijom. eti~aru. ~ak pre~esto. lako se zapada u hiper-adijafori~no stanje. definisane. To je hiper-adijafori~no stanje. to snimale i onda prikazale na internetu. nemogu}e i moralno-eti~ki procenjivati i (pro)suditi. ma kako nam to neugodno ili. posle samo nekoliko minuta. ponudio.. dr`im. evra. dolara. u najboljem slu~aju.. Zlo~in moralocida? Tà. 403 . i te kako determini{e na{e moralne procene i moralna postupanja. tek povr{no „odra|en“ i. no sada uz jasnu. naravno. ostavi – ravnodu{nim. parametrima jednog bitno druga~ijeg socio-kulturnog ambijenta (britanskog. Informacije tipa „ubila mu`a sekirom na spavanju“. izgleda. izneli u inostrane banke desetine miliona maraka. balkanski.. izli{no je isticati. filozofu. Odnosno. ose}ali „robinzonski“ usamljeni ili. od po~etka devedesetih godina pro{log veka naovamo. iz jedne sasvim druk~ije perspektive. u boljem slu~aju – u manjini. ili da su srednjo{kolke seksualno zlostavljale svoju vr{njakinju. nego ga je. heuristi~ka vrednost opadala s intenziviranjem devastiraju}ih (sociocidnih/moralocidnih) procesa. u krajnoj liniji (pre)ostaje da to. naime. Bauman je. ne{to {to dana{nju javnost. itd.. 6 Moralnost je {iri pojam od moralne svesti. stoga. svakako ne ohrabruju}u svest da na{a dobra volja lako mo`e ostati tek zrnce nesumnjivog dobra u univerzumu. „lo{e vesti“ – saop{tava ljudima. ne nekakvu „eti~ku panaceju“ za moralni krah. ta~nije. ili „silovao petogodi{nju devoj~icu“. to jest zapadnog uop{te). {iroj javnosti neozbiljno percipiran poduhvat. ili da je sve{tenik pedofil seksualno maltretirao adolescente itd. koje. moralne svesti. i u stru~noj i. ali samo donekle..) Hiper-adijafori~no stanje je stanje preke potrebe propitivanja (rethinking) sâmog morala. id est. jeste. postalo je.. i tretirani su s visokom dozom javnog zgra`avanja. ta~nije moralnosti..6 ovda{nji. „biv{ejugoslovenski“ milje. (Tu nam uvek dragocenu infuziju mo`e dati eti~ar Kant. me|utim. jer obuhvata i „more nesvesnog“. i ma kako se katkad. „pena dana“. to jest takozvane obi~ne ljude „`acne“ i. naslovi su novinskih tekstova koji su nekad bili percipirani kao informacije o ekscesnim slu~ajevima kriminala. sociologu.

. to jest individualni i grupni stavovi o dobru i zlu (ispravnom i pogre{nom) tako|e iziskuju. nema ni dobra7 (videti: Turza. dodatnu pri~u.. dok je na tronu. bez obzira na trajanje. re}i da o onome o ~emu imamo stav uvek imamo (nekakvo – ta~no ili pogre{no. rodnoj (ne)jednakosti sastoji se od na{eg znanja. odnosno dru{tva va`no. {ire. potpuno ili delimi~no. te da smo spremni da u odnosu na to delamo (opet. formulisao epistemom: „Ono {to je potrebno da zlo trijumfuje..) znanje. Handlung) zlih ljudi osna`uje ga i sme{ta na tron s kog ve{to i efikasno vlada. emocionalne: +/– ose}anja i 3. stvar. saznajne (kognitivne): +/– ocenjivanje. Ako su. i. plauzibilne definicije: moral je skup a) onih vrednosti i normi koje se odnose na dobro i zlo (ispravno i pogre{no/neispravno) i b) grupne i individualne stavove o tome. na{ih ose}anja i spremnosti da s tim u vezi delamo. re~ju. njegova svrgavanja. [to se prvog (a) ti~e. po`eljno. na{ stav prema. naime.8 Stavovi su relativno trajni sistemi pozitivnog ili negativnog ocenjivanja. i Kangrga. jer. odnosno abdikacije (nota bene! nikad mirne i dobrovoljne) uvek su privremeni – nikad kona~ni! Dobra. nepo`eljno. ka`u. grupu. primerice. ili u ~itavoj epohi. iz tri komponente: 1. dakle. bezvredno. norme su pak pravila pona{anja koja odra`avaju vrednosti. nema ni po sebi (an sich). sveprisutno je i veoma se dobro brine o sebi. makar kratku.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. decenija. dakako. {to }e re}i. Edmund Burke je to. i. to jest za ili protiv). ideju. jedne – za takvo. potom. sva je prilika da }e kod nas preovladavati negativan afekat prema pri~i i/ili pona{anju kojim se mu{karci i `ene sta7 Evo. i to dobrih ljudi! Nema li toga. mu{karci superiorniji od `ena. naprotiv. (samo)reprodukuje se i bez pomo}i ~oveka. da prema tome imamo izvesno (pozitivno ili negativno) ose}anje. u najkra}em: zlo ima ontolo{ki primat nad dobrim. Sastoje se.. 2004).. na osnovu kog to (osobu. vredno. pozitivno ili negativno. postoji po sebi (an sich). ni za sebe (für sich). i u samo jednom danu. istinito ili la`no. 2. 1975). ba{ kao i tokom niza godina. 404 To }e. Konkretnije re~eno. stoga.. 2005. individualno i grupno delanje (action. ergo. . 8 Vrednosti – da odredimo i taj element morala – jesu apstraktne ideje o onome {to je za pojedince. no i za druga stanja morala – verujem. grupe. I potonje (b). u: Rot. vredno ~ini (samodela) ono {to mu je ~initi.) ocenjujemo. Zlo. voljne (konativne): spremnost da se dela +/– (Videti u: Turza. dakle. time se onda jasno odre|uje i neva`no. 2007. jeste da dobri ljudi – ne ~ine ni{ta“. Ono iziskuje stalno delanje. treba re}i. pozitivnih ili negativnih ose}anja i spremnosti da se dela za ili protiv nekoga ili ne~ega. zajednice. prema na{em (sa)znanju.

ili sociologija. g. Kada neka od njih „zaka`e“. defetisti~ki („tako je–kako je“. logi~ku. na primer.. Ina~e.. odnosno ispravno i neispravno/pogre{no.. Razvijena moralna svest podrazumeva razvijenost sve tri komponente. I. dakle (jo{ uvek). konativna (voljna) komponenta. nemo}ni su. Karel Turza: MORALOCIDE? – Re-thinking morality again 405 Summary The concept of genocide is a product of recent (modern) comprehension of the human life-world (Lebenswelt) and. ili filozofija. nego najvi{e – emocionalne ravnodu{nosti prema (pre)velikom broju moralnih pitanja. imaju istu (trihotomnu) strukturu. istog su karaktera. to jest spremnost da postupamo za ili protiv toga. pa ni konativne insuficijencije. dakle. nadalje. Hiper-adijafori~no stanje je stanje individualne. rekao bih. jeste: ne znam! Pomenuti Baumanov (ba{ kao i mnogih drugih umnih ljudi) savet. te teorijsku kompleksnost kao integrativnog i pluriperspektivnog intelektualnog projekta – podru~je u kom treba tragati za plauzibilnim re{enjem. „postmoderno je stanje“ itd. s tim u vezi imamo i izvesno ose}anje (na primer. ili kajanja itd. takozvane serijske ubice).. odnose na dobro i zlo (odnosno ispravno i neispravno/pogre{no). odsustvo empatije ili simpatije. saose}anja itd. ili psihologija. – i s tim treba `iveti). to jest njihova ravnodu{nost prema drugom ljudskom bi}u – neretko ih pretvara u hladnokrvne. ergo. grupne i. I. najzad. koji se. ili nelagode. sâmi }emo se u tom odnosu pona{ati tako da relativno dosledno potvr|ujemo tu nejednakost. istina. ~initi. da psihopate znaju {ta je dobro a {ta zlo. a o pravu da i ne govorim. epistemolo{ku i metodolo{ku. na primer. prijatnosti. psihopate od ~injenja nedela odvra}a samo (sa)znanje o tome da im za zlodelo neposredno preti negativna sankcija (kazna). odnosno zlo u osnovi je (nekakvo) znanje o tome. odnosno nezadovoljstva. etika. najzad.BIOETIKA vljaju u ravnopravan polo`aj i. Odgovor na pitanje: {ta hic et nunc s tim u vezi. teorijski i prakti~no. though it has been recognized by the highest instances of formal (legal) rationality (e.) i. tu je i ona aktivna. Poznato je. najzad. da im je i voljna funkcija uglavnom stabilna. dolazi do ve}eg ili manjeg poreme}aja moralnog prosu|ivanja i delanja. samo naslu}ujem da je bioetika – s obzirom na njenu saznajnu. Stavovi koji su u vezi s moralom. A odsustvo emocija – {to }e re}i. to je stanje (ili.. na{em stavu da je ne{to dobro. surove zlo~ince (u. ili krivice. sre}e. bolje re}i: proces) moralocida. Naslu}ujem. Dakle. zadovoljstva. Vreme }e pokazati je li je re~ o putu ili (opet) samo o jo{ jednoj – stranputici. odve} je. ali im je emocionalan element redukovan na minimum ili ga uop{te nema. dru{tvene – ne toliko kognitivne. the UN documents on .

Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu. an entirely new idea. – Turza. Milan (2004). although the notion/term does not exist. moralocide does not exist at all. and clear and firm legal status. Westport. br. u: Sociology in Central and Eastern Europe.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Beograd. London. – Vester. Quintessenz Verlag. Slobodan (2006). Tre}i program. Osnovi socijalne psihologije – socijalizacija. modernity. ed. Malden. re-thinking morality – The Bauman Reader (2001). moralocide. „Metadru{tvo“. – Kangrga. Medicina i dru{tvo – Uvod u medicinsku etiku. Again. it has not been used nor mentioned. – Turza. Karel (2007). Finally. Etika – osnovni problemi i pravci. diachronically. Medicina i dru{tvo – sociolo{ki aspekti. Blackwell. Beograd. it may have. Karel (2003). The notion of sociocide is. 406 genocide). Nikola (1975). – Turza. Literatura . Libri medicorum. Problem identiteta – kulturno. nor has it ever been used in spiritual appropriation of reality – except in some theoretical conceptions. Praeger. though in its euphemistic formulations (à la Durkheim’s – and Merton’s – anomie. 113–114. Connecticut. sociocide. or moral pastiche…). Golden marketing i Tehni~ka knjiga. Beograd. Zavod za ud`benike i nastavna sredstva. – Rot. „Sociology without society“. that is to say. or Bauman’s postmodern ethics. USA. Slu`beni glasnik. Beograd. Karel (2002). etni~ko. Beograd. in many parts of the contemporary world – including the Balkans – it still has to “work hard“ to gain its legitimacy. Libri medicorum. Edited by Peter Beilharz. Is it possible that the term/notion may have a theoretical and/or practical foundation though? In this paper the author tries to argue for the answer: yes. That finally brings about the need for re-thinking morality as such. UK. Karel (2005). – Turza. Soziologie der Postmoderne. nacionalno i individualno. except sporadically. Massachusetts. Zagreb. Key words: genocide. and. even within its birth-place. München. within sociological community (the question of its legislation – as a criminal act – nobody has put so far). – Divjak. by Mike Keen and Janusz Mucha. Heinz-Günter (1995). Oxford.

u naj{irem smislu. ekolo{ka etika. tkiva i amputirane delove tela1. U radu se iznosi op{te odre|enje medicinskog otpada. skalpeli. 3) farmaceutski otpad i 4) radioaktivne izotope. U infektivni otpad spadaju svi predmeti koji su do{li u dodir s krvlju pacijenata. I–II/2009 UDK: 608.4. 141–142. 1. ~ak 20% opasnog medicinskog otpada zavr{avalo je u obi~nim kontejnerima. materijal za jednokratnu upotrebu koji je bio u dodiru s krvlju pacijenata: igle. 2) biohazardni otpad.Tre}i program Radio Beograda Br. lancete.047 407 SANDRA RADENOVI] MEDICINSKI OTPAD KAO BIOETI^KI PROBLEM Od 40 000 tona medicinskog otpada. ~ak 70–80% ukupnog otpada u zdravstvenim ustanovama ~ini te~ni otpad koji se ~esto izbacuje preko otpadnih vo1 Biohazardni otpad se skladi{ti u hladnja~ama do zakopavanja na gradskom groblju pod nadzorom sanitarne inspekcije. Napomenimo da. ta~nije. 8 000 tona ~ini opasan medicinski otpad.32:502/504 628. ne samo o ozbiljnom ekolo{kom ve} i o bioeti~kom problemu. kao i razli~ite hemikalije. Medicinski otpad obuhvata ~etiri vrste otpada: 1) infektivni otpad. dakle. dok se pod farmaceutskim otpadom podrazumevaju lekovi vra}eni s razli~itih odeljenja ili oni kojima je istekao rok upotrebe. Medicinski otpad – definicija i standardi postupanja s medicinskim otpadom . Klju~ne re~i: medicinski otpad. prema nekim procenama. Biohazardni otpad obuhvata organe. shvatanje (integrativne) bioetike i ekolo{ke etike i analiziraju se svetska i regionalna iskustva u postupanju s medicinskim otpadom. gaza itd. kao i aktuelni projekti koji se odnose na re{avanje problema upravljanja medicinskim otpadom. bioetika. u radu se obrazla`u dimenzije problema postupanja s medicinskim otpadom u Srbiji. koliko se u Srbiji godi{nje stvori. te~ni otpad – `iva iz toplomera. Najzad. Re~ je. Do sada su u Srbiji sve vrste medicinskog otpada odlagane na komunalnim deponijama. {pricevi. a prema nekim procenama. na primer.046/.

koji se prema svetskim standardima spaljuje. od kojih su neka i kancerogena (detaljnije videti: www. Iako postoje mi{ljenja da je u sveobuhvatnoj tabloidizaciji medijskog prostora jedan kolokvijalni stru~ni termin „curenje goriva“ (fuel leaking) nespretno interpretiran kao stanje pred nuklearnu ekolo{ku katastrofu. Naime. (videti: Radenovi}. na`alost. u Srbiji vi{e od 60% romskih mali{ana `ivi u nepodno{ljivim uslovima – odnosno. 2008: 65). . 4. sve vrste medicinskog otpada odlagane na komunalnim deponijama koje i same. Radenovi}. opasne materije izlivaju najpre u izolovanu prostoriju. sadr`e manju ili ve}u koli~inu radioaktivnosti. pripremani su u okviru 2 Preciznije. nije re~ o opasnoj pojavi jer se. ne bi bilo nikakve opasnosti za okolinu. Podse}amo da je ne tako davno. te pove}anog zra~enja van objekta nema. kako obrazla`u u Ministarstvu nauke. 4. [abac odustao od izgradnje nacionalne fabrike za preradu i uni{tavanje medicinskog i hemijskog otpada. navodno. Mo`emo samo dalje da pretpostavimo na kakvom su udaru od istog rizika. mnogi se hrane otpacima iz kontejnera itd. prema podacima za 2006. uglavnom. nemamo). tako se smatralo sve dok nadle`ni nisu nedavno priznali da iz buradi za skladi{tenje istro{enog radioaktivnog goriva u „Vin~i“ ve} godinu dana curi radioaktivni otpad ali. na primer. nisu ure|ene po osnovnim evropskim/svetskim standardima. da se radioaktivni otpad ne skladi{ti po evropskim standardima (videti: Danas. Smatra se da je problem radioaktivnih izotopa pak na pravi na~in re{en jedino u Institutu za nuklearne nauke „Vin~a“ 2.who. 23. ~ak 20% opasnog medicinskog otpada zavr{avalo je u obi~nim kontejnerima. a prema nekim procenama. izvozi se u zemlje koje tu uslugu napla}uju. 18. kao {to je nema ni u centru Be~a gde postoji spalionica3 za medicinski otpad (upor. 17. poslednjih nekoliko godina se u svetskoj nau~noj i {iroj javnosti vode se rasprave o mogu}im rizicima spaljivanja medicinskog otpada. u Srbiji.: Turza. 2008). radioaktivni izotopi jesu ostaci supstanci koje se koriste u dijagnostici i terapiji i koji. ~injenica je. kao {to su Francuska i [vajcarska. zbog straha gra|ana od dodatnog zaga|enja. ako bi jedna ovakva fabrika bila izgra|ena prema svetskim standardima. Farmaceutski otpad. godinu. S tim u vezi pretpostavljamo da su radnici gradske ~isto}e najpre izlo`eni riziku od eventualnih infekcija tokom transportovanja otpada iz kontejnera (precizne podatke o tome. 3 Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.int/ne/). kako je javnosti predo~eno. kroz dimnjake spalionica. 2008. Najzad. osloba|aju se. besku}nici ili veliki broj romskih mali{ana. 2007: 50–51). Naime. Ipak. 2008. Do sada su. kada se medicinski otpad sagoreva na temperaturi ni`oj od 800 stepeni Celzijusa ili kada se sagoreva medicinski otpad koji sadr`i polivinil hlorid (PVC). 408 da. iako neupotrebljivi. pa i medicinskog otpada u Srbiji. Politika. i brojna toksi~na jedinjenja. a odatle u jo{ za{ti}eniji bazen.tre}i program ZIMA–PROLE]E 2009. 4. U proteklih nekoliko godina poku{aji re{avanja problema skladi{tenja i uni{tavanja celokupnog.

Gradski zavod za javno zdravlje (Beograd) je prva ustanova u Srbiji koja je od 2007. ~lan 62 i ~lan 80). godine (~lan 10. javnost obave{tava ministar zdravlja. Zaje~aru i Beogra