SEMINARSKI RAD

Pisani rad čija izrada je propisana nastavnim programom pojedinih predmeta. Svrha seminarskog rada je da studenti vežbaju pisano izražavanje i oblikovanje problema, rasčlanjavanje, istraživanje, korišcenje literature iz naučne oblasti iz koje se rad radi, arhivske građe i sl. Student u seminarskom radu iznosi svoje stavove i interpretacije vezane za problem. U seminarskom radu studenti savlađuju istraživacke tehnike, korišćenje bibliografskih baza podataka, bibliografsku pripremu rada, pronalazenje podataka, signiranje podataka, klasifikovanje korišćene literature, tehničko oblikovanje rada, citiranje, parafraziranje i dr. Od studenta se zahteva određena veština istraživanja i saopštavanja rezultata. Radi se uz pomoć predmetnog nastavnika - mentora. O seminarskom radu vodi se rasprava na studijskoj grupi ili sa nastavnikom i saradnikom, pri čemu se kritički ocenjuje vrednost rada. UPUTSTVO ZA PISANJE SEMINARSKOG RADA Obim seminarskog rada treba da iznosi 12 - 15 strana, (Font size 12, font Times New Roman, razmak redova – Line Spacing 1, desno poravnat - Justify). Tekst seminarskog rada trebalo bi da udovolji sledećim zahtevima: ● U uvodnom delu rada objasniti cilj. ● U radu treba da se jasno uočava šta je sopstveni prilog autora, a šta su korišćeni rezultati drugih autora. ● Sadržaje izložiti koncizno i jednostavnim i razumljivim jezikom. Student je u obavezi da pregleda konačnu verziju rada, da ispravi štamparske, gramatičke i druge moguće greške. Pored glavnog naslova seminarski rad obavezno treba da sadrži: REZIME, KLJUČNE REČI, PODNASLOVE, ZAKLJUČAK I LITERATURU. REZIME I KLJUČNE REČI Rezime (obima 50 - 100 reči) i kljucne reči (do pet) NAPOMENE (FUSNOTE) Ispod teksta u fusnote upisivati samo propratne komentare. NAVOĐENJE LITERATURE U TEKSTU Na kraju citata u tekstu otvoriti zagradu i u njoj upisati prezime autora, godinu izdanja i broj strane. - Primer za citiranje bibliografske jedinice jednog autora: (Giddens, 1986: 68). - Primer za citiranje bibliografske jedinice dva autora (Horkheimer i Adorno, 1947: 77). - Primer za citiranje vise bibliografskih jedinica: (Fauconnet, 1928: 36; Barthe 1971:183). - Primer citiranja bibliografske jedinice bez autora: (Deklaracija, 1948: 2). - Primer citiranja bibliografske jedinice jednog autora u slučaju da postoje druge bibliografske jedinice istog autora izdate iste godine: (Durkheim, 1915c: 45). LlTERATURA NA KRAJU TEKSTA Abecednim ili azbučnim redom (u zavisnosti od toga da li se radi o latiničnom ili ćiriličnom pismu) navesti sve citirane bibliografske jedinice. Knjiga se navodi sledecim redom: prezime, ime, godina izdanja, naslov knjige kurzivom, mesto izdanja, naziv izdavaca. Članak u knjizi se navodi sledecim redom: prezime (autora), ime (autora), godina izdanja, naslov clanka, Uz prezime (urednika), ime (urednika), skracena oznaka urednistva (u zagradi), naslov knjige kurzivom, mesto izdanja, naziv izdavaca. Članak u časopisu se navodi sledecim redom: prezime, ime, godina izdanja, naslov članka, naslov časopisa kurzivom, godiste, broj i broj prve i poslednje strane na kojima je članak objavljen. - Primer navodenja knjige: Giddens, Anthony. 1990. Sociology. Cambridge: Polity Press - Primer navodenja teksta u knjizi: Pateman, Carole 1988. The Fraternal Social Contract, u: Keane, Jeane (ur.). Civil Society and the State. London: Verso Press - Primer navodenja članka u časopisu: Kateb, George 1987. Death and Politics: Hannah Arendt's Reflections on the American Constitution. Social Research, god. 54, br. 3: 605-616

1

obim i granice ličnog istraživanja. ispod naslova. Mogu se navesti i skraćenice koje se koriste u tekstu. U uvodu rada se iznosi kratak istorijat pitanja. KLJUČNE REČI Reči koje upućuju na osnovne pojmove koji se nalaze u tekstu. učenik. individualizacije vrednovanja rada učenika i drugih zahteva. Proizilazi iz samih istraživanja rada. Piše se bez kritičke procene u trećem licu uglavnom u jednom paragrafu. participacija. UVOD SEMINARSKOG RADA Deo rada koji ima za cilj da čitaoca „uvede“ u probleme koji su predmet rada i izazove interes za čitanje. ali nema informacija o metodama. rezultatima i zaključcima. a ne iskazi (rečenice). završno mišljenje i sud i doprinos nauci. Rezime može biti informativni koji pomaže čitaocima da prate literaturu i indikativni kad ima samo sadrzaj. Daje se na početku članka. Uz rezime navode se i ključne reči. odnos izabranog problema prema ranijim istraživanjima. ZAKLJUČAK Deo rada koji predstavlja njegovu sintezu. Obično se daju na kraju rezimea. a slog ima manju širinu. U uvodu rada se može izraziti zahvalnost onima koji su na neki način pomogli bilo čime da se rad privede uspešno kraju. Ističu se kurzivom. U uvodu se objašnjava i precizira problem koji se obrađuje. Postavke iz glavnog teksta u zaključku se ne mogu ponavljati istim rečenicama i rečima. Primer Rezime: U radu je učinjen pokušaj da se kritički preispita i empirijski "snimi" postojeći model vrednovanja rada učenika osnovne škole. Primer: Ključne reči: vrednovanje. ne poziva se na građu i literaturu i ne citira se. razlozi za izučavanje problema. javnosti i obrazloženosti. Ukazuje na pravac budućih istraživanja. Sastavlja ga autor rada. Obima je oko 100. sumiraju osnovni izvori informacija. prikazuje opšte rezultate. Sadrži stavove autora i evaluaciju istraživanja. bez čitanja rada.REZIME Rezime je kratak prikaz seminarskog rada koji pruža. 2 . svestranosti. Naročita pažnja je posvećena sagledavanju participacije učenika u vrednovanju sopstvenog rada (samovrednovanje). dokomološki zahtevi. Na osnovu rezimea čitalac ocenjuje da li rad spada u sferu njegovog stručnog interesovanja. potpunu informaciju čitaocu o predmetu i ciljevima rada. Broj ključnih reči (do pet) ne bi trebalo da prelazi više od 80 slovnih znakova. navode istraživačke metode. Rezime se piše manjim slovima od osnovnog teksta. a za veće radove 250 reči. rezultatima istraživanja i bitnim zaključcima. a u kontekstu osnovnih dokimoloških zahteva: objektivnosti. nastanak i glavne etape u njegovom razvoju i rešavanju. U zaključku se ne vrše polemike i ne uvode se nove činjenice. vrednovanju rada nastavnika i drugih učesnika nastavnog procesa. na pitanja koja su ostala još da se obrade. korišćenim istraživačkim metodama i postupcima. Preporučuje se da to budu reči ili sintagme. Brojni pokazatelji u zaključku se unose samo kao sumarni.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful