Visoka medicinska skola strukovnih studija uprija

Seminarski rad iz patologije

Tema: hiperemija

Predmetni profesor: Prof. dr Jovan Dimitrijevi

Student: Stanoji Bojana Broj indeksa: 42387/ II

uprija, 2011

Sadraj
Uvod ... 2 Hiperemija....3 Aktivna hiperemija......4 Vazomotorna hiperemija....5
*Neuroparalitika hiperemija *Neurospastika hiperemija *Reflektrona hiperemija *Psihogena hiperemija

Miogena hiperemija.6
*Neuroparalitika hiperemija *Neurospastika hiperemija *Reflektrona hiperemija *Psihogena hiperemija

Staza.8 Zakljuak......................................................................... 9 Literatura.. ..10

Uvod
Patologija je nauka o bolestima. Patologija (patoloka anatomija) je nauka koja se bavi
prouavanjem bolesti, odnosno promjenama na stanicama, tkivima i organima nastalim tijekom bolesti. Naziv je izveden od dviju starogrkih rijei, - pathos to znai bol ili patnja te - logos to znai re ili nauka. Izuava morfoloke i fizioloke promene nastale usled bolesti ili povreda. U sociolokom kontekstu, patologija oznaava i stanje u kome drutvo ili institucije odstupaju od svoje normalne strukture i funkcija. Makroskopska, mikroskopska i elektronskomikroskopska promatranja su vana u razumevanju patolokih procesa i promena koje nastaju tokom bolesti. Bolest koja je vezana za nagomilavanje krvi u organizmu je hiperemija.

Hiperemija
Hiperemija je naziv za nagomilavanje krvi u krvnim sudovima, nekog organa, tkiva ili podruja tela, koje dovodi do poveavanja njihove zapremine i poremeaja njihove funkcije. Poto se cirkulacija u svim organima odvija kroz arteriole i venule, poremeen priliv u nekom podruju organizma koje moe nastati zbog poveanja protoka krvi.U arterijama (aktivna hiperemija) bilo zbog usporavanja protoka u venama u kojima se krv nagomilava (pasivna hiperemija).Organi koji su najbogatiji mreom krvnih sudova (plua, bubrezi, jetra) najpodloniji su razvoji hiperemije. Po obliku moze biti aktivnai i
pasivna.

Aktivna hiperemija
Aktivna hiperemija objanjava se vazodilatacijom i poveanjem arteriolo-kapilarnog
protoka.Nastaje pod dejstvom nekog lokalnog, regionalnih ili opte tetnog uticaja kao poremeaj ravnotee, nekih nadraajni inilac, ili infekcija.Akutna hiperemija predstavlja prvu takozvanu vaskularnu fazu zapaljenja ije su naredne faze elijska i reparatorska.Nezavisno od prirode uzroka, svrha aktivne hiperemije je da dopremi u odgovarajue podruje organizam, materije (leukocite, eer, antitela).Sposobne da se bore protiv onih tetnih inilaca, koji dovode do izumiranja ili oteenja elija ili tkiva. Prema uzroku i patogenezi razlikujemo sljedee oblike arterijske hiperemije: vazomotorna I miogena hiperemija.

Vazomotorna hiperemija
Ovde je glavni uzrok nastanka hiperemije poremeaj u inervaciji krvnih sudova. On moe biti razliite prirode pa imamo: Neuroparalitika hiperemija nastaje kod paralize simpatikih (vazokonstriktor) vlakana usled koje poputa tonus krvnih sudova i krv jurne u njih. Imamo je npr. kod presecanja truncus sympathicus-a na odgovarajuoj strani tela, povrede plexus brachialisa na ruci, a nekada se hirurki namerno presecaju simpatika vlakna ako je neki organ ishemian pa da ovakvim potezom mu poboljamo dopremanje krvi. Neurospastika hiperemija usljed poveanog tonusa parasimpatikusa (vazodilatator) smanjuje se tonus krvnih sudova. Nastaje kod razliitih upala nerava,delovanja nekih droga i toksina, neuralgija itd.Danas se uglavnom ova dva oblika ne razgraniavaju tako otro kako se to nekadradilo veinom to su takve hiperemije obino povezane. Reflektrona hiperemija nastaje nadraivanjem senzibilnih nerava koji ondarefleksno prenesu nadraaj na vazomotore i uzrokuju vazodilataciju, npr. hiperemijakonjuktive kod zubobolje. Psihogena hiperemija vazodilatacija je ovde uzrokovana impulsom koji kree iz mozga ka odgovor na razliita psihika stanja: strah, uzbuenje, stid.

Miogena hiperemija
Delovanjem nekih fizikih agensa, trenje toplota i nekih hemijskih (npr. histamin)moe se bez uea vazomotornih nervnih vlakana izazvati hiperemija (to jedokazano na potpuno denerviranim krvnim ilama), jer ti agenski djeluju direktno namuskulaturu krvnih ila izazivajui vazodilataciju. Hyperaemia ex vacuo Nastaje nakon poputanja pritiska na neko tkivo usljed ega se stvori vakum koji povlai vee koliine krvi u to tkivo. Kako su krvne ile dok je pritisak bio na tkivo bile hipoksine njihov tonus je oslabio pa je zbog toga jo vie povean protok krvi.Ovakve hiperemije su este kod ljekarskih intervencija: npr nakon evakuacije ascitesaiz abdomena javlja se hiperemija kod mezenterijalnih krvnih ila, nakon operacijetumora itd., a postoji i opasnost kod ovakvog razvoja dogaaja da krv bude patolokirasporeena u organizmu tako da mozak i srce ostanu bez dovoljnih koliina krviusljed ega se moe javiti kolaps (nesvjestica) pa ak i ok Kolateralna hiperemija Javlja se kada doe do postepenog prestanka krvne struje kroz neko glavno arterijskostablo pri emu onda krv ide kroz kolateralne grane i uzrokuje hiperemiju. Ako zastojnastane naglo vea je vjerovatnoa da e se razviti ishemina nekroza a ne razvojno kolateralnog krvotoka za koji je potrebno due vrijeme da se razvije. Primer kolateralnog krvotoka su: nrp kod uroene stenoze isthmusa aortae a. subclavia, a.thoracica lat, a. mammaria int., a sa druge strane a. epigastrica inf., aa. intercostales. Pasivna hiperemija (hyparemia passiva, h. venosa itd.) Ona nastaje zbog oteanog otjecanja krvi iz nekog diela organizma ovo stanje nastaje najee zbog postojanja neke mehanike zapreke oticanju krvi (hyparaemiamechanica ili stagnatica). Organ ili tkivo je uvean, tamne boje cijanotian(hyparaemia cyanotica), obino je neto hladniji od okoline jer poprima temperaturu prostorije u kojoj se nalazi (recimo ekstremitet) a iz unutranjosti ne dolazi topla krvu dovoljnoj meri. Sobzirom na podruje koje je pogoeno ovom hiperemijom delimo je na lokalnu i optu.

Lokalna venska hiperemija Kada kroz neku venu iz bilo kog razloga ne moe protjecati krv u dovoljnoj meri deo organizma koji odgavara slivu te vene postaje hiperemian tj. nastaje venska hiperemija. Uzrok je pri tome najee mehanike prirode. Npr Gravidni uterus pritie na vv.iliacae i izaziva vensku hiperemiju donjih ekstremiteta, zatim to mogu biti tumori, ehinokokna
6

cista, nekada i poveani limfni vorovi (kod npr.tuberkuloze), zatim tu su tromboze vena, obliterirajue upale vena(endophlebitisobliternas).Organ koji je pogoen ovom hiperemijom je tamnocrven do ljubiast (cijanotian), poveane zapremine i mase, soan.Venske hiperemije mogu biti reverzibilne, recimo ako se radi o prolaznomzaustavljanju venskog toka ili ako je vena malog kalibra pa kolateralni krvotok preuzme njenu funkciju, meutim ukoliko se radi o velikoj veni vrlo je verovatno dae taj zastoj prouzrokovati lokalnu nekrozu tkiva, jer je zbog prenapunjenosti krvnihsudova ometan dolazak arterijske krvi, povien pritisak uzrokuje izlivanje krvi izvena i nastaje hemoragina infarkcija infarctio haemorrhagica koja je najea nacrijevima, mozgu, nadbubregu.Karakteristian primjer lokalne venske hiperemije je recimo kod pritiska tumoramedijastinuma na venu cavu superior pri emu se javlja cijanoza u predelu glave i vrata, pritisak tumora ili npr. uveanih limfnih vorova na aksilarnu venu uzrokuje hiperemiju odgovarajue ruke.Hiperemije sa razvojem kolateralnog krvotoka, npr kod atrofine ciroze jetre imamo spreen prolazak krvi kroz venu porte te ova ide preko ostataka umbilikalnih vena ilig.teres hepatis potkono u podruje pupka, slina stvar je i kod pritiska na v. cavuinferior kada krv preko epigastrinih vena ide do pupka i tu anastomozira sa venama koje idu ka veni cavi superiror (v. mammaria int. itd.) te se na pupku razvija karakteristina slika caput medusae (glava kojoj umesto kose izlaze zmije)

Opta venska hiperemija - Cyanosis universalis Nastaje kod poremeaja rada srca ili zastoja u malom krvotoku. Najee su posljedica sranih mana i to greaka na sranim zaliscima i to najee je u pitanju stenoze mitralnog ua. Krv se ne ispumpava u levu komoru pritisak raste iretogradno kroz mali krvotok u desno srca i odatle u vene i cijelo telo. Nastaje dalje i kod razliitih oboljenja na pluima koji poveavaju pritisak u plunom krvotoku itd.Ova hiperemija ako deluje kratko moe nestati ako uzrok nestane, moe se recimo iopera tivno reiti kad se proire zalisci itd i kao takva je reverzibilna, ali ako deluje due tj ako je hronine forme ostavlja teke posljedice na organizmu.Osnova je hipoksija tkiva ali ima i drugih poremeaja kao to je remeenje aksijalnog cilindra krvne struje pa eritrociti koji su inae u centru se pomjeaju sa plazmom priblie se kapilarnom zidu i dijapedezom mogu izai van krvnog suda.Tako imamo promjene na pojedinim organima: 1) Jetra ; 2) Slezena; 3) Pluca; 4) Bubreg ; 5) Sluznice respiratornog i digestivnog trakta

Staza
Stazom nazivamo lokalni potpuni prekid kretanja krvi u nekom terminalnom delu krvotoka. Ona nastaje kao posljedica prejakog podraaja vazodilatatora ili kod paralize vazonkonstriktora ali je najea kod paralize obje vrste nerava pa su krvnisudovi atonini.Kapilare su proirene a vene nisu toliko kao to su kod venske hiperemije, krvna struja je zaustavljana eritrociti pribijeni jedan uz drugi a tekuina se filtrira transudira u intersticij tako da se krv zgunjava poveava joj se viskoznost to jo vie oteava kretanje krvi.Staza nastaje polako i preethodi joj jedan period prestastikog stanja akarakteristino je da ukoliko prepreka nestane krv nastavlja da struji normalno ali jo uvek su kapilare proirene i jo uvek se jedno vreme nastavlja transudacija poststastiko stanje.Ukoliko je staza due trajala ona moe dovesti do aglutinacije eritrocita i zaepljenja lumena krvnih sudova to onemoguava cirkulaciju i reverzibilnost promene panastaju nekroze. Najee se staza razvija u podruju neke upale od razliitih vazoaktivnih materija koje u toku upale nastaju, neretko su joj uzrok neki bakterijski toksini ili neka mehanika dejstva kao velike traume, smrzotine, opekotine. Venska hiperemija pogoduje nastanku staze a neretko je njen direktni uzronik.

Zakljuak
Hiperemija moze nastati zbog uticaja vise faktora. Nastaje pod dejstvom nekog lokalnog, regionalnih ili opte tetnog uticaja kao poremeaj ravnotee, nekih nadraajni inilac, ili infekcija, zbog postojanja neke mehanike zapreke oticanju krvi, uzrok nastanka hiperemije jeste poremeaj u inervaciji krvnih sudova.

Literatura
http://www.scribd.com/doc/59237736/52/Kolateralna-hiperemija http://www.medicinabih.info/2011/12/08/vazomotorna-hiperemija/ http://www.medicinabih.info/2011/12/08/lokalna-venska-hiperemija/

10