Javne finansije: Budžet

Napisano pod: Ekonomija i finansije,Radovi — Aleksandar @ 14:06 Pojam i suština budžeta Svaka država ima svoje izdatke, kao i prihode koji trebaju pokriti te izdatke. U tom smislu govorimo o budžetu jedne države. Budžet (eng., fr. budget, tal. bolgia, l. bulga kožna kesa, novčanik) je po nekoj opštoj definiciji jednogodišnji zakon kojim se predviđaju, prethodno odobravaju i prethodno raspoređuju svi državni (kao i gradski, neke ustanove i dr.) prihodi i rashodi u jednoj budžetskoj godini; predračun prihoda i rashoda uopšte. Moderno državno uređenje zahteva jasno definisan položaj budžeta u pravnom poretku jedne zemlje. U mnogim ustavima je uneto definisanje budžeta. Budžet predstavlja instrument kojim se iskazuju prihodi i raspoređuju sredstva – rashodi za finansiranje, ustavom utvrđenih funkcija i zakonom utvrđenih obaveza. U našem sistemu budžet je pravni akt, između ostalog i zato što se njegovo donošenje odvija po proceduri predviđenoj i za druge zakone. Ono što je za budžet svojstveno jeste da postoje rokovi za pripremu i njegovo usvajanje. Za ove procedure odgovorno je ministarstvo nadležno za poslove finansija. Često se prilikom usvajanja budžeta usvajaju i zakoni koji su u tesnoj vezi sa budžetom. To su najčešće zakoni koji definišu izvore prihoda budžeta. Na budžet se laički može gledati kao statističku kategoriju. Budžetski dokument i jeste neka vrsta matematičkog dokumenta koja prikazuje plan prihoda s jedne strane i strukturu troškova s druge strane. Budžet ima karakter finansijskog plana države za jednu godinu i predstavlja jednu prognozu, ali je i više od toga: odredbe budžeta su obavezujuće za državne organe na rashodnoj strani i predviđeni izdaci se ne bi smeli prekoračivati bez rebalansa budžeta, tj. bez izmene budžeta po istoj proceduri po kojoj je donet. Budžet predstavlja sistematski prikaz prihoda i rashoda određene države (ili društvenopolitičke zajednice, lokalne samouprave i sl.) za predviđeno razdoblje – jednu budžetsku godinu. Značaj budžeta ogleda se u velikom interesovanju javnosti prilikom njegovog donošenja. Privrednike indirektno interesuje struktura prihoda koja se direktno ogleda kroz poreske propise. Budžetske korisnike kao i zapošljene u javnom sektoru interesuje struktura rashoda i njihovo učešće u njemu. Sve zajedno, interesuje nas odnos između prihoda i rashoda. Pravilno koncepciran budžet može imati razvojnu funkciju, loše donet budžet može imati posledice i u narednim godinama. Zbog toga se budžet i usvaja zakonom. U različitim definicijama budžeta postoje određeni zajednički elementi:
• •

budžet je javni akt; budžet je planski akt kojim su istovremeno predviđeni prihodi i rashodi;

materijalni troškovi. sudovi. Po svojoj sadržini se ne bi mogao svrstati među zakone. Budžet se svrstava među zakone. U SAD i Britaniji ovaj period počinje 1. subvencije. Jedan deo oblasti finansijskog prava čini budžetsko pravo – skup propisa koji regulišu postupak donošenja. očuvanje dugoročne stabilnosti zemlje i slično. U određenim okolnostima veliko je učešće zajmova i kredita. Najveći udeo u javnim prihodima imaju porezi. zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Na rashodnoj stani. Najčešće se to uzima i kao period trajanja fiskalne godine. Finansijsko pravo. koriste se dve podele. jula. skupom normi reguliše odnose onih organa. Obično se ove dve podele kombinuju i dobija složena klasifikacija. Budžetski period je jedna godina. budžet može imati i drugačije izdatke. koji su potrebni za nesmetano funkcionisanje države. Prva je po administrativna. Takođe. budžetska rezerva itd). profit javnih preduzeća). obrazovanje i druge koji spadaju u kategoriju budžetskih korisnika. taksi i sopstvenih prihoda države (državna imovina. aprila. Osnovne karakteristike budžeta • • • Budžet jeste administrativni akt. kao i drugih obaveza države. prosveta itd. koji važi za period od jedne fiskalne godine. odnosno po državnim institucijama kao nosiocima rashoda (skupština. pre u administrativne akte. jer se donosi po posebnim procedurama. . otplata dugova. Manji je deo akciza. Budžetski rashodi imaju funkciju finansiranja redovnih izdataka države. ponajviše porez na dodatu vrednost (u bivšem sistemu porez na promet). izvršavanja i kontrole budžeta. podsticaji i subvenicje u raznim oblastima (uglavnom privredi). ostvarivanja i korišćenja javnih prihoda. kao što su kapitalne investicije države. investicije. uglavnom kalendarska.). a druga po ekonomskim funkcijama (plate i socijalna davanja za zaposlene. koja takođe uglavnom proizlazi iz materijalnih zakona. ali ga donosi zakonodavni organ. ministarstva. Budžet kao javni akt ima zakonsku i administrativnu snagu. Budžetski prihodi jesu javni prihodi. u delu koji se odnosi na budžet. što ne mora uvek biti slučaj. Budžet je finansijski instrument. struktura budžeta sadrži sva obeležja društveno-ekonomskih i političkih odnosa zemlje u kojoj je budžet donet. koja se najčešće poklapa sa kalendarskom godinom. Budžetski teoretičari definišu budžet kao finansijski plan države – plan prihoda i rashoda. agencije. vraćanje zajmova. Budžet je i zakon. čiji se zadatak vezuje za aktivnosti predviđanja. Budžet kao plan predlaže administrativni organ. U tom periodu se budžet izvršava. zdravstvo. koji se po svojoj prirodi svrstava u zakonske akte. procesiranje kamata. Najveća izdavanje jesu za finansiranje odbrane (vojske). odnosno 1.• • budžet je utvrđen za period od jedne godine. najpre po svojoj formi.

stabilizacioni. Ovo se radi na osnovu projekcije iz prethodnih godina i izmenjenih uslova poslovanja u narednom periodu. kada se u određenom periodu (tri meseca) može nastaviti po planu budžeta iz prethodne godine. dok to u budžetu ne mora da bude slučaj. Budžet je sistematizovan pregled prihoda. postupak donošenja. Naime. postupak izvršenja. Budžet se priprema i donosi pre početka budžetske godine. koji mogu biti različitog inteziteta poreske izdašnosti) već se to radi podzakonskim aktima. pojedinačnih vrsta i iznosa. država planira – predviđa visinu javnih prihoda po raznim oblicima. konzervativni. materijal…) Budžet treba biti usaglašen sa ekonomskom politikom države. Kod organa javne uprave precizno je definisana podpozicija na osnovu svrhe. Subjektivno budžetsko pravo sa sinonimom pravo parlamenta vezano je za narodni parlament kao najviše narodno predstavničko telo. inače se ne može primenjivati. Budžet se mora odobriti od strane zakonodavnog tela. ili opšti i prelazni deo budžeta. Njegova priprema. Izvršni organ može proglasiti period privremenog finansiranja. Ovaj deo je od posebne važnosti jer definiše strukturu kolača prema budžetskim korisnicima. bilans daje prihode na jednoj strani i njihov utrošak na drugoj. a potom i samom svrhom pojedinog budžeta (razvojni. socijalni…) Opšta obeležja budžeta • • Budžet kao predmet finansijski analize – budući da budžet ima finansijskoračunski karakteristike podložan je finanskijsko-računskim opservacijama. osnovna sredstva. Objektivno budžetsko pravo jeste skup propisa tehničke prirode . ograničenje koliko država može prikupiti i potrošiti sredstava po određenim namenama. Bilans ima jednakost između prihoda i rashoda. U savremenim budžetima precizirana je pozicija svakog budžetskog korisnika. Savremeno budžetsko pravo je podeljeno na dve oblasti: subjektivno i objektivno budžetsko pravo. Postoje i budžetske pozicije koje služe za izradu bilansa. kao i budžetskih korinika. budžet može imati budžetski suficit ili deficit. sve se to odvija po zakonskim procedurama. zavisno od odnosa prihoda i rashoda. Država putem budžeta precizno određuje strukturu rashoda u narednoj budžetskoj godini. Tako se budžet može sistematizovati na osnovu vrste i svrhe. Međutim. kao i rashoda grupisanih po osnovu vrste i svrhe korišćenja. Bilans je pregled izvršenja budžeta u prehodnom periodu. Sve ono što je ušlo u državnu kasu kao prihod mora biti iskazano kao rashod na drugoj. najpre u delu državnih zahvatanja.• • • • • • Budžet kao finansijski instrument ima svoju relaciju u odnosu na bilans – završni račun. Budžet se može definisati kroz odnos državnih organa koji učestvuju u njegovom donošenju. plan javnih rashoda. Na osnou ovakve podele može se doći do ukupan iznosa koji je planiran na razne oblike izdataka (plate. Budžet sadrži i opšte odredbe bitne za proces izvršenja budžeta koje predstavljaju finansijski zakon. Stvari koje su sadržane u budžetu jesu plan javnih prihoda. Budžet ne sadrži plan razlike po različitim periodima godine (kvartali i meseci. Budžet kao pravni akt – budžet nastaje u formi zakona. Pored toga.

naučnog istraživanja može doprineti dugoročnom ekonomskom jačanju. pa da je bolje da je učešće državne potrošnje u društvenom proizvodu manje. međutim. jer postojanje i finansiranje deficita može imati za posledicu inflaciju. U našoj zemlji. novac itd). kada loše funkcionisanje budžeta može imati političke posledice. b) svojom veličinom. kao i procese njegove kontrole. Međutim. već i politička kao i pod raznim drugim uticajima. usvajanje i izvršenje budžeta. Budžet kao instrument ekonomske politike – odnos i veličina javnih prihoda i rashoda u mnogomo utiče na makroekonomsku stabilnost jedne zemlje. Postoji i povratna sprega. Stoga je sve manje novca za ulaganje u socijalnu infrastrukturu. izdaci za primarne socijalne potrebe postižu sve veće učešće u budžetu. tako i kroz usluge koje ona pruža (pravni sistem. državna administracija nije samo ekonomska stvar. Budžet donosi ekonomske efekte na više načina: a) svojim postojanjem. Budžet kao politički akt – budžet je pod uticajem političkih prilika u zemlji tako da se njegovo donošenje i trošenje budžetskih sredstava gleda kroz prizmu političkih odnosa. Zahtevi za manjim porezima kratkoročno otežavaju izvršenje budžeta. dok rashodi pozitivno utiču na ekonomiju. iz budžeta se mogu direktno finansirati izdaci poput regionalnog ekonomskog razvoja ili različitih subvencija. kako kroz potrošnju države. Budžet može dvojako služiti kao instrument ekonomske politike. Veći rashodi od prihoda zahtevaju povećanje poreza i nameta privredi.• • • vezane za pripremu. te je većina ekonomista stoga naklonjena uravnoteženom budžetu. jer se veruje da u opštem slučaju privatni akteri produktivnije koriste novac nego država. Odnos izdavanja u korist razvoja. Vlada Republike Srbije je jednom prilikom rezervisala 600000 dolara za promociju zemlje u svetu. Drugo. Takva ekonomska politika svakako nije podsticajna. Stoga je budžet važan instrument sprovođenja ekonomske politike. Prvo. Kreatori ekonomske politike i budžeta moraju voditi računa o tome. Pred njima je težak zadatak. . v) postojanjem deficita ili suficita u budžetu. lična sigurnost. donošenje. Efikasnija državna administracija jeste najbolji način za to. državna politika i njena instrumentizacija zahteva određena sredstva koje je potrebno iskazati u budžetu. Ali. suficit obično predstavlja kočnicu ekonomskoj aktivnosti. Kapitalne investicije i javni radovi klišei su ekonomskog razvoja. U normalnim okolnostima ovo bi trebali da budu kategorije koje su preostale prilikom raspodele budžeta. Budžet otcepljene pokrajine Kosovo planira svake godine par miliona dolara u svrhu promocije nezavisnosti. kako smanjiti rashode – javnu potrošnju. Takođe. struktura budžeta može imati razvojni karakter. Budžet kao instrument socijalne politike – jedan od velikih uticaja na budžet ima i socijalna politika. Narušena bezbednostna situacija uticaće na strukturu budžeta. privrednim rastom budžet bi se bolje punio. jer ubiranje budžetskih prihoda smanjuje privatne investicije i uopšte ekonomsku aktivnost.

Primenom metode bruto budžeta baratamo sa apsolutnim iznosima. raspodela po ključu sa korektivnim faktorima ili raspodela po nameni. socijalno osiguranje). gde su iskazani ukupni iznosi prihoda i rashoda. Načelo budžetskog jedinstva – po ovom načelu svi prihodi i rashodi jedne zemlje trebaju biti iskazani u jednom budžetu. odnosno one se upoređuju pre unosa na svoju pozicije i iskasuju samo višak ili manjak. Izvršena je podela na statička i dinamička budžetska načela. Aneksioni budžeti su primenljivi kod pojedinih državnih institucija. Metoda neto budžeta radi sa „prebijenim“ stavkama. već se svi javni prihodi slivaju u jedinstvenu kasu. U tome se ogleda i pravo predstavničkog tela (narodne skupštine) da na zakonodavni način može odlučivati o celokupnom sistemu javnih finansija. Sličan ovome jeste autonomni budžet koji vode određeni fondovi (penziono. Načelo budžetske neafektacije – ovim načelom sprečava se vezivanje određenih prihoda direktno za namenske rashode. železnica). a potom se dele na osnovu različitih parametara. dok se dinamička budžetska načela odnose na proceduru formiranja i utvrđivanja budžeta. Na osnovu određenih parametara može se doći do podatka o ukupnom prometu roba i usluga. statička budžetska načela • • • • Načelo univerzalnosti – primarno načelo koje definiše da se svi planirani prihodi i rashodi moraju uneti u budžet. Neke zemlje (skandinavske) pristupaju tome kada se javi potreba za javnim rashodima koji se ne mogu finansirati iz budžeta već na osnovu kredita i zajmova. dinamička budžetska načela .Budžetska načela Budžetska načela jesu skup pravila kojima se rukovodi prilikom izrade i izvršenja budžeta. autonomni i aneksni budžet. U praksi modernih država je česta praksa da se kod određenih situacija pribegava izradi specijalnog budžeta. na zakonodavnim telima (primer je Francuska sa svojim sistemom pošta. Njima je odobreno samostalno knjigovodstvo. Načelo realnosti – ovo načelo je važno u toj meri što se prihodi i rashodi moraju planirati na osnovu ostvarivosti. Statička budžetska načela se odnose na sadržaj i formu budžeta. Primenom načela potpunosti budžet može predstavljati finansijsku sliku čitave privrede. Neki od parametara jesu raspodela po ključu. ali se ovi budžeti usvajaju kada i državni. Ovim načelom omogućeno je lakše sagledavanje svih pozicija kao i kontrola budžeta. Osnovna razlika jeste što ih odobravaju organi upravljanja ovih fondova. Vrste specijalnih budžeta mogu biti dvojni. Za prikazivanje javnih prihoda i rashoda primenjuju se dve metode: metoda bruto budžeta i metoda neto budžeta. Nepravilno planiranje prihoda može dovesti do zastoja u radu državnih institucija ili do višegodišnjeg zaduživanja.

Budžet za naredni period u srbiji mora doneti narodna skupština.• • • • Načelo budžetske specijalizacije (specifikacije) – načelo koje upućuje na to da svaka budžetska pozicija mora imati jasnu namenu i da se mora iskoristiti za takvu namenu. po Dr. . kao i tok njegovog izvršenja. Uglavnom se to odnosi na period od tri meseca i proporcionalno tome uzima se četvrtina prethodnog budžeta. taj deficit treba pokriti u narednom periodu. u našem sistemu sačinjavaju: • obim. Ovde izdvajamo nekoliko faza: • • • • • • izrada budžeta (budžetska inicijativa. odobrenja i donošenje budžeta Planiranje rashoda i prihoda budžeta Polazne osnove za planiranje budžetskih prihoda i rashoda. Rani teoretičari budžeta smatrali su da budžet mora biti uravnotežen. Budžetski korisnici konkrurišu za sredsta i tako ulaze u budžetsku raspodelu. Moderna teorija teži budžetskoj ravnoteži. Uredbom o privremenom finansiranju izvršavaju se stavke planirane u prethodnom budžetu u kratkom periodu. donošenja i izvršenja budžeta. ali ne po svaku cenu. Načelo prethodnog odobrenja – ogleda se u obavezi da budžet donese najviše predstavničko telo – zakonodavni organ. izrada nacrta i predloga budžeta) donošenje budžeta izvršavanje budžeta kontrola izvršavanja budžeta planiranje rashoda i prihoda budžeta izrada nacrta. U uslovima svetske krize i budžeti razvijenih zemalja imaju budžetski deficit. Obaveza je da i završni račun bude objavljen. Budžetska procedura Budžetska procedura je zakonski određena delatnost ovlašćenih organa za postupak sastavljanja. Govori se o formalnoj i materijalnoj ravnoteži. U mnogim zemljama javno se objavljuje sadržina budžeta. Zemlje u razvoju imaju umereni budžetski deficit. Na lokalnom nivou organi samouprave sprovode javne rasprave o sadržini budžeta. Načelo ravnoteže budžeta – ravnoteža prihodne i rashodne strane. Materijalna ravnoteža se stvara pokrivanjem rashoda ostvarenim prihodima. planiranje rashoda i prihoda budžeta. Naravno. Podrazumeva se da će javnost biti upoznata sa sadržinom budžeta prilikom njegove prezentacije od strane ministarstva nadležnog za poslove finansija. Protivno tome je povreda zakona. Za formalnu ravnotežu neophodan je uslov zahteva za jednakost planiranja prihoda i rashoda. Dragomiru Đorđeviću. Načelo javnosti – ovo načelo omogućava da javnost bude upoznata sa donošenjem budžeta. struktura i dinamika opštedruštvenih potreba. utvrđivanja. jednak sa obe strane. i da su pojava suficita i deficita štetne. predloga. što se i dešava u novijoj istoriji nedoneseni budžet se ne može primenjivati. Ukoliko je skupština sprečena.

transportne usluge i industrija koja koristi ove energente kao osnovne sirovine. a oporezovaće imućniji sloj građanstva i privrede. Socijalno usmerenje budžeta naročito je viđeno u kriznim periodima ili u državama sa nerazvijenim sistemom socijalne zaštite. na osnovu projektovane ekonomske politike. na ovaj način i većem prihodovanju budžeta. Država ovo može korigovati kompezatorskim merama – stimulacijama. U principu. ovakva zahvatanja uticaće direktno na povećanje cena finalnih proizvoda i nekonkurentnost privrede u odnosu na zemlje sa liberalnijim pristupom u ovoj oblasti. Kako je poreska oblast ona koja ubire najviše prihoda sigurno je da je ona ključna za prihodovnu stranu budžeta. regresima i subvencijama – izdavanjima iz rashodne strane budžeta. cena ostvarivanje prihoda i rashoda. njihove obrade i pripreme plana prihoda i rashoda određena je nadležna državna služba. Međutim. Za poslove pribaljanja informacija. Zakoni iz oblasti javnih prihoda. U razvijenim zemljama. Karakteriše se ekstremno velikim transferima organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja. barem što se tiče budžetskih pozicija. Struktura poreske politike utiče na strukturu javnih prihoda. ali ukoliko 60 i više procenata ode na prosto funkcionisanje državne uprave (plate i materijalni troškovi). tako je najveće zahvatanje u oblasti poreza na dodatu vrednost. ekonomske mogućnosti nacionalne privrede. bude završni račun za prethodnu godinu. Oporezivanje dohotka i imovine rasteretiće promet. kao i razni oblici akciza. Ove zemlje imaju razvijen sistem sintetičkog oporezivanja. On je najčešće srodan sa ostalim ekonomskim i finansijskim zakonima donetim u prethodnom periodu. po završnom računu iz prethodne godine. Sistem oporezivanja je indikativan za prihodovnu stranu. naročito poreski zakoni uticaće na strukturu i visinu javnih prihoda. ali i od strukture prihoda. Slično je i sa politikom u oblasti akciza. Ciljevi mogu biti deklarativno razvojni. slede porez na dohodak i dobit. kao i u većini zemalja u razvoju narazvijen poreski sistem. taj budžet se ne može nazvati razvojnim. kao i u većini zemalja za to je zaduženo ministarstvo nadležno za poslove finansija. Smanjenje poreskih stopa može dovesti do podsticaja koji će doprineti većem prometu i proizvodnji.• • • • potrebe obezbeđenja državnih funkcija. Uobičajeno je da polazna osnova. valjani budžet polazi od osnovnih principa fiskalne politike jedne zemlje. Kako je u našoj zemlji. međutim. Najveći prihod ostvariće se akcizama na naftne derivate i ostale energente. Ukoliko veći deo budžeta sačinjavaju javni radovi i kapitalne investicije takav budžet bi se mogao nazvati razvojnim – zavisno od drugih stavki u rashodnoj strani. sa razvijenim poreskim sistemom najveće je učešće poreza na imovinu i poreza na dohodak. ipak. Ovome su naročito izložene poljoprivredna proizvodnja. Na nivou opština i gradova ovo je posao sekretarijata ili službe za finansije. od toga na šta će se trošiti najveći deo para iz državne kase zavisiće stvarni ciljevi ekonomske politike. međutim ono utiče na smanjivanje potrošnje i standarda građana. U našoj zemlji. Naime. za planiranje budžeta koriste se tri metode: . Struktura javnih rashoda može imati još značajnije veze sa fiskalnom politikom. koje se obično i naziva ministarstvo finansija. Oporezivanje prometa daće sigurne prihode.

Vlada će ovaj nacrt razmotriti i doneti odluku o budžetu. U našoj praksi ovde se radi o predlogu zakona. kako bi se stvorila koherentna osnova i za budžetsko planiranje i za ekonomsku politiku. bruto dohodak. U praksi ovaj period traje najduže tri meseca. recipročno. Indirektni metod će na osnovu prethodnog budžeta koristiti i podatke pribavljene od korisnika budžetskih rashoda.1. Takav predlog može pretrpeti izmene amandmanima. uz korektnivni faktor. Kod metode direktnog procenjivanja polazna tačka jeste prethodni budžet i to onaj ostvareni deo prihoda i rashoda. Poslanicima će ovaj predlog obrazložiti predstavnik ministarstva finansija. Ovo zahteva posebne analize i može uticati na obim i strukturu budžeta. poseban i normativni deo. inflacioni indeksi. Sve ovo treba biti u okviru planiranih budžetskih prihoda. nivo sredstava nemenjenih tekućem i investicionom održavanju. . predračun rashoda. Ministarstvo finansija posebno mora da vodi računa o dinamici uplate javnih prihoda i njihovom uticaju na izvršenje budžeta. U suprotnom primenjivaće se. Za to se koristi predračun. Ti faktori jesu rast industrijske proizvodnje. Nacrt budžeta sadrži predračun prihoda. pokušava se priprema budžeta povezati sa opštom ekonomskom politikom planiranom za duži rok (par ili nekoliko godina). postojeći budžet. kao i nivo sredstava potrebnih za nove investicije. O ovome Vlada republike donosi odluku. Svakako da ova metoda nije dobra i odbačena je u praksi. obim i vrste materijalnih troškova. Korisnici sredstava su dužni da dostave podatke poput obima i strukture zaposlenih. trgovinski bilans. 2. Izrada nacrta i predloga budžeta Ministarstvo finansija će izraditi nacrt budžeta i dostaviti ga vladi na razmatranje. i po njegovom izglasavanju on biva objavljen u službenom glasniku Republike Srbije. Ministarstvo finansija će dostaviti pravilnik na osnovu kojeg se mogu valorizovati iznosi iz prethodne godine. metod automatskog planiranja. Neophodno je da budžet bude donet pre početka budžetske godine. indirektni metod Metod automatskog planiranja sastoji se u direktnom prenošenju stavki iz prethodnog budžeta u novi. U novije vreme. bilans. 3. Tada se glasa za budžet. metod direktnog procenjivanja. Odobrenje i donošenje budžeta Vlada predlog budžeta dostavlja narodnoj skupštini.

Ukoliko je donet pre početka budžetske godine primenjivaće se njenim početkom. fondova ili zajedničkih organizacija. Oni donose naredbe za isplatu sredstava. Proces izvršenja budžeta započinje prvom uplatom u korist javnih prihoda. Zavisno od toga koju funkciju obavljaju u procesu izvršenja budžeta organi državne uprave mogu imati ulogu naredbodavca ili računopolagača. Budžet donet u toku godine se može primenjivati tek nakon njegovog donošenja i objavljivanja u glasniku. Nadležni organi vode računa i o dinamici uplate javnih prihoda. O ovome se staraju nadležni organi. Oni mogu upravljati sredstvima samo na osnovu naloga naredbodavca. U budžetu se. To su organi državne uprave koji vode računa o budžetskom izvršavanju i imaju pravo da raspolažu prikupljenim sredstvima. U periodu slabe naplate određenih oblika javnih prihoda. Sredstva stalne budžetske rezerve se koriste u izuzetnim situacijama kao što su elementarne nepogode ili vanrednim okolnostima kada nema sredstava za isplatu dospelih obaveza. To mogu biti direktni i indirektni korisnici. posredno i skupštinskim odborima. Tada će vlada pripremiti predlog izmena – rebalans budžeta i dostaviti ga narodnoj skupštini na usvajanje. Ova stavka iznosi 1. a najveći deo ovih ovlašćenja pripada organima ministarstva finansija i to upravi za trezor i poreskoj upravi. a po potrebi mesečni planovi.5% budžeta. Najpre se izrađuju tromesečni planovi. Indirektni korisnici su obično korisnici koji ova sredstva dobijaju posredstvom nadležnog ministarstva. Ova ovlašćenja su podeljane uzmeđu nekoliko organa državne uprave. to jest pojave trenutnog budžetskog deficita Vlada mora intervenisati zaduživanjem kod Narodne banke ili predlogom za povećanje određenih akciza ili drugih budžetskih prihoda. prenositi sredstva korisnicima budžeta.U procecu izvršenja budžeta može se konstantovati nepravilnost donetog budžeta. odnosno vladi. . Izveštaji se dostavljaju ministarstvu finansija. Naredbodavci imaju ovlašćenja da raspolažu sredstvima u budžetu. Ovaj predlog se podnosi narodnoj skupštini u obliku zakona o izmenama i dopunama zakona. ali i inspekcijskim i revizijskim službama koji mogu obaviti kontrolu izvršenja budžeta. Izvršenje budžeta se odvija po planu o izvršenju budžeta. na osnovu plana izršenja. Izvršenje budžeta Budžet se može primenjivati tek nakon njegovog usvajanja. Na ovaj način se postiže neposrednija kontrola trošenja budžetskih sredstava. na rashodnoj strani. Oni će. Obezbeđivanjem sredstava stvaraju se uslovi za izvršenje rashodne strane. formiraju pozicije stalnih i tekućih budžetskih rezervi. Takođe se u procesu izvršenja budžeta vodi dokumentacija i redovno izveštavaju nadležni organi. Raspoređivanje sredstava odvija se na osnovu periodičnih planova. Ove organizacije akumuliraju sredstva i prenose ih indirektnim korisnicima na osnovu posebnog odobrenja. izvršavaju rashode po nalogu naredbodavca ili rukuju budžetskim sredstvima. Računopolagači su organi državne uprave koji prikupljaju sredstva. to jest raspoređivanje uplaćenih javnih prihoda.

izveštaj o korišćenju sredstava iz stalne i tekuće budžetske rezerve 9.Tekuće budžetske rezerve koriste se za finansiranje neplaniranih izdataka. Ukoliko postoji višak prihoda on se prenosi u narednu godinu. sadrži sve pozicije u bruto iznosima. Završni račun predstavlja i instrument kontrole izvršenja budžeta od strane narodne skupštine. Saglasno principu javnosti vlada je u obavezi da objavi završni račun budžeta u službenom glasniku. 4. izveštaj o garancijama datim u toku fiskalne godine 10. moguća su odstupanja u odnosu na planirani budžet. 5. u skladu sa principom potpunosti. Završni račun sadrži sledeće: 1. izveštaj o primljenim donacijama i kreditima. Specifičnosti budžetskog sistema u Srbiji Polazna osnova za tretman budžeta u Republici Srbiji jeste Ustav. stavke (pozicije) koje neće biti izvršene. bilans stanja bilans prihoda i rashoda izveštaj o kapitalnim rashodima i finansiranju izveštaj o novčanim tokovima izveštaj o izvršenju budžeta. rashode koji neće biti izvršeni u potpunosti. 2. U slučaju nedostatka prihoda vlada može predložiti: • • • model pokrivanja depozita. bez prebijanja. objašnjenje velikih odstupanja između odobrenih sredstava i sredstava utrošenih u toku izvršenja 7. . čime će ovi viškovi biti raspoređeni. Takođe. sa pregledom odobrenih (planiranih) i ostvarenih iznosa 6. U slučaju viška prihoda vlada može predložiti i rebalans budžeta. domaćim i inostranim. Završni račun na ovaj način postaje način kontrole i od strane skupštine i od strane javnosti. kao i za pokriće nedovoljno planiranih rashoda. izveštaj eksterne revizije o finansijskim izveštajima Završni račun. Završni račun budžeta Po isteku godine u kojoj je budžet primenjivan pristupiće se izradi završnog računa budžeta. kao i o izvršenim otplatama dugova 8. 3.

međunarodnim standardima za internu kontrolu i najboljom praksom Evropske unije. budžeta lokalne vlasti i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje. Ovim zakonom uređuje se: planiranje. planiranje. Narodna skupština razmatra predlog završnog računa budžeta po pribavljenom mišljenju Državne revizorske institucije. nadležnost i organizacija Uprave za trezor i trezora lokalne vlasti. Kao novina se predlaže da po isteku fiskalne godine. Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje. direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava vraćaju u budžet sredstva koja su im preneta u skladu sa aktom o budžetu. Novine u odredbama se odnose na internu finansijsku kontrolu javnog sektora. donošenje i izvršenje budžeta Republike Srbije. kontrola i revizija korisnika javnih sredstava i budžeta Republike Srbije. Primer budžeta: Izvod iz Zakona o budžetu za 2009. autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju budžete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju njihove nadležnosti. Ministarstvo obajavljuje bilten javnih finansija. ali je više puta usaglašavan) uređuje planiranje. godinu: . sa projekcijama za naredne godine. pripremu i donošenje budžeta Republike Srbije. Izvršavanje svih budžeta kontroliše Državna revizorska institucija. finansijsko upravljanje. Vlada Republike Srbije na osnovu Zakona o budžetskom sistemu donosi i memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za tekuću godinu. priprema i donošenje finansijskih planova Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.U ustavu iz 2006. u funkciji jasnog definisanja interne finansijske kontrole u skladu sa međunarodnim standardima za internu reviziju. U pripremi je novi teskt Zakona o budžetskom sistemu. priprema. priprema. Na osnovu ovih parametara i ciljeva ekonomske politike se izrađuje jezgo nacrta budžeta. uopšteno predlagati fiskalnu politiku zemlje. godine član 92 kaže: Republika Srbija. Ministarstvo finansija je zaduženo da prati makroekonomska i fiskalna kretanja na osnovu kojih će izrađivati plan budžeta. Zakon o budžetskom sistemu (koji je donet pre ustava. budžetsko računovodstvo i izveštavanje. Zakonom se utvrđuju rokovi u kojima budžet mora biti usvojen i način privremenog finansiranja. donošenje i izvršenje budžeta autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave. a nisu utrošena. druga pitanja od značaja za funkcionisanje budžetskog sistema. Takođe.

Ovaj pregled koji je dat globalno. sumarno. .Opis Iznos (u mil. soc. osiguranja Socijalna zaštita iz budžeta Ostali tekući rashodi 2.Poreski prihodi Porez na dohodak građana.Neporeski prihodi II IZDACI BUDŽETA 1. obav.dinara) I PRIMANJA BUDŽETA 1. Nabavka finansijske imovine III REZULTAT (I – II) 649 358 586 258 81 397 34 968 302 475 117 300 42 588 7 528 63 100 719 854 674 964 180 690 35 967 30 482 34 002 524 57 077 259 806 69 763 6 651 27 787 15 382 12 405 17 101 -70 496 Iz ovog pregleda sledi da je budžet u deficitu u iznosu od 70. Kod rashodne strane pomenuti su svi budžetski korisnici.496 milijardi dinara. sa detaljima u vezi stavki koje su globalno iskazane. u daljem tekstu budžeta se grana dalje pozicije. Porez na dobit preduzeća Porez na dodatu vrednost Akcize Carine Ostali poreski prihodi 2. Zbir tih pozicija mora da da broj iskazan u sumarnom pregledu. Kapitalni izdaci Kapitalni izdaci Nacionalni investicioni plan 3.Tekući rashodi Rashodi za zaposlene Rashodi za kupovinu roba i usluga Rashodi po osnovu otplate kamata Subvencije Dotacije međunarodnim organizacijama Transferi ostalim nivoima vlasti Transferi organiz.

i dr. budžetski okvir određen je tako da smanji učešće javne potrošnje u BDP-u. Skupština je zajedno sa glasanjem o Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2009.) JP “Putevi Srbije” tretira se kao budžetski korisnik Otplata duga penzionerima nije tekući rashod. Indikativno je postojanje izvesnih razlika u metodologiji iskazivanja budžetskih stavki u odnosu na budžet republike i standarde kojima se rukovodi Međunarodni monetarni fond (MMF).. smanji likvidnosni uticaj države na agregatnu tražnju i poboljša strukturu javne potrošnje. krediti) Otplata duga penzionerima je tekući rashod i utiče na rezultat Uključuje projektne zajmove(Svetska banka. kao i nenastojanje većeg zahvatanja na osnovu poreza na imovinu koji bi pružio savršeniji model ekonomske politike. odnosno kredite od Međunarodnih finansijskih institucija JP “Putevi Srbije” nije budžetski korisnik Okvir koji koristi MMF je širi i obuhvata više prihoda. Budžet je mehanizam kojim Vlada odgovara na rizike. i dr. kao što su takse. Prof. Novi Sad. što je posebno važno u kriznim situacijama. donacije. Iz ovoga se može zaključiti jasna socijalna crta budžeta. Evropska investiciona banka. godinu raspravljala o još pet poreskih zakona i jednom carinskom zakonu.“ „Planirana budžetska politika u 2009.“ LITERATURA: 1.Najveći izvor prihoda jeste od poreza na dodatu vrednost (47%). ali i rashoda. 2005 . privredi i međunarodnim organizacijama. a najveći izdaci jesu transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (36%). Ovo može biti diskutabilno sa aspekta primene principa univerzalnosti i budžetskog jedinstva. različite naknade. Takođe. Radi obezbeđenja tekuće spoljnotrgovinske platne likvidnosti sklopljen je aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom. godini treba da očuva finansijsku i ekonomsku stabilnost države i ispuni zakonom garantovane obaveze prema građanima. Evropska banka za obnovu i razvoj. Dr Dragomir Đorđević: Javne finansije – Fiskalna ekonomija i menadžment javnog sektora. O kakvoj budžetskoj strategiji je reč najbolje opisuju reči iz ekspozea ministra finansija: „Želela bih da naglasim da je budžet osnovni instrument ekonomske politike Vlade Srbije. Zakon o budžetu Obuhvata samo budžetska sredstva MMF Obuhvata sve izvore finansiranja(sopstveni i namenski prihodi. već ima tretman kao ostale otplate duga i ne utiče na rezultat Ne uključuje projektne zajmove. izazove i specifičnosti ekonomske situacije da bi u najvećoj mogućoj meri zaštitila životni standard i socijalnu sigurnost građana Srbije.

Internet lokacija Ministarstva finansija Republike Srbije 3.org .vokabular. http://www.wikipedia. http://sr.2.org/ 4.