You are on page 1of 19

Radomir Putnik

VENIJAMINOV KRST
Apokrif za radio
250

RADOMIR PUTNIK ro|en je u Oyacima 1946. Diplomirao


dramaturgiju na Akademiji za pozori{te, film, radio i televiziju.
Radni vek proveo najve}im delom u Televiziji Beograd, kao dra-
maturg, urednik i glavni urednik Umetni~kog programa. Bio je
direktor Drame u Narodnom pozori{tu, pozori{ni kriti~ar “Po-
litike” i glavni urednik “Scene”. Profesor na Filmskoj {koli
Dunav filma.
Objavio je petnaest kwiga poezije, proze i dramatur{ko-tea-
trolo{kih ogleda.
Autor je petnaest drama izvo|enih na radiju, na pozori{nim
scenama i televiziji.
Napisao TV seriju Kraj dinastije Obrenovi}. Priredio Iza-
brane drame I i II Aleksandra Popovi}a, Antologiju savremene
monodrame i Antologiju TV drame 5.
Venijaminov krst 251

Radomir PUTNIK

VENIJAMINOV KRST
Apokrif za radio

LICA:

RUVIM, prorok
ISAHAR, wegov u~enik
LIJA, wegova `ena
VENIJAMIN
252 Radomir Putnik

RUVIM: Ne znam, zaista ne znam kud su nestali. A lepo sam im


rekao da budu tu, da se ne gube. Lija je ~udna `ena, wu jo{
uvek ne mogu da razumem iako smo toliko godina zajedno,
ali Isahara moram da usmerim. Treba s wim biti pa`qiv,
on sada u~i. Ne smem da dozvolim da ga Lija pokvari, ona
je vrlo racionalna. Da, da, ne smem joj dozvoliti da
vaspitava mladi}a.
(Pauza, bat koraka)
^ujem korake. Mislim da je on. Isahare, sine, gde si?
(Koraci se pribli`avaju)
ISAHAR: Tu sam, majstore.
RUVIM: (Za sebe)
Da li da ga pitam, da li }e odgovoriti kako treba?
(Glasno)
Za{to se okupila ona masa sveta?
ISAHAR: ^ekaju, majstore.
RUVIM: (Za sebe)
Dobro je.
(Glasno)
A koga ~ekaju, dete?
ISAHAR: ^ekaju Isusa.
RUVIM: Kog Isusa, sine?
ISAHAR: Isusa Nazare}anina, majstore.
RUVIM: Da, da, sad se se}am. Najavio sam Isusov dolazak u pola
{est.
ISAHAR: Tako je, majstore.
RUVIM: Pa za{to su qudi do{li tako rano? Jo{ nema ni pet.
ISAHAR: Ima, majstore. Ta~no je pet.
RUVIM: Dobro, ali to zna~i da jo{ pola sata treba da stoje na
suncu.
ISAHAR: Ako, majstore. Narod je navikao da ~eka. Narod ima
vremena. Vidite, ja mislim da su ti qudi do{li tako rano
da bi se prilagodili okolini, da bi se na wu privikli, da
bi se stopili s wom. Tek }e onda, kada postanu deo we,
nesmetano mo}i da u`ivaju posmatraju}i Isusov dolazak
i sve {to sledi.
Venijaminov krst 253

RUVIM: Ne razumem te.


ISAHAR: Pazite! Kada se qudi stope s okolinom, sa stvarima,
wihova pa`wa ne}e vi{e biti obuzeta sitnim detaqima;
recimo drve}em, pticama, yeparo{ima ili jedni drugima,
jer to }e posmatrati sve dok Isus ne do|e.
RUVIM: Ima{ pravo, sine! Sada te razumem. Ali to je, vidi{,
cini~no.
ISAHAR: E pa, majstore, svet je svet, svet voli spektakle, pa to mu
je. Svet u`iva u predstavama. “Hleba i igara”.
RUVIM: To je sadizam! U`ivati u raspiwawu ~oveka! To je stra-
{no! Nezamislivo!
ISAHAR: Majstore, nemojte da vas ja u~im. Vi ste ve} ozbiqan
stariji ~ovek, vi treba to ve} odavno da znate. Zar vam
iskustvo ne govori da narod u svemu vidi samo zabavu?
RUVIM: Ali pro}i }e sam Isus, nosi}e krst, on }e oti}i da bi se
`rtvovao, da bi se `rtvovao i za tu ruqu koja ~eka wegove
muke! A oni ni{ta!
LIJA: Ve} ~itav minut slu{am kako se zamla}ujete. Zar ti
Ruvime ne shvata{ gluposti koje govori{? Zalu|uje{
ovog jadnog mladi}a. Hajde ku}i Ruvime. Spremila sam za
ve~eru jagwe}e pe~ewe i crno vino.
RUVIM: Ne smetaj, `eno. Ovo je va`nije od svih pe~ewa. Da li
vidi{ onu ruqu tamo?
LIJA: Ne vidim.
RUVIM: Ti se pravi{ da ne vidi{. Oni qudi tamo ~ekaju kao
zveri da pote~e Isusova krv.
LIJA: ^ija krv?
RUVIM: Isusova.
LIJA: Kog Isusa?
RUVIM: Isusa Nazare}anina.
LIJA: Ti si, ~ove~e moj, ili pijan ili lud. Rekao si dve glu-
posti. Tamo nema qudi. Zatim: kako neko ko ne postoji
mo`e da ~eka nekoga ko je raspet pre mnogo, mnogo ve-
kova? Postaje{ senilan.
ISAHAR: Ali tamo qudi ~ekaju.
LIJA: I ti si lud.
ISAHAR: Ali, zar ne vidite?
LIJA: Gde, {ta, koga?
254 Radomir Putnik

ISAHAR: Tamo, kod one grupe drve}a.


LIJA: Nema tamo nikoga.
ISAHAR: Ali, ja vidim! Verujte mi! Molim vas, ja zaista vidim
qude!
LIJA: Idem da pogledam. Mo`da tamo zaista nekog ima. Ali ako
nema nikog, te{ko vama!
Koraci koji se udaqavaju.
RUVIM: Jesi li video? Moja `ena mi ne veruje. Ka`e da tamo ne
vidi nikoga. Da li ti vidi{?
ISAHAR: Pa...
RUVIM: Zna~i ti sumwa{, ne veruje{ meni, svome u~itequ? Ve-
ruje{ `eni zbog koje je ~ovek isteran iz raja?!
(Tu`no)
Vidim, sine moj, ti si posumwao i u Boga i u mene. Onda
idi. Nema potrebe da ostaje{.
ISAHAR: Majstore, u~inilo mi se da tamo nema nikoga. U stvari,
pogledao sam u pogre{nom pravcu. Verujte mi, u~itequ,
ni trenutka nisam posumwao. Eto, sada vidim sasvim
jasno. I va{a `ena je u grupi qudi. Razgovara. Zar je ne
vidite?
RUVIM: (Za sebe)
Kuda li on to gleda? Zar tamo ima nekoga? Mali la`e.
Bi}e dobar. Ve} sada je ubedqiv.
(Glasno)
Da, da, vidim je. Ima vrlo mnogo qudi. Dakle sine, {ta
misli{? Oni qudi ~ekaju stra{an ~in. Oni jednom Bogu
ne veruju na re~.
ISAHAR: Nepoverqivi su. Varali su ih ~esto.
RUVIM: U pitawu je Bog.
ISAHAR: To ne mewa stvar. U svakom slu~aju, Isusovo bo`ansko
poreklo je diskutabilno pitawe.
RUVIM: Ali ako qudi ne veruju Isusu kao bogu, kako }e onda
verovati meni kao proroku?
ISAHAR: Da li }e vam uop{te verovati? I za{to bi vam verovali?
RUVIM: Kako za{to?! A spasewe posle smrti? A pakao i raj? A
ve~ito bla`enstvo i ve~iti ogaw? A sre}a, du{evna
sre}a zbog posedovawa telesnog i duhovnog savr{enstva
za `ivota u saznavawu Boga i wegove istine? Zar i ti
sumwa{?
Venijaminov krst 255

ISAHAR: Majstore, budite pragmati~ni. Vodite ra~una o dijalek-


ti~kim promenama. Brinite o kru`ewu materije i ener-
gije! To je ono {to tek treba prou~iti. Tu je na{a
perspektiva.
RUVIM: ^ini mi se da smo ve} razgovarali o tome.
ISAHAR: Te stvari ne smeju da se zaborave. Neophodno je potrebno
da ih znamo i korisno primenimo.
RUVIM: (Senilno)
Kod koga ti u~i{ zanat? Vidim da ti je majstor dao dobre
premise.
ISAHAR: Pola sam samouk, a pola va{ u~enik. Pola je samonauka,
samo ne znam koja polovina.
(Muzika koja stvara nagove{taj ne~ijeg dolaska)
Neko svira. Mirno je, kao da se ni{ta ne doga|a.
RUVIM: (Prene se)
^ekaj, ja sam ube|en da je Isus pro{ao pre mnogo, mnogo
godina!
ISAHAR: Ko to zna!
RUVIM: Ali to je, mislim, sasvim ta~no.
ISAHAR: Mo`da, ko zna!
RUVIM: Ali, ako je Isus odavno pro{ao, kako }e onda da pro|e i
danas?
ISAHAR: Istorija se ponavqa.
RUVIM: Nemogu}e! Posredi je neka gre{ka!
ISAHAR: Strpite se, majstore. Vide}emo ve}.
RUVIM: Ali siguran sam da je pro{ao.
ISAHAR: Ne budite sitni~ar. Ako do|e pita}emo ga ve}.
RUVIM: Ipak sumwam.
(Pauza. Gube}i se, umorno, rasejano)
[ta radi ona gomila tamo? Aha, znam, ~ekaju Isusa. Da,
da, Isusa.
(Muzika)
ISAHAR: Eno neko ide.
LIJA: Ja sam. Obojica la`ete. Tamo nema nikoga. Samo drve}e.
RUVIM: Vara{ se, `eno. Kako nema?! Zar nas dvojica la`emo?
LIJA: Svakako!
256 Radomir Putnik

RUVIM: Zar nema{ poverewa u ~oveka s kojim si provela ceo svoj


vek?
LIJA: Ba{ zato {to te poznajem dobro, ne verujem ti. Znam
koliki si la`ov.
RUVIM: Ako ne veruje{ meni, onda mora{ verovati ovome mla-
di}u. On je iskren i po{ten.
LIJA: Da, vidim da bi i oca prodao ako bi to zahtevala situa-
cija. Iz o~iju mu se vidi koliki je poltron.
ISAHAR: Zaista ne razumem {ta ova `ena govori. Mo`e se gledati
o~ima, to je u redu, ali iz o~iju se nikako ne mo`e videti.
Zar nije tako, majstore?
RUVIM: Sasvim si u pravu.
ISAHAR: Vidite, gospo|o, va{ mu`, jedini `ivi prorok, daje mi za
pravo.
LIJA: Jedini `ivi lupe`, mislio si da ka`e{.
VENIJAMIN: Mir, molim za mir; molim za put. Pustite me da pro|em,
~eka me sudwi ~as.
ISAHAR: Ko si ti? Stani malo! Kuda }e{? [ta }e ti krst? Kuda ga
nosi{?
VENIJAMIN: Nosim! [ta te se ti~e!
(Pauza)
Te`ak je, |avo da ga nosi!
(Pauza)
Da vas pitam ne{to. Da li je daleko do Golgote?
ISAHAR: A {ta }e tebi Golgota?
VENIJAMIN: Tamo treba da me raspnu.
RUVIM: Da, da, tamo su raspeli Isusa Hrista.
VENIJAMIN: Nisu. Sada sam po{ao da me raspnu.
RUVIM: Nemogu}no! Isus je raspet pre mnogo, mnogo godina. Ne
mo`e to dva puta da se dogodi.
VENIJAMIN: Nisam siguran da se to ve} dogodilo. Upravo danas treba
da me raspnu.
RUVIM: Za{to tebe?
VENIJAMIN: Ja sam Isus.
RUVIM: Ali ti ne mo`e{ da bude{ Isus.
Venijaminov krst 257

VENIJAMIN: ^ekaj ~i~a, objasni ti meni za{to ja ne mogu da budem


Isus.
RUVIM: (Nesigurno)
Pa, Isus nije tako izgledao.
VENIJAMIN: Otkuda zna{?
RUVIM: Pa tako, znam.
VENIJAMIN: Daj ti meni neki pozitivan dokaz.
RUVIM: Doka`i ti da si Isus.
VENIJAMIN: Eto, imam bradu, imam krst, po{ao sam na Golgotu da me
raspnu. To su tri dokaza.
RUVIM: Ne huli, ne banalizuj stvari. Bradu mo`e imati svako,
krst nosim na vratu i ja, raspiwu me `ena i deca – pa opet
nisam Isus. Daj ti meni unutra{wi dokaz da si Isus.
VENIJAMIN: Evo vam moje isprave. ^itajte.
ISAHAR: (^ita)
Isus Nazare}anin Venijamin. Ime odgovara, ali ima
jedno vi{e.
RUVIM: Aha, vidi{ da si Venijamin, a ne Isus. Ako si Isus, onda
nisi i Venijamin.
VENIJAMIN: Sve }u da vam objasnim. Zovem se Venijamin, ali svi znaju
da sam raspet kao Isus Hristos. Kao takav poznat sam
{irom sveta i nije sada rezon da me raspnu kao Veni-
jamina. Bi}e uverqivije i istorijski ta~nije ako umrem
kao Isus. Uostalom, moje drugo ime je Isus, dakle, sve se
sla`e.
ISAHAR: (Pokoleban)
Majstore, mo`da je on zaista Isus.
RUVIM: Ne, ne i ne! Ti, mladi}u, nisi Isus!
ISAHAR: ^ekajte majstore! Ne budite tako tvrdoglavi, zar ne
vidite i sami?! Ima li~nu kartu, nosi krst na le|ima,
ima bradu, ide da ga raspnu... Ja mislim da su to dovoqni
dokazi identiteta.
RUVIM: To je nemogu}no! Isus je stradao pre mnogo, mnogo godina,
raspiwawe ne mo`e da se ponovi, to u Bibliji nije
predvi|eno. Pitaj moju `enu. Lija, ovaj mladi} ka`e da je
on Isus i da je po{ao da ga raspnu.
VENIJAMIN: Jeste. Ja sam Isus.
258 Radomir Putnik

LIJA: Ipak ste pijani, Bog vas ubio. Sve iz ku}e si popio, stari
nesre}ni~e, bazdi{ na rakijetinu, a ovaj momak...
VENIJAMIN: Ali gospo|o, ja sam Isus!
LIJA: Lepo dru{tvo si na{ao, mom~e! Stoji{ s pijanicama i
propalicama. ^itavo popodne me la`u. Treba da te bude
sramota! Mlad ~ovek pa takav! [ta }e{ tek da radi{ kad
bude{ mator ko ova yukela! A ti barabo {egrtska, vuci
mi se s o~iju!
VENIJAMIN: Gospo|o! Dozvolite! Gospoda i ja doista nismo pijani!
Mi razgovaramo o pitawima koja mu~e istori~are i
nau~nike stotinama godina. Ja sam Isus i upravo sam
krenuo na Golgotu. Ono, nekada {to su me raspeli dogodi-
lo se po voqi moga oca, ja tu zapravo nisam ni znao o ~emu
se radi, tek sam kasnije, na krstu, shvatio {ta se zbilo.
Me|utim, stvar je sada sazrela, vi{e nema odlagawa, ja
sam dobrovoqno po{ao da se `rtvujem za op{tu stvar, za
sve qude.
LIJA: Dobro, mo`da ti i nisi pijan kao ova dvojica, ali si u tom
slu~aju lud!
VENIJAMIN: Gospodo, ja sam pri ~istoj svesti, potpuno sam svestan
svega {to govorim. Ali, mo`da `ena ima pravo, mo`da
ste vas dvojica pijani.
RUVIM: Isahare, vidi{ li ono {to ja vidim?
ISAHAR: Da, vidim; i ~ujem, {to je jo{ gore.
RUVIM: Koliko nas je trenutno ovde?
ISAHAR: ^etvoro, ne ra~unaju}i krst.
RUVIM: Vrlo dobro. A koliko wih od nas prisutnih ne vre|a
druge?
ISAHAR: Malo.
RUVIM: Koliko malo?
ISAHAR: Dvojica
RUVIM: Dvojica ili dvoje?
ISAHAR: Dvojica, majstore.
RUVIM: Ko su ta dvojica?
ISAHAR: Vi i ja.
Venijaminov krst 259

RUVIM: Vrlo dobro. Dakle, da rezimiramo. Jedan ~ovek s krstom


na le|ima, o kome ni{ta pouzdano ne znamo, i jedna `ena,
na`alost, moja `ena koja nije u stawu da shvati veli~inu
trenutka i koja sve {to se doga|a svodi na elementarno
poku{avaju}i da `enskom logikom pojednostavi apstra-
ktno, kao da su se udru`ili u vre|awu nas koji poku{ava-
mo da damo op{tu platformu za re{ewe prvog hri{}an-
skog problema.
LIJA: Ajoj, {ta sve on re~e! Jesi li ga ti razumeo?
VENIJAMIN: Pa, ne ba{ sasvim, ali vidim da on meni ne veruje.
LIJA: On je demagog!
VENIJAMIN: Pa, vi{e ne znam {ta da ka`em. On me je zbunio.
LIJA: Mo`da ~ovek `uri, pustite ga da ide svojim poslom.
VENIJAMIN: Ne `urim ba{ mnogo. Imam jo{ malo vremena.
LIJA: Onda nemojte vi da zadr`avate wih dvojicu. To nije lepo.
Ako ho}ete da se raspnete ~inite to. Ali ne ometajte
druge. Imaju oni svoja posla.
VENIJAMIN: Uvek to “svoja posla”, uvek neka “druga posla”. A niko
nikad ne ka`e koja i kakva posla. Sve je to mistifi-
kacija! Nikad se ne zavr{i razgovor, uvek postoje neka
druga, neka pre~a posla!
RUVIM: Ne uzbu|ujte se badava. Treba da sa~uvate nerve, vas }e
uskoro da raspnu.
VENIJAMIN: [ta se to vas ti~e! Vi ~ak ne verujete da sam ja Isus!
RUVIM: Hm. Mo`da }e da vas raspnu kao pogre{nog Isusa! Mo`da
}ete tek na krstu da shvatite da niste pravi Isus. Bila bi
tada dvostruka {teta za vas.
VENIJAMIN: Ali pretpostavite da sam ja pravi Isus!
RUVIM: U tom slu~aju morali biste da po`urite. Pola {est je ve}
odavno pro{lo.
VENIJAMIN: [ta pola {est? Kakvih pola {est? Za{to ba{ pola
{est?
RUVIM: Ja sam, naime, prorekao da }e Isus pro}i danas u pola
{est. Vi ste jedini nai{li u pola {est, dakle, jedino vi
mo`ete da budete Isus. Tim pre {to Isahar i ja stojimo i
~ekamo Isusa. Po`urite, masa vas o~ekuje.
LIJA: Po`urite, o~ekuje vas masa drve}a. ^itava {uma!
260 Radomir Putnik

VENIJAMIN: Zna~i, ako ste vi prorok, onda sam ja Isus?


RUVIM: Tako je.
VENIJAMIN: Ali, ako vi niste prorok, ako ste vi samo pijani, onda ja
nisam Isus?
LIJA: (Zlurado)
Tako je! Ovo drugo je ta~no!
VENIJAMIN: Da li da verujem ovoj `eni?
RUVIM: Zar jo{ nisi nau~io da `eni i politi~arima ne treba
verovati?
VENIJAMIN: Majku mu! Sada ste me zbunili. Ne znam ko sam! Mo`da
nisam ba{ niko?!
ISAHAR: Ne uzbu|uj se! Bi}e da si ti Isus!
RUVIM: Jeste, vi ste Isus! Vreme je da vas raspnu. Hajde, ponesite
krst! Pomo}i }u vam do Golgote.
VENIJAMIN: Ne}u da idem! Nisam siguran ko sam! I vi ste mi sumwivi!
^as pri~ate da sam Isus, a ~as da nisam.
RUVIM: Pa vi ste on.
VENIJAMIN: Koji on?
RUVIM: Isus Hristos.
VENIJAMIN: O, kada bih smeo da vam verujem!
LIJA: Ne smete! On je pijan!
VENIJAMIN: Vi ste me skoro potpuno razuverili. Mo`da ja nisam
Isus. Sami ste rekli da je on raspet pre mnogo, mnogo
godina. Ako je to ta~no, onda ja nisam Isus, ve} sam neko
drugi.
RUVIM: Ako niste Isus, otkuda vam taj krst?
VENIJAMIN: Nosim ga od ro|ewa. Isprva je bio mali, ali koliko sam
rastao, toliko se pove}avao i on.
ISAHAR: Mo`da i ja nosim krst?
LIJA: Mudro od pijanog.
RUVIM: Sami ste nosili krst?
LIJA: Da kojim slu~ajem ti ima{ krst, sigurna sam da bi ga
natovario na moja le|a.
VENIJAMIN: Da, sve vreme sam. Ali, re~eno mi je da Golgota nije
daleko.
Venijaminov krst 261

RUVIM: Vi ste Isus. Jem~im za to! Odlazite!


VENIJAMIN: Vi me ~ak i terate?
RUVIM: Da. Ne `elim da zadr`avam to~ak vremena i istorije. I
to~ak civilizacije. Danas treba da umrete i za{to onda
to izbegavate?
VENIJAMIN: Pa nisam siguran da sam ja ba{ ja.
RUVIM: To vi{e nije problem. [ta }ete imati od toga {to }ete
znati ko ste? Ni{ta. Mo`da }e to stvoriti jo{ i neke
druge probleme. Vi ste po{li da izvr{ite sveti ~in.
Sada nema odustajawa.
VENIJAMIN: Slu{ajte, bi}e velika gre{ka ako raspnu mene umesto
pravog ~oveka, ili da raspnu mene ovako sumwi~avog
umesto mene malopre|a{weg, onakvog kakav sam bio pre
nego {to sam vas sreo. To bi bilo stra{no.
RUVIM: Ko zna da li bi se ikad saznalo za gre{ku, ukoliko bi se
gre{ka dogodila. U svakom slu~aju, Isahar i ja koji
jedini znamo {ta je i kako je, }uta}emo, dakle, bi}ete
potpuno bezbedni, a ukoliko se uka`e potreba i rehabi-
litovani.
LIJA: E, ja }u svima da pri~am!
RUVIM: Na wu ne obra}ajte pa`wu, ona je samo `ena. Zna~i, sve je
u redu?
VENIJAMIN: Ne! [ta vi mislite, kako }e da se ose}a onaj koji treba da
bude raspet, onaj pravi, ako ja nisam pravi?! Zamislite:
on dolazi na Golgotu i vidi mene na svome mestu, mene,
pogre{no raspetog!
RUVIM: Ne verujem da bi se taj qutio.
VENIJAMIN: Ne! On bi se svakako pobunio ako bi jedino svojom smr}u
mogao da doka`e da je ba{ on taj pravi.
RUVIM: E sinko, onda si ti pravi ako umre{ pre pravoga.
ISAHAR: Odli~no majstore! Divan sofizam!
VENIJAMIN: U tom slu~aju ja umirem pogre{no, ne znaju}i da sam
pravi!
RUVIM: Niko ne zna da je pravi sve dok ne umre.
VENIJAMIN: Ali ako sam ja Isus, onda moram pre smrti da saznam da li
sam pravi ili ne. Eto, to je moj problem.
262 Radomir Putnik

RUVIM: ^uj sinko, ne mora{ ni{ta da zna{. Ako si Isus, vas-


krsnu}e{ tri dana po pogrebu i stvar je u redu. Ako Isus
nisi – ne}e{ da vaskrsne{, i opet je stvar u redu. Ja samo
to mogu da ti ka`em.
VENIJAMIN: Zna~i, da moram da umrem ako ho}u da saznam ko sam?
RUVIM: Izgleda da je to potrebno.
Pauza.
VENIJAMIN: Pa kad promislim malo boqe, mene ba{ mnogo i ne
interesuje ko sam i {ta sam. Mogu i bez toga.
ISAHAR: Kukavice! Strah te je!
VENIJAMIN: Nije me strah, ali ne umire mi se tek tako, iz puste
radoznalosti. Sada mogu da tvrdim, ukoliko to ustreba,
da nisam Isus.
RUVIM: Kako to?
VENIJAMIN: Tako lepo. Kao {to sam pre bio Isus, sad vi{e nisam.
RUVIM: Vidim tvoj jevtin trik! Prvo si hteo, kada si do{ao i
rekao da si Isus, da te obo`avamo i da ti na svaki na~in
pomognemo, po{to si znao kojim o~ima vernici gledaju
Isusa. Mislio si: “Fascinira}u ih! Oni me ne}e prove-
ravati! Imam krst!” Ali, prevario si se, nismo ni mi
naivni!
VENIJAMIN: Vi me niste shvatili. Ograni~eni ste! Samo mislite o
tome kako biste nekom podvalili. Lopov ne veruje da na
svetu ima po{tenih qudi, ka`e stara poslovica. Zar vi
ne razumete? Ako sam i hteo da budem `rtvovan, vi{e
ne}u! To je moje pravo! Promenio sam mi{qewe! Qudi se
mewaju, i shodno tome mewaju i mi{qewe.
ISAHAR: Dobro, neka bude tako; ovo {to si rekao prihvatamo
uslovno. Me|utim, proizilazi da si nas lagao.
VENIJAMIN: Nisam vas slagao. Moja stvar je {ta }u u pojedinim
situacijama da ka`em. Sve zavisi od qudi. Ja se dijalek-
ti~ki mewam. Sumwaju}i, sti~em kvalitet koji pre nisam
imao. A i vi isto tako. Vi, me|utim, ostajete robovi svoga
mi{qewa. Treba se mewati! Ako ja sada odem da me
raspnu, to }e biti samo jo{ jedan dokaz vi{e o isprav-
nosti moga stava. Vidim da ste zbuweni. Ipak, razume}ete
ve}. Odlazim.
Koraci se udaqavaju. Muzi~ki intermeco.
Venijaminov krst 263

ISAHAR: Oti{ao je. Odneo je krst.


LIJA: Siroti mladi}. Potpuno ste ga sludeli.
RUVIM: Vrati}e se! On mora da se vrati!
ISAHAR: To nije na~in! Tako, iz ~ista mira uzeti krst i raspeti
se! To je mogao svako od nas da uradi!
RUVIM: Ne mo`e to svako! Sinko, ovo je doista bio Isus! Ali
promenio se.
Koraci se pribli`avaju.
ISAHAR: Vra}a se!
(Pauza)
Za{to si se vratio?
VENIJAMIN: Zakasnio sam. Ko zna da li su tamo. [ta sada da radim?
RUVIM: Ipak idi! ^ekaju te! Nije lepo da uop{te ne do|e{. Oni
te ~ekaju, oni nikuda ne}e oti}i, oni sve do svoje smrti
nemaju kuda da odu. Sve {to oni `ele samo je tvoja smrt.
U~ini im to.
VENIJAMIN: Nikada jo{ nisam razmi{qao o krstu. Meni je, ~ini mi
se, malo glupo to no{ewe krsta.
RUVIM: Nemogu}no! Krst ti je potreban. Ima u no{ewu neke
simbolike.
VENIJAMIN: (Neraspolo`eno, pomalo nervozno)
Kad ~ovek ne{to ne razume, onda izmisli privatnu sim-
boliku kojom obja{wava to {to je van wegove sposob-
nosti shvatawa. Tako i vi! U svemu nalazite simboliku, a
nikada je ne obja{wavate.
RUVIM: Zna~i Venijamine, ti se povla~i{! Nisi dorastao sve-
tome zadatku!
ISAHAR: Ti si hoh{tapler! Varalica!
LIJA: Vidi{ li Venijamine kako te vre|aju!
VENIJAMIN: Opra{tam im. Ne znaju {ta rade.
(Pauza)
Da li ima smisla da se sada raspiwem?
ISAHAR: Sada ili kasnije – svejedno je!
RUVIM: Stalno se pita{. Pravi Isus nikada nije postavio to
pitawe. Ni trenutka nije sumwao!
VENIJAMIN: Ko zna! Mo`da je lupao glavu vi{e od mene.
264 Radomir Putnik

RUVIM: Ali on se nije s krstom vra}ao. On je svoj krst nosio do


kraja. A ti, vidi{, vratio si se pre po~etka.
VENIJAMIN: Vratio sam se da ponovo razmislim. Ka`ite mi {ta bih
postigao raspiwawem? Svi bi rekli: puca mi prsluk za
wega i wegov krst.
ISAHAR: O, nadobudni racionalisto! Pona{a{ se kao da ima{
slovensku du{u! A ti si Jevrejin! Upamti to!
RUVIM: Mnogo razmi{qa{, Venijamine. To ne vaqa, nikada ne-
}e{ mo}i dobro da dela{. Odlu~i se, krajwe je vreme.
VENIJAMIN: Mora da postoji jo{ neko re{ewe!
RUVIM: Nema ga.
VENIJAMIN: Ho}u da znam za{to treba da umrem!
LIJA: (Sarkasti~no)
Mora{ da umre{, vidi{ li da wih dvojica vrebaju kao
le{inari. U~ini im to, Venijamine, umri!
RUVIM: Za{to jo{ da se optere}uje{ razlozima? Dosta ti je {to
ima{ krst.
VENIJAMIN: Krst treba da bude rezultat saznawa, a ja jo{ ni{ta nisam
saznao. Ne stavqa se krov pre nego {to se ku}a sazida.
Ho}u podtekst! Ho}u da znam {ta stoji iza krsta!
ISAHAR: Neverni Tomo! Toma je tvoje ime, a ne Venijamin, a ne
Isus! Sujetan si, sujetniji od milion `ena!
VENIJAMIN: Ho}u razloge!
RUVIM: Dakle, tra`i{ ideju. A za{to ne pomisli{ da ideje
nema? Za{to ne pomisli{ da je tvoje raspiwawe, eto
tako, doga|aj koji mora da se dogodi sam po sebi, doga|aj
kome ne znamo uzroke ali veoma dobro znamo posledice,
jer ih je svet ve} jednom do`iveo.
LIJA: Onda su se znali i uzroci!
VENIJAMIN: To bi bilo demago{ki. Srqaj i ne razmi{qaj. Ja tako ne
mogu!
RUVIM: Onda pomisli da je tvoja `rtva potrebna zbog naroda!
VENIJAMIN: Gluposti! Ko je narod?! [ta je narod?! Nije ni narod
naivan!
RUVIM: Tu`no! Nikada ni{ta ne}e{ posti}i. Osta}e{ samo
mali, nabe|eni intelektualac koji se bavi ispraznim,
jalovim razmi{qawima.
VENIJAMIN: Oh, puca mi glava!
Venijaminov krst 265

RUVIM: (Proro~ki poneseno)


Idi, polazi, ~ekaju te! Treba da se `rtvuje{ za qude, za
Isahara, Liju, mene i za sebe, jer i ti si samo slab ~ovek!
Idi!
ISAHAR: Ne pla{i se Venijamine, tako mora da bude.
VENIJAMIN: Ne pla{im se ja toga! Nisam ja fatalista! Ne verujem u
morawe i zaludno `rtvovawe!
ISAHAR: U~itequ, on je slabi}! Hajdemo!
VENIJAMIN: Ti ovo ne razume{. Ruvim zna!
RUVIM: Da, ovo Ruvim zna. Daj mi krst, Venijamine!
ISAHAR: Za{to? [ta }e vama krst?
RUVIM: Na Golgotu }u i}i ja!
LIJA: Kamo sre}e da si tamo oti{ao pre dvadeset godina!
ISAHAR: Kako vi?! Pa vi to ne mo`ete, vi niste Isus!
RUVIM: Nije va`no ime, va`an je ~in! Onaj ko bude razapet – bi}e
Isus!
ISAHAR: Ali vi niste mladi, vi ste sedi, stari! Vi to ne mo`ete da
u~inite! Ako odete, to }e zna~iti da negirate svoje
dosada{we propovedawe, vi ne}ete biti dostojni uspo-
mene Ruvima proroka! To }e biti najgnusnija la`! I zar
}e qudi onda da veruju u Boga, u nepojamno? Ne, ne,
majstore, ja to ne}u dozvoliti! Nikada!
RUVIM: Ti si jo{ mlad, Isahare, ti jo{ ne razume{ sve! Tebe
interesuju iskqu~ivo formalni problemi. [ta je ime,
{ta su godine prema mogu}nosti ve~itog otkupa? Zar je
va`no ko je na krstu? Isus je onaj ko bude raspet, samo on,
wegovo dotada{we ime nije bitno, ime je promenqivo. To
je sve vreme i Venijamin govorio, pa smo ga mi kritiko-
vali. Ka`e{ da sam star, da sam sed, ti ne vidi{ daqe od
spoqnih stvari; to {to si spomenuo samo su obele`ja
~oveka koja }e na krstu biti nevidqiva. Tamo }e svet
drugo da gleda, tamo niko ne}e gledati moje odelo ili
moju sedu bradu. Shvati to, Isahare.
(Pauza)
Daj mi krst, Venijamine!
ISAHAR: Ne, to ne mo`e, to se ne sme!
RUVIM: Ja sam spreman, Venijamine!
ISAHAR: Da li ste razmislili?
RUVIM: Razmi{qam delom. Ono pola`e isto toliko prava na
mene koliko i ja na wega.
266 Radomir Putnik

VENIJAMIN: Shvata{ li, Isahare?


ISAHAR: Ja razumem va{u `equ, majstore, ali ako vas raspnu,
religija }e za mene biti prqava podvala. Ideja je dobra i
sveta samo ako za wu gine pravi, odre|eni ~ovek. Zar zbog
ideje uni{titi `ivot ~oveka koji ne zaslu`uje da wegovo
telo bude samo surogat bo`anskog tela? Da li znate
koliko veliku zabludu svesno ~inite?
LIJA: Koliko je tek velika moja zabluda! Mislila sam celog
`ivota da je Ruvim normalan ~ovek! A sad...
RUVIM: Potreban je Isus. To je sve!
ISAHAR: Pomislite malo na zemaqske stvari. Vi imate bezbroj
drugih du`nosti, mnogo va`nijih od sulude smrti. Vi
imate `enu, imate decu i unu~ad, o wima treba voditi
ra~una.
RUVIM: Uzdam se u Bo`iju milost.
ISAHAR: Zar ne vidite da mu ni Isus ne veruje? I wemu ova `rtva
izgleda zaludnom.
RUVIM: Postoji ne{to {to je va`nije od verovawa ili nevero-
vawa Bo`ijoj re~i. Ja }u umreti za ideju ve~nosti, za
ideju qudskog duha! Ti, Isahare, razmi{qa{ kao svaki
normalan ~ovek, ali putevi voqe gospodwe nedoku~ivi su
onome ko je navikao na `ivot. Shvati}e{ ovaj moj postu-
pak kada bude{ u mojim godinama, Isahare. I mo`da }e{
onda da postupi{ kao ja sada. Uvek nai|e po neki Isus!
(Pauza)
Venijamine, daj mi krst, vreme je da po|em.
VENIJAMIN: Ne! Krst je moj!
RUVIM: Krst je na{! Krst je qudski!
VENIJAMIN: Ne mogu da ti ga dam, Ruvime. Navikao sam se na wega.
Rekoh ti da sam ro|en sa wim.
RUVIM: Nema vi{e odlagawa!
ISAHAR: Vidite da Venijamin ne mo`e da skine krst sa le|a.
Prirastao je za wega kao ruka ili noga. Ako biste mu vi
uzeli krst, on bi umro. Vi ne smete da ga ubijete.
VENIJAMIN: Isahar ima pravo.
RUVIM: Ja sam odlu~io da po|em; ako treba pone}u na le|ima i
krst i Venijamina. Ne}e me omesti to {to je Venijamin
srastao s krstom.
Venijaminov krst 267

VENIJAMIN: Nemogu}e bi ti bilo da ode{, Ruvime! Odmah bi bio


prepoznat kao prorok, a ne kao Isus. Narod te je slu{ao
danas kada si prorekao da }e nai}i Isus. Niko ti ne bi
poverovao da si Isus, mislili bi da `eli{ da im podva-
li{. Oni bi i tvoju smrt smatrali podvalom. To sigurno
zna{, a znaj da te ni moj krst ne bi primio na sebe; ja sam
samo hteo da te isku{am kada sam }utke prihvatio tvoju
ponudu da ode{ i da me zameni{. Ti si to vrlo dobro znao,
pa ipak si hteo da stekne{ neke privilegije, ja to,
uostalom, i ne znam. Vidim da se, ipak, mogu osloniti na
tebe. To mi je veoma drago, Ruvime! Uvek }u se se}ati tebe
i Isahara. Isahar je mlad, emotivan, nema dovoqno isku-
stva, ali posao radi s qubavqu i veruje onoliko koliko
ti ne veruje{.
ISAHAR: Zar vi, majstore, ne verujete?
RUVIM: Verujem, ali druga~ije od tebe.
ISAHAR: Za{to Venijamin ka`e da vi ne verujete?
RUVIM: Venijamin je rekao isto {to i ja. Mi, proroci, ne smemo
da verujemo slepo. Mi moramo da verujemo u ono {to nam
omogu}ava da...
VENIJAMIN: Verujemo u ~oveka!
LIJA: I `enu, jer bez `ene ste samo niko i ni{ta. Ni Ruvim ne
bi postao prorok da nije bilo mene koja sam ga uvek
hrabrila.
RUVIM: Dosta `eno, ti ovo ne razume{!
ISAHAR: Kuda }e{, Venijamine?
VENIJAMIN: Vreme je. Idem na Golgotu.
Bat koraka koji odlaze. Muzika.
ISAHAR: (Uzbu|eno)
Majstore, on nije oti{ao na Golgotu! Po{ao je suprot-
nim putem!
RUVIM: Da, oti{ao je suprotnim putem. Sti}i }e na vreme. ^ekaju
ga.
LIJA: Hajde na ve~eru, Ruvime, spremila sam jagwe}e pe~ewe i
crno vino...
Muzika.
KRAJ