You are on page 1of 7

NOVA SHVATANJA KVALITETA SERVISA U TELEKOMUNIKACIONIM MREAMA mr Milan Bjelica, dr Zoran Petrovi Elektrotehniki fakultet, Beograd 1.

Uvod Izraz kvalitet servisa (engl. Quality of Service, QoS) danas se iroko koristi u telekomunikacijama. Naalost, pri tome esto nije jasno ta se pod njim podrazumeva, to dovodi do nejasnoa i mistifikacija. Razlog za raznolika tumaenja kvaliteta servisa u telekomunikacijama verovatno lei u injenici da su se za ovu oblast u kratkom vremenskom periodu zainteresovali skoro svi od istaknutih autora, preko proizvoaa opreme, do meunarodnih organizacija. Postalo je pitanje prestia imati svoju definiciju i svoje tumaenje kvaliteta servisa, pri emu se, na je utisak, nije insistiralo na konzistentnosti modela, ve na razlikovanju od ostalih. Stanje dodatno pogorava injenica da zbog heterogenosti mrenih tehnologija, protokola, terminalskih platformi, operativnih sistema i aplikacija jo uvek ne postoji telekomunikaciona mrea koja bi svojim korisnicima nudila funkcionalnosti kvaliteta servisa s kraja na kraj; stoga nije mogue porediti oprene teorijske pristupe analizom na ivoj mrei. U poslednjih nekoliko godina, primeuje se tenja ka unificiranju pristupa fenomenu kvaliteta servisa u telekomunikacionim mreama i davanju sveobuhvatnog teorijskog modela. U ovome radu, dati su pregled i komentar ovih aktivnosti. 2. Zasnivanje koncepta kvaliteta servisa arolikost u oblasti teorije kvaliteta servisa zapoinje ve od njegove definicije. Najee se navodi definicija koju je Meunarodna unija za telekomunikacije (ITU) dala u preporuci E.800 [1], po kojoj kvalitet servisa predstavlja zdrueni efekat performansi servisa koje odreuju stepen zadovoljstva korisnika toga servisa. Ova definicija ponovljena je u preporuci I.350 [2], koja se odnosi na digitalne telekomunikacione mree integrisanih servisa. Pored kvaliteta servisa, koji je korisniki orijentisan, u ovim preporukama se govori i o performansi mree (engl. Network Performance, NP), koja predstavlja sposobnost mree ili njenog dela da obezbedi funkcije povezane sa komuniciranjem meu korisnicima. Da se stalo na ovome mestu, jedini prigovor koji bi se mogao izrei odnosio bi se na opisni karakter definicije. Oekivala bi se operativna tehnika definicija, u kojoj bi se govorilo o objektivnim kategorijama, jasno odreenim i jednoznano merljivim parametrima kojima bi se izraavao kvalitet servisa. Umesto toga, imamo stepen zadovoljstva korisnika kao izrazito subjektivnu kategoriju. Problem je, meutim, daleko ozbiljnije prirode. Verovatno zbog nedovoljne koordinacije aktivnosti radnih grupa unutar Sektora za standardizaciju u telekomunikacijama ITU, u preporukama serije X, koje se odnose na mree za prenos podataka i sisteme otvorene za meupovezivanje, a koje predstavljaju i standarde Meunarodne organizacije za standarde (ISO), kvalitet servisa se definie kao skup zahteva u pogledu kvaliteta kolektivnog ponaanja jednog ili vie objekata [3]. Citirana preporuka X.902 je novija od E.800 i I.350, pa se stoga postavlja pitanje da li je njenim usvajanjem ITU de facto revidirala definiciju kvaliteta servisa. Takoe, osim ITU, ostatak strune javnosti nedvosmisleno je stavljao znak jednakosti izmeu kvaliteta servisa i performanse mree.

Proizvoai opreme iskoristili su ovu korisnu nejasnou da bi istakli svoje definicije [4]. U raznim dokumentima manje ili vie propagandnog karaktera, koji implicitno imaju za cilj ubeivanje strune javnosti da se samo uz opremu tog i nijednog drugog proizvoaa mogu implementirati funkcionalnosti kvaliteta servisa, mogu se pronai tvrdnje da kvalitet servisa predstavlja sposobnost mree da obezbedi bolji servis za zadato saobraajno optereenje, ili da je kvalitet servisa sposobnost elementa mree da prui odreeni nivo garancija u pogledu konzistentnog prenosa podataka. U prvom sluaju, pretpostaviti je da servis sa podrkom QoS treba da bude bolji u odnosu na klasian servis, bez podrke QoS, mada nije jasno u emu se ogleda taj boljitak. U drugoj definiciji, zbunjuje povezivanje krajnje neodreene fraze odreeni nivo garancija sa apsolutnom kategorijom konzistentnog prenosa podataka. Verovatno svesni opasnosti, mnogi autori elegantno su izbegli da se uhvate u zamku definisanja kvaliteta servisa time to su preskoili ovaj prvi korak (uz obrazloenje da je on ve detaljno obraen u literaturi) i odmah preli na razradu teorije. Dobar primer za ovakav pristup prua esto citirani i (auto)plagirani rad [5]. Ovakav pristup doneo je i izvesno zatije u oblasti teorije kvaliteta servisa umesto da se bave fundamentalnim teorijskim postavkama, pod uticajem pritiska trita, autori (i struna javnost) su se okrenuli protokolskom segmentu. Taman kad se moglo pomisliti da je pitanje definisanja kvaliteta servisa stavljeno ad acta, kao implicitno jasno, mada eksplicitno neizreeno, u okviru ITU-T formirana je Radna grupa 17, s ciljem da razradi teorijski koncept i definicije vezane za kvalitet servisa u telekomunikacijama. Kao rezultat rada ove grupe, 2001. godine je usvojena preporuka G.1000 [6]. Ve na njenom poetku, ukazuje se na to da se danas pojam kvaliteta servisa koristi sa nejasnim ili sasvim pogrenim znanjem. Stoga se u definisanju polazi od poetka, tj. od definicije samog kvaliteta. Usvaja se tumaenje ISO, po kome kvalitet predstavlja skup karakteristika entiteta koje poivaju na njegovoj sposobnosti da zadovolji izreene i implicirane potrebe. Ukazuje se i na mogunost definisanja kvaliteta prema standardu ISO 9000. Kvalitet servisa u telekomunikacijama sada se definie istovetno kao u preporuci E.800, kao zdrueni efekat performansi servisa koje odreuju stepen zadovoljstva korisnika toga servisa. Ova preporuka se reafirmie i kroz ponovno insistiranje na razlikovanju kvaliteta servisa i performanse mree. Imajui u vidu evidentnu konfuziju i nedoslednost u oblasti teorijskog zasnivanja koncepta kvaliteta servisa u telekomunikacijama, oekivanja od preporuke G.1000 bila su ogromna. Iz kontakata koje smo imali sa kolegama iz inostranstva, moemo rei da je ve njen prvi nacrt izazvao nevericu i uenje to se umesto modernijeg pristupa koji je oznaila preporuka X.902, stvari vraaju na telefonsku mreu i preporuku E.800. Tri godine nakon donoenja preporuke G.1000, sa aljenjem moemo rei da je oekivani efekat unifikacije definisanja kvaliteta servisa izostao. Istaknuti autori Steinmetz i Nahrstedtova, tako u svojoj najnovijoj knjizi [7] izbegavaju eksplicitno definisanje kvaliteta servisa, ve opisno kau da on oznaava definisano i kontrolisano ponaanje (telekomunikacionog) servisa, izraeno kroz kvantitativno merljive parametre. Moglo bi se rei da smo nakon vie od decenije ponovo na poetku, dodue bogatiji za nekoliko (oprenih) iskustava. 3. Modeli kvaliteta servisa Za razliku od definicije, funkcionalni model kvaliteta servisa dobro je razraen u literaturi. U ovome odeljku, opisani su aspekatski i slojeviti model.

Preporuka G.1000 govori o etiri aspekta kvaliteta servisa. Njihov uzajamni odnos i veza sa performansom mree ilustrovani su na slici 1.
Korisnik servisa Zahtevi korisnika u pogledu QoS Nudilac servisa QoS koji nudilac nudi korisniku Mrea

QoS koji korisnik percipira

QoS koji nudilac ostvaruje

Slika 1: Aspekti kvaliteta servisa i njihov odnos sa performansom mree (prema [6] i [8]). Zahtevi korisnika u pogledu kvaliteta servisa oznaavaju nivo kvaliteta koji se trai od odreenog servisa. Po pravilu se iskazuju laikim, ne-tehnikim renikom, koji ne zavisi od naina na koji se servis nudi ili unutranje strukture mree, ve samo od rezultujueg kvaliteta s kraja na kraj. U vezi sa tim, ukazuje se na znaaj preporuke G.1010, o kojoj e biti rei u nastavku ovoga rada. Kvalitet servisa koji nudilac nudi korisniku predstavlja izjavu o nivou kvaliteta koji nudilac oekuje da e ponuditi korisniku servisa. Nivo kvaliteta se iskazuje kroz vrednosti parametara kvaliteta servisa, pri emu svaki servis ima svoj skup parametara. Kvalitet servisa koji nudilac ostvaruje predstavlja izjavu o nivou kvaliteta koji nudilac zaista postie i isporuuje korisniku servisa. Iskazuje se kroz vrednosti parametara koji su posmatrani u sluaju kvaliteta koji se nudi, pa je tako mogue uporediti oekivani i ostvareni kvalitet servisa. Odnos oekivanog i ostvarenog kvaliteta izmeu ostalog zavisi i od performanse mree. Kvalitet servisa koji korisnik percipira predstavlja izjavu o nivou kvaliteta koji korisnik veruje da doivljava. Ne izraava se tehnikim renikom, ve stepenima (subjektivnog) zadovoljstva, npr. kroz popunjavanje upitnika. U idealnom sluaju, trebalo bi da postoji jednoznana korespondencija ostvarenog i percipiranog kvaliteta. Slojeviti model kvaliteta servisa prikazan je na slici 2.
Korisnik Perceptualni QoS Aplikacija Aplikacioni QoS Sistem Sistemski QoS Ureaji Mrea

Slika 2: Slojeviti model kvaliteta servisa [7].

Performansa mree

U ovom modelu, razlikuju se korisnik, aplikacija, terminalski sistem, pojedinani ureaji neophodni za izvravanje servisa i telekomunikaciona mrea. Na sprezi korisnika i aplikacije, definie se perceptualni kvalitet servisa. On podrazumeva opis kvaliteta percepcije servisa, poput kvaliteta medija (npr. odlian, dobar, lo), veliine video-prozora (npr. veliki ekran, mali ekran), vremena odziva (npr. da li se radi o interaktivnom ili pozadinskom servisu), stepena zatite (npr. visok, nizak) i zahteva u pogledu cene servisa. Aplikacioni kvalitet servisa se definie na sprezi aplikacije i terminalskog sistema. Obuhvata opis kvaliteta medija (npr. rezoluciju i frekvenciju slike), zahteve u pogledu prenosa (npr. kanjenje i varijacija kanjenja s kraja na kraj), odnosa izmeu medija (npr. specificiranje mehanizma sinhronizacije) i definisanje postupaka koji e se preduzeti u sluaju poremeaja u isporuivanju servisa (npr. ako bude dolo do zaguenja u mrei). Sistemski kvalitet servisa se posmatra na sprezi terminalskog sistema sa ostalim ureajima i mreom. Ovde se posmatraju protoci, kanjenja, verovatnoe greke, vremena obrade, kapacitet bafera, funkcije za sinhronizaciju, oporavak od greke, discipline ekanja itd. U sluaju ureaja, kao to su npr. video-kartice, govori se o kvalitetu servisa ureaja, koji obuhvata zahteve u pogledu procesorske moi, protoka i tajminga. U sluaju mree, govori se o mrenom kvalitetu servisa, koji bi prema terminologiji ITU odgovarao performansi mree. Imajui u vidu injenicu da prosean korisnik telekomunikacionih servisa nije tehniki obrazovan i da nije upuen (tavie i ne eli da bude upuen) u detalje vezane za isporuivanje servisa, postavlja se pitanje na koji se nain njegovi apstraktni zahtevi u pogledu perceptualnog kvaliteta mogu preslikati u konkretne tehnike parametre kvaliteta koji nudilac nudi (sistemski kvalitet). Odgovor na ovo pitanje prua preporuka G.1010 [9], u kojoj se identifikuju kljuni faktori koji utiu na kvalitet servisa koji korisnik percipira. To su kanjenje, varijacija kanjenja i gubitak informacije. U nastavku su posmatrane brojne aplikacije koje obuhvataju prenos govora, videa, slike i teksta, za koje su date granice protoka i ciljne vrednosti triju kljunih parametara kvaliteta. Po operativnom znaaju, ova preporuka daleko prevazilazi preporuku G.1000. 4. Ugovaranje kvaliteta servisa Objedinjen model ugovaranja kvaliteta servisa izloen je u [7]. Opti sluaj trilateralnog ugovaranja ilustrovan je na slici 3.
Pozivajui korisnik Pozivani korisnik indication response

confirm

QoScfm

request

QoSreq

QoSind

QoScfm

Nudilac servisa

Slika 3: Ugovaranje kvaliteta servisa [7].

Zadrana je terminologija iz preporuka ITU serije X i standarda ISO, pa su uesnici u ugovaranju oznaeni kao pozivajui korisnik, nudilac servisa i pozivani korisnik. U skladu sa tokovima u oblasti telekomunikacionih servisa, moda bi bilo opravdanije govoriti o korisniku servisa, mrei i nudiocu sadraja. Pozivajui korisnik izdaje primitivu connect.request, u kojoj istie eljeni kvalitet, QoSreq. Nudilac razmatra ovaj zahtev i modifikuje ga u QoSind, koji kroz primitivu connect.indication dostavlja pozivanom korisniku. On moe da odgovori vrednostima koje prihvata, QoScfm i da ih kroz primitivu connect.response dostavi nudiocu. Nudilac vie nema prostora za izmenu i prihvaenu vrednost QoScfm kroz primitivu connect.confirm prosleuje pozivajuem korisniku. U sluaju bilateralnog ugovaranja, nudilac servisa nema mogunost da utie na zahteve u pogledu kvaliteta, pa je QoSreq = QoSind.

Ako ni nudilac, ni pozivani korisnik nemaju mogunost modifikovanja zahteva za kvalitetom koji je istakao pozivajui korisnik, radi se o unilateralnom ugovaranju, koje poiva na principu uzmi ili ostavi. Semantika postignutog dogovora o kvalitetu servisa povezana je sa klasom servisa (engl. Class of Service, CoS) koja se nudi korisniku [8]. Naime, preovladavajui je stav
da nee biti mogue kontinualno podeavati vrednosti parametara kvaliteta servisa, ve da e oni uzimati unapred definisane diskretne vrednosti.

5. Arhitektura kvaliteta servisa U literaturi je u prethodnom periodu opisan veliki broj arhitektura kvaliteta servisa. Njihov pregled moe se nai u radovima Aurrecoechee, Campbella i Hauwe iz 1995. i
1996. godine, kao i u varijanti iz 1998. godine, [5], koja je najpoznatija i danas ima epitet klasinog rada u oblasti teorije kvaliteta servisa. Naalost, veina opisanih arhitektura u pogledu implementacije nije odmakla dalje od laboratorijskih modela. Da bi se prevazilo ovakvo stanje, ITU je formirala Radnu grupu 13, sa zadatkom da predloi koncept arhitekture kvaliteta servisa u paketskim mreama, sa naglaskom na mreama na bazi Internet-protokola. Rezultati rada ove grupe, koji treba da budu konkretizovani izradom preporuke Y.qosar, predstavljeni su u radu [10]. Predloena arhitektura prikazana je na slici 4.

Kontrola pristupa Kontrolna ravan Upravljanje baferima Oblikovanje saobraaja Ravan podataka

QoS rutiranje

Rezervisanje resursa

Upravljanje saobraajem

Klasifikovanje saobraaja Ravan upravljanja

Slika 4: Arhitektura kvaliteta servisa [10]. Sa slike se vidi da su gradivni elementi kvaliteta servisa organizovani u trima logikim ravnima i to kontrolnoj ravni, ravni podataka i ravni upravljanja. Kontrolna ravan i ravan podataka su horizontalne, a ravan upravljanja je vertikalna. Kontrolna ravan sadri mehanizme koji se odnose na putanje saobraaja korisnikih podataka. Ovi mehanizmi obuhvataju kontrolu pristupa, rutiranje sa funkcionalnostima kvaliteta servisa i rezervisanje resursa. Ravan podataka sadri mehanizme koji se neposredno primenjuju na saobraaj korisnikih podataka. To su upravljanje baferima, izbegavanje zaguenja, oznaavanje paketa, primena disciplina ekanja, uobliavanje saobraaja, upravljanje saobraajem i klasifikovanje saobraaja. Ravan upravljanja sadri mehanizme koji se odnose na postupanje, administriranje i upravljanje aspektima saobraaja korisnikih podataka, kao to su merenje, primena pravila odravanja kvaliteta servisa, obnavljanje servisa u sluaju ispada i postizanje dogovora o nivou servisa (engl. Service Level Agreement, SLA). Izloena arhitektura bi trebalo da nakon usvajanja preporuke Y.qosar doprinese stvaranju sveobuhvatnog reenja za podrku kvalitetu servisa, naroito u okruenjima koja obuhvataju heterogene administrativne i tehnoloke domene, kao to je to Internet. 6. Zakljuak Teko je ustanoviti ko je kriv za nepostojanje jedinstvenog pristupa teoriji kvaliteta servisa u telekomunikacijama. arolikost mrenih tehnologija svakako da nosi najvei deo krivice, ali ne treba zaboraviti ni sujetu autora, domiljatost proizvoaa i inertnost meunarodnih

SL

Izbegavanje zaguenja

Oznaavanje paketa

Discipline ekanja

Ob Pr Me av n ila re se avlja nje rv Qo isa nje S

organizacija. injenica je da zbog nedostatka jedinstvenog stava u pogledu fundamentalnih teorijskih pitanja celokupan koncept kvaliteta servisa i dalje eka na praktinu afirmaciju. U ovome radu su predstavljeni neki aktuelni napori ka sistematizaciji, usaglaavanju i standardizaciji stavova u oblasti teorije kvaliteta servisa. Imajui u vidu rezultate ovih napora i afirmisanje Internet-protokola kao de facto sveprisutne mrene tehnologije, moemo se nadati da nije daleko trenutak kada emo imati jedinstven i konzistentan pristup zasnivanju teorije kvaliteta servisa. Literatura: [1] ITU-T Recommendation E.800: Terms and Definitions Related to Quality of Service and Network Performance Including Reliability, ITU-T 08/93 [2] ITU-T Recommendation I.350: General Aspects of Quality of Service and Network Performance in Digital Networks, Including ISDNs, ITU-T 03/93 [3] ITU-T Recommendation X.902: Information Technology Open Distributed Processing Reference Model: Foundations, ITU-T 09/98 [4] Milan Bjelica: Postupci ugovaranja kvaliteta servisa u distribuiranim multimedijalnim aplikacijama, magistarska teza, ETF Beograd, 2003. [5] Christina Aurrecoechea, Andrew T. Campbell and Linda Hauw: A Survey of QoS Architectures, Springer-Verlag Multimedia Systems, May 1998, pp. 138-151 [6] ITU-T Recommendation G.1000: Communications Quality of Service: A Framework and Definitions, ITU-T 11/01 [7] Ralf Steinmetz, Klara Nahrstedt: Multimedia Systems, Springer Verlag, Berlin Heidelberg 2004 [8] Janusz Gozdecki, Andrzej Jajszczyk and Rafael Stankiewicz: Quality of Service Terminology in IP Networks, IEEE Communications Magazine, March 2003, pp. 153-159 [9] ITU-T Recommendation G.1010: End-user multimedia QoS categories, ITU-T, 11/2001. [10] Hui-Lan Lu and Igor Faynberg: An Architectural Framework for Support of Quality of Service in Packet Networks, IEEE Communications Magazine, June 2003, pp. 98-105