Referat iz fizike

• Svetlost • Fotoni
• fotonski snopovi

• Laseri
• princip rada I karakteristike

Svetlost
• Svetlost je stara koliko I svemir I ona putuje kroz prostor jos od “velikog praska”.Za vreme vedrih noci na nebu se moze videti svetlost koja je emitovana pre vise od dva miliona godina.Ipakl svetlost koju stvaramo vestacki bice iskoriscena u malom delicu mikro sekunde od trenutka stvaranja.Na taj nacin cini se da je svetlost I vecna I prolazna.U svakom slucaju svetlost je intrigirajuca pojava, a njena priroda je vekovima predstavljala enigmu.Jedan od prvih ljudi koji je pokusao da resi tu enigmu bio je grcki filozof EMPEDOKLE ( 490435.g.p.n.e.), koji je prvi primetio da svetlost ima konacnu brzinu kretanja.Mnogo godina kasnije ( 1666.) godine svestrani naucnik ISAK NJUTN je u svom velikom radu “Optika” detaljno opisao svoje eksperimente sa svetloscu I zakljucke do kojih je dosao o prirodi sveetlosti.Prema Njutnu svetlost se ponasa kao da se sastoji od bestelesnih cestica koje putuju brzinom svetlosti.Postoje razne vrste cestica koje odgovaraju razlicitim bojama u spektru I sve se krecu u praznom prostoru.

Odlucujucu potvrdu o talasnoj prirodi pruzili su eksperimenti TOMASA JUNGA iz 1803.Vodene cestice kod vodenog talasa pomeraju se gore I dole dok se talas prouzrokovan bacenim kamenom u vodu siri radijalno od mesta izvora.• • • Opisao je razlaganje bele svetlosti na boje pomocu prizme I zakljucio da se pri razlaganju bele svetlosti pojavljuju posebne boje koje se uvek prostiru od plave na jednom kraju do crvene na drugom. godine o difrakciji svetlosti. Kasniji radovi FREZNELA I posebna teorija elektro magnetizma DZEJMS KLARK MAXWELA definitivno su doprineli da je svetlost talasne prirode.Govoreci o talasu moramo razlikovati sirenje talasa od kretanja cestica materije koje cine materijalna sredina kroz koju se talas prostire.Iako je NJUTN opisao I pojavu Njutnovih prstenova koja moze posluziti koa dobar primer talasne prirode svetlosti.tvrdoglavo je istrajao na tvrdnji o korpuskularnoj prirodi svetlosti. Drugo shvatanje o pirodi svetlosti zastupao je KRISTIJAN HAJGENS koji je svetlost hvatao kao talase.Maksvel je pokazao da se svetlosna energija prenosi u obliku oscilujuceg elektricnog I magnetnog poremecaja koji se moze siriti kroz prazan prostor .

odnosno krecu se napred.Razlika izmedju zvucnih I svetlosnih talasa je I u tome da je za zvucne talase neophodna materijalna sredina u kojem se sire.• • EMT su transverzalni sto znaci da je pravac kretanja polja normalan na pravac prostiranja talasa. Vidljiva svetlost.nazad u smeru sirenja. .zajedno sa IC i UV zracenjem predstavlja opticki deo EM spektra.Zvucni talasi su longitudinalni.

Ukratko.Belu svetlost opazamo jer se povecava udeo plave svetlosti pri grejanju.zagrejano telo emituje ektromagnetno zracenje ( ova emisija je temelj svetlosti koje dobijamo iz usijane zice ili sa Sunca ).Ovu pojavu mozemo uciti pri grejanju komada metala.FOTONI i Fotonski snopovi • I pored velikih uspeha Maxvelove teorije polja jedan problem je ostao nerazjasnjen: Zracenje crnog tela. .Na visokim temperaturama znatni deo ovog zracenja se pojavljuje u vidljivom delu spektra I sto je visa temperatura tela koje zraci veci je udeo plavog dela spektra u ukupnom zracenju.a potom postaje sve vise belo. koji kaze da se sa porastom temperature spektralno podrucje na kojem se nalazi max. zracenja pomera prema kracim talasnim duzinama.Ova pojava je opisana Vineovim zakonom pomeraja 1893.Povecanjem temperature uzaren metal se zari crvenom bojom. pa se dobija vizuelni utisak belog.

• Razlog uspesnog plankovog modula je u sledecem.cak I oni sa velikom frekvencijom I tako se emituje I odgovarajuci kratkotalasni deo spektra.gde je n celi broj. • 2.Nemacki fizicar Max Plank je 1900.U tome je uspeo postulirajuci dve pretpostavke: • 1. .Neuspeh teorije u objasnjenju raspodele zracenja crnog tela poznat je pod imenom UV katastrofa.Energija oscilatora sa frekvencijom moze se menjati samo za celobrojni iznos umnoska frekvencije I konstante h.diskretni iznos odnosno u KVANTIMA ENERGIJE.Energija elektromagnetnih oscilatora moze se menjati samo na odredjeni.U klasicnoj pretpostavci svi elektromagnetni oscilatori su pobudjeni. uspeo dobiti zakon koji je opisivao zracenje crnog tela I odlucno se slagao sa eksperimentalnim opazanjima. ΔE=nhυ.• Zracenje crnog tela je pokusano biti objasnjeno kao zracenje beskonacno mnogo elektromagnetskih oscilatora koji zrace na svim mogucim frekvencijama.

ako je zamislimo kao pljusak fotona energije hυ.sto mu je donelo I Nobelovu nagradu.A.Ako svetlost zamislimo kao talas ne mozemo objasniti fotoelektricni efekat.Lewis prvi nazvao fotonima.• Prema kvantnoj pretpostavci oscilator je pobudjen samo ako moze primiti energiju najmanje jednaku hυ. • Plankova kvantizacija elektromagnetnih oscilatora dovela je do alternativnog gledanja na zracenje.Medjutim revitalizirajuci Njutnovu cesticnu sliku.Time je izbegnuta ultra ljubicasta katastrofa. godine uspesno fotoelektricni efekat pomocu koncepta fotona.Sada je moguce gledati na zracenje frekvencije υ kao na skupinu cestica sa energijom hυ. .Sustina njegovog pogleda je u tome da se neke svetlosne pojave mogu objasniti pomocu talasne slike.sve se slaze.Na taj nacin visoko frekventni oscilatori ostaju nepobudjeni I veoma kratki talasi se ne emituju.drugim recima nema dovoljno energije u sastavu da bi ovi oscilatori bili pobudjeni.N.Na odredjenoj temperaturi ovaj minimum je suvise visok za pojedine visokofrekventne oscilatore.a neke druge pomocu cestisne slike.Ove cestice je hemicar G. nije odbacio talasnu sliku svetlosti.A.Ajnstajn je 1905.

.• Ajnstajnova interpretacija fotoelektricnog efekta je omogucilaeksperimentalno odredjivanje vrednosti Plankove konstante h do tada nepoznate. uspeo odrediti Plankovu konstantu za sta je dobio Nobelovu nagradu.Muliken je 1915.

energije.Stimulisana emisija. . laseri • Stimulirana emisija je redak dogadjaj zbog iste termodinamicke cinjenice zbog koje je spontana emisija moguca:svaki sustav tezi da zauzme min. elektrodinamickoj ravnotezi naseljenost visih stanja opada s porastom energije stanja.U normalnoj situaciji tj.To znaci da ce nadolazeci foton verovatnije biti apsorbovan od donjeg stanja nego sto ce stimulisani atom u gornjem stanju da izraci foton.Pod ovakvim uslovima spontana emisija dominira nad stimuliranom.

Light Amplification by Stimulated Emission of Radiation • .Tada je verovatnoca da ce nadolazeci foton indukovati stimulisanu emisiju biti veca od naseljenosti donjeg nivoa.na ovoj ideji se zasniva rad lasera.i opet stimulisana emisija • Da bi se dogodila stimulirana emisija potrebna je inverzija naseljenosti:Naseljenost gornjeg nivoa odredjenog prelaza mora biti veca od naseljenosti donjeg nivoa.Laser je akronim za pojacanje svetlosti pomocu stimulisane emisije zracenja.rezultat ce biti pojacanje u svetlosti odnosno povecani broj fotona sa energijom prelaza.

laserska svetlost nastaje pri prelazu sa nivoa E2 na nivo E1 koji je ujedno I osnovni nivo. • Kod seme sa 3 nivoa.Atomi se pumpaju na visoko pobudjeni nivo E3 sa osnovnog nivoa.Na tome nivou ostaju u proseku 10 na -8 sekundi I potom prelaze ( obicno neradijativnim putem ) na nivo E2 koji je metastabilan. Energetske pobude sustava Opticko pojacalo je zapravo medij u kojem se pojacava laserska svetlost pri svakom prolazu.Princip rada lasera • • • • • Svaki laser se sastoji od tri osnovna dela: 1.U aktivnom mediju pumpanjem iz spoljasnjeg izvora energije postize se inverzija naseljenosti izmedju gornjeg I donjeg nivoa ciji prelaz daje laserski snop. Optickog pojacala 2. Optickog rezonatora 3.Postoje mnogi rasporedi energetskih nivoa koji mogu osigurati lasersko delovanje. .Opisacemo ukratko laser sa 3 nivoa I laser sa 4 nivoa.

Laser sa 4 energetska nivoa ima dodatni energetski nivo iznad osnovnog stanja.Jedno od ogledala ima refleksivnost sto blize 100% za lasersku svetlost.nakon jednog pulsa pumpanja vise od 50% atoma ce biti u stanju E2 I lasersko delovanje se moze odvijati.odnosno donji nivo laserskog prelaza se veoma brzo prazni sto olaksava drzanje inverzne naseljenosti.Ovaj dodatni nivo ima veoma kratko vreme zivota. Drugi glavni deo svakog lasera je opticki rezonator.Tipicno se laserski rezonator sastoji od 2 paralelna skoro ravna ogledala.Zbog toga za lasersko delovanje uz ovakvu semu nisu potrebne velike kolicine snage pumpanja kao kod sistema sa 3 nivoa.Samo ona svetlost koja putuje skoro okomito na ogledalnu povrsinu ostaje unutar rezonatora I ima priliku da bude pojacanja.Ukoliko je pumpanje dovoljno snazno.Da bi takva svetlost konstruktivno interferirala mora biti udovoljen uslov da je duzina rezonatora jednaka celobrojnom umnosku polovine talasne duzine .• • • Buduci da je vreme zivota metastabilnog nivoa relativno dugo ( red velicine 10 na -3 sekundi ) mnogo atoma ostaje u tome stanju.Kod sustava sa 4 nivoa moguce je lasersko delovanje I kad se vecina atoma nalazi u osnovnom stanju.daje refleksivnost drugoga nesto manja od 100% kako bi deo svetlosti izasao van I tako stvorio laserski snop.Zato se osnova sema primenjuje kod lasera koji rade u kontinuiranom rezimu.

• • • svetlosti.rekombinacija slobodnih e¯.Za razlicite vrednosti celog broja m dobijaju se razlicite talasne duzine.Zbog toga spektar laserskog svetla izgleda kao serija uskih vrhova koji su medjusobno razmaknuti c/2L na frekventnom spektru.sudari izmedju samih aktivnih atoma odnosno molekula.a L-razmak izmedju ogledala. Na kraju mozemo ponoviti kako dolazi do laserskog svetla.hemijska reakcija koja stvara pobudjene molekule ili atome.odnosno frekvencije pojedinih MODOVA laserskog rezonatora.sudari izmedju e¯ ili jona I aktivnih molekula odnosno atoma.rekombinacija nosioca naboja u poluprovodniku.Konacno se stvara ravnotezno stanje u kojem veliki broj fotona putuje napred-nazad u rezonatorskoj supljini po osi.gde je c-brzina svetlosti.dok mali deo fotona izlazi kroz ogledalo I daje laserski snop.koji emituju lasersko svetlo.Spoljasna pobuda dovede do inverzije naseljenosti u aktivnom mediju. .Neki od ovih fotona se vracaju u medij delovanjem rezonatora I stvaraju lavinu fotona u istom pravcu.Ovi atomi spontano emituju fotone koje zatim indukuju stimulisanom emisijom dodatne fotone. Kao energetska pobuda medija moze posluziti apsorpcija fotona.

nakon nekog vremena. predlozio model atoma u kojem su elektroni u atomu rasporedjeni po nizu diskretnih energetskih stenja.odnosno.a eksperimentalno je pokazano tek 1928.Pri tome energija fotona odgovara energijskoj razlici ta dva stanja. .zracenjem fotona atom prelazi u nize energetsko stanje. ovaj fenomen van interesa.atom u pobudjenom stanju.Bor je1913.Potom je za dugi niz god. u svome clanku o kvantnoj teoriji zracenja uveo pretpostavku o mogucnosti stimulirane emisije.Uz predpostavku stimulirane emisije A.Prelaz elektrona iz jednog stanja u drugo moze biti pracen emisijom ili apsorpcijom fotona.NASTAVAK • Prosirujuci kvantnu teoriju na strukturu materije.Borov modul predvidja samo proces spontane emisije.Time je dokazao da takav proces zaista postoji.Pri tome atom emituje foton iste energije kao sto je I upadnifoton I istog pravca.Stimulirana emisija je proces kada atom iz pobudjenog stanja prelazi u nize energetsko stanje podstaknut vracanjem fotona koji ima upravo energiju jednaku razlici dva atomska stanja izmedju kojih se dogadja prelaz. je uspeo izvesti Plankov zakon zracenja (do na multiplikativni faktor ). • Ajnstajn je 1917. Od Ludenberga.A.

Buduci da je skoro sva laserska svetlost rezultat fotona koji putuju po pravcu paralelnom s osom rezonatora u osnovi bi laserski snop trebao biti savrseno kolimiran. Pod monohromaticnoscu lasera podrazumevamo da laser emituje skoro samo jednu talasnu duzinu.monohromaticnosti.Ovako mala sirina je posledica cinjenice da laserski rezonator moze osigurati da skoro sva svetlost dolazi stimuliranom emisijom koja potece od svega nekoliko pocetnih slicnih fotona.Karakteristike laserskog snopa • • Laseri su korisni zbog svojih jedinstvenih karakteristika.usmerenosti velikog sjaja I velike koherencije.Dok je spektralna sirina zracenja dobijena spontanom emisijom s jednog prelaza reda velicine 10¯¹²-10¯¹º m.Medjutim.Mozemo uporediti spektralni sjaj sunca I tipicnog He-Ne lasera.kod laserskog svetla sirina moze biti I tek 10¯²º.snop se siri zbog difrakcije jer je transverzalna dimenzija rezonatora konacna.05°. • .Tipicni uglovi divergencije laserskog snopa su manji od 1 miliradijana odnosno 0.Spektralni sjaj je opticko svojstvo koje je ujedno mera monohromaticnosti I usmerenosti izvora svetlosti.Spektralni sjaj je definisan kao svetlosna snaga izrazena u jedinicni prostorni ugao u jedinicni talasni interval po jedinicnoj povrsini.

8nm koji daje snop razmera 0.Zamislimo sada da su izvori talasa kisne kapi koje nasumice padaju na vodu. • .tada cemo imati savrsenu korelaciju u gibanju dva ceoa.koherencija je direktno vezana uz osobinu izvora talasa.5mm iznosi 5*10²³ Wm¯³ sterad¯¹.Ovde imamo savrsenu korelaciju jer je izvor tackasti. znaci 10 milijardi vise od suncevog.Cepovi sda skacu gore dole bez ikakvog medjusobnog odnosa u njihovim gibanjima.Slikovito se koherencija moze shvatiti uz pomoc slike 2 cepa koji plutaju na povrsini vode.Oni ne moraju biti u fazi odnosno jedan se moze gibati gore dok drugi ide dole.spektralni sjaj sunca iznosi 7*10¹²Wm¯³ sterad¯¹.Spektralni sjaj 1mW He-Ne lasera na talasnoj duzini 632.Talas je u svakoj tacki superpozicija talasa nasta.ali ce relativna faza izmedju polozaja dva cepa u vremenu ostati konstantna.ih od svih kisnih kapi.Neka izvor talasa kamen bacen u vodu daleko od cepova.Buduci da kisne kapi nasumice pogadjaju razlicita mesta na vodi u nasumicnim vremenskim trenucima ne mozemo ocekivati da ce faza talasa na jednom mestu biti korelirana s fazom na drugom mestu.opet karakteristike lasera • Na tipicnoj vidljivoj talasnoj duzini od 500nm.Iako je to osobina putujuceg talasa. Koherencija se definise kao korelacije faza izmedju razlicitih tacaka talasa.

na taj nacin odbacujemo veoma veliki deo svetla.i opet karakteristike • U ovom slucaju izvor talasa je nekoherentan . .Zarulja sa zarnom niti je vrlo nekoherentan izvor svetla.Medjutim. za koju su te dve tacke u konstantnom faznom odnosu.Duzina koherencije za He-Ne laser moze iznositi od 10cm do 100m.Kao mera prostorne koherencije sluzi koherentna duzina.Koherentna duzina je maksimalna udaljenost izmedju dve tacke po pravcu prostiranja snopa .dok je duzina koherencije tipicnog termalnog izvora oko 1 mikrona.Od nje mozemo naciniti koherentniji izvor stavljajuci prostorni I hromatski filter.

aktivnog medija za inverziju naseljenosti nivoa i lasiranje. Za potrebe edukacije i istrazivanja u koherentnoj optici najcesce se koristi He-Ne laser. 2.Elektricni izboj pobudjuje atome helijuma na metastabilna stanja (dugoziveca) slicnih energija kao i neka pobudjena stanja atoma neona. Princip rada tog plinskog lasera skiciran je na slikama 1 i 2.Funkcionalno sastoji se od tri osnovne komponente: 1. kod kojeg se lasiranje postize pomocu neutralnih atoma neona.Staklena cev (pyrex) sadrzi smesu helijuma i neona u srazmeri (5-10):1 pod pritiskom od 133 Pa (priblizno 1mm.• • • • • • Laser (Light Amplification by Stimulated Emission of Radiation) je generator koherentne svetlosti velike gustine zracenja.optickog rezonatora kojim se postize efekt pojacanja. Hg). He-Ne laser . dok helijum sluzi za selektivno popunjavanje energetskih nivoa inverzne naseljenosti.izvora energije koji drzi sastav u pobudjenom stanju. 3.

.6328 μm)? • Uocimo 3s stanja neona s kojih se atomi radijativno prazne na 2p stanja.i opet He-Ne laser • Kako dobijamo snop crvene svetlosti (λ=0.zadovoljeni su uslovi za inverziju naseljenosti izmedju viseg 3s i nizeg 2p nivoa. a lagani atomi helijuma se brzo pobudjuju i tako bez prekida pumpaju atome neona na 3s stanja.

opet He-Ne laser • Crvena koherentna svetlost He-Ne lasera dobija se stimuliranim prelazima 3s_2p atoma neona.Nakoenost krajeva cevi pod Brusterovim zakonom omogucava propustanje i pojacavanje samo jedne komponente polarizacije. tako da je izlazni snop linearno polarizovan. .dok drugo (izlazno ogledalo) delimicno propusta snop.necete mi poverovati.Pojacanje snopa postize se visestrukim refleksijama na ogledalima (sa slike) od kojih jedno reflektuje snop u potpunosti.

dodaju se pomocne komponente.hemijsko i toplotno pumpanje. opticko. CO2 LASER .Taj laser daje zracenje velike snage i ima visoki stupanj delovanja u impulsnom i kontinuiranom nacinu rada.• • CO2 laser je predstavnik plinsko molekularnih lasera koji rade u podrucju molekulskog spektra. te za promenu brzine praznjenja radnih razina u osnovnom plinu.U nekim laserskim sastavima za pobudjivanje molekula predajom energije prilikom sudara.Za pobudu tih lasera upotrebljava se elektricni izboj. tako na primer osnovnom plinu u laseru sa ugljen-dioksidom dodaju se azot i helijum. Slika ilustruje nekoliko vaznih vibracijskih razina azota i ugljen-dioksida u njihovim osnovnim elektronskim stanjima.

Trajanje impulsa je oko 150-500ns a frekvencija oko 400 bljeskova u sekundi. tada laser emituje u obliku ostrog impulsa kome je radna snaga 1000 puta veca od prosecne snage kontinuiranog rada.azota i helijuma.Zbog dugog vremena zivota vibracijskih razina. a u cevi se radi sa plinom stalnog sastava.moze se uskladistiti energija u izbojnoj sredini u trajanju od 1ms blokiranjem laserske zrake unutar rezonatora i tako spreciti oscilacije. od kojih zavisi laserska akcija u ugljen-dioksidu. Q-switching) i najlakse se ostvaruje zamenom jednog ogledala rezonatora rotirajucim ogledalom.Zato se plin iz cevi stalno zamenjuje plinom iz spremista.Pri naponu u plinu se stvaraju razliciti hemijski spojevi koji ogranicavaju laserski izlaz. u cevi duzine 2m.Tako su dobijeni impulsi radne snage od stotinak kilovata.U smesi ugljendioksida.istomernim naponom od 10kV odrzava se struja napona od 100mA. . • Impulsni laseri sa ugljen-dioksidom i Q-prekidanjem.Ako se blokada odjednom odstrani.Time se ovi stetni proizvodi uklanjaju.Takav se nacin rada zove Qprekidanje (engl.i opet CO2 LASER • Kontinuirani laseri sa ugljen-dioksidom uz stupanj delovanja od 20% daju obicno snage 100-150W.Cev se hladi vodom.

.opet CO2 laser • Na slici je prikazana pojednostavljena sema CO2 lasera i animacija rada CO2 lasera.necete mi poverovati.

.Referat radili: • Vladimir Zdravkovic IV2 • Aleksandar Banovic IV2 • mart 2004.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful