You are on page 1of 29

Ravnotea u vodenim rastvorima

Ravnotea oznaava da se sve supstance nalaze u sistemu u stanju ravnotee. Za obeleavanje sistema koji su u ravnotei koristi se simbol ili Tako da reakcija NaCl(s) Na+(aq) + Cl-(aq) nije ravnotena jer e se sav NaCl rastvoriti i u rastvoru e ostati samo joni

Ravnotea u vodenim rastvorima

Sa druge strane reakcija: AgCl(s) Ag+(aq) + Cl-(aq) je ravnotena jer se AgCl slabo rastvara u vodi tako da emo u sistemu imati i jone i vrstu nerastvorenu supstancu. Sve ravnotene reakcije karakterie konstanta ravnotee K (vrednost se obavezno definie na odre enoj temperaturi) aA + bB cC

[C ]c K= a b [ A] [ B ]

Elektrolitika disocijacija

Arenijus je postavio teoriju elektrolitike disocijacije (razlaganje supstance na jone pod uticajem polarnih molekula vode). Kada neke supstance (soli, kiseline i baze) rastvorimo u vodi, taj rastvor provodi struju. Takve supstance se zovu elektroliti. Neke druge supstance kada se rastvore u vodi rastvor ne provodi struju. To su neelektroliti. Elektroliti u vodenom rastvoru pod uticajem polarnih molekula vode disosuju na jone, koji onda provode struju.

Elektrolitika disocijacija

Elektrolitika disocijacija

Elektroliti se dele na jake i slabe. Jaki elektroliti su one supstance koje su u rastvoru potpuno disosovale na jone NaCl(s) Na+(aq) + Cl-(aq) Slabi elektroliti su one supstance koje u vodenom rastvor samo delimino disosuju na jone (u principu manje od 1%) AgCl(s) Ag+(aq) + Cl-(aq) Konstanta disocijacije Kd Kd=[Ag+][Cl-]

Elektrolitika disocijacija

Elektroliti se dele na jake i slabe. Jaki elektroliti su one supstance koje su u rastvoru potpuno disosovale na jone NaCl(s) Na+(aq) + Cl-(aq) Slabi elektroliti su one supstance koje u vodenom rastvor samo delimino disosuju na jone (u principu manje od 1%) CH3COOH(l) CH3COO-(aq) + H+(aq) Konstanta disocijacije Kd

[CH 3COO ][ H ] Kd = [CH 3COOH ]

Kiseline i baze Veoma vane klase jedinjenja u hemiji. Prva teorija o kiselinama i bazama Arenijusova teorija. Po Arenijusu:

Kiseline su one supstance koje u vodi disocijacijom od pozitivnih jona daju H+ (ili H3O+) jone. HCl(aq) H+(aq) + Cl-(aq) Baze su one supstance koje u vodi disocijacijom od negativnih jona daju OH- jone NaOH(aq) Na+(aq) + OH-(aq)

Kiseline i baze Luisova teorija kiselina i baza (donosko-akceptorska teorija): Baze su donori slobodnog elektronskog para a kiseline su akceptori slobodnog elektronskog para. Znai, svaka baza ima na raspolaganju valentnu orbitalu sa slobodnim elektronskim parom, a svaka kiselina ima na raspolaganju praznu valentnu orbitalu

Kiseline i baze Brnsted- Lowri-jeva teorija kiselina i baza (protolitika teorija): Kiseline su donori protona a baze su akceptori protona.

Kiseline i baze Posledica Brnsted- Lowri-jeve teorije je nastajanje konjugovanih kiselo baznih parova (konjugovano= spojeno kao par). Kiselina kada otpusti proton postaje akceptor protona (jer na isto mesto sa kog je otpustila proton sada moe da primi proton) pa samim tim ono to je ostalo od kiseline nakon odlaska protona je baza. Takva baza se zove konjugovana baza polzne kiseline. Sa druge strane, baza koja je primila proton sada taj isti proton moe da otpusti pa postaje kiselina (konjugovana kiselina poetne baze)

Kiseline i baze Posledica Brnsted- Lowri-jeve teorije je nastajanje konjugovanih kiselo baznih parova (konjugovano= spojeno kao par).

Kiseline i baze Jaina kiselina i baza. Jaina kiselina i baza direktno zavisi od njihove konstante disocijacije (kod kiselina konstanta disocijacije se zove i kiselinska konstanta Ka, a kod baza bazna konstanta Kb) CH3COOH(l) CH3COO-(aq) + H+(aq)

[CH 3COO ][ H + ] Ka = [CH 3COOH ]


NH4OH(aq) NH4+(aq) + OH-(aq)

[ NH 4 ][OH ] Kb = [ NH 4OH ]

Kiseline i baze Jaina kiselina. Jaina kiselina je ustvari mera koliko H+ jona ta koliina kiseline moe da otpusti u rastvor. Jake kiseline su potpuno disosovane tj. otpustile su sve H+ jone koje mogu. Jakih neorganskih kiselina ima sedam. To su: HCl, HI, HBr, HNO3, H2SO4, HClO3 i najjaa HClO4 Sve one u vodenom rastvoru su potpuno disosovane na jone (osim sumporne videti dalje)

HCl(aq) H+(aq) + Cl-(aq)

Kiseline i baze Jaina kiselina. Po broju H+ jona koje mogu da otpuste kiseline mogu biti monobazne,dvobazne, trobazne... Monobazne mogu da otpuste samo jedan H+ jon HCl(aq) H+(aq) + Cl-(aq) Dvobazne kiseline mogu da otpuste dva H+ jona. U vodenom rastvoru taj drugi H+ jon je veoma retko disosovan. H2SO4 u vodenom rastvoru je potpuno otpustila samo prvi H+ jon H2SO4 HSO4- + H+ Drugi H+ jon je samo delimino otputen HSO4- SO42- + H+

Kiseline i baze Jaina kiselina. Druga znaajna dvobazna kiselina je ugljena kiselina H2CO3 Trobazne kiseline mogu da otpuste 3 H+ jona najpoznatija je fosforna kiselina H3PO4 Sve ostale kiseline su u principu slabe (to ih ne ini manje opasnim)

Kiseline i baze Jaina baza Jake baze su samo hidroksidi alkalnih (I grupa) i nekih zemnoalkalnih metala (II grupa) LiOH, NaOH, KOH, RbOH,CsOH, Ca(OH)2, Sr(OH)2 i Ba(OH)2 One su potpuno disosovane u vodi. Kao i kiseline i baze mogu biti monokisele NaOH ili dvokisele Ba(OH)2 ili trokisele Fe(OH)3 Sve ostale baze su slabe baze a najpoznatija od njih je amonijak (jedina baza bez metala koju ete uiti) NH3 NH4OH(aq) NH4+(aq) + OH-(aq) Pisanje amonijaka kao NH4OH je neisparvno.

Jonski proizvod vode i pH Voda nije sainjena samo od H2O molekula, ve u njoj dolazi i do sledee ravnotene (povratne) reakcije:

Ovo se zove autojonizacija vode. Konstanta ravnotee ove reakcije je:

Njena vrednost je odre ena eksperimentalno da iznosi:

Jonski proizvod vode i pH

ta ovo znai? To znai da u jednom dm3 vode postoji 1 x 10-7 mola H+ jona (c(H+)= 1 x 10-7 mol/dm3) i 1 x 10-7 mola OH- jona (c(OH-) = 1 x 10-7 mol/dm3). Hemiari vole da ovakve eksponencijalne zapise za koncentracije izraavaju preko logaritama tako da negativni logaritam koncentracije se zove p vrednost. Pa se negativni logaritam koncentracije vodonikovih jona zove pH vrednost

Jonski proizvod vode i pH

ista voda e imati pH vrednost od 7 jer je koncentracija vodonikovi jona c(H+)= 1 x 10-7 mol/dm3. Tako e e biti i 1 x 10-7 mol/dm3 OH- jona pa se za takvu vodu kae da je pH neutralna (ista koncentracija i H+ i OH- jona). Ako sad u takvu vodu dodamo kiselinu i poveamo koncentraciju H+ jona na 1 x 10-3 mol/dm3 pH vrednost takvog rastvora e iznositi 3:

Kolika je sada koncentracija OH- jona. To moemo odrediti preko jonskog proizvoda vode.

Jonski proizvod vode i pH

Kolika je sada koncentracija OH- jona. To moemo odrediti preko jonskog proizvoda vode.
Kw = [ H + ][OH ] = 1 10 14 Kw 1 10 14 mol [OH ] = = = 110 11 [ H + ] 110 3 dm3

Oigledno je da ima mnogo vie H+ jona nego OH- jona pa e rastvor biti kiseo. Svi rastvori koji imaju pH manje od 7 su kiseli.

Jonski proizvod vode i pH

Sa druge strane, kolika je pH rastvora baze koji ima koncentraciju OH- jona 1 x 10-3 mol/dm3?
Kw = [ H + ][OH ] = 1 10 14 Kw 1 10 14 mol [H ] = = = 110 11 [OH ] 110 3 dm3
+

pH= -log(1 x 10-11) = - (-11) = 11 Oigledno je da ima mnogo manje H+ jona nego OH- jona pa e rastvor biti bazan. Svi rastvori koji imaju pH vee od 7 su bazni.

Reakcije izme u kiselina i baza - neutralizacija

Kada kiselina i baza reaguju nastaje so i voda. Reakcija je jako egzotermna (osloba a se velika koliina energije) jer nastaje veoma stabilan molekul voda.

Soli Soli su po pravilu jonska jedinjenja nastala u reakciji neutralizacije izme u kiseline i baze. Anjon soli potie od kiseline a katjon od baze. Soli mogu biti: Neutralne nastaju tpunom neutralizacijom kiseline bazom npr. NaCl, Na2SO4, CaCO3 Kisele nastaju ako neka viebazna kiselina nije potpuno neutralisana bazom. Primeri su NaHCO3, KHSO4, NaH2PO4, Na2HPO4 Bazne nastaju ako neka viekisela baza nije potpuno neutralisana kiselinom. Primeri su Ca(OH)Cl, (BaOH)2SO4 Bazne i kisele soli ne moraju u vodenim rastvorima da daju baznu ili kiselu reakciju.

Hidroliza cepanje vode Konjugovani kiselo-bazni parovi. Ako je kiselina jaka njena konjugovana baza e biti slaba (HCl,Cl-) Ako je kiselina slaba - njena konjugovana baza e biti jaka (CH3COOH, CH3COO-) Ta jaka konjugovana baza kada se na e u vodenom rastvoru e reagovati sa vodom na sledei nain: CH3COO-(aq) + H2O(l) CH3COOH(aq) + OH-(aq) Rastvor e postati bazan. Bitno ovde je da se voda pocepala na H+ i OH-

Hidroliza cepanje vode Konjugovani kiselo-bazni parovi. Ako je baza jaka njena konjugovana kiselina e biti slaba (NaOH,Na+) Ako je baza slaba - njena konjugovana kiselina e biti jaka (NH3, NH4+) Ta jaka konjugovana kiselina kada se na e u vodenom rastvoru e reagovati sa vodom na sledei nain: NH4+(aq) + H2O(l) NH3(aq) + H3O+(aq) Rastvor e postati kiseo. Bitno ovde je da se voda pocepala na H+ i OH-

Hidroliza cepanje vode Ovo je osnova hidrolize. Kada se u vodi rastvori so koja je nastala neutralizacijom jake baze slabom kiselinom (CH3COONa) tada e rastvor te soli biti bazan. CH3COO-(aq) + Na+(aq) + H2O(l) CH3COOH(aq) + Na+(aq) + OH-(aq) Kada se u vodi rastvori so koja je nastala neutralizacijom slabe baze jakom kiselinom (NH4Cl) tad e rastvor te soli biti kiseo. NH4+(aq) + Cl-(aq) + H2O(l) NH3(aq) + Cl-(aq) + H3O+(aq) Rastvor soli nastale neutralizacijom jake baze jakom kiselinom e biti neutralan a kiselost rastvra soli nastale neutralizacijom slabe baze slabom kiselinom e zavisti od toga ta je jae.

Puferi - regulatori Puferi su sistemi koji se opiru promeni pH vrednosti. Ako u puferski rastvor dodamo ore enu koliinu kiseline ili baze tada e se pH vrednost neznato promeniti Ukoliko bi istu koliinu baze ili kiseline dodali u istu vodu tada i dolo do znatne promene pH vrednosti. Puferi se sastoje od slabe baze i njene soli sa jakom kiselinom ili od slabe kiseline i njene soli sa jakom bazom. Kako se puferi opiru promeni pH rastvora?

Puferi - regulatori Puferi su sistemi koji se opiru promeni pH vrednosti.

Proizvod rastvorljivosti - Ksp Proizvod rastvorljivosti je ustvari samo konsatnta ravnotee povratne reakcije rastvaranja slabo rastvornih soli kao to je AgCl AgCl(s) Ag+(aq) + Cl-(aq) Ksp=[Ag+][Cl-] On kod sloenijih soli deluje stranije: As2S3(s) 2As3+(aq) + 3S2-(aq) Ksp=[As3+]2 [S2-]3