You are on page 1of 22

Radomir Putnik

POSLEDWI TRENUCI
KRAQA ALEKSANDRA
I KRAQICE DRAGE
152 Radomir Putnik

Radomir Putnik, kwi`evnik i dramaturg, ro|en je 1946. godine


u Oyacima. Studirao je na Filolo{kom fakultetu i Akademiji za
pozori{te, film, radio i televiziju u Beogradu.
Urednik je u Umetni~kom programu Televizije Beograd. Bio je
direktor Drame Narodnog pozori{ta u Beogradu, pozori{ni
kriti~ar “Politike” i glavni urednik ~asopisa “Scena”.
Objavio je vi{e kwiga pesama, kwigu pripovedaka, kao i dve
kwige dramatur{kih ogleda i prikaza: ^itaju}i iznova i Pri-
bli`avawe pozori{tu.
Pozori{ni komadi prikazivani su mu u pozori{tima u Beo-
gradu, Somboru, Zaje~aru, Zenici i Vr{cu, a desetak radio drama
na programima radio stanica pre|a{we Jugoslavije.
Napisao je televizijsku seriju Kraj dinastije Obrenovi}.
Posledwi trenuci kraqa Aleksandra i kraqice Drage 153

Radomir PUTNIK

POSLEDWI TRENUCI KRAQA


ALEKSANDRA I KRAQICE DRAGE

LICA:

ALEKSANDAR OBRENOVI], kraq Srbije

DRAGA OBRENOVI], wegova supruga

Doga|a se u no}i izme|u 28. i 29. maja 1903. godine,


od 2 ~asa i 40 minuta do 3 ~asa i 50 minuta.
154 Radomir Putnik

Sobi~ak u Starom dvoru; to je, u stvari, sada mala prostorija pre-


tvorena u odaju za garderobu kraqice Drage. Jedan prozor, zakovan, gleda
na dvori{te dvora. No} je. Pro{lo je vi{e od jednog ~asa iza pono}i.
^uje se galama, mete`, pucwevi iz pu{aka. U tami naziremo dve qudske
prilike, ~vrsto zagrqene, odevene u bele spava}ice. Graja za trenutak
utihne.

DRAGA: Oni odlaze... Sa{a, ~uje{ li, oni odlaze!


ALEKSANDAR: Ne}e oti}i, {eri...
DRAGA: Ali, ne ~uju se vi{e! Mili, mi smo spaseni!
ALEKSANDAR: Do}i }e ponovo.
DRAGA: Da samo znam ko se drznuo...
ALEKSANDAR: Upozoravali su me, a ja nisam slu{ao...
DRAGA: Ali, ko se usudio na svoga kraqa? Ko? Ko?
ALEKSANDAR: Oficiri. Jedino oni imaju oru`je i qude. Niko drugi.

Draga se odvoji od Aleksandra, gleda kroz prozor.

DRAGA: Uniforme, Sa{a, qudi u uniformama.


(Pauza)
Moj dever, pukovnik Aleksandar Ma{in...
ALEKSANDAR: Penzionisani pukovnik bez prava no{ewa uniforme...
[eri, eto ko se digao na nas... Oficiri moga oca... Qudi
koje je papa odlikovao i zadu`io... Papa je umro. Dve i
po godine ga nema, a wegovi oficiri di`u ruku na
srpskog kraqa. Svog kraqa.
DRAGA: I onaj Gen~i}!
ALEKSANDAR: Taj prevejani lupe`. [op! Uvek elegantan, a izgleda kao
kakav Tatarin. Za{to `ene luduju za wim? Draga, za{to
sve beogradske gospo|e padaju pred Gen~i}em? [ta
nalaze u tom biv{em policajcu?
DRAGA: On je bio ministar policije.
ALEKSANDAR: Papa je i wega stvorio. Ma{in, Gen~i}... [eri, mora da
je s wima i Atanackovi}... i onaj Avakumovi}... Qudi
koje smo pozivali na dvor... I wih i wihove gospo|e.
Posledwi trenuci kraqa Aleksandra i kraqice Drage 155

DRAGA: Gospo|e? Koje su o meni govorile najstra{nije stvari?


Mili Sa{a, mi smo pogre{ili... Mi smo dobri i
popustqivi...
ALEKSANDAR: Bili. Bili smo dobri i popustqivi.
DRAGA: Od sutra, Sa{a, ve} od sutra se mewamo...
ALEKSANDAR: Mi nemamo sutra, {eri... Nama ostaje jo{ malo vre-
mena... Mi imamo jo{ samo nekoliko minuta...
DRAGA: Ne misli{ ozbiqno, Sa{a?
ALEKSANDAR: @ao mi je, prepelice moja... Oni ne}e odustati. Ja sam
lomio Gen~i}a dva dana, pri~ao sam ti, da prihvati
na{u veridbu, pretio sam mu i ve{awem na Terazijama,
pa nije popustio. On je bandoglavi [op. On je papin
~ovek od poverewa. Taj ne}e odustati. Oni ne}e
odustati.
DRAGA: A general Laza? Na{ lepi Laza?
ALEKSANDAR: Da je mogao da nas odbrani, on bi to ve} u~inio. Umoran
sam, {eri, toliko umoran od svakodnevnog trvewa s
nesposobnim ministrima, od pa{kvila koje stalno
sti`u, umoran od tvoje bra}e, od svega...
DRAGA: Sa{a, lane moj, ti si se tako otu|io od mene... Zato ti je
te{ko... Ja sam tu da delim s tobom sve nevoqe, da
ponesem teret i da ti olak{am muku... Sa{a, bolan, ne
tu|i se... Kada smo mogli sve ono najte`e da podnesemo
dele}i brige, mo}i }emo i od sutra da okrenemo list!
ALEKSANDAR: Nema sutra.
DRAGA: Posla}emo Nikolu u inostranstvo... Pa neka idu s
milim Bogom i on i ona wegova [vabica, [vajcarkiwa,
{ta li je! Nikodija u ni{ki garnizon, Nikodije je
dobar... On ima tako dobru du{u...
ALEKSANDAR: Pravi{ planove, Draga, za koga?
DRAGA: Za nas, Sa{a, za nas i na{e najbli`e. Oni su na{i
mili... Mi nemamo nikoga bli`eg, ne zaboravi... ^ovek
vredi onoliko koliko mo`e da u~ini. Vide}e{. Prome-
ni}emo na{e `ivote, promeni}emo Srbiju... Samo da
pre`ivimo. Da izdr`imo isku{ewe.
(Pauza)
156 Radomir Putnik

ALEKSANDAR: Kako je sve ovo po~elo, {eri, i kada... Znam da je dockan,


da nam preostaje jo{ nekoliko minuta `ivota, ali
moram da otkrijem ne samo kako, ve} i za{to su se
okrenuli protiv nas.
DRAGA: Du{mani, na{i du{mani.
ALEKSANDAR: Nisu vaqda svi protiv nas? Za{to vojska protiv svoga
kraqa?
DRAGA: Mrski du{mani, eto ko je. Sto puta sam te upozoravala,
Mar{i}anin ti je govorio, ali ti nisi verovao. Ti si
dobar, Sa{a, dobar za ovu zemqu koja te nije zaslu`ila.
ALEKSANDAR: Gde sam pogre{io? Gde propustio da u~inim ono {to je
trebalo?
DRAGA: A gde je pogre{io knez Mihailo? Wega su zlotvori
ubili, na dana{wi dan, gospode Bo`e, pre koliko
godina?
ALEKSANDAR: Trideset pet.
DRAGA: U Ko{utwaku, dok je bio u {etwi...
ALEKSANDAR: Mihaila su ubili kara|or|evi}evci.
DRAGA: [ta misli{, ko je podigao ove na nas? Zasigurno to nisu
uradila moja bra}a. Neko drugi je to u~inio. Govorila
sam ti, Sa{a, da pripazi{ na prijateqe Kara|or|evi}a.
A ti? Vi{e si gledao {ta ~ine u Crnoj Gori. Nisu tebi
du{mani Petrovi}i, nego Kara|or|evi}i. Eno, Petar
`ivi u @enevi, daje intervjue `urnalistima, preti da
}e do}i u Srbiju. Wegovi sinovi su u Rusiji, carevi
kadeti. Na{ kum, imperator, wih je prihvatio,
prigrlio... A nas nije hteo da primi, ne samo u
Petrogradu, nego ni u Livadiji, dok su on i carica bili
na odmoru... Na{ kum, Sa{a... Sve je to tvoja maman
udesila, preko spletaka, preko svojih tetaka i
sestri~ina, i uspela je da nas odgurne od Rusije. Badava
sam ja pregovarala sa Mansurovim...
ALEKSANDAR: Mansurova ne spomiwi! On je sve radio na svoju ruku!
Dobio sam izve{taje o tom ruskom agentu i znam da je
tebi obe}ao kule i gradove. Ono {to tebi obe}a
Mansurov, wemu odrekne grof Lamsdorf. Mi smo bili
naivni, Draga, kao deca, kada smo verovali Mansurovu.
Sa ^arikovom sam barem znao na ~emu smo. On nije
ni{ta obe}avao.
Posledwi trenuci kraqa Aleksandra i kraqice Drage 157

DRAGA: Sve je to maman udesila. Koliko je samo pisama poslala


u Rusiju!? Kad bih znala! I kome?
ALEKSANDAR: To vi{e nije va`no.
DRAGA: Meni jeste! Ja znam dobro – a ti to ne zna{ – koliko se
maman trudila da nas ocrni na ruskom dvoru.
ALEKSANDAR: To je pro{lo, {eri...
DRAGA: Znam ja vi{e nego {to ti misli{, lane moj... Znam da si
se izmirio s kraqicom Natalijom.
ALEKSANDAR: Kako, to zna{?
DRAGA: A {ta se mo`e sakriti od `ene, ako ho}e da sazna
istinu. A ja sam uvek htela da znam {ta rade na{i
protivnici.
ALEKSANDAR: Maman nije bila na{ protivnik.
DRAGA: Na{! Bila je samo moj! Mene je htela da uni{ti, Sa{a.
Ja sam joj bila ne{to kao slu{kiwa. Dru`benica.
Dvorska dama kraqice koja je prognana. U stvari, wena
`rtva. Ti ne zna{, {eri, kako je mene kraqica Natalija
{ikanirala. Du{u mi je ubijala. Ona, ona – kraqica!
Ona, vlahiwa, vlajna, }erka vla{kog pukovnika!
ALEKSANDAR: Govori{ o mojoj majci, Draga!
DRAGA: Jeste mili, o maman. Ali, ona je tebi bila majka samo
kada je to woj odgovaralo. Kada je trebalo da se bori
protiv kraqa Milana. Da li te je ona vaspitavala? Ko je
brinuo o tebi?
(Pauza)
ALEKSANDAR: Doki}.
DRAGA: Gospodin Doki}. Fini gospodin Doki}. A gde je bila
maman tada?
ALEKSANDAR: Papa ju je proterao iz Srbije.
DRAGA: Pa ni ti nisi bio u Srbiji. I ti si bio s wom. I u
Pruskoj, kada je bio onaj skandal s Bizmarkom! Ti si,
mili moj, bio tako nesre}an... Kod oba roditeqa, ti si
rastao bez ijednog. Mene je to tako potreslo, kada sam te
videla u Bijaricu, kada si do{ao da poseti{ maman,
videla sam mladog ~oveka s tu`nim o~ima.
ALEKSANDAR: Ja sam kratkovid, Draga.
158 Radomir Putnik

DRAGA: Tvoje su o~i tako tu`no gledale. U wima se videla i boja


mora i tuga usamqenog ~oveka. Tvoji nespretni pokreti,
tvoj boja`qivi glas kada si mi se obra}ao, u meni su
probudili ne{to {to sam mislila da je zauvek
sahraweno. Mislila sam da je sre}a ne{to {to mi ne
pripada. Mislila sam da }e se moj `ivot sastojati samo
iz obaveza prema bra}i i sestrama. Ja sam wima pisala
svakoga dana, slala novac koji sam dobijala kao platu.
Moj je `ivot bio monoton, sasvim siv, bez tra~ka
svetlosti. Kraqica Natalija je zahtevala da joj budem na
raspolagawu kad god joj se prohte. Ja nisam pripadala
sebi, nikada nisam imala vi{e od pola sata vremena za
svoje potrebe. Tvoja maman je bila surova prema meni. Ne
`alim se, lane moj, samo ti govorim kako je zaista bilo.
I onda si se pojavio ti. Tako boja`qiv, tako smeran,
tako zastra{en od svega. Od `ivota koji ti je nametnut.
I ti si se u Bijaricu ose}ao kao u kavezu. Maman te je
vodila u posete, skoro svakog dana. Te dosadne razgovore
ti si podnosio s mukom. Ti si bio tako dobro, tako milo
dete. Mladi} od koga se mnogo tra`i, a ni{ta mu se ne
daje. Od tebe se o~ekivalo da uskoro ponese{ kraqevske
obaveze, a za to nisi bio pripremqen. Ja sam videla da
kraqica Natalija planira da preko tebe ona vlada
Srbijom. Oh, kako sam dobro upoznala wenu narav, wene
namere! Ja sam se onda upla{ila za tebe. Kako }e{ mo}i
da joj se suprotstavi{? Jer, ti si tako dobar, ima{ tako
meko srce, lane moj! I zato, kada si mi pri{ao, kada si
mucao govore}i mi ne`ne re~i, u zanosu, ja sam ose}ala
kao da se u mojoj du{i ru{e neke ograde, neke prepreke,
kao da pred mojim o~ima svi}e!
(Pauza)
Zavolela sam te ne`nom qubavqu, tvoju dobrotu i tvoju
nesre}u. Tvoju ~istu du{u. Mislila sam da }u kri{om
mo}i da ti pru`im podr{ku. Da izdr`i{ teret koji ti je
namenila sudbina. Ja sam bila zadovoqna mestom u tvom
srcu, Sa{a, vi{e mi nije trebalo. @enama je dovoqno da
znaju da su voqene, mili moj, samo toliko im je potrebno.
@ene ne tra`e vi{e.
(Pauza)
A ti si bio tako ne`an, strpqiv i pa`qiv da se moje
zale|eno srce polako topilo i najzad klonulo pred
silinom tvoje qubavi.
Posledwi trenuci kraqa Aleksandra i kraqice Drage 159

ALEKSANDAR: Grlice moja, to su bili najsre}niji trenuci u mome


`ivotu.
DRAGA: Mi smo skrivali na{u qubav. Morali smo da pred
maman igramo igru skrivalice. Morali smo da krademo
od drugih svaki trenutak samo}e, svaki zagrqaj... Ja sam
prvi put u `ivotu bila sre}na tada, s tobom, u
Bijaricu... Prvi put sam osetila {ta zna~i voleti
nekoga i prepustiti mu se do kraja... Ne razmi{qati
ni{ta i bezgrani~no pripadati nekome. Tebi! Samo
tebi!
ALEKSANDAR: Misli{ da maman nije znala ni{ta o nama?
DRAGA: Isprva nije. A posle jeste. Zar se od `ene mo`e ne{to
sakriti? I to jo{ od majke koja je nadzirala svaki tvoj
korak. Kraqica Natalija je lukava, Sa{a, jedna od
najlukavijih osoba koje znam. I kada je shvatila da se mi
volimo, kada je videla da si se ti potpuno preobrazio,
ona me je odmah pozvala... Ne volim da se setim tog
razgovora...
(Zapla~e)
ALEKSANDAR: Ne pla~i, rajska tico moja. Znam kako ti je bilo te{ko.
DRAGA: Ne zna{ ti, {eri, {ta je maman tra`ila od mene...
ALEKSANDAR: Da me napusti{?
DRAGA: Ne... Te{ko mi je i da ti ka`em.
ALEKSANDAR: Pa {ta je mogla drugo da tra`i?
DRAGA: Tra`ila je da odredim cenu... Kao da sam prostitutka...
ALEKSANDAR: Nije mogu}e!
DRAGA: Jeste, mili moj! I te kako jeste, i danas mi zvoni u
glavi.
ALEKSANDAR: [ta ti je rekla?
DRAGA: “Vi ste, gospo|o Draga, iskusna `ena i razumete se u te
stvari. Mome Sa{i }e biti od koristi da ga nau~ite
svemu {to mu{karac treba da zna. Zbog toga ne branim
da provodite no}i s wim. A {to se ti~e va{ih drugih
obaveza, wih }emo smawiti. Nadam se da nemate nekih
drugih pretenzija prema mome Sa{i. Spremna sam da
radi sticawa odre|enih iskustava potrebnih mome sinu,
vama pove}am platu.” Bo`e moj, Sa{a, kako sam se tada
160 Radomir Putnik

ose}ala! Kako me je ponizila! Ujela me je za srce.


Po~ela sam da pla~em. Bila sam nemo}na. Nisam znala
{ta da radim. Otr~ala sam u svoju sobu i jecala...
Mislila sam da je najboqe da umrem. Da popijem otrov!
Odlu~ila sam da to u~inim iste no}i. Trebalo je da ti
sa maman ode{ na neku ve~eru, a ja za izlazak nisam bila
planirana. @elela sam da u vili ne bude nikoga. Da u
samo}i zavr{im svoj nesre}an `ivot.
ALEKSANDAR: O ~emu ti pri~a{, Draga?
DRAGA: Pripremila sam otrov. Htela sam da ga popijem kada vi
odete. Pre toga htela sam da napi{em pisma bra}i, da ne
nose qagu na imenu. Napisala sam svoju posledwu voqu,
rasporedila ono {to sam godinama {tedela, da bi moje
sestrice bile bar donekle obezbe|ene... ^ekala sam da
~ujem ko~iju koja odlazi, da bih zaspala zauvek, oja|ena i
poni`ena.
ALEKSANDAR: [ta se onda dogodilo?
DRAGA: A onda si ti iznenada u{ao. Rekao si da je maman
otkazala ve~eru zbog migrene i da se povukla u svoje
odaje. Bio si tako ne`an.
ALEKSANDAR: Se}am se da si plakala. Nisam znao {ta treba da radim,
da li da te ostavim samu ili da ostanem.
DRAGA: Predlo`io si da igramo {ah... ili karte. Nisam mogla
da te oteram, bio si tako bespomo}an...
ALEKSANDAR: Te no}i smo vodili qubav...
DRAGA: To je bila qubavna no} `ene spremne na smrt. U qubavi
sam se predala smrti i htela jo{ jednom da s tobom
do`ivim lepotu...
ALEKSANDAR: Da sam ja to znao...
DRAGA: [ta bi mogao da u~ini{? Mu{karac je nemo}an pred
`enskim naumom. A ja, ja sam te no}i verovala da te
qubim posledwi put u `ivotu. Ni do ~ega mi vi{e nije
bilo stalo. Ja sam zaista mislila da je te no}i kraj
svega... A kada je do{lo jutro, odlu~ila sam da nameru
odlo`im do ve~eri. I stvarno sam htela da te ve~eri
prekratim muke... Plakala sam celo pre podne, znaju}i
da ti moju smrt ne}e{ preboleti. Ali, znala sam da si
ti kraq Srbije i da ne mo`e{ da se `eni{ sa mnom... Ko
Posledwi trenuci kraqa Aleksandra i kraqice Drage 161

sam bila ja? Nesre}na udovica, `ena bez za{tite na koju


svako mo`e da pqune... Udovica koju je mu` poni`avao, a
koja nije imala kome ni da se po`ali... @alila sam tebe,
lane moj, `alila tvoju mladost koja }e se sresti sa
nesre}om... I tada je stiglo pismo iz Srbije koje je
promenilo moju odluku.
ALEKSANDAR: Kakvo pismo?
DRAGA: Pisala mi je Hristina da je \ina du{evno obolela. Da
moram da preuzmem brigu o woj. Eto, zato sam promenila
odluku.
ALEKSANDAR: Sirotice moja!
DRAGA: Hristina je tra`ila da joj po{aqem novac. Lekovi su
skupi, pisala je, doktori mnogo tra`e. Ona i wen Pera
dali su {to su imali. Tada sam shvatila da je moja
obaveza velika. Da se o \ini moram ja brinuti. Stegla
sam zube, zaustavila suze. Gotovo je s pla~em. Eto, mili
moj, za dva dana ja sam pro`ivela paklene muke,
poni`ewa i najve}u sre}u s tobom.
ALEKSANDAR: A maman?
DRAGA: O, maman me je zvala iste ve~eri. Ulazim u wenu sobu.
Ona me gleda s visine. Ohola, gorda, ponosna. Sedi na
stolici, uspravno, s cini~nim pogledom. “Kako je to
~udno, gospo|o Draga, da kada ja imam migrenu da je
imate i vi!” ]utala sam. [ta sam mogla da joj ka`em. U
sebi sam jecala, ali nisam htela da vidi moje suze, jer bi
se radovala mome bolu. “Pa, mislim da ste imali
dovoqno vremena da razmislite o onome {to sam vam
predlo`ila ju~e.” Opet sam }utala. Mislila sam na moju
jadnu \inu, na wenu bolest. Ako je ja ne budem pazila,
mora}e u ludnicu. A ja znam kako je u ludnici, i moj
pokojni mu` je bio tamo na le~ewu. Nisam smela da
dopustim da \ina zavr{i svoj mladi `ivot u patwi,
me|u strahotama. Zato sam }utala. “Vidim da prihvatate
predlog. Lepo. Zadovoqna sam s vama. A {ta velite za
platu?” ]utim. Mislila sam na lekove bez kojih je moja
sestrica mrtva. Mislila sam na slu`avku koju moram da
na|em da se brine o \ini. Mislila sam na bra}u koja
gladuju u Beogradu, a jo{ su deca. Ja sam im, u stvari, kao
majka. Nikola je, dodu{e, ve} bio na pekarskom zanatu,
ali Nikodije je mali. Daqe }utim. “No, recite ne{to!
162 Radomir Putnik

Imate jezik!” Meni se magli pred o~ima. Vidim kako


ohola sedi na stolici i zajedqivo me posmatra. Likuje.
U meni se rodio prkos. Tada sam je odjednom videla kao
`enu kojoj je uskra}ena qubav... Qubav mu{karca. Ti,
mili moj Sa{a, ne mo`e{ da pojmi{ kako mi `ene brzo
shvatamo jedna drugu. Ja sam u trenutku razumela wenu
qubomoru, wenu zavist. Ona je bila qubomorna na mene!
Jer sam bila lepa, mla|a od we, a wen sin me je zavoleo!
Vi{e si `eleo da bude{ sa mnom nego s wom! U meni se
rodio ponos, `enski ponos! I hrabrost. I lukavost! To
se desilo u sekundi, mili moj Sa{a, u jednom treptaju
oka. Sve sam shvatila i odlu~ila da joj uzvratim:
“Veli~anstvo, tra`im duplo!” Ostala je nema. Prvi put
sam videla da je iznena|ena, zate~ena. U sebi sam
likovala. Sada je ona }utala. Shvatila je da je pobe|ena.
Toga trenutka bile smo, ona i ja, i najqu}i neprijateqi
i rasr|ene `ene, ali jedna sre}na i voqena, a druga
nevoqena, nesre}na, prognana, a sada i bez sina. A bez
qubavi prava `ena ne mo`e da `ivi. Poklonila sam se i
tra`ila da mi dopusti da se udaqim. Ona je samo
pro{aputala “Idite”. Ja sam oti{la u sobu i jo{
jednom, u trenutku, setila se svega. Znala sam da sam je
pobedila. Znala sam da si moj, da vi{e nisi u wenoj
vlasti. Da si se oslobodio wenih spletaka. Ali, bilo mi
je jasno da me ~eka wena te{ka osveta.
ALEKSANDAR: Kako ja o tome ni{ta nisam znao?
DRAGA: Zar jo{ da te optere}ujem takvim stvarima, lane moj?
Ne, tu bitku sam sama morala da dobijem. Onda si ti
otputovao i za mene su nastali u`asni dani. Ona je
smi{qala za mene nova i nova poni`ewa. Na{la je
nekog starog grofa, Francuza ili Portugalca, i
tra`ila da se udam za wega.
ALEKSANDAR: Ja o tome sada prvi put ~ujem.
DRAGA: Nije tada bilo za kazivawe. Odbila sam. Tada sam joj
rekla da je napu{tam. Bila je quta, ali nisam odustala.
Znala sam da me ~eka{ i da }e{ me za{tititi. Do{la
sam u Beograd, pobrinula se o \ini. Tada si me ti
na{ao.
ALEKSANDAR: Za{to mi to ranije nisi rekla?
DRAGA: Znam kako si osetqiv.
Posledwi trenuci kraqa Aleksandra i kraqice Drage 163

ALEKSANDAR: Nikada joj ne}u oprostiti {to te je poni`avala. I onaj


wen drugi greh.
DRAGA: Koji drugi?
ALEKSANDAR: [to je napustila pravoslavnu veru i pre{la u katolike.
DRAGA: Svaka `ena je bez qubavi izgubqena, mili moj.
ALEKSANDAR: Mi smo se izmirili, to je istina. Ali, nisam joj
oprosti.
DRAGA: Ne mo`e ona tebi da oprosti {to si bio dobar prema
kraqu Milanu. [to si ga vratio u Srbiju i postavio na
~elo vojske.
ALEKSANDAR: Papa je bio nesre}an ~ovek. Deo krivice le`i na maman.
DRAGA: Papa je, mo`da, bio nesre}an. Ali, bio je zao i nasilan.
Ti o wemu zna{ samo ono {to su ti kazivali. A nisu ti
govorili sve.
ALEKSANDAR: Znam, Draga, da je bio kockar. Da je no}ima bludni~io
po Parizu i Be~u, da je prokartao silan novac.
DRAGA: A kakav je bio prema `enama? Prema meni!
ALEKSANDAR: Prema tebi?
DRAGA: To ne zna{. Ni o tome ti nisam nikad govorila.
ALEKSANDAR: Za{to?
DRAGA: Nisam htela da budem izme|u oca i sina, pa sam }utala.
ALEKSANDAR: Kakav je bio prema tebi?
DRAGA: Boqe da ne ka`em ni{ta.
ALEKSANDAR: Reci mi, mora{ mi re}i!
DRAGA: Da li si se ikad pitao za{to je kraq Milan bio protiv
tvoje `enidbe sa mnom?
ALEKSANDAR: Zato {to je hteo da me o`eni nekom princezom i time
oja~a polo`aj Srbije.
DRAGA: Dobro, lane moj... Neka bude tako.
ALEKSANDAR: Zna~i, postoji ne{to drugo?
DRAGA: To si ti rekao. Neka bude tako. ]uta}u. Boqe je da ne
zna{.
164 Radomir Putnik

ALEKSANDAR: Govori! Sve mora{ da mi ka`e{!


DRAGA: Vi{e nije va`no.
ALEKSANDAR: Zna~i, postoji neka tajna! Govori, Draga, mora{ mi
re}i!
DRAGA: Sada smo va`ni samo ti i ja.
ALEKSANDAR: Ne sme{ da sakriva{ istinu od mene! Barem sada!
DRAGA: Pa dobro. Nikada nikome nisam to ispri~ala. Ti zna{,
{eri, da je moj otac Panta bio okru`ni na~elnik u
[apcu. Ja sam ve} bila zavr{ila u~ewe u Cermankinom
institutu i vratila se u [abac. Tada je stigla vest da }e
do}i kraq Milan. Razume se da je moj tata trebalo da
do~eka i ugosti kraqa. Mi smo imali lepu ku}u. Tata je
dao da se uredi, ukrasio je lepim }ilimovima i cve}em.
Ja sam li~no izabrala najlep{e bukete cve}a za sobu gde
}e kraq da spava. Mama i tata su dugo razmi{qali o
tome ko }e da poslu`uje kraqa. I onda su odlu~ili da to
budem ja. Bila sam {kolovana, znala sam francuski, ako
me wegovo veli~anstvo ne{to pita, ume}u da odgovorim.
Za ve~erom, zaista, ja sam poslu`ivala kraqa Milana i
sve je bilo bez propusta. Kraq i gosti vodili su
razgovore o politi~kim stvarima, a ja sam strepela i
crvenela kad god bi me kraq pogledao. Mili Sa{a,
imala sam samo sedamnaest godina, a on je bio kraq!
ALEKSANDAR: Knez, a ne kraq.
DRAGA: Knez, dobro, sad to nije va`no. Bila sam uzbu|ena,
neprestano da donesem i iznesem, da budem na oku mome
Panti, da sve bude kako vaqa. Posle ve~ere, spremila
sam sto. I onda me je kraq Milan pitao ko sam, i razna
druga pitawa. Nisam se upla{ila, samo sam bila jako
uzbu|ena. U na{oj gostiwskoj sobi bio je name{ten
krevet za kraqa. Mama je odabrala najlep{e ~ar{ave i
najmek{i jastuk. Bilo je upaqeno deset sve}a, da kraq
{to boqe vidi. I kada su gosti oti{li po{to ih je
kraq otpustio, ostali smo u ku}i samo mama, tata, kraq
i ja. Stra`ari su bili u dvori{tu, a a|utant je bio s
kraqem u sobi da mu pomogne. Mama i tata su oti{li na
po~inak, a ja sam ostala u kuhiwi da pospremim. Tada je
do{ao a|utant i rekao da me zove kraq. Pomislila sam
da mu treba ~a{a vode, ili tako ne{to. Kada sam u{la,
Posledwi trenuci kraqa Aleksandra i kraqice Drage 165

tvoj papa je stajao go do pojasa i pu{io. U{la sam i


stala, pogledala u lice i spustila pogled. U wegovim
o~ima sam videla ne{to {to me je upla{ilo. Onako crn,
s jakim brkovima, gledao me je plamte}im pogledom. Ja
sam stajala i }utala. A }utao je i on. Stra{no sam se
upla{ila. On mi je pri{ao. Rukom mi je podigao glavu.
Gledao me je u o~i i sme{io se. Noge su mi se odsekle.
Onda je podigao drugu ruku i pokazao cigaretu.
“Oprostite, gospodaru”, rekla sam, “sada }u doneti
pepeqaru.” A on se samo sme{kao. Ne gledaju}i, bacio je
cigaretu kroz prozor. Privukao me je sebi i `estoko
poqubio. Ja sam pretrnula. “Ne”, {aputala sam, “ne
~inite to gospodaru!” A on me je zgrabio ja~e i ponovo
po~eo qubiti. Posledwom snagom ja sam se otrgla i
istr~ala iz sobe. Drhtala sam. Nisam imala vazduha.
Istr~ala sam u dvori{te i naletela pravo na a|utanta.
Skoro sam ga sru{ila. Pobegla sam iz dvori{ta i
tr~ala ulicom kao luda. Oti{la sam kod na{ih kumova
gde je spavala Hristina. Oni su me primili i ja sam se
{}u}urila uz Hristinu. Ujutru je kraq otputovao, a ja
se nisam pojavila. Eto, {eri, sada zna{ {ta je hteo papa
da uradi sa mnom i za{to je bio protiv mene. Za{to je
izbegavao da do|e u dru{tvo gde sam ja.

ALEKSANDAR: Za{to mi nisi nikada o tome pri~ala?

DRAGA: Neke stvari se ne mogu re}i. Nikada i nikome. Za{to da


ti ka`em, da stanem izme|u dvojice kraqeva? Da
posva|am oca i sina? Ne, to je bila tajna sve do sada.
Kada je kraq Milan umro, meni je pao kamen sa srca. Ja
sam wemu odavno oprostila. Bog je milostiv i pomogao
je tvome ocu da posledwe dane provede u miru i
pokajawu. Zar ja da mu onda ne oprostim? Naneo nam je
mnogo zla, ali ti i ja, {eri, nismo osvetoqubivi.

ALEKSANDAR: Papa je bio silovit...

DRAGA: Ne, ne, on je bio surov.

ALEKSANDAR: Kraq mora da bude i surov, grlice moja... Ja nisam takav,


na`alost... Da jesam, ne bismo sada strepeli.

(Iznenada se, za kratko, za~uje galama u blizini.)


166 Radomir Putnik

DRAGA: Koliko puta sam ti govorila da prihvati{ upozorewa,


pa ne vredi. Ti si verovao svima, i na{im zlotvorima!
ALEKSANDAR: Gre{io sam, Draga, jer sam ~ovek. Svaki ~ovek gre{i.
Samo je Bog bezgre{an. Bog nam nije dao decu, i zato su
se na nas digli oficiri.
DRAGA: Da li samo zbog toga?
ALEKSANDAR: Ima tu jo{... Dobio sam od Gen~i}a listu tvojih qu-
bavnika.
DRAGA: Od tog uobra`enog divqaka!
ALEKSANDAR: Tvrdio je da si imala dvanaestoricu.
DRAGA: To je la`!
ALEKSANDAR: Mo`da je to la`. Nije problem u tome. Narod svojoj
kraqici mo`e da oprosti sve osim jednog. Ona mora da
rodi! To je du`nost kraqice! Da rodi prestolona-
slednika da se dinastija ne ugasi. To nisu mogli da ti
oproste.
DRAGA: Nisam nerotkiwa! Nisam nerotkiwa, {eri!
ALEKSANDAR: Za tri godine braka, nisi rodila.
DRAGA: Zato {to smo `rtvovali na{u sre}u ranije! Zato {to
sam i{la doktoru Koleu u Pariz, kada sam zanela s
tobom u Bijaricu! Tada nismo smeli da rodimo dete!
ALEKSANDAR: Sve to sada nema smisla. Mo`da si i{la zato, a mo`da
zbog neke druge stvari.
DRAGA: Ti meni ne veruje{, Sa{a!
ALEKSANDAR: Vi{e nije va`no {ta ti ja verujem. Ja ti verujem, Draga,
ali dobio sam pre dve godine jedan izve{taj. Iz @eneve.
Petar Kara|or|evi} je poslao svoje agente u Pariz da
ispitaju doktora Kolea od ~ega te je le~io.
DRAGA: Kako da ga ispitaju? A Hipokratova zakletva?
ALEKSANDAR: Kesa dukata ima ve}u snagu od Hipokratove zakletve. U
tom izve{taju stoji da te je doktor Kole le~io od upale
jajnika. Nema govora o prekidu trudno}e.
Posledwi trenuci kraqa Aleksandra i kraqice Drage 167

DRAGA: Ti veruje{ pismu Petra Kara|or|evi}a?


ALEKSANDAR: Pismo sam dobio od moga agenta. A on je lukavstvom
do{ao do Koleovog pisma Kara|or|evi}u.
DRAGA: Ti me optu`uje{, da sam te lagala?
ALEKSANDAR: Ne optu`ujem te, Draga. Samo ho}u da ti objasnim da je
na{ brak bio osu|en na propast kada nisi mogla da
rodi{. Samo to. Tu vi{e nije va`na na{a qubav, {ta ti
i ja ose}amo jedno prema drugome, tu vi{e nisu va`ne
dvorske spletke i ogovarawa. Tu vi{e nije va`an
Gen~i}ev spisak dvanaestorice. Ni{ta nije va`no osim
~iwenice da }emo ostati bez deteta. A kraq bez
potomstva, kraq bez loze, osu|en je na smrt.
DRAGA: A ja? [ta sam ja mogla da radim, kad mi Bog nije dao da
rodim?
ALEKSANDAR: Da li ti je stalo do mene, ili do prestola Srbije?
DRAGA: Samo do tebe, {eri.
ALEKSANDAR: Znam. Ali drugi u to nisu verovali. Zato sam od tebe
tra`io `rtvu, da se rastanemo. Ili rastanak od tebe,
ili zajedni~ka smrt.
DRAGA: Radije smrt u tvome naru~ju, nego `ivot bez tebe!
ALEKSANDAR: Mora{ da razume{, prepelice moja, da te ja volim. Bez
tebe ni meni nema `ivota. Ali, da si pristala na
privremeni rastanak, da si prihvatila da na neko vreme
ode{ iz Srbije, ja bih dobio dete s nekom princezom i
osigurao opstanak dinastije.
DRAGA: Pa, Sa{a, ja sam na tu `rtvu pristala.
ALEKSANDAR: Ali si tvrdila pazar, Draga. Odugovla~ila si. Onda si
tra`ila toliku otpremninu, koju vlada ne bi mogla da
usvoji. Zna~i, nisi imala poverewa u mene. Nisi
verovala da }u ostati samo tvoj. Da }e{ se kasnije
vratiti u Srbiju.
DRAGA: Mili Sa{a, ja sam samo `ena. Ja razmi{qam kao `ena i
normalno je da te ne dam! Zar bi ti meni ostao veran,
kada bi u posteqi oseti dra`i neke devojke?
ALEKSANDAR: Ja tebe volim, Draga.
168 Radomir Putnik

DRAGA: Ali mi ne veruje{ od trenutka kada sam izgubila dete.


Poverovao si u spletke. ^ak si i ti mislio da sam
vezivala jastuk preko stomaka!
ALEKSANDAR: Nikada u to nisam poverovao. Ali sam shvatio da }e
dinastija da se ugasi sa mnom kao posledwim Obre-
novi}em. A ja nemam pravo, kao vladar, da uni{tim svoju
lozu. Postoje trenuci kada se moramo prikloniti
vi{im interesima. Interes Srbije, interes dinastije i
zahtev naroda tra`ili su od mene da se ti i ja
rastanemo. Da mi druga `ena rodi sina. Ti to nisi
`elela da prihvati{.
DRAGA: Nisam! I nikada ne}u prihvatiti! Ako pristanem, ja }u
te zauvek izgubiti. Boqe u smrt s tobom, nego `ivot bez
tebe!
ALEKSANDAR: Smrt dolazi po nas, Draga, za nekoliko minuta!
DRAGA: Neka do|e! Ja se ne pla{im!
ALEKSANDAR: Vidi{, Draga, ti si mi u ovom sudwem ~asu ispri~ala i
ono {to se ne govori. Hvala ti na toj iskrenosti.
Ne{to sam znao, a ne{to nisam.
DRAGA: [ta si znao?
ALEKSANDAR: Sve.
DRAGA: A {ta onda nisi?
ALEKSANDAR: Nisam znao da }e{ i u ovom ~asu biti lukava. Da }e{
istinu govoriti na svoj na~in, onako kako tebi od-
govara.
DRAGA: Zna~i, lagala sam?
ALEKSANDAR: Ne. Samo si pone{to pre}utala. Ili ubla`ila.
DRAGA: Sudi mi, Sa{a. Ti si gospodar moga `ivota.
ALEKSANDAR: Nisam sudija. Ja sam ti mu`. I volim te takvu kakva si.
Bog }e nam suditi za ono {to smo ~inili.
DRAGA: Gde sam te slagala?
ALEKSANDAR: Nije vi{e va`no.
DRAGA: Meni jeste.
Posledwi trenuci kraqa Aleksandra i kraqice Drage 169

ALEKSANDAR: (Pauza)
Nisi od maman tra`ila dvostruku platu. Tra`ila si
petostruku.
DRAGA: Ja imam petoro bra}e i sestara. Na wih sam mislila.
Samo na te siro~i}e.
ALEKSANDAR: Hristina je ve} bila udata.
DRAGA: Ali ti zna{ da se nikada nije slagala s mu`em. Zna{
koliko je Pera wu zlostavqao. @elela sam da joj omo-
gu}im da ga se oslobodi, da ga napusti i da ima od ~ega da
`ivi. Mislila sam na wih ali i na sebe. Kuda }u kada me
se zasiti{? I kada me maman izbaci na ulicu!
ALEKSANDAR: To vi{e nije va`no.
DRAGA: Pa ti si mene proveravao!
ALEKSANDAR: Gen~i}ev spisak.
DRAGA: Opet taj spisak!
ALEKSANDAR: Znam napamet imena dvanaestorice qudi.
DRAGA: U to ne sumwam.
ALEKSANDAR: No} u [apcu. Nisi odmah istr~ala iz o~eve sobe. Nisi
istr~ala. Polako si se iskrala posle jednog sata. Sve
sam to znao jo{ pre na{eg poznanstva u Bijaricu. ^uo
sam mnogo pri~a od oficira o papi i `enama. Jer,
papini oficiri su mu naj~e{}e pravili dru{tvo.
DRAGA: Oni me mrze.
ALEKSANDAR: Mrze te jer si mrsila konce i u vojsci i bez tvog
odobrewa niko nije mogao da bude unapre|en. Para-
dirala si me|u oficirima s lentom na grudima. “Puk
kraqice Drage”. Kowi~ki puk je dobio tvoje ime. Kada
je jo{ u Srbiji neki puk nosio ime `ene? Gramziva si,
Draga, neumerena u `eqi za po~astima i priznawima
svake vrste. Koliko si samo novca dobila za ven~awe?
Narod te je darivao sva~im, }ilimovima, bo{~alucima,
vezovima, novcem... Tebi je sve to bilo malo. Dve sobe u
dvoru bile su pune poklona. Gramziva si, {eri, nezasita
i pohlepna!
DRAGA: Zar mi ti prebacuje{?! Ti!
170 Radomir Putnik

ALEKSANDAR: Ja sam tvoj mu` i gospodar!


DRAGA: Da ja nisam zavela red u dvoru, tamo bi pau~ina pre-
krila zidove!
ALEKSANDAR: Znam da si naredila da se na{a fotografija oka~i
svuda, u svaku kancelariju, mehanu, {kolu... Da se o
prodaji slika starao ministar, a da ste novac delili.
Osamdeset hiqada slika po trideset dinara – a pro-
davane su i po pedeset – to je ravno dva miliona i ~etiri
stotine hiqada dinara. [ta si s tim novcem uradila,
Draga?! Nezasita si!
DRAGA: Ti mi prebacuje{?! Ti?
ALEKSANDAR: Nikad da stane{.
DRAGA: Da nije bilo mene, ti ne bi znao ni viqu{ku da uzme{!
Jedino si nau~io ~a{u s pivom da dr`i{ u ruci i ni{ta
drugo! Ti si meku{ac! Kao kakav praktikant, a ne kraq!
Drhtao si od straha pred jednim Gen~i}em, pla{io si se
Pa{i}a, a mogao si pokretom ruke glave da im skine{!
ALEKSANDAR: Da sam ubio Gen~i}a, svi bi rekli da je to zbog spiska
tvojih milosnika. A Pa{i}a da ubijem, nisu dale
Austrija i Rusija.
DRAGA: Za{to si ih pitao?
ALEKSANDAR: Nisam ih pitao. Oni su mi slali poruke kada je bilo
su|ewe za ivandawski atentat. Ni papa se nije usudio da
se suprotstavi Austriji i Rusiji.
DRAGA: Da si ozbiqno shvatio upozorewe, ne bismo sada bili
ovde u klopci. Nisi verovao ozbiqnim qudima, a
verovao si pri~ama. I Gen~i}evom spisku!
ALEKSANDAR: Dvanaestorica qudi, od uglednih do propalica. Neki
vi{e nisu `ivi.
(Pauza)
Svejedno. Ti si imala `ivot pun patwe i poni`ewa dok
mene nisi srela. Ja ti ne sudim. Ja te volim takvu,
gre{nu.
DRAGA: Izdr`a}u svako poni`ewe, ali ne mogu da `ivim bez
tebe. Vi{e me poga|a {to veruje{ u spletke, nego mojim
re~ima.
Posledwi trenuci kraqa Aleksandra i kraqice Drage 171

ALEKSANDAR: Nikad ti nije smetalo {to sam verovao u one ~udne


pri~e o tebi. U wima si bila kao nekakvo ~udo od
lepote i poro~nosti. Zato sam `eleo da te upoznam, da
vidim tu stra{nu `enu o kojoj govori ceo Beograd. A
onda sam upoznao jednu prelepu nesre}nu i usamqenu
`enu koja ima raweno srce i du{u. Ne znam {ta `ene
ose}aju, ali znam {ta sam ja osetio pred tobom. Nekakvo
prosvetqewe. A onda, tvoja blagost i krotkost, dr`awe
u dru{tvu, maniri svetske dame, sve to zajedno, samo me
je uverilo da si kao `ena bez za{tite morala da bude{
takva kakva si, otporna i mudra, da pre`ivi{ u ovom
surovom svetu. Ja ti, Draga, ne zameram {to si bila
druk~ija posledwih meseci, {to nisi htela da se
privremeno rastanemo... Ali, da si to prihvatila, mogli
smo da izbegnemo smrt, da zadr`imo presto.
DRAGA: Ti bi ostao na prestolu, a ja? Oterao bi me u neku
Prusku, [vajcarsku, [paniju... [ta bih ja bila tamo?
Otpu{tena kraqica, kao tvoja maman u Bijaricu. Zatvo-
rena izme|u ~etiri zida, okru`ena slu`avkama kao
jedinim dru{tvom. Radije u smrt s tobom, nego u tu|inu.
ALEKSANDAR: Znam i za zaveru. Mislio sam, ipak }e odustati kada
saznaju za na{ rastanak. Po jednom izve{taju, odlu~ili
su da ubiju samo tebe.
DRAGA: Mene? Samo mene?
ALEKSANDAR: Mene bi po{tedeli. Oterali bi me iz Srbije i doveli
Kara|or|evi}a.
DRAGA: Samo mene?
ALEKSANDAR: A Petar Kara|or|evi} je rekao da ne}e sesti na srpski
presto sve dok je `iv i jedan Obrenovi}.
DRAGA: I ti si sve to znao?
ALEKSANDAR: O, da. Znam da su na to pristale i velike sile. Wih ne
zanima mnogo {ta se de{ava u Srbiji, ako to ne dira
wihove interese. Mi smo, Draga, osu|eni na smrt.
Nezanimqivi na{em kumu, ruskom caru, neinteresantni
Austrougarskoj; malo neobi~ni Engleskoj i donekle
pretwa Turskoj. Zato su digli ruke od na{ih `ivota. Sa
Engleskom sam radio na tajnom sporazumu, da ona spre~i
Tursku da reaguje kada povedem vojsku u vardarsku
172 Radomir Putnik

dolinu. Moj ciq je tamo. Ako po`ivim, pro{iri}u


Srbiju ka jugu.
DRAGA: A {ta }e biti sa mnom?
ALEKSANDAR: Sa nama, Draga, sa nama. Ali, ti i ja ne}emo do~ekati
procvat Srbije. Ne}emo do`iveti ono {to znam da }e se
dogoditi, da se oslobodimo austrijskog uticaja i
zavisnosti od te carevine. A Srbija }e pro}i kroz
velike muke, kroz ogaw i mete`, zemqom }e te}i potoci
krvi, izginu}e toliko qudi da }e na svakoj ku}i visiti
crni barjak. Dom Obrenovi}a }e se zauvek zatvoriti,
ogwi{te ugasiti... Do}i }e neki novi qudi, s mahnitim
idejama... Di}i }e ruku brat na brata!
DRAGA: Nemoj, Sa{a, nemoj...
ALEKSANDAR: Sve vidim jasno – a to {to vidim crno je! Nigde
svetlosti! Srbija }e biti u mraku dugo vremena... Ti i ja
smo svoje do~ekali. Nama je do{ao sudwi ~as. Ti i ja smo
pro{li stazom sre}e. Sre}a nas je darivala koliko je
mogla. Sada nas je napustila. Hvala joj i na tome {to
nam je dala nekoliko divnih godina.
DRAGA: Sa{a, lane moj! Tako si divan i stra{an! Pla{im se,
ali ne bojim se smrti, ve} da nas ne rastave!
ALEKSANDAR: Ne boj se, grlice moja... Nas niko vi{e ne mo`e raz-
dvojiti. Mi smo jedno...
(Jarka svetlost, pucwi. Draga telom zaklawa Aleksandra. Onda, za-
le|eni, uko~eni, ostaju u mraku.)

KRAJ