You are on page 1of 66

Radomir Putnik

TUCINDANSKA
TRAGEDIJA
Dokumentarna drama u dva dela
8 Radomir Putnik

RADOMIR PUTNIK, kwi`evnik i dramaturg, ro|en je 1946.


godine u Oyacima. Studirao je na Filolo{kom fakultetu i Aka-
demiji za pozori{te, film, radio i televiziju u Beogradu.
Urednik je u Umetni~kom programu Televizije Beograd. Bio je
direktor Drame Narodnog pozori{ta u Beogradu, pozori{ni
kriti~ar ,,Politike’’ i glavni urednik ~asopisa ,,Scena’’.
Objavio je vi{e kwiga pesama, kwigu pripovedaka, kao i dve
kwige dramatur{kih ogleda i prikaza: ^itaju}i iznova i Pri-
bli’avawe pozori{tu.
Pozori{ni komadi prikazivani su mu u pozori{tima u Beo-
gradu, Somboru, Zaje~aru, Zenici i Vr{cu, a desetak radio drama
na programima radio stanica pre|a{we Jugoslavije.
Napisao je televizijsku seriju Kraj dinastije Obrenovi}.
Tucindanska tragedija 9

Radomir PUTNIK

TUCINDANSKA TRAGEDIJA
Dokumentarna drama u dva dela

LICA:

JA[A TOMI], novinar @IVKO VULETI], agronom i


novinar
MILICA TOMI], wegova ‘ena
GAVRA PLAV[I], apotekar
SVETOZAR MILETI], Milicin
MILAN JOVANOVI], profesor
otac
SAVA STOJKOVI], ~izmar
JOVAN JOVANOVI] ZMAJ, pesnik
ZARIJA STANKOVI], sve{tenik
LOBMAJER, predsednik suda
AMALIJA STRATIMIROVI]
JEZDIMIROVI], sudija KATARINA VLADISAVQEVI] –
KNI]ANIN
AUREL POPOVI], tu`ilac
DR JOVAN VELIMIROVI], lekar
VLADISLAV ZOMBORI, branilac
JOSIF HANDLER, no`ar
MI[A DIMITRIJEVI], novinar
MARKOVI], trafikant
ANA DIMITRIJEVI], wegova DIMITRIJE DIMITRIJEVI],
‘ena Mi{in otac
NIKOLA JOKSIMOVI], novinar Ko~ija{
dr MLADEN JOJKI], lekar Gra|ani na peronu, publika u sudnici,
gosti u kafani “Kod To{e", sudski
dr MILAN BO@ESKI, advokat slu`benici, policajci

De{ava se 1890. godine u Novom Sadu


10 Radomir Putnik

PRVI DEO

Scena predstavqa, u osnovi, sudnicu; gledaoci u dvorani istovremeno su


i publika u sudnici. Scensko zbivawe }e, me|utim, te}i simultano i na
drugim neophodnim prostorima, {to }e biti nazna~eno na po~etku
scene.

1.

Sudnica. Za sudijskim stolom sede sudije: predsednik suda Lobmajer i


sudija Jezdimirovi}. Na mestu za optu`ene sedi Ja{a Tomi}, ispred wega
branilac Vladislav Zombori. Nasuprot wima sedi tu`ilac Aurel
Popovi}. Tu su, dakako, i zapisni~ari. Sa strane stoje svedoci koji }e
docnije dati iskaze.
LOBMAJER: Danas, 10. marta 1890. godine pristupamo ko-
na~noj raspravi u krivi~noj stvari Ja{e To-
mi}a i opomiwem sve one koji su pred sud
pozvani da ~ine svoje iskaze u potpunom skladu
sa istinom. Naro~ito opomiwem svedoke da }e
ukoliko bude nu`no, morati da se zakunu, te
zato neka daju iskaze tako da se mirne du{e
zakleti mogu. Neka se sada svedoci povuku.
Sudski slu`benik izvodi svedoke.
LOBMAJER: Dimitrije Dimitrijevi} dao je molbenicu u
kojoj i{te, da se i on, radi ostvarivawa svoje
od{tete, pozove na raspravu.
(Pauza)
Molim gospodina kraqevskog tu`ioca da
iznese optu`bu.
POPOVI]: Slavni sudbeni stole! Ove godine, 4. januara,
uboden je no`em na na ovda{woj `elezni~koj
stanici, na wenom peronu Mi{a Dimitrijevi},
vlasnik lista “Branik”, i za kratko vreme
izdahnuo je na licu mesta. Ja{a Tomi}, koji se
nalazi u pritvoru, priznao je otvoreno svoje
delo u toku krivi~ne istrage. Priznao je da je
Mi{u Dimitrijevi}a, sa napred promi{qenom
namerom, umorio. U toku istrage ispitani
Tucindanska tragedija 11

svedoci podupirali su pojedinosti ovoga


priznawa, i tako je na osnovu izvr{ene istrage
podignuta protiv optu`enika od strane
dr`avnog tu`ila{tva, koje ja zastupam,
optu`ba zbog umorstva, koja se sa paragrafom
278. na{eg Krivi~nog zakonika kosi, i slavni
sud je prihvatio moj predlog optu`be i u tom
smislu doneo optu`nu odluku, koja je – po{to
optu`eni protiv we nije hteo apelovati –
postala pravovaqana. Optu`bu pridr`avam i
molim da se zapo~ne dokazni postupak.
LOBMAJER: Pre nego {to zapo~nemo s postupkom, pozva-
}emo Dimitrija Dimitrijevi}a u vezi s we-
govim zahtevom.
Sudski slu`benik uvodi Dimitrija Dimitrijevi}a.
LOBMAJER: Va{ advokat prijavio je sudu da ste radi pri-
likom dana{we rasprave da podignete svoja
prava. Recite kakva prava na od{tetu imate i
na osnovu ~ega ih tra`ite?
DIMITRIJEVI]: Meni je moj sin Mi{a Dimitrijevi} davao
mese~no pedeset forinti.
LOBMAJER: Zakon nare|uje da samo oni imaju pravo na
od{tetu za ~ije je izdr`avawe umrli bio du`an
da se brine. Nije li va{e imovno stawe takvo
da mo`ete normalno `iveti? Koliku penziju
imate kao biv{i sudski poslu`iteq?
DIMITRIJEVI]: 169 forinti na celu godinu.
LOBMAJER: Koliku od{tetu `elite?
DIMITRIJEVI]: Ne znam da li ovaj ubica {to...
LOBMAJER: To ne spada ovamo, nego recite da li {ta
tra`ite i koliko.
DIMITRIJEVI]: (Posle pauze)
Toliko od{tete tra`im, koliko sam od sina
moga dobijao.
LOBMAJER: Dakle, 600 forinti godi{we. Recite, da li
znate {ta o smrti svoga sina?
DIMITRIJEVI]: Samo to {to je po listovima bilo.
12 Radomir Putnik

LOBMAJER: Mo`ete i}i.


Slu`benik izvodi Dimitrijevi}a.
LOBMAJER: Optu`eni, ustanite.
Ja{a Tomi} ustaje.
LOBMAJER: Kako se zovete?
TOMI]: Ja{a Tomi}.
LOBMAJER: Koliko vam je godina?
TOMI]: Trideset ~etiri.
LOBMAJER: Koje ste vere?
TOMI]: Pravoslavne vere.
LOBMAJER: Jeste li o`eweni?
TOMI]: Jesam.
LOBMAJER: Imate li dece?
TOMI]: Nemam.
LOBMAJER: [ta ste po zanimawu?
TOMI]: Novinar.
LOBMAJER: Imate li kakvog imawa?
TOMI]: Nemam.
LOBMAJER: Jeste li sudski ka`wavani?
TOMI]: Jesam, zbog novinskog ~lanka na tri meseca
dr`avnog zatvora.
LOBMAJER: Opomiwem vas da pred sudom morate re}i pot-
punu istinu.
(Pauza)
Kada ste se posledwi put sreli sa Mi{om
Dimitrijevi}em i gde?
TOMI]: Na `elezni~koj stanici, ~etvrtog januara.
LOBMAJER: Ispri~ajte {ta se tamo desilo.
TOMI]: Ja sam tamo Dimitrijevi}a probo.
LOBMAJER: Kako ste tamo dospeli? Kako ste doznali da je
on tamo?
Tucindanska tragedija 13

TOMI]: Slu~ajno sam opazio kako je on sa svojom `enom


u jednim kolima i{ao u pravcu `elezni~ke
stanice. Tada sam se odvezao za wim i izvr{io
delo.
LOBMAJER: Ispri~ajte kako se to dogodilo.
TOMI]: Hteo bih da postavim jednu principijelnu
primedbu. Istina, da sam ga probo, priznajem.
Da izme|u wega i mene pre toga ne be{e izmena
re~i, priznajem tako|e . Ali, pojedinih
momenata ne se}am se jasno. Imam izvesne utis-
ke kako se to desilo. Ako, me|utim, svedoci
kojima se mo`e verovati reknu “Nije tako kao
{to je on pripovedio”, dopusti}u i sam da nije
tako bilo.
LOBMAJER: Dobro. Po~nite o doga|aju ispo~etka.

2.

Redakcija lista “Zastava”. Jednostavno ure|ena soba, s dva pisa}a


stola. Za stolom sedi Ja{a Tomi}, nasuprot wemu pop Zarija
Stankovi}. Tomi} i Stankovi} su vr{waci. Tomi} je namr{ten,
Stankovi} zbuwen. Piju kafu. Tomi} pali dugu cigaru “Viryiniju”.
TOMI]: (Uzbu|en)
Reci mi, Zarija, tamo, u tvom ^eneju, ne govori
se ni{ta?
STANKOVI]: O ~emu, Ja{o?
TOMI]: Zar ne zna{ da se po Novom Sadu i Be~kereku
raznose pisma moje `ene Milice, i da ih ve} i
piqarice ~itaju? To se vi{e ne mo`e podneti!
STANKOVI]: Kakva pisma?
TOMI]: Ka`u mi da je u redakciji “Branika” naprav-
qena izlo`ba Mili~inih pisama! Da se to
inkriminisano pismo u prepisu kolportira. Da
ga ~itaju novosadske gospo|e na ~ajankama,
posle badem – torte!
14 Radomir Putnik

STANKOVI]: Ne re~e mi kakvo pismo, Ja{o.


TOMI]: Jedno, ka`u, {to ga je jo{ kao devojka pisala.
(Pauza)
Na mene vr{e pritisak oni iz “Branika” i ne
biraju sredstva. Sva{ta su probali da me sklone
iz “Zastave”, pa nisu uspeli. Nisam reagovao ni
na kakve klevete i opawkavawa.
(Pauza)
Pa i to zna{ kakve su la`i o meni pisali u
“Braniku” – nije me jednom ~ika Jova Zmaj bra-
nio od wih.
STANKOVI]: [ta im je ciq?
TOMI]: Da uni{te “Zastavu”, kao glasilo vojvo|anskih
radikala. Oni misle, da kada bi uni{tili
“Zastavu” i mene, da bi wihova Liberalna
stranka dobila na izborima i da bi time
postali naslednici Svetozara Mileti}a i
wegovog pokreta. A srpski narod u Vojvodini
dobro zna da su oni za nagodbu sa Ugarskom
vladom, da su kompromiseri... Ne}e narod s
wima. Ono, ho}e jedan broj bogata{a koji ne
`ele da se i{ta mewa. A narodu je dosta svih
bogata{a, narod ho}e da se re{i pitawe hleba!
STANKOVI]: To je socijalisti~ka agitacija.
TOMI]: Neka bude ~ija mu drago. Pitawe hleba je
osnovno pitawe koje treba re{iti, uz, razume se,
ono glavno – slobodna Vojvodina od Ma|ara. To
je na{a misao. A da bi se do we do{lo, mora se
re{iti, pre svega, pitawe hleba.
(Pauza)
Vidi{, Zarija, tu se razilazimo mi iz “Zastave”
i oni iz “Branika”. Tu se razilaze Ja{a Tomi} i
Mi{a Dimitrijevi}.
STANKOVI]: A Mihailo Polit Desan~i}?
TOMI]: Mi{a i on su glavni. Vi{e Mi{a nego Polit.
(Pauza)
Mi{a ho}e moju glavu, na tawiru.
(Pauza)
On je smislio to sa pismom. Oni nemaju ~oveka,
osim Mi{e, sposobnog da smisli takvu pakost.
Tucindanska tragedija 15

STANKOVI]: Smiri se, Ja{o. Ne sme{ biti plahovit. Sve }e


se zaboraviti kada pro|e vreme.
TOMI]: Ne mogu, zbog Milice. Ona pla~e po celu no}.
A ni{ta nije kriva. Ja moram da branim wenu
~ast.
STANKOVI]: Ne znam, nisam pametan kako da te savetujem.
(Pauza)
Razgovaraj s ~ika Jovom. Ja moram u ^enej, imam
danas dve sahrane.
Stankovi} se pozdravqa s Ja{om, obla~i kaput i izlazi. Ja{a ostaje
sam, seda za sto, hvata pero u ruku, uzima ve} napisan list hartije i
po~iwe da rediguje tekst. Posle nekoliko trenutaka ruka mu zastane u
vazduhu, pa klone na hartiju. Ja{a za`muri. Prene se, uhvati kutiju s
cigarama, otvori je. Kutija je prazna. Ja{a ustaje, izlazi iz kancelarije,
izlazi na ulicu. Ulazi u prodavnicu duvana. Do~ekuje ga prodavac.
MARKOVI]: Dobar dan, gosn Ja{o. Ta vi bez kaputa i {e-
{ira po ovoj hladno}i {etate...
TOMI]: Da, da...
MARKOVI]: Je l kao obi~no, jednu kutiju cigara?
TOMI]: Jeste.
MARKOVI]: (Pru`aju}i kutiju Tomi}u)
O}ete li za Bo`i} negdi putovati? Mnogi se
spremadu na put u Pe{tu ili barem u Sabatku.
TOMI]: Ne}u nikuda.
MARKOVI]: A kako je gospodin Mileti}? Je l dobro sa
zdravqem?
TOMI]: Onako.
MARKOVI]: Pozdravite ga puno s moje strane. A {ta on
ka`e za pisawe “Branika”? Za ono {to vami
spo~itavadu?
TOMI]: Gospodine Markovi}u, ostavite se zaludnih
pri~a.
MARKOVI]: Ja ko velim, kad pi{edu toliko...
Tomi} pla}a, klimne glavom, izlazi. Stoji na ulici. Otvara kutiju s
cigarama, vadi jednu. Prilazi mu gospo|a Amalija Stratimirovi}.
AMALIJA: Ja{o...
16 Radomir Putnik

TOMI]: (Prene se)


Dobar dan milostiva...
AMALIJA: (Pru`a Ja{i ruku, on je poqubi)
Kako vam je ruka hladna, Ja{o... Da niste bo-
lesni?
TOMI]: Nisam gospo|o Stratimirovi}.
AMALIJA: Vi ste nekako, u osobitom stawu, Ja{o... O~i su
vam tako crvene, kao da ste bili na promaji.
TOMI]: Da, ovih dana sam na promaji, gospo|o Amalija.
AMALIJA: (Stavqa Ja{i ruku na ~elo)
Vi ste vreli, kanda ste u groznici.
TOMI]: Boli me glava.
AMALIJA: Odmah da ste i{li ku}i i legli. Manite se
redakcije i `urnalizma. Bolestan ~ovek nije za
posao.
TOMI]: (Posle pauze)
Ta vi znate sve! [ta da radim, gospo|o Amalija,
{ta da radim!? ^etiri no}i Milica pla~e. Ja
wu zavaravam da sam zaspao, ali je ~ujem. Ona
krije suze od mene, ali vidim ih!
(Pauza)
Prokleto pismo! Ne znam, milostiva, {ta da
radim!
AMALIJA: Prvo da ste legli. Milica da vam spremi ~aj. Pa
onda da se ispavate. Sve }e pro}i, Ja{o, sve. A
zdravqe kada izgubite – onda vi{e ni{ta nije
va`no.
(Pauza)
Pozdravite Milicu. Ja }u do}i posle podne, da
vidim da li vam je boqe.
Ja{a poqubi ruku Amaliji, ona odlazi. Ja{a je prati kao ukopan. U
dubini vidi kako prolazi fijaker u kome su Mi{a Dimitrijevi} i
wegova `ena. Ja{a, zbuwen i revoltiran, prati ih pogledom. Utr~ava u
kancelariju, sa ~iviluka skida kaput, obla~i ga. Stavqa {e{ir na
glavu, izlazi na ulicu. Po~iwe da tr~i.
TOMI]: Fijaker! Fijaker!
(Ja{a ulazi u fijaker)
KO^IJA[: Dobar dan, gosn Ja{o. Di }emo voziti?
Tucindanska tragedija 17

TOMI]: Na `elezni~ku stanicu. Samo brzo.


KO^IJA[: (Pokazuje Ja{i yepni sat)
Pre jedanaest i frtaq nema voza, a ondak ide
onaj za Sentu. A sada je tek polak jedanaest. Mi
sti`emo na {taciju za {est minuta. Ajd, ri|o!

3.

U sudnici.
LOBMAJER: Vi ste, dakle, u{li u fijaker i odvezli ste se
do `elezni~ke stanice?
TOMI]: Da.
LOBMAJER: [ta ste onda uradili?
TOMI]: Platio sam ko~ija{u. U{ao sam u zgradu i
tra`io Dimitrijevi}a u ~ekaonici. Tamo ga
nije bilo, pa sam izi{ao na peron.

4.

Peron `elezni~ke stanice. Tomi} istr~ava iz zgrade stanice. Osvr}e


se. Na peronu ima qudi; Ja{a ugleda grupu koju ~ine Mi{a Dimitrijevi},
wegova `ena, Joksimovi} i jedno dete. Ja{a `urno prilazi grupi, odgurne
Joksimovi}a koji mu se na{ao na putu, desnom rukom uhvati
Dimitrijevi}a za rame a levom – u kojoj je no` – zamahne i probode
Di m i t r i j e vi } a. Sve s e t o o d v i j a b e z r e ~ i . Z a ~ u j e s e k r i k
Dimitrijevi}eve `ene. Joksimovi} obuhvata Tomi}a rukama, a Tomi}
zamahne jo{ jednom, me|utim ne uspeva da ponovo probode Dimitrijevi}a,
ve} no`em okrzne Joksimovi}a. Narod se pribrao, ~uju se uzvici,
zapomagawe.
JOKSIMOVI]: Udri mene!
TOMI]: S tobom nemam ni{ta.
DIMITRIJEVI]KA: Upomo}, qudi! Spasavajte!
18 Radomir Putnik

Qudi polako prilaze, me|u wima i policajac. Tomi} odgurne Joksi-


movi}a. Dimitrijevi}, bled, stoji, naslowen na stub.
POLICAJAC: [ta se ovde doga|a?
TOMI]: Vodi me u policiju. Ubio sam ~oveka.
Policajac je zbuwen, uzima no` koji mu pru`a Ja{a. Drugom rukom hvata
Ja{u za mi{icu i odvodi ga.

5.

U sudnici. Ispitivawe je preuzeo sudija Jezdimirovi}.


JEZDIMIROVI]: Kojim ste od ova tri no`a izvr{ili delo?
TOMI]: Ovim drugim.
JEZDIMIROVI]: Kako ste do no`a do{li?
TOMI]: Ako mi bude dopu{teno, hteo bih da ukratko
ispri~am sve kako je bilo.
JEZDIMIROVI]: Molim.
TOMI]: Ho}u da iznesem u kakvim sam li~nim i po-
liti~kim odnosima bio sa gospodinom Dimi-
trijevi}em. S wim sam se upoznao pre {est
godina u Novom Sadu. Bilo je to onda kad je
jedan deo Mileti}eve stranke s doktorom Ni-
kom Maksimovi}em na ~elu hteo da napusti
opoziciono dr`awe i da se pribli`i vladi.
Protiv te struje vojevali smo zajedno ja i Mi-
{a Dimitrijevi}. Za to vreme Dimitrijevi} je
radio u listovima koje sam ja ure|ivao, prvo u
“Srpskom kolu” a zatim u “Zastavi”. Za tih
godinu dana svakog dana smo se sastajali i
razgovarali. Mogu re}i da smo jedan drugog
po{tovali, ali nismo bili li~ni prijateqi.
Do razlaza izme|u nas dvojice do{lo je 1885.
godine, kada se sazivao na{ narodno – crkveni
sabor. Prilikom jednog sastanka kod Dimi-
trijevi}a, zahtevao je doktor Ilija Vu~eti} da
u na{im listovima, “Srpskom kolu” i “Za-
stavi” pru`imo ruku doktoru Niki Maksi-
Tucindanska tragedija 19

movi}u. Ja sam izjavio da u Maksimovi}a nemam


poverewa, da ne}u wega da propagiram i da ne}u
u tom smislu pisati. Onda me je Dimitrijevi}
upitao: “A da li biste primili ~lanak, kad bih
ga ja napisao?” Odgovorio sam: “Ne!” i to “Ne”
nas je razdvojilo. Na saboru je rascep postao
jo{ ve}i.
LOBMAJER: Politi~ke stvari koje sada dodirujete, mo`ete
izneti prilikom va{e odbrane. Sud sada ho}e
samo da konstatuje sam ~in ubistva. Sud poziva
svedoka Anu Dimitrijevi}.

Sudski slu`benik uvodi Anu Dimitrijevi} do mesta za svedoke/

JEZDIMIROVI]: Ho}ete li dati va{e podatke?


DIMITRIJEVI]KA: Ana Dimitrijevi}, ro|ena Aradski. Stara 38
godina, pravoslavne vere, udovica. Rodom iz
Sente.
JEZDIMIROVI]: Izvolite re}i {ta znate o ubistvu va{ega
mu`a.
DIMITRIJEVI]KA: Znam samo toliko koliko sam videla na
`elezni~koj stanici. Bili smo na peronu, moj
mu` je stajao predamnom. Odjednom, primetim
kako je Tomi} desnom rukom uhvatio moga mu`a,
a levom ga probo. Pa je zatim hteo i po drugi
put da ga probode. Ali ga je gospodin Joksi-
movi} dr`ao. Ja sam stra{no vriskala. Do{li
su i drugi i predupredili drugi ubod.
JEZDIMIROVI]: Dakle, samo ga je jednom udario?
DIMITRIJEVI]KA: Jeste. Ali je hteo i drugi put.
JEZDIMIROVI]: A odakle je do{ao Tomi}? Vi ste stajali na
peronu. Je li i on bio napoqu?
DIMITRIJEVI]KA: Odjednom je do{ao, tako da ga u brzini nisam ni
primetila. Videla sam samo ruku i kako je
perorezom udario.
JEZDIMIROVI]: Je li va{ mu` odmah pao u nesvest?
20 Radomir Putnik

DIMITRIJEVI]KA: Odmah je pobledeo, ali je jo{ stajao. Onda, kada


se Tomi} udaqio, mu` mi je jo{ kazao da mu je
perorez probo samo kaput. Zatim sam videla
kako se srozao.
JEZDIMIROVI]: Znate li za{to je Tomi} to uradio?
DIMITRIJEVI]KA: Znam onoliko koliko sam ~itala u “Braniku”.
Pitala sam mu`a, {ta je u stvari, ali on je
odgovorio: “To nije za `ene, }uti!”
JEZDIMIROVI]: Je li va{ mu` onda, kada se taj `alostan do-
ga|aj desio, imao pri sebi kakvo oru`je?
DIMITRIJEVI]KA: Jeste, imao je bokser.
JEZDIMIROVI]: Niste li prethodno o tome {ta znali?
DIMITRIJEVI]KA: Nisam. Da je moj mu` imao bokser, to mi je
kazao istra`ni sudija.
JEZDIMIROVI]: Znate li {ta o onom pismu koje se spomiwalo
po novinama?
DIMITRIJEVI]KA: Ne znam.
JEZDIMIROVI]: Niste nikad ni videli to pismo?
DIMITRIJEVI]KA: Nisam. Kad mi je istra`ani sudija poru~io da
mu treba pismo, onda sam ga potra`ila me|u
spisima moga mu`a. Na{la sam ga i pro~itala.
JEZDIMIROVI]: Pre toga niste ga videli?
DIMITRIJEVI]KA: Nisam.
JEZDIMIROVI]: Optu`eni je rekao da ste vi rasprostirali to
pismo i da ste ga prilikom jedne u`ine i
pokazivali.
DIMITRIJEVI]KA: To nije ta~no. U`ine kod mene nije ni bilo.
JEZDIMIROVI]: Vi, dakle, odlu~no tvrdite da ste pismo
upoznali tek onda kad ga je istra`ni sudija od
vas zatra`io? Pre toga pismo niste ni videli?
DIMITRIJEVI]KA: Nisam.
JEZDIMIROVI]: Zahtevate li od{tetu?
DIMITRIJEVI]KA: Ne. Ubica mi ne mo`e povratiti ono {to sam
izgubila
Tucindanska tragedija 21

LOBMAJER: Hvala. Ispratite gospo|u. Neka pristupi sve-


dok doktor Jovan Velimirovi}.
Sudski slu`benik dovodi doktora Jovana Velimirovi}a.
JEZDIMIROVI]: Dajte ime i ostale podatke.
VELIMIROVI]: Doktor medicine, Jovan Velimirovi}, iz Novog
Sada, imam 39 godina, o`ewen. Vere pravo-
slavne. Do sada nisam osu|ivan.
JEZDIMIROVI]: Ispri~ajte {ta se dogodilo 4. januara pre pod-
ne.

6.

Peron `elezni~ke stanice. Mete` oko Dimitrijevi}a. Povici “Zovite


doktora!”, “Ubi{e ~oveka!”
JOKSIMOVI]: Ima li doktora? Zovite doktora!
Iz grupe qudi izlazi Velimirovi}.
VELIMIROVI]: Ja sam doktor. [ta se desilo?
JOKSIMOVI]: Tomi} je ranio Dimitrijevi}a.
Velimirovi} prilazi Dimitrijevi}u koji, bled, stoji naslowen na stub
plinskog osvetqewa.
DIMITRIJEVI]: Nije se ni{ta dogodilo, nije mi mogao ni{ta.
Ja imam zimski kaput na sebi. Ali, Joksimovi}
je rawen.
Velimirovi} se osvr}e ka Joksimovi}u. Joksimovi} mu pokazuje okrvav-
qenu {aku, Velimirovi} je detaqno zagleda. Vadi iz yepa maramicu i
ho}e Joksimovi}u da obmota dlan. Ali, tog trenutka pogleda Dimi-
trijevi}a i vidi da se ovaj quqa. Velimirovi} prihvati Dimitri-
jevi}a, ali ovaj jednostavno sklizne na zemqu. Velimirovi} ~u~ne kraj
wega.
VELIMIROVI]: Moram da vas raskop~am, gospodine Mi{o.
Velimirovi} s naporom otkop~ava Dimitrijevi}ev kaput. Ana Dimi-
trijevi} jau~e. Velimirovi} otkop~ava Dimitrijevi}ev sako. Na beloj
ko{uqi vidi {irok krvavi trag.
22 Radomir Putnik

VELIMIROVI]: Dajte vode i kowaka.


DIMITRIJEVI]: Da li je rana opasna?
VELIMIROVI]: Nije.
DIMITRIJEVI]: Da li je do{ao voz?
VELIMIROVI]: Jo{ nije, ali svakoga trena mo`e da stigne.
DIMITRIJEVI]: Gde je Ana? Ne vidim je.
VELIMIROVI]: Gospo|a je tu.
Jedan ~ovek pru`a Velimirovi}u bokal s vodom i bocu s kowakom.
VELIMIROVI]: Vi ste u {oku. Popijte malo kowaka da se
povratite.
Prislawa Dimitrijevi}u bocu na usta. Dimitrijevi} s mukom pije
gutqaj – dva. Velimirovi} kvasi Dimitrijevi}evu maramicu vodom i
stavqa je na Dimitrijevi}eve grudi, na mesto gde je ubod. Iz Dimi-
trijevi}evog yepa ispada bokser.
DIMITRIJEVI]: Mi }emo otputovati.
Dimitrijevi}u klone glava. Umro je. Velimirovi} mu zaklopi o~i.
Velimirovi} ustane. Nemo gleda Anu Dimitrijevi}. Ana krikne i klekne
uz Dimitrijevi}a. Zagrli ga.

7.

U sudnici.
LOBMAJER: O uzroku dela ne znate ni{ta?
VELIMIROVI]: Ne.
LOBMAJER: Pomenuto pismo niste ~itali?
VELIMIROVI]: Nisam. U stvari, o pismu znam kao {to znaju svi
u Novom Sadu. Samo o tome se pri~a.
LOBMAJER: Hvala vam. Neka pristupi svedok Josif Han-
dler.
Sudski slu`benik ispra}a Velimirovi}a i uvodi Handlera.
JEZDIMIROVI]: Ime i prezime?
Tucindanska tragedija 23

HANDLER: Josif Handler, no`ar. Rimokatoli~ke vere, 42


godine, do sada sudski neporo~an.
JEZDIMIROVI]: Mo`ete li se setiti da li je prvih dana ove
godine u va{oj radwi kupqen jedan od ovih
no`eva?
HANDLER: Jeste, ovaj.

8.

U Handlerovoj no`arskoj radionici. Handler majstori{e, ulazi Ja{a


Tomi}.
HANDLER: Dobar dan. Moli}u, gospodine.
TOMI]: Treba mi jedan dobar no`.
HANDLER: Imam no`eve raznih vrsta. Za {ta vam treba?
TOMI]: Za jelo. Treba mi ja~i no`. Danas prave tako
slabe no`eve da dva godi{we potro{im.
HANDLER: Moli}u, evo nekoliko razli~itih, pa izaberite.
TOMI]: Evo, ~ini mi se da }e ovaj odgovarati. Po{to
je?
HANDLER: Dve ipo forinte. To je unikat, gospodine. Dobio
sam ga za mustru, ali ako vam odgovara da}u vam
ga po nabavnoj ceni.
TOMI]: Mo`e. Uze}u ga.
HANDLER: Ho}ete li da ga posebno nao{trim?
TOMI]: Dovoqno je o{tar.
HANDLER: Da li ho}ete da ga po{aqem na va{u adresu?
TOMI]: Ne, pone}u ga.
Handler pakuje no`. Ja{a mu daje novac. Uzima no` i polazi.
HANDLER: Hvala vam gospodine. Jeste li vi odavde?
TOMI]: Nisam, dodu{e, Novosa|anin, ali ve} vi{e go-
dina `ivim ovde. Ja sam Mileti}ev zet.
HANDLER: Klawam se, po{tovawe gospodine. Uvek sam na
usluzi.
24 Radomir Putnik

9.

U sudnici.
JEZDIMIROVI]: Poka`ite nam, da li ovde vidite ~oveka koji je
od vas kupio no`.
HANDLER: To je bio ovaj gospodin.
(Pokazuje na Tomi}a)
JEZDIMIROVI]: (Tomi}u)
Optu`eni, vi ste rekli da ho}ete jedan no` za
se~ewe hrane?
TOMI]: (Prigu{eno)
Ne se}am se.
LOBMAJER: Mo`ete i}i. Neka pristupi svedok Nikola Jok-
simovi}.
Sudski slu`benik odvodi Handlera i u sudnicu uvodi Joksimovi}a.
LOBMAJER: Dajte podatke sudu.
JOKSIMOVI]: Nikola Joksimovi} iz Zemuna. Star 33 godine,
neo`ewen, pravoslavne veroispovesti, sudski
neka`wavan.
LOBMAJER: Recite {ta znate o doga|aju od 4. januara ove
godine.
JOKSIMOVI]: Dimitrijevi} je hteo da putuje u tazbinu u
Sentu. Ja sam do{ao na stanicu da ga ispratim,
te smo bili na peronu. Tu smo stajali i najed-
nom se pojavio optu`eni Tomi} koji prvo sve
obi|e, a onda do|e Dimitrijevi}u i udari ga.
LOBMAJER: ^ime?
JOKSIMOVI]: Tada nisam video {ta ima u rukama. Video sam
tek kad je izvadio no` i hteo drugi put da
udari. Tada sam stupio pred wega.
LOBMAJER: Onda ste ga odgurnuli?
JOKSIMOVI]: Da, tri-~etiri koraka. On je no` ovako dr`ao.
(Pokazuje)
LOBMAJER: [ta je bilo daqe? Je li udario levom ili
desnom rukom?
Tucindanska tragedija 25

JOKSIMOVI]: Levom.
LOBMAJER: Levom je udario, a desnom pridr`avao Dimi-
trijevi}a?
JOKSIMOVI]: Jeste. Ja sam ga ovako dr`ao, na to do|e neko ko
ga je {~epao.
LOBMAJER: [ta mislite, {ta je bio uzrok ovome delu? [ta
znate o onome {to je tom delu prethodilo?
JOKSIMOVI]: Sigurno je to bila ona afera u kojoj sam bio
poverenik.
LOBMAJER: Kakva je to bila afera?
JOKSIMOVI]: Dimitrijevi} je imao kod sebe pismo u kome se
govorilo o okolnostima u kojima se nalazi
“Zastava”, list koji je Tomi} ure|ivao. Dakle,
pismo politi~kog sadr`aja o tome kako se sa
“Zastavom” postupalo, kako su se urednici u
tome listu tra`ili i kako su se na~ela nepre-
stano mewala. To je Dimitrijevi} ~esto u “Bra-
niku” napomiwao i to u politi~kom delu. Na to
je Tomi} napisao jedan uvodni ~lanak u kome je
napao Dimitrijevi}a i tvrdio da to pismo
nikako ne postoji. Onda je Dimitrijevi}
napisao bele{ku da pismo zaista postoji i da je
za wega samo politi~ka strana tog pisma od
zna~aja.
LOBMAJER: Pozva}emo vas kasnije da svedo~ite kada bude
re~i o tom pismu. Hvala.
Sudski slu`benik odvodi Joksimovi}a.
LOBMAJER: Mislim da smo priveli kraju ispitivawe o
samom ~inu ubistva. Optu`eni Tomi}u, na
osnovu iskaza svedoka i utvr|ivawa ~iwe-
ni~nog stawa, da li vi jo{ imate {ta da
izjavite o samome doga|aju?
TOMI]: Imam. Moja afera se bitno razlikuje od
sli~nih afera sa nekavaqerskim postupawem.
Pismo je bilo javno izlo`eno u “Braniku”.
Nisu bili jo{ zvani~no izjavili da je izlo`ba
zavr{ena, a pretilo se jo{ da }e se pismo
{tampati u “Braniku”. Ja sam hteo to da
26 Radomir Putnik

spre~im. Da je neko oti{ao i rekao


Dimitrijevi}u: “To je ne~asno {to radi{, da
~ast jedne `ene po sokacima iznosi{”... Ali,
niko se u celome Novom Sadu nije na{ao da to
u~ini. Zbog velike uvrede, a naro~ito bojazni
da se pismo iznese u javnost – do{la mi je
grozna pomisao, da svoga protivnika ubijem.
Prijateqi su mi saop{tili 31. decembra da je
odbijen moj poziv Dimitrijevi}u na dvoboj i na
~asni sud; tada sam oti{ao u gvo`|arnicu i
kupio no`. Tim no`em sam hteo da
Dimitrijevi}a ubijem na sokaku ili gde ga
na|em. Moj prijateq doktor Mita Luki}
zamoli me da posetimo srpskog pesnika doktora
Jovana Jovanovi}a Zmaja, koji se nalazio u
Novom Sadu. Zmaj, ~im me je spazio, upitao me je
{ta je upravo u celoj stvari izvesno, po{to se u
Novom Sadu samo o tome govorilo. Kad sam mu
sve verno ispri~ao, morao je primetiti da sam
uzbu|en, pa me je upitao {ta mislim sada da
radim. Ja sam okoli{e}i odgovorio. On me je
molio da ne pravim skandal. Govorio mi je da je
sastanak Srpskog narodno – crkvenog sabora na
pragu, molio me je da se kako znam umirim i ja
sam, pod uticajem pesnikovih re~i, taj no`
odbacio.
JEZDIMIROVI]: Prvi no` koji ste kupili?
TOMI]: Jeste. No} uo~i Nove godine isuvi{e sam nemir-
no proveo. Te no}i oka nisam sklopio. Ali, bilo
je jo{ nekoga ko nije spavao: to je bila moja
`ena. Woj nisam ni{ta o toj stvari govorio, no
ona je morala od nekoga ~uti, jer sam cele no}i
slu{ao kako se gu{i u jecawu. Ujutro sam ustao
ranije nego obi~no. Preko od mog stana prote`e
se livada prema `elezni~kom nasipu. Po toj
livadi sam {etao i razmi{qao. Dva glasa
borila su se u meni. Jedan govora{e: “Ti ga
mora{ ubiti, jer on to ho}e, on ne}e druk~ije.”
A drugi glas je govorio: “Zaboga, u~ini sve
drugo, samo to ne.” I, slavni sude, uvek sam
nalazio da mi samo dva izlaza ostaju: sve ili
ni{ta!
Tucindanska tragedija 27

(Pauza)
Ni{ta da ne u~inim, to ne mogoh, i ja sam u~inio
sve.
(Pauza)
Postajao sam sve razdra`eniji, te odem u Petro-
varadin i kupim drugi no`. Ne ovaj koji le`i na
stolu. Mnogo je ve}i i od ovog najve}eg. Taj sam
no` jo{ pri povratku u promenadi bacio. Kad
sam istog dana – prvog januara – do{ao u
uredni{tvo “Zastave”, svi su govorili samo o
tome kako se pismo javno pokazuje, i ja odem i
tre}i no` kupim. Sutradan doznao sam da je
Dimitrijevi} pismo i svojoj `eni dao, a da je
gospo|a Dimitrijevi} prilikom jednog “jauzna”
posle “kompota” i ovo pismo iznela na sto.
Dabome, nije to r|av ukus posle “badem – torte”
pojesti i ~ast jedne `ene. Gospodin Sava
Stojkovi} re~e mi na pijaci da se pismo po
novosadskim sokacima raznosi, da je isto pismo
apotekar Plav{i} kod gospodara Gavrilovi}a
doneo. Na dan 4. januara ~itao sam “Branik” i
uverio se da je Dimitrijevi} moju `enu
najgroznije napao i uvredio. Ono {to mi je on
u~inio – udario na ~ast moje `ene i na moju ~ast
– a da nije pru`io satisfakciju – bacilo me je u
najve}u jarost. I ako sam, videv{i ga u fijakeru,
po{ao za wim, to zna~i da druk~ije nisam mogao.
LOBMAJER: Da li ste vi Dimitrijevi}a pre toga tra`ili?
Niste li tra`ili priliku da se s wim
sukobite?
TOMI]: Jesam. Kad sam prvi no` kupio, tra`io sam ga.
Zatim sam taj no` bacio. Kad sam drugi no`
kupio, onda ga nisam tra`io. Kad sam tre}i
no` kupio, onda sam ga ba{ tra`io.
LOBMAJER: Jeste li ga u pivnici “Kod To{e” tra`ili?
TOMI]: Kad god sam ga tra`io, uvek sam ga tamo tra`io.
LOBMAJER: I uvek s namerom da ga ubijete?
28 Radomir Putnik

TOMI]: Priznajem da sam samo zbog toga i{ao “Kod


To{e”, da Dimitrijevi}a ubijem. Tokom ta ~eti-
ri dana, ja sam se neprekidno borio. Bilo je
trenutaka, gde bih zacelo, izvr{io ubistvo, a to
su trenuci kada sam o~ajavao {to ne mogu da ga
na|em. Ali, bilo je i takvih trenutaka gde nisam
na to pomi{qao, a to su trenuci kada sam
odbacivao no`eve.
LOBMAJER: Kada vam je pala na um misao da delo izvr{ite?
TOMI]: Kad sam video onaj ~lanak u “Braniku”...
LOBMAJER: To je bilo 4. januara?
TOMI]: Mo`e biti. Ili kada sam spazio svoga
protivnika. Jer to me je moralo u`asno
uzbuditi, a naro~ito wegov plan da ode iz Novog
Sada, te da mi onemogu}i svaku satisfakciju ili
pravdawe, a da pismo zadr`i kod sebe.
LOBMAJER: Kakvih imate dokaza da je Dimitrijevi} rastu-
rao pismo, da ga je davao da ga mnogi ~itaju?
TOMI]: Prvi dokaz je “Branik” sam. U “Braniku” se
tvrdilo: pismo je rastureno, celom svetu je ve}
poznat wegov sadr`aj. A Dimitrijevi} je pred
mojim svedocima, gospodom Bo`eskim i
Vuleti}em ta~no ozna~io i broj, koliko postoji
prepisa pisma. Rekao je da ih ima dvadeset, ako
se ne varam.
LOBMAJER: A imate li drugih dokaza?
TOMI]: Istragom se utvrdilo da se original nalazi u
rukama Dimitrijevi}a, istragom se dokazalo da
je on pismo izlo`io i da ga je pokazao mojim
prijateqima i jo{ trojici gospode koji su onog
~asa bili u uredni{tvu. On je to pismo pokazao
apotekaru Plav{i}u i profesoru Jovanovi}u, a
to je isto kao da je pismo {tampano u
“Pe{tanskom Lojdu”. Za pola sata znala je cela
varo{ sadr`aj.
LOBMAJER: Vi ste u jednom `enskom dru{tvu spomenuli da
je gospo|a Dimitrijevi} pismo rasprostirala.
Pred istra`nim sudijom imenovali ste i jednu
gospo|u. Ko je ta gospo|a?
Tucindanska tragedija 29

TOMI]: Gospo|a Kni}aninova. Meni je weno ime rekla


jedna druga gospo|a ~ije ime ne mogu odati.
Kada sam od te gospo|e tra`io dokaze, ona mi je
rekla: “Dokaze ne}ete imati, jer ni jedna
gospo|a ne}e ni{ta priznati. Jedna jedina,
mo`e biti, da }e re}i, a to je gospo|a
Kni}aninova.” I danas ja ne mogu ni jedno drugo
ime da ka`em osim wenog. Ako ona ne}e da
prizna...
LOBMAJER: Sud je cene}i va{u izjavu istra`nom sudiji
pozvao gospo|u Kni}aninovu da svedo~i. Neka
pristupi gospo|a Kni}aninova.
Sudski slu`benik uvodi gospo|u Kni}anin.
JEZDIMIROVI]: Gospo|o, va{e ime i prezime.
VLADISAVQEVI]KA: Katarina Vladisavqevi} – Kni}anin. Pravo-
slavne vere, udata, imam jedno dete.
JEZDIMIROVI]: Vi ste pozvani kao svedok. Opomiwem vas da
govorite pravu i ~istu istinu. Ako sud za
nu`no na|e, mora}ete se zakleti na svoj iskaz.
VLADISAVQEVI]KA: Molim.
JEZDIMIROVI]: Da li poznajete gospo|u Dimitrijevi}?
VLADISAVQEVI]KA: Jeste, poznajem je.
JEZDIMIROVI]: Iz vi|ewa? Ili ste bli`e s wom poznati?
VLADISAVQEVI]KA: Iz bli`e nisam sa wom poznata. Poznajem je
samo onako, sa sokaka, ili kad sam se s wome
sastala. No, to je bilo vrlo retko.
JEZDIMIROVI]: Niste li se sastajali s wom na u`inama? Ne
mo`ete se setiti?
VLADISAVQEVI]KA: Ne.
JEZDIMIROVI]: Mislim, kod gospo|e Dimitrijevi}.
VLADISAVQEVI]KA: Ja nikada nisam bila u wenoj ku}i.
JEZDIMIROVI]: A na drugom mestu?
VLADISAVQEVI]KA: Ne, nigde.
JEZDIMIROVI]: U wenoj ku}i, dakle, nikad niste bili?
30 Radomir Putnik

VLADISAVQEVI]KA: Samo kad je Dimitrijevi} mrtav le`ao, pre


nikako.
JEZDIMIROVI]: Drugo pitawe je ovo: da li ste ~uli ne{to o
nekakvom pismu koje se nalazilo u uredni{tvu
“Branika”, a koje je pisala gospo|a Tomi}ka
jo{ kao devojka?
VLADISAVQEVI]KA: Ne. Samo onoliko koliko se u novinama u po-
sledwe vreme o nekom pismu govorilo.
JEZDIMIROVI]: Vi, dakle, to pismo niste videli?
VLADISAVQEVI]KA: Bo`e sa~uvaj!
JEZDIMIROVI]: Gospo|a Dimitrijevi}ka, nije vam pismo po-
kazala?
VLADISAVQEVI]KA: Bo`e sa~uvaj! Ja ne znam ni{ta. Mogla bih se
zakleti, da to pismo nisam videla i da ga nisam
~itala.
ZOMBORI: Da li su vam drugi pismo ~itali?
VLADISAVQEVI]KA: Nisu.
JEZDIMIROVI]: Niste li o tome slu{ali, da se pismo drugima
~italo?
VLADISAVQEVI]KA: Ja sam sada u “Zastavi” ne{to ~itala.
JEZDIMIROVI]: To je ne{to drugo.
VLADISAVQEVI]KA: Od pre, ne znam ni{ta o pismu.
LOBMAJER: (Tomi}u)
Je li to ta gospo|a na koju ste se pozvali?
TOMI]: Ja ovu gospo|u nikada nisam video. Ja je ne
poznajem.
LOBMAJER: Molim. Sud u Novom Sadu nije na{ao neku
drugu gospo|u Kni}aninovu. Svedok mo`e da
odstupi.
Sudski slu`benik izvodi Vladisavqevi}ku.
LOBMAJER: Mi }emo sutra{wu raspravu u celosti da posve-
timo osvetqavawu uzroka koji su doveli do
ubistva. Istra`i}emo preko izjava svedoka sve
{to je prethodilo samome ~inu ubistva.
Tucindanska tragedija 31

(Tomi}u)
Da li vi imate jo{ {to re}i?

TOMI]: Delo sam izvr{io u trenucima kada sam bio


izuzetno uzbu|en. Pojedini momenti govore
ba{ to. Zar bih takav no` kupio da nisam bio
uzbu|en? A da li bih takvim no`em mogao da
izvr{im ubistvo; ja sam u~io anatomiju, ali i
da je nisam u~io – svaki na{ seqak zna toliko –
kad udara u grudi i ho}e da na|e srce, mora
vi{e levo da udara a ne desno, ja sam sa desne
strane udario, ja sam levak. S otvorenim no`em
ja sam pro{ao kroz ~ekaonicu kao besna zver.
Da u tim trenucima nisam bio uzbu|en, morao
bih videti da onde ima qudi, da moj protivnik
ima na sebi zimski kaput, morao bih videti da
je no` mali i po svoj prilici bih rekao:
“^ove~e, okani se }orava posla, ve} idi ku}i,
metni revolver u yep, a kupi revolver i vrebaj
zgodnu priliku – ovde sada mo`e biti samo
rusvaja i ni{ta vi{e. Tako bi svako uradio,
tako bih i ja uradio da sam mogao razborito da
mislim. A da je ubistvo ispalo ovako, to je bilo
sasvim, sasvim slu~ajno. Ja velim da tu nije
delala samo moja ruka, tu je, ako mogu slobodno
da govorim o Bogu, u ovoj stvari delala i neka
svemogu}a ruka. Od hiqadu slu~ajeva, gde bi se
poku{alo da na taj na~in uzmemo `ivot ~oveku,
mo`da bi jedan uspeo. Sve to pokazuje da sam
morao da budem uzbu|en.
JEZDIMIROVI]: Rekli ste, na po~etku rasprave: “^uo sam krik
gospo|e Dimitrijevi} i to je u~inilo da do|em
sebi.” Objasnite {ta to zna~i.
TOMI]: Jasno se se}am dva momenta. Prvo, kada sam
udarao, onda sam ~uo krik gospo|e Dimitrijevi}.
Mogu re}i da sam u be~kom dvorskom pozori{tu
~e{}e imao prilike da ~ujem tragi~ni krik
gospo|e Volterove, i taj krik je u`asan. Ali
krik gospo|e Dimitrijevi} bio je tako grozan,
da kada sam ga ~uo, da sam se nekako zbunio i to
me je osvestilo. Drugo ~ega se se}am jeste da mi
se svet sklawao s puta i da su qudi vikali. To me
32 Radomir Putnik

je upla{ilo; video sam no` u svojoj ruci i


osetio sam stid.
JEZDIMIROVI]: U policiji, kod velikog kapetana, vi ste izja-
vili da ste u~inili ono {to bi i on, u istom
slu~aju, kao ~ovek od ~asti morao u~initi i
dodali ste: “[teta je samo {to nisam imao re-
volver kod sebe.”
TOMI]: Mogu}no je da sam i to rekao. Moja su se}awa na
doga|aj nekako maglovita.
LOBMAJER: Skre}em pa`wu i tu`iocu i odbrani da }emo
danas zavr{iti raspravu o samom ~inu. Da bi-
smo stekli jo{ boqi uvid u doga|aj, sud je
pozvao kao svedoka i srpskog pesnika i doktora
Jovana Jovanovi}a. Molim da pristupi
gospodin Jovanovi}.
Sudski slu`benik uvodi Jovana Jovanovi}a Zmaja do mesta za svedoka.
JEZDIMIROVI]: Recite, molim, svoje li~ne podatke.
ZMAJ: Jovan Jovanovi} – Zmaj, rodom iz Novog Sada.
Pravoslavne vere, do sada neosu|ivan. Udovac.
Imam 57 godina.
JEZDIMIROVI]: U kakvim ste odnosima sa optu`enim Tomi}em?
ZMAJ: Poznajem Tomi}a od pre osam godina, jo{ iz
Be~a. Zatim smo bili 1885. godine zajedno po-
slanici u karlova~kom saboru. Wegov
kwi`evni rad cenio sam, no isto tako nisam se
ustru~avao da mu opet zbog wegovih pretera-
nosti zameram. Dakle, ne mogu re}i da smo bili
u nekom naro~itom prijateqstvu, a kad uzmemo
razliku na{im godinama, ne mo`e o tome ni
govora biti. Mnogo vi{e, a kroz vi{e godina,
sastajao sam se sa Dimitrijevi}em.
LOBMAJER: Znate li {ta o novinarskoj borbi izme|u Di-
mitrijevi}a i Tomi}a, odnosno izme|u “Bra-
nika” i “Zastave”?
ZMAJ: Znam, ~itao sam, ali vi{e no {to je u novinama,
ne znam.
LOBMAJER: Kad ste bili posledwi put s Ja{om Tomi}em?
ZMAJ: 31. decembra 1899. godine. Toga dana sastali smo
se u To{inoj pivnici, a pre toga u mome stanu.
Tucindanska tragedija 33

10.

U To{inoj pivnici. Podne. Za stolom sede Zmaj i Milica Mileti}. Zmaj


pije pivo iz krigle, Milica iz ~a{e.
MILETI]: Brine me, doktore, to {to se de{ava sa Ja{om.
Nekako je rastresen.
ZMAJ: Jutros, kad je bio kod mene, pitao sam ga o tome
nesre}nom pismu. A Ja{a nikako da se skrasi.
Jednako {eta po sobi tamo-amo. Ja ga pitam, a
on i daqe nemiran. U jedan mah veli: “Ne znam
{ta da radim”. Tada se naglo okrete i re~e:
“Zbogom” i ode.
MILICA: Te{ko mu je u du{i. Zna se za{to.
Stolu prilazi Ja{a.
TOMI]: Dobro ve~e.
MILICA: Vidite kako je moj Ja{a zbuwen, da nam ka`e
“dobro ve~e” umesto “dobar dan”.
Ja{a sedne za sto, iz unutra{weg yepa sakoa izvadi jednu dugu cigaru
“Viryinija”, skida s we omot i pripaquje. Stolu prilazi kelner.
ZMAJ: Ja{o, {ta }ete piti?
Ja{a }uti.
MILICA: Ja{o, pita ~ika Jova {ta }e{ piti.
TOMI]: (Prene se)
Aha... Da, da...
(O~ito je da je Ja{a odsutan duhom)

11.

U sudnici.
JEZDIMIROVI]: Je li istina da vam je Plav{i} govorio o
sadr`aju onog pisma?
34 Radomir Putnik

ZMAJ: Jeste, istina je. Kada sam do{ao u Novi Sad dan
pre, dakle 30. decembra, oti{ao sam u gostio-
nicu “Kod bele la|e”. Odatle sam hteo oti}i u
uredni{tvo “Branika”, da vidim ho}u li mo}i
pro~itati ono pismo, no odgovori{e mi –
“Izlo`ba je ve} zatvorena”.
LOBMAJER: Ko je to rekao?
ZMAJ: Gospodin Joksimovi}. Zatim sam oti{ao u ka-
fanu “Kod carice Jelisavete”. Kad sam se otud
vra}ao ku}i, na|em se sa gospodinom Plav{i-
}em. Wegova ku}a nije daleko od moga stana, pa
smo i{li u istom pravcu i u putu mi je govorio
o pismu, i to tako govorio, da mi se ~inilo kao
da ga zna napamet. Govorio je {ta ima u pismu
sasvim te~no, te mi izgleda{e kao da navodi
sadr`inu od re~i do re~i. Me|utim, to je samo
moje subjektivno mi{qewe. Mo`e biti da sam
se i varao, ali mi je upalo u o~i da je on onda
sasvim te~no govorio, a znam da ina~e ne govori
te~no. Rekao je da ima jo{ jedno pismo koje
Tomi}a jo{ ja~e kompromituje.
ZOMBORI: Mo`ete li se setiti kako je Plav{i}, kad ste s
wim i{li, kod jednog zapaqenog fewera izva-
dio iz yepa neko pismo?
ZMAJ: Kad smo, vra}aju}i se iz kafane, stigli do
wegove ku}e, htedoh da se s wim oprostim, no on
mi re~e da ho}e da me otprati do moga stana. U
putu do moga stana tako je govorio da mi je
izgledalo kao da ima pismo kod sebe u yepu. Da
li ga je hteo pokazati ne mogu se setiti.
LOBMAJER: Po ~emu ste sudili da ima pismo kod sebe?
ZMAJ: To ne znam, samo smo zastajkivali skoro kod
svakog fewera.
ZOMBORI: Otkuda znate da vam je Plav{i} izgovorio celo
pismo?
ZMAJ: Nije on izgovorio celu sadr`inu, ve} samo
doti~no mesto.
Tucindanska tragedija 35

LOBMAJER: Dakle, mesto koje se odnosi na pred`ivot go-


spo|e Tomi}ke?
ZMAJ: On je jo{ jedno pismo spomenuo, koje bi jo{
vi{e diralo u ~ast gospo|e Tomi}ke.
ZOMBORI: U razgovoru s Tomi}em, vi ste ga pitali {ta
misli da radi. Za{to?
ZMAJ: Ja sam znao da }e, kad se stvar sasvim zao{tri,
morati do}i ili do o{tre pismene izjave, ili
da }e Tomi} Dimitrijevi}a napasti. Molio sam
ga da bude miran, jer mogu}no je da bi se na{lo
izlaza, a sam bih rado intervenisao da spre~im,
mo`e biti, kakvo delo.
ZOMBORI: Vi ste predvi|ali, kad ste pro~itali izjavu od
31. decembra, da mo`e do}i do uvrede.
ZMAJ: Jesam.
ZOMBORI: I po{to ste videli da je gospodin Tomi} raz-
dra`en, hteli ste da interveni{ete, da ne do|e
do kakvog ishitrenog dela. Jeste li na{li
kakav izlaz?
ZMAJ: To je bilo vrlo te{ko u onim prilikama na}i,
upravo nije bilo mogu}no na}i.
ZOMBORI: Dakle, niste na{li izlaz?
ZMAJ: Sve {to sam u po~etku poku{avao – nije mi
polazilo za rukom.
ZOMBORI: Vi ste, zna~i, odmah u po~etku hteli da
interveni{ete?
ZMAJ: Tu bismo morali sve brojeve moga tada{weg
lista uzeti. Skoro u svakom broju sam gledao da
prona|em kakav modus vivendi, da sti{am sva|u i
uklonim nekorisni razdor.
ZOMBORI: Jo{ ne{to. Gde vam je Joksimovi} rekao da je
izlo`ba pisna ve} zatvorena, i kad vam je to
rekao?
ZMAJ: Kod “Bele la|e”, 30. decembra uve~e.
36 Radomir Putnik

ZOMBORI: Mo`ete li se setiti da je Tomi}, kad je bio kod


vas, rekao: “To je atentat na moj porodi~ni
`ivot i mir, ja ne znam vi{e {ta }u da radim”.
ZMAJ: To je rekao nekoliko puta.
ZOMBORI: A jeste li primetili kod wega du{evnu borbu i
da se neprestano sam sa sobom borio?
ZMAJ: Primetio sam, i to jako. To je nesporno.
ZOMBORI: Niste li primetili da ste ga va{im save-
tovawem umirili?
ZMAJ: To ne mogu nasigurno re}i. Jo{ ne{to bih da
spomenem. Kad je polazio od mene, rekao je: “Vi,
dakle, prestajete sa va{im listom. Znao sam ja
to, ~ika Jovo. Imate potpuno pravo; gde se onak-
vo oru`je u borbi upotrebqava, sasvim je pri-
rodno da ~ovek izgubi svaku voqu da se daqe
bori, tu prestaje sve.”
ZOMBORI: Je li time ciqao na kompromituju}e pismo?
ZMAJ: Jeste.
ZOMBORI: Otkuda to znate?
ZMAJ: Onda kada sam ja prestao da izdajem svoj {aqivi
list, samo se o tome pismu govorilo.
LOBMAJER: Hvala vam, gospodine doktore.
Zmaj odstupa s mesta za svedoke, sudski slu`benik ga izvodi iz sudnice.
LOBMAJER: Na zavr{etku dana{we rasprave sud konstatuje
da je dokazano, priznawem okrivqenog i
izjavama svedoka, da je optu`eni izvr{io ubi-
stvo na dan 4. januara ove godine na `elezni~koj
stanici u Novom Sadu, gde je no`em probo
pokojnog Mi{u Dimitrijevi}a, a {to je
ka`wivo po paragrafu 278 Krivi~nog zakonika.
Sud ceni okolnosti koje su dovele do ovog ~ina,
i zato }e u sutra{woj raspravi istra`iti sve
doga|aje koji su prethodili ubistvu. Sud
konstatuje da je zna~ajnu ulogu u svemu imalo
jedno pismo kojim je Dimitrijevi} vr{io
pritisak na okrivqenog. To je pismo `ene
optu`enoga, koje je ona, jo{ kao devojka
napisala. Zbog va`nosti, pro~ita}e se pismo
gospo|e Milice Mileti}, udate Tomi}.
Tucindanska tragedija 37

ZOMBORI: Vele{tovani gospodine predsedni~e! Vi ste


}utke pre{li preko sadr`ine pisma kad je o
woj bilo re~i i izvoleli ste prekinuti iz-
lagawe optu`enoga na tu temu. Sadr`ina pisma
je tako delikatna, da ona nije za {iru publiku.
Po{to pak vre|a ~ast jedne osobe koja stoji van
ove parnice, i po{to je ono, kao {to je
dokazano, porodi~ni mir jedne ku}e htelo da
razru{i, slobodan sam umoliti da isto u tajnoj
sudnici pro~itati izvolite.
LOBMAJER: [ta ka`e kraqevski dr`avni tu`ilac?
TU@ILAC: Ne protivim se.
LOBMAJER: Ispraznite sudnicu. Sud }e pro~itati pismo.
Publika neka izi|e. Molim da izvedete op-
tu`enoga.

KRAJ PRVOG DELA


38 Radomir Putnik

DRUGI DEO

12.

U stanu Milice i Ja{e. U sobi: Mileti} le`i na krevetu, potpuno


odsutan. Za stolom sede Milica i Jovan Jovanovi} Zmaj. Piju ~aj.
MILICA: Pla{im se, ~ika Jovo. Mislim da Ja{a posle
dana{we rasprave nije ostavio dobar utisak na
sudije.
ZMAJ: On je bio iskren, Milice. A osim toga, govorio
je istinu. Sa gledi{ta lekara, Ja{a je govorio
istinu o gubitku pam}ewa u tim okolnostima.
MILICA: Tamo odlu~uju sudije, a ne doktori, ~ika Jovo.
ZMAJ: Sutra }e biti re~i o pismu, Milice. Sutra }e
se spomiwati intimne stvari, koje nisu za
javnost.
MILICA: Ja nemam ~ega da se stidim. Kada sam napisala
to pismo, Ja{u nisam ni poznavala. ^ika Jovo,
vi dobro znate u kakvoj sam nevoqi bila. Tata u
bolnici, mama nesposobna za bilo kakvu od-
luku, Slavko jo{ maloletan, |ak... Osim toga, ja
sam pismo pisala svome vereniku...
ZMAJ: Taj ~ovek, Branko zvani [andor Petrovi} ko-
me ste pisali, ko je to?
MILICA: Tada sam mislila da je on ~astan ~ovek. Ispri-
~a}u vam sve. Upoznala sam Branka kao studenta
prava u Pe{ti. Bio je siroma{an, pa je primao
stipendiju Tekelijanuma. O wemu se starao
advokat iz Be~kereka, Milo{ \or|evi}.
ZMAJ: Onaj {to ga zovu “Gusak”.
MILICA: Branko i ja smo se verili. Ja sam se vratila u
Novi Sad, a on je ostao u Pe{ti da zavr{i
studije. Dopisivali smo se, kao {to je obi~aj
verenika i verenice. Kada je okon~ao studije,
vratio se u Be~kerek, svome principalu \or|e-
vi}u. I daqe smo se dopisivali. I onda sam,
kada se tata jako razboleo, napisala to
nesre}no pismo. Podsetila sam ga na wegovu
Tucindanska tragedija 39

re~ i obavezu. Znaju}i za wegovo imovno stawe,


spomenula sam mu i “Zastavu”, gde bi postao
urednik i odmenio tatu. Nisam, me|utim, znala
da je Branko u me|uvremenu zaveo \or|evi}evu
`enu, da je sa wom i wenim malim sinom po-
begao iz Be~kereka u Srbiju, u Beograd i tamo
dobio slu`bu. Ja sam ostala na cedilu.
ZMAJ: Nemojte se qutiti, ali da li u pismu ima jo{
ne{to?
MILICA: O, ~ika Jovo! Ima!
(Pauza)
Kao sve zaqubqene devojke, i ja sam pisala
Branku kako ga bezmerno qubim... Kako ~eznem
za wegovim poqupcima... Eto, pred vama nemam
tajni.
ZMAJ: Da li je to pismo ~itao Ja{a?
MILICA: (Gorko)
Dimitrijevi} mu je preporu~enom po{tom po-
slao prepis pisma. Ali Ja{a zna, da on kako sam
wega upoznala, drugog ~oveka nisam pogledala.
U Ja{i sam na{la sve o ~emu devojke sawaju.
ZMAJ: A otkuda onda to pismo kod Dimitrijevi}a?
MILICA: Poslao ga je \or|evi}. Jer, taj \or|evi} je zao
~ovek. A osim toga, on je liberal, kao i Dimi-
trijevi} i Polit – Desan~i}. On je procenio da
}e pismo na{koditi Ja{i i svakako je suge-
risao Dimitrijevi}u da pismo iskoristi.
ZMAJ: Je li priznao da je poslao pismo?
MILICA: Taman posla! Da sam sebe optu`i! On zna da je
ka`wivo koristiti tu|a pisma.
ZMAJ: Sada je kasno biti pametan i re}i da nije
trebalo uraditi ovo ili ono. ^ini mi se Mi-
lice, da ste vi bili preo{tri u va{oj bro{uri
“Nekoji prijateqi Mileti}evi”, te da je sav taj
Dimitrijevi}ev bes otuda planuo.
MILICA: Morala sam da ka`em svima kakvi su licemeri
Dimitrijevi} i Polit. Vi znate za ugovor koji
je mama morala da potpi{e sa Dimitrijevi}em,
40 Radomir Putnik

dok je tata bio u bolnici. Dimitrijevi} nas je


opqa~kao.
(Uzbu|ena, vadi iz fijoke hartije)
Gledajte samo, Dimitrijevi} je ugovorom
ostavio vlasnike “Zastave” skoro bez prihoda!
Za tatino le~ewe nije ostalo ni pare! A me-
se~no je trebalo pla}ati 120 forinti!
Zdru`i{e se pravi prijateqi u Novom Sadu i
vama su slali novac, ~ika Jovo, a vi ste ga upla-
}ivali bolnici u Be~u, gde ste smestili oca! A
kada se tata oporavio i vratio u Novi Sad,
video je taj {teto~inski ugovor. Znate li {ta je
rekao? Kazao je: “Ta to je nitkovski, li{iti me
ba{ svega. Zar ja da padnem na tu|u milost?”
Umirila sam ga re~ima da je dobro {to je on
ozdravio, pa }e ponovo preuzeti “Zastavu”. “Sada
mi vi{e nije neophodan gospodin Dimitrijevi},
rekao je tata, sa takvim uslovima koji
prevazilaze snagu ”Zastavinu". Vaqda }e se na}i
jo{ prijateqa koji }e se posvetiti borbi za
narodne stvari i kojima }e biti pre~i narodni
interes od li~ne koristi. Ovako kao {to je sad,
daqe ne mo`e i}i!" I tata je raskinuo ugovor s
Dimitrijevi}em. A kakav je Dimitrijevi}
srebroqubac, eto vam podatka: nije uzeo ni jednu
novosadsku gospo|icu, ve} se o`enio bogatom
udovicom iz Sente, koja mu je donela lance i
lance zemqe. Eto za{to sam bila o{tra u
bro{uri.
ZMAJ: Pa ipak, Milice, ne treba odbacivati pri-
jateqe.
MILICA: Dimitrijevi} nikada nije bio prijateq doma
Mileti}a. Od Ja{e sam nau~ila da se pritvor-
nost ne isplati.
ZMAJ: Da je Mileti} zdrav...
MILICA: Boqe {to nije...
Zmaj prilazi Mileti}evom le`aju. Mileti} mirno le`i i zuri ni u
{ta. Zmaj mu meri puls. Mileti} ne reaguje.
Tucindanska tragedija 41

13.

U sudnici. Isti raspored lica kao u prvom delu.


LOBMAJER: Molim mir u sudnici. Danas, 11. marta, sud }e
ispitati svedoke u vezi sa pismom koje je po-
stalo uzrok zlo~ina. Neka pristupi svedok
Nikola Joksimovi}.
Sudski slu`benik dovodi Joksimovi}a.
LOBMAJER: Vi ste ju~e po~eli da dajete iskaz, a danas }ete
nastaviti. Sud interesuje na koji na~in je
pismo gospo|e Tomi} – a u vreme kada je napi-
sano gospo|ice Mileti} – moglo da uti~e na
odnose izme|u Dimitrijevi}a i Tomi}a.
JOKSIMOVI]: Pismo je Dimitrijevi} tuma~io kao pismo po-
liti~kog sadr`aja, jer se u wemu vidi kako se sa
“Zastavom” postupalo, kako su se urednici tom
listu tra`ili i kako su se politi~ki pogledi u
wemu stalno mewali. O tom je Dimitrijevi} i
pisao u “Braniku” u svojim politi~kim
komentarima. Zbog toga je Tomi} napisao jedan
uvodni ~lanak u “Zastavi” gde je napao
Dimitrijevi}a i tvrdio da to pismo nikako ne
postoji. Posle toga Dimitrijevi} je, opet u
“Braniku” doneo bele{ku da pismo zaista
postoji i da je ono za wega zanimqivo samo sa
politi~ke strane. Zatim su do{la dva
gospodina, doktor Bo`eski i Vuleti} da vide
to pismo, jer je Dimitrijevi} u bele{ci na-
pisao da se pismo kod wega mo`e videti. Oba su
gospodina bila kod mene, u uredni{tvu
“Branika”, no pismo nije bilo kod mene, ve} kod
Dimitrijevi}a. Ja sam gospodi rekao da pismo
ne mogu pokazati jer nije u uredni{tvu, nego da
oni do|u u dva sata.
LOBMAJER: I {ta je bilo u dva sata?
JOKSIMOVI]: U me|uvremenu, ja sam oti{ao Dimitrijevi}u u
stan i on re~e da pismo ne daje iz ruku. Tada mu
saop{tih da sam gospodi kazao da do|u u dva
42 Radomir Putnik

sata. On je odgovorio da mo`e i da }e do}i u


uredni{tvo. Pre dva bio je u uredni{tvu,
gospoda su do{la i zatim ~itala pismo.
LOBMAJER: On je, dakle, gospodi pokazao pismo?
JOKSIMOVI]: Jeste.
LOBMAJER: [ta je bilo po{to su gospoda pro~itala pi-
smo?
JOKSIMOVI]: Posle pola sata gospoda su oti{la, a ja sam sa
Dimitrijevi}em ostao u uredni{tvu “Branika”.
Oba gospodina su se zatim vratila i rekla
Dimitrijevi}u da imaju nekoliko re~i nasamo s
wim da govore. Ja ga ne htedoh ostaviti sama, te
sam jo{ pozvao gospodina Plav{i}a da nam se
pridru`i, te smo ostali u prvoj sobi, a u drugoj
su bili gospoda sa Dimitrijevi}em i tu su se
zadr`ali oko pet minuta.
LOBMAJER: A da li su gospoda izazivala Dimitrijevi}a?
JOKSIMOVI]: Znam ono {to mi je rekao Dimitrijevi}. On je
kazao da su ga izazivali.
LOBMAJER: [ta je on radio?
JOKSIMOVI]: On je mene i doktora Jojki}a imenovao za svoje
poverenike.
LOBMAJER: Dakle, vas dvojica i wih dvojica... [ta su ta
~etiri poverenika radila?
JOKSIMOVI]: Mi smo se slede}eg dana sastali u ~etiri po
podne. Prvo se konstatovalo da je ono pismo
pravo, odnosno autenti~no, zatim smo pitali
gospodu {ta upravo oni ho}e. Oni su zahtevali
zadovoqewe i to dvoboj.
LOBMAJER: I onda?
JOKSIMOVI]: Mi smo odgovorili da je Dimitrijevi} pismo
spomiwao samo sa politi~ke strane i da je to
pismo pisala gospo|a Tomi}ka, te o nekoj zado-
voq{tini ne mo`e biti govora. Na to su To-
mi}evi poverenici zahtevali ~asni sud.
LOBMAJER: [ta ste vi zakqu~ili u tom pogledu?
Tucindanska tragedija 43

JOKSIMOVI]: Mi smo se udaqili, po{to smo imali nalog


samo da re{imo pitawe dvoboja. Zatim smo
govorili s Dimitrijevi}em, a sutradan smo se
sastali i rekli: “^asni sud ne!” Sastavili smo
zapisnik da se ne mo`emo sporazumeti i
razi|osmo se.
LOBMAJER: Da li ste vi bili urednik “Branika” kada se
pisalo o toj stvari?
JOKSIMOVI]: Jeste.
LOBMAJER: Kako to da onda od vas nije tra`eno zadovo-
qewe?
JOKSIMOVI]: Ne znam. Ja sam tra`io pismo od Dimitri-
jevi}a, no on mi ga ne htede dati. Hteo je da na
sebe uzme svu odgovornost.
LOBMAJER: Pretpostavqam da je zato pismo bilo u we-
govim rukama.
JOKSIMOVI]: Gospoda su znala da pismo nije kod mene. Ja sam
ga hteo uzeti od Dimitrijevi}a, ali on ga ne
htede davati iz ruku.
LOBMAJER: Pismo je, dakle, uvek bilo u Dimitrijevi}evim
rukama?
JOKSIMOVI]: Jeste.
LOBMAJER: Kada je kogod hteo da ~ita pismo, nije ga mogao
na}i u uredni{tvu “Branika”?
JOKSIMOVI]: Nije. Uvek je bilo kod Dimitrijevi}a.
LOBMAJER: [ta mo`ete re}i o rasprostirawu pisma? Da
li je pismo Dimitrijevi} ili ko drugi raspro-
stirao?
JOKSIMOVI]: Dimitrijevi} nije pismo rasprostirao. Samo
ona dva gospodina {to su do{la i gospodin
Plav{i} koji je tako|e bio prisutan, jer je
Dimitrijevi} `eleo da ima jednog svedoka, sa-
mo su ta tri gospodina pismo ~itala.
LOBMAJER: Vi ste bili prijateq s Dimitrijevi}em. Zar
niste znali ili zar niste slutili da }e
optu`eni Tomi} ne{to u~initi s Dimitrijevi-
}em?
44 Radomir Putnik

JOKSIMOVI]: On je mislio da }e ga Tomi}, mo`e biti, javno


insultirati, ali nije slutio da }e ovako {ta
biti.
JEZDIMIROVI]: Vi ste urednik “Branika”. U kakvom ste odnosu
stajali prema Dimitrijevi}u kao vlasniku li-
sta?
JOKSIMOVI]: U onom u kom se nalazi urednik prema vlas-
niku.
JEZDIMIROVI]: Da li ste vi bili ovla{}eni da primate pri-
hode i da wima raspola`ete?
JOKSIMOVI]: To je bio posao uprave. S tim nisam imao
ni{ta.
JEZDIMIROVI]: Otuda proizilazi da ste vi bili pla}eni.
JOKSIMOVI]: Jeste.
JEZDIMIROVI]: Ko vas je pla}ao?
JOKSIMOVI]: Postoji udru`ewe.
JEZDIMIROVI]: Ko vas je ispla}ivao?
JOKSIMOVI]: Kada je Dimitrijevi} bio u Novom Sadu – on,
ina~e neki drugi ~lan dru{tva.
ZOMBORI: Kada se u ~lanku u “Braniku” kazalo da to pismo
kompromituje Tomi}a, kako to da niste hteli ni
o kakvom zadovoqewu da znate?
JOKSIMOVI]: Zato {to je u ~lanku samo politi~ka strana
dodirnuta, da ga ono samo politi~ki kompro-
mituje.
LOBMAJER: (Tomi}u)
Imate li vi pitawa za svedoka?
TOMI]: Imam. Gospodin Joksimovi} tvrdio je da su oni
hteli ovim pismom da poka`u, kako su se
urednici “Zastave” tra`ili. [ta se to mene
ti~e? U vreme kada je pismo napisano nisam bio
urednik “Zastave”. Svedok veli da me se pismo
ti~e, politi~ki. Kako je mogu}no da se mene
ti~e pismo koje je pisala vlasnica “Zastave”
onda kada mene jo{ nije ni poznavala! Molim
svedoka – a on zacelo ima te brojeve “Branika” –
da poka`e u brojevima izri~ito gde se ka`e: mi
}emo pokazati kako se manipulisalo “Zastavom”.
Tucindanska tragedija 45

Ja tvrdim da se nikada u “Braniku” nije


govorilo o manipulisawu “Zastavom”.
LOBMAJER: Vi po postoje}im propisima imate pravo da
svedoku postavqate pitawa. Ja vam dopu{tam da
postavqate pitawa, ali ne dozvoqavam da se
prepirete sa svedokom.
TOMI]: Ja sam svedoka pozvao da poka`e, ako mo`e, ma
samo jedan primerak “Branika” pre izlo`be
pisma, a gde stoji: mi ho}emo da poka`emo kako
se sa “Zastavom” manipulisalo! Neka ga po-
ka`e! On ga ne mo`e pokazati!
LOBMAJER: Imate li jo{ pitawa za svedoka?
TOMI]: Je li gospodin Plav{i} bio prisutan kada je
Dimitrijevi} pokazao pismo mojim poverio-
cima?
JOKSIMOVI]: Jeste. On je bio Dimitrijevi}ev svedok; to sam
ve} pomenuo.
TOMI]: Molim da se to konstatuje, jer gospodin Plav-
{i} to pori~e u istrazi.
LOBMAJER: Zavr{ili smo sa ispitivawem svedoka. Hvala
vam. Neka sudu pristupi svedok doktor Milan
Jojki}.
Sudski slu`benik izvodi Joksimovi}a i uvodi Jojki}a.
JEZDIMIROVI]: Molim va{e podatke.
JOJKI]: Mladen Jojki} iz Novog Sada, doktor medicine,
star pedeset godina, o`ewen, otac petoro dece;
pravoslavne vere, sudski neporo~an.
JEZDIMIROVI]: Vi ste bili Dimitrijevi}ev svedok? U kojoj
stvari?
JOJKI]: U subotu 28. decembra zamolio me je pokojni
Dimitrijevi} da se posle podne u wegovoj stva-
ri primim posredovawa: Ja{a Tomi} je, naime,
poslao dva svoja poverenika da od wega tra`e
zadovoqewe.
JEZDIMIROVI]: Za{to je on tra`io zadovoqewe?
JOJKI]: Usled pokazivawa jednog pisma poverenicima
Ja{e Tomi}a.
JEZDIMIROVI]: Za{to? Je li to pismo nekoga vre|alo?
46 Radomir Putnik

JOJKI]: Ja{a Tomi} je mislio da to pismo unekoliko


vre|a wegovu porodicu.
JEZDIMIROVI]: [ta je posle bilo?
JOJKI]: Ja se primim zadatka, te javismo poveriocima da
se sutra, u nedequ 29 decembra, sastanemo u dva
sata popodne u uredni{tvu “Branika”. Tako je i
bilo. Tada su do{li i poverenici Ja{e Tomi}a.
JEZDIMIROVI]: Vuleti} i doktor Bo`eski?
JOJKI]: Jeste.

14.

Kancelarija – uredni{tvo lista “Branik”. Za stolom sede Jojki}, dr


Bo`eski, Joksimovi} i Vuleti}.
JOJKI]: Gospodo, ovako stoje stvari: od strane gospodina
Tomi}a poslata su gospoda Bo`eski i Vuleti}, a
od strane gospodina Dimitrijevi}a tu smo
gospodin Joksimovi} i ja. Imam pitawe za
protivnu stranu. Da li ste vi, gospodo, do{li
kao yentlmeni bez obzira na politi~ku stranu
~iji ste ~lanovi, ili ne?
VULETI]: Gospodine doktore, pazite na svoje re~i.
JOJKI]: Molim. Da li ste do{li da pregovarate? Na
osnovu ~ega?
VULETI]: Na osnovu uvida u pismo.
JOJKI]: Da li pismo koje ste ju~e ~itali smatrate
pravim, odnosno autenti~nim?
BO@ESKI: Da. Mi priznajemo da je pismo pravo. Ba{ zbog
toga {to je gospodin Dimitrijevi} kori{}ewem
privatnog pisma pogodio gospodina Tomi}a i
wegovu `enu, mi tra`imo zadovoq{tinu.
JOKSIMOVI]: Molim vas, gospodo, mi dr`imo da te ovde ne
stoji, jer gospo|a Tomi}ka ni na koji na~in nije
javno spomenuta. Nigde ne stoji weno ime.
JOJKI]: Tako|e, ni na neki drugi na~in nije bila
spomiwana.
BO@ESKI: Ali, mi smo pismo videli...
Tucindanska tragedija 47

JOJKI]: Vi ste videli, ali to nije javno prikazivawe


pisma. Osim toga, vi ste se uverili u auten-
ti~nost pisma.
JOKSIMOVI]: A time se ne dira Tomi}ev privatan `ivot. Ni
`ivot gospo|e Tomi}ke.
VULETI]: Zbog ~ega onda “Branik” pravi aferu oko pi-
sma?
JOJKI]: To su, gospodine Vuleti}u, politi~ke stvari.
VULETI]: Ne razumem kakve su politi~ke stvari u pri-
vatnom pismu koje nije upu}eno Dimitrijevi}u,
ve} nekom tre}em?
JOKSIMOVI]: Gospodo, cela stvar je zapo~ela od kada je “Bra-
nik” stupio u `ivot. Na politi~ki pravac
“Branika” gospodin Tomi} nije mogao da odgo-
vori argumentima, te je podmetnuo svoju gos-
po|u, zato {to je ona k}erka Mileti}eva, da se
za wega, Tomi}a, bori i da napi{e jednu
bro{uru u kojoj je bilo najgrubqih i najgorih
uvreda za gospodina Dimitrijevi}a.
JOJKI]: Dimitrijevi} je na wenu bro{uru odgovorio
svojom bro{urom i rekao je tu, da se `ena, kada
stupa samostalno u politi~ki `ivot, li{ava
svih obzira koje smo prema woj du`ni. Ipak,
Dimitrijevi} nije wu jako napao, ve} moralnog
vinovnika, Tomi}a i ovome vratio ono {to je
wemu, Dimitrijevi}u, gospo|a Tomi}
prebacivala.
BO@ESKI: Vi, gospodo, kao Dimitrijevi}evi poverenici
ne dajete zadovoq{tinu?
JOJKI]: Ne, jer joj nema mesta. Ovo nije privatan spor,
ve} politi~ki. A u politi~kim stvarima nema
mesta dvoboju.
BO@ESKI: Onda tra`imo da se u Novom Sadu formira
~asni sud od uglednih qudi pred kojima }e se
razre{iti sukob.
JOJKI]: Mislite da pred ~asni sud iznesete slu~aj?
BO@ESKI: Dabome.
48 Radomir Putnik

JOJKI]: Da vidimo, da li se ~asni sud uop{te bavi


takvim sporovima?
JOKSIMOVI]: Mi, doktore Jojki}u, nemamo prava da pregova-
ramo o ~asnom sudu, jer nam gospodin Dimi-
trijevi} za to nije dao mandat.
VULETI]: [ta }emo onda?
JOJKI]: Da se sretnemo ponovo sutra uve~e u {est sati,
a dotle i vi i mi da razgovaramo: vi sa gospo-
dinom Tomi}em, a mi sa gospodinom Dimi-
trijevi}em.

Rukovawe, Bo`eski i Vuleti} odlaze. ^im izi|u, u kancelariju iz druge


sobe ulazi Dimitrijevi}.

DIMITRIJEVI]: Sve sam ~uo. Radite, gospodo, {ta znate, ja vama


poveravam tu stvar, pa kako vi uredite ja }u
biti zadovoqan. A da bih vam olak{ao situa-
ciju, ja sam napisao jednu izjavu koju mo`ete
dati Tomi}evim poverenicima.
JOKSIMOVI]: (Uzima hartiju i ~ita)
“Ne `ele}i da okrivim nedu`ne, ovim izjav-
qujem da u svome ~lanku u ”Braniku" nisam hteo
da vre|am gospo|u Tomi}ku, nego se moj natpis
odnosio na gospodina Ja{u Tomi}a po{to je on
kriv. Vlasnik “Branika” Mi{a Dimitrijevi}".

15.

U sudnici.

JEZDIMIROVI]: Zbog ~ega je Dimitrijevi} dao tu izjavu?


JOJKI]: Da bi se razgrani~ilo ko je, u stvari, kriv i na
koga se odnose aluzije o pismu.
JEZDIMIROVI]: A {ta je bilo u {est sati?
JOJKI]: Ta~no u {est do{li su poverioci.
Tucindanska tragedija 49

16.

Kancelarija – uredni{tvo Branika. Prisutni su Bo`eski, Jojki},


Vuleti} i Joksimovi}.
JOJKI]: Gospodin Joksimovi} i ja ovla{}eni smo od
strane gospodina Dimitrijevi}a da vam
predamo wegovu pismenu izjavu gde izri~ito
tvrdi da nije imao nameru da vre|a gospo|u To-
mi}ku.
VULETI]: Mi takvu izjavu ne mo`emo primiti. Gospodin
Tomi} insistira da se stvar iznese pred ~asni
sud. Ako va{a strana na to ne pristane, onda mi
nismo spremno daqe da pregovaramo.
JOKSIMOVI]: To je ultimatum!
BO@ESKI: Na{a ovla{}ewa idu dotle, daqe ne.
JOJKI]: Za ~asni sud, posle ove izjave gospodina Dimi-
trijevi}a, nema osnove.
VULETI]: Mi }emo poneti izjavu gospodina Dimitri-
jevi}a i preda}emo je gospodinu Tomi}u.
JOKSIMOVI]: Bez prava objavqivawa u “Zastavi”.
VULETI]: Mi vam takve garancije ne mo`emo dati, ali
svakojako }emo nastojati kod Tomi}a da se iz-
java ne {tampa.
JOJKI]: Pa onda, gospodo, predla`em da napravimo za-
pisnik, da u pismenoj formi konstatujemo da se
nismo sporazumeli.
BO@ESKI: Mi smo saglasni. Dajte divit, gospodine Jok-
simovi}u.
Joksimovi} donosi pero i mastionicu i list hartije. Sva ~etvorica
sedaju za sto. Bo`eski po~iwe da pi{e.
50 Radomir Putnik

17.

U sudnici.
LOBMAJER: Tako ste, dakle, napravili zapisnik. Da li
znate jo{ ne{to o toj stvari?
JOJKI]: Da. Tomi}a sam video 31. decembra u To{inoj
pivnici, gde je sa vi{e gospode sedeo za stolom.
Po{to je to meni bilo neobi~no, istoga dana
rekao sam Dimitrijevi}u: “Slu{aj, ja mislim da
te onaj vreba, jer nikad ga nisam video kod
To{e, a danas je bio, pa kad je video da tebe
nema, oti{ao je”.
JEZDIMIROVI]: Vi ste, zna~i, oti{li Dimitrijevi}u i rekli
mu: “Onaj te vreba”. Za{to?
JOJKI]: Jer sam za Tomi}a po wegovim na~elima znao da
je socijalista, i {to sa, znao da je on u jednoj od
svojih pesama uzdizao Veru Sasuli}evu kao
}erku...
LOBMAJER: Molim, to ne spada ovamo!
JOJKI]: Ako me gospodin sudija pita, moram da iznesem
svoje mi{qewe. Ja sam bio uveren da znam To-
mi}eve nazore.
JEZDIMIROVI]: I {ta ste iz toga zakqu~ili?
JOJKI]: Da ga vreba.
JEZDIMIROVI]: Za{to ga vreba?
JOJKI]: Svakako zbog one afere.
JEZDIMIROVI]: Vi ste otuda zakqu~ili da ga vreba da bi ga
zlostavqao?
JOJKI]: To nisam znao. Ja sam samo video da ga vreba.
LOBMAJER: Zahvaqujem svedoku. Neka pristupi svedok do-
ktor Milan Bo`eski.
Sudski slu`benik izvodi Jojki}a i uvodi Bo`eskog.
JEZDIMIROVI]: Dajte sudu svoje podatke.
BO@ESKI: Doktor Milan Bo`eski, star 33 godine, rodom
iz Tisa Sent Miklu{a, pravoslavne vere, o`e-
wen, advokat u Novom Sadu, oficir u rezervi.
Tucindanska tragedija 51

JEZDIMIROVI]: Ka`ite nam {ta znate o razmirici izme|u


Tomi}a i Dimitrijevi}a.
BO@ESKI: Oko polovine decembra izi{la je jedna bro{ura
sa naslovom “Prva re~ pred sabor” u kojoj je
spomenuto jedno pismo koje bi trebalo da bude
sramotno po Tomi}a. Tu anonimnu bro{uru
“Branik” je doneo u izvodu. No, u pomenutoj
bro{uri nije prvi put pomenuto pismo;
“Branik” ga je pre toga vi{e puta spomiwao. Na
to je izi{ao u “Zastavi” jedan Tomi}ev ~lanak
kao odgovor na bro{uru. U ~lanku je Tomi}
tvrdio da ne postoji takvo pismo koje bi ga
moglo sramotiti. “Branik” je potom doneo
bele{ku da je u uredni{tvu istavqeno to pismo
i da ga svako mo`e videti. Kad sam to ~itao,
dogovorio sam se sa svojim prijateqem @ivkom
Vuleti}em da odemo u uredni{tvo “Branika” i
vidimo to pismo. Tamo nam je Joksimovi} rekao
da pismo nije u wega, ve} u Dimitrijevi}a i da
}emo mo}i da ga pogledamo u dva sata. U dva smo
do{li ponovo i Dimitrijevi} nam je pokazao
jedno pismo na nema~kom jeziku i bilo je, ako se
dobro se}am, od 30. ili 31. oktobra 1884. godine.
Kada sam pro~itao pismo, izgledalo mi je kao
qubavno; upu}eno je bilo jednom mladom ~oveku.
Na kovertu koji nam je Dimitrijevi} pokazao,
stajalo je: [andor Petrovi}.
JEZDIMIROVI]: Rekoste da je pismo pisano na nema~kom?
BO@ESKI: Jeste.
JEZDIMIROVI]: (Pokazuje koverat)
Pogledajte ovaj koverat i ovo pismo.
BO@ESKI: To ne}e biti to pismo. Mi smo ~itali neko
nema~ko pismo.
LOBMAJER: Morate dati precizan odgovor: je li pismo bilo
na srpskom ili na nema~kom jeziku?
BO@ESKI: Pa, ne mogu ta~no da ka`em. Ono je na mene
na~inilo utisak qubavnog pisma. Pro~itali
smo ga obojica. U prvi mah nam je Dimitrijevi}
pokazao samo jedan prepis. No, time se nismo
zadovoqili, pa smo iskali original.
52 Radomir Putnik

18.

U uredni{tvu “Branika”. Dimitrijevi} dr`i u ruci koverat. Bo`eski


i Vuleti} stoje pored wega, a za stolom sede Gavra Plav{i} i Milan A.
Jovanovi}.
BO@ESKI: Gospodine Dimitrijevi}u, mi smo radi da vi-
dimo original, a ne prepis.
DIMITRIJEVI]: Molim, gospodo. Ovo je original, ali vas mo-
lim da ga ne o{tetite. Evo, tu su gospoda Plav-
{i} i Jovanovi}, kao moji svedoci da sam vam
dao da vidite original pisma.
VULETI]: (Po{to je pregledao pismo)
Ovde nema potpisa. Samo neka manuproprija.
DIMITRIJEVI]: Docnije }u vam pokazati jo{ neke hartije s tim
rukopisom i tako }ete uporediti i znati ko je
pismo napisao.
BO@ESKI: Je li to ono pismo koje ste spomenuli u “Bra-
niku”?
DIMITRIJEVI]: Da.
BO@ESKI: Za mene pismo nije validno, jer nema potpisa.
Ko zna ko ga je pisao.
DIMITRIJEVI]: Kasnije }emo o tome, gospodo. Imam dokaze da
znam osobu koja je pisala pismo.
BO@ESKI: Dajte da pro~itam pismo.
Dimitrijevi} daje pismo Bo`eskom. Ovaj ~ita.
DIMITRIJEVI]: Gospodine Vuleti}u, dok gospodin Bo`eski
~ita original, vi mo`ete ~itati prepis.
Dimitrijevi} daje Vuleti}u prepis.
PLAV[I]: A mi, zar da se provodimo dokono? Dajte i nama
pismo.
DIMITRIJEVI]: Vama tako|e mogu dati prepis.
Pru`a po jedan prepis Plav{i}u i Jovanovi}u. Svi ~itaju.
BO@ESKI: Pismo je qubavnog karaktera.
DIMITRIJEVI]: Za mene – nije. Ono je politi~kog karaktera.
Tucindanska tragedija 53

VULETI]: Zahvaqujemo.
PLAV[I]: I qubavnog i politi~kog! I jo{ ima tu po-
ne{to, {to se ne vidi u prvi mah.
BO@ESKI: Hvala gospodine Dimitrijevi}u. Zbogom.
Vuleti} i Bo`eski izlaze.

19.

U sudnici.

BO@ESKI: Mi smo oti{li Tomi}u i saop{tili da smo


~itali pismo. Kazali smo mu sadr`inu pisma,
kako pismo nema potpisa, kako se u pismu To-
mi}evo ime ne pomiwe i kako ono po wegovu
li~nost nije uvredqivo. Na to nas je Tomi}
umolio da odemo i upitamo Dimitrijevi}a {ta
on misli ko je pisao pismo, i ukoliko bi
odgovorio da ga je pisala Tomi}eva `ena, da
i{te zadovoq{tinu od wega. Mi smo ponovo
oti{li u uredni{tvo “Branika”.

20.

U uredni{tvu “Branika”. Prisutni su Bo`eski, Vuleti}, Jovanovi},


Plav{i} i Dimitrijevi}.

BO@ESKI: Gospodine Dimitrijevi}u, mi smo radi da sa


vama progovorimo koju re~ nasamo.
DIMITRIJEVI]: Molim. Izvolite u drugu kancelariju.
Dimitrijevi}, Bo`eski i Vuleti} odlaze u drugu prostoriju.

VULETI]: Gospodine Dimitrijevi}u, koga vi dr`ite za


pisca pisma? Vama je, verujem, poznat pisac.
54 Radomir Putnik

DIMITRIJEVI]: Jeste. Pisac je gospo|a Tomi}ka.


(Vadi iz fascikle podsetnice, a iz yepa origi-
nal pisma)
Evo, uporedite molim, rukopis pisma i ove
podsetnice koje je pisala gospo|a Tomi}ka. Ru-
kopisa je, nema sumwe, isti.
Upore|uju rukopise.
BO@ESKI: Isti. Gospodine Dimitrijevi}u, znate li kakvu
odgovornost preuzimate na sebe time {to
pokazujete tu|e pismo? To je uvredqivo.
DIMITRIJEVI]: Znam {ta radim.
VULETI]: Onda smo prinu|eni, da u ime gospodina Tomi}a
od vas tra`imo zadovoqewe.
Dimitrijevi} sklawa pismo i druge hartije.
DIMITRIJEVI]: Ja }u, gospodo, imenovati svoje svedoke. Ja pri-
mam na sebe odgovornost. Obavesti}u vas po-
podne u ~etiri.
Bo`eski i Vuleti} odlaze.
Protok vremena ozna~avamo zatamwewem.
Popodne, istoga dana. U uredni{tvu “Branika” prisutni su Bo`eski,
Vuleti}, Jojki} i Joksimovi}.
BO@ESKI: Gospodo poverenici, do{li smo da se sporazu-
memo u pogledu zadovoq{tine koju gospodin
Dimitrijevi} duguje gospodinu Tomi}u.
JOJKI]: Pardon! Zadovoq{tina se daje kada gde ima
uvrede. A ovde ne vidim da ima ikakve uvrede.
VULETI]: Molim, gospodine Jojki}u, uvreda se sastoji u
tome {to se jedno privatno pismo javno ko-
risti.
JOKSIMOVI]: Ni jedan red iz pisma nije javno {tampan.
BO@ESKI: Ali va{ list je objavio da je pismo slobodno
pogledati u uredni{tvu “Branika”. Dakle, ovde
se prire|uje izlo`ba pisma.
JOJKI]: Pismo je pokazano samo vama i gospodinu Vule-
ti}u i nikome vi{e.
Tucindanska tragedija 55

VULETI]: Ali, “Branik” je napisao da pismo svako mo`e


videti. I vi ste, kao ~asni qudi, du`ni da
pismo poka`ete svakome ko bude `eleo da ga
vidi.

JOKSIMOVI]: Pismo nije nikome osim vama dvojici pokazano.

BO@ESKI: Molim, dok smo Vuleti} i ja ~itali pismo,


wega su istovremeno ~itali, ba{ ovde u
uredni{tvu, i gospodin Plav{i} i gospodin
Jovanovi}.

VULETI]: Osim toga, mi ne mo`emo da kontroli{emo da


li je pismo i drugim osobama davano na ~itawe.

JOKSIMOVI]: Gospodo, jem~im vam da je “Branik” hteo poka-


zati samo to kojim se putem dolazilo do
uredni~kog mesta u “Zastavi” i ni{ta vi{e.

BO@ESKI: Ako je to bio ciq gospodina Dimitrijevi}a,


onda je trebao da poka`e samo onaj deo pisma
koji se na tu stvar odnosi,

JOKSIMOVI]: Tu ste u pravu. Ja mislim kao i vi. Kao novinar,


ja bih umeo da pismo tako ispunktiram, da
izostanu privatna mesta.

BO@ESKI: Da ste tako uradili, onda Tomi} ne bi imao


nikakvog razloga da bude kompromitovan.

JOJKI]: Moli}u, gospodo, najboqe bi bilo da se Tomi}


razvede od gospo|e! Ja bih, da sam na wegovom
mestu, tako uradio.

VULETI]: Vi, doktore, ho}ete da na taj na~in izbacite


Tomi}a iz politi~kog `ivota. Bez “Zastave”,
Tomi} bi bio politi~ki mrtav.

JOJKI]: Mislim da bi to za Tomi}a bilo dobro. Moja


`ena, na primer, kada bi napisala takvo pismo,
bila bi momentalno mrtva!

BO@ESKI: Dakle, do{li smo do pitawa zadovoqewa koje


tra`i Tomi}.
56 Radomir Putnik

JOKSIMOVI]: Mi ne nalazimo da ima uvrede. U pismu se ne


spomiwe ime Ja{e Tomi}a. Za nas su stvari
jasne.
VULETI]: Onda preostaje jo{ jedino da se formira ~asni
sud i da se wemu prepusti re{avawe pitawa.
JOKSIMOVI]: Mi nemamo ovla{}ewa da prihvatimo razgovor
o ~asnom sudu. Na{ je mandat ograni~en.
JOJKI]: Osim toga, po{to nema uvrede, nema ni potrebe
za zadovoq{tinom i ~asnim sudom.
BO@ESKI: Onda moramo da sastavimo protokol o ovom
razgovoru. Mi }emo taj protokol dati Tomi}u i
time je za nas posao zavr{en.

21.

U sudnici.
ZOMBORI: Molim svedoka da ka`e kada je obavqen raz-
govor izme|u Tomi}evih i Dimitrijevi}evih
poverenika.
BO@ESKI: Taj kona~ni razgovor bio je 30. decembra posle
podne. Kada smo napravili zapisnik, oti{li
smo Vuleti} i ja u uredni{tvo “Zastave”. Tamo
smo na{li Tomi}a i predali mu zapisnik.
JEZDIMIROVI]: Da li vam je poznato da je pismo, po{to je
zapisnik {tampan u “Zastavi”, i daqe ras-
prostirano?
BO@ESKI: Slu{ao sam o tome. ^uo sam da je gospodin
Plav{i}, apotekar, u Gavrilovi}evoj radwi
pokazivao pismo.
ZOMBORI: A kada je to Plav{i} radio?
BO@ESKI: Dva-tri dana po na{em razgovoru s Dimitri-
jevi}evim poverenicima.
ZOMBORI: Jeste li to rekli Tomi}u?
BO@ESKI: Jesam.
Tucindanska tragedija 57

LOBMAJER: Zahvaqujem svedoku. Neka sudu pristupi svedok


@ivko Vuleti}.

Uobi~ajena procedura izvo|ewa pre|a{weg i dovo|ewa novog svedoka.

LOBMAJER: Izvolite se predstaviti sudu.


VULETI]: @ivko Vuleti} iz Sokolovca, star 33 godine,
o`ewen, otac dvoje dece, pravoslavne vere, sa-
radnik “Zastave”, svr{eni agronom, sudski ne-
poro~an.
LOBMAJER: Neke stvari sudu jo{ nisu dovoqno obja{wene.
Vi ste bili s doktorom Bo`eskim u
uredni{tvu “Branika” da pro~itate pismo.
Kako je to bilo?
VULETI]: Dimitrijevi} je iz svojih ruku dao doktoru
Bo`eskom original, a meni prepis da ~itam,
vaqda zato da ne dangubimo. Ja ne htedoh da
~itam prepis, ve} tako|e original, te rekoh da
}u ~ekati dok doktor Bo`eski pro~ita. Kad sam
i ja pro~itao original, iz mojih ruku pre ruku
Dimitrijevi}evih, do{lo je u ruke Plav{i}u.
LOBMAJER: Plav{i} je, dakle, bio prisutan?
VULETI]: Jeste. Dok smo Bo`eski i ja ~itali original,
dotle je profesor Jovanovi} ~itao prepis, koji
je Dimitrijevi}evom rukom bio ispisan.
LOBMAJER: Mo`ete li se setiti da li je pismo napisano na
srpskom ili nema~kom jeziku?
VULETI]: Na srpskom.
LOBMAJER: Vi se, zacelo, se}ate da je pismo na srpskom
bilo?
VULETI]: Zacelo.
LOBMAJER: Je li bilo potpisa na pismu?
VULETI]: Nije. Bilo je ne{to {to je trebalo da bude
slovo M ili N.
LOBMAJER: U istrazi, vi ste izjavili {ta u pismu kom-
promituje. Molim da to navedete.
58 Radomir Putnik

VULETI]: Ja sam rekao da je to sasvim obi~no qubavno


pismo i da se u wemu, pored ostalog, govori i o
ure|ewu nekih nov~anih neprilika.
LOBMAJER: A {ta je bilo uvredqivo?
VULETI]: Koliko se se}am, govorilo se i o tome da }e
jedan tada{wi saradnik “Zastave” biti izabran
za profesora u Pan~evu, te da bi prema tome
doti~ni, na koga je pismo upravqeno, mogao
odmah do}i i primiti uredni{tvo.
LOBMAJER: Koliko to {to ste rekli kompromituje gospo|u
Tomi}?
VULETI]: Gospoda su shvatila tako, da je na mestu
urednika “Zastave” mogao makar ko do}i.
LOBMAJER: Vi ste bili prisutni kada je Dimitrijevi}
rekao da se ono pismo u prepisima rastura?
VULETI]: Jeste. On je izjavio da zna da se pismo rastura.
LOBMAJER: Nije rekao u koliko primeraka?
VULETI]: Rekao je da se pismo nalazi, mo`e biti, u stoti-
nama ruku.
LOBMAJER: Hvala vam. Neka pristupi svedok Gavra Plav-
{i}.
Sudski slu`benik izvodi Vuleti}a i uvodi Gavru Plav{i}a.
JEZDIMIROVI]: Recite sudu svoje podatke.
PLAV[I]: Gavra Plav{i}, imam 40 godina, apotekar u
Novom Sadu, o`ewen, sudski nisam ka`wavan.
JEZDIMIROVI]: Molim da ka`ete {ta znate o nekom pismu koje
je bilo u uredni{tvu “Branika”, a o kome se
govori da ga je pisala gospo|a Tomi}ka.
PLAV[I]: Mi smo bili u uredni{tvu.
JEZDIMIROVI]: Ko je sve bio?
PLAV[I]: Dimitrijevi}, profesor Jovanovi}, urednik
Joksimovi} i ja. Nije potrajalo dugo, kad do-
|o{e gospodin Vuleti} i doktor Bo`eski i
zahteva{e pismo od Dimitrijevi}a. Gospodin
Dimitrijevi} izvadio je pismo iz svog
Tucindanska tragedija 59

~ekme`eta i dao ga je doktoru Bo`eskom da


~ita. Kada je Bo`eski pro~itao jedan deo,
predao ga je Vuleti}u, a zatim sam ga i ja hteo
~itati, ali sam pro~itao samo tri ~etvrtine
jedne strane, pa sam onda pismo ostavio, jer je
pismo bilo vrlo ne~itko. Posle su gospoda
oti{la, pa onda i mi, i ja znam da je jedan od
gospode nama rekao, kad smo izlazili, da se
pismo vi{e ne pokazuje.
LOBMAJER: Ko je to rekao?
PLAV[I]: To ne znam.
LOBMAJER: Ali koji od gospode?
PLAV[I]: Ili Dimitrijevi}, ili Jovanovi} ili Jok-
simovi}.
JEZDIMIROVI]: Dakle, vi ste pismo ~itali?
PLAV[I]: Nisam ga celog pro~itao, ve} samo od prve
strane, mo`e biti tri ~etvrtine.
JEZDIMIROVI]: Daqe niste ~itali?
PLAV[I]: Nisam.
JEZDIMIROVI]: Zato {to je pismo bilo ne~itko?
PLAV[I]: Da.
JEZDIMIROVI]: Znate li {ta o tome da je pismo, pre nego {to
ste ga vi ~itali, bilo izlo`eno u uredni{tvu
“Branika” i da ga je tu svako mogao ~itati?
PLAV[I]: Ne znam.
LOBMAJER: Neki svedoci su kazali da ste pismo vi ~itali.
PLAV[I]: Ja pismo nikada nisam ~itao.
JEZDIMIROVI]: Recite je li to ovo pismo?
PLAV[I]: Na to se ne mogu opomenuti.
LOBMAJER: Je li pismo pisano na srpskom jeziku?
PLAV[I]: Jeste.
LOBMAJER: (Jezdimirovi}u)
Pogledajte gospodine kolega, da li je pismo
ne~itko?
60 Radomir Putnik

JEZDIMIROVI]: Nije. Mo`e se vrlo lepo ~itati.


LOBMAJER: Gospodin sudija ka`e da se pismo mo`e vrlo
lepo ~itati. Mo`e biti da ste vi neki drugi
razlog imali, da samo prvu stranu ili jedan deo
pisma ~itate? Koliko ja poznajem slova, pismo
je ~itko.
PLAV[I]: I ja sam hteo da doznam sadr`aj, no te{ko mi je
palo da ~itam, za mene je to te`ak rukopis.
JEZDIMIROVI]: Poznato je da apotekari umeju boqe da ~itaju
te{ke rukopise od drugih.
PLAV[I]: Mo`e biti. Ja sam nau~io da ~itam doktorske
rukopise. Ovaj rukopis nije doktorski.
LOBMAJER: Vi velite da niste pismo celo ~itali. Ovde
ima svedoka koji tvrde da ste vi celo pismo
pro~itali.
PLAV[I]: Ja opet ka`em da ga nisam celog pro~itao.
JEZDIMIROVI]: Recite, niste li o pismu nekome docnije govo-
rili?
PLAV[I]: Kad se u razgovoru u varo{i o tome govorilo i
ja sam o tome pri~ao, kao {to se uop{te onda o
tome govorilo.
JEZDIMIROVI]: Niste li vi i u du}anu Gavrilovi}a govorili o
pismu?
PLAV[I]: Ako se o toj stvari govorilo, jesam.
LOBMAJER: Jeste li vi o pismu govorili, a naro~ito jeste
li u Gavrilovi}evom du}anu o pismu govorili?
PLAV[I]: Jeste, ja sam govorio.
JEZDIMIROVI]: [ta ste govorili?
PLAV[I]: [ta sam od druge gospode u varo{i ~uo, to sam
govorio.
JEZDIMIROVI]: Dakle, {ta je to bilo {to ste od druge gospode
~uli?
Tucindanska tragedija 61

PLAV[I]: Da je pismo pisala gospo|a Tomi}ka nekome


Petrovi}u, a {to se ti~e sadr`ine, govorio
sam ono {to se po varo{i o tome govorilo.
JEZDIMIROVI]: Dakle, ne o onom {to ste sami ~itali, ve} o
onom {to ste ~uli?
PLAV[I]: Ta ja to pismo nisam ni ~itao.
LOBMAJER: Ba{ zato. Vi znate o pismu samo toliko koliko
ste ~uli da se u varo{i govori?
PLAV[I]: Jeste.
JEZDIMIROVI]: Ne se}ate se od koga ste saznali sadr`aj pisma?
PLAV[I]: Ne se}am se.
JEZDIMIROVI]: (Tomi}u)
Imate li vi kakvo pitawe za svedoka?
TOMI]: Svedok sam sebe pobija, te zbog toga molim da
se pro~ita prva ta~ka wegove izjave pred is-
tra`nim sudijom. Se}am se, on je tada rekao da
pismo nikad nije imao u rukama, da ga nikad
nije video, da je izi{ao iz uredni{tva kada su
do{li Bo`eski i Vuleti}. Sada izjavquje
druga~ije.
LOBMAJER: Vi ste tada rekli da pismo niste pro~itali.
Sada mewate iskaz, velite da ste tri ~etvrtine
prve strane pro~itali.
PLAV[I]: Jeste, to sam i istra`nom sudiji rekao.
LOBMAJER: Niste, to nije istina. Rekli ste da vas se to sve
nije ticalo i da ste izi{li iz prostorija
uredni{tva “Branika” kada su do{li Bo`eski
i Vuleti}.
TOMI]: Svedok mewa iskaz utoliko {to sada ne tvrdi
da je oti{ao; naprotiv, ostao je tamo. Kada
treba da se vidi da li je pismo ~itao, svedok
ka`e “Nisam”, a kada treba Dimitrijevi}a
pravdati, on veli “Pismo se vi{e ne}e ~itati”.
LOBMAJER: [ta je istina?
PLAV[I]: Ovo {to sada ka`em, jer sam i u istrazi isto
rekao.
62 Radomir Putnik

JEZDIMIROVI]: Da se vratimo va{em govoru o pismu. Vi velite


da ste vi{e puta govorili o pismu u dru{tvu.

PLAV[I]: Pa, u dru{tvu se obi~no razgovara...

JEZDIMIROVI]: Dobro, dakle, u dru{tvu. U kome dru{tvu, to


}ete se setiti?

PLAV[I]: Ne se}am se.

JEZDIMIROVI]: Kad vi ka`ete da ste do{li u jedno dru{tvo i


tu o tome razgovarali – jedno se dru{tvo
sastoji najmawe od {est do deset osoba – pret-
postavqam da ste poznavali bar jednu osobu iz
dru{tva?

PLAV[I]: Ima mnogo dru{tava.

JEZDIMIROVI]: (Iznerviran)
Dobro, ima mnogo dru{tava, u vrlo mnogo dru-
{tava ima i vrlo mnogo osoba! To }ete zacelo
mo}i da spomenete imenom bar jednu osobu!
Imenujte jednu osobu!

PLAV[I]: Ja se nisam s jednom osobom razgovarao, nego


sam slu{ao.

JEZDIMIROVI]: Dakle, koja je osoba govorila kada ste vi slu-


{ali?

PLAV[I]: Ne se}am se li~nosti.

LOBMAJER: Svedok }e morati da se zakune na svoj iskaz.


Svedok je slobodan. Neka pristupi svedok Sava
Stojkovi}.

Sudski slu`benik izvodi Plav{i}a i uvodi Stojkovi}a.

LOBMAJER: Dajte podatke sudu.

STOJKOVI]: Sava Stojkovi}, ~izmar, pravoslavne vere, o`e-


wen, imam 40 godina.

LOBMAJER: Ispri~ajte sudu sve {to znate o pismu.

STOJKOVI]: Je l mogu sve od po~etka?


Tucindanska tragedija 63

LOBMAJER: Mo`ete.
STOJKOVI]: Prvi put sam ~uo za pismo u Kamenici, gde je
profesor Jovanovi} pri~ao {kandalozne stva-
ri o pismu koje be{~asti Tomi}a. Drugi put
sam ~uo na sala{u kod doktora Ilije Vu~eti}a.
I Vu~eti} i wegova gospo|a su pri~ali da su
videli pismo koje ru`no govori o Tomi}u.
Tre}i put je bilo u du}anu kod gospodina
Gavrilovi}a. Tamo je gospodin Plav{i}
sadr`inu ispripovedao. Gavrilovi} je onda
rekao da u pismu “ima i mnogo {ta drugo bez-
obrazno i gadno, {to se ne da izgovoriti”.
JEZDIMIROVI]: Vi, dakle, sadr`inu pisma znate samo po tome
{to ste ~uli od drugih? Sami niste ~itali?
STOJKOVI]: Nisam. Ja sam oti{ao kod Ja{e i rekao mu za to.
On se uzbudio i sav razjaren je rekao: “Ti
bezobraznici napali su me kao vuci!”
LOBMAJER: Vi ste u istrazi rekli da vam je Tomi} kazao:
“Ti qudi }e me upropastiti”. Objasnite to
malo bli`e.
STOJKOVI]: To je bilo jedan dan pre nesre}e. Tomi} je
svratio sa Vuleti}em u moj du}an i tada je to
rekao.
JEZDIMIROVI]: A vi, da li ste se vi zanimali za sadr`aj pisma?
STOJKOVI]: Ne mnogo, jer su u pitawu stvari koje je pisala
`enskiwa, a ~im se u politiku upletu
`enskiwe, to ne mo`e vaqati.
LOBMAJER: Hvala vam. Svedok je slobodan.

Sudski slu`benik izvodi Stojkovi}a.

LOBMAJER: Molim dr`avnog tu`ioca da stavi predlog u


pogledu zakletve svedoka.
POPOVI]: Predla`em da se svi svedoci zakunu. Ne nala-
zim me|u wima ni jednoga protiv koga bih imao
prigovora.
64 Radomir Putnik

TOMI]: Slavni sude! Ja molim da se Joksimovi} i


Plav{i} ne pripuste zakliwawu. Ho}u to
ukratko da obrazlo`im. Ja sam nekada radio s
Joksimovi}em, no posle smo se razi{li, tako da
nismo jedan drugog pozdravqali niti jedan s
drugim govorili. On je postao moj neprijateq.
Pitam sud, mo`e li neprijateq, kada se ti~e
wegovog neprijateqa, da govori istinu?
Odgovaram: mo`e – ako je kavaqer u potpunom
smislu, ako je ~ovek ~astan od glave do pete.
Ovde sada nastaje pitawe za sud, da li je Jok-
simovi} ~astan ~ovek; wegov list – list u kome
je on glavni urednik, pravi izlo`bu devoja~kog
qubavnog pisma. To jo{ nije zabele`eno u
na{oj dr`avi, nije zabele`eno u Evropi.
(Pauza)
[to se ti~e gospodina Plav{i}a, i za wega
mogu re}i isto. Pokazalo se da je pismo, ako ne
pismeno, a ono usmeno raznosio, a to je svejedno.

LOBMAJER: Sud odlu~uje da se zakunu svi svedoci, po{to


navedeni razlozi optu`enog nemaju dovoqnu
te`inu. Ali, sud odlu~uje da jo{ jednom sa-
slu{a gospo|u Dimitrijevi}, o pismu.

Sudski slu`benik uvodi Anu Dimitrijevi}.

LOBMAJER: Gospo|o Dimitrijevi}, sud `eli da vam postavi


jo{ neka pitawa.

DIMITRIJEVI]KA: Molim.

LOBMAJER: Recite nam, kako je pismo do{lo u ruke va{ega


mu`a?

DIMITRIJEVI]KA: Na{la sam ga me|u hartijama, a kako je do{lo


do wega, to ne znam.

LOBMAJER: Zahvaqujem svedoku. Zavr{ili smo sa saslu-


{avawem svedoka. Molim tu`ioca da podnese
optu`bu.

Ana Dimitrijevi} odlazi.


Tucindanska tragedija 65

POPOVI]: 4. januara ove godine, uboden je no`em Mi{a Dimitrijevi}


na peronu `elezni~ke stanice. Ubrzo je umro. Ja{a Tomi},
koji je po~inio delo, uhva}en je na licu mesta. Svoj ~in
nije poricao, nije ga ni `eleo poricati, jer ga je u~inio
javno i to je u istrazi i priznao. Ja{a Tomi} je i pred
istra`nim sudijom i pred sudom priznao da je delo
smislio, s odlu~nom namerom i da ga je izvr{io. Priznao
je da je izme|u wega i Dimitrijevi}a ovladao nepri-
jateqski odnos i to stoga {to je bila re~ o nekom pismu
koje Tomi}a be{~asti, usled ~ega je poslao Dimitrijevi}u
svoje svedoke koji su se uverili da pismo ne sadr`i u sebi
ni{ta {to bi po Tomi}a bilo obe{~a{}uju}e, ve} bi
takvo bilo po wegovu `enu. Pismo je pisala wegova `ena
dok je bila devojka, a ono sadr`i, po Tomi}evom mi{qewu,
takve stvari koje su u stawu da poru{e wegovu porodi~nu
sre}u i ~ast. Usled toga je bio tako ogor~en da je zakqu~io
da Dimitrijevi}a ubije, po{to tra`eno zadovoqewe od
Dimitrijevi}a nije dobio. Da li ovde ima umorstva
ka`wivog po paragrafu 278 Kaznenog zakonika? Ima! Za
umorstvo se tra`i osim `rtve, i unapred smi{qena
namera. Da je optu`eni unapred smislio svoju nameru, to
ne mo`e da podlegne sumwi. Jer kada se ko ~etiri dana
bori sa sobom, uzima no`, baca ga, opet uzima i opet ga
baca, naposletku uzima tre}i no` s kojim ~etiri dana
ostaje i smi{qa odluku da ubije – tu o premeditaciji ne
mo`e biti sumwe. Da je optu`eni bio uzbu|en, to je
izvesno. I kod sitnije stvari se doga|a, na primer pred
izla`ewe u javnost, da ~ovekom ovlada uzbu|ewe. Ovde je u
pitawu da li se sa psiholo{kog oni uzroci koji su
tu`enoga rukovodili, mogu smatrati kao olak{avaju}i. S
te strane moram izre}i `aqewe {to sud nije pro~itao sve
bro{ure i ~lanke koje sam ja podneo. Jer, iz wih bi se
videlo ko je otpo~eo javnu politi~ku borbu, videlo bi se
da je `ena tu`enoga, gospo|a Milica Tomi}, napala u
jednoj bro{uri Dimitrijevi}a, te je gledala da ga
omalova`i i baci u blato. Daqe, govorila je da je Dimi-
trijevi} izneverio stranku te da se politi~ki
kompromitovao.
(Pauza)
Po{tovani sude! Pri preslu{avawu optu`enog, pokazalo
se da je on ve{t, o{trouman ~ovek, mo`e biti genijalan.
Zato je i udesio svoje istupawe tako da se poveruje da je
branio ~ast svoje `ene. To nije ta~no i to se vidi iz
66 Radomir Putnik

pisma, gde Milica Mileti}eva, tada jo{ devojkom, uz svoju


ruku nudi i uredni{tvo “Zastave” jednom ~oveku. Duzzzno
po{tovawe prema li~nosti zzzenskiwe traje i mozzze
trajati samo donde, dok zzzenskiwa izi|e iz te sfere i
po~ne raspravqati dru{tvena pitawa, {to ne spada u wen
poziv, ona sama napu{ta {tit koji je ~uva, sama se izlazzze
tome da se wen protivnik posluzzzi istim oruzzzjem. A gde
je povreda ~asti Milice Tomi}? Ma koliko je trazzzio, ne
mogu da je na|em. Jer na sudu nije dokazano da je pismo
prepisivano i u prepisima rasturano. Pa ni svedoci nisu
o tome ni{ta svedo~ili. Iskaz sviju wih mozzze se svesti
na razgovor jednog brbqivca koji je slu~ajno bio onde kad
su bili i Tomi}evi svedoci i koji se na{ao da o tome
govori. A da je osim toga iko drugi video to pismo, da je
ono rasprostirano, za to nema dokaza.
(Pauza)
Po{to za optuzzzenoga nema olak{avaju}ih okolnosti, ja
ostajem pri optuzzzbi koju sam na osnovu paragrafa 278
Krivi~nog zakona protiv wega podneo. Molim da ga sud
proglasi krivim za umorstvo i da primeni kaznu na-
zna~enu u tome paragrafu. Jednom re~i, molim da se zakon
najstrozzze primeni.
LOBMAJER: Pozivam branioca da uzme re~.
ZOMBORI: Slavni sude! Paragraf 278 Krivi~nog zakona veli: “Ko
ubije ~oveka u nameri napred smi{qenoj, ~ini umorstvo i
ima se kazniti smr}u”. Do sada, me|utim, ni u nas ni u
Evropi, niko nije uspeo da defini{e {ta je to unapred
smi{qena namera, gde ona otpo~iwe, kako se razvija i
kada se ima smatrati za izvr{enu. Koliko je god
zakonodavnih tela, koliko je god pisaca zakona, svi su
obi{li re{ewe ovog pitawa. Pitam se, slavni sude, je li
mogu}no olako re{iti to pitawe, odnosno, nalaze li se
svi uslovi slobodne odluke u slu~aju mog klijenta? Ne
osu|ujmo ~oveka zbog wegovih verskih i politi~kih
ube|ewa. Posedovati ube|ewe ne zna~i istovremeno i ~i-
niti krivi~no delo. Dokazano je da je Tomi} ~ovek ~vrstih
moralnih na~ela. Tako|e i politi~kih. Kada su wegovi
politi~ki protivnici poku{ali da mu na{kode, nai{li
su na otpor i nisu mu mogli ni{ta. [ta im je preostalo?
Da na|u mesto gde bi Tomi}a mogli raniti, sve do srca. I
to mesto su na{li. Napali su Ja{u Tomi}a preko napada
na wegovu suprugu, izlo`iv{i javnoj poruzi pismo koje je
Tucindanska tragedija 67

ona napisala jo{ kada Ja{u Tomi}a nije ni poznavala. Na


taj na~in hteli su da ponize ~oveka koji je svim `arom
svoje du{e qubio odanu suprugu, `enu koja mu je u najte`oj
borbi bila veran drug i prijateq. Presko~i}u sve ono
{to je Tomi} tada nastojao da uradi, i poziv na dvoboj i
tra`ewe da spor re{i ~asni sud, osvrnu}u se na
nametqivce koji su se pona{ali kako ne dolikuje
~estitim qudima. Oni su tu|e pismo ~itali, {tavi{e, o
wemu po varo{i pri~ali i, razume se, dodavali pismu i
ono ~ega u wemu nema. Pa kad su bili toliko slabi da
~itaju tu|e pismo, neka budu tako hrabri da to i priznaju.
Ali, {ta je Tomi} znao raditi? Bio je u groznici, uzbu-
|ewu, jer je video da du{mani ne napadaju wega, nego
wegovu porodi~nu sre}u i da ho}e da ga rastave od `ene.
To su i hteli. Hteli su da mu oduzmu jedinu potporu,
wegovu odanu `enu, a samim tim da ga istisnu iz
uredni{tva “Zastave”! To je bio wihov ciq, da tako
likvidiraju Tomi}a kao politi~ku li~nost! Sve je to
Tomi} video i poku{ao je svim sredstvima koja su mu
stajala na raspolagawu da stvar re{i mirnim putem.
Poslu{ao je gospodina Jovanovi}a, velikog srpskog
pesnika, bacio je no`. Hteo je da se spor okon~a. Ali
wegovi protivnici nisu to hteli. Optu`eni se nepre-
kidno nalazio pod lavinom uvreda i spletaka. Qudski ose-
}aji su nepouzdani. Ali, svako }e dopustiti, da kad ko
di`e no` da osveti sramotu nanesenu svojoj `eni te ubije
~oveka koji je be{~asti, da taj prirodni poriv treba
po{tovati. Priroda je tako udesila. Zbog toga smatram da
u slu`aju optu`enoga Tomi}a, treba primeniti
olak{avaju}e okolnosti iz paragrafa 91 i 92 Krivi~nog
zakona. Osim toga, u istom Krivi~nom zakonu stoji i
paragraf sedamdeset sedmi koji svakome osigurava pravo
da ako ma kojem ~lanu porodice budu dovedeni u opasnost
zdravqe ili `ivot, da to mo`e silom odbiti, te ako u~ini
zlo~in to mu se ne}e ra~unati. Ja slavnom sudu skre}em
pa`wu i na taj paragraf, mole}i da se on primeni na Ja{u
Tomi}a.
(Pauza)
Zavr{i}u re~ molbom slavnom sudu, da uzme u obzir da je
Ja{a Tomi} neporo~an ~ovek, ozbiqan porodi~ni ~ovek s
ugledom u javnosti, ne samo u Novom Sadu, ve} i {irom
na{e dr`ave. On je `rtva ose}awa odgovornosti i ose}aja
da mora da odbrani ~ast svoje `ene. On po cenu svog
68 Radomir Putnik

`ivota nije mogao da zanemari obavezu da brani ~ast svoje


supruge. Ko tako postupa, wemu je du{a ~ista. Ovaj se
~ovek ne mo`e smatrati ubicom!
LOBMAJER: Ima li tu`ilac {ta da odgovori?
POPOVI]: Molim! Branilac je zaobi{ao jednu temu koju ja sada ho}u
da istaknem, smatraju}i da je podsticaj za ubistvo
optu`eni na{ao u socijalisti~kim idejama. Da je sud
pro~itao spise koje je optu`eni pisao godinama, video bi
da se on zala`e za socijalisti~ke ideje. Za mene,
socijalizam, ako je u dru{tvu s nihilizmom, on je poguban,
to je |avo koji dru{tvo u korenu podriva. No` u ruku
optu`enome dale su wegove ideje. Optu`eni je, dakle,
ubijao po kwizi.
(Pauza)
Nije dokazano i ja ne priznajem da je tu`eni usled
napadawa na ~ast wegove `ene do{ao u afekat. Dopu{tam
da neko radi ~asti svoje `ene plane, da sko~i na uvredioca
i ugu{i ga. Ali da ko mo`e zrelo promi{qati po planu i
izvesti umorstvo i da je u afektu, to ne priznajem.
(Pauza)
Ja se u svemu pridr`avam svoje optu`be i molim da se u
tome smislu donese presuda.
LOBMAJER: Ima li branilac jo{ {ta da doda?
ZOMBORI: Dr`avni tu`ilac razla`e pitawe kako uzrok delu nije
bila uvre|ena `enina ~ast, nego uzrok tra`i u soci-
jalizmu i nihilizmu. Ja opet tvrdim da socijalizam i
nihilizam nemaju nikakve veze sa delom. Hteo sam da
doka`em da na optu`eni~koj klupi sedi pravednik zbog
u~iwenog vite{kog dela! Ja ga nisam veli~ao i obasjavao
pozori{nom svetlo{}u. Mi smo ozbiqni qudi i skupili
smo se ovde da prosudimo jedno ozbiqno delo. Moje je sta-
novi{te da je u delu bilo afekta, da nije bilo
premeditacije i molim sud da u tome smislu donese
presudu.
LOBMAJER: Optu`eni, da li vi `elite da govorite?
TOMI]: Molim.
LOBMAJER: Govorite. Ali vas opomiwem da se manete politike i
iznesete samo ono {to se odnosi na va{u odbranu.
TOMI]: Slavni sude! Vrlo je malo qudi koji su se pre svoje smrti
proslavili. Gospodin dr`avni tu`ilac ulo`io je danas
Tucindanska tragedija 69

veliki trud da mene bar u nekom smislu jo{ pre moje smrti
proslavi. Po{to je tu`ilac zahtevao da mi se po
paragrafu 278 najstro`e sudi, dakle, po{to je za mene
najpre zahtevao ve{ala, na podno`ju ve{ala baca mi re~:
“To je, mo`e biti, genijalan ~ovek”. Kompliment
dr`avnog tu`ioca odbijam, jer bez te jedne re~i
“optu`eni je genijalan”, optu`ba uop{te ne bi bila ni
mogu}na. Da je dr`avni tu`ilac rekao: Ovaj je ~ovek r|av,
skroz r|av, pokvaren! – qudi bi se pitali: “Taj ~ovek je
hteo jednu stvar ~asti ~asnim putem da re{i, on je tra`io
~asni sud” – pa kako se to sla`e s pokvareno{}u toga
~oveka? I tu se seti gospodin tu`ilac jedne re~i –
“genijalan”, jer tom re~i mo`e da opravda sve i da ka`e
kako je sve {to sam preduzimao – tra`io dvoboj, tra`io
~asni sud – promi{qena genijalnost, jer sam po kwizi
ubijao! A {ta da ka`em o optu`bi da sam socijalista?
Socijalista u r|avom smislu, kako se danas upotrebqava
ta re~, ja nisam. Oni koji optu`uju socijaliste, ka`u: “To
je socijalista, to je nihilista! On ho}e da deli, ne pri-
znaje porodicu!” Ba{ ti qudi koji mene optu`uju hteli su
moj brak da razru{e, a ja, koga optu`uju da je socijalista,
branio sam taj brak, najposle, i no`em!
(Pauza)
Za svakog ~oveka ima neke granice, dokle mo`e da se
uzdr`i. Kada se pre|e ta granica, ~oveku se zacrni pred
o~ima. To je stawe u kome je ~ovek izgubqen. Niko ko
poznaje qudsku prirodu ne}e se usuditi da ka`e: “Kod mene
to stawe nikada ne}e nastupiti”. A kod mene, Ja{e
Tomi}a, to stawe je bilo nastupilo. Ja o svome delu ne
mogu objektivno da sudim, ali ~ini mi se da nisam tako
lako kao omot slame planuo, ve} da sam do krajwe granice
snosio sve ono {to po{ten ~ovek mo`e podnositi. Mene
su moji protivnici, mirno, smi{qeno, doveli u takvo
du{evno stawe, da sam bio prinu|en, ponavqam, prinu|en
da u~inim neko o~ajni~ko delo. Moji su protivnici o~eki-
vali da to delo u~inim u svojoj ku}i, ali da }u potegnuti
no` na grudi svoga protivnika koji je uzeo na sebe svu
odgovornost za uvredu koju nanosi mojoj `eni – to nisu
o~ekivali. Da }u ne{to u~initi, to su pretpostavqali.
Neka o mrtvima bude re~eno sve najlep{e, ali ostaje
~iwenica da je kod Dimitrijevi}a na|en engleski bokser u
yepu. Neka policajci uporede kakve su mogu}nosti
upotrebe boksera i no`a koji sam ja koristio. Vide}e se
70 Radomir Putnik

da je bokser daleko opasnije oru`je.


(Pauza)
Pitam slavni sude, za{to je moj nesre}ni protivnik umro?
Je li `eleo da umre? Nije – ja sam ga na to primorao. A
za{to sam ga ubio? Jesam li ja voleo da ubijem? Zar je lako
ubiti ~oveka? Nije; on me je na to primorao. On je mene
primorao da ga ubijem, a ja wega da umre! Dva su meseca
pro{la od onog stra{nog dana, a mo`da i vi{e, a ja se
pitam i istovremeno priznajem: ne znam ni dan danas {ta
je trebalo da uradim! Dok je trajao taj pritisak na mene i
moju `enu, ~esto sam dolazio no}u i posmatrao je dok
spava. Kao da sam ~uo glas koji veli: “Ta {ta je ova
nesre}na `ena u~inila tome ~oveku?” U celom wenom
`ivotu nizala se samo nesre}a za nesre}om. Kad su je kao
devojku od 17 godina doveli iz zavoda, odveli su joj oca u
tamnicu na pet godina. Ona poma`e ocu, brine o
vaspitavawu svoga malog brata, ona neguje godinu dana
svoga bolesnog oca, a kad mi docnije postade `ena, i kada
mene odvedo{e u tamnicu, polazi ona sa mnom i provodi
kao rob od jutra do mraka svaki dan me|u onim zidinama. I
tu `enu koja mi je bila verna i po{tena, hteli su oni da je
ja izobli~im! Mo`da ima qudi koji bi to mogli ~initi.
Ja, pak, to nisam mogao, morao sam da branim wenu dobrotu
i wenu ~ast. Tako je do{lo do Tucindanske tragedije!
Slavni sude. Ja koji nisam pravnik, vidim jedan pravni
apsurd. Da sam izvr{io delo onoga dana kad je pismo
izlo`eno, gospodin tu`ilac bi me optu`io samo po ta~ki
21, gde se predvi|a daleko lak{a kazna. Ne mogu da razu-
mem, gospodo sudije, da }u sada biti stro`e ka`wen zato
{to sam poku{ao sve, ama ba{ sve da u~inim {to jedan
~ovek mo`e u~initi, da spre~im nesre}u! Po mom
mi{qewu, a to je rekao i moj branilac, moj ~in je delo
samoodbrane. Napadne li me ko, da mi otme novac, mogu taj
svoj novac s no`em u ruci braniti, a kada ko ho}e ~ast
moje ku}e da napadne, ne smem to ~initi! Razum mi veli:
“Svaki po{ten ~ovek na tvome mestu u~inio bi to isto”.
Znam da je moj ~in unesre}io mnogo qudi. Iskreno `alim
wegovog oca i moju nesre}nu mater; `alim wegovu i moju
porodicu, `alim za izgubqenom sre}om. Slavni sude!
Ho}u da zavr{im. Ja sam imao dobro vaspitawe; koliko
znam, ja sam prvi iz istorije moje porodice koji odgovara
zbog zlo~ina. I ako budem osu|en, a nadam se da ne}u, zna}u
da sam pao kao `rtva jednog mu~kog napada, a zna}u i to da
Tucindanska tragedija 71

bih danas bio mnogo sre}niji i zadovoqniji da sam samo


malo mawe ~asti u sebi ose}ao. Otac mi uvek govora{e:
“@ivot za ~ast!” Da me je ~emu drugom u~io, ne bih danas
stajao ovde. Blago wemu {to nije do~ekao ovaj dan. Na
wega se ne qutim, on me je samo dobru u~io. [to mi je u
`ilama tekla krv, a ne za{e}erena voda, {to ne mogoh
biti an|eo, nije on kriv.
(Pauza)
Slavni sude, sasvim mirno o~ekujem presudu, a kakva god ta
presuda bila – ja }u je kao ~ovek umeti da podnesem.
LOBMAJER: Sud se povla~i na ve}awe.
Dok sudije izlaze iz sudnice, pored Ja{e Tomi}a prolaze svedoci
doga|aja.

22.

U sudnici, uobi~ajena atmosfera. Prisutni su svi u~esnici i svedoci


doga|aja, osim, razume se, Mi{e Dimitrijevi}a. U sudnicu ulaze sudije.
LOBMAJER: U ime wegovog veli~anstva kraqa! Presuda broj 624/B.
Novosadski sudbeni sto, kao kaznena vlast, u kaznenoj
parnici radi zlo~ina umorstva tu`enoga Ja{e Tomi}a,
doneo je, po odr`anoj javnoj kona~noj raspravi i po
saslu{awu kraqevskog javnog tu`ioca ovu presudu! Ja{a
Tomi} iz Vr{ca, star 34 godine, pravoslavne vere,
o`ewen, bez dece, urednik novina, osu|en bio radi
{tamparskog prestupa na tri meseca dr`avnog zatvora,
bez imawa, novosadski stanovnik, u pritvoru, progla{uje
se radi umorstva, izvr{ena na Mi{i Dimitrijevi}u, po
paragrafu 278 Krivi~nog zakona za kriva i osu|uje se radi
toga u smislu re~enog paragrafa uz primenu paragrafa 91
druge ta~ke Krivi~nog zakona na do`ivotnu tamnicu, a
ukoliko bi ova u smislu paragrafa 289 Krivi~nog zakona
ukinuta bila, na gubqewe politi~kog prava za 10. godina.
Du`an je ujedno za kazneni postupak platiti 45 forinti i
60 filera parni~kih tro{kova pod teretom svrhe za 15
dana po pravosna`nosti presude kraqevskom eraru.
O{te}eni Dimitrije Dimitrijevi} upu}uje se sa svojim
zahtevom od{tete na put civilne parnice.
72 Radomir Putnik

U publici `agor, galama. Milica jedva stoji, pla~e. Zmaj je uz wu.


PLAV[I]: @iveo sud!
LOBMAJER: Protiv ove danas obnarodovane presude, mo`e tu`eni,
dr`avni tu`ilac, kao i Dimitrije Dimitrijevi} – ovaj
posledwi u pogledu od{tete – `albu prijaviti. Presuda je
zapisana na sednici kraqevog sudbenog stola u Novom
Sadu, dana 13. marta 1890. godine.
Ja{a Tomi} stoji, mirno podnosi ~itawe presude. Dok se svetlosni snop
polako su`ava na Ja{ino lice, iz tame dopire glas.
GLAS: Ugarska kraqevska kurija, na tre}em su|ewu u Budim-
pe{ti, izmenila je sve do tada izre~ene presude i smawila
Ja{i Tomi}u kaznu na 6. godina robije.

KRAJ