Fudbal je igra o kojoj sam, kao mala, najvise slusala od svog oca.

Cesto sam posecivala njegove utakmice i to je uticalo da se opredelim bas za taj sport. Pocela sam u Z.F.K. Napredak iz Krusevca, 1995.godine.Prvi trener dok sam jos bila kadetkinja i kasnije omladinka, bila mi je Jelena Djordjevic, dugogodisnja fudbalerka Napretka. Od nje sam, slobodno mogu reci, naucila prve korake ove predivne igre. Za prvi tim sam debitovala u martu 1997.god.u Zemunu protiv ekipe Sloge. Sledecih 8 godina provela sam u svom maticnom klubu, uz mog najdrazeg trenera, Dragana Bradarica-Egu. On je covek koji je najvise doprineo mom napretku. Na terenu strog, ozbiljan, a van njega, Ega je bio moja velika podrska. Upravo on je zasluzan za nastavak moje karijere na Islandu. Uz njegovu preporuku, mnoga vrata su mi unapred bila otvorena. Na Islandu sam pocela u W.F.C.KEFLAVIK iz istoimenog grada, 2005.god. U tom klubu bila sam do 2008.god.kada sam dobila ponudu od kluba sa severa Islanda, pod imenom TOR/Ka. Tamo sam provela 2 sjajne godine. Ekipa je u obe moje godine igranja imala visok plasman na tabeli. Iz raznih okolnosti, odlucila sam da 2011.god.potpisem ugovor za IBV , klub koji je tek usao u PREMIER LIGU. Ekipa je mlada i perspektivna i za sada cu ostati tamo. Island je jako lepa zemlja. Zemlja vatre i leda. Ima mnogo cudnih stvari koje se ne mogu videti u ostalim delovima Evrope.Nema puno stanovnika, gradovi su mali, ali razvijeni. Standard je prilicno visok. Ljudi su veseli, topli i druzeljubivi. Umeju da cene vrednost svakog coveka. Fudbal igraju svi, veliki i mali, decaci i devojcice. Pocinju sa treninzma jako rano, vec od svoje 4.ili 5.godine. sto ce dovesti do toga da je njihova liga dosta kvalitetnija. Rad vremenom dolazi do izrazaja. Tokom prvenstva, cesto su moguca iznenadjenja. Nije izvesno ko ce biti sampion, sto u Srbiji nije slucaj. Kod nas se to obicno zna vec s pocetka prvenstva. Uslovi za rad su svakako mnogo bolji, ali sto se talenta tice, nase devojcice su u prednosti. Cast mi je da igram za zemlju poput nase.Srbija je zaista majka mnogih sportskih zvezda. Za omladinsku reprezentaciju odigrala sam 26 utakmica i postigla 26 golova. Za A selekciju imam 54 zabelezena nastupa i 15 golova. U ovoj kvalifikacionoj fazi, nalazimo se u grupi sa prestiznim evropskim reprezentacijama, Engleskom i Holandijom, kao i sa Slovenijom.Posle poraza na gostovanju u Engleskoj, sanse za plasman na Evropsko prvenstvo su nam znatno manje, ali uvek postoji mogucnost. Ne predajemo se do poslednje utakmice. Reprezentacija je nesto sto izuzetno postujem. Morala sam biti spremna za sve aktivnosti koje me ocekuju, pa sam odlucila da dok sam na odmoru, igram za Zvezdu. Takodje, trener Zvezde zeleo je igracice poput mene i Danke u svojim redovima, jer je ekipa mlada i bili su im potrebni iskusni igraci.Sest meseci u Zvezdi, jedni su od lepsih u mojoj dosadasnjoj karijeri. Mlad kolektiv, vrlo brzo se umesao u borbu za vrh tabela. Za nasu ligu, to je jedan korak napred. Nekada, kada sam ja pocinjala, nikako se nije mogao ni naslutiti, osvajac prvenstva. U tom pogledu, mogu reci da je liga bila jaca, medjutim, sada se sigurno igra lepsi i atraktivniji fudbal. Pokusavamo da pratimo evropske trendove. Danku znam vise od 15 godina. Dugo igramo zajedno. Samo nekoliko sezona nismo igrale za isti klub. U igri se savrseno razumemo. Daleko od svojih najblizih, na Islandu, ona mi je svakako najveca podrska. Da se ne pomazemo medjusobno, sigurno ne bi izdrzale toliko dugo van zemlje. Danka je veliki igrac i izuzetna licnost. Fudbal planiram da igram jos nekoliko godina, tj.dok ja budem osecala da mogu. Onog trenutka kad vise ne budem uzivala, prestacu. Potrudicu se da ostanem u tom svetu, jer je moj zivot ipak u znaku fudbala.