Merenje produktivnosti

1.1 Proizvod u izrazu produktivnosti

1.1.1 Izražavanje proizvoda u izrazu produktivnosti
U cilju adekvatnog merenja i praćenja produktivnosti, potrebno je ostvriti precizan zahvat proizvoda i to kako kvantitativno tako i kvalitativno, pa time i sve promene u njemu. S obzirom na metodološke poteškoće u rešavanju ovih zahteva, trba analizirati nekoliko značajnih alternativa. a) Proizvod izražen fizičkim jedinicama mere Budući da je suština produktivnosti u proizvodnji novih proizvoda odrđene upotrebne vrednosti, od osnovnog je značaja za merenje produktivnosti. Možemo reći: Pg1=Pg2, jer je (Qg1/L1):(Qg2/L2)=1 gde je Pg1- produktivnost asortimana 1, Pg2 – produktivnost asortimana 2, L1 – utrošci radne snage prvog perioda, L2 – utrošci radne snage drugog perioda. Međutim, ako se proizvod izrazi u jedinicama potrebnog rada (L), može se lako dokazati da li je došlo do promene u produktivnosti. b) Proizvod izražen vrednošću

U cilju prevazilaženja metodoloških teškoća u vezi sa izvršenjem proizvoda fizičkim jedinicama mere treba razmotriti mogućnosti njegovog izvršavanja vrednošću proizvoda. U tom slučaju izraz produktivnosti će biti:

Pv =

V L

Gde je: Pv – produktivnost u kojoj je proizvod izražen u jedinicama vrednosti; V – Vrednost proizvoda; L – Utrošci radne snage. Iako se ovim rešava

3

V= Tmiv+Vl.vrednost proizvoda je funkcija obima proizvoda i vrednosti po jedinici (V=QxVq). Posmatrano po ekonomskoj strukturi. Budući da se prodajne cene formiraju i pod uticajem subjektivnih faktora koji se redovno menjaju. izraz treba u toliko i defirencirati. d) Proizvod itražen dobit Ako se proizvod u izrazu produktivnosti zameni sa dobiti. pak. U svom kvantitativnom izrazu. Budući da to važi za sve proizvode. C – prihod. ostvarenu proizvodnju za određeni period nije teško izraziti ovim izrazom. Polazeći. izraz proizvoda tržišnom cenom kao objektivno uslovljenom veličinom za određeni period je pogodnije rešenje. odnosno profitom sledi da bi produktivnost bila: Pdb = Db / L 4 . od društveno priznatih troškova sledi da je vrednost proizvoda jednaka zbiru tih troškova i viška vrednosti: V=Tv+Vlδ.metodološki problem izražavanja proizvoda različitih mernih jedinica otvara se pitanje njegove adekvatnosti za merenje produktivnosti. tj. c) Proizvod izražen prihodom Umesto vrednosti u sistemu robnonovčane privrede proizvođač raspolaže cenom proizvpda. Pošto proizvođač raspolaže prodajnom i tržišnom cenom proizvoda. Cq – cena proizvoda po jedinici. vrednost proizvoda sadrži komponentu prenete vrednosti sredstava za proizvodnju (Tmiv) i novu vrednost (Vl). U tom slučaju izraz prodktivnosti je: Pc = QxCq C = L L gde je: Pc – produktivnost na bazi cenovnog izraza proizvoda.

ako se proizvod izrazi cenom. međutim. Prema tome. T – cena koštanja (troškovi reprodukcije). 5 . dolazi u obzir samo objektivno uslovljena cena koštanja. Prema tome. f) Proizvod izražen troškovima rada Kvantitativni izraz produktivnosti u kome je proizvod izražen troškovima rada izgledao bi Ptl = Tl L gde je: Ptl – produktivnost rada na bazi proizvoda izraženog troškovima rada. dodati i uticaj troškova reprodukcije koji mogu takođe usloviti veličinu dobiti i nezavisno od promena u utrošcima radne snage. Tl – troškovi rada. ovim neće biti adekvatno izražena produktivnost zbog faktora koji su navedeni kod prihoda kao izraza proizvoda. izraz bi mogao biti i u jednim i u drugim jedinicama. Ovome treba. sledi da će produktivnost biti: Pt = T L gde je: Pt – produktivnost na bazi izraza proizvoda cenom koštanja.Veličina dobiti zavisi od prihoda i troškova reprodukcije. e) Proizvod izražen troškovima U svom kvantitativnom izrazu cena koštanjase izjednačuje sa troškovima (T). obzirom da preduzeće raspolaže stvarima i potrebnim troškovima. odnosno tim troškovima. Međutim. sa stanovišta merenja produktivnosti.

treba razmotriti mogućnosti izražavanja proizvoda potrebnim radom u izrazu produktivnosti. g) Proizvod izražen potrebnim radom S obzirom na ograničenja koja su relevantna za primenu troškova rada u vezi sa visinom zarade.Budući da konkretni proizvođač raspolaže potrebnim i stvarnim troškovima rada za izražavanje proizvoda treba koristiti potrebne troškove rada. Ono je pogodnije od izraza na bazi troškova rada jer se njime prevazilaze teškoće povodom razlike između konkretnih i društveno priznatih zarada. U tom slučaju produktivnost je: Pl = L L Predloženo rešenje za izražavanje izvršenog rada u jedinicama prostog rada (L1) omogućuje da se proizvod izrazi u jedinicama koje omogućuju adekvatan zahtev kvantitativnih promena proizvoda. U ovom slučaju produktivnost će biti: Pl = L1 L gde je : L1 – proizvod izražen potrebnim radom u jedinicama uslovnog rada.Ovo s toga što su stvarni troškovi rada uslovljeni subjektivnim faktorima. 6 . dok je za izražavanje proizvoda u izrazu produktivnosti potrebno koristiti rešenje sa stabilnim karakteristikama u pogledu uslovljenosti formiranja.

1. tada bi izraz proizvoda bio: Pqn = Qp − Qδ − q Qn = Lo Lo Ako bi koristili izraz proizvoda potrebnim radom. ako bi to bili utrošci radne snage prosečnog proizvođača. U izrazu produktivnosti to ima smisla i mesta ako bi se definisala merna jedinica u imenitelju tog izraza. nakon analize problematike izražavanja proizvoda. Sobzirom da je u izrazu produktivnost poenta na merenju proizvodne sposobnosti i efikasnosti proizvođenja ljudskog rada. tako i indirektno preko uslovljenosti proizvpoda u tom slučaju. Utoliko.2 Uslovljenost proizvoda u izrazu produktivnosti po jedinici proizvoljenosti proizvodnje u izrazu produktivnosti trebalo bi uzeti u obzir sve manifestacije i efekte istih po osnovu tehničkih. efekte te uslovljenosti proiciramo na ovim proizvoda kao konstantu.1 Izražavanje utrošaka radne snage 7 . sledi izraz produktivnosti Pqn = Llo ± Llδ ± Llτ ± Llpf ± Llw L ln = Llo Llo Drugi aspekt ove problematike je u uslovljenosti utrošaka radne snage po jedinici proizvoda po osnovu uticaja navedenih grupa faktora kako direktno. prirodnih. 2.2.2 Utrošci radne snage u izrazu produktivnosti 2.1. sledi problematika izražavanja utrošaka radne snage u izrazu produktivnosti upravo prema uslovljenosti. Prema tome. utoliko se toj uslovljenosti pridaje i veći značaj. društvenih i objektiviziranih i neobjektiviziranih ljudskih i dispozitivnih faktora.

zavisi od dinamike obima proizvoda na proporcionalne. U tom smislu. Jednom. radna snaga predstavlja imenitelj izraza kojim se prati nivo i dinamika ostvarene produktivnosti. odnosno za izvršenje procesa proizvodnje. Bitno obeležje ovog elementa proizvodnje je u tome da je nime izzražen radni potencijal raspoloživ za potrošnju. međutim. odnosno radnika. Takav stav je konzistentan sa predhodnim stavom o radnoj snazi kao radnom potencijalu koji stoji na raspolaganju. te u stepenu složenosti njihovog rada. Na nivo makro ekonomije radna snaga se menja u kraćim vremenskim jedinicama. Tavo rešenje treba. da ima potvrdu u efektima koji se postižu upravo razlikama u stepenima složenosti različitih radova.Kao elemennt kompleksa produktivnosti.2 Uslovljenost utrošaka radne snage Sa stanovišta merenja produktivnosti. 8 . Kod proizvođača pojedinca. prirodnih. Zbog nedostatka sredstava i metoda za takvu kfantifikaciju u širim razmerama. Prema tome. Ta uslovljenost se praktično manifestuje u proizvodnoj snazi toga rada. Diferenciranje i praćenje utrošaka radne snage. taj potencijal je u okviru raspoložive energije određen biološkim zakonima proces reprodukovanja i razvoja radne snage. pa time i stepena ekonomske uspešnosti u sprovođenju principa. preko svih faktora koji uslovljavaju proizvodnu snagu društvenog rada. fiksne i relativno fiksne. izraz produktivnosti u kome bi se utrošci radne snage izrazili u jedinicama prostog rada bio bi: P= Q Ll = Ll Ll 2. pa se može tretirati i kao konstantna. tehničkih. Stoga uzevši. Međutim na nivou mezoekonomije radna snaga je promenljiva s obzirom na moguću fluktaciju u broju zaposlenih. sledi da treba diferencirati i pratiti uslovljenost utrošaka radne snage pod uticajem: društvenih. potrebno je uzeti u obzir ukupne troškove radne snage. ovde imamo u vidu utroške radne snage budući da u procesu proizvodnje radnik ulaže svoj rad u vidu tih utrošaka. 1) Društveni faktori uslovljavaju utroške radne snage na dvojak način. u manjim razmerama. ljudskih i subjektivnih faktora. kao prihvatljivo rešenje smatra se smatra se postupak na bazi koeficijenata složenosti radova različitih stepena utvrđenja po osnovu razlika u društveno priznatim troškovima izgradnje tih stepena kvalifikovanosti.2.

U tom smislu su od posebnog značaja stepen kvalifikovanosti. To važi za sve elemente i faktore proizvodne snage društvenog rada. Budući da se radi upravo produktivnosti živoga rada sledi konstatacija da se ljudski faktori pojavljuju kao faktori sopstvenog trošenja. koja uslovljava i utroške radne snage u procesu proizvodnje. Prema tome. sledi da će njen iznos biti funkcija toga obima (Qn) i društveno potrebnog rada po jedinici proizvoda: Lno=Qn x Lqo. Kvantitativni izraz te uslovljenosti mogao bi se izraziti u tako izraženoj komponenti potrebnog rada (Lo odnosno Ll).Opšti nivo proizvodnih snaga. 3) Posebna grupa faktora reprodukcije. odnosno Llδ=Qδ x Llq) 2) Tehnički faktori deluju na obim utrošaka radne snage koji je objektivno potreban za izvršenje procesa rada. Ako bi se ista određivala za obim proizvoda konkretnog proizvođača. 9 . 5) Posebna grupa faktora koja uslovljava utroške radne snage u procesu proizvodnje može se označiti kao grupa dispozitivnih faktora. odnosno Llno = Qn x Llqo. odnosno faktorom toga procesa. razumljivo. jesu prirodni faktori. 4) Ljudski faktori čine posebnu grupu faktora produktivnosti u smislu njene uslovljenosti. Druga komponenta društveno uslovljenih utrošaka se može kfantificirati relativno lakše. intezitet trošenja radne snage i efikasnost upravljanja i organizovanja njene upotrebe. manifestuje se i posebna komponenta potrebnih utrošaka radne snage. makroekonomije kao okruženja za konkretne proizvođače predstavlja bitan faktor proizvodne snage rada konkretnih mezoekonomija. U slučajevima gde su ovi faktori od uticaja na proces proizvodnje i posebno na količinu i kvalitet potrebnih utrošaka radne snage. odnosno za dobijanje novog proizvoda. u slučaju kada postoji razlika između tehničkih faktora konkretnog i prosečnog proizvođača doći će i do srazmernog odstupanja od njihovih utrošaka radne snage (Lτ). Kvantitativni izraz ovih utrošaka je umnošku društveno uslovljene komponente proizvoda i potrebnih utrošaka radne snage po jedinici proizvoda (Lδ=Qδ x Lq. To su faktori koji su rezultat doprinosa i uticaja proizvođača u određenim tehničkim i prirodnim uslovima i sa raspoloživom radnom snagom kao i sa ljudskim potencijalom.

sledi da treba diferencirati proizvodnu snagu rada (Po) i stvarnu (Po) produktivnost. Lon=potreban rad prosečnog proizvođača konkretnog makrosistema. Proizvodna snaga društvenog rada jednaka je Qo Lo Llo Po = = = =1 Lo Lo Llo Ostvarena produktivnost prosečnog proizvođača je: Po = Kao što smo videli. tada bi izraz njegove društveno uslovljene produktivnosti bio: Pδn = Lo Lo + Lδ (q ) 10 . Ako postoji mogućnost da se zahvati uticaj društvenih faktora na smanjenje obima proizvoda konkretnog proizvođača (Q δ n). objektivno uslovljena produktivnost ili proizvodna snaga rada konkretnog proizvođača je: Qo LO Llo = = = 〈1 Lo Lo + lo Llo + llo P= Q L = =1 L L Ostvarena produktivnost konkretnog proizvođača jednaka je P= Qn L Ll 1 = = = Lo L + 1 Ll + ll 1 + lll Pod uticajem društvenih faktora po osnovu nivoa proizvodne snage drštvenog rada u različitim makrosistemima. i subjektivno uslovljene produktivnosti i to kako u tekućem tako i u sukcesiji perioda. Lol. sledi da je odnos između njihove proizvodne snage rada istovremeno i izraz te uslovljenosti: Pδo = Lol Llol = Lon Llon gde je: Pδo – izraz društveno uslovljene produktivnosti prosečnih proizvođača različitih makrosistema.2. Kad se radi o prosečnom proizvođaču. tehnički uslovljene prirodno uslovljene.3 Izraz produktivnosti Mogu će je diferencirati izraze društveno uslovljene.

od potrebnog radau početnom periodu). Pτ = Lo Llo = Lo ± Lτ Llo ± Llτ U sukcesiji perioda pod uticajem promena u tehničkim faktorima.U sukcesiji perioda. U sukcesiji perioda pri promeni prirodnih faktora dolazi do promena u produktivnosti: 11 . ovaj izraz će biti: PIIτ = PIIτ = Llkτ = 1 ≠1 1 ± Klτ 1 1 ± Llkτ 1 ± Kl −1 1 ± Kq pri čemu je Llk τ =promena potrebnog rada po jedinici promene obima proizvoda pod uticajem tehničkih faktora. izraz društveno uslovljene produktivnosti će biti: PII = 1 1 ± Klδ Pod uticajem tehničkih faktora formira se izraz tehnički uslovljene produktivnosti konkretnog proizvođača. pod uticajem prirodnih faktora moguće je dobiti poseban izraz produktivnosti: Ppf = Lo Lo ± Lpf gde je Ppf=produktivnost uslovljena prirodnim faktorima. pri promeni potrebnih utrošaka radne snage. pšolazeći od stanja u početnom periodu (tj. Slično tehničkim faktorima.

12 . pa je Psd = Qsd Lsd I Qz Pz = Lz gde je: Psd – produktivnost po po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti.PIIpf = 1 1 ± Klpf gde je Klpf = koeficijent promene utrošaka radne snage pod uticajem dinamike prirodnih faktora. Na osnovu navedenog sledi da će izraz proizvodne snage rada konkretnog proizvođača biti: P= L Ll Ll = = L Ll Llo ± Llδ ± Llτ ± Llpf ± Llw Pod uticajem subjektivnih faktora koji nisu tehnizirani i objektivizirani ostvaruje se suvišno trošenje radne snage (l).4. sledi da je potrebno pratiti produktivnost po istom osnovu. Utoliko će izraz ostvarene produktivnosti biti: Pn = L 1 1 = = L + 1 1 + ll1 + ll 2 + ll 3 1 + ll11 + ll12 + ll13 2. Parcijalni izraz produktivnosti Saglasno stavu da preduzeće svoju poslovnu aktivnost može obavljati samostalno (a) i po osnovu zajedničkih ulaganja (b). a nekad po delom po jednom i po drugom osnovu.

Qji i Lji – proizvod i utrošci radne snage.proizvod i utrošci radne snage određene poslovne funkcije. gde je: Pji – produktivnost na nivou određene organizacione jedinice. sledi da u tom nivou treba pratiti produktivnost. Četvrto ako se pak ima u vidu da su srodne aktivnosti organizovane i povezane po poslovnim funkcijama (istraživačko razvojna. potrebno je pratiti i produktivnost. Qpf i Lpf . Peto. pa je Pji = Qji Lji (i=1. proizvodna. pa je Ppz = Opz Lpz gde je: Ppz – produktivnost po poslovnim zadacima. marketing. kada su aktivnosti obavljene po poslovnim zadacima (Qpz)... Drugo saglasno činjenici da je preduzeće organizovano po organizacionim jedinicama. finansijska) sledi: Ppfi = Qpfi Lpfi gde je: Ppfi – produktivnost rada određene poslovne funkcije... pored agregatne produktivnosti za ukupan proizvod asortimana preduzeće ili organizacione jedinice potrebno je pratiti produktivnost za svaki proizvod.Pz – produktivnost na poslovima zajedničkih ulaganja.. uključujući i radna mesta kao polaznu jedinicu u sistemu organizacije i činjenično da se na svakom od tih nivoa ostvaruje različiti učinak. Qpz i Lpz – proizvod i utrošci radne snage po poslovnim zadacima.... Treće.. pa je: Pgi = Qgi Lgi 13 . u slučaju postojanja asortimana proizvoda.n)...

uz uslov da je 14 . karakter parcijalnih izraza produktivnosti imaju i izraz produktivnosti po proizvodnim faktorima: kao produktivnost rada (Pl=Q/L). logična je težnja za određivanja vrednosti utrošaka radne snage i proizvoda kao zavisno promenljive. 2 logaritamske ili dr. Šesto. To možemo pratiti na osnovu funkcije produktivnosti Pf = f ( Q) f ( L) pri čemu je P(max) za (Q/L)min i za vrednost L iz izvedene funkcije produktivnosti (P’=0) uz uslov P’’<0. produktivnost sredstava za rad (Pi=Q/Ui). kvadratne. sledi da je kvantitatativni izraz produktivnosti u odnosu između proizvoda (Q) i utrošaka radne snage (L) P= Q L Iz navedene relacije istovremeno sledi da se proizvod može izraziti kao funkcija produktivnosti (P) i utrošaka radne snage Q=P x L. eksponencijalne. pa je Pk=Q/K = (Ps=P/S). produktivnost materijala (Pm=Q/Um). 2. aL −c 2 L 2 . Saglasno značaju produktivnosti.L). funkcija produktivnost je Pf = a L + bL + C L 2 . kako bi se izrazila relacija maksimalne produktivnosti. Za Q=a L +bL+C. odnosno Q=f(P. Qgi i Lgi – proizvod i utrošci radne snage po jedinici proizvoda. odnosno kao samo produktivnost rada (Pl=Q/L) i produktivnost kapitala (sredstava).5.gde je: Pgi – produktivnost po proizvodima iz asortimana.funkcije. odakle je Lopt = c / a . U naznačenim uslovima proizvodnje. zavisno od rasporeda vrednosti izvornih informacija može imati oblik linearne. pa je: P= . Ekonomski aspekt funkcije produktivnosti Saglasno stavu o konceptu principa produktivnosti. dok je utrošak radne snage jednak količniku između proizvoda i produktivnost rada L=Q/P.

U slučaju da serija vrednosti o proizvodu i utrošcima radne snage ima raspored koji odgovara kvadratnoj funkciji.q= Q x F’(P) f ( P) L odnosno E’p. Saglasno gore navedenim uslovima dobijamo Lopt. U odnosu na početni period. u opštem izrazu produktivnosti drugog perioda jednaka je: PII = Q(1 ± Kq ) L(1 ± Kl ) gde je: Kq – koeficijent promene proizvoda. utroška radne snage (2) i faktora uslovljenosti produktivnosti (3). Rešenjem jednačine po Q i L dobijamo i Qopt. Qopt = F Lopt . Koeficijent (stopa) promene produktivnosti dobija se kad se prednje navedeni izraz koriguje početnim stanjem.b.l = f ( P ) x F’(P). pa je Kp = (1 ± Kq ) − 1 (1 ± Kl ) 15 . po pravilu. pa time i elemente za P(max). do promene proizvoda (1).P’’<0. sledi i sistem normalnih funkcija za dobijanje parametara a. a odatle je Q opt ax .pa je: P m = Lopt Kontinuelna elastičnost produktivnosti bila bi: ( ) E’p. Dinamika produktivnosti U dinamici produktivnosti dolazi. što je i istovremeno P(pot) u datim uslovima.c. 2. Kl – koeficient promena utroška radne snage.6.

efekti takvih promena se mogu pratiti preko izraza 1 ± Kl 1 −1 − 1 pri čemu je Llk = 1 ± Kq 1 ± Llk gde je: Kpr – koeficijent objektivno uslovljene promene produktivnosti rada Llk – promene potrebnog rada po jedinici proizvoda u dinamici. Promene produktivnosti pod uticajem dinamike proizvoda jednaka je Kp = Kpq = Kq 1 ± Kl 16 .Sobzirom da je u ekonomskoj analizi od posebnog značaja praćenje dinamike utroška radne snge po jedinici proizvoda.

LITERATURA Ekonomika i marketing u industriji Prof. Svetlana Trajković 17 .mr.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful