P. 1
Znacaj Sajmova u Medjunarodnom Marketingu

Znacaj Sajmova u Medjunarodnom Marketingu

|Views: 629|Likes:

More info:

Published by: Aleksandar Antonijevic on Apr 20, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/05/2014

pdf

text

original

Znacaj sajmova u medjunarodnom marketingu, primer Sajam u Frankfurtu Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing

, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi. Sajmovi predstavljaju jedan od oblika promocije preduzeća, i to jedan od najznaĉajnijih i karakterišu se ogromnim i socijalnim i ekonomskim znaĉajem. Tema ovog rada nije samo znaĉaj sajma u funkciji promocije preduzeća, iako će se njegov centralni deo odnositi naj taj aspekt. Biće reĉi i o znaĉaju sajma i za lokalnu sredinu, potrošaĉe i samu sajamsku organizaciju. Poseban osvrt se daje i na razvoj i znaĉaj samog sajma kao tržišne institucije i na pojedine opšte tendencije u svetlu sve većeg uticaja informaciono komunikacione tehnologije. Posebno se na nekim mestima analizira znaĉaj sajmova sa aspekta medjunarodnog znaĉaja. Rad ce se sastojati iz tri podglavlja. Prvi deo ce se odnositi na pojam, nastanak i razvoj sajmova, kao i dostignutom nivou razvoja sajmova kao institucije na medjunarodnom planu i vrstama sajmova. Bice reci i o Medjunarodnoj uniji sajmova i funkcijama sajmova. Medjunarodna unija sajmova formirana je u Milanu 1925. od strane dvadeset vodecih medjunarodnih trgovinskih sajmova. U pocetku okuplja samo opste, a kasnije i specijalizovane sajmove. Medjunarodna unija sajmova je neprofitna i nepoliticka organizacija, koja pre svega ima savetodavnu ulogu. Clanice Medjunarodne unije sajmova su individualni i multinacionalni organizatori medjunarodnih trgovinskih sajmova i izlozbi, organizatori nacionalnih sajmova i izlozbi, vlasnici i menadzeri sajmova i izlozbenih prostora itd... Каrakteristike sajmova Pojam, nastanak i razvoj sajmova Reĉ sajam potiĉe od od latinskih reĉi “feriae”, što znaĉi raspust, odnosno odmor posle religioznog obreda), odnosno “missa” što znaĉi bogosluženje. Od latinske reĉi “feriae” nastali su brojni nazivi za sajmove na razliĉitim jezicima, kao što su engleski – “fair”, francuski – “foire”, italijanskom – “fiera” itd. Od latinske reĉi “missa”, nastao je nemaĉki termin za sajam – “Messe”. Etimologija same reĉi sajam ukazuje na njegovu prvobitnu vezanost za crkvene svetkovine i obrede. Sajam predstavlja prostor, bilo otvoren, bilo zatvoren na kome se u regularnim ili neregularnim terminima koncentriše ponuda i tražnja odreĊene robe ili usluge. Sajam okuplja brojne uĉesnike i predstavlja solidnu platformu za iskazivanje i realizaciju njihovih najrazliĉitijih interesa. Jedna druga definicija govori da sajmovi predstavljaju priredbe tržišnog karaktera na kojima se izlaže odreĊena roba, na istom mestu u redovnim vremenskim razmacima. Sajmovi imaju brojne funkcije i donose veoma velike koristi, koje se mogu analizirati sa aspekata brojnih uĉesnika – izlagaĉa i organizatora, kao direktnih uĉesnika i iz ugla posetilaca, potencijalnih kupaca i društveno – politiĉke zajednice. Uz to, ne sme se izgubiti iz vida da su sajmovi sastavni deo tržišnog sistema jedne države. Nastanak i razvoj sajmova je u korelaciji sa funkcionisanjem tržišnog mehanizma privreĊivanja te se stoga njihov broj, vrsta, i njihovi

......... Sajmovi tekstila u okviru sajma u Frankfurtu. list...30 3............2... Sajmovi kapitalnih dobara u okviru sajma u Frankfurtu............ SRJ"..................2.................................18 2............................ Pojam....................................31 3.....22 3................................5................... Novi format....... 44/99.......... Istorijat sajma u Frankfurtu. Kongresi i dogaĊaji u okviru sajma u Frankfurtu.......4................. Dostignuti nivo razvoja meĊunarodnih sajmova.............. MeĊunarodna unija sajmova. Funkcija sajmova..........................1......................2.......4.......... 59/98... Evaluiranje efekata sajamskog nastupa...... do isteka roka privremenog uvoza......16 2.....22 3........... Realizacija nastupa na sajmovima. ......5...........20 3........... 16/93.3.....................1....13 II Strategija sajamskog nastupa 2...........................................6. SADRŽAJ Uvod................................27 3.....5 1. Vrste sajmova..24 3.ostvareni rezultati tretiraju kao jedan od pokazatelja razvijenosti jedne privrede...3.19 III Primer sajma u Frankfurtu 3....2..34 Literatura...24 3... Koristi od nastupa na sajmovima......................... odnosno carinjenje robe.... 73/2000 i 23/2001) propisano je da se privremeno uvezena roba mora vratiti u inostranstvo ili definitivno uvesti i ocariniti po propisima kojima se ureĊuje uvoz......4..................................... Struktura grupe.................. Sajmovi arhitekture......8 1...... tehnologije i dizajna u okviru sajma u Frankfurtu..3....7......................... stav 4..5.................. br........... Sajmovi automobila.......26 3......2........1................ Sajamski prostor sajma u Frankfurtu........4.....................3...4 1.... 46/92.3.14 2............................. Brend strategija.......11 1...............3......28 3....... 28 3...................29 3........ Planiranje nastupa na sajmovima.. u okviru sajma u Frankfurtu...3.......... u okviru sajma u Frankfurtu....2.............................................................. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju ("Sl..32 Zakljuĉak..........3 I Karakteristike sajmova – svaki deo mora imati naslov – to ubacite i u rad 1..8.....3................... 29/97.......... nastanak i razvoj sajmova..... Sajmovi robe i široke potrošnje u okviru sajma u Frankfurtu.......... Poslovni profil sajma u Franfurtu... Zaposleni ...........1....35 POSTUPAK SA PRIVREMENO UVEZENOM ROBOM PO ISTEKU ROKA PRIVREMENOG UVOZA Odredbom ĉlana 43....2................23 3. Gostujići programi u okviru sajma u Frankfurtu..........6..................

. carinarnica donosi rešenje o vraćanju privremeno uvezene robe u inostranstvo (ĉlan 101. Ako privremeno uvezena roba nije vraćena u inostranstvo ili konaĉno uvozno ocarinjena u odreĊenom roku. stav 3. stav 3. tj. odnosno o njenom oduzimanju (ako ne bude vraćena). A odredbom ĉlana 119. a zbog pravilnog i jedinstvenog postupka. Obaveštava se ili direktno kada je adresa vlasnika poznata. odnosno konaĉno uvozno ocarinjena u odreĊenom roku kontrolom rada carinarnica. Navedenim odredbama propisana je obaveza za carinskog obveznika (uvoznika robe) da privremeno uvezenu robu vrati u inostranstvo u istom ili promenjenom stanju do isteka roka privremenog uvoza. Carinskog zakona. Pod ovim se podrazumevaju odredbe o vraćanju robe u inostranstvo (ĉlan 101 Carinskog zakona). S tim u vezi. carinarnica tu robu stavlja pod carinski nadzor radi onemogućavanja njenog korišćenja i sa njom postupa po odredbama ovog zakona. nadležni carinski organ pokreće postupak carinjenja robe po službenoj dužnosti. Kroz drugostepeni carinsko-upravni postupak i kroz direktno obraćanje stranaka Saveznoj upravi carina uoĉeno je da se carinsko-upravni postupak sa predmetnom robom ne odvija uvek na već izneti naĉin. podrazumeva i "postupak po odredbama ovog zakona". Dopis se dostavlja obvezniku uz dostavnicu (obavezno liĉno dostavljanje). ne vrati u inostranstvo. Ovo zbog toga što se radi o robi koja je inostrano vlasništvo i koja mora da bude ili vraćena u inostranstvo ili konaĉno uvozno ocarinjena. s obzirom da privremeno uvezena roba može da bude ili vraćena u inostranstvo ili prodata domaćem kupcu i uvozno ocarinjena preko neke druge carinarnice. ili preko uvoznika privremeno uvezene robe. Pre toga. taĉka 2. te o radnjama sa tom robom. Carinarnica je dužna u dopisu da odredi i rok (npr. Postupak po odredbi ĉlana 173 stav 3 Carinskog zakona. stavlja robu pod carinski nadzor radi onemogućavanja njenog daljeg korišćenja. već se istekom roka privremenog uvoza odmah primenjuje odredba ĉlana 119. a ne u svrhe zbog kojih je privremeno uvezena. da drugom na upotrebu ili upotrebi u druge svrhe. Savezna uprava carina izdaje sledeće objašnjenje: 1. stav 1. carinarnica je dužna. pored carinskog obveznika. S obzirom da je privremeno uvezena roba inostrano vlasništvo za sve vreme dok je na režimu privremenog uvoza. odnosno postupak carinarnice sa navedenom robom ukoliko ona nije vraćena u inostranstvo. Ako uvoznik ne postupi na izneti naĉin. Carinskog zakona) sa upozorenjem da će biti doneto rešenje o njenom oduzimanju. carinarnica sa tom robom postupa na naĉin propisan odredbom ĉlana 173 stav 3 Carinskog zakona. pored stavljanja robe pod carinski nadzor. Carinskog zakona propisano je da ako se privremeno uvezena roba otuĊi. o preduzetim radnjama sa predmetnom robom da obavesti i njenog inostranog vlasnika radi zaštite svojih interesa u postupku. a ne preko carinarnice koja je odobrila privremeni uvoz. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju).Prema odredbi ĉlana 173. stav 3. carinarnica će dopisom da upozori uvoznika na obaveze iz privremenog uvoza (vraćanje u inostranstvo ili konaĉno uvozno carinjenje). osam dana od dana dostavljanja dopisa) do kada je uvoznik dužan da obavesti carinarnicu o preduzetim radnjama sa ovom robom. Carinskog zakona ako privremeno uvezena roba ne bude vraćena u inostranstvo ili konaĉno ocarinjena u odreĊenom roku. a naroĉito kada je voĊen prekršajni postupak zbog prekoraĉenja roka privremenog uvoza (ĉlan 97.

(SUC 01/3 broj D-2505/1 od 26. stav 3. a privremeno uvezena roba mora se vratiti u inostranstvo ili definitivno uvesti i ocariniti po propisima kojima se ureĊuje izvoz. 2.1987. otuĊena. osim poljoprivrednih proizvoda. odnosno lizing odobrava carinarnica. 3. odnosno uvezenu opremu lizing. Preduzeće i drugo pravno lice može privremeno izvoziti. obradom ili doradom i pre privremenog uvoza. odnosno uvozi sa obavezom vraćanja u odreĊenom roku. Prema tome. sreda. Ako su ove ĉinjenice utvrĊene u prekršajnom postupku. Radi pružanja usluga stranim licima i korišćenja usluga stranih lica i u drugim sluĉajevima kad se roba izvozi. kao i rokovi privremenog izvoza i uvoza. 26 novembar 2008 21:36 Privremeni uvoz i izvoz regulisan je Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju. odnosno privremeni uvoz opreme u zakup. a ne u svrhe zbog kojih je privremeno uvezena. 01/3-D-8774/1. Privremeni izvoz. Navedene ĉinjenice moraju da se nedvosmisleno utvrde (sastavljanjem odgovarajućeg zapisnika o pregledu robe) i tek nakon toga može da se donese rešenje o naplati carine i drugih uvoznih dažbina. godine).. odnosno izvoza reprodukcionog materijala potrebnog za proizvodnju te robe.3.6. 2002) Privremeni uvoz/izvoz . Kao vraćanje robe u inostranstvo smatra se i predaja robe carinarnici na slobodno raspolaganje. u istom ili promenjenom stanju. a može se predvideti i obaveza zakupodavca da zakupcu obezbedi nesmetano korišćenje. odnosno uvoz robe dobijene preradom. carinarnica donosi rešenje o njenom oduzimanju. održavanje i tehniĉkotehnološko unapreĊenje opreme. Privremeno izvezena roba mora se vratiti u Srbiju ili definitivno izvesti. Ugovor o zakupu obavezno sadrži rok trajanja zakupa. Ugovorom o zakupu. godine) i njegova dopuna (akt SUC-a br.Ukoliko carinski obveznik ne postupi po rešenju carinarnice o vraćanju robe u inostranstvo. 2. . od 28. mogu da se koriste u carinsko-upravnom postupku. odnosno uvoziti u zakup opremu radi korišćenja u proizvodnji i radi pružanja usluga. nije vraćena u inostranstvo data drugom na upotrebu ili upotrebljena u druge svrhe.. kao i zamena uvezene opreme novom tehniĉko-tehnološki savršenijom opremom za vreme trajanja roka zakupa. odnosno lizingu prenosi se pravo korišćenja opreme uvezene u zakup uz plaćanje naknade (zakupnine). roba se može privremeno izvoziti. Ako je privremeno uvezena roba stavljena u unutrašnji promet bez sprovedenog postupka uvoznog carinjenja. 13/87-C-4 (akt SUC-a 01/51 D 2588/1. Carinskog zakona). carinarnica će doneti rešenje o naplati carine i drugih uvoznih dažbina po službenoj dužnosti (ĉlan 119. nakon okonĉanja prekršajnog postupka zbog prekoraĉenja roka privremenog uvoza ne može da se pristupi carinjenju robe po službenoj dužnosti ukoliko carinarnica nije prethodno sprovela postupak na već izneti naĉin.ATA karnet. a može se predvideti da po isteku ugovornog roka zakupac trajno zadrži privremeno izvezenu. carinjenje te robe. odnosno privremeno uvoziti. Ovim objašnjenjem se stavlja van snage objašnjenje ove uprave br. Izuzetno carinarnica može odobriti izvoz. od 3.2001. uvoz.

8 Na osnovu ugovorenih uslova kao i ispunjavanja svrhe privremenog uvoza. carinski organ propisuje rok u kome se uvezena roba mora ponovno izvesti ili se mora odrediti novo dozvoljeno carinsko postupanje. a odobrenje izdaje carinski organ na osnovu podnetog zahteva./engl. aut. AJMOVI (TREĆI DEO) Koliko košta sajam? Da li sajam za preduzeće predstavlja trošak ili dobru investiciju? U prethodnim brojevima Exportera pisali smo o uticaju i znaĉaju sajma za poboljšanje prodaje. odnosno uvoz te robe. a može odrediti koja se roba ne može privremeno izvoziti i uvoziti. Admission Temporaire / Temporary Admission) je jednostavan meĊunarodni carinski dokument koji je zasnovan na meĊunarodnoj Carinskoj konvenciji o ATA karnetu. 3. Na robu koja se privremeno uvozi ne plaća se carina. st. odnosno naplatiti u robi koja je data na oplemenjivanje. dorada i obrada). Prednosti ATA karneta: 1. kao i mogućnost da se na licu mesta sagleda položaj preduzeća u odnosu na konkurenciju. odnosno koja je oplemenjena. izvoza izdaje se ATA karnet.Privremeno izvezena. 2. privremeni uvoz i provoz (tranzit) robe. a prema rešenju carinarnice koja je izdala odobrenje. Privremeni uvoz ili izvoz odobrava se i u sluĉaju poslova oplemenjivanja robe (prerada. Ovi poslovi mogu da se vrše u više faza i da ih obavlja više preduzeća i drugih pravnih lica. odnosno naplaćuje usluga oplemenjivanja primenjuju se propisi kojima se ureĊuje redovni izvoz. savetima za dobru organizaciju. odnosno stranih lica. zamjenjuje nacionalne carinske dokumente za privremeni izvoz. Republiĉka vlada odreĊuje vrstu i namenu privremenog izvoza i uvoza. kao i naĉinima za postizanje zapaženog nastupa na njemu. Izlaganjem na sajmovima i uspostavljanjem kontakata sa drugim preduzećima stvara se prilika za bolje upoznavanje sa postojećim trendovima. odnosno omogućavaju izvoznicima i uvoznicima upotrebu samo jednog dokumenta za rješavanje svih carinskih formalnosti 6. Karent ATA (franc.) o trendovima u ovoj oblasti pokazalo je da su sajmovi po svom znaĉaju u komunikaciji i prodaji . Carinskog zakona) Privremeni uvoz kao dozvoljeni carinski postupak se potpuno odvojeno reguliše od aktivnog oplemenjivanja jer se radi o korišćenju strane robe u zemlji uz obavezu ponovnog izvoza u nepromenjenom stanju. odnosno uvezena roba može se upotrebiti samo za namene za koje je privremeno izvezena. Na izvoz i uvoz robe kojom se plaća. Privremeni uvoz (ĉl. odnosno uvezena. usluga oplemenjivanja može se platiti. izvozniku ukidaju troškove carine i PDV-a ili polaganja depozita za carinu ATA karnet znaĉi manje administracije i sigurnost da će naplatiti uvozne dažbine ako ne doĊe do ponovnog izvoza karneti pojednostavljuju prelazak granice. Na osnovu odobrenja nadležnog organa. rokove privremenog izvoza i uvoza po namenama.160-166. Prilikom privremenog uvoza odn. ĉime se pojednostavnjuje carinski postupak i na taj naĉin olakšava i ubrzava promet odreĊenih kategorija roba. Istraživanje AUMA (nemaĉko Udruženje sajmova i sajamskih manifestacija prim. Veliki broj preduzeća koriste sajmove kao osnovni element marketinškog predstavljanja.

Kroz istraživanje o sajmovima treba doći do podataka o broju izlagaĉa i broju posetilaca na sajmu. kao što su poslovne veĉere. Pored toga. Tokom planiranja. Nakon što preduzeće napravi detaljnu izvoznu strategiju. Osim toga. montaže i . Takav štand obezbedjuje vizuelni identitet preduzeća na svim sajmovima koje posećuje. propratnim dogadjajima i medijskom praćenju sajma. transport i carinjenje robe koja se izlaže. Nastup na sajmu predstavlja znaĉajan trošak za budžet preduzeća. sajam je jedinstveni prostor na kom kompanija može da stupi u kontakt sa velikim brojem ljudi. može da kontaktira privrednog zastupnika na odredjenom tržištu. I u prethodnim tekstovima na ovu temu pisali smo o ceni izlaganja na sajmu u koju treba uraĉunati veliki broj troškova: prevoz lica koja će predstavljati preduzeće na sajmu. kako bi dobilo više informacija o sajmovima na tom tržištu. Kompanija bi trebalo da se raspita o mogućnostima zajedniĉkog nastupa na takozvanom nacionalnom štandu. koje se odnose na pojedine industrije. Publikacije. pogotovo ako se porede troškovi izlaganja na sajmu ili trominutne reklame na televiziji u udarnom terminu. uzorci i sl. izvoznici mogu i putem interneta da pronadju informacije o dogadjajima na odredjenom tržištu. Pre donošenja odluke o uredjenju sajamskog prostora potrebno je raspitati se o cenama izgradnje štanda kod preduzeća koja nude tu uslugu. veoma je važno da prodajni i promotivni materijal bude publikovan na lokalnom jeziku zemlje u kojoj se održava sajam kako bi se preduzeće predstavilo na najbolji mogući naĉin. broju zemalja uĉesnika. iznajmljivanje izložbenog prostora. kao i ekonomski magazini ĉesto objavljuju kalendar manifestacija i sadrže informacije o sajmovima. kao i o uslugama koje nudi sajam. smeštaj i sporedne promotivne aktivnosti. Jedan broj preduzeća ima već namenski napravljene štandove na kojima izlaže na raznim sajmovima. Troškovi sajmova iznose u proseku 40 odsto budžeta koji preduzeća izdvajaju za promociju. Izlagaĉ bi trebalo unapred da osigura sva potrebna sredstva i izbegne eventualna iznenadjenja. Budžet bi trebalo da se zasniva na raspoloživim sredstvima i na pažljivom izboru dogadjaja na kojima treba uĉestvovati. Pronalaženje pravog sajma i projekcija budžeta mogu predstavljati pravi izazov. Sajmovi i danas predstavljaju nezaobilaznu kariku u lancu prodaje. pa se zbog toga preporuĉuje da se nastup pravovremeno i pravilno planira. da vidi mnoštvo proizvoda i predstavi svoju ponudu stranim kupcima. Pored toga. izvozne dozvole. BUDŽET Ako preduzeće prihvati da je izlaganje na sajmovima važan deo marketinškog plana. najveći trošak u sajamskom budžetu predstavlja zakup prostora i izgradnja štanda. gde organizator ĉesto snosi jedan deo troškova i uredjuje sve prateće elemente.preduzeća daleko ispred liĉne prodaje i oglašavanja u struĉnim ĉasopisima. onda najvažnija stvar jeste budžet. ali treba uzeti u obzir i prateće troškove transporta (špedicije i carinjenja). INVESTICIJA Teško je dati precizan odgovor na pitanje da li je izlaganje na sajmu skupo. Treba imati u vidu da je samostalni nastup mnogo skuplji nego kod zajedniĉkog izlaganja.

Ta isprava zamenjuje bankarsku garanciju. treba znati koja se roba smatra uzorkom. može se desiti da najjednostavniji. Roba namenjena izlaganju na sajmu mora na zakonom propisani naĉin da bude ocarinjena. prevoza robe. a sigurno i najjeftiniji izbor bude nastup u okviru nacionalnog štanda. Najviše služi za izlaganje robe na sajmovima i to za privremeni uvoz robe koja se vraća u nepromenjenom stanju. Sajmovi. na osnovu pisanog zahteva. vezani za privremeni izvoz odnosno uvoz uzoraka u zemlju u kojoj se održava sajam. jer će organizator obaviti sve neophodne aktivnosti kako bi izlaganje na sajmu bilo uspešno. za privremeni uvoz robe. U ove troškove ubrajaju se i izdaci. telefon i internet. posluženje na štandu. sajmovi ne moraju uvek biti i kljuĉ uspeha. nadležnom carinskom organu potrebno je podneti deklaraciju za privremeni uvoz robe ili popunjeni obrazac JCI C5. potrebno je imati i ATA karnet. odnosno zakljuĉenja ugovora o proizvodnji te robe. Izlaganjem na nacionalnom štandu kompanija štedi vreme i novac. SAJMOVI NISU UVEK JEFTINI Izvoznici ne mogu uvek sebi da priušte uĉestvovanje na sajmu. U sluĉajevima kad se proda roba koja je privremeno uvezena radi izlaganja na sajmu. Reĉ je o unificiranoj ispravi koja zamenjuje carinsku deklaraciju. PRIVREMENI IZVOZ UZORAKA Da bi se firma odluĉila za tip nastupa koji joj odgovara. Uvozne dažbine kompanija neće platiti na predmete koje unosi radi izlaganja ili raspodele ukoliko je strani izlagaĉ na medjunarodnom sajmu ili prodajnim izložbama. Znaĉaj sajmova se ogleda u . kao i cena smeštaja i transporta obiĉno premašuju mogućnosti izvoznika "poĉetnika". pribavljanja porudžbine ili ponude robe. odobrenje za produžetak roka. namenjen izlaganju na sajmu. u troškove štanda treba uraĉunati i zakup izlagaĉkog prostora. tako da zablistaju pred brojnom publikom. obavezan upis u katalog sajma. konferencije. promotivnog materijala (dizajniranog iskljuĉivo za odredjeno tržište). potrebno je da uzme u obzir sve troškove organizacije i nastupa. U zavisnosti od proizvoda ili usluge koji se nude. Prilikom privremenog uvoza uzoraka.demontaže štanda. što znaĉi da uvoznik nema obavezu da podnese JCI C5. jer je izdaje garant . prikljuĉke za struju. te održavanje i obezbedjenje štanda. ali je koncept isti: predstaviti preduzeće i proizvode. u dinarskoj protivvrednosti. Pored toga. Kad se sve uzme u obzir. ispitivanja. za nju je potrebno nadležnom carinskom organu podneti JCI obrazac za stavljanje robe u slobodan promet (JCI C4). Takodje. Iz tih razloga. Naziv može biti razliĉit. kao i koja roba je oslobodjena plaćanja carine. važno je da utvrditi koliki je znaĉaj sajma za izvoznu strategiju kompanije. uzorcima se smatraju oni ĉija pojedinaĉna vrednost nije veća od 100 evra.Privredna komora Srbije na period od jedne godine. Troškovi izlaganja. Po pravilu.Ĉak i samo uĉestvovanje jednog ĉoveka zaduženog za osmatranje. Po pravilu. naĉina na koji izvoznik želi da ostvari prodaju i ponašanja potrošaĉa na odredjenom tržištu. jednog za kontakte i jednog za prikupljanje informacija može biti finansijski nepristupaĉno. osoblja. izložbe ili izlaganja. najcelishodniji. Carinski organ odredjuje rok u kome se uvezena roba mora ponovo izvesti ili izdaje. vodu. a koji se uvoze radi prikazivanja.

09. Posin ISPIT 'Na ispitu u Nisu nije bilo zadatka. Slobodne eksportne proizvodne zone i Dokumentarni akreditiv! Nadam se da ce nekom pomoci!'' Ivana_q7. . Kad u Nišu imate ispit i da li možeš da ih ''okačiš'' posle ispita. samo tri pitanja: Posrednici u spoljnoj trgovini. U oktobarskom roku je ispit 24.ĉinjenici da se godišnje održava više od 30. i u Smederevu su bila samo pitanja bez zadatka.000 razliĉitih privrednih izlaganja. Privredni sajmovi imaće i ubuduće znaĉajnu funkciju u medjunarodnoj marketing strategiji mnogih srpskih izvoznika. Iako predstavljaju znaĉajnu investiciju za izvoznika sa dobrom organizacijom mogu biti podonosni. I.09.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->