You are on page 1of 29

OSNOVNE ODLIKE NARODNE (USMENE) KNJIEVNOSTI Nain trajanja - Dela usmene knjievnosti nisu tvorevine pojedinanog stvaraoca.

Prenoenje usmenim putem nuno ukljuuje vei broj prenosliaca koji esto pripadaju razliitim vremenima i socijalnim slojevima. U svom prvobitnom, najstarijem obliku tvorevine usmene knjievnosti su u najveem broju sluajeva individualnog porekla, ali su podlone neprestalnom menjanju. ak i kada je zabeleena, usmena tvorevina uhvaena je i fiksirana samo u jednom odreenom trenutku svog razvitka, i samo u jednom obliku. Ako je usmeno knjievno stvaralatvo aktivno u vreme beleenja jedne tvorevine, ona nastavlja svoj ivot u usmenom prenoenju i dalje se menja. Sasvim je verovatno da ona u razliitim krajevima nastavlja da ivi u razliitim oblicima. Recepcija - Zbog toga to se prenose usmenim putem dela usmene knjievnosti su sutinski kolektivna tvorevina. Pritom se ona najee kolektivno percipiraju; pesma se peva ili se prima pred nekim skupom, pevai prilagoavaju svoje izvoenje odreenoj publici. Ako drutvo nije otro diferencirano (a to vai za nae drutvo i patrijahalnu kulturu sve do kraja XVIII veka) onda izgraeni moralni principi i ujednaenost shvatanja utiu na stvaranje kolektivnog ukusa kome se podreuju umetnike tvorevine. Motivi - Najistije oblike usmene knjievnosti treba traiti u ranim periodima istorije pojedinih naroda, kada oni uopte nisu imali svoje pismenosti, ve se celokupno ivotno iskustvo prenosilo usmenim putem. Meutim, usmena knjievnost se ne gasi sa pojavom pismenosti, ve se, naroito u specifinim socijalnim uslovima, kakvi su postojali i kod nas, mogla dalje razvijati. U takvim uslovima motivi usmenih tvorevina mogu biti knjievnog porekla. U tom sluaju, nakon brojnih izmena tokom prenoenja, motivi koji su umetnikog porekla mogu zapravo postati kolektivne tvorevine. Pojavljuju se takoe i internacionalni motivi koji se razliito objanjavaju: npr. zajednikim poreklom indoevropskih naroda (Velek i Voren, braa Grim, tipoloke analogije). Odnos pojedinca prema kolektivu i tradiciji - Kolektivnost stvaranja usmenih tvorevina ne iskljuuje ispoljavanjje individualnih pevaa. Postoje individualne sklonosti u izboru pesama ili pria i postoje razlike u obdarenosti pevaa (esej: Peva pria). U usmenu knjievnost ubrajamo sve tvorevine koje su, makar i krae vreme, ivele u usmenom prenoenju i tako bile podvrgnute izmenama od strane vie pojedinaca, bez obzira da li je graa za njih preuzeta direktno iz ivota ili iz nekih drugih izvora. Usmeno narodno predanje veoma je raznovrsno i iroko. U uslovima nerazvijene pismenosti celokupna kultura jednog naroda uva se kao usmeno predanje; na taj nain su se prenosile i medicinske poruke, vradbine i verovanja. Meutim, iako spadaju u iru oblast folklora, ne mogu se sve ove pojave smatrati za knjievni izraz. Magijsku ili medicinsku poruku moemo kao izuzetak uzeti za umetniko delo ako je data u umetnikoj formi, stihu itd. Sa druge strane, poslovice, pitalice i zagonetke treba shvatati kao knjievna dela, koliko god da su saete. Poslovice saimaju ivotno iskustvo u slikovitom i koherentnom vidu. esto je re o uoptavanju iskustva povodom nekog konkretnog dogaaja; ostatak toga vidi se u zavrecima nekih pesama (enidba Duanova) i jo ee pripovedaka. Ne ulaze, jasno, ni sva predanja (kojih je moralo biti mnogo u doba nerazvijene pismenosti) u obim narodne knjievnosti (kriterijum fikcionalnosti). Vana osobina usmene knjievnosti je njena sinkretinost; usmeno pesnitvo se uvek javlja u spoju sa jednom ili vie drugih umetnosti; lirska pesma se uvek peva, esto u

kolu, uz ples. Kod kraljikih i dodolskih pesama ima rudimentalnih oblika glume. U sluaju epskih pesama opet imamo pevanje praeno guslama - to jeste nekakav spoj raznih umetnosti. U nerazvijenim zajednicama, u kojima usmena knjievnost ima najpovoljnije uslove za opstanak, pojedina znanja nisu izdiferencirana, ve ih je knjievnost takorei apsorbovala; isto vai i za religijske predstave ili pravne norme. *Narodna knievnost je u poetku imala svoje stalne pratioce: muziku, igru i mimiku; ta pojava naziva se sinkretizam. Narodne pesme stvarao je obdareni pojedinac, kao i itav kolektiv prenosi se s kolena na koleno. Glavna osobenost narodnog stvaralatva je anonimnost. TEKST-TEKSTURA-KONTEKST U usmenim tvorevinama izloena su kolektivna shvatanja. Ujednaavanje tih shvatanja vri se neprekidno. Kod primitvnih naroda, kao i kod naroda koji su se manjevie ravnomerno razvijali na celoj teritoriji, nivelisanje shvatanja je u velikoj meri izvreno, pa se moe govoriti o narodnom pogledu na svet. Kod nas je ovaj problem veoma sloen. Jugoslovenski narodi razvijali su se veoma neravnomerno. Nekakva ravnomernost je postojala samo do provale Turaka na Balkan u XIV veku. Sve do kraja XVIII veka razvitak je vrlo nejednak, pa bi se moglo govoriti o vie kulturnih zona. Velika je raznolikost shvatanja u poslovicama. Za nae pesnitvo karakteristine su razliite, pa i suprotne ocene hajduije, ili postupaka Marka Kraljevia. Te razlike zavise od toga kojoj kulturnoj zoni, etnikoj ili socijalnoj grupi tvorevine pripadaju. Ujednaenost shvatanja izrazita je u jugoslovenskom usmenom pesnitvu samo u granicama odreene kulturne zone (naroito patrijahalne, koja je po sebi uporite usmene knjievnosti). U drugim zonama ujednaavanje je zavisilo od razvitka (migracija iz patrijahalnih oblasti itd.). Istovremeno je u tim zonama drutveni razvitak, praen diferencijacijom slojeva, ipak bri nego u zoni patrijahalne kulture. Zbog toga je i razumljivo to je ujednaenost vea u starijim tvorevinama - bajkama, pesmama pretkosovskog i kosovskog ciklusa, pre nego hajdukog. Te tvorevine su se uobliile pre nego to su se razlike u kulturi pojedinih krajeva zaotrile. Za jugoslovensko pesnitvo pre bi se moglo rei da su shvatanja raznolika, nego da su nivelisana. Zbog razlika u kulturnom razvitku, ova knjievnost sadri gledita razliitih generacija, kao i raznih kulturnih grupa. Vana odlika usmene knjievnosti je iroka upotreba ustaljenih motiva i siea, u razliitim kombinacijama pri stvaranju novih tvorevina (Peri i Lord: Peva pria). Stvaraoci usmenih tvorevina - ak i u izmenjenim drutvenim prilikama - radije e posegnuti za ve upotrebljenim motivom ili sieom, nego to e nastojati da smisle novi. Konvencionalni sie se samo ispunjava novim iskustvom iz ivota. Te pojedinosti iz ivota mogu postepeno poeti da preovladavaju i na taj nain nastaju novi motivi. Priliv novih motiva nikada nije toliko veliki da oni sasvim potisnu stare. Izuzetno retko dolazi do tako otrih preokreta u usmenoj knjievnosti naroda - da se u kratkom vremenskom periodu izmeni cela motivska graa. To se obino deava pri naglim istorijskim preokretima primanje hrianstva ili najezda Turaka. Pa ipak, ni u tim sluajevima se stara motivska graa nikad ne gubi naglo, ve se postepeno prilagoava novim uslovima.

Jo je primetnija ustaljenost kompozicionih shema i stilskih obrta. Skoro za svaku vrstu usmene knjievnosti potpuno su izgraeni posebni principi kompozicije kojih se stvaraoci i prenosioci po pravilu pridravaju. To vai za bajke, aljive prie, prie o ivotinjama (basne). Kompozicioni ablon najmanje je prisutan u epskoj pesmi, ali se i tu moe govoriti o optim principima i tipovima kompozicije. U muslimanskoj epici bosanske krajine esto je udvajanje radnje. Karakteristini su i stereotipni poeci i zavreci pesama (slovenska antiteza). Dobro iskoriena epska ponavljanja dre ponekad na sebi celu arhitekturu pesme ili prie. I u stilskim formacijama postoji tenja ka ujedinjavanju. itav niz pojedinanosti i situacija uvek se kazuje istim reima: sabljom manu, odsee mu glavu. Tu su i stalni epiteti, ustaljeni brojevi (3, 9, ...), simbolina imena (Vuk). Za usmenu knjievnost karakteristini su kontrasti i hiperbole i oni su esto ustaljeni. Likovi su najee dati samo u nekoliko otrih crta (ako postoji ciklus pesama o nekom liku onda je sloenije). Karakteristino je i naglaavanje samo jedne crte nekog lika (Erina dovitljivost). Stvaraoci uvek radije koriste ustaljena izraajna sredstva kojih ima veoma mnogo. Tu ustaljenost sredstava treba prevashodno objanjavati kolektivnim karakterom usmenih tvorevina. Jezik usmene knjievnosti nije svakodnevni. Renik je probran, a sintaksa podeena prema zahtevima stiha. VARIJANTA I VARIJANTNOST U usmenoj knjievnosti svaka poznatija pesma ivi u vie varijanata - bar onoliko koliko trenutno ima prenosilaca koji je pamte. I Vuk je toga bio svestan u predgovoru IV knjige (1862.)-5x enidba kralja Vukaina. Isti peva nee istu pesmu ponoviti dva puta u potpuno istom obliku (o formulama). Isto vai i za pripovetke; siei se obino vrsto dre i u raznim obradama - sie je skelet i ostaje isti. Pojedinosti prenosioci najee crpe iz vlastitog iskustva. Zbog kulturnih i socijalnih razlika kod Jugoslovena je varijantnost vea nego kod drugih naroda. Kao i sline pojedinanosti iz ivota tako su i imena lica i geografskih pojmova esto podlona promenama. Nije neobino da se isti motiv vee za razliite likove iz razliitih vremena i krajeva. Najznaajniji uzroci promene kod nas su: prenoenje pesme ili prie iz jedne etnike grupe u drugu ili iz jedne kulturne zone u drugu. Sve do XIX veka imamo lokalne tradicije, posebne obiajne uslove i specifinosti ivota u pojedinim oblastima. I Srbi i Hrvati bili su izdeljeni u vie kulturnih zona u kojima je nain ivota bio razliit. Zbog toga su i pesme i prie pri prenoenju iz jedne zone u drugu trpele izmene, ponekad vrlo bitne. Zatim, u nekim delovima - Sloveniji, Hrvatskoj, Vojvodini - postojalo je graanstvo. Istovremeno, svuda je bilo i ratarskih i stoarskih oblasti, tako da je npr. prenoenje tvorevine iz stoarske u zemljoradniku oblast (ili obratno) podrazumevalo promene. Takav je sluaj sa Baladom o Omeru i Merimi, kad se u stoarskoj varijanti pominju pored cvea i jaganci. Ali, postoje i razlike koje su dublje od ovakvih sitnih pojedinosti; one se tiu ocene dogaaja i ljudi koji u njima uestvuju, tiu se lokalizovanja radnje i njenog prenoenja s jedne linosti na drugu.

Prenoenje sa jedne generacije na drugu takoe izaziva promene: zaboravljanje istorijskih detalja, kao i drugaiji pogled na iste stvari - dogaaje iz prolosti. U vezi sa ovim stoje i anahronizmi - najee je re o dovoenju u vezu linosti i meanje dogaaja iz raznih vremena. Tako se Marko Kraljevi dovodi u vezu sa linostima iz XIV, XV, XVI, pa i XVII veka. Tradicija o realnim bitkama na Kosovu se mea. Najznaajniji faktor u promenama je, ipak, linost prenosioca. On jeste predstavnik neke socijalne, etnike grupe i generacije, ali on ima i individualnih crta koje utiu na menjanje pesama. Istu pesmu ili pripovetku dvojica pevaa nee nikada kazivati u istom obliku. Vuk tvrdi da je uo pet varijanti enidbe kralja Vukaina na istom mestu. Bilo je i takvih prenosilaca koji pri svakom izvoenju improvizuju drei se samo osnovne strukture. Za pripovetku je improvizovanje pri svakom izvoenju redovna pojava. Ali, bilo je i pevaa koji su uili mehaniki, napamet. Od toga je li peva vet improvizator ili pasivan prenosilac, od njegovog pamenja i darovitosti mnogo zavisi. Vuk kae da je lo peva u stanju da upropasti dobru pesmu, a dobar da od rave naini dobru. Od sadraja i forme usmene tvorevine takoe zavisi u kojoj meri e se ona menjati u prenoenju. Stih donekle konzervira pesmu, dok su pripovetke podlonije promenama. Iako i u prozi ima ustaljenih fraza i utvren je red izlaganja, ipak pripoveda grau stalno iznova obrauje, dok potpuno nova obrada nije pravilo. Mnogo zavisi i od duine prozne tvorevine. Krae tvorevine se ee dre kao celina, lake se pamte u celini. Poslovice se mogu vekovima prenositi u istom obliku, kao i pitalice i zagonetke. I kraa epska pesme bolje se dri kao celina od due; lirska pesma, po pravilu kraa od epske, bolje se uva. Njenom sporijem menjanju doprinosi i vezanost za melodiju. Guslarski recitativ je u osnovi priblino jednak za sve pesme, pa stoga ne utie mnogo na uvanje teksta epske. Tako varijantnost kod lirskih pesama nije tako esta kao kod epskih i pripovedaka. Sem toga, varijante lirskih pesama obino su blie od varijanata epskih. Da li e se tvorevina menjati ili ne zavisi i od duine njenog postojanja u usmenoj tradiciji, tj. od njene umetnike dovrenosti. Svaka pesma koja se due zadri u narodnom pamenju dobija sve dovreniji oblik i manje je podlona promenama od onih koje su tek nastale. Pevai se drugaije odnose prema starim nego prema novim pesmama. Postavlja se i pitanje duine odravanja usmenih tradicija. Ogroman broj tvorevina je zaboravljen. Da bi se odrala pesma ili pria ona mora tretirati bitan sadraj ili tipian dogaaj. Takoe postoji i potiskivanje pojedinih pesama, vremena iz politikih, kulturnih ili verskih razloga (uticajem crkve). Varijanta je tvorevina koja zavisi od drugog usmenog dela pravarijante - od kojeg preuzima strukturne i siejne osobenosti. Pravarijanta se moe samo pretpostaviti i to kako je izgledala. Ui smisao varijante je ono to je isto ili zajedniko sa pravarijantom, tj. od nje zavisno. FORMULA I FORMULATIVNOST Formula (lat. pravilo, propis) - ponavljanje delova teksta ili iskaza. Sama ideja o formuli nije nova i dugo se nazivala opte mesto, paralelno mesto, opta slika, klie ili ablon. Peri i Lord su imenovali i definisali formulu: izraz ili grupa rei koja se redovno upotrebljava pod istim metrikim uslovima da bi se izrazila odreena misao ili osnovna

ideja. Po Lordu, formula je osnovna gradivna jedinica usmene poezije, pa izvor formalne strukture treba traiti u tradiciji usmenog poetskog naina izraavanja, u potrebi pevaa da stvori to vei broj metrikih obrazaca koji e mu omoguiti brzinu improvizacije. Po koncepciji je znatno ira od statikih pojmova, stalnih epiteta, stereotipnih fraza; formula je produktivni metriko-akustiki sintaksiki model za stvaranje novih stihova. Najstabilnije formule: 1. ime junaka 2. glavna radnja 3. prostor 4. vreme opevanih dogaaja. Formula moe da obuhvata npr. glagol i/ili junaka i oni se mogu zameniti (npr. govorimo o Kraljeviu Marku: Vino pije / od Oraca Tale... Ili naziv mesta radnje se menja: U Prilepu / u gradu bijelome; U Bijeloj / od kamena kuli). Formulativnost je karakteristino svojstvo usmene knjievnosti. To je tehnika stvaranja i umetnikog oblikovanja usmene knjievnosti pomou formula. Ona kao zakonitost proistie iz same prirode usmene knjievnosti, iz odnosa stvaralac-tradicija koji je reciproan, i u kome je usmena tradicija ipak dominantna. Stvaralac odbija, prihvata ili modifikuje u tradiciji postojee obrasce, a ako podatke uzima iz stvarnosti, on ih stilizuje sredstvima posebne usmeno-poetske gramatike, koja su usvojena u tradiciji. On stvara polivalentne strukture koje se nebrojeno puta mogu upotrebiti u razliitim kontekstima. Olakavajui improvizaciju, formule su i vid umetnikog apstrahovanja i uoptavanja, rezultat vekovnog odabira i tipizacije. Formulativnost omoguava stvaraocu da, kada oblikuje neku pesmu, ima na raspolaganju niz gotovih modela. Formulativnost ima dva nivoa: 1. izraajni nivo izraajnih oblika: zvukovni sloj, stilske figure, leksiki, sintaksiki, ritmiki, kompozicioni modeli. Najee: stalni epiteti vjerna ljuba, vita jela, britka sablja, asni krst; ali i: tiho besjedi, rano rani, zatim u ulozi apozicije: Car Lazar - srpska kruna zlatna; u bugarticama epiteti stoje uporedo: javor suho drvo, junaka crna zemlja; poreenja - zubi su joj dva niza bisera; slovenska antiteza - vrsta negativnog paralelizma, esto uvodna formula nae narodne poezije; kao i gradacija. 2. sadrinski nivo sadrinskih oblika: misaona ponavljanja (tematska) koja nisu ograniena posebnom leksikom i sintaksom. To su: motiv najmanja tematska jedinica koja samostalno egzistira u tradiciji (udesno zaee, kanjavanje zle ene, pobratimstvo, oivljavanje umrlih, pretvaranje u biljku ili ivotinju, dato obeanje avolu); zatim sklop motiva itave fabule (povratak mua na svadbu svoje ene, enidba s preprekama, ubistvo roaka u neznanju); varijanta u uem smislu; tipski likovi i njihove funkcije (vila, zmaj, izdajnik, maeha); ustaljeni opisi situacije statiki motivi (megdani, opisi ratnika, preoblaenje itd.); obiaji, verovanja i pravila ponaanja - (prosidba, kumstvo). Formula je, iako ponovljiva, ipak dinamika jedinica. Postojanje svih navedenih motiva i oblika zavisi od tradicije, epohe itd. RODOVI I VRSTE USMENE KNJIEVNOSTI

Pisana knjievnost (rodovi): 1. lirika 2. epika 3. drama. U usmenoj knjievnosti je situacija drugaija: drame kao iste nema, ve se njeni elementi pojavljuju u okviru lirike. Rodovi i vrste usmene knjievnosti: 1. lirska narodna poezija 2. epska narodna poezija 3. narodna proza. Pesme na mei epsko lirske. One u kojima preovladava lirsko smestio je na kraju I knjige, u kojoj su enske, a one u kojima preovladava naracija na poetak II sa junakim. NAJSTARIJI ZAPISI EPSKIH PESAMA Odlike bugartica Dok se u Vukovoj zbirci nalaze pesme koje je sam zabeleio (a to znai da su se jo uvek pevale u XIX veku) u Bogiievoj zbirci nalaze se pesme koje su zapisane tokom prethodnih vekova. Najstarija bugartica, tj. njen fragment, potie iz 1497. godine (tada je zabeleena) i govori o Jankovom ratovanju u Smederevu. Dve bugartice o Marku Kraljeviu i bratu mu Andrijau, i o Radosavu Siverincu i vojvodi Vlatku udinskom, zabeleio je hvarski pesnik Petar Hektorovi. Bugartice su iz usmenog pevanja nestale u prvoj polovini XVIII veka. Pevale su se prevashodno u Dubrovniku i Boki. Stih bugartica je petnaesterac ili esnaesterac sa cenzurom posle sedmog, tj. osmog sloga. Vrlo est je i pripev od est slogova; posle svakog drugog stiha ide pripev - refren. Drugi polustih glavnog stiha mahom je osmerac. Tematika bugartica obuhvata zbivanja i junake XIV i XV veka Marka Kraljevia, Miloa Kobilovia, Kneza Lazara. Obuhvata i Kosovski boj 1389., ali i ugarske junake, uesnike drugog Kosovskog boja 1448. Janka, Sekulu, Brankovie, Jakie, Zrinskog i Ivana Karlovia. Broj stihova/duina bugartica Znatno su krae od deseterakih pesama koje znaju da imaju i preko 1000 stihova. Najdua bugartica u Bogiievoj zbirci ima oko 250 stihova, dok veina ima izmeu 50 i 90. Dve grupe bugartica: 1. one koje pevaju o optepoznatim junacima i dogaajima 2. one koje pevaju o lokalnim junacima. Postoji prilian broj bugartica koje imaju identian predmet kao i deseterake pesme iz Vukove zbirke. Prva pesma kod Bogiia je o Bui Stjepanu i analogna je Vukovoj o Musi Stefanu. Postoji i bugartica o Banovi Strahinji mada mnogo kraa od Vukove pesme. Gotovo sva lina imena koja se nalaze u optenarodnim bugarticama, nalaze se u odgovarajuim deseterakim pesmama. Razlika izmeu deseterakih pesama i bugartica je u tome to se bugartice koriste dvostrukim epitetima junaka britka sablja, rumeno bjelo lice, duboko sinje more. Ovo

udvostruavanje epiteta verovatno neto duguje duini stiha. Za razliku od desetarakih pesama smatra Bogii, - bugartice su manje bogate poreenjima. Veliko bogatstvo u natprirodnim biima gotovo da ne postoji u bugarticama. Jedva da se pojavljuje po neka vila. To je moda zbog toga to je staro sujeverje bilo bolje iskorenjeno u primorju. Treba imati u vidu i to da je meu sakupljaima bugartica bilo mnogo svetenika koji nisu eleli da zapisuju takva verovanja, ve su hteli da ona nestanu. Dalje, u bugarticama ima manje hiperbola, manje snanih slika. Uvodne formule se razlikuju, u bugarticama nema slovenske antiteze i mahom poinju dosta direktno. Bogii: U bugarticama ove knjige najvie pada u oi uvelost, a i neka mlitavost, prema ivoj snazi deseterca, zatim nedostatak prave poetske lepote, nedostatak plana umesto logikog zapleta pojedinih elemenata, kao i prirodne i logine povezanosti pripovedanja... Pesma o diobi Jakia deluje kao neslana ala. Dok u Vukovoj verziji postoji uzvien moralni motiv Mitrove odluke, ovde je to skoro smeno. Nia vredsnost ovih pesama verovatno je dug tome to su zapisivane kad su ve bile u opadanju. VUKOVA PODELA JUNAKIH PESAMA Epiku, tj. muke ili junake pesme Vuk j podelio na: 1. pesme starijih vremena, tj pesme junake najstarije one obuhvataju period do propasti samostalnih srednjevekovnih drava, do XV veka. Nalaze se u Vukovoj II knjizi; tu su i pesme koje obrauju razne motive, kao to je Zmija mladoenja, pa i one koje govore o ljudskoj rtvi (Zidanje Skadra dodue, nosioci radnje su poznati likovi, Mrnjaevii Vukain, Ugljea, Gojko). Opevaju dogaaje i linosti iz feudalnog poretka koje narod nije voleo jer je bio eksplatisan od strane plemstva i crkve. To je i doba borbe protiv turskih osvajaa, to je i deo tema ovih pesama. Najraniji pomeni lica iz nae istorije odnose se na XII vek (Nemanja, sveti Sava). Znatno vei broj pesama odnosi se na linosti i dogaaje iz XIV veka: irok krug pesama o Marku Kraljeviu i o Kosovskom boju. Pesme s kraja II knjige odnose se na Jakie, ugarske vazale iz XV veka. 2. pesme srednjih vremena, tj. pesme junake srednjih vremena nalaze se u Vukovoj III knjizi. Odnose se na borbe hajduka i uskoka u XVI i XVII veku. esti junaci tih pesama su Starina Novak, Jankovi Stojan i starac Vujadin. U to doba prestao je otpor feudalaca protiv Turaka, a poeli su da se protiv njih bore ljudi iz naroda (hajduci i uskoci). 3. pesme najnovijih vremena, tj. pesme novijih vremena o vojevanju za slobodu. To su pesme o narodnim borbama za osloboenje Srbije i Crne gore od Turaka XVIII i s poetka XIX veka (Poetak bune protiv dahija, Boj na Miaru, Rastanak Karaorija sa Srbijom). U ovim pesmama su istorijski dogaaji prikazani vernije nego u ostalim, i u njima su sauvana tana imena mesta i junaka. Starije pesme daju vie optih motiva o dogaajima, dok su novije hroniarske. Savremena podela junakih pesama (tip epskih modela): - motivske pesme - hroniarske.

Ne postoje stroge granice izmeu njih. Vuk je junake pesme podelio na osnovu 2 kriterijuma: 1. hronoloki gore navedena podela 2. tematski grupisanje pesama prema dogaaju ili junaku o kome se peva. KOSOVSKI BOJ U VUKOVOJ ZBIRCI Sve pesme o Kosovskom boju u Vukovim zapisima, bez obzira to dolaze od razliitih pevaa, predstavljaju jedinstvenu celinu. Njih ne vezuje samo jedinstvo sredinje teme, ve i doslednost u slikanju likova, uzrono-posledini razvoj dogaaja, stilsko i idejno jedinstvo. Pesme Vukove zbirke povezuju sa istorijskim zbivanjima na Kosovu i sve dogaaje koji prethode boju (mogu biti i u uzronoj vezi sa njim jer uvode u ambijent glavne likove i prate ih u okviru daljih dogaaja). Na taj nain se teme pre presudne bitke povezuju sa onima koje slede, sainjavajui jedinstvenu celinu karakteristinu za epopeju. Milo Obili Nosioci dogaaja povezani su na planu delanja, ponaanja i uvek tipskih odnosa: porodinih, pobratimskih, feudalnih. Likovi su povezani i na planu zajednike ideje, verskog i nacionalnog opredeljenja podvig Miloa Obilia motivisan je (npr.) feudalnim idealom vernosti vazala gospodaru, ali je produbljen idejom rtvovanja za slobodu naroda. Milo dva puta ispada mudriji od Lazara: prvi put u Zidanju Ravanice, kada upozorava na nailazak Turaka koji izjednaava sa poljednjim vremenom, i drugi put kada odbacuje Lazareve optube i predsakazuje stvarno zbivanje na Kosovu i pravog izdajnika. U narodnoj pesmi Miloevom podvigu prethodi dramski zaplet kneeva veera (fragment koji je Vuk zabeleio od svog oca) koji je projekcija buduih dogaaja; to je skup koji e obuhvatiti likove tih dogaaja i dati njihove odlike. Idejna osnova celog tog obrasca je Hristova veera, to znaajno pomae uvoenju lika izdajnika. Knez Lazar I Pesme prevashodno oblikuju epsku junaku biografiju kneza Lazara, poev od njegovog boravka na Duanovom dvoru i enidbe Milicom (enidba kralja Lazara, Vuk II, 32). To nije nimalo sluajno: Milicino poreklo direktno vodi do Stefana Nemanje (po njegovom najstarijem sinu Vukanu) i time se Lazar uvodi meu lanove srpske carske dinastije. On se shvata kao zakoniti produetak Nemanjia, ime se utvruje njegovo neprikosnoveno vladarsko pravo. Prema enidbi kralja Lazara Milica je sestra Jugovia; to je nevesta koju je za Lazara odabrao sam car Duan. Istu funkciju pribavljanje legimiteta Lazaru kao nasledniku Nemanjia imaju i pesme o zidanju Ravanice. U pesmi Zidanje Ravanice carica Milica je ta koja prekoreva Lazara jer ne gradi zadubine, kao to su to inili Nemanjii (pritom navodi opsean katalog nemanjikih zadubina). Odgovor kralja Lazara na to je odluka o zidanju Ravanice. Tako se katalogu ktitora zadubina pridodaje i Lazarevo ime, a nemanjikim manastirima i Ravanica.

Ove dve pesme takoe opisuju i pretkosovski period sa jasnim predskazanjem opasnosti koja se nadnosi nad Srbiju. Pojavljuju se protagonisti koji e igrati bitnu ulogu u boju Milo Obili i Jugovii. II Neposredno pre bitke Pesme koje se neposredno vezuju za samu bitku obuhvataju Muratovu izjavu rata knezu Lazaru; u jednom dubljem sluaju budue zbivanje na Kosovu postulirano je kao plod izbora, svesnog izbora kneza Lazara izmeu carstva nebeskog i zemaljskog (prvi deo Propasti carstva srpskoga). Zatim je tu Kneeva veera (fagment 50, II), zapravo jedna scena u kojoj se pojavljuju svi junaci Jug Bogdan, Jugovii, Vuk Brankovi, Milo Obili, Kosani Ivan i Toplica Milan. Ta dramska scena upuuje (prejudicira) na budua zbivanja; Miloev odgovor na Lazarevu optubu otkriva pravog izdajnika, ali i Miloevu nameru da ubije turskog sultana. Fragment 50/IV donosi izvetaj Kosani Ivana Milou o velikoj brojnosti turske vojske, kao i Miloevo raspitivanje o poloaju Muratovog atora, te ponavljanja zakletve. U Propasti carstva srpskoga imamo prieivanje srpske vojske. Polazak ratnika u bitku imamo u pesmi Car Lazar i carica Milica, i u pesmi o zakasnelom polasku usamljenog ratnika Musi Stefana (47). III Bitka Sam boj dat je u tri nezavisna stilska postupka koji se meusobno dopunjuju: 1. sveznajui prpoveda u vidu epskog kataloga uvodi u bitku jednog po jednog zapovednika sa njegovim ratnicima (Propast carstva srpskoga); on daje i ishod borbe (V fragment) u formi retorikog pitanja: Koji ono dobar junak bee? I opet sledi epski katalog (Banovi Strahinja, Sra Zlopoglea, Boko Jugovi) 2. kada glasnici daju retrospektivan izvetaj dva vrana gavrana i sluga Milutin i Vladeta vojvoda (48). Po pravilu se Miloev herojski in stavlja nasuprot Vukovom izdajstvu 3. trei je sluaj kada se likovi neposredno nakon borbe susreu sa kosovskim bojitem (Kosovka devojka, majka Jugovia, Musi Stefan). Dogaaji posle boja imaju karakter epiloga, seanja i oseanja onih koji su ostali ivi, sve do njihove smrti. Posebnu temu ini Obretenije glave kneza Lazara (53), koja je neka vrsta zavretka kneeve epsko-poetske biografije. Siejnu osnovicu pesama o Kosovu ine dva osnovna motiva: 1. podvig pozitivnog junaka (Milo Obili) i 2. izdaja negativnog junaka (Vuk Brankovi). Prisutni su mnogi internacionalni motivi oklevetani junak i njegov zavet na podvig, veera pred odluujue zbivanje, uhoenje neprijatelja, zakasneli junak.

LIKOVI U PESMAMA O KOSOVSKOM BOJU

Knez Lazar Jug Bogdan Devet Jugovia Vuk Brankovi (svi su uesnici kneeve veere) Milo Obili Kosani Ivan Toplica Milan Vladeta vojvoda Musi Stefan Banovi Strahinja Gojko i Vukain Mrnjaevi Orlovi Pavle, kneev barjaktar Knjeginja Milica Kosovka devojka Majka Jugovia EPSKA BIOGRAFIJA KNEZA LAZARA

enidba kneza Lazara legitimisanje kao naslednika Nemanjia Zidanje Ravanice Propast carstva srpskoga izbor izmeu nebeskog i zemaljskog carstva Kletva (fragment 50/III) Kneeva veera Kosani Ivan uhodi Turke Car Lazar i carica Milica Sluga Milutin Obretenije glave kneza Lazara

Vuk Brankovi Istorijski je bio najvei srpski velika svoga doba, uz kneza Lazara. Vrlo rasprostranjena usmena tradicija vezuje ga za kosovsku izdaju koja predstavlja sredinju temu njegove epske biografije. U idejnom obrascu kneeve veere koji je zasnovan na Hristovoj tajnoj veeri, Vuku Brankoviu pripala je uloga izdajnika. Izvetaji o samoj bici u pesmama kosovskog ciklusa, po pravilu se zavravaju poentom o Vukovoj krivici za srpski poraz (Car Lazar i carica Milica, Propast carstva srpskoga, Carica Milica i Vladeta vojvoda).

Braa Jugovi

10

Najsnaniju sliku odanosti brae Jugovia herojskoj etici vidimo u pesmi Car Lazar i carica Milica, u kojoj Boko i Vojin Jugovi odbacuju sestrinu molbu da ostanu u Kruevcu; oni vre ogreenje o obiajni kodeks u korist junakog principa odanosti otadbini i opredeljenja za nacionalne ideale. Jug Bogdan i Jugovii, inae istorijski nepoznati, imaju vanu ulogu u kosovskom mitu. Meutim, u nekim pesmama koje nisu strogo vezane za Kosovski boj, oni se pokazuju i kao oholi i gramzivi velikai (npr. Banovi Strahinja nee da potede svoju sestru, Banovu enu). Kosani Ivan i Toplica Milan Oni su takoe istorijski neindetifikovani. Objica su pobratimi Miloa Obilia. Kosani Ivan je taj koji daje, kao izvidnik, sjajnu sliku ogromne turske vojske na Kosovu, i koga Milo zaklinje da knezu Lazaru ne saopti kolika je stvarno turska sila (fragment 50/IV). Milo, Milan i Ivan su tri junaka koji daruju pre boja Kosovku devojku. Musi Stefan Pesma o njemu je specifina, jer se strah od kletve pretvara u linu tragediju. Ona je najdublje poniranje u psihu junaka, njegovo herojstvo je samo izvrenje onoga to junak osea kao moralnu nunost, izvrenje koje stoji izvan svake racionalnosti. Lazar je prokleo sve koji ne dou na Kosovo i Musi Stefan zna da mu je odlazak u boj dunost. No pre pije sa slugom. Ujutru, njegova ena moli slugu da ga ne budi jer je usnila straan san; sluga budi gospodara jer je to njegova dunost. Zajedno odlaze u boj i na putu sreu Kosovku devojku, koja im pria o krvavoj Sitnici prepunoj turskih kapa i srpskih klobuka; junaka i konja. Daruje je sa tri dukata. Odlazi, ubija tri turska ratnika i gine od etvrtog. Motiv zakasnelog junaka on ulazi u ve izgubljenu bitku da bi tako dokazao vernost dravi. Banovi Strahinja Vuk je pesmu o Banovi Strahinji stavio u krug pesama o Kosovskoom boju (tj. onih koje boju prethode). Kosovskom krugu pesama ova pesma pripada samo po toponimima, imenu glavnog junaka. Tu je i isticanje turske vojske (fragment 50/IV), ija je funkcionalnost problematina. Pored Vukove varijante postoji i vei broj drugih varijanti koje se razlikuju od nje, pre svega kad je re o zavretku. U drugim varijantama (pa i u Bogiievoj istoimenoj bugartici) ena je kanjena smru. U Vukovoj varijanti koju je zapisao od starca Milije 1822. godine, Banovi Strahinja titi enu od gnevne brae. Ma koliko odudarao od usmene tradicije, taj postupak je u potpunom skladu sa idejom oblikovanja ojstvenog junaka u pesmi. Istorski nepoznat, jedan je od omiljenih epskih junaka iz plejade kosovskih ratnika. Lokalna predanja vezuju ga za razne krajeve. On je poseban lik jer njegovo ponaanje nije u skladu sa ustaljenim patrijahalnim epskim normama pratanje eni je neto to epski junak ne bi uinio (on je oenjen sestrom brae Jugovia, Jug Bogdan mu je tast). Postoji vie tumaenja:

11

- prata radi tazbine (srodstvo po braku) - prata i raskida sa tazbinom. Razlog spora je u poslednja etiri stiha govora: Ne dam vau sestru pohariti, Bez vas bih je mogao stopiti, Al u stopit svu tazbinu moju, Nemam s kime ladno piti vino, No sam ljubi mojoj poklonio. Banovi Strahinja i deset Jugovia su kontrastni likovi. On ima i herojski moral i portvovanje. Peme kosovskog ciklusa su sve povezane i nastavljaju se jedna na drugu; prerastanje ciklusa u ep. Narod je poraz srpske vojske na Kosovu hteo da opravda pronalazei razne uzroke. Uzeta su tri: 1. nadmonost turske vojske 2. boja volja 3. izdaja Vuka Brankovia. Prvi se potvruje pesmom Kosani Ivan uhodi Turke, a drugi i trei u Propast carstva srpskoga, dok se trei nalazi i u pesmi Carica Milica i Vladeta vojvoda. Graenje epskog lika Marka Kraljevia On je najpopularniji epski junak srpskih pesama, a o njemu pevaju i pesme drugih okolnih naroda. Njegova istorijska uloga turskog vazala ne odgovara izuzetnoj lirskoj i epskoj slavi. Uostalom, starije pesme ne stavljaju u prvi plan njegove antiturske borbe (za razliku od, recimo, Oranja Kraljevia Marka). tavie, vrlo je jasno u tim pesmama da je on turski podanik. U pesmi Marko Kraljevi i Arapin (Vuk, II, 60) on se bori protiv odmetnika, crnog arapina, za sultanov raun (Markov odnos prema Turcima se u nekim pesmama relativizuje putem eufemizama; tako se on ponekad naziva sultanovim posinkom). U pesmama o Markovoj borbi sa Arapinom i Musom Kesedijom, dvojicom turskih odmetnika, sugerie se da je ba Marko jedini koji moe da rei problem i zato je neophodan sultanu (u drugoj od ovih pesama, sultan ga polumrtvog pouta iz tamnice da bi se borio protiv Muse (Vuk, II, 67); do tada je bio tri godine u tamnici). Narodne pesme ne pominju Marka meu kosovskim junacima. Nejasna je njegova istorijska uloga na Kosovu. U graenju epskog lika ima nejasnosti i nespojivosti u celinu; njegov brat Andrija nekada se pominje, a nekada ne. Najstarija epska pesma je upravo Marko Kraljevi i brat mu Andrija i u njoj vidimo prisutan internacionalni motiv Kain i Avelj (s obzirom na Markov visok drutveni status - otac mu je kralj Vukain, proces enidbe u pesmi enidba kralja Vukaina). Neobino je to ga majka Jevrosima tera da ore umesto da se bori sa Turcima (Vuk, II, 70). Taj zahtev je zapravo u funkciji jedne duhovite poente o neizbenosti Markove borbe sa Turcima. Za njega se vezuju i opte, internacionalne teme drugovanje sa natprirodnim biima (npr. vila od Vrvina), megdan sa crnim ratnicima (Arapima). Neprijatelji su mu Musa Kesedija, Ljutica Bogdan, Turci i Arapi. On ume i da uplai i da ubije boljeg od

12

sebe. Njegov lik predmet je izrazite hiperbolizacije koja ne moe a da ne podseti na Bahtinovo shvatanje grotesknog. Pesme kao to su Marko Kraljevi i Arapin i Marko Kraljevi i Musa Kesedija upravo daju sliku Marka kao sultanove jedine odbrane i uzdanice. Obe pesme imaju vrlo slinu strukturu. Prvo se pojavljuje odmetnik u funkciji nasilnika i porobljivia, koji je, inae, po pravilu dorastao i najveim junacima koji se bore za pravdu. U prvoj pesmi Marko se javlja u cariinonm snu, ali isprva odbija da izae na megdan Arapinu. Kree tek poto mu sama careva ki to zatrai - ispisano krvlju sa njenog obraza, alje mu pismo u kome ga zaklinje svetim Jovanom. U drugoj pesmi imamo internacionalni motiv o zarobljeniku i ve zaboravljenom junaku koji postaje careva uzdanica. Meutim, upravo ta poetna situacija zaboravljenog i utamnienog Marka postaje osnova za postupak hiperbolizacije na kome se temelji ostatak pesme. Prva Markova pojava sa kosom do zemlje i noktima za oranje, koji odmah po izlasku trai vina i rakije, mesa i hleba, zatim jo jedna hiperbola kree u bitku tek poto iscedi vodu iz same drenovine (Markova prekost prema kovau koji ga vrea i prema sestri Leke kapetana). Bitka je duga i ravnopravna, kao i u prvoj pesmi. Markovo priznanje da je ubio boljeg ima karakter moralnog podviga. Motiv sukoba ravnopravnih na vrlo specifian nain dat je u pesmi Marko Kraljevi i Ljutica Bogdan, u kojoj se ponire u psihologiju pojave straha kod glavnih junaka. Gotovo je duhovito njihovo izbegavanje direktnog sukoba. Doslednu sliku Markovog prkoenja Turcima imamo u pesmi Marko pije uz ramazan vino (pije vino zato to ga voli i nije mu bitno to je zabranjeno). Hiperbola je i sama duina Markovog ivota preko 300 godina. RODOVI I VRSTE NARODNE LIRIKE Lirske pesme su starije. Velika rasprostranjenost lirskih, enskih pesama znatno je oteala njihovu klasifikaciju, utoliko pre to se pojedine pesme mogu svrstati u nekoliko vrsta. Vuk ih je svrstao u 20 grupa; vrste na osnovu: 1. namene pesme prema prigodi (dogaaju) uz koju se pevaju: svatovske, kraljike, dodolske itd. 2. mesta izvoenja mesto ili pokrajina gde se pevaju (potrovsko naricanje nad mrtvima, pesme koje se u Budvi pevaju na Spasovdan) 3. vreme izvoenja. Najvei deo Vukovih grupa izdvojenih po nameni treba zadrati, jer ine posebne podvrste, ali ih po srodnosti treba raspodeliti u manji broj vrsta. Meutim, izdvajanje pesama po mestu gde su zabeleene nije prihvatljivo pripevi uz zdravice samo su deo svatovskih pesama, a poastice nisu nita drugo do pripjevi uz zdravice. Sve pripeve uz zdravice treba uzeti kao podvrstu obiajnih pesama. Isto tako, bavanske pesme treba pridodati ljubavnim, jer nema dovoljno razloga za njihovo izdvajanje. VUKOVA PODELA 1. Pjesme svatovske

13

2. Patrovski pripjevi uza zdravice 3. Perake poake 4. Patrovsko naricanje za mrtvima 5. Pjesme svearske 6. Pjesme kraljike 7. Pjesme dodolske 8. Pjesme od kolede 9. Pjesme boine 10. Pjesme koje se pevaju uz asni post 11. Pjesme onako pobone 12. Pjesme sljepake 13. Pjesme osobito mitoloke 14. Pjesme koje se pevaju na prelu 15. Pjesme etelake 16. Pjesme igrake 17. Pjesme koje su se u Budvi pjevale na Spasovdan 18. Pjesme koje se pjevaju djeci kad se uspavljuju 19. Ljubavne i druge razliite enske pjesme 20. Pjesme bavanske naega vremena enske pesme su u I knjizi. Kriterijum podele na muke i enske vezan je za injenicu da je emotivnost lirike za ene, a junaki dogaaji su iz mukog sveta. Nije bitan pol pripovedaa, mada enske uglavnom pevaju ene. Za enske pesme bitna je melodija, dok je ona za muke na drugom mestu. Savremena podela (princip podele je namena): 1. obredne i obiajne pesme koledarske, dodolske, boine, kraljike, spasovske, na ranilu, uskrnje, svatovske, tubalice 2. poslenike pesme (pesme o radu npr. etalake) 3. religiozne pesme (religiozno-moralistike) jo je Vuk razlikovao hrianske i mitoloke pesme; u ovu grupu spadaju i sljepake pesme 4. porodine pesme pealbarske, vojnike 5. ljubavne pesme. Najbrojnije su porodine i ljubavne, koje su najverovatnije i najmlae. Ljubavne su najraznovrsnije, jer ih ne suava mesto izvoenja i namena. OBIAJNE LIRSKE NARODNE PESME Ove pesme potiu od prastarih obrednih pesama uz kultne radnje vezane za ovekovu linost svadbe, sahrane itd. Kako su ovi obredi rano hristijanizovani, izgubili su magijsku i kultnu mo i zadrali su se samo kao obiaji. * Svatovske pesme u njima preovlauje sveano raspoloenje. Ono se ogleda u raskoi mladosti, bogatstva i lepote. Ton je radostan, ali ima i sete u opevavanju devojakog rastanka od doma. Redosled pevanja pesama koji se jo uva u nekim podrujima ukazuje na nekadanji obredni karakter i starost ovih pesama. Najee su u osmercu, desetercu i trinaestercu.

14

U Sremu, Banatu i Bakoj, itavoj severnoj Srbiji peva se svatovac narodna svatovska pesma koja se odlikuje posebnom melodijom. (Kad se isprosi devojka (6, iz Srbije), Djevojci i momku na prsten (7)) OBREDNE LIRSKE NARODNE PESME Re je o najstarijim usmenim tvorevinama koje su vezane za nastojanje da se umilostive prirodne sile. Bile su deo obreda koji su pripadali kultovima (Sunca, zemlje, predaka), a vremenom su hristijanizovani. Obred je uvek praen pesmom, a esto i igrom. Obredne pesme imale su javnu funkciju, budui da su izvoene pred kolektivom i za njega. Vezuju se za svetkovine i pojedina godinja doba (kalendarske = koledarske). Imale su magijsku funkciju. 1. Dodolske pesme letnje, obredne pesme namenjene dozivanju kie pomou imitativne i kontaktne magije. Vezane su za zemljoradnju, pa su poznate u veini zemalja gde je ona razvijena; kod nas se ti obredi javljaju u celom prostoru od Makedonije do Panonije. Obred centralni lik je ensko bie dodola. Grupa devojaka od kojih je jedna naga i obmotana zelenilom obilazi selo za vreme sue. Zaustavljaju se pred kuama gde pevaju, a dodola igra dok je domaica poliva vodom, nakon ega sledi darivanje. U primorskim krajevima postoji varijanta obreda sa mukim uesnicima. Stihovi se svode na verbalne opise obrednih radnji, iskazivanje prirodne pojave i eljene posledice koje iz nje proizilaze. Mahom su u osmercu sa pripevom u sedmercu. (Opet kada igra dodola (Vuk, I, 185), Kada idu preko sela (Vuk, I, 187) izrazito narativna pesma) 2. Kraljike pesme vezane su za proslavljanje praznika dugodnevnice; hristijanizovane su i vezane za praznik duhova. Devojke kraljice obilaze kue sveano odevene, sa improvizovanim krunama i maevima, uz izvoenje sa dramskim elementima. Pesme su krae, u estoslonom stihu (esterac), sa pripevom lenjo ili lado; pevaju o ivotnoj radosti, linoj i porodinoj srei. (Devojci (161), Gospoi (169), Djetetu (176)) 3. Koledarske pesme obredne pesme u vezi sa kultom plodnosti, raanjem Sunca i Nove godine, teranjem zime. U novije vreme osnov ovih pesama ini iskazivanje dobrih elja. Koledanje se odrava u vreme oko zimske ravnodnevnice (21. XII). Obiaji i pesme sa slinim pripevom kao koledo postoje i kod drugih Slovena i naroda. Koledo oznaava kolo, Sunce, mladog boga. esta je slika zelenog bora, simbola venog ivota ili mladog konjanika raskone opreme to je personifikacija mladoroenog boga Sunca (kod Vuka pesme od koledi Domainu (191)). U obredne pesme spadaju jo i vodiarske, uskrnje, urevske, spasovke itd. RELIGIOZNE/VERSKE PESME Vuk je ove pesme podelio na:

15

1. Mitoloke pesme pevaju o vilama, zmajevima, nebeskim telima (Suncu, Mesecu; npr. enidba Meseeva) kojima se pripisuju ljudska svojstva i tajanstvena mo da utiu na ljudsku sudbinu. 2. Hrianske pesme mahom ih stvarali crkveni ljudi, sa nastojanjem da religiozno u pukim pesmama potisne lirsku narodnu pesmu. Ovu podelu nije mogue dosledno sprovesti jer se meaju paganska i hrianska shvatanja. Posebnu grupu ine slepake pesme koje su slepi pevali prosei milostinju. POSLENIKE/PESME O RADU Ove pesme prate rad i pevaju o njemu. Najee su vezane za vee radove koji se izvode kolektvino (etva, berba - etalake). U njima su prisutne socijalne razlike (Kad anju Turcima u nedelju, 246), ali i ljubavni elementi (Nadnjeva se momak i devojka, 245). Na srpskom jeziku nije zabeleeno mnogo ovih pesama. PORODINE PESME Pevaju o ivotu u porodici ili zadruzi; ili samo u porodinom krugu uspavanke. esti motivi su: materinska i sestrinska ljubav. U njima nema idealizacije patrijahalnog ivota. Podgrupe su vojnike i peelbarske pesme. LJUBAVNE NARODNE PESME Kod svih naroda su veoma stare. Bez obzira na starost, tekstovi danas poznatih naih narodnih ljubavnih pesama su relativno mladi (po reniku nisu stariji od tri veka, po Latkoviu pripadaju periodu izmeu XIV i polovine XIX veka). Opta odlika ovih pesama je posredno iznoenje oseanja kroz nekakav dogaaj, situaciju, simbolinu sliku. Teme pesma Riba i devojka prva meu pesmama kod Vuka (285); data je u nekoj vrsti antiteze; niz pitanja i niz negativnih odgovora sa poentom. Ona obrauje iroko popularnu temu da je devojci dragi drai od svega. U njoj je, kao i u mnogim drugim ljubavnim pesmama, samorazumljiv prirodni nagon. Slino je i u pesmi to bi koja najvolila? i njenim varijantama (447-552). Meutim, pesme ovog tipa po pravilu (i po svojoj prirodi) ne daju neki jasan ideal mladia i devojke, kakav nalazimo u duim epskim i lirsko-epskim pesmama. Taj ideal nije uvek isti, ve se razlikuje od sredine do sredine. Za patrijahalnu sredinu bitne crte idealne devojke su smernost i ednost - kao u pesmi Srpska devojka. Tu opet imamo i situaciju i devojino dranje, kojim se izraava etiki ideal. Mladia treba da krasi zdravlje i snaga. Zanimljivo je, opet, suprotstavljanje ideala, jer pesme potiu iz razliitih vremena i sredina. U pesmi Tri mane (540) ideal nenog mladia ponikao je u primorskim krajevima, gde je gradska poezija jae uticala na narodnu. ee se peva o lepoti devojke: bjela i rumena, tanka i visoka, ima crne oi, biser zube, medna usta. Muslimanske devojke imaju neto od ideala haremske lepotice koja je

16

rasla odvojena od okoline (nit je videlo sunca ni meseca, 384). Raskona odea i bogat nakit esti su atributi lepe muslimanke (382) bugarke. Pored ednosti i stidljivosti, i naivnost je esto isticana osobina mlade devojke (430). U nekim pesmama samo devojatvo istaknuto je kao osobina ene koja zasluuje ljubav (Devojka je bolja od udovice, 323 i 324). Postoji i jedan broj pesama u kojima mlada ena tuguje zbog udaje za nedragog (310, 311) - snane metafore snega i hladnoe. Postoji i pesame u kojima devojka odbija starca (398-400) i sve imaju istu strukturu: devojci prvo prilazi starac, ona ga odbija, zatim se situacija ponavlja praktino istim stihovima, samo sa mladiem koga devojka prihvata. Motivi po motivima ljubavne pesme su razliite, ali se najee peva o tipinim momentima ljubavi: o prvim susretima, sastancima, savlaivanju prepreka, do srenog ili traginog zavretka. Prvi susreti su uglavnom sluajni npr. 388 Nijesam ga nikad ni viela, nego jednom na vodi studenoj. Ljubavna oseanja bude se na ovim, prvim susretima, ree je re o nekom postupnom upoznavanju i zbliavanju (554). Izraavanje ljubavi je obino diskretno (baca venac cvea niz reku da ga odnese dragom) i esto posredno (devojka mladiu daje cvee) 331. esti su motivi devojinog razgovora sa konjem mladievim ili sa ogledalom (407, 425), a ljubav se izraava i preko pesme u kolu. Mnogo se peva i o enji posle prvog susreta (319, 359). U muslimanskim pesmama, po pitanju ove teme, ima vie senzualnosti i neposrednosti. Porodine obaveze esta su prepreka ostvarivanju ljubavnih elja. est je sluaj da kada rodbina sazna za ljubav, veza bude osujeena, npr. Dragojlo i Smiljana devojina braa se ne slau sa njenim izborom. U nekim pesmama nalazimo i kletve. Maeha, po pravilu, ne eli sreu pastorki (Mara bjeljarica). Najpoznatija od svih ovih pesama je Nesrena devojka. Rastanku voljenih esto prethode zloslutni snovi (640). Rastanak obino nije jasno motivisan. Izgleda da je bilo vano opevati tugu izazvanu rastankom ili sam rastanak, a da je sve ostalo sporedno (Tuba na polje). Oko ovih tipinih momenata (susreti, enje, sastanci, rastanci, smetnje, slutnje) moe se grupisati najvei broj pesama. Ljubavna lirika nije ista na celom jugoslovenskom prostoru, mada ima zajednikih crta. Ideal mladia ili devojke varira prema kulturi i shvatanju u pojedinim oblastima. Priroda saivljavanje sa prirodom najjae se osea u patrijahalnim zonama: prvi susreti, rastanci, tugovanja sve se to deava u sloenoj prirodi: na obalama reka, u umi, na livadi; zbivanje se ree deava u selu. Poreenja su, po pravilu uzeta iz prirode. Odnos prirode i oveka moe biti sasvim neposredan nije retko ni obraanje stvarima iz prirode: Suncu, Mesecu i zvezdama. Muslimanske pesme su, po tom pitanju, neto drugaije: po pravilu sve se zbiva u kui ili oko kue skoro opte mesto je susret u uskom sokaku. LIRSKO EPSKE NARODNE PESME U ovim pesmama se opeva neki dogaaj, ali sa puno oseanja. To su, kako Vuk kae, pesme na mei izmeu lirskih i epskih. U njima se prepliu dva elementa: narativnost

17

i emotivnost. One u kojima preovladava lirsko Vuk je svrstao na kraj I knjige (one se vie pevaju), a one u kojima preovladava naracija na poetak II knjige (one se vie kazuju). Savremena klasifikacija lirsko-epskih pesama: 1. balada 2. romansa 3. legenda u stihu 4. bajka u stihu 5. novelistike teme u stihu (o porodinim odnosima) Vuk ih je nazivao baladinim narodnim pesmama i delio na: 1. Balade u njima se pria o nekom dogaaju ili o sudbini neke linosti, to je odlika epske poezije, ali je to prianje veoma ivo, dramatino, sa puno oseanja, a kraj najee tragian. Motivi su skoro uvek iz porodinog ivota: Hasanaginica, Smrt Omera i Merime, Jetrvica adamsko koleno (epsko-lirska), enidba Milia Barjaktara. 2. Romanse u njima je opevano veselo i sreno raspoloenje, ali sumorno i bolno oseanje, samo nikada takvo koje bi izraavalo tragian dogaaj kao u baladama. Romansi ima njavie meu ljubavnim pesmama, ali nisu retke romanse ni sa porodinim motivima: Biljana platno belie, Stojan i Ljiljana (porodina). VUKOVA I SAVREMENA PODELA NARODNE PROZE PRIPOVETKE U predgovoru svoje zbirke Srpske narodne pripovetke, izdate 1853. u Beu, Vuk kae da postoje muke i enske prie. Kriterijum razlikovanja ove dve grupe je realistinost, odnosno fantastika. enske pripovetke su one u kojima se pripovedaju kojekakva udesa to ne moe biti; muke su one u kojima nema udesa, nago ono to se pripoveda rekao bi ovek da je zaista moglo biti. Dalje Vuk kae da bi se muke pripovetke mogle podeliti na dugake i kratke, kao i da postoje one za koje se, kao ni za pesme, ne moe rei da li su muke ili enske. To su pripovetke na mei i one kombinuju elemente bajke, basne, pripovetke, aljive prie, predanja, epske poezije. Cela ova analogija sa podelom pesama i pripovedaka nije ba najsrenije reenje meu epskim pesmama ima dosta fantastike, a u lirskim esto ima realistikih detalja. Podela mukih pripovedaka na duge i kratke takoe ne govori mnogo. Kriterijumi Vukove podele: 1. odnos izmeu fantastinih i realistinih elemenata 2. duina prie u savremenoj knjievnoj teoriji to je kompozicija dela 3. udeo humora u prikazivanju. Pa, ipak Vukova podela daje neke bitne elemente za svaku klasifikaciju fantastika ili realizam, duina tj. kratkoa, ozbiljan ili humoristiki stav prema dogaajima. Dakle, neke elemente podele na osnovu strukture i kompozicije imamo.

18

Vukov savremenik i nastavlja Vuk Vrevi, i sam je dao jednu, mada problematinu podelu 1868., ali je vano to to je kao vrstu uveo basne i to je dao dobar naziv za pitalice. Znaajan napor u klasifikovanju nae narodne proze naino je Veselin ajkanovi, koji je deli na: prie o ivotinjama (basne), bajke, novele (muke pripovetke), aljive prie, skaske, legende, verovanja. Najproblematinija su verovanja budui da uopte nisu vrsta pripovedaka nego amforna etnolka graa. Problematina je i njegova podela legndi na one o svecima i one o junacima. Savremena klasifikacija pripovedaka: 1. Basne i prie o ivotinjama uvek kratke i alegorijske; tu dimenziju nemaju prie o ivotinjama, koje su vie epizodine i po pitanju duine razvijenije. Svaka basna ima pouku. U priama o ivotinjama takoe se kazuju karakteristine osobine ivotinja, ali se pri tome ne misli na prikriveno prikazivanje ljudi, njihovih osobina i karakteristika, kao to je sluaj sa basnama. 2. Bajke vrsta fantastinih pria (fantastike ima i u basnama i u priama o ivotinjama, ali se ogleda samo u tome to se izvesna svojstva pripisuju ivotinjama). Za bajke je karakteristina distanca kolektiva prema sadraju (koji i slualac i pripoveda smatraju neistinitim i nestvarnim). U bajci nije re o alegorijskom tipu fantastike, kao u basnama. Moglo bi se rei da se u bajci tei vraanju ustaljenog reda koji je u samom poetku poremeen. Junak i njegovi pomagai nastoje da povrate revnoteu koja je naruena i da isprave nepravdu nainjenu junaku koristei se svim sredstvima. Psiholoki razvoj junaka izostaje, a nema ni emotivnih doivljaja. Moe postojati samo doslovan fiziki preobraaj (npr. avoljev sluga). Svet bajki je jednodimenzionalan, stvarno i nestvarno se nalaze u istoj ravni. Kada junak dospe u donji svet, dolazi, obino, do inverzije, pa sve vidimo iz perspektive onog sveta (kao u avo i njegov egrt). Fantastinost prostora u bajkama ne postoji, postoji samo prelaz iz jednog u drugi svet kao fantastian. Junak bajke je maksimalno pokretljiv u prostoru, ali je ogranien linearnim vremenskim tokom. Bajka je u potpunosti zasnovana na konstantnoj kompozicionoj shemi, odabiru i kombinaciji odreenih motiva, ogranienom broju delokruga likova i formulnim izrazima. Postoje tri tipa formula u bajkama: - Opte: zajednike za razliite rodove i vrste usmene knjievnosti - Lokalne: funkcioniu samo u odreenoj pripovetci - Formule anra: osobito uvodne i zavrne. U uvodu bajki iz Vukove zbirke nalazimo odrednicu mesta, vremena i nosilaca radnje. Kad je re o nosiocima radnje, svaki motivski krug, svaki tip, najavljuje se ve u uvodnoj formuli; ako je osnovni motiv zmija, mladoenja ili udnovato zaee, u uvodu e se pojaviti ena bez poroda, sticanje velikog blaga zapoee sluenjem siromanog seljaka kod bogataa itd. *Motivi: sve su bajke meusobno sline, kod svih naroda one obrauju iste ili sline motive mladi koji se nalazi pred tekim zadatkom; on je osporavana linost (najmlai brat; Zlatna jabuka i devet paunica). U nekim bajkama taj junak je siromaan mladi (retko devojka). Da bi reio zadatak junak mora da

19

3.

4.

5.

6.

izae na kraj ne samo sa natprirodnim biima, ve i sa neprijateljstvom i mrnjom drugih ljudi. To zlo esto dolazi od najroenijih. U mnogim bajkama junak strada zbog svoje radoznalosti (ulazak u zabranjenu mu odaju). Pobedu nad natprirodnim udovitem junak postie tako to uz pomo nekog drugog lika (oteta sestra ili ena) sazna gde se krije snaga udovita. Samo u retkim sluajevima on ne postie pobedu svojom snagom (Adaja i carev sin). Pojavljuje se humoristika tendencija da bi se naruila ozbiljnost. udesni svet bajke se hiperbolizuje do grotesknih razmera, a zatim se razara tako da od bajke dobijamo njenu parodiju. Novele muke pripovetke realistine sadrine, po strukturi sline bajkama. Tee zanimljivosti pa se esto dre neobinih i iznenadnih obrta. Lik novele je dinamian, menja se u okviru prie (nasuprot tehnici crno-belo u bajkama). U mnogome se pribliava aljivoj pripovetci. Ima ih mnogo manje od bajki i krae su. aljive prie jednoepizodine prie (inae prerastaju u novelu), opisuju jedan dogaaj, jednu osobinu, daju jedan odgovor. Sve su aljive prie muke, tj. u njima nema nieg fantastinog i neverovatnog. Opisana situacija je smena i slikovita, a daje na kraju jednu iru ideju o ljudima, sredini, religiji itd. Likovi su tipizirani i dobijaju nacionalno obeleje u zavisnosti od regije u kojoj su nastale (kod Srba Era). Anegdote i ratniko-patrijahalne anegdote kratke, duhovite prie o nekom zanimljivom i malo poznatom dogaaju iz ivota poznatih ljudi najrazliitije sadrine. Funkcija im se protee od zabavne do poune. Ratniko-patrijahalne su na granici anegdota i predanja. Karakteristine su za rodovsko-plemenska ureenja (Crna gora, Hercegovina). One ne slue uveseljavanju ve osvetljavanju istorijskog perioda, linosti i deluju pouno. Poput epske pesme one se osnose na odreeno lice, uzdiu junatvo, etika poenta. Kratka slika dogaaja, bez opisa. Legendarne prie i skaske vieepizodine, sa dosta udesnih elemenata, uvek religiozno obeleenih. Pouavaju i zabavljaju. Skaske etimoloka i eshatoloka predanja. elja pripovedaa je da nas upozna sa postankom naselja, obiaja, planina. U legendama uvek ima i poneto istine, npr. ime neke linosti ili naselja, ali je sama pria izmiljena. U njima ima i veliki broj izmiljenih linosti (zmajeva, vila, vukodlaka), pa je nekada teko odvojiti legendu od bajke.

PREDANJA Vuk je predanja tampao u Rijeniku, uz poslovice i uz pojedine epske pesme. Nameravao je da izda knjigu u kojoj bi bila sakupljena predanja - ivot i obiaji naroda srpskog. Za potrebe izdavanja te knjige, Vuk je predanja klasifikovao tematski, po opisu:

20

1. vjerovanja u stvari kojih nema 2. o postanku gdekojih stvari 3. junaci i konji njihovi. U predanjima je drugaiji tip fantastike nego u bajkama. I sluaoci i pripovedai treba da veruju u istinitost kazivanja i zato se predanja zavravaju materijalnim dokazima za isprian dogaaj. Savremena podela (paralelna je Vukovoj): 1. Mitoloka i demonotoloka predanja zasnovana na ovekovom verovanju u natprirodna bia (zmajevi, vile...). 2. Etimoloka i eshatoloka predanja o postanku sveta, kosmosa, oveka, biljaka, ivotinja. Kada se govori o dogaajima posle smrti ili poljednjem vremenu (smak sveta, kataklizma) onda je re o eshatolokim predanjima. 3. Kulturno-istorijska predanja neka vrsta usmene istorije o junacima i dogaajima, zaviaju. Tee da sluaocu uliju divljenje prema precima. Istinitost: sve tri vrste predanja imaju izraenu crtu istinitosti, po emu se razlikuju od pripovedaka. Kaziva to naglaava stalno: Srbi pripovjedaju, priaju ljudi; tako je i u pripovetkama, dok kaziva predanja pria u prvom licu, tj. on je bio prisutan. Da bi se naglasila istinitost mitolokih i demonolokih predanja koriste se vremenske i prostorne odrednice (no, tabuisana mesta). Istinitost se potvruje kod etiolokih i eshatolokih predanja - npr. nastanak mlenog puta, krtice i sl. time to znamo da postoje i vidimo i mleni put i krticu. KRATKI GOVORNI OBLICI I NJIHOV ODNOS PREMA USMENOJ POEZIJI I PROZI 1. Poslovice najee u sveanom tonu, u stihu ili u ritmikoj prozi. Stih je najee deseterac (4+6). To su saeto formulisana opaanja, prihvaena u tradiciji, a zasnovana na iskustvu generacija. Veina poslovica u deseterakom stihu je u stvari istrgnuta iz pesme i upotrebljava se kao samostalna tvorevina. Ipak, vie poslovica je u ritmiko sreenoj prozi. I narodne prie sadre poslovino kazane misli o ivotu koje su preuzete kao i stihovi pesama. Basne i aljive prie se esto saimaju u poslovice. Postoji takoe, i obratan postupak prvo je izreeno zapaanje u obliku poslovice, pa se proirilo u priu. Poslovice predstavljaju individualno stvaralatvo, jezgrovite zakljuke iz linog ili opteg ivota, iz knjievnosti, iz Biblije, iz staroorijentalne i grkorimske tradicije. Mogu izraavati opte prihvaene istine ili dvostruke poglede na istu pojavu. Mogu biti i iskustvo iz drugih istorijskih perioda ili iz odreene sredine. Izraavaju se najee pomou metaforike slike, a pouku otkriva tek prenosno znaenje Gvoe se kuje dok je vrue. One mogu i da utvrde stanje stvari Sve je dobro to se dobro svri, ili da budu delimino vaee pravilo Kad ovek tone i za vrelo gvoe se hvata.

21

2.

3.

4. 5. 6. 7.

Najee su retrospektivne, a retko upravljene ka budunosti i tada ostaju samo preporuka, a ne zapovest. Tekoe, retko su u neposrednom imperativu Ispeci, pa reci. Poslovice se odnose na sve domene ljudskog ivota, gorkog i prijatnog iskustva, i ta moralna stanovita nisu uvek visoki moralni ideal; nekad su u vidu preporuke da se preivi Umiljato jagnje dvije ovce sisa. Pitalice kratke usmene prozne forme sastavljene od uvodnog narativnog dela sa glagolom pitati i dijalokog dela: pitanja i odgovora. Narativni deo slui samo da uvede linost koja moe biti istorijska linost a ponekad i ivotinja. Pitalice se odlikuju humorom i poentom u odgovoru. Raspon humora je od obine ale do gorke satire. Prikazuju jedno zapaanje iz ivota, uobliavaju sliku naih naravi i istorijskih situacija. Mogu biti izvuene iz prie ili novele, ali su ipak prie ee saimane u pitalice. Zagonetke misaone govorne igre enigmatine forme. Sastoje se iz metaforikog i alegorijskog opisa neke stvari ili pojma, u vidu pitanja, ije ime treba pogoditi. Odgovor je samo jedan i on je priznat u tradiciji. Predmet zagonetki mogu biti najrazliitije stvari i pojave iz ivota ljudi: nebeska tela, godinja doba, pojave u prirodi, razne ivotinje, delovi oveijeg tela itd. Retko se ire u priu. Brzalice govorni izrazi za zabavu i vebu. Zasnivaju se na igri glasova i slogova tekih za izgovor. Brojalice stihovana, uglavnom besmislena kazivanja, kojima se razbrajaju uesnici u igri. Blagoslovi najee stihovane, dobronamerne elje koje se prenose u tradiciji. Javljalju se u poeziji gde imaju funkciju otkrivanja psiholokih i etikih odnosa meu likovima. Kletve ritmiki uobliene elje koje prizivaju zlo onome kome su upuene. Ima ih u lirskoj, epskoj poeziji i baladama. ELEMENTI EPSKE BIOGRAFIJE

Istorija i poezija mogu biti (3 tipa veza): 1. potpuno protivrene 2. moe se desiti da se poklapaju 3. istorija moe da slui kao jezgro oko koga se pletu motivi istorijski sloj se esto povlai pred zanimljivou motiva. Marko Kraljevi istorijska je injenica da je vladao posle svog oca Vukaina, bio je turski vazal u Prilepu. Ali njegova istorijska uloga ne odgova njegovoj izuzetno velikoj slavi (o njemu pevaju Srbi, Hrvati, Makedonci, Bugari). Motivi su oigledno rasprostranjeniji od istorije. Vuk Brankovi u poeziji je zapamen kao kosovski izdajnik to je istorijski netaan podatak, branio je Kosovo i svoje teritorije. Vukain u poeziji zapamen kao izrazito negativan lik, uzurpator kraljevstva, ak se za njega vezuje i motiv caroubice. U istoriji on je legitiman kralj, a motiv caroubice je

22

istorijski nemogu zbog hronologije (nije mogao da ubije Uroa jer je poginuo 1371. u Marikoj bici). Despotica Jerina u poeziji je zbog stranog porekla dobila status negativnog junaka prokleta. Jugovii epski likovi koji nemaju podlogu u istoriji. Poreklo junaka je jedan od elemenata epske biografije. Junaci starijih vremena nastaju u braku izmeu smrtnika i fantastinih bia brak oveka i vile ili ene i zmaja to objanjava junakovu snagu (mitsko polazite): Vukain se eni vilom = Marko Kraljevi; Starina Novak se eni vilom = Grujica Novakovi; ena i zmaj = Zmaj Ognjeni Vuk; ena i zmaj = Relja Krilatica. Ovo je internacionalni sloj Ahil, Jason, Orfej. a) Odnos ujak sestri (starija vremena): Momilo vojvoda je ujak Marka Kraljevia, a Marko je ujak Zmaj Ognjenomn Vuku; Sibinjanin Janko je ujak Sekuli. Izraena je jaina linije po majci. Retko je u starijim vremenima bitan odnos otac sin: Duan - Uro, Nemanja - Sveti Sava. b) Odnos otac sin (srednja vremena); naglaava se u imenu junaka: Starina Novak Grujica Novakovi; Janko od Kotara Stojan Jankovi. Za ovaj odnos bitna je tipizacija i stepen individualizacije. Epski atributi su junako oruje i konj. Junako oruje starijih vremena su: ma ili sablja, koplje, buzdovan, no, srednjih: ma, sablja i vatreno oruje, a novijih: vatreno oruje. Sablja se sama vadi iz korica kad je Marko uzme u ruke (ma kralja Artura). Junaki konji njihovo ponaanje signalizira opasnost za vlasnika-junaka; arac posrtanjem i suzom najavljuje Markovu smrt. Onesposobljavanje konja je put za savladavanje junaka: tek kad Vidosava sablju i konja Jabuila Momilovog onesposobi (krila mu spri), moe i njega samog. Miloa Obilia mogu ubiti jedino ako ga rastave od konja. Individualizacija; opis junaka: fiziki opisi, svaki junak ima svoje atribute. Najdui opis junaka dat je u pesmi: Smrt vojvode Kaice. Opisi su najee pred megdan i pripreme za svadbu. Individualizacija junaka se postie njegovim fizikim opisom. Porodini odnosi do opisa odnosa junaka i lanova porodice se dolazi na osnovu vie pesama o junaku, retko samo u jednoj varijanti. Duhovna srodstva su vana neprikosnoveno je kumstvo, pobratimstvo. Bilo kakav kontakt meu pobratimoom i posestrinom je nemogu; to je kao krvno srodstvo. Toplica Milan i Kosani Ivan su pobratimi Miloa Obilia. Vukain i Duan su kumovi, kao i njihovi sinovi Marko i Uro. *Junak otac: uglavnom su to pozitivni odnosi (Nemanja Sveti Sava). Negativni: Vukain i Marko Kraljevi, Uro i Mrnjaevii, Vukain proklinje Marka jer je njegova odluka ije e biti carstvo pala na Uroa. *Junak majka: veoma je bitna uloga ene u patrijahalnoj porodici; odnos Marka Kraljevia i majke Jevrosime (Uro i Mrnjaevii, enidba Marka Kraljevia, Oranje Marka Kraljevia). Postoji i motiv majke krvnice (Nevera ljube Grujiine, Ban Milutin i Duka Hercegovac).

23

*Junak brat: esto se razvija motiv o bratoubistvu (u neznanju: Predrag i Nenad). ena moe da podstie mua na bratoubistvo. Bratska sloga moe da izazove vilinsku zavist. Ideal bratske sloge imamo kod Jugovia. *Junak sestra: uvek su emotivno vezani. Brat je sestrin zatitnik, a sestra bi sve uinila za brata (Milica i Jugovii; sestra vojvode Momila kontrast je njegovoj nevernoj eni). *Junak ujak: najvei stepen idealizacije. *Junak ljuba: ona je uvek verna. Kada junak treba da nae nevestu, na snazi je formula: on trai za sebe devojku, ali i prijatelja za svoje roditelje - oba uslova moraju biti ispunjena. Vidosava zarad raskonog ivota izdaje Momila. Kada mu sazna za neverstvo uvek dolazi do direktnog suoavanja i mu e savladati ljubavnika. Preljubnicu stie kazna: rastrzanje konjima na repove, spaljivanje, vaenje oiju. Izuzetak je Banovi Strahinja, on svojoj eni prata. PREGLED TEMATSKIH KRUGOVA Tri kruga pesama, na koje je Vuk podelio nau epiku, dalje se mogu podeliti na manje tematske krugove, oformljene na osnovu dogaaja i junaka o kojima se peva: 1. Pretkosovski ciklus 2. Kosovski ciklus 3. Pokosovski ciklus (pesme o sremskim Brankoviima, Jakiima i Crnojeviima) 4. Pesme o Marku Kraljeviu 5. Hajduke i uskoke pesme 6. Pesme o muslimanskoj sredini 7. Pesme o crnogorskim borbama 8. Ustanike pesme

POKUAJ PISANJA KOSOVSKOG EPA LAZARICA (Pesma o Lazaru) Lazarice su vetake tvorevine iz XIX i XX veka. enidba kneza Lazara i Zidanje Ravanice su legitimacija Lazara kao naslednika Nemanjia; Milicino poreklo direktno vodi do Stefana Nemanje. U pesmi Zidanje Ravanice carica Milica je ta koja prekoreva Lazara jer ne gradi zadubine, kao to su to

24

inili Nemanjii. Odgovor kralja Lazara na to je odluka o zidanju Ravanice. Milo Obili najavljuje poljednje vreme, najezdu Turaka i savetuje Lazara da ne gradi crkvu od zlata, srebra i bisera ve od mermera kamena, da je ne bi sruili Turci; on je glas razuma. Pismo Muratovo knezu Lazaru je izazov u njemu je prisutan zahtev knezu Lazaru da se potini sultanu ili da se bori protiv njega. Dilema se preplie sa izazovom Propast carstva srpskoga. Bogorodica po svetom Iliji alje pismo Lazaru da se odlui ili za smrt i carstvo nebesko tj. neprolaznu slavu, ili da pobedi Turke i dobije carstvo zemaljsko. Kletva kneeva kletva; on njom obavezuje sve koji su Srbi i srpskoga roda da uestvuju u bici. Kneeva veera uoi boja, centralni sukob je sukob izdajnika i podvinika, tj. oklevetanog junaka, Miloa Obilia i Vuka Brankovia. Milo se obavezuje da e pogubiti turskog cara na Kosovu po cenu sopstvene smrti, kako bi dokazao svoju ispravnost, i takoe da e vratiti Brankovia u boj. Kosani Ivan uhodi Turke - odlazi da izvidi kolika je turska vojska; vraa se Milou Obiliu i govori da je brojnija, ali se dogovaraju da Lazaru kau kako bi naa vojska mogla da ih potue jer su turski vojnici ili stari ili mladi, pa stoga neiskusni - la zarad dobiti. Car Lazar i carica Milica ona ga moli da joj od kletve potedi jednog od devetorice brae, on doputa, ali nijedan Jugovi nee da ostane; odvraenje junaka od boja ne uspeva. Sluga Golubak onesveenu Milicu vodi u dvor, da bi joj pomogao on je razreen kletve, ali i on posle toga odlazi na Kosovo. Sluga Milutin na poetku dva gavrana donose vest carici Milici da je potuena srpska vojska, zatim dolazi i ranjeni sluga i izvetava: velia Jugovie i govori o izdajstvu Vuka Brankovia on je izveo ak 12000 vojnika sa sobom u izdajstvo. Obretenje glave kneza Lazara javlja se obilje biblijskih motiva. Glavu je sa polja odneo mladi Turin, ija je majka srpska robinja. etrdeset godina kasnije kada pronalaze glavu ona nestaje, odlazi, pripaja se telu Sveta sam glava od svetoga tela odnose telo u Ravanicu. Glasniki izvetaji sluga Milutin, Pavle Orlovi i Vladeta vojvoda, majka Jugovia, Kosovka devojka. Kosovski poraz shvaen je apokaliptiki, kao pogibija svih izuzev onih koji su sa Vukom Brankoviem izdali kneza Lazara na bojnom polju (svi ostali su mrtvi ili ranjeni).

EPSKE NARODNE PESME 1. 2. Zidanje Skadra tri brata Mrnjaevia: kralj Vukain, vojvoda Ugljea, Mrnjaevi Gojko. Jedino Gojko nije rekao svojoj eni i ona je donela sutradan ruak i sazidali je u temelje Skadra na Bojani. enidba kralja Vukaina Vukain u dogovoru sa Vidosavom, Momilovom ljubom (dvor na Durmitoru, Tara); zove je da pree njemu

25

3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

13. 14. 15. 16.

17.

u Skadar. Jabuilu je spalila krila i Momilovo oruje potopila u krv. Portvovana sestra Jevrosima. Na kraju kad je Vukain ubio Momila i shvatio kakav je on junak bio, ubio je i Vidosavu, a za enu uzeo Jevrosimu. Marko Kraljevi i brat mu Andrija posvaali se poto nisu mogli da podele tri konja meu sobom i Marko ubija svog brata, koji mu na samrti govori kako e da slae majku ta se sa njim desilo. Marko Kraljevi i Ljutica Bogdan oba junaka se plae jedan drugog. Na kraju izmirenje. enidba kneza Lazara Lazar je bio sluga car Stjepanu, i on mu pomae da oeni Milicu tako mu je bilo sueno, to je proverio star Jug Bogdan. Uro i Mrnjaevii - Marko Kraljevi presuuje da naslee pada u ruke Urou (njegov otac Vukain ga juri da ga ubije). Banovi Strahinja konj Karaman, tazbina Kruevac; pomae mu Turin koji je deset godina bio kod njega u tamnici. Propast carstva srpskoga odluuje se car Lazar za nebesko carstvo i gradi crkvu od mermera. Car Lazar i carica Milica o Kosovskom boju. Musi Stefan zakasneli junak. Kosovka devojka darivana od strane Miloa Obilia, Kosani Ivana i Toplice Milana. Njih trai po Kosovu a Orlovi Pavle joj pokazuje gde su sva trojica poginula. Marko Kraljevi i Musa Kesedija - Marko Kraljevi je 3 godine bio u tamnici; sultan ga oslobaa da bi izaao na megdan Musi Kesediji. Ubio ga Marko dok je gledao Musa u oblake; u njemu tri srca junaka; na jednome ljuta guja spava. Marko proliva suze to je ubio boljega od sebe. Marko pije uz ramazan vino dok otera cara do duvara; car se maa rukom u depove Idi, Marko te se napij vina. Oranje Marka Kraljevia iveo 160 godina; ubio i arca. Smrt vojvode Kaice ubio ga Sibinja Janko strelom kad Kaica nije gledao. Smrt vojvode Prijezde njemu turski car Memed pie pismo i trai njegova tri dobra: sablju, konja i ljubu. On ne daje ni jedno. Opkolili Turci Stala i 3 godine nita nisu mogli da urade; a onda je njegova ena Jela ula u podrum kad tamo vino i rakiju piju janjiari. Vojvoda Prijezda otvorio kapije i jurnuo na Turke, dosta su ih pobili od 3000 ostalo 500. Vratio se u dvor, polomio sablju, ubio konja i zajedno sa enom skoili sa zidina u Moravu. Dioba Jakia u Bijogradu braa Bogdan i Dmitar dele oevinu; svu su zemlju lepo podelili, ali se zavade oko sokola i konja; Dmitar ujutru uzima vranca i sokola i ide u lov i nareuje ljubi Aneliji da mu otruje brata. Anelija to nije mogla ve je deveru poklonila pehar od zlata da bi joj on darivao konja i sokola. U lovu soko izlomi krila: Meni jeste bez krila mojega, kao bratu jednom bez drugoga, a konj polomi noge.

26

18.

19. 20.

Dmitar se pokajao. Anelija: Nijesam ti brata otrovala, vee sam te s bratom pomirila. Ropstvo Jankovi Stojana mlada ljuba od nedelje dana, a mlada Smiljani Ilije od petnaest dana. U ropstvu devet godina i sedam meseci, i car ih poturio. Pobegli su. Stojan prvo ide u vinograd i sree majku koja mu kao nepoznatom govori da joj se snaha danas preudaje. On svatovima da svoju sestru i zajedno sa enom doekaju majku koja kad ga vidi umire. Snaja Jela. Stari Vujadin Turci ga muili da otkrije drugove, jatake, ali on nije hteo. Prebili mu ruke i noge, a oi iskopali. Poetak bune protiv dahija sedmorici dahija proriu smrt. Foi Mehmed-aga je za to da napadne i pobije Srbe, a starac Foo govori kako treba smanjiti poreze, ne dirati u srpsku veru i biti bolji prema raji kao to je Murat govorio. Ali Mehmed ga nije sluao ve krenu u seu knezova i junaka, dok nije naiao na crnog orija koji ih je pobio i oslobodio Srbiju od Turaka. NARODNE BAJKE

1. ardak ni na nebu ni na zemlji 2. Adaja i carev sin 3. Nemuti jezik 4. Zmija mladoenja 5. Zlatna jabuka i devet paunica 6. Vlatko i mrtvi 7. Kako su radile onako su i prole 8. Nita nije tajno, to nee kadgod biti javno 9. avo i njegov egrt 10. Zla ena 11. Mo burme 12. Gvozden ovjek 13. abica carica 14. Djevojka bra od konja 15. Sin carev i tri labuda 16. Otac i njegove keri 17. So i hleb LIRSKE NARODNE PESME 1. Pjesme svatovske a) Kad se isprosi djevojka (5, Risanska) Falila se prelijepa Ana b) Kad se isprosi djevojka (6, iz Srbije) c) Djevojci i momku na prstenu (7) Ako ti nije prilika / usedni konja pa bei 2. Obredne pjesme

27

3.

4. 5. 6.

a) Opet kad igra dodola (185) Naa doda boga moli / Oj dodo, oj dodo le! / Da udari rosna kia, / Oj dodo, oj dodo le! b) Kad idu preko sela (187) Pjesme kraljike a) Djevojci (161) b) Gospoi (169) c) Djetetu (176) Koledarske pjesme a) Domainu /191) Na em emo molit / Za staroga za Badnjaka, / Za mladoga za Boia. Poslenike pjesme pjesme etelake a) Kad anju Turcima u nedjelu (246) b) Nadnjeva se momak i djevojka (245) Ljubavne i druge razliite enske pjesme a) Riba i djevojka (285) b) ta bi koja najvolila? (447-454) c) Tri mane (540) Momak je premalen, pretanak i prebleen d) Ljuba Alagina (384) muslimanka rasla u izolaciji e) Dilber Stojna Bugarka rasko bugarske devojke f) Voda bez broda (430) naivnost/nevinost devojke g) Djevojka je bolja od udovice (323); Ne pij vode, ne ljub udovice (324) ve pij vino, a ljubi evojku h) Dragi i nedragi (310); Po srcu zima (311) Sarajevska; gazi bosa po snegu, ali joj nije hladno, ve joj je u srcu zima. i) Za stara nije, a za mlada jest (398) Anelija; Opet to, ali drukije (399) - iz Dubrovnika; Stara nee, a mlada hoe (400) - iz Dubrovnika j) Zarunica natrag udata (388, citat); alosni rastanak (554) - Oni su se iz malena gledali, / iz malena do golema djeteta. k) Marino pravdanje (331) govori majci kako je brala cvee i kako je jednu kitu dala bratu, drugu dragom, treu stavila sebi u nedra, a etvrtu njoj donela. l) Djevojka i konj momaki (407); Djevojka kune ogledalo (425) m) Djevojka ruici (319); Najvea alost (359) Sarajevska, ako boluje kad ozdravi doi e joj, ako aikuje nikad joj nee doi. n) Draga dragome san tolkuje (640) o) Srpska djevojka (599) U Milice duge trepavice *Najvea je alost za bratom (304) LIRSKO EPSKE NARODNE PESME

Balade 1. enidba Milia Barjaktara svu je zemlju obiao a nije mogao sebi da nae enu, sve dok nije uo za lepu Ljeposavu. Sakupio je svatove i otiao da je prosi. Isprosio je, ali je ona na pola puta izmeu njegove i svoje kue umrla (zli usud) kao i sve njene sestre. Kad je stigao kui i legao na postelju, umire i on.

28

2. Hasanaginica preveo je Gete; prva naa narodna pesma koja se pojavila u uenoj Evropi. Hasanaga boluje od ljutijeh rana, obilaze ga mati i sestra, a ljuba ne, pa joj on poruuje da ga ne eka na dvoru. Nju brat odvodi i ona se preudaje. Kad je bila blizu dvora dve erke je gledale sa kule, a dva sina izala pred nju; ona ih sve dariva, kao i treeg sina u kolevci. Hasanaga: Hodte amo, sirotice moje! / Kad se nee smilovati na vas / Majka vaa srca kamenoga. Ona umire. 3. Smrt Omera i Merime (343); majka Omera hoe da oeni Fatimom koja pored toga to je lepa je i bogata; on joj odgovara: Nije blago ni srebro ni zlato, / ve je blago to je srcu drago; ipak ga majka eni na silu. On Fatimi govori da je ona lepa od njegove Mere, ali da on nju samo voli. Pie pismo majci i umire. Sutradan ga pronose pokraj Merinog dvora, ona ih zaustvalja i ljubei ga padne mrtva. KNJIEVNI RODOVI Nau knjievnost smo po sadrini i obliku podelili na tri velika knjievna roda: 1. lirsku poeziju (lirika) dosta stara, ime je dobila u staroj Grkoj po instrumentu liri (uz koju su se pevale pesme). U lirskoj pesmi pesnik iznosi svoja intimna oseanja prikazujui svoja razliita raspoloenja (radost, tugu, bol, sreu). Najvanija karakteristika lirske pesme je subjektivnost; pesnik stapa svoja oseanja sa objektivnim svetom, pretvara ga u svoj unutranji svet, u svoje ja - lirska poezija se zato naziva carstvom subjektivnosti. Oseanja koja pesnik iznosi su trenutna i zato je ona u odnosu na epsku veoma kratka. Druga osobenost lirske pesme je neposrednost, jer pesnik direktno iznosi svoja oseanja itaocu. 2. epsku poeziju (epika) piev odnos prema spoljanjem svetu je sasvim drugaiji: on je predstavljen kao posmatra odreenog dogaaja koji se desio i zavrio u prolosti. On nam pria, pripoveda o odreenom dogaaju, teei da nam to objektivnije, istinitije, slikovitije prikae dati dogaaj; zato je najvanija karakteristika epskih dela objektivnost. U epskim delima je prisutno prianje, pa samim tim i sadrina, tj. fabula. Epska poezija se deli na: a) epska dela u stihu: ep, epopeja, epska pesma b) epska dela u prozi: roman, novela, pripovetka 3. dramsku poeziju (drama).

29