You are on page 1of 34

MAGINA VIOLINA ALEKSANDRA ACE IIA

Iz muzike riznice
utorak, 21 decembar 2010 13:25

Aleksandar Aca ii je jedan od najznaajnijih srpskih etno umetnika, ija karijera je zapoela poetkom sedamdesetih godina prolog veka i koji je, na izvestan nain, definisao stil koji danas poznajemo kao folk muzika. U isto vreme, on je jedan od retkih muziara ija interpretacija balansira izmeu gotovo akademski preciznosti i improvizacije svojstvene mnogim samoukim umetnicima i, upravo zbog toga, mnogi muziki kritiari smatraju ga zaetnikom novog muzikog stila, koji ujedinjuje savremene tendencije, klasinu violinistiku tehniku i melodije srpske narodne muzike tradicije. Aleksandar ii je na svojoj violini izvodio narodnu i cigansku muziku irom sveta. Njegova muzika i interpretacije narodne muzike Balkana pune su energije i ivota i, upravo zbog toga, bio je rado vien gost na nekim od najveih svetskih muzikih scena. Ovaj virtuoz, legenda i istinski majstor violine karijeru je poeo tako to je, zbog nematine, radnicima na njivi svirao za dak penice, da bi potom, bez zavrene kole, preko kafanskih tezgi i svoje iznenadne amerike avanture, uspeo da osvoji srca slualaca u dvoranama svetskih metropola. Aca isic je jo sredinom 60-ih godina 20. veka postao lan Orkestra narodne muzike Radio Beograda, a ovom ansamblu ostao je veran sve do kraja svoje profesionalne karijere. Ipak, uporedo je gradio i solistiku karijeru, a kao rezultat ovog rada, iza sebe je ostavio i album pod nazivom Magina violina, koji je 2004. godine izdala diskografska kua B92. Pored ovog albuma, Aleksandar ii je objavio i knjigu u kojoj je, osim mnotva fotografija i zanimljivih pria sa koncerata i gostovanja irom sveta, sadran i kompletan notni zapis 76 numera i kola, onako kako ih je sam autor i zabeleio. Naime, tu se nalaze neki od najveih hitova koje je izvodio Aleksandar ii, poput numera Svilen konac, Devojaka igra, ikino kolo, Obrenovanka i mnogih drugih. Zanimljivo je da je knjiga napisana dvojezino, na srpskom i emgleskom jeziku. Aleksandar Aca ii je preminuo u Beogradu u julu 2007. godine posle krae i teke bolesti, ali je njegova muzika nastavila da ivi u srcima onih koji su rado sluali njegove interpretacije i svih ljubitelja dobrog izvoenja balkanskog narodnog melosa.

NADA MAMULA KRALJICA SEVDALINKI


Iz muzike riznice
utorak, 30 novembar 2010 13:38

Nada Mamula roena je 1927. godine u Beogradu. Pevaku karijeru zapoela je, tada kao Nada Vukevi, 1946. godine u Radio Beogradu. Zabeleen je njen prvi nastup uz uvenu pevaicu Danicu Obreni i harmonikaa Voju Trifunovia. Udajom za Nikolu Mamulu odlazi u Sarajevo i tu se upoznaje sa pesmama sevdalinkama. Ostalo je zabeleeno da joj je prva sevdalinka koju je zapevala bila Ah meraka u veeri rane. Gotovo etiri decenije provela je na muzikoj sceni nekadanje Jugoslavije i svojom pesmom godinama punila koncertne dvorane i srca svoje publike. Muziki pisci esto istiu da je na muzikoj sceni bilo malo pevaa koji su uspevali da tako nadahnuto izvode stare narodne pesme, meu kojima su U ul bati, Mujo kuje konja po mjesecu, Djevojka sokolu zulum uinila, Svaka majka koja kerku ima, kao to je to uspevala Nada Mamula. Pesmama je, kako se kae u pojedinim kritikama, leila ranjene due. Saradnju sa Radio Sarajevom zapoela je 1953. godine, kada je iz prvog pokuaja poloila audiciju. Usledili su brojni nastupi na radiju uz pevaka imena poput Zaima Imamovia, Zore Dubljevi, Bebe Selimovi i Safeta Isovia. Pored radijskih nastupa, ova grupa pevaa odravala je zajednike koncerte irom nekadanje Jugoslavije, ali i van njenih granica, na gostovanjima u Australiji, Americi, Africi i irom Evrope. U Nadinom izdavakom opusu nije ostalo puno ploa. Tu su dva velika samostalna albuma, nekoliko ploa izdatih u Australiji, Bugarskoj, Holandiji i Americi, jedna audio kaseta, kao i nekoliko desetina singl ploa. Ali zato u arhivima Radio Sarajeva, Radio Beograda, Radio Novog Sada i Radio Podgorice, ostalo je sauvano preko dve stotine njenih interpretacija nezaboravnih sevdalinki i narodnih pesama iz Srbije, Crne Gore, Sandaka i Vojvodine. Tek etiri godine nakon njene smrti, izdavaka kua PGP RTS objavila je dvostruko kompakt disk izdanje na kojem se nala kompilacija njenih najboljih i najsluanijih intepretacija. Poslednje godine ivota provela je u Beogradu, daleko od oiju javnosti. U retkim intervjuima isticala je kako nagli prodor takozvane novokomponovane muzike loe utie na muziku scenu. Svu muziku sveta ja zaista volim, samo ne bi trebalo previe forsirati novokomponovane pesme, jer mi imamo od ega da stvaramo nau autohtonu muziku. Nismo bez tradicije. Mi moramo da ostanemo ovde gde su najizdanija vrela nae muzike, govorila je Nada Mamula. Preminula je 11. oktobra 2001. godine u Beogradu, a iza nje ostale su njene pesme, po kojima je, kako je esto pred kraj ivota govorila, elela da je pamte.

VESNA I KORENI
Iz muzike riznice
utorak, 23 novembar 2010 12:24

Etno grupa Koreni je nastala krajem 2006. godine, a osnovali su je Vesna, Vladan i Tamara Mirkovi. Njih troje su se trudili da u grupi okupe muziare i pevae koji, pre svega, tee etno zvuku i koji inspiraciju nalaze u tradicionalnoj muzici. Sa druge strane, nisu eleli da postanu jo jedna u nizu grupa koja bi na ve vien nain interpretirala tradicionalne pesme, ve su se opredelili za neto moderniji pristup, koristei spoj drevnih i modernih instrumenata. Ono to grupu Vesna i Koreni razlikuje od drugih etno grupa koje moemo sresti na srpskoj muzikoj sceni, je injenica da su nastupi Vesne i korena zapravo svojevrsni spoj teatra i muzike. Naime, svaki njihov koncert ili nastup ima osmiljenu priu, koja je zapravo ispriana kroz njihove pesme. Glavni vokal i osniva grupe je Vesna Mirkovi, koja je roena u Smederevu, a muzikom je poela da se ozbiljnije bavi jo tokom tinejderskih dana. Najpre je poela da nastupa kao pevaica lokalne rok grupe Dins, da bi devedesetih godina, zajedno sa Vladanom Mirkoviem oformila pop grupu Zabranjeno voe, sa kojom je objavila dva albuma. Kao voklalni izvoa, ali i izuzetno cenjeni studijski muziar, nastupala je po mnogim gradovima Evrope i Amerike, to je doprinelo kako njenom muzikom usavravanju, tako i upoznavanju drugih kultura i muzikih stilova. Upravo ovo veliko iskustvo odigralo je kljunu ulogu u njenoj inicijativi da oformi grupu koja bi se bavila prouavanjem i izvoenjem etno muzike. Osnovna ideja bila je da se ne odreknemo potpuno dostignua modernog doba i modernih muzikih stilova, ali da se, kada je muzika inspiracija u pitanju, vratimo svojim najdubljim korenima. Jer, kako sami lanovi grupe Vesna i koreni esto istiu, samo ako svoje korene spoznamo i sauvamo, nee nas hladni vetrovi po svetu razvejavati. Prvi album pod nazivom Koreni, grupa je objavila krajem leta 2007. godine. Album sadri autorske kompozicije, ali i obrade pesama tradicionalne muzike.

IZVORNI FOLKLOR I DEZ LALE KOVAEVA


Iz muzike riznice
utorak, 09 novembar 2010 13:09

Branislav Lala Kovaev je srpski dez bubnjar, perkusionista i araner. Mnogi muziki kritiari smatraju ga za jednog od najznaajnih predstavnika evropske avangardne dez i etnodez scene. Roen je u Kikindi 1939. godine, a muziku karijeru zapoeo je kao samouki muziar svirajui najpre na trubi, ali je vrlo brzo odluio da se posveti sviranju na bubnjevima. Jedan od prvih i, reklo bi se, najvanijih muzikih uticaja koji su odredili dalji tok njegove karijere, svakako je bio poznati svetski radio ou Jazz Hour by Willis

Canover, gde je imao priliku da uje interpretacije nekih od najpoznatijih svetskih bubnjara poput Arta Blekija, Fili Doa Donsa i Elvina Donsa, koji su izvrili izuzetno jak uticaj na njega. Lalu Kovaeva je muziki put najpre odveo do tada poznatog diksilend orkestra Dinamo, u koji je uao jo kao sedamnaestogodinjak. U naredne dve godine uspeo je da stigne do Dez orkestra Radio Beograda, koji je u to vreme vodio uveni Vojislav Bubia Simi, gde je stekao veliko iskustvo saraujui sa najznaajnijim dez muziarima sa ovih prostora. Sredinom 60-ih godina 20. veka odlazi u Nemaku, gde je punih 6 godina saraivao sa Horstom Jankovskim, uvenim nemakim dez pijanostom i dirigentom. Tokom 1974. i 1975. godine uspostavio je saradnju sa saksofonistom Maksom Gregerom u Minhenu, kao i sa Severno-nemakim radio orkestrom u Hanoveru. Tokom ovog, izuzetno plodnog perioda, Lala Kovaev je odrao brojne koncerte i nastupio sa velikanima dez scene poput ika Korije, Benija Bejlija, Hansa Kolera, eta Bejkera, Tonija Skota i mnogih drugih. Kao voa svoje grupe, koju je oformio po povratku u domovinu, Lala Kovaev je razvio svojstveni stil i koncept zasnovan na kompleksnim ritmikim strukturama balkanskog folklora. Moe se slobodno rei da je vremenom postao jedan od najveih balkanskih bubnjara, koji se dokazao u gotovo svim dez sastavima, od trija pa sve do velikih big bendova. Pomenuemo da je tokom 70-ih godina prolog veka vodio je vie svojih sastava, ukljuujui Evropski dez konsenzus, avangardnu dez grupu sa kojom je objavio dva albuma i u kojoj je saraivao sa Gertom Dudekom, Alanom Skidmorom i Adelhardom Rojdingerom, kao i Internacionalni dez konsenzus, koji su, pored njega, inili i Alan Praskin, Adelhard Rojdinger i Don Tomas. Ipak, najpoznatiji je ostao Bend Lale Kovaeva, sa kojim je 1982. godine objavio dva albuma pod nazivom Balkanske impresije i album pod nazivom Izvorni folklor i dez Lale Kovaeva iz 1985. godine.

ANELIJA MILI: ZLATNI GLAS POSLERATNOG RADIO BEOGRADA


Iz muzike riznice
utorak, 02 novembar 2010 12:13

Anelija Mili je roena 1921. godine u Beogradu, u kome je i provela itav svoj ivot. Pevaku karijeru zapoela je u prvim danima nakon osloboenja Beograda, na talasima Radio Beograda gde je, na molbu prof. Miodraga Vasiljevia, bila angaovana zajedno sa svojim suprugom orem koji je svirao harmoniku. Naime, po zavretku rata, nakon to je od Nemaca preuzeta radio stanica, jedan od glavnih problema bilo je angaovati ljude koji bi pravili program, ali i pronai pevae koji bi popunjavli muziki deo programa. Profesor i etnomuzikolog Miodrag A. Vasiljevi naao je veoma dobro reenje tog problema. Budui da je poznavao ora Milia, harmonikaa koji je u blizini tadanjeg studija Radio Beograda imao kafanu, i njegovu suprugu Aneliju, koja je u istoj kafani pevala, rekao im je: Mi nemamo nikoga da peva na radiju i vi morate da nam pomognete. Ti ore, harmoniku, ti Ano, tvoje grlo, i kako god znate. Dolazie partizan po vas, vodie vas, vraae vas, a u koje vreme e to biti,

niko ne zna. Kada bude trebalo, morate biti na raspoloenju: zatvarajte kafanu i pravac studio. Tako je i bilo. Ostalo je zabeleeno da se u poetku od njih trailo da izvode partizanske pesme, ali su vrlo brzo poeli da snimaju i bisere narodne i gradske muzike. Nakon povrataka uvenog Vlastimira Pavlovia Carevca iz logora Dahau, Anelija Mili zapoinje saradnju sa ovim neprevazienim virtuozom na violini i pedagogom. Od njega je nauila i njenu antologijsku pesmu "Anelija vodu lila". Saradnja sa Carevcem je trajala sve do njegove smrti. Kao plod ove saradnje ostale su pesme: "Sedi Mara na kamen studencu", "Leti, leti, pjesmo moja mila" i mnoge druge. Poput Velinke Grgurevi, Savete Sudar i Vuke eherovi, i u repertoaru Andelije Milic nale su se brojne sevdalinke. Pomenuemo samo neke: "Od kako je Banjaluka postala", "Mujo kuje konja po mjesecu" "Cura bere plav jorgovan". Svojim toplim i lirskim sopranom doarala je nedostine prostore lepote izvorne pesme. Tragino je izgubila ivot 2001. godine u Beogradu. Iza nje ostali su izvanredni snimci koji se i danas svrstavaju meu neke od najboljih interpretacija izvorne i gradske pesme.

ARKO MILANOVI, VIOLINISTA I MUZIKI PEDAGOG


Iz muzike riznice
utorak, 26 oktobar 2010 13:22

arko Milanovi roen je u Valjevu 1920. godine. Roditelji su mu bili uitelji, u ijem je domu narodna pesma bila veoma prisutna. Upravo u ranom detinjstvu razvila se prva ljubav prema srpskoj narodnoj muzici. Po zavretku muzike kole, poeo je intenzivnije da se bavi interpretacijom narodnih melodija. Ubrzo je postao ef Narodnog orkestra Radio Beograda, za ije potrebe je zabeleio veliki broj trajnih snimaka. Ulazei sve dublje u tajne i lepote srpskog folklora, najvei uspeh donela mu je zlatna ploa sa pesmom "Kafu mi draga ispeci" u izvoenju njegovog orkestra i doajena nae narodne pesme, Predraga Cuneta Gojkovica. Na inicijativu arka Milanovia formiran je i Omladinski narodni orkestar Radio televizije Beograd, sa tendencijom da se u okviru ove medijske kue obrazuje struni podmladak. Orkestar je od 1986. do 1992. godine radio na elu sa arkom Milanoviem, kao umetnikim rukovodiocem. Njegovi uenici esto istiu da se u tom delu svog rada svojski trudio da im prui znanje i prenese svoje veliko iskustvo. Pedagoki rad arka Milanovia sa mladima dao je izvanredne rezultate. Veliki broj njegovih uenika se i danas profesionalno bavi narodnom muzikom. Stvaralaki opus arka Milanovia ini veliki broj narodnih i gradskih pesama, kao i kola koja su originalno izvedena dela. Ogromno poznavanje muzike materije i velika ljubav prema narodnoj umetnosti izdvojile su i obelezile stvaralaki opus ovog vilioniste. Svoju muziku uzdigao je do najviih estetskih vrednosti ovog anra. Melodije odsvirane na violini arka Milanovia pokazuju izuzetnu muziku vrednost, prefinjenost i preciznost u nainu izvoenja. Celokupan muziki opus odraava ljubav koju je gajio prema izvornoj narodnoj pesmi i igri. Sluajuci njegova izvoenja stvara se slika jednog velikog

umetnikog dela proisteklog iz gudala oveka koji je u muzici umeo da stvori veoma visoke kriterijume. Prefinjenog ukusa, arko Milanovi je ostvario visoke standarde u pogledu interpretacije tradicionalne muzike. Violinista arko Milanovi je autentino usmeravao svoj stilski muziki izraz. Vitalno i sa osobenom lirskom melodikom uspevao je da prefinjeno donese svoj muzicki peat. Autoritativni pedagog, sa strogim naelima u muzikom smislu, svojim gudalom ispevao je najtananije melodije. Dobro osmiljeno kolektivno sviranje i lini stil, spojio je i stavio u slubu visokih esteskih ciljeva koje je postavio u narodnoj muzici. Narodna muzika tradicija i vreme dae odgovor na veliki doprinos pedagoga i violiniste arka Milanovia. Mnogi muziari sa kojima je svirao isticali su visoki stepen profesionalizma i bogato muziko iskustvo koje je nesebino prenosio na druge. Kao i svaki veliki umetnik, arko Milanovi svojom muzikom osveava nae seanje na prolost i na veliku folklornu vrednost nae muzike batine. Upravo zato i ostaje u istoriji srpske muzike kao jedan od istaknutih uvara nae tradicije.

STANIA STOI: PAVAROTI VRANJANSKE PESME


Iz muzike riznice
utorak, 05 oktobar 2010 13:41

Stania Stoi je zavoleo junjaki melos u Uiteljskoj koli u Vranju, gde je svirao violinu, bio solista u horu i imao prve asove pevanja. Muziku karijeru zapoeo je u Radio Beogradu, 1963. godine. Tri godine kasnije, pobedio je na festivalu "Zlatiborski narcis" sa pesmom "Stojanke, bela Vranjanke", a 1972. snimio je pesmu "Vranjanka" koja ga je proslavila irom nekadanje Jugoslavije. Radio Beogradu ostao je veran do kraja ivota. Jedan je od pevaa sa najveim brojem trajnih snimaka muzejske vrednosti koje su postale nacionalno blago. Muziki kritiari ime Stanie Stoia istiu kao sinonim za vranjansku pesmu, pojam za interpretaciju najviih kvaliteta. Publika ga pamti kao skromnog umetnika, koji nije eleo da se po svaku cenu istie. Zanimljivo je da nije postao poznat po pesmama koje je pevao, ve su pesme postale poznate po njegovoj interpretaciji. Stania Stoi potie iz onog kraja Srbije, gde je folklorna pesma bogata, nostalgina, uzbudljiva i lepa. ivot je posvetio zaviajnim pesmama i publici se nametnuo izuzetnim glasovnim sposobnostima, istim izvornim pevanjem, ali i modernim, ovovremenskim, oplemenjenim bojama i pokazao da Vranje nisu samo pesme iz Kotane i drugih komada s pevanjem iz tog kraja, ve da je Vranje prebogato specificnim melosom sa mnogo starih bisera. U svojoj karijeri uvek se trudio da ostane u granicama svog kraja, jer, kako je esto govorio, samo tako umetnik moe da ostvari uspenu interpretaciju, tumaei one sadraje od kojih je sam u detinjstvu sazdan. O svojim poecima i korenima, Stania Stoi je jednom prilikom izjavio: Kada sam se opredelio za pevanje, znao sam ko su mi bili pradedovi, ta su pevali i ta znae koreni. Mi smo taj pojam zaboravili, a on je jako bitan u opstanku svakog naroda. Peva treba da ostane u granicama svog zaviaja. Tako je Stania Stoi, Vranjanac po

poreklu i pesmi, na najbolji nain ouvao kulturne vrednosti i autentinu tradiciju svog kraja kao zalog za budue generacije. Stania Stoi je preminuo u aprilu 2008. godine u 63. godini, a iza njega ostalo je preko 3000 sjajnih interpretacija narodnog melosa.

JORDAN NIKOLI I KOSOVSKA NARODNA PESMA


Iz muzike riznice
utorak, 03 avgust 2010 13:44

Jordan Nikoli je roen u gradu Prizrenu, na Kosovu i Metohiji, 1933. godine. Njegovo prvo profesionalno interesovanje bilo je vezano za knjigu, tako da je zavrio studije jugoslovenske knjievnosti i srpskog jezika na Filolokom fakultetu u Beogradu. Meutim, kao mladog zaljubljenika u muziku, sve vreme studija interesovala ga je i privlaila narodna muzika umetnost, to ga je motivisalo da poziv profesora zameni pozivom muzikog radnika i interpretatora narodnih pesama, ostvarujui tako ambicije svoje rane mladosti. Prve ozbiljne kontakte sa pevanjem narodnih pesama, u isto vreme i prva snimanja, ostvario je za svoju matinu kuu, Radio Pritinu jo 1961. godine, da bi dve godine kasnije, postao i muziki urednik u istoj ustanovi. Za potrebe programa Radio Beograda poeo je snimanja 1968.godine, stalno irei repertoar kosovskih narodnih pesama i krug ljubitelja i potovalaca svoje umetnosti. Izvorna narodna muzika sauvala se zahvaljujui tome to se prenosila sa kolena na koleno i zahvaljujui ljudima koji su putovali po naim krajevima i zapisivali pesme koje je narod pevao. Jedan od njih je i etnomuzikolog, profesor Miodrag Vasiljevi, koji je zavetao zbirku knjiga Jugoslovenski muziki folklor, pravo izvorno blago. Knjigu iz te zbirke, Narodne melodije koje se pevaju na Kosovu i Metohiji, Jordan Nikoli ve decenijama lista i znalaki odabira pesme koje e ga predstaviti u najboljem svetlu. Pesme svoga kraja poklanja nam u istom izvornom stilu. Znalakom interpretacijom uspeo je da ih oivi na nain kojim se istie njihova lirska lepota, njihov interesantan ritam i tanana melodika, kao to su tanani uveni filigrani prizrenskih majstora. Poznajemo ga kao neprikosnovenog pevaa koji u svoje izvoenje unosi i duu i srce. Brojni muziki kritiari ocenjuju da je Jordan Nikoli najbolji srpski interpretator pesama sa podruja Kosova i Metohije. O tome kakav utisak na muzike poznavaoce ostavlja svojom interpretacijom, moda najbolje govore rei koje su zapisali vodei srpski kritiari koji se bave ovom vrstom muzike. Tako je Dubravka Stamenkovi, muziki urednik Prvog programa Radio Beograda zapisala sledee: Jordana Nikolia treba i sluati i gledati. Njegov glas, njegov pokret je sveden, zato to je melodija i re koju on koristi dok peva stare narodne pesme, takva. U njegovom izvoenju nema nikakvog preterivanja, sve je onako kako dua hoe. Pesme su jednostavne, a duboke, one su zapravo plemike. To to on peva govori o jednoj iskonskoj starini koju je prihvatio i koju neguje na najlepi mogui nain. Njegova melodija, re, njegov pokret i glas, ine jednu celinu koja je deo vaseljne, vaseljene koja dodiruje ovo nae telo.

PROJEKAT KULIN BAN


Iz muzike riznice
utorak, 29 jun 2010 12:46

Vokalno-instrumentalna grupa Kulin ban je nastala poetkom 2005. godine. Voena izrekom od Kulina bana do dananjih dana, populariui ime tog, po mnogo emu specifinog srednjovekovnog vladara, trudila se da u svom radu napravi jedinstven spoj starine i modernog zvuka. Najvei izazov u realizaciji ove ideje su bila, svakako, razliita muzika intresovanja i stremljenja samih uesnika u projektu. Spojiti razliita muzika predanja i sve to obojiti ambijetalnim koloritom nije bilo jednostavno. Kako sami lanovi grupe istiu, koncepcijski, Kulin ban je pokuavao da izbegne ablon zapadnjakog sistema benda, kao skupa individua muziara koji izraavaju sebe. Akcenat je stavljen na zajednicu i upravo s tim u vezi, nikada se nisu ograniavali na odreen broj lanova benda" ili odreeni tip muzikog koncepta na sceni. Zanimljivo je da Kulin ban nije bio prvi bend u kojem su svirali uesnici ovog projekta. Gotovo svi lanovi grupe su prethodno uestvovali u raznim drutvima, horovima i grupama. Kada govore o svojim korenima, lanovi grupe istiu da je otac Goran Arsi najzasluniji za formiranje filosofsko-muzike ideje, kojom se i danas vode. Otac Goran Arsi je, naime, uz akona Vladimira Savia, Dalibora Mladenovia i vokalnu solistkinju Maju Ivanovi, 2001. godine formirao grupu Ved, sa kojom je nastupao irom Srbije izvodei stare srpske narodne pesme. Nekadanji lanovi Veda, e ubrzo formirati svoj bend Izvor, koncipiran na tradicionalnoj muzici June Srbije, Makedonije i Bugarske, a poetkom 2005. godine nastaje i projekat Kulin ban. Svoje vienje starih narodnih napeva, lanovi grupe Kulin ban su ovekoveili na svom albumu prvencu, objavljenom u septembru 2006. godine. Na albumu se nalo devet numera od kojih je osam tradicionalnih, preuzetih iz muzike tradicije june, istone i zapadne Srbije, Kosmeta i Bosne i Hercegovine, kao i jedna autorska pesma. lanovi grupe Kulin bannaroito su ponosni to je na albumu objavljena i, do sada nepoznata, komitska pesma ali Zare da alimo.

MIODRAG MILE BOGDANOVI: DUEL ZA PAMENJE


Iz muzike riznice
utorak, 22 jun 2010 12:43

Arhitekta po obrazovanju, Miodrag Bogdanovi bavio se narodnom pesmom preko pet decenija, doprinosei tako, kako je sam esto govorio, ouvanju izvornog narodnog blaga. Ljubav prema pesmi i pevanju nasledio je od roditelja, koji su i sami bili sjajni pevai. Od najranijih dana svog ivota uio je kako se pevaju narodne izvorne pesme, itavog ivota obogaujui svoj repertoar. Tako je u zrelim godinama njegov repertoar narodnih i starogradskih pesama dostigao broj od 1500 pesama, koje je javno izvodio uz pratnju najcenjenijih narodnih orkestara tadanje Jugoslavije. Brojne melodije u njegovoj interpretaciji ostale su zabeleene na ploama i studijskim snimcima Radio Beograda, to je omoguilo generacijama koje su se zainteresovale za prouavanje narodnog muzikog stvaralatva, da upravo na ovim primerima saznaju neto vie o bogatoj muzikoj tradiciji sa ovih prostora. Pesma mog ivota, ona koja je obeleila moju karijeru, je "Tiho noi" po tekstu Jovana Jovanovia Zmaja. Nju sam uo od moje babe Sofije, a nauio da pevam od uiteljice Ruice Mihajlovi u osnovnoj koli koja je, zamislite sluajnosti, nosila Zmajevo ime. "Tiho noi" je i pesma koju sam prvu otpevao na Radio Beogradu, a tako se i zove moja monografija. U knjizi Tiho noi, na 392 strane, obuhvaen je ceo ivot Mileta Bogdanovia i sve tri njegove karijere, sportska, muzika i graevinska. Tu se nalaze i izjave mnogih umetnika i kolega, izvodi iz novina i asopisa o njemu, podaci o svim Miletovim trajnim radio snimcima, o dvesta pesama koje se nalaze na njegovim ploama, kasetama i diskovima i, to je posebno vano, 145 pesama, bisera nae narodne muzike sa originalnim tekstovima i melografskim zapisima, po njegovom izboru. Od tog broja ezdeset je prevedeno na engleski jezik, tako da i stranci, a i srpska deca u dijaspori koja ne znaju maternji jezik, mogu neto iz ove knjige da naue. Kad je poeo da peva na radiju, mnoge pesme koje je on donosio nisu znali ni Vlastimir Pavlovi Carevac ni ore Karaklaji. Mile ih je otkrivao po selima, kafanama, hvatao u priama potpuno anonimnih ili njemu bliskih ljudi. Ipak, ono po emu je i danas poznat Mile Bogdanovi je jedinstveni pevaki dvoboj koji je odran 26. marta 1971. godine u hotelu "Jugoslavija" u Beogradu. Ovo pevako takmienje najavljeno je pod nazivom "Ko zna vie". Takmienje je trajalo punih petnaest asova, a pobednik je bio Predrag Cune Gojkovi. Ideju da se ovo nadmetanje odri dao je urednik u Radio Beogradu, ore Seniar, posle jednog programa u kome je sudelovao Cune Gojkovi. Trebalo je nai protivnika, a predlog ora Seniara je bio da to bude upravo Mile Bogdanovi. Za ovo pevako nadmetanje organizatori i uesnici potpisali su sporazum o najneobiajenom takmienju koje je ikad odrano kod nas, a verovatno i u svetu. Takmiari su se nadmetali itavih petnaest asova, a u propozicijama bile su naznaene sledee runde: a) naizmenino nastavljanje iste pesme b) nastavak pesme sa slovom kojim takmiar zavri strofu v) pevanje pesme na odreenu temu, odnosno re, g) pevanje pesme iz kovertiranih 120 pesama, d) pevanje pesme na zadati broj koji su takmiari dostavili takmiarskoj komisiji dva sata pre poetka takmienja. Naravno, nije se smela ponoviti ista pesma od strane bilo kog takmiara. Zaista, teki uslovi iz propozicije, ali su takmiari to prihvatili verujui u sebe. U svojoj knjizi Mile Bogdanovi je zapisao i neke od utisaka sa ovog takmienja: U svojoj strategiji Cune je umeo i to da mi pesme zavrava sa suglasnikom, jer je teko nai pesmu iji je poetak sa suglasnikom i odmah je nastaviti. Ja sam to primetio i u jednom trenutku sam zavrio pesmu slovom "" . Bila je to pesma "No, tamna no". Sekunde su prolazile, a ore Gagi mu ree: "iri, biri, Mare

moja", posle koje je Cune nastavio da peva. Po propozicijama ovo se nije moglo uzeti kao pesma, jer to je pripev. No, ja nisam stavio primedbu. Negde oko 5 asova ujutru, Cune mi je zavrio strofu slovom "U". Pogledao sam kroz prozor i video izlazak sunca. Odmah sam reagovao i poeo da pevam pesmu "U ranu zoru". Publika je ovo pozdravila burnim aplauzom. Cune i ja na ovom takmienju otpevali smo blizu 300 pesama. Bila je nedelja, 27. mart u 12 asova kada je proglaen pobednik, Cune Gojkovi, uz nagrade njemu i meni. Pored toga to je snimanjem narodnih, melodija sauvao od zaborava mnoge narodne pesme i to je svoje interpretatorsko umee prikazao na koncertima irom nekadanje Jugoslavije, Miodrag Bogdanovi je gostovao i u mnogim evropskim kulturnim centrima, predstavljajui tradiciju svoje zemlje drugim kulturama. Na taj nain, poneo je laskavu titulu ambasadora kulture svoje zemlje.

MARA OREVI LEPOTA KOSOVSKOG MELOSA


Iz muzike riznice
utorak, 15 jun 2010 10:43

Marija Mara orevi je roena 31. januara 1916. godine u rumunskom gradu Odabetu, gde su joj roditelji bili na privremenom radu. Leta iste godine umro joj je otac, a majka se s njom i sinom Jovanom vratila u rodno Tetovo u Makedoniji. Odrastajui u izrazito muzikalnoj porodici Mara se susrela s pesmom u najranijem detinjstvu, sluajui prie o ocu koji je bio odlian peva. Mara je uvek i rado pevala ne samo na porodinim slavljima ve i po Tetovu, gde god bi je zvali. Veinu pesama nauila je od starog tetovskog pevaa Noneta Grnara, a neke i od majke i tetke. Po osnivanju Radio Skoplja u januaru 1941. godine, bila je raspisana audicija za pevae i Mara se, po nagovoru starijih lanova porodice, prijavila. Od 85 kandidata, primljena je kao jedina pevaica. 1945. godine, sa suprugom se seli u Pritinu, gde je postala solista Radio Pritine. Prelomni trenutak u karijeri bio je trenutak kada ju je primetio Sava Bugari, koji je oduevljen njenim pevanjem i do tada nedovoljno poznatim repertoarom, o njoj je obavestio Radio Beograd, na kome do tada nije bilo pevaa s Kosova.Ve u leto 1947. godine muziki urednici Radio Beograda poslali su joj poziv za audiciju, koju je poloila i oduevila lanove komisije, koju su inili Vlastimir Pavlovi Carevac, Maksa Popov, Bora Ili i ore Karaklaji. Posle samo nedelju dana bila je zakazana emisija i Mara je s Carevcem zapevala uivo ispred mikrofona Radio Beograda. Sve trajne snimke za potrebe Radio Beograda, Mara je snimila od 1956. do 1969. godine. Inae, u Radio Beograd se u ono vreme ulazilo kao u hram, sa oseanjem velikog zadovoljstva i asti ali i sa strepnjom da to ne bude prolazno, kao velika neiskoriena ansa. Sve to je jedan peva mogao da poeli bilo je da postane solista ovog radija. Tu su poinjale i zavravale se sve vrhunske karijere. Dalje se nije moglo. Kada danas, sa prilicne udaljenosti od pola veka posluamo te pevae, njihove interpretacije, aranmane i orkestarsku pratnju, prosto je neverovatno da meu njima nema loih. Danas sve to deluje kao klasika, kao trajna vrednost i nedostignuti domet, kao upeatljivo svedoanstvo o muzikom ukusu jednog vremena, koje je, nema sumnje, bilo mnogo

autentinije od ovog dananjeg. Mara orevic se pojavila na Radio Beogradu posle mnogih koji su tu pre nje dosli i imala je ono isto pomeano oseanje asti i strepnje. I ona je tek ovde dostigla svoj vrhunac. Mara orevi je, u sutini, bila samouka pevaica. Sve ono najvanije, to je odlikovalo kao nenadmanu interpretatorku, ona je nosila u sebi od roenja. I kako je sama jednom prilikom rekla: "Pa valjda je to meni dala priroda. Ljubav prema pesmi i nita vie..." Pevanje je u izvesnoj meri usavrila na Radio Beogradu i to, pre svega, zahvaljujui Carevcu. Ali i on je vrio samo mala doterivanja. Karakteristine ukrase, po kojima se prepoznaju kosovske pesme, Mara naravno nije uila, niti se to moe nauiti. Takoe, nije uila ni tehniku disanja, ni artikulaciju, ni impostaciju glasa, ni dranje tela i ruku, ni mnogo jo tota to mnogi ue. Zahvaljujui muzikalnosti i neobino pouzdanoj memoriji uila je pesme i usavravala interpretaciju brzo i lako. Njoj je naprosto bilo dovoljno da samo jednom uje pesmu ili neki njen deo i da to zapamti do detalja. Pevanje Mare orevi odlikuje i veoma ista intonacija. Kada govorimo o glasu Mare orevi, moda je ipak dovoljno izgovoriti samo tri rei, koje se najee ponavljaju u tekstovima koji su se bavili njenim pevanjem, a to su: Nebjanjivo, udesno, Neponovljivo! Preminula je 22. januara 2003. godine, u 87. godini, a iza nje ostale su predivne interpretacije pesama "Oj, golube", "Srce mi boluje", "Karanfil se na put sprema", "Beli lice Prizrenka devojka" i mnogih drugih pesama koje je proslavila i zbog kojih je bila i ostala neponovljiva.

BORIS KOVA: MULTIMEDIJALNI UMETNIK


Iz muzike riznice
petak, 21 maj 2010 12:45

"Uvek sam se bavio onim to sam verovao da me ini boljim, slobodnijim i srenijim. Ne poznajem drugu svrhu umetnosti". Ovo su rei Borisa Kovaa, muziara i umetnika iz Bukovca, mesta pored Novog Sada. Muziku koju stvara muziki kritiari svrstavaju u sve popularniji anr tzv. svetske muzike(world music). Njegovo ime je jedno od retkih sa podruja Balkana, koje je prepoznatljivo u irokim muzikim krugovima zapadne Evrope i Amerike. Muziko obrazovanje stekao je u Novom Sadu i Beogradu, kada je poeo da svira vie duvakih instrumenata. Tokom 1989. postaje voa pozorine i muzike trupe Ogledalo, koja se na neobian nain bavi teatarskim prikazivanjem knjiga koje se bave drutvenim temama, a poznati su po svojim teatralizacijama knjiga u izdanju Slubenog glasnika iz Beograda. Od 1991. do 1996. ivi i radi u Italiji, Sloveniji i Austriji. Nakon 1996. godine vraa se u rodni Bukovac, gde i danas ivi. Na poetku karijere, radio je na tzv. tape-music projektima, odnosno izdaje album napravljen od kombinacije semplova razliitih folklornih motiva. Njegovo interesovanje za muzike eksperimente rezulturalo je saradnjom sa razliitim muzikim sastavima koji standardno sadre akustine instrumente. Pod njegovim vostvom radili su sastavi RITUAL NOVA, LaDaABa orchestra i La Campanella orchestra. U svetskim muzikim krugovima najpoznatiji je, svakako, LaDaABa orkestar, koji se sastoji od klarineta, saksofona, violine,

gitare, harmonike, kontrabasa i bubnjeva. Uestvovali su na vie od 100 festivala i odrali nekoliko stotina koncerata u preko 30 zemalja. I pored toga, ostaje nepoznat iroj javnosti u rodnoj Srbiji, iako se njegove kompozicije pojavljuju na dve poznate kompilacije Serbia Sounds Global. Muzika koji izvodi ovaj sastav je spoj razliitih muzikih tradicija koje koegzistiraju na prostoru Vojvodine, od uticaja sa severa iz Maarske do tradicionalne srpske muzike sa turskim uticajima, kombinovane sa filozofski slinim, a muziki udaljenim stilovima, kao to je tango. Ovaj spoj ini stil Borisa Kovaa unikatnim na svetskoj muzikoj sceni, i prepoznatljivim irom sveta. Ansambl LaDaABa, uz Borisa Kovaa ine i Milo Mati, Bogdan Rankovi, Goran Peni, Itvan ik, Olah Vince i ton majstor Marinko Vukmanovi. Nakon albuma Poslednji balkanski tango iz 1999. godine, u periodu 2000-2005. snimili su jo dva albuma i javno izveli vie od stotinu puta irom sveta muziko scenski performans na muziku sa albuma Poslednji balkanski tango.Istovremeno, Boris Kova veliki deo svog rada posveuje i primenjenoj muzici, komponujui muziku za predstave u produkciji Srpskog narodnog pozorita iz Novog Sada. Za ovo podruje svog kompozitorskog rada, Boris Kova je 2007. godine dobio i prestinu Sterijinu nagradu.

MIODRAG TODOROVI KRNJEVAC


Iz muzike riznice
utorak, 20 april 2010 10:41

Miodrag Todorovi Krnjevac je jedan od vrhunskih stvaralaca srpske narodne muzike. Gradio je tradiciju srpske muzike i postavio na vrh sve prave i trajne vrednosti u lirici srpskog naroda i njegove kulture. Bio je kompozitor koji je imao veliki smisao za komponovanje narodne muzike, kao i bogatu muziku kulturu i irinu poznavanja narodnog melosa. Ostae dilema da li je Miodrag Todorovi bio vei instrumentalista harmonika ili kompozitor. Roen je 10. februara 1924. godine u selu Ratare. Nadimak je dobio po ocu Aleksandru Todoroviu koji je roen u selu Krnjevu. I sam Aleksandar je bio vrhunski harmonika svog vremena, koji je posedovao veliko muziko iskustvo. Proao je kroz sve faze razvoja harmonike sa dugmadima i svo svoje znanje preneo je na sina Miodraga. Tako se Miodrag kao dvanaestogodinjak upoznaje sa tajnama muzike i postaje oev sledbenik u usavravanju prstoreda za harmoniku dugmetaru. Poinje da se bavi muzikom nosei u sebi od detinjstva melodije rodnog kraja. Rane godine zivota proveo je sa roditeljima u Bosni i zato mu je melos Bosne isto toliko blizak kao i melos Srbije, to e se kasnije odraziti u nekim njegovim pesmama kao sto su pesme: "Jesen stie rana" i "Zato svies tako rano". Komponovao je preko 700 pesama od kojih se neke smatraju biserima narodne muzike i koje su obogatile srpski narodni melos. Me njima su pesme: "Zna li dragi onu ljivu ranku", "Oj, Moravo, oj...", "umadijo rodni kraju", "Bisenija keri najmilija" i dr. Od pesama poznatijeg doba njegovog stvaralastva koje su ostale zapamcene su pesme: "Sliku tvoju ljubim", "Za ljubav tvoju", "Ljubav mi srce mori"...

Interesantan je podatak da je prva kompozicija koju je Miodrag Todorovi komponovao bila zabavna pesma "Samo tvoje plave oi", a nesto kasnije komponovao je i kompoziciju slinog anra po imenu "Ljubav za ljubav mi vrati". Upravo ova raznovrsnost u komponovanju ini ga jo veim umetnikom. Tako je svoj kompozitorski opus obogatio i romansom "Pesma harmonici", starogradskom pesmom "Na kraju grada", kao i poznatom ansonom "Tri eira". Komponovao je i preko 150 narodnih kola u kojima je pokazao svoju veliku virtuoznost. Krnjevac je komponovao i brojne kompozicije zasolo harmoniku, za duet, ali i za orkestar harmonika. Miodrag Todorovi Krnjevac preminuo je 25. septembra 1991. godine, ali je u njegovoj porodici muzika ostala tradicija. Nastavljaju je sin Aleksandar i erke Ljiljana i Branka. Starija cerka ima izuzetan dar za komponovanje, koji je nasledila od oca, sin je takoe kompozitor i harmonika i zajedno sa mlaom sestrom vodi kolu za harmoniku. Pored kompozitorskog rada, znaajan deo profesionalnih aktivnosti Miodraga Todorovia Krnjevca pripadao je i pedagokom radu. Svoje izvoako umee nesebino je preneo generacijama mladih instrumentalista, koji su nakon njegove smrti osnovali i takmiarski memorijal koji nosi njegovo ime, a na kome se danas takmie najtalentovaniji mladi harmonikai.

ETNOMUZIKOLOKI ODSEK MUZIKE KOLE MOKRANJAC


Iz muzike riznice
utorak, 06 april 2010 13:17

Etnomuzikoloki odsek Muzike kole Mokranjac iz Beograda osnovan je 1995. godine, sa ciljem da mladim muziarima priblii izvorno narodno muziko stvaralatvo i da se na taj nain stvori nova generacija muziara koja bi na to struniji nain uvala od zaborava vievekovnu muziku tradiciju ovih prostora. Na poetku rada, uenici su imali priliku da ue tradicionalno pevanje, da bi u narednih nekoliko godina u program odseka bilo uvedeno i sviranje na fruli, guslama i kavalu. Narodna pesma i svirka ui se onakva kakvom je narod neguje u svojoj obiajnoj praksi. Napevi nisu stilizovani, ve autentini sa tenjom da se dosegne njihova arhainost. Zato se u praktinoj nastvi potuju svi principi narodnog odnosa prema pevanju i sviranju, kao to su terminologija, tonski sistem i slino. Dosadanji rad etnomuzikolokog odseka Muzike kole Mokranjac belei dva audio izdanja. Prvi album je objavljen 2001. godine pod nazivom Sve su cure obule kondure, a drugi dve godine kasnije pod nazivom Sunce jarko treperi da zae. Oba albuma predstavljaju presek srpskog pevakog idioma, odnosno svih oblika vokalnog izraavanja. Delovanje etnomuzikolokog odseka Muzike kole Mokranjac prati i niz nastupa na razliitim kulturnim manifestacijama kao to su Mokranjevi dani u Negotinu, BEMUS, Radost Evrope, Skopsko leto i drugi. Uenici odseka odrali su vie celoveernjih koncerata u Beogradu, a predstavili su se i publici u Japanu, Francuskoj, Hrvatskoj i Makedoniji. Bili su gosti konzervatorijuma Hektor Berlioz u Parizu, gde su uenici odrali koncert, a

profesor, mr Sanja Rankovi prezentaciju i kratak seminar srpskog narodnog pevanja. Prilikom ovog gostovanja u Francuskoj, uenici iz Beograda su sa svojim francuskim kolegama odrali i zajedniki koncert u Srpskom kulturnom centru u Parizu.

KSENIJA CICVARI
Iz muzike riznice
etvrtak, 01 april 2010 13:02

Ksenija Cicvari je roena u Podgorici 1929. godine. Ljubav prema muzici primila je od majke, koja joj je u detinjstvu esto pevala. Iako je bila samouka, vrlo brzo je uspela da se izbori za mesto radio pevaa u tadanjem Radio Titogradu. Kvalitetom svojih interpetacija i izrazitom izraajnou kojom je izvodila izvorne narodne pesme, skrenula je panju Vlastimira Pavlovia Carevca, koji joj je ponudio da nastavi karijeru pod okriljem njegovog orkestra. Tako je zapoela njena saradnja sa Radio Beogradom, za koji je ostvarila preko 60 trajnih tonskih zapisa, objavljenih 2002. godine na trostrukom kompakt disk izdanju Produkcije gramodonskih ploa Radio televitije Srbije. Najvei deo repertoara koji je tokom svog ivota izvodila Ksenija Cicvari obuhvata narodne melodije iz Srbije i iz Crne Gore. O Ksenijinom pevanju mode najlepe mogu govoriti rei njenog dugogodinjeg prijatelja, Dimitrija Mikana Obradovia, koji je u prilogu kompakt disk izdanju interpretacija Ksenije Cicvari zapisao sledee: Ljubav ove ene prema muzici nainila je od nje neumornog tragaa lepote zvuka. Sve njene pesme otpevane su nekom savrenom mirnoom i osobenim stilom. Ornamentika njenog pevanja podsea na ukrase, srmom i sedefom optoene, na kakvoj gospodskoj nonji, kapi, somotu, svili.... Meutim, Ksenijino pevanje ostavljalo je jak utisak, kako na one koji su je lino poznavali, tako i na one sluaoce koji su se sa njenim radom susretali samo preko audio snimaka. Meu njima je i etnomuzikolog Sran Asanovi iz Novog Sada, koji je u jednom od svojih zapisa zabeleio sledee: Kako opisati pevanje plemenite Ksenije Cicvari? Ah, reci su tako male kada se uporede sa nedostinom lepotom njenog glasa... Moda bi se njen glas ipak mogao uporediti sa uborom reke Ribnice, o kojoj je i sama pevala... Njen glas izvire, rava se i tee, sa bujicom oseanja koje naviru iz svakog tona Ksenijinog andjeoskog glasa... Ba kao to to ini pomenuta reka Ribnica... Tee Ksenijina plemenita pesma, nezaustavljivo, naim mislima i veno ivi u nama ...

NARODNI MUZIKI INSTRUMENTI: TAMBURA


Iz muzike riznice

etvrtak, 18 mart 2010 12:19

Tambura je jedan od najee korienih ianih muzikih instrumenata u novijoj narodnoj muzikoj praksi Srbije, naroito na podruju severne srpske pokrajine Vojvodine. O popularnosti tambure danas, govori i popularnost muzikog festivala Tamburica fest, koji se u prethodne dve godine, koliko postoji, prouo i van granica Srbije. Prva tambura koja se spominje u istoriji muzike je takozvana asirska tambura, koja potie jo iz vremena pre nae ere. Naime, slika instrumenta dugog vrata, slina dananjoj tamburi, nalazi se uklesana u blokovima kamenja iz III veka pre nae ere. O prvobitnim oblicima tambure sauvani su i likovni spomenici u Tebi i Egiptu, gdje se takav instrument zove lauta. Samo ime tambura potie od persijske rei t-n to znai ica. Najstariji sauvani pisani dokument o postojanju tambura na naim prostorima potie iz 1515. godine u putopisu tadanjeg pratioca francuskog konzula u Turskoj, koji je na instrumente ovog tipa nailazijo na svojim proputovanjima kroz Bosnu i Srbiju. Kasnije se tambura proirila u Slavoniju, Kosovo i Metohiju, Vojvodinu i jedan deo june Maarske. Instrumenti iz ove porodice danas su najrasprostranjeniji u Vojvodini, ali ih moemo pronai i u muzikoj praksi centralne Srbije, kao i na Kosovu i Metohiji. Graa tambure sastoji se od trupa, vrata i glave. Trup se izrauje najee od javora, jasena ili nekog drugog drveta, a prekriven je tankom kaskom od mekog drveta na kojoj se nalaze rupice za izlaz tona. Vrat je dug, sa jedne strane prekriven daicama sa pragovima koji oznaavaju tonove, dok je glava tambure puolika ili iljasta i na njoj se nalaze ivije za ice. U dananjoj muzikoj praksi tabura se prvenstveno moe nai kao orkestarski instrument. Instrumenti koji ine tamburaki orkestar razliitih su dimenzija, timova i funkcija, tako da su se formirale podele na vodee i pratee instrumente. Najei repertoar tamburakih orkestara ine narodne pesme, kola i starogradska muzika. Meutim, mogunosti ovakvih orkestara dostiu i dela klasine muzike, tako da nisu retka ni izvoenja araniranih kompozicija Mocarta, Baha ili Betovena. U Srbiji danas radi veliki broj tamburakih orkestara, meu kojima se svojim kvalitetom izdvajaju Tamburaki orkestar Janike Balaa i Tamburaki orkestar Radio Novog Sada.

CUNE GOJKOVI: GDE JE SREE I VESELJA PESMU TRAE, GDE JE TUGA - UZ PESMU JE BLAE
Iz muzike riznice
sreda, 10 mart 2010 14:20

Predrag Gojkovi Cune pripada generaciji pevaa koja je lepotu srpskog folklora upoznala na samom izvoru, sluajui narodne pevae u selima irom nekadanje Jugoslavije. Najlepe napeve uvrstio je u svoj repertoar, koji je dugi niz godina obogaivao i proirivao. Svoje interpretacije narodnih i starogradskih pesama predstavlja na koncertima saraujui sa vrsnim instrumentalistima i narodnim

ansamblima. Jedna od pesama koja se esto nalazi na programima njegovih koncerata je i pesma Igrali se vrani konji, a poznate su i njegove intepretacije pesama Janiar, Zapevajte pesme stare, Ljubav mi srce mori, Kafu mi draga ispeci i mnogih drugih. Uroena muzikalnost, izuzetne glasovne mogunosti, lakoa izvoenja i iskrenost u tumaenju teksta su odlike koje krase interpretacije Predraga Gojkovia Cuneta. Ovaj vrsni izvoa narodnih pesama vie od 5 decenija pronosi lepotu izvornog narodnog stvaralatva irom sveta. Izmeu ostalog, uestvovao je na brojnim meunarodnim festivalima, kao to su festivali narodnog stvaralatva u Berlinu i Monte Karlu. Snimao je za brojne televizijske i radio stanice, a njegov viestruki talenat doao je do izraaja i u interpretacijama zabavne i dez muzike. U istoriji jugoslovenske estrade sigurno e kao nezaboravan koncert ostati duel, zapravo natpevavanje sa pevaem Miletom Bogdanoviem, odran 1980. godine u beogradskom Domu sindikata, kada su ovi vrsni pevai pevali blizu 18 sati i otpevali preko 6.000 pesama. Cune je pobedio Mileta, a rekord u broju otpevanih pesama do danas nije oboren. Kada bi Orfej, sin Boga Apolona i muze Kaliope zapevao, kada bi zazvonila njegova lira, drvee i stenje bi se pomicalo kako bi mu bilo blie, vuk bi leao pokraj jagnjeta i ganuto ga sluao, jasika ne bi ni list pomakla, u prirodi bi zavladao savreni sklad i mir. Tako kae antiki mit o nenadmanom pevau, umetniku udesne nadarenosti - Orfeju. Kako stoji u jednom tekstu posveenom Predragu Gojkoviu Cunetu, ovih nekoliko redova nije sluajno izabrano za priu o Predragu Gojkoviu Cunetu, pevacu orfejevske nadarenosti. ovecji glas je najsavreniji muziki instrument, za sada nenadmaan. Lakoa kojom njime vlada Predrag Gojkovic je fascinantna. Potpomognut savrenom dikcijom poprima milozvuje pred kojim slualac ne moe ostati ravnoduan. Ustvari on je zarobljen udesnim oseanjem savrenstva, koje traje sve dok se pesma ne zavri, pa ak i posle toga.

KLASINA MUZIKA INSPIRISANA NARODNIM MUZIKIM MOTIVIMA


Iz muzike riznice
utorak, 02 mart 2010 10:25

Period muzikog romantizma u itavoj Evropi, obeleen je pojaanim interesovanjem za narodno stvaralatvo, naroito u onim sredinama koje nisu do tada imale znaajnije razvijenu muziku tradiciju, poput zemalja istone i severne Evrope. Autori klasine muzike, koji su uglavnom kolovani na zapadnoevropskoj tradiciji, pokuavali su da steena znanja oboje zvucima koji bi asocirali na podruje sa kojeg su potekli, a najbolji nain bio je okretanje izvornim narodnim melodijama. U Srbiji, kompozitor koji je kroz svoja ostvarenja preneo Evropi zvuke srpskih narodnih pesama, svakako je bio Stevan Stojanovi Mokranjac. Njegove uvene Rukoveti zapravo predstavljaju spletove narodnih pesama obraenih za hor. Kao inspiraciju, u njima je koristio narodne melodije koje je prikupljao na podrujima

irom nekadanje Jugoslavije, umetniki ih obraujui na osnovama znanja koje je stekao kolujuu se u Minhenu i Lajpcigu. Ovako oplemenjene narodne melodije postale su putokaz za generacije srpskih kompozitora koji su stvarali nakon Mokranjca i do danas su ostale kao jedni od najuspenijih primera umetnike obrade natrodnog melosa.

ETNOPEDIJA: VELIKI NARODNI ORKESTAR


Iz muzike riznice
sreda, 24 februar 2010 10:58

Ideja o stvaranju ansambla Etnopedija, zapravo velikog narodnog orkestra sa koncertnim ambicijama, rodila se 1997. godine. Idejni tvorac ovog koncepta bio je Aleksandar Petrovi, danas veoma uspean operski peva, ali i izuzetan instrumentalista i araner. Doavi sa bogatim iskustvom iz AKUD-a Sonja Marinkovi u najvee novosadsko drutvo, KUD Svetozar Markovi, zatekao je nekoliko iskusnijih muziara i uz njihovu pomo krenuo da gradi glavni kostur orkestra. Prvi aranmani, namenjeni njegovim prethodnim orkestrima, brzo su savladani. Upoznavi muziare, proirivi sastav i uvidevi zajedniku glad za novim aranmanima krenuo je sa stvaranjem novih numera, ovaj put pisanih za konkretne ljude. Orkestar se irio, a imena poput Olivere Tati, Silvije Kiralj, Emira Memedovskog i drugih, stvorile su stabilnu osnovu za sve uspehe koji e uslediti. U meuvremenu Aleksandar Petrovi poinje sa profesionalnom karijerom u solo pevanju. Iako opravdano spreen da nastavi sa radom u orkestru, njegovi saveti, aranmani i uticaj i dalje su znaajni za rad i uspehe koje postiu lanovi orkestra. Orkestar preuzimaju sami lanovi, predvoeni Marijom Nikoli i Goranom Paniem. Marija Nikoli, tada student flaute na Muzikoj akademiji u Novom Sadu i Goran Pani klarinetista sa ve tada ozbiljnim staom i poznavanjem prilika u folkloru, nastavili su sa strategijom Aleksandra Petrovia i kristalizirali viziju o velikom i jakom orkestru. Poeli su da se niu solistiki koncerti, televizijska snimanja, saradnje sa vokalnim solistima i studijska snimanja. Paralelno sa samostalnim nastupima orkestar je nastavio uspeno da prati sve igrake selekcije KUD-a Svetozar Markovi, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu. Njihovi koncerti poinju da poprimaju obeleje spektakla, a publika, naviknuta na male orkestre, konano dobija priliku da na sceni uiva i pravim muziko scenskim delima. O muzici koju izvode i nainu rada velikog naornog orkestra Etnopedija moda najbolje opisuju rei samih lanova koji su zapisali sledee: Ono ime se mi bavimo je da kombinovanjem tradicionalnih tehnika sviranja i pojanja probudimo kod naih slualaca zvukove, mirise, slike koje su duboko usaene u svima nama. Svirajui i sluajui vekovima bruene pesme o ljubavi, suncu, reci, majci, postajemo blii istini a naa percepcija stvarnosti postaje jasnija i jednostavnija. Tako oplemenjeni nalazimo snage i hrabrosti da u haotinoj i neizvesnoj stvarnosti vidimo i izgradimo sebe kao bolje ljude sa zadatkom i ciljem.

BOJANA NIKOLI I DAR


Iz muzike riznice
utorak, 16 februar 2010 13:18

Bojana Nikoli i grupa Dar su nov sastav na srpskoj muzikoj sceni, koji nudi vrhunsku interpretaciju srpskih i balkanskih tradicionalnih seoskih i gradskih pesama. Na repertoaru grupe su pesme i kola iz svih krajeva Srbije Vojvodine, umadije, Kosova i Metohije, istone i zapadne Srbije, kao i pesme sa prostora bive Jugoslavije, Bugarske, Grke i Rumunije.

lanovi grupe su studenti i apsolventi Fakulteta muzike umetnosti u Beogradu i profesionalno se dugi niz godina bave ovom vrstom muzike. Sastav je osnovala Bojana Nikoli, etnomuzikolog i jedan od najboljih interpretatora tradicionalne pesme mlae generacije na ovim prostorima. Njen prvi susret sa tradicionalnom pesmom, igrom i svirkom odigrao se u Kulturno umetnikom drutvu Ikarbus, gde je bila vokalni solista i uz pratnju orkestara na koncertima pevala najpoznatije srpske narodne pesme. 1997. godine upoznala se sa Simonidom Stankovi, koja joj je odkrinula vrata bezgraninog prostranstava i bogatstva tradicionalne muzike raznih naroda. Tada se prvi put susrela sa srpskim seoskim dvoglasnim pevanjem na glas i na bas, kao i sa pesmama iz Bugarske, Rumunije, Maarske, Rusije, Portugalije... Zahvaljujui velikoj ljubavi prema ovoj vrsti muzike, najpre je zavrila osek za srpsko tradicionalno pevanje u muzikoj koli Mokranjac u Beogradu, da bi nakon toga upisala Odsek za etnomuzikologiju na Fakultetu muzike umetnosti u Beogradu. Prvi znaajniji javni nastupi usledili su u okviru etno grupe Balkanika Sanje Ilia. Gde je provela punih osam godina. Sa Balkanikom je pevala na preko dvesta koncerata u zemlji i inostranstvu, nastupala sa brojnim muziarima kao to su Teodosi Spasov, Vlatko Stefanovski, Pejo Peev i Slobodan Trkulja. Kao solista saraivala je i sa grupama Hazari, Teodulija, Ognjen i Prijatelji, Dragoljubom uriiem, Madam Piano, i mnogim drugim sastavima. Ipak, jedan od najznaajnijih projekata je njena grupa Dar, koju je formirala uz podrku kolega sa Fakulteta muzike umetnosti. Grupu Dar, uz Bojanu Nikoli ine i Nenad Nikoli, koji svira tradicionalne duvake instrumente - kaval, frulu, klarinet, okarinu, dvojnice, zatim gitarista Marko Aleksi i perkusionista Goran Miloevi. Moja elja je da to vie starih pesama, koje nisu toliko poznate, pronaem i pevam. Naa kulturna batina je jako bogata i zaita mi je ao kada ujem da veina grupa i izvoaa u Srbiji vrti tridesetak tradicionalnih pesama. Teren je u mom radu najvaniji, to je baza od koje sve poinje. Desi se, kada ujem neku pesmu, da odmah imam ideju za aranman; dok ima brojnih pesama koje ne elim da obraujem. Takve pesme pevam autentino, sama ili sa grupom pevaa, bez ikakve muzike pratnje, jer su same po sebi savrene, kae o svojoj grupi Bojana Nikoli.

VOKALNO ISNTRUMENTALNA GRUPA ISKON


Iz muzike riznice
utorak, 09 februar 2010 10:55

Vokalno isntrumentalna grupa Iskon je svoje prve korake nainila u horu Saborne crkve u Subotici. Na pauzama horskih proba lanovi Iskona su pevali narodne pesme, podravajui aranmane brae Teofilovi. Blagodarei njihovoj ljubavi prema izvornoj narodnoj muzici, volji i trudu, ovo pevuenje je vremenom dovelo do okupljanja grupe Iskon. Od prvog nastupa u Grkoj 2001. godine, do danas, grupa je odrala preko sto nastupa u Srbiji i inostranstvu i vremenom je od od pevake druine prerasla u vokalno-instrumentalni ansambl. Kako lanovi grupe esto istiu, Iskon ne tei nazivu izvorna grupa jer oni to zapravo i nisu. Oni smatraju da izvornu muziku ne treba posmatrati kao muzejski eksponat, lep i konzerviran. Ona treba da bude inspiracija savremenoj muzici i muziarima. Sa izvora uzimaju muziku temu, ali joj daju novi oblik slian tradicionalnom. Na njihovom repertoaru su veinom pesme iz Srbije uz izvestan broj pesama iz Makedonije, Bosne i Bugarske. Do sada su snimili etrdesetak pesama, od kojih se 30 nalo na dva kompakt disk izdanja. Grupu Iskon ine enski vokali Jovana Vuksanovi i Tatjana Lazii, frula Dejan Anelovi, tapandija Ognjen uur, Leonid Pilipovi na makedonskoj tamburi i tarabuci, Sran Simijanovi koji svira ut i violinista Bala Peikan. Od 2002. godine oni tradicionalno poetkom godine prireuju godinji koncert u Sveanoj sali Gradske kue u Subotici, gde predstavljaju program sa kojim e u narednih godinu dana nastupati irom Srbije i na festivalima u inostranstvu. Pored svog repertoara, oni svake godine predstave publici i zanimljive goste, a na njihovom poslednjem koncertu to su bili Dimitrije Vasiliin i Aleksandar Raki, uenici odseka frule Muzike kole u Somboru, zatim pevai Bojana i Neboja Brdari, takoe iz Sombora, kao i pevaka skupina Zvuci s kamena iz Gajdobre, koju ine lanovi kulturno umetnikog drutva Vila iz Novog Sada. Godinji koncert grupe Iskon se tradicionalno zavrava pesmom Gusta mi magla padnala izvoenjem svih uesnika koncerta, to je i prole godine bio sluaj.

PROJEKAT SERBOPLOV: SRPSKI MUZIKI VREMEPLOV


Iz muzike riznice
utorak, 02 februar 2010 13:01

Meu brojnim ansamblima, koji pokuavaju da narodnu pesmu priblie novim generacijama slualaca obraujui ih na nov i moderan nain, nalazi se i muziki sastav Serboplov. Muziki materijal koji sastav Serboplov predstavlja moe se definisati kao srpska graanska muzika. Kako lanovi ansambla esto istiu, Serboplov nije puko izvoenje starih partitura, ve novi zvuk zasnovan na starim melodijama i karakteristinom ritmu koji podsea na akustinu praksu u Srbiji u 19. veku, a stilski ujedinjuje muziku koja se izvodila u kafanama, hotelima i drugim mestima od javnog znaaja. Muziki kritiari ocenjuju projekat Serboplov kao skroman doprinos ouvanju srpske tradicije. Serboplov je pre svega ideja da se sa pozicije savremenog izvoatva oivi sazvuje jedne minule epohe, a to je kraj XIX i prva polovina XX veka. Zvuk malih salonskih orkestara, kakvi su svirali u to vreme u Srbiji, se ve dugo vremena ne moe uti najavnoj muzikoj sceni i gotovo da ga nema u instrumentalnoj praksi dananjice. Podsetiemo se da su ovi ansambli u raznovrsnim programima izvodili razne narodne igre i pesme, to se tada u urbanim sredinama smatralo popularnom muzikom. Takav muziki stil je kasnije utemeljio i razvio Vlastimir Pavlovi Carevac. Novi vek i projekat Serboplov doneo je i nova sazvuja. Iako je osnovna tema srpsko kolo, u aranmanima Serboplova mogu se pronai i prizvuci drugih folklornih naslea i muzikih stilova, koji su uticali na zvuanje stare srpske graanske muzike. U potrazi za novim zvukom, Serboplov koristi i elemente novije muzike prakse, kao tu su, na primer, elementi preuzeti iz dez muzike. Ansambl Serboplov ine violinisti Nenad Vrbaki, Slavica Rankovi i Vladimir ukovi, violisti Aleksandar Stepanovi i Vladimir aru, kontrabasisti Milo Mati, Ervin Malina i Miroslav Tubi, perkusionista Itvan ik i vokalne solistkinje Svetlana Spaji Latinovi i Jelena uti. Idejni tvorac projekta i solista na klarinetu i frulama je Bogdan Rankovi, diplomirani klarinetista i stalni saradnik u poznatom kvintetu Mezei Silarda. Iskustvo u modernim obradama narodne muzike sticao je i kroz internacionalne nastupe sa Borisom Kovaem i njegovim ansamblom. Sastav Serboplov ove godine proslavlja pet godina postojanja, tokom kojih je nastupao irom Srbije, ali i u Maarskoj i Nemakoj. U februaru 2005. godine, na uglednoj WORLD MUSIC CHARTS EUROPE, debi album ove novosadske grupe je svojim estim mestom postigao do sada najvei uspeh nove srpske tradicionalne muzike produkcije.

ANSAMBL ZORULE: PRVIH 15 GODINA


Iz muzike riznice
utorak, 26 januar 2010 12:07

Drutvo ljubitelja tambure, ansambl Zorule iz Novog Sada, osnovano je 1995. godine. Idejni tvorac i osniva Drutva je Zoran Bugarski Brica, koji je istovremeno predsednik drutva, umetniki rukovodilac, koncertmajstor i menader ansambla. Zorule okuplja tamburae, profesionalce koji se posveuju umetnosti, muzici i zadovoljstvima koje ona nosi. lanovi ansambla, uz Zorana Bugarskog su i Milan Vuetin, Milan Vlaki, eljko ankovi - Baba, Milan Svirev - Mia, Enriko Horvat Enco i Bojan Trenki - Baa.

Negujui pravi tamburaki stil, zasnovan na posebnoj tehnikoj spremi svakog lana, uspeli su da izgrade autentian stil koji ih svrstava u red ozbiljnih, tamburakih sastava iji je cilj da sauvaju tradiciju i slavu malih tamburakih sastava koji su nekada radili irom Vojvodine. Izuzetnu popularnost ansambl je stekao zahvaljujui estim gostovanjima u programima radija i televizije, ali i mnogobrojnim koncertnim nastupima u zemlji i inostranstvu. Tokom proteklih 15 godina sluala ih je publika irom Srbije, ali i u enovi, Milanu, Firenci, Gracu, Salcburgu, Lajpcigu i Minhenu. Ansambl Zorule je prepoznatljiv po izvoenju tradicionalne izvorne narodne vojvoanske muzike, starogradske i varoke muzike, umetnikim obradama narodnih pesama i igara, kao i po izuzetno nadahnutom i interesantnom izvoenju obrada kompozicija poznatih svetskih autora klasine muzike. Za svoj predani rad nagraivani su brojnim domaim i inostranim priznanjima, meu kojima se izdvajaju Zlatna plaketa Tamburakog memorijalnog susreta Marko Nei, Hajd u kolo sele, odranog u Novom Sadu 1996. godine, prvo mesto na I festivalu tamburaa Vojvodine u Novom Sadu 1999. godine, prvo mesto na IV internacionalnom festivalu Mondo in Musica, u kategoriji klasina muzika na narodnim instrumentima, u italijanskom gradu Fivicanu 2001. godine i nagrada za najboljeg primaa Prvog Svetskog tamburakog festivala Tamburica Fest u Deronjama 2008. godine. Ansambl Zorule e itavu 2010. godinu posvetiti obeleavanju 15-godinjice postojanja. Jubilej e biti obeleen brojnim koncertima, nastupima sa grupom Legende, promocijom filma Rani mraz, za koji su snimili pojedine muzike sekvence, ali i objavljivanjem prvog zvaninog kompakt disk izdanja.

IVANA PANDUROVI
Iz muzike riznice
utorak, 19 januar 2010 12:37

Ivana Pandurovi je jedna od najpoznatijih srpskih vokalnih interpretatorki. Njena karijera trajala je 5 decenija, tokom kojih je ostvarila izuzetno veliki broj snimaka starih srpskih tradicionalnih pesama, kao i starogradskih pesama i romansi. Pripadala je prvoj posleratnoj generaciji najistaknutijih pevaa Radio Beograda, meu kojima su bili i Mara orevi, Danica Obreni, Anelija Mili, Ruica Proti, Zorka Buta, Jelena Dejanovi, Radmila Dimi, Velinka Grgurevi, Vukain Vule Jevti, Miodrag Mija Popovi, Bogdan Buta, Rajko Rani, Ljubivoje Vidosavljevi i Pavle Stefanovi. Bilo je, naravno, i onih pevaa koji su nastupali samo povremeno, a esto su se u emisijama Radio Beograda mogli uti i pevai iz raznih kulturno-umetnikih drutava iz itave SFRJ. To je bilo vreme pevanja uivo ili su se snimci pravili samo za jedno emitovanje, a kriterijumi koje je za pevae postavljalo urednitvo tadanje Muzike redakcije Radio Beograda bili su izuzetno visoki. Najvei broj snimaka Ivane Pandurovi i danas se nalazi u tonskoj arhivi Radio Beograda. Pojedine pesme su prvi put zabeleene upravo u njenoj interpretaciji i predstavljale su uzor za mnoge mlae interpretatore narodnih pesama koji su ih nakon nje izvodili. Meu pesmama koje su je proslavile i koje je rado izvodila na koncertima, nalazi se i poznata starogradska pesma Kad bi ove rue male, koja je upravo u njenoj interpretaciji doivela vrhunac popularnosti.

Tokom izuzetno plodne pevake karijere, Ivana Pandurovi je priredila brojne koncerte irom nekadanje Jugoslavije, ali i po evropskim gradovima i u SAD. Njen barunasti glas, mek i topao u svim registrima, kao i njena izrazita muzikalnost, doprineli su da se uzdigne u sam vrh interpretatora ove vrste muzike. U izvoenju Ivane Pandurovi zabeleene su brojne narodne pesme, najee uz pratnju poznatih srpskih ansambala narodne muzike, kao to su Veliki narodni orkestar i Orkestar Vlastimira Pavlovia Carevca. Ivana Pandurovi je aktivno nastupala do 2002. godine, kada je preminula u 70-oj godini. Poslednje muziko izdanje, na kojem su se nali najuspeniji i najlepi snimci narodnih i starogradskih pesama, objavila je 2000-te godine za izdavaku kuu PGP RTS.

BRAA TEOFILOVI: UVARI TRADICIJE


Iz muzike riznice
utorak, 12 januar 2010 13:11

Braa blizanci Ratko i RadiaTeofilovi, jedinstveni su izvoai drevne srpske i balkanske vokalne muzike. Tokom petnaest godina priprema, pre nego to su se odluili da prekinu tiinu i stupe na svetsku etnomuziku scenu, uspeli su da pronau dugo izgubljene harmonije tradicionalnog pevanja. Njihov debi album uvari sna objavljen je 1998. godine i prvi je u nizu od etiri kompakt disk izdanja koja su do danas objavili. Inae, Teofilovii su prve snimke za tonski arhiv Radio Beograda nainili 1994, a do danas su snimili preko etrdeset izvornih narodnih pesama sa balkanskih prostora. Nastupali su na mnogim festivalima i muzikim smotrama u zemlji, a maja 1997. predstavljali su tadanju Jugoslaviju na etno-festivalu u norvekom gradu Trondhajmu. U narednim godinama ostvarili su izuzetno uspene nastupe i na etno-festivalima u Sloveniji i Makedoniji. Veliku popularnost donelo im je uee na koncertu Vlatka Stefanovskog i Miroslava Tadia u oktobru 1999. godine, kada su izveli neobinu verziju pesme Kale bre Ano. Interesantan je podatak da su uestvovali i na dez festivalu u Kanjii, kao specijalni gosti, a svetsku slavu doneo im je nastup na meunarodnom etno festivalu u Japanu, gde su uestvovali kao zvanini predstavnici Jugoslavije. Nakon ovog prestavljanja svetskoj muzikoj javnosti, braa Teofilovi su odrali veliki broj koncerata irom sveta, a meu najuspelijim turnejama izdvajaju se one po amerikim gradovima, kao i nastupi u Rusiji, Maarskoj i ekoj. Prema reima strune muzike kritike, muzika Teofilovia saima vie od dva veka tradicionalnog muzikog naslea Balkana i evocira duh celokupnog regiona. Mnoge od pesama koje Radia i Ratko izvode bile su skrivene duboko u kolektivnom pamenju naroda, a mnoge od njih su bile sasvim zaboravljene ili sauvane samo u fragmentima. Teofilovii su tragali za njima, pronalazili ih i vraali u ivot, darujui im izvorna znaenja i emocije, ali obogaene visoko individualizovanim umetnikim pristupom i savremenim uticajima. Na pitanje da li su imali uzore pri formiranju svog muzikog stila, Teofilovii kau: Imali smo pretee koji su se pre nas bavili ovom vrstom muzike. To je, pre svega, Miodrag Vasiljevi, jedan od najznaajnijih etnologa prolog veka. On je obradio est tomova etno-muzike iz Srbije, Makedonije, Crne Gore. Naime, postoji negde oko 2.500 njegovih zapisa. Mnoge pesme ujemo i od ljudi na terenu, koje mi obradimo, a potom pevamo. Nae etno-naslee je izuzetno

bogato i do sada nedovoljno eksploatisano, dodaju Teofilovii. Aranmani i interpretacije brae Teofilovi odiu dubokim potovanjem ne samo prema prolosti, ve i sadanjosti i, naravno, budunosti. Zato ih rado sluaju irom sveta. Jedan od njihovih poslednjih nastupa odigrao se u austrijskom gradu Lincu krajem prole godine, gde su nastupili u okviru manifestacije Grad kulture 2009. godine u Elizabetina crkvi.

MUZIKI SASTAV STUPOVI


Iz muzike riznice
utorak, 05 januar 2010 13:08

Muziki sastav Stupovi je aktivan od 2004. godine, u okviru misionarske akcije Obnovimo sebe Podignimo Stupove. Muziari su lanovi Drutva prijatelja manastira Djurdjevi Stupovi u Rasu i nastupaju na crkvenim i kulturnim manifestacijama i narodnim saborima. Sastav je osnovu svog delovanja utvrdio na srpskoj tradicionalnoj muzici kroz stare, narodne instrumente, kao to su frula, kaval, dvojnice, zurle, gajde, argija i lauta, i narodno pevanje. Ipak, iako je njihova muzika zasnovana na poznatim narodnim pesmama, stvarajui je kroz savremene aranmane, sastav ima i sopstveni, autorski izraz. Muzika koju izvode zasniva se, uglavnom na nasledju Kosova i Metohije, june i centralne Srbije. Jedan od vodeih vokala i autora sastava Stupovi je mlada umetnica Ljiljana Popovi, koja se na poetku svoje karijere bavila pop, rok i dez muzikom, sve dok se nije susrela sa lepotom tradicionalnog melosa i pravoslavne muzike. Tokom vremena, komponujui muziku na duhovne teme koje su je inspirisale, i tragajui za raznim nainima pevanja u okviru tradicionalne muzike, za raznim melodijama i harmonijama koje donosi muzika Balkana, shvatila je da srpska tradicija moe lepo da se uklopi sa savremenim tokovima i aranmanima. Originalan i savremen izraz u pristupu duhovnoj muzici postaje njen prepoznatljiv znak koji se dalje razvija u muzikom sastavu Stupovi. lanovi muzikog sastava Stupovi saraivali su sa velikim brojem muziara iz domena tradicionalne i duhovne muzike, a u novije vreme i pop i rok muzike. Obili su najvee gradove Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, organizovali velike koncerte u Sava centru i Narodnom pozoritu, kao i koncerte u sklopu akcije Obnovimo sebe - podignimo Stupove. To su bili zajedniki koncerti sa muziarima koji neguju slian muziki stil - Pavle Aksentijevi, grupa Belo platno, Svetlana Stevi, Slobodan Trkulja, Divna Ljubojevi i Melodi, vokalni duet Pirg. Pod pokroviteljstvom manastira urevi Stupovi objavili su i dva albuma, boini Deca deci za Boi i vaskrnji Hristos vaskrese. Publika fenomenalno prihvata i osea energiju koju joj mi prenosimo zato to smo i sami deo njihovog vremena, isto ivimo a negde smo se probudili i osetili da je na put hrianski, da je to divan put radosti u Pravoslavlju. Radimo veinom muziku koja je sa Kosmeta i juga Srbije, Vizantija je moja velika ljubav, to moe da se vidi u aranmanima i instrumentima. Mi ne imitiramo u nainu pevanja izvornu tradiciju - za to

postoje etnomuzikolozi koji se time bave. Treba biti svoj, pevati po linom oseaju. Na nain pevanja jeste grleni i tradicionalni, ali i savremen, obojen pop zvukom. To je ono to ljudi prepoznaju, i nai koncerti su uvek puni. Najbitnije je to da smo iskreni na sceni i da srce govori srcu, kae o muzici koju stvara Ljiljana Popovi.

OGNJEN I PRIJATELJI: ARENI MUZIKI ORNAMENT


Iz muzike riznice
utorak, 29 decembar 2009 12:01

Klarinetista Ognjen Popovi je zavrio muzike studije u Minhenu, kolujui se prevashodno za interpretatora klasine muzike. Tokom kolovanja je bio jedan od najperspektivnijih mladih klarinetista Srbije, a njegova karijera klasinog muziara krunisana je brojnim nagradama na domaim i meunarodnim muzikim takmienjima. Ipak, njegova muzika interesovanja od najmlaih dana nisu bila ograniena samo na podruje klasine muzike. Zvuci narodne muzike Balkana bili su stalna inspiracija za ovog mladog umetnika, koji je tokom svojih studija u Nemakoj poeo da se intenzivno bavi i komponovanjem etno muzike. Nostalgija kao izvor nadahnua, kako sam kae, gonila ga je da gomila note, ukrtajui tradicionalni folklor sa elementima klasine muzike i deza. U rodnom Panevu oformio je 1998. godine bend Ognjen i Prijatelji. U okviru sastava Ognjen deluje kao kompozitor, araner i solista na tri instrumenta: klarinetu, saksofonu i kavalu. Prvi album Balkan Rumba, objavljen 2001. godine, naiao je na izuzetno dobar prijem i kod publike i kod kritike. Veliku afirmaciju grupa je stekla predstavljanjem na koncertima i albumima serijala Serbia Sounds Global. Drugi album, Brate-Frate iz 2003.godine usledio je neposredno pred veliku turneju po Rusiji i koncert u enevi, gde je ostvario izuzetno zapaene nastupe. Dve godine kasnije pojavljuje se njihov trei album Tandara Mandara, da bi 2007. godine svoj uspean rad krunisali izdanjem Benzen Jazz za nacionalnu diskografsku kuu PGP RTS. Rumunska narodna muzika u kombinaciji sa salsom, rumbom, rok end rolom, fankijem, u dez aranmanima Ognjena Popovia i njegovih prijatelja, zvui kao areni muziki ornament koji trenutno emocijama opija publiku. Posle serije nastupa u Beu, Budimpeti, Atini, Minhenu, Rusiji, Sloveniji, Ognjen Popovi i njegovi prijatelji postali su ozbiljna vorld mjuzik atrakcija. Na pitanje zato ga fascinira rumunska etnomuzika, prisutna u gotovo svim njegovim kompozicijama, Ognjen Popovi odgovara: Kad sam bio klinac, vodili su me po rumunskim svadbama jer smo iveli u Banatskom Novom Selu. Tu sam otkrio veliku energiju i talenat muziara koji su svirali, pre svega, iz uivanja. Nasmejani prvo su sebe zabavljali pa tek onda svatove. Takav prilaz muzici negujemo i ja i i moji prijatelji, ali tek kada smo stoprocentno uvebani. Improvizacija je dozvoljena ako nam publika uzvrati emociju ali "osnovni" program mora biti precizno izveden. U bend se ulazi samo ako je muziar otvoren i u stanju je da svira sve. Zanimljivo je da je Ognjen Popovi sa svojom grupom Ognjen i prijatelji, u

saradnji sa pevaicom Aleksandrom Bjeli nastupio na festivalu Beovizija 2008. godine, pokuavajui na taj nain da bude predstavnik Srbije na prestinom izboru za Pesmu evrovizije. Te godine pobedu je odnela Jelena Tomaevi sa pesmom Oro, a pesma uemo, uete grupe Ognjen i prijatelji ostala je kao jedna od zapaenijih.

TAMBURICA FEST: DERONJE DO HOLIVUDA


Iz muzike riznice
sreda, 23 decembar 2009 10:29

U beogradskom Sava Centru krajem novembra odrae se novogodinji koncert tamburake muzike, pod nazivom Deronje do Holivuda. Koncert je posveen svetskom festivalu tamburake muzike, koji se u poslednje dve godine odrava u vojvoanskom selu Deronje. Za ovo kratko vreme, Tamburica fest je uspeo da postanje jedan od vodeih svetskih folklornih festivala, a interesovanje ansambala iz itavog sveta za Trei festival, koji e se odrati 2010. godine izuzetno je veliko. Festival Tamburica fest je prvi put odran 2008. godine u vojvoanskom selu Deronje blizu Odaka, iji se stanovnici trude da od zaborava sauvaju tradiciju muziciranja na tamburi. Festival je tada privukao izuzetno veliki broj posetilaca i uesnika, a struna javnost proglasila ga je svetskim takmienjem tamburakih orkestara. Zahvaljujui dobroj reputaciji prologodinjeg festivala, ove godine se za takmienje na Tamburica festu prijavilo ak 14 orkestara iz osam zemalja. Pred mnogobrojnom publikom zasvirali su orkstri iz Hrvatske, BIH, Crne Gore, Rumunije, Makedonije, Slovenije, Bugarske i Srbije, dok su se u revijalnom delu programa predstavili grupa Legende iz Beograda, pevai Ana Bekuta i Zvonko Bogdan, kao i orekstar Osam tamburaa s Petrovaradina Mileta Nikolia. Predrag Cune Gojkovi, legenda srpske narodne muzike, potvrdio je da je oduevljen Tamburica festom, idejom, sadrajem i, svakako, injenicom da se neguje naa muzika tradicija. Pitali su me, umire li tamburica i odgovorio sam odreno, jer lino sam svedok, jo od sredine prolog veka, od kada sam poeo da nastupam sa raznim tamburakim orkestrima, da kult tamburice iz dana u dan jaa i ima sva obeleja naeg nacionalnog instrumenta, poput harmonike, frule i trube. Svetski festival tamburaa je poeo stidljivo, ali e se, poput recimo Gue ili Egzita, sasvim sigurno razviti u veliki festival. Deronje e pratiti u stopu taj trend i poto ve sad u svom nazivu imaju odrednicu svetski, nadam se da e to i ostati, rekao je Cune Gojkovi. Mesto na kome je odran ovogodinji festival je tzv. Tamburako selo, niklo na 15 hektara u ataru sela Deronje, omeenog kanalom Dunav-Tisa-Dunav, s jedne, i eleznikom prugom s druge strane. Na ulasku u Tamburako selo posetioce je doekivao popularni bik Fernando, maskota festivala i apsolutni ampion Novosadskog meunarodnog poljoprivrednog sajma.Tamburako selo je obuhvatilo i likovnu koloniju, kao i prostor za takmiare u kuvanju ovijeg paprikaa, ribljih specijaliteta, hleba i slavskih kolaa. O nagradama za najbolji orkestar, najboljeg instrumentalistu i najbolju autorsku pesmu odluivali su glasovi lanova strunog irija, u ijem su sastavu bili Predrag Cune

Gojkovi kao predsednik, profesor etno muzike na Muzikoj akademiji u Sofiji Viara Granarova, hrvatski kompozitor Mihael Feri, direktor Tamburakog festivala u Bijelom Polju Mio Miranovi i Budimir Stojanovi, profesor muzike i dirigent u Panevu. Prema njihovoj odluci, pobednik drugog svetskog tamburakog festivala je hrvatski orkestar "Diako" iz akova. Za najbolju novu autorsku pesmu proglaena je kompozicija "O tamburo sviraj, sviraj" u izvoenju "Javora" iz Rume, dok je najvetiji instrumentalista Edin Nalovi, prima "Tuzlanskih tamburaa".

GRUPA BIBER: NOVO VIENJE NARODNE MUZIKE


Iz muzike riznice
utorak, 15 decembar 2009 13:18

Biber je muziki sastav iz Srbije, koji komponuje i izvodi ambijentalnu, elektronsku, popularnu i rok muziku oslanjajui se na balkanske tradicionalne motive. Sastav predvodi Rastko Aksentijevi, kompozitor i izvoa na nekoliko ianih instrumenata, a ine ga jo i pijanista Bojan Vasi, klavijaturista i programer Milorad Koci, vokal i iani instrumentalista Damjan Aksentijevi i inenjer zvuka Goran impraga. "Biber" esto u svojim kompozicijama angauje i druge izvoae. Tako uz lanove grupe Biber moemo uti razne pevae, meu kojima su Jelena Tomaevi, Maja Mitrovi, Miki Peri, Milo Nikoli, Dragoslav-Pavle Aksentijevi i mnogi drugi. Za razliku od brojnih drugih srpskih etno sastava, "Biber" nikada nije imao potrebu za tradicionalnom kostimografijom, jer se, i pored snanog oslanjanja na izvorne narodne motive, od poetka jasno odreivao pre svega kao moderan rok bend. Rastko Aksentijevi je sin uvenog pojca staroslovenske i crkvene muzike Dragoslava-Pavla Aksentijevia, a skupa sa ocem i bratom Damjanom je deo grupe "Zapis" koja se bavi upravo izvornom srpskom muzikom. Akademski je obrazovan na klasinoj gitari, a na "Biberovom" albumu je pored gitare svirao i na argiji, sazu i tamburama. Zanimljivo je da je na sazu svirao i kao lan sastava "Ad hok orekstar" koji je pratio eljka Joksimovia u pesmi Lane moje, koja je osvojila drugo mesto na Pesmi Evrovizije 2004. godine. Prvo muziko izdanje lanovi grupe Biber objavili su 2004. godine i iste godine osvojili nagradu za najbolji etno album na festivalu Sunane skale u Herceg Novom. U pesmama sa ovog albuma, grupa "Biber" pre svega istie egzotine instrumente poput kavala, argije, saza, frule i tambure, a u pojedinim numerama pevaju i na engleskom jeziku ili se dotiu dalekoistonih motiva. Prvi singl i verovatno najzapaenija pesma "Bibera" je etno balada Gde si bilo jare moje u izvoenju Jelene Tomaevi. Meu traenijim pesmama sa ovog albuma nalaze se i pesme Sitan biber, Prijo kako emo i ije je ono devoje.

N MEMORIAM: MILAN BABI


Iz muzike riznice
utorak, 08 decembar 2009 10:56

U Beogradu je, 1. decembra, iznenada preminuo Milan Babi, jedan od najuspenijih srpskih interpretatora narodnih i novokomponovanih pesama. Bio je jedan od poslednjih izvoaa autentine srpske narodne muzike, koji se, pre svega, borio za ouvanje tradicionalnog srpskog zvuka. U jednom od poslednjih intervjua, izjavio je da je taj zvuk gotovo nestao sa estradne scene, ali mu je on ostao veran tokom celokupne karijere. Roen je 10. oktobra 1943. godine u selu Goriani pokraj aka, kao etvrto dete Milijane i Gvozdena Babia. Nakon zavretka gimnazije u aku, seli se u Beograd, gde je zapoeo studije mainstva. Nedugo po dolasku u prestonicu prijavio se na audiciju KUD Abraevi. iri je bio oduevljen njegovim interpretacijama, pa je samo tri dana kasnije dobio priliku da nastupi kao jedan od uenika na koncertu ovog kulturno-umetnikog drutva. Prve snimke za fonoteku Radio Beograda snimio je 1966, a godinu dana kasnije objavio je i album prvenac Opanii areni. Potom su se nizale srebrne, zlatne i dijamantske ploe, a svoj najvei hit Ba mi se ne da otpevao je 1985. godine. S ponosom je nosio status istaknutog umetnika, a brojna priznanja poput Majstorskog pisma za ivotno delo ili priznanja Radio televizije Srbije za doprinos negovanju narodne pesme, najbolje govore koliki je trag Milan Babi ostavio u srpskoj muzici. "Milan Babi je umetnik koji zauzima znaajno mesto, meu doslednim ljudima koji ostaju verni svom ljudskom i profesionalnom opredeljenju. Autentini umadinac, kojem je zaviaj podario duu i talenat, umetnik iji e ivot biti zapisan u analima srpske tradicije", istakla je Nena Kunijevi, muziki urednik Radio-televizije Srbije povodom smrti poznatog pevaa. Kunijevi je dodala da je Babi bio vredan i predan skupljanju i ouvanju narodnog blaga. "Toplinom glasa i ukusom u odabiru, kako starih tako i novih narodnih pesama, koje u ostale verne tradicionalnim korenima, Babi je sebi obezbedio priznanje jednog od najvrednijih uvara srpske pesme", rekla je Kunijevi. Muzika publika u Srbiji pamtie Milana Babia kao vrsnog interpretatora starih izvornih, kao i novokomponovanih narodnih pesama i velikog borca za ouvanje izvorne tradicionalne muzike. Maestralno je izvodio antologijske numere srpske kulturne batine, poput pesme Stani, stani, Ibar vodo, dajui im dodatnu ar svojom specifinom bojom glasa.

GRUPA KAL:RADIO ROMANISTA


Iz muzike riznice
utorak, 01 decembar 2009 10:59

Grupa Kal, to na romskom znai crno, a prema grkoj mitologiji dobar put, osvojila je publiku 2006. godine, kada je u izdanju B92 objavila svoj debi album, koji je vrlo brzo stekao veliki broj oboavalaca. Nakon debitantskog albuma, koji je zasigurno izmenio uobiajenu percepciju romske muzike kod publike, album Radio Romanista donosi jo radikalnije zahvate u obradi romske muzike. Naime, ovaj bend je uspeo da pronae prijemivu kombinaciju etno-zvuka i savremenih muzikih pravaca, a novi album, prema reima lidera grupe Dragana Ristia, postaje muziki jo energiniji od prethodnog. Novi album je drugaiji jer smo sada stilski ujednaeniji. Kal je izabrao put u kome se polako udaljava od etno zvuka, ali ne i od svog identiteta. Etno ostaje stalno prisutan, ali sve se kree u nekom drugom pravcu, koji bi mogao da se nazove rokenrol, objasnio je Risti, potvrdivi na taj nain i ocenu kritiara, koji su muziku sa novog albuma grupe Kal opisali kao Rock n Roma. Naziv novog albuma grupe Kal, Radio Romanista, prema reima Dragana Ristia, predstavlja imaginarnu radio stanicu, imaginarne zemlje koja bi se verovatno zvala Romanista. Ovo muziko izdanje je od poetka 2009. godine, kada se pojavilo pred publikom, ve postiglo zapaen uspeh na World Music Charts Europe, gde je u februaru bio na treem, a tokom marta meseca se popeo na drugo mesto prestine muzike top-liste. Zvuk novog albuma bogatiji je elementima roka i panka, a kljune linosti koje su uticale na formiranje njegovog muzikog identiteta, prema Ristievim reima, bili su muziari aban Bajramovi, Leonard Koen, Manu a i grupa Kle. O tome koji su sve stilovi fuzionisani u muzici novog albuma grupe Kal govori i podatak da su u snimanju albuma, kao gosti, uestvovali hip hop peva Marelo, grupa Vrelo, rumunska violinistkinja Florentina Sandu i pevaica Jelena Markovi.

ENSKA PEVAKA GRUPA RAZVIGORE


Iz muzike riznice
utorak, 24 novembar 2009 11:11

enska pevaka grupa "Razvigore" nastala je krajem 1999. godine u sklopu rada etno grupe Drutva istraivaa "Vladimir Mandi Manda" iz Valjeva. Ve deset godina, lanice grupe "Razvigore" se aktivno bave vokalnom etno muzikom i bore se za svoje mesto na vrlo arolikoj srpskoj muzikoj sceni. Svoje interpretacije zasnivaju na

osnovama terenskog iskustva, steenog prilikom obilazaka velikog broja srpskih sela. Kako lanice grupe rado istiu, naziv Razvigore potie od slovenske imaginativne due. Naime, razvigor je ime za vetar koji poinje da duva u rano prolee. Ovaj vetar budi biljke i ivotinje, a esto se u narodu kae kako kao razvigor treperi momako ili devojako srce. U slovenskoj mitologiji razvigore su vile koje pozivaju prirodu da se probudi. Tako i lanice grupe Razvigore svojom pesmom pokuavaju da u sluaocima probude lepa oseanja i da navedu mnoga srca da zatrepere. lanice voklane grupe Razvigore iz Valjeva do sada su ostvarile vie desetina grupnih i samostalnih koncerata u Srbiji i inostranstvu. Takoe, redovno uestvuju na saborima narodne muzike koji se organizuju u Srbiji. Meu najvanijim koncertima, lanice grupe izdvajaju tradicionalni Boini koncert, koje od samog osnivanja odravaju u Valjevu. Ovaj koncert nije tradicija samo za grupu Razvigore, ve i za itavo lokalno stanovnitvo grada Valjeva, koje sa velikim nestrpljenjem iekuje svaki njihov novi nastup. Istraivanje etno zvuka poslednjih godina doivelo je svoju ekspanziju kroz talas takozvane "svetske muzike", ali zvuk koji odlikuje Razvigore deluje mnogo dublje na sluaoca. Ne robujui zahtevima komercijalnog trita, lanice grupe "Razvigore" odluile su da deo svog vremena posvete muzikoj edukaciji, to one smatraju i svrhom svog postojanja. to se tie muzikih izdanja, "Razvigore" imaju vie demo snimaka i snimaka sa koncerata koji su izvoeni uivo, kao to su koncert u Etnografskom muzeju u Beogradu i Boini koncerti u Valjevu 2003 i 2004. godine. Zanimljivo je da enska pevaka grupa "Razvigore" pomae, od samog osnivanja, Radionicu za srpski jezik i kulturu u Valjevu. Cilj njihovog rada u Radionici je da muziki segment programa bude na natproseno visokom nivou. Grupu ine Marija Jejina, Jovana Tei, Sonja Radi, Tanja Radi i Aleksandra Stamenkovi i upravo zahvaljujui njima, Radionica za srpski jezik i kulturu ima, verovatno, najkvalitetnije i najatraktivnije kurseve srpske narodne muzike za strance.

MILICA MILISAVLJEVI DUGALI: NEUJNA ZVONA


Iz muzike riznice
utorak, 17 novembar 2009 12:08

Interpretatorka izvorne narodne pesme, Milica Milisavljevi Dugali, poetkom 2009. godine objavila je kompakt disk pod nazivom Neujna zvona. Na ovom izdanju su se nale neke od najlepih izvornih narodnih pesama sa Kosova i Metohije. Publika pamti Milicu Milisavljevi Dugali po njenom poslednjem javnom nastupu 1991. godine, kada je pevala na poslednjem izboru za pesmu Evrovizije u nekadanjoj Jugoslaviji, kao predstavnik Kosova i Metohije. Tokom 1985. dobila je plaketu i zvanje estradnog umetnika Jugoslavije, ime se danas retko ko moe pohvaliti. Milica Milisavljevi Dugali se dugo bavila prikupljanjem narodnih melodija sa

Kosova i Metohije, elei da ih sauva od zaborava. Mnoge od njih trudila se da predstavi i iroj publici, radei kao muziki urednik na televiziji koja program na srpskom jeziku emituje u Zveanu. O tome kako se ivi danas na Kosovu i Metohiji, Milica Milisavljevi Dugali kae: Komplikovano se ivi zbog okolnosti koje pritiskaju ljude, ali svoje bie i bit ljudi pokuavaju da ouvaju nastavkom kulturolokih deavanja. Tu je dez festival, koji je odran prole godine, deji festival koji se odrava svakog juna, kao i Sabor izvornog stvaralatva u Leposaviu, Vidovdanska predveerja, Likovna kolonija Sokolica, Pesniki susreti Lazar Vukovi. Narod je i te kako eljan kulture, ali ne kao jedine stvari za koju jo moe da se uhvati, nego kao neto to e mu oplemeniti turobnu stvarnost. Album sam snimila zbog svoje erke i sve nae dece koja zasluuju da uju neto tako lepo kao to su ove pesme. Milica Milisavljevi-Dugali je na svom novom muzikom izdanju neke manje poznate kosovske pesme predstavila u novim aranmanima. Za novo ruho pesama, pored nje, zasluan je i Nenad Milosavljevi iz poznate nike pop grupe Galija. O njihovoj saradnji na albumu Neujna zvona, Milica Milisavljevi Dugali kae: Odmah smo se nali na istoj umetnikoj talasnoj duini. Kada sam mu rekla da imam ui izbor od 200 kosovskih pesama koje do sada nisu snimljene, rekao mi je da nam za uspean album treba i neto to je poznatije. Tako su se na albumu nale i pesme: Slavuj pile, Srce mi boluje, Karanfil se na put sprema. Na ovogodinjem festivalu Sunane skale, u kategoriji etno izdanja, album "Neujna zvona" Milice Milisavljevi - Dugali je osvojio popularnu Prinevu nagradu."I Nea Galija i ja, kao i cela ekipa koja je radila na ovom CD-u, je unela sve svoje umee, energiju i emocije. Nadala sam se da e "Neujna zvona" nai put do srca slualaca i presrena sam da je priznanje dolo i zvanino, i to na jednom tako uglednom festivalu kao to su Sunane skale", rekla je ovim povodom Milica Milisavljevi - Dugali i dodala: "Eto koliko jako mogu da se uju zvona, ak i ako su neujna".

BORA DUGI: 40 GODINA UMETNIKOG RADA


Iz muzike riznice
ponedeljak, 09 novembar 2009 10:42

Bora Dugi je jedan od najcenjenijih izvoaa na fruli sa balkanskih prostora. Karijeru je zapoeo pre 40 godina kao samouki izvoa na ovom, naizgled jednostavnom, narodnom instrumentu. Prema definicijama koje se mogu nai u udenicima o instrumentima, na fruli je mogue svirati samo jednostavne, pastoralne melodije. Meutim, Bora Dugi je dokazao da je na ovom instrumentu mogue izvesti najrazliitije kompozicije od pastoralnih elegija, do brzih, virtuoznih melodija, pa ak i najzahtevnija dela kalsine muzike. Zahvaljujui svom istananom ukusu, emocijama, oseaju za frazu i izuzetnoj izvoakoj tehnici, Bora Dugi se svrstao meu najvee narodne umetnike u svetu. Tokom 40 godina duge karijere, proputovao je ceo svet. Odrao je solistiki koncert u uvenoj koncertnoj dvorani Opera haus u Sidneju, uestvovao i

pobeivao na eminentnim svetskim festivalima u Moskvi, Hanoveru, Bratislavi, Minhenu Ipak, svojim najveim uspehom smatra to to u ubeniku za prvi razred osnovne kole, uz objanjenje pojma frula, stoji njegova fotografija. Obeleavajui 40 godina umetnikog rada, Bora Dugi je polovinom maja u Beogradu odrao veliki koncert pod nazivom Simfonija duha i daha. Uz Boru Dugia, na bini se ovom prilikom nalo ak dve stotine vrsnih muziara. Uesvovali su Simfonijski orkestar umetnikog ansambla Ministarstva odbrane Stanislav Biniki, hor Kolegijum muzikum, orkestar mladih Mugur, mugurel iz Rumunije, veliki tamburaki orkestar Radio-televizije Vojvodine, kao i Dugiev ansambl Vetrovi Balkana. Kao specijalni gosti nastupili su i Mire Ardeleanu, jedan od najveih cimbalista dananjice i Jelena Tomaevi, pevaica koju je Bora Dugi pratio na prologodinjem izboru za Pesmu Evrovozije. Za razliku od prolog koncerta, odranog pre etiri godine, koji je nosio naziv Igra duha i daha, ovaj je prevaziao igru i prerastao u simfoniju - sklad i saglasje duha i daha, to je osobina koja oveka ini vladaocem planete, rekao je o koncertu Bora Dugi. Uz melodije tradicionalnog srpskog i balkanskog melosa, Bora Dugi je beogradskoj publici premijerno predstavio kompoziciju Borin oek, koju je posvetio piscu Bori Stankoviu, a na posebno konstruisanoj fruli, koja, po njegovim reima, proizvodi udesan i potresan ton, odsvirao je Baladu neroenih Srba iz filma Sinovci srpskog dramaturga i reditelja Sinie Kovaevia.

AKUD LOLA
Iz muzike riznice
ponedeljak, 02 novembar 2009 15:28

Akademsko kulturno-umetniko drutvo Lola iz Beograda ove godine proslavlja znaajan jubilej - 65 godina kontinuiranog rada. Ovo drutvo je vie od est decenija posvetilo negovanju i afirmaciji tradicionalnih, kulturnih i umetnikih vrednosti Srbije, kao i njihovoj uspenoj prezentaciji u zemlji i inostranstvu. Drutvo je formirano 1944. godine odmah po osloboenju Beograda, kao Omladinsko kulturno-umetniko drutvo Ivo Lola Ribar. U novijem periodu, od omladinskog u svom nazivu je preraslo u akademsko, imajui u vidu da su veina lanova budui ili sadanji studenti. Dananji, skraeni naziv "Lola", drutvo koristi aludirajui na oveka koji voli da zaigra, zapeva i zasvira. Kroz bogatu istoriju drutva je prolo vie desetina hiljada lanova, meu kojima su i uvene operske zvezde Radmila Bakoevi i Biserka Cveji, kao i glumci Zoran Radmilovi, Miodrag Petrovi kalja, Petar Kralj, Ana Sofrenovi i mnogi drugi. lanovi ansambla po pravilu osvajaju medalje na meunarodnim smotrama i dobijaju priznanja za dostizanje najviih umetnikih dometa. Tokom proteklih 65 godina, AKUD Lola je izrastao u najznaajnije drutvo ovog tipa u Srbiji, ali i u jednu od najeminentnijih svetskih organizacija u svojoj brani. AKUD Lola je sainjeno iz vie raznorodnih sekcija, koje su, svaka na svoj nain, doprinele da drutvo dostigne visoko mesto koje danas zauzima na svetskoj kulturnoj mapi. Meoviti hor na svom repertoaru neguje sva znaajnija vokalno-instrumentalna dela svetske muzike literature, folklorni ansambl narodnih pesama i igara u okviru svog programa izvodi preko 40 koreografija

koje predstavljaju pravo blago tradicionalne kulture Srbije, a orkestar, pored tradicionalnog srpskog narodnog melosa, izvodi i nacionalnu muziku drugih naroda. Pored ove tri sekcije, AKUD Lola neguje i teatarsku umetnost, a mladi glumaki ansambl ovog drutva trudi se da to ee izvodi dela mladih i jo neafirmisanih autora. Ipak, u svetu je najpoznatiji folklorni ansambl narodnih pesama i igara i upravo ovaj ansambl obeleie krajem novembra u Beogradu velikim koncertom znaajan jubilej drutva.

ETNO GRUPA IZVOR IZ VRANJA


Iz muzike riznice
ponedeljak, 02 novembar 2009 15:13

Etno grupa "Izvor" iz Vranja posveena je negovanju, uvanju i izvoenju tradicionalne balkanske muzike, iz June Srbije i sa Kosova i Metohije. lanovi grupe, osnovane u januaru 2004. godine, su mladi muziari koji izvode izvornu narodnu muziku. Cilj grupe je da uz izvoenje izvorne muzike rade i na traenju i sakupljanju terenskih muzikih snimaka u gradskim sredinama ili udaljenim i nepristupanim planinskim oblastima na podrujima June Srbije i Kosova i Metohije. I upravo uz pomo terenskog iskustva i uz korienje originalnih tradicionalnih instrumenata, kao to su tapan, tarabuka, saz, tambura i emane, oni nastoje da interpretaciju tradicionalne muzike utemelje na autentinom shvatanju izvornog duha. lanovi grupe "Izvor" nastupali su na koncertima u vie gradova Srbije, ali i van granica zemlje. Naime, sa velikim uspehom predstavili su se publici na meunarodnim festivalima izvorne muzike u Grkoj i paniji. Tokom 2005. godine snimili su prvi, i za sada jedini, CD pod nazivom "Ogrejala meseina". Grupu ine pevaica Tasi Ivana, violinistkinja Milica Stoi, Katarina Dimi koja svira saz i tamburu, zatim Boban Miti, koji se specijalizovao za sviranje na gou, tapanu, tarabuki i bendiru, Aleksandra Stoi na fruli i kavalu, kao i Neboja Stefanovi na tamburi. Audio izdanje vokalno-instrumentalnog sastava "Izvor" iz Vranja, pored toga to je privuklo veliku panju ljubitelja tradicionalne srpske i balkanske muzike, zasluuje i veliku panju etnomuzikologa. Na disku su aranmani tradicionalnih pesama koje pripadaju nacionalnoj batini Srba, Bugara, Makedonaca, Goranaca i Turaka, dakle, aranmani iji su autori lanovi grupe. Aranmani su napravljeni ne toliko po ugledu na uhodanu praksu u araniranju tradicionalnih pesama u Srbiji, ve po ugledu na rad slinih profesionalnih i poluprofesionalnih ansambala koji postoje i rade u Makedoniji, Bugarskoj, Grkoj i Turskoj. Pesme koje ansambl izvodi nauene su iskljuivo usmenim putem. Ono to predstavlja poseban kvalitet izvoenja grupe "Izvor" jeste specifina skromnost u njihovom izrazu. Naime, re je o spremnosti lanova grupe da uoe i zadre lepotu izraza melodijskih linija i ritmikih obrazaca onakvih kakvi su na terenu, u svoj njihovoj jednostavnosti i istoti. Tako lepota melodija u interpretaciji dolazi do svog punog izraaja. U izvoenju grupe neemo naii na pretencioznost, niti na suvine improvizacije koje optereuju muziko tkivo. Muziari sa punom odgovornou i ozbiljnou,

predstavljaju tradicionalne pesme i svirku u njihovoj punoj lepoti.

NARODNI MUZIKI INSTRUMENTI: DVOJNICE


Iz muzike riznice
ponedeljak, 02 novembar 2009 14:58

Meu izuzetno brojnim narodnim instrumentima koji se koriste u srpskom muzikom nasleu, najstariji i, svakako, najbrojniji su duvaki instrumenti. U rubrici Iz muzike riznice predstavljamo vam dvojnice, instrument koji se pre svega vezuje za pastirsku tradiciju. Dvojnice su, zapravo, dve svirale iste duine izraene u jednom komadu drveta. Rupice za sviranje na ovom instrumentu najee su podeljene tako da se tri nalaze na jednoj cevi, a preostale etiri na drugoj. Ipak, postoje i drugaije varijante dvojnica, zavisno od kraja u kome se izrauju. Materijal od kojeg se prave dvojnice najee je drvo ljive ili jasena, ali nailazimo i na primerke izraene od divlje kruke, klena, breze ili trenje. Kao i kod obinih svirala, za izradu dvojnica koristi se tesarski alat, a majstori koji ih izrauju trude se da svaki pojedinani instrument bude malo umetniko delo. Tako su cevi esto ukraene paljenim ili rezbarenim ukrasima i raznolikim bojenim arama. Dvojnice su pastirski solistiki instrument. Na njima se izvode kako laganije melodine pesme, tako i brze narodne igre. Lagane melodije najee izvode pastiri ili usamljeni putnici nou. Svira tada na dvojnicama izvodi narodne elegine motive, setne improvizacije, koje odraavaju sviraevo raspoloenje. Sa druge strane, dvojnice se esto mogu sresti i na seoskim slavljima, prelima i mobama. Tada se na njima izvode ivahnije melodije igrakog karaktera. Pored toga to su, pre svega, nastale kao solistiki instrument, dvojnice se sve ee upotrebljavaju i u narodnim orkestrima. Izvoai na dvojnicama su uglavnom samouki muziari, koji su od svojih predaka nasledili muziki dar i ljubav prema ovom instrumentu. Zanimljivo je da dvojnice nisu esto predstavljane na srpskim srednjovekovnim freskama, kao to je to bio obiaj sa drugim narodnim instrumentima sa ovog podneblja. Jedini primer dvostruke svirale na srpskim freskama nalazi se u manastiru Gradac, na fresci Hristovog roenja iz 13. veka.

ANSAMBL "BELO PLATNO"


Iz muzike riznice
ponedeljak, 02 novembar 2009 14:40

Grupa Belo platno ve dui niz godina bavi se negovanjem i izvoenjem srpske narodne izvorne muzike. Formirana je 1997. godine u Beogradu, zalaganjem i trudom ljudi koje je okupila ljubav prema narodnom stvaralatvu i zajednika potreba da se kroz pesmu i svirku sauvaju i oive srpska muzika tradicija i obiaji. Prvobitnu postavu inili su Predrag-Stole Stojkovi, Jelena Jovanovi, Nataa Simi i Vladimir Simi. Svoje prve instrumente, kavale, svirai Belog platna dobili su od poznatog srpskog pojca i ikonopisca Dragoslava Pavla Aksentijevia. Kasnije, po uzoru na prve, lanovi grupe poinju i sami da izrauju instrumente. Stalna potreba za novim ianim instrumentima dovela je do ideje da samo osmisle i izrade posebne vrste tamburi, koje bi odgovarale vrsti muzike koju su izvodili. Voeni tom idejom, oni izrauju prvi par tambura od tikve, stvarajui na taj nain specifian zvuk po kojem su postali prepoznatljivi meu brojnim narodnim ansamblima koji se pojavljuju na srpskoj muzikoj sceni. Svoj prvi celoveernji nastup grupa Belo platno imala je u Etnografskom muzeju u Beogradu, u decembru 1998. godine, pod imenom Iskon. Od pomenutog nastupa, do danas, grupa je odrala veliki broj samostalnih i zajednikih koncerata irom Srbije, ali i van njenih granica. Kada govorimo o muzici koju izvodi grupa Belo platno, lanovi grupe istiu da korene treba traiti u vizantijskoj crkvenoj muzici, za koju se interesuje veina lanova grupe. Osnovnu odliku njihove muzike ine balkanski modalni stil, upeatljivi enski vokali i svirka na tradicionalnim muzikim instrumentima. Specifini aranmani koje izvode lanovi grupe nastali su na osnovu terenskih i drugih tonskih zapisa, a gotovo sve pesme pevaju se na lokalnim dijalektima. Veina pesama koje izvodi Belo platno potiu sa podruja koje danas obuhvata prostor Kosova i Metohije, june i jugoistone Srbije i Makedonije. U prolosti je postojala snana veza izmeu ovih oblasti, a zajedniki sadralac muzike ovog podneblja jesu zvuk i stil, koji je po svojim osobenostima jedinstven za ovu geografsku oblast. Kada je re o muzikim izdanjima, grupa Belo platno je do sada izdala jedan samostalni kompakt disk, sa pesmama sa Kosova i Metohije i june Srbije, a uestvovali su i u tri kompilacijska izdanja 2002. godine na kompakt disku Srbija Sounds global 2, zatim u akciji Podignimo Stupove 2003. godine, i sa dve pesme na kompilaciji pod nazivom Serbijan etno sound iz 2004. godine. Na pitanje zato je naziv grupe ba Belo platno, lanovi ansambla istiu da je upravo belo platno est motiv u srpskim narodnim pesmama. Kao simbol istote, belo platno prati ivotni put oveka. Na roenju, on biva povijen u njega, na krtenju ogrnut njime, na venanju obruen, tokom ivota ga nosi, a na kraju biva u njega uvijen. Simbolika beline je vieslojna i ne odnosi se samo na izgled, ve i na osobine kao to su ednost, blagost i istota.