57999860-POREMECAJI-LICNOSTI

POREMEĆAJI LIČNOSTI - IZ PERSPEKTIVE GEŠTALT TERAPIJE

-

GILLES DELISLE, PhD

1

Zahvalnice: Ovo delo ne bih mogao da dovršim da nije bilo kritičkih doprinosa naših učenika, posebno studenata treće godine, generacija 1986,1987,1988, 1989 i 1990. Tokom supervizijskih seminara njihove kliničke prakse, oni su bili u prilici da dodju do zaključaka koji su poslužili kao osnova i kamen temeljac ovog dela…Želeo bih da im na ovaj način uputim svoju najdublju zahvalnost. Takodje bih želeo da se zahvalim članovima “Clinique de Psuchotherapie Le Reflet”, Line Girard, Linda Lagace, Valmond Loiser i Louise Viens za njihovu stalnu podršku i ohrabrenja. I, na kraju, ova knjiga je posvećena svima onima koji su mi ispričali svoju priču, kao I onima koji su me naučili kako da slušam Predgovor engleskom izdanju Obzirom da je ova knjiga prvi put objavljena 1989, njen sadržaj se menjao kroz razvoj mojih ideja. Prvo izdanje, objavlejno na francuskom 1991 je bilo prevedeno na italijanski (1992) i na engleski (1993). Koncepti koji se u njoj razmatraju su bili izloženi na konferencijama i edukativnim kursevima i čulo ih je mnogo grupa profesionalaca u Kanadi i inostranstvu. Bilo je nekih problema sa izdavačem u vezi engleske verzije, I tek sada, šest godina kasnije, ovo delo je dostupno engleskoj čitalačkoj publici. Pristup koji je izložen u ovoj knjizi je izazvao brojne komentare praktičara različitih škola i obrazovanja. Vrlo vredne primedbe sam dobio od kolega geštalt orjentacije iz Evrope, posebno iz Francuske. U Francuskoj su ideje iz ove knjige bile dosta razmatrane u geštaltističkim krugovima. Neki smatraju da je ovo delo “Jasan i dobro strukturiran rad koji nudi kliničarima geštalt orjentacije konzistentan i efikasan put za intervencije” (Boutrolle, 1991). Drugi ga kritikuju smatrajući da ne pripada geštaltu već da predstavlja zbirku recepata “za početnike koji ne vole da misle”, a zatim podvlače kako ozbiljan i odredjen mora da bude rad koji se bavi ovom temom (Robine, 1991). Ovakve reakcije zajedno sa zaključcima koji su bili posledica moje kliničke prakse su me naveli da razvijem odredjene aspekte knjige. Tako, poglavlje 10 sam preradio i u njega uključio diskusiju o vezi izmedju zdravlja i poremećaja ličnosti. Ovo poglavlje se sada zove “Značaj poremećaja ličnosti”. U poglavlju 13 sada mnogo više naglašavam posredničku funkciju ličnosti u održavanju psihičkog zdravlja. Tabela koja pokazuje relaciju izmedju ličnosti, faktora psihosocijasnog stresa i psihičkog zdravlja treba da pojasni prirodu ove trostruke vezanosti. Centalna ideja koja se krije iza pristupa prezentovanog kroz ovu knjigu se fokusira na psiho-imuno-metaboličke funkcije ličnosti. U svom geštalt 2

terapijskom radu sam se najbolje orjentisao pristupajući kliničkoj situaciji iz ove perspektive. Zbog toga upozoravam čitaoca da ne pročita prvo poglavlja o poremećajima ličnosti. Ideje iz tih poglavlja gube svoju koherentnost ukoliko se ne čitaju iz ugla prvog i drugog dela knjige, a zatim fokusiraju kroz četvrti. Ukoliko se čitanje ograniči samo na opise poremećaja, onda se gubi heuristička vrednost i čitalac je uskraćen u smislu dubljeg razumevanja poremećaja ličnosti i ograničenja svojstvenih DSM klasifikacionom sistemu. Gilles Delisle Maj, 1999.

3

proširivala domete egzistencijalne filozofije na terapijsku teoriju. humanistička ili transakciona terapija) su često bili suprotstavljeni psihijatrijskom “medicinskom modelu” i njemu svojstvenom načinu dijagnostifikovanja i klasifikacije. bila prepoznatljiva po naglasku na interpersonalno koji formula “klijentom centriran” pobudjuje. definišući svoj pristup. Nove načine tretiranja ljudske patnje su promovisale karizmatične i neustrašive osobe. Odbijajući da klasifikujemo i 4 . Na sličan način. geštalt. ali je malo uticala na istraživanja i praksu. nekoliko decenija kasnije. Ipak. socijalnom kritikom i velikodušnim idejama. niko ne bi upotrebio termin pacijent) unose pokretači opresivne kulture i da je to osnovni patogeni faktor. uključujući i geštalt terapiju.” (Klerman. Veliki deo svoje energije oni su crpli iz otpora prema teorijskim osnovama psihoanalize i bihejviorizma kao i iz reakcija na bazične odnose izmedju terapeuta i pacijenta na kojima se ovi pravci zasnivaju.UVOD Geštalt terapeuti se odnose prema oblasti psihopatologije sa pomešanim osećanjima. nakon što se rodilo oko dve stotine novih formi terapije. iskovao termin “klijentom centriran” suprotstavljajući ga “centriranom na terapeutovu stručnost”. U takvim previranjima se rodila i počela da cveta nova terapija. smatrajući je depersonalizujućom. Teorijske osnove egzistencijalno-humanističkog pravca psihoterapiji su bile prožete vredonosnim sudovima. utičući na mnoge moderne mislioce iz oblasti literature i društvenih nauka. Nisu svi pravci humanističkih terapija bili tako eksplicitni. Bilo bi pogrešno veravati da su psihoanaliza i bihejviorizam izuzeti od ovakvih sudova. društvenog i političkog. Nije bitno što su načini na koje su formulisana njihova pravila zaista manje eksplicitno vredonosno orjentisani. Istorijski gledano. mnogi psihoterapijski pravci koji su se pojavili poslednjih decenija (kao na primer. geštalt terapija je. 1986) Pokretači humanističkog pokreta su negovali takav pristup reagujući na medicinski model koji je u to vreme psihološku patnju svrstavao prema oštrim parametrima patologije. antiterapijskom i politički represivnom. To su bile godine protesta. ali. odbacila svaku ideju o dijagnostici. nije neobično postaviti pitanje da li su ti različiti pravci baš toliko klijentom centrirani koliko bi želeli da budu. Verovalo se da se u odnos terapeuta i klijenta (u to vreme. “ Egzistencijalistička škola je. naravno. ono što se može tvrditi sa sigurnošću je da je većina njih. Upravo suprotno. Karl Rodžers je. jednako kao kompletan humanistički pokret.

na primer. mi smo kolektivno kreirali mnogo više terapijskih kategorija nego što ih postoji u patologiji. da li je post kontakt isto što i povlačenje? Ova pitanja su značajna jer omogućavaju usavršavanje teorije. možda smo zaboravili da je takodje depersonalizirajuće. Ovo može donekle objasniti zašto je dobar deo terapeuta humanističke orijentacije počeo da pokazuje interes za savremenu psihoanalitičku literaturu u kojoj se autori ne plaše upotrebe odredjenih reči i u kojoj se na otvoren način koriste klinički termini u opisu individua koje konsultuju psihoterapeute. Održavajući uverenje da je dijagnostifikovanje depersonalizirajuće. ukoliko nije svedena na teatarski i pojednostavljen tehnički ritual. Geštalt terapija zagovara razvoj terapeuta koji ne sme da bude naivan kada je u pitanju psihopatologija a u cilju održavanja interpersonalanog odnosa sa svojim klijentom u kome odanost i humanost. antiterapijski i represivno poriciati postojanje stvarnih razlika izmedju individua tamo gde one postoje. Mnogi članci objavljeni u Geštalt žurnalu. Da nije tih teoriskih konfrontacija. 5 . U skladu sa tim ipak bi bilo za žaljenje da transformacije koje su se desile u mentalitetu terapeuta pod uticajem egzistencijalizma i humanističke orijentacije uopšteno govoreći a posebno kada je u pitanju geštalt.obeležimo dinamiku naših klijenata. Naravno. ili se pretvarati da nepostojeće razlike imaju osnovu u stvarnosti. bave se stvarima kao što su debata izmedju Zapadne i Istočne obale ili. Ili. Možda je defleksija ustvari pod proces retrofleksije. intirzična ili ekstrizična. s jedne strane. moraju da preovladjuju. budu zaboravljene ovim povratkom “izvorima”. predstavlja moćan terapijski pristup u kome se naglašava intrapsihička eksploracija u istoj meri kao i interpersonalno iskustvo. terapijski sistem koji posvećuje većinu svoje energije ovom tipu intelektualnih operacija ne pridajući istovremeno identičan značaj razumevanju osnovnog objekta terapijskih napora klijentu podlegao bi riziku da postane sopstvena karikatura i riziku da postane isprazan i pojednostavljen. mi ne možemo poreći da postoje razlike u osobenostima naših klijenata koje su značajne a da sa druge da ne uvidimo da je potpuno nemoguće potpuno razlikovati specifičnu metodu od njenih manje ili više originalnih varijanti. pitanjem da li defleksija zaista postoji. kontekstualna struktura ponašanja jednako kao i nesvesna motivacija. mogli bi se uplašiti da se inicijalni koncepti više ne razvijaju. Geštalt terapija. Ipak.

Obezbediti terapeutima generalne indikacije za koherentan i efikasan tretman različitih poremećaja ličnosti Dobro obučeni terapeuti geštalt orjentacije nemaju razloga da se plaše da će izgubiti svoju osnovnu snagu. poremećaje ličnosti. značajno je da se u različitim terapijskim pravcima nastavi potraga. tj. Ipak. suštinski je važno prevesti taj jezik u termine koji konstituišu osnovne pojmove različitih pristupa. Knjiga ovog obima ne može pretendovati da pokrije čitavo polje psihopatologije niti da prezentuje detaljnu studiju psihodinamike i etiologije svakog poremećaja. u onim oblastima koje su im bliske. Upravo nasuprot. takodje može poslužiti i svim ostalim terapeutima humanističkih orjentacija koji žele da obogate svoje znanje i praksu struturiranim razmišljanjima koja se tiču geštalt parametara vezanih za pitanja dijagnoza i tretmana.Iako je ovaj priručnik namenjen uglavnom praktičarima geštalt orjentacije. dovoljan konsenzus izmedju pristupa tako da je u najmanju ruku moguće usvojiti dijagnostički sistem čije formulacije nisu pod uticajem nijedne posebne škole ili mišljenja. za najupotrebljivijim i najproduktivnijim načinima delovanja. Obezbediti terapeutima kliničke karakteristikama geštalt pristupa kriterijume bazirane na Savremene tendencije u psihopatologiju su promoviseale. Bez obzira što se potčinjavamo naporima generalizacije dijagnostičkog jezika. posebno kada su u pitanju teme poput dijagnostike i tretiranja relativno specifičnih oblika poremećaja. U svetlu ovoga važno je da kliničari različitih metodoloških orjentacija počnu da upotrebljavaju nozološki rečnik koji omogućava komunikaciju. svoj kapacitet da rade na svesnosti i kontaktu u sada i ovde. Geštalt terapeuti koji razumeju dinamiku poremećaja ličnosti su u poziciji da bolje prihvate one osobenosti koje su u iskustvu njihovih klijenata prisutne na jedan modifikovan i teško razumljiv način. tj. Naš izbor 6 . Naše osnovno opredeljenje je da fokusiramo poremećaje odraslih opisane u odeljku II DSM-a. kako ćemo primetiti u daljem tekstu. Mi smo dugo verovali da prethodni kognitivni procesi mogu da nas na neki način udalje iz terapijskog kontakta. Ovu knjigu sam pisao imajući na umu sledeća tri osnovna cilja: Promovisati prihvatanje univerzalnog kliničkog jezika Verujem da će devedesete godine ovog veka biti doba u kome će različiti terapijski pravci početi da prepoznaju kako sopstvene snage tako i sopstvena ograničenja i u kome će početi da komuniciraju jedni sa drugima u cilju usavršavanja umetnosti terapije.

način na koji se preklapa sa drugim dijagnozama iz poglavlja I i II. I nema sumnje da bez obzira što može biti upotrebljenja urazličitim kontekstima. 7 . globalnu perspektivu. transformativnoj psihoterapiji. Dalje. bazirani na savremenoj literaturi I kliničkom iskustvu. već odslikava I realnost geštalt terapijske prakse. kako to označava I samo njeno ime. takodje je očigledno da je proučavanje poremećaja ličnosti predodredjeno da izaziva veliko interesovanje zbog toga što se smatra da ako su emocionalni poremećaji bili dominirajućI 1970-tih. poremećaji ličnosti dominiraju 1990-tih. Zatim ćemo se baviti sažetim prikazom osnovnih principa geštalt terapije I njihovim implikacijama na dijagnostiku I tretman klijenata. U tom delu se ističe fenomenologija poremećaja. anksiozni 1980-tih. Geštalt terapija predstavlja. čitaoci će biti upoznati sa konceptima DSM klasifikacionog sistema.1989) Za početak. (Skodol. U poslednjem delu knjige cilj je integracija ovog materijala u praktična znanja psihoterapeuta.oslikava ne samo značaj koji ovaj odeljak ima u smislu sistemskog razumevanja psihopatologije. U trećem delu se nalaze opisi pojedinačnih poremećaja ličnosti. Onda sledi isticanje onih teorijskih koncepata koji su značajni za formulisanje dijagnoza I generalne pravce geštalt terapije. kao i markeri koji mogu da posluže kao vodiči u terapijskim intervencijama. ona ostvaruje svoj potpuni domet u globalnoj.

To može biti razlog zbog koga “čisti” Kohutijanac češće vidi mnoge narcisoidne ličnosti. dajući moguće odgovore na njegove slabosti. Dijegnoze prate konture praktičarevih teorija. one su najnepouzdanije kategorije DSM III. Bilo je za očekivati da će najveći broj praktičara podržavati ovakav model I predpostavljatiga drugim modelima. One se najčešće odnose na činjenicu da ovakav model navodi terapeute da sažmu širok spektar osnovnih uticaja koji organizuju patološku ličnost u nekih deset kategorija. većina istraživača iz polja psihopatologije je počela da za svoju polaznu tačku uzima DSM. 8 . Bez ovih kriterijuma. Operacionalni kriterijumi za inkluziju I ekskluziju (uključivanje I isključivanje) Po prvi put u analima psipatoloških nomenklatura možemo debatovati o ispravnosti specifične dijagnoze zasnovane na široko prihvaćenim kriterijumima. koji bi omogućio ličniju I specifičniju procenu? Tačno je da su kliničke kategorije odeljka II nedovoljno homogene I ekskluzivne. Zbog toga dve osobe koje imaju isti predpostavljeni poremećaj ličnosti mogu biti u realnosti potpuno različite. za nekog drugog može biti anksiozni neurotični poremećaj. Zapravo. ono što neko smatra histerijom. Ipak.76.25 do 0. a ortodoksni Krenberijanac pronalazi veliki broj graničnih slučajeva. Klinička upotreba dijagnoze Dijagnoze: Šta? Zašto? Od 1980 DSM je bio glavni faktor u širokoj zajednici kliničke prakse I kliničkog mišljenja. gde se koeficijent relijabilnosti kreće od 0. U DSM III je uključeno pet osnovnih inovacija vezanih za načine na koje je psihopatologija konceptualizovana I predstavljena.DEO I UPOREDNA PSIHOPATOLOGIJA Poglavlje 1.U relativno kratkom periodu. U drugom delu ove knjige ispitujemo koncepte koji formulišu premećaje opisane u odeljku II DSM-a. Reafirmacija koncepata Višestrukog separacionog poremećaja Svakako je moguće staviti primedbe na kategorijalni model poremećaja koji je izabran u DSM-u. kategorijalni model klasifikacije je onaj koga mi u najvećem broju spontano koristimo I sa kojim su identifikovani mnogi naši kognitivni procesi. Možda je bolje upotrebljavati dimenzionalan model na primer.

odeljak III fizičkom patologijom koja može biti značajna u mentalnim poremećajima. a ne na inferentnim. ali. odeljak IV fizioločkim faktorima stresa. Praktične provere validnosti Pre nego što je objavljen DSM III je bio podvrgnut proveri relijabilnosti I validnosti. te da im je neophodna praktična potvrda. Sistem višestrukih osa Ovaj sistem je uveden da bi se prilagodilo mnogobrojnosti aspekata života I iskustava pacijenata. neophodno je prepoznati da su mnoga postojeća uzročna objašnjenja po svojoj prirodi hipotetička. bazirane na deskriptivnim kriterijumima u kojima se ne implicira uzročnost ili poreklo poremećaja. u svetlu onoga što nam je poznato. edipalna dinamika ili objektne relacije su inteligentne spekulacije koje nikada nije bilo moguće akedvatno proveriti na naučnim osnovama. Bez obzira u šta mi izabrali da verujemo. 9 . kliničari ispituju validnost brojnih eksplanatornih hipoteza. Naravno.Preferencija deskriptivnih kriterijuma u odnosu na inferentne U američkoj psihijatrijskoj asocijaciji se ističe da. Zbog toga su kliničke kategorije DSM III. nijedan drugi tip poremećaja sadržan u DSM-u nema jasno ustanovljenu etiologiju. Osa I bavi se kliničkim simptomima. Socijalno učenje. hormonalni disbalans. To ne znači da treba napustiti rad na uzročnosti. odeljak V globalnom procenom funkcionisanja. osim organskih mentalnih poremećaja. Po prvi put se desilo da medicinski specijalisti – praktičari budu uključeni u praktičnu proveru relijabilnosti nove nomenklature. odeljak II razvojem i poremećajima ličnosti. uzroci histeričnog poremećaja ličnosti ili agorafobije su nepoznati. Zbog toga se može reći da pet dijagnostičkih odeljaka nisu prosto aditivni I linerani. uglavnom konceptima povezanim sa teorijom polja. uz izuzetak bioloških poremećaja kod kojih je poznata značajna uloga centralnog nervnog sistema. On odslikava sistemski karatker psihopatologije I kompatibilan je sa konceptima bliskim geštalt terapeutima. već da konstituišu subsisteme u medjusobnoj dinamičnoj interakciji.

Gde možemo posmatrati poremećaj? Mi. Mnogo je elokventnija u svom rečniku zdravlja nego u rečniku patologije. Neki od nas veruju u upotrebu “tehni-ka”. Neki od nas spremno zabranjuju upotrebu odredjenih reči (to. mora.Teorijski okvir geštalt terapije može da se posmatra kao paradigma optimalnog življenja. Osnovna propozicija ovog rada stoga nije opterećivati terapijski odnos oznakama I medicinskom terminologijom. Naš pristup je baziran na procesu I više se bavimo adekvatnim opisima onoga što se dešava na granici kontakta nego hipoteziranjem u vezi ranog iskustva osobe ili njene nesvesne motivacije. Centralni pojmovi korišćeni u ovom delu potiču iz geštalt perspektive koju promovišu Irving I Mirijam Polster kroz svoje trening programe I koji su objavljeni. najvećim delom u knjizi Gestalt Theraphy Integrated (1973) Ovaj okvir omogućava razumevanje osnovnih komponenti iskustva na granici kontakta na takav način da obezbedi neki uvid o načinima na koje potpuni geštalt poremećaja ličnosti funkcioniše. odanost I humanost će ostati u meni I kada budem zaboravio sve ono što verujem da znam o psihopatologiji. Jedinstvena snaga geštalt terapije održava se sve dok je terapeut sposoban da dozvoli da njegova osoba bude figura na bogatoj kliničkoj. tehničkoj I teorijskoj osnovi. već obogaćivati iskustveno polje I razvijati fokusiraniju svesnost terapeuta.Poglavlje 2. Na sreću. pokušaj. kao geštalt terapeuti verujemo da orudja naše struke najbolje upotrebljava-mo kada usvojimo I održavamo fenomenološku perspektivu. geštalt terapija nije monolitna. treba) u pokušaju da razviju svesnost o procesu i odgovornosti. U osnovi. mi se bavimo procesom pitajući se gde. kada I kako se poremećaj pojavljuje I održava. a neki od nas rade dozvoljavajući klijentu da govori na svoj uobičajen način.Lični I profesionalni život autora ove knjige je bio duboko promenjen kroz susrete sa takvim geštalt terpeutima I trenerima kao što su Irving I Mirijam Polster. 10 . neki ne. Njihova toplina. Psihopatologija iz geštalt perspektive Geštalt terapija se uglavnom bavi zdravljem I optimalnim funkcionisanjem. Fenomenologija se više bavi opisivanjem fenomena nego pridavanjem karakteristika.

Postoji nekoliko geštalt modela koji obezbedjuju razumeva-nje iskustvenog ciklusa. ja sam radikalno odustao od koncepta prekida iako ovaj koncept neguju mnogi geštalt terapeuti. prošlost nije ništa više nego jedan od tri nivoa ljudskog iskustva. To je verovatno za žaljenje obzirom na brojnu upotrebu metafora vezanih za ishranu koje pretežu u našoj teoriji.To ne znači da verujemo da rano iskustvo nema svoj terapijski značaj. Osoba može pokazivati tendenciju da deluje bez dovoljno energije i stoga biti nemoćna da kontaktira objekte iz svoje okoline. ide-ju da osoba može imati prekid izmedju svesnosti I mobilizacije. Druga osoba može imati neadekvatnu svesnost o odredjenim tipovima senzacija. I opet. pa ipak u isto vreme biti potpuno adekvatna u ostalim oblastima iskustva. mi posmatramo pojavu verbalne i auditivne kontaktne funkcije. onoga što jeste I onoga što će biti. Naravno da postoje I druge kontaktne funkcije kao što su one mirisa ili ukusa. 11 . mi verujemo da ova “dinamička suma iskustava” može biti opa-žena u sada i ovde. način na koji pacijent koristi svoje kontaktne. Strogo govoreći. Mi priznaje-mo da je osoba u svakom trenutku zbir prošlih I sadašnjih iskustava jednako kao i svojih aspiracija i pretpostavki vezanih za budućnost. Dok nam je važno da znamo odakle dolazimo. ta osoba deluje (ima akciju) I niko ne može izistinski tvrditi da ona ima prekid izmedju mobilizacije energije I akcije. U ovom delu ja ću koristiti Zinkerov model (1978). Ipak. pošto je akcija zasnovana na energiji. naši planovi za budućnost. kontaktne funkcije dodira i pokreta. Na primer. U terapiji. naši snovi. Kada se sama disfunkcija manifestuje? Disfunkcija na granici kontakta se manifestuje u nekoj od fazi kontakta specifič-ne kontakt epizode. ali one su retko tema na psihoterapijskim susretima. Uglavnom. gledajući iz dijag-nostičkog ugla. što je u suprotnosti sa etiološkom orjentacijom. dijagnostički govoreći. mi smo odano funkcionalno orjentisani. Ipak. funkcije geštalt terapeutima omogućava proce-nu celovitog funkcionisanja osobe. Daleko od toga. Ipak. Granica kontakta se sastoji od kontaktnih funkcija. aspiracije I strahovi izgleda da nemaju svoje pravo mesto u trilogiji ljud-skog iskustva: onoga što je bilo. nije lako integrisati. Ipak. Bez obzira što je ideja o prekidu zanimljiva iz pedagoških razloga (u smislu da se bavi nedostatkom fluidnosti I kontinuiteta)izgleda da je ona ograničavajuća kada dodje do opisa repetitivnih modela ponašanja kod poremećaja ličnosti. na granici kontakta. Lično više volim da se bavim ovim temama upotrebljavajući termine specifičnih iskustvenih modela. takva osoba ne bi mogla da ima akciju. fenomenološki govoreći.

12 . introjekcija. Značenje (kognicija) koje neko pridaje dogadjajima (ponašanje) I osećanjima (emocionalnost) koja prate taj dogadjaj tokom vremena ostaju relativno stabilni I osobi daju osećaj identiteta. akcija. svesnost. Šta je poremećaj ličnosti? Za geštalt terapeuta poremećaj ličnosti je nefleksibilna I maladaptivna organizacija uzoraka tri bazične komponente iskustva kao što su te da individua doživljava značajnu nemogućnost u socijalnom ili radnom ponašanju. kontakt I povlačenje. kognitivni I biološki potporni sistem. retrofleksija I defleksija. emotivna I bihejvioralna komponenta iskustva. Ovaj značajan organizujućI proces može se posmatrati na granici kontakta putem načina na koji osoba koristi svoje konaktne funkcije. modeluje kontakt kroz procese otpora I prilagodjavanja I koristi ili ne koristi svoj potporni sistem. Šta je ličnost? Za geštalt terapeute ličnost je specifičan I relativno stabilan način na koji se organizuje nečija kongitivna. Otpori prilagodjavanja kontaktnim procesima koje ja upotrebljavam su: konfluencija. Kako se održava disfunkcija? Disfunkcija se održava kroz otpor I prilagodjavanje kontaktu. projekcija.Faze iskustvenog ciklusa koje ja koristim su: senzacija. Ličnost predstavlja taj doživljaj identiteta I uticaj koji on ima na druge. Sistemi podrške su: interpersonalni. kao i putem nepotpunog I nepromišljenog upotrebljavanja ličnog sistema podrške. mobilizacija. Ovde navodim sažetu definiciju svakog od ovih koncepata. ili subjektivne probleme ili I jedno I drugo.

U svakodnevnom životu su ovakvi trenutci prilično retki. kognitivnih I emocionalnih stimulusa. Iskustvo povlačenja stoga je dobro ilustrovano meditativnim stanjem. Mogli bi da kažemo da je svesnost kapacitet da se iskustveni ciklus pretvori u istaknutiju figuru. Čitaoci koji bi želeli da saznaju više mogu da konsultuju radove navedene u referencama. Upotreba ovog koncepta mu omogućava da opservira pacijentove iskustvene modele I da. Koncept iskustvenog ciklusa može da posluži u makro I mikro planu. Takodje. 13 . kao na primer u vezi situacije promene posla ili završavanja ljubavne veze. Pokazuje trenutke povlačenja. čovek često prelazi sa jedne tačke interesovanja na drugu. kontakta I iznova. može da deluje u pravcu obnove fluidnosti procesa. Ustvari. svesnosti. mobilizacije energije. Skica br. može da se primeni na šire iskustvo koje se proteže u dužem vremenskom intervalu. Neki bazični koncepti geštaltističkog stanovišta Pošto u ovom radu nemam nameru da obuhvatim kompletnu teoriju geštalt terapije. geštalt terapeut neprekidno koristi iskustveni ciklus. Iskustveni ciklus Iskustveni ciklus je organizmička sekvenca koja može da se otkrije u svakom trenutku nečijeg života I koja je blisko povezana sa konceptom svesnosti. kao na primer kada doživljavamo hladnoću I delujemo u pravcu promene te situacije. Povlačenje Organizam se odmara I ustvari se ništa ne dešava. povlačenja.DRUGI DEO PRIKAZ UPOTREBLJENIH POJMOVA I EMPIRIJSKI PODACI Poglavlje 3. kada primeti da je prelazak iz jedne u drugu fazu otežan. Ljudi koji meditiraju zapravo pokušavaju da da se povuku od senzornih. iako to možda nije uvek očigledno. ja ću vrlo kratko podsetiti na osnovne koncepte ove teorije. Da bi još bolje islustrovali ovo stanje. zamislimo da sedimo u miru I da nas neuznemireva I ne mobiliše ništa posebno. Može da se upotrebi u analizi mikroskopskog iskustva koje traje svega nekoliko sekundi. ili da postoji manjak tranzitivnosti. senzacije. Tokom terapijskog rada. akcije. 1 predstavlja iskustveni ciklus u obliku zvona.

Dok to čInim. često je bivalo primećeno da neke osobe imaju tendenciju da budu neadekvatno svesne svojih pojedinih senzacija. verovatno ću primetiti da mi je hladna koža I da se ježim zato što je temperatura u sobi previše niska.Senzacija Još uvek traje polemika izmedju onih koji veruju da je senzacija čista i. Geštalt tereapeuti nemaju ambicija da reše ovaj problem. Stoga moram delovati u sredini. Medjutim. postajem energizovan I spreman za akciju. Zapravo. Ovim senzacijama mogu da pripišem različita značenja. Ukoliko normalno funkcionišem I nijedan nezavršeni posao nije uključen u ovu situaciju. Svima nam je poznato kako u odredjenim situacijama slabi bolovi i fizički simptomi mogu da nas ozbiljno zabrinu. iznenada osećam hladnoću na koži. I razmišljam da proverim termostat. Svesnost Šta se dešava? Da li mi je hladno? Da nemam temperaturu? Da li sam uplašen? Svaka akcija koju preduzmem da bih svom telu pomogao da povrati balans zavisiće od značenja koje pripisujem ovoj senzaciji. Primećujem otvorene prozore. GledajućI oko sebe razmišljam o različitim mogućnostima koje su prisutne u okolini. ali veruju da je klinički korisno pretpostaviti postojanje prostora izmedju senzacije I svesnosti. Hipohondar koji nakon obilnog obroka iskusi gorušicu može verovati da ima napad angine. mi ćemo se ograničiti isključIvo na biološku sposobnost da iskusimo ovu senzaciju koja se beležI u obliku dizanja kose I jeze. Moram da učinim nešto u vezi sobne temperature prostorije u kojoj boravim. odvojena od svih reprezentacija. poput apstrakcija. ježim se I diže mi se kosa na glavi. Mobilizacija energije Kada sam ispravno identifikovao senzaciju. ustajem I krećem se ka njemu kroz sobu. I onih koji veruju u njeno postojanje iako je ona odvojena od svesnosti svega jednim vremenskim trenutkom. čim konsultujemo nekog ko može da nam objasni prirodu tih simptoma. Još nisam “kontaktirao” objekat iz 14 . Za sada. prirodno je da postajem mobilizovan I da počinjem da prepoznajem elemente iz sredine koje mogu upotrebiti da bi obnovio željeni balans. odmah osetimo rasterećenje I samopouzdanje. Dok sedim u tišini. Akcija Pošto sam primetio da je termostat podešen na prenisku temperaturu.

Razaranje ili restrukturacija figura znači delovati u spoljašnjoj ili unutaršnjoj sredini u cilju zadovoljavanja inicijalnih potreba što dalje omogućava prostor za pojavu novog iskustva. Mi smo opremljeni jednim programom koji sadržI našu priču I koji se stalno dopunjava novim podacima. posmatrana iz biološkog ugla gledanja. Ako. Dovršavanje iskustva na način koji smo opisali u našem primeru ne izaziva mnogo problema. Ponovo postajem receptivan za ostale stvari I dogadjaje. U prethodnim redovima sam pokazao da je optimalna situacija. mnogo složenijih emocija. senzacije koje ugrožavaju 15 . osetio sam izvesnu promenu u energiji I moje telo je relativno zadovoljno očekivanjem promene temperature koju sam uspostavio pomeranjem termostata. Ciklus je kompletiran. kao što su neodredjena nelagnost kada sretnemo odredjenu osobu. lojalne I razumne.sredine koji će obnoviti moj balans. ipak. ali krećem se. mi imamo serije percepcija I stavova u vezi toga ko smo I kako je ustrojen svet oko nas. jedino delujem u sredini I još uvek nisam zaista “kontaktirao” objekat koji će biti instrumentalan u zadovoljenju moje potrebe. raste I moje zadovoljstvo. Čim sam se pokrenuo. U ovm trenutku sam uspostavio kontakt. Kako pridajemo značenje složenijim senzacijama odredjeno je našom percepcijom sebe samih. sve što sada mogu da učinim je da sačekam I da se nadam da će sistem grejanja raditi dovoljno brzo. Za sada. Dugo ne odgovorimo na nečiji poziv ili želimo da kažemo nešto na nejasan način plašeći se da to učinimo. Prethodne senzacije nestaju svoju pažnju okrećem od ove akcije I kontakte. Povlačenje Delujući onako kako sam mogao. Delujem I ako je moja akcija ispravna. Većina od nas doživljava probleme u vezi drugih. Kompletiranje znači dozvoliti figurama da se jasno I snažno istaknu u našem iskustvu I pustiti ih da nas mobilišu u potpunosti. Kako temperatura raste. u akciji sam. ja ću ostvariti trenutak kontakta. sebe vidimo kao odredjene. kako što je to slučaj sa opsesivnim pacijentima. mada odredjeni psihotični pacijenti tumače čak I ovakve senzacije na čudnovat način. To je zbog toga što mi svom iskustvu ne pristupamo poput deteta koje sve radi po prvi put. kompletirati I “razoriti” različite figure koje se pojavljuju u polju nečije percepcije. Kontakt Sada sam locirao termostat I prilagodio ga željenoj temperaturi. Odredjenije rečeno. što značI da sam pronašao objekat u svojoj sredini na koji treba da delujem da bih zadovoljio prethodno identifikovanu potrebu.

Svakodnevni život nas takodje dovodi u poziciju da mnogo puta ne dovršimo iskustveni ciklus. Često u mikrociklusu primećujemo one osobine koje umanjuju kvalitet akcije I koje na isti način preduzimamo u onim okolnostima čije su posledice mnogo ozbiljnije. nakon dužeg vremena. Na primer. postajem aktiviran I krećem ka tom mestu. Osećam snažnu potrebu da popijem pivo u letnjoj bašti. čIm sam stigao primećujem da ljudi koji sede za stolovima ne izgledaju naročito zanimljivo. možemo. mobilizacije I akcije. Ustvari. U ovoj tački moglo bi biti I korisno I biološki ispravno prekinuti akciju I reinvestirati energiju u nastavak akcije da u sredini pronadjem drugo mesto koje bi moglo zadovoljiti moju želju. Treba da budemo dovoljno fleksibilni I otvoreni za nove situacije. Zapravo. Medjutim. ili kontakta I povlačenja. Obzirom da nam nije “dozvoljeno” da iskusimo umor I dosadu. zaista transformisati značenje senzacija u nešto što se bolje uklapa u imidž koji imamo u sebi. koliko je sposobnost da dovršimo ciklus nužna za naše mentalno I fizičko zdravlje. I dok temperatura pada. Zamislimo da se šetam u letnjoj noći. Drugim rečima. moja želja za pivom se povlači. akcije I kontakta. toliko je I mogućnost da ga prekinemo na svestan način takodje važna. Radi na procesu rekonstrukcije kontinuiteta I fluidnosti iskustvenog ciklusa. svesnosti I mobilizacije. ne možemo se nadati da ćemo dovršiti svaki naš iskustveni ciklus. pacijentu može ponekad biti dosta tih terapeutovih interesovanja za “trivijalnosti” I on može preferirati da govori o “svom problemu…” 16 . Izabiram mesto koje me zanima. oklevanju I slabostima u odredjenim fazama iskustvenog ciklusa. mogu se promeniti moje potrebe I ja mogu postati svestan da bi zapravo radije nastavio šetnju. umor koji donosi težak zadatak će lakše biti deflektovan ili retroflektovan nego želja da ga dovršimo do perfekcije. Geštalt terapeut koji je obučen a prepozna ove specifične tendencije fokusira se na njih I dopušta da one postanu figura kako njemu tako I klijentu. da su neki od njih prilično pijani I neugodni. senzacije I svesnosti.ovakav self-imidž će biti konstruisane teže I neadekvatnije od onih koje ga potvrdjuju. Dok nastavljam da šetam. da možemo da ispitamo različita iskustva sa kojima se susrećemo bez obzira na njihovu značajnost. Neko može prekidati sebe ili doživljavati slabost u svakoj prelaznoj tački ciklusa: izmedju povlačenja I senzacije. Rano sagorevanje može učiniti dobar posao. Osobe čije funkcionisanje nije optimalno pokazuju tendenciju ka prekidima.

ali već dugo ovaj posao nije za mene stimulativan. Kolege su mi dosadne Šta se dešava? Da li sam preumoran? Ne. Dobijam poziv od uprave kompanije. Svesnost o svemu ovome me po malo rastužuje. Sve dok sam nešto učio bio sam zadovoljan. Sada sam ponovo spreman za nove stvari. razlika to dvoje postaje sve nepodnošljivija. već dugo radim ovaj posao I znam da mi je lak. Iskustvo je dovršeno I više me ne zanima. 17 . Nalzim se u nepoznatom okruženju I suočavam se sa novim izazovima. U isto vreme. osećam kako mi raste nivo energije samom čInjenicom da sam shvatio šta mi se dešava. SVESNOST Hladno mi je MOBILIZACIJA ENERGIJE Potpuno sam osetio senzaciju I spreman sam da delujem KONTAKT POVLAČENJE Oblačim sako Posle izvesnog vremen nestaje senzacija hladnoće. Doživljavam senzaciju novine. Možda previše lak? Istina je. Odlažem sve projekte za kasnije. Faze iskustvenog ciklusa SENZACIJA Primer mikrociklusa Osećam žmarce Primer makrociklusa Sve mi se manje dopada da odlazim na posao. pošto čim napustim ovo mesto osećam dovoljno energije…Da li postoji neki konflikt ili tenzija izmedju mene I mojih kolega ili predpostavljenog koja utiče na moj radni entuzijazam? Da li me posao čini anksioznim? Ne. Novi ciklus počinje. Privlačeme misli o nekom stimulativnom poslu I novim izazovima. Imam posao. Vreme je za akciju.Tabela 1 prikazuje poredjenje mikro I makro ciklusa I pokazuje kako ova dva ciklusa prolaze kroz iste iskustvene faze. Što više mislim o onome što želim I onome u čmu jesam. Odavno je prošlo vreme kada sam poslednji put osetio ambicije koje se tiču mog posla. Divno Počinjem sa novim poslom. Akcija je bila uspešna I kontakt zadovoljavajući. Prethodna dosada vezana za posao je nestala. rad mi je dosadan.

a odbacuje toskične. Introjekcija U ovom modelu adaptacije ili otpora kontaktu. Projekcija Ovo je poznatiji proces. Kada su ovi mehanizmi nesvesno aktivirani pa ili sprečavaju individuu da se “hrani” ili je “truju”. Posmatrajući kako profesionalac izvodi eksperimente. Iako projekcija izgleda jednostavno. U terapiji će introjektujuća individua tragati za gotovim odgovorima. publicitet. Introjektujuća osoba guta sve ucelo: breskvu sa kamenom. Obično se ovaj tip regulacionog modela pojavljuje pod maskom zapamćenih poslovica ili izreka. bez svesnosti I zato ne može da se prilagodi fizičkim ili mentalnim pzama nekog drugog. Učenje zahteva kapacitet za introjekciju. Kada ih svesno koristimo I kada nam omogućavaju da inkorporiramo hranljive elemente odbijajući one toksične. ali kamen… Osoba introjektuje kada usvaja. onda ih nazivamo otporom kontaktu. medjutim poželjno je da to budu svesne I privremene introjekcije. deo okoline.Iskustvo na granici kontakta može se modelovati kroz pet različitih načina. Ovakva osoba će kreativno usvojiti ono što otkrije na granici kontakta. ustvari je to složen proces. postaju modeli adaptacije na kontakt. Ona može biti sposobna da svari breskvu. Hipnoza. Mimika ili gutanje gorkih lekova su forme introjekcije koje su se pojavile kao posledica trenutnog nedostatka kritičkog mišljenja. Proces u kome neko pridaje drugome sopstvena osećanja ili namere je dobro poznat. svaki regulativni model uključuje adaptivne I odbrambene komponente. Osoba ne može da se snadje u svetu bez introjektovanja. roditeljski zahtevi su forme introjekcije.Prilagodjavanje i otpor kontaktu Iz perspektive geštalta granica kontakta je uvek aktivna. Ovoj proces suprotan asimilaciji u smislu toga da asimilijuća individua pronalazi u sredini hranljive objekte koje asimilije. Ona želi da joj terapeut kaže šta da uradi. 18 . i imitirajući njegove akcije osoba uči da usvoji odredjene privremene poze koje kasnije moraju potpasti pod uticaj promišljanja. Tako. U osnovi se sastoji od uverenja da je ono što je deo selfa. ono što je deo sredine se doživljava kao deo sebe.

jer na taj način opravdavamo sopstvenu ljutnju koju osećamo prema njemu. Deflektujuća osoba može takodje govoriti kao “kiša oko Kragujevca”. Kada anticipiram ja koristim svoja prethodna iskustva I predpostavljam da će se osoba ponašati u skladu sa tim iskustvima. To može činiti govoreći 19 . To je način na koji dajemo legitimnost sopstvenim uverenjima ili osećanjima. postoji I drugi deo ovog procesa koji se sastoji od pridavanja nekome osećanja. Ona razvija širok spektar strategija ne bi li zamorila i neutralizovala terapeuta. namera ili misli koje su suprotne našima. šalama. suprotno tome. nerazumevanjem ili ispoljavanjem na ekscesan način. Latner I From nisu upotrebljavali koncept defleksije smatrajući ga podprocesom retrofleksije. proizvoda mašte ili igre šaha. Svako ko je ikada bio na žurci sa namerom da se dobro provede a stalno su ga upoznavali sa nekim ko je bio zainteresovan za “ozbiljan razgovor” ume da ceni blagodeti defleksije. procene da je terapeut hladan I arogantan (što može da objasni zašto se pacijent oseća preplavljen I ne usudjuje se da se suprotstavi terapeutu). ona je privremena I u sprotnosti sa hroničnim. praviti šale. Ovo je strategija redukcije intenziteta kontakta okretanjem u stranu. Defleksija Ovo je savremeniji koncept. pacijent na terapeuta projektuje otudjene delove sebe. Anticipacija je projekcija. zapravo. preterivati itd. I može da promeni kontakt sa objektom. Polsterovi ovaj koncept smatraju korisnim u kliničkoj praksi zbog toga što obezbedjuje mogućnost opisa “udaljenih” iskustava osobe. U terapiji deflktivna osoba čini sve da ne bi osećala. pojavljuje se tamo gde beskorisno susreće neprijatno. Takodje. humoreske ili hiperbole. Kako neko može da anticipira bez projekcije? Jedina razlika je u tome što se kreativna projekcija čini uz svesnost. dok. mi želimo da on to čini. Na nivou adaptacije defleksija nam omogućava da umanjimo intenzitet iskustva koje bi nam bilo nepodnošljivo ili nekorisno. kao što su tegobni negativni sudovi ili preterana kontrola ili. upotrebom nejasnih izraza.Naravno. Mogli bismo rećI da bez adaptivnog aspekta projekcije ne bi bilo romana. Da parafraziramo izreku. Kreirali su ga Irving I Mirijam Polster I stoga nije spomenut u “Bibliji”. Primer ovoga bi bilo uverenje da nas partner vara zbog čega ga odbacujemo. U terapiji. Mi ne želimo uvek intenzivan kontakt.

Konfluencija na ovaj način čini konstitutivni element konformizma. Konfluencija Konfluencija se pojavljuje kada je granica kontakta toliko nejasna da se uopšte ne doživljava. povredjuje se kada je ljuta na nekog drugog ili pitajući se šta neko misli umesto da se konfrontira sa tom osobom. neki aspekti društvenog života zahtevaju “dobrovoljno I privremeno odricanje od dela individualne slobode”. prosudjivanja. uzdržava se od plakanja ili jecanja. Retrofleksija Ovaj model otpora ili adaptacije se sastoji u tome da osoba sebi radi ono što bi volela da uradi sredini ili bi volela da sredina učini drugima. iskustvo zajedničkog orgazma ili empatija mogu biti posmatrani kao manifestacije adaptivne konfluencije. U terminima adaptacije retrofleksija predstavlja osnovu strateškog razmišljanja. Samoubistvo. Konfluencija se javlja kada je osoba nesposobna da se fokusira na sopstveno iskustvo I nenamerno se stapa sa drugom osobom. Ovo često vodi u somatizaciju I često podleže opservaciji. konfluencija se manifestuje kroz izjeve tipa: “mi ćemo jedno drugom sve reći”. Funkcije kontakta Funkcije kontakta su podsistemi bihejvioralnog aparata koji posreduje na granici kontakta. refleksije. ona stiska zube I pesnice. Predstava o Ja u odnosu na Ne Ja je nejasna. “ono što je moje je I tvoje” ili “tvoji prijatelji su I moji prijatelji”. kapaciteta za toleranciju frustracija I istrajavanja u dosezanju dalekih ciljeva. U terapiji. postoje naravno još I miris I ukus. monotonim ili hipnotičkim glasom ili pojačavajući osećanja do te mere da izgube svoj pravi intenzitet. Osim funkcija kontakta koje smo do sada spomenuli. Na primer. samopovredjivanje I opsesivne misli se smatraju formama retrofleksije. Dalje. U smislu adaptacije. Ove funkcije nismo uključili pošto su retko ili nikada aktivne tokom terapije. Dok su opservacije modela adaptacije uvek proizvod unutrašnjih procesa. grupni sportovi. Neki ljudi moraju da beskrajno razmišljaju o nekim stvarima pre nego što saopšte I jednu reč. retroflektujućoj osobi treba beskrajno vreme da bi odgovorila na pitanje. 20 . opservacije funkcija kontakta su fundamentalnije fenomenološke.bez kontakta. Sviranje u orkestru. u suštini.

može selektivno gledati. Terapeut dolazi do najznačajnijih podataka posmatrajući kako pacijent modeluje svoje kontaktne funkcije I kroz interakciju u kojoj neutralizuje ove neuspešne procese. opsesivno fokusirajući tačke svog interesa a isključujući sve druge. Oni ljudi čiji sluh nije visoko perceptivan “umrtvljuju” zvučnu komunikaciju ili selektuju one zvukove koji potvrdjuju prethodna iskustva ili predrasude. putem telefona ili dok pacijent ulazi u terapeutovu kancelariju. zapravo. tonove nečijeg glasa kao “muziku” koja prati nečiji govor. Beskorisno ih je ubedjivati da smo nešto 21 . ništa ne percipira. on upotrebljava svoje znanje da bi prekinuo pacijentov ciklus nemoći. Vid Osoba može imati snažan I uporan pogled u kome se boje I svetlost menjaju u pokretu. koji. Tokom terapijskog susreta terapeut teži da posveti svom klijentu punu pažnju znajući da će se pacijentvi izvori brige ili razlog zbog kojeg traži terapiju odigrati na jedan ili drugi način u sada I ovde. Ili. ali traže da on ponovi svaki svoj komentar. a istovremeno na najblaže terapeutove sugestije reaguje kao da su naredjenja. može imati pasivan pogled. Kroz njen vrlo konfuzan način ispoljavanja naziru se dečje nade da će je jednog dana neko ko je zaista voli u potpunosti razumeti. Kod drugih je upravo suprotno. Evo šta terapeut opservira od momenta u kome stupi u kontakt sa pacijentom. Jedna od prvih stvari koje geštalt terapeut primećuje je način na koji ga pacijent posmatra. Drugi su usvojili naviku da se snažno okrenu samo odredjenim stvarima a da nikada ne primete ono što ne ulazi u njihovo polje interesa. Neki pacijenti gotovo da ne upotrebljavaju svoje oči I stoga nije čudno što im sve izgleda banalno. Drugi pacijent se žali da se u svakoj vezi oseća iskorišćenim I slomljenim. Sluh Visoko perceptivan sluh registruje naznake.Terapeut je okrenut pacijentovoj upotrebi kontaktnih funkcija od trenutka u kome je kontakt izmedju njega I pacijenta uspostavljen. Treći neveruju svojim ušima već samo onome što mogu da vide. Neki pacijenti čuju svako pitanje terapeuta. u čekaonici. Ili. način na koji pacijent posmatra nove situacije ili život u celini. čak I ako priča samo polovičnu priču. Ovde je pacijentkinja koja oseća da je partner ne razume.

pojava Načini na koji se oblačimo. Govor Pacijent se može izražavati elokventno ili nejasno. što se više trudimo da ovo rešimo. “apsolutno”svaki put kada nisu sigurni u vezi nečega… Kroz edukaciju. dok ga drugi koriste neefikasno. čini mogućim pokrete I na taj način omogućava kontakt. opasnosti ili u svakodnevnom životu neprekidno je prisutan naš potporni sistem I on ima vrlo značajnu ulogu. šminkamo. uverenja… Kroz ove funkcije kontakta geštalt terapeut može da prepozna znakove iz kojih je u prilici da izvuče značajne zaključke u vezi pacijentovog odnosa prema svom telu. sve se više upetljavamo. Sistemi podrške (potporni sistemi) Da bismo komunicirani sa sopstvenom sredinom moramo da se krećemo I u fizičkom I u psihološkom prostoru. Može sve pnavljati po dva puta. dodirujemo ili izbegavamo dodir. mi ne možemo upravljati našim pokretima ako smo prikovani za tlo. geštalt terapeuti su naučili kako da prepoznaju načine na koje se kroz jezik ispoljava iskustvo. Neki ljudi ga vrlo slabo koriste. ukoliko ne potvrdjujemo klimanjem glave. zavodjenju ili seksualnosti. pretvarati izjave u pitanja ili dodavati izraze tipa “potpuno”. U periodima uzbudjenja. Disfunkcija se održava kroz modele otpora što znači da osoba ili u potpunosti ignoriše potporni sistem ili da ga koristi na takav način koji podržava poremećaj. maglovito.razumeli. Gravitacija onemogućava lebdenje. dodir. oni će ostati potpuno zatvoreni. Pokret. agresiji. krećemo se. “definitivno”. ne dovršavati rečenice. Ipak. dodirujemo zemlju dok hodamo ili ispunjavamo prostor svojim prisustvom… predstavljaju znakove kojima mi drugima otkrivamo stanje našeg uma. Ove snage čine naš potporni sistem. strahove. A mislio sam da samo drugi ljudi imaju ove probleme…”Osećanje se već promenilo I rad može da bude plodonosan. može neprekidno upotrebljavatti “JA” ili ga nikada ne koristiti. naše želje. Za geštalt terapeuta je disfunkcija na granici kontakta srž psihopatologije. 22 . uredjujemo kosu. Navodim poredjenje dve različite izjave istog pacijenta: “Zar nije tačno da pre ili kasnije komunikacija medju partnerima postaje problem sa kojim se treba izboriti?” I:”Odskora ja ne razumem šta se dešaa izmedju moje žene I mene.

Na taj način terapijski odnos postaje mesto u kome pacijent razotkriva i proverava načinime na koje koristi ili transforimiše ličnu podršku putem pojačavanja ili umanjivanja patogene dinamike. Kognitivni sistem podrške Kognitivni sistem podrške često se meša sa racionalizmom I intelektualizmom. u stanje u kome je osoba sposobna da se samopodržava. Jedna od različitosti geštalt terapije u odnosu na druge je ta što pacijentu omogućava interakciju sa zdravom osobom koja razumeva procese poput transfera I kontratransfera I koja je sposobna da udje u kontakt I intimnost hrabro I integrisano. Ove opservacije mogu nastati kako u odnosu izmedju terapeuta I klijenta. Ipak. Uspravno stajanje je biološka funkcija koja podrazumeva da je tlo mirno. poznanika I intimnih prijatelja. U stvarnosti je je gotovo nemoguće ostvariti ovu vrstu podrške kroz senzorno iskustvo. Takodje. a vazduh potiče iz sredine. Ne izbegava ga zato što želi da opservira način na koji pacijent koristi dostupan ali još uvek neutralan objekat. Osim astronauta koji su imali senzorno iskustvo zemljinog okruglog oblika. vrlo malo ljudi je imalo tu vrstu senzornog iskustva.Perls je rekao da je put ka zdravlju poput prelaska iz stanja zavisnosti od sredinske podrške koja je neophodna za opstanak. mi se više neplašimo da ćemo pasti sa zemljine ivice 23 . Način na koji osoba koristi ovu mrežu značajan je jednako kao I njen sastav. kada terapeut uspostavlja kontakt. tako I na osnovu materijala koji pacijent iznosi vezano za svoj svakodnevni život. Takodje. on u početku ne izbegava transfer. Ona može biti upotrebljena da održava psihološke probleme kao na primer u slučaju zavisne osobe koja prepušta drugima da donose odluke umesto nje. moguće je da terapeut opservira način na koji osoba koristi svoj sistem podrške I kako profitira iz podrške sredine. Često je kvalitet ove mreže indikator nečije samoprocene I stava o sebi. disanje je autonomna podrška akciji. Zbog toga je moguće pozivati se na sistem podrška – svesnost – kontakt. Ovaj dualistički pristup prezentuje sliku u kojoj se ignoriše sistemsak priroda veze izmedju tela I okoline. U geštalt terapiji. može biti upotrebljana u cilju razvijanja iskustava “rasta” kao u slučaju narcističke osobe koja inicijalno svoju sredinu koristi da bi pronašla I konsolidovala svoj “istinski self” pre nego da bi održavala svoju iluziju o veličini. stabilno. Na primer. Interpersonalni sistem podrške Ovo je mreža drugova.

Bez obzira na sve, neke osobe koriste ovaj sistem podrške da bi održavale dinamiku lične nemoći. Drugim rečima, iako verujete da ste sposobni da nešto učinite, ili, obrnuto, da ste nesposobni za to, vi ste u pravu. Poenta ovoga nije regresiranje prema veri u magiju, već ilustracija načina na koji misli mogu da utiču na mobilizaciju I kanalisanje energije. Racionalno-emotivna terapija se zasniva na poverenju u kongnitivni sistem. Geštalt terapeuti ga koriste u svrhu kognitivne restrukturacije I pronalaženja novog kognitivnog okvira. Biološki sistem podrške Ovaj sistem podrške se sastoji od različitih subsistema koje je lako opservirati tokom terapije. Za početak, tu je naša koštana struktura. Bez kostiju, bili bi smo “amebasti”. Postoje dobri I loši načini rukovanja objektima. Postoje načini da upotrebimo svoje kosti kao nosioce terete jednako kao što postoje načini da ih opteretimo I na taj način povredimo. Ovladavanje načInima rukovanja teškim objektima često proizbodi zapanjujuće osećanje snage I samodokazivanja. Negovateljice poznaju tehnike bezbednog pomeranja pacijenata I, ako ih ignorišu, to čine na račun sopstvenog zdravlja. Drugi biološki sistem podrške je mišićni sistem. Što smo u boljoj kondiciji, manje smo skloni umoru. Šahovski šampioni su vrlo svesni ove činjenice I praktikuju programe telesnih vežbi da bi poboljšali svoje postignuće u šahu (koji nije ni nalik maratonu). Mišićni sistem možemo upotrebiti za uspostavljanje kontakta sa sredinom ili za retrofleksiju. Osoba sa puno hroničnih retrofleksija (tenzija) ima na raspolaganju malo energije za kontakt. Oni koji su proveli mnoge sate otežući da nešto urade znaju da je otezanje u cilju eliminacije neke specifične akcije jednako naporno, ako ne napornije od same akcije. I, konačno, postoji respiratorni sistem. On je najvidljiviji biološki sistem podrške: pokazatelj eregije par ekselans. Zadržavanje daha vezano je za cirkulaciju energije, sprečava uzbudjenje I transformiše ga u anksioznost. Ovaj sistem podrške se najjasnije manifestuje kroz konaktnu funkciju govora. Neke osobe dok govore ne dišu kako treba što dovodi do ravnog, nečujnog glasa. Terapeut opservira kako pacijent koristi funkcije podrške, pomaže mu da oznažI svoju telesnu podršku kroz snagu I fokusiranje. Intuicija nam govori da je teško naljutiti se stegnutih grudi I opuštenih ramena, kao što je nemoguće 24

biti osećajan stisnutih pesnica I zuba koji škrguću. Pa ipak, neki pacijenti hronično usvajaju pozicije pomoću kojih umanjuju raspon svog doživljavanja u bilo kojoj situaciji. Fenomenološka transakcija Geštalt terapija je fenomenološka I kao takva težI da razotkriva pre nego da procenjuje predpostavljenu strukturu fenomena. Nama je, kao geštalt terapeutima, potreban model koji bi nam omogućio da “uhvatimo” kretanje u transakcijama izmedju organizma I sredine. Fenomenološki trougao nam pomaže da vizualiziramo ovo kretanje putem inkorporisanja tri bazična podsistema ljudskog iskustva: kognitivnog, emotivnog I bihejvioralnog. Kognitivisti (Murray 1988), izmedju ostalih, takodje reprezentuju organizujuće procese ljudskog iskustva u teminima ova tri modela. Za razliku od geštaltista, oni pridaju ključnu ulogu kognitivnom modelu. Geštalt terapeuti preferiraju sis-temsku reprezentaciju sva ova tri modela. Mi verujemo da su ponašanje, mišlje-nje I osećanja u interakciji u sadašnjem trenutku. Iako nema sumnje da restruk-uracija kognitivnog modela izaziva promene u ostalima, obrnut proces je takodje prisutan. Skica 2: Trougao fenomenoloških transakcija

Neko bi mogao da kaže da je za geštalt terapeute ličnost specifičan i relativno stabilan način organizovanja kognitivne, emocionalne I bihejvioralne komponen-te nečijeg iskustva. Značenje (kognitivna komponenta) koje neko pridaje doga-jaju (bihejvioralna komponenta) I osećanjima (emocionalna komponenta) koji prate svaki dogadjaj ostaju relativno stabilne tokom vremena I osobi daju osećanje identiteta. 25

Poremećaj ličnosti predstavlja način na koji osoba organizuje iskustvo. Test realnosti je kod ovih osoba neoštećen ali osoba doživljava subjektivne tegobe ili značajne promene u svom socijalnom ili radnom ponašanju. Nas bi u tom smislu zanimalo da ozdravimo strukture utičući na sva tri pola (komponente) I veze medju njima. Kod nekih osoba jedan od polova moče biti u nekoj meri oštećen (deteriorizovan) a drugi sasvim atrofiran. Kompulsivne osobe, na primer, previše investiraju u kognitivni a premalo u emocionalni pol. Suprotno možemo pripisati histerijama. Kod paranoidnih je kognitivan model karakterističan po vrlo čudnoj obradi senzornih imputa. Paranoidna osoba je uvek u skladu sa opserviranom relanosti I, dok njeni opisi realnosti nisu pogrešni, značenje koje pridaje dogadjajima je izdvaja. Kognitivan model Kognitivan model je centar za pridavanje značenja. Mi smo u kognitivnom modelu kada mislimo, planiramo, analiziramo ili pamtimo. Naša kognicija je obojena našim uverenjima vezanim za nas same I svet oko nas. U delu u kojem se bavimo poremećajima ličnosti, govorićemo o kognitivnom modelu u nameri da opišemo različite kognitivne predispozicije osoba. Emocionalni model Emocionalni model se sastoji od spektra osećanja koji smo u stanju da doživimo: straha, radosti, tuge, ljutnje itd. Naš kapacitet da lucidno ili neobično doživljavamo dogadjaje može biti umanjen ili ograničen u zavisnosti od toga da li su osećanja sa kojima pristupamo situaciji više ili manje značajna I uvremenjena. Kod osoba koje pate od poremećaja ličnosti (uz njihove nefleksibilne I maladaptivne stavove), emotivni model se pre uobličava u emotivnu predispoziciju nego u kapacitet da doživljavaju adekvatne emocije vezane za ono što se zaista dešava. Bihevioralni model Bihejvioralni model je set kontaktnih funkcija. Ili, drugim rečima, bihejvioralni pol je još jedna reprezentacija granice kontakta. Nedostatak bilo kog nivoa jedne ili više kontaktnih funkcija može da utiče na sve naše transakcije sa sredinom. Ukoliko imam govornu manu, partner može imati teškoća da me razume, što me, zauzvrat, čini nestrpljivim I postidjenim. Ukoliko imam teškoće sa hodom, osećam kao da sam svima teret. Ukoliko sam oštećenog sluha, reagovaću samo na neverbalne znakove u komunikaciji. 26

) Cenim to što me slušaš. zaboravi na to. mnogo češće. (nepotvrdjena kognitivna procena zasnovana na prisutnim fenomenološkim znacima.Danas mi znamo da kontatne funkcije mogu biti alternirane ne samo zbog fizičkih oštećenja. malo mi je neprijatno što tako malo reaguješ na ono što govorim. (prepoznavanje neodredjenosti I manjka fenomenoloških znakova što ne smeta provizornom fenomenološkom pridavanju značenja pod uticajem pozitivne ali ne I preterane samoprocene. alternacija prisutna usled psiholoških poremećaja. ali nećeš me uplašiti. ili prići mi. pa ipak. (ne-fenomenološki opis. rizikujemo da se ponašamo kao da se to već dogodilo. ali predpostavljam da si zainteresovan za moje mišljenje I radoznao da saznaš više. bez sumnje pod uticajem samopercepcije sebe I drugih sastavljene od prošlih I neasimilovanih iskustava) Možeš verovati da si silan. I drugi su se pre tebe polomili pokušavajući isto. poput izbegavajuće osobe. Kapacitet da se pretpostavi mogući razvoj interakcije) Patološke transakcije Mogu rećI da me posmatraš arogantno I da sprovodiš svoju malu istragu. sadržI projektivne procene) Ako misliš da me možeh uhvatiti na nizbrdici. Ukoliko očekujemo. da ćemo biti odbačeni ili ismejani. U perspektivi očekujem da se moje interesovanje pojača. (Prepoznavanje prijatnog aspekta komunikacije bez deflektovanja mogućih neprijatnosti. što naravno. već je. bez pridavanja značenja) Nisam siguran šta to značI. U tabeli 2 prikazano je poredjenje zdravih fenomenoloških transakcija sa transakcijama paranoidne osobe. dalje jedino može da provocira da se to stvarno I desi. Tabela 2: Zdrave I patološke transakcije Polovi ili modeli fenomenološkog iskustva Bihevioralni model Zdrave transakcije Primećujem da me netremice posmatraš I da mi postavljaš brojna pitanja (fenomenološki opis. I. (defleksija I projekcija) Kognitivni model Emotivni model 27 .

fokus akcije I indikator promena. tako I tokom ispitivanja dogadjaja iz pacijentovog svakodnevnog života. ili barem onaj koji najvećI broj ljudi povezuje sa pristupom “sada I ovde” po kojem smo postali poznati. mi zapravo možemo da uveličamo njene procese I osvetlimo načine na koje se prilagodjava kontataku I upotrebljava ili zloupotrebljava svoj potporni sistem. predstavlja mikrokosmos njenih širih iskustava. Pet terapijskih fokusa geštalt terapije Geštalt terapija je interaktivna I kontaktna forma tretmana. odnos izmedju organizma I sredine. za našu svrhu. ove informacije bi trebale da omoguće čitaocu koji nije upoznat sa ovim pristupom da u osnovi shvati ključne elemente I opšte stavove. drugi se oslanjaju na neaktivnost. Više je ograničava stil terapeuta nego stroga teorija. Treba da podsetimo čitaoca da se na prethodnim stranama nalzi samo kratak sažetak osnova geštalt pristupa I fokusa akcije. Neki primenjuju kognitivni pristup dok drugi upotrebljavaju telo kao lokus svoje intervencije. Mi verujemo da način na koji se osoba kreće. manje ili više graciozno. Ovaj rad se odvija kako u “sada I ovde” relaciji. već se ono shvata kao fokus intervencije. Bez obzira na različite stilove I preferencije. izmedju terapeuta I klijenta) omogućava I/ili dozvoljava. 28 . ili. posvećujući pažnju mikrokosmosu. Eksperimenti u I izvan terapijske situacije naglašavaju prisutne disfunkcionalne procese I omogućavaju klijentu da isproba novo ponašanje. Stoga nam omogućava da budemo onoliko fleksibilni koliko konfiguracija polja (tj. Stoga. Bihevioralni focus Na odredjeni način je u geštalt inkorporisana bihejvioristička perspektiva što omogućava da aktuelno ponašanje bude u fokusu pažnje. Mi se bavimo fokusom svesnost/kontakt kad god radimo sa kontinumom svesnosti. Ipak. Fokus kontakt/svesnost Ovo je verovatno najortodoksniji fokus geštalt terapije.To nije ponašanje samo po sebi. Da bi dopunili ovaj sačetak u narednom delu predstavljamo diskusiju vezanu za pet različitih terapijskih fokusa geštalta. kontinumom svesnosti.Jedan od zadataka geštalt terapeuta je da posreduje u prepoznavanju pacijentovih uobičajenih modela transakcije I da ispravlja njihove patogene aspekte. geštalt terapeuti mogu raditi sledećih fokusa u cilju pridržavanja geštalt metodologije. Dok neki koriste centriranu formu dijaloga koju je inicirao Buber.

Mogu biti čak I prilično obazrivi kada zadirkuju svoje obsesivno racionalne klijente. To su pitanja kao na 29 . Forgus I Šulman (1979) predpostavljaju da su pogrešna uverenja I bihejvioralne istrukcije izvori maladaptivnog ponašanja. Najvažnija su ona uverenja koja smatramo istinitima o sebi I svetu koji nas okružuje.…geštalt terapeut promoviše iskustveni. Kognitivni focus U kognitivnoj perspektivi klijenta shvataju kao složen sistem obrade informacije koji se bavi senzornim inputima. Ova uverenja I bihejvioralni zaključci koji proističu iz njih čine ono što nazivamo “sržnim rubrikama” koje su prema kognitivistima osnove ličnosti I njenih poremećaja. Paradoksalni focus Geštalt terapeuti uglavnom kreativno upotrebljavaju humor. Mi se oslanjamo na ova uverenja svaki put kada upotrebljavamo pitanja fokusirana na kognitivni model iskustva. Ovo ne predstavlja patološku manifestaciju I mi verujemo da svaki pol može biti legitiman fokus promene. itd…Često vrlo lepo napredujemo sa “suprotstavljajućim” klijentima upotrebljavajući ovu delikatnu umetnost terapijskog aikida sa njima. mi verujemo da se u geštaltu nečijeg iskustva svakako nalaze i nečija bazična životna uverenja. Sržne rubrike se. afektivnim I kognitivnim komponentama iskustva. “Šta mislite kako se osećao?” itd. opskuran govor. sastoje iz tri komponente: Ja sam_____________________ Život je____________________ stoga______________________ Za razliku od kognitivnih terapeuta. ponašanje poput “gazde”. geštalt terapeuti ne smatraju da kognitivni procesi dominiraju ljudskim iskustvom. tereapeutovo namerno ili nenamerno selektivno osnaživanje klijentovih interakcija kroz ispitivanje posledica njegovih ponašanja izvan terapijske situacije vrlo podseća na bihejvioralnu tehniku sistematske desenzitizacije. prema tome. “Šta ste zapravo želeli da kažete”. PostavljajućI pitanja tipa: “A šta se zatim dogodilo?”. Ipak. Za nas iskustvo nije sekvencijalno I emotivni pol jednako kao I bihejvioralni može ostaviti po strani kognitivni. ako ne I eksperimentalni pristup klijentu. Putem ovog učestvujućeopažajnog stava klijentu se dalje omogućava da shvati raspon pozitivnih I negativnih sila koje predstavljaju potku njegovog iskustva. Postoji svega nekoliko kognitivističkih analiza poremećaja ličnosti. Pažljivo upotrebljavajući humor (koji ne smemo da pomešamo sa ismejavanjem) možemo ponekad pomoći klijentima da “udju” u promišljenije pojačavanje svojih odbrambenih ponašanja kao što su: namerno nerazumljiv. a koja pojačavaju svesnost. zavodničko ponašnje.Dalje.

Ovo stanovište odslikava uverenje da se iskus-tvo individue oblikuje u sada I ovde konfiguraciji polja. predstavlja pravac razvoja ka zdravom psihološkom stanju. Snove shvatamo kao projekcije internih objekata I retrofleksije impulsa prikačenih na neki objekat iz okoline. asimilacije I kompletiranja manje ili više otudjenih delova selfa. svesno dovršava ili prekida većinu svojih iskustvenih ciklusa I može da na dobar način iskoristi svaku podršku iz sredine time neumanjujući svoju odgovornost za samopodršku putem kognitivne I bihejvioralne aktivnosti. Drugim rečima. Bavimo se introjekcijama o sebi I drugima. Bez obzira na razlike u našem pristupu prilikom rada sa pacijentima u cilju toga da oni postignu optimum funkcionisanja. Ove napore mi podržavamo podsećajući na predstave objekata koje čine klijentovu ličnu istoriju što dovodi do porasta kako ličnih predstava tako I ličnih značenja. Verujemo da svaka osoba teži koherenciji I u tom smislu se napreže da sve što učini ili kaže sa JA bude deo koherentnog sistema. “Šta misliš kako se ja sada osećam?” “Šta misliš da bi se desilo ako bi…?” Intrapsihički focus Geštalt radi na granici kontakta. U skladu sa tim. kako bi neki naivni posmatrač mogao da pomisli da se ne uvažava značaj prošlosti individue. mi se temama prošlosti individue bavimo u formi nezavršenih poslova koji se pojavljuju kao figura u sada I ovde. To ne znači. Dalje. U terapiji se promena pojavljuje u obliku procesa pojašnjavanja. ideal geštalta implicira pristup raznolikom. najšire govoreći. Pozivaćemo se na ove različite fokuse u kratkoj diskusiji vezanoj za terapijske strategije koje ćemo razmatrati u delu o poremećajima ličnosti. promenljivom I kreativnom spektru iskustava I odgovora koji se pojavljuju medju mnogima u konfiguraciji polja. naša predstava dobro funkcionišuće ljudske osobe je da je takva osoba kompetentna u modelovanju kontakta putem upotrebe celog raspona otpora/adapracije kontakta. prosudjeno. Ipak. Mi verujemo da su lična istorija I nezavršeni poslovi osobe komponente polje I da mogu postati figura ukoliko su u bilo kom trenutku najizraženija potreba te osobe. pozajmljenim iz škole objektnih relacija kojoj se sve više teorijski približavamo. Prema tome. pokušaj da sakupimo I integrišemo relativno izolovane interne objekte. upotrebljava svoje funkcije kontakta. ono što je zajednička tačka 30 .primer: “O čemu sada razmišljaš”. ovakva osoba može da u potpunosti. Mnogi od nas najverovatnije nikada neće sresti takav “zdrav” prototip od krvi I mesa.

oni koji žele da istraže dinamiku polja I uvedu stabilne modalitete intervencija. ne zato što nemaju vrednosti u tretmanu. Moguće je govoriti o nekim promenama na nivou ličnosti tek posle nekoliko godina terapije. U medjuvremenu. 31 . istraživanje poremećaja ličnosti je još uvek u fazi “dečjih bolesti”. nemaju drugog izbora nego da se oslone na malobrojna istraživanja I širok spektar spekusacija. Proćiće godine pre nego što kliničari budu u mogućnosti da da govore o transformaciji iz pozicije dugoročnog I ličnog iskustva. Poglavlje 4. dovršenu figuru. U stvari. “praktičar istraživač” će raditi dvadeset godina pre nego što susretne prosek od 10 slučajeva po poremećaju sa kojima je dovršio transformativnu terapiju. specifčnost geštalt terapje nije u ispitivanju specifičnih patoloških snaga već se ona više fokusira na model optimalnog ljudskog funkcionisanja I promociju alternativa terapijskim pristupima nasledjenim iz psihoanalize. nesumnjivo je doprinelo učvršćivanju interesa za istraživanje I kliničke stu-dije. Osnivanje “Internacionaolnog društva za proučavanje poreme-ćaja”. zasnovano na uobičajenom obimu prakse. Upravo je prepoznavanje prekida ciklusa kontakt/povlačenje ili prepoznavanje nesvesne retrofleksije ono što je po sebi vrsta tretmana. ja sam učinio upravo to. Mi verujemo u snagu svesnosti I jasnu.medju geštalt terapeutima je da to činimo u nameri da naši klijenti dostignu ličnu I kreativnu ekspresiju geštalt paradigme. Stoga je za geštalt terapeute granica izmedju dijagnoze I tretmana verovatno nejasnija I nevažnija nego za većinu ostalih kliničara. psihoterapija poremećaja ličnosti zahteva mnogo vremena. već pre zato što su same po sebi očigledne mete intervencija geštalt terapeuta. Ostali teorijski izvori Kao što smo već spomenuli u uvodu. Dijagnostičke kategorije za koje smo mi zainteresovani postojeće su tek desetak godina. Možemo se jedino nadati da će se naše znanje o ovoj važnoj komponenti savremene psihopatologije povećati u narednom periodu. Sadašnje stanje istraživanja poremećaja ličnosti Iako obećava u budućnosti. Pitanje je da li je I ovo dovoljno da bi se napravila relijabilna baza podataka. Čitalac treba da bude svestan činjenice da neke od karakteristika koje se nabrajaju u različitim opisima poremećaja ličnosti neće biti spomenute u delu u kome se bavimo tretmanom. Obzirom da je po svojoj definiciji transformativni tip terapije. Prilikom pisanja ove knjige.

Specijalista socijalnog učenja. Millon (1986) ističe da je u 1915. mogu omogućiti bolji pristup sagleda-vanju seta opisanih poremećaja. Osoba nebi trebalo da 32 . možemo ove polarnosti upotrebiti u for-mulisanju opštih terapijskih stategija. Zapravo.Formulišući geštalt okvir za dijagnozu I tretman. na radove dva autora. su funkcionalni ili kontekstualni dok su drugi strukturalni ili stalni. aktivno-pasivno. Iz ovog bazičnog okvira Millon je izolovao osam kliničkih atributa. Millon razvio stanovište po kojem je patološko stanje obeleženo jednom polarnosti ili reversnom polarnosti od moguće tri kliničke polarnosti. oslanjali smo se na autore koji su imali pristupa širokoj oblasti kliničkog materijala I koji su isticali I opisivali psihološke karakteristike različitih poremećaja ličnosti tokom svog rada. Svrha samoposmatranja I priroda osnaživanja Ova polarnost se zasniva na prihvatanju da se našI impusli I svesnost mogu centrirati oko dva tipa dogadjaja. Dalje. Frojd postavio tri polarnosti: subjekt-objekt. dok dinamički balans izmedju dva pola svake polarnosti predstavlja indikator zdravog stanja. koeditora “Journal of Personality Disorders” (Časopis o premećajima ličnosti). Zajedno. na nesreću. Obzirom da se spremno manifestuju. Theodore Millon T. kao I tri bazične polarnosti I neke kliničke atribute koji su kompatibilni sa geštalt pristupom. Millon je bio jedan od osnovnih pokretača razvoja DSM III. Tri osnovne polarnosti na ovaj načIn nisu deo našeg konceptualnog aparata. naše kompletan iskustveni ciklus uključuje ili interne ili eksterne dogadjaje koje mi doživljavamo bilo kao prijatne I pozitivne ili kao neprijante i bolne. U svrhu ove knjige od Millona smo pozajmili paralelu izmedju imuno sistema I poremećaja ličnosti prezentovanu u poglavlju tri. one su nam toliko bliske da nam se učInilo korisnim da ih uključimo. Iako je verovao da su ove tri polarnosti od velikog značaja. Ove dimeziju izgleda da su prisuten. makar ispod površine u svim našim teorijskim formalcijama I praksi. imajući sve vreme na umu da je uspostav-ljanje balansa izmadju polarnosti sržni fokus geštalt terapijskih strategija. Frojd ih nikada nije iskoristio da bi pomoću njih objasnio strukturu svoje vizije o tipovima karaktera. Neki od ovih atributa koji opisjuju svaki poremećaj ličnosti spomenut u DSM. Koncept polarnosti je blizak geštaltistima. oblasti koje se bave odeljkom II i poremećajima ličnosti. Theodore Millon-a I Allena Frances-a. zadovoljstvo-bol. ipak. Pozivali smo se takodje. ove polarnosti konstituišu bazični okvir Milonovog dijagnostičkog siste-ma.

Priredio je I publikovao časopis u kome se nalaze informacije o savremenim istraživanjima iz oblasti dijagnostike I tretmana poremećaja navedenih u DSM-u. Samoposmatranje I instrumentalni stil Ova polarnost priznaje da ponašanje osobe može biti grupisano u dve osnovne kategorije: aloplastično ponašanje I autoplastično ponašanje. neke osobe (posebno histerične I agresivne) pokušavaju da deluju direktno na sredinu.uspostavlja arbitrarne veze izmedju različItih iskustava zadovoljstva ili bola. Izbegavajuće osobe. već da prepoznaje do koje mere je ova osnovna polarnost uticajna u našim iskustvima. Frances Allen Frances je psihijatar I profesor Kornel Univerziteta. isključivo se koncentrišu na izbegavanje bola. razlikovanja izmedju tela I sredine. posebno u opisu opštih strategija tretmana. Pre nego što je formulisao svoj koncept o tri osnovne polarnosti. U provm obliku relacija sa eksternim objektom je zadovoljavajuća I ugodna. Allen J. Od njega smo pozajmili mnoge opise I preporuke 33 . Autoplastično znači da osoba pokušava da modeluje I prilagodi telo konfiguracijama I zahtevima sredine. Frojd je primetio da se libidnalni izborni objekt pojavljuje u jednom od dva oblika: anakliktičnom ili narcističnom. Ponovo. Optimalni razvoj se pojavljuje kada postoji stalan balans izmedju ova dva libidinalna modela na razvojnom nivou. Savremene koncepcije objektinih relacija se zasnivaju na ovoj bazičnoj polarnosti. dok se u drugom pojavljuje paradoksalni objektni izbor u kome subjekt preusmerava relaciju prema sebi. Fokus na samoposmatranju I izvorima snaga Ova polarnost se tiče razlikovanja izmedju subjekta I objekta ili. u geštalt terminima. dok druge (kao zavisne I šiszoidne) pokušavaju da deluju na sebe u cilju umanjivanja tenzije I zadovoljenja svojih potreba. možemo primetiti da se odredjene osobe (poput zavisnih ili histeričnih) konstantno fokusiraju na druge. Pnašanje je aloplastično kada osoba teži da se prilagodi sredini ili je modifikuje u cilju zadovoljenja psihičke potrebe. dok ostali (kao antisocijalne ili narcističke osobe) pokazuju neravnotežu u korist selfa ili subjekta. Frances (1987) je bio uspešniji od ostalih u prezentovanju kratkih I potpunih opisa osnovnih karakteristika svakog poremećaja ličnosti I. Tako. na primer.

Razvoj podataka U narednim redovima prezentovaćemo izvore empirijskih podataka na kojima se zasniva naš rad. sačinjava izuzetno važan izvor podataka. Trening program iz geštalt terapije Deo našeg trening porgrama se sastojao u opservacija koje potiču iz različItih perspektiva.za tretman koje smo prilagodili I preformulisali da bi se uklopili u našu terminologiju I pristup. iako nedovljno sistematizovanog. putem kojeg smo demonstrirali odredjenu konzistentnost naših opservacija I odredjenu validnost kliničkih prognoza. zajedno sa diplomcima edukativnog programa. organizovana na osnovama ovog dokumenta. uglavnom profesionalci iz oblasti mentalnog zdravlja.pisma preporuke Dve osobe koje dobro poznaju kandidata. Ovaj izveštaj služI posebno da bi dao odgovore na sledeća pitanja: 34 . Analiza supervizijskog materijala. Ova procedura se sastoji iz sledećeg: .ispitivanja kandidata Kandidati popunnjavaju upitnik u kome odgovaraju na pitanja tipa da li su ikada bili u terapiji. iz kog razloga I šta su dobili iz tog iskustva. koristio prvu Balises-ovu verziju kao orudje autoregulacije I fenomenološke opservacije prezentovano u poglavlju 11. Zbog toga smo razvili proceduru selekcije koja nam omogućava zadovoljavajuću evaluaciju kandidata u nekoliko oblasti. Klinička praksa Klinička praksa autora knjige jednako kao I praksa terapeuta koji su bili pod njegovom supervizijom je bila izvor materijala. Od 1985 autor je. učenici su koristili prvu verziju Balises-a I predočavali iscrpnu studiju jednog od svojih slučajeva uključujući I najznačajnije VERBATIM. . šalju nam poverljiv izveštaj o toj osobi. kroz studiju slučaja I disertaciju koja je uslov za završavnje edukativnog progama I sticanje diplome. Osim toga. Poglavlje 5. iznalaženju konvrgentnih Proces selekcije Svake godine primamo izmedju 30 I 40 molbi za prijem u trening program. Ova analiza je takodje obezbedila materijal koji izgleda da podržava naše stanovište.

16 PF test Kandidati treba da popune 16 PF test što nam omogućava da vidimo standardan skor na 16 dimenzija ličnosti. posedujemo šest izvora komparativnih I interaktivnih podataka. Intervju se snima na video traku radi dalje analize. Od njih se tražI da obave intervju sa drugim kandidatom u trajanju od 15 minuta. Intervju putem “skrina” opservira terapeut koji unosi svoju impresiju o ponašanju kandidata u računar. korelaciju sa Krugovim skalama I kompjutersku interpretaciju rezultata Test opšteg znanja iz psihoterapije Radi se da bi se proverilo da li osoba ima relaističnu predstavu o psihoterapiji koja je kompatibilna sa geštalt principima Test bihejvioralnih sposobnosti u kliničkim relacijama Kandidati koji uspešno prodju prethodne provere podvrgavaju se evaluaciji praktičnih sposobnosti koje se upotrebljavaju u pomagačkim profesijama. Zatim smo napravili inter-evaluacione podgrupe.Kako se osećate u vezi unutrašnjih sposobnosti ove osobe? Kako se osećate u vezi njene sposobnosti da uspostavi I održI bliske I dugotrajne relacije? . mada još uvek nisu dovoljno sistematski obradjeni da bi bili objavljeni. 8 sekucndarnih skala. Dalje.Šta mislite da snage I slabosti ove osobe? . Ovakav profil je bio uporedjivan sa rezultatima edukanata iz selekcionog procela sa kliničkom impresijom edukatora. Ta impresija uključuje opis kandidata I kao onoga koji daje I kao onoga koji prima pomoć. Ove opservaije su takodje uključene u naš rad. edukanti iz svih trening grupa (60 osoba). od kada je Balises kreirao samo – supervizijsko orudje 1985. Osobe koje su učestvovale u eksperimentu su se složile da nam sačine završne profile. Nedavno smo zamolili četnrnaest edukanata da popune klinički sažetak koji im je prezentovan kao evaluacija njihovih ličnih terapijskih orjentacija.Da li verujete da je sposobna da se podvrgne intenzivnoj edukaciji bez rizika po sebe ili druge? . Na kraju svega. su eksplictno upotrebljavali koncepte koji 35 . naravno. Ti podaci služe kao osnova za ovaj rad. mi imamo puno prilika da potvrdimo ili izmenimo naše hipoteze. Struktura inter-evaluacije svakom je omogućila da dobije klinički fidbek u skladu sa ovde prezentovanim stanovištima od strane četiri edukanta koji su bili članovi iste grupe tokom godinu dana. Kurikulum Tokom trajanja programa. Nadamo se da ćemo to učiniti u najbližoj budućnosti.

otpor/adaptacija kontaktu I potporne sisteme (Polster). (Odeljak IV) Da uptrebimo analogiju. stoga je umesno podsetiti se mesta I značenja poremećaja ličNosti u DSM III taksonomiji I odrediti na koji način se ovaj kliničKi koncept fuzioniše sa geštalt perspektivom. III i V) I sredine koja u sebi sadrži kako hranljive tako I toksične elemente (odeljak IV). obe mogu poljubiti nekog ko ima grip. dve osobe mogu deliti obrok koji je na svaki načIn identičan. U ovoj tački. a druga ne. upotrebljava isti termin da bi odredio indeks težine narcističkih. već kao dinamičan u punoj meri I predstavlja sistemsku reprezentaciju fokusa psihološke I psihopatološke realnosti. Ovo je specifičan sindrom istog konceptualnog poretka kao Paranodini poremećaj ličnosti ili Shizotipalni proemećaj ličnosti. slabostima. ekscesima. druga ne. s druge strane. Millon (1988) identifikuje ozbiljne poremećaje ličnosti kao “Granični poremećaj ličnosti”. jednako kao I podatke vezane za bazične polarnosti I self imidž (Millon). Ispravno govorećI. Multisindromski pristup DSM III ne ustanovljava se kao linaeran I aditivan. kontakt funkcije. Jedna može nakon toga imati stomačne tegobe. Kernberg. Jedna se može zaraziti. histeričnih I infantilnih poremećaja ličnosti. stoga. DEO III DSM POREMEĆAJI LIČNOSTI Poglavlje 6. posmatramo (što je slučaj I u geštaltu) kao rezultat onoga što se pojavljuje na granici kontakta izmedju organizma (sa njemu svojstvenim snagama. karakterne neuroze I psihoneuroze su neki od široko upotrebljavanih termina koji se koriste u psihopatologiji da bi označili tako slične koncepte pomoću kojih je ponekad teško uprediti opservacije različitih autora. oni nisu “bolesti” po sebi. Da bi ilustrovao ovu ideju Millon koristi biološki model kao anlogan psiopatološkoj dinamici. Ili.služe kao srž ovog modela da bi simbolizovali kako svoje sopstveno terapijsko iskustvo tako I opservacije koje su imali tokom prakse. Opšti pregled Neuroze. Patologiju. nedostacima – odeljak II. posebno u oblasti teorije polja. 36 . Pre bi se moglo rećI da su oni jazovi ili slabosti u psihičkom pojavljivanju koji osobu čine osetljivom na neke vrste psihosocijalnog stresa. Ove opservacije nezavisne od DSM kliničkog žargona su omogućile precizne podatke vezane za ciklus iskustva (Zinker). Stoga su Poremećaji ličnosti odeljka II analogni specifičnim konfiguracijama imunostistema. Naprimer.

Na biološkom nivou pojavljuju se prehlade I groznice. kao što to autori DSM vrlo dobro znaju. Postoje brojni razlozi za to. shizoidno-izbegavajuća. PoredećI brojne kliničKe sindrome odeljka I. Savršeni opsesivno – kompulsivni postoji samo u kliničkim priručnicima. posledice mogu da uključe distimiju. postaje jasno da se poremećaji ličnosti ne mogu lako dijagnostifikovati. kompulsivno-pasivno-agresivna itd. Na psihološkom. naravno. 37 . dolazi do pojave kliničkih sindroma (odeljak I). dok se znaci drugih poremećaja pojavljuju manjem ili usputnom obliku. anksioznost itd. Odredjene kombinacije se. Histerična osoba koja pati od depresije može biti manje zavodnička nego uobičajeno. kao što ćemo to videti u poglavlju 13. pojavljuju češće od drugih. Češće u kliničkoj slici dominiraju atributi odredjenog poremećaja. • Poremećaj ličnosti je konstelacija nefleksibilnih I maladaptivnih ponašanja I stavova • Karakteristike poremećaja se mogu manifestovati u nekolko konteksta • Karkateristike povezane sa poremećajima ličnosti vode do značajnih poremećaja u socijalnom I radnom funkcionisanju • Poremećaji ličnosti su ekpresija dugotrajne psihološke dinamike I nisu ograničeni na prolazne situacije niti su odgovor na neuobičajene okolnosti. Klijent će radije pričati o sitaciji sa kojom se suočava I načinu na koji ona utiče na njegov život nego o onome što je u njemu. Za klijenta su najznačajnije karakteristike obično one iz odeljka I (klinički sindromi) I odeljka IV (psihosocijalni faktori stresa). Dalje. karakteristike povezane sa kliničkim sindromima se često brkaju sa onima vezanim za ličnost osobe zamagljujući portret te osobe. Odeljak II stoga možemo posmatrati kao pilot – tačku patološke dinamike I putem razumevanja poremećaja ličnosti obogatiti kliničku praksu. Zapravo. dok agorafobični pacijent može izgledati kao da mnogo više izbegava nego što bi bio slučaj bez ovog anksioznog poremećaja… Zbog toga je korisno podsetiti se parametara koji nas vode tokom dijagnostifikovanja poremećaja ličnosti prezentovanih na sledećim stranicama. Jedan je da većina klijenata koja traži terapiju nije sklona da eksplicitno promeni malfunkcionišuće aspekte svoje ličnosti I da ne možemo očekivati da odmah ispolje one specifične karakteristike koje bi nam omogućile da postavimo jasnu I korisnu terapijsku dijagnozu. retko je sresti pacijenta koji je čist prototip specifičnog poremećaja ličnosti. što dozvoljava da se pojave takve tegobne situacije I što ga čini povredljivim na njihove neizvesne posledice. na pr.Kada konfiguracija sredine iscrpljuje kapacitet organizma za kontakt.

bar teorijski. broji sedam kriterijuma. To značI da se nekoliko kritererijuma moče primeniti na jedan poremećaj I da je dijagnostička kategorija odredjena minimalnim brojem kriterijuma. Dok ovaj model obezbedjuje mnogo pouzdanije kategorije. on nam ne omogućava postavljanje kliničkih pretpostavki koje su u praksi uvek korisne. udaljen. Tabela 3. omogućava da dijagnostifikujemo kao shizoidne dva pacijenta koja imaju samo jedan zajednički kriterijum potvrdjen. “shizoidan” Odsutno prisutno prisutno Odsutno Odsutno Prisutno prisutno Odsutno odsutno Prisutno prisutno odsutno prisutno 38 . A. VIšestruki model nam.Opis prototipova Mnogostruki tip klasifikacije je upotrebljen u svrstavanju poremećaja ličnosti. B. na primer. uključujući I one sa članovima porodice Gotovo uvek izabira individualne aktivnosti Retko izražava ili doživljava snažna osećanja kao što su. Višestruki model I dijagnoza KRITERIJUMI Ne potrebuje niti ceni bliske medjuljudske odnose. kao što je to prikazano u tabeli 3. na primer. Ovakav tip klasifikacije se razlikuje od jednostrukog modela koji podrazumeva da su svi kriterijumi ipunjeni pre nego što se postavi dijagnoza. Šizoidni poremećaj ličnosti. Ista stvar se pojavljuje I kod ostalih poremećaja ličnosti. gnev ili radost Pokazuje malo ili nimalo želje da ima seksualne odnose sa drugim osobama (uzimajućI u obzir uzrast) Ravnodušan je na pohvale I kritike drugih Nema prijatelja ili bliskih drugova (ili ima samo jednog) osim u svojoj najužoj porodici Afektivno je tup. “shizoidan” prisutno Mr. dok se dijagnoza postavlja kada klijent manifestuje najmanje četiri od tih sedam. hladan I retko odgovara mimičkim gestovima poput smeška ili klimanja glavom Mr.

emociju koja se ne pojavljuje u inicijalnoj tabeli. mora biti moguće upotrebiti neki od tih koncepata u opisu terapijski priznatih psiholoških tipova. Definišući koncepti geštalta ne dovode sami po sebi tako dobro do kategorizacija I nije bilo lako opisati tipične iskustvene cikluse histeričnog klijenta. spoljašnje prirode dijagnostičkog pristupa sadržanog u DSM-u. Osnovna postavka oko koje se strukturira ovaj rad je sledeća: Ukoliko geštalt teorija omogući opise procesa koji se dešavaju na granici kontakta. Kliničarima ostavljamo da moduliraju ove profile I približe ih predpostavljenoj realnosti kliničke prakse. Svesni smo da u kliničkoj praksi ne postoje čisti modeli. profili bazirani na kriterijuma I naše deskripcije su validne tokom inicajlnog susreta I baziraju se na pacijentovim prisutnim svesnim procesima. nadamo se da ćemo stimulisati njegovu radoznalost da sazna još više na osnovama sopstvenih opservacija. igra je vredna rizika. pa čak I na račun gubljenja romantičnosti. pa ipak.Iz ovih razloga nije iznenadjujuće što dva kliničara mogu opisati klijenta istog poremećaja ličnosti I pronaćI da izmedju njihovih opisa postoji malo sličnosti. Zbog procesom orjetisane prirode naše teorije I malog obima dostupnih empirijskih podataka. Spajanje geštalt sistema sa DSM dijagnostičkom perspektivom Kao što smo to već rekli. sve varijable nisu razvijene stoga što u ovom trenutku 39 . moramo se prilagoditi neophodnoj sistematičnosti. U narednim poglavljima ćemo prezentovati opis svakog poremećaja ličnosti I sugerisati brojne mogućnosti za terapijsku akciju. Ipak. Pa neka bude kako bude. bilo bi iznenadjujuće ako bi opisi ovde sadržani doživeli potpuno odobravanje. u svrhu konstruisanja dovoljno “tipičnog” opisa. Pod prototipom podrazumevamo opis osoba koje ne samo da zadovoljavaju minimum potrebnih kriterijuma. a koji su relativno stalna ekspresija osobinih kreativnih adaptacija. izabrali smo da predstavimo prototipove svakog poremećaja. već njih sve. Zbog deskriptivne. Varijable na granici kontakta koje se tiču terapijskog kontakta I značajnih dogadjaja iz pacijentovog života U svakom opisu smo želeli da prezentujemo elemente koji su karakteristični za poremećaj. Moglo bi se lako desiti da nakon nekoliko susreta zavisna osoba ispolji intenzivan gnev. na primer. Ipak. Omogućavajući čitaocu da vidi opise u formi “prosvetljujućih” hipoteza. geštalt terapija je bazirana na procesu I uzima u obzir da je svako ljudsko biće specifično I da je svaki trenutak prolazan I neponovljiv. Jasno je da to nije naš cilj.

struktura poglavlja je prilagodjena teorijskom okviru geštalt terapije. bolje je govoriti o osobi koja pati od shizofrenije. verujemo da je ispravno reći “paranoičan”. neko može jednostavno pogledati deo o projekcijama kod histerija ili deo u kome se govori o interpersonalnom sistemu podrške kod zavisnih osoba I lako dobiti odgovor na neku dilemu. pacijent ili osoba? DSM podstiče kliničare da upotrebljavaju najmanje stigmatizirajuće termine da bi označili osobu koja dolazi po profesionalnu pomoć. konačno. tranfernih tendencija. opservirati karakteristike iskustvenog ciklusa prototip – klijenta. Ipak. terapijskih I savetodavnih indikacija jednako kao I kontratransfernih rakcija terapeuta u relaciji sa prototip-klijentom. ovaj termin nikada nije bio zaista prihvaćen u kliničkoj literaturi. Ovakav način prezentacije nesumnjivo zahteva složeniji stil. stoga. Mi verujemo da je termin “pacijent” adekvatan ukoliko su mentalni poremećaji 40 . Takodje ćemo diskutovati moguću dinamiku psihoterapije sa prototipklijentom. Stoga ne bi bilo sasvim prikladno govoriti o osobi koja pati od poremećaja ličnosti. kontaktne funkcije. kako je to napred razmotreno. to bi. učInilo čitanje teksta ovog obima dosadnim. ali. nismo bili u mogućnosti da ga u potpunosti primenimo. tradicionalno zagovaraju upotrebu termina “klijent”. da li treba rećI klijent ili pacijent? Škole humanističke orjentacije. ne smemo da zaboravimo da se mi bavimo pristupom po kome se osoba shvata kao psiho imuni sistem u kome se ispoljavaju u različItim stepenima pojave od ranjivosti pa do faktora stresa. slažemo sa ovim upozorenjem. Da bismo omogućili čitaocu da upotrebljava ovaj rad kao priručnik. takodje olakšava putem referenci. u terminima njegovog ponašanja prilikom prvih susreta. govorećI iskreno. I.one sve ne služe u razlikovanju ili opisivanju bihejvioralnih I iskustvenih specifičnosti poremećaja. njegove modele otpora I adaptacije. Za neke poremećaje ćemo biti u mogućnosti da preporučimo proceduje koje mogu biti kombinovane sa nekim terapijskim fokusom spomenutim u poglavlju 3. Iako se mi. Obzirom da mi takodje znamo da je moguće pripadati odredjenom tipu ličnosti a nemati karakterističan poremećaj. sisteme podrške I njegovu poziciju u terminima bazičnih polarnosti. Klijent. S druge strane. U opisu svakog poremećaja ćemo. Preporučena formulacija je “…osoba koja pati od…” Tako ne treba rećI “shizofrenik” da bi izbegli identifkovanje nekog sa njegovom bolesti. naravno. “izbegavajući” itd. pod uticajem Rodžersa. fenomenološke transakcije. S jedne strane.

medjutim. Izgleda kao da za druge nema nikakvog interesa. Takodje je prisutan rizik da pasivna konotacija ovog termina kamuflira suštinski interaktivnu relaciju izmedju klijenta I terapeuta koja je. Bizarne ili ekscentrične ličnosti Shizoidni poremećaj ličnosti Opšti pregled I prevalenca ovog poremećaja u kliničkoj praksi Shizoidni klijent će konsultovati psihoterapeuta jedino ukoliko prolazi kroz posebno težak period anksioznosti ili je mlad pa dolazi na insistiranje bliskih ljudi koji su zabrinuti usled njegovog nedostatka osećanja I očigledne povučenosti u sebe.posebno ozbiljni. na kraju krajeva. Seksulani impuls joj je slab I većina muškaraca ostaju samci tokom celog života. Izgleda kao da ne oseća težinu dok su mu seksualne I emocionalne potrebe slabe. U svemu je indiferentan na kritike ili pohvale. Mi imamo istaknuto interesovanje za uzbudljivu stranu života I ponekad nam se čini da one se osobe koje ne iskazuju takvu stranu svog života zapravo bore protiv svojih osećanja. Shizoidna osoba je usamljenik. bilo sa upotrebljenom tehnikom ili. Stoga ne iznenadjuje što su senzacije u njegovog iskustvenog ciklusa blede. Iskustveni ciklus Senzacija Shizoidni pacijent se tokom celog života sklanja od bilo kakvih snažnih osećanja. da klijent nije “podoban” za terapiju. još gore. Počinjemo da postupamo kao da je uzbudjenje kontakta I neposrednog iskustva dovoljno da otključa sputane afekte I nadalje oblikuje nečije iskustvo. skoro beživotne. da on neodgovara u potpunosti ako govorimo o psihoterapiji osoba sa poremećajima ličnosti. 41 . Terapeutu koji na ovaj način radi sa shizoidnim pacijentom može se učiniti da nešto nije uredu. Afektivno je inhibirana I retko doživljava snažna osećanja ili misli. jedno od uporišta geštalt terapije. Nema bliskih I poverljivih prijatelja I privlače ga individualne profesije. Poglavlje 7. Ovo je zapravo jedna od osnovnih teškoća sa kojima se susreće geštalt terepeut kada rada sa shizoidnima.

Iako može biti inteligentan. 42 . ova osoba prekida prolaz do faze senzacija I ostaje više ili manje “umrtvljena” u stanju parcijalnog ali hroničnog povlačenja. radosti ili tugovanju. intrizično im nedostaju osećanja. je naravno. Ovo ponekad nekog može da navede na ironičan zaključak da je u pitanju depresivna osoba. Izgleda kao da nema kreativnog pridavanja značenja i da su senzacije simbolizovane na najbukvalniji način. Sve to snažno utiče na proces mobilizacije energije.Mi treba da razumemo da shizoidni pacijent zaista ne oseća mnogo I da su njegove senzacije baš tako beživotne kako on I tvrdi. Mobilizacija Oni su ljudi niske energije. Zapravo. Oni svesnost razvijaju iz slabih senzacija na kojima se ona teško gradi. emocionalno su pasivni. Temperament im je ravan. svesnost im je slaba. bez obzira o čemu da je reč. Obzirom da preferira da ne oseća. shizoidan pacijent svoje misaone procese najčešće ispoljava na nejasan I opskuran način. U skladu sa tim geštalt terapeut treba da sprovodi svoje intervencije. o gnevu. Izgledaju nesposobni da ispolje dublja osećanja. omiljena pozicija. Drugima deluje otudjeno I indiferentno I najčešće slabo reaguje na tudja osećanja I ponašanja. Akcija Akcije shizoidnih pacijenata izgledaju letrgične. Kontakt Shizoidna osoba ne voli I ne traži kontakt. Izabira hobije I profesije koji joj omogućavaju da izbegne kontakte sa drugim ljudima. jedva primetne I slabo spontane. Svesnost Proces svesnost shizoidnog pacijenta izgleda krivudav I zaobilazan. Povlačenje Povlačenje. slabost senzacija shiszodinog pacijenta može da se shavati kao parcijalni prekid tranzicije iz povlačenja do senzacije.

Onda kada shizoidni pacijent postane sposoban da u potpunosti ispolji svoju potrebu za privatnošću. Najveću štetu ovoj osobi nanosi relacioni “militarizam” baziran na vrednosnim sudovima. konačno. čime istovremeno otklanjamo deo retrofleksije. omogućava terapeutu da učvrsti terapijski savez sa klijentom. 43 . Najčešće je najbolji pristup pomoći pacijentu da izrazi svoju potrebu za privat-nošću na neki kontaktniji način. Letargija I pasivnost ove osebe se ne smeju pomešati sa tendencijom ka introjektovanju. To što se ne suprotstavlja. ljudi koji ga okružuju uglavnom počinju da ga poštuju I. paradoksalno. Iako nije aktivno kritičan (što bi bio oblik kontakta). čak I kada su ove vrednosti u srcu onoga što smatramo solidnim mentalnim zdravljem. terapeut treba da razume da je ovo dugotrajan proces I da ne treba očekivati iznenadne I senzacionalne prodore. Iako nikada pravi shizoid neće postati socijabilan kao histerik. putem jasnog priznavanja legitimnosti specifičnog načina na koji shizoidni klijent shvata lični kontakt. Retrofleksija Shizoidni pacijent se povlači u sebe I njegova povučenost se može interpretirati kao posledica ekstenzivne.nesvesne retrofleksije interpersonalnih potreba. Prvo. U pokušaju da otkloni takvo retroflektovanje. I. shizoidni klijent ne dopušta drugima da mu pridju. Drugo. to dovodi do radjanja osećanja privrženosti I povećane kohezivnosti u osećanju identiteta shizodinog pacijenta. ne kritikuje I ne protestvuje je samo zbog toga da bi bolje održavao poziciju povlačenja iz interpersonalnog kontakta. shizoidni pacijent neposredno profitira iz terapeutove podrške zbog toga što uči kako da se bolje odbrani od onih koji iz najbolje namere žele da ga prisile da voli socijalne kontakte. ovaj pristup je neka vrsta trojanskog konja zbog toga što shizoidnom pacijentu omogućava da iskusi obogaćujući kontakt iako na skromnom nivou. možemo se nadati progresu u pravcu pomoći ovoj osobi da prihvati ono “što jeste”.Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Shizoidni pacijent je previše hladan I otudjen da bi bio istinski konfluentan. Ovakav pristup ima tri važne prednosti. Introjekcija Previše je indiferentan prema drugima da bi introjektovao. a što je osnova za bolje odnose sa drugima.

44 . Očekivano je predpostaviti da će se oni baviti karijerama koje im omogućavaju da se bave stvarima ili pojmovima a ne ljudima. U smislu sposobnosti shizodinog pacijenta da se kognitivno podrži u vremenima stresa. Njegovi roditelji su bili “dobri”. “prosečni”. one poseduju velike nedostatke u širokoj sferi znanja. I to ne na odbrambeni način na koji to čine kompulsivni ili paranoični.Defleksija Shizoidni pacijent teži da upotrebi defleksiju kao način prevencije ili umanjivanja bilo koje jačine koja bi mogla izrasti iz kontakta. mogli bismo rećI da su “drugi” osnovni izvor stresa. preferira da radi sam I obavlja neke periferne funkcije. Upotrebljava defleksiju da bi sprečio da neformalne. što znači da izbalansira neposredno stresno iskustvo putem onoga što zna o životu. Pre bismo mogli očekivati da oni žele da se bave “hladnim činjenicama”. daleko je od očiglednog da ovi ljudi poseduju karakterističnu deficijenciju intelektualnih procesa. na primer. već zbog svog interesovanja prema stvarima a ne prema ljudima. Sistemi podrške Interpersonalni sistem podrške Socijalna mreža shizoidnog pacijenta je ekstremno ograničena. Dok je verovatno da slaba interesovanja u odnosu na ljude udaljavaju shizoidne osobe od većine onoga što se dešava u svetu. životnim zadovoljstvima I nedaćama. Stoga bi bilo moguće da neki shizoidni imaju intelektualno zahtevne poslove koji ne podrazumevaju svakodnevne značajne kontakte sa drugim ljudima. ili drugim rečima da ne bi postao svestan I tako možda omeo stabilnu banalnost. manifestuju zamagljene I opskurne misaone procese I nalaze se ispod prosečnog intelektualnog nivoa. istraživački. Zapravo. “normalni”. Obzirom na svoja ograničena interesovanja za druge. nije potpuno nemoguće pretpostaviti postojanje briljantnih shizoidnih osoba. Stoga nije nemoguće da se shizodini bave poslovima kao što su. Uobičajeno. Kognitivni sistem podrške Prema Millon-ovoj (1986) prezentaciji shizodinih osoba. će odogovoriti na klasično “Šta sada osećaš/doživljavaš?“ pitanje očigledno praznom izjavom “Osećam se dobro. On se ne okreće ka drugima u periodima stresa. Iako Millon (1986) izgleda da smatra da ove osobe poseduju subintelektualno funkcionisanje koje ih upućuje na lakše mentalne zadatke. subjektivne I emotivne komponente dogadjaja postanu figura. uredu”.

može mu pomoći da obnovi I oslušne svoje bazične fizičke senzacije bez kojih iskustvo predstavlja samo teorijske spekulacije. Takvi odgovri omogućiće pacijentu da izbegne ili izmeni neprijatne situacije. obeleženo je tragovima života posvećenog redukovanju I eliminisanju svake vrste povezanosti sa životom. Bazične polarnosti (Millon) Zadovoljstvo/bol Povlačenje iz emocionalnih I interpersonalnih aspekata života tipično za shizoidnog pacijenta je u skladu sa niskim interesom za zadovoljstva (kao nagradu) I bol (kao pretnju koju treba izbeći). Ukoliko terapeuta privlače telesni procesi shizoidnog pacijenta. Shizoidnog pacijenta ne privlači ni jedan od ova dva pola. terapeut treba da bude pažljiv u odnosu na klijentove izvore nezadovoljstava I neprijatnosti I da mu u tom smislu pomogne da poveća svoju svesnost o neprijatnostima putem razvoja boljih bihejvioralnih odgovora. 45 . Telo shizodinog pacijenta. Snažno telo dobre kondicije je dokaz privrženosti fizičkim aktivnostima I zadovoljstivima koja iz tih aktivnosti proističu. čak iako one ne uključuju druge ljude. On je zadovoljan skromnim opsegom “kakvog takvog” iskustva koje nije ni preterano ugodno ali ni previše rizično.verovatno je da će njegova minimalna samosvesnosto teško biti izvor takve samopodrške. Aktivan rad na disanju. mogu mu pomoći da razotkrije neophodno iskustvo telesnog fokusa. Cilj njihovog rada nije bio da pronadju nove izvore zadovoljstava. Neki terapeuti su postigli dobre rezultate radeći na ove dve polarnosti sa shizoidnim pacijentima. U obrnutom smeru gledano. već da pomognu klijentu da “izvuče” maksimum zadovoljstva iz onih aktivnosti koje već voli da izvodi. tenzijama I telesnoj temperaturi terapeuta koji su osetljivi na potrebe shizoidnog pacijenta. telesnom položaju. medjutim. U stresnim periodima stalno utišavano telo nesposobno je da pruži potrebnu podršku. karakterističan za shizoidnog pacijenta može delom biti posledica činjenice da on svoje telo stalno zanemaruje. Biološki sistem podrške Nedostatak interesa I motivacije. Ovo iskustvo je nezamenljivo ukoliko je reč o promišljenoj akciji.

uopšteno govoreći. ipak. Ona je pasivni posmatrač isključena iz zahteva I nagrada socijalnog okruženja. svaki rad na kognitivnoj restrukturaciji je besmislen I mora se pronaći neki drugi način za mobilizaciju ovakve osobe. Ne preporučujemo da se fokusirate na ovu polarnost u početku terapije. Fenomenološke transakcije Kognitivni model Najupadljiviji aspekt shizoidnog klijenta je kompletna kognitivna indiferentnost u koju se neprekidno povlači. on u potpunosti gubi interes. čim se tema razgovora promeni. Osim ukoliko shizoidni pacijent nije došao na terapiju zbog nekih trenutnih okolnosti. Emotivni model Shizoidne osobe žive crno – belim životom. Stoga ima malo energije za promenu. to otežava terapiju. ona je već izbalansirana time što je nema. Uglavnom živi ustaljenim životom I ne traži nova iskustva. Imajte na umu. medjutim. a po svojoj prirodi nije radoznao. Nema svrhe pokušavati da se izbalansira ova bazična polarnost. što se često dešava. Teško ga je intelektualno stimulisati.Self/drugi Obzirom da shizoidni pacijent nema pravog interesa ni za sebe ni za druge. on je slabo usmeren na svoje lično iskustvo I neosetljiv je na pohvale ili kritike. shizoidni pacijent neće biti motivisan da postane aktivniji. Dok ne postane zainteresovaniji za sebi I druge. njegov intelektualni nivo podprosečan. Rad na ovoj polarnosti je. da shizoidni pacijent može postati vrlo anksiozan ukoliko je pod pritiskom da odgovara na pitanja ili je terapeut previše intiman. Pasivno/aktivno Shizodna osoba je posvećeno pasivna. ali u smislu crno – belog televizora koji ne može reprodukovati širok spektar boja. On može puno znati o specifičnom predmetu razgovora. oblast u kojoj se srećemo sa najjačim otporima. Ukoliko je. Tako one ne mogu reprodukovati širok spektar afektivnog iskustva. Ni jedno svoje osećanje one ne iskuse u potpunosti. On sebi ne postavlja mnogo pitanja. 46 . Zato se preporučuje da se ova aktivnost ne forsira sve dok se ne uznapreduje kroz provociranje shizoidnog pacijenta da demonstrira minimum interesovanja za svoje ili tudje iskustvo. a to se često dešava.

Svim svojim kretnjama prenosi poruku da ne želi da bude primećen ili dotaktnut.Funkcije kontakta Prva vizuelna impresija koju ostavlja shizoidni klijent je. Shizoidnog pacijenta nije briga za druge i ne želi da razvije medjuljudske relacije. površno gledano. dodir Obzirom da je generalno distanciran I hladan. Ukoliko je proces previše snažan. retko izaziva potrebu da ga neko dodirne. on neće izdržati I pronaći će način da prekine terapiju. Svojim stilom odevanja najčešće izražava nedostatak interesa za interpersonalne relacije. ponovo. To ne treba pobrkati sa mnogo intenzivnijom distancom paranoidnog klijenta. Želja izbegavajuće osobe ka ispunjavajućim ljudskim odnosima je gotovo netaktnuta. oni se u osnovi razlikuju po motivaciji. žive sličnim životnim stilom. shizoidna osoba nije u stanju da aktivno sluša. Zbog straha od odbacivanja ova osoba se ponaša kao usamljenik. Osa II Vrlo je važno razlikovati shizoidnog pacijenta od izbegavajućeg sa jedne strane I od shizotipalnog s druge. ne “hvata” implikacije ili šira značenja. Sluh Definitvno. Govor Verbalna ekspresija je jedna od najupadljivijih karakteristika shizoidnog pacijenta. 47 . veovatno je da će shizoidni pacijent deflektovati. Ukoliko terapeut uputi pitanje ili komentar u pravcu emocionalnog odgovora. Potiče iz uobičajenog I dugotrajnog nedostatka interesovanja za sebe I druge. Ne trudi se da bude atraktivna ili provokativna.”. Hladnoća shizoidne osobe je posledica provokacije ili nepoverenja. Čuje samo fakte. Pokret. Retko koristi aktivnu formu ili govor u prvom licu jednine. Sedi pasivno čekajući da informacija ili govornik dopru do nje. hladnoća. “Moj posao je dobar…itd”. Glas mu je prilično monoton. Preklapanje. Dok nam može izgledati kao da izbegavajući I shizoidni pacijent dele dobar deo karakteristika I.”. Svoje malobrojne relacije opisuje na prazan I neutralan način: “Moji roditelji su bili u redu… itd. Tipično koristi brojne generalizacije. “Moje kolege su O.K… itd.

posebno ukoliko je dovoljno 48 . Život shizoidnog pacijenta je obično organizovan u pravcu izbegavanja prevelike disonance I ukoliko je njegovo okruženje stabilno. Osa i Shizoidni pacijenti izgleda da su posebno osetljivi na širok spektar anksioznih poremećaja. 1987).U poredjenju sa shizotipalnim pacijentom. Mnogi od nas su izabrali da se bave ovom profesijom usled bazične potrebe za medjuljudskim odnosima. već “anksioznost stranca” (Johnson. Inicijalni susret sa shizoidnim pacijentom. Pomoć će tražiti jedino ukliko ga okolnosti dovedu u snžniju interpersonalnu uključenost nego što je u stanju da podnese. verovatnije je da su oni povezani sa neizdiferenciranom shizofrenijom praćenom negativnim simptomima (Othmer I Othmer. Drugim rečima. nove poslovne obaveze. 1989) Dinamika terapije sa shizoidnim pacijentom Kao I kod većine drugih poremećaja ličnosti. Tokom prvog intervjua sa shizoidnim klijentom. potreba za negom nekog od članova porodice su faktori psihosocijalnog stresa koji mogu “okinuti” anksiozni poremećaj u shizoidnom pacijentu. Shizoidni poremećaj ličnosti se nekada shvatao kao uvodna faza shizofrenije. shizoidni ne ispoljava ekscentrična ili bizarna ponašanja ili pomisli. ono što bi smo mogli nazvati “slučajni klijent”. zatečeni ste njegovom hladnoćom I distancom. Unapredjenje. Njegovo stalno izbegavanje interpersonalne uključenosti može biti prilično zamorno za terapeuta čije vrednosti su suprotne pacijentovim. Retko će se osmehnuti a na pitanja će odgovarati kratko. Iako su retke. Inicijalno ponašanje Inicijalni intervju sa shizoidnim pacijentom nikada nije lak. on može funkcionisati prilično dobro. a što je karakteristično za shizotipalnog. Ukoliko se razviju psihotični simptomi. Ponekad se rodjaci ovog pacijenta brinu zbog njegovog stalnog povlačenja u sebe I insistiraju da mlada shizoidna osoba konsultuje terapeuta. rezultati skorašnjih istraživanja korelacija izmedju osnovnih psihijatrijskih poremećaja I poremećaja ličnosti sugerišu nam da shizoidni pacijenti retko postaju psihotični (Maxmen. Preklapanje. shizoidni poremećaj je egosintioničan I shizoidni retko iniciraju dolazak na terapiju. otudjeno I monotono. shizoidnom pacijentu nije tema separaciona anksioznost. 1986). On je. ove situacije mogu biti “okinute” preokretima u ličnom ili profesionalnom okruženju shizoidne osobe koji tu osobu navode na blizak kontakt sa drugim ljudima. Ipak.

to nam može biti tema jedino ukoliko nam je cilj da se bavimo promenama strukture ličnosti shizoidnog pacijenta. kada se razvije terapijski proces. Ova magija bi se obrnula u “dodir meduze”. Ovo nije mesto za “geštalt trikove” čiji magični dodir treba da istog trena otključa dekade retroflektovanih emocija I potreba. Generalne terapijske strategije Svesnost kontakt fokus Uz prethodna upozorenja. možete eksperimentisati sa ovim fokusom u cilju uspostavljanja sposobnosti I mogućnosti shizoidne osobe da preuzima blage rizike I doživi snažnije uzbudjenje. Najvažnija stvar u uvodnoj fazi je postaviti terapiju na takav način da se izbegne preplavljivanje klijenta. što je napor koji nije uvek preporučljiv. mogli bismo da shvatimo da je distanca sama po sebi ekspresija transfera. 49 . je naš cilj da promenimo ličnost da konsoliduje svoje sposobnosti sa ljudskim okruženjem na način distancu pre nego da doživljava Mnogi kliničari izgleda da veruju da u odsustvu subjektivnog stresa shizoidni pacijent nema motiva da se menja I da bi bilo naivno. Naravno. Obzirom da žele da ostanu na bezbednoj distanci.inteligentan da artikuliše svoju uobičajenu potrebu za povlačenjem iz “ljudskih stvari” može prilično uznemiriti neke od nas. ako ne I moralno diskutabilno. nije ni snažan ni mnogo uznemirujući. U skladu sa tim. Ukliko želimo da uspostavimo terapijski savez. ove osobe retko nam dozvoljavaju da postanemo dovoljno važni da bi se pojavio “adekvatan” I koristan transfer na kome možemo da radimo. pokušati privesti ga “radostima” povećane interpersonalne vezanosti. Ipak. Svrha je postepeno povećavati pscijentovu osetljivost na prijatne senzacije I raditi na dovršavanju iskustvenog ciklusa vezanog za doživljaje zadovoljstva. prisutan je I fokus na ovde I sada relaciji koja predstavlja drugi kontekst za eksperimentisanje sa iskustvenim ciklusom. Druga važna briga je shvatanje toga da li shizoidnog pacijenta ili da mu pomognemo onako kako on to sam želi u cilju nošenja koji mu omogućava da održava bezbednu “iskustvo I rast na granici kontakta”. Organizacija transfera Kada se kod shizoidnog pacijenta pojavi transfer. pacijent bi verovatno prekinuo terapiju I postao deo statistike onih koji rano prekidaju. suštinski je važno da pacijent oseti da je njegova potreba za distancom uvažena od terapeuta.

u revidiranom izdanju DSM III ili u DSM III-R. bilo koje otudjeno analitičko stanovište bi verovatno bilo kontraindikovano I u najboljem slučaju bi samo osnažilo postojeću strukturu. Šta god da radili.transferne reakcije Sposobnost shizoidnog pacijenta da odvoji I anulira one aspekte medjuljudske povezanosti koji čine osnovu “joie de vivre” (životne radosti). Oni usvajaju tako pasivno ponašanje da pacijent uz njih nikada ne može da pobegne iz svog uobičajenog “crnila”. Stoga je važno dati pacijentu vremena da se pokrene iz stanja apatije ka mobilizaciji energije I kontaktu. nežna I vrlo obazriva. termin “paranodian” je preuzeo sva ova značenja. U Odeljku I. Ipak. paranoidni poremećaj se sada naziva halucinatornim poremećajem. Da li je to distintkivna psihoza. geštalt terapeut može poželeti da istraži intrapsihičke strukture I teme koje su uzrok emocionalnom povlačenju. Neki autori britanske škole objektnih odnosa kao što su Guntrip I Fairbairn su intenzivno pisali o internalizovanoj objektnoj konfiguraciji ovih pacijenata. U svakom slučaju. ali da ne ulazite u njegovu privatnost. Psihodinamski fokus Ukoliko radi sa shizoicnim pacijentom koji bolje funkcioniše. Neki reaguju oštro I pokušavaju da preobrate pacijenta ka ljudskosti… Drugi se zatvaraju u pokušaju da izbegnu povredu u kontaktu sa ovom “pustinjskom” vizijom sveta. još uvek se pojavljuje tip shizofrenije nazvan paranoidna 50 . Kontra . Nalikuje rehabilitovanju ozbiljno hendikepirane osobe. naravno. mora biti spora.Ova vrsta rada. Paranodini poremećaj ličnosti Opšti pregled i zastupljenost poremećaja u kliničkoj praksi Termin paranoidan je od svih kliničkih termina najšire usvojen u svakodnevnom jeziku I to do te mere da mnogi kliničari više ne znaju šta on ustvari znači. Da bi se pojasnio deo ove konfuzije. tip izuzetno sumnjičave ličnosti ili vrsta shizofrenije? Tokom godina. u pristupu shizoidnom pacijentu je bitno da budete iskreno topli. može za mnoge terapeute da bude vrlo stresna. Najbitnije od svega je da budete strpljivi. imajte na umu da je uvek teško ustanoviti I održati dovoljno snažan terapijski savez da bi se radilo na ovom nivou funkcionisanja.

Mobilizacija Biti paranoidan je celodnevni posao. Sledstveno. Često ovu vrstu osobe uključujemo u prevaspitavajuce vrste terapije prateći legalne procedure. kao na primer članovi porodice ili poslodavac će insistirati da se ona obrati za pomoć. već preusmeravanje iste. Svesnost Više nego kod drugih. pacijent će osujetiti I ismejati svaki pokušaj u tom pravcu. Bez obzira što paranoidna osoba voli da misli o sebi kao o nepovredivoj. Akcija Akcije paranoidne osobe su po svojoj prirodi ili odbrambene ili povlačeće. Paranoidan poremećaj ličnosti se pak odnosi na tip osobe koju karakterišu dominantni tragovi sumnje bez gubitka kontakta sa realnošću. važna I predmet zlih ponašanja okoline. To značI biti neprekidno mobilizovan I budan. U većini slučajeva osobe bliske paranoidnoj. Iskustveni ciklus Senzacija Paranoidna osoba je rigidna I zatvorena. Naravno da nema svrhe raditi na iskustvenom ciklusu dok se u potpunosti ne uspostavi terapijski odnos. Problem sa paranoidnim nije proizvodnja mobilizacije energije. svesnost o senzacijama kod paranodinog pacijenta je filtirirana kroz njegovu percepciju sebe kao osobe koja je u isto vreme nepovrediva. svoje senzacije će težiti da simbolizuje duž ovih linija I da im prida značenja koja su u skladu sa njima.shizofrenija. Bilo koju fizičku tenziju će simbolizovati kao značenje da postoji “objektivan” razlog da bude spreman za neku spoljašnju opasnost. ona je istovremeno I hipersenzitivna I distancirana. Ukoliko nije na neki način prinudjena. Stoga je očekivano da paranoidni pacijent iskusi skroman opseg telesnih senzacija. Rad sa paranoidnim pacijentom nije lak I vrlo je teško proći kroz fazu indukcije I uspostaviti terapijski odnos. Celoživotna istorija rigidnosti ostavlja trag na telesnoj sposobnosti ove osobe da oseća. U suprotnom. Svojim celim bićem ona shvata ovu vrstu susreta kao izraz nemoći. Njoj nije lako da se identifikuje sa potrebama koje nisu posvećene “gerilskom ratu” 51 . ova osoba će se retko obratiti terapeutu.

I da deluje u skladu sa njima. Pravo povlačenje je izvor anksioznosti za paranoidnog pacijenta zbog toga što implicira opuštanje odbrane. najčešće ispovrati. videti paranodinog kao povučenog obzirom da se ne ponaša spontano. 52 . rizikujemo da terapijski odnos pretvorimo u neku vrstu psihološkog duela. kao na primer u grupnoj terapiji. do odredjene mere. Introjekcija Introjekcija je naravno. On ne može da prati grupu. Povlačenje Dok slučajni posmatrač može. a ako ga ne relaksiramo. parafrazirajući Isidora Froma. da. Stoga ga je teško relaksirati. Psihološki metabolizam paranoid-nog pacijenta je takav. Nesposoban je da diskriminiše novu pretnju od repetitivnih procesa projektovanja sopstvene hostilnosti. On ne može dugo ostati u fazi povlačenja pošto mu to uskraćuje eksternu motivaciju koja daje značenja njegovoj sumnji. ono što on vidi kao “svet” se zapravo sastoji od projektovanih I otudjenih otcepljenih delova sebe. cinizmu I rigidnosti. sumnjičav je prema svakom aspektu grupne odluke ili se drži potpuno po strani. Kontakt Kontakt je uvek baziran na očekivanju novine. antiteza ovom poremećaju. već da je prigodan ekran za projekcije. Drugim rečima. Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Nedodiriv I nepovrediv self-imidž paranoidnog zabranjuje svaku konfluenciju. Bilo koji oblik terapeutovog ambigviditeta ili pokušaj terapeuta da se zatvori podstiče odbrambeni sistem paranoidnog klijenta na akciju. možemo reći da on pokušava da se ishrani jedući sopstvenu kosu I nokte. U radu sa paranoidnim pacijentom terapeut ima neposredan doživljaj toga da nije priznat kao ono što jeste. on ustvari nije uopšte povučen zbog toga što mu treba neprekidna podrška sredine za projektovanje. Može reagovati spontano jedino ukoliko je u poziciji nesumnjive nadmoćI I tvrdoglavo se opire svemu što doživljava kao napor da se nad njim uspostavi neka vrsta kontrole. Sve se dobro sažvaće a onda.

Nedostaje mu svesnost o senzacijama I stoga ne može da prepozna sebe kao agresora I uzročnika ciklusa hostilnosti I konfrontacija koji obeležavaju njegovo život. Paranoidni je. Projekcija Cinizam. može biti u mogućnosti da svojim akcijama pokaže da su ljutnja I sumnja prihvatljiva ljudska osećanja. Ukoliko terapija treba da se nastavi I posle inicijalnog intervjua. suštinski je važno da se paranodni oseti makar minimalno priznat I legitimiziran iako mi možemo želeti da je on manje hostilan I sumnjičav. Inicijalni impuls I hostilne intencije se retroflektuju do tačke potpunog otudjenja I ocepljenosti. Ukoliko je terapeut dovoljno empatičan. budnost je suprotnost defleksiji. manipulaciju I dvojnost koje pripisuje drugima. Nesposoban je da prihvati hostilnost. skepticizam I sumnjičavost paranoidnog klijent služe kao pokretači projekcije neprihvatljivih delova sebe. postoji nada da će klijent prepoznati odredjena osećanja I namere koje pripisuje drugima kao svoje time redukujući I projekciju I retrofleksiju. Najtananija sumnjiva buka mora biti istražena 53 . hostilnih impulsa čini projektovanje neophodnim. Retrofleksija Retrofleksija njegovih agresivnih. U bolesnom naporu da obnovi integritet sopstvenog iskustva. toliko budan da svakog vodi u svoj svet. Ovako masivno projektovanje generiše zabrinjavajuće perceptivne poremećaje. Razumevanje ovog fenomena čini važan korak u konsolidovanju terapijske relacije. što je zapravo. To je na nesreću zbog toga što nam ovaj kapacitet omogućava da “prevazidjemo” minorne prepreke I održimo kontakt čak I kada je relacija u teškoj fazi. to je samo parcijalna retrofleksija.U srži pacijentove intrapsihičke organizacije uvek je centralna I arhaična introjekcija koja sačinjava izvor njegovog širokog otudjenja I nosi neophodne retroflektujuće ili hostilne impulse kao I njihovu projekciju u sredinu. Defleksija Paranoidni imaju slab kapacitet za defleksiju. paranoidni se projektuje u ljude oko sebe. pak. Čuvar na dužnosti ne može dozvoliti sebi luksuz deflektovanja. Suštinski. Ukoliko je terapeut istrajan I neuznemiren klijentovim cinizmom. važan element kontinuiteta selfa. Obzirom da je uvek u potrazi za napadom.

Ne poveravaju se drugima stoga što se plaše da bi to moglo biti iskorišćeno protiv njih. Stoga. Biološki sistem podrške Paranoidni pacijent je otudjen od sopstvenih senzacija. i paranoidni pacijent prihvati našu pomoć. Ne postoje magični trikovi za postizanje ovog cilja I možete očekivati snažne otpore. paranoidni je usamljenik koji ne može testirati svoja opažanja u odnosu sa drugima. posebno onih koje su povezane sa neprihvatljivim delovima njegove ličnosti. Njima su potrebni drugi da bi bili nosioci njihovih otudjenih delova. terapija treba da mu omogući da uveća svoju toleranciju na prihvatanje suprotnosti. terapeut sa svojim pacijentom treba da istraži neke alternativne hipoteze koje se tiču motivacije onih ljudi za koje paranoidni veruje da imaju zle namere u odnosu na njega. Takodje. Bez obzira. nesposoban je da očitava sopstvene telesne znake koji mu govore da je uplašen. Radeći na ovoj dimenziji. da se oseća ranjivo ili da ne razume. Kognitivni sistem podrške Iskustvo paranoidnog pacijenta je I previše dobro podržano njegovom kognicijom. Na ovom nivou. Treba biti oprezan u tome da ne pokušavamo da ubedimo pacijenta u to da greši. Stoga je bolje učiti klijenta kako da poveća svoju toleranciju na neizvesnost I kako da nauči da prihvati činjenicu da mu ne može uvek biti poznata motivacija drugih ljudi. Svi njegovi načini obrade podataka oslanjaju se na dalekosežnim zaključcima. bolje je da potpuno odustane od ovog pristupa. ne dovodi do stvaranja zdravog sistema interpersonalne podrške. Ukoliko se terapija nastavi dalje od uvodne faze (što je već samo po sebi uspeh).Sistemi podrške Interpersonalni sistem podrške Interepersonalni sistem podrške paranoidne osobe je u najboljem slučaju paradoksalan. Ovo. drugi im ne mogu biti podrška u smislu pomoći da prevazidju teške periode. pravu ili zamišljenu. 54 . ukoko terapeut uoči da se klijent povlači u sebe I da je njegov kreibilitet na taj način ugrožen. Ne veruju da je iko u stanju da čuva tajnu. uz činjenicu da nikada ne zaboravljaju uvredu. jednako kao I na nivou interpersonalne podrške. I mogu dugo čuvati nešto u sebi. Sledstveno. U tom slučaju on bi terapeuta brzo svrstao u grupu sa “drugima” I to bi dovelo do preuranjenog završavanja tretmana. možemo mu pomoći da se bolje fokusira na sopstvene telesne senzacije kao izvor informacija I podrške njegovoj akciji u sredini.

Pokušava da se prikaže kao aktivan I objektivan. Pasivno/aktivno Ova osoba je ekscesivno budna I stoga aktivna. Funkcije kontakta Govor Paranoidni klijent ne govori. Njegov rigidni način razmišljanja služi opravdavanju odbrambenih manevara. skoro da su potpuno nesvesni koliko su im drugi potrebni kao podrška za projekcije. paranoidni veruje da uvek funkcioniše iz kognitivnog modela. Ne može da se relaksira I uvek je u “gardu”. Balansiranje ovih polarnosti treba da mu omogućI da doživi pasivnost. bez osećaja za humor. on će poricati ovakva osećanja I postaće još odbrambeniji tokom eksploracije afekata. On je večito sumnjičav I nterpretira čak I najtrivijalnije dogadjaje kao dokaz nečijih zlih namera. Ukoliko je “pritisnut” odgovara pitanjem. Mrzi kada na svoja pitanja dobije odgovor tipa: “Pa. Naravno. šta mislite?…”Ponovo. 55 . Balansiranje ovih polarnosti pomaže paranoidnom pacijentu da uveća svoju toleranciju za odredjene forme zavisnosti I time se osposobi da prilagodjava svoje projekcije. Emotivni model Paranoidni je potpuno hladan. Fenomenološka transakcija Kognitivni model U relacijama. zavidan. Dok paranoidni ispoljavaju ekstremnu nezavisnost.Bazične polarnosti (Millon) Self/drugi Ovo je jedan od velikih paradoksa paranoidne ličnosti. on se meša. Ili se upušta u verbalne šahovske igre čija pravila jedino on poznaje. napadan. ali je zapravo iritirajućI. Ne voli da odgovara na pitanja I izbegava ih ili preduzima kontra napade. projekcija je na delu I terapijsko pitanje se trenutno doživljava kao standardno “mešanje”.

Dinamaika terapije Incijalno ponašanje Kao što smo to ranije spomenuli. paranoidni klijent se retko odlučuje za terapiju samoinicijativno. I prvi terapijski susret sa ovim klijentom je vrlo iskušavajućI za terapeuta. Unapred će nam ovakav klijent staviti do znanja da nam ne veruje I interpretiraće svako naše ponašanje kao dokaz nekog sumnjvog motiva. Dok je izbegavajuća osoba svesna svog straha. ne prihvata rado terapijske preformulacije sopstvenih reči. skoro proždiruća sumnjičavost I kombinacija hladnoće I cinizma u potpunosti sprečavaju bilo koga da poželi da ga dodirne. Dodir I pokret Svaki aspekt pacijentovog ponašanja I gestikulacije otkriva da je on stalno u “gardu”. što mu u potpunosti odgovara. Sumnja da je svaka promena u govoru smišljena kao zamka. Cinizam I agresivne tendencije paranoidnog podsećaju na aroganciju narcističke osobe. Osa II Važno je razlikovati ovaj poremećaj od izbegavajućeg poremećaja ličnosti.Sluh On selektivno sluša I pažljiv je prema svemu što potvrdjuje njegove predrasude. a paranoidna napada. Osa I Poremećaji delirijuma. iako nemaju dalje implikacije u pravcu ekpanzije I samopreispitivanja što je slučaj kod narcističke osobe. ovo osećanje je većim delom nesvesno kod paranodine. Shizotipalna osoba deli deo karakternih osobina sa paranoidnom ali nema kognitivnu strukturu paranoidne osobe. izgleda da predstavljaju osnovni rizik u smislu psihotične deterioracije za paranoidni tip ličnosti. ali izbegavajuća je puna straha I ne uzvraća napadom. U ugrožavajućim situacijama izbegavajuća osoba bežI. Obe vrste osoba očekuju da budu povredjene. Preklapanje. Ova. 56 . ranije zvani paranoidni poremećaji. Preklapanje.

naravno). paranodini pacijent je toliko napet I kontrolisan. Tokom susreta. 57 . Projekcija je na delu I paranoidni pacijent će nam staviti do znanja da nije ipresioniran našim dplomama ili onim što one predstavljaju. ukoliko ne I destruktivan. odslikava neke od naših tamnijih strana. Svesno ili nesvesno mi ćemo se ponašati pažljivije nego što nam je uobičajeno. Većina nas želi da veruje da smo mi ljudi od poverenja I saosećajni. Ako mu saopštavamo I ono što mislimo I ono kako se osećamo (bez ulaženja u detalje. Kada on sumnja u iskrenost naše brige I tumači je kao naš strategijski manevar da bi smo ga opustili I pobudili njegovo poverenje. možda ne greši u potpunosti. ali jasno. održavajući vezu sa realnošću. Opšte terapijske strategije Paranodni pacijent može učiniti da se osećamo prilično neprijatno I verovatno je najbolje uspostaviti odnos sa njim tako što ćemo govoriti ono što nam je na umu uz poštovanje. Za ovog pacijenta je najteže da prihvati suprotnosti I najtananiji nagoveštaj suprotnosti tokom terapijskog procesa je gotovo uvek neproduktivan. Paranoidni pacijent će svakako primetiti da je terapeut izuzetno obazriv. dozvoliće nam samo minimalnu savetodavnu funkciju. Organizacija transfera Od početka je terapeut nosilac otudjenih delova selfa ovog pacijenta. da se terapeut oseća izuzetno neprijatno. stoga postaje još sumnjičaviji. Paranoidni pacijent se suočava sa svim osobama I svojom sredinom na ovaj način. može mu zaista pomoći da se opusti I omogućiti mu da iskusi retku senzaciju bivanja u društvu sa osobom koja je spremna da mu se obrati iskreno. tako kreirajući upravo ono do čega se plaši. Kontratransferne reakcije Neki terapeuti u radu sa paranoidnim pacijentom postaju ljuti. Tako terapeut može postati još obazriviji. Rad na tome da se uspostavimo kao legitmni partner je dobro mesto za početak u pravcu prolaska kroz fazu indukcije. Može da pokuša čak I da nas uključi kao saučesnika u neki od svojih konflikta. pa nam je teško da radimo sa pocijentom koji nam.Ne voli ispitivanja I ukoliko ne može da izbegne susret sa nama. napetiji I teži za rad. Problem je u tome što veći deo vremena pacijent sa paranoidnim poremećajem ličnosti nije baš tako daleko od istine. On to interpretira kao dokaz da terapeut nešto skriva. Na tom mestu može se videti “Arhimedova tačka” paranoidnog procesa. otvoreno I bez animuziteta.

s druge strane. Ukoliko se terapeut dobro oseća sa činjenicom da je njegova humanosti isprepletena sa tehnikom. što njemu može poslužiti jedino da postane još sumnjičaviji. Zbog njihove ekstremne ekscentričnosti. onda ga jednostrana percepcija paranodinog pacijenta manje uznemirava. Poput shizoidnih. zavisno od terapeutovih vrednosti I uverenja. Ukoliko. možemo početi da osećamo da mi u stvari nismo tako bezazleni I dobroćudni kako nam se čini. oni su socijalno povučeni I njihova osećanja su ili skučena ili neodgovarajuća. terapeut pokazuje previše entuzijazma za ove ideje I vrednosti. Profesionalci koji rade u psihijatrijskim klinikama. državnim institucijama ili istraživačkim centrima će verovatnije sresti ovaj tip pacijenata. možemo želeti da savladamo sopstveno iskustvo veštački uvećavajući pozitivne aspekte naše relacije sa paranoidnim pacijentom. mogi zdravi tragaoci za “novim dobom” I duhovnošću mogu biti “patologizirani”. Nije lako. Shizotipalni poremećaj ličnosti Opšti pregled I prevalenca poremećaja u kliničkoj praksi Ovo je nova kategorija koja se verovatno preklapa sa onim što je ranije bilo poznato kao borderlajn shizofrenija ili ambulatorna shizofrenija. naša je dužnost da makar pokušamo. Kada se ovo desi. U privatnoj praksi se prilično retko radi sa osoboma koje imaju shizotipalni poremećaj ličnosti. ali bi kvantitativno gledano one bile manje ozbiljne I onesoposobljavajuće. Ukoliko terapeut odbacuje ideje I vrednosti koje se tiču različitih nivoa spiritualnosti.Možda u tome ima nešto. Zapravo. 58 . Sledeća česta kontratransferna reakcija je uzdržavanje od negativnih komentara. Shizotipalni pacijenti su bizarni I ekscentrični u načinu na koji izgledaju. uglavnom su isključeni iz mreže profesionalne pomoći. ovo može da ometa ili potpomogne terapijski proces. U skladu sa ovom hipotezom. misle I ponašaju se. neki istraživači još uvek smatraju da shizotipalni poremećaj ličnosti pre-morbidni uslov za shizofreniju. Ukoliko nam je nejasno šta se zapravo dešava. razlikovati istinito duhovno iskustvo od kvazi-psihotičnih iluzija. čak ni onima medju nama koji su otvoreni prema ovakvim stvarima. Ipak. shizotipalni bi kvalitativno delili većinu struturnih karakteristika shizofrenije. neki blago shizotipalni pacijenti mogu previše brzo postati “produhovljeni”. Ove osobe su često uključene u ono što se zove “pranormalno” iskustvo I.

Oni doživljavaju ekstremnu konfuziju senzacija I imaju probleme da ih identifikuju. Svesnost Shizotipalni pacijent sebe doživljava kao stranog I depersonalizovanog. Akcija Obzirom da je akcija shizotipalnog pacijenta podržana neadekvatnom I potisnutom mobilizacijom. što je posledica ovakve iskustvene osnove. ostaje delimično samosvestan I svestan činjenice da ga ostali doživljavaju kao neobičnog (Othmer I Othmer. Za razliku od shizofrenika. Povlačenje Povlačenje je baza za shizotipalnog. 1989). Veći deo vremena shizotipalni pacijent se ponaša na aberantan I nenagradjujući način. Mobilizacija Izvan sopstvenih aktivnosti shizotipalni pacijent nije mnogo mobiliziran I ne može da zaista fokusira svoju energiju. 59 . Njegove mnogobrojne ideje su neprekidno na preispitivanju I sprečavaju ga da se dovoljno mobiliše u pravcu akcije I adekvatnog dovršavanja iskustva. Kontakt Shizotipalni pacijent je previše tajanstven I konfuzan da bi bi kontaktan. magične intencije I može odgovarati na kontakt neodgovarujućim uzbudjenjem ili biti hostilan. shizotipalni pacijenti pate od strukturalne deficijencije u aktivaciji. Ne samo da je socijalno povučen. on može reprodukovati ove karakteristike jedino u svojim relacijama prema sredini. pošto ih doživljava kao apsurdne I prazne. Sklon je da druge percipira kao one koji imaju posebne. već je takodje povučen iz svog senzornog iskustva. Simbolizojući procesi su teški. ipak. on nije sklon halucinacijama već perceptivnim distorzijama podstaknutim nekim realnim senzornim imputom. Ima probleme da svojim senzacijama prida značenje.Iskustveni ciklus Senzacije Prema Millonu. Takodje.

Uhvaćen u svoje perceptivne distorzije. neko bi mogao da interpretira njegovu konfuziju na nivou senzacija kao oblik “unutrašnje” konfluencije. Ipak. Retrofleksija Shizotipalni pacijenti imaju tendenciju da ponavljaju ili budu konfuzni u svom procesu mišljenja. sutra “izvetri”. a bez dovoljno fenomenoloških pokazatelja za to. on nema interpersonalnu mrežu koja bi mu pomogla da ih razreši. 60 . Nas posebno interesuje njegova sklonost da emotivno odgovara na druge zamišljajući da ga oni vole ili odbacuju. ukoliko je uopšte ima. Defleksija Shizotipalni pacijent je toliko samo-apsorbovan svojom konfuzijom da on deflektuje većinu onoga što se dešava u fenomenološkom svetu. Ono što danas razume. Geštalt terapeuti mogu konceptualizovati neke od ovih kognitivnih procesa kao retrofleksiju I raditi na njima kao bazi za uvećavanje pacijentovog kontakta sa drugima. Nove informacije ne mogu biti stabilizovane zbog toga što pacijentova struktura nije dovoljno stabilna. Njegova interpersonalna mreža odnosa. Njegova ekscesivna anksioznost sa ljudima sprečava ga da uspostavi nove odnose. Zbog toga je svaki pokušaj edukovanja ovog tipa pacijenata previše rizičan. Introjekcija Shzotipalni pacijent je nedovoljno diferneciran da bi introjektovao.Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Obzirom da je “povlačeći tip”. Sistemi podrške Interpersonalni Obzirom da je posvećeno tudj I ekscesivno anksiozan sa ljudima. shizotipalni pacijent nije konfluentan sa ljudima. I moramo da počinjemo sve iz početka… Projekcija Sadržaj pojedinih iluzija ili perceptivnih distorzija shizotipalnog pacijenta može biti korisno interpretiran kao projekcija. je uglavnom vrlo mala I sastoji se od ljudi koji su marginalni poput njega. shizotipalni pacijent prihvata samo periferne socijalne uloge.

Povremeno.Veruje se da se shizotipalni poremećaj ličnosti pojavljuje u okviru porodice (Baron I dr. Emotivni model Shizotipalni pacijent je ili vrlo neosetljiv ili težak. Ovo znači da primarna porodica ne samo da ne pomaže pacijentu da održi kontakt sa realnošću. već zaista može da ga ometa. magično mišljenje. da ne odgovara na facijalnu ekspresiju ili gestove kao što su osmesi ili klimanje.. 61 . Terapeut stoga treba da pokaže visok nivo strpljenja kada se suočava sa ovim procesima. Njegova osećanja su slaba ili neadekvatna. Bazične polarnosti (Millon) Zadovoljstvo/bol Shizotipalni pacijent strukturalno je deficijentan u sprečavanju da senzacije zadovoljstva I bola postanu jasna figura. 1985. 1986). Kognitivni Kognitivni sistem podrške sihizotipalnog pacijenta je vrlo slabo strukturiran I ispoljava veliku deficijenciju. na oprezu I nepoverljiv u socijalnim kontaktima. Oni su skoro autistični I prepunjeni metaforama I sličnim idejama. Može da izgleda afektivno tup ili distanciran. Ponekad čak može postati sumnjičav I manifestovati proganjajuće simptome. Njihovo je češće izvor telo brige nego podrške. pa I kada je u pitanju kontakt sa terapeutom. Sklon je magičnom mišljenju. zainteresovan za medijume I postojanje četvrte dimenzije. poremećen. Biološki Shizotipalni pacijenti često imaju somatske preokupacije. nejasna sumnjičavost I smeša fantazije I realnosti preplavljuju njegove kognitivne procese. Stoga ne može da se osloni na svoj kognitivni sistem podrške kao izvor stabilizovanja tokom perioda anksioznosti. Pritisak na pacijenta može da uveća njegovu anksioznost I osnaži kognitivnu konfuziju.citirano iz Maxmen-a. Fenomenološka transakcija Kognitivni model U odnosu sa shizotipalnim pacijentom je teško pratiti njegove kognitivne procese.

ali ovim stilom oni nemaju nameru da provociraju. privlače pažnju ili zavode. Mogu doživljavati iluzije koje su rezultat njihove tendencije da zamišljaju. Govor Shizotipalne osobe se izražavaju neobično. Pokret I dodir Pokreti su neuobičajeni I bizarni. Njihov govor je ponekad teško pratiti. ona će uglavnom biti karakterisana pozitvnim simptomima (halucinacijama) 62 . I često je slabo koordinisan. Nejasno razumevanje različitih poremećaja često dovodi do pogrešnog dijagnostifikovanja shizoidnog pacijenta kao paranoidnog. To je jednostavno odraz bizarnog doživljaja selfa kod ovih osoba. Osa II Shizotipalni poremećaj ličnosti se u nekim aspektima preklapa sa graničnim poremećajem. Može biti od pomoći ako se setimo da je kognitivna struktura paranoidnog dobro razvijena I da se on ponosi time što je “iznad” afektivnog iskustva. što nije slučaj sa shizotipalnim pacijentom. Preklapanje. Kada se kod osobe koja pati od shizotipalnog poremećaja ličnosti razvije shizofrenija. Klijent tada verovatnije manje dramatizuje I postaje nepredvidiviji. shizotipalni pacijent je loš “slušač”. Sluh Obzirom da je ometan različitim stvarima. Nekada govore sami sa sobom. u kombinaciji sa neadekvatnom organizacijom kognitivnih procesa. tako I opsesivnokompulsivnim poremećajima. Osa I Shizotipalni pacijenti su skloni kako afektivnim. Sklon je da izgubi nit konverzacije I da ne razume značenje pitanja. Ovo je posebno uočljivo ukoliko posmatramo otudjene aspekte njihovih emocija. Preklapanje. kako ih drugi vole ili mrze.Funkcije kontakta Izgled Ove osobe mogu biti ekscentrične u odevanju. pun je kognitivnih lapsusa I metafora.

Ponovo. pacijent će težiti da ispolji svoj uobičajeni način funkcionisanja ne prilagodjavajući se terapijskoj situaciji. oni to čine s mnogo straha. Kontratransferne reakcije Osnovna kontratransferna reakcija kod nekih terapeuta je da potcene stepen do kojeg su terapija I terapijski odnos važni za klijenta. najbolji pristup je verovatno onaj čiji cilj je redukovati udare neprijatnih iskustava I tragati za reuspostavljanjem minimuma kontakta. Ipak. osoba sa shizotipalnim poremećajem retko konsultuje kliničara u privatnoj praksi. teško prate. jednako je važno ne biti uhvaćen u konfuzije ovog pacijenta. Opšte terapijske strategije Veći deo diskusije iz dela o shizoidnom poremećaju ličnosti se može primeniti u radu sa shizotipalnim pacijentima. kako to neki veruju. ovaj pacijent može da se otvori I da počne da otkriva složenosti svog sveta (Othmer I Othmer. Ukoliko je. Iako je neophodno demonstrirati empatiju I interes. Uz moguće izuzetke. Jedino kada oseti neku rezonancu u terapeutu. Iako oni ne mogu ispoljiti svoju zahvalnost na načine koji su nama bliski.Dinamika terapije Inicijalno ponašanja Kao što smo to ranije spomenuli. indikovano je upotrebljavati više testova realnosti. treba se pitati o smislu terapije zasnovane na uvidima. Oni očekuju da ih ljudi. Ovo služi da se uveća veza izmedju njegovih kognitivnih procesa I njegovog interpersonalnog ponašanja. I veruju da je terapeut nesposoban da razume o čemu govore. Organizacija transfera Kada I ako shizotipalni pacijenti dodju na terapiju. Koristiće maglovite metafore I vrlo indirektno odgovarati na pitanja. shizotipalno stanje premorbidno stanje shizofrenije. Većina ovih pacijenata su uključeni u otvorene psihijatrijske ustanove ili programe koje vode alternativne organizacije. Osnovni terapijski izazov je pristupiti pacijentu uz empatiju I poštovanje bez vrednovanja I procenjivanja njegovih distorzija. jednom kada se 63 . u najboljem slučaju. U radu sa shizotipalnim pacijentima treba da posenvo obratim pažnju na terapijske ciljeve koje želimo da ostvarimo. sami pridaju smisao svemu. Tema faze indukcije je uveriti pacijenta da ga ne odbacujete I da cenite njegovo iskustvo. U inicjalnom kontaktu. posebno u ranim fazama. 1989). empatija je od najvećeg značaja.

smatraju da je to faza razvojnog procesa. Na socijalno-kulturnom nivou. Bez obzira. shvataju narcizam kao specifičan poremećaj ličnosti. Ovo je problem zbog toga što neki. kao Kernberg. Poglavlje 8. Jedna od osnovnih teškoća vezanih za narcistički poremećaj ličnosti je pokušaj da se odvoji I razlikuje od ostalih procesa koje poznati eksperti iz narcizma ustvari opisuju. Dramatične. Drugim rečima. okrenuti “zdravim narcističkim potrebama”. I “narcističkim ciljevima”. psihoterapija predstavlja objekat konzumacije stvoren da zadovolji 64 . to ponekad dovodi do konfuzije izmedju patološke strukture I razvojnog procesa. Narcistički poremećaj ličnosti Opšti pregled I zastupljenost poremećaja u kliničkoj praksi Narcistički poremećaj ličnosti je jedna od najzanimljivijih. zajedno sa graničnim. Ovo je problem koji mi nemamo kada su u pitanju izbegavajući ili kompulzivni poremećaji ličnosti. Po prvi put se pojavljuje u DSM III kao priznanje široke psihoanalitičke literature posvećene ovom poremećaju. svi smo mi manje ili više narcistični. najčešće proučavanih I najkontraverznijih dijagnostičkih kategorija. Kernberg-a I Miller-a (izmedju ostalih) su dali veliki doprinos terapijskom razumevanju narcističke dinamike. Po Kohutu. neko se može pitati da li narcistički poremećaj ličnosti. počinjemo da shvatamo kako mngo ovaj izraz znači u rečniku I kulturi profesionalaca iz oblasti mentalnog zdravlja. Ukoliko na ovo dodadmo I to da smo svi mi. u okviru DSM III. predstavlja patologiju današnjeg doba.terapijski odnos uspostavi. Narcistički poremećaj ličnosti može lako biti individulana psihološka slika selfcentrirane socijalne kulture u kojoj se više ili manje voljno ignoriše prisustvo bede I siromaštva I više se bavi pojavama nego suštinama. Mogli bismo čak i da posumnjamo da za neke. Autori poput Kohut-a. njima je do terapije stalo I ona postaje važan deo njihovog života. emocionalne ili eratične osobe. Očigledno je da se pacijenti sa narcističkim poremećajem ličnosti često obraćaju privatnim psihoterapeutima. u neko vreme. kao na primer Kohut. dok drugi. narcistički poremećaj ličnosti je specifičan poremećaj. bavljenje narcističkim temama je deo razvoja svakog ljudskog bića.

ona će ih simbolizovati kao tremu tipičnu za velike “izvodjače”. Ipak. on može da kaže da je previše darežljiv. Tu se grandioznost navodi kao dominantna karakteristika. Ove osobe se često venčavaju sa upadljivije narcističkom osobom kojoj pridaju omnipotenciju I kroz koju doživljavaju gradnioznonst. Na primer. prepozna neke znake koje bi drugi protumačili kao dosadu ili zamor publike. osećajan. Osobe koje su naizgled manje grandiozne I arogantne doživljavaju snažna osećanja inferiornosti. izuzetan kvalitet! 65 . Iz manje veličanstvene perspektive. Njegov način pridavanja značenja senzacijama je da one koje mogu potencijalno da mu ugroze idealizovani self-imidž protumači u pravcu njegovog konsolidovanja. koja ne uzimaju u obzir prikrivenije tipove narcističkog poremećaja. ona će ih shvatiti kao anksioznost auditorijuma koja je posledica govora ili nedostatak intelektualnog potencijala auditorijuma da “uhvati” značenje njenog govora…Ukoliko terapeut traži od narcističnog pacijenta da otkrije neke svoje neuspehe ili nedostatke. Drugim rečima. Iskustveni ciklus Svesnost Uopšteno. ukoliko se narcistična osoba obraća širokom auditorijumu I počinje da doživljava neke senzacije koje bi drugi uobičajeno protumačili kao nervozu ili anksioznost. na raspolaganju.njihovu potrebu da se razlikuju od drugih I da putem nje ostvare svoje najveće ciljeve. intenzivnu zavist I pokazuju značajnu nesposobnost za interpersonalno vezivanje. najviše što može da prepozna je ustvari. tokom svog govora. mnogi narcistički klijenti pate od povrede u svom životu I oni traže terapiju da bi uspostavili potreban balans. Ukoliko. Na neki način ove osobe mogu zadovoljaati kriterijume za zavisni poremećaj ličnosti I biti vezane za moćnu osobu koja postaje njihov osnovni oslonac. Bez obzira. Ove primedbe potiču bez sumnje iz kliničke literature o narcizmu kao intrapsihičkoj organizaciji. preosetljivosti. Mi ćemo prezentovati narcističku ličnost u terminima narcističkog poremećaja ličnosti kako je to opisano u DSM III. iako mogu težiti da neke od njih selektivno interpretiraju. DSM III je kritikovan zbog redukcije spektra narcističkog poremećaja ličnosti na njegova grandioznija I upadljivija ispoljavanja. narcistične osobe nemaju posban problem sa svojim senzacijama. treba se setiti DSM III perspektive koja sadržI deskriptivne I ne preklapajuće kriterijume koji uokviruju manifestacije specifičnog poremećaja. kao I teškoće da održe intimne relacije I često imaju prilično perverzne fantazije.

tokom razvoja interakcije počinje da oseća nedostatak autentičnosti I ima osećaj da je ona lažna. Naravno. ponekad se povlačenje doživljava kao potvrda osobinog doživljaja posebnosti. Kada su povučeni. povremeno. Ovo iskustvo može da oseti jedino kada se pogase svetla I publika ode kući… Suprotno. Možete videti proizvod I čuti sve o njegovim vrlinama. Vše od toga. Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Narcistična osoba ima skroman kapacitet za konfluenciju. retka iskustva. Njena percepcija sebe teško da se može stopiti sa ljudima koje ona doživljava kao nesavršene ili previše zahtevne. Akcija On postupa arogantno I ljudi koji dolaze u kontakt sa njim često osećaju nejasnu frustriranost. ono uskraćuje narcitičku gratifikaciju. težI da bude teatralan I dramatičan poput histeričnog.Mobilizacija Narcistični pacijent je uglavnom energizovan. na neki način. Dok je drugi često privučen šarmom ove osobe. Ovo su. Kontakt Recipročnost koja normalno boji interpersonalni kontakt izgleda da u kontaktu sa narcističnim pacijentom nedostaje. povlačenje je preferirana pozicija obzirom da štiti pacijenta od narcistične povrede koja se u pravom kontaktu sa interpersonalnom realnošću može neželjeno pojaviti. ipak. Ipak. Povlačenje Povlačenje narcistični često doživljavaju kao pravo provociranje anksioznosti. Stoga nije iznenadjujuće da je kapacitet za kontakt narcistične osobe slab. ali mu ne možete osetiti ukus. Pod jedan. liče na komercijalnu televiziju. narcistična osoba postaje anksiozna svaki put kada je moguća I potrebna zdrava konfluencija. drugi ne mogu da reflektuju njihovu egzistenciju. narcistična osoba će povremeno izgledati konfluentna sa malim brojem osoba koje idelaizira. čak ekspanzivan. “Ko ne bi radje bio u društvu Mocarta I dobre knjige nego umirao od dosade u ćaskanju sa intelktualnim pigmejima?” U ovom slučaju. Ustvari. One. 66 . povlačenje omogućava da se narcistički doživljaj unutrašnje praznine pojavi na površini.

ili barem tako kažu. Defleksija Defleksija je jednako selektivna. Sistemi podrške Interpersonalni Ukoliko postoji interpersonalna mreža. Uglavnom je u pitanju slaba mreža zbog toga što “postoji tako malo zaista interesantnih ljudi”. Često su razočareni u druge u kojima vide otudjene delove sebe. on teži da se ograničI na veze sa onim ljudima sa kojima je malo verovatno da će se konfrontirati. U svom iskustvu doživljava da je oni koji je vole obožavaju. Narcistična osoba je nesvesna sopstvene zavisti. Može se rećI da oni sebi čine ono što bi voleli da im čini okolina (da ih voli. 1987) 1 67 . I ja ću te voleti…”(Johnson.Itrojekcija Iako je introjekcija mogla da ima važnu ulogu u razvoju narcistične ličnosti1. Obzirom da je tolerancija narcističnog pacijenta na kriticizam niska. budi ono što meni treba da ti budeš. obožava) u svrhu dobijanja što je moguće bolje slike o sebi. Ipak. Projekcija Projekcija je selektivno kontaminirana fantazijama neograničene moći. a druge lako percipira kao zavidne u odnosu prema njoj. Ovakve relacije su često površne I zavisno od osobine kulturne pripadnosti. lepote I uspeha. ponekad se dešava da ove osobe nemaju nikakvu interpersonalnu mrežu podrške I da žive u ljušturi. a da joj oni koji je ne vole zavide. osećajući da se takve osobe rado odriču svog kapaciteta za “Ne moj biti to što jesi. Preferiraju. u svom odraslom dobu ove osobe nisu introjektujuće. Narcistična osoba deflektuje one izraze ljubavi I pažnje koji nisu snažno obojeni obožavanjem. njena uloga je da bude “fan klub”. Narcistične osobe često se venčavaju sa nekim ko ispoljava zavisni poremećaj ličnosti. više ili manje orjentisane u pravcu pojavnosti. Retrofleksija Narcistični pacijent održava ekscesivan fokus na sebe putem retrofleksije. Upravo ime ovog poremećaja sadrži u svom značenju imidž Narcisovog odraza (ili retrofleksije samog sebe) kao model adaptacije kontaktu. kvalitet u odnosu na kvantitet.

Ove tenzije se onda manifestuju u njihovom telu. U periodima stresa ove osobe su sklone da poreknu postojanje psihološke tenzije. Hipohondrične epizode su ustvari česte I terapeut može da ih iskoristi da pojača tenziju deflektovanih psiholoških tenzija narcističnog pacijenta u bilo kom pogodnom trenutku. Kognitivni Često značajan kognitivni sistem podrške narcističnog pacijenta je posvećen redukovanju ili izbegavanju bilo koje tenzije koja bi mogla zagrebati narcističku ranjivost. Biološki Telo narcističnog pacijenta mora da ispuni tipičnu funkciju: da laska. Bazične polarnosti U Millon-ovim terminima bazičnih polarnosti. Hipohondrija tada služi da se na telo projektuju osobini strahovi od ranjivosti. Njihova pasivnost nije apatija. One jednostavno smatraju da je savršeno normalno biti u centru pažnje. karakterisan pasivnim fokusom prema sebi. fragilnosti I da se kroz fizičku bolest razotkrije osnovni način funkcionisanja narcistične osobe. narcistična osoba je pasivna I očekuje da dobije gratifikaciju samo svojim prisustvom. Ovo su ljudi koji su morali da nauče neku vrstu pervertovanog psihološkog “samolečenja” putem racionalizacija I intelektualizacija. Ove osobe nisu indolentne.kritičku procenu u zamenu za privilegiju uživanja u “veličini” narcistične osobe. narcistični pacijent je Fenomenološke transakcije Kognitivni model 68 . Suprotno od njih. Self/drugi Fokus pažnje narcističnog pacijenta je nesumnjivo upućen na njega samog. da ne kritikuje. Posledica toga je da ne mogu da dozvole da unutrašnje tenzije I povremeni nedostatak kognitivne koherencije potraju dovoljno dugo da bi se oni “otopili” I eventualno orjentisali u pravcu bolje kreativne adaptacije na kontakt. Ovu osobinu on deli sa antisocijalnim osobama.

ali vas nešto sprečava da ih dodirnete.Kada je narcistični pacijent u kognititvnom modelu. Volite da ih posmatrate. paradoksalno. Kada se to desi. Osa II Osobe koje pate od narcističkog poremećaja ličnosti često manifestuju tragove graničnih I histeričnih poremećaja. izbor reči odražava okrenutost svetlijoj strani života. Njega objektivna stvarnost minimalno obavezuje I spreman je da ide I u laž da bi održao svoje iluzije I uključio druge u njih. Narcističke osobe su pasivne I fokusirane na sebe dok su histerični 69 . Emotivni model Narcistična osoba je bezbrižna I teško ju je impresionirati osim ukoliko njeno narcistično samopouzdanje nije uzdrmano. Ponekad je teško razlikovati narcističnu od granične strukture. Sluh Narcistični slušaju na neki način selektvino. ona doživljava bes. on će se prihvatiti svakog intelektualnog napora jednako samopouzdano koliko navno I površno. Možemo ih razlikovati bar na teorijskom nivou putem primene Millonovih bazičnih polarnosti. stid I osećanje praznine. Izgled Narcistični ljudi su tipično zainteresovani za način na koji izgledaju I često su. Preklapanje. ima nedisciplinovanu imaginaciju koja je prožeta fantazijama I idealizacijama. Te doživljaje ona shvata kao produžetak svojih sopstvenih potreba. Kognitivno ekspanzivan. U kontaktu sa njom. Oni su preokupirani tankom linijom izmedju pohvala I kriticizma. Funkcije kontakta Govor Narcistična osoba se generalno dobro izražava I nema problem da upotrebi “JA”…Govori slobodno. atraktivni a ipak hladni. nema mogućih depresivnih ili drugih poremećaja raspoloženja. mi odmah osetimo da ona njije empatična. Tokom susreta ona priča o patnjama svog svakodnevnog života i možete biti zatečeni njenom nesposobnošću da uzme u obzir doživljaje drugih osoba.

U većini slučajeva je jedan od njihovih izvora gratifikacije pod rizikom ili je potpuno izgubljen. ima više muškaraca medju Granični I narcistični dele bipolarni aspekt: tendenciju da “unište svoj objekat ljubavi” Ipak. Stoga je od posebnog značaja postaviti terapijske intervencije na taj način da se postigne terapijski cilj iz Odeljka I tokom kratkog vremenskog perioda. narcističnima. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Kao što je slučaj sa ostalim poremećajima opisanim u Odeljku II. ovi pacijenti žele da prekinu terapiju. ne treba očekivati da narcistični pacijenti traže terapiju zato da bi ispitali svoj poremećaj ličnosti. Stoga nije iznenadjujuće da. Zatim je moguće primeniti transformantivnu psihoterapiju da bi se osnažio progres postignut u Odeljku I. lično ili profesionalno. potrebno je da prihvatimo činjenicu da većina narcističnih pacijenata neće dugo ostati u terapiji koja označava pravu životnu promenu. naracistični izgleda da su podložni afektivnim poremećajima. kada stvari počnu da se popravljaju. dok narcistični maskiraju svoje razočarenje uklanjanjem od izvora razočarenja. Izgubili su posao.aktivni I fokusirani na druge. Takodje. a žena medju histeričnima. nisu dobili očekivano unapredjenje. granični to doživljavaju kao rušenje dečjeg sna. Za njih je teško da preduzmu taj korak. Preklapanje. Svesnost/kontakt fokus 70 . Ponekad njihovi partneri postaju iscrpljeni I prete da će ih napustiti ukoliko ne učine nešto povodom svog stava. Oni uglavnom dolaze na terapiju prateći poremećaje opisane u Odeljku I kao što su depresija ili poremećaj prilagodjavanja sa depresivnim stanjem. Narcistični klijenti koji se pdvrgnu terapiji da bi podstakli svoj “lični rast I razvoj” će pre biti ponosni na ono što čine nego što će se toga stideti. Osa I Što se tiče ovog odeljka. razvode se I njihov narcistički ekvilibrijum je ugrožen. Bez obzira na način koji koristimo. Često dolaze na terapiju usled insistiranja nekog njima bliskog.

Bihevioralni fokus Uprkos svojoj pojavi. 1987). pacijent mora ostati destabilizovan odredjeni vremenski period. Relacija izmedju ova tri selfa je sledeća: Lažni self je onaj opisan u DSM kriterijumima. Inicijalna organizacija transfera 71 . Da bi terapijski proces uspeo u razrešavanju dugogodišnjih iluzija. Geštalt terapeut treba da odoli iskušenju da prerano istakne značaj ovog bola. on treba da inicira I održi dijalog izmedju istinskog selfa I njegovih suprotnih delova. Ona namerno podstiče sve svoje fantazije.Fokusirajući se na svesnost/kontakt stil narcističnog pacijenta. Ne samo da geštalt terapeut može da pomogne pravom selfu da se pojavi. treba se fokusirati na stalnu interakciju tri nivoa selfa: lažnog selfa. geštalt terapeut mora postaviti sebe u poziciju “drugog” I provocirati transformaciju. Istinski self je onaj kojeg želi da izrazi intrapsihički rad. Nedavno je Johnson (1987) prezentovao koncizan sažetak intrapsihičkog rada sa narcističnim pacijentima. a posebno neoanlitička literatura bogata je preporukama za terapiju I svaki geštalt terapeut koji želi da primeni ove indikacije u svojoj praksi treba da konsultuje radove Alice Miller I Heinz Kohut-a. Da bi to bilo moguće. Kognitivni rad takodje treba da insistira na tome da bol ima smisao (Johnson. a posebno da ispolji empatiju. Terapeutov zadatak je da omogući klijentu da razume da oseća bol zato što jedan deo njega koji je bio godinama u tišini očajnički želi da progovori. lažnog I simptomskog selfa. Terapeuti mogu želeti da istraže tendenciju ovih pacijenata da simbolizuju svoje senzacije I interpretiraju dogadjaje na način koji se uklapa u grandiozni imidž koji oni imaju o sebi. simptomskog selfa I istinskog selfa. Simptomski self je onaj koji razvija jedan ii više kliničkih simptoma I koji pati od efekata nesposobnosti realnog selfa da zadovolji zahteve lažnog selfa. to je onaj self koji nosi osećanja praznine. prema Johnson-u. već posebno I iznad svega. gneva I primitivnih odbrana od nedostatka empatije od kojeg su ove osobe patile u detinjstvu. panike. geštalt terapeuti mogu posebno biti usmereni na to da osvetle njegovu nesposobnost da oseća. U radu sa narcističnim osobama. tj. ali na kraju je rezultat uvek isti: praznina I bol. Svaki pristup koji označava rad na retrofleksiji da bi se povraćena energija mogla reinvestirati u uspostavljanje bogatijeg kontakta će biti terapijski koristan. narcistična osoba je tajno uverena da njen lažni self ne može da joj obezbedi sreću. Intrapsihički fokus Klinička.

Tretman pacijenata sa narcističnim poremećajem ličnosti dosta dugo traje. U ovom tipu odnosa. Konačno. terapeut pacijenta razrešava svake realne odgovornosti za intra I inter psihičke konflikte u zamenu za pacijentovo nekritično obožavanje (Johnson. Ipak. terapeut može da iskusi širok spektar emocija. neki terapeuti postaju ljuti kada pacijent počinje da biva razočaran u njih ili postaju zavidni u odnosu na klijentove narcistične domete. I u cilju očuvanja sopstvene narcistične ranjivosti. Neki terapeuti postaju preterano senzitivni na tendenciju ovih pacijenta da budu razočarani. Jedan od njih je taj da u populaciji osoba koje pate od 72 . mogu prerano pokušati da isprave pacijentovu percepciju njih kao terapeuta. Čak I kada se to desi. Njihov nedostatak brige za druge I ekstremna arogancija ostavljaju iscrpljujuće posledice na sve njihove odnose pa I na psihoterapijski odnos. Drugima je na iskušenju sopstveno osećanje grandioznosti I počinju da uspostavljaju narcistički savez sa pacijentom. 1987). Ovi ljudi se lako razočaraju I uvrede I moramo ih tretirati “u rukavicama” tokom faze idnukcije ukoliko terapijski odnos preživi inicijalnu fazu (Frances. Terapeut mora da poseduje dobru samoprocenu da ne bi bio povučen klijentovom potrebom da dobije perfektnog partnera kojeg percipira kao refleksiju sopstvenog ideala. terapija će biti prekinuta prerano ukoliko klijent ne može zaista primiti ili investirati u terapeuta kao osobu. Njima u tom odnosu još uvek ostaje da prorade repetitivne doživljaje razočarenja pre nego što postanu sposobni da usklade svoju sposobnost za saradnju sa svojim tendencijama da se osećaju poniženo I odbačeno. na taj način sprečavajući pacijenta da proradi svoj interpersonalni ciklus.Teško je izaći na kraj sa osobama koje pate od narcističkog poremećaja ličnosti I terapija sa ovim pacijentima uvek znači težak put. Kontratransferne teme Tokom rada sa narcističnom osobom. 1986). pokušavaju da urade previše ne bi li ih zadovoljili. izazivaju našu zavist. Ovi pacijenti iskušavaju naše osećanje adekvatnosti I ponekad. Neki terapeuti kojima nije prijatno da ih obožavaju. Granični (borderlajn) poremećaj ličnosti Opšti pregled I zastupljenost poremećaja u kliničkoj praksi Granični poremećaj ličnosti je daleko najšire proučavan poremećaj I to iz brojnih razloga. terapijski odnos ostaje fragilan. Ove pacijente je teško uvesti u terapiju I oni ne prihvataju lako terapeuta.

izaziva zabrinjavajuću patnju ne samo njih već I onih koji su u intimnom kontaktu sa njima. Verovatno je da će se ono što mi poznajemo kao specifičan poremećaj ličnosti diferencirati u specifičnije podgrupe. Lični ciljevi i interpersonalne relacije su osnovni okidači njegovog neobičnog načina rukovodjenja svojim iskustvom (Othmer i Othmer. Takodje. granični poremećaj ličnosti je jedan od najčešće dijagnostifikovanih poremećaja u širokim urbanim oblastima i. način na koji pate opsesivnokompulzivni ili zavisni. bilo bi vrlo opasno. izbegavajući. Proučavane su dve vrste faktora koji 73 . Treba imati na umu da je ovo poremećaj ličnosti koji se rano javlja i koji je hroničan. obzirom da se ova dva termina više ne nalaze u DSM nomenklaturi. oznaka "ganična ličnost" nosi diferencirajuće značenje izmedju neurotičnog i psihotičnog. prema nekim procenama. u smislu tretmana (da ne spominjemo imlicitnu stigmatizaciju) shvatati pacijenta sa zavisnim poremećajem ličnosti kao graničnog. zahvata 40% kliničke populacije pacijenata u oblastima Njujorka i Los Andjelesa. Masterson je verovatno jedan od onih koji idu najdalje u širenju koncepta graničnog. Prema njegovom shvatanju. Ova oznaka potiče iz opservacija psihoanalitičara koji su primetili da neki od njihovih klijenata teže da manifestuju transfernu psihozu iako je njihova intrapsihička organizacija neurotična. granični sadrži histerični. Na nesreću.poremećaja ličnosti. zavisni. DSM oznaka na nesreću skriva činjenicu da je u terminima tipologije ostalih poremećaja ličnosti. 1989). Najvažnije ispoljavanje graničnog poremećaja ličnosti je vezano za nestabilnost. Način na koji oni pate je verovatno spektakularniji i konsekventniji nego. što čini sržnu temu osoba sa ovim poremećajem. kao i sve ostale iz Ose II treba da se upotrebljavaju samo za dugotrajno prisutne osobine ličnosti. On ima nestabilan identitet i ispoljava "jadan" nivo kontrole impulsa i afekata. čak i oni koji bi mogli zadovoljiti kriterijume za svrstavanje u poremećaj raspoloženja (Frances. koji su pod dejstvom droge ili. Ova dijagnoza. u potpunosti. Ukoliko ne koristimo Mastersonov pristup kao takav. recimo. Njihov osnovni način odnosa. 1990). ovaj istog konceptualnog reda. Izraz "cikloid" je od skora proučavan kao alternativa za DSM IV (Millon 1988). Jedna od najčešćih kliničkih grešaka po pitanju ovog poremećaja je kada se kao granični dijagnostikuju pacijenti koji su doživeli ozbiljan situacioni stres. grupa sa graničnim poremećajem pati na verovatno najočigledniji način. Nestabilnost graničnog se proteže na gotovo sve značajne sadržaje i aspekte njegovog iskustva. pasivno-agresivni i kompulsivni poremećaj ličnosti. a ne za prolazne kliničke sindrome.

Preciznije. ne mogu da se prilagode činjenici da imaju pomešana osećanja u odnosu na sebe i druge. gube mnogo od pozadine u tom procesu. Svesnost Granični pacijenti simbolizuju svoje senzacije kroy sopstveno shvatanje selfa. Pokret ka akciji je vrlo rapidan i. Konsekventno.dorinuse ovoj mogućoj diferencijaciji. U terapiji može postati dečje zahtevan ili se tvrdoglavo opirati 74 . Iskustveni ciklus Senzacije Graničnima je teško da razgraniče svoje senzacije. Akcija Akcije graničnog su iznenadne i neočekivane. može imati nasilnu ili samokažnjavajuću prirodu. u zavisnosti od okolnosi i osobe. najviše. Self doživljavaju kao nesiguran. oni su nesigurni u to da li da veruju svojim senzacijama i. oni osciliraju izmedju doživljavanja senzacija kao manifestacija sopstvenih potreba i identiteta i doživljavanja senzacija kao okidajućeg odgovora na neke realne ili zamišljene pretnje ili uvrede. kako ćemo to diskutovati kasnije. Mobilizacija Granični je bipolarna ličnost i stoga je ili visoko mobiliziran ili apatičan. Kontakt Granični pacijent može da se "zakači" za kontakt i da ima poteškoća da se odvoji. nezreo i konfuzan. Kada dozvole da neke senzacije postanju figura. dva osnovna tipa inicijalne prezentacije se sve češće i češće pojavljuju kod graničnih pacijenata (Frances 1986). Stoga se potpuno gube u najurgentnijoj potrebi nemajući svest o kontinuitetu. Kao prvo. granični ne odgovaraju uniformno (identično) na različite oblike tretmana. Kao drugo. Dokaz su slabe inhibitorne kontrole.

Na rimer. Ipak. čak i ako klijent izgleda olakšano zato što je projektovo nešto pozitivno. Geštalt terapeuti moraju biti posebno pažljivi da im ne bi izmakli momenti introjektovanja. terapeut mora ostati budan u slučaju da se situacija preokrene u odbacivanje. Internalizovani objekti su previše rudimentirani da bi dozvolili stabilnost koja je neophodna za introjektovanje.Ovo je jedini način da se stabilizuje nešto u terapeutskom odnosu što omogućava terapeutu da se suoči sa iznenadnim zaokretima koji su karakteristični za svakodnevni život graničnog pacijenta. Otpor/adaptacija na kontakt Konfluencija nesiguran doživljaj ličnog identiteta graničnog pacijenta dovodi do perioda konfluencije koji se smenjuju sa prolaznim i reaktivnim naletima "autonomije" Introjekcija Ponovo.2 Povlačenje Povlačenje kod graničnih pacijenata stvara anksioznost zato što je napunjeno sadržajima napuštanja. Projekcija izgleda da služi homeostatičkoj svrsi stabilizovanja internalizovanih objekata. 75 . granični pacijent doživljava regresivne periode intenzivnog povlačenja. Greenberg (1988) koristi termin "prikačen" i "distanciran" da ukaže na ove tendencije koje ispljava granična ličnost tokom kontakta.Povremeno. Projekcija Granični pacijent tei da projektuje komplementaren strane svog iskustva radej nego svoj aktuelni doživljaj. Internalizovano iskustvo će biti manje uznemiravajuće ukoliko može da se ispolji nekim unutrašnjim okidačem. ukoliko se oseća neprijatno.kontaktu. 2 Elinor Greenberg je imala neke vrlo zanimljive radove o graničnim ličnostima koji su zaista vrlo nalik geštaltističkim shvatanjima. bipolarna priroda poremećaja jednako promoviše ali i ometa introjekciju. povremeno. dok će se povremeno preokretati ka izopštavanju introjekta. Ipak. neće projektovati da se ostali tako osećaju već da žele da ga ponize. pacijent će izgledati kao da introjektuje ili usisava terapeuta. Upotrebljavajući analitičke termine možemo reći da fuzija zauzima mesto kontakta i cepanja. postoji dumnja u vezi toga da lije definicija koju ona koristi identična sa onom iz DSM-a ili je bliža Mastersonovom shvatanju. Neki od slučajeva primera koje ona navodi za "prikačene" granične osobe bi iz perspektive DSM-III-R bili dijagnostifikovani kao zavisni ili izbegavajući.

Ovaj nedostatak smislene veze izmedju onoga što se aktuelno dešava oko njega i njegovog iskustva se održava putem masivne defleksije informacija koje su u neskladu sa njegovim raspoloženjem. može doižveti neko olakšanje ako stavi šaku u posudu sa ledom i tamo je drži dokle god može. iako pograšno primenjenu sposobnost da retroflektuje na kreativnije i adaptivnije načine. S druge strane. Na primer.Retrofleksija Na interpersonalnom nivou. religiozne grupe. 1986).. Defleksija Tokom perioda intenzivnog stresa.. itd. Uz ovo upozorenje neko može pokušati da nauči graničnog pacijenta da koristi ovu postojeći. Uopšteno. umesto samopovredjivanja putem uvrtanja sopstvenih zglobova na ruci. Ljudi koji se nadju u intimnom kontaktu sa graničnim završavaju pateći i nerazumevajući šta se desilo. Granični pokazuju primetan nedostatak kohezije izmedju afekata koje doživljavaju i konfiguracije sada i ovde okruženja. U stvari.) pošto izgleda su oni manje skloni da traže gratifikaciju i strukturu u intimnim medjuljudskim odnosima. 76 . veliki deo tretmana graničnog će se fokusirati na razvoju njegove sposobnosti da adekvatno retroflektuje i stoga počne da razvija bolji sistem kontrole impulsa i afekata. Sistem podrške Interpersonalni Granični pacijent ima dugotrajne probleme u održavanju adekvatne i podržavajuće socijalne mreže zbog svog visoko nestabilnog karaktera i paradoksalne prirode svojih afekata. Većina zdravih ljudi ne želi da bude vezana za neprekidno promenljive afekte graničnog. granični pacijenti imaju skromnu toleranciju za retrofleksiju. Bardenstein i McGlashan (1988) sugerišu da se interpersonalna mreža žena granične strukture ličnosti sastoji od nestabilnih i intenzivnih heteroseksualnih odnosa. dok je interpersonalna mreža podrške muškaraca institucionalnija (posao. dogadjaji i osobe se samo minimalno prepoznaju. granični je majstor patološke retrofleksije u formi samodestruktivnog ponapšanja. intimna socijalna mreža granične osobe nije od one vrste koja može da podrži njeno mentalno zdravlje. Tako će doživeti i bol i olakšanje bez samopovredjivanja (Frances.

On je često zbunjenu vezi toga koga pokušava da povredi ili zadovolji. On se pomera iz stanja normalnosti ka 77 . Fenomenološke transakcije Kognitivni mod U interakciji sa graničnim osoba je prebrzi zatečena stepenom do koje postaje objekat.. sledećeg više ne. fluktuirajućim i suprotstavljenim kognitivnim promenama graničnog.. Bol je uvek neizdrživ a zadovoljstva nemaju granica... Jednog dana ste O. Emotivni mod Granični je emocionalno nestabilan. Njegovi afekti i raspoloženja su u čestom neskladu sa spoljašnjom stvarnošću. U smislu tretmana. sledećeg ne. Može biti hiperaktivan ili nepokretan i apatičan. neka kognitivna restrurukturacija može da se postigne ukoliko terapeut istrajava u tom pravcu i ukoliko je u stanju da se suoči sa nekim od snažnih afekata graničnog u cilju postizanja "proboja". Bazicne polarnosti (Millon) Zadovoljstvo/bol Senzacije zadovoljstva i bola su prepoznate. ipak. Pasivno/aktivno Granični pacijent je pasivan ili aktivan na kružnoj osnovi. medjutim na vrlo polarizujući način.K.Kognitivni Kognitivno iskustvo graničnog je toliko kapriciozno i nestabilno da ga on teško može upotrebiti kao pouzdanu podršku. Jednog dana za graničnog je terapija dobra. Self/drugi Granični pacijent doživljava velike oscilacije izmedju pažnje upućene sebi i pažnje upućene drugima..

osa I Granična osoba je posebno sklona ozbiljnoj depresiji i distimičnom poremećaju. kako su oni prezentovani na početku ovog teksta.depresiji ili uzbudjenju ili doživljava periode apatije koji su prekinuti kratkim izletima ljutnje. U terapeutu može da izazove i želju da ga dodirne ali potpuno suprotno osećanje. narcističnim. osa II Granična ličnost se preklapa i deli dijagnozu sa histerični. terapeut mora dobro istražiti sve frivolne aluzije na tu temu. Obzirom da je granična ličnost jedina sa suicidalnim tragovima. Preklapanje. Terapeuta će granični 78 . 1988). Funkcije kontakta U periodima stresa. Da bi ograničili ovaj poremećaj u DSM III-R. Kliničari stoga moraju da na prvom susretu osiguraju da je njihova evaluacija bazirana na karakteristikama koje korespondiraju osnovnim kriterijumima za granični poremećaj. granični mora često da se ispravlja pošto brzo menja percepciju i kogniciju. Stoga je moguće zaimisliti da su rituali možda rezultat nesvesnog pokušaja da se stabilizuju klijentovi afekti. anksionznosti ili euforije. U stanju je da vas voli i mrzi gotovo u istoj rečenici. Preklapanje. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Ekstremna emocionalna nestabilnost graničnog i nekonzistentnost njegovih afekata često čine terapijsku relaciju teškom i napetom. Osobe sa poremećajem ličnosti su takodje poznate po tome da imaju odredjene predispozicije za opsesivno-kompulzivni poremećaj iz ose I (Greenberrg i Bernstein. Pokret. iz opisa histerične osobe su eliminisane sve reference suicidalnog ponašanja. shizotipalnim i antisocijalnim ličnostima. dodir Ovo je jedno od najneregularnijih ispoljavanja graničnog. Može da ima puno pokreta i dodira ili da ih nema uopšte.

Može se ili brzo privezati za nas ili stalno održavati distancu. On će nas alternativno koristiti kao dobar ili kao loš objekat. Može očekivati različite vrste usluga i izuzetaka pravilima terapije (da. Opšte terapijske strategije Najvažnija tema u induktivnoj fazi terapije je ustanoviti razgovor na način koji gradi terapijski odnos usuprot pacijentovoj očiglednoj nestabilnosti. Drugi se pojavljuju u vrlo regresivnom stanju. ima tendenciju da se prekomerno vezuje. granični pacijent se predstavlja na jedan od dva načina. Geštalt terapija sadrži neke od najboljih ali i neke od najgorih komponenti koje mogu uticati na graničnog. U ovoj tački često je vrlo teško povezati osobu koja pred nama sedi sa karakterom koji opisuje. 79 . Od ogromne je važnosti da terapeut održava vrlo jasne granice i da bude posebno stabilan i dobro centriran. Neke od spektakularnijih tehnika za provociranje afekata i regresiju mogu biti potencijalno opasnesa ovim pacijentima koji su već dovoljno regresivni i imaju slabu kontrolu impulsa i afekata. S druge strane. terapeuti koji su sposobni da ostanu u okviru označene strukture podržavajućeg regresivnog rada mogu optimalno koristiti svoju sposobnost da rade na granici kontakta. U inicijalnim razgovorima. Ponašaju se detinjasto. i manipulativno. Terapijski proces se onda fokusira na ojačavanju veze izmedju selfa i afekata. Neki se pojavljuju kao gotovo potpuno "normalni". preplavljujućih afekata kako pozitivnih tako i negativnih u koje će pacijent upadati tokom suočavanja sa stvarnošću činjenica i terapijskih zahteva. impulsivno. Takav pristup zahteva da terapeut bude sposoban da izdrži neke od snažnih. pravila postoje čak i za geštalt terapeute). Organizacija transfera Geštalt terapija može biti vrlo snažna podrška a granični pacijent nam dolazi sa predispozicijom za intenzitet. Tako oni rade na procesu sada i ovde na pažljiv i sabilizujući način. Prepoznaje se akting aut nekih stvari o kojima govore da im se u životu dešavaju. Ovo zaista nije situacija za dijalog sa pokojnom majkom. Kada granični pacijent postane vezan. makar do trenutka u kome je terapeut potpuno siguran da je klijent sposoban da izadje iz stanja regresije i dovoljno se konsoliduje.alternativno doživljavati kao vrlo dobrog ili vrlo lošeg. Jedino se u trenutku kada počnu da govore o onome što im se dešava u životu ili o onome što rade sebi ili drugima može predpostaviti ozbiljan poremećaj ličnosti.

da je vreme na njegovoj strani i da će stvari videti iz drugog ugla samo ukoliko uspe da prodje kroz krizu ne nanoseći sebi nepopravivu štetu (Frances. U periodima akutnog stresa to znači da je terepeut sposoban da se ponaša kao "kontejner" za neizdržive afekte u isto vreme podsećajući klijenta da su njegovi trenutni problemi prolazni. što se više ohrabruje da postane aktivan učesnik. pre nego interperetiranja ekstrema iz afektivnog ponašanja. Mogućnost da testira nove načine ponašanja u zaštićenoj i sigurnoj sredini 4. Intenzivan interpersonalni odnos koji omogućava graničnom da bude priznat i poštovan kao jedinstveno i voljivo biće 2. 1986) Obzirom da se granični pacijent i njegova porodica pre fokusiraju jedni na druge nego na terapeuta. Dok je njegova definicija šira od DSM-a. 1986). Ona omogućava različite trasfere i bavi se tendencijom graničnog da traži intenzivne jedan-na-jedan odnose. Mogućnost da se separiše i ponaša samostalno da bi reaktivirao proces rasta 3. grupna terapija mora da bude interaktivna da bi se izbeglo osnaživanje pacijentove tendencije da regredira na infantilno ponašanje. Porodična terapija Porodična terapija ima značajnu prednost pošto omogućava terapeutu da opservira i radi sa transferom prema drugim članovima porodice. to će se bolje ponašati. Razvezivanje kompleksa primitivnih odbrana i obnavljanje kapaciteta za kontakt u sadašnjem vremenu. On je zasnovan na podržavajućim i stabilizujućim afektima odnosa terapeut/klijent pre nego na sadržaju klijentove intrapsihičke organizacije. Grupna terapija Neki kliničari osećaju da je grupna terapija možda najbolji oblik tretmana. a tereapeutu redukuje rizik kontratransfera. Ipak. 80 .Ovaj pristup mora biti podržavajući. Greenberg (1988) nam daje detaljne inidikacije kako da primenimo geštalt pristup u radu sa graničnim pacijentima. Omogućava mu dovoljnu distancu da komentariše transferne reakcije članova porodice i njihove opažene posledice. to terapeutu omogućava da ga čuju sa manje distorzira i da ima veći kredibilitet nego ukoliko pokušava da radi sličnu vrstu rada u individualnoj terapiji. (Frances. Pacijentu ovaj oblik rada redukuje rizik prevelike regresije. Autor predlaže deset tačaka interpersonalnog tretmana koji rezultira zadovoljenjem četiri (dole navedene) osnovne potrebe graničnog pacijenta: 1. on je jedini koji je prezentovao detalno uputstvo za moguću upotrebu geštalt pristupa u tretmanu. okrenut ka realnosti i u pravcu redukovanja.

najmanje 18 kriterijuma se prepliće sa sadržajem zakona o kriminalu ili zaštiti omladine. Sa graničnima je najbolje održavati dovoljnu distancu da bi smo imali zdravu perspektivu kada. ne oklevajte da konsultujete kolege i uverite se da imate adekvatnu podršku. U stvari. Može biti potrebno nekoliko susreta nedeljno tokom nekoliko godina. Ukoliko radite sa graničnima. možemo rizikovati da se pronadjemo nerazmrsivo upetljani u splet trasfernih i kontratransfernih osećanja. pojašnjavanje i dominaciju "sada i ovde" interpretacija. Terapeut mora da se drži teškog pravca kojim izbegava transfernu regresiju i oslanja se na konfrontaciju. ceo pakao sruči na nas.Svesnost-kontakt fokus Svesnost-kontakt fokus u okviru geštalta bi trebao da omogući terapeutu da radi sa negativnim transferom. Kontratransfer Granični pacijenti teže da se preterano vežu za terapeuta i. Kriterijumi za dijagnostifikovanje su toliko eksplicitni i precizni da je jako teško pogrešiti. kako se to neizbežno dešava. Zapravo. Značaj ovoga je. Ovakav fokus mora da se sprovodi sistematski i pažljivo. Antisocijalni poremećaj ličnosti Opšti pregled i prisustvo poremećaja u kliničkoj praksi Ovaj poremećaj ličnosti je dijagnostički najpouzdaniji. Ovo su teški i izazovni pacijenti i svima nam je potrebna pomoć u radu sa njima. bez obzira. Povremeno možemo osetiti ljutnju na infantilne zahteve ovih pacijenata i stoga se osećati kao da bi ih odbacili. primitivne idealizacije i omnipotencija kroz dinamiku "sada i ovde" situacije. Ipak. ovaj poremećaj se pokazao kao najpouzdanije dijagnostifikovan. projektivna identifikacija. na intersubjektivnom testu objektivnosti koji je prethodio objavljivanju DSM III kategorizaciji. Neki od nas imaju ličnu potrebu da učine čudo i mogu se uvući u pojavnu spremnost graničnog da udje u kontakt sa dubokim povredama i osećanjima. suprotno. diskutabilan obzirom da mnogi kriterijumi opisuju kriminalnu ličnost i blisko su povazani sa uticajem politike. Terapeuti ponekad gube svoju sposobnost da budu "učesnici opserveri". 81 . kao posledicu snažnih i nestabilnih afekata graničnih pacijenata. neki terapeuti teže da se takodje preterano vežu. agresivnim impulsima i primitivnim odbranama kao što su cepanje.

One su: nesposobnost da se oseti bliskost ili duboka lojalnost. Ipak. mi ćemo prezentovati kratak opis ovog poremećaja ličnosti i pozabaviti se pitanjima kontratransfera. ne postoji filter i nema retrofleksije u procesu svesnosti. S druge strane. Stoga. slobodnu od socijalnih okova i neuznemirenu socijalnim prikladnostima. Kako možemo biti sigurni da je ovo ponašanje nužno manifestacija psihološkog poremećaja. malo je verovatno da ćemo ikada raditi sa osobom koja pati od ovog poremećaja ličnosti. »krimogenih« socio-ekonomskih faktora? Ovo su teško dokazivi kriterijumi putem kojih se opisuje portret osobe koja iskazuje kriminalno ponašanje. ili sa mladim delikventima. obzirom da nam uskraćuje fundamentalne karakteristike opisane u psihoanalitičkoj literauri pod psihopatskim karakterom. a ne refleksija. obzirom da tip osobe ovako obeležen (odbacivanjem odgovornosti i prisustvom samodovoljnosti) nije sklon da traži pomoć. ograničeni smo da opserviramo načine na koji se ovi razvojni nedostaci manifestuju. Osim ukoliko ne radimo u zatvoru. 1986). Mobilizacija 82 . Istina je da jedino posebno edukovani terapeuti koji rade u strogo zaštićenoj sredini mogu da se nadaju da će na bilo koji način pomoći ovakvim osobama. da će se laik vrlo brzo naći u poziciji nemoći. Kao rezultat ove želje za deskriptivnom dimenzijom.80% populacije koju zahvataju ovi zakoni bi odgovaralo ovoj dijagnozi (Frances. Ukoliko postoji nešto u vezi čega se slažu svi autori koje smo konsultovali. ovi kriterijumi mogu biti ignorisani u stvarnosti. na individualnom nivou. U ovoj tački se pozicija DSM sistema kao nezavisnog stavlja u pitanje. Ukoliko joj senzacije sugerišu da nešto želi. Ona to želi i to je sve. što ima malo veze sa psihologijom. bez krivice. to je ovo. uhvaćen u ozbiljne kontratransferne reakcije. Antisocijalna ličnost ima tako bitne nedostatke balansirane visoko razvijenim veštinama manipulisanja sa drugima. ona svoje senzacije simbolizuje slobodno. Iskustveni ciklus Svesnost Antisocijalna ličnost vidi sebe kao autonomnu.

može im se dati instrukcija da vode dnevnik u kome moraju da zapišu sve ono što im je prošlo kroz glavu tog dana. Akcija Njegove akcije su neobuzdane i nezadržive. Introjekcija Antisocijalna ličnost ne može da introjektuje i to je terapijski zastoj. Kontakt Akting aut bez obzira na posledice je antiteza kontaktu.Antisocijalni klijent je mobiliziran i energiziran. neko bi mogao reći da je invalidiranje drugih skrivena forma projektivne identifikacije… Retrofleksija Nesposobnost antisocijalnog da retroflektuje je jedan od njegovih najozbiljnijih nedostataka. u okviru teorije objektnih odnosa. mora da deluje. Naravno. Onog trenutka kad nešto poželi. »Oni su gomila idiota«. Zapravo. Slika koju ima o sebi sprečava ga da prihvati da neko tako autonoman i slobodan od socijalnih stega može da introjektuje bilo šta. 83 . Uvek je u potrazi za bilo čim što u datoj situaciji može biti okrenuto u njegovu korist. Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Antisocijalni pacijent može biti konfluentan jedino sa manjinom koja deli njegov neobičan način gledanja na svet i društvo. Na primer. Projekcija Za antisocijalne osobe drugi su previše invalidni da bi služili kao podrška za projekciju. To je adaptivna forma retrofleksije: posmatranje sebe pre nego neposredno reagovanje. većina tretmana koja je bila uspešna kod ovih pacijenata je bila većim delom bazirana na razvijanju neihovog kapaciteta da retroflektuju.

Potrebno joj je da održava doživljaj da je pod kontrolom (Smith. Rad na obrtanju tog procesa može dovesti do izvesnog prepoznavanja negativnih posledica i boljeg osećaja povezanosti. Sistemi podrške Interpersonalni Ukoliko postoji mreža. Bazične polarnosti (Millon) Self/drugi Antisocijalna osoba ima prenaduvani fokus na sebe. U SAD se trenutno odvija kontraverzna forma tretmana sa seksualnim delikventima osudjenim za silovanje. Za nju je društvo samo dehumanizovan okvir čija pravila uči u cilju njihove eksploatacije u svoju korist. a nepoštovanje u odnosu na druge. Pod budnim okom posebno obučenih terapeuta koji neutraliziraju njihove pokušaje da deflektuju. ona je delikventna i podržava patološke aspekte ličnosti. ukoliko je uključena u mrežu PREYS … Kognitivni Ovaj sistem obično podržava patološke aspekte i koristi se da bi kreirao alibi i opravdao devijantno ponašanje. agresori su prinudjeni da se suoče sa svojim žrtvama koje im se direktno obraćaju. Slabo izdiše i generalno preuveličava telesne signale za opasnost. Biološki Antisocijalna osoba se drži uspravno i rigidno.Defleksija Geštalt terapeuti mogu osećati da je odsustvo osećaja krivice. ali teži da ostane prepunjena. Pasivno/aktivno 84 . Inače. podržano ponovljenim defleksijama na granici kontakta sa sredinskim posledicama antisocijalnog ponašanja. bez obzira na poreklo tog odsustva. 1985). ona je usamljenik i . Ona neprekidno testira limite tudjih pravila i njihovu toleranciju koristeći tako stečene informacije da bi razvijala svoj egocentrizam i kreirala alibije.

Emotivni mod Antisocijalna osoba je neosetljiva. Ukoliko ima tragove narcizma u prisutne u manjem obimu.Antisocijalna ličnost je eksremno aktivna i neprekidno je u potrazi za mogućnostima samogratifikacije na račun drugih. ali ih ne može zaista i osetiti. Funkcije kontakta Izgled Često demonstrira provokativnu ekscentričnost ili pokazuje znake pripadnosti čudnim subkulturama. Nedostaje joj empatija i izgleda hladnokrvno. Sluh Ne sluša aktivno i teži da sluša u cilju boljeg uzvraćanja argumentima. »seče« govornika ili se povlači u uvredjenu i ljutu tišinu. Preklapanje. Antisocijalna osoba se izražava na način koji sadrži njeno nepoštovanje prema drugima. Ukoliko ima karakteristike borderlajna. Preklapanje. Kada je konfrontirana. Fenomenološke transakcije Kognitivni mod Antisocijalni pacijent kognitivno organizuje dogadjaje i relacije tako da se poklapaju sa njegovim u najmanju ruku neortodoksnim pogledom na život u društvu. Može ispoljiti saosećanje ili razumevanje ukoliko je to za nju korisno. Govor Ja izgleda preuveličano. osa i 85 . biće impulsivnija i težiće da se kreće ka akciji i nasilju. osa II Antisocijalna ličnost ponekad pokazuje tragove borderlajn ili narcističke osobe. imaće bolju samokontrolu i biće agresivnija i manipulativnija.

ukoliko to ne bude formulisano kao prihvatanje krivice. Dinamika terapije Kao što smo spomenuli u uvodnom delu ovog poremećaja. Organizacija transfera U većini slučajeva terapeut se shvata kao deo sistema koji na neki način želi da prevaspita ili kazni antisocijalnog. Jedino terapeuti koji su prošli posebnu obuku i rade u kontekstu strukturiranog programa mogu sebi dozvoliti da rade sa ovakvim pacijentima. Često su ekscesivno sumnjičavi terapeuti prethodno bili »naivčine« koje su se više puta »opekle«. Prva je naivnost. upozoravamo da se ne preduzima privatan rad sa antisocijalnim klijentima. koji se u toj tački samo pretvaraju da rade sa klijentom i koji pokušavaju. to će i dobiti. ali to nije podržano izvedenim i dostupnim istraživanjima.Veći afektivni poremećaji i zloupotreba supstanci izgleda da predstavljaju veliki rizik za deterioraciju ovog tipa pacijenata. Neki terapeuti imaju ličnu potrebu da spasu neke pale andjele i osećaju da ljubav čini čuda. Ukoliko terapeut izgleda kao da želi razumevanje. Druga rekacija je biti ekscesivno sumnjičav. Možda je tako. On će pokušati da manipuliše terapeuta i biće u potrazi za najboljim načinima da to izvede. I. pozivamo čitaoca da pogleda rad Reida i drugih. konačno. Za detaljnije prezentacije radova i rezultata kliničkih istraživanja. prepoznavanje i rad na verbalnoj ili fizičkoj zloupotrebi je neutralizovalo više nego jednog terapeuta. Kontratransferne reakcije Postoje dve osnovne kontratransferne teme u radu sa antisocijalnima. Inicijalno ponašanje Antisocijalni pacijent na terapiju dolazi jedino ukoliko je preplašen ili prinudjen. 86 . pa sada prilaze ovim pacijentima kao sudije koje ne veruju ni reč onoga što pacijent kaže. naveden u referencama. On ne poštuje taj sistem i stoga automatski ne poštuje ni terapeuta. svesno ili nesvesno da terapiju okončaju (na svoje veliko olakšanje).

a neki od njih smatraju da je ona zasnovana na čistom preterivanju u vezi sa kulturno uslovljenim obrazacima shvatanja žena. Iskustveni ciklus Svesnost Histerični pacijent teži da o sebi misli kao o društvenoj i zabavnoj osobi. Drugi poremećaji ličnosti. Kontakt 87 . kao na primer narcistički i opsesivnokompulzivni se češće dijagnostifikuju kod muškaraca. Njena tendencija da uveličava senzacije i emocije zahteva snažnu energiziranost. Histerični klijenti su medju onima koji najčešće konsultuju privatne psihoterapijske klinike i zavisno od načina na koji shvataju svoj problem. bez obzira što one nisu deo DSM III-R dijagnostičkih kriterijuma. Geštalt terapeuti bi mogli da požele da uzmu u obzir ove stvari kada je u pitanju tretman. trebalo bi da ispoljim fasciniranost u vezi onoga što govori ova osoba…« Mobilizacija Histerična osoba je visoko mobilizirana. Akcija Akcije histerične osobe teže da budu afektirane. Ipak. 1986). senzacija mlakog interesa u vezi onoga što govori neka osoba se lako transforimiše u nešto poput: »Obzirom da sam ja društvena osoba sa kojom je zabavno u društvu. teatralne ili impulsivne. Na primer. Ova samopercepcija boji njegovu svesnost senzacija i procesa. mogu imati izražene preferencije prema muškim ili ženskim psihoterapeutima. Malo je verovatno da ima mnogo muških histerika čiji stil ponašanja u isto vreme naglašava i njihove muške osobine (Frances. izgleda da nema mnogo smisla baviti se polom i seksualnom orjentacijom.Histerični poremećaj ličnosti Opšti pregled i zastupljenost poremećaja Ima kliničara koji sumnjaju da je ova kategorija zasnovana na naučnim osnovama. Takvu afektiranost histerična osoba uglavnom doživljava kao deo svoje gladi za životom i vrlo retko naslućuje da ispod nje stoji potreba za pažnjom koja je motiviše.

Histerična osoba forsira kontakt. Upoznata je sa prvim fazama kontakta i relativno lako u njih ulazi, ali joj je teško da ostane u punom interpersonalnom kontaktu. Paradoksalno, ona gradi kontakt u formi pažnje, ali ne može da u potpunosti uživa u plodovima svojih napora. Psihodinamska hipoteza uzima u obzir nesposobnost ove osobe da u potpunosti uživa u kontaktu i tumači je kao efekat doživljaja ispunjenih edipalnim sadržajem koji stoga moraju ostati po strani. Povlačenje Povlačenje često provocira anksioznost kod histerične osobe i predstavlja rizik za njen self-imidž. Otpor/adaptacija kontaktu Introjekcija Obzirom da histerična osoba sebe vidi kao gregarnu, socijabilnu i šarmantnu, može izgledati kao da introjektuje. Nije istinski kritična u inicijalnom kontaktu, osim ukoliko ne percipira da bi je takav stav učinio atraktivnom. Ipak, u većini situacija, nestrpljivost za odobravanjem nije istinska manifestacija introjekcije kod ovih osoba, već se pre može govoriti o defleksiji. Projekcija Projekcije histeričnih osoba, pre svega sadrže otudjivanje zavodjenja. Odnos sa ovom osobom je uvek erotizovan, ali se odgovornost za tu erotizovanost pripisuje drugima. Histerični muškarci i žene su skloni da se bave stereotipnim projekcijama o tome kako su osobe suprotnog pola preterano obuzete seksom i zavodjenjem. Retrofleksija Histerične osobe su preterano hiperaktivne i suviše preokupirane zavodjenjem da bi zaista retroflektovale. U stvari, ova teškoća se često doživljava i predstavlja drugima kao manifestacija spontanosti. Defleksija Histerični pacijent teži da deflektuje intimnost i kontakt kroz hiperaktivnost i preterivanje. Govoreći da je »apsolutno fasciniran« nekim onda kada je u stvari jedva zainteresovan, on zaista deflektuje.

88

Sistemi podrške Interpersonalni Kvantitativno govoreći, histerična osoba obično ima dobru socijalnu mrežu. Gregarno, socijabilno i zabavno ponašanje donosi dobit. Ipak, krug prijatelja i kolega ove osobe je često kvalitativno slab. Njena tendencija ka površnim kontaktima čini, u najboljem slučaju, razvoj smislenih i uzajamnih odnosa sumnjivim.

Kognitivni Mnogi histerični teže da obezvrede zahtevne kognitivne procese. Za one upoznate sa analitičkom terminologijom to se shvata kao gubljenje vremena, »izgovor«, a za one koji barataju našom terminologijom to je…«j….. u zdrav mozak«. Neki od ovih pacijenata vrednuju terapijski proces jedino ukoliko je emotivno nabijen, i pružaće, ponekad neverovatno kreativno, otpor razmatranju značenja njihovog iskustva. Biološki Tradicionalno, psihoanalitička istraživanja povezuju ono što mi nazivamo histeričnom ličnošću sa spektrom somatskih poremećaja. Stoga se navodimo da verujemo da je biološki sistem histerične osobe nepouzdan. Ukoliko ne služi kao instrument zavodjenja, najčešće je ispunjen defleksijama koje konzumiraju energiju histerične osobe. Bazične polarnosti (Millon) Self/drugi Histerična osoba je više fokusirana na druge nego na sebe. Naravno, ona je takodje i egocentrična, ali njene akcije su motivisane potrebom za pažnjom i stoga joj je potrebno da se drugi fokusiraju na nju. Definitivno je okrenuta očekivanju drugih i čini svaki napor da ih ispuni. Pasivno/aktivno Ovo je aktivna osoba. Za razliku od narcističke, histerična osoba aktivno traži pažnju. Ne očekuje da tu pažnju dobije jedino prostom činjenicom da je prisutna.

89

Fenomenološke transakcije Kognitivni mod Histerična osoba je kongitivno površna i teži da izbegne introspekciju. Njena pažnja se lako pomera sa unutrašnjih dogadjaja i privlači je čak i najtrivijalniji spoljašnji dogadjaj. Emotivni mod Emotivni svet histerične osobe sačinjen je od dramatičnih, površnih i kratkotrajnih emocija. Ona se lako oduševi ali i jednako lako doživi dosadu ili ljutnju, mada to nije intenzitet jednak borderlan osobama. Nestrpljiva je i ispoljava zapaljiva osećanja. Funkcije kontakta Izgled Histerična osoba izuzetno polaže na svoj izgled. Žudi za pažnjom uz potpuno poricanje činjenice da je ta žudnja čini »modnim cvetom« pa čak i modnim egzibicionistom. Govor Svoj glas koristi kao instrument za privlačenje pažnje. Često ima energiziran i melodičan glas. Njen izbor reči često se proteže izvan njenog iskustva i ona je šampion »nikad – uvek«, »sve – ništa« i »svako – niko« preterivanja. »Ja uvek činim najviše što mogu da bih bila fer, a niko nikada ne priznaje moje napore…!« Sluh Histerična osoba je sklona da reaguje na površne aspekte verbalne komunikacije. Ona je sklona da deflektuje podtekst intimnosti u cilju izbegavanja punog kontakta. Pokret i dodir Kod histeričnog pacijenta su dodir i pokret erotizovani od početka. Ove kontaktne funkcije izražavaju pacijentovu sezualnost i on ih rutiniski koristi da bi se dopao i privukao druge, i posebno, terapeuta.

90

osa II Dijagnoza histeričnog poremećaja ličnosti se preklapa sa borderlajna i narcističkom dijagnozom (za diskusiju diferencijalne dijagnoze sa ostalim poremećajima ličnosti. Preklapanje. osa i Histerični pacijenti su posebno ranjivi na spektar ponašajnih i anksioznih poremećaja. 91 . takodje je čest slučaj da neutraliziraju uticaj terapije zavodeći terapeuta. ovi pacijenti su skloni da traže neku vrstu saveza sa terapeutom. Organizacija transfera Ukoliko je terapeut suprotnog pola. teme kompeticije i/ili osudjivanja će verovatno biti prisutne u uvodnim fazama terapije. Uzimajući u obzir njihovu sklonost da erotiziraju svoje odnose sa pripadnicima suprotnog pola. Histerične osobe će najčešće doći na terapiju kada ne mogu da dobiju pažnju na kojoj se zasniva njihovo samovrednovanje ili kada tu pažnju gube. kada su nesposobni da se izbore sa intimnošću u odnosima. kao i njihova relativan nedostatak interesa za kognitivnu introspekciju. Njihova dispozicija za efemernu emocionalnost i njihov skroman kapacitet za kognitivnu introspekciju otežavaju prihvatanje odgovornosti za prisutne probleme. moraju da se prorade u ranim fazama terapije.Preklapanje. vidite relevantne odeljke). frustrira njihove potrebe. Njihova glad za uzbudjenjima. ili. kako to oni doživljavaju. Ukoliko je terapeut istog pola. Iznad svega. histerični pacijent će ili reuspostaviti svoj uobičajen način ponašanja sa potencijalnim ljubavnim partnerom ili će pokušati da u potpunosti onesposobi terapeuta. tendencija da sve svoje relacije erotiziraju i učine romantičnim. a kontra njihove okoline koja. Ovakvi dogadjaji verovatno prethode jednom ili nekolicini ponašajnih ili anksioznih poremećaja. Ove osobine su suštinski egosintone i histerična osoba koja je jednako uspešna u privlačenju pažnje i održavanju bezbedne distance verovatno neće tražiti terapiju. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Videli smo da je histerični pacijent suštinski obuzet privlačenjem pažnje i željom da bude socijalno uvažen kao zabavna osoba.

Ovo mnogi pacijenti doživljavaju kao neizdrživu povredu svog samoljublja. Ne Terapeut mora jednostavnim rečima objasniti zašto je takva relacija nemoguća. mnogi terapeuti reaguju na ovo bazično ispoljavanje histeričnog pacijenta na način koji u sebi sadrži poruku da postoji nešto suštinski pogrešno ili bolesno u želji za bliskijim i recipročnijim odnosom sa terapeutom. pacijentu će terapijska relacija biti neizdrživo hladna.Kada se. One mogu da se sažmu u tri reči: hvala. u relaciji. služi isključivo zadovoljenju terapeutove narcističke potrebe za perfektnom iskrenošću. Ipak. ne. zašto…(Frances. Geštalt terapeuti uopšteno govoreći. Na nesreću. onda kada je tarapijski savez konsolidovan i kada je pacijent siguran u to da ga terapeut doživljava kao 92 . On može interpretirati naše nespretne pokušaje da interpretiramo zla transfera kao odbacivanje i prerano prekinuti terapiju. 1987). shvatajući da su ove teme srž pacijentovog iskustva a ne antiterapijske »gluposti«. pacijent će lakše čuti terapeuta i prihvatiti njegovo ili njeno odbijanje vanterapijskih relacija. Terapeut treba da poštuje pacijentovo interesovanje za sebe i da ga prihvati kao izraz pozitivnih osećanja kao i da pronadje neki način kojim će izraziti zahvalnost zbog prisustva takvih osećanja prema sebi. Ukoliko se ovako ponašamo. to mora da čini vrlo obazrivo. Kasnije. Izgleda da postoje tri nezaobilazne komponente u radu na ovim temama. u ranim fazama terapije. ja sam utvrdio da otkrivanje histeričnom pacijentu činjenice da terapeuta ne privlači ni malo. kao što je to čest slučaj. Hvala Važno je da terapeut prepozna pokušaje za ekstraterapijskim vezivanjem histeričnih pacijenata ka izraz njihove shvatljive potrebe za bliskošću. neki terapeuti se prema ovim temama odnose do te mere parcijalno da pacijenti takve intervencije shvataju kao ponižavanje i one su besplodne. terapeut suprotnog pola konfrontira sa pokušajima pacijenta da se previše veže. Onda kada terapeut pacijenta prihvati kao osobu koja ima dragocenu potrebu za bliskošću i kada sa zahvalnošću prihvati njegovu ekspresiju i rizik koji je uključen u izražavanje takve potrebe. Ipak. vrednuju autentičnost kao fundamentalnu karakteristiku kontakta.

ukoliko pacijent govori o nekim interakcijama koje su mu teške ili bolne. Ovi pacijenti su takodje preterano fokusirani na druge i teško im je da održe samosvesnost kada su suočeni makar i sa najslabijom stimulacijom iz sredine. može biti korisno ili upotrebiti tehniku prazne stolice ili ga 93 . dopadljiv ili zdrav. prema njegovom shvatanju ne može desiti u sadašnjem odnosu. kao i oni koncentrisani na senzacije i na to kako ih ovi pacijenti simbolizuju mogu biti posebno moćni. geštalt terapeut bi mogao da se fokusira na polarnost aktivno/pasivno. Zašto Sada stiže vreme da se sa pacijentom istraži ono što on oseća da bi bilo moguće u vanterapijskoj relaciji. terapeut mora da se pripremi za tešku induktivnu fazu i mora da se suoči sa pacijentovim razočaranjem. Tokom istraživanja ove teme. a što se. kao način kojim bi podržavao izbalansiraniji stil ponašanja. Eksperimenti u cilju namernog razotkrivanja fokusa njihove pažnje usmerene na druge (pa i na terapeuta) posebno u ranim fazama ciklusa. Opšte terapijske strategije Svesnost/kontakt fokus U radu sa histeričnim pacijentima. verovatno je da će terapeut istog pola kao pacijent biti efikasniji. Histerični pacijenti su naučili da se nose sa svojom bazičnom nesigurnošću u vezi sopstvene vrednosti kao ljudskog bića putem zavodjenja.vrednog. on ovakvo samootkrivanje može asimilovati i ono može služiti uvećavanju njegove tolerancije za intimnost i autentičnost. Važno je da mu u terapijskom odnosu bude dozvoljeno da produkuje neke »sigurne fantazije« u vezi sopstvene potrebe za vrednovanjem i jasne sadržaje zavodničkih fantazija u kojima je skrivena ta bazična potreba. U fazi akcija/kontakt iskustvenog ciklusa mogli bi se koncentrisati na kapacitet histeričnog da identifikuje i toleriše intra i interpersonalne konsekvence svojih akcija. Obzirom na to da histerični pacijent teži da erotizira i terapijski odnos. Ove osobe su preterano aktivne i potrebno je razviti njihovu sposobnost da se prilagode dogadjajima umesto da teže da ih promene. Stoga je važno obratiti pažnju na pacijentov iskustveni ciklus kao i pratiti njegovu tendenciju da pomera svesnost sa sebe u okolinu. važno je slediti fantazirani lanac dogadjaja sve do tačke u kojoj pacijent oseća da bi od terapeuta mogao dobiti neku dragocenu potvrdu ili procenu da je on voljiv. Na primer. U tom slučaju. prezirom i kompetitivnošću.

makar. život ne prisiljava ljude da budu takvi kakvi jesu. Takodje je korisno navesti pacijent da identifikuje znakove pomoću kojih gradi svoje predpostavke u vezi svog i iskustva druge osobe. Na taj način može im se pomoći da dožive bolje uzemljenje i bolju intergrisanost u interpersonalnom kontaktu. ili. Kao prvo. Eksperimenti u okviru terapijskog susreta i van njega koji imaju za cilj da razviju socijalne veštine mogu pomoći ovim pacijentima da prošire svoj opseg interpersonalnog ponašanja i progresivno sklone njihove »socioerotske« oblike ponašanja.« Geštalt terapeut može raditi na konfrontiranju ovih bazičnih predpostavki na bezbroj načina. geštalt terapeuti često dolaze do edipalnih tema i njihovog impasa želja. straha i ljutnje. Ona nije očuvala svoju vezanost za majku stoga što je otac bio nesposoban da je 94 . nije toliko senzitivan… Takodje. ovakvi eksperimenti i osnaživanje kreativnosti i adaptivnog opsega su od pomoći. klijent ne samo da nije senzitivan. Stoga mi je potrebna posebna pažnja i uvažavanje. a ponekad je to odnos izmedju oca i deteta. naš način ponašanja na granici kontakta objašnjava naše afektivno stanje…(klasična geštaltistička tvrdnja…) Preklinjanje za posebnu pažnju čini nas detinjastima i nemoćnima. Kognitivni fokus Sržna misao ili bazična predpostavka histeričnog pacijenta o sebi i drugima izgleda da je: »Ja sam senzitivan. Bihevioralni fokus Centriranost i punoća kontakta geštalt terapeuta obezbedjuje pacijentu pouzdanu i bezbednu sredinu u kojoj može testirati svoje interpersonalno ponašanje i osnažiti svoje adaptivne veštine. Psihodinamski fokus U potrazi za razlozima koji vode razvoj histerične ličnosti možemo ponovo ispitati Edipalnu tematiku. Mi više znamo o razvoju ženske histerije nego o razvoju muške histerije. Za one koji su manje psihološki orjentisani. Život me čini nervoznim. U radu sa snovima i nezavršenim poslovima. sa kojima bi bilo preambiciozno pokušati razvoj kapaciteta i osećaja za introspekciju i uvide. Pnekad je odnos sa majkom dominirajući.navesti da obnovi dogadjaj govoreći u sadašnjem vremenu a sve to da bismo mu pomogli da uhvati svoje misli i osećanja o drugoj osobi kao i reakcije te druge osobe na ono što je klijent radio ili govorio.

posmatra bez želje i zato ona ne može da postoji kao osoba za pripadnike suprotnog pola. Terapeut koji je siguran u sopstvenu privlačnost biće manje sklon da bude destabilizovan histeričnim pacijentom od onog koji je nesiguran ili se plaši zavodjenja. kada intimnost postane moguća. Ipak. dok će drugi biti toliko preplašeni da će posvetiti veći deo svoje energije neutralizovanju pacijentovih vezanosti za sebe. Ovim pacijentima je potrebno da se oslone na terapeuta. bilo ženskog pola. ona mora odbaciti telo svoje majke i prihvatiti da postane osoba istog pola kao i majka u cilju dovršavanja svog razvoja. Obe rekacije su. Histerična žena je naučila da istovremeno želi kontakt sa muškarcem i plaši ga se. Ona može uspeti jedino ukoliko su zadovoljeni odredjeni uslovi. 95 . Posebnu pažnju moramo imati u radu sa histeričnim pacijentima koji pokazuju osobine borderlajn ličnosti. Dok su fantazije o udaji za majku druga vrsta problema koja se tiče dečaka. kretanje ka suprotnom polu otelotvorenom u ocu predstavlja veliku transformaciju. On mora gledati na svoju kćer s ljubavlju koja je bez gore spomenute želje. dovoljno samopouzdanja i bračnu harmoniju roditeljskog para. Otac mora biti i fizički i afektivno prisutan. Neki terapeuti će podleći zavodjenju. Kroz zavodjenje ona restaurira osećanje da situaciju drži pod kontrolom. Majka mora prihvatiti prisustvo oca i »pokazati ga« kćeri na način da se ona može kretati ka njemu bez straha da će time izgubiti majku. stari strahovi od nepoznatog se pojavljuju i jedini način da nestanu je da ona pobegne. one ne sadrže kontrolisanje tela drugačijeg od onog koje je njemu već poznato. biće sposobni da ovim pacijentima ponude najbolju terapijsku sredinu. Za devojke. Kontratransferne teme Najvažnija kontratransferna tema sa kojom se suočava terapeut u radu sa histeričnim pacijentima je verovatno vezana za njene ili njegove reakcije na pacijentove zavodilačke manevre. i to na terapeuta koji može da prihvati i poštuje njihovu potrebu za kao i njihov strah od bliskosti i koji može da im pomogne da razreše svoje potisnute strahove i ljutnju. Za razliku od malog dečaka. bilo muškog. Ova psihološka operacija je od fundamentalnog značaja za sve tri osobe i njeno dovršavanje zahteva visok stepen zrelosti. Terapeuti koji mogu da se suoče sa patnjom histeričnog uz saosećanje i da učestvuju u interpersonalnim igrama razotkrivajući bol. Istraživanje intrapsihičke strukture može se preduzeti jedino kod onih histeričnih pacijenata čije funkcionisanje je relativno dobro adaptirano. naravno kontraproduktivne. Afektivni i seksualni razvoj je važan izazov za malu devojčicu.

Iskustveni ciklus 96 .Poglavlje 9. U stvari. Opsesivnokompulzivni poremećaj ličnosti je jedan od najbolje opisanih i najzastupljenijih poremećaja. Čini se da postoji opšta saglasnost među kliničarima da bi mnogi uspešni ljudi mogli biti prototip ovog poremećaja ličnosti. Naime. ovo je sociosintonični poremećaj i ne bi trebalo očekivati da će ove osobe radi njega tražiti terapiju. tvrdoglavost i tvrdičluk. Plašljive i anksiozne ličnosti Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti jedan je od prvih poremećaja koji su bili proučavani. Dobropoznate osobine ovog poremećaja uključuju urednost. Ona je izvanredno konvencionalna i teško donosi odluke. Ovi pacijenti najčešće dolaze po savet zbog bračnih problema i stresa ili sagorevanja na poslu. Opsesivno-kompulzivna osoba je perfekcionista koji je zaokupljen detaljima i pravilima. Ovo je jedan od razloga što je ime ovog poremećaja modifikovano kao DSM III-R. bilo je to pod svodom Frojdovog prvog doprinosa psihopatologiji kada je opisao analnu kompulziju. ona je nesposobna da se opusti a njeno izražavanje emocija je ograničeno. Opis ovog poremećaja u DSM III izgleda da je pretežno fokusiran na kompulzivni deo poremećaja i ne odnosi se na one opsesivno-kompulzivne koji naginju ka opsesivnom. Kako je preterano posvećena poslu. Ona je tvrdoglava i kontrolišuća.

Ipak. ako pacijent takođe ima pasivno-agresivne crte. disciplinovanom. Međutim. kao što je često slučaj. Opsesivno-kompulzivni pacijent se odnosi prema drugima na unapred uobličen način. Ovo naročito važi za opsesivnog “preživara”. Kompulzivniji pacijent je nešto energizovaniji. S toga nije iznenađujuće da opsesivno-kompulzivni napreduju u okruženju koje podržava pozitivnu percepciju koju oni imaju o sebi i koja ih često nagrađuje za njihove patološke tendencije… Mobilizacija Ovi pacijenti nisu mnogo pokretljivi. Ritualni aspekti aktivnosti ovih pacijenata ne doprinose dobrom kontaktu.Svesnost Svesnost opsesivno-kompulzivnog je potčinjena savesnom. naročito ako je depresivan. Ceni lojalnost i disciplinu. Takvi rituali sa unapred određenim sekvencama ne dozvoljavaju ovom pacijentu da uzme u obzir reakcije drugih. Opsesivno-kompulzivni pacijent ne može lako da se opusti zato što oseća da je uvek nešto ostalo da se uradi. Ovo se naravno odnosi na aktivnosti koje su mu poznate. pošto njegove aktivnosti imaju tendenciju da budu ritualizovane one nisu tako energizovane kao spontana akcija. koja je očevidna po načinu na koji se ponaša. U terapeutskoj situaciji. na primer. Uređen život je na primer ispunjen pravilima i detaljima. to ne mora da bude tako 97 . Otpor prema/Adaptacija na kontakt Konfluencija Opsesivno-kompulzivni pacijent je sklon da bude u konfluenciji sa ljudima koji u njegovim očima simbolizuju autoritet. Povlačenje Povlačenje utiče na stvaranje anksioznosti. Kontakt Opsesivno-kompulzivni pacijent je disciplinovan do rigidnosti. Stoga je ovaj poremećaj jedan od najviše ego-sintoničnih. možete naći da mu je jako teško da izađe iz povlačenja. razboritom i lojalnom self imidžu.

One omogućuju odlaganje ili otkazivanje akcije i njenih unapred poznatih loših posledica: pravljenje grešaka ili donošenje pogrešnih odluka. Za pacijenta koji ima potrebu da kontroliše nepredvidljivo. Opsesivnokompulzivni pacijent sklon je kretanju i druženju u krugu koji ima potpuno određene ciljeve ali ne i mnogo blisko ponašanje. on selektivno introjektuje onda kada opazi sredinu kao deo nekog legitimnog autoriteta. Sistemi podrške Interpersonalni Pacijentova interpersonalna mreža naginje formalnosti. Defleksija Ovaj pacijent selektivno deflektuje afektivne ili neracionalne komunikacije. Kompulzija cilja na redukovanje tenzije koju stvara opsesivnost. on može da introjektuje sve vrste pravila koje terapeut nije uopšte javno proglasio. Retrofleksija Opsesivna mozganja su ustvari retrofleksija akcija. subjektivni. emocionalni. vidi terapeuta kao pripadnika neke marginalne subkulture. ovo 98 . ako doživi terapeuta kao “stručnjaka”. Kognitivni Ovaj pacijent je kognitivno preinvestiran i njegov kognitivni sistem ne može da se prilagodi promeni. s druge strane. može da bude sasvim kritičan i da pokrene svoju neizmernu potrebu za preciznošću.očigledno. itd ”. Ako. Introjekcija slučaju njegova veza sa autoritetom postaće Ovaj pacijent svakako ne introjektuje mnogo. u nepredvidljivo. Neke od karakteristika koje su se izdvojile on projektuje na druge i oni onda postaju “lenji. Stoga su retrofleksije ovog pacijenta u službi odlaganja. On obraća veliku pažnju na sadržaj i deflektuje veliki deo procesa. Ipak. U ovom ambivalentnija. Projekcija Sa ovim pacijentom projekcija se koristi prvenstveno u cilju homeostaze. U terapiji. Promeniti jeste isto što i krenuti u nepoznato. neorganizovani.

Sledbenik pravila i onaj koji postavlja pravila. Emotivni način On je uzdržana osoba koja svoja pozitivna osećanja drži izolovana u samom sebi. Često terapeut uhvati sebe u nekoj vrsti rasprave sa ovim pacijentima u vezi koristi od promene ili koristi od nekog drugog načina da se stvari urade. on je neodlučan i nerado prihvata nove ideje. Pasivno/Aktivno Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti predstavlja stil pasivne ličnosti. Osnovne polarnosti (Millon) Self/Drugi Opsesivno-kompulzivni pacijent je sklon da pobrka ili obrne polarnost drugi/self. Izgleda da su oni više od drugih skloni glavoboljama i bolovima u leđima. on ne zna sasvim čija pravila sledi. Ovakva tenzija otežava širenje uzbuđenja. Biološki Ovi pacijenti su često napeti. On podržava viziju sveta napravljenog od pravila i protokola. Funkcije kontakta Spoljašnjost 99 . Njemu nedostaje imaginacija.nije lako izvesti. Ovaj pacijent na pasivan način prihvata obuzdavanja osim ako nema i pasivno-agresivne crte. Fenomenološka transakcija Kognitivni način Ovaj pacijent trpi kognitivnu prisilu.

on često shvata metafore bukvalno. Preklapanje. Njegovom dodiru nedostaje toplina. Nesreća je da se isti pojmovi koriste da označe dva klinička entiteta. Govor Funkcija verbalnog kontakta je jedna od crta koje najviše govore o opsesivnokompulzivnom pacijentu. Ovi klijenti često imaju karakteristike zavisne ličnosti. kruti i pravilni. 100 . Osa I Izgleda da su opsesivno-kompulzivne osobe posebno ranjive kada su u pitanju afektivni poremećaji i naročito unipolarna depresija. U stvari. Preklapanje. On veoma brine o tačnosti rečeničnih konstrukcija i koristi konvencionalni govor. Opsesivno-kompulzivni poremećaj Ose I (opsesivno-kompulzivna neuroza) ne treba da bude pomešan sa poremećajem o kome ovde raspravljamo. zato što klijent sa poremećajem ličnosti retko razvija oslabljen klinički sindrom koji nosi isto ime. Nemate želje da ga dodirujete. One takođe mogu da razviju anksiozne poremećaje kao što su napadi panike sa agorafobijom ili bez nje. Dodir Njegovi pokreti su odbrambeni. Osa II Dijagnoza opsesivno-kompulzivnog poremećaja često se preklapa sa pasivno agresivnim poremećajem ličnosti. Sluh Povrh svega ovoga pacijent čuje faktičke i logičke komponente verbalne komunikacije. On se uvek oblači u skladu sa privaćenim standardima njegove kulture. Pokret.Njegova spoljašnjost odražava njegovu tendenciju ka konformizmu. On nema mnogo razvijen smisao za humor ili metafore.

On tada postaje studiozan i revnostan i želi da “meri ostvarenje svojih ciljeva u terapiji”. i u tom slučaju terapijska seansa postaje pompezna i dosadna. geštalt terapeut treba da obrati posebnu pažnju na pacijentovu dilemu da li da se fokusira na samog sebe ili na terapeuta. ego distone i na ovaj način ih klijent vidi kao nenormalne a nesposoban je da im se odupre. 101 . Taensferna organizacija Od samog početka. da ponovi reč po reč ono što je ovaj upravo rekao. S druge strane. Njegov strah od grešaka može da ga dovede do raspravljanja samo o onim temama u vezi kojih oseća da ima kontrolu a to je obično njegov posao. i ovo je ključna odlika. da bi razumeo ovakvog pacijenta. Pažljivo. on će ili biti potčinjen ili će pružati otpor a ponekad će raditi oboje. često će probuditi pacijentov polet za uzbuđenjem. Opšte terapeutske strategije Svesnost/Kontakt fokus U radu u okviru fokusa na ciklus kontakt/svesnost. i na ono što pretpostavlja su pravila i ono što se od njega očekuje. pacijent vidi terapeuta kao autoritet i reaguje na svoj uobičajeni način. Ovo bi bilo od posebnog značaja za talas senzacija/svesnost i akcija/kontakt. zasnovano na povećanoj svesnosti o selfu i drugima. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Jedno od najuznemiravajućih stvari u vezi etape indukcije opsesivnokompulzivnih pacijenata je kako teško ponekad može biti ponovno formulisanje nekih od njihovih komentara. Ovaj pacijent može da smatra terapiju zadatkom koji treba da izvrši. postepeno jačanje energije. svaki rad u pravcu povećanja ovog pacijentovog kapaciteta za preuzimanje rizika je još jedan korak u ispravnom pravcu. Takođe.Ovaj potonji je karakterističan po kompulzijama koje su. on može da odbije da bude iskreno uključen i da procenjuje većinu naših napora. Ovo može da se uradi ako se radi posebno na pokretanju energije. Čovek ponekad oseća da mora.

Život je nepredvidljiv. nemajući smisao za humor. ovo može da bude posebno efikasan način postupanja sa njihovim stilom mišljenja i snalaženja u situacijama. 102 . Ovi pacijenti su veliki moralizatori i imaju širok izbor introspekcija pri ruci za podršku svojoj moralnosti. najbolje je raditi sa tim kada su poslednji put plakali. itd. S druge strane. Intrapsihički fokus Sa ovim pacijentima je najvise od svih koriscen psihodinamski prilaz. Zato ja moram da budem pripravan za sve što bi moglo da pođe naopako. naročito u fazi indukcije. Opsesivno-kompulzivni pacijent je osoba koja. i napor terapeuta vodi u uzaludne iako uzbudljive analize. Paradoksalni fokus Paradoksalni fokus nekada daje dobre rezulatate pošto konfrontira neke od tendencija ovih pacijenata ka suprotstavljanju i kontrolisanju. Prema Forgus i Shulman (1979. 1988). kako je citirano u Murray. Humor i zadirkivanje pomažu u redukovanju njihove rigidnosti i drže ih dovoljno vremena izvan ravnoteže da bi u perspektivi došlo do promene. U naporu da se izbegne podsticanje intelektualizacije. vrlo je teško doći do njihovih afekata. a ne sa govorom koji su održali niti sa sastankom koji su vodili. Ipak. čuvajte se “treba”-ova. opsesivnokompulzivni pacijenti sebe vide kao odgovorne za događaje a druge ljude kao one koji stvaraju konfuziju. Ovi pacijenti mogu ponekad da idu u vrlo detaljne opise događaja ali kada su u kognitivnom načinu. Istraživanje nedovršenog posla iz prošlosti je najefikasnije kada sledi iz tekućeg događaja koji ima afektivno značenje u pacijentovom životu. 1988).Kognitivni fokus U radu sa kognitivnim fokusom terapeut treba da bude oprezan da ne bi “zaigrao” u odbrambenom stilu ovih pacijenata. Srž njihovog objašnjenja bi bila: “Ja sam naklonjen tome da me drugi smatraju odgovornim kada nešto ide loše. pre nego iz ideja koje pacijent može da ima o samom događaju (Frances.” U svakom slučaju. nemojte da idete sa ovim predaleko. može da bude nesposobna da uhvati metaforičku poentu i da se oseti tako slomljeno da prerano prekida terapiju. šta su mislili baš pre seanse. vodili ljubav.

U fazi indukcije. Dosada Neki terapeuti imaju neprilika dopuštajući da se inicijalni intervju odvija ritmom i stilom pacijenta. punim kontakta top-dogom”… Naš kapacitet za uzbuđenje dobiće pravu primenu u pravo vreme. verovatno je najbolje sresti se sa ovim pacijentima na pola puta ukoliko ne može bliže. samo traći terapeutovu i pacijentovu dragocenu energiju.Uprkos njihovoj početnoj hladnoći i rigidnosti. Kontratransfer Sami terapeuti su često kompulzivni i sama priroda naše profesije. Neki terapeuti ne mogu da dozvole ovo relativno obuzdavanje i ulaze u borbu za moć koja. Kako bi mi na drugi način doterivali naše teorije o ljudskom ponašanju? Kako bi mi drugačije baratali sa tako mnogo teorija o ljudskom ponašanju ili iskopavali u ponašanju naših klijenata ono što bi drugačije prošlo nezapaženo? Međutim. Dobijajući ovo. međutim. kao geštalt terapeuti. Inače. Na terapeutu je da bude budan i nađe one teme i sadržaje oko kojih se njihovi afekti usredsređuju. kako u teoretskim tako i u praktičnim aspektima. proključalim. bar donekle. nalazite da ovi ljudi mogu zaista duboko da osećaju. u pokušaju da se ili izbore sa dosadom ili da rade sa svojim sopstvenim “uzbuđenim. ako se na pravi način ne odvije do kraja. zahteva da budemo. mi ćemo možda biti u miru sa svojim top-dogom ali tada se pojavljuje još jedan “pacijent koji nije zaista spreman da se menja…” Borba za moć Opsesivno-kompulzivni pacijenti imaju jaku potrebu da kontrolišu i ovaj način može da nas dovede do toga da se osećamo kao smo u ludačkoj košulji. mi takođe cenimo uzbuđenje i kontakt. mi smo posebno skloni sledećim kontratransfernim reakcijama sa pacijentima sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem ličnosti. Izazov za geštalt terapeuta u fazi indukcije jeste da dokaže sebe kao stručnjaka iscelitelja dok daje pacijentu dovoljno slobodnog prostora za 103 . opsesivno preokupirani detaljima. jednom kada stignete ispod te površine. Neki od nas mogu naivno da pokušaju da veštački ubace afekat. Čini se da je opsesivno-kompulzivni pacijent skrojen za neke od naših dramatičnijih tehnika koje pobuđuju afekte.

on ili ona ne mogu da budu dijagnostifikovani kao pasivno-agresivni tip. Suviše prve varijante i pacijent ne može da dopusti prateći gubitak kontrole.njegov prirodni stil borbe sa otvaranjem prema svetu. mi ćemo videti koji su klinički sindromi motivišući faktori za dolaženje na terapiju. Potrebna je večnost da bi odgovorio na pitanje a eksperimenti se odvijaju naizgled brzinom kornjače. Kontakt 104 . Ako neko udovoljava kriterijumu bilo kog drugog poremećaja ličnosti. U DSM III-R definicija pasivno-agresivnog poremećaja ličnosti je proširena i ovaj hijerarhijski kriterijum je odbačen tako da ovaj poremećaj može da bude dijagnostifikovan zajedno sa drugim poremećajima ličnosti. Skoro da su sposobni da stvarno projektuju svoju ljutnju u nekog drugog. tako da oni nikada nisu otvoreno ljuti ali su svi oko njih veoma iritirani. U delu koji se tiče preklapanja po Osi I. Pasivno-agresivni pacijenti obično ne konsultuju terapeuta dok ljudi oko njih ne izgube strpljenje i ne prisile ih da potraže pomoć. Pasivno-agresivni poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi DSM III ima relativno usku definiciju ovog poremećaja. On je osoba koja oteže i uvek se čini da on radi stvari malo sporije nego što mislite da bi trebalo (naročito ako je to nešto što on ne želi zaista da uradi). Ovo je naročito uočljivo u nekim terapijskim seansama. On zato simbolizuje neke od svojih smislenih senzacija kroz taj poseban filter. Akcija Pasivno-agresivni pacijent je sklon da odloži stvari koje treba da uradi. Suviše druge varijante i geštalt terapeut postaje ograničen jer je predvidljiv i otuda nemoćan. Pasivno-agresivni pacijent je poslovično onaj koji osujećuje. Čini se da ovi pacijenti imaju isti talenat koji poseduje i čovek koji govori iz trbuha. Iskustveni ciklus Svesnost Pasivno-agresivni pacijent je podstaknut da misli da su neopravdani zahtevi izmišljeni zbog. Gnev i zavisnost su srž problema.

dok sledi terapeutove “instrukcije”. navodno zevajući i protežući se u isti mah. on je “iznenađen” kada dobije fidbek sa suprotnim efektima. Ova vidljiva pasivnost. Projekcija Agresivni impuls ovog pacijenta je samo delimično retroflektovan. Introjekcija Katkada ovaj pacijent može da izgleda kao pasivni introjekt. Pošto je takav fidbek posledica njegovog tipa akcije. ali…”. u službi je agresivnog polariteta i omogućiće mu da kasnije kaže: “ Uradio sam ono što ste želeli da uradim. međutim. Ovo pretstavlja pasivni vid njegove strukture. Retrofleksija 105 . Ipak. Tako ljutnju doživljava kao da ona dolazi iz okruženja. Pošto on ne dozvoljava sebi da se otvoreno suprotstavlja nekome. može se reći da on ne može ispravno da asimiluje rezultat svoje interakcije sa okruženjem. koja je neophodna njihovom smislu za celovitost. dok terapeut ne skrene pažnju na njega. Povlačenje Sa pasivno-agresivnim pacijentima ova pozicija se često koristi kao provokacija. on pristane da se kreće a sve vreme pritom vuče noge. ovo nije sasvim pogrešno. Verovatno je Perlsov omiljeni izraz “lovac na medvede” skovan baš za ovakve ljude. “To bih veoma želeo ali…”. Čini se da ovaj pacijent ima izvanredan talenat da neke terapeute uhvati u zamku eksperimenata-ćorsokaka. što je bazična odlika kontakta.Pošto je pasivno-agresivni pacijent sklon da oseća kako on radi posao mnogo bolje nego što mnogi ljudi zaista veruju. budite svesni da se pacijentova razdvojena ljutnja odigrava kroz neku formu dosluha sa značajnim drugim u okruženju. Tada igra pasivno-agresivnog počinje: “Ko? Ja?…” Otpor/Prilagođavanje kontaktu Konfluencija Pasivno-agresivni pacijent može katkada da pokaže tobožnju konfluenciju. To čemu se ne dopušta da živi u njima samima. U grupi umeju da se namrgode i povuku. mora da nađe novi život u nekome ko je u blizini. S obzirom na pacijentovo frustrirajuće ponašanje. Ove osobe su eksperti za izazivanje tuđe ljutnje.

Fenomenološka transakcija Kognitivni način 106 . i t. Ko je ljut?…Ko je nepravičan? … Ko je nepouzdan?… Pasivno/Aktivno Ovo je stil aktivne ličnosti. kako u svojim životima (rođendane. Sistemi podrške Interpersonalni Interpersonalni sistem podrške pasivno-agresivnog pacijenta se koristi kao “odeljenje za žalbe”.) tako i u terapiji (pitanja. seanse itd).Pasivno-agresivni pacijenti selektivno i delimično retroflektuju ljutnju. svoju čekovnu knjižicu. ali…”. Kognitivni Kognitivni sistem pasivno-agresivnog pacijenta je uobličen tako da može brzo da protivreči i poriče bilo kakvu odgovornost za agresiju. zašto nije mogao da ispuni dogovoreni rok. zašto je zaboravio na sastanak. sastanke. zahteva mnogo energije. On ima bezbroj dobrih razloga u pogledu toga zašto je zakasnio.d. eksperimente. Osnovne polarnosti (Millon) Self/Drugi Kao i opsesivno-kompulzivna ličnost. Defleksija Pasivno-agresivni “zaboravljaju” što šta. pasivno-agresivni pacijent je donekle zbunjen polarnostima drugi/self ili ih zamenjuje. Ići kroz život i govoriti “Da. Čovek ne može da razgovara sa ovakvim pacijentom a da se ovaj ne žali na nekoga ili nešto.

“Ne razumem šta to znači…”. Pokret. dodir Ovo je osoba koja slučajno obara vašu novu lampu i prosipa kafu na vaš novi beli čupavi tepih. poremećaju prilagodjavanja sa depresivnim ispoljavanjem i anksioznom poremećaju i kada se suoči sa ovim poremećajem ličnosti. Osa II Ovaj poremećaj ličnosti naginje ka preklapanju sa nesamopouzdanim i potčinjenim interpersonalnim stilovima kao što su Zavisni. Funkcije kontakta Govor Pasivno-agresivni pacijent lako druge hvata u zamku nastojanja da ga ubede u nešto. On posmatra pozitivne događaje sa nevericom i ima mizantropski pogled na svet. cinizam i skeptičnost. 1988). terapeut treba da ispita mogućnost da li je pacijent doživeo bilo koji od ovih stanja Ose I. On je razdražljiv i tvrdoglav i drugi mu lako zasmetaju. Sluh Pasivno-agresivni pacijent sluša uglavnom tako da onda može da kaže “da. Preklapanje. Diferencijalna dijagnoza je zasnovana na činjenici da je stil potčinjenosti ovog pacijenta obmana i da se u stvari koristi kao fasada za gvozdenu volju koja se suprotstavlja (Frances. 107 . “Zaboravio sam pitanje…”.Pasivno-agresivni pacijent naginje ka tome da u svemu vidi najgore. On je rutinski pesimista u pogledu i sebe i drugih. Njegov kognitivni model sadrži negativnost. Emotivni način Pasivno-agresivni pacijent često je mrzovoljan i sklon prepiranju. “Ali zar niste upravo rekli?…”. ali…”. Ovi pacijenti su naročito skloni depresiji. Izbegavajući i Opsesivno-kompulzivni poremećaji ličnosti.

Opšte terapijske strategije Važno je znati da se dobar deo teraspeutskih neuspeha u svim psihoterapeutskim prilazima odnosi na pacijente sa pasivno-agresivnim poremećajem ličnosti (Frances. Terapeut treba da bude svestan pacijentove tendencije da poriče svoja neslaganja. zaborave svoju čekovnu knjižicu. 108 . Svesnost/Kontakt fokus Geštalt terapeuti. Tipično je da na poslu dobijaju lošu ocenu za svoj rad ili imaju bračne probleme. Organizacija transfera Za pasivno-agresivnog pacijenta terapeut je pre svega još jedna autoritativna figura. obraćaju posebnu pažnju na teškoću sa kojom pacijent bira da se fokusira na svoje lične senzacije i potrebe koje su suprotstavljene senzacijama i potrebama drugih ljudi. Ne može se uraditi pravi posao sa pasivnoagresivnim pacijentom dok se on i terapeut ne slože da pacijent ima problem. U prvim seansama oni će biti u stavu odbrane. zakasne. Obično dolaze na terapiju zato što imaju problem sa nekim drugim. naizgled primajući uljudno terapeutove poteze. Stoga će terapeut biti meta pacijentove pasivno-agresivne taktike. najpronicljivijeg terapeuta. Oni poseduju impresivni arsenal psihološke gerilske taktike koja može da savlada čak i najoštroumnijeg. Ovo posebno važi za talas senzacija/svesnost i akcija/kontakt. itd. U početnim fazama oni će odbijati priznanje svog dela odgovornosti u sukobima koji su ih doveli na terapiju i pokušaće da iskoriste terapiju i terapeuta kao način da opravdaju svoje ponašanje. 1988). ja sam to već rekao.Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Ovi ljudi ne dolaze na terapiju zato što sami pate od svog poremećaja ličnosti. ali će onda komentarisati: “Ja to već znam. ja sam to već probao…”. Ovi pacijenti najčešće osećaju kao nepravdu svaki negativni fidbek koji dobijaju. Od njih se može očekivati da zaborave ili propuste sastanak. U kratkom vremenskom periodu odnos sa terapeutom počeće da liči na borbu za moć koja preovlađuje u pacijentomvom životu. radeći sa fokusom svesnost/povlačenje. Pažljiva procena pacijentovog ponašanja koja se može priložiti uz ovaj problem mora tada da postane primarni fokus rane faze terapije.

Ovi pacijenti se često i plaše drugih i žele da se drugi staraju o njima (Frances. Terapeuti koji se osećaju dobro koristeći ovu tehniku paradoksa mogu da čestitaju pacijentu za "poštovanje svoje lične mere". itd. Ovde bi terapeut mogao da podrži ponašanja koja su prilično jako suprotstavljena onima koja bi bila terapeutski poželjna. progresivno će pomagati pacijentu u odricanju od svoje pasivno-agresivne taktike. agresivne i narcističke osobine koje oblikuju osnovu za pacijentovu potrebu za negativističkom autonomijom. Kognitivni fokus Kognitivni fokus bi istražio iracionalnu logiku pasivno-agresivnog pacijenta u pogledu njegovog osećanja da je zloupotrebljen od ljudi koji izgleda ne cene njegovo ponašanje bilo na poslu ili kod kuće. Pasivna agresija pribavlja sadističku i mazohističku gratifikaciju. Terapeut naročito treba da stražari nad dosadnim i jednosložnim saglasnostima i pristancima i da traži retroflektovani kriticizam. do tačke na kojoj pacijent počinje da doživljava jednostran kvalitet svog uobičajenog fokusa. 109 . Bihejvioralni fokus Podučavanje i oblikovanje socijalnih veština i usmeravanje svih napora ka razvijanju asertivnosti. Potvrđivanje se izbegava zato što simbolizuje Edipov triumf i/ili okidač za osvetu. upotpunjenu sa doslovno rečenim i pretpostavkama o iskustvima drugih osoba. u naporu da se naglasi polarnost koja je poznata pacijentu. Psihodinamski fokus Radeći sa nezavršenim poslom iz prošlosti. Parakoksalni fokus Paradoksalni fokus će iskoristiti pacijentovu opozicionalnost. Podržavanje pacijentovog kapaciteta za preuzimanje rizika u vezi sa kritikovanjem ne samo da utvrđuje terapeutski savez nego može lako da se prenese na situaciju izvan terapije. geštalt terapeut će verovatno nabasati na u osnovi zavisne. Moglo bi da bude interesantno naterati ga da napravi listu takvih epizoda.Ovog pacijenta treba ohrabrivati da bude kritičan i da izražava svoje poglede i neslaganja otvoreno koliko god može. i da se ovo upotrebi na terapeutskoj seansi.

Terapeuti mogu da rade sa ovim ljudima samo ukoliko nemaju ličnu potrebu da pobede u borbi za moć i još ako mogu da učestvuju u njoj bez straha ili okrutnosti.. Otuda suprotni signali koje oni šalju: "Preuzmi brigu o meni. Previše revnostan terapeut Terapeut koji ima jaku ličnu potrebu da spašava beznadežne slučajeve uvek na kraju karajeva nalazi nekog pasivno-agresivnog pacijenta koji demonstrira veliki kreativni potencijal da mu stalno bude gore. Izbegavajući poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi 110 . Neasertivni terapeut Neasertivni terapeut stoji pasivno pokraj pacijenta dok se ovaj bori da uspostavi vrstu odnosa u kojoj se dobro oseća..1988)." Ozbiljan i sistematičan rad na interpsihičkom nivou mora konačno da dovede kod pacijenta do rehabilitovanja ljutnje i straha od gubitka naklonosti ako se ljutnja izrazi. Terapeut mora da bude u stanju da se bori na pošten način i sa ljubavlju zato što pacijent ne zna za drugačiji vid bliskosti. Terapeutova pasivnost može da obeshrabri pacijenta i dovede do prevremenog završetka terapije. Terapeut mora da uzme udeo u ovoj borbi i da se ne ljuti niti da oseća preteranu krivicu. terapeut mora da prihvati činjenicu da pacijent ne zna druge načine bivanja u odnosu nego kreiranjem i učestvovanjem u borbi za moć. Kontratransferne teme Da bi terapija sa pasivno-agresivnim pacijentom bila uopšte uspešna. terapija nikada neće proći indukcionu etapu. ali me nemoj lišiti moje slobode. Autoritarni terapeut Ako je terapeut isuviše jak i neće biti "oboren" od strane pacijenta na bilo koji način koji pacijent zna.

Ako mora da ide u toalet i ne zna gde je. Oni ne vole odlaske na zabave i plaše se ulaska u nove odnose osim ukoliko nemaju jake garancije da će biti prihvaćeni. Senzacije Ovi ljudi su posebno otvoreni za neprijatne senzacije. Oni se plaše susreta sa novim ljudima. Akcija Sklon je delanju na uzdržan. Često su samci/-ice uprkos osobinama koje ih čine poželjnim životnim saputnicima. On je stoga sklon simbolizaciji svojih senzacija kao potencijalnih opasnosti za podsmeh. Na poslu zaostaju. Ovi pacijenti su skloni da ignorišu prijatne znake. podsmeha i poniženja.. Ovo su vrlo stidljivi ljudi. Smatra se da je ponašanje izbegavajućeg poremećaja ličnosti podložnije lečenju nego ono kod većine drugih poremećaja ličnosti. na primer. Oni su skloni odlaženju na ista mesta i ponavljanju poznatih doživljaja. nastao iz istraživanja socijalnog učenja i socijalnih fobija. nasuprot ovome. ne iz nedostatka talenta već zbog toga što se plaše novih odgovornosti. Svesnost Svesnost izbegavajućeg pacijenta je prekrivena stalnom brigom zbog odbacivanja. jer se plaše da pozovu nekoga na randevu. potrebno mu je vreme pre nego što će postaviti takvo nezgodno pitanje.. kao i iz psihodinamske literature o fobičnom karakteru. 1986). on ipak pita gde je kupatilo. nedavne studije pokazuju da je ovo jedan od uobičajenjiih poremećaja ličnosti (Frances. oklevajući i strašljiv način.Ovo je bio još jedan kontroverzni dodatak DSM III. Izbegavanje se zasniva na uspešnoj budnoj i fokusiranoj pažnji na znake koji ukazuju na opasnost. 111 . Mobilizacija Mobilizacija izbegavajućeg pacijenta je selektivno fokusirana na izbegavanje bola. Međutim. Ako. gleda u stranu i crveni. Ova kontoverza je usredsređena na učestalost ovog poremećaja pošto neki kliničari osporavaju samo njegovo postojanje. on mrmlja i muca.

Introjekcija Izbegavajućipacijent je zaista isuviše smušen da bi introjektovao. Ipak. Povlačenje Povlačenje je omiljena pozicija izbegavajućeg pacijenta i ona dominira njegovim iskustvom. Projekcija Izbegavajući pacijent koristi projekcije da bi ospoljio ponižavajuće rane introjekte: »Oni će mi se smejati« itd. Retrofleksija Izbegavajući pacijent retroflektuje one svoje impulse koji bi. Defleksija Izbegavajući pacijent toliko brine zbog odbacivanja da će prvenstveno težiti defleksiji na bilo kakav znak prihvatanja i potvrđivanja. Zbog svoje nesposobnosti da kritikuje i diskriminiše u kontaktu. Zato on sanjari i nadoknađuje sve to u fantazijama. u njegovim očima. Otpor ka/ Adaptacija na kontakt Konfluencija Dok izbegavajući pacijent žudi za prihvatanjem. ovakvi intojekti su u stvari defleksija kontakta.Kontakt Kontakt izaziva anksioznost i predstavlja glavnu metu pacijentovog izbegavanja. Sistemi podrške Interpersonalni 112 uznemirujuće i . on čak može da bude blago paranoičan. On ima mali kapacitet za konfluenciju i nije joj mnogo podložan. Ukoliko pacijent nije apsolutno uveren u nečiju blagonaklonost i zaštitu. može da izgleda da intorjektuje. on se drži na distanci da bi izbegao odbijanje. vodili bolnim konsekvencama i zadržava ih u sebi da bi izbegao bol.

Oni pate od agorafobije kao i socijalne fobije i od napada panike. 1989). Osnovne polarnosti (Millon) Zadovoljstvo / Bol Osnovna crta izbegavajućeg pacijenta je da je preterano fokusiran na izbegavanje bola i da ima malo iskustva zadovoljstva. Fenomenološka transkacija Kognitivni način Izbegavajući pacijent je kognitivno rastrojen. 113 . Self / Drugi Izbegavajući pacijent je minimalno zainteresovan za sebe i druge. Pasivno / Aktivno Ovo je stil aktivne ličnosti jer pacijent aktivno izbegava bol. on to doživljava kao odbijanje. Ovi napadi panike su često ubrzani hiperventilacijom i izbegavajući pacijenti moraju da nauče da podržavaju sami sebe adekvatnim disanjem (Barlow.Interpersonalni sistem podrške izbegavajućeg pacijenta je ograničen na jednu do nekoliko osoba koje služe kao prisni prijatelji ali se ne dočekuju sa toplinom kada pokušaju da pruže podršku na drugi način sem slušanjem. On je sklon da tumači ponašanje drugih kroz svoju zaokupljenost odbacivanjem.Ako pokušaju da vrše pritisak na pacijenta "da izađe iz svoje ljušture". Kognitivni Izbegavajući pacijent je često rastrojen i njegovi kognitivni procesi su često prekidani vidljivo nepovezanim idejama. Proces izbegavanja je proširen na kognitivnu oblast i ovaj pojedinac je podložan iskrivljenim misaonim procesima. Razmišljanje je opasno zato što »misliti znači biti« a nebiti je bolje nego biti odbijen ili ponižen. Biološki Ovi pacijenti često imaju respiratorne probleme. Teško mu je da razmišlja o nečemu do kraja.

Posledica ovoga je da oni razvijaju vrlo jake mehanizme otpora. straha od odbijanja i teških osećanja. Preklapanje. svet ono. Funkcije kontakta Govor Za izbegavajućeg pacijenta je teško da govori otvoreno. Njemu je takođe teško da kaže ne. Pokret. dodir Opšte ponašanje pacijenta pokazuje anksioznost a dodir ga plaši. nemoj toliko da brineš“. kao što je često slučaj. On se koleba između potrebe za ljubavlju. tugu i ljutnju. Osa I 114 . Sluh Njegova rasejanost mu često otežava da čuje ono što se govori. Na ovo pitanje smo odgovorili u delu o šizoidnom poremećaju ličnosti. itd. Jedna od crta zavisnosti ovog pacijenta je da jednom kada ostvari siguran odnos on se drži toga. one služe tvrdoglavom održavanju njihovog izbegavanja. strah od odbijanja. Preklapanje. itd ”. “Ljudi ovo.Emotivni način IzbegavajućI pacijent stalno doživljava strah i osećanje zbunjenosti. Ovi ljudi su pritisnuti mnogim “probaj nove stvari. On koristi jednosložne reči i mnogo generalizacija. Osa II Često se postavlja pitanje diferencijalne dijagnoze šizoidnog poremećaja ličnosti. Kada izbegavajući pacijent takođe ima neke crte pasivno-agresivne ličnosti.

Dinamika terapije Inicijalno ponašanje U mnogim slučajevima izbegavajući pacijent dolazi na terapiju posle višegodišnjeg oklevanja. oni obično postaju vrlo saradljivi. Ako 115 . on takođe može da pati od velikog afektivnog poremećaja ili poremećaja prilagođavanja sa depresivnim ispoljavanjem. ovi pacijenti su vrlo nervozni na početku intervjua. Kada se konačno osete prihvaćenim od terapeuta. 1988). čini se da svako brižljivo i brižno deljenje adekvatnih informacija normalizuje ovu situaciju u pacijentovom iskustvu tako da se on oseća manje upadljivim izuzetkom na planeti zemlji. događa se da oni jednostavno ne mogu da prihvate da se terapeutski odnos zaista odvija na prihvatajući i brižan način i da ih terapeut prihvata. moguće je očekivati da će njegova početna žalba biti u vezi anksioznosti ili socijalne fobije.Velika je verovatnoća da će izbegavajući pacijent patiti od jednog od poremećaja anksioznosti. U stvari. Kada je to tako. ukoliko je terapeut dovoljno empatičan i pokazuje razumevanje za njihovu nelagodnost. Neki terapeuti ne oklevaju da ukažu izbegavajućem pacijentu da je njegovo stanje prilično uobičajeno. Neki čak idu tako daleko da im čitaju DSM III. U fazi indukcije. u osvrtu na seansu. U periodima jačeg stresa od uobičajenog. Ipak. Doživeo je mnoge neuspehe u svojim pokušajima vođenja socijalno zadovoljavajućeg života i ulazi kod terapeuta anksiozan zbog njegove moguće procene.R deo o izbegavajućem poremećaju ličnosti (Frances. terapeuti treba da imaju na umu da je tim pacijentima veoma teško da budu upućeni nekom drugom. ovi pacijenti će početi da se otvaraju. počinje da oseća da sada kada se otvorio. da je navalio na svoja slaba pleća veliku obavezu da u sledećoj seansi ”glumi” na pravi način. Posle izvesnog vremena. Upućivanja kod drugih terapeuta Radeći sa izbegavajućim pacijentom. jednom kada osete da su uspostavili neku vrstu prisnosti sa prethodnim intervujerom. Kako god da se terapeut ponaša. pacijent odlazi kući i.

Povećajte njegovu sposobnost da bude pasivan da bi uravnotežio svoj individualni stil u situacijama koje izazivaju anksioznost. toliko imaju problema da iz nje izađu. 116 . Svesnost/Kontakt fokus Radeći na ciklusu kontakt/povlačenje. do tačke kada ceo iskustveni ciklus može da bude aktiviran i upotpunjen. Opšte terapijske strategije Izbor terapeutskog fokusa zavisiće uglavnom od ciljeva pacijenta. oni se nje drže kao da je život u pitanju. mogu da izmisle tuce eksperimenta korisnih za izbegavajućeg pacijenta. kako se drugi osećaju u vezi njega ili nje. tada je moguće krenuti ka više kognitivnom ili psihodinamskom fokusu. Grupna podrška pomaže pacijentu da proveri neke od svojih unapred zamišljenih ideja kao na pr. Organizacija transfera Izbegavajući pacijent može da postane prilično zavisan. Pošto su u početnim fazama ovi pacijenti kognitivno rastrojeni i anksiozni. geštalt terapeuti bi možda želeli da se postepeno fokusiraju na povećavanje pacijentove senzitivnosti na prijatne senzacije i da rade kroz cikluse povezane sa iskustvom zadovoljstva. eksperimenti u okviru grupne terapije obezbeđuju nešto nalik na sistematsku desenzitizaciju. Ovi pacijenti imaju tako malo veza da jednom kada su uspostavili neku. zavisno od stepena pacijentove psihološke svesti. terapeut treba da obezbedi podršku i prelaz ka toleranciji na senzacije vezane za bol. Šta više. Šta god da je sadržaj seanse. Obratite posebnu pažnju na svesnost osobe tokom ovog procesa. U seansi grupne terapije geštalt terapeuti koji su senzitivni. dobra je ideja olakšati taj prelaz bar jednim preklapajućim intervjuom sa oba terapeuta. Ovde je važno podržati pacijenta u njegovom razvoju sposobnosti za rizikovanje. Koliko su imali problema da uđu u terapiju. kreativni i razigrani. Jednom kada je preplavljujuća anksioznost smanjena i pacijent počne da se stabilizuje u terapijskom odnosu.iz nekog razloga takav pacijent treba da bude upućen na nekog drugog (na primer kod nekoga ko je više upućen u tretman napada panike). izgleda da je dobro početi sa bihejvioralnim fokusom. Bihevioralni fokus Ovde naravno postoji obilje materijala u tretmanu interpersonalnog izbegavanja i stidljivosti.

da će u okolnostima individualne terapije terapeut morati da ohrabri i nadgleda preuzimanje rizika i pokušaje socijalnih kontakta izvan seansi. Mora da dođe do realnih i značajnih promena u pacijentovom životu u toku tri do četiri meseca. Ovi pacijenti imaju tiranske najviše autoritete (top-dog) i potajno su strogi prema drugima onoliko koliko su otvoreno strogi prema sebi. Terapeut se takođe lako doživljava kao tako blagonaklon da će postupati sa pacijentom blago i zaista neće biti iskren sa njim kada dođe do procene pacijetovog uspeha u građenju socijalnih veština. Ovi pacijenti takođe vatreno veruju u Marfijev zakon i zato je dobro koristiti još jednan obećavajući pravac a to je fokusiranje na njihovo stalno očekivanje da će se dogoditi najgore. Ovo bi se lakše ostvarilo ukoliko bi pacijent napravio hijerarhijsku listu aktivnosti koje ga zastrašuju. U suprotnom. mi se izlažemo 117 . terapeut gubi nešto od svoje verodostojnosti kao osoba koja može da potvrdi pacijentovu rastuću socijalnu kompetenciju. posebno je važno kod ovakvih pacijenta da se promene dešavaju brzo. Psihodinamski fokus U radu sa nedovršenim poslovima geštalt terapeuti će verovatno nabasati kod pacijenta na fantazije da će se retroflektovani impulsi oteti kontroli i da će pacijent od sebe napraviti budalu i izgubiti neke naklonosti i prijateljstva. Kognitivni fokus Izbegavajući pacijenti su majstori obezvređivanja self-tvrdnji.U okolnostima individualne terapije javlja se problem da jednom kada pacijentu postane prijatno sa terapeutom. Nešto od ovoga se može istražiti kroz ponovno zaposedanje projekcija koje se tiču kritičnosti drugih. S obzirom na tendenciju izbegavajućeg pacijenta da se smesti u stalno potvrđujući odnos i drži se njega. Kada damo pacijentu priliku da kritikuje druge i manipuliše svojom sopstvenom preteranom izbirljivošću. Može se koristiti blago zadirkivanje kao i eksperimentisanje sa novim načinima "mentalnog probanja". Verovatno je (i poželjno je. 1988). to mu često pomaže da shvati da su neki od njegovih strahova uvećani njegovom sopstvenom retroflektovanom tvrdnjom. Mi smo posebno dobro opremljeni za iznošenje na otvoreno takvih self-tvrdnji koje mogu ili da se preuveličaju ili da se proveravaju. Geštalt terapeuti mogli bi da žele da istražuju kroz dijalog šta pacijent misli i interno govori o sebi. koje vodi ka blagotvornim ciklusima uspeha i povećanju osećaja socijalne uspešnosti (Frances. s tačke gledišta naglašene zavisnosti ovih pacijenata).

Zavisni poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi DSM III definiciju zavisnog poremećaja ličnosti mnogi smatraju preuskom. Ove osobe su sklone ostajanju u odnosima u kojima se loše postupa sa njima iz straha da ne budu same. Kontratransferne teme Pošto se zna da se osobine izbegavajućeg poremećaja ličnosti mogu lečiti. nelagodnosti i zebnje koje ovi pacijenti doživljavaju u svakoj datoj situaciji. Međutim. neki terapeuti mogu da upadnu u zamku da potcene stepen straha. Zato senzacije. i osećaju se opustošenim kada se odnos prekine. DSM III je navodio kriterijum niskog samopouzdanja. Verovatno ova konfuzija potiče zbog etiološki zasnovane dijagnostičke perspektive koja se fokusira pre na uzroke nego manifestovano ponašanje. taj kriterijum je izostao iz DSM III – R pošto se smatralo da je isuviše nejasan i isuviše sugestivan. Oni se potčinjavaju drugima i pokazuju tendenciju dopuštanja drugima da preuzmu odgovornost umesto njih. Drugi terapeuti. Ovo su ljudi koji imaju teškoća u funkcionisanju. Ovi klijenti su podložni mnogim faktorima psihosocijalnog stresa koji su povezani sa osećanjem napuštenosti i usamljenosti i spadaju u one koji najčešće traže pomoć u privatnim klinikama.opasnosti da ograničimo terapiju na stvaranje sigurne luke za izbegavajućeg pacijenta. DSM III – R je proširio kriterijume. Iskustveni ciklus Senzacije Pacijenti sa zavisnim poremećajem ličnosti upadaju u paniku i uznemirenost kada osete da konfiguracija polja zahteva oslanjanje na samog sebe. Saglasno sa suštinski deskriptivom prirodom DSM-a. gotovo nemenjajući njegov stvarni život. Neki pacijenti jako oštećeni zavisnim poremećajem ličnosti ponekad se pogrešno dijagnostifikuju kao granični slučajevi. u svom grčevitom hvatanju za drugoga oni ne ispoljavaju bipolarne ili samodestruktivne crte graničnog slučaja. Oni imaju teškoću da započnu nešto. i završe time što ga privole da čini više nego što može da asimiluje. koji ne žele da zastrašuju već anksioznog pacijenta. mogu da se postave prekomerno zaštitnički i stoga ne dozvole pacijentu da eksperimentiše sa njemu značajnim preuzimanjem rizika. koje bi na kraju dovele do istraživanja okruženja koje dovodi do 118 . lako ih je povrediti kritikom ili neodobravanjem i skloni su anksioznosti napuštenosti.

Povlačenje Povlačenje može da izazove anksioznost zato što ono dovodi konfluenciju pod rizik. Mobilizacija Zavisni pacijent je jedva pokretan. Intorjekcija 119 . proizvodi anksioznost. Pošto zavisna osoba postaje anksiozna u nekonfluentnim situacijama. Svesnost Svesnost pacijenta je podložna intimnom ubeđenju da on ne živi prema očekivanjima i da je neadekvatan. Kontakt Ova osoba je potčinjena tokom kontakta. koji je zasnovan na početnoj separaciji. Ona će se potčinjavati u pokušaju da izbegne iskustvo separacije zato što se gnuša agresije i konflikta. pretvaraju se u uznemirenost pa čak i paniku. Samo one akcije koje se izvode u okviru uskih granica njihove bezbedne Ja granice. ove osobe su sklone da budu jako konfluentne. ona mora da ima neki drugi način izražavanja nekih svojih ozlojeđenosti i neslaganja. sprovode se sa izvesnom protočnošću. naročito one koje uključuju novi cilj u novom okruženju.gratifikacije (onda kada se može predvideti da gratifikacija neće odmah nastupiti). Energija mora da dodje od nekog drugog ko deluje kao posrednik između organizma i sredine. Ako osoba takođe ima i neke pasivno-agresivne crte. Zavisni ljudi su naučili da je bolje potčiniti se nekoj zaštirtničkoj figuri koja će se nositi sa okruženjem u njihovo ime. pacijent preuveličava i obavlja neodlučno ili tako da se oseća poraženim. Otpor prema / Adaptacija na kontakt Konfluencija Skoro po definiciji. Pošto zavisna osoba nije sposobna da otvoreno izražava agresivna osećanja. onda njeno povlačenje može dodatno da nosi kažnjavajuće značenje. kontakt. Sve ostale akcije. Akcija Ova osoba deluje kao da je osuđena na nesposobnost.

Interpersonalni konflikti se izglađuju ili se poriču u potpunosti. ona je tako snažna. Ova osoba se žali na kompulzivan način i stalno traži da iznova bude uveravana u nešto umesto da traži rešenje. sadržaj njegove retrofleksije će se verovatno ticati ljutnje prema značajnom drugom koja je u pozadini i u čiju korist se odrekao svog identiteta. Projektivna identifikacija će se verovatno pojaviti sa nekim značajnim drugim. misli da. »Misliti znači biti«. i umesto produktivnih kognitivnih procesa. jačine i odgovornosti. itd«.d. Retrofleksija Ako pacijent retroflektuje. ove osobe su sklone da mozgaju. Projekcija Projekcije uglavnom uključuju poricanje autonomije. oni su skloni da odgovore »tako i tako kaže da. »preživaju« za vreme stresa. »On. Biološki 120 . Ako tokom stresnih perioda traži prijatelje. Kognitivni Kognitivni procesi ove osobe su deaktivirani u korist drugih. Rečima Dekarta.«.Introjekcija je prioritetan način adaptacije/otpora zato što se zavisnost odražava kroz introjekciju. i t. Ako ih pitate šta misle o datoj situaciji. Defleksija Pacijenti sa zavisnim poremećajem ličnosti ne vole agresiju ili konflikt i tipično je da deflektuju u napetim situacijama. slabo ih koristi. Sistemi podrške Interpersonalni Socijalna mreža ove osobe ograničena je na osobe koje vode brigu o njoj u zamenu za njenu potčinjenost. tako sposobna da vlada situacijom.

Fenomenološka transakcija Kognitivni način Ovi pacijenti su skloni da budu kognitivno naivni i lakoverni. Podaci istraživanja govore da su ovi ljudi više no drugi skloni različitim formama zavisnosti i imaju u većem stepenu nego drugi tipovi ličnosti digestivne poremećaje (Greenberg & Bornstein. Oni su razvili "strategije privlačenja" da bi došli do svojih hranilaca podržavalaca bez da moraju mnogo da istražuju. Govor U načinu govora ovih pacijenata nema grubosti i oštrine. Podrška i zaštita se očekuju iz okruženja. Čovek odmah poželi da ih zagrli i poljubi. Ne vole da se takmiče i na prvi pogled deluju mirno i blago. Funkcije kontakta Izgled Često izgledaju »ljupko« i podstiču topla osećanja kod najvećeg broja ljudi. 1988). Njihov glas često ne izražava ono što oni nose u sebi i ne prenosi njihovu tendenciju ka 121 . Emotivni način Skloni su hroničnom osećaju nemoći i neadekvatnosti što pokušavaju da kompenzuju kroz prisustvo osobe koja stalno iznova uverava. Lako ih je »uključiti« i oni se sreću sa novim događajima i fenomenima bez nepoverenja. Bazične polarnosti (Millon) Self / Drugi Ljudi sa zavisnim poremećajem ličnosti su fokusirani na druge. Pasivno / Aktivno Ovo je struktura pasivne ličnosti. kao što se vidi iz njihovog sveobuhvatnog ponašanja na granici kontakta.Oni tipično pokazuju slab mišićni tonus.

izglađivanju sukoba. Oni su takođe majstori da razumeju stvari u oblasti konflikta. Sluh Zavisni ljudi imaju predispoziciju da čuju svaki iskaz kao da on uključuje uputstva šta oni treba da misle ili osećaju i kako treba da se ponašaju. Pokret, dodir Skloni su da dopuste da ih drugi dodiruju više nego što je to sklona većina ljudi. Preklapanje, Osa II Nije neuobičajeno za ljude sa zavisnim poremećajem ličnosti da takođe imaju histrioničke crte. Kada se radi o ovome, izvesna količina pasivnosti transformiše se u zavođenje i takvi manevri služe zadovoljavanju njihovih potreba za zavisnošću. Ovaj poremećaj ličnosti može takođe da se preklopi sa narcističkim poremećajem ličnosti, i u tom slučaju će nagrizajuća arogancija kao narcistička osobina donekle biti umekšana. Međutim, uz narcističke crte ide i osetljivost koja inače nije prisutna kod zavisne osobe. Zavisni ljudi su nekada takođe i izbegavajući. Strah od odbijanja i podsmeha koji ide uz izbegavajuće osobine, povećava tendenciju zavisnih ka držanju za bilo kakvu podršku koju mogu da dobiju. Preklapanje, Osa I Ovi pacijenti su skloni poremećajima anksioznosti, naročito agorafobiji. Afektivni poremećaji su takođe uobičajeni, posebno poremećaj prilagođavanja sa depresivnim načinom kad god osećaju da je trajanje neke konfluencije pod rizikom. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje U susretu sa pacijentom sa zavisnim poremećajem ličnosti, čovek se sudari sa opštom potčinjenošću u njegovom interpersonalnom stilu. Jednom kada

122

nestane njihova početna anksioznost, oni vam ukažu poverenje i podignu vas do pozicije autoriteta (Othmer & Othmer, 1989). Najčešći motiv za konsultacije je gubitak neke značajne osobe.Oni će tražiti bezbolno rešenje koje neće dovesti u opasnost njihovu zavisnot. Oni dobro reaguju na ispitivanje, pojašnjavaju svoje odgovore za vas i mogu da tolerišu bivanje u kontaktu sa dubokim osećanjima, sve dok ne konfrontirate funkciju njihove zavisnosti. Oni često, u stvari, žele da terapeut popuni nastalu prazninu. Završetak terapije izaziva anksioznost i ovim pacijentima se često pogorša stanje kada osete da se približavaju njenom kraju.

Transferna organizacija Tipično je da će oni od nas tražiti da ih spasimo od opasnosti samostalnog življenja i očekivaće od nas da im stvorimo sigurnu luku. Skloni su da imaju visoka očekivanja koja mogu da proisteknu iz terapije. Opšte terapijeske strategije Svesnost/konakt fokus Izbegavajte da budete previše aktivni. Povećajte aktivni pol pacijentovog doživljaja. Obratite posebnu pažnju na ciklus svesnost/kontak pomoću vrlo pažljivog posmatranja tendencije pacijenta da izađe van svog sopstvenog iskustva da bi uzeo u obzir okruženje. Preciznije rečeno, budite svesni njihovih napora da vas zadovolje. Kada ih pitate šta osećaju i misle, oni će često tragati za "pravim" odgovorom. Bihevioralni fokus Kod ovih osoba se najviše postiže eksperimentima koji ciljaju na razvijanje asertivnosti. U početku, objavljivanje njihove potrebe da se neko stara o njima moglo bi da bude dobar put za dalje pobuđivanje njihove afirmacije sopstvene različitosti. U većem broju slučajeva je pogrešno savetovati "ciljanje na njihovu ljutnju" bez uspostavljanja dovoljne prisnosti i bez postepenog povećavanja njihove sposobnosti da ispravno identifikuju svoje senzacije. Terapeut bi mogao da počne sa fokusiranjem samopotvrđivanja kroz afirmaciju potrebe za pažnjom, sigurnošću i naklonošću. Takođe će biti korisno progresivno izlaganje anksioznim situacijama u kojima je gratifikacija

123

odložena. Ovi ljudi često imaju velikih problema sa odloženom gratifikacijom. Kognitivni fokus Kognitivno fokusirane intervencije biće usmerene na njihovo iracionalno verovanje da oni ne mogu da funkcionišu sami i da moraju da se potčine da bi se drugima sviđali (i terapeutu takođe). Ovi ljudi često misle da nikada neće uspeti da odrastu. Intrapsihički fokus Kada se radi na nedovršenom poslu iz prošlosti, terapeut često nailazi na neke kontakt epizode gde pacijent introjektuje da će svako samopotvrdjivanje biti kobno za druge ili okrenuti druge protiv nje ili njega. Rad na snovima će često dati priliku za istraživanje fantazija oko polarnosti potčinjenosti i samopotvrdjivanja. Kada izađemo iz rada sa snom i počnemo prelaz u sada i ovde situaciju, dobra je ideja fokusirati se na elemente terapeutske situacije koji zadržavaju nešto od tenzije između ova dva pola. Porodična i bračna terapija Porodična i bračna terpija dozvoljavaju konfrontaciju sistemske kohezije sa dominantnim ili kontrolišućim bračnim partnerom i/ili dominantnom ili kontrolišućom majkom. Terapeut treba da bude potpuno svestan da pacijent sa zavisnim poremećajem ličnosti, više od većine ostalih, obezbeđuje neke oblike trajne gratifikacije regresivnih potreba jednog ili više partnera. Kada se radi o ovome, ti ljudi koji se u svojim životima koriste zavisnošću ovih pacijenata, opiraće se svakoj značjnoj promeni u pacijentu i praviće trougao sa terapeutom (čak iako ga nikada lično ne sretnu). Kontratransferne teme Terapeuti koji su sigurni u svoju bazičnu dobrotu manje su ranjivi na kontratransfer. Oni neće niti prekomerno davati niti prekomerno lišavati. Ipak, većina nas još uvek mora da krmari u kontratransfer pravcu oko teme krivice, preteranog zaštićivanja i odbacivanja. Krivica često potiče od osećanja da se ne čini dovoljno uprkos prilično velikom trudu da zavisni pacijent razmrsi unutrašnju mrežu strahova. Ovo se ponekad desi kao rezultat terapeutovog obraćanja intrapsihičkom bez obraćanja dovoljno pažnje na pacijentovu tekuću životnu situaciju. Rezultat ovoga je da se terapija zadržava u ekskluzivnom istraživanju pacijentove prošlosti dok se ništa zaista ne menja, što predstavlja njegov ili njen impas.

124

Oni se postavljaju preterano zaštitnički i vode terapiju presporo. neki terapeuti imaju takav strah od konfluencije da se osećaju ugroženo pacijentovim očekivanjima. Koristeći primer imunog sistema. Proučavanje poremećaja ličnosti vodi kliničara ka ponovnom kritičkom razmatranju sistemske veze između kulture i psihopatologije kao i objekte i krajnje ciljeve terapije. životnomenjajuće otkrovenje njegovih unutrašnjih snaga i manipulativnih tehnika. U stvari. prihvatljiv nivo holesterola može da se suštinski menja. u igru će biti uvedene druge teme. Terapeuti koji ne uspeju da ponovo razmotre ove teme često nisu u stanju da na pogodan način odrede realističan terapeutski cilj za datog klijenta u dato vreme. Isto važi i za krvni pritisak.Neki terapeuti su duboko dirnuti patnjom ovih pacijenata i razvijaju neprijateljstvo prema dominantnom partneru. Ne postoje univerzalno ispravni odgovori na ova pitanja. zavisno od toga da li usvajamo kurativni ili preventivni prilaz. Mi svi imamo holesterol u krvi i nivo može da se poveća ili opadne kao rezultat izvesnih okolnosti i uslova. u naporu da kompenzuju tegobe od kojih pacijent mora da pati u svom životu. Kao deo ovog procesa ponovljene evaluacije. Poremećaji ličnosti u kliničkoj praksi Ne postoji jasna granica koja nam omogućava da odredimo precizno mesto na kome normalna ekspresija jednostavnog i posebnog identiteta sa njegovim inherentnim dubinama. Kada ovo ne uspe da proizvede očekivani rezultat. kratkoročne i dugoročne intervencije i selekcija najpogodnijih prilaza. mada je na svakom terapeutu da ih postavlja. Nas u vezi toga implicitno zbunjuje to što izgleda da najveći broj naših 125 . Oni konfrontiraju pre vremana pacijenta u igri i galantnom pokušaju da mu obezbede dramatično. takve kao osobite karakteristike psihoterapije i ličnog rasta. drugi na 200. Ovo se takođe primenjuje na naš psihoimuni sistem. ČETVRTI DEO: OD ZNANJA DO PRAKSE Poglavlje 10. Neki ga određuju na 240. mi možemo dodati da je prag normalnosti toliko raznolik u pogledu mentalnog zdravlja koliko i na biološkom nivou. bojama i sklopom uzima oblik patološkog poremećaja ličnosti. oni etiketiraju pacijenta kao beznadežnog "lovca na medvede" i ponašaju se na takav način da terapiju završavaju ili oni sami ili sam pacijent. I na kraju.

Srećom. Vrhunski atleta može da bude građen kao bacač koplja ili šampion u mačevanju. zadržavamo psihološke crte koje nas čine različitim od drugih i omogućuju nam da funkcionišemo u kolektivu i doprinesemo bogatstvu ljudskih kvaliteta to jest isto toliko različiti i drugačiji kao i izazovi koji su pred nas postavljeni. Morate priznati da je bolje da vas zabavlja histrionički ili zaplaši neznatno opsesivni lekar. mi. Nema razlike ni na psihološkom nivou. Kontinuum stilova ponašanja POREMEĆAJ Šizoidni Šizotipalni Paranoidni Antisocijalni Narcistički Histrionički Granični Zavisni Opsesivnokompulsivni Izbegavajući Pasivno-agresivni STIL Usamljen Originalni.klijenata završava svoju terapiju pre vremena. marginalni Oprezan Avanturistički Samopouzdan Exhuberant Nestalan Odan Savestan Obazriv Miran Čak i ako je zavisni tip savršeno zdrav. i bez obzira na analitičke i geštalt ideale. Naprotiv. on ili ona mogu imati jaku potrebu da budu stalno svesni straha od napuštenosti ili straha od iskušenja da se odrekne autonomije. To znači prigrliti male kompenzatorne grehove i voleti sebe uključujući i svoje neizbežne mane i ograničenja. čak i kao zdrave individue. TABELA 4. 126 . nego obratno! Ukoliko mi kao psihoterapeuti ne ispitujemo vezu između ličnosti i njene patologije. Narcistički tip otkriva nam i našu veličinu i skrivene mračne strane kao da su desetostruko uvećane na ekranu. udaljenog iz turbulencije interpersonalnog kontakta. Mentalno zdravlje iz ove perspektive ne predstavlja trajno stanje blagostanja i prijatnosti. Evo šizoidnog tipa posvećenog medicinskom istraživanju. ovo je sposobnost da se preuzme odgovornost za svoje sopstveno mentalno zdravlje dan-za-danom i da se postupa sa implikacijama pomoću preventivne nege. ljudi se razlikuju kako u psihološkom smislu tako i u fizičkom. ponašaćemo se kao da je krajnji cilj terapije sa histerijom da se takav pacijent potpuno transformiše u opsesivno-kompulzivnog. Neko može da bude savršeno zdrav i visok i vitak ili nizak i zdepast.

Izgleda da uvek savladavaju svaki problem koji nastaje. Ipak. Ova osoba je tražena i cenjena zbog njene topline i integriteta. NIVO 1: ODLIČNO FUNKCIONISANJE Izvanredne i dobro prilagođene crte ličnosti koje olakšavaju visoko kvlitetno socijalno i profesionalno funkcionisanje. Izgleda da ovaj nivo predstavlja "pokretni prag" između tipa ličnosti i poremećaja ličnosti. NIVO 2: VRLO DOBRO FUNKCIONISANJE Crte ličnosti povoljne za dobro funkcionisanje u svim sferama aktivnosti. Ona adekvatno procenjuje samu sebe ali katkada biva pregažena svakodnevnim problemima.Frances (1987) predlaže skalu od 7 nivo koji odgovaraju ovom opažanju mentalnog zdravlja. delotvorna je u društvu i uopšte zadovoljna svojim životom. Ova osoba naginje ka tome da bude socijalno i profesionalno delotvorna. Svi sem profesionalaca smatraju ovakvu osobu "teškom" ali ne i "bolesnom". NIVO 3: DOBRO FNKCIONISANJE Nevidljivi poremećaji stvaraju smetnje u socijalnom i profesionalnom funkcionisanju. ova osoba funkcioniše prilično dobro i ima više značajnih interpersonalnih veza. NIVO 4: PROSEČNO FUNKCIONISANJE Neke lake smetnje ličnosti dovode do problema u nekoliko sfera aktivnosti. NIVO 6: VRLO SLABO FUNKCIONISANJE 127 . Nazvao ju je "Ukupna procena ličnosti". Ova osoba ima raznolika interesovanja. NIVO 5: SLABO FUNKCIONISANJE Ova osoba ima nekoliko loše adaptiranih crta ličnosti koje ometaju na značajan način njeno socijalno i profesionalno funkcionisanje i utiču na njenu samoprocenu.

za bihejvioristu je to određivanje mesta krive stimulus – reakcija koja je važna za tretman. kako 128 . Fenomenologija u kliničkoj proceni Tip geštalt samosupervizije i sredstvo ili alat za fenomenološku opservaciju Od 1985. privržen). Različito od naših kolega analitičara. Ipak. Iako je ovaj ideal prazne stranice izdašan i privlačan. za one koji žele da povećaju svoju veštinu u oblasti fenomenološke opservacije. kliničar ga upoznaje i može da predvidi njihove reakcije. uključujući i posao. Geštalt terapija je interaktivna forma tretmana koja spaja klijenta i terapeuta u susretu licem-u-lice. čovek ne može da nauči geštalt psihoterapiju samo čitajući knjige. Svaki intervju je izazov za geštalt terapeuta koji tome prilazi sa stavom kreativne indiferencije (pod indiferencijom mislimo na "biti raspoloživ" a ne odan. Dok ovo pitanje i dalje ostaje otvoreno za diskusiju. ova teoretska skala je više primenjiva na neke tipove ili poremećaje nego na druge. kod nas je u upotrebi sredstvo ili alat za samo-supervizijsku podršku kao deo profesionalnog geštalt psiho-terapijskog programa obuke. prihvatanje ovog osnovnog stava na početku prvog susreta obezbeđuje plodan terapeutski proces. mi ipak interpretiramo. nije lako primeniti ga na 32-časovnu radnu nedelju. Naravno. Naravno. Pored toga. doživljava nezgode ili je nemarna prema sebi ili drugima.. mi ne moramo da ispoljimo i održavamo bezuslovni stav razumevanja.. on ništa ne očekuje i zato je spreman za sve što može da dođe. ipak je verodostojno da izvesni tipovi poremećaja ličnosti sadrže u sebi hijerarhijsku skalu važnosti i da su neki poremećaji po definiciji vezani za niže nivoe funkcionisanja. Za Rodžerijanca je to mirenje saglasnosti i empatije. Poglavlje 11. Ona često sebe povređuje. NIVO 7: JAKO OSKUDNO FUNKCIONISANJE Ova osoba ima veoma loše adaptirane crte ličnosti koje su odgovorne za njeno ekstremno loše adaptirano funkcionisanje na skoro svim nivoima.) i različito od naših kolega Rodžerijanaca. odnose sa svojim prijateljima i samoprocenu.Ova osoba ima crte ličnosti koje značajno oštećuju njeno funkcionisanje na nekoliko nivoa. Ovo sredstvo je projektovano za one koji poznaju principe i metode geštalt pristupa. Dakle. mi nismo obavezni da obezbedimo tačnu interpretaciju (hajde da ne zavaravamo sebe. posle desete seanse sa istim klijentom. I naravno da svaki terapeutski prilaz ima svoj kamen spoticanja. porodične odnose.

jak.Šta osećam u vezi ovog glasa? . Govor .Da li čuje nešto drugo od onoga što sam rekao? . Analiza početnog zahteva (reqest) klijenta za terpiju Kako osoba opisuje razlog dolaska na savetovanje? Kako ona koristi svoje funkcije kontakta? Oči.Kako se osećam u vezi ovog glas. Slušanje .obezbediti da se ovi prvi trenuci i mnogi drugi koji dolaze dogode u odnosu koji dozvoljava da se razvije snaga našeg pristupa? Na sledećim stranicama ćemo vam predstaviti to sredstvo koje je namenjeno pružanju potpore geštalt terapeutima koji iako ne zaziru od neophodnosti adekvatnog identifikovanja patologije svojih klijenata.Tokom kakve vrste interakcije ova osoba gleda u mene? .Da li izgleda da me osoba čuje bez problema? Da li me tera da joj ponavljam pitanja i svoje komentare? .Šta ja osećam u vezi ovih očiju i ovakvog načina gledanja? Glas. slab. gledanje .d. Ovo sredstvo može da se primenjuje od početnih seansi da bi se dosegla konfiguracija granice kontakta ili u intervalima ako senzacija "dinsatanciranje od susreta" dolazi do izražaja. mek) . koje emocije on najviše izražava? . buljave oči) .Opis očiju i načina na koji gleda (krupne.Tokom kakve vrste interakcije ova osoba mene izbegava? . koje emocije na taj način izgleda da izražava? .Kako se osećam u vezi načina na koji me osoba gleda. voleli bi pored toga da povećaju svoju svesnost fenomenologije granice kontakta.Da li osoba koristi reči na jasan i precizan način ili je njen govor ispunjen generalizacijama? Da li postavlja pitnja? I t. jednoličan.Da li osećam da me ova osoba lako čuje i razume? 129 . zasvođene obrve. sitne.Opis glasa (promukao.

Pokret.Kako bih uopšte postavio ovu osobu na kontinuumu podrške? .d. gubi se u njemu?) . spavanje.Kako ova osoba diše u različitim trenucima tokom intervjua? .Kako koristi nameštaj (sa ili bez podrške i kontakta)? Funkcije podrške Dnevna podrška . funkcije kontakta u budućoj podršci)? . Izgled .Kako ona reaguje u situaciji lake anksioznosti? (Primer: Kada nastupi tišina ili kada mi je lice bezizražajno?) .Kako ova osoba prema sopstvenim rečima podržava sebe tokom perioda uzbuđenja ili teškoća (društvene veze.Da li osećam da treba da budem pun takta ili da tešim ovu osobu? .Kako sedi? .)? .Da li izgleda fiksirana za posebno mesto? 130 .Dodir. zabava.Neko drugo zapažanje tokom podrške (takođe. alkohol i droge. plovi kroz njega. i t.Kako se ova osoba vizualno predstavlja? Da li je ovo predstavljanje dosledno ili nedosledno onome što ova osoba kaže? .Da li postoje veze između načina za koje pacijent kaže da generalno podržava sebe i načina na koje on upravlja svojom podrškom tokom intervjua? Kako se osoba kreće u okviru svog ciklusa svesnosti? .Samopodrška a___________________________z Podrška terapeuta .Gde bih je postavio na kontinuumu podrške tokom intervjua? .Kako ova osoba koristi svoje telo u prostoru? (Da li izgleda da ispunjava prostor.Da li me osoba dodiruje? Šta osećam kada me ona dodirne? Da li ja želim nju da dodirnem? Kada? Kako? .Samopodrška a__________________________z Podrška okruženja Podrška tokom intervjua . disanje. hrana.

.Ako bih se osećao bliskim toj osobi. razume koncept jačine oštećenja (severity) i fenomenološke opservacije.)? .)? . demonstira impresionističko razumevanje ovih poremećaja.Da li mogu to da postavim negde u okviru ciklusa svesnosti? Koje oblike otpora ova osoba najviše koristi? .)? Koji je moj generalni utisak o ovoj osobi? . čitalac bi sada trebalo da bude u poziciji da: prepozna važnost poremećaja ličnosti pojmovima dinamičke perspektive psihopatologije. Ipak. i na kraju.d. defleksija)? . kontakt.d. šta dobijam? . Problematika inicijalnog dijagnostičkog intervjua Postoji više protokola – intervjua napravljenih za otkrivanje poremećaja ličnosti.. dosada. retrofleksija. introjekcija. mi bismo zaista bili u stanju da fokusiramo proces na 131 . uzbuđenje.Da li prepoznajem nešto što se dešava u intervjuu a što ima veze sa razlozima klijenta za dolazak kod terapeuta? . Protokol za prvi intervju Pročitavši prethodna poglavlja.Na koji način klijent pruža otpor tokom intervjua (konfluencija.Kako ću znati da pomažem ovoj osobi? Koja vrsta problema bi mogla da se javi? Druga opažanja Poglavlje 12. Ako bi se naš rad sastojao jedino u formulisanju procena i ako ne bismo morali da lečimo pacijente koje procenjujemo. projekcija. Sledeći korak je postavljanje pitanja kako terapeut može uspešno da integriše ovo znanje u praksu.d. povlačenje i t. izgleda d se većina tih protokola obraća praktičarima koristeći specifično psihijatrijski pristup. bira da ne gleda u mene. ne želi da odgovori i tvrdi nešto i t.Ako reformulišem njegov razlog za dolazak na terapiju pomoću otpora. ponos i t.Da li je osoba sposobna da svesno pruži otpor (na pr. da li bih mogao da se ponašam kao ta osoba? Zašto? .Da li postoje mesta koja ga uznemiruju (akcija.Koje je dominantno osećanje koje nosim sa ovog intervjua (nemoć.

To treba da omogući geštalt terapeutu da integriše svoje kliničko znanje u intervenišući proces bez ometanja terapeutskog odnosa..sakupljanje relevantnih informacija. Geštalt psihoterapeuti traže proces koji je negde između psihijatrije i nedirektivnosti i koji im dozvoljava da simultano prihvate odgovornost za dijagnostifikovanje i da iniciraju indukcionu fazu psihoterapije. oni će ih u većini slučajeva smatrati "normalnim" zato što one čine kičmu njihove ličnosti. Ovi znaci se često previđaju ili se smatraju "podsvesnim". jeste toliko važna za terapeuta koji radi na granici kontakta koliko i informacija koja se odnosi na klijentovu prošlost. nego takođe i prema sopstvenim opažanjima njenog ponašanja tokom intervjua. naša akcija u prvom intervjuu mora da bude usmerena na kreiranje prostora i teksturu odnosa koji su pogodni za geštalt terapijsku intervenciju. Thibodeau i Renaud (1986) idu tako daleko da se suprotstavljaju mišljenju da prvi intervju treba da bude aktivno ispitivanje. Mi zato moramo da budemo pažljivi ne samo prema tome kako osoba koja je došla kod nas odgovara na naša pitanja. vidi deo o alatu za fenomenološku opservaciju. PRE I POSLE INICAIJALNOG INTERVJUA Opservacija pred-kontakta Čak i pre nego što klijent zakorači nogom u našu kancelariju. Mi verujemo da protokoli za intervjue koji slede efikasno kombinuju srž ciljeva koji su nam pri ruci tokom inicijalnog intervjua. Za precizna mesta opservacije i pitanja koja se odnose na ove znake. ovi znaci nam mnogo toga mogu reći. pošto klijenti često ne odgovaraju "objektivno" svojim karakteristikama. Kada dočekamo klijenta i preuzmemo odgovornost i za procenu i za intervenciju. Svi verbalni i neverbalni znaci koje možemo da pokupimo telefonom ili u čekaonici. govore nam nešto o klijentovom funkcionisanju na granici kontakta. Iako je geštalt terapeut posebno opremljen za ovakve vrste intervjua. mi moramo da izbegnemo upadanje u geštaltističku neumerenost da ono što se dešava u sada i ovde. zato što gradi klijentovu "prošlost u sadašnjosti". ako im damo odgovarajuću pažnju. Ipak. Međutim. Iskustveni ciklus 132 .. smatramo da se dešava svuda i sve vreme. mi raspolažemo znatnom količinom podataka koja.

Možemo da posmatramo kako klijent upravlja svojim iskustvenim ciklusom kao i posebnim fazama mobilizacije energije i akcije. Otpor prema/Adaptcija na kontakt Klijentov način pružanja otpora kontaktu i adaptacije na kontakt, takav kao što su defleksija i retrofleksija, obično se manifestuju u njegovom glasu. Pokornost zavisnog je obično vidljiva i može da se čuje. Funkcije kontakta U pred-kontaktu primećujemo izvesne funkcije kontakta. Pokret, dodir i glas su posebno slikoviti na početku intervjua. Što se više navikavamo na klijenta, postajemo manje svesni ovih procesa. Funkcije podrške Za većinu ljudi inicijalni intervju sa psihoterapeutom ne predstavlja obično iskustvo. Tokom ovog intervjua osoba shvata da se nalazi u situaciji koja potencijalno može da izazove anksioznost i ili uzbuđenje. Pošto smo mi ovoga svesni, posmatramo kako klijent podržava sebe tokom ovog intervjua. TOKOM INICIJALNOG INTERVJUA Istraživanje Svrha inicijalnog intervjua u psihoterapiji je da se uspostavi konakt, odredi klijentov motiv za dolazak na savetovanje i istraži dinamika koja leži u osnovi ovog motiva. Predlažemo sledeće za početak ovog procesa. "Par okidač – odgovor" (vidi Dodatak na kraju poglavlja) Mnoge osobe sa poremećajem ličnosti daju neprikladne odgovre u vezi ljudi koji pripadaju jednoj od sledeće tri različite grupe. Prijateljska – seksualna - porodična grupa Grupa socijalnih krugova Radna grupa Ako klijent ne govori spontano o svojim odnosima sa ove tri grupe, pitajte ga da ih opiše. U većini slučajeva, on će pomenuti svoje odnose sa jednom ili više ovih grupa tražeći pomoć od terapeuta.

133

Da li klijent izgleda oštro, sumnjičavo, osetljivo, dominirajuće ili izgleda uplašeno ili zavisno od ovih grupa? Kakvi su u stvari njegovi psihološki odnosi sa ovim ljudima? Drugi način dobijanja informacija o ovome je pitati ga da li ima situacija koje mu zadaju teškoće. Ovo bi moglo da dovede do neadekvatnih odgovore za koje je izvesna situacija okidač i da pokaže do kog stepena je klijentova percepcija ovih situacija izvrnuta. Intervju i njegov potencijal za okidanje Upravo svojom prirodom inicijalni intervju predstavlja okidač za klijentove odgovore strancu sa kojim bi kasnije klijent mogao da postane blizak. Ukoliko ozbiljan klinički sindrom potpuno ne pomuti sliku, klijent sa izbegavajućim poremećajem će biti stidljiv i plašljiv, histrionični – zavodljiv, paranoidni – sumnjičav, opsesivno-kompulzivni biće ljubazan i ukrućen, zavisni – potčinjen i t.d. Budite svesni flerta, hladnoće, sumnje i t.d. Takođe je dobra ideja identifikovati ove odgovore pomoću njihovih znakova da bi se utvrdilo da li oni predstavljaju klijentove uobičajene doživljaje. Maladaptivni odgovori kao životni stil Neki ljudi su u stanju da nam prilično iskreno kažu kako žive. Neki otvoreno kažu: "...Ja sam stidljiv i uvek se plašim susreta sa ljudima". Ili: "...Stalno želim da budem popularan i okružen ljudima ali se toliko plašim da ne budem odbačen da na kraju krajeva ne činim ništa". Kojem self-imidžu je svesnost posvećena (subjected to)? Kako osoba opaža samu sebe? Ako pogledamo odeljak "Svesnost", Poglavlje 9, Deo 1, videćemo da je opsesivno-kompulzivni sklon da sebe vidi kao lojalnu i odgovornu osobu, dok histrionični sebe vidi kao društvenu osobu sa kojom je zabavno biti. Kako je strukturisan kognitivni način? Posebno obratite pažnju na na klijentovu iskrivljenu percepciju u pogledu drugih ljudi (vidi odeljak "Fenomenološka transakcija, kognitivni način", "Svesnost" i "Kognitivni sistem podrške"). Koje emocije se najlakše manifestuju? Koji afektivni odgovori su transakcija, emotivni naačin".) pokrenuti? (Vidi odeljak "Fenomenološka

134

Kakvi su klijentovi odnosi sa njegovim inter-personalnim sistemom podrške? Kako klijent koristi svoje prijatelje i ljude sa kojima je blizak? (Vidi odeljak "Interpersonalni sistem podrške" i "Kontakt".) Naš kontra-transferni odgovor Naš inicijalni odgovor klijentu je vredan izvor informacija. Ako je naša reakcija neuobičajena, ovo može da ukazuje na vrstu uticaja koje klijent obično proizvodi na druge ljude. Jasno, ako se često plašimo i nedostaje nam hrabrosti, naša reakcija obazrivosti sa paranoidnim klijentom gubi kredibilitet (vidi deo "Kontra-transferne reakcije").

IZMEĐU INICIJALNOG I DRUGOG INTERVJUA Jednom kada smo završili inicijalni intervju, mi organizujemo svoje impresije, hipoteze i pitanja tako da trasiramo najprecizniju moguću sliku. Ovo bi trebalo da nam omogući fokusiranje na sive zone u našim utiscima i određivanje sledećeg koraka kako bi se upotpunila inicijalna slika. Ovo ne znači neminovno da moramo završiti prvi intervju sa pitanjem. Sa većinom klijenata terapeut mora, na ovaj ili onaj način, da pominje kao eho kljientov zahtev za pomoć. Ovo pomaže uspostavljanju terapeutskog kontakta potvrđivanjem terapeutovog kredibiliteta i kao stručnjaka i kao ličnosti. Razjašnjenje impresija Kada evidentiramo svoje beleške (ovo je najbolje uraditi odmah posle svakog intervjua), treba da razjasnimo svoje početne utiske dok su još uvek sveži. Šta mi mislimo Prvi utisak je da klijent izgleda... Izolovano, zato što reaguje hladno, sumnjičavo ili čudno, što bi ukazivalo na Grupu A tipova ličnosti: šizoidni, šizotipalni ili paranoidni. Dominirajuće, zato što izgleda teatralno ili egocentrično, što bi ukazivalo na Grupu B tipova ličnosti: narcistički, histrionični, granični slučaj ili antisocijalni. Zaplašeno i anksiozno, potčinjeno, stidljivo ili uzdržano, što bi ukazivalo na Grupu C tipova ličnosti: izbegavajući, pasivno-agresivni ili zavisni. 135

Privremena identifikacija jačine oštećenja (GAP) Koristeći "Globalnu procenu skale ličnosti" (GAP) kao indikatora funkcionalnog pogoršanja. Nastavak inicijalnih utisaka Konstatovati da je odnosni model koji kompatibilan sa onim iz prvog intervjua. Identifikacija moguće dijagnoze Na osnovu ovih utisaka mi sada možemo da identifikujemo nekoliko mogućih dijagnoza na Osi II. U najvećem broju slučajeva nailazićemo na dve do tri mogućnosti koje će biti potvrđene tokom drugog intervjua. . naš cilj u drugom intervjuu je da potvrdimo ili promenimo svoje utiske o klijentu i da specifikujemo dijgnozu. Diferencijalni dijagnostički ključevi U ovoj etapi moramo sebi postaviti pitanje kako uspostaviti diferencijalnu dijagnozu u okviru kategorija koje nisu eliminisane u prethodnom koraku. Opisi mogućih poremećaja u Balises mreži ili DSM III-R obezbeđuju sredstva za identifikaciju ključeva za uspostavljanje diferencijalne dijagnoze. Obično je najbolje slediti proces elimincije i zadržati za kasniju verifikaciju one dijagnostičke kategorije koje ne možemo da eliminišemo sa sigurnošću.Šta smo lično osetili prema ovoj osobi Da li se bilo šta dogodilo tokom intervjua što koincidira sa onim što znamo o klijentovim modelima odnosa ? Naše osećanje kao terapeuta Neke od interaktivnih teškoća na koje smo naišli tokom intervjua mogle bi da sugerišu izvesnu dijagnozu. DRUGI INTERVJU 136 klijent uspostavlja sa nama. NA POČETKU DRUGOG INTERVJUA Posle konsolidovanja terapeutskog odnosa. možemo da smestimo klijenta na kontinuum prema njegovom vidljivom nivou funkcionisanja.

Kliničar naravno mora da uzme u obzir ostale dijagnostičke ose i posebno Osu I. Neke dijagnoze se isključuju. Zapazite da se geštalt terapeut trudio da uspostavi terapeutski odnos mada ovaj tip intervencije nije specifikovan u tabeli. dodavanjem kriterijuma na kojima se one zasnivaju. 137 . predstavićemo dva izvoda iz inicijalnod intervjua.Potvrđivanje "Priče" Pošto se prvenstveno bavimo poremećajima ličnosti. Da bi ove intervjue učinili čitljivijim. Dovršavanje I na kraju. Tabela 5 predstavlja sadržaj i proces intervjua. U zagradi dodajte najverovatnije poremećaje. Klinički sindromi. Neki klinički sindromi mogu da remete funkcionisanje ličnosti i mi stoga moramo da budemo sigurni da su karakteristike na kojima baziramo našu dijagnozu u stvari karakteristike ličnosti i da nisu ostatak od skorašnjih iskustava ili kliničkih sindroma. a imamo kriterijume koji nisu dovoljni za dijagnostifikovanje poremećaja. važno je potvrditi da su faktori na kojima baziramo naše procene zaista trajni i da su prisutni od rane zrelosti ili adolescencije. ako nije privremena. da biste obezbedili da svi elementi diferencijalne dijagnoze budu razjašnjeni. Ovi izvodi su izabrani da osvetle ključne elemente protokola. ponovo razmotrite podatke koji ukazuju na prisustvo jednog ili drugog poremećaja ličnosti. terapeutove fenomenološke opservacije. Setite se da je jedna od prvih karakteristika Ose II poremećaja njihova relativna stalnost. Dijagnoza je uvek po definiciji "otvorena". Dijagnoze se identifikuju. ako je potrebno. mi nećemo raspravljati o ovoj temi ovde i pretpostavićemo da kliničar može da se bori sa ovim na svoj način. Ipak. Ako su faktori koji doprinose socijalnom ili profesionalnom pogoršanju ili subjektivnom bolu prisutni do kraja. označite ne-specifikovane poremećaje ličnosti. i njegove zaključke u skladu sa fazama procesa. zadržali smo one delove koji su pomogli kliničaru da postavi dijagnozu. Kao primer procesa u akciji. njegove procese zaključivanja.

ničim drugim se ne raspoznaje. U čekaonici sedi sa tašnom u krilu i izgleda nervozno i stidljivo. DIJAGNOSTIČKI ZAKLJUČAK Šizoidni? Izbegavajući? Na početku inicijalnog intervjua Opservacija predkontakta Šizoidni? Izbegavajući? Šizotipalni? Zavisni? Paranoidni? 138 . Govori monotonim glasom. Na početku ništa ne govori i izgleda kao da čega razmenu. Sedi na ivici stolice i diše samo gornjim delom pluća. Polustrukturirani dijagnostički intervju FAZE Pre inicijalnog intervjua OPERACIJE Opservacija predkontakta OPAŽANJA Preko telefona osoba (žena) ne kaže mnogo. Ima oko 35 godina i osim što ima neznatan višak kilograma i što je bezlično obučena. Ona ne gleda u terapeuta.Tabela 5.

Tokom inicijalnog intervjua Dijada okidač odgovor... ali da li ja vama izgledam kao osoba koja bi mogla da vas zastraši? Oh. Mislim. On zna da sam ja takva i da tu nema pomoći. Tako je. Ja imam osećaj 139 . Donekle se udaljavamo od šizotipalne ličnosti. On misli da vi treba da pokušate da budete društveniji?.... Klijent ne pokazuje čudno ponašanje. Ali on me je poznavao kada smo se venčali. Interpersonalni sistem podrške izgleda da se sastoji od "lakovernog supruga koji nema uvek razumevanja". ne. ne stvarno. On je vrlo drag čovek ali me ne razume uvek. Šizotipalni? Zavisni? Izbegavajući? Padivno-agresivni? Proces intervjua kao okidač Da. Ali ne i sada. Verifikovanje interpersonalnog sistema podrške.Mi se ne poznajemo dobro. Okidajući potencijal intervjua – Da li se ovako uplašeno osećate sa svima ili ima ljudi pored kojih se osećate dobro? (Izgleda malo opuštenije i gleda u terapeuta) Moj muž nije uopšte takav.. U čekaonici osećala sam se užasno i zamalo nisam otišla. ljudima koji nemaju ovakav strah često je teško da razumeju koliko je to tegobno.

S druge strane izgleda da je sposobna da se tvrdoglavo odupire pritisku svog muža Moguće je da bismo istovremeno želeli da je zaštitimo i brinemo o njoj kao i da je malo Između inicijalnog i drugog intervjua Klijenta brine ono što terapeut misli Kako bismo se osećali ako bismo uspostavili dugoročni odnos sa ovom osobom? 140 . Možda ja jednostavno nisam vrlo društvena osoba.da me razumete. da li vi razumete šta se događa kada su drugi ljudi uplašeni? Ne znam. Možda. Verifikacija self imidža i kognitivni sistem podrške vi Dakle to je dobro. ali to je kao da se osećam smešno pored druge osobe.... Ona je i anksiozna i stidljiva. (Osmehuje se) A vi. Može da se pretpostavi kako je submisivna kada se oseća sigurno pored nekoga. Mada kada ja nekoga volim.. Ja jednostavno brinem ni zbog čega. Ja isto imam utisak da razumem kroz šta vi prolazite. Ova osoba se definitivno plaši drugih ljudi.

ili bar sa izbegavajućim i pasivnoagresivnim crtama ličnosti. Vrlo nizak. Frances) Nivo 6. U stvari. Testiranje motivacije za uspostavljanje odnosa sa drugim ljudima.Identifikovanje mogućih dijagnoza poguramo Ovde definitivno imamo postojane faktore (Uvek sam bila ovakva). Izgleda da je njena samoprocena vrlo niska. Izgleda da ova osoba ima neke crte ličnosti koje ozbiljno oslabljuju njeno funkcionisanje na nekoliko nivoa. Najverovatnija dijagnoza je izbegavajući poremećaj ličnosti. Uspostavljanje ključnih elemenata diferencijalne dijagnoze 141 . mi ne možemo potpuno da odbacimo šizoidni poremećaj ličnosti. šizoidne žene često žive u paru (za razliku od muškaraca) i njena aluzija na činjenicu da ona možda nije "društvena" treba da nas natera da ovu mogućnost držimo na umu. Ipak. tako da se radi o registru poremećaja ličnosti. Privremena procena ozbiljnosti (Opšta procena ličnosti – GAP.

Pet osa više-osnog dijagnostičkog sistema bazirane su na biopsiho-socijalnoj perspektivi i.Ako je motivacija netaknuta. u stepenu u kome su postavljene u odnos jedna sa drugom. One obe mogu da poljube osobu koja je prehlađena i jedna od njih može da dobije virus prehlade a druga ne. poremećaji ličnosti Ose II analogni su određenoj konfiguraciji imunog sistema. DSM daje konkretnu i operacionalnu osnovu za biološku. Na taj način. 1992). Po analogiji. psihološku i socijalnu patološku perspektivu. godine od strane Američke psihijatrijske asocijacije kao DSM III. Treća verzija ovog više-osnog dijagnostičkog modela je promovisana 1980. mogu da osvetle dinamičku i sitemsku prirodu psihopatologije. Poremećaji psihopatologiji Poremećaji ličnosti su funkcionisanja ličnosti ličnosti: indikatori stožerna i osa u savremenoj celokupnog predikatori Savremena psihijatrija u Severnoj Americi je u velikoj meri vođena Dijagnostičkim statističkim priručnikom (DSM). Ona je bila ponovljena u DSM III-R i u osnovi izdata bez promena kao DSM IV (1993) (First. Poglavlje 13. Patologija zato može da bude 142 . Millon (1988) koristi analogiju sa biološkim modelom. Da bi ilustrovao ovaj pristup. dve osobe mogu da jedu obrok koji je identičan u svakom pogledu i jedna može da ima gastrointestinalne probleme dok druga to ne mora da iskusi. U stvarnosti. mi ne govorimo o "bolestima" nego pre o nedostacima ili slabostima psihičkog aparata koji ga čine ranjivim na izvesne tipove psihosocijalnih stresora (Osa IV). proveriti DSM kriterijume za izbegavajuću ličnost i karakteristike druge dve moguće dijagnoze.

. Leaf i drugi (1991) pokazali su da pacijenti sa poremećajima ličnosti mogu da reaguju na veoma pozitivan ili veoma negativan način na iste stresore. Superiorno funkcionisanje. pojave se klinički sindromi (Osa I). ili EGP nivoima i Osama I. i sredine koja sadrži elemente koji su hranljivi ili toksični za organizam (Osa IV u DSM). III i IV u DSM). slabostima.. 80. ili grešakama u proceni kliničara. Terapeutski model o kome je reč mogao bi da izgleda ovako: Ako od tri komponente modela.viđena kao rezultat susreta na granici kontakta između organizma. 143 70. u ovom susretu. Slika 3 pokazuje teoretski model za generalni odnos između nivoa funkcionisanja ličnosti.. Otsustvo ili minimalni simptomi. mi znamo dve. Slika 3: Posrednička funkcija ličnosti u konfrontaciji sa stresom Psihosocijalni stres Osa IV Globalna procena ličnosti Klinički ishod Globalna procena (GAP) funkcionisanja 90-100.. preimućstvom i manjkavostima (Ose II.... moguće je izvesti zaključak o trećoj sa minimalnom dozvoljenom greškom (margin of error).j. što se tumači kao psihopatologija ili mentalno zdravlje. da bude pripisana organskim ili endogenim faktorima. 6 1 5 2 4 3 60... na biološkom nivou. Neki umereni simptomi. žestine psihosocijalnih faktora stresa i nivoa funkcionisanja ličnosti. ili kombinaciji ovih faktora. Ova moguća dozvoljena greška mogla bi. Kada. t. na psihološkom nivou moglo bi da se radi o distimiji ili anksioznosti i t. IV i V. moglo bi da se radi o prehladi ili groznici. konfiguracija okruženja skrha kapacitet organizma za samo-regulaciju kroz kontakt. faktora stresa i reakcije osobe. i da ovo korelira do izvesnog stepena sa tipom patologije ličnosti koji je dijagnosatifikovan.d. Osim toga. težine kliničkog sindroma. sa svom njegovom snagom. u zavisnosti od modela.

godine istraživali hronične mentalne poremećaje i opazili slab odnos između stresa i mentalnih problema.. slično poremećajima raspoloženja. 10.. studije u okviru psihopatologije proučavaju veze između stresa i patologije. Depue i Monroe su 1986. Dohrenwend i drugi (1987). Osa I poremećaje prikazuje tokom dugog vremenskog perioda i u raznim kontekstima.. verovatno pod uticajem publikacija o stresu. ispitivali su moguće uticaje varijabli ličnosti kao posredujućih varijabli. Depue i Monroe su dalje klasifikovali poremećaje ličnosti kao hronične poremećaje. Iako su pokazali postojanje značajnih veza između ove varijable i psihopatologije. Ipak. Trajna opasnost od žestokog povređivanja sebe ili drugih Uopšteno govoreći. za razliku od kliničkih sindroma. oni su se uglavnom posvetili polarnosti Tip A – Tip B. Neka oštećenja u testiranju realnosti 30. tako plodni predskazivači mentalnog stanja osobe kao što je kombinacija ove dve varijante. Pre svega. oni nisu pokušali da izmere sjedinjeni uticaj ličnosti i faktora stresa na razvoj kliničkih sindroma.4 3 5 2 1 6 50. Naša hipoteza je da niti su faktori stresa niti nivo funkcionisanja ličnosti.. 144 .. i ovim nalazima potvrdili rezultate ranijih studija stresa. 40.. 7 20. Ovo opažanje je kompatibilno sa modelom koji je ovde prikazan. koje su tako prirasle srcu specijalistima za stres i kardiovaskularne bolesti. Drugo. kao deo svog epidemiološkog istraživanja veza između stresa i psihopatologije. sami po sebi. ili ispituju odnos između određenih varijabli ličnosti i reakcija na stres ili istražuju odnose između ličnosti i mentalne bolesti. ovi su ego-sintonični i pomažu osobi da uspostavi osećaj identiteta. Svesni smo toga da ova klasifikacija ne uzima u obzir osnovne razlike između ova dva tipa poremećaja.

tako bi bila opravdana naša pretpostavka da je funkcionisanje ličnosti ozbiljno ugroženo ako slab stresor provocira ozbiljni klinički sindrom. evaluacija faktora stresa (Osa IV) i važnosti kliničkog sindroma (Osa I) obezbedile bi rasvetljavajuće zaključke u pogledu snage psiho-imunog sistema. obe sa zavisnom ličnošću. u prisustvu slabog kliničkog sindroma i znatnih faktora stresa. zaključili bismo da ličnost igra svoju psihosocijalnu ulogu prilično dobro. dobro razumevanje psiho-imune funkcije ličnosti moglo bi da obogati kliničku praksu. Ipak. Zato. 145 . 1988). bilo bi razumno evaluirati psiho-imuni sitem ili ličnost kao da su vrlo manjkavi. Ipak.Mnoge etiološke hipoteze o mentalnim poremećjima tako ozbiljnim kao shizofrenija (Weiden. Prvo. kod klijenta koji je predstavljen ozbiljnim kliničkim sindromom i niskim faktorima stresa. osim retkih izuzetaka nije bilo pokušaja da se tri varijable postave u međusobni odnos u opštem prediktivnom modelu. ako posmatramo nominalnu varijablu Ose II i varijablu nivoa funkcionisanja ličnosti podeljenu na intervale kao stožer patološke dinamike. danas su preformulisane u okviru interaktivnih modela stres/organizam. koje se oslanjaju na tuđ a ne na svoj razum (Tabela 6). Suprotno ovome. 1900) i tako rasprostranjenim kao što su napadi panike (Barlow. Baš kao što bismo zaključili da je imuno sistem ugrožen ukoliko mala infekcija isprovocira ozbiljnu bolest. Uzmimo za primer dve osobe.

Moguća medikament ozna potpora za zavisnost od supstanci i farmakološko lečenje depresije Dugoročni Nisu naznačeni Psihoterapeutska terapeuts usled intervencija ki ciljevi zadovoljava fokusirana (Osa II) jućeg na funkcionisa pojačavanje nja psihopsihoimunog imunog sistema sistema 146 . depresiju. 2 Pomoć u tranziciji. fokusirana Podrška na jaku tugovanju. Nivo funkcionisanja ličnosti i klinički sindromi Faktori stresa Tip ličnosti Klinički sindrom Smrt supružnika Teškoće u ljubavnim vezama Zavisni Jaka depresija i zavisnost od supstanci Zavisni Poremećaj adaptacije sa depresivnim ispoljavanje m Zaključivanje što Nivo 2 ili1. ili vrlo Nivo 6 ili 7. 30 min. do 3 puta Nedeljne 50 nedeljno po minutne seanse.Tabela 6. vrlo se tiče dobro ili slabo ili jako nivoa superiorno manjkavo funkcioni funkcionisa funkcionisanj sanja nje e ličnosti (GAP) Kratkoročni Intervencija Intervencija na terapeuts fokusirana zavisnosti od ki ciljevi na supstanci (Osa I) adaptaciju.

ne zato što volimo polemike niti zbog više sile. On može da se sastoji od bilo čega između sedam seansi i sedmogodišnje terapije. postoji značajna kontroverza oko definicije "validni" tretman. Koje pitanje osoba treba da postavi da bi odredila terapeutsku strategiju koja odgovara na klijentove potrebe. Zato je naša odgovornost kao profesionalaca za rad sa mentalnim zdravljem da razmišljamo o ovome a klijent treba da učestvuje onoliko koliko njegovo stanje dozvoljava. Ozdravljenje od kliničkog sindroma Naučiti živeti sa "hroničnim" kliničkim sindromom Pojačati psiho-imuni sistem (ličnosti) Svaki od ovih procesa može da zahteva različite modalitete intervencija koji takođe mogu da se koriste u kombinacijama. iskreno rečeno. kratke terapije ili ekstenzivne psihoanalize. i što je važnije.Interakcija između ciljeva tretmana i dužine terapije Kad' god terapeut mora da odredi dužinu tretmana ili da ga okonča. da ga ohrabri da preuzme odgovornost za ponovnu izgradnju ili konsolidaciju svog mentalnog zdravlja? Oslanjajući se na ono što je prethodno rečeno. mnogi terapeuti osete kako se više rvu sa vrednosnim sudovima koji su inherentni njihovom terapeutskom prilazu nego sa aktualnim potrebama svojih klijenata. Bez pristupa alatu za analiziranje i re-evaluaciju psihopatologije. U većini slučajeva. Ova tema je u centru čestih debata između različitih škola. on se susretne sa velikim brojem metodoloških i etičkih pitanja. Različit nego u mnogim drugim odnosima profesionalac – klijent. mi verujemo da posotje tri kategorije mogućih terapeutskih ciljeva. Primeri predstavljeni u Tabeli 6. ako bi klijent bio u stanju da proceni svoje potrebe i izloži jasan i koncizan zahtev za pomoć. sam motiv savetovanja otežava oslanjanje jedino na klijenta. ilustruju odnose između terapeutskih ciljeva i dužine tretmana. mi njemu ne bismo uopšte bili potrebni. Na štetu ovog drugog. 147 .

Po njima. oni "pate" od specifične situacije ili "zakače" psihološku bolest kao kad neko navuče prehladu. Razume se samo po sebi da klijenti koji doživljava situaciju koja zahteva hitnost tretmana i misli da on nema udela u tome.Tabela 7. nije idealan kandidat za nedirektivnu terapiju zasnovanu na uvidu.. psihotična dekompenzacija). Ako je dovoljno baksuz da ga leči terapeut čiji pogled ne dopire dalje od njegovog sopstvenog terapijskog 148 . Radi se o situaciji relativne urgentnosti tretmana jer je dovedeno u pitanje zdravlje ili fizička celovitost klijenta ili njegovog okruženja u kratkom roku ili predstavlja ozbiljan i neposredan rizik za njegovo psihološko zdravlje (na pr. Neki klijenti nisu razvili dovoljne veštine samoposmatranja da bi shvatili da postoji veza između njihove psihološke higijene i njihovog mentalnog zdravlja. U razmatranju odnosa između osobina ličnosti i motiva za savetovanjem. Terapeutski ciljevi i dužina tretmana Popravljanje kliničkog sindroma (više kratkoročni pristup) Sprečiti napade panike Savladati depresiju Kontrola anksioznosti Učiti kako se živi sa "hroničnim" kliničkim sindromom (više dugoročni pristup) Organski mentalni poremećaj Šizofrenični poremećaj Primarno degenerativni poremećaj Ojačavanje psiho-imuno sistema (ličnosti) (više dugoročni pristup) Kretanje od nivoa 4-5-6 i 7na nivoe 1-2 i 3 Globalne procene ličnosti (GAP) Odnos urgentnost– svesnost Dva dodatna faktora igraju ulogu u sređivanju terapeutskih ciljeva: relativna urgentnost tretmana kliničkog sindroma ili traženja savetovanja (request) i klijentova svesnost odnosa između svojih ličnih osobina i kliničkog sindroma. pamtite da su klijenti skloni da veruju da su oni bar delimično krivi za svoja iskustva i uznemirenost.

on može da rasipa svoje vreme i energiju u frustrirajućem i beskorisnom naporu. Slika 4: Odnos urgentnost .pristupa.svesnost Urgentnost situacije + III II I IV - + Prepoznavanje odnosa između ličnosti i osnovne žalbe U I kvadratu glavni razlog za žalbu ili klinički sindrom ne zahtevaju naročitu urgentnost tretmana a klijent nije svestan činjenice da postoji odnos između njegovog motiva za savetovanjem i njegove mentalne higijene i ličnosti. Odnos između ove dve varijable ima 4 moguće konfiguracije koje su date na slici boj 4. Situacija u III kvadratu pokazuje urgentnost tretmana a 149 . II kvadrat sadrži inicijalne situacije u kojima klinički sindrom zahteva urgentost i u kojima je klijent nesvestan postojanja veza između njegove ličnosti i kliničkog sindroma.

klijent prepoznaje veze između ove situacije i svog života. Imao je sve simptome. U IV kvadratu nema potrebe za urgentnim tretmanom a klijent je svestan veze između ove situacije i svoje ličnosti. Morao je da čeka pola sata pre nego što je bio u stanju da se polako odveze do najbliže bolnice. Njena četvrta ljubavna veza za poslednjih pet godina upravo je okončana. Kvadrat II Gospodin B. Prošle nedelje dok je vozio autoputem. ali treba da poseti porodičnog lekara da bi izvršio detaljniji pregled čim se vrati kući. jede prekomerno tako da je za 6 nedelja dobila 12 funti i žali se na bolove u stomaku. Ona govori o višku kilograma ali svoju intimnu situaciju pominje samo odgovarajući na jedno od terapautovih pitanja. Podvrgnut je uobičajenim ispitivanjima a dežurni lekar mu je postavio pitanje koje ga je jako iznenadilo. Imao je samo toliko vremena da skrene do ivice kolovoza i zaustavi kola. Njegov nivo funkcionisanja na GAP je 5. teškoće sa disanjem.. Pati od nesanice. Iz prvog intervjua je vidljivo da ona "ne zna" razlog svog lakog depresivnog stanja. Ima 39 godina i živi sama. mada je ovog puta mislila da će veza trajati i razmišljala je o rađanju deteta. drhtanje. zadovoljava kriterijume histrioničkog poremećaja ličnosti i ima neke osobine zavisne ličnosti. preporučio joj je da poseti psihologa. poslednjih 22 godine i njegova prodajna teritorija obuhvata 30000 km². Njen nivo funkcionisanja na GAP je 5. otkriva da ona apsolutno ne vidi vezu. Svaka od ovih konfiguracija zahteva poseban prilaz i organizaciju terapeutskih strategija. međutim. Sledi par primera različitih situacija. zadovoljava kriterijume opsesivno-kompulzivnog poremećaja ličnosti sa nekoliko osobina pasivno-agresivne ličnosti. osim neznatnog povećanja pritiska. kod kuće. Relativno dobro se oporavila od drugih veza ali ovog puta je drugačije. On je trgovački putnik. suvo grlo i zamućen vid.On često putuje kolima i ponekad provodi tri do četiri dana na putu.. Na pregledu njen lekar nije našao bilo šta nenormalno i umesto da joj prepiše lekove koje je tražila. U osnovi bio je izložen vrlo drskom ispitivanju samo da bi saznao da je sve u redu. Kvadrat I Gospođa A. Kako mu je na poslu. 150 . Ton njenog glasa. pomislio je da je doživeo infarkt. vlažne šake. Bio je ubeđen da umire.

Osim mogućeg umora od posla. misao da će živeti sa strahom do kraja života i konačno umre pateći.. Kvadrat III Gospođa C. koja je umrla pre 5 godina. Pacijentkinja je vrlo ambivalentna. Pošto je saznala novosti počela je da ima problema sa spavanjem i noćne more u kojima joj njena majka. Njen nivo funkcionisanja na GAP je 4. Prošao je još testova uključujući ECG ali su rezultati bili isti. Kvadrat IV Gospodin D. S jedne strane ona zna da je medicina napredovala u lečenju njene bolesti i da ona treba da se bori što je više moguće. Poslednjih nekoliko dana provela je razmatrajući da li da se bori za svoj život ili da ga odmah okonča. Prepreka je u tome što on ne može svoje magistarske studije da radi u svom malom provincijskom gradu i moraće da se preseli u glani grad. drži bočicu sa pilulama i poručuje joj da joj se odmah pridruži. zašto svi žele da ga psihoanaliziraju? Njegova žena je odlazila kod psihologa već nekoliko meseci i predložila mu je da i on pođe u savetovalište. i vratio se kući da bi posetio svog lekara. Posle tri dana strašne anksioznosti i neodlučnosti. je mlad čovek od 24 godine koji zadovoljava minimum kriterijuma za šizoidnu ličnost kao i više drugih karakteristika. On je oklevao još jednu nedelju (i imao još dva napada) pre nego što je konačno zakazao susret sa psihologom. Ništa. Ona je već bila podvrgnuta terapiji pre pet godina i naučila da bolje upoznaje sebe. zakazala je susret sa psihoterapeutom. Brilijantan je student i upravo je dobio stipendiju za postdiplomske studije. Njegov nivo funkcionisanja na GAP je 4. Upravo joj je dijagnostifikovan maligni tumor na dojci i uskoro će biti operisana.. kod kuće? Moj Bože. Ona takođe zna da je mentalno stanje jedne osobe glavni faktor procesa izlečenja.Morao je da bude na putu još jednu nedelju a u međuvremenu je imao još dva "napada". Rešio je da otkaže put zato što se plašio da na putu ne umre od srčanog udara. Ona takođe zna da ima sklonost ka panici i donošenju najgorih zaključaka koji su najčešće neopravdani. Ali ona ne bi bila sposobna da prođe kroz ono kroz šta je prošla njena majka. Živi sa roditeljima i završava fakultet biologije. navodi je da užasno paniči. On je obeshrabren mišlju da će morati da živi u studentskom gradu u mestu u kome 151 . omršavela i osušena. zadovoljava kriterijume graničnog poremećaja ličnosti i histrioničke ličnosti. S druge strane. Da li ga nešto uznemirava na poslu.

Da bi razmrsio ovaj problem. Tabela 8 ilustruje konačna razmatranja. Sve ove osobe preduzimaju ove korake u okviru određenog konteksta o kome terapeut mora da vodi računa.svesnost varijablama G. Tabela 8: Razmatranja povezana sa urgentnost. S druge strane. informacija delimično odgovoran za odustajanje od materinstva Osa III NIL Hipertenzija Urgentnost Ne Da Svesnost Ne Ne G-đa A I Kvadrat Histrionički PD. on oklevajući traži intervju kod psihoterapeuta. On je povremeno toliko anksiozan da to utiče na njegovo ponašanje a onda kaže sebi da treba jednostavno da nađe skroman posao i ostane tu gde je. B II Kvadrat Osa II Opsesivnokompulzivni PD. pasivnoagresivne crte GAP Nivo 5 Nivo 5 Osa I Atipična Napadi somatizacija panike depresivnog poremećaja Osa IV Četvrti Nedovoljno raskid. moramo da 152 . D IV Kvadrat Tip šizoidne ličnosti Nivo 4 Anksiozni poremećaj sa suicidnim idejama Nedavno dijagnostifikovana ozbiljna bolest Nivo 4 Anksiozni poremećaj (lak) Dolazak zbog dužnosti da se ponaša socijalizovano NIL Ne Da Rak dojke Da Da Kako možemo da radimo sa svakom od ovih situacija? Pod kojim uslovima i kada je pametno raditi na poremećaju ličnosti? Da ponovimo.će ga ljudi njegovih godina verovatno pozivati na izlaske i gde će morati da pripada studentskom bratstvu. III Kvadrat Granični PD i TP histrionički PD G. zavisne crte G-đa C. on izvlači ogromno zadovoljstvo iz svog bavljenja biologijom i na univerzitetu će imati šanse da radi sa najboljim profesorima i istraživačima na ovom polju u zemlji.

Različiti pristupi odgovaraju različitim situacijama i trebalo bi da se primenjuju na njih.priznamo da čak i najuspešniji terapeutski pristup ne može da nam da odgovor na ovo? U stvari. veća je klijentova svesnost odnosa između onoga što on jeste i onoga na šta se žali. terapeut ima znatnu moć. što je situacija manje urgentna. Što je situacija urgentnija. Tabela 9 : Kontinuum introjekcija-asimilacija i terapijska intervencija Više introjekcija Odnos zadržavanja Kratkoročni Prema vrlo ugrentnoj situaciji i nesvesnosti veza između ličnosti i motiva za konsultaciju Više asimilacija Složeni odnos Dugoročni Prema neurgentnoj situaciji i svesnosti veza između ličnosti i motiva za konsultaciju Preskriptivni odnos Odnos pomoćniksavetnik Srednjoročni rok Transferni odnos Terapeutski prilazi mogu da se klasifikuju prema mnoštvu varijabli. terapija odvija tokom 153 . to je klijent manje svestan veze između svog tipa ličnosti i svog motiva za odlazak kod terapeuta (II Kvadrat). Za svaku konfiguraciju postoji takođe podesan tip odnosa klijent-terapeut. U ovom slučaju akcija takođe zavisi od njegovog kapaciteta da asimiluje transformativni proces. gotovo da izgleda da su mnogi terapeutski prilazi bili kreirani kao odgovor na jednu ili nekoliko od četiri konfiguracije urgentnost – svesnost. Svaka od ovih različitih situacija predstavlja početnu osnovnu konfiguraciju i zato traži podesan modalitet akcije. Obrnuto. međutim. Ako se rad fokusira uglavnom na introjekciju tokom kratkog vremenskog perioda. Na jednom kraju kontinuuma klijent treba da introjektuje a na drugom kraju on treba da asimiluje transformativni proces. Za naše svrhe koristićemo introjekcija-asimilacija varijablu kako je prikazano u Tabeli 9. Ako se. Da li je farmakoterpija efikasnija od psihoterapije? Da li su aktivni prilazi bolji od intervencionističkih ? Da li treba da odgovorimo na sva klijentova pitanja ili ga treba pustiti da nađe svoje sopstvene odgovore? Da li je istinski odnos bez transfera uopšte moguć? Jednostavno nije lako dati "da" i "ne" odgovore na ova pitanja.

NLP ili psihoanalizu.dugog vremenskog perioda i pokušava da probudi klijentov kapacitet za asimilaciju. geštalt terapiju.muku. mi smo bar bolje opremljeni da postavimo pouzdanu dijagnozu s obzirom da svoju procenu baziramo na verovatnoćama o kojima se stalno sve više saznaje. gospodin B. posebno agorafobiji. koji nisu ni mehanički ni apsolutni. Bivajući svesni ovih odnosa. Znanje o interaktivnoj dinamici između kliničkog sindroma i poremećaja ličnosti takođe olakšava tretiranje tog kliničkog sindroma. olakšava kako dijagnostičku tako i terapeutsku akciju. mi treba da iznad svega budemo profesionalci u radu sa mentalnim zdravljem. 154 . Mi znamo da je zavisna ličnost posebno podložna anksioznim poremećajima. Takođe. Iako je g-đa C. odnos može da uzme u obzir interaktivne procese između terapeuta i klijenta kao i transfer. Čak i ako smo više ili manje specijalizovani. Jednom kada se stabilizuje. Za opsesivno-kompulzivnog može da izražava bol. verovatno uz pomoć medikamenata. sposobna za introspekciju. razumevanje ranjivosti specifičnih za svaki poremećaj. koji doživljava napade panike dok vozi autoputem treba da radi sa aktivnim terapeutom koji se ne zadovoljava time da ga pusti da ”nađe svoje sopstvene odgovore” ili interpretira njegov transferni bes. Kasnije ćemo raspravljati o ove dve oblasti. dok je histrionička ličnost izgleda više sklona somatskim poremećajima. Ovaj pristup terapiji zahteva da postanemo kompetentni u dve oblasti: kao profesionalci za mentalno zdravlje i kao psihoterapeuti. Navešćemo primer. Odnos između ličnosti i kliničkog sindroma Iza ovih kvantitavnih aspekata. za zavisnog strah od bespomoćnosti u društvu a za izbegavajućeg mogla bi da predstavlja strah od dolaženja u dodir sa nepoznatima. njene samoubilačke misli zahtevaju da terapeut preuzme brigu neko vreme. ona bi imala više koristi od terapeuta koji prepoznaje da ona ne može trenutno da podrži sebe. Na primer. biće moguće istražiti njen kapacitet za introspekicju i omogućiti joj da pokrene svoju energiju i suoči se sa predstojećom borbom. Upravo zato agorafobija znači nešto drugo i ima pojedinačno značenje za svaki od kliničkih sindroma. Dva nivoa ekspertize Bilo bi vrlo frustrirajuće ako bi klijent morao da se podvrgne proceduri koja traje 6 seansi ili 5 godina jednostavno zato što se ispostavilo da terapeut kod koga je došao radi kratku terapiju.

znajući dobro da je ovaj odgovor uvek relativan i ograničen našim pristupom. Pod supervizijom naučili su da uporede svoja sopstvena opažanja sa onim opažanjima svojih klijenata a svoje dijagnoze i modalitete akcije sa pravilima njihove izabrane orijenatacije. većina psihoterapeuta će vezati svoj profesionalni identitet za izabrani pristup. Naša je odgovornost da odgovorimo na njihove zahteve. čak i onima koji prihvataju eklektičke vrednosti. Jedino ovi centri za trening nude personalizovanu. i slobodni od dogmatizma oni zadržavaju jedinstveni stav koji neminovno boji njihovu procenu šta je isparavno i delotvorno nasuprot onome što nije. Ipak i uprkos ovim posebnim pristupima koji nose imena geštalt.. Tokom ovog procesa psihoterapeuti su bili podvrgnuti relativno strogoj disciplini da bi stekli metode svog izabranog prilaza. klajnijanska analiza. Kao deo svog razvoja. praktičar bira orijentaciu. profesionalac u razvoju mora da se usredsredi na proces edukacije koji se progresivno kreće od introjekcije do asimilacije i konačno do kreacije. kratka terapija.d. kognitiviste ili analitičare i skloni smo da previdimo da se bavimo izborom metoda a ne stvarnošću ljudskog iskustva. Na praktičare više utiče njihova teoretska orijentacija nego situacija njihovog klijenta Kao posledica ovoga. nas koji zajedno sa njima nosimo potpunost ljudskog iskustva. 155 . Ljudi su ti koji nas konsultuju. pristup i njegove ishodišne discipline… U okviru svog univerzitetskog treninga profesionalni psihoterapeuti obično proučavaju razvoj ljudskog funkcionisanja.U sledećim pasusima predstavićemo nekoliko komentara na tekuće stanje psihoterapeutske prakse i neke predloge za optimalni profesionalni razvoj. Ovo vodi do iscrpljujućih rasprava ispunjenih glupostima o sveprisutnosti transfera i lirskim protestom zbog nestajanja sadašnjeg trenutka. Posle univerziteta većina je trenirana u školama specijalizovanim za određeni pristup i tokom nekoliko godina obavljala praksu pod supervizijom. Pre nego što su njegove veštine dovoljno učvršćene da obezbede autonomnu podršku na duže vreme. psihoterapeutima je teško da nastave svoj razvoj. Mi identifikujemo sami sebe kao geštaltiste. artikulisanu i čvrstu podršku. afektivno-racionalna i t. Dok je većina supervizora stekla znatno bogatstvo i znanje.

Svet je pun eksera za nekoga ko ima čekić i postojalo bi isuviše jako iskušenje da se klijentova patnja učini korespondentnom tačno onome što znamo kako da radimo. 1987). treba da verujemo da je ono što radimo korisno i delotvorno zato što se prva faza uspešne terapije sastoji od obnovljene nade (Leconte. On to radi zato što pod specifičnim okolnostima i sa određenim klijentima to donosi pozitivne rezultate. Uloga stručnjaka za mentalno zdravlje Vršenje ove uloge treba da bude automatsko ako ni zbog čega ono na osnovu profesionalne etike koja zahteva da obezbedimo pomoć onima koji je traže. Ako u potpunosti obavlja svoju funkciju. Možda je naša narcistička privrženost našem pristupu cena koju plaćamo za postizanje samopouzdanja i odlučnosti koji našim pacijentima daju nadu? Ali ako je naša samo-procena tako blisko povezana sa nepogrešivošću našeg pristupa. Shvatam da ovo neće dobro proći kod čitalaca koji imaju averziju prema medicinskoj terminologiji. kada je za to sposoban. kako ćemo se nositi sa neuspehom ? Mi bismo možda morali da naučimo da igramo kombinaciju dve uloge koje bi izostavile propovedanje i povećale našu opštu efikasnost. Stručnjak za mentalno zdravlje odgovara na klijentova pitanja i kasnije.Geštaltista ne radi na obogaćivanju ljudskog kontakta zato što veruje da je to krajnji cilj čovečanstva. Stručnjak za mentalno zdravlje može da odredi dijagnozu koja nije ograničena parametrima specifičnog prilaza. Stručnjak za mentalno zdravlje može da raspozna suptilnosti u klijentovom traženju pomoći i informisan je o izvorima i ograničenjima klijentove situacije kao i o terapijskom okruženju koje karakteriše specifičan pristup. radi u sagalsnosti sa njim u odabiranju pogodnog procesa. Ipak. stručnjak za mentalno zdravlje obezbeđuje da se klijentovo obraćanje njemu ne završi sa terapeutom čije su metode kontraproduktivne u njegovom posebnom slučaju. Možemo da koristimo različite reči ali moramo da zadržimo profesionalnu odgovornost na koju one upućuju. On se ne boji da objasni moguće negativne konsekvence povezane sa 156 . On zato preuzima odgovornost da deluje kao ”dijagnostičar” sposoban da propiše najbolji mogući “tretman”. U datoj situaciji on može da odabere i uspostavi dijagnozu klijentu i ako je potrebno da usmeri klijenta ka pogodnim izvorima pomoći ako on nije u stanju da mu ponudi ovakav tretman. To su uloge trajnog razvoja i dve vrste ekspertize: dijagnostička ekspertiza koja čini deo profesionalnog života profesionalca za mentalno zdravlje i terapeutska ekspertiza koja se traži od psihoterapeuta.

Često je jedna osoba istovremeno psihoterapeut i stručnjak za mentalno zdravlje. I mi smo posmatrali zapanjeno kako se višegodišnji impasi očevidno razrešavaju za nekoliko minuta. Konceptu "uvida" mi smo suprotstavili koncept "svesnosti". Vremenom su ustanovljeni programi treninga geštalt terapije. Uloga psihoterapeuta Psihoterapeut obavlja propisani tretman. sa velikim 157 . koncepta psihopatologije i dijagnoze i uloge terapeuta. Perls je napravio nekoliko demonstracija svog metoda.različitim tipovima intervencije. u tretmanu depresije. uključujući i onu koju on sam primenjuje. Ponekad se razlikuju mišljenja u vezi relativne važnosti ovog odnosa u klijentovom terapijskom putovanju. Geštalt terapija se razvila kao odgovor i reakcija na psihonalitički model. Pre početka terapijskog procesa on ispunjava ove dužnosti da ne zbuni klijenta preranim interpretacijama njegovih informacija i dinamičkih odbrana. Dok stručnjak za mentalno zdravlje treba da bude ekstremno otvoren i da ima širok domet znanja. U većini slučajeva bili su bazirani na intenzivnim grupnim treninzima. On je takođe svestan ograničenja svojstvena njegovom terapeutskom pristupu u okviru koga radi. ali se svi slažu da će loš odnos neutralisati blagotvoran efekat ma koje intervencije. daćemo svojim klijentima mogućnost korišćenja nepristrasnijih usluga a oni koji pružaju ove usluge moći će da nastave svoj profesionalni razvoj bez potrage za "Svetim terapijskim gralom" ili definitivnim pristupom koji ima ključeve za sve probleme i misterije. Nijedan ne može da tvrdi da je ekspert za zavisnost od supstanci. psihoterapeut mora da bude specijalizovan. Konceptu "transfera" mi smo odgovorili konceptom "kontakta". važnosti transfera. Nesvesnost je široko potisnuta u pozadinu i psihopatološka dijagnoza je postala gotovo jeres. Poglavlje 14. Tražila je da se završi rasprava o dužini tretmana. svi terapeuti žele da stvore dobar odnos sa svojim klijentima. Prihvatanjem legitimnosti ove dve uloge. anoreksije i paničnih napada kao i da zna kako da transformiše narcističku strukturu ličnosti ili promeni anti-socijalno ponašnje! Psihoterapeut je specijalizovan u dva ili tri metoda intervencije i zna njihova ograničenja. Lečenje poremećaja ličnosti Bez obzira na pristup koji zauzimaju ili na klijente sa kojima rade.

usled ispitivanja kontakta i njegovih disfunkcija koje ova terapija omogućava. leže u srcu psihopatološke dinamike. Zato. međutim. On stavlja specijalni naglasak na dijagnostičku refleksiju koja mora da prethodi terapeutskoj intervenciji. primarna pažnja je usmerena na neposrednost terapijskog iskustva koje je. i istraživanja regulatorne funkcije svesnosti i odnosa između individue i sredine. koji. 158 . precizno zadovoljava rasvetljavanje savremene kliničke prakse. koji je sigurno imao snagu ali koji je malo imao da kaže o temama uključenim u dugotrajnu psihoterapiju i lečenja poremećaja ličnosti. od početka. Pod uslovom. Zatim ću predstaviti jednostavan dijagram koji ilustruje putanju odnosa između geštalt terapeuta i klijenta. Ali šta se desilo sa psihopatološkim strukturama koje su ego sintonične i koje se manifestuju u raznim kontekstima. I ponovo. Dok je neosporno da osoba može da eliminiše fobični simptom za nekoliko minuta. pošto se čini da je to odnos između terapeuta i klijenta koji promoviše ili ometa razvojni proces koji je preloman za tretman poremećaja ličnosti. On odražava pristup prihvaćen od Centre d' Intervention Gestaltiste (CIG) u njegovom programu kliničkog treninga. ili transformiše neposredno iskustvo retrofleksije u kreativno izražavanje. od prvog kontakta do tačke kada intervencija u stvari počinje. geštalt terapija. Gde je danas terapeutski odnos u geštaltističkom smislu reči? I koju težinu ovaj odnos ima kao rezultat terapeutskog truda? Ovaj tekst traži da razjasni prirodu odnosa između geštalt terapeuta i klijenta. kao što ćemo kasnije videti. bilo bi naivno misliti da osoba može slično da izazove trajne transformacije koje zahteva tretman poremećaja ličnosti. raspravljaću o specifičnoj dinamici odnosa između geštalt terapeuta i klijenta u okviru dugotrajne terapije usmerene na razvoj. kao što su poremećji ličnosti? Da li smo verovali da bi snaga kontakta i svesnosti u sada i ovde bila dovoljna da transformiše tako duboke i teško dostupne poremećaje? Vremenom. u geštalt kulturi. zahtevi kliničke prakse navele su dobar broj geštaltista da ispitaju odnos između njihovog pristupa. konstituisalo originalnost i moć našeg metoda. kao i onog prihvaćenog od kliničara u CIG klinici. Ja ću prvo napraviti kratak prikaz literature o doprinosu terapijskog odnosa uspešnoj psihoterapiji. da se bavimo samim terapijskim odnosom. Zaista. ciljajući na razvoj ili transformaciju. naglasak je stavljen na neposredni uticaj moćnih intervencija koje proizvode neosporne dekristalizacije. Zatim ću opisati glavne komponente svakog tipa interventnog odnosa. Na kraju. kao i osa oko kojih je geštalt terapijski odnos izgrađen na dugi rok.akcentom na iskustveni aspekt.

U pokušaju da se pronađu odgovori na ovo ključno pitanje. Ako je terapijski odnos povezan sa uspehom terapijskog procesa. U stvari tek od 1984. Od 1984. Glavno pitanje koje se pojavilo moglo bi da se postavi na sledeći način: koje su to primetne osobine terapijskog odnosa koji postiže svoje iznesene ciljeve? Sada ćemo pogledati u ono što je predstavljeno kao ili predloženo za generalne hipoteze istraživanja. Onda ćemo postaviti osnovno pitanje: da li postoji odnos između kvaliteta odnosa i uspeha terapije? Godine 1990. U skorije vreme veći broj istraživača počeo je da obraća pažnju ne na svaku posebnu stranu u terapijskom nego na kvalitet odnosa između njih. Onda je istraživanje Marzialia i Alexandera (1991) pokazalo da je kvalitet terapijskog odnosa moćan prediktor uspeha terapije. Konačno.Terapijski odnos i efektivna psihoterapija Psihoterpija je profesionalna aktivnost koja još uvek poseduje mnoge probleme za istraživače koji pokušavaju da izmere njenu efikasnost. istraživači ispituju moguće odnose između potencijalno predviđajućih varijabli i relativnog uspeha psihoterapije. 1991. godine glavno istraživanje načina merenja efektivnosti je diversifikovano i sada usmereno na pokušaj da se odgovori na pitanje kako predvideti rezultate psihoterapije. Franck i Gunderson primetili su da je razvoj dobrog terapijskog odnosa usko povezan sa poboljšanjem ego funkcije i smanjenjem sveobuhvatne patologije.korelacija između terapijskog odnosa i uspeha terapije ne zavisi od korišćenog pristupa ili dužine terapije. Horvath i Symonds publikovali su rezultate svog meta-prikaza 24 studije i zaključili da: . terapeuta i terapeutski pristup su pažljivo ispitane. Rinaldi je 1987.uopšteno posmatrano. godine primetio 159 . godine psihoterapeuti su u mogućnosti da koriste rezultate velike studije sprovedene u SAD od strane Nacionalnog Instituta za mentalno zdravlje da bi podržali svoje tvrdnje kako nude efikasnu formu terapije. Varijable vezane za klijenta. postoji umerena ali stabilna korelacija između kvaliteta terapijskog odnosa i uspeha terapije . koje su njegove ključne komponente? Suprotno onima koji su verovali da psihoterapija nije ništa više od jednostavnog bivanja u paru sličnih ličnosti.

manje je verovatno da će njegova ili njena lična ograničenja imati negativan efekat na tok terapije. Terapija tada postaje interaktivna konstrukcija klijentove realnosti koja se uzajamno razmenjuje. šta može da se učini da bi se unapredio taj kvalitet? Za Kantrowitz (1986). Pored toga. Strupp i Morey (1990) otkrili su da terapijski uspeh zavisi uglavnom od interakcije između terapeutovog selfkoncepta i klijentovog self-koncepta. pokazaćemo da su ove karakteristike slične onima koje ubrajamo u OTR model. što je terapeut više svestan svog sopstvenog doprinosa transferu.OTR). Ako je kvalitet terapijskog odnosa zaista dobar predskazatelj ishoda ovog procesa i ako su njegove glavne komponente poznate. (1991) najbolji predskazatelj uspeha je kvalitet objektnih odnosa. redefiniše transfer i kontra-transfer kao obrasce odnosa koji moraju da budu osvešćeni a zatim asimilovani u organizaciju značenja. 160 . Kao što ćemo kasnije videti. Za Dormaar. Dijkman i de Vries (1989) tri varijable koje najbolje predskazuju terapijski uspeh su terapeutovo razumevanje klijentovog iskustva. Na kraju. McCallum i dr. klijentovo slaganje sa onim što je terapeut rekao o klijentovom iskustvu i klijentova percepcija konsenzusne prirode odnosa. empatička rezonanca i uzajamna afirmacija. stvarni odnos je taj. Dok transferni odnos dozvoljava terapeutu i klijentu da shvate na koji način je self uobličen. to klijent manje napreduje. koji omogućava selfu da se razvija. Saari (1986). dajući mogućnost da ovaj odnos bude kako suviše jak tako i suviše slab. polazeći iz hermeneutičke perspektive. za Piper. što su divergentniji self koncepti terapeuta i klijenta. u svojoj kompenzujućoj (reparative) funkciji. Shodno tome.Joyce. Da ponovimo.da se terapijske dijade razvijaju otprilike istim korakom bez obzira da li dva partnera imaju iste ili različite ličnosti. U jednoj analizi para klijent-terapeut Talley. Azim. takođe izgleda da je terapeutski odnos oblikovan pomoću tri principijelne komponente koje određuju kvlitet ovog odnosa: kooperativni savez. Za Kahn (1987). terapeut mora da iskoristi i odnos zasnovan na realnosti i transferni odnos. Ova hipoteza je vrlo bliska konstruktima centriranja i integriteta izgrađenih u okviru OTR-a. Saunders i Howard (1989) otkrili su da terapijski odnos korelira sa uspešnim rezultatom i na linearni i na krivolinijski način. ovo mišljenje delimično podržava pretpostavke koje ćemo izložiti shodno optimalnom terapijskom odnosu (Optimal Therapeutic Relation .

terapeuti koji sami imaju “ne-usvojene” introjekte skloni su da kreiraju problematične terapijske odnose koji su osuđeni na neuspeh. Za Berner i Staggs ovaj ritualni aspekt i njegova sposobnost da ponovo uvede osobu u zajednicu je jedna od kurativnih osobina psihoterapije. teoretskom konstruktu. na osnovu svoje pozicije u okviru zajednice. Frekvencija jedva primetnih neprijateljskih i kontrolišućih komentara jako je povezana sa frekvencijom samo-okrivljavajućih tvrdnji klijenta. To nas vodi nazad do Bouchard i Guerette (1991). uvodi drugog u tu istu zajednicu ili poboljšava status te osobe.antisocijalni poremećaj ličnosti .jačina psiho-imuno-metaboličkog sistema (ličnosti).Berner i Staggs (1987) govore o aspektima simbolične prirode formalne akreditacije terapije.prisustvo ne-psihotičnog kliničkog sindroma (Osa I) ili “razlog za savetovanjem ne može se pripisati mentalnom poremećaju” (šifra V) . Za Henry.ne postoji organski uzrok iza potrebe za savetovanjem (Osa I) . koji je više usmeren na konstruisanje skupa značenja nego na izvlačenje ”prošlosti” na površinu.klijent poseduje minimum psiholoških kapaciteta potrebnih da se iskoristi razvojna psihoterapija: . Terapijski konsenzus je definisan kao kreacija dijade koja je zasnovana na eksplicitnom i uzajamnom pokušaju da se definišu svesni i nesveni elementi iskustava klijenta i terapeuta. taj koji je od centralne važnosti za proces lečenja psihe.ne postoji indicija da se radi o psihozi što znači da se simptomi klijenta/pacijenta mogu uzeti u obzir . Terapijski odnos Razvojni i transformišući terapeutski odnos može da se uspostavi između klijenta/pacijenta i terapeuta kada više-osna dijagnoza ukazuje da: . centracija i integritet za OTR.kapacitet (ali ne dispoziciju) za samoposmatranje 161 . Na kraju. isključujući: . koristeći GAP . U ritualima akreditacije osoba. Schacht i Strupp (1990) terapija zapada u ćorsokak ako terapeut svojim ponašanjem potvrđuje negativne introjekte klijenta. koji raspravljaju o tome da je hermeneutički odnos.priroda i intenzitet faktora psihosocijalnog stresa (Osa IV) .više-osna konfiguracija nije takva da klijent predstavlja neposrednu pretnju za sebe ili druge . Otuda proističe važnost elemenata koje nazivamo intimnost. Pojam konsenzusa dobio je značajnu pažnju u psihoanalitičkim krugovima poslednjih godina i Carone (1987) raspravlja o njemu i kao kurativnom faktoru i kao centralnom.šizotipalni poremećaj ličnosti .identifikacija poremećaja ili stila ličnosti (Osa II).

u dugotrajnoj terapiji odnos je centralna stvar u procesu. Tabela 10 pokazuje suprotnosti između dva tipa intervencija. dugotrajni terapijski odnos želi da omogući klijentu koji je uspeo da savlada poremećaje u Osi I da razvije i ojača svoju ličnost kao psiho-imuno-metabolički sistem. Kada se uporedi dugotrajna i kratkotrajna psihoterapija (Bugental. Tabela 10: Komparacija kratkotrajne i dugotrajne terapijske dinamike (zasnovano na The Art of the Therapist. šta je aktualna priroda odnosa između stručnjaka za mentalno zdravlje koji je sada postao geštalt terapeut i klijenta? Šta definiše uslove potrebne za produktivni odnos. Norton.T.kapacite za rukovanje apstraktnim konceptima. Bugental. važna i lična Terapijski odnos u psihoterapiji poremećaja ličnosti Dakle. New York. Ovaj tip terapije je tokom godina proveravan i on traži transformaciju ili holistički razvoj ličnosti.. 1987) Kratkotrajna Nedelje Objektivizacija Adaptacija/ podešavanje Ponašanje kao mera adaptacije Eksplicitno Ojačavanja Odnos pomaže da se promena desi ali igra drugorazrednu ulogu Uzročnost Stvarnost je ta koja se uopšteno posmatra u kulturnom okruženju i oko nje se uglavnom slažu Očekivanja u odnosu na dužinu terapije Pravac terapijskog uticaja Ciljevi terapije Cilj promene Način komuniciranja Poluge promene Uloga terapijskog odnosa Način objašnjavanja postojeće situacije Mesto i značenje “stvarnosti” Dugotrajna Godine Subjektivizacija Transformacija Iskustvo selfa i okruženja Implicitno Povećanje svesnosti Odnos je srž procesa promene: transfer i kontratransfer Namera Stvarnost je ta koja je doživljena. U stvari. odnos je terapija. i iz egzistencijalno-humanističke i iz geštalt perspektive? 162 . Uopšteno govoreći. 1987). brojne razlike postaju vidljive. opažena. Mi uglavnom primećujemo da dok se u kratkotrajnoj terapiji o odnosu govori samo kada on ima negativan uticaj na proces. James F.

kao učesnik. Kroz svaku od ovih uloga koje terapeut igra upletena su tri ključna dela odnosa: reprodukcija. Oni zajedno pišu skript priče koja je jedinstvena. terapeut igra dvostruku ulogu bivajući i učesnik u odnosu sa prisnim sabesednikom i posmatrač-komentator tog istog odnosa. Potvrditi prethodno znači potvrditi nužnu prirodu tri nivoa terapeutskog odnosa. On ovo čini iz hermeneutičke perspektive (Bouchard i Guerette. čak i kada se konfrontira. priče u kojoj prošlost nije značajnija od one druge. Pored svog interaktivnog uključivanja. on posmatra sam sebe u interakciji sa ovim Drugim koji očekuje od njega da popravi slomljene delove a da se od njega. Ovaj proces zajedničke kreacije predstavlja nadoknadu. naravno. nego reparativna akcija koja je konvergentna bez da se uvek u njoj podjednako učestvuje i u kojoj je koherenciji. da se aktivno uključi. kontinuiranosti i povezanosti dat nov život. kreće se. terapeut komentariše proces u kome učestvuje. Često postoji nejasno sećanje da je polomljena ali sećanje kako se to desilo nije jasno. On je ponekad dirnut i. Ne “reparacioni mehanizam” u kome jedan partner profitira na račun reparativne akcije drugog.Pre svega. klijenta. ili oseća nežnost. ali takođe i govori. Međutim. obnovu (reparation) i vrlo je blizak konceptu konsenzusa o kome je raspravljao Carone (1987). Čak i kada je nestrpljiv ili emocionalno dirnut. Učinjen je napor da se igračka popravi i tada prelom postaje vidljiv. Ali kako neko može da ispravi nešto što nikada nije postojalo ili više ne posotji? Kako neko može da gaji u terapijskom okruženju nešto što je posađeno u drugom vrtu? Polomljene igračke odložene na tavan prvo moramo da se setimo pa da je pronađemo i očistimo od prašine. On sluša. ne traži da se previše menja. učvršćujući svoju dvostruku ulogu učesnika i posmatrača. Jasnije rečeno. doživljava čitav niz emocija… ali terapeut nije običan učesnik i nije samo učesnik. ili održava ili prekida kontakt. krajnji cilj terapijskog odnosa nije reprodukcija klijentovih ćorsokaka niti je to jednostavno njihovo priznavanje. Destinacija terapijskog putovanja je reparacija. Igračka se donosi sa tavana i dva partnera zajedno počinju da rade na njenoj popravci. različita od svih ostalih. doživljene stvarnost. terapeut uvek fokusira deo svoje svesti i budnosti na posmatranje procesa u kome on učestvuje i koji podržava. odgovara. Konačno. ispituje. U ovoj ulozi terapeut prima afekte usmerene prema sebi od strane klijenta. reparacija. frustrira ili gratifikuje klijenta. smeje. rekognicija. osmehuje. Dva od tih nivoa već dugo iznose na videlo polarizovane reakcije 163 . on je takođe aktivni učesnik u tom odnosu. 1991) koja zahteva od klijenta koji je takođe učesnik-posmatrač.

uvek su bili donekle zbunjeni nezaobilaznim transferom koji se dešava u terapijskom odnosu. Čim klijent započne manevar razdvajanja od terapeuta na jedini način koji on zna. Drugim rečima. Ipak ovaj ”kao da” odnos nosi dragocenu priču o nedostignutom i nezadovoljenom. reparacijom onoga što je bilo uobličeno tokom vremena. reprodukcija koja je gore razmatrana ne bi bila moguća. skloni smo da smatramo transferni odnos za patološku manifestaciju koju je najbolje ispravljati njegovom suprotnošću. on se konfrontira sa implicitnom potrebom za neposrednom. Treći. tri nivoa terapijskog odnosa su međusobno utkani i rastopljeni jedan u drugom i ovde su razgraničeni samo u svrhu analize. U stvari. transferni odnos otkriva ranu koja mora da se isceli. ali uz rizik da isuviše pojednostavi stvar. dok je stvarni odnos jedini koji može da popravi self. dajući mu ulogu patološkog simptoma i negativnog dokaza o progresu u terapeutskom odnosu. Zainteresovani više za uspostavljanje zdravlja nego za smanjenje patologije (što dovodi do istog ali pokazuje razliku u pristupu). koji se odnosi na hermenautički odnos. Kao što je Kahn (1987) sugeriso. Da bi se transferni odnos uobličio. fokusiranjem na stvarni odnos neki od nas poklanjaju manje pažnje transfernom odnosu. Slika 5: Tri nivoa terapijskog odnosa i njihov udeo u terapiji Svesnost/priznanje Hermeneutički način Reprodukcija Transferni način Upotpunjavanje/obnova Stvarnosni način Transferni odnos Terapeuti humanističke orijentacije a geštalt terapeuti posebno. čovek može da kaže da je on most između druga dva nivoa. i stoga potencijalno veštačkom. klijent mora da bude u prisustvu sagovornika koji je manje “stereotipan” nego njegovi unutrašnji objekti. Terapeut mora da bude dovoljno polimorfan da dozvoli klijentu da 164 . kontaktom.terapeuta različitih škola: transferni odnos i stvarni odnos. manje je razumljiv. Bez toga.

otelovljena u akciji kao i izraženim verbalnim značenjima (Bouchard i Guerette.ti”. Šta više. Hermeneutička odgovornost znači da terapeut mora kontinuirano da prečišćava svoju svesnost. U ovom procesu na terapiju se gleda kao na zajedničko prerađivanje i kreativnost ko-autora i bogatstvo njihove kreacije će zavisiti od stepena do koga njihov odnos potpomaže njihov zajednički projekat. Hermeneutički odnos Ovo je deo odnosa u kome terapeut i klijent učestvuju u zajedni/žkom projektu kreirajući značenje na osnovu klijentovog iskustva. hermeneutički odnos osvetljava proces kao celinu i sasvim ga dovodi u svest dvoje sabesednika.reprodukuje svoje uobičajene neuspele pokušaje i ćorsokake koji su. posmatrača i komentatora. ovaj odnos sam po sebi biće uobližen polazeći od značenja da je on zajednički produkt. Ipak. U terapisjkom odnosu reparacije bez značaja je pokušaj da se “utvrde činjenice”. Dok transferni odnos ponavlja i oživljava a stvarni odnos ispravlja i ponovo uspostavlja. bivajući licem u lice sa drugim. ustvari. Ali da bi terapijski odnos izvršio snažan uticaj transformacije. tako uobičajenog kao što može da izgleda. dok održava stav budne svesnosti. Zato. geštalt terapeut prvo usvaja predusretljiv (neočekujući) stav. Zaista. geštalt terapeut ne traži da on sam bude neutralan u ovom susretu. Ova jednostavna pažljivost/predusretljivost… je embrion odnosa koji dolazi. Ovde se ne radi o zajedničkom objašnjavanju već o zajedničkom razumevanju. ostane neutralan? U dugoročnom terapijskom odnosu. Ovo je živa hermeneutika. kako se odnos razvija. u situaciji jedan-na-jednog. može privremeno da zadrži bilo kakve korektivne impulse koje on sam može da doživi. Beznačajno i štetno. raste i širi se. U ovom smislu. 165 . sa vrstom integriteta koji odbija da prikriva iskustvo i u kome se teraput ne skriva od pogleda drugog. Upravo u hermeneutičkom odnosu su terapeutova centriranost i fascinacija klijentom najplodnija. ko može da. ovo je plemenit oblik svesnosti. ono što ga je dovelo do terapeuta. Tu. vrednost neposrednog iskustva. 1991). klijent će shodno tome biti lišen osećaja da ga je konačno neko upoznao i priznao a terapija neće predstavljati više od “lepog iskustva kontakta”. Tu u hermeneutičkom odnosu traženje značenja tako važnog Franklu. Ako terapeut nije sposoban da privremeno podrži transfernu elaboraciju. Dopuštanje transfernog prianjanja pretpostavlja da terapeut. koji će se razvijati. u ovom odnosu. svesnost njegovog sopstvenog procesa u okviru odnosa. trezveno. hermeneutički odnos je onaj odnos koji sadrži metatumačenje terapeuta i. polysemic razmena u kojoj se “ja – ovo” stapa sa “ja . razlikovati i dozvoliti terapeutu da sukcesivno ili simultano igra uloge učesnika. klijenta. se poštuje. bitan za geštaltiste. i klijentovog procesa.

imenovana (ovde sam takođe napisao “simbolizovana”. On je zdravlje. Stvarni odnos je izražen u kontaktu i pomoću funkcija kontakta. Dok terapija koja ne dozvoljava ili je se ne tiče razvoj transfera. stvarni odnos je traganje za dovršavanjem. nestalnih slika i osećanja. od razumevanja onoga što je prošlo do građenja onoga što dolazi.. Nema potrebe objašnjavati geštalt terapeutima da je celo veće od sume njegovih delova. Tuga se razlikuje od melanholije. ograničava samu sebe od iskustva kontakta. Iako neophodan za terapeutski proces. Prava reč. oni vode dijalog. strast za prave nijanse. U ciklusu kontakta. doživljaj bi ostao samo tok prolaznih.. puls energije se pojavljuje samo kada je senzacija uhvaćena. Terapeut je osoba koja daje različit primer. Vraćanje na ovaj dijalog i to kako on dobija neočekivanu energiju vodi do srži terapijskog projekta. reč zbog koje se neke kolege u Francuskoj skoro zagrcnu…). Klijent mora da nađe u terapeutu osobu koja ne samo da je u stanju da toleriše odgovornost za transfer i njegovo tumačenje. Inače. upotpunjavanjem. identifikovana. Upravo kroz lični integritet terapeuta psihoterapija postaje odnos. mada različitih kapaciteta i uloga. tada terapija prolazi od arheologije do arhitekture. 166 . i stvarnost je jedno od obeštećenja (reparation). Ona koja vodi klijenta izvan njegovih mat pozicija na lični i otelovljeni način. sreću se i govore o svakom aspektu svog kontakta. u finalnoj analizi. a ova od nostalgije. u trenutku kada se prepozna i ukotvi. Odnos zasnovan na realnosti Dve osobe sede licem u lice. već i pomaže klijentu da “metaboliše” tu odgovornost i transformiše je u energiju kontakta. stvarni odnos. terapija koja odbija stvarni odnos takođe odbacuje promenu i ona nije. ništa više nego zamoran komentar starog skripta. učvršćuje doživljaj u prvi plan. ali ne potpuno zdravlje.mora da se govori o onome što je poznato. on nije sam po sebi dovoljan. Podjednako dostojanstveni. Tamo gde je hermeneutički odnos traganje za značenjem. Onda kada terapeut oda čast klijentovoj hrabrosti da rizikuje intimnost potrebnu za akt reparacije. Zato je stvarni odnos onaj koji ima za cilj ponovno uspostavljanje klijentovog kapaciteta za kontakt. Terapeut takođe mora da gaji ljubav prema rečima. Neosporno je da je ovo odnos za kojim je Perls tragao i koji mu je privlačio pažnju.

nedovoljnom integritetu (zvanoj podmitljivost) i nedovoljnoj spremnosti na rizik (izbegavanje rizika). izgleda da crtež nudi vrlo dobar alat za posmatranje koji omogućava važan fidbek. Pored toga. Opit ukazuje na to da fluktuacije u raznim aspektima Optimalnog Terapijskog Odnosa mogu da se koriste kao vredni indikatori kada dijagnostifikujemo poremećaje ličnosti i poremećenost selfa.Razvojna osa odnosa Ali kako bi trebalo podstaći optimalni razvoj tri nivoa terapijskog odnosa? U CIG. Izgleda da je moguće značajno povećati kvalitet terapijskog odnosa koristeći ove kontinuume. Svaka predstavlja kontinuum u kome je optimalna tačka u sredini a tačke najudaljenije od sredine izražene su kao viškovi ili nedovoljnosti. Stoga. u interakciji. mi pokušavamo da odredimo ponašanje i stavove terapeuta koji su u interkciji sa optimalizacijom svake dimenzije. 167 . ne samo za dijagnozu nego povrh svega za determinisanje pravaca za postizanje optimalne intervencije. Sastavljen je od 5 osa koje obeležavaju unakrsnim linijama odnos i koje su. preuzimanje rizika. osoba može da bude u poziciji nedovoljan ili suvišan. Kontinuumi su intimnost. ukoliko je terapeut sposoban da preuzme rizik da klijent može da asimiluje dok pomaže klijentu da takođe rizikuje. fokus i fascinacija. testirali smo metod utvrđivanja kvliteta terapijskog odnosa od 1991. U svakoj dimenziji. Rezultati su bili veoma ohrabrujući i mi nameravamo da ponovimo eksperiment. ukoliko je terapeut u stanju da kontroliše svoj fokus isto kao i svoju fascinaciju u ovde i sada. Nazivamo ga Optimalni Terapijski Odnos (OTR). U daljem radu diskutovaćemo o svakom od pet kontinuuma koji čine bazu optimalnog terapijskog odnosa i predstavljaju rezultate napora da se standardizuje i validira okvir opservacije. zavisna osoba bi "vukla prema" višku intimnosti (zvanom nametanje).superviziju. integritet. Dekodiranje koje omogućavaju partneri koji koriste ovaj okvir stoga bi obezbedio vredne poluge. koristeci ga i za konsolidaciju terapijskog odnosa i kao okvir za self. Pored toga. ukoliko terapeut zna kako da iskoristi mogućnosti za povećanjem nivoa intimnosti u odnosu i integriteta u kontaktu. Ovaj metod održava životni izraz tri odnosa i tri ključna udela u terapijskom projektu. kao i ose dijagnoze. Drugim rečima. razne ličnosti vrše različite pritiske na kontinuume. onda će tri nivoa odnosa biti u interakciji na optimalni način. Smatramo da. U jednom ranom opitu sa geštalt terapeutima iz Francuske i Kvebeka bili smo u prilici da testiramo komponente ovog alata.

Odnos između klijenta i šizoidnog terapeuta će naravno biti sasvim različit od odnosa sa histrioničkim tipom terapeuta. Ovaj vrlo lični napor probudiće najkreativnije aspekte njegove ličnosti i učiniće ga pažljivim da ne kontaminira klijente svojim ličnim enigmama. 168 . terapeut je ljudsko biće koje je posvetilo svoj profesionalni život razumevanju ljudskog funkcionisanja i promociji integralnog zdravlja. Najgori slučaj je kada terapeut veruje da predstavlja sliku mentalnog zdravlja a ustvari meša svoja sopstvena kreativna podešavanja sa nepostojećim idealom. Da li treba da očekujemo od onih koji nas leče da budu narcistički. Mi zato treba da smo u stanju da stvorimo utisak o njegovoj ličnosti zasnovan na onome što mi znamo o ličnim iskustvima raznih tipova ličnosti. Perls i Rodžers živeli su potpuno različite živote ali ih ovo nije sprečilo da otvore polja koja mi sada proučavamo. U svakom slučaju. Iznad svega. 1987. Sam terapeut može da bude vrlo moćan alat za transformisanje.). nivou funkcionisanja o kojima smo ranije raspravljeli. to jest oni mogu da se rašire među ljudima sa kojima dolazimo u dodir.POGLAVLJE 15. i svaki dan on vežba disciplinu koja ga osposobljava da primi ono što zastrašuje druge i da deluje kada drugi odustaju (Kottler. imamo primere iz najviših sfera: Frojd. Bilo bi teško zamisliti terapeuta koji funkcioniše na 4. Profesionalni psihoterapeut je stručnjak za mentalno zdravlje. Bez obzira da li je po prirodi narcistička. LIČNOST TERAPEUTA Nasuprot popularnom verovanju. mentalni poremećaji su "zarazni". Mi mu se ne obraćamo zato što je on mentalno "dezinfikovan" ili sterilan već zato što je on u stanju da razumno opazi. sluša i govori. osoba koja pomaže drugima mora uvek da pokušava da iskoristi svoje potencijale najviše što može. Za klijenta terapeut predstavlja sliku optimalnog zdravlja. Zato bi trebalo da postoji mogućnost da se ukaže na aspekt u terapeutovoj ličnosti koji gradi njegovu originalnost i snagu. šizoidna ili zavisna. paranoidni. Kao takav on mora pre svega da bude ekspert za svoje "sopstveno" mentalno zdravlje i da prepozna stavove i probleme karakteristične za svoj lični stil. Po svojoj suštini. Postoji naravno nada da oni koji izaberu ovu profesiju vode računa o sebi i poštuju mentalnu higijenu. šizoidni ili granični tipovi ličnosti? Možda. Neki čak tvrde da je to jedini alat. psihoterapija se ne sastoji od konfrontacije između potpuno duševno zdrave i definitivno nezdrave individue.

Klijent šizoidnog terapeuta ima priliku da posmatra osobu koja funkcioniše dobro bez da je duboko emotivna. Takođe možemo da proširimo ovo razmišljanje pošto je autor ove knjige u svom poslu trenera i supervizora sretao ljude koji su pokazivali karakterisitke svakog poremećaja. DSM ne razlikuje eksplicitno relativnu ozbiljnost od poremećaja ličnosti. Pošto ima veću toleranciju za distancu i tišinu. To takođe znači da osoba mora da se konfrontira sa svojim potrebama za potvrđivanjem i validacijom koje terapeut ne ispunjava lako. uspeli da reše teškoće i probleme karakterisitčne za njihov tip ličnosti. on koristi potrebu za distanciranjem kao svoju ličnu prednost ostavljajući klijentu potreban prostor za pojavljivanje plodnih eksperimentalnih tema. on će prirodnije nego mnogi drugi terapeuti dopuštati praznini da bude ispunjena. Čak i ako može da prevaziđe šizoidnu tendenciju za povlačenjem. On je vešt u održavanju stava terapeutske neutralnosti. on mora da bude posebno oprezan u vezi određenih iskrivljenja koja njegovi stavovi prema odnosima mogu da indukuju u klijentu. Klijent bi mogao da zaključi da sve dok je emotivan on je i nesposoban i da su njegove emocije uvek rezultat 169 . on ipak ostaje vrlo uzdržan. Klijent bi mogao da doživi emotivnu dimenziju njegovog iskustva kao iritantnu koja ga sprečava da se odvoji od ljudi i stvari. S obzirom da aktivni kontakt i intimnost nisu njegove jake strane. Šizoidni terapeut izražava toplinu uglavnom kroz pažljivost sa kojom sluša naše komentare i kroz stabilnost njegove relativne neutralnosti kada izražavamo neslaganja ili frustracije. Šizoidni tip terapeuta Najverovatnije je da šizoidni tip terapeuta neće dovesti do suštinski pozitivnog transfera. i ne vrši pritisak na klijenta niti ima prekomerne zahteve prema njemu. ali možemo da zamislimo da postoje razlike i pretpostavljamo da je verovatnije da zavisna ličnost funkcioniše bolje nego granična dosegnuvši isti nivo. Verovatnije je da je njegov pristup ljudskim fenomenima analitičan. i mada ne zadovoljavaju dijagnostičke kriterijume poremećaja ipak zadržavaju specifičnu boju i senzitivnost. Mi zato ovde govorimo o terapeutima koji su. Ipak. kao deo svog ličnog razvoja.Naravno da je teže zamisliti šizotipalnog terapeuta nego opsesivnokompulzivnog. Ovo nas stoga vodi u ponovno ispitivanje relativne važnosti ovih potreba i našeg samo-poštovanja i ljubavi prema sebi. Ako je šizoidni terapeut privučen geštalt terapijom to definitivno nije zbog njenih energizirajućih i interaktivnih aspekata.

U najgorem slučaju. Paranoidni tip terapeuta Evo jednog koji nije naivan i kojim se ne može lako manipulisati. dekodiraju i transformišu simptome. on pomaže svojim klijentima da kontrolišu. svetlu i nivoima svesnosti. Svestan klijentovih manevara. On je otvoren za duhovnu dimaenziju i za misteriozno i ne prihvata bezuslovno parametre naučne ortodoksije. Ipak. Antisocijalni tip terapeuta Antisocijalni tip terapeuta mogao bi da bude dašak svežeg vazduha za klijenta koji se guši od konformizma i "moralnih" obaveza. Za ovaj tip terapeuta. On primećuje svaku propuštenu akciju i omašku i sklon je izvlačenju brzopletih zaključak. smatraće da sve jake emocije i jake interpersonalne potrebe biće vode do akcije. Bolje od drugih on zna kako da ode iza spoljašnjosti i izvuče nepriznata neprijateljstva sakrivena u pozitivnom transferu. On je dobar u inspirisanju svog klijenta da razbije granice i nadmaši sebe uprkos dominirajućim konvencijama. 170 . afektivni rad je način da se otvori transpersonalna dimenzija i umesto da radi na "odstranjivanju simptoma". On ne izgovara u sebi ironične komentare kada njegovi klijenti govore o energiji. Šizotipalni tip terapeuta Šizotipalni tip je od svih tipova najpogodniji za prihvatanje odstupanja u klijentovom iskustvu. Ipak. On ima teškoća u postupanju sa neizvesnošću i voli da veruje da može da predvidi klijentovo ćutanje. njegov kapacitet da bude u kontaktu sa neobičnim takođe može da ga odvede do ignorisanja problema svakodnevnog života i materijalnijih aspekata patnji njegovog klijenta. On retko misli da je terapija zaista završena. njegova tendencija da iza spoljašnjosti traga za motivima klijentovih akcija može da navede klijenta da sebi postavlja pitanja bez da on to neminovno želi.nezavršenog posla. on je posebno vešt u otkrivanju polu-istina i alibija. On takođe ne smatra paranormalne manifestacije neminovno psihotičnim simptomima.

Nasuprot tome. Granični tip terapeuta Lično iskustvo graničnog naučilo ga je da se ne plaši nestabilnosti. On prenosi svoju sklonost za ekspanzijom na klijenta. omogućavajući joj na taj način da razvije svoj pun potencijal. On je ekspresivan i pomaže klijentu da intezivira iskustva koja je sklon da smatra nevažnim. U terapiji sa njim naša koncepcija mentalnog zdravlja i optimalnog funkcionisanja postaje blisko povezana sa iskričavošću iskustva i legitimnošću atrakcije i čak zavođenja kao neophodnih za život. Povremeno mu nedostaje dubina i ima teškoća izlažući se opasnostima koje su ponekad prekrivene senzualnošću i zavođenjem. On ne voli polu-mere i odustajanja i pruža klijentu sliku zdravlja koja se zasniva na odlučnosti da se da apsolutno najbolje od sebe. on može da podstakne više žestine nego što klijent može da hendluje. međutim. Histrionički tip terapeuta Histrionički tip terapeuta može da ohrabruje i stimuliše klijenta da bude atraktivniji i da više zrači. S druge strane. Možemo da zamislimo da on ima kapacitet da primi žestinu svojih pacijenata i primi njihove nedoslednosti. on zna da preterivanje može da bude način izbegavanja kontakta i pažljivo pomaže klijentu da razlikuje intenzivnost radi intenzivnosti od autentične intenzivnosti. Narcistički tip terapeuta Narcistički tip terapeuta može da bude dosledna podrška u težnji za superiornošću. On ne poklanja neopravdano svoju pažnju i da bi se stupilo u kontakt sa njim klijent mora da razvije svoje kapacitete za kontakt. Za njega čovekova vitalna energija obitava u njegovoj strasti bilo da se ona odnosi na ljude ili stvari.On pomaže klijentu da dođe u dodir sa svojom fundamentalnom slobodom ali može da potceni koliko je važno za ovog klijenta da se drži vrednosti. I bolje je opremljen od drugih da opazi bol iza maske i tajno delovanje ranjivosti. konvencije i pravila. 171 . On ovome ne pristupa sa skepticizmom ali zna kako da ojača strast.

on drži klijentove ciljeve na umu. on će biti majstor za frustriranje. Posle dužeg kontakta sa opsesivno-kompulzivnim tipom terapeuta. klijent će imati viziju mentalnog zdravlja koja je sagrađena od mnogih dobro promišljenih izbora. ovaj terapeut je naučio da iako neprijatelj može da izgleda zastrašujuće on nije nepobediv. S druge 172 . On verovatno mora stalno da se čuva da ne bude iritiran regresijama svog klijenta. mogućnosti i verovatnoće. izbegavajući terapeut mu dozvoljava da sluša svoj strah i da ga upozna. podržavanih postojanošću i stabilnošću. On može da pravi razliku bolje nego većina između izvesnosti. Opsesivno-kompulzivni tip terapeuta Ovaj tip nikada ne gubi iz vida inicijalne ciljeve terapije. On ohrabruje klijenta da preuzme odgovornost za svoj život. Pasivno-agresivni tip terapeuta Kada je terapeut pasivno-agresivni tip.Ipak. terapeut narcističkog stila mora da bude pažljiv da ne dopusti svojoj sklonosti za grandioznošću da se izrodi u želju da napravi od klijenta nešto veliko. Izbegavajući tip terapeuta Izbegavajući tip terapeuta zna koliko strah od činjenja nečega može da parališe i shvata da ovo iskustvo ljudi bliski klijentu često ne razumeju. ovaj tip terapeuta će biti u toku najnovijih dostignuća u kliničkoj praksi i preduzeće opsežno istraživanje kad' god naiđe na problem sa klijentom. Ovako je on u stanju da izrazi empatiju i podršku kada se klijent oseti preplavljenim ili skrhanim preprekom koju mora da savlada. Obdaren veoma kritičkim umom. i naučiće da pusti da se "spontane emocije" smire pre ponovnog razmatranja važnih odluka. Njemu uvek može da se veruje da drži na umu posao koji još uvek traži da bude dovršen ali se povremeno dešava da on ne vidi unapred šta još uvek treba da se uradi. Posledica ovoga je da je on dobro opremljen za suočavanje sa brojnim pevremenim zaključcima koje klijent može da donese o svom životu. Izborivši se uspešno sa nekim od svojih monstruma. Tamo gde bi narcistički i antisocijalni terapeut pokušao da ohrabri klijenta. Čak i u lavirintu rada na nedovršenim poslovima. On takođe zna da ni rasuđivanje ni interpersonalni pritisak neće pomoći da se čovek oslobodi ovog straha. On nije onaj koji lakomisleno zadovoljava klijentovu detinjastu potrebu za gratifikacijom.

On je sposoban da opazi ljutnju. Zajedno. Takođe. da zadovolji kratkotrajnu potrebu za vrednovanjem. Terapija njegovog klijenta i kvalitet njegovog životnog stila zavise od toga. bol i obmanu a da se ne naljuti.. Prvi je da on mora da pazi da se klijent ne služi njime u krajnjoj nuždi kad' god prolazi kroz težak period. Zavisni stil terapeuta Ovo je verovatno najbrižljiviji terapeut i onaj koji najviše daje. Ovi različiti tipovi ličnosti su slični različitim površinama kristala. On je vrlo topao. ove strane konstruišu svetlosni spektar. ovaj terapeut može da bude spor u konfrontiranju klijenta baš u tački gde bi mu malo "tapšanja po ramenu" činilo dobro. ali bi ih dovelo u ćorsokak u toku terapije. i da velikodušnost i strpljenje nisu patološki simptomi. on se mnogo trudi da pruži klijentu pomoć koju ovaj traži. Svaka strana odražava jedan aspekt realnosti psihoterapeuta. Takođe. Niko ko je izabrao ovu profesiju iz velikodušnosti i iskrenosti svog srca ne treba da bude kažnjen zbog svojih malih ličnih mana. on mora da se odupre iskušenju da da previše na početku što bi moglo. On nas uči da je normalno da želimo da budemo voljeni. ova otvorenost prema drugima nosi sa sobom dva tipa opasnosti kojih on uvek treba da bude svestan.. Ipak. Ali je povremeno nesposoban da vidi bes.strane. On je tolerantan i prihvata lakše nego što to klijentovo nestrpljenje zahteva. on treba da bude ohrabren da prevaziđe ove mane i znanje potrebno za ovaj proces stavi u službu čovekoljublja. Možemo da računamo na njega da će odgovoriti na naš poziv u sred noći. odmah se osetimo prihvaćenim i on nikada ne dovodi u pitanje našu vrednost kao ljudskih bića. kod određenih klijenata.provalu besa. Naprotiv. i da biti sam zaista boli. 173 . i dati nam podršku i pažnju.

A ipak ovaj pristup sadrži veliko bogatstvo stvoreno ne u tehnikama dijaloga sa praznom stolicom. napetim šakama i savijenim ramenima. jedva zadržanim disanjem. geštalt je trenutno postao alternativa sporom i prašnjavom procesu psihoanalize. Jungom. Nošen ovim talasom entuzijazma i promenjen do neprepoznavanja. Verthajmerom i drugima. konformista i pseudoracionalnih osoba. Adlerom. Neki su na to odgovorili ponavljajući "cenjene" izvore natopljene/prožete Rajhom. moralo je da se dogodi. Bogatstvo geštalt pristupa sastoji se od terapeutove sposobnosti da zgrabi ovde i sada i dovede do svesnosti klijenta ono što bi inače bilo samo evocirano. On je demonstrirao ovaj metod promovišući nezaboravna iskustva kontakta i oslobađajući razigrani duh svog klijenta od zatvora ograničenja.. Što se dogodilo. geštalt terapija je na početku bila predmet znatiželje profesionalnih terapeuta koji su kasnije opovrgli mnoge svoje unapred zamišljene ideje. geštalt je bio iskorišćen da opravda bezbrojne apsurdnosti i religiozno smeće. Ovaj pristup je stekao priznanje tek kada se Fritz Perls pojavio kao budist Zorba u Esalen-u. bilo da su uspešni ili ne. To je cena koju treba platiti tako da će geštalt 174 . Čovek treba da "ostavi svoj um da se vrati telu". Toliko je mnogo učinjeno na ovaj način da je na jednom kraju kontinuuma geštalt bio redukovan na još jednu formu loše psihoanalize. rečima isuviše slabim da bi sadržavale svoje značenje. To prisustvo u manifestaciji klijentove prošlosti i budućnosti iskazano je tankim. slomljenim glasom. Ništa od ovoga nije ograničeno na efemernu demonstraciju niti ignoriše učešće dugotrajne terapije. Rankom. Kasnije je ona redukovana do nekih krajnje perifernih aspekata. Svakodnevni je rizik pokazivati se u kontaktu sedeći licem u lice sa klijentom koji je došao kod nas na savetovanje.ZAKLJUČAK Koncipirana kao efikasan metod za lečenje neurotičnih. Na praktičaru je da u privatnosti svoje kancelarije prikaže rezultate. Primati njegova pitanja i ponekad odgovoriti. tehnika odigravanja.. Mi nismo više bili na ovoj planeti da "odgovorimo na tvoje potrebe". da bi se bolje ukazalo na njen inherentni nedostatak kliničke dubine. koja je često potrebna klijentima sa poremećajima ličnosti. Naći u ovom neposrednom kontaktu ono što pokušava da se pojavi. Posle kratkog vremena samo pominjanje ove mistične psihologije postalo je izvor zabave. u radu na snovima ili još bilo čim u vezi čisto tehničke prirode. Ovaploćen u ovom odmetničkom psihoanalitičaru u dugačkoj odori koji je govorio u aforizmima.

terapija prestati da bude viđena kao ostatak pokreta za mir i ljubav i popraviće svoj status validnog kliničkog pristupa čije su tehnike često primenjivane bez odavanja dostojnog priznanja ovom pristupu. Mi pre moramo da govorimo srcem. I na kraju. Tako će one prestati da budu etikete i postaće ono što je uvek trebalo da budu: mesta preporuke u potrazi za srećom. Mi ne treba da ih izgovaramo kao uvredu ili kao porugu. Reči koje smo koristili u ovoj knjizi da opišemo svoje klijente bile su u prošlosti primenjivane i smatrane da ublažavaju i leče bol a ne da ga nanose. ne smemo se bojati reči ako želimo da nas drugi razumeju i ako želimo da kažemo da nismo jedini koji poštuju svoje klijente kao ličnosti. 175 . ključevi koji otvaraju vrata duše. ostajući otvoreni za patnju i za hrabrost onih koji su poverili svoje priče i ponekad svoje živote nama.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful