You are on page 1of 10

Uvod

Od svog nastanka, pa do današnjih dana, Evropska unija je rasla i razvijala se. Ono što je počelo kao šestočlana organizacija za slobodnu trgovinu industrijskim sirovinama, razvilo se u jedinstvenu uniju unutar čijih 27 država članica je omogućeno slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala. Većina njenih graĎana se služi zajedničkom valutom, a članice ostvaruju jako blisku saradnju u pravnim, policijskim, odbrambenim i spoljnopolitičkim pitanjima. Na političkom planu stvaranjem EU zemlje članice izrazile su spremnost da nastave aktivnosti na daljoj izgradnji bržeg i skladnijeg ekonomskog razvoja koji predstavlja osnovu razvoja evropske integracije. To je zahtevalo uspostavljanje ekonomske i monetarne unije sa jedinstvenom i stabilnom monetom, unapreĎenje ekonomsko – socijalnog razvoja u okviru velikog unutrašnjeg tržišta. Ciljevi koji se postavljaju pred uniju i zemlje članice konkretizovani su u ekonomsko – socijalnoj i političkoj oblasti i treba da se realizuju na solidaran način i u skladu sa definisanim uslovima i dinamikom. Institucionalno širenje EU s vremenom je menjalo značenje i sadržaj integracije a prostorno širenje obnovilo je rasprave o tome šta je ta Evropa i gde su njene granice. Sem nekoliko patuljastih zemalja (Andora, Monako, San Marino i Vatikan) članice unije nisu Island, Lihtenštajn, Norveška, Švajcarska kao i nekoliko balkanskih zemalja (Albanija, BiH, Crna Gora, Hrvatska, Kosovo i Srbija). Obim javnih politika EU bio bi mali svakako znatno manji od sadašnjeg ako bi sve zajedničke politike EU morale da zadovolje dva kriterijuma (1. da cena javnog dobra bude što niža i 2. da javno dobro pojedinim igračima omogući maksimiranje njihove koristi ma kako ona bila shvaćena). Efekti pojačane konkurencije i transakcionih troškova a delom i efekti ekonomije obima bili bi znatniji da su nivoi protekcionizma i regulacije u EU bili niži nego što jesu. Ovako pozitivni ekonomski efekti manji ali su zato birokrati i neke interesne grupe osigurali korist za sebe na račun većine graĎana i firmi EU.

-1-

strategijski uslovi (lokacija. pa su otuda od antičkih vremena i srednjeg veka postojali razni zakoni koji su osiguravali pristup tržištu i sprečavali štetne prakse ograničavanja konkurencije. poboljšava se kvalitet i povećava sloboda izbora. Što se tiče nedostataka tu možemo ubrojati iskusna i kapitalom opremljena konkurencija. obično se smatra početkom modernog antimonopolskog zakonodavstva. a na drugoj omogućava potrošačima veću slobodu izbora. rast troškova proizvodnje. a kada su u pitanju potrošači. Politika konkurencije EU ili nacionalih država obično se odnosi na najveći deo usluga i na sve one poslovne operacije koje se obavljaju lokalno. Osnovni cilj politike konkurencije jeste predupreĎivanje poremećaja na tržištu koji proizilaze iz monopola i nekih oblika državne pomoći. Ograničenje tržišta.Politika konkurencije Politika konkurencije je prisutna od nastanka EU mada sa ograničenim domenom s obzirom na mali broj tadašnjih zajedničkih politika. Nije jednostavno imati dobru politiku konkurencije i o tome se vode značajni pregovori. S povećanjem broja zajedničkih politika. koje na tržištu ne mogu imati tako veliko učešće da bi došle pod udar antimonopolske politike unije. Prednosti i pretnje za nove države članice EU su da imaju pristup novom tržištu. Šermenov zakon je bio samo početak veoma obimne regulative u oblasti politike konkurencije u SAD-u. distribucija) itd. usled čega ona na jednoj strani povećava efikasnost privreĎivanja. premda je nije lako sprovoditi jer podrazumeva uklanjanje zaštita za privredu i renti. Efekata snažnije konkurencije ima više i oni nisu isključivo ograničeni na cene. bolje finansijske usluge. osim nižih cena. a njegovo donošenje se pravda tadašnjim ponašanjem američkih trustova u železnici. stabilnije poslovno okruženje. Što se tiče firmi. a tome se protive mnoge firme i grane u nekim zemljama. dogovori proizvoĎača o ceni i podeli tržišta. kvalitetnije proizvode i niže cene. posebno stvaranjem zajedničkog tržišta politika konkurencije EU dobila je izuzetan značaj. ona je vodila računa i o konkurenciji. porast potražnje. Iako najjednostavnija. snažnija konkurencija podstiče sprecijalizaciju i inovaciju. mada to ne bi trebalo da bude tako. Tačnije. mada je efekat na cene najsnažniji. čemu se snažno protive interesne grupe koje ih gube. novi zakoni. Te operacije po pravilu. putnom saobraćaju i industriji nafte. Šermenov zakon donet u SAD 1890. Politika konkurencije EU u dosadašnjem periodu kao svoj ključni cilj ima integraciju evropskog tržišta. ali tako da integracija tržišta bude primarni motiv. EU ima sopstvena pravila za ponašanje na tržištu. novi kupci i dobavljači i pristup fondovima EU. Otvaranje tržišta znači gubitak renti. Ona se odnose na: -2- . Integracija je omogućila nastank velikih korporacija od kojih neke imaju veći promet od mnogih članica EU27 i nekih članica EU15.. Na udaru antimonopolske politike EU uglavnom su velike firme i gonglomerati. obavljaju manje firme. lakši izvoz i uvoz. tradicionalno su smatrani pojavama koje nisu dobre za potrošače i stanovništvo. to je možda najbolja antimonopolska politika. uslovljavanje snabdevanja itd. Rente mogu pripadati i domaćim i stranim firmama koje posluju na nekom tržištu.

a koje kao predmet ili cilj imaju sprečavanje. Regulacija EU u vezi sa politikom konkurencije. ograničavanje ili remećenje konkurencije unutar zajedničkog tržišta“. a štetu za potrošače i tržište EU. aranžmani meĎusobno nezavisnih firmi sa ciljem da se diktiraju cene ili drugi uslovi poslovanja na tržištu Unije. koji su rasuti i slabo organizovani. za cilj imaju korist za sebe. pojave formalnih monopola ili kvazimonopola. vlada Evropske komisije ili drugih aktera. Jedan takav aranžman bio bi kada se firme dogovore da svaka zadrži svoje tržište a drugi kada se dogovore o ceni po kojoj će se neka roba ili usluga prodavati. zabranjuje samo prakse sporazuma meĎu meĎusobno nezavisnim firmama odreĎene veličine koje. ali je bilo i dodatni motiv firmama da formalnim i neformalnim aranžmanima pokušaju da ostvare dodatne rente na tržištu EU. a na račun potrošača. 3. Privredne aktivnosti se zasnivaju na uzajamno profitabilnoj saradnji. drugo. jer će inače.1) zabranjivao razne prakse usaglašavanja cena. uključujući i političke saradnje ili spajanja firmi.1 (danas je to član 81. po pravilu. Većina trgovinskih ili poslovnih aranžmana meĎu firmama ne samo da je dopuštena već je i poželjna. podele tržišta i slično. Bilo bi dobro da EU ima što blažu kaznenu politiku u ovoj oblasti. jer je to najveće tržište u svetu. morali konkretnim presudama da stvore precedente kako bi se navedene prakse mogle suzbijati. Rimski ugovor je članom 85.77-82.U najčešće prakse koje dolaze pod udar ove odredbe spadaju:  dogovaranje o cenama ili bilo kojim drugim trgovinskim uslovima. Članom 81 (ranije član 85) ugovora od EU zabranjuju se „svi sporazumi meĎu preduzećima. Osnove zakonskog okvira Zakonski okvir i EU za politiku konkurencije predstavljaju četiri faktora a to su ugovori o EU posebno čl.  zloupotreba dominantnog položaja i  državna pomoć. Velikim firmama nije lako da ostave po strani tržište Unije. -3- .83-85. Treće to su izvesne preporuke koje nisu obavezujuće ali koje govore o tome kako Evropska Komisija shvata i sprovodi politiku konkurencije. Stvaranje carinske unije povećalo je arenu za privrednu konkurenciju. ograničenje konkurencije. Postoje dve osnovne grupe problema u vezi s tim: prvo. odluke udruženja preduzeća i usaglašene prakse koje utiču na poslovanje meĎu zemljama članicama. Bilo je mnogo aranžmana nezavisnih firmi koje su meĎusobnim sporazumima o podeli tržišta i cenama pokušavale da ostvare dodatnu zaradu.24. Komisija je nadležna i za kažnjavanje prekršilaca u prvoj instanci. posebno ESP. Drugo to su regulacije i direktive Saveta i Komisije EU. Osnovna ustanova u EU za sprovoĎenje politike konkurencije jeste generalna direkcija Evropske komisije. a kazne mogu da se kreću do 10% ukupnog prihoda tih kompanija u čitavom svetu.31. to su presude ESP-a vezane za sporove izmeĎu firmi. Četvrto. bar neke veće firme oklevati da počnu poslovanje u zemljama Unije. ali su često sudovi.

To su u načelu oni sporazumi meĎu firmama koji osim koristi tim firmama donose i očitu korist potrošačima. a u krajnjoj liniji i od potrošača“. Ta zabrana je raščlanjena na nekoliko posebnih pitanja. nego samo neki od njih koji imaju odreĎeni karakter. na ograničavanje proizvodnje. a što mu omogudava da se do znatne mere ponaša nezavisno od konkurenata i partnera. 3. koji neke od učesnika stavljaju u neravnopravan položaj. sporazum doprinosi poboljšanju proizvodnje ili raspodele dobara ili unapreĎuje tehnički i ekonomski progres. čime se oni stavljaju u lošiji konkurentski položaj. tržišta. Odredbama člana 81. nema osnove za akciju antimonopolskog dela Komisije protiv neke firme. Mora postojati dominantan položaj. on se mora zloupotrebiti. Zloupotreba dominantnog položaja Zabrana zloupotrebe dominatnog položaja od strane firmi – monopola i oligopola regulisana je članom 82 Ugovora. Treća se odnosi na primenu nejednakih uslova na iste poslove sa različitim partnerima. Jedna grupa zloupotreba se odnosi na nametanje neodgovarajuće kupovine. Druga. Da bi se primenila klauzula o „zloupotrebi dominantnog položaja“ moraju biti zadovoljena tri uslova. Ako nisu zadovoljena sve tri uslova. postoje i izuzeci koji su osigurani Ugovorom o EU. Osim sporazuma firmi. odluke ili slične prakse meĎu firmama ne dolaze pod udar odredbi politike konkurencije. a to je vrlo arbitarna kategorija i predmet mnogih sporova u zakonodavstvu Unije. sporazum nije usmeren na značajnije suzbijanje konkurencije u Uniji. ograničavanje proizvodnje. -4- . sporazum dopušta potrošačima pošten udeo u koristi koja njime nastaje. prodajne cene ili drugih uslova razmene. 2. a na štetu potrošača.  uslovljavanje potpisivanja ugovora učešćem drugih firmi i traženjem uslova koji su neuobičajeni u trgovini. koji zbog obima posla ne dolaze pod udar politike konkurencije. Primena ograničenja nije jednostavna zato što svi dogovori. 1Zabrana se odnosi na zloupotrebu dominantnog položaja. Četvrta se odnosi na zaključivanje ugovora s dodatnim obavezama koje prema trgovačkim običajima ili prirodi ugovora nemaju veze sa predmetom ugovora. i ta zloupotreba mora negativno uticati na trgovinu meĎu zemljama članicama Unije.  primena različitih uslova na različite kupce. Arbitranija je procena zloupotrebe dominantnog položaja utvrĎena članom 86 kojim se navodi čitav niz postupaka koji predstavljaju narušavanje pravila prema ovoj odredbi: „Nije u skladu sa zajedničkim tržištem i zabranjena je svaka zloupotreba korišćenja dominantnog položaja 1 Evropski sud pravde je u slučaju United Brands Commission na slededi način definisao dominantni položaj: „Položaj ekonomske snage nekog preduzeda koji mu omogudava da ometa efikasnu konkurenciju na relevantnom tržištu. tehničkog razvoja. ulaganja. ne podležu sve firme već samo one koje su dovoljno velike. Ta izuzeća moguća su u slučajevima kada: 1.  dogovori o podeli tržišta. plasmana i tehničkog razvoja.

isključivo snabdevanje. Transparentnost znači da je pomoć jasno vidljiva i merljiva. Za državnu pomoć postoji velika konkurencija i zbog toga je potrebno snažno lobiranje i druge aktivnosti kako bi se državni službenici pridobili da daju sredstva baš odreĎenoj firmi. zato što u Italiji nije imao konkurenciju. Praksa niskih cena poznata je kao „predatorska cena“. 2Prema članu 31 Ugovora. Državna pomoć menja ishod tržišne utakmice i to je bio razlog da se i u Uniji povede računa o državnoj pomoći. jer država nema sopstvenih sredstava. Prema članu 82. a kada ih ukloni. to je odredba koja zabranjuje veliku i neselektivnu pomoć privredi. Firma radi s niskim cenama. mada je stanje bolje nego ranije. Unija se u prosuĎivanju obima i karaktera državne pomoći drži izvesnih načela. -5- . tako da je regulacija državne pomoći zapravo samo traženje modusa u kojem će se ona davati. došla je pod udar ove odredbe kada je šezdesetih godina nacionalizovala industriju električne energije. jer joj država davanjem pomoći može popraviti poslovnu situaciju.na zajedničkom tržištu ili na njegovom bitnom delu od strane jednog ili više preduzeća. Pored načela postoje i izvesna pravila za davanje pomoći. Postoje specifična pravila koja regulišu pitanje državne pomoći firmama ili delatnost firmi koje u pojedinim zemljama imaju privilegovan položaj u odnosu na državu. Ne samo vrlo visoke. Usled pomoći ta firma stoji bolje. 2 Italijanska država na primer. Kod zloupotrebe preko visokih cena Komisija reaguje u slučajevima u kojima monopolski proizvoĎač traži po njenom mišljenju nerealno visoku cenu.1 nije dopuštena državna pomoć firmama ili granama jer se time remeti konkurencija na tržištu Unije. zemlje članice treba da uklone sve monopole komercijalnog karaktera tako da na čitavoj teritoriji Unije nema diskriminacije u pogledu proizvodnje i prometa robe. nego i nerealno niske cene mogu biti predmet akcije Komisije. Prihodi firmi generalno potiču iz dva izvora – od tržišta i od netržišnih izvora. Ni danas državna pomoć nije valjano ograničena. Pomoć koju država daje ide na teret poreskih obveznika. ukoliko bi to moglo štetno uticati na trgovinu izmeĎu država članica“. onda naglo diže cene. Ako neka firma na tržištu ima poteškoće to još uvek ne znači da će poslovno loše stajati. Firme ili grane koje dobijaju pomoć od države nalaze se u povoljnijem položaju u odnosu na njihove konkurente makar privremeno. Privremenost znači da je pomoć vremenski ograničena. Zapravo. Usled globalizacije pojačan je pritisak konkurenata iz SAD. sa Dalekog istoka i iz drugih novoindustrijalizovanih zemalja na Uniju. Državna pomoć firmama Državna pomoć na bilo koji način oblik je indirektnih vancarinskih barijera. Sprecifične zloupotrebe dominantnog položaja koncentrišu se oko nekoliko faktora kao što su cene. Svojevremeno je Tetra – Pak imao znatno više cene svojih usluga u Italiji nego u drugim evropskim zemljama. a njeni rivali lošije. vezane isporuke itd. Selektivnost znači izbor odreĎenih firmi i to takvih koje posle dobijene pomoći imaju šansu da budu profitabilne. pre svega od raznih vrsta pomoći države. Prikladnost znači da je dati oblik pomoći dobro odabran. dok ne ukloni rivale.

Ovaj oblik pomodi poslednjih godina sve se više ograničava. Tu spadaju: 1. Gde god postoji generalna zabrana. običaja i zanata kojima preti iščezavanje. Postoji više vrsta pomoći čije davanje nije dopušteno. postoji i izvestan broj izuzetaka. Predstavnici Komisije su ovlašćeni da vrše istrage i na teritoriji država članica. paste i putera po nižim cenama od tržišnih i uz državnu nadoknadu. Druga vrsta izuzetaka jesu projekti od zajedničkog značaja za članice EU. povoljnih kredita.jer Brisel smatra da su uklonjeni ključni poremedaji u bivšoj NDR-a. Pored nedopuštenih. Treća vrsta izuzetne pomoći odnosi se na očuvanje tradicije i zaštitu okoline. kreditnih garancija. Pomoć radi ublažavanja posledica prirodnih katastrofa ili trajnog zaostajanja takoĎe je dopuštena. očuvanje i eventualnu obnovu nekih umetničkih dela i istorijskih spomenika. Ona to čini u saradnji sa nacionalnim telima. akciza i parafiskalnih izdataka. 3. na primer pomoć Nemačke svojim istočnim provincijama posle ujedinjenja. MaĎarska.200 milijardi eura. Ali pre nego što su ušle u Uniju. Dopuštena je i pomoć krajevima koji su iz nekog razloga ostali posebno nerazvijeni. Komisija treba da ukaže na načine da se problem otkloni i u tom slučaju ona deluje zajedno sa zemljama članicama. Češka. Zabranjene su subvencije bilo u vidu davanja sredstava bilo u vidu poreskih povlastica. pri čemu od strana u sporu mogu da traže na uvid poslovne knjige. opraštanje dugova ili poreza itd. Država ima mnoštvo mehanizama preko kojih može da utiče na ishod tržišne utakmice. Sprovođenje regulacije o konkurenciji Nadležnost za sprovoĎenje regulacije vezane za politiku konkurencije u Uniji ima Komisija. a ukupna pomod od 1989. Nominalno su zabranjene sve subvencije koje remete ili prete da poremete konkurenciju na tržištu EU time što će favorizovati odreĎene firme na račun drugih. I neke od novih članica EU pre ulaska u EU 2004. izuzeća od carine. Poljska i Slovačka uspele su da privuku znatna direktna ulaganja dobrim delom upravo zahvaljujući tim subvencijama. da prave kopije onih delova koji su im 3 Početkom XXI veka pomod Nemačke istočnim provincijama godišnje iznosi 50-60 milijardi eura. 2. postoje i sledeći dopušteni oblici državne pomoći. Socijalna pomoć (recimo prodaja hleba. narasla je na oko 1.Davanje državne pomoći u Uniji mora biti transparentno i to se reguliše direktivama a kao merilo transparentnosti ne uzima se javno sprovoĎenje odreĎenog postupka već jasnoća postupka prema Komisiji. Najobimnija i najpoznatija je regionalna pomoć. ali bez diskriminacije prema proizvoĎačima). a evropska komisija predlaže i odgovarajuće mere za okončanje narušavanja pravila igre u slučajevima pravila o konkurentnosti. imale su obilje subvencija sa ciljem da privuku strana ulaganja. nove članice su morale da uklone te subvencije. konzervaciju.3 Pojedinačnih izuzetaka je mnogo više i vezani su za različite svrhe. Programi za očuvanje kulturne tradicije vezani su za istraživanje. -6- .

Sve kaznene odluke Komisije i izrečene kazne nadgleda Sud prve instance. I sve nove članice su u obavezi da odmah po ulasku u Uniju ispunjavaju pomenute uslove za stare članice. Zajedničko tržište omogućava slobodno kretanje ljudi. Ocena politike konkurencije Za sprovoĎenje mera politike konkurencije nadležna je Evropska Komisija. postojanje nezavisnog regulatornog tela koje vodi istrage i prijavljuje prekršioce i dokumentovane prakse da se antimonopolska politika primenjuje na odgovarajući način. Taj slobodan pristup vremenom je izazvao mnoge sporove izmeĎu firmi. Sem politike konkurencije EU. telekomunikacionih i komunalnih usluga. Regulacija kroz konkurenciju je pogodnije rešenje jer dopušta konkurenciju. Preduzeća mogu da ih prihvate ili da se žale Sudu pravde. Posebno je značajna aktivnost Komisije u regulisanju jednakog položaja javnih preduzeća i jednakih prilika za javne nabavke širom Unije. Nacionalna tela su dužna da pružaju pomoć istrazi ako EK to zatraži. u nemogućnosti harmonizacije nastala je regulacija kroz konkurenciju. u Uniji se odvija konkurencija meĎu državama i firmama. povećava raznolikost rešenja i slobodu izbora. standarda i dozvola. Tako je. Nacionalne administracije pomažu EK da ih sprovede. postupak se plaćanjem završava. I vlasti domicilne zemlje obavezne su da saraĎuju sa istražnim telima Komisije. Posle uspostavljanja jedinstvenog tržišta došlo je do progresivnog prihvatanja zakonodavstva vezanog za politiku konkurencije u zemljama članicama. Trenutna kaznena politika Komisije drži se načela da su izrečene kazne proporcionalne šteti učinjenoj zajedničkom tržištu. Tržište zemalja članica bilo je ispresecano raznim lokalnim monopolima. a Komisija mora da ih upozna s rezultatima istrage pre nego što napiše konačni izveštaj o rezultatima date istrage. Sve zemlje članice su obavezne da imaju i nacionalnu politiku konkurencije. koja je nadležna i za sprovoĎenje odluka ESP-a. koja se odnosi na četiri odredbe. -7- . Pre nego što donese i objavi presudu EK mora da pruži priliku firmi ili organizaciji protiv koje se istraga vodi da iznese svoje gledište.a potom i deregulaciju i etabliranje tržišnih sila. konačnu reč ima ESP. Kazne su različitih visina u zavisnosti od slučaja. robe. Ako se preduzeća žale na odluku Komisije. ukljčujući zemlju ili transportna sredstva. Ako prihvate da plate kaznu. Kazne u EU se umanjuju ako su već izrečene i plaćene kazne na nacionalnom nivou. Politika konkurencije EU značajno je doprinela integraciji evropskih tržišta. dok istovremeno ograničava mešanje birokratije. Komisija je dužna da zemlji u kojoj će se istraga obaviti unapred prijavi istragu i navede imena istražilaca. da traže usmena objašnjenja na licu mesta i da ulaze u sve objekte firmi. naročito su sferi transportnih. zemalja i tela Unije. Komisija izriče kazne.potrebni. Ona podrazumeva postojanje odgovarajućih zakona. I ovde je politika konkurencije najpre izazvala talas privatizacije u sektoru. U slučaju kada su preduzeća narušila pravila političke konkurencije EU. Konkurencija meĎu firmama odvija se zahvaljujući odredbama zajedničkog tržišta i načelima uzajamnog priznavanja proizvoda.usluga i kapitala.

a ne na analizu ekonomskih efekata. Možda je to bilo neophodno u fazi u kojoj je trebalo osigurati jedinstvena merila širom EU. Osnovni prigovori merama koje je EU koristila za unapreĎenje politike konkurencije odnose se na oslanjanje na kvantitativno – teritorijalna merila i efekte i na administrativne okvire. -8- . Sauter 2001. Ovi efekti se mogu računati u najbolje rezultate evropskih integracija. nego i unosi dodatnu nesigurnost u poslovanje koje postaje zavisnije od administrativnih odluka. Na primer. a druga na mešanje birokratije u delovanje tržišnih sila. Politika konkurencije i harmonizacija često nisu bile usmerene na jačanje tržišnih sila već su bile sredstvo za povećanje uticaja birokratije u privredi. str. koja se mogu primenjivati i bez centralizacije. tako da je mali učinak birokratske harmonizacije. potrebno je da sedam nacionalnih ustanova bude autorizovano od strane njihovih nacionalnih vlada da bi uopšte mogla da se primenjuju pravila EU“. Evropska unija ima dovoljno mogućnosti da osigura konkurenciju spolja.. Jedan od većih nedostataka politike konkurencije EU jeste i to što je u prošlosti bila vrlo centralizovana. 201. Veće oslanjanje na ekonomsku analizu doprineće da se otklone i druge dve uočene slabosti politike konkurencije EU.povećanju stepena efikasnosti poslovanja. Jedna se odnosi na preveliku regulaciju. ako je već nema dovoljno unutar nje. Politika konkurencije EU ne može se okarakterisati jednoznačno i jednodimenzionalno pre svega što je bila razapeta izmeĎu dva generalna cilja i zato što je pri tom pokušavala da ih nekako pomiri i istovremeno postigne više posebnih ciljeva.4 Propisivanje prevelikog broja preliminarnog prijavljivanja Komisiji za dozvole ne samo da preopterećuje EK. 4 „Postupci za olakšavanje koordinacije između nacionalnih vlasti iziskuju nove strukture i dodatne praktične i zakonske mere kako na nivou EU tako i na nacionalnom nivou. potrošačkoj slobodi izbora i kvalitetnijim i jeftinijim proizvodima.

podstiče tehnički napredak. iako se dešava da menadžeri kažu je da konkurencija neka vrsta „malera“ i da se na nju žale. TakoĎe sa ciljem povećanja konkurentnosti EU nastoji ojačati svoje aktivnosti u oblasti istraživanja i inovacija. nadgledanje pomoći koje dodeljuju države članice. U borbi za udeo na tržištu konkurencija se ne pojavljuje samo kao pojava drugih igrača. Ona je na neki način ukorenjena u privredne grane. poboljšava kvalitet roba i usluga i racionalizuje organizaciju preduzeća. preventivno nadgledanje objedinjavanja preduzeća sa evropskom dimenzijom odobravanjem ili zabranom planiranih povezivanja. Jaka konkurencija u jednoj grani ne javlja se slučajno. liberalizacija odreĎenih sektora gde su se javna i privatna preduzeća do sad monopolistički razvijala. Uticaj konkurencije osim što utiče na cene i troškove. sporazuma i udruživanja izmeĎu preduzeća koji mogu uticati na trgovinu izmeĎu država članica. 5. S ciljem povećanja konkurentnosti EU nastoji prilagoditi evropsku ekonomiju strukturalnim promenama. proširuje potrošačev izbor. 3. 4. zabrana udruženih praksi. informacionih i komunikacionih tehnologija. Konkurenti su svi od kupaca.dobavljača u zavisnosti od grane mogu da budu manje ii više značajni ili aktivni. -9- .Zaključak Na konkurenciju se lako može gledati isuviše usko. zabrana zloupotrebe dominantnog položaja unutar unutrašnjeg tržišta ako on može uticati na trgovinu izmeĎu država članica. 2. Konkurentnost EU odreĎuje se rastom produktivnosti a zavisi od efikasnosti i budućnosti evropske industrije. pregrupisati zapošljavanje i sredstva u nove industrijske sektore koji su u nastanku. a pravila EU o konkurenciji zasnivaju se na pet glavnih principa: 1. Pitanje konkurencije regulisano je ugovorom o Evropskoj zajednici.

Poter. Spoljna politika EU. http://library. http://dei.10 - . Beograd (2005.Majkl E.pdf .) 5. JP Službeni glasnik.) 2.gov. Beograd (2005.html 7.rs/eu/politike-eu. Beograd 4. Evropska Unija UVOD.uef. Miroslav Prokupijević. Evropska Unija.de/pdf-files/bueros/belgrad/06852. http://www.Literatura 1.) 3. O konkurenciji. Milutin Janjević.ba/dokumenti/?id=4713 6. Miroslav Prokupijević. Beograd (2007.fes.