NOVAC i BANKARSTVO

Prezentacije sa predavanja P t ij d j Školska 2010/2011 godina
Predmetni nastavnik Dr Dušan Dobromirov, ddobromirov@uns.ac.rs

Predmetni asistent
M.Sc. M Sc Mladen Radišić, mladenr@uns ac rs Radišić mladenr@uns.ac.rs

Kabinet: ITC 308

1

SADRŽAJ

1. 2. 3. 4. 5 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.

Program rada
Istorijat i definicija novca, monetarni agregati Institucije finansijskog sistema Obveznice Definicija i instrumenti monetarne politike Multiplikacija depozita i stvaranje ponude novca u t p ac ja depo ta st a a je po ude o ca Kamatne stope i međunarodno finansijsko tržište Istorijat bankarstva i bankarski poslovi j p Osnovni principi menadžmenta banke Menadžment kreditnog rizika g Menadžment rizika promene kamatnih stopa Vanbilansne aktivnosti banaka

2

Program rada
1. Istorijat i definicija novca, monetarni agregati - 2 časa
1.1 1.2 12 Istorijat novca Definicija novca

1.3 M1, M2, M3

2. 2 Institucije finansijskog sistema- 2 časa
2.1 Finansijski sistem i finansijsko tržište 2.2 Finansijski posrednici - uloga 2.3 Vrste finansijskih posrednika

3. Obveznice - 2 časa
3.1 Definicija obveznica 3.2 Vrste obveznica a) prema načinu isplate b) prema izdavaocu c) konvertibilne i opozive obveznice d) tržište obveznica
3

M đ t t Međunarodno finansijsko tržište .2 6 2 Međunarodno finansijsko tržište 4 .Program rada 4.1 Kamatne stope 6.1 Definicija monetarne politike 4.operacije na otvorenom tržištu d) referentna kamatna stopa 5. 4 Definicija i instrumenti monetarne politike .2 Ponuda novca 52 P d 5.2 časa d fi ij k t žišt 6.2 časa 5.3 Determinante ponude novca 6.2 Instrumenti monetarne politike p a) sistem obaveznih rezervi b) operacije na deviznom tržištu c) REPO .1 Multiplikacija depozita 5.2 časa 4. Multiplikacija depozita i stvaranje ponude novca . K Kamatne stope.

2 Posebna pravila kod bilansa banaka 5 .2 časa 7.5 Ostali bankarski poslovi 7.Program rada 7.6 Finansijski proizvodi 8.4 Kreditni poslovi 7.1 Specifičnosti organizacije banke 8.2 Platni promet 7.1 Istorijat 7.2 časa 8.3 Depozitni poslovi 7. Istorijat bankarstva i bankarski poslovi . Osnovni principi menadžmenta banke .

3 Provizije 6 .2 časa 9. Vanbilansne aktivnosti banaka .2 Upravljanje rizikom promene kamatnih stopa 11.Program rada 9.2 Kolateral kao pokriće 9.1 10 1 Razlozi promene kamatnih stopa 10. Menadžment kreditnog rizika .1 Klasifikacija klijenata 9.1 Trgovina finansijskim instrumentima 11.2 Prodaja kredita 11. Menadžment rizika promene kamatnih stopa .2 časa 11.3 Bazelska pravila 10.2 časa 10.

t k 7 . osim iz izrade domaćeg zadatka.Program rada Polaganje ispita   Pismeni deo ispita → multiple choice ili studija slučaja Usmeni deo ispita → 2 ispitna pitanja Formiranje ocene Izrada domaćeg zadatka Pismeni ispit ili studija slučaja Usmeni ispit . Nastava i vežbe nisu obavezni. mora ostvariti rezultat od preko 50% iz svih oblasti.50 poena Da bi student dobio prolaznu ocenu. Studiju slučaja umesto pismenog ispita mogu da rade samo studenti koji su redovno pohađali nastavu .40 poena .10 poena .maksimalno 2 i h đ li t k i l izostanka.

.. 2006... Mishkin.. bankarstvo i finansijska tržišta.......... 5 55 do 64 poena poena........................ 6 65 do 74 poena............... Prezentacije sa predavanja i vežbi 8 ........................................................................................................ 8 85 do 94 poena.......... Monetarna ekonomija......... 10 POTPIS ZA OVERU SEMESTRA ĆE DOBITI SVI STUDENTI Literatura   Frederic S... Data Status..........Program rada Ocena se formira kao zbir poena i to: 0 do 54 poena......................... 9 95 do 100 poena..... 7 75 do 84 poena................

Istorijat i definicija novca. monetarni agregati 9 .1.

zlatnici papirni (fiat) novac čekovi elektronsko plaćanje E .1 Istorijat novca Razvoj novca vezan za razvoj platnog sistema      robni novac .novac (debitna kartica.1. smart kartica. monetarni agregati 1. Istorijat i definicija novca. e-gotovina paypall) 10 .

monetarni agregati 1.2 Definicija novca Novac se definiše na osnovu tri osnovne uloge koje treba da ispuni: I Sredstvo razmene  da se koristi u transakcijama j 2 II Obračunska jedinica j  na osnovu vrednosti iskazane u novcu Sredstvo očuvanja vrednosti (likvidnost) III  ne postoji vremensko ograničenje 11 .1. Istorijat i definicija novca.

1. monetarni agregati Osnovni pojmovi  Bruto domaći proizvod tržišna vrednost svih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji tokom godinu dana  Inflacija demand pull d d ll cost push  Stopa rasta i stopa inflacije 12 . Istorijat i definicija novca.

3 Monetarni agregati M1     gotovina depoziti po viđenju ostali transakcioni depoziti putnički čekovi (nebankarski) 13 . monetarni agregati 1. Istorijat i definicija novca.1.

Istorijat i definicija novca. monetarni agregati M2      M1 mali oročeni depoziti i Repo ugovori štedni depoziti MMDA akcije investicionih fondova tržišta novca u vlasništvu pojedinaca 14 .1.

1. Istorijat i definicija novca, monetarni agregati

M3
  

M2 veliki oročeni depoziti i Repo ugovori akcije investicionih fondova tržišta novca u vlasništvu institucija sredstva banaka na računima u inostranstvu (Eurodolari – Eurodinari)

15

2. Institucije finansijskog sistema

16

2. Institucije finansijskog sistema

2.1 Finansijski sistem i finansijsko tržište

Centralna emisiona ustanova

Finansijsko tržište

Finansijski posrednici
A. Depozitne institucije B. Institucije ugovorne štednje C. Investicioni posrednici

17

2 Uloga finansijskih posrednika   Smanjenje transakcionih troškova između zajmodavca i zajmoprimca Podela rizika .2.finansijski posrednici preuzimaju deo rizika kroz kreiranje finansijskih instrumenata . Institucije finansijskog sistema 2.diversifikacija  Finansijski posrednici utiču na novčanu masu M tako što kreiraju finansijske instrumente Uvođenjem novih finansijskih instrumenata utiče se na novčanu masu i menja joj se definicija  18 .

3 Vrste finansijskih posrednika A. Institucije finansijskog sistema 2.2. Depozitne institucije    Komercijalne banke Štedno kreditne organizacije Kreditne unije j  Aktiva (krediti) .Pasiva (depoziti) 19 .

Institucije ugovorne štednje    Životno osiguranje Neživotno osiguranje Penzioni fondovi  Prikupljanje sredstava kroz ugovore i obaveza isplate premija pod određenim uslovima 20 . Institucije finansijskog sistema B.2.

Institucije finansijskog sistema C. Investicioni posrednici    Finansijske kompanije Fi ij k k ij Investicioni fondovi Investicioni fondovi tržišta novca 21 .2.

3. Obveznice 22 .

srednjoročne → 1 do 5 godina .2 Definicija i vrste obveznica PODELA OBVEZNICA: 1.kuponske 2.1.3.sa fiksnim trajanjem . 3. Obveznice 3.k tk kratkoročne → d 1 godine č do di .obveznice koje se mogu povući prevremeno a. Prema ročnosti (vremenu trajanja ugovora) . Prema načinu isplate kamate .dugoročne → duže od 5 godina 23 . Opozive 3. Konvertibilne b.zero coupon bonds → bez kupona . Prema trajanju (dospeću glavnice) .

Prema izdavaocu . Obveznice 4.državne (muni’s) . Industrijske Zero coupon bonds – obveznice bez kupona  Obveznice bez kupona prinos isplaćuju kroz razliku između kupovne cene i ( p ) nominalne cene (dospeće) PRINOS (kamata) – YIELD Tržišna cena = Nominalna cena x diskont gde je: diskont = kamata perioda x dužina perioda  Cena i k C kamata su obrnuto proporcionalni b i l i 24 .korporativne ∟ podgrupe : a. Finansijske b.municipalne (muni s) .3.

7473 € Troškovi transakcije 25 .9434 € Ako je.3. na primer: Period = 5 godina  Cena = 1 € / (1.06 = 0.06)*5 = 0. Obveznice Primer: Nominalna vrednost = 1 € Kamatna stopa =6% Period = 1 godina  Cena = 1 € / 1.

mesečni  Trenutni prinos → meri trenutni prihod Trenutni prinos = godišnji nominalni kupon / tržišna cena obveznice 26 .kvartalni . Obveznice  1 godina = 12 meseci = 360 dana (u finansijama) Diskontna stopa: Mesečna kamata = Godišnja kamata x 1/12 Dnevna kamata = Godišnja kamata x 1/360 j 5-dnevna kamata = Godišnja kamata x 5/360  Kuponske obveznice  Nominalni prinos – prinos kupona  kupon može biti .3.godišnji .polugodišnji .

3.619 % Tržišna cena veća od nominalne – premium Tržišna cena manja od nominalne – diskont 27 .050 $ Trenutni prinos = 80 $ / 1050 $ = 0.000 $ Kupon – polugodišnji (2 x 40 $) Tržišna vrednost obveznice – 1. Obveznice Primer: Korporativna obveznica 5 godina – 8 % Nominalna vrednost (par value) – 1.07619 = 7.

YTM    Prinos d d Pi do dospeća j prinos k ji očekujemo k d k i ć je i koji č k j kada kupimo obveznicu po t žiš j b i tržišnoj ceni i držimo je do dospeća Promised yield to maturity Troškovi transakcije se ne uzimaju u obzir Koristi se model trenutne vrednosti Postoji skraćena metoda – Aproximate promised yield   APY  C  Pp  Pm n  Pm 2 gde su: C Pp – p Pp – Pm – n – godišnji kupon obveznice nominalna vrednost (per value) (p ) tržišna cena obveznice (market) broj godina do dospeća uz reinvestiranje 28 . Obveznice Prinos do dospeća – Yield to maturity .3.

000 $ Kupon – polugodišnji (2 x 40 $) Tržišna vrednost obveznice – 1. Obveznice Primer: Korporativna obveznica 5 godina – 8 % Nominalna vrednost (par value) – 1.050 $ APY = 6.8293 % 29 .3.

3. Obveznice Računanje prinosa do dospeća (polugodišnji kupon) .približni P c  Pm C nc AYC  P c  Pm 2 gde su: C d – godišnji kupon obveznice diš ji k b i Pc – vrednost opoziva (uobičajeno je da to bude nominalna vrednost i kamata za 1 godinu) k t di ) Pm – tržišna cena obveznice (market) n – broj godina do opoziva obveznice 30 .interpolacija uz reinvestiranje gde su: C 2n 2  Pp PM  i t i t 1 (1 ) (1 )2n 2 2 C Pp Pm n i – – – – godišnji kupon obveznice nominalna vrednost (per value) tržišna cena obveznice (market) broj godina do dospeća uz reinvestiranje – prinos (interest)  Prinos do opoziva .

3. Obveznice Kriva prinosa .Yield curve bullish 31 .

3.obrnuta situacija “Inverted yield curve” Sukuk b S k k obveznice i 32 . Obveznice  Bullish Kratkoročne kamate niske = visoke cene obveznica Mala ponuda i velika tražnja – za kratkoročne Velika ponuda i mala tražnja – za dugoročne Učesnici veruju da će kamate padati = cene rasti Prodavci obveznica žele da se kratkoročno zaduže jer su kamate trenutno za njih nepovoljne t t jih lj Kupci obveznica žele da dugoročno plasiraju jer su kamate trenutno j povoljne j za njih p    Bearish .

Definicija i instrumenti monetarne politike 33 .4.

Definicija i instrumenti monetarne politike Osnovna uloga Centralne banke O l C t l b k  Inflacija  Stabilnost kursa  Uređenje finansijskog sistema 34 .4.

donošenje novih propisa 35 . Definicija i instrumenti monetarne politike Funkcije C t l b k F k ij Centralne banke 1. 1 Licenciranje i kontrola rada finansijskih posrednika .penzioni fondovi Moralni hazard (asimetričnost informacija) .4.osiguranje .depozitne institucije .lizing g .

4.discount window 3. 2 Bankareva banka i državina banka . Čuvanje i upravljanje deviznim rezervama 4. Monetarna politika 36 .računi se vode u centralnoj banci . Definicija i instrumenti monetarne politike Funkcije C t l b k F k ij Centralne banke 2.

Definicija i instrumenti monetarne politike 4.4.1 Definicija monetarne politike  Kreiranje i upravljanje novčanom masom u cilju postizanja stabilnosti cena i kursa  Vrši se instrumentima monetarne politike koji predstavljaju mehanizme pomoću kojih Centralna banka utiče na povećanje ili smanjenje novčane mase → novac se ili pušta u opticaj ili povlači iz opticaja 37 .

Operacije na deviznom tržištu 3.2 Instrumenti monetarne politike 1. 3 REPO . Referentna kamatna stopa 38 .operacije na otvorenom tržištu ij t t žišt 4. Sistem obaveznih rezervi 2. Definicija i instrumenti monetarne politike 4.4.

relaksacija 39 .4.imobilizacija → Smanjenje obavezne rezerve . Definicija i instrumenti monetarne politike a) Sistem obaveznih rezervi  Određivanje nivoa depozita koji banke ne smeju da plasiraju svojim komitentima već moraju da imobilišu na računu centralne banke → Povećanje obavezne rezerve .

4. Definicija i instrumenti monetarne politike b) Operacije na deviznom tržištu  Direktan način uticaja na kurs  Uticaj na novčanu masu  Nivo deviznih rezervi 40 .

4. Definicija i instrumenti monetarne politike b) Operacije na deviznom tržištu 41 .

4. Definicija i instrumenti monetarne politike c) REPO .Operacije na otvorenom tržištu  Prodaja kratkoročnih državnih HoV uz buy-back klauzulu  Imobilizacija ili relaksacija  Blagajnički zapisi NBS (14d i 60d) 42 .

4. Definicija i instrumenti monetarne politike d) Referentna kamatna stopa  Osnovna kamatna stopa koju banke uzimaju kao osnovu za određivanje aktivnih kamatnih stopa 43 .

p j p j p Determinante ponude novca 44 .5. Multiplikacija depozita i stvaranje ponude novca.

5. Determinante ponude novca Učesnici u formiranju novčane mase     centralna banka depozitne institucije . Multiplikacija depozita i stvaranje ponude novca.banke deponenti dužnici banaka 45 .

Determinante ponude novca Monetarna baza  MB – gotov novac u opticaju + rezerve . Multiplikacija depozita i stvaranje ponude novca.državne HoV (trezora) koje se kupuju da bi se bankama obezbedile rezerve .rezerve = obavezne + višak rezervi  Aktiva centralne banke .pasiva centralne banke .5.eskontni krediti 46 .

5. Determinante ponude novca Promene u monetarnoj bazi MB = C + R   Centralna banka kupuje od banke HoV Bankarski sistem Aktiva t a Hov Rezerve . Multiplikacija depozita i stvaranje ponude novca.100 + 100 Pasiva as a  Centralna banka Aktiva Hov + 100 Pasiva Rezerve + 100 47 .

1 Multiplikacija depozita  Prost model multiplikacije depozita podrazumeva: Centralna banka je u potpunosti u stanju da kontroliše nivo transakcionih depozita kroz nivoe obaveznih rezervi i rezervi što odgovara realnoj situaciji g j j   Ne dolazi do zadržavanja gotovine Ne dolazi do zadržavanja rezervi banaka 48 . Determinante ponude novca 5.5. Multiplikacija depozita i stvaranje ponude novca.

100 + 100 + 100 Pasiva Transakcioni depoziti + 100 49 .5.100 + 100 Pasiva Banka A nema povećanje transakcionih depozita i ne izdvaja obaveznu rezervu već je svih 100 raspoloživo za odobravanje kredita Banka A Aktiva HoV Rezerve Krediti . Determinante ponude novca Banka A prodaje HoV centralnoj banci Aktiva HoV Rezerve . Multiplikacija depozita i stvaranje ponude novca.

Determinante ponude novca Banka menja svoj bilans povećanjem transakcionih depozita i kredita i uvećava ga za 100 Kreditiranjem banka stvara transakcione depozite koji su deo novčane masa – kreditiranjem stvara novac Isti uticaj ima i ako banka kupuje HoV Davanjem kredita od 100 bilans banke A izgleda: Aktiva HoV Krediti .5.100 + 100 Pasiva 50 . Multiplikacija depozita i stvaranje ponude novca.

Multiplikacija depozita i stvaranje ponude novca. Determinante ponude novca Sredstva iz banke A stižu na račun u banku B Aktiva t a Rezerve + 100 Pasiva as a Transakcioni depoziti + 100 Ukoliko je stepen obavezne rezerve 10% na računu banke B (tu stižu sredstva iz banke A) ćemo dobiti Aktiva Rezerve Krediti + 10 + 90 Pasiva Transakcioni depoziti + 100 Nema zadržavanja rezervi ili podizanja gotovine! 51 .5.

5. Multiplikacija depozita i stvaranje ponude novca. Determinante ponude novca Sredstva iz banke B u banku C Banka C: Aktiva Akti Rezerve + 90 Pasiva P i Transakcioni depoziti + 90 dalje C: Aktiva Rezerve Krediti +9 + 81 Pasiva Transakcioni depoziti + 90 52 .

promena u ukupnim transakcionim depozitima u bankarskom sistemu r . Multiplikacija depozita i stvaranje ponude novca.promena u rezervama za bankarski sistem 53 .5. Determinante ponude novca Prost depozitni multiplikator ∆D = 1/r x ∆R  Gde su: ∆D .stopa obaveznih rezervi ∆R .

monetarni multiplikator  Uvek postoji određena količina gotovog novca koji se javlja u opticaju i banke zadržavaju deo transakcionih depozita Model pojednostavljuje definiciju novca i svodi ga na M1 gotovina i transakcioni depoziti M = m X MB   gde je: m – monetarni multiplikator 54 .5.2 Ponuda novca . Determinante ponude novca 5. Multiplikacija depozita i stvaranje ponude novca.

p 55 . Multiplikacija depozita i stvaranje ponude novca.monetarni multiplikator    MB = C + R (R=RR + ER) c = C/D .koeficijent gotovine j g e = ER/D .5. a na depozite da j g p . Determinante ponude novca m .stopa viška rezervi    MB = R + C = (r x D) + ER + C * MB = (r x D) + ( e x D) + ( c x D ) D = ( 1 / r + e + c ) x MB * Povećanje MB usmereno na gotovinu se ne multiplicira.

Multiplikacija depozita i stvaranje ponude novca.monetarni multiplikator  Na osnovu usvojene definicije novčane mase: gotovina i transakcioni depoziti (M1) M=D+C=D+(cxD)=D(1+c) M = (1 + c) / (r + e + c) m = (1+c) / (r + e + c) x MB 56 . Determinante ponude novca m .5.

stopi obaveznih rezervi t i b ih i . Determinante ponude novca 5.stopi viška rezervi a) kamatne stope .oportunity cost b) očekivani odlivi depozita 57 . korelisan) . Multiplikacija depozita i stvaranje ponude novca.3 Determinante ponude novca  Promene u: .5.koeficijentu gotovine (m neg.

Kamatne stope. međunarodno finansijsko tržište 58 .6.

1 Kamatne stope    Jednostavna kamatna stopa Kombinovana kamatna stopa o b o a a a at a Tipovi kreditnih instrumenata a) prost zajam ) t j b) potpuno amortizovani zajam c) kuponska obveznica d) bezkuponska obveznica  Prinos do dospeća 59 . međunarodno finansijsko tržište 6.6. Kamatne stope.

TIPS . međunarodno finansijsko tržište 6.1 Kamatne stope .Nominalna vs.Druge vrste indeksiranih zajmova 60 .indeksirane obveznice . Kamatne stope.Razlika između kamatne stope i prinosa . realna kamatna stopa .6.

1 Kamatne stope  Faktori koji utiču na tražnju aktive: a) efekat bogatstva b) očekivani prinos c) rizik d) likvidnost Teorija tražnje aktive govori o uticaju promene faktora tražnje aktive na promenu tražnje aktive Ponuda zavisi od cene (kamate) – niža cena aktive opredeljuje veću ponudu Tržišna ravnoteža 61 . međunarodno finansijsko tržište 6.6. Kamatne stope.

međunarodno finansijsko tržište 6.1 Kamatne stope  Faktori koji utiču na ponudu aktive (obveznica): a) očekivana profitabilnost investicija b) očekivana inflacija c) aktivnost vlade (budžetski deficit) Promene u faktorima pozitivno korelisane sa promenom ponude 62 .6. Kamatne stope.

premija na rizik .likvidnost utiče na kamatnu stopu – rizik  Ročna struktura kamatnih stopa . međunarodno finansijsko tržište 6.6. ravnotežna ili opadajuća 63 . Kamatne stope.rejting .kreditni rizik .1 Kamatne stope  Rizična struktura kamatnih stopa .kriva prinosa – rastuća .

6. međunarodno finansijsko tržište 6. – nisu supstituti – investitori zainteresovani za obveznice koje će držati do dospeća – ponuda i t ž j za određene ročnosti k j ć d ž ti d d ć d tražnja d đ č ti utiče – obično veća tražnja za kratkoročnim Teorija premije likvidnosti i kratkoročnih plasmana: ukupna kamatna stopa će biti jednaka zbiru proseka kratkoročnih kamatnih stopa i premiji likvidnosti koja nastaje usled ponude i tražnje – supstituti su i ponuda i tražnja kratkoročnih utiče i na cenu d tit ti d t ž j k tk č ih tič dugoročnih č ih – i obrnuto – nisu savršeni supstituti i investitori mogu biti više zainteresovani za određene ročnosti 64 . Kamatne stope.1 Kamatne stope Teorija očekivanja: kamatna stopa na dugoročnu obveznicu će biti jednaka zbiru očekivanih kamatnih stopa na kratkoročne obveznice – različite obveznice supstituti Teorija ročne strukture: različita tržišta za obveznice sa različitim dospećima.

2 Međunarodno finansijsko tržište    Važi zakon jedne cene OTC + Berzanska tržita Berze . međunarodno finansijsko tržište 6.akcija . Kamatne stope.6.kapitala .finansijskih derivata 65 .

Istorijat bankarstva i bankarski poslovi 66 .7.

Za njih se vezuje početak bankarstva .osnovana NBS po uzoru na belgijsku centralnu banku b k 67  .na italijanskom znači klupa j p Paralelan razvoj novca i bankarstva Vitezovi templari Vit it l i .počinju da funkcionišu prve velike organizovane banke b k 1896. godine . Godine . Istorijat bankarstva i bankarski poslovi 7.1 Kratak istorijat     Prve banke počele sa menjačkim poslovima Banco .Akreditiv (Letter of Credit)  1867.7.

tekući računi .2 Platni promet  Vrste poslova .7. b k moraju imati ino-korespodentni račun u nekoj stranoj j i ti i k d t i č k j t j banci 68 . dok b k d k postoji i sistem hitnih naloga gde se sredstva t ji i t hit ih l d d t momentalno prebacuju sa računa na račun   Platni Pl t i promet sa inostranstvom t i t t Poslovne banke. koje imaju dozvolu za rad od strane centralne banke.uplata i isplata gotovine preko blagajne Sistem kliringa (sravnjivanja) žiro računa obavlja centralna banka. Istorijat bankarstva i bankarski poslovi 7.

u svojim marketinškim aktivnostima. Oročeni depozit 69 . Istorijat bankarstva i bankarski poslovi 7.7.  Dve osnovne vrste depozita: 1.3 Depozitni poslovi   Sa stanovništvom Sa privredom Usled postojanja blagajničkog maksimuma za privredne subjekte banke su. A vista (po viđenju) 2. više okrenute stanovništvu u slučaju depozitnih poslova.

7. Istorijat bankarstva i bankarski poslovi 7. sve vrste kredita. njih donosi centralna banka da zaštiti stabilnost finansijskog sistema  Kolateral kao mera obezbeđenja kredita 70 .4 Kreditni poslovi   Postoji mnogo vrsta kredita Krediti se mogu podeliti po nameni Određivanje pravila za kredite (npr opterećenost plate) postoji za (npr.

5 Ostali bankarski poslovi  Garancije Kao poseban vid bankarskih poslova postoje često u slučaju uvoza robe iz inostranstva Akreditivi Poslovi sa platnim karticama  Debitne kartice     Kreditne kartice Debitno .kreditne kartice  Parabankarski poslovi predstavljaju razne posredničke p p p j j p poslove (prodaja lizinga.)  CROSS .7... osiguranja..SELLING 71 . Istorijat bankarstva i bankarski poslovi 7.

namena .7. Istorijat bankarstva i bankarski poslovi 7. osiguranje.rok .obezbeđenje ..) 72 . prevremena otplata.iznos (raspon) .6 Kreiranje finansijskih proizvoda  Tržište fi T žišt finansijskih proizvoda ij kih i d Kreditni i depozitni proizvodi  Karakteristike finansijskih proizvoda ..kamata .ostali uslovi (način plaćanja.

8. Osnovni principi menadžmenta banke 73 .

Osnovni principi menadžmenta banke 8.8.1 Specifičnosti organizacije banke Uprošćena organizaciona šema banke Akcionari Interna revizija Board of Di B d f Directors t Izvršni odbor Compliance Retail (Stanovništvo) Corporate (Privreda) Risk management Zajedničke službe 74 .

Osnovni principi menadžmenta banke Interna revizija  Interna revizija predstavlja poseban organizacioni deo banke i u j j g organizacionoj šemi ona je iznad izvršnog odbora i jedino je podređena bordu direktora Osnovna funkcija interne revizije je da kontroliše kompletan izvršni deo rada banke.8. tačnije opšte poslovanje Dostavlja izveštaj bordu direktora najmanje jedanput u tri meseca   75 .

3 Vodi računa da ne postoje “rupe” u organizacionoj šemi rupe  76 . Prati promene zakonskih propisa 3.8. Donosi procedure p 2. Osnovni principi menadžmenta banke Compliance  Predstavlja organizacioni deo banke čiji je osnovni zadatak da vodi računa da je poslovanje banke u skladu sa propisima i procedurama za sve važne funkcije Compliance: 1.

pravna služba. ali i za visoke iznose kredita u retail-u Obično zadužen za kredite do određenog iznosa (npr.) Odobrava kredite. banke imaju limite za svoje organizacione delove prilikom izdavanja kredita Kreditni odbor se sastoji od zaposlenih različitih profila koji dolaze iz mnogih organizacionih delova banke (retail... pre svega za corporate klijente. corporate.. Osnovni principi menadžmenta banke Kreditni odbor Iz razloga upravljanja rizikom. risk management. preko toga je kredit u nadležnosti borda direktora     77 . 10 miliona EUR).8.

važan i veliki odbor banke koji sagledava odnos između imovine (odobrenih kredita) i obaveza (prikupljenih depozita) Sastoji S t ji se od najužeg rukovodstva banke (Izvršni odbor) i od d j ž k d t b k (I š i db ) d zaposlenih različitih profila koji dolaze iz mnogih organizacionih delova banke (marketing služba. ali i brine o likvidnosti banke i adekvatnosti kapitala Odluke ALCO odbora mora da potvrdi Bord direktora    78 ... direktor trezora.8.) Kreira finansijske proizvode i cenovnik.ALCO odbor  Asset Liability Committee .. pravna služba. Osnovni principi menadžmenta banke Odbor za likvidnost .

međuvalutna usklađenost .nivo obavezne rezerve   79 .8. kako u domaćoj valuti. tako i u ostalim valutam Oblasti odgovornosti trezora: g . Osnovni principi menadžmenta banke Trezor .likvidnost .treasury y  Trezor predstavlja poseban organizacioni deo banke u organizacionoj šemi Osnovna funkcija trezora je da vodi računa o kratkoročnoj likvidnosti.

Kod nas je dozvoljeni stepen leveridža 12% Upravo zbog nemogućnosti smanjenja depozita. odnos kapitala banke i obaveza (prikupljenih depozita) je propisan od strane države i mora biti p poštovan    .2 Posebna pravila kod bilansa banaka Adekvatnost kapitala  Minimalni osnivački kapital za poslovnu banku u Republici Srbiji iznosi 10 miliona EUR Adekvatnost kapitala se odnosi na dozvoljeni stepen leveridža Tačnije. koncept se odnosi na to da banke ne smeju imati velike obaveze ako nemaju visok kapital.najčešći razlog za gubljenje licence 80 . Osnovni principi menadžmenta banke 8.8.

8. te je problem međuvalutne usaglašenosti očigledan   81 . prikuplja depozite i plasira kredite. viši j procenat onih u EUR k ji imaju deviznu k dit iši je t ih EUR. dok je 35% u dinarima Sa t S strane kredita. u slučaju jedne valute. ali tržište odlučuje o strukturi plasmana U Republici Srbiji stepen eurizacije je 65% . koji i j d i klauzulu.toliki procenat depozita je denominovan u EUR. Osnovni principi menadžmenta banke Međuvalutna usklađenost   O međuvalutnoj usklađenosti računa vodi trezor Idealno za banku je da u istom iznosu.

8. ukoliko je ona nedovoljna onda se umanjuje osnovni p kapital   82 . Osnovni principi menadžmenta banke Rezervisanja  Prilikom izdavanja kredita. banka mora iz sopstvenog kapitala izdvojiti određeni procenat za pokriće potencijalnih gubitaka U slučaju međuvalutne neusklađenosti banka je dužna j j da izvrši rezervisanje Rezervisanja se vrše iz neraspoređene dobiti ali dobiti.

Menadžment kreditnog rizika 83 .9.

ovaj princip ne važi u potpunosti i u beskonačnost. već banka vrši racionisanje kredita Banka može i da ne odobri kredit ukoliko klijenta smatra suviše rizičnim ili da ne odobri baš sve ono što klijent zahteva  84 .9. Menadžment kreditnog rizika Racionisanje kredita  Jedan od osnovnih principa u bankarstvu je određivanje odnosa između rizika i visine kamatnih stopa prilikom izdavanja kredita → veći rizik podrazumeva višu kamatnu stopu  Ali.

9. Menadžment kreditnog rizika

9.1 Klasifikacija klijenata

Propisuje je Centralna banka i svaka banka mora klasifikovati svoju bilansnu i vanbilansnu aktivu Na osnovu klasifikacije klijenata određuje se stopa rezervisanja za potencijalne gubitke Država, na ovaj način, podstiče banke da daju kredite manje rizičnim klijentima Postoje P t j propisi o samoj klasifikaciji klijenata i i j kl ifik iji klij t

85

9. Menadžment kreditnog rizika

9.1 Klasifikacija klijenata

Bilansnu aktivu, koja se klasifikuje, čine:
1. Dospeli i nedospeli kratkoročni i dugoročni krediti (plasmani) 2. Depoziti kod drugih banaka 3. Kamate i naknade (na nenaplaćena sredstva) ( p ) 4. Dugoročne i kratkoročne hartije od vrednosti 5. 5 Učešće banaka u kapitalu drugih pravnih lica 6. Sredstva stečena naplatom potraživanja 7. Ostalo

86

9. Menadžment kreditnog rizika

9.1 Klasifikacija klijenata

Vanbilansne stavke, koja se klasifikuju, čine:
1. Garancije 2. Avali, akcepti, diskontovane menice 3. Razna jemstva j 4. Nepokriveni akreditivi

87

35 % rezervacija od iznosa kredita 88 . Menadžment kreditnog rizika 9.2 % rezervacija od iznosa kredita Б Izmiruju obaveze u periodu od 31 do 60 dana  5 .9.10 % rezervacija od iznosa kredita В Izmiruju obaveze u periodu od 61 do 90 dana  20 .1 Klasifikacija klijenata A Izmiruju obaveze u periodu od 0 do 30 dana  1 .

9.1 Klasifikacija klijenata Izmiruju obaveze u periodu od 91 do 180 dana  Г 40 .75 % rezervacija od iznosa kredita Д Izmiruju obaveze preko 181 dana  100 % rezervacija od iznosa kredita 89 . Menadžment kreditnog rizika 9.

9.1 Klasifikacija klijenata  Banke šalju periodične izveštaje centralnoj banci o klasifikaciji njihovog portofilja Sistemom klasifikacije i rezervisanja vrši se upravljanje rizikom Postavlja se pitanje zašto bi banka dala kredit nekom od klijenata iz grupe Г? → Banke daju kredite klijentima iz grupa A i Б. ali klijenti usled problema prilikom poslovanja klijentima opada rejting i prelaze u niže grupe   90 . Menadžment kreditnog rizika 9.

2 Kolateral kao pokriće  Kolateral predstavlja sredstvo obezbeđenja potraživanja.Stepen pokrivenosti 91 . Menice . Nepokretna imovina ( (hipoteka) ) 2. Pokretna imovina (ručna zaloga) 3. Menadžment kreditnog rizika 9. Novčani depoziti 5. i kao kolateral mogu se javiti: 1.9. Razna jemstva 4.

9.adekvatnost kapitala BAZEL II . Menadžment kreditnog rizika 9.3 Bazelska pravila    Odvajanje kreditnog i operativnog rizika BAZEL I .klasifikacija klijenata 92 .

10. Menadžment rizika promene kamatnih stopa 93 .

rast kamatnih stopa smanjiće profit banke.1 Razlozi promene kamatnih stopa     Zlatno bankarsko pravilo . Menadžment rizika promene kamatnih stopa 10. a pad kamatnih stopa usloviće rast njenog profita.” Analiza jaza (gap analysis) .osetljivost profita na promene kamatnih stopa  94 .ročna struktura Kamatno osetljiva pasiva Kamatno osetljiva aktiva “Ukoliko banka ima više k “Uk lik b k i iš kamatno osetljive pasive nego k t tlji i kamatno t osetljive aktive.10.

2 Upravljanje rizikom promene kamatnih stopa Metode:    izmene uslova ugovora indeksiranje kreditnih ugovora (EURIBOR.10. RCM) operacije na tržištu finansijskih derivata 95 . Menadžment rizika promene kamatnih stopa 10.

11. Vanbilansne aktivnosti banaka 96 .

Vanbilansne aktivnosti banaka Vanbilansne aktivnosti Sve veći značaj prihoda iz vanbilansnih aktivnosti . dvostruko veći prihod) p ) Aktivnosti koje donose profit.(od 1980. ali se ne iskazuju u bilansu stanja: - Trgovina finansijskim instrumentima T i fi ij ki i t ti Prodaja kredita Provizije 97 .11.

statistička procena max. SocGen 2008. gubitka 98 .1 Trgovina finansijskim instrumentima - Trgovina finansijskim derivatima u procesu upravljanja rizikom Operacije na deviznom tržištu O ij d i žiš Banke pokušavaju da na ovaj način ostvare dodatni prihod Visok stepen rizika u špekulacijama Barings 1995 1995. Kontrola .11.VAR (Value at risk) . Vanbilansne aktivnosti banaka 11.

15%) 99 .11.2 Prodaja kredita    “Sekundarno učešće u kreditu” Sekjuritizacija Institucije kupuju po nižoj kamatnoj stopi od originalne (obično oko 0. Vanbilansne aktivnosti banaka 11.

3 Provizije Na N osnovu posebnih usluga klijentima: b ih l klij ti     devizni poslovi poslovi sa HoV (custody) Asset menadžment g garancije na HoV klijenata j j 100 .11. Vanbilansne aktivnosti banaka 11.

Sc. ddobromirov@uns.rs Kabinet: ITC 308 101 . mladenr@uns ac rs Radišić mladenr@uns.rs Predmetni asistent M. M Sc Mladen Radišić.ac.NOVAC i BANKARSTVO Prezentacije sa predavanja P t ij d j Školska 2010/2011 godina Predmetni nastavnik Dr Dušan Dobromirov.ac.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful