You are on page 1of 5

Sadraj

ZATO IGRATI GOLF ? KRATKA ISTORIJA GOLFA Teren o VELIINA I IZGLED o SASTAVNI DELOVI RUPE o VRSTE RUPA o VEBALITE o KLUBSKA KUA o GRINKIPER

1. ZATO IGRATI GOLF ? Golf uiva ogromnu popularnost irom sveta sa otprilike 67 miliona ljudi koji ga redovno igraju. Ali u emu se zapravo krije njegova privlanost?Naravno, ne postoji jedan odreeni razlog, ali ovi koji slede svakako e pojasniti stvar.
o

Igra za sve Golf mogu igrati ljudi svih starosnih dobi i oba pola. Priblino 20% golfera su ene. Poslednjih godina, ukidanje klasnog sistema u drutvu odrazilo se i na golf pribliavajui igru ljudima svih drutvenih slojeva. Takoe, u jo skorije vreme, uglavnom zahvaljujui fenomenu Tiger Woods-a, prisutan je i povean interes za golf meu etnikim manjinama. U tom smislu golf se vratio na poetak, jer ga je prvobitno igrala radnika klasa na istonoj obali kotske, da bi kasnije usled trokova postao privilegija plemstva i kraljevia. Partija golfa je svojevrsna i fizika i mentalna veba bez ulaganja velikog napora. Stoga je igranje golfa zdravo i sigurno. Nesumljivo, nita nije tako okrepljujue kao provoenje nekoliko sati u etnji linkovima pored mora. Golf je takoe dobar za duh,jer zbliava oveka sa prirodom. o Socijalni aspekt Socijalni aspekt golfa ponekad je isto tako vaan kao i provoenje vremena na terenu. Pridruivanje golf klubu ili drutvu je odlian nain za druenje, sticanje novih prijatelja i naravno, poslovnih kontakata. Postoje razliite vrste klubova, od onih neformalnih i oputenih, do onih vrlo discplinovanih sa drutvenom hijerarhijom i formalnostima. Mnogi klubovi organzuju drutvena i takmiarska dogaanja sa planovima i rasporedom za celu godinu. Uobiajeno je za klub da svakog vikenda tokom letnjih meseci prireuje takmienja. Razna golf drutva esto u grupama putuju u posete klubovima irom zemlje. Ovo moe biti dobar izgovor za izlet, kao i prilika za igranje golfa ili sklapanje nekog vanog poslovnog ugovora. U svakom sluaju to je prijatno druenje sa ljudima slinih interesovanja i obrazovanja. o Golf je dramatian sport Neija golferska karijera predstavlja itav serijal linih izazova udruenih sa oseajem uspeha (ali i frustracija). Golf ima bogatu istoriju igranja za nagrade,

novac ili jednostavno, slavu. Zahvaljujuci sistemu hendikepa, igrai razliitog kvaliteta i talenta se mogu meusobno nadmetati pod jednakim uslovima. Naravno, u svakom golferu se uvek odigrava jedna lina bitka koja ima za cilj sniavanje hendikepa sa eljom da postane scratch player, odn. igra sa hendikepom nula. Ustvari, prosean golfer udi da zavri partiju na svom omiljenom golf terenu sa parom. Suprotno uobicajenom miljenju, naroito ako je pitanju neki od velikih ampionata, na golf terenima je prisutan veliki broj gledalaca. Veliko je zadovoljstvo obii teren sa nekim slavnim golf igraem delei njegove uspone i padove, a ponekad i sluajui njihova negodovanja i psovke. Za vreme uvenog turnira Ryder Cup-a golf dobija naglaseni internacionalni znaaj sa timovima sa suprotnih strana Atlantika koji ne samo to igraju golf, ve se bore i za reputaciju i ego svojih kontinenata. Poslednjih godina, poveana prisutnost golfa na televiziji, narocito na GOLF KANALu, prenela je dramu golfa irom Srbije. Naravno, tome doprinosi i obilje informacija o golfu na Internetu koje imaju za cilj promociju ovog sporta. o Zakljuak Golf ima svakom neto da ponudi. Moe se igrati rekreativno ili profesonalno. Ima podrku u formi nebrojenih fabrika golf opreme, kao i neverovatnom porastu broja terena i obilja informacija u razlicitim formama. Kao jedan od najboljih hobija, svakako predstavlja bitan drutveni element. Ako ste se pitali oko ega se die tolika galama, nadamo se da sada imate dovoljno razloga da golf cenite malo vise I da pokuate da se oprobate u golfu.

2. KRATKA ISTORIJA GOLFA Od svih izuma coveanstva, onaj koji je ljudima pruio najvee zadovoljstvo, svakako je lopta. Sa razliitim vrstama lopti vremenom su se razvile razliite igre. Svaka od njih nastala je nekako i negde, a meu istoriarima jo uvek postoje nesuglasice kako je zaista golf poeo i ko ga je preneo svetu. Ipak, postoji izvestan broj igara koje se smatraju preteama modernog golfa. Prema Grolijerovoj Enciklopediji, Rimski Imperatori su najverovatnije igrali jednu igru u cilju oputanja i relaksacije vrlo slinu dananjem golfu, koja se zvala paganica, udarajui perjanu lopticu drvenim tapom. Takoe, postoje podaci da je gotovo identina igra postojala u Holandiji pod imenom het kolven, dok se u Francuskoj zvala jeu de mail. Bez obzira na sve, veina ljudi bi se sloila da je direktan predak savremenog golfa kotska verzija -golfe. Koliko je golf u kotskoj bio zastupljen i popularan, najbolje nam pokazuje podatak da je 1457. god., za vreme Dejmsa II ovaj sport zabranjen posto je pretio da potpuno zapostavi strliarstvo koje je u to vreme bilo od vitalnog zanaaja za odbranu zemlje. Uprkos tome, koti su nastavili da igraju golf na igralitima pored mora zvanim links. U kotskoj se i danas igra na najstarijem golf terenu St.Andrews koji datira sa poetka 16.veka. U Velikoj Britaniji golf postaje vrsto ustanovljen u 17. veku uz pomo Dejmsa VI od kotske i kasnije Dejmsa I od Engleske koji su bili strasne pristalice ove

igre. Prvi zvanini golf klub pod imenom Drutvo Golfera Dentlmena, danas Poasno Drutvo Edinburkih Golfera, ustanovljeno je u Edinburgu 1744. godine. Ono je stvorilo prva golf pravila koja su imala za cilj da eliminiu Lokalne varijacije u igri. Kraljevski i Drevni Golf Klub (The Royal and Ancient Golf Club), osnovan 10 godina kasnije, 1754. godine u St. Andrews-u, u kotskoj, postao je zvanina organizacija za odreivanje normi golfa. ak i danas njegov odbor za norme i pravila golfa upravlja ovim sportom.

3. GOLF IGRALITE
o 3.1 VELIINA I IZGLED

Golf igralite (engl. golf course) je velika prirodna povrina u proseku od 50 hektara (veina je veliine od 30 do 70 hektara). Sastoji se standardno od 18 rupa (engl. hole), ali moe imati i 9 rupa koje se onda dvaput prou. Postoje i igralita sa veim brojem rupa (npr.36 ili vie) esto napravljenih tako da se one mogu kombinovati na vie naina. Te rupe su prekrivena veim delom dobrom travom, ali na njima ima i vodenih povrina (bare, jezera, potoci, more), peanih povrina, grmlja, stabala, umaraka koji ine prepreke to doprinosi zanimljivosti igranja. Golf teren se moe prostirati i na ravnoj i na bregovitoj povrini. Obino negde po granicama pojedinih rupa prolazi i puteljak kojim se koriste igrai sa golf vozilima. Igralita na kojima se odrzavaju turniri paze i na smestaj gledalaca kojih moe biti na desetine hiljada.
o 3.2. SASTAVNI DELOVI RUPA

Golf rupe su osnovni delovi golf igralita. Sastoje se od: UDARALITA malo uzvienog podruja od desetak metara kvadratnih, s kojeg se udara prvi udarac. Na svakom postoje etiri drvene ili plastine oznake TI MARKERI-i razlicitih boja: najudaljenije od rupe poinju igru profesionalci (markeri su bele ili plave boje), par metara blie poinju amateri (ute boje), jo blize rupi (obicno 10-30 metara dalje) je sledee udaralite sa markerima za profesionalke (crni) i najblii rupi za amaterke (crveni). FERVEJ najvei deo rupe, povrine obrasle finom, gustom travom, pokoenom na 2 do 3 centimetara visine. Fervej esto poinje tek nakon par desetina metara od udaralita (kako bi se kaznili slabo izvedeni poetni udarci), ali se prostire do samog grina (zavrnog dela rupe, objanjenog pod grin). SEMIRAF poluvisoka trava je podruje na krajevima ferveja, trava je ovde neto via. RAF visoka trava, esto se nalazi na samom rubu pojedine rupe. Trava je vrlo visoka i iz nje je teko udariti lopticu tako da ide precizno i daleko.

BANKER peana prepreka je podruje ispunjeno peskom (najee kvarcnim) koje slui kao prepreka. U njemu se ne sme probati udarac i udara se posebnom palicom SW (SAND WEDGE). VODENA PREPREKA vodena prepreka, moe biti potok, bara, jezero ili pak samo oznaeno podruje vodene prepreke. Vodena prepreka se oznaava utim koiima. U sluaju da se nalazi sa strane ferveja, radi se o VODENOJ PREPRECI SA STRANE- koja se oznaava crvenim koiima. TEREN U POPRAVCI deo terena koji je u rekonstrukciji. Oznaen je plavim koiima ili omeen belom crtom. Za razliku od loptice u vodenoj prepreci, kada ovde padne loptica nema kaznenih udaraca (bodova). GRIN zavrni deo, je podruje od priblino 50 m2, koje je obraslo posebnom, briljivo uvanom travom, koenom na par milimetara i redovno odravanom. Ovaj deo podsea na najfinije tepihe. Negde na njemu se nalazi rupa u koju je potrebno ubaciti lopticu. FORGRIN usko podruje izmeu grina i ferveja. Trava je na njemu fina, ali neto manje nego na greenu. Nije deo grina pa na njemu vae pravila igranja na ferveja. RUPA je plastina ili metalna posudica u ije sredite se zabode zastavica. Prenik rupe je 10 ,8 cm, a dubina iznad 10 cm. Na zastavici (koja je visoka otprilike 2m) je obino oznaen redni broj polja.
o 3.3. VRSTE RUPA

U osnovi postoji tri veliine pojedinih rupa. Oznaene su brojevima 3, 4 i 5 koji oznaavaju PAR rupe, tj.broj udaraca kojim bi igra trebalo da lopticu od udaralita ubaci u rupu. Za par 3 se smatra da bi lopticu trebalo prvim udarcem plasirati na grin i sa dva PAT udarca na grinu lopticu ubaciti u rupu. PAR 3 RUPE: su kratke rupe duine do 225m, PAR 4 RUPE: su srednje rupe duine od 225 do 425m, PAR 5 RUPE: su dugae rupe od 425 pa do preko 500m. Standardna igralita imaju etiri rupe par 3, deset rupa par 4 i etiri rupe par 5 pa je standarni PAR IGRALITA 72. Standardno igralite ima dakle i 5 do 7 kilometara duine. Izmeu rupa istih par vrednosti ipak postoji razlika. Ona se oznaava sa STROKE-om, tj. oznakom teine svakog polja i to u rasponu od 1 do 18. Oznaka 1 je za najtee, a 18 za najlake polje. Na poetku svake rupe, kod udaralita, se obino nalazi i ploa na kojoj je oznaen redni broj rupe, eventualni naziv rupe, duina rupe (za sve oynaivae), par i teina (stroke) rupe. Na velikom broju terena se kod udaralita postavlja i mala mehanika sprava za jednostavno pranje loptice.
o 3.4. VEBALITE

Pre izlaska na teren, igrai praktikuju da neko vreme provedu na vebalitu kako bi uvebali neke karakteristine udarce u golfu. vebalite je obino poljana dugaka oko 250m i iroka dvadesetak. Na tom uem delu nalaze se stanice sa kojih se uvebavaju udarci. U sklopu vebalita nalaze se i pating grin gde se uvebava patovanje. Svi poetnici svoje prve golferske korake uine upravo na vebalitu.

3.5 KLUBSKA KUA

Na sredini golf igralita, nakon 9. i pre 10. rupe se najee nalazi klupska kua. To je obino ne preveliki objekt sa barom, eventualno restoranom i neto smestajnih jedinica, obino sa pro shopom (prodavnica golf opreme) kao i slubenim prostorijama kluba. Nakon odigranih devet jama, ovde se obino na tren predahne i okrepi. Kako obino i zavretak igralita (kraj 18. jame) nije daleko u klubsku kuu se dolazi nakon odigrane cele partije, na sabiranje rezultata, komentare i ugodne razgovore. Klubska kua se u argonu naziva i 19. rupa i postoji veliki broj igraa koji se hvale najbolje ostvarenim rezultatima bas na 19. rupi.

3.6. GRINKIPER

Grinkiper je osoba koja se brine da teren bude uvek kako treba. On je upravnik svih potrebnih aktivnosti za odravanje terena.