3.MESTO USTAVNOG PRAVA U PRAVNOM SISTEMU Odnos ustava, tj.

Ustavnih normi I drugih pravnih normi, u osnovi odredjuje mesto ustavnog prava u pravnom sistemu jedne zemlje. U savremenim pravnim sistemima ovaj odnos je resen primenom principa hijerarhije pravnih akata, odnosno hijerarhije pravnih normi. Mesto pravne norme u hijerarhiji pravnih normi odredjuje njenu pravnu snagu. Polozaj ustavnog prava u pravnom sistemu odredjen je, s jedne strane, cinjenicom da je ustav skup pravnih normi najvise pravne strane, a s druge strane, cinjenicom da ustav regulise osnovne drustvene odnose. Pravni system jedne zemlje sacinjava skup svih grana prava. Pravni system je skup opstih pravnih normi, rasporedjenih s obzirom na njihovu sadrzinu na niz manjih I vecih Celina, koje su medjusobno povezane tako da cine neprotivurecnu I jedinstvenu celinu. Ustav je osnovni formalin izvor prava za svaku granu prava. Ustavno pravo ima centralno mesto u pravnom sistemu. Ustav utvrdjuje nacela I neke osnovne principe I odnose u skoro svim granama pravnog sistema, ali neke uredjaje iscrpnije ( kao npr. krivicno I porodicno pravo), dok za neke druge grane prava sadrzi samo osnovne odredbe ili pojedine institute . 6.SADRZINA USTAVA (material constitutionis) Ustavnu materiju cine dve grupe pitanja. Prva grupa pitanja odnosi se na drzavnu vlast i obuhvata razlicite nacine formiranja vlasti, podelu vlasti na drzavne organe, odnose izmedju drzavnih organa , nadleznost I akte koje oni donose. Druga grupa pitanja se vezuje za drustvo i gradjane, I obuhvata nacela I ustanove na kojima se odvija ekonomski I politicki zivot, kao I povelju gradjanskih sloboda I prava. Standardnu sadrzinu savremenih ustava cine: 1) osnovne odredbe o obliku drzavnog uredjenja I o obliku vladavine, 2) spisak sloboda I prava coveka I gradjanina, 3) osnovne odredbe o ekonomskom I socijalnom uredjenju, 4) organizacije drzavne vlasti-drzavni organi, njihove nadleznosti I medjusobni odnosi, I 5) nacin promene ustava. 8.SVOJSTVA USTAVA Ustva ima pravna I nepravna svojstva. Pravna svojstva ustava su: 1) Ustav je osnovni zakon jer ga je doneo posebni ustavotvorni ili zakonodavni organ, po posebnom postupku I jer utvrdjuje opstija pravila nego zakon. Ustav ustanovljava zakonodavni organ I zakonodavni postupak. 2) Ustav je najvisi pravni akt, jer svi akti moraju biti u skladu sa ustavom; 3) Ustavotvorac je u toj svojoj funkciji Slobodan , nicim ogranicen , on je pravno Slobodan. Nepravna svojstva ustava su: Svaki ustav je akt sadasnjosti, ali I akt buducnosti; ustav ima I svojstvo ideolosko-politickog akta, a cesto I programskog deklaratornog dokumenta. 9.TIPOLOGIJE USTAVA PREMA DONOSIOCU U teoriji ustavnog prava prema donosiocu se razlikuju: oktroisani ustavi; ustavni paktovi I narodni ustavi. Oktroisani ustavi su jednostrani akti koje samostalno donosi vladar. Ovakvim ustavima monarh samoogranicava svoju do tada apsolutnu I suverenu vlast. Klasicni oktroisani ustavi su donoseni u eri feudalizma, I oni uglavnom pripadaju proslosti. Ustavni paktovi(ustavni govori) su karakteristicni za fazu prelaska iz monarhije ka principu narodne suverenosti;to su ustavi u cijem donosenju ucestvuju predstavnicko telo I vladar, sa podjednakim oblascenjima. Ustavni pakt donosi parlament, a stupanje na snagu se vezuje za potpies vladara, odnosno monarha. Ovakvim ustavima su uspostavljene parlamentarne monarhije. Narodni ustavi su treca grupa ustava, koje inace donosi predstvanicko telo( ustavotvorna skupstina ili zakonodavni organ). Ustavotvorna vlast pripada gradjanima, pa ovakve ustave mogu doneti I gradjani neposredno, glasanjem na referendumu. Najveci broj ustava danas pripadaju grupi narodnih ustava. 11.CVRSTI I MEKI USTAVI

jer je vec posle tri godine donet novi ustav. godine u Beogradu. Povecan je biracki census I donet je jedan nedemokratski izborni zakon sa znatno manje garancija za slobodu izbora. Sadrzaj ustava od 1901. . Elementi koji cine postupak ustavne revizije tezim od zakonodavnog postupka su od zemlje do zemlje razliciti. U komparativnoj praksi danas postoje samo dva takva ustava: Ustav Novog Zelanda od 1896. Njihov poseban revizioni postupak obuhvata: 1) slozenije uslove za pokretanje postupka za promenu ustava. 23USTAV KRALJEVINE SRBIJE OD 1901. a rec “kralj” se ubedljivo najcesce pominje u njegovim odredbama. Narodni poslanici su bili izabrani na principu srazmernog predstavnistva. Cvrsti ustavi su oni ustavi koji se menjaju po tezem postupku od zakonodavnog. Svoj popularni naziv Oktroisani ustav je dobio po nacinu donosenja. Prvi put se u red prestolonasledja uvode I zenski potomci. godine je bio kratak.kraljevom proklamacijom. Meki ustavi su oni koji se mogu promeniti po obicnom zakonodavnom postupku. Ustav je uveo mogucnost da se zakonom zavede ogranicenje gradjanskih prava I sloboda. nego dotadasnji. I 2) teze uslove za usvajanje akta o promeni ustava. putem obicnih zakona. godine je izlozen u okvirima 107 clanova.aprila 1901. Bitnu promenu predstavlja uvodjenje dvodomnog narodnog predstavnistva (senat I skupstina). Vek ustava iz 1901. a neki ovde svrstavaju I Ustav Izraela. –OKTROISANI USTAV Novi ustav kraljevina Srbija je dobila 6.Ustavi se dele I na cvrste (rigidne) I meke (fleksibilne) ustave. Retki ustavi su oni koji ne ogranicavaju svoju promenu. I Ustav Ujedinjenog Kraljevstva.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful