Стручна пракса из предмета ФЛОТАЦИЈА

Израдио: Младен Стевановић Број индекса: 89/08

Оверио: ________________________

У Бору, Маја 2011

koji imaju zadatak da putem vazduha vrše iznošenje minerala bakra na površinu (minerali bakra se lepe za mehurove vazduha).25 Mt godišnje.0 Mt godišnje. a sekcije B i C imaju projektovani kapacitet od po 1. u procesu flotacije dodaju se penušači. Stara flotacija je instalirana 1943 godine. Slika br. U radnom pogonu postojale su tri mlinske sekcije. ovde imaju zadatak da izvrše odvajanje minerala bakra od jalovine. Reagensi koji se dodaju. koje se koriste za usitnjavanje i flotiranje jamske rude i šljake. Zadatak pripreme mineralnih sirovina jeste najpre drobljenje mineralne sirovine (rude bakra) do odredjene granulacije. dok sve ostale primese u ovom procesu treba da padnu na dno. Regulisanjem količine vazduha vrši se i regulisanje veličine mineralizovane pene. Sekcija A je imala projektovani kapacitet od 2. Nova flotacija je puštana u rad sledećim rasporedom: 1969 godine sa radom je krenula sekcija „C“. odnosno sekcije za mlevenje rude.U rudarsko topioničarskom basenu Bor rade stara i nova flotacija. Na taj način se vrši stvaranje mineralizovane pene. S obzirom na to da je sekcija A dislocirana na rudnik Cerovo. a 1928 godine u rad je puštena prva industrijska flotacija za preradu rude bakra borskog orudnjenja. u borskoj flotaciji su ostale sekcije B i C. a potom se vrši mlevenje rude i to najpre u mlinovima sa šipkama pa potom u mlinovima sa kuglama. . 1: Flotacijske mašine Tako usitnjenoj rudi do najfinih čestica (74 mikrona). odnosno te ostale čestice predstavljaju jalovinu. 1970 godine sekcija „B“ i 1973 godine sekcija „A“.

zbog toga što bi se u procesu flotacije smanjio procenat iskorišćenja bakra iz rude.gde se u potpunosti izdvaja voda iz koncetrata. Dalje se ova ruda tretira vodom u koju se dodaju zgušnjivači. . već nakon mlevenja ide direktno u topionicu. 2: Sistem transporta koncentrata do kamiona Bogata ruda iz rudnog tela T.Neophodno je voditi računa da u procesu flotacije ne bude veliki sadržaj penušača. Ruda koja se dobija iz jame ima prosečan sadržaj bakra oko 1% a jalovina je sa prosečnim sadržajem bakra negde oko 0. sa prosečnim sadržajem bakra od 6-8% se ne salje u flotaciju. Dobijeni koncenrat rude se dalje kamionima vozi u topionicu na dalju preradu. Nakon prerade u flotaciji dobija se koncentrat sa sadržajem bakra 15-18%. i potom ide u vakum mašinu. Za sve ove procese koristi se tehnička voda sa PH vrednošću oko 11% jer se na taj način ostvaruje ušteda u flotacijskim reagensima a istovremeno sprečava zagađivanje životne sredine. Kao osnovni nedostatak može se istaći to što borska flotacija raspolaže sa mašinama i opremom koja je stara više od pola veka. Slika br. jer će onda mehurovi vazduha popucati a na taj način će veći sadržaj bakra otići u jalovinu.08%. što svakako nije cilj.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful