OPTIKE KOMPONENTE

Veoma bitnu komponentu u fiber optikoj tehnici predstavljaju pasivne komponente: konektori, adapteri, pig-tail kablovi i patch-cord kablovi, optiki patch-paneli, optike distributivne kutije i kutije za spoljanju instalaciju.

OPTIKI KONEKTORI

Optiki konektori su pasivne komponente fiber optikih prenosnih sistema. Slue za fiziko prikljuenje optikih vlakana na aktivne komponente fiber optikih prenosnih sistema ili da se preko njih izvre prespajanja vlakana mehanikim, lako razdvojivim putem.

Najvaniji deo konektora je ferula kroz koju je probuen kanal dimenzije spoljnog prenika omotaa (125 mikrona) uvean za par mikrona. Ovim se obezbeuje direktan izlazak optikog vlakna iz kabla. Preciznost izrade otvora optikog konektora uslovljava aksijalno poravnanje sueljenih optikih vlakana u adapteru, odn. optikog vlakna i aktivnog dela elektronike. Kuite konektora je element po kome se optiki konektori najvie razlikuju. Uloga kuita je da obezbedi vrstu vezu konektora sa odgovarajuim adapterom ili kuitem aktivne komponente. Postoji vie tipova konektora, zavisno od standarda, proizvoaa, tipa vlakna ili kuita emisione i prijemne elektronike. Takoe postoji i vie materijala za izradu ferule optikog konektora: elik, cirkonijum ili kompozitne plastine mase. Optiki konektori se ne dele prema nameni ve prema tipu kuita u koje se prikljuuju. Razliiti tipovi opreme obino koriste "standardizovan" tip optikog konektora. Tako je "standardizovan" tip konektora ST tip za raunarske mree brzine 10 Mb/s, SC tip za raunarske mree brzine 100 Mb/s, FDDI tip za raunarske mree brzine 100 Mb/s, FC/PC za telekomunikacione mree razliitih brzina, kao i BICONIC tip koji je uglavnom prisutan na amerikom tritu.

OPTIKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIKIM VLAKNIMA

Pojedine tipove optikih konektora priozvode razliiti svetski proizvoai, dok neki od njih proizvode gotovo sve tipove optikih konektora koji su prisutni na svetskom tritu. Fiber optika tehnologija prenosa podataka ima nekoliko tipova konektora: SMA, ST, SC, FDDI, ESCON itd. Prema opte prihvaenim normama za Eternet mreu, se koriste ST i SC konektori. Optiki konektor se postavlja na pojedinano optiko vlakno (FDDI i ESCON konektor se postavlja istovremeno na par vlakana). Optiki konektor je namenjen za postavljanje na kabel gde je vlakno sa prijanjajuom sekundarnom zatitom, ali se moe postaviti i na kabel sa slobodnom cevastom sekundarnom zatitom. U drugom sluaju je neophodno golo vlakno (samo sa primarnom zatitom) zatititi posebnim tehnikama.

Deutsch 1000

AMP optimate

SMA
Visoka ICT

BICONIC 1
Beograd

OPTIKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIKIM VLAKNIMA

D4

FC

Osim SFF konektora u dupleks varijanti mogu se nai i nekoliko drugih formi simpleks SFF konektora koji su po formi slini SC konektorima LC, LX-5 i MV konektori koriste manje 1, 25 milimetarske aure i minijaturno telo koje im dozvoljava da u odnosu na prethodne starije simpleksne konektore ostvare duplo veu gustinu postavljanja na panelu.

ST

SC

FDDI
Visoka ICT

ESCON 2
Beograd

OPTIKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIKIM VLAKNIMA

Na krajevima konektori mogu biti ravno polirani (polished flat) ili sa fizikim kontaktom physical contact zavreni PC finished (blago zakrivljeni, kuglasti zavretak) da bi se ostvario bolji kontakt.

Sl.7 Prikazuje razliite stilove konektora Optiki konektor tipa ST U najveem broju sluajeva se ST konektori koriste u mreama gde su brzine prenosa 10 Mb/s. Ovaj konektor je nainjen po ugledu na BNC konektor koaksijalnih kablova.

ST konektor

Visoka ICT

Beograd

OPTIKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIKIM VLAKNIMA

Optiki konektor tipa SC SC konektori se koriste u mreama gde su brzine prenosa podataka 100 Mb/s. Ovaj konektor je nainjen po ugledu na RJ konektor parinih kablova.

sc

Optiki konektor tipa FC/PC Optiki konektori tipa FC/PC najee koriste u telekomunikacionim mreama, i montiraju se na monomodno optiko vlakno. Karakteristka ovog optikog konektora je njegov konveksan izgled vrha konektora kako bi se obezbedio fiziki kontakt (Physical Conntact) vlakana.

Optiki FC/PC konektor

Visoka ICT

Beograd

OPTIKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIKIM VLAKNIMA

sl.8 prikazuje mogue fizike kontakte(vazduni procep,ravan fiziki kontakt,ravan fiziki kontakt,fiziki kontakt pod uglom)

OPTIKI KONEKTORSKI DODACI U dodatke koji se koriste uz optike konektore se mogu ubrojati optiki kablovi sa montiranim konektorima i konektorski adapteri. Kombinacija optikih kablova i konektora Optiki konektori se montiraju na optiko vlakno sa prijanjajuom zatitom i koriste se za zavravanje optikih vlakana iz kablova za spoljanju instalaciju. Ovakva kombinacija vlakna i jednog konektora se naziva pig-tail. Za prikljuenje optikih kablova koji su ve terminirani, na linijsku opremu se koriste kablovi koji imaju sa obe strane konektor, a kabel se sastoji od optikog vlakna sa prijanjajuom strukturom, kevlarom i PVC platom.

Visoka ICT

Beograd

OPTIKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIKIM VLAKNIMA

Sl.9 Kombinacija optiki konektor i optiki kabal

Adapteri za optike konektore Adapteri se koriste za povezivanje dva optika konektora "elo-u-elo". Adapteri mogu biti istovrsni ili hibridni. Istovrsni adapteri slue za povezivanje dva konektora istog tipa, dok hibridni adapteri povezuju dva konektora razliitih tipova. Adapteri se najee postavljaju na optike distributivne kutije i optike panele, a kako bi se obezbedilo prikljuenje optikih kablova na aktivne komponente. Postoje "muki", "enski" i "muko - enski" adapteri, zavisno od tipa prikljuenja koje se izvodi.

ST - ST adapter "enski"

FC/PC - FC/PC adapter "enski"

Visoka ICT

Beograd

OPTIKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIKIM VLAKNIMA

SC - SC adapter "enski"

FC/PC - ST adapter "enski"

FC/PC - ST adapter "muki"

FC/PC "muki" - ST "enski" adapter

OPTIKE DISTRIBUTIVNE KUTIJE I PATCH-PANELI

Optike distributivne kutije i optiki patch-paneli se koriste za terminiranje dovodnih optikih kablova za spoljaljanju instalaciju konektorima i njihovo pripremanje za prikljuenje na aktivnu opemu ili prespajanje na druge optike linije. Optiki patch-panel Optiki patch-panel je pasivna komponenta fiber optikog sistema gde se zavravaju optiki kablovi (spoljanji ili unutranji) optikim konektorima, a namenjen je postavljanju u rack orman. Na prednjoj strani optikog patch-panela su montirani optiki adapteri za spajanje optikih konektora. U adapter se sa zadnje strane postavlja konektor dovodnog optikog kabla, a sa prednje strane konektor patch-cord-a. Optiki patch-panel predstavlja distributivni centar za prespajanje kablova izmeu sebe ili njihovo spajanje sa komunikacionom opremom. Ovakve veze se obezbeuju preko pach-cord-ova koji na svojim krajevima imaju konektore.Optiki patch-paneli ija je upotreba projektovana sadri razliit broj optikih portova, ali je to najee: 8, 16 i 24 optika porta. Konstrukcija optikog patch-panela Optiki patch panel je izraen od elika i potpuno je zatvorene konstrukcije dela za smetanje optikih vlakana dolaznih kablova i unutranjih konektora. Sa prednje strane optikog patchVisoka ICT

Beograd

OPTIKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIKIM VLAKNIMA

panela se nalaze oznake portova, ime je olakano kasnije odravanje optikog dela mree. Optiki portovi na patch-panelu mogu biti razliiti zavisno od tipa optikog konektora koji treba da se prikljui. Unutar panela se nalaze voice za postavljanje optikog vlakna kako bi se obezbedilo savijanje optikog vlakna na dozvoljeni radijus. Nain postavljanja optikog path-panela Optiki patch-panel se postavlja u rack-orman upotrebom elinih nosaa koji se privruju na ine nosaa u ormanu. U optiki patch-panel se uvode optiki kablovi i vri se terminiranje dovodnog optikog kabla optikim konektorima. Optiki konektori se prikljuuju sa unutranje strane optikih adaptera montiranih na prednju plou optikog patch-panela. Poklopac optikog patch-panela obezbeuje kompletnu zatitu optikih vlakana unutar panela. Ovim je fiber optiki deo pasivnog dela mree totalno odvojen od ostalih pasivnih komponenata i time zatien od potencijalnog oteenja.

Sl.10

2.3.2. Optika distributivna kutija Distributivna optika kutija je veoma slina po nameni i konstrukciji optikom patch-panelu. Distributivna kutija se privruje na zid ili se postavlja u unutranjost rack ormana, i namenjena je za zavravanje optikih kablova. Na bonoj strani optike distributivne kutije su montirani optiki adapteri za spajanje optikih konektora. U adapter se sa zadnje strane postavlja konektor dovodnog optikog kabla, a sa prednje strane konektor patch-cord-a. Optika distributivna kutija predstavlja distributivni centar za spajanje dovodnog optikog kabla sa komunikacionom opremom ili dalje
Visoka ICT

Beograd

OPTIKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIKIM VLAKNIMA

razvoenje optike instalacije. Ovakve veze se obezbeuju preko pach-cord-ova koji na svojim krajevima imaju konektore. Optika distributivna kutija moe da ima vie optikih portova, ali je to najee: 4, 6, 8, i 12 portova. Konstrukcija optike distributivne kutije Optika distributivna kutija moe biti izraena od elika ili plastike i potpuno je zatvorene konstrukcije dela za smetanje optikih vlakana dolaznih kablova i unutranjih konektora. Sa bone strane optike distributivne kutije se nalaze optiki portovi. Optiki portovi mogu biti razliiti, zavisno od tipa optikog konektora koji treba da se prikljui. savijanje optikog vlakna na dozvoljeni radijus. Nain postavljanja optike distributivne kutije Optika distributivna kutija se postavlja na zid. U optiku distributivnu kutiju se uvode optiki kablovi i vri se terminiranje dovodnog optikog kabla optikim konektorima. Optiki konektori se prikljuuju sa unutranje optike adaptere montiranih na stranicu optike distributivne kutije. Poklopac optike distributivne kutije obezbeuje kompletnu zatitu optikih vlakana unutar kutije. Unutar optike distributivne kutije se nalaze voice za postavljanje optikog vlakna kako bi se obezbedilo

Sl.11
Visoka ICT

Beograd

OPTIKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIKIM VLAKNIMA

Optika spojnica za spoljanju instalaciju Optika spojnica je namenjena za spajanje deonica optikih kablova i za ravanje optikih kablova. Namenjena je upotrebi u spoljanjoj sredini. Zadatak ove spojnice je da obezbedi hermetiku i mehaniki stabilnu sredinu za ogoljena optika vlakna i njihove spojeve. Ovakva spojnica je otporna na uticaje spoljanje sredine: UV zraci, voda, umereno agresivne hemikalije i slino. Konstrukcija optike spojnice za spoljanju instalaciju Optika spojnica se sastoji iz vie elemenata. Ljuture koja obezbeuje zatvaranje i mehaniku stabilnost, optiki moduli koji slue za skladitenje spojeva optikih vlakana i smetanje vika duine vlakana i delovi koji obezbeuju hermetinost zaptivanja celokupne spojnice. Optiki moduli obezbeuju bezbedan prenik savijanja optikog vlakna. Nain postavljanja optike spojnice za spoljanju instalaciju Optika spojnica za spoljanju instalaciju se postavlja u ahtovima ili u prostorijama gde se montiraju zavrne spojnice kablova na ulazima u zgrade. Optika spojnica se mora postaviti, tako da ne izaziva savijanje optikih kablova na nedozvoljeni prenik savijanja. Optiki kablovi se po uvoenju u spojnicu blankiraju odn. uklanjaju se zatitni slojevi da bi se dolo do golog vlakna. Potom se ogoljena optika vlakna uvode u optiki modul. Po izvrenom spajanju se spoj i viak duine optikog vlakna smetaju u modul, postavlja se ljutura i zatvara spojnica.

Sl.12

Visoka ICT

10

Beograd

OPTIKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIKIM VLAKNIMA

SPOJEVI VLAKNA Za spajanje optikih vlakana meusobno postoje dve metode: mehaniko spajanje optikih vlakana, i metoda zatapanja u elektrinom luku

MEHANIKO SPAJANJE OPTIKIH VLAKANA

sl.13

Kod mehanikog spajanja, dva ogoljena optika vlakna, sa ravno odseenim krajevima se sueljavaju u cevicama mehanikih spojeva. Predpostavljajui perfektno sueljavanje, na svakom kraju dolazi do Fresnel-ove refleksije (4%), to je jednako gubitku od 0,35 dB za "spoj". Da bi se smanjili gubici na spoju, mogu se koristiti razliiti materijali koji imaju indeks prelamanja slian kao omota optikog vlakna, te se time smanjuje rasipanje svetlosti na spoju. Mehaniki spojevi koji ne koriste cevice ispunjene gelom, imaju V-urez koji obezbeuje centriranost optikih vlakana koja se sueljavaju. Na optiko vlakno u tako obrazovanoj upljini deluje mali pritisak, da bi se ono uljebilo i centriralo. Spoj optikih vlakana, zajedno sa delom primarne zatite, odn. prijanjajue strukture se moe postaviti u dodatni mehaniki deo koji prua mehaniku stabilnost spojki. Slabljenje koje se unosi mehanikim spojevima, prema podacima proizvoaa, iznosi: 0,2 dB za multimodna, i 0,3 dB za monomodna optika vlakna. Ovakav nain spajanja optikih vlakana je veoma koristan na relacijama gde nije kritino slabljenje, ali je bitno brzo izvriti spajanje, posebno na nepristupanim lokacijama.

Visoka ICT

11

Beograd

OPTIKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIKIM VLAKNIMA

Sl.14

Sl.15 Tipini mehaniki splajsovi I fuzioni splajs u krajnjem levom uglu Da bi bili spremni za mehaniko splajsovanje, vlaknima se prvo skida sav primarni zatitni materijal, isti se sa alkoholom, i onda se see kako je ve prethodno opisano. Kompletan splajs, bio on fuzioni ili mehaniki se zatim smeta u splajsing opremu, koja je namenjena da titi odreni tip splajsa. SPAJANJE VLAKANA METODOM ZATAPANJA U ELEKTRINOM LUKU Kod spajanja zatapanjem u elektrinom luku, dva ogoljena optika vlakna, sa ravno odseenim krajevima se sueljavaju u ureaju za spajanje, gde se stapaju i obrazuju
Visoka ICT

12

Beograd

OPTIKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIKIM VLAKNIMA

homogeno mesto spoja dva vlakna. Ovo se postie kontrolisanim procesom grejanja vrhova dva optika vlakna koja su prethodno bila precizno sueljena. Spajanje se izvodi tako to elektrini luk otopi staklo na krajevima optikih vlakana koja se priblie i dodirnu. Po prestanku delovanja elektrinog luka staklo na spoju ovrsne i zadrava osobine optikog vlakna. Time se kompletno eliminie Fresnel-ova refleksija, pa i slabljenje od 0,35 dB. Smanjeno slabljenje predstavlja najveu prednost nad mehanikim spojevima. Slabljenje na spoju dva monomodna optika vlakna koje moe da se postigne je ispod 0,03 dB, prema rezultatima merenja OTDR-om. Zaostalo slabljenje spoja uglavnom zavisi od: stepena ouvanosti poetnog preciznog sueljavanja vlakana, tokom procesa zatapanja u elektrinom luku, uniformnosti materijala Si u okolini spoja, i odsustva deformiteta kao to su: vazduni balon ili prljavtina u oblasti zatapanja.

Veoma bitan deo spajanja optikih vlakana predstavlja proces podeavanja osa optikih vlakana u naspraman poloaj. To se moe vriti koristei nekoliko metoda i po dva parametra. Vlakna se mogu podeavati dok se podese njihova jezgra ili spoljanje ivice. Monomodna optika vlakna se podeavaju prema jezgrima, dok se multimodna optika vlakna podeavaju prema spoljnim ivicama. U sluaju da se razlikuju spoljne dimenzije optikih vlakana, podeavanje se vri tako da se povrine preseka dovode u koncentrian poloaj. Po zavretku spajanja optikih vlakana metodom zatapanja u elektrinom luku, neophodno je zatititi gola optika vlakna i mesto spoja. To se izvodi na nekoliko naina: smetanjem u zatitnu ploicu, termoskupljajuim buirom , mehanikim buirom itd.

Visoka ICT

13

Beograd

OPTIKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIKIM VLAKNIMA

Sl.16 Poloaj optikih vlakana i nain podeavanja osa prilikom spajanja metodom zatapanja u elektrinom luku Izbor tipa splajsa

Pri izboru tipa splajsa trebali bi da se vodimo sledeim kriterijumima:

1. Tip vlakna: Veina monomodnih vlakana se fuziono splajsuje zato to ovo rezultuje manjim gubicima i manjim povratnim gubicima. Multimodna vlakna, sa svojom komplikovanom strukturom jezgra nije uvek jednostavno fuziono splajsovati tako da mehniki splajsovi daju bolje karkteristike sa niom cenom amortizacije. 2. Slabljenje:dananji automatski fuzioni splajseri mogu stvoriti spojeve sa veoma malim gubiccima (od 0, 0 dB do 0, 15 dB). Takoe i propisno instalirani mehaniki splajsovi imaju gubitke priblizno jednake nuli. Glavna razlika izmeu dve pomenute grupe splajsovanja je u povratnoj refleksiji koja je kod mehanikih splajsova uzrokovana prirodom mehanikog splajsovanja. 3. Fizika izdrljivost: to se tie fizike izdrljivosti tu su fuzioni splajsevi u neuporedivoj prednosti u odnosu na mehanike splajsove. 4. Jednostavnost instalacije: Potpuno automatizovani fuzioni splajseri su veoma skupi ali ubrzavaju process samog splajsovanja. Mehaniki splajsovi su jeftinij i koriste se za niskobuzetne optike mree. 5. Cena po splajsu: u sluaju fuzionih splajsera, koji su najei u upotrebi bar to se tie monomodnih splajseva, poetna ulaganja su vea u odnosu na mehanike splajsove. Fuzioni splajseri su velika investicija, takoe moraju da rade u kontrolisanoj okolini. Mehaniki splajsevi s druge strane ne zahtevaju kontrolisanu okolinu. Potrebna oprema

Ni jedan posao ne moe se obaviti bez propisanog pribora ili alatki. Oprema koja se koristi
kod optikih mrea je sledea: 1. Runi alati: -Fluid za ienje i krpice bez vlakna -Seice za buffer omota
Visoka ICT

14

Beograd

OPTIKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIKIM VLAKNIMA

-Izotropni alkohol (99%) -Komprimovan vazduh -Maska i naoare -No za skidanje omotaa -No za zasecanje -Ako je re o splajsovanju, dodatna oprema koja je potrebna u zavisnosti od metode splajsovanja (fuziona ili mehanika) -Neki od konektora zahtevaju dodatan alat za instalaciju 2. Vana oprema: -Fuzioni splajser -OTDR -Kola ili prikolice u kojima se splajsuje (opciono) -Mera snage -LED ili laserski izvori svetlosti -Vidljivi izvori svetlosti (opciono) -Fiber optiki telefon za komunikaciju putem vlakna

MEHANIKO SPAJANJE VLAKANA (KABLOVA)

Zavreci kablova i instalacija konektora

Fiber optiki konektori mogu biti direktno instalirani na veinu optikih kablova, sve dok
vlakno ima vrst bafer ili omota kao zatitu. Pre instalacije konektora na lose tube ili ribbon fiber optiki kabl breakout kit zatitna oprema mora biti instalirana. Ova procedura ne mora biti neophodna na kablovima sa 3 milimetarskom zatitom vlakna, ali se zahteva na kablovima koji sadre 250, 500 i nekim 900 mikronski bafer. Zatitna oprema sadri plastnu cev u koju se unosi vlakno prilikom instaliranja da bi se ostvarila zatita i mehanika
Visoka ICT

15

Beograd

OPTIKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIKIM VLAKNIMA

izdrljivost kada se montira na konektor. Instaliranje vlakna na konektor je proces koji se moe izvriti na vie naina. Najea metoda za montiranje vlakna je: Upotreba adhezivnih sredstava koja lepe i uvruju vlakno unutar konektora i pri vrhu ferule Upotreba lepkova na bazi Epoxy materijala oko jezgra Brzo vezivanje adhezivnih sredstava Lako topljivi adhezivi

Krimpovanje vlakna mehanikim putem sa ili bez zahteva za naknadno poliranje ferule. Ovakvi tipovi konektora fabriki su ispolirani sa ugraenim vlaknom i danas se upotrebljavaju najvie, jer je brzina montiranja smanjena i do deset puta u odnosu na klasine konektore sa poliranjem. Epoxy polish metod je najstariji od svih metoda i u upotrebi je i danas u svim runim ugradnjama. Ovaj proces se ostvaruje punjenjem konektora sa izmeanom dvoslojnom smolom. Spremno i oieno vlakno se postavlja u konektor, ono se navlai na kabl. Nakon vezivanja smole curing the epoxy u penici za vreme od ( 5 do 40 minuta) ili za due vreme ako se radi na sobnoj temperaturi, kraj vlakna je ispoliran.

Visoka ICT

16

Beograd

OPTIKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIKIM VLAKNIMA

sl.17 Proces runog poliranja Vlakno mora biti urezano(zaseeno) i rascepljeno blizu izvora (Flush) sa kraja konektora i uglanano sa dve ili tri fino uglanana mirlg papira. Rascepljeno vlakno se uklanja u 12-mikronskom zavrnom procesu koji se naziva Vazduno poliranje. Krajnje poliranje brusnim papirom kree se sa 3-mikronskom i zavrava se sa 0,3mikronskom brusnim papirom. Veliki broj zavretaka optikih vlakana se obino stavlja na maine za poliranje koje mogu da poliraju od jednog do desetine vlakana paralelno.

Visoka ICT

17

Beograd

OPTIKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIKIM VLAKNIMA

Sl.18 Automatskoko poliranje vee koliine vlakana Za vru rastop koristi se lepilo smeteno unutar konektora. Konektor se smeta u penicu da bi omekao lepak i omoguio umetanje unapred spremljenog vlakna. Posle hlaenja prosesi zasecanja, cepanja i poliranja su isti kao to je ve prethodno opisano. Neki konektori ne koriste lepak da bi se spojili sa vlaknom. Ustvari cela rastopljiva metal Vgrove obloga je zatvorena oko vlakna da bi ga drala fiksiranog unutar aure. Vlakno se zatim privrsti na nosa konektora navlaenjem. Konektor zahteva specijalno zasecanje i specijalno poliranje. Drugi zavrni metod koji ne zahteva lepak je montiranje sabijanjem koji se koristi u (Valdor) konektoru. Ovi konektori koriste specijalne metalne aure radije od keramikih. I nakokon to je vlakno ogoljeno (oieno) ono je umetnuto u konektor i uplja alatka ''hollow tool'' sabija (stee) zavretak aure oko vlakna. Zatim se opiljci odvajaju i kraj vlakna se polira na staklenoj podlozi da bi se izveo ravan zavretak. Druga vrsta konektora navlai vlakno do odreene take a zatim koristi specijalnu alatku koja izravnava kraj vlakna sa krajem aure. Ova vrsta konektora ne zahteva poliranje tako da se oni brzo montiraju ali zato tipino imaju vee gubitke od poliranih konektora. Ova vrsta
Visoka ICT

18

Beograd

OPTIKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIKIM VLAKNIMA

konketora ima ve ispoliran kraj aure i unutar aure vlakno koje je takoe ispolirano. Jedini zahtev kod ove vrste konektora je da se vlakno koje se ubacuje (montira) pravilno zasee. Svaki od metoda montiranja konektora ima svoje prednosti i mane, a za razliku od ostale opereme postoje velike varijacije u odnosu cena/kvalitet. Tehnike fiksiranja vlakna u konektoru

Od samog poetka upotrebe optikih sistema koriena su lepila za privrivanje veine

konektora. Njihova primarna uloga u optikim sistemima je da fiksiraju vlakno u konektoru i spree bilo kakvo pomeranje. Takoe, lepila mogu da podre mehaniku izdrljivost vlakna na zavretku ka konektoru. Lepila se takoe koriste i kao pojaanje omotaa vlakna. Izbor tehnike ubacivanja lepila zavisi od tipa konektora i od proizvodnih zahteva. Najei naini ubrizgavanja lepila unutar konektora je ubrizgavanje pricom ili automatsko ubrizgavanje. Mazanje lepka dirktno na povrinu vlakna je takoe aktuelno. Da bi smo osigurali dobru i snanu vezu, lepila moraju dovoljno navlaiti i povrinu vlakna i povrinu aure ili ferule konektora. Veoma je teko ostvariti maksimalne fiziko-mehanike zahteve korienjem poslednje metode. Epoksi metoda deluje dobro na obe vrste (plastina i staklena) vlakna. Epoksije sa ovravanjem na sobnoj temperaturi Room temperature-curnig su obino u upotrebi kada je upitanju plastino vlakno, ioako i se i heat curing i fast-geling epoxies upotrebljavaju veoma uspeno. Tri osnovna tipa epoxsija su trenutno dostupna za fiber-optike konektore. Heat-curing , room temparature-curing i fast-geling epoxsije mogu biti u upotrebi za veinu konektora sa svim tipovima optikih vlakana. Heat-curing epoxsije imaju najveu temparaturnu izdrljivost od svih epoksionih sistema. Ovi sistemi se primarno upotrebljavaju u konektorima gde je poeljno brzo ovravanje epoxsije. Obino se preporuuje da ovakvi sistemi dostignu temperaturu izmeu 90 i 100 stepeni celzijusa. Dodatna prednost ovakvih sistema je to oni obino imaju najdui vek trajanja. Oni takoe mogu biti kodovani nekom bojom da bi omoguili eljenu smesu i neki menjaju boju prilkom procesa ovravanja.

Visoka ICT

19

Beograd

OPTIKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIKIM VLAKNIMA

Drugi tip epoxsije koji se koristi u fiber optikim konektorima su room temperature-curing (RT) sistemi. Epoksija ovrava na sobnoj temperaturi. Ovi sistemi su najpopularniji i mogu se upotrebljavati kako za monomodne, tako i za multimodne konektore. Ovim sistemom lepilo se stvrdne za jedan sat na sobnoj temperaturi, bez potrebe ubacivanja u rernu. Ipak postoji mogunost ubrzavanja procesa n.p.r sa poveanjem temperature na 90 stepeni umesto za jedan sat, proces e biti gotov za 10 min. Fast-geling epoxsije tradicionalno imaju radno vreme od 5 min. Proces ovravanja se zavrava za 12 do 18 sati. Ovaj tip se uptrebljava najee u sluajevima kada prethodna dva nije mogue upotrebiti. Tehnike poliranja kraja vlakna i ferule konektora (Fiber end-face polis technigues)

Tehnike poliranja koje se koriste na fiber-optikim konektorima zavise iskljuivo od tipa aure
odnosno ferule konektora. Vlakno unutar aure moe biti spojeno na jedan od tri naina: Ravno, kugliasti fiziki kontakt ili ugaoni fiziki kontakt. 1. Ravni zavretak vlakna se dobija poliranjem kraja aure sa staklenom (ili tekom plastinom) povrinom. Ovaj metod uzrokuje povratnu refleksiju koja je vea nego kod drugih metoda ali je veoma pogodan za multimodne sisteme. 2. Najei od svih je kuglasti FK tip. U omom sluaju polirnje se obavlja na gumenoj povrini. Ovo dozvoljava da kraj vlakna postane blago zaobljen dozoljavaji da konktakt jezgra sa jezgrom samo kada se jezgra podudaraju. 3. Ugaoni FK monomodni konektori su relativno novi na tritu. Ova metoda ima najniu povratnu refleksiju i najnie gubitke, ali konekcije se teko izvode i ne mogu da se meaju sa bilo kojim od druga dva navedena tipa. Tehnike ienja optikih konektora

Tolerancija na neistoe praktino ne postoji kod optikih vlakana. estice koje se nalaze u
vazduhu i okolini ponekad mogu biti reda veliine jezgra monomodnog vlakna tako da mogu da ugroze fiziki kontakt konektora ako nisu uklonjene. U veini sluajeva kod postavljnja optikih kablova, svaku konekciju bi trebalo detaljno pripremiti prilikom instalacije i skidati je osim kada je potrebno testiranje. Test oprema koja ima fiber-bulkhead izlaze i test kablove treba da se isti s vremena na vreme.
Visoka ICT

20

Beograd

OPTIKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIKIM VLAKNIMA

Skraenice
UV- ultraviolet IC infracrveno OTDR optical time domain reflectometer PC physical contact SFF smal form factor FDDI fiber distributed data interface ESCON enterprise system connection RT room temperture APC angled physical contact FK fiziki kontakt CEV controled environment vault

Visoka ICT

21

Beograd