Слободан Турлаков

ВОДИЧ ЗА СРБЕ ПОЧЕТНИКЕ
(1804 – 1941)
Београд 1999.
Апису

САДРЖАЈ
Рецензије 5
Скраћенице 7
Откуд и зашто овај Водич? 8
1804. 2. феб. у Орашцу (близу

Аранђеловца) објављен је почетак
Првог српског устанка, и изабран за вожда Ђорђе Петровић –
Карађорђе. 13
1815. на Цвети, 11. априла, у Такову, дигнут је Други устанак, а за
војводу изабран књаз Милош Обреновић, који том приликом рече:
Ево мене, ето вас, рат Турцима! 15
1830, 30. нов., Први султанов хатишериф, по ком је Србија добила
право на унутрашњу аутономију, а Милош, бератом, наследну
титулу књаза. 16
1832. Самоуоправа наше цркве. 16
1832. Почетак рада државне штампарије у Београду. 17
1833. Други султанов хатишериф. 17
1834. 5. јан., Прве новине: Новине сербске у Крагујевцу, одакле су
премештене у Београд, са првим бројем 10. јула 1835. 17
1835. Сретењски Устав. 17
1838. Турски Устав, донет 10/12. дец. 19
1839, 1. јуна, Милошева абдикација. 19
1842, Александар Карађорђевић постао кнез. 20
1844. Гарашаниново Начертаније. 21
1844, 10. маја, Основан Народни музеј, на иницијативу Јована
Стерије Поповића, начелника Министарства просвете. 22
1848/49. Мађарска буна или Српски покрет у Војводини. 23
1856. Париски мир. 23
1858. Светоандрејска скупштина у Београду, и повратак
Обреновића. 23
1866. Уједињена Омладина Српска (УОС). 26
1867, 6. априла, Ослобођење градова – тврђава(Београд, Смедерево,
Кладово, Шабац) од турске посаде. 28
1867, Смењивање Илије Гарашанина. 28
1868, 29. маја, Убиство кнеза Михаила, у Кошутњаку. 28
1869. Намеснички Устав. 29
1872. Ступање на престо пунолетног кнеза Милана Обреновића. 30
1

1875.
1876,
1876,
1877.
1878.
1879.
1881.

Невесињски устанак. 30
18. јуна: Први рат против Турске. 31
2. августа, рођен престонаследник, Александар, у Београду. 32
2. дец., Почетак другог рата против Турака. 32
Берлински конгрес и независност Србије. 33
Враћена аутокефалност српској православној цркви. 33
Оснивање странака: Напредне и Народно радикалне, а потом
и Либералне. 33
1881. Тајна конвенција са Аустријом. 37
1882, 22. феб, Проглашење краљевине. 37
1882, 11. окт., Први атентат на краља Милана. 38
1883. Тимочка буна. 40
1884, 20. августа, пуштен у рад савски железнички мост. 41
1885. Рат са Бугарском и пораз на Сливници. 41
1886. Оснивање Српске академије наука. 44
1888. Нови Устав. 45
1889. Абдикација краља Милана. 48
1889. Прва влада радикала. 50
1889, 29. маја, повратак митрополита Михаила у земљу. 51
1891, 10. феб., прва влада Николе Пашића. 52
1891. Сукоб краљевих родитеља достиже размере афере. 55
1891, 21. јула, Краљ Александар, са Ристићем и Пашићем, у Русији. 57
1893, 1. априла, државни удар краља Александра. 57
1894, 9. јан. повратак краља Милана у земљу. 59
1894, 9. маја, укидање Устава 1888. 60
1895/96. Рад владе Стојана Новаковића на српској пропаганди у
Старој Србији и Македонији. 62
1896, 15. јуна, долазак кнеза Николе у Београд. 63
1896, 17. дец, пад Новаковићеве владе. 63
1896, 17. дец., опет Симићева влада. 64
1897. Влада др Владана Ђорђевића. 64
1899, 24. јуна Ивањдански атентат на краља Милана. 66
1900, 23. јула, венчање краља Александра са Драгом Машин. 68
1901, 29. јан., смрт краља Милана у Бечу. 70
1901, 6. априла, краљ Александар је даровао народу нови устав. 71
1900/01. Краљичина лажна трудноћа. 71
1901/02. Фузионашке, радикалско – напредњачке владе. 72
1902, 24/25. марта, укидање Устава 1901, и његов повратак у
оптицај. 73
1903, 29. маја, после једног часа у поноћ, убијени краљ и краљица. 74
1903, 6. јуна, писмо Чеде Мијатовића из Лондона. 76
1903, 2. јуна, укинут Устав из 1901, и враћен Устав из 1888. 77
1903, 5. јуна, влада проглашава нови Устав. 78
1903, 12. јуна, преузимање краљевске власти од стране краља Петра.
1903, 2. јули, Илиндански устанак у Македонији. 78
1903, 18. и 19. августа, основано Женско патриотско друштво ”Коло
Српских сестара”. 80
2

1903,
1903,
1904,
1904,
1904,

авг. Побуна нишког гарнизона, против завереника. 80
26. авг., Пашићева „Посланица радикалима”. 81
8. септембра. Крунисање краља Петра у Београду. 82
27. новембра, Никола Пашић опет председник владе. 83
12. јан., покренут дневни лист Политика, главни уредник
Владислав Рибникар, у сарадњи са братом Дарком. 83
1905, 27 феб., Велика школа прераста у београдски Универзитет. 84
1906, 30. маја, пензионисање главних завереника. 84
1906. Почетак царинског рата са Аустроугарском. 85
1908. Арнаутска буна. 86
1908, 23. септ., Аустроугарска објавила анексију Босне и
Херцеговине. 86
1909, 15. марта, абдикација престонаследника Ђорђа. 88
1911, 9. маја, основана организација „Уједињење или смрт”,
популарно звана – Црна рука. 89
1912, 6. окт., почео рат са Турском. 90
1913, 17. јуна, почетак рата са Бугарском. 94
1913, 28. јула, Букурештанским миром завршен је балкански рат. 95
1913/14. Успостављање државне власти у новим крајевима. 96
1914, 11. јуна абдикација краља Петра. 96
1914, 15. јуна, Сарајевски атентат, погибија аустроугарског
престолонаследника Фердинанда. 97
1914, 10. јула, нота Аустроугарске српској влади. 99
1914, 15. јула, А/У објава рата Србији. 101
1914, од 30. јула до 11. августа, Церска битка и протеривање
Аустријанаца преко Дрине и Саве. 102
1914, 20. нов – 3. дец., Колубарска битка. 103
1914, 22. нов., формирана коалициона влада у Нишу. 104
1914, 24. нов., Нишка декларација. 105
Дец. 1914 – септ. 1915, Ни мир, ни рат у Србији. 106
1915, 13. априла, Лондонски тајни уговор Савезника са Италијом. 108
1915, 18. априла, у Паризу створен Југословенски одбор (ЈО). 109
1915, 23. септ., немачки напад на Србију, под командом генерала
Макензена. 111
1915, 3. дец., обрачун регента и Пашића са Врховном командом у
Скадру. 114
1915/1918. Србија под окупацијом. 115
1916, Солунски фронт. 118
1917. Солунски процес (20. марта до 23. маја 1917) против пук.
Драгутина Димитријевића – Аписа и његових другова, и пад
коалиционе Пашићеве владе. 119
1917. Крфска декларација. 124
1918, 2. септ. Пробој солунског фронта. 126
1918, 25. септ. (8. окт.), стварање Народног Већа у Загребу и
проглашење 16. окт. (29. окт.) 1918. Државе Срба, Хрвата и
Словенаца из бивше А/У, у Загребу. 128
1918, 27. окт., Женевска декларација. 129
3

20. Радићева странка у влади. авг. 157 1934/1941. 1919. 131 Дана 15. основан Савез земљорадника СХС. 130 19. марта. па је 15. 145 1923. основана Прибићевићева Самостална демократска странка. 149 1928.. октроисани Устав Краљевине Југославије. јуна.. 20. 8. јан. 1919. под именом „Демократска заједница”. Влада Милана Стојадиновића. 21.. дец. Дотле су сви датуми у овом Водичу рачунати по старом календару. 134 1919. септ. на делу. 170 1941. авг. 135 1919. влада генерала Симовића. атентат Пунише Рачића у Народној Скупштини. 145 1924. у Београду. Проглашење Краљевине СХС у Београду. 6. 174 Поглед унатраг 177 Литература 179 4 . 10. Споразум Цветковић – Мачек. нов. 138 1920. 1919.1918. 3. 23. јан. феб. напад Немачке на Југославију и слом Југославије. септ.. 156 1934. 150 1929. 151 1931. 6. 142 1921 – 1929. потписивање Тројног пакта од стране Југославије. 134 1919/1922. смрт Николе Пашића у Београду. венчање краља Александра са румунском принцезом Маријом (Мариолом). јан. смрт краља Петра. укидање Видовданског Устава. 16. 143 1922. јан. марта. први број дневног листа „Време”. уведен је нов календар на целој територији Краљевине СХС. 137 1920. 28. 172 1941.. авг. 165 1941. јан. Усташа – Хрватски ослободилачки покрет.. 159 1935/1939. 6. У Сарајеву основана прва југословенска странка. 140 1921. Кнез Павле као регент. 147 1926. стварање Бановине Хрватске. јуна. 18. „Боље рат – него пакт!” Долазак краља Петра II на престо. 154 1933. 162 1939. Српске земље (узалудно) траже уједињење са Србијом.. 25. постао – 28. јуна. убијен краљ Александар у Марсеју. 136 1919. 9. априла. мај. окт. 139 1921. Побуна Арбанаса. марта. основана Комунистичка партија Југославије (КПЈ). Дец. оснивање Републиканске странке у Београду. априла. Видовдански Устав. Југословенска национална странка (ЈНС). 138 1920. 1918. дец./1. 28 новембра. 15–16. рођење престонаследника Петра. 145 1925. 27. 142 1921. Улога патријарха Гаврила. избори за Уставотворну скупштину. 169 1941. Видовдански Устав.

РЕЦЕНЗИЈЕ
Оно што се незаобилазно намеће као закључак после читања овог
Водича, Сл. Турлакова, јесте то да ову књигу чини скуп оштрих и
оригиналних запажања која одударају од општих ставова наше важеће
историографије посматраног периода, али све са намером да се
пропусти, у нашој прошлости и нашој историји, сагледају што
објективније, да буду очишћени од погубних наслага наметнутог нам
југословенства, као и идеолошких потреба и погрома, и да, управо због
тога, делује поучно и окрепљујуће. Могло би се чак рећи, да овај Водич, у
том погледу, ставља читаоца пред један чисти (очишћени) српски
хоризонт, да му дочарава чисто српско небо, и да, не само мање
упућеним читаоцима, већ и осталима, указује на многе разлоге свега
онога што нам се дешавало у прошлости, а што нам се, у много чему,
понаваља и данас.
Писан јасно и прегледно, језиком који је сваком иоле школованом
човеку доступан и разумљив, овај Водич, и због свега оног што је речено,
заслужује да буде објављен и подржан, и у то име ја га топло
препоручујем.
30. марта 1999.
Василије Крестић
Човек широке и разнолике културе, а неумољивог критичког духа,
др Слободан Турлаков је понудио своје виђење српске историјске
судбине, усуђујући се да плива против матице.
Бацајући свој, сасвим лични, поглед на српску прошлост у ово доба
кад су на провери све раније признате вредности, др Слободан Турлаков
не штеди ни највеће ауторитете, којима проналази слабе тачке, указује
на њихове недоследности или наивности, открива њихове заблуде, често
врло племените, које је, међутим, потоњи историјски развој оспорио или
потпуно одбацио. Турлаковљеви судови о Николи Пашићу или о Слободну
Јовановићу покадшто, обожаваоцима ових угледника, могу да зазвуче
непријатно, али Турлаков ништа не казује напамет, него сваку тврдњу
поткрепљује чињеницама или доказима.
Пред нама је дело колико изванредног зналца толико страственог
аналитичара: сасвим нонконформистичка повест српског народа, у којој
су немилосрдно критички осветљени њени протагонисти. Тим до
непријатности проницљивим анализама треба поклонити пажњу. Реч је о
новом звуку у нашој историографији.
Др Слободан Турлаков је поднео своје дело на оцену
најеминентнијим историчарима, који су о њему изрекли како завидне
похвале тако и критике. Аутор се сигурно није оглушио о мишљења
таквих ауторитета у историјској науци какав је академик Василије
Крестић.
Управо захваљујући изоштреном критичком односу др Турлакова
према уобичајеним и устаљеним оценама историјских збивања и
личности, који су одређивали судбину српског народа, стичемо нова
5

оруђа и нове подстицаје да, с једне нове стране, сагледамо савремену
трагедију српскога народа. Дело др Турлакова је, у великој мери,
историја наших српских заблуда и критика наших наивних идеала. Тим
сасвим особеним звуком, који није у складу са званичном
историографијом ни јучерашњег света ни данашњег, многи неће бити
нимало очарани; али кад се зрело поразмисли, постаје јасно да је и овај
начин обрачуна са прошлошпћу, који нам нуди др Слободан Турлаков,
данас потребан, чак неопходан, ако желимо да свестрано спознамо своју
историјску судбину и да, можда, боље разумемо трагедију која се у нама
и пред нама збива.
Стога препоручујемо да се овај отрежњујући, бриљантно писани и
надасве занимљиви водич кроз повест српског народа штампа.
У Београду, 31. марта 1999.
Драган Недељковић
сагласан са рецензијом Дејан Медаковић

6

СКРАЋЕНИЦЕ
НС – Народна скупштина
НП – Народно позориште
НРС – Народна радикална странка
А/У – Аустроугарска
ЈО – Југословенски одбор
УОС – Уједињена омладина српска
КК – Комитет за народну одбрану Косова
ВМРО – Македонска унутрашња револуционарна организација
ХСС – Хрватска сељачка странка
СДС – Самостална демократска странка
ЈНС – Југословенска национална странка
ЈМО – Југословенска муслиманска организација
ЈРЗ – Југословенска радикална заједница
КСС – Коло српских сестара

7

Ко је краљ Србије? Знали су сви. када су и ти регрути. обе на крају студија. јер шта то значи: Србин – почетник!” А ја сам им онда испричао случај једне случајне анкете из далеке 1904. којих. као национални и верски осећај. која се увек бавила собом и бивала опортунистички лојална. Босну и Херцеговину нико. окрећући. године. да ли би их заинтересовала једна таква књига кад би је угледали у књижарском излогу. Ако су регрути тако „шарено” одговарали 1904. 1815… И тако. било непријатно. 11% – Швабе. Ко Милош Велики. да. икога. који је уједно и права опасност целог овог „подухвата”: хоћу ли писати умивено. има у свим узрастима и свим образовним нивоима. О Косовској бици. за Србе – почетнике. Који су наши непријатељи? 49% – Турци. могли да очекујемо као одговор. можда би се неко и увредио. када је још увек била жива традиција народне песме. 8. убрзо сам дошао до незаобилазног проблема. после пет деценија владавине комуниста. па су коначно одговориле потврдно. јер они су владали и у другим крајевима Покојникове Југославије. за разлику од наше православне цркве. живело непомућено и узвишено. био сам толико деликатан. мада је једна додала: „А ко зна. стављени у положај Срба – почетника? Оно што је чињеница не може бити никако увреда. како каже Скерлић. знало је 44 % 4. да је то последица полувековне владавине комуниста. још увек клицали „За краља и отаџбину”. да их нисам упитао да ли су у школи чуле за Танаска Рајића. са оваквим питањима и одговорима: 1. на слична питања?! Има ли. на жалост. „поетизујем” чињенице. За Краљевића Марка. према томе. Не бих рекао. знало је 25% 6. онај што „крепи 8 . иначе. на Златибору. Проверавајући ову своју „идеју”. свакако и зато што су припадали конфесијама које нису престајале да буду мисионарске. да смо после свега. која је случајно спроведена међу регрутованим кадровцима. Који су српски крајеви још неослобођени – 45 % помињало је само Стару Србију и Македонију. Ко је био Карађорђе. Наравно. две студенткиње медицине. са својим аманетним и заветним задацима ослобођења и уједињења свих српских земаља. 52% 3. упитао сам. како бих био „народни будитељ”. ма колико то. Малко су се замислиле. 24 % – Бугари. са идејом одрођивања и уништења свег што је српско.ОТКУД И ЗАШТО ОВАЈ ВОДИЧ? Одавно сам се заносио идејом једног Водича. знало је 48% 2. 46% 5. 9. и сви су се национално одржали. хероја на Љубићу. ко може и сме да сумња у то. прошлог лета. О Танаску Рајићу. као што толики говоре. баш као и њихови преци. целу ствар ка нама и из нас. када је Српство. О Милошу Обилићу. „За крст часни и слободу златну”… треба се искрено замислити: шта бисмо данас. тек 18% 7.

јер смо и ми и она оптерећени тим „искуствима”. кад се сав круг хтења међународне заједнице са нама буде затворио. што ће морати да увиде да су се нама увек исте игре водиле и воде. Јер. још увек је расадник тих и таквих „искустава”!). са жељом да се српска идеја вине изнад свих нас. шта нам ваља чинити да изађемо из глиба у који смо запали. Само. Отуда није чудо што сам тако дуго оклевао. као звезда водиља. који су се. идући тим путем. Приче некадашњих интернационалиста. Скоро ће десет година како су они формално сишли са сцене. тако да ма коју нашу историјску чињеницу узели у руку. рекло би се. Ипак. да пишем „неродољубиво”. да наилази век у ком ће се брисати националне и традиционалне разлике. и убрзо се видело да је то ужасна заблуда. наћи разлоге да то никад и не постане. са којим ленгером не можемо крочити. по имену Ђорђе Станковић. тако и шире. верујем да ће и они који сад нису патриоте. надам се да није баш тако. овај Водич никако није испадао као похвала Српству и Србима. у виду два стравична искуства – југословенство и српски комунизам (Крлежина „Енциклопедија Југославије” у осам томова. да су сви односи према нама. за последњи век и по. Желело се и мислило се. једна „антиисторија”. ком обојци”. а нема ни уџбеника. све са надом да ће се кроз њега доћи не само до свести и сазнања. такав не би требало ни да узима у руке овај Водич. већ један јад и чемер непрегледни… али. то је веома лако рећи. ја сам. није патриота. дакле истинито. и да је то пут који води у Европу и свет. а камоли запловити. Дакле. Дакако. Јер.и национално васпитава народ”… или. о нашим међусобним подвалама и сатирањима. 9 . да хтео то ја или не. пак. цементирани и као такви – остали непромењиви и трајни. и привео његовој „најсветијој цркви”) Грдна се прашина подигла и подиже око враћања веронауке у школе. непрестано причао о нашим расколима. а ми још нисмо стигли да сачинимо најелементарнију ствар – српски школски програм. непрестано сам се питао колико скрећем са путање циља. мада се већ одавно зна да је он ту причу причао. и да тако Србе оснажим у Српству. пак. не треба заборавити да нас од Скерлића деле два дебела и широка обмотача. али у исти мах загрижено српска. вероучитеља. јер ће. већ и до гнева и амбиције да сами сатремо у себи оно што је најгоре. то постати… Утолико пре. све је знатно и грдно другачије. још коликим издајама. она више не може бити сама по себи. нити веронаука предратна. бити све како је било и како треба да буде. који се хвали да је успео да се и даље предаје историја Југославије! О бискупу Штросмајеру и даље се причају југословенске приче. мондијалиста. па и кад сам почео и зашао у писање Водича. само зато да би нас Србе поунијатио. сам по себи. нити. неосноване су… јер ми не можемо тамо. да ће одмах са формалним падом комунизма. како суседа. а још лакше се надати… јер то би значило ко већ. у противном. преко наших суседа. Јер. па „ком опанци. нити катихета може бити предратни. и сопственом кривицом. каква је била. а сада тзв. ако ми је циљ био јасан – да дам пречишћене појмове нашег историјског хода. (На београдском Универзитету постоји професор.

сви од реда национално одредили. јер очигледно је да им ми нисмо потребни. Наопаком и злосрећном „демократизацијом” нашег јавног живота. имао сам једну лепу свешчицу. На жалост. нити нам узвраћено! У оба велика светска рата били смо на страни победника. било страначких. нити се сматра одговорним. сетимо се и Сремца. у ком нико ни зашта не одговара. а данас је једино ми немамо! Неком је то што се с нама збивало и збива. никако није случај. што нити је запамћено. не само у образовању. страховито је незахвалан посао. да се „дистрибуција” свих историјских истина.уз то. он прелази на – другу страну! Имајући све то у виду. по годинама догађања. даде ми „осам” (такве су оцене биле тада. Фукара. да је нужно понудити широкој јавности овај и овакав Водич. што им никад нисмо ни били. што доказује непостојање било какве националне политике. дошло се до тога. Кад је Дучић писао песму AVE SERBIA није ни слутио да ће доћи дани. Сећам се. да их према степену образовања и схватања. чинећи и своје државе националним. Европа и свет их држи као заштитни појас од нас. а кад смо дошли на факултет. Пишући овај Водич исто тако. кад ће тај поклич постати једина лозинка окупљања и спаса оног што је још од Српства и Српске идеје остало… 10 . врши по принципу строго приватних интереса. који је тврдио: чим Србин постаје независан. у коју сам све године из наше и светске историје пописао. на жалост. и са њом полагао „малу матуру” у шљивацима Малог Мокрог Луга. и на фронцле је уситних. поготову што његов писац унапред жели да увери свог читаоца. само ми изгубили. али једном је Толстој рекао: „Кад смо били у гимназији. Не знам да ли ће звучати као утеха. утолико пре што њих и не интересују материјалне чињенице. како смо се из милоште узајамно звали са нашим драгим професором историје. било лукративних. учили су нас да смо Бородинску битку – добили. чак и упркос томе. ваљда зато што универзитет није радио). да нема друге намере. Но. Најзад. са становишта опште националне и државне идеје. а испало је да су сви они добили. чинило ми се и чини ми се. што код нас. да „дозира” истине. већ да заједно са њим остане на правој и непомућеној српској страни… Кад сам као дете залазио у историју. а што им никако није сметало да буду ближи тој Европи и том свету! Нема друге. тако пласира. независних медија. пред сам крај окупације. и могућност веће зараде. и ја се разбешњен окомих на ту недужну свешчицу. већ сензација. због веће прегледности а и лакшег сналажења. овај пример открива и амбицију и жељу онога који је водио политику образовања. који је постао постулат деловања тзв. Заћи у тај хаос. Више од четири века стајали смо на бранику Европе од османлија и муслиманства. учио сам је по годинама. да оне могу бити на сваком нивоу и корисне и делотворне. Први смо од свих имали државу. а сви око нас на страни поражених. сигурно било потребно. надам се да нико неће поћи мојим варварским примером. тада смо сазнали да смо Бородинску битку – изгубили”.

стављам у руке читалаца и понављам: AVE SERBIA као нужност и као призив.Пишући овај Водич под тим знамењем. како би нам Србија и Српство постали аманетна и заветна мисао водиља. Амин… 11 . ја га. као таквог.

у Бечу. 27. 1789.министар иностраних дела Русије. Корен Србије је у њеној прошлости. (Горчаков. у време Кочине Крајине) На живом се песку не може ништа трајно подићи. нов. 1868) 12 . У интресу Србије треба брижљиво чувати све њене традиције.О век златни! О мила времена! О Весеља и сладке радости! Сербија је наша избављена! Блага жеља од наше младости! (Доситеј Обрадовић...

чији би председник био Вожд. тог првог нашег „министра” просвете. први пут у Србију. требало је да уђу Младен Миловановић. не само оног времена. години. и изабран за вожда Ђорђе Петровић – Карађорђе. Карађорђе се противио тој и таквој „федерализацији”. Крај толиких 13 . заговарајући стварање некаквог врховног Совјета у који би свака од 12 нахија. 2. да измоли помоћ велике и братске Русије. Јаков Ненадовић. тражење веза са Аустријом и Русијом. тада је чак остварена и војна сарадња са руском војском. установљена већ 1805. У душама устаника букнуло је уверење. а кад је крајем нов. прва победа над турском регуларном војском. међу неписмене и завађене устаничке вође. ризикујући све. тако да могу захтевати и више. у нови Правитељствујушчи совјет. да својим знањем и искуством. који су настојали да га ограниче у његовој апсолутној власти. а један руски пук боравио је у Београду. дала свог представника. авг. већ почетком септембра 1804. Брзи и значајни успеси уверили су устанике у сопствену моћ и снагу. са протом М. и Карађорђе их протера из земље. дошао је. но што је протеривање и убијање четворице злогласних дахија из београдског града. Карађорђе је још од самог почетка устанка. Када је 1807. као гарантним хришћанским земљама. на Делиграду. у Орашцу (близу Аранђеловца) објављен је почетак Првог српског устанка. с тим што би сваких месец дана. Од битне је важности за устаничку самосвест и њихов крајњи циљ. био његов заступник. имао ако не супарнике. а потом се раширити и по осталим крајевима. после дугих узајамних борби. на Мишару. Ненадовићем као председником. значила је више него победу. већ могућа стварност. Петар Добрњац. па још на самој граници према Аустрији. како би сваки у својој нахији био самостални господар. ослобођење од Турака. да ослобођење од Турака више није сан. ослобођен и Београд. тзв. Устанак ће за кратко време букнути у свим крајевима Шумадије. тек и ипак. Дирљив је и инспиративни појав Доситејев. обухватајући 12 нахија под Турцима. У идућој години ређају се нове и одлучујуће победе. отишао у Петроград. до лета 1812. феб. у којој је тражена и помоћ Русије. она није задовољила њихове жеље. устанак је прерастао оквире једне буне каквих је у турској империји било на свим странама. Одиста. 1811. у Поречу. од фебруара 1811. па и свој живот. авуста 1807. помогне стварању државе српске. Правитељствујушчи совјет. Свега неколико месеци по ослобођењу Београда. па је тако прота Матеја Ненадовић. неки други члан Савета. Миленко Стојковић и Доситеј Обрадовић. утолико више што се радило о устанку у њеном европском делу. у часу кад је она била тек и само несигуран плод једне буне. Родофиникин. а оно опоненте међу главним вођама (Јаков Ненадовић. Миленко Стојковић и Петар Добрњац). Тај најобразованији Србин. али Добрњац и Стојковић то одбију.ВОДИЧ 1804. Иако је прва влада. Русија ушла у рат са Турцима. у својој 67. Сима Марковић. 1805). на Иванковцу ( 6 – 8. 1806. дошао нам је и руски конзул.

Карло. Коначно. пре свих: Посвета праху оца Србије Нек се овај вијек горди над свим вијековима. 1812). правили барут. успео је да се наметне и да извојује историјске победе. да смо. кнез Велингтон и Суворов. коришћена час против Енглеске. пошто је остављена на милост и немилост отоманској империји и њеној стравичној освети. Карађорђев војнички и предводнички гениј. па тако и предмет међународних уговора (Букурештански мир. да створи пространу устаничку државу. уз све борбе за превласт. на „Ново љето” 1847. још из раније. и на земљи показаше: Наполеон. два основна гаранта целе наше духовности. да би се одпремила Стамболу.дипломатских мисија на страни. У њ се осам близанацах у један мах изњихаше из колевке Белонине. што је његова Србија издржала само девет година. већ и развила читав један свој унутрашњи живот. успео је да створи и Велику школу (1808) и Богословију (1810). и нигде Наполеон није више пао на слободарској идеји Француске револуције. чак. скупљајући све своје снаге да одоли Наполеоновој најезди. мада има мишљења да је „отимање великаша о власт” (Вук Караџић) главни узрок за несрећну 1813. Његош на прави начин схвата величину и значај Карађорђа. обухватујући поред њега. Пишући предговор свом „Горском вијенцу”. али потпуно истинито. нишког. Блехер. књегиња Љубица. завијали фишеке. а тада и одлучно против Русије. Није кривица Карађорђева. Јер. и део видинског. Готово је несхватљиво. већ и одвођењу жена и деце у робље. која је и њега издигла и понела. 14 . највећи део устаничке опреме сами производили: лили топове и зрна за топове и пушке. оглушила се о велики револуционарни мах Карађорђа. чију је главу кума његова. оног часа кад се Русија повукла са нашег војишта. али традиционално пријатељска политика између Француске и Турске. но на српском питању. а то значи после Букурештанског мира. он ће ера бити страшна људскијема кољенима. дакле 34 године после слома Првог устанка. између осталог. правили шајке и ратне лађе… почели чак да се бавимо и рударством!… Погрешно се под појмом Карађорђеве државе одомаћио назив – београдски пашалук. који је са својом силом доспео на домак српске устаничке војске. и географски појам. судбина Карађорђеве Србије била је решена. Било је покушаја да се Наполеон заинтересује за нашу судбину. сејући клице свем оном што ће тек касније да доживи свој дефинитивни облик. његова Србија постала је. која се није састојала само у убијањима и разарањима. Но. која не само да је одолевала отоманској империји. који је на брзину склопљен 1812. прала и кукала. и 30 година после Карађорђеве погибије. први пут. лесковачког и новопазарског пашалука. продавано по малоазијским пијацама. јер је Карађорђева Србија била знатно већа од тог пашалука.

Синђелићу српска војска кад је ослободила Ниш. на Цвети. и Шварценберг и Кутузов. пред којом је и славни француски песник Ламартин. који се памти по херојству старца Танаска Рајића. хероју тополскоме. што митом. да би крај њих и погинуо. у Такову. Крајину не дајем”. пуцао у џебану. исечен сав на комаде). остао без даха. да му краси главу смјелу. Други је унео опрез. Самом. Марашли Али пашом. који је бранио топове од Турака. а делом за издржавање народне власти. за кога је Милан Ђ. Из читавог низа знаних и незнаних јунака Првог српског устанка. и на једној и на другој страни. и да се у Београду створи тзв. Но. од витештва одвикнута у њим’ лафска срца буди. За Хајдук Вељка мора се рећи да је био прави романтичарски херој. Илију 1813. разнело га је топовско тане. све препоне на пут бјеху. од српских глава (952) направили стравичан споменик – опомену. са 12 кнежева – Срба. То је било за почетак. из мртвијех Срба дозва. бич тирјаних. Милићевић тврдио да је „по срцу и телесном јунаштву био први јунак не само Србије. мада трајнији карактер: Кнез Милош се споразумео са турским везиром. ето вас. дуну живот српској души. Имао је само да води рачуна да изађе на крај са Скупштином народних старешина. изазивајући тако велику експлозију. У великим народима генију се гњ’јездо вије: овде му је поготову материјал к славном дјелу и триумфа дични в’јенац. Карађорђу бесмртноме. као два горостаса истицали су се Хајдук Вељко (Петровић) у Крајини. која се састајала два пута годишње. 15 . рат Турцима! За разлику од Првог. 1877. добио приземнији. који том приликом рече: Ево мене. 11. добијао све одрешеније руке. да разреже порез по нахијама. 1815. да сами себи суде. који је у боју на Чегру (крај Ниша) 19. пак. априла.… Из грмена великога лафу изаћ трудно није. некадашњег Карађорђевог барјактара. 28. примати харач и давати га паши. усред борбе са Турцима. те је. делом за харач. што претњом од новог бунта. крсти земљу. до последњег свог даха. који ће сем што суде. Ето тајна бесмртника: даде Србу сталне груди. да сами Срби скупљају данак. дигнут је Други устанак. за први мах. чувен по својој изјави: „Главу дајем. у Неготину. а за војводу изабран књаз Милош Обреновић. него и у свој Јевропи онога ратнога доба”. маја 1809. Ал. Други устанак је трајао свега неколико месеци. На Св.Карађорђе. Народна канцеларија. Ношен крилима Првог устанка. Милош је. у Нишу. у часу кад небројено надмоћнији Турци ускачу у српске шанчеве. подигла је споменик на Чегру. а варварске ланце сруши. да је понела и Србе и Турке у заједничку смрт. Турци су касније. и Стеван Синђелић. владајући Србима непосредно и неограничено. дец. мало по мало. (Чувен је бој на Љубићу. к циљу доспе великоме: диже народ. зван Ћеле кула.

продавајући чак и свештеничка звања. српска црква опет спала под јурисдикцију цариградског патријарха. за такво зверско убиство кума. Хатишериф је читан 30. до ког се дошло после дугих и спорих преговора. није онда чудо што је зла судбина Обреновића. јуна 1817. јер он у Грке није веровао. Карађорђе. Први султанов хатишериф. у селу Радовање (!). са идејом дизања општег устанка против Турака. скратио је за главу. Успешно. да чују српско звоно и да лакше умру. колико за њихову дику. без милости. не само Београда. наследну титулу књаза. 30. који ће се њему првоме обити о главу. тајно ушао у Србију. гарантовано. нашао се и сам Карађорђе. Милош се и иначе плашио Карађорђеве славе. Оне које у том није успео. већ је и његову главу послао у Цариград. Па и до овог акта дошло се тек после новог турског пораза у рату са Русима (1828/29). као доказ своје верности султану. патријарху плаћано по 300 дуката. али који ће трајно обележити менталитет Срба. дато само оно што је Букурештанским миром из 1812. да на старој Саборној цркви постави звоно. с тим што је за сваки избор новог митрополита. искајући у том погледу и помоћ са стране. нов. са својим арихејерским синодом. што ће бити незапамћени догађај за ондашње житеље. по ком је Србија добила право на унутрашњу аутономију. 1830. већ их је Милош камџијом до земље свијао. толико и за њихово проклетство. баш на дан када је Карађорђе. а Милош. у чему и јесте једна од највећих историјских заслуга његова: онемогућио је стварање спахилука и спахија. углавном. Дакле. На жалост. бератом. 1806. из прашине подигао и од њих народне старешине створио. 13. бива убијен на спавању. а сад је постојала и реална опасност да Србија изгуби и оно што има.. Милош је успео још 1829.Ако су Први устанак обележиле моћне и непокорне личности. Многе су старе и изнемогле људе доносили на носилима. ослободио Београд. Али у нечем неће успети. а данак за епархије 3000 гроша. и великим откупом успео да добије самоуправу за српску цркву. то су у Србији завладале грчке владике. обнову средњевековног нашег феудализма. Зна ли се колико се у народу поштовао венчани кум. Други не само да је остао без њих. који су се одликовали нечувеном грабљивошћу. 1830. уз обилато подмићивање турских великаша. тражећи ограничење његове власти. покренуо то питање. кнез Милош је још 1826. феб. тумачена као Божја казна. 1832. Међу убијеним. јула 1817. временом ће почети да дижу главе они. кад је 28. Па ипак. по његовом налогу. Имао је тада 65 година. усађујући тако у српске душе појам – једнакости. заједно са грчком Хетеријом. те је право чудо како се вера у народу и одржала. Пошто је укидањем Пећке патријаршије 1776. И тако. нов.. а чиме нам је. Не само што га је убио. које ће први пут зазвонити 16. 16 . које је он сам. на крају. Самоуоправа наше цркве. чији је ауторитет у европским пословима силно нарастао после Наполеоновог пада и Бечког конгреса 1815.

године 1859. Интересантно. Тиме је почела она борба. 1835. Аустрије и Турске. те је суспендован. по Милошевом налогу. инсистирале на уставу. на ограничењу апсолутистичке Милошеве владавине. После низа побуна. пуковника Хоџеса (1837). после пада византијског царства. као Енглеска и Француска. које су све од реда дизане са циљем ограничења Милошеве власти. а последњи за ког је тражена потврда из Цариграда. Прве новине: Новине сербске у Крагујевцу. јула 1835. 1832. 1833. Први назив за штампарију био је Књажевска печатња. Други султанов хатишериф. свака заснована на царском самодржављу. 1774. и под различитим изговорима. да би се у њој штампале Новине српске. чиме је Србија знатно увећана и осокољена у свом развоју. подржавале су Милоша и одговарале га да призна устав. да су те три силе. ствари су биле компликованије. Француска и Аустрија нису хтеле да дозволе да Русија буде одвећ умешана у српске ствари. био је Михаило Јовановић. као њихова заштитница. а опет. као и црквене књиге и сви државни званични формулари.. Од самог почетка њеног рада у њој су штампани и први школски уџбеници. од појаве енглеског конзула. прилично на његове савете ослањао. Сретењски Устав. потом Петар Јовановић (1833 – 1859). у православним балканским земљама. Милетина буна. сматрала природним и законским. Почетак рада државне штампарије у Београду. што јој је и формално признато Кучук – кајнарџијским миром. а најопаснија тзв. преко Балкана. која траје до данашњих дана: за протеривање Русије са Балкана. признате Букурештанским миром. тај Устав изазва негодовање Русије. по ком су Србији враћене и осталих шест нахија (округа) које су биле у границама Карађорђеве Србије. био Димитрије Давидовић. Први управник Димитрије Исаиловић а технички руководилац Адолф Берман. Али. а уставне земље. Међутим. то је руско присуство увек сматрано опасним по њихове интересе и намере. која је своје присуство. на сваки начин су га сузбијали. између Русије и Турске 1812. са првим бројем 10. јер се овај. Енглеска. због многих његових слободоумних идеја преузетих из духа времена. насталог после Француске револуције 1789. тј. Како се западне силе никад нису одрицале свог освајачког најкраћег пута на Исток. одакле су премештене у Београд. Русија је била против Милоша. где је штампарија и купљена. 17 . чији је писац. пошто су и оне пренесене из Крагујевца у Београд. који је доведен из Петрограда. 1834. 5. Кратко време штампарија је била пресељена у Крагујевац (1833 – 1835).Први митрополит српски био је Милентије Павловић (1826 – 1833). али је опет враћена у Београд. долази до Сретењског устава. јан.

коју су чинили „сто. Тако већ у првом његовом члану стоји „Сербија је нераздјелно и у прављенију свом независно књажевство. што је био први јединствено прописани српски грб. а поправљен је и цариградски друм (широк 7. која ће бити освећена 1845. но данашњим: „отворено црвена. почиње градња Саборне цркве. чиме је истакнута и незавиност. по реченим протестима. бела и плава. и због ње. имали смо ту везаност да плаћамо и да платимо. Као саветодавни орган уводи се Народна скупштина. што се никако није могло свиђати осталим великим силама. 1833. као и застава са другачијим распоредом народних боја. док је онај у Топчидеру. овај Устав је у много чему ограничио власт кнежеву. феб. која има право да моли доношење закона а и да се жали на прокламоване. на Сретење. Одређен је као грб крст са четири огњила. био суспендован већ 28.Несрећа по Србију и по Србе била је њихова вековна везаност за „мајку Русију”. које би се. али за нас је било битно да је њиме. а као „више заведеније” 18 . Скупштини се полагао и рачун о буџету. Овај је Устав прочитан на Великој скупштини. на почетку нашег новијег самосталног државног живота. и Француске 1839. Пре њега саграђена је и топчидерска црква. звати гимназија. Енглеске 1837. најпоштенији(х) и повјереније народно у највећем степену заслужујући депутати”. Сем Народне Скупштине. у који улазе сем неодређеног броја саветника са председником и главним секретаром. Речено је да је тај Устав био. Русије 1837. најразумнији(х). најодабранији(х). исте године… У међувремену. иако је Давидовић писао свој Устав по договору са књазом Милошем. Власт се по уставу дели на законодавну. 1833. У Београд су дошли и први званични представници великих сила: Аустрије 1836. с тим што прве две деле кнез и Државни савет. Још 1830. Тако још тада. но што је то претходним хатишерифима признато. Наша пошта почеће од 1843. Годину дана пре почетка њене градње. и министри. извршну и судску. који кад престану то бити. како је неко написао. а телеграф 1855. 1835. сем да једне отпушта а друге поставља за министре. завршен је Кнежев двор у Београду (преко пута Вознесенске цркве). по признанију Султана Махмуда другога и Императора Николаја првога”. Године 1837. Уставом су гарантована сва грађанска права по „стандардима” најнапреднијих земаља тог доба. Интересантно. Београд је почео да се развија бржим темпом. завршен 1834. чиме је омогућено аустријској пошти (1836) да иде кроз нашу земљу. и гаранција њена од стране руског цара. у већој мери истакнута наша независност и самобитност. редовно на Србију и Србе сручиле. чак и онда кад је она водила само своје интересе и окретала главу од опасности. „француски расад у турској шуми”. остају чланови Савета. феб. која ће се пресељењем у Крагујевац. Почела је и изградња путева из Београда према унутрашњости Србије. опет је отворена Велика школа. да би. бјела и челикасто угасита”. Судска власт је независна. који ништа није могао без Савета. о његовим приходима и расходима. 2. Богословија ће се обновити 1836. 6 метара). дакле – црвена.

Како је Турским Уставом. донет 10 /12. између осталог. Њиме је битно ограничена кнежева власт. Милошева абдикација. дотле је Турски устав сузио наша аутономна права заснована на њима. отворен је Лицеј. 19 . 25/26. пред моћним Саветом на челу са Аврамом Петронијевићем и Томом Вучићем Перишићем. финансија. званим „народним предводитељем”. али успевају да га врате. и правде и просвете). прва им је ствар била да се реше тог Устава: Милош што га није признавао. постављао три попечитеља (унутрашњих дела. забранио био и пушење на улици. враћају у „дејствителне чланове” Савета. поготову сталношћу саветника. Уставом је детаљно разрађена и судска власт (примирителни – општински. 14. што је Порта и хтела. са три факултета. које је. који је у своје време. преко Савета. јуна. Кнез је уз себе. учинио беспредметним. Овим и оваквим Уставом. Пошто је Уставом одређено да попечитељи постају. па га је наследио његов брат Михаило. Турски Устав. Србија је била стављена у већу зависност од Турске. у инат Милошу. као што је речено. априла 1839. које је само Порта могла сменити.. за извршну власт. Перишић је и буну дигао. а Михаило што га је низом закона. постављао кнез. Милан је султанову потврду за кнеза. Прича се како је тај испраћај био једна велика жалопојка. чиме је дат основ правној и имовинској сигурности грађана. 1839. и чланови Савета. на чему је и Русија радила. који је био независан од њега и сталан. 1. пре свега Саветом. знатно ограничен. у корист свога сина Милана. И тако је. док је остала публика. дочекао на самртничкој постељи. са Турцима и нашим представницима на челу са Аврамом Петронијевићем. прерасти у Велику школу. као заједнички рад руског посланика у Цариграду. и дефинитивно отишао на своја имања у Влашку. то Милош напушта Србију и прелази у Земун. с тим што се по престанку свог попечитељства. од оних који су га терали да се одрекне своје одлуке. али ни он није успео да се одржи. у ствари. тај Устав. седела и пушила. која се окупила око савског пристаништа. као законодавног тела. дец. за време свог министровања. да би 1. опет дао оставку. Милошев апсолутизам. и кнез Михаило је пребегао у Земун. и 1833. Док је. дајући јој могућност уплитања у наше унутрашње ствари. истина. јуна исте године. истерао Обреновиће из земље. Давидовићев Устав ширио оквире хатишерифа 1830.1838. али их је само Порта могла сменити. то је каснијим устројством Савета. одређено да кнез може узимати за своје министре само чланове Савета. састављеног од 17 доживотних чланова (колико и округа). окружни – првостепени и апелациони). што књаз Милош никако није могао да отрпи. и једног као свог заступника који се бавио и спољним пословима. који ће 1863. у виду султановог хатишерифа. 1838. и кад су се после 20 година вратили у Србију. августа 1842.

Тзв. до 1858. Бити чиновник. да се та влада увек појављивала као трећи чинилац. Благодарећи том и таквом несхватљивом понашању илити „амбиваленцији”. Две су трајне добити те „уставобранитељске” владе: у школству и у законодавству. водећи Србију кроз веома бурне године. Одомаћено је да се тај период нашег државног живота зове „влада уставобранитеља”. судству. бивајући чак и у апсурдним контактима са кнезом Милошем! И тако ће. уз помоћ Илије Гарашанина. па самим тим створиће и велику омразу „подчињеног им народа”. пред Народном скупштином. што сами уставобранитељи нису били никако јединствени. он ће. ма колико то звучало као апсурд. из чијег се састава бирала и влада. нити сложни. постало је веома профитабилно. такорећи. одн. што нити је прецизно речено. од Вучића демагошки зватим – „немачкарима”. Та омраза постаће потом главни адут у радикалској агитацији и њиховој популарности у обичном народу.1842. Уз чиновништво стварана је и полиција. опет враћали у Савет. Временом ће се та два сталежа прожимати и прожети. Русија тај избор оспори. но са Саветом. чак се убрзо и повукао. без обзира на војводску и друге титуле које је од кнеза добио и добијао. а потом од једва писмених „отачаствених” Срба. да ће представљати велику сметњу развитку не само друштвеног живота Србије. већ и због тога. јуна 1843. поготову на почетку. нити сасвим тачно. како на спољашњем. Шта више. Можда и једино тада. Тома Вучић који је био једна врста кнеза Милоша. основано је. кнез Александар се и одржао. у развитку мале и тек рођене српске државе. израђени су сви закони. образованији и светскији човек. тако и на унутрашњем плану. остати „сам” на влади. роварити против свих осталих. Да би се све то остварило било је нужно створити један нов сталеж – чиновништво. у пуном смислу те речи. Немогуће је обухватити све природне и нужне противречности и свакојака врлудања. извичу на Врачару међу војском (2. Мора се прихватити као чињеница и као својеврсни наш специјалитет. али 20 . тако и толико. па је вршен други и накнадни избор 15. вратио у земљу. више мање делити своју власт са свемоћним Саветом. који су омогућили функционисање правне државе. и био ађутант кнеза Михаила. који се 1839. тј. који ће за све време своје владавине. 1842) за кнеза. да су се саветници у Савету понашали другачије. а најмање реда и законитости. септ. налазећи увек ближи језик са владом. што су сви од реда нагрнули у чиновнике. уставобранитељи. у Топчидеру. цело наше школство. Карађорђевог сина – Александра. Александар Карађорђевић постао кнез. За време „њихово”. која је код Срба увек била ослонац и основ власти. свеједно што би се после свог министровања. на ком је опет изабран кнез Александар. ни мало није био способан за неку уставну владавину. не само пред крај те колективно крштене владавине. које се најпре и највише регрутовало из редова пречанских Срба. Аврам Петронијевић. но кад су бивали одређени за министре.

одн. позитивни токови њеног развитка остајали су видни и опипљиви. Незахвално је помињати шта је све приписивано том Гарашаниновом делу. Светоандрејска скупштина оптужила да се својевољно „ставио под заштиту турског паше”. 1844. државе. што ће бити учињено тек 1906. својим колима одвести у град. држао при руци. за све време морао бити прави жонглер на жици између толиких жеља. Уосталом. сиромах. који је морао бити сасвим супротан од оног обичајног. у историји наше државе (од 1842. иначе у време уставобранитеља. и није у свему оригиналан рад. 1844 – 1852). али у сваком случају. То и јесте разлог што се у „Начертанију” и предлаже ослањање на Француску. Гарашаниново Начертаније. Све то могло се урадити и зато што је влада Аврама Петронијевића. према томе. Али. која је имала разлога да буде и била је доследно против руског царског режима и Русије уопште. Србија је постајала балканска чињеница. а оно једна од најдужих влада у континуитету. по узору на свет који нас је окружавао. да се тврдило да је он из далеке 1844. 1858. а поготову после њиховог неуспелог и у крви угушеног устанка. а после смрти Петронијевића (1852) и његовог природног наследника на челу владе. морао да смени (1853)… мада га је и даље. да би смо међу њим опстали и с њим ступили у насушни „суживот”… у нашој каснијој историји скоро да је дат већи. које. човека крајње опрезног и стаменог. а не на Русију. постајала је све више српска луча за све Србе под туђим државама. турском паши. те га је кнез Александар. дец. инспирисао „великосрпско” башкарење по тзв. што се онда звало – „књажевски представник”. југословенским земљама ( У Крлежином Лексикону дословце и пише: „У свом Начертанију заступа мисао. тј. тако и на спољњем плану. заснованог на традицији. диктата. већ је настало по саветима.упркос њих. тек. оно му је онда донело – иако није било објављено. а на готово ултимативни руски захтев. тај исти. засновану на завереничкој основи. на задрузи и на општини. подметања. дошло се чак и „до тога”. Уопште. године. приватно. предимензионирани значај једном спису који је настао 1844. треба подвући. па. како на домаћем. да би требало радити на стварању јужносл. роварења. и уосталом 21 . Александар је. на превару. да то „Начертаније” најмање личи на самог Илију Гарашанина. какву ће много касније. али у првом реду и највише због блиских веза са кнезом Чарторијским и осталим пољским бунтовницима. уосталом. те је испало да је сам себе лишио престола! Напослетку. Гарашанин ће га у одсудном тренутку. Упркос толиким основним законима и њиховом тврдокорном спровођењу у успостави и стабилизацији државног живота. па и упутима пољске емиграције. Реч је о славном „Начертанију” Илије Гарашанина. ако не најдужа. амбиција. у ноћи између 10. и 11. јер оно предпоставља читаву једну тајну и дозлабога сложену организацију. па га је сутрадан. на велику своју жалост. под вођством Србије”!). „попечитеља внутрених дела”. – репутацију руског непријатеља.

постављен тек 1853. стајао чврсто на земљи. у ком цела Европа кидише против наше заштитнице. Формално. у време Кримског рата. раздвојени су законом тек 1881. чак његова десна рука. Сматра се да је те године основана и Народна библиотека. у времену од 1842 до 1858. а први његов чувар и библиотекар био је Филип Христић. а потом и његов наследник у попечитељству внутрених дела. створити „црнорукци”. од интереса за нашу историју. Гарашанин ће направити још један већи и несхватљивији преокрет на прагу себе. Ако је. Народна библиотека и Народни музеј. јер је те године извршен попис свих књига са којима је располагало Министарство просвете. све то више је личило на књишки занос и „романтизам”. Основан Народни музеј. чак арогантно слепа. 22 . који се 1842. али зато скоро сви против њега… треба само помислити како је тешко било одредити се 1848. А све то казује да је тај Грочанин. Циљ целог тог „покрета” био је ослобађање балканских хришћана. него на реалност. После рушења књаза Александра. да се свуда прикупљају старине. шта више. свеједно што се могло сматрати и неком врстом „тајног плана” српске спољне политике. једног од највећих ауторитета нашег државног живота. Русије! А тад још (званично!) и без Илије Гарашанина. кнеза Михаила (1861 – 1867). историја. што ваљда и јесте разлог да своје „Начертаније” није ни објављивао. 10. под Министарством просвете. што је био основ за њено стварање. пак. Тог дана је. красила Гарашанина. да није било компликованије и теже владавине од његове. преко ког ће се доћи 1886. Стерија наложио расписом свим окружним начелницима. Но. искључиво од турског ропства. и до Академије наука. маја. наиме. иако много спремнији и бројнији. дала одлучујуће место – не само називом – „уставобранитељима”. постаће председник владе и министар унутрашњих дела. 1844. што је за кратко време од Милошевог ђумрукџије и пуковника његове гарде. одједном постао Вучићев помоћник. или. иначе. Апстрахујући све страховите буре које је имао да издржи на домаћем терену. Одиста. у неколиким кључним и вратоломним ситуацијама.неуспелу. На иницијативу Стерије (и Атанасија Николића) основано је и Друштво српске словесности 1842. ставио на страну Вучића. свеједно. али мада је доста тога урађено у успостављању мреже тајних агената. начелника Министарства просвете. која је. она је управо зато према кнезу Александару била више него неправедна. и да је он. где се није знало ко је ко и у чијој је све страној служби. међутим. свеједно што би се за њега могло рећи и да је био наш Таљеран или Фуше. успевао да одржи брод Србије на доброј и колико је могућно мирној пловидби. у малом. и да се није заносио никаквим фантасмагоријама. могло би се и морало рећи. У почетку су и музеј и библиотека били једна установа. што му је кнез Михаило убио оца. на иницијативу Јована Стерије Поповића. према Мађарској буни и борби војвођанских Срба.

са седиштем у Крагујевцу. међутим. и нема никаквих посебних интереса за уплитање у наше унутрашње ствари. 1856. какве је. поготову касније (са оснивањем Напредне странке). чије је постојање било противтежа. При томе. гарантне силе за Србију постају и све потписнице Уговора. крагујевачки топови решили буну и протеривање кнеза Михаила. у који је ресор спадала и војска. крај топова. у којој су учествовали и наши добровољци (са једним ескадроном чистих Цигана. још ни данас историјски није јасан – постао Книћанин. непрестано тражећи његову „арбитражу”. 1858. Пруска и Италија (Сарадинија) што је Србију учинило поприштем многих унутрашњих политичких сукоба. исте године. где је било једино опипљиво то да је имао положај команданта војске. у ком су против Русије учествовали Турска. и од саме Русије саветована. иако је седео у Крагујевцу. али су зато отворени жестоки ратни сукоби са Мађарима. дигли су се да извојују своје право. који ће убрзо. чији је. па чак и кнез Александар. и враћена на престо династија Обреновића. а с друге – Енглеској. а то значи и Енглеска. с једне стране – Русији. и једно и друго. и повратак Обреновића. На њој је оборен кнез Александар. заборављало се да је Француска била јако заинтересована за одржавање отоманске империје. па је узданица целог српског покрета – који у појединостима узев. сви од реда доста поштовали. Париски мир. иначе. Светоандрејска скупштина у Београду. баш као и он сам. а за војводу Стеван Шупљикац. Мађарска буна или Српски покрет у Војводини. утолико пре што је само недељу дана. изабран је дотадашњи митрополит Јосиф Рајачић. показали као прави хероји!) под вођством Стевана Петровића Книћанина. он је низ година био стожер око кога су се окретали сви наши водећи људи. био министар унутрашњих дела. 1854. Међутим. Енглеска. командант био. што је. јер је далеко од нас. чак и онда кад су били најопречнији међу собом. Тим руским поразом. који ће доћи у земљу крајем 23 . Италија (Сардинија). маја 1848. Већ тада. природно. имала Русија. У том рату ми смо одржали неутралност. коју су. која нам је. на скупштини у Сремским Карловцима. дец. од 14. Француска. у првом делу рата. након Француске револуције 1848.1848/49. Аустрија. уосталом. кад су ти. Тешко је схватити и објаснити ту чињеницу. а који је прилична енигма и на нашем домаћем терену. умрети. ваљда због искуства из Вучићеве побуне. чиме је потпомогнуто одржавање српске Војводине. који су се дигли против Беча. за Француску било од животне важности. са кнезом Милошем. Наши Срби у Аустрији. проглашене 3. Уосталом. за кога је владало мишљење да је човек бечког двора. тражећи само своје народно право. Француска. На тој Скупштини за патријарха српског. као завршетак Кримског рата. који су се. а под утицајем општег слободарског вала потлачених народа. иначе. било је жеља за ослањањем на Француску. тада веома далеко од Београда. – 21.

као пре Сретењског и турског Устава. није био сигуран. договарао се. и владати све до своје смрти. врло брзо све је било по старом. кошуљо моја…”). а још мање следио. предпостављало прогон свих ранијих. док је Миливоја Блазнавца одмах протерао у његову Блазнаву. или ослобађање од дугова путем заклетви. Дабоме. Млађе либерале је терао. тада већ 37. одредити за свог „местозаступника”. он је пустио народу да се у свему истутњи. с тим што је настала права јагма за новим чиновничким звањима. нити је могла да издржи. говорило се и да му је Блазнавац – ванбрачни син… Но. 1860. као у свакој револуцији. а и у њено предвечерје. током Скупштине. наде су полагане у Михаила. као оца нације. са горким сећањем на своје младе владалачке дане. којим је требало да се обезбеди храна у случају неродних година. буде наш Конвент: имала је амбиције да влада. као наплата за претрпљене неправде и прогоне током прошлог режима… а што је. када ће га наследити кнез Михаило. итд…) Другим речима. што су сваки час били мењани и враћани. пазећи непресатно да његова популарност расте. и он ће наступити са идејом измирења и слоге у раду за добро Србије. При свем том. Па. и то не само зато што је своју револуцију свршила тиме што је власт предала старом књаз Милошу. скуштини наметнули речено револуционарно обележје. „општинских кошева”. Као и толики владари после њега. није издржала. готово сељачкој. или смањивање тзв. снаго моја”… „Народе. искристало се једно предводничко либерално језгро. Милош као стари демагог. што ће се вршити и силом. са великим правима будућих народних скупштина. за све време те његове краткотрајне владавине. Јове Илића и Владимира Јовановића. са старијим. а што би у пракси значило – уставна монархија. па чак и либералном партијом. по много чему. који никакве револуције нити је разумевао. примитивнијим и са династичким осећањем.јануара 1859. где га је прописно опљачкао. опредељење младих либерала била је чиста утопија. посебно усвојеним законима. Стевча Махиловић. и они су били ти који су тој. чак и да командује војском. Требало је. имајући с њим старе рачуне још из Загреба. закона. 14. није хтео ни да види. и враћање на старо да се за 1 грош могла посећи читава шума. чинио је све по вољи народа. чак и многе неодрживости (укидање шумске таксе. Са њима ће бити и стари Обреновићевац. („Народе. наравно. да та Светоандрејска скупштина. попут Илије Гарашанина. годишњак. које су требало чак да заседају сваке године. Иначе. под вођством Јеврема Грујића. Одиста. младих тек придошлих државних питомаца са западних универзитета. конзервативце. нико из власти. Уз то. пре но што је стигао у Београд. који ће себе и своје присталице називати баш тако – либералима. Из ове историјске перспективе гледано. а издала је читав низ. веровало се да све то неће дуго. од које су нарочито страдали нижи чиновници. ипак. чиме се облигације ниште. ког ће Милош. септ. револуционарних. без икаквог ослонца а и потребе у 24 . и невероватном окрутношћу. Милована Јанковића. кад је са 17 година упао у Вучићево гротло.

Завео је народну војску. министарски савет. дакако. његови инспиратори и наручиоци. Иако је прокламовао нужност измирења странака. али смо и то учешће Црногораца морали да платимо са 40 хиљада дуката.народу. нема чудније судбине владаоца од судбине кнеза Михаила. Грчком и Црном Гором. и министар војске (Француз. И тако је дошло до тога. појачао њено наоружање. изливеним у нашој тополивници у Крагујевцу. у оквиру идеја „Начертанија”). чак врло опасна утопија.… и по некима „На Балкану ниједна држава није у војном погледу. међу којима. много разлога за тврдњу. за рат против Турака (наводно. од 70 хиљада. у то време. закаснели. Један од његових трајних и најсјанијих личних дарова биће и оснивање и подизање зграде НП. независно од турског Устава. што је такође његово дело. први пут. он је боље од њих познавао наш народ. који су били срушени. Одиста. Гарашанин је успео да га убеди у нужност прогона либерала. остављајући чак и трајне тековине своје кратке владавине. и срећом неспроводива. Толико тога је хтео. као и путеве њеног опстанка и напретка. чиме је све државне нити узео у своје руке. Мада је дуго живео на Западу. Још пре него што је дошао на престо. када смо били смлављени од Турака. и Радичевића. кад је почео стварни рат против Турака (1876). Принцип његове владавине био је „патриотска политика споља и непопустљивост унутра”. и Даничића. што ће он први и осетити. а са доласком на престо. да је кнез Михаило био први гробар Обреновићевске династије. Бугарском. Има. наводно. делио је и шаком и капом. више него претерано. по кратком поступку свршило са њима. као 25 . а поготову потребе и могућности ондашње Србије. да се кнез Михаило ослонио управо на оне. много се прича и о његовим „савезима” са Румунијом. свеједно што су се у спољној политици слагали. што ни кнез Михаило није имао намеру да иде за њима. Од урађених ствари током Михаилове владавине. баш као и нужност династичког помирење. у ком погледу је дао пуно доказа. На жалост. међутим. приватних побуда. Међутим. окт. што уопште није доказано. ту је потпуно уређење државне управе. а ипак убијен је од правих робијаша. јер се та јачина и та опремљеност видела 1876. Иполит Монден). у нечем се ипак преварио. набеђујући их да су били у дослуху са свргнутим кнезом Александром. из. У њима је осећао већу државотворност и сигурност за своје владалачке намере. дакле. чак и топовима. Србија је увек била и остала наивна. само смо ми и Црна Гора ратовали. и држави и народу. Исто тако. по чему је био дуго памћен. сагледао као ретко ко потребе ондашње Србије. Михаило је издашно помагао и Вука. Од њега потиче и тзв. на челу са Илијом Гарашанином. а то је значило што и разлаз са „либералима”. (била) јача од Србије”… што је. зграда је отворена (28. српски Јосиф II. с тога. па се тако страначки сукоб још и више размахао. како се не би открили прави мотиви злочина. са председником и седам ресорних министара. као просвећени апсолутиста. Стог и није чудо. колико смо уопште имали. да би се на суду. 1869). Као да се хтело да се што пре заврши са непосредним извршиоцима злочина. владајући као некакав. а њена крв најјефтинија. тј. тј. осам година касније.

авг. које је примило задатак да и „даље прикупља прилоге. па се не само ношња – понародила. јер су за председника изабрали Јеврема Грујића. прошло је кроз УОС. а Васкрсеније – Ускрс…). ако не седиште. дакле – истином. и о томе води бригу”. а даме и господа. Вознесеније – Спасовдан. одушевљена колико Српством. Основана као савез ђачких дружина. створено је „једно велико српско коло. Било је таквих 16 удружења у Аустроугарској и Србији. тако да су њихове скупштине и на једној и на другој страни растуране и забрањиване. Али. а оно – упориште. из које ће израсти и такви трибуни као што је био Светозар Милетић). Јован Крститељ – Ивандан. на школовању у Пешти и Бечу. са вером да је дошао час и општег српског уједињења. Био је то први и ваљда једини свеопшти српски замах. 26 . у књижевности и науци вредело. Но. Под утицајем општег националног покрета у Европи (после уједињења Немачке и Италије). Уједињена Омладина Српска (УОС). престало се и са „персирањем”. Са тим и таквим либералним начелима. растурена од Николе Христића. 1867. у „Београдском певачком друштву”.) са око 400 учесника. 6. 1866. који су били у опозицији према унутрашњој политици кнеза Михаила). и аустријски терористички шовинизам. тако да све што је у српском политичком животу. улаже новац на штедњу и приплод. у УОС. са циљем да путем књижевности и уметности буде и шире национални српски дух. за кратко време њене стварне активности (1866–1872) зашла је у све поре српског битисања. постајући права национална и политичка странка (нарочито у Војводини. ни у погледу занимања. као што су били Михаилов апсолутизам. као: Закон о устројству централне државне управе и Закон о чиновницима. Омладина се није дала. може се рећи да је кнез Михаило испао наш Наполеон: неки од његових основних закона важили су и у трећој деценији 20. Друга скупштина. ради ширења просвете у народу и ради обезбеђења боље судбине српске”. Ђорђе Поповић у Ђура Даничић. и што српски мисле. и у свему што ближе народу. који је захватио у првом реду школску и универзитетску омладину. који су се на предлог бечке „Зоре”. 1866. она је морала доћи у сукоб са тако две опречне реалности. и десетак по већим местима Европе. века. Иначе. (У Београду. објединили на новосадској скупштини (15 – 18. са циљем обједињавања свих оних што се Србином зову и осећају. постали су – сестре и браћа… Дакле. посебно мађарски. и међу нашом омладином. она је убрзо прерасла своје литерарне оквире. кад је реч о законима. толико и науком и слободом. Јанићије Кујунџић у Милан Кујунџић… Свети Георгије постао је Ђурђевдан. већ и имена (Алексије Радичевић у Бранко Радичевић. у Београду су имали своје. Рождество Христово – Божић. јављају се друштва и дружине. без икаквог секташења.његово посмрче. ни у погледу доби. шефа либерала. авг. утолико пре што се хтело све српско. Интересантно. у виду „касохраниоца омладинског капитала”.

Иако се са тим магловитим и демагошким социјалним идејама. Ми се разликујемо у основним појмовима о народу. ни династију. шта је општа задруга (држава) и да место владе бира поверенике. онај који ће три деценије касније. Моја је цељ да народ зна шта је општа потреба. Али. и програмска и акциона” – био Владан Ђорђевић. да је кнез Михаило био високи покровитељ Друштва. Владимир Јовановић. кад се доведе једно с другим у везу. а за ког ће душа УОС. особито се одликовао патриотском енергијом. Наравно. васпитач и учитељ његовог ванбрачног сина Велимира. студент медицине”. И тако се та дивна и амблемска омладинска организација. како сам народ нађе за добро. донела своја „главна начела. а ја социјалиста. у другом локалу. интиман пријатељ кнежев. по ком се социјално ослобођење мора ставити испред националног. Ви сте државник. ипак је са њима унесено семе раздора. „Они (социјалисти) су насупрот наше народности. просветног и научног живота. Владан Ђорђевић. а практично престанком излажења њеног органа „Млада Србадија”. узвишени дух и зараза њеним националним еланом. што су за рад УОС недостајала и нужно велика материјална средства. као свој идеал истакли Савез слободних општина. Владимир Јовановић. крајем 1872. значило. да се социјалисти боре за „добро народа”. са циљем ослобођења и уједињења целог Српства.Ако се зна. није могло запалити и усталасати оно народно одушевљење које је постигнуто буђењем и усмеравањем националних идеја. онда се о ширини и јачини правог прогона Омладине у Србије може и мора свакојако мислити. против народне воље. другом месту. а што је била основа целокупног деловања УОС. пре свега. Човек који одриче основу државе. септ. са својим социјалистичким идејама и идеалима. наводи једно писмо које му је Светозар Марковић. писао 28. а да је председник његов. 27 . Марковић ће рећи да се треба одлучно борити „против глупости и воље народа. даље. а ја не тражим од владе и династије либерализма. што би. у којој су сви Срби нашли уточишта и подстицаја. пак. који ће да врше народне послове. које је утолико лакше уродило плодом. На једном. 15. Није без интереса ни овај податак: да је секретар те разјурене скупштине у Београду – која је ипак сутрадан. био сликар Стева Тодоровић. дуго су још трајали. добити титулу „најреакционарнијег српског политичара и државника”. који подржава и утврђује династију”. 1870: „Ви сте либерали нападали владу и династију што није либерална. то се убрзо у њене редове увукао и Светозар Марковић. држави и слободи”. па биле оне састављене и од најразличитијих народности и раса”. Коначно. како је организација УОС постављена крајње широко. овако сведочити: „међу студентима бечког универзитета. По њима „у Србији се треба борити. ја нећу ни владу. против династије”. формално угасила после своје шесте скупштине у Вршцу. без икаквих искључивости. августа 1871. са дубоким одсјајима у свим доменима нашег јавног.

Милићевић тврдио да је Гарашанин показао своје „Начертаније” кнезу Михаилу. јуна 1868. Шабац) од турске посаде. поготову што се код нас. енергични и лукави Миливоје Блазнавац. Добијање градова последица је турског бомбардовања Београда 1862. после ког је. и у исти мах давати вере за могућност широког и самосталног деловања Гарашанина! Пре би се могло рећи да је Гарашанин био тек први чиновник. био и моћнији и самосталнији у свом деловању. Смењивање Илије Гарашанина. пошто кнез Михаило није имао из брака са књегињом Јулијом. 6. био први човек режима. извикао за кнеза Милана Обреновића. Било је мишљења да је престо упражњен. чиме су Турци једном за свагда напустили Србију. маја. што је и Русија мислила. 1867. повезују са Гарашанином. кнез Михаило није остварио своју намеру. Ослобођење градова – тврђава (Београд. Кладово. Јован Ристић. 29. Историја је склона да верује да је Гарашаниново министровање током владавине кнеза Михаила. Нема сумње. дошло је после његовог одлучног неслагања са кнежевом намером да се ожени. кандидујући кнеза Николу Петровића. колико самоуверено. којој је највише допринео наш ондашњи капућехаја у Цариграду. значајније и делотворније. у Кошутњаку. које се слагало са његовим идејама ослобођења хришћана под Турцима.она ће исклијати на светлост дана и током ратова за ослобођење и независност 1876/78. већ и министар иностраних дела. за време уставобранитеља и књаза Александра. дела. 11. што ће му и сам кнез Михаило у свом личном писму признати. Ипак. према томе. Тиме је још једном показао да му је у пресудним тренуцима. До Гарашанинове немилости. као главним чиниоцем. да је држао све у својим рукама. пошто је био не само председник Министарског савета. 1867. сва политика увек кувала у кабинету министра ун. иако је због тога оборио Гарашанина. сестричином Катарином. па се тако сви послови које је кнез Михаило обавио у стварању савеза са околним народима. довести Јован Ристић у Београд. ту постоји једна противречност: немогуће је тврдити да је кнез Михаило био апсолутиста. па и пада. ког ће из Париза. унука Милошевог брата Јеврема. мушког потомка. који је скоро две деценије. после ког је било јасно и гарантним силама да је њихово даље задржавање у Србији и опасно и непотребно. како каже Живан Живановић. толико и љубоморно. Убиство кнеза Михаила. 1868. кнежев канцелар. априла. Блазнавац се није 28 . и да је. понестајало и одлучности и храбрости. Али. под двема непријатељским династијама. Смедерево. поготову што је Милан Ђ. то је највећа заслуга кнез Михаилове владавине. Био је то други пад Гарашанина у његовој политичкој и државничкој каријери. у војсци. Али.

чија је мајка Анка (сестра од стрица кнеза Михаила). имао је ванбрачног сина. запао је у тешку дешперацију. под присмотром његових 1. и то на свака три посланика. Јован Ристић и Јован Гавриловић. њој по вољи и потреби (Блазнавац. у народу је био више вољен. јуна). која се одразила и на државне послове. после топчидерске катастрофе. младу Катарину. даље од себе. и она је то савршено „одрадила”. са којим је имала не само љубавну преписку током брака са кнезом Михаилом. која се генерацијама певала. не без разлога). да је то убиство остало под велом нерасветљене тајне. Иако је кнез Михаило читавим низом системских закона учинио турски Устав беспредметним. Био је то први Устав који је Србија сама себи дала. а десило се да је тај Устав. што је и учињено тзв. и да Србији да наследника. приписује се кнезу. Како кнез Милан није био пунолетан. и тако се у потпуности и формално ослободити турског Устава. Речено је већ. о ком су многи мислили и писали 29 . нико од фамилије и потомства Карађорђевићева. на пример. хтео је да се ожени. с тим. на које је бачено народно проклетство”. Православна Србија није могла да дозволи то родоскрвнуће. кнез се заљубио у своју сестричину. Намеснички Устав. Намере кнеза биле су јасне. што број кнежевих посланика „не мора бити потпун”. нити хтео. којим је дефинитивно „прибављена унутрашња слобода”. требало уобличити једним новим Уставом. По том Уставу уведена је нека врста стидљивог парламентаризма. имала је само да призна свршен чин. умерен и поступан у свему. и он се везује за име Јована Ристића. кнез Михаило зашао у видне дубиозе. У свом чл. али не и да прихвати. да би се заштитила од искључиво „сељачког карактера”. Тек. Кнез је то морао да разуме. по једног… из редова људи који се одликују науком и искуством у народним пословима”. после разлаза са књегињом Јулијом (која га је и посмртно осрамотила удајом за свог љубавника. Треба још рећи да је у предвечерје те топчидерске кататрофе. 1869. Устав каже: „Никад не може бити изабран за кнеза српског. Устав који је одговарао Србији на том ступњу њеног развитка. а коју је он и ухватио). није могао. тиме што је Народна Скупштина добила закодавна права (наместо Државног савета). 10. који. умела да завлада кнезом. Дакле. Наиме. кнеза Аренберга. Велимира). Уставом је одређено да се „Народна Скупштина састоји из посланика народом слободно изабраних и посланика које кнез бира. одређено му је намесништво у саставу: Милан Петровић Блазнавац. са бројним допунама. вешта и славољубива жена. што је код нас редовна појава кад је реч о владарима. „Што се боре мисли моје”. ипак је Јован Ристић сматрао да би све те промене. него за живота. Намесничким Уставом (29. (Иначе. (Чувена љубавна песма. Уз то. па самим тим и бројним каријерама. за министра војног).дао: Народна скупштина сазвана у Топчидеру. 600 наоружаних припадника народне војске. које су га у очима тадашње патријархалне Србије доста дезавуисале. чиме се мислило на наводно учешће кнеза Александра у убиству кнеза Михаила.

после Блазнавчеве смрти ( 24. целу Херцеговину. кнез Петар Карађорђевић. 1875. тражећи од Турака нужне реформе. Знатнији је утицај имао чувени хајдучки харамбаша. у чију је част 12. тако да је на њега скренула пажњу цела Европа. да би убрзо постала народна химна свих Срба. после турског. током устанка 1862. али без успеха. Мирни. што је било претходним Уставом забрањено. што Турска никако није прихватала. Не би се могло тврдити да је сам почетак владавине кнеза Милана. Српски утицај свео се на Мићу Љубибратића. Иако је и кнез Милан. промене су већ почеле видније да се очитују. а за које су устаници тражили гаранције великих сила. Напослетку. Уопште. Али. и А/У. да би више приличио каквој немачкој малој кнежевини. требало би да је јасно.) устанак је добио посебан подстицај. под именом Петар Мркоњић. што никад није ближе и шире објашњено. његово протеривање. окт. У Босни се појаво и претендент. оствариван преко далматинских католика. 1872. захватио је почетком лета. што је натерало кнеза Милана да затражи. После устаничке славне победе на Муратовици ( 30/31 окт.(поготову пречански Срби). иако није имао јединствену команду. изведен комад Маркова сабља„алегорија у два чина. некадашњег секретара војводе Вулаковића. Јован Ристић хтео унапред да се осигура од новог. 1872. с певањем” од Јована Ђорђевића и Даворина Јенка. но слободарској Србији. па је чак и свом сину предложио да га врати у дејство. а потом и велики део Западне Босне. да је доношењем Устава „кад му време није”. у ширини и интензитету. и он се морао повући у Србију. Ступање на престо пунолетног кнеза Милана Обреновића. а потом и на „улицу изнесена”. у потпуности најавио све оно у шта се она изродила у каснијим годинама. и био директни повод 30 . с једне. ипак се он највише „служио” њиме. а потом још од 1894. дакле. Најпре до 1888. најдуже живео. што је ова и учинила. Ту се нашао и млади и једва познати Никола Пашић. мада је имао подстицаја из Црне Горе. који је преко њега сузбијао утицај А/У. с друге стране. поготову у односу на ону унутрашњу стабилност која је владала током намесничког режима. са песмом „Боже правде”. од А/У. против турског зулума. Пеко Павловић. били су права Ристићева опсесија за све време његовог политичког и националог рада. о њему се чак није много ни писало. без обзира у којој држави живели. цео херцеговачки устанак није објашњен. иако је трајао дуго. авг. која је још на самој представи небројено пута понављана. у НП. 1873). марта 1873) и прве демисије Ристића (21. Невесињски устанак. са неким неидентификованим парама. 26 година. касније био киван на намеснике што су донели „свој” Устав у време његовог малолетства. за помоћ устаницима. као повереник књаза Николе. па још младог кнеза. до 1901. поступни и сигурни развој и напредак Србије.

1875). није успео. у виду венчања кнеза Милана са Наталијом Кешко (5. није био за рат. дошло је до примирја. а устаницима – А/У окупацију.400 војника и 600 официра). ратујући заједно са нашом необученом и слабо опремљеном народном војском. нама ће тај први рат. али су зато руски добровољци (2. ипак донети тешки пораз код Ђуниса. одговори посланике од те опасне авантуре. 18. феб. од толиког бодрог храбрења и бучног гоњења Србије на рат. Србија мора помоћи својој браћи. по договору. Али и да је кнезу Николи више стало до себе и свог престола. У том рату званична Русија није учествовала. што би се сигурно десило и за време кнез Михаила. Црна Гора. како би помогао сламању главног удара турске силе који је био сав на њу уперен. ни с пушком.). а потом и до мира 21. него до заједничке победе. Тај рат показао је Србији много тога: ништа од балканског савеза и општег устанка. као да је имао освајачке намере. После херојске победе на Шуматовцу. кад је рат почео нигде их није било. да узме што већи комад од српске Херцеговине. после четворомесечног крвавог рата усамљене Србије пред главнином турске војске. Повишена температура остала је упркос једној неочекиваној и брзо спроведеној светковини. 1877. дошли у Србију. 20 јуна. тек пошто је чуо да је ћерка руског пуковника. поготову што је турска војска од Видина освојила добар део Источне Србије. већ је кренуо у западну Херцеговину. Ристићеви либерали постали су носиоци распаљеног патриотизма. па зато и није ишао на сусрет српској војсци (то ће се поновити и 1914. окт. На ултиматум Русије (18. Кнез Милан. установљеном још од кнеза Михаила. чак је и покушао да у појединачним разговорима са целим саставом НС. 1876). са митроплитом Михаилом на челу. а не ратом! Чак се и пребогата црква обрукала! Ни један владика – ништа! „Синовац пок. 1876. непосредно а и преко тек створеног нашег Црвеног крста. у оправданом страху да Србија неће издржати. јуна: Први рат против Турске. што је градове добио преговорима. У том часу. окт.ратовима 1876/78. ступила је у рат три дана раније. („У Српству се о ослобођењу више певало. коју ће народ безмерно заволети. на челу са генералом Черњајевом. наша војска је прешла границу. И најзад. са свих страна се орило од позива и повика на свети рат за уједињење свих Срба под Турцима. „Ми не полазимо у овај рат гоњени чувствима мржње и дивље освете. који ће Србији и Црној Гори донети независност. ни с парама. него проникнути неопходном потребом нашом и наше браће”… Два дана после Прокламације кнеза Милана. Сем тога стигла је и велика материјална помоћ од руских славјанофила. Цело Српство било се узбунило. него што се војевало”) И то су били они који су кнезу Михаилу замерали. од стране пречанских Срба. очекивало се да ће Кнежевина Србија стати у одбрану Срба у Босни и Херцеговини и објавити Турској рат. Али. 31 . и тиме запретити турском окупацијом целе Србије. коме је предата команда моравске војске.

и Ви Ваша Светлости и ми. 2. Тада је српска војска. тополске буне. тражено је. августа. по ком је дошло до моменталног прекида ватре. на жалост. поготову што је још било оних који су се сећали како је Србија одушевљено полетела Војводини упомоћ 1848. опустошен. Почетак другог рата против Турака. он је свуда видео умешане прсте Карођорђевићеваца 32 . то је тек почетак. понео главни терет рата. ђенералштабни п. Лесковац. међу којима је и Јеврем. Али и то се невиђено чудо десило. каснећи шест дана. Ђорђе. на седници владе је рекао: „Да пођемо у име Бога! Али. 2. могла да окупи војску. приложио је цигло – 2 форинта!” За све то и такво неверство. Била су то горка искуства (која ће се. а стрељано седам. мада није нађено. и 1849. Цео овај случај открио је једно притајено лице кнеза Милана. у истрази је увучен у ту побуну и Аћим Чумић. бив. дец. 1876. и сви да скачемо у Саву!” Србија је ушла у рат. опљачкан и немилице сакаћен и убијан. јан 1878. који је наследио стотинама хиљада народног новца. после Ђуниса и свег осталог. Ипак. познати српски добротвор… Осуђено је 24 побуњеника на смрт. да га сруше са престола. па капе на обалу. као и увек. за кратко време. ослободила Ниш. 22. Да није наступило примирје. председник владе. поновити и 1914. попаљен. пук. поновити са пук. чак нам је војска била боље уређена и организована. у коме је непрестано тињала сумња да сви раде на томе. па се ово убиство. Радивоје Милојковић. рођен престонаследник. и Илија Милосављевић Коларац. због тзв. Пирот и Врање. Судска акта никад нису објављена. 2. 1877. дец. рођени брат Светозара Марковића. оправдање у хапшењу народног трибуна Светозара Милетића од стране А/У. онда да сиђемо сви доле. овога пута у садејству са руским снагама које су после дуге опсаде код Плевне. у које су. који је. ако и овога пута не будемо срећни. Ситуација је била више него мучна.патријарха Рајачића. у којој два батаљона нису хтели да положе заклетву. пук и носилац руског одликовања св. тражили су се кривци за рат.). Јован Марковић. ретко кад били укалкулисани и национални и државни циљеви. а оно са видним клицама. коначно упале у Бугарску. у 1877. Права је енигма како је Србија. министар унутрашњих дела. ако не формално организоване. нажалост. која се заслуга приписује новом војном министру. Али. какво ће се 1917. Уопште. и то је тешко погађало српског сељака. које су хтеле из насталог тешког стања да извуку што више користи за своје политичке циљеве. који је обећавао „200 хиљада форинти и 20 хиљада добровољаца”. неке предстраже одстајале су једно вечерње у Грачаници! Пред сам почетак рата. српска војска би још тада „осветила Косово”.. Настала је једна велика депресија. Александар. Сави Грујићу. Поготову што су на помолу биле странке. за исказано херојство у минулом рату. После рата. Аписом Димитријевићем. сматра за прво политичко убиство помоћу суда. Београду.

Белу Паланку. која ће доћи до самог Цариграда. који је важио као озбиљан претендент. У Србији је. Аустрија. 1878. Берлински конгрес и независност Србије. који је од 1. На нашу несрећу. одузела од Србије Врање. и све то ставила у оквир велике Бугарске. По њему. Али. другог излаза није било. Француска и Русија. независно од сталних аустријских уцена. чекало једно горко изненађење и разочарење. 1879. Идући за сопственим интересима. Подносећи НС извештај. све морало да буде бар у – пару (удвојено). врањски. Србија је добила независност и проширила се за онај део територије који је освојила. који је приликом свог устоличења 1859. Враћена аутокефалност српској православној цркви. за које смо јој платили пристанком на две тешке конвенције: трговинску и железничку. Ристић је још додао: „Ја сматрам за пријатну дужност да вам саопштим и то. топлички и пиротски). увек било страначког подвајања. а не као што је била жеља и потреба наше привреде. па је у Берлину заказан конгрес. Они су нас потпомагали у свим тачкама за границе (гласови: Слава им!). јуна до 1. у Крагујевцу. када су се јавиле две противничке стране: његове присталице и тзв. Код нас је увек. и као такав остао за све време владавине Обреновића. морао бити потврђен од стране васељенског патријарха. феб. 24.и кнеза Николе. Француска нас је. и то чак као нескривани руски кандидат. чиме бисмо стекли могућност слободног извоза. Пирот. а међу другима: Енглеска. Напомињући да је Енглеска за све време била израчито против нас. рекао је да су међу првима били: Немачка. и Италија. јуна 1878. Италија?! – Да. међутим. наш представник на конгресу. по којој смо имали да се вежемо за Аустрију. за Солун. Прво јасније артикулисано партизанство настало је крајем владавине кнеза Милоша. та проширења добили смо залагањем Аустрије. 1881. „уставобрнитељи” ( турског Устава). Убрзо се 33 . још од погибије кнеза Михаила. па чак је имала намеру и Ниш. како би се што више амбиција задовољило. Јован Ристић. Нас је. дакле за четири округа (нишки. па је тако дотадашњи митрополит Михаило. 19. тај уговор нису признале западне силе. господо. Турска и Италија. обвезала признателношћу”. сад постао први митрополит наше самосталне цркве. извршио потпуну ревизију Санстефанског уговора. Из сале су се чули изненађени гласови: – И. преко турске железнице. помињући ко је све био за нас а ко против. или како се то касније звало – партизанство. Оснивање странака: Напредне и Народно радикалне. Међутим. а потом и Либералне. јула 1878. и иначе. која је требало да ратификује Берлински уговор. Русија је Сан Стефанским миром са Турском. да смо велику потпору налазили код пуномоћника француских. 1878. да створи јаку и велику Бугарску.

а на други према спољним. строги и без милости. па су и речени либерали према њему имали двојак став: оштри противници на унутрашњем плану. конзервативци. Са убиством кнеза Михаила. која она може да докучи. а Мариновић као председник Савета. централизам. Дакле. кнез Михаило је био. када се ситуација мењала из часа у час. човек који цело своје образовање дугује Западу. које ће предводништво прихватити и млади кнез Милан. са вером да ће убрзо доћи на престо кнез Михаило. на челу са Јевремом Грујићем. млади либерали долазе у везу са Јованом Ристићем (тзв. и 1868). поготову током ратова за ослобођење и независност Србије (1876/78). Али. на челу са Илијом Гарашанином и Јованом Мариновићем. А Скупштини у којој се грдна већина посланика. битно је било срушити претходну владавину. чијим смо одлукама просто бачени 34 . Славољубивост и искључивост кнеза Милана. са кнезом Милошем. у нашим околностима. у време владавине кнеза Михаила избити на чело: Гарашанин као „шеф владе”. и предводници Србије. а савезници на спољашњем. у ком је иначе Блазнавац био формални шеф. чији је он апсолутни и беспоговорни предводник. који су по њима имали бити помађарени! У време Светоандрејске скупштине артикулисала се и једна друга група. и његовим друговима саборцима Милованом Јанковићем и Владимиром Јовановићем. и од „Младе Италије” на челу са Мацинијем и Мађара. и све под строгом владавином престола. који су донели тзв. као заговорници „принципа народности”. 1858. У једној веома контроверзној атмосфери. с једне. савез либерала из 1858. либералне идеје. будућим оцем славног Слободана Јовановића. потписује – отиском палца. стварним предводником Намесништва.њима придружују и „Карађорђевићевци”. који нису били увек и у свему трећа страна. појављује се једна нова страна. пошто су се уставобранитељи знали да „туку” и против њих. они су много допринели повратку династије Обреновића. уведеног Наполеоном III. јер су они били вођени чистим шовинизмом. састављена махом од младих људи школованих на Западу. која ће. сматрајући да ширење права и слобода зависе од образовања и навика оних којима су она намењена. Та се очекивања нису остварила. не признавајући било какву слободу за наше пречанске Србе. јер ма колико био васпитан и образован на Западу. а са њим. тако да Ристић убрзо постаје њихов прави вођа. и стварни руски пораз на Берлинском конгресу. поготову после смрти Блазнавчеве (тада председника владе). тзв. иако је било јасно да обнова владавине старог кнеза не може бити никако – либерална. Са овим последњим наши либерали се нису могли сложити. на челу са Кошутом. са вишом идејом српског напретка као водиљом. мада побеђени околностима саме Скупштине. која катастрофа никад није добила своје право разјашњење. у којима је непрестано имао амбиције српског предводништва у ослобођењу осталих делова нашег поробљеног народа. На један начин окренут према унутрашњим проблемима. На Светоандрејској скупштини. присталица поступних реформи. секретаром саме Скупштине. могу се дати само она права. а подржаваног и упорно спровођеног. између осталих.

а не идеје. коју је хтео учинити – општинском. али несумњиво ретко обдарен и спреман да се жртвује за своје идеале. 1881). Ристићевим падом. И сам недоучен. кнез Милан је хтео да буде самостални господар. 1881). и сама држала по страни. јан. чији ће нихилизам имати дуге одсјаје. Био је то један од ретких наших државника. редовно пљачкашке природе. поготову у Крагујевцу. можда и непрекидне. Ристић је морао да одступи. а убрзо потом Напредна (18. важно је да нашем народу буде добро”. оних којима ће импоновати да буду у служби младог кнеза. увек су странке биле само – људи који су их чинили и водили. са 23 године.у руке Аустрији. ни породицу. њен просперитет и стабилност. чак са осећањем грдне повређености. и најзад Либреална (17. међутим. као апостол нових филозофских идеја. да је радикална странка најначелнија. следећи увређеност свога шефа. највише користи учинио књижевности. већ и зато што је произашла из социјалистичког покрета Светозара Марковића. дошао у Србију. те је њихово понашање и деловање увек бивало мотивисано и вођено искључиво приватним интересима. и то је већ било довољно да се створе праве странке. ни за себе. треба почети из почетка. Није признавао ни нацију. која ће се под његовим 35 . ни власништво над земљом. створена је шанса за људе другачијег кова. с друге стране – довели су до подвајања. учитељску и богословску!) а и оно мало радника што смо имали. желео само – славу и почасти. То и такво понашање имало је катастрофалне последице по нашу државу. који је почетком 70 – тих година. већ и зато што он није признавао ни веру. Изгледало је. који су одједном „схватили” да ни школа није потребна. и основана под именом „Дружина за потпомагање српске књижевности”! Ни једна наша странка. ипак је занела читаву једну генерацију. он је око себе окупио „слободне мислиоце”. најпре. која се. 1881) која ће се. они су почели да оцењују. јан. која ма колико да је накалемљена као мода. септ. За њега чак није било важно – да ли ће у нашој држави „владати Обреновићи или Фрања Јосиф. чиме је наш политички и државни живот постајао непрегледни низ узастопних афера. Једна претераност. чак је. Марковић је. проглашавајући све оно. свеједно што се свака оглашавала са својим програмом. И. Доброљубова и Писарева. потом поистоветити са кнезом Миланом. Марковићеве идеје углавном су захватиле школску омладину (нарочито. изопочаност и накарадност. Уместо да њих оцењују. крај свих противречности и непримењивости руских идеја на нашем танушном и скоројевићском тлу. У правом слислу речи – нови поредак. Никаквих материјалних добити. Сељацима се Марковић није могао приближити. Доносећи руски социјализам. и да у свему. никад није била начелна странка. Другим речима. у првом реду Чернишевског. ако не и једини. који је за сав свој велики национални труд и све своје велике успехе. ни за своје следбенике. што је до тад урађено у Србији – ништавним. као несвршени студент технике. Најпре се родила Радикална (8. као изричити опонент ауторитарног режима.

од ког сви остали паразитски живе. некадашњи тзв. у чији биланс улази и преко стотину убијених (све моткама и врљикама!). Уз то. агитацијом радикала. конзервативци кад су се организовали у формалну странку назвали су се – Напредном странком. са месним. Живко Карабиберовић. Антоније Богићевић… одн. Као и социјалисти и радикали ће сељака прогласити основом земље. Филип Христић. што ће ови са одушевљењем прихватити. постали дворска странка. коју су сачињавали махом интелектуалци. а самоуправа – барјак. Уз то. с једне стране. а потом „хлеба”. који је требало да им омогући потпуну власт. За то и такво стање они ће окривити чиновнике. Али како су. проглашавајући их за крвне народне непријатеље (иако су сви ти „чиновници” били сељачки синови!). по угледу на Запад. Алимпије Васиљевић. а с друге. и чудовишна злостављања. народни одисај. радикали ће. Иначе. ишли су доста слепо за кнезом и краљем Миланом. Интересантно. Тургењеву. умерености и штедње. уз то и пре свега. На почетку су истакли начело легитимитета и поступних реформи. коначно. са светим задатком ослобођења целог нашег народа. те ће. што је било од не мале важности за наш општи развитак. уз многе паљевине и прогоне. долазећи на власт. што ће цркву потпуно разровати и разјединити. чак толико. коју ће кад дођу на власт. него за политичке слободе. за све време Кнежевине и Краљевине Србије… 36 . а не непросвећена сељачка гомила. касније и Достојевском. са идејом да интелигенција даје правац политици. да кад су 1887. на рачун дотадашњих класичних опредељења. држећи се као гран сењери.утицајем. а познатом паролом да је „народ извор и утока власти”. Јован Авакумовић… све сами моћници. пали са власти. и из чистог „опортунизма”. сељаке у политику. Толстоју. а његов рад јединим корисним радом. људе од традиције. постати омражени у народу. они су били једина организована странка. мало по мало. временом. признавајући стварно стање односа и понашања у Србији. Израстајући из крила Марковићевих социјалиста. важила је као странка реда и рада. и са великом агитацијом по селима. у много чему морати напустити његове идеје. природне и егзактне науке добиће полет. код либерала су главну реч водили зетови двеју богатих породица тзв. не спуштајући се у народ. па и буквално јахање припадника те странке… Либерална странка окупљала је поред интелигенције и трговце. чињеном од стране учитеља и попова. Јован Белимарковић. у које су спадали: Јован Ристић. Хаџитомићи и Бабадудићи. Уз то. увући. у земљи је завладао тзв. Радивоје Милојковић. они ће од либерала преузети да је нужно народу дати прво политичке слободе. Демагогија је постала њихово највеће оружје (хвалоспев – гуњу и опанку!). по ком сеодушевљење народа могло више заталасати за једну династију. и као изразито национална. Панта Јовановић. окренути реалном животу. што ће читав наш духовни живот проветрити и готово револуционисати. окружним и главним одбором. руској великој књижевној плејади: Гогољу. проширити на парламентаризам.

у сличним околностима. Пре тога. бити приморан. ми смо тада. Проглашење краљевине. „Српска независност” (1881) – либерални. Да би се то остварило расписана је лицитација за градњу. председник владе. Наиме. имали да се боримо на живот и смрт са Аустријом. и тиме је учинио важећом. све што освоји. даје подршку за проширивање према југу. Мијатовић се отворено бранио. докуменат конвенције – „премапотписао” кнезу Милану. није могла помоћи. Тајна конвенција са Аустријом. министар финансија и заступник министра ин. 37 . уз услов да се одрекне Босне и сваке пропаганде у њој. Иако су Пироћанац и Гарашанин били противни. Катарџија). по забрани. после искуства са санстефанском Бугарском и Берлинским конгресом. у предвечерје Берлинског конгреса. 1906. још и више. под именом „Јавност”. ми смо се обавезали да у року од три године. конвенција је објављена. пред царински рат са Аустријом. јер нам Русија. министар ун. гласали да она добије посао. читав буљук наших главешина (почев од председника владе Милана Пироћанца. Благодарећи париском дневнику „Тан”– у. на своју руку. пошто је. и Слободан Јовановић ће писати касније да је та конвенција била „један акт политичке нужде”. У сталном страху за свој престо. за нашу прокламовану независност. према руским изворима. За конвенцију су сазнали само: Милан Пироћанац. пук. до ујака кнеза Милана. дела. и изазвати нечувен скандал. на коју ће. 22. 1882. инспиратор те конвенције био је кнез Милан. Светозар Марковић је у Београду покренуо социјалистички лист „Раденик” (1871). Одиста. И тако смо добили „првог српског краља после Косова”. у Скупштини. Мијатовић је. када је нудио Аустрији. Творац одн.Оснивањем странака почела је и страначка штампа. утолико већи што је Унија. као заступник министра ин. из које ће се изродити чувена афера са тзв. Уосталом. дела. схватио да нема шта више да очекује од Русије. заузета собом и својим интересима. прећи у Крагујевац. он је потражио ослонац у Аустрији. извршимо изградњу и повезивање наше железнице са њиховом. дела и Чеда Мијатовић. Тај уговор имао је да важи 10 година. што је изазвало читаву буру негодовања у Србији.. а да му она. која му је радо изашла на сусрет. како би ови. изјављујући да је њом извршио „највећу и најважнију услугу својој отаџбини”. 1893. „Видело” (1880) – напредњачки лист. Међутим. 1881. Уговором на који нас је Аустрија уценила. Влада је морала ту бруку да забашури неким успехом. биће његово. феб. за узврат. који ће. „Самоуправа” (1881) – радикалски. потплатила сумом у висини од три и по милиона ондашњих динара. што су ови тек касније случајно сазнали. пошто ће она ускоро потом банкротирати. Милутин Гарашанин (Илијин син). и сам Пашић. Бонтуовом „Генералном унијом” из Париза.

У писмима која наводимо. ударао је. Првим је метком промашила. још као суверен изјавио моју захвалност и ја сам из каваљерства примио. а други није ни успела да опали. која ће бити објављена. По повратку из мађарских ловишта. пред целом земљом и народом. у ком је издржавала казну. једна обешена а друга удављена… Гроф од Такова”.Збиља. краљ је са савског пристаништа отишао право у Саборну цркву. Први атентат на краља Милана. 1882. а која се односе на горња убиства. Господине. Ви сте требало да ћутите. међутим. што је био повод за свакојаке манифестације одушевљеног народа. …Ја сам Вашој странки. удовица убијеног Јеврема Марковића. Требало би да је објасните – и ту би можда требало тражити узрока Вашем личном држању према мени. феб. која ће током истраге. која би за историју Србије била интересантнија но фантастична проза. који је преко многобројних депутација долазио лично краљу на подворење и честитање. Причало се да је. под Вашим министарством. јер у Вашој политичкој историји и на застави коју носите. усред катедрале београдске. 1882. пошто је осуђена на смрт и помилована на 20 година робије. једно јутро (28. и Вашем садашњем држању према круни и према онима. феб. окт. Ту је на њега пуцала Јелена (Илка). феб. Гарашанин стао на њену страну. у оба случаја. повратити Вашу невиност. Драгутин Франасовић. феб. Током истраге установљено је да јој је саучесница била удовица Лена Книћанка. краљев ађутант пук. да на мој рачун. после хапшења Јелене Марковићке. „Беч. нађена удављена пешкирима. у пожаревачком затвору. као израз општег одушевљења и поданичке верности.1891. 22. Вероватно да су тада те чувене и славне народне депутације и уведене у наш друштвени и политички живот.. лично покушали. углавном зато што је у сукобу краља и краљице. и кривац и саучесник умрли обоје у затвору. на коју сте се данас бацили. 1891. чупао за косу. између њих се повела оштра преписка. докле сте Ви. има једна тајанствена тачка. док је Илка. изнебуха је проглашена краљевина. може се назрети много више. за ово неколико последњих година. који у њено име владају земљом – како су и зашто. Господине. својим телом заклонио краља. по среди самоубиство… Кад је касније дошло до раскида између рас – краља Милана и Милутина Гарашанина. јавно. 23. на себе одговорност за сву (вашу) владавину од седам година и нисам је се никад одрицао. 11. Присутни народ је напао. 8/20.1883) бити нађена обешена у затвору. Званично је речено да је. „Београд. него што конкретни трагични поводи казују. 38 .

Ту празнину требало је. И то је позитивна ствар. који је стајао изван домашаја моје министарске власти. да ви. То су. да наређује да се даве жене по државним затворима… А на сваки начин. да су то била самоубиства и што нисам брижљивије потражио овог претходника Џека Трбосека. Господине. када је стајала под судском истрагом. признаћете. могућности и укуса. Сви који су узети под истрагу. Најпре су били чувани жандармеријом. него што је уопште снага министарска. Истина је. Они не доказују ништа озбиљно. Сви који су по делу атентата били у затвору. у овој Вашој последњој литерарној елукубрацији. И то је позитивна ствар. нити сам могао располагати. у своје време. од једнога Грофа било је очекивати више познавања правила уљудности него што сте Ви. на одсуству. са својим судским писаром. такође. по познатој мојој готовости. Данас Вам се. Даље. И то је позитивна ствар. Убрзо је по заповести краљевој. и да је истрага војних власти констатовала. Господине. да је могло бити некога у Србији који је имао воље. ја ћу мој део одмах да примим. Да сам то у своје време учинио.Немам намере давати Вам лекције учтивости и доброга тона. да испуни једно брижљиво и озбиљно васпитање. И то је позитивна ствар. жандармерија била замењена војницима. Али. али то онда. заповедао. далеко изван Србије. и над њима никакво полицијско ислеђење није ни отпочињано. у Јужној Француској. ове појаве чине и чудне и нејасне. за чију поузданост јамчим. не бисте помислили да ја овим хоћу да стресем са себе сваку одговорност. али признајем да ништа не сметају ни Вашем мњењу. и кад сам ја био већ два месеца. нужна била много јача снага. показали… … Јесте истина да је једно јутро Лена Книћанка осванула обешена у Београду. а под надзором једног члана Касационог суда. као министатр унутрашњих дела. да је и Лена Книћанка осванула обешена у београдском граду. Господине. били су под судском истрагом. били су затворени у београдском граду. ево излазим на сусрет и стављам Вам (све) на расположење. и да признам. данас 39 . И ја. Истина је и то да је у то време погинуо један војник који је ноћу чувао стражу над затвореним. кад је била чувана стајаћом војском. и Ви ме позивате да Вам их објасним. од првог момента. нисам располагао. То је позитивна ствар. подаци које Вам стављам на располагање и за које јамчим да су истинити. којом сам ја. и неко време доцније Јелена Марковићка удављена у Пожаревцу. да сам био необично крив што сам одвише простодушно поверовао. Ал. са којима ја. Том истрагом руководио је један судија првостепеног суда. али пошто је милошћу владалачком помилована на 20 – годишњу робију и упућена у пожаревачки казнени завод. као министар унутрашњих дела. да би за оваква чуда. да то убиство није злочиначко дело. истина је да је Јелена Марковићка осванула једно јутро мртва. и за то време ни једном од њих није никакав грех начињен.

Својом законском упорношћу. дошло је до отвореног оружаног отпора. Али. узме мене за председника Министарског савета. Много је писано о том стравичном и трагичном догађају наше историје. у које је. са уским страначким циљевима. али увек са уских партијских позиција. не може успешно ратовати. И уместо да се цела земља организује да сложно све тешкоће преброди. са ове даљине. После ратова за ослобођење и независност 1876/78. до тзв. а сада и у миру. тад је већ дошло и до кулминације врења. На брду Краљевици. код Зајечара. Чињеница је. Милутин Гарашанин”. чекајући на ред и гледајући!).. да оданде раде на општем устанку против краља Милана. непрекидно је звонила на узбуну. која је била опустошена од турске најезде. заоштравала се до пароксизма.1883). јер је сам њен ток био најкраћи и најбезазленији. у први план су искрсле велике и тешке последице рата. Радикали су отворено позивали на бунт: „Недајте оружје!” И тако. 1883. да су турски ратови показали да се са народном војском. али са крвавим последицама. утолико пре што је велики национални циљ – државна независност – постигнут. да је нужно имати обучену и добро наоружану 40 . за дивно чудо. 1883). тј. међутим. Тимочка буна. а неколико стотина њих бачено је на робију… међу њима и Пера Тодоровић… док су главни инспиратори буне Никола Пашић и Аца Станојевић пребегли у Бугарску. по два пута. том радикалском упоришту. пре и после буне. национални елан је полако почео да сплашњава. да после годину дана. на известан начин. све по угледу на Запад. упуштати се у све оно што се збивало. што сте до сада о овоме ћутали. а да онога истога члана Касационог суда. тако да је незахвално. Радикали су предњачили у нетрпељивостима према осталима. а кад је проглашен Закон о укидању народне и успостави стајаће војске. узимље у кабинет. који су и у рату. од 94 на смрт осуђених. наоружаним народом. доцније. у чему им је ишла на руку ситуација сељака. Господине. поготову у Источној Србији. спадао и сам Слободан Јовановић. у Источној Србији.не бисмо били принуђени да се на овако непријатан начин јавно објашњавамо. под пером дрског и обесног Пере Тодоровића. а ондашњег министра правде постави за председника Касационог суда. повукли највећи терет. баш као министра правде. Да сте у своје време проговорили. мораћете. политичка борба. и Ви примити Вашу одговорност. да ту борбу слободно и невиђено заоштре. посебно Законом о штампи. који је за последицу имао одузимање оружја од народа. који је истрагу водио. настојећи да кризу заоштре. уз помоћ бугарске владе и руских славјанофила. Тимочке буне (у другој половини окт. стрељано је 20 учесника (један по један. јер су све наше историје писали искључиво партијски људи. нов. коју ће стајаћа војска. напредњачка влада им је и несвесно помагала. не би се ондашњи владалац изложио незгоди. лако угушити (до 3. Радикалска „Самоуправа”.

1885. а од 1. и то је логично. чак су се и срдачно дописивали – успео је у Пловдиву да организује немире. Ако се краљу Милану могло све оспорити. друга са хришћанским гувернером. подметнут Бугарској за кнеза. (Прва локомотива прошла је кроз Србију феб. августа. а руски царски рођак. оставити је на милост и немилост режиму. 1884) Редован саобраћај почео је нешто касније. у унутрашњости Србије 3.. 1885) својој матици. обе аутономне. А то се за либерале. септ. септ. од Велике Плане до Смедерева. Рат са Бугарском и пораз на Сливници. 23. Пруски официр. У саобраћају је било 45 локомотива и 1. Јер. грдно се исполитизовала. Три дана касније. Године 1887. ни за напредњаке никако није могло рећи. Дакле. који је очерупао руску санстефанску Бугарску. за њих је значило разоружати и њихову странку. Напротив! 1884. 15. а према Земуну. мада су унапред били свесни да то што је „скројено” неће моћи и да се „сашије” у трајно одело. успостављена су два крака. септ. У почетку је железница била у приватним рукама страних компанија. Ако се. што се реченим законом и хтело. није била и партијска. 1889. једно се ипак није могло – а то је. својом силном пропагандом везали народ за себе. државна. 25. Сталаћ – Врњци – Краљево (1910). да је имао државну идеју и да је њу следио свом логиком свога бистрога ума. а 1888. Касније ће бити успостављена мрежа уског колосека: Забрежје – Ваљево (1908). Као и толико друго. то је – да никад нису имали државну идеју. једно замешатељство. од Лапова до Крагујевца. августа. створио је од природне Бугарске две државе: једну Бугарску и другу Источну Румелију. какво могу само западњаци да смисле. септ. Параћин – Зајечар (1911) Чачак – Ужице (1912) и Зајечар – Прахово (1914). на Божић. и ова нужна мера. дец. успостављена је пруга Ниш – Лесковац. и што се могло. па дакле. нити као водиљу. па према томе – то разоружање народа. Лесковац – Врање. пуштен у рад савски железнички мост. пак. и обе под султановим сизеренством. нити као свој основни циљ. поготову што су радикали. могли и ми да 41 . не само у извесном смислу. 20.војску. био је краљ. Елегантно обављен „свршен чин” (какав смо. Берлинским конгресом. а потом. било шта може и мора оспорити. радикалима. и да. оно што је била државна потреба. Што је она била повезана са његовим престолом. вршити поистовећење њих и народа. да смо имали енергичности и сложности. забога. један спретан и енергичан човек – који је био у блиском пријатељству са краљем Миланом. муњевитим маневром припоји Румелију (6. Аранђеловац – Лајковац (1908). прва са кнезом. Од 22. Чак ни онда кад су били апсолутни господари земље. па преко Ристовца и веза са турском железницом. фебруара 1886. и од Ниша до Беле Паланке и Пирота. Александар Батемберг.128 вагона. Краљево – Чачак (1911). под изговором стишавања ситуације. отворена је прва наша железничка пруга према Нишу.

наравно. и хтео је „поравнање”. поготову што је добијањем православног егзархата (1870). Одиста. да је дошло до већих и ширих ратних операција. али уместо да га потражи. он се одлучио на рат са Бугарском. што је деловало попут баченог нитроглицерина у гротло пожара. нико није желео да стане на нашу страну. отац Стефана Дечанског и унук цара Душана). са идејом побугаризовања словенског становништа. вршена је радикалска агитација против. 42 . Била је то тек само једна изгубљена битка. братоубилачког рата. Па још. која се понела храбро и као права Српкиња. он је сместа и јасно видео да њиме Бугарска постаје главна сила Балканског полуострва. Додуше. десет година раније у Босни и Херцеговини. што ће на крају резултирати у потпуни дебакл њиховог брака. продрли до Видина. тако да смо у рат ушли као у неке маневре. за успомену на своју победу. највећи кривци за тај пораз – далеко веће размере. Тек. (Што рекао Дучић. У најгоре време. али којим је повређен Берлински уговор и њиме створена „балканска равнотежа”. рат против – словенске браће! Иако су све силе признавале бугарску повреду Берлинског уговора. кад се у њој родила силна национална енергија. но у ратном. у којој почива наш краљ Милутин. био је то рат. она је све чинила да до сукоба не дође. а кад смо ми.обавимо. нов. Ипак. због Тајне конвенције са нама. али кад је до њега дошло. поразу на Сливници дате су. што је силно узбудило државнички осећај краља Милана. па и у тој делимично окупљеној војсци. а Србију увући у безброј невиђених трзавица. уистини. у Софији. Наиме. компензацијама од Турске. у ком је пало више капа. присаједињењем Румелије. Једна реална опасност за даље и сигурно бугарско проширење. Треба рећи. него глава. која је највише допринела да се непријатељства обуставе. ствари би се морале другачије одвијати. које ће се завршити тек женидбом краља Александра са Драгом Машин. и то само са стајаћом војском. развила силну пропаганду по Македонији. Краљ Милан се тим није мирио. па се помињало и регентство краљице Наталије. утолико пре што је тамо био прави устанак нашег живља). 1885) у моралном погледу је далеко више коштао Србију. сем Аустрије. после Тимочке буне и са честим разбојничким упадима радикалских емиграната из Бугарске. наводно. она је била та. ми смо и у том рату. Краља. које су поставили на цркву Св. у тим покрајинама. дакле. па чак и Старој Србији. чак је хтео да абдицира. тамо где је било најприродније. тај кратки рат (2. и да се границе врате на предратно стање (Бугари су били заузели и Пирот). што. Бугарима није ни падало на памет! Другим речима. Бугари су однели велико звоно са пиротске цркве. поготову што је краљ Милан изгубио главу. били такорећи национално и морално „десетковани”. под турском влашћу. краљ Милан није смео да мобилише целу српску војску. и кад смо на Сливници доживели пораз. благодарећи потребама радикала – иако су они. Уосталом. из страха од радикала и њихове агитације. – 15.

ми смо кренули на Бугарску. Ствар је ова хитна. 1885. проглашени за нове поробљиваче и окупаторе. ми морамо да негујемо рак рану на нашем. Па када се наша отаџбина и цело Српство може 43 . Па и у овим приликама свршила би се ствар и са мање оружја. са својим Црногорцима. Изгледало је. мало што је побила америчку заставу на своје тле. септ. По нашем најдубљем уверењу није никад било. и мала. уместо да смо кренули према Босни. који су са песмом на устима кренули у рат за ослобођење своје поробљене браће. да смо све те судбинске погрешке поправили 1912. сад та Македонија. већ кад би добили 4 – 5000 пушака ми би (смо) ствар сигурно и брзо свршили. тј. помоћ не мора бити у скупљању људи. сопственом телу! Опет… По завршетку тог малерозног рата. они објављују проглас српском народу. која су нас грдно коштала. а 1885. одмах после Пловдивског преврата. Међутим и на жалост. и да позову народ на устанак. (Мисли на Пловдивски преврат – С. напишем ово неколико реда. 15. дакле на две недеље пре почетка рата са Бугарима. да краљевина Србија може присајединити своје српске земље у Турској – Стару Србију и Македонију – да тим удари камен темељац хегемонији српског племена на Балканском полуострву. пише краљу Милану: „Краљу! Из љубави и оданости спрам отаџбине. на нашој политичкој сцени појавила су се додатна документа о емигрантској радикалској „радњи”. Пашић сутрадан. какве су настале после 6. јер шовинисте добијају све већи уплив и превагу. губећи чак право да бдимо над гробљима десетине хиљада изгинулих млађаних Срба. уместо на југ. када смо у бриљантном јуришу ослободили Стару Србију и Македонију. молећи га за помоћ у борби против краља Милана: „… сав народ је противу Милана и напредњака. врло мала помоћ требала би да се сва зграда сруши над главама напредњачким и Милановом. дошао у помоћ и црногорски војвода Пеко Павловић. у ком се каже: „Дошао је тренутак да се подигнемо и да продрмамо јарам који грози да оцепи Србију од осталих словенских народа. септ. ми смо кренули на југ. И збиља. Николе Пашића. међутим. него и свим средствима чини да до деобе Косова и Метохије не дође. испало је да је то био наш највећи промашај..И тако. јер би то онда био „рецепт” и за њихову деобу са Шиптарима! Другим речима. чак смо од ослобођених. Оборите власти које су вам наметнуте и замените их онима које ви изаберете!” Два дана касније. ). као и она друга његова дична „радња” на Преком суду по Ивањданском атентату 1899. која ће му се дуго лупати о главу. Пашићу и друговима – којима је.” Да „конструкција буде затворена”. 1876. 1885. Пашић пише бугарском министру Николи Сукнарову. два потеза узрокована нашом слабошћу. нити ће скоро настати тако повољних спољних прилика. док Србија још није упала у Стару Србију и Македонију. Напослетку. Наиме. главни вођа Херцеговачког устанка – чинило се да је дошао прави дан да се реше Миланове тираније. Т. сматрам за своју дужност да Вам у име моје и мојих другова. 18. септ. због њих и њихових интереса. Да наша уклетост буде довршена. а доцније постаје све теже.

нов. Оснивање Српске академије наука. У низ својих резултата. сва су средства дозвољена! Уз све то. ми у таквом времену угушујемо сваку унутрашњу зађевицу и мржњу. осн. Законом од 1. лије остала српска крв. 1864. уколико нам положај допуштао буде. која је оба документа на седници НС од 30. опет исте године. која се није задовољавала само „припремама”. Крај свег овог што је речено о Пашићевој радњи у Бугарској. пошто је ово укинуто 21. ради радикалске освете. оснивања Народне банке и стајаће војске. које ће такође бити суспендовано. 44 . Филозофских наука. А то није учињено зато. пак. вршењем злочиначких одмазди над политичким противницима. горњим тражењем хитне помоћи у оружју за борбу притив своје земље… нуди се само један закључак: њихов писац је на све спреман. затим. чиме би отпочео невиђени грађански рат. напредњачка влада је. коначно он је имао и стајаћу војску. председник владе. 31. јан. најзгоднију прилику. која је била управљена да Србију ослободи од унутрашње тираније и да освети невину крв братску. од 29. Јосиф Панчић. Покаже ли се. обустављамо своју радњу. што није одмах мобиласана сва наша војна сила. била успостављена Српска академија наука. ником и никад није пало на памет. Милутин Гарашанин. 13. прочитао. и стављамо се Вама на расположење. знало за Проглас и за прво Пашићево писмо. маја 1842. а друго је припрема субверзивне делатности. У Србији се. да су изашли на сусрет Пашићевој молби и потреби. поред изградње железница. Горњим речима. да тадашњу бугарску владу и кнеза Батемберга прогласи за највеће пријатеље српског народа. Друштвених наука и Одељење уметности. другим актом кнеза Михаила. Јер. уписала и оснивање Српске академије наука. горњом спремношћу да се. и да је пропустила. да је „Рат изгубљен. већ и честим упадима у Србију. 1886. јуна 1886. онда ћемо гледати да Србију ослободимо унутрашњег ропства”. На почетку је било одређено да може имати 25 редовних и дупли број дописних чланова. 1886. горњим називањем својих Срба. основано је Српско учено друштво. Пашић би ушао са својим четама у Србију. Први њен председник био је чувени ботаничар.да користи. септ. горњим моралом. тада. с тога. маја 1886. једно је политички азил. са ко зна каквим последицама. признајући. Њима је прокламовано трајно начело радикала: у борби за власт. Пре Академије. са четири одељења: Природних наука. Јер. јер се знало да радикалска емиграција спрема буну у Источној Србији”. исте године. по ослобођење Српства. остало је једно неразјашњено питање: како су се јавно могле организовати чете у једној вазалној земљи. само да дође на власт. да би. завођења обавезног основног школовања. имали смо најпре Друштво српске словесности. није сва Србија била против краља Милана. да је Србија поново обманута напредњачком политиком. против суседне – независне државе? Јер. ослободилаца Старе Србије и Македоније – шовинистима.

у Србији никад ничије заслуге нису ни признаване. савезна влада. додуше. иако су ту амнестију сви радикали са одушевљењем прихватили. пошто је изгубила свој ослонац у Бугарској. Ускоро ће доћи и до тога. 1. Тада ће доћи и до поменутих оштрих речи и сукоба између краља Милана и Гарашанина. 1886. опет. овековечених њиховом преписком. а потом помилован. и тако је. имали глумачку жицу. а посебно даноноћном бригом и негом рањеника. посебно у тренуцима краљевог колебања и уопште у време и после Сливнице. 6. краљ Милан изгубио свако поверење. после седмогодишње владавине. у 45 . краљ помишља на приближавање радикалима. Но. пред саму Нову годину 1886. као председник владе и министар иностраних дела. Пера је искрено прихвато. јуна 1887. проглашена је општа амнестија за све радикале. и кад му је овај пружио руку помирницу. убрзо потом чинити далеко већу издају основних принципа странке. са Јованом Ристићем на челу. где је био затворен Пера Тодоровић. показао много државничке мудрости и сналажљивости. чак. постајући један непрегледни полигон свакојаких борби око власти. у чији је здрави резон сад већ сумњала и Аустрија. сем за емигранте. Нови Устав. Да би се умилио народу. Тај велики радикалски трибун. пропраћен (тзв. Србија је доживљавала мучне дане. ни поштоване. са либералима. није прихваћена идеја измирења са напредњацима. 1886. само да би дошли на власт. Русија. не само у народ. у којој се и сам краљ Милан све мање сналазио. буде одстрањен и проглашен за издајника. убеђен да се може нешто учинити заједничким радом. подржавајући сваки покрет уперен против краља Милана. стекла велике симпатије у народу. И одиста. народни одисај). пре свега. Годину дана касније. грдно се разочарао. радикали су пристали на споразум. док је. да Пера Тодоровић. а најпре и највише својим разводом са краљицом Наталијом. своју странку пред заједничким радом за спас Србије. у име спаса Србије и њеног извлачења из ћорсокака. што су обојица. достојном скандалозне хронике. и. што је. му се оспоравала и памет. свеједно што ће радикали. растрзан многим хтењима. јан. ипак. и са нама је изгубила живце. После Сливнице и отпочетом свађом краљевског пара. значило повратак Русије у Србију. утолико пре и више. већ и у многе радикале који су се додворавали краљу. да је Милутин Гарашанин. Сцена достојна најбољег Шекспира. који се дао лако припитомити и током и после Тимочке буне.1888. то је већ тако. Но. Речено је већ како је и чиме је све пад напредњака. Она је и својим храбрим држањем током кризе изазване поразом. он који је највише заслужан за стварање широке радикалске базе. али треба рећи. најпре осуђен на смрт. десило се. претпостављајући. што је Србију спасло далеко већих потреса и назадовања. 1. и краљ и Пера. да на скупу њихових вођа у Нишу. по ко зна који пут. феб. баш као што ни власт никад није имала алтернативу. лично одлази у калемегдански град. но они ће се неколико година касније. настала тзв.

болесних политичких спекуланата”. дец. где је укочен „сваки живот. где би на делу могла потврдити верност и оданост свом краљу. и искористили су неке накнадне изборе. Нову. Стрепите да се у његов дух не залеже (излегне) црв сумње и неверовања у оно што је узвишено и племенито… Господару! Одустаните од овог несрећног развода и једним снажним узлетом краљевске великодушности и племенитости. потврдио. на то дете које уз Вас стоји. што ће и Стјепан Радић. што су либерали одбили. Сава Грујић. овако срдачно срочена захвалница. овако подастре краљу: „Хвала Господару… Осећање у овом часу не допушта првенство никаквој другој жељи. бивају помиловани!Али. Господару. његов непомућен живот. 29. Не дајте да у том младом срцу свену сви осећаји доброте и љубави и да на њихово место стане мржња и освета. и ти си сместа најбољи човек на свету. дакле непосредно пред сам развод краљевског брака. четири деценије касније. јер се све концентрисало око једног приватног краљевог проблема. којом је Милан претио. свечано. што је била прилика да се Радикалски клуб посланика. а сви радикали. сваки рад и полет”. које једино погодује „болесним амбицијама. срушите непријатеље Ваше и Вашега имена… Оживите земљу и једним махом 46 . по канонском праву краљева. Не допуштајте да се још од ране младости около њега свије интрига. 19. дец. радикали су били нестрпљиви. ускоро Сава Грујић постаје генерал. у виду краља – оца. он је принудио митрополита Теодосија да га разведе. ни та тзв. скоро истим речима поновити у захвалници краљу Александру Карађорђевићу! Дабоме. смилујте се.време краљевог повратка у Србију. сем Николе Пашића. Напомињући шта је све та његова несрећна намера учинила од земље. измирити. пред целим светом. као приватан грађанин упутио краљу Милану. чији је носилац увек био дом Обреновића… Сав је народ уз свог краља. чисто радикалску владу образовао је пук. које је све наше уздање и коме сте Ви данас сва потпора. тако често дало светлога примера. до усклику топле захвалности… што сте благовољели толико одликовати својим поверењем Народну Радикалну Странку да је из њене средине састављена нова влада … Хвала на Одлуку која је испунила најтоплију жељу НРС да у Вашем високом поверењу задобије оно место. августа 1888. Радивоја Миленковића. никаквој другој речи. Живео краљ Милан!” После Краљевице. 1887. што је овај и учинио. на којима су изабрани либерали. Постоји једно дирљиво и пророчанско писмо које је Милутин Гарашанин. којих је Ваше Величанство. Гарашанин каже и ово: „Ако је Србија тренутно изгубила могућности да на себе скрене пажњу Вашег Величанства. натопе горчином и затрују несрећом. то је 19. савезна влада није дуго трајала. и прећи на „дневни ред”. Не дозволите да се његова млада душа. и краљ Милан је умео да буде галантан. плашећи се краљеве абдикације. како је краља у том часу интересовао само развод. као да ништа није десило. и то је био крај. а не они. Наравно. говори само једно: дај нам власт. и оној великој мисли. да затраже оставку министра унутрашњих дела. неваљалство и најодвратније спекулације.

феб. објављујући прокламацију којом се за 20. то не стоји одомаћена тврдња да је то радикалски устав. и уследити. која има законодавну иницијативу. да пред нама не стоји 1889. у данима овако свечаних. краљ Милан се одужује. па ни нови шеф владе. Управо зато је и одобравао. а он као председник. без дискусије. био њихов Јован Ристић. али и компромиса. на дан проглашења краљевине. потврђена и правом интерпелација. Србија по њему постаје у пуном и дословном смислу уставна. а већ 14. квалификованих народних 47 . тужних и опет славних успомена. на насрећу српског рода…. парламентарна и демократска краљевина. да буде што пространији (204 члана). идуће године. краљ је именовао један Одбор који су поред страначких првака чинили и први људи из интелигенције. председницима. За ту његову намеру нико није знао. у којој влада зависи од скупштине. добијајући тако све одлике најслободоумнијег устава Европе.. Заводи се самоуправа све до округа. који ће бити предмет многих цењкања. изгледа да њему и није било толико стало до самог Устава. Гарашанин. окт. по принципу или све узми или све остави. Из тог ширег Одбора именован је ужи од 12 чланова. дакле. а Гарашанинове стрепње мали Александар има тек да оствари. јер сама процедура то није дозвољавала. за извршење промене Устава. Шта више. да нема те јединствене прилике да апелујем на све партије. чак је и прокламацију лично написао: „Данашњи Устав нисам ја створио. Судска власт је независна и непокретна. либерали су тврдили да је један од главних сарадника при грађењу устава 1888.…” Дакле. А како је цео нацрт донесен усаглашавањем. свештенства и народа. чиме је онемогућено било чија мајоризација. за чисто наше српске прилике. и да тим начином покушам. са пуном министарском одговорношћу. навике и потребе. да општу борбу међу синовима мајке Србије. са грдном радикалском већином (однос 5:1). али сам га ипак ватрено бранио и брижљиво чувао. један узвишени француски стил. Т.учините оно што као човек и Србин треба да учините. Уосталом. али краљ је условио усвајање устава од „корица до корица”. колико његово уставно право васпитања наследника. која ће већ 22. Одиста.) изашао. у случају абдикације. Сутрадан. ком се приписује и уношење пропорционалног система у избору народног представништва и тзв. па и настојао да у њега уђе што више слобода. са задатком да састави нацрт Устава. Брак је разведен 12. на коју је сваки министар дужан одговорити током истог сазива. И данас не бих са предлогом (да се мења – С. 500 година од славног пада нашег. и што сте као Отац и Краљ дужни да учините!” Све је било узалуд. Никола Христић. али се задржавају окружна начелства. наређују избори за Велику НС. са представницима шефова странака (Ристић. 1888. окт. Кад је састављен нацрт изашло се пред Велику НС (заседала у Народном позоришту у Београду). нов. Грујић) као п. утишам. на њихово дужно родољубље према Отаџбини.на којима је упорно и тврдоглаво инсистирао сам краљ. брак је разведен.

није чак хтео да „премапотпише” абдикацију. владе. поготову што је био свестан да су радикали. али између разних тренутака. Син Николе Христића. Сам акт абдикације објављен је једном „трогателном” Прокламацијом. од 21 округа свела на 15. члан претходног Намесништва. која је била колико патетична. свагдашњи руски миљеници. Коста. наводног. што је на свакојаке претпоставке упућивало. он је увек говорио шта је мислио. верујући да тиме. Ипак у часу абдикације. а Ристић стари и прокушани државник. којом је она гарантовала његову владавину. 1889. Одређујући му за намеснике Јована Ристића. која се на крају. краљ Милан је у њима видео чуваре и сина и династије. а пре свега у истрајност његове одлуке. и који не може да 48 . Милан је имао само 35 година. уверен да ће они умети да обуздају радикале против. па чак и трагична. ова абдикација била је за многе несхватљив. Владао је више темпераментом. 6. који је своје владе „одрађивао” увек и редовно у најцрњим тренуцима по Србију. стравичан. „са свог најдубљег уверења”. Баш као што је напредњачка идеја била укрупњавање административне поделе земље. уз то имајући Русију за свог великог противника. Абдикација краља Милана. у постојећим околностима. Ипак. Јована Белимарковића и Косту Протића. били. то учинио. толико и драматична. он је редовно другачије мислио. на прагу власти. јер је он. у својим успоменама каже. формално био постављен генерал Коста Протић. Уверен да он лично не може бити уставни владар. дакле до пунолетства Александра. Милан је био ретко мушичав у својим мислима. који је знао навике нашег понашања и потребе наших странака. па и тужан чин. морати њега да зову упомоћ. одступио са престола у корист свога 12 годишњег сина Александра. јер није желео да „прими одговорност за један чин. и на његово место за неколико сати. био је то један устав од ког би сваког озбиљног човека. Намесници су одмах изјавили да више не припадају ни једној партији. прва двојица либерали. да је његов отац Никола. Увек искрен. Дотадашњи пред. несрећни Никола Христић. учвршћује и сина и династију на престолу. према томе. чак се и његов рођени син потрудио да га се реши. а трећи његов лични пријатељ. па је тако шеф либерала постао Јован Авакумовић. феб. Ипак. 1889. Тек. а да не дође до хаоса. који је сматрао фаталним за Краља и династију.посланика. краљ Милан је 22. Причало се како је тај и такав Устав последња освета краља Милана странкама. 1889. наводно. феб. а почело се са шест области. па је демисионирао. без које се није могло више владати у Србији. је продужио важност Тајне конвенције са Аустријом. али њега нису звали. посебно по „свом” Уставу из 1888. по новом Уставу. које је Милану и предало власт у руке. но разумом. иако их је највише познавао. чиме би се многе дотадашње окружне вароши упропастиле. он није довољно „нањушио” Србе. До хаоса је безмало и дошло. Па ипак. морала да заболи глава. до 1895. рушења династије. био уверен да се по њему неће моћи владати Србима и Србијом. па ће. писац познатих успомена о Београду и отац композитора „Охридске легенде” Стевана Христића. последња двојица и генерали.

Краља Александра I. нек је при овом растанку са њима Мени од Бога просто. а ако су оне према мени грешиле. поседео малко и у својој канцеларији!) Има разлога да се наведу неки одломци из докумената донесених тог 22. кад је и на дан свог венчања.онако како му је наређено!”. Две периоде Моје владавине су окончане: прва спољним тековинама. који свог кмета слушају”… Кад га је краљ Милан упитао за програм његове владе. он је рекао: „Ја да слушам Вас.карактерише другачије него као политичко самоубиство”. (Тај Никола Христић. да и Краљу Александру Првом. као вашем будућем првом генералу и врховном команданту. феб. обележио се трима изјавама: „Свако има да гласа по својој савести. привредан и плодан. дело земаљске интелигенције. да сва српска војска положи заклетву верности Његовом Величанству Краљу Александру I.”. истрошио сам своју снагу. да поштујући нов Устав. на подршци коју сте ми указивали. …Суђено ми је било да будем ваш вођа у часовима тешким и опасним. ни према сину своме…Последње Своје напоре. које можда нису свакад мој рад. Јовану Ристићу. а сви остали – мене!” Био је то чиновник каквог Србија није имала. као човек имао да проживим. лежи данас дужност. преносећи врховно командовање са српском војском на сина Мога. слушате и вршите све заповести верног Му Намесништва. да уложим у делу стварања новог Устава. о својој државној мудрости и радом својим оправдају поверење народа. осећање дужности и родољубља налагало ми је. али која данас потребује не само љубави. даду доказа о свом родољубљу. Не осећам се моћан потребама њеним да одговорим: немам права да то и покушам ни према Србији. Ако сам према унутрашњим политичким струјама грешио. Тог дана. „Само су они прави приврженици Књазу. друга великом уставном реформом. нек им је од Мене просто…” Наредба војсци: „… У часу Мога растанка с вама. војници. који је уз др Владана Ђорђевића сматран за највећег „реакционара” нашег политичког живота. написао је и писмо првом Намеснику. Нова ера захтева снаге за рад. препоручујући вам. будете верни и предани и да. У тим борбама. А како и не би. коју сам љубио и коју љубим. Из Прокламације: „ Срби. Ја вам. а за неуспехе нека на мени лежи одговорност. За успехе вама хвала и слава. 49 . 1889. господару. као и мучним данима. На политичким партијама. ред и спокојство у земљи. положио сталну основу за њен развитак и напредак. Свој рад као владалац остављам оцени повеснице. које сам. Њим сам утврдио мир. моје тежње разумевале и цениле. коју је познавао као и свој стан. већ и оног полета за рад озбиљан. захваљујем из све душе. до Његовог пунолетства. као и слободног и законитог споразума између народа и круне. …Наређујем. а вама од срца благодарим.

гркињом Артемизом. Најпре. који ће се касније приказивати по циркусима као „син једног краља”. уведене су и тзв. Поверавајући вашој и њиховој доказаној оданости према народној династији Обреновића. настојали да у што већој мери окрње прокламовани пропорционални систем. у рату 1876. сад већ као грађанин. Сава Грујић. Из те љубави био се родио и син Ђорђе. вршити Краљевску власт до пунољетства младога Краља Александра I. како Његово Величанство Краљ Србије Александар I. с којим је био у блиском пријатељству још на руским студијама. као беспоговорна већинска странка. члан Устава. овоме важном и великом позиву одговорити на потпуно задовољство Нашега младога Краља. Протића и г. ђенерала Јована Бели Марковића за Краљевске Намеснике. бити објављена у „Политици”. Давши сљедства једној намери.„Драги г. коју гајим од дужег времена. Ристићу. 1889. 1889. а потом као самосталац. Потом. једва да је био у војсци. које су 50 . Први акт Намесништва био је да у духу новог Устава повери владу скупштинској већини. дакле – радикалима. коју је саставио генерал Сава Грујић. као њен председник (7 пута). као и ваши другови. Грујићева влада одмах се дала у законодавну активност. у живот. под генералом Черњејевом. краљ Милан. али је убрзо (1873) из војске отпуштен због веза са Светозаром Марковићем. Ја сам се данас свечано одрекао краљевског престола и пренео уставну власт на Свога сина Краљевића Александра … Но. то се њихова љубав свела на повремена виђања и на преписку. најпре као радикал. краљ Милан имао жељу да се ожени са својом љубавницом. Ја сам пун поуздања да ћете ви. судбину отаџбине. помиловало. Али. по праву које Ми изриком даје 70. Треба знати да је у тренутку силаска са престола. којим су радикали. као и да смањењем пореског ограничења (право гласа имао је сваки грађанин који плаћа 15 динара непосредног пореза) „повећа” сеоско становништво. у исто време. како се развод њеног брака одуговлачио. бирачке карте. који ће по сили и снази Устава Краљевине Србије. која ће 20 – тих година нашег века. број својих гласача. био је начелник артиљерије. замолиће Намесништво да помилује Николу Пашића: „Нека се његов глас придружи гласу целе земље – Живео Краљ Александар I” и Намесништво га је Указом од 27. још није пунољетан. којом је требало увести Устав 1888. Са истим циљем. затим г. Прва влада радикала. који сте већ једну сличну мисију часно и успешно извршили. што у влади. на корист наше драге отаџбине и на дику народне династије. вашем заједничком осведоченом патриотизму и државничком искуству. задржавајући и министарство иностраних дела. најпре као артиљеријски стручњак у крагујевачкој тополивници. Све остало време. женом свога личнога секретара Милана Христића. Ја. провео је што у дипломатији. господине Јоване Ристићу. именујем Вас. изборни Закон. ђенерала Косту С. тј. феб. која је свагда била срећна што је могла рачунати на љубав и оданост народа српског и првих његових синова”. Сем овога.

да је сељак. Једино добра последица тог и таквог режима. којим су повећавали већину. годишњица Косовске битке. палим 1806. јуна 1889. Повратак митрополита Михаила у земљу. бојала освете за свој глас. стварају сопствено чиновништво. сад почео да сматра државу својом странком. протеран је дотадашњи митрополит Петар у Аустрију. и миропомазање 12 годишњег краља Александра. од министра до послужитеља. А било је случајева који су се сводили на јавно познату крилатицу: „Плати порез за мене. тако да је у земљи. ког може кад год хоће и да смени. 20. Поред тих основних закона донесен је и низ других стручних. радикали су преко парламентаризма увели најригорознији једнопартијски режим. извршено је у Жичи. маја. о Српском бродарском друштву… Са војском се нису прославили. по селима. да је штампа практично била слободна. што се. сребрног новца. Прописано је да накнада за сваку злонамерну паљевину пада на целу општину. да тим поводом. бар су јој се „осветили”: скресали су војни буџет од 14. о Главној контроли. која је водила рачуна о тачном и прецизном извршењу Буџета. да сам народ бира кмета.општине давале као доказ о плаћеној порези. у борби за ослобођење Београда. Поред тог битног закона. Закон о штампи тако је вешто срочен. по свим деловима. Док су у ранијој својој агитацији. и своје Владе. 1889. и на место њега за митрополита 51 . Један од битних закона. Јован Ристић није пропустио прилику. радикали задржавају те „крвопије” и „злотворе”. Поистовећујући себе и народ. Затим Закон о општинама. у корист оживљавања привреде. о Државном савету. донесени су и други. то су радикалима даване те „карте” и ако нису платили порез. 6 милиона. чиме су осетно успорене војне набавке и готовост војске. чиме су били заштићени и сами кметови. као о увођењу новог. чиме је јасно ставио до знања да се мора и даље радити на оном што је Карађорђе започео. што као апсолутни господари НС. што им није сметало да причају како су за ослобођење српске поробљене браће! Невероватно! Иначе. као Закон о министарској одговорности. тј. 29. изгласала НС. који се дотле интересовао само за своје село и своју општину. сада на власти. онако како га је. с тим. обнови споменик Карађорђевим јунацима. Ако су морали да оставе стајаћу војску. Када је враћена династија Обреновића. главно је било да се заштити порота. био је чиновнички. у име краља Александра. У законима о судству и пороти. којим је спроведена потпуна самоуправа. па да гласам за тебе”. било све сам го радикал. чиновништво и уопште бирократију проглашавали крвним непријатељима народа. била је та. по којој је „формули” страдао и Јанко Веселиновић. одакле је и дошао. на 9. као председник општине у његовој Бари. о Државној класној лутрији. а преко ње и Државног Савета (самим тим и Главне контроле и судства). редовно сводила на паљевину усева. а неколико дана касније. која се. па је преко ње прихватио и државу. прослављена је 500. затим о подржављењу железница и монопола соли. себе и самоуправу. Како су и општине биле радикалске.

пак. прихватио сигурну заштиту и моћну помоћ у испуњењу својих циљева. државни питомац у Швајцарској где је био у кругу тамошњих руских социјалиста и нихилиста на челу са Бакуњином. по одобрењу цара Фрање Јосифа. други у калу и прашини место налазили. по смењивању Михаила. но генералска сабља). пошто је претходни митрополит Теодосије. Виђао се и у Херцеговачком устанку. 1891. 1881. По изгледу миран и тих. многи за митрополита Михаила кажу да је био прави хајдук у мантији.београдског и српског изабран је. Пашић је један од најмаженијих Срба свих времена. те је тек. Тврдило се да један од разлога преузимања владе од стране Пашића. пошто је Пашић од пријатеља и сарадника руских револуционара. 1881. да би 1878. иначе ђак кијевске духовне академије. он је смењен. које су биле уведене од напредњачке владе. тек једни су га глорификовали. 28. Кад се Пашић заједно са осталим радикалским емигрантима. мада је био истакнути члан тог револуционарног друштва. Једно је сигурно. то је посвећен у Карловцима. 10. међутим. коју генерал Грујић. Наравно. и међ звезде стављали. феб. дворски генерал. успео је да за све време сачува стипендију – док је Светозар Марковић изгубио – па чак и кад се вратио у Србију да добије и државну службу. Михаило га је најсрдачније прихватио. пензионисан. већ је јавно стајао на краљичиној страни. повезујући га са високим славјанофилима у Русији. Михаило. маја 1889. после Тимочке буне. под изговором да се противи увођењу црквених такси. сав предан Богу и свом духовном позиву. био Пашић нико није знао. Теодосије је. Ко је. па се тражила одлучнија акција. не само зато што је био миран и тих човек (звали су га свилени одн. први пут постао посланик. недоучени инжењер. што је морало бити утолико чудније. али и њихов миљеник. Иначе. све оштрија свађа између краља и краљице. па пошто су остала три наша епископа смењени а четврти умро. Михаило ће му обезбедити и новац и оружје. Он ће се после извесног времена сместити у Русију. да Пашић никад и није постао царскоруски човек. јула 1859. већ да је као практични политичар и опортуниста. по Милановој абдикацији. с обзиром да је краљица Наталија била мушичава жена. што је прилично отежавало цео проблем. славољубив и осветољубив. враћен у земљу. од стране патријарха Германа Анђелића. због свега овога није могао бити и аустријски. као и у турским ратовима. и отада остао 52 . Тај Зајечарац. непоколебљиво руски човек. ком је више пристајала мантија. и 18. либерал и друг Јована Ристића још из школских дана. шабачки епископ. одједном постао човек царске Русије. Прва влада Николе Пашића. окт. Има. а на молбу српске владе. нашао у Бугарској. као пензионисани проф. одакле је усрдно радио против краља Милана. Богословије и архимандрит одређен за митрополита. веровања. 25. јер су се и он и остали емигранти носили мишљу да дигну устанак у Србији. дакле одмах после потписивања Тајне конвенције са Аустријом. није могао повести.

Пође ли се од радикалске агитације о суверености народа: народ је извор и утока власти. али кад год је било нешто густо. склонио у неко шипражје. свеједно што никад није говорио ЈА. већ увек у име странке. после Ивањданског атентата на краља Милана 1899. чијег је сина Пашић. и да је тај народ. иако је знао за припрему атентата. поставио за нашег министра у Берну. сиромашног Ристу Иванова. како се у време првог турског рата. Друга се удала за Влаха. грдном већином својом. Од оснивања Народне радикалне странке (1881). Пашић се оженио 12. који ће га именовати за сенатора. ког је лично плаћао 300 лева месечно. непрестано изазивајући њихове кризе. како би се други истрчали. ал Јован Дучић каже: „Оженио се Српкињом из Трста за пола милиона форинти мираза… Једна Пашићева сестра удала се за Бугарина. а потом се запослио на градњи бугарских железница и на крају живео у Румунији… или. њега није било. да би одмах потом нестао из земље. то се онда лако долази до суштине: сувереност – народ – радикали = Пашић. он се склонио у Русију. Постоји једна његова исповест. пре је допуштао да га догађаји воде. Ни у чему се није залетао. Ма ко да га је нападао. како би добио још већу власт за себе. при навали Черкеза. министра и посланика на страни. опет се склонио из земље. Чудно. као да ништа није било… У свим каснијим окршајима. Ни са ким није 53 . која је омогућила образовање заједничке владе … или. он је увек успевао да пронађе такво неко „шипражје”: у Тимочкој буни – побегао преко Земуна у Бугарску… или. није одговарао. он је помилован и још добио 40 хиљада ондашњих динара као неку врсту награде. изгледа као друштво са какве лађе или на плажи”. док ови нису све живо побили и попалили. све до венчања краља Александра. био радикал. а друга. и не само он. био на њеном челу. због пристанка на сарадњу са напредњацима – проглашен издајником и најурен из странке!). коју је непоколебљиво држао у својим гвозденим рукама. Никад нико није открио шта мисли. као признање за заслуге око фузије радикала и напредњака (А јадни Пера Тодоровић је 1886. и кад су се повукли. Стефана Рачића. пред само убиство краља Александра. замуцкивао је. и док су сви они добили тешку робију. он се из тог шипражја извукао. дакле у време када је био председник српске владе. после његове смрти удала се за Божидара Пурића. превиђају једну просто невероватну ствар. волео је сваку ствар да одложи – за сутра. под српским именом Милутин Јовановић. но он њих. а да за ту женидбу скоро нико није знао! Био је 25 пута председник владе. 1876. Једну је од своје две ћерке удао за Србина католика из Цавтата. пошто је на суду издао своје партијске другове.непрестано у првом плану наше политичке сцене. Син Раде оженио се са Крфа. да Дучић. пошто је претходно имао аудијенцију код младог краља… И за све то време он је био номинални шеф НРС! Важио је као највећи Србин. маја 1892. док су остали емигранти скапавали од недаћа. све до своје смрти крајем 1926. ћерком адмирала Зотова… Ако поређате сва ова лица за Пашићеву домаћу трпезу. за неку поверљиву службу у Софији. неког Јовова.

тип човека за који наш народ има израз – потуљенко. авг. који ће још много раније. потврђујући краљ Миланово подозрење. кад је други намесник. са Пашићем на челу и касније. да би поставили своје верне „кадрове”. што је. никог ко је био иоле способан није волео да има крај себе. Ако су дотле били омражени напредњаци. на том месту. генерал Коста Протић. Горњем списку треба додати и радикалске прваке Косту Таушановића и Милована Миловановића. Није тешко претпоставити. чудно је да нису запажене његове – суверенске амбиције. Пашић је изазвао кризу владе (9. Пашић је. да по њој слобода. Стојана Протића… дакле све људе од имена и значаја. да они нити имају државну идеју. Цео страначки интелектуалан кадар он ће разјурити. под другом династијом. сад су то постали и либерали. у бунту. изненада (4. против којих се очајнички борио све до њихове смрти. све до његове смрти. стварног организатора странке. 23. Више га је обележавало ћутање. нису успели себи да омогуће већину. јуна 1892) умро. Криза је била незаобилазна. Настало је време да свака партија има своје чиновништво. терајући из државне службе свуда инфилтриране радикале. од којих су неки после првог светског рата. При свем том. Љубе Давидовића. у завереништву рођени. за све време испољавати. И не само њега. као какав балкански Кромвел. Љубе Стојановића… генерала Саве Грујића. као да је његова рођена… Ако се по јутру дан познаје. и кад је требало да се бира његов заменик. правда и једнакост никне”… а десиће се то. јер су у партизанству. Ипак. Тада на сцену ступа рас краљ Милан. крње Намесништво је тада поверило либералу Јовану Авакумовићу. Љубе Живковића. авг. него говорење. који су му били потребни. у писму Јовану 54 . Јаше Продановића. од свега био је највећи демагог: „Гуњац и опанак створио је ову земљу… Гуњац и опанак је ову земљу оросио крвљу својом. поготву што их је одмах на почетку јасно испољио. Милорада Драшковића. да је својом владавином. па преко Светомира Николајевића. Иако су многи његово понашање називали завереничким. Јер. увек остављајући да прилике одреде његов однос према онима. да састави мањинску владу. нема сумње. рушећи касније и самог краља Петра. то нема никакве везе са краљем Миланом. тек он ће те суверенске идеје. онда је ова прва троипогодишња радикалска владавина много показала. толико и истинит биланс његовог вођства НРС. 1892). они ће такви остати. могао да учини. која ће спровести и нове изборе. ту српску крв немилице расипао. Једном речи. Пошто му план да уђе у Намесништво није успео. са таквим „залеђем”. да би на крају остао сам и без наследника. Јована Жујовића… и на крају. које је унапред знало шта га чека кад њихова партија сиђе са власти. ипак. силом хтео да то место заузме. један колико стравичан.прекидао везе. он је разјурио. позивајући се на огромну радикалску већину у народу. али ни са свакојаким „дресирањем” народа. 1890. утолико већа што се до краљевог пунолетства имало да чека још пуне две године. шта би он. Почев од Пере Тодоровића. нити умеју државу да воде. стали на чело нових партија.

То сте Ви чинили оним луксузом и оним туђим обичајима. ни друго. 1888). Речено је да су напредњаци. били на страни краљице. из ког ћемо дати неке фрагменте. Но. или га оставља. да сам и ја био у броју оних. али тиме није охладио Милана. пошто су обоје били руски миљеници. стали су на страну краља Милана.) обеснажи. да ће се на тај акт позвати само ако наџиви краља. окт. И ако ја нисам ни мало суделовао у избору Вашем за српску краљицу (јер су моји планови и покушаји даље нишанили). који су на Вас неке наде полагали. молећи га да бар он. 1891. на саблазан престола. Михаила. да ја рашчистим с овим стањем. које крајње суво и неџентлменски поставља цео проблем. јер сам се бојао. по ком „они нису надлежни”. „Београд. на челу са Милутином Гарашанином. јуна 1891. конзервативнији од њих. успела да га овај (16. био до те мере развио. Ваше Величанство. Жена или се покорава мужу. свеједно што су толике године били уз краља Милана. ако Ви нећете”. за њих још јаче. Тако се не би смела понашати према једном Обреновићу кћи спахије Кешко. да се. па је сад дошао ред на раскраља да притисне митрополита. Ви нисте хтели ни једно.Ристићу тражити: „Дајте ми власт било у једној или другој форми. не учини употребу од тог новог акта. као што тврдите. Србија није никада видела на двору својих владара оне раскоши и оних луксуза. не кријем. кад она не признаје да је разведена. које сте у Србију донели? Пре 1875. То вреди и за краљице. Постоји једно писмо Јована Ристића упућено краљици. Михаило био на страни краљице. колико је видела за 12 55 . 15. као Министар председник. са становишта њих. али не стоји да сте Ви. 1890. Ристић је то хладно отклонио. међутим. пошто му је дала реч. и саму краљицу. умели народу ту љубав и да вратите. а још мање жена према своме мужу. и са њим владали Србијом. Либерали. Наравно. који се 1887. уз то Србенде. кад сте се на српски престо попели. саветовао да се склоните. Сукоб краљевих родитеља достиже размере афере. дец. као чувара свете српске породичне традиције. докле се своме мужу намећете. Ви сте заиста предусретнути општом љубави. Не треба сумњати да је митр. такво понашање не би смела усвојити мати Краљева према оцу Краљеву. који ће осликати и Ристића и либерале. можете још и побити. као Обреновићевци у принципу. …Све да би краљ Милан и заслуживао каквих прекора. који му издаје нов акт. Ту ће по свој прилици лежати и узроци Вашем раздору. да сам Вам ја. већ је по повратку митр. Краљица Наталија не само да није признавала развод брака (12. уосталом као они који су их и вратили на престо. у народ сте бацили угарак раздора и земљу држите у непрестаној кризи и трзавици. коју је Обреновић попео уза се на српски Краљевски престо. она то није одржала. нарочито још. Наравно. и као европски грањсењери.

за пуних 12 година. као негда на двору Лудвика 14. дотле у Србији нечувене и невиђене. неуспело. до пунолетства краља. Споразум је сачињен 30. и спроведена у Земун. На Вашим се баловима развијао блесак и сјај. него потребе земаљске. кривица је сваљена на министра ун. и једино Ви. да своје жене што богатије за Ваше балове спреме. па је зато опет била и без претензија и без кокетерије. Александра Ђају. јер је народ стао на њену страну.000 дин. Докле су на бојном пољу падали најбољи синови. Не знам колико Ви у души својој љубите Србију. Ја никад нисам заборавио да је он Обреновић. да је унук Таковских јунака. што је Србија пре Вас имала на престолу једну Књегињу. узрок тој раскоши. Обавезе које је краљ Милан прихватио у једном 56 . Ја сам сведок. а краљицу су морали силом да протерају. дела. Пашић се извукао. марта 1891. Госпођо. Ристић и Пашић су потом учинили једну нечувену ствар. све једнако писао и говорио. двор је српски претходио примером штедње и грађанских врлина. која није показивала добар укус. да се пуца у народ.година Вашег господства. то није био довољан разлог да ја будем неправедан према њему. уместо месечне апанаже (30. као и обично. Првог дана 6. У првом часу. да јој се краљ Милан одупирао све до 1880. чак би се одрекао и права члана краљевског дома. а посебно велики бламаж за радикале. Али то баш доказује да мојој каријери није служила за основ дворска протекција. која је доиста била „благородне крви". држала је на двору српском забаве. како Вам је он о мени. Ова раскош у сиротој Србији морала је толико више изазвати гнев и осуде. Краљ Милан је понудио Намесништву и Пашићу. докле су се мајке српске у црно завијале. И то је мој понос. маја 1891. натраг. Ово Ваше саопштење није никаква новост за мене. Да би се успоставио ред. играле игре које се пре Вас нису ни у јавним локалима Србије виђале. Ако је краљ био врло често неправедан према мени. ну најпосле његове погрешке највише су наудиле њему самом”.). Ако је краљ Милан грешио ја сам знао да је он то радио у својој бујној природи. раскраљ је добио први милион и отишао из земље. под Вашом личном управом. али је потом нађена наредба. и то тек у другом покушају. Ви сте. После су се на двору српском. испрегао коње из кочија. и иступио из државаљанства. доведена је војска. па се ни он више неће враћати у земљу. блесак и раскош! Ви мислите да ме раздражите противу краља Милана кад ми пишете. да три милиона једном за свагда и да се протера краљица. што су они једва дочекали. Био је то један мучан догађај. и столетнога порекла. са Пашићевим потписом. и одвезао је. али сте више него довољно доказали да за Вас има врло привлачну снагу – престо. који су основали ову државу. књегиња Наталија. која је у једном трену опалила плотун у народ (један погинуо и више рањених)! Сутрадан изјутра краљица је силом смештена у воз. после се почело догађати да су мужеви продавали најпотребније ствари из куће. у њен стан. и после је подлегао Вашим навикама. да му се.

опет исти церемонијал на станици. у виду Закона. Краљ ће се потом. цар је примио посебно Ристића и одликовао га орденом Александра Невског. сам. а сада. какав је био Јован Ристић. Уопште. у Русији. од 14. И данас није јасно како је све то сређено. Додуше. краљ ће тад отићи у Аустрију. који је популарно зват „Закон о прогонству краља Милана”. где га је. под заштитом Русије. па и тада и тек због доласка кнеза Николе у Београд. Кад су одлазили. али 1903. овога пута аустријски. Александар. Наполеон. где ће га на станици у царској летњој резиденцији. Руси су много полагали на сложни рад либерала и радикала. са целим двором и министрима. остатак либерала створио неку сумњиву већину у Скупштини. сусрести са својим оцем. у тој слози око младог краља. што ће он. Тада је дошло до тајног сусрета краља Милана са др Лазаром Докићем. Чак је и један стари лисац. коме је то био први излазак на животну сцену. али без икаквих шанси на трајност и регуларност. када је рушила тог Александра ког је сада устоличила. већ и над његовим било кавим утицајем на политичке прилике у земљи. коначно – готово. са царем на челу. тадашњи председник Француске републике. што само показује колико је и за једне и за друге. Руси су чак дали остатак од два милиона. они су спровели кроз НС. ударен глогов колац не само над његовом владавином. Само. са Ристићем и Пашићем. прекинуће своју јавну 57 . имао је непуних 17 година. Веровало се да је тим Законом. Србија била значајна. са којом је она покушала да ради.интимном договору са њима. Фрања Јосиф. у Луцерну. у Ишлу. априла. Краљ Александар. и тако омогућили нашој влади испуњење обавеза према раскраљу. без допуштења Скупштине. марта 1892. је постојала једна велика и разграната завера. 1. док је 1799. 1. нити постати српски држављанин. по ком се не може ни враћати у земљу. примио и Карно. дочекао их је лично цар Александар III. што ће за њега бити највећа увреда коју је доживео у животу. 1893. што ће десет година касније исто такву прецизност показати. и како се у Београду њихови интереси сучељавају. тако мајсторски и са задивљујућом спретношћу и зрелошћу учинити. опет дочекати један цар. са идејом тражења излаза из настале ситуације. Како је опструкцијом радикала. априла 1893. васпитачем малолетног краља и тадашњим председником Државног савета. државни удар краља Александра. они су видели будућност Србије. био насамарен. понајвише у војсци (један коњички пук и подофицирска школа) која је деловала као сат. па дакле и са њиховим пуномоћјем. како би показао своје задовољство што је са краљем Миланом. имао 30 година и огромно искуство једног прослављеног војсковође. На станици у Петрограду. да би му и сам Наполеон морао честитати. 21. у коју су били толики умешани. када се прогласио за Првог конзула. Нађен је у преузимању престола од стране младог краља Александра. јула. 1891. посредством краља Милана. Краљ је становао шест дана у Зимском дворцу. два три ађутанта на двору и готово нико више. коју ће непоколебљиво носити пуне три године. иначе умереним радикалом. одакле су отишли у Париз.

док је Пашића послао у Петроград за посланика. Није чудо што га је потражио код свог рођеног оца. краљице Наталије. авг. што је увек чинила кад јој се није свидела наша спољна политика – па да до тог банкротства стварно и дође. или готово ништа. ни видео. заклињања на вечну верност младоме краљу. депутације. па дакле и без народа. Постоји још једна интересантна појединост: краљ Александар је исковао „првоаприлску медаљу”. Довољно је било да Аустрија забрани увоз стоке. на чијој је једној страни био његов лик. са којима је Пашић владао помоћу учитеља и попова. као и у толиким другим временима. што је могло да се схвати и као жеља за помирењем династија а и народа. Докићевом смрћу (1. Александар је изгубио интимни ослонац. И сад овако бриљантан потез. док су се либерали понашали као напуштени љубавници: „са једним искуством више и једном предрасудом мање”. то је народ одушевило. као какав генијални малолетни деликвент. са др Лазом Докићем. Било је то 9. утолико пре што је Србија тада веома лоше стајала. Треба замислити тај интимни спектакл: малолетни краљ позива своје намеснике и министре на ручак. а затим је био и на Краљевици код Зајечара. да кад је кренуо кроз Србију. Наравно. све то не би могло без радикала. години силом одузела од мајке. кад га је немачка полиција у његовој 12. али ипак формално је изгледало без њих. којим је све од реда надмудрио. док је краљ говорио непрестано је гледао у свог некадашњег васпитача. чак јој је претило банкротство. и усред ручка их све редом позатвара. 1893. а на другој текст: „Од данашњег дана ступа Устав у своју потпуну важност”. који из џепа вади списак целе владе! Јединствен догађај какав новији свет није памтио. и озлоглашени хајдуци су му се са комплетним наоружањем предавали! Обишао је и гроб Карађорђа у Тополи. у знак сећања на дан и прилике свог ступања на престо. дец. а да ће он сам тај Устав укинути? Шта ће све да се промени око њега и у њему да би до тог дошло? Ко би то знао. тамо где су стрељани радикали 1883.апстиненцију. као председником владе. као премијером. Иначе. пре него што се краљ Милан вратио. под изговором свињске заразе. Докић и Докићев дом био је једино краљево прибежиште. Ипак. али ударна радикалска 58 . а могло је да означи и један добродошао преокрет. Има сведока и сведочанстава. Савом Грујићем. и као и увек почеле су депеше. После визбаденске отмице. Најагилнији били су и најригорознији и најпримитивнији. тражећи у њему сагласност и потпору. Но. 1893). Да ли је тада знао да неће проћи ни годну дана. требало би да је главни узрок свему. а Докић њега као сина. који су били не једина. Додуше. дакле они са села. у то време. ког је краљ Александар волео као оца. проглашавајући се за пунолетног краља. покушао је са радикалом. осећајући да ће тако имати мање проблема са бунтовним елементима у радикланој странци. Радикалски лист „Одјек” назвао га је чак – Александром Великим! Његова популарност била је тако велика. међу радикалима се водила љута борба. пошто банке више нису хтеле да нас кредитирају. изненадна смрт др Лазе Докића. о младом краљу се знало мало. те су напредњаци били задовољни.

у немоћи да изађе на крај са својим повериоцима. Помоћу њега. ипак се смиловала. лишен сваког достојанства. сада Светомира Николајевића. али он то – неће! Краљица. Сад кад се вратио у земљу. написао је да би га Артемиза спасла. залажући чак и породичне ствари. Симићева влада трајала је само два месеца. да није патриота и да би за новац све продао). Уопште. Иако је његова влада најављена као – неутрална.интелигенција. 1894. па је чак тражио од Архијерејског сабора да оповргне њихов развод брака. колико је много струја унутар радикала било. пред његово бекство. у противном он ће се убити. на челу с њим. молећи је за помоћ. 18. да бар подигне породичне ствари из залагаонице. (Треба знати да Наталија никада није примила ни један динар са краљевске цивилне листе). феб 1893. владали и скупштинским Посланичким клубом радикала. 9. сестром од ујака. Да његова беда буде комплетна. ваљда охрабрен. Краљ Милан је до повратка у земљу дозволио себи несхватљиве падове. која је иначе бескрајно мрзела краља Милана (тврдила је чак да није нормалан. дала му је 100 хиљада. једног ретко самосвесног човека и интелектуалца. учинио је и један више него понижавајући гест. том њеном милошћу. Највише се мислило да се 59 . Сава”. Ректор и професор Велике школе. па је дошла нова „неутрална влада”. Краљ Милан. додуше краткотрајном. Карађорђевића. без знања владе. одбора НРС. објавио је да је дошло до помирења. посланик у Бечу. тај радикалски Посланички клуб бивао је увек моћно оружје у рукама Пашића. са светским манирима. повратак краља Милана у земљу. Грујић је демисионирао. кад год није био у влади. Иначе тај Симић. До Тимочке буне члан Гл. оснивач и председник просветног друштва „Св. опет – шипражје!) где остаје све до почетка августа 1894. са циљем пропаганде српске идеје у поробљеним крајевма. Краљ је позвао оца. па макар и радикалске. за све време био је у дипломатији. 000 франака. те је опет заглавио у дугове. он је све „туђе” владе. Чим је Пашић чуо за Николајевићеву владу. У том и таквом срозавању. проћерда и прокоцка. својој „бившој супрузи”. па чак и са блиском рођаком. и склања се у Трст код тазбине (дакле. Они су. дати Пашићу повећу суму новаца. а владу је преузео Ђорђе Симић. даје оставку на место посланика у Петрограду. и он је био радикал. успевајући да велике суме новца које је добио од српске владе. што само говори. који је и допутовао са краљем Миланом. чувеног богаташа Гуше). у првом браку (1867) зет свргнутог кнеза Ал. јан. прављене су разне комбинације или боље рећи шпекулације на рачун тог повратка. који ће као богат човек (цинцарски зет. писао је краљици Наталији. што су несрећни великодостојници и учинили. подривао и онемогућавао. претварајући често министре у своје извршне органе. оснивач наше масонске ложе (1891). и од тражених 345. и противно закону којим је краљ Милан прогнан из земље. и мало је познавао стварне прилике у Србији. Но. Маријом Катарџи. Наиме. јер му је жена умрла. Нарочито је прота Милан Ђурић из Ужица био популаран код сељака. 1883. што је последица његових љубавних авантура. у коју ће увести све виђеније Србе оног времена.

а увече јој је приређена бакљада. у принципу. Чудно је само да је то исказао или запазио један дечак од 17 година. а с друге. 9. честитке – чак и од виђених радикала! – што је најбољи знак. његова писма. који су сместа похапшени. која је тамо живела са ванбрачним сином краља Милана. јер је Устав 1888. и либерали и напредњаци били су задовољни. 1895. Уместо бурних реакција негодовања. 26. председник странке. од 360. повратак краљице Наталије у Београд Био је то дочек какав се не памти. 000 златних динара. депутације. Убрзо после овог чина. занемарити чињеницу да је краљ стварно волео Александра. Међу њима и п. и то само зато да би могли да искористе државу за себе”. краљ Александар је путовао у Цариград. априла 1895. он не само да није марио. ни Александар није био ни мало политички наиван. који је признао да је Карађорђевићевац. изгласавањем Закона о апанажи краља Милана. при свем том. са којима је саобраћао. наш народ је увек полагао наде у брзе и спасоносне „прекретнице”. али уколико су мање способни утолико су амбициознији. изгледа са јединим циљем да султан силом одузме од Артемизе. стављени су ван снаге закони о изгнанству краљевих родитеља. А онда. Почетком новембра. априла. сада у Опатију. И збиља. била је један од разлога да Николајевићева влада укине Устав 1888. са породицом. маја. Та Чебинчева „афера”. У Краљеву је ухапшен неки каменорезац. не само због она два милиона која су дали 1891. нов. Одиста. Као и толико других политичких аката. где је дочекан хладно и са опоменом да краљ Милан мора да напусти Србију. Али. 28. и они су сада могли сасвим слободно живети у Србији. већ су га оне и замарале и умртвљавале… Уз Устав 1888. Сутрадан је 60 . и врати у важност онај из 1869. што ће се као потврдити. 1894). тешко је. Михаило Чебинац. остављајући странку на милост и немилост Двору. и овај. остала је да важи до дана данашњег. укидање Устава 1888. и сам је добро видео своје „окружење”. Та дијагноза или формула. краљ је путовао у Русију на сахрану Александра III. Од станице до двора прошла је кроз шпалир одушевљеног грађанства. што је могло бити опасно. као и толики радикали. да је морао видети са каквим се све „аждајама”има Александар да бори. народ је клицао! И опет су кренуле депеше. био је потребан странкама а не народу. посебно радикалима. у борби против круне. Они никако нису хтели да буду изиграна страна. врховни. јер је Артемиза имала намере да Ђорђа истакне за претендента. 1894. с једне стране. краљ Милан је убрзо потом отишао у Париз (25. у којима је признавао њиховог Ђорђа за свог сина. Аца Станојевић. За дуге поступности. Убрзо после преузимања престола. Међутим. омогућавао владавину само једној странци. неспособни за посао. што је за Пашића опет био знак за „шипражје”.он враћа због пара. да тај слободарски Устав и није дошао до народа у виду неког видног побољшања његовог живота. рекао је аустријском посланику: „Ови људи су бескарактерни. непрестано страхујући за опстанак династије.

била свечана представа у НП, а прекосутра народне игре у Топчидеру.
Дан касније, уочи њеног 36. рођендана, на Калемегдану је приређен
ватромет. Цео месец мај протекао је у излетима срећне мајке и срећног
сина. Кад су пошли у Шабац, међу именима високих личности у пратњи,
први пут се помиње и име Драге Машин, која је по својој молби,
постављена за дворску даму, још 1892.
Иако су је радикали протерали из земље, 1891, краљица је највише
дошла зато, да Александра ослони баш на њих, и да му преко њих
обезбеди подршку Руса. Иако је краљ слушао, колико је могао, он је ипак
био опрезан, па је и против њене жеље довео на владу напредњаке са
Стојаном Новаковићем, верујући да ће они лакше добити зајам, који је
био преко потребан, јер је држава била у великој новчаној кризи, да се
ни плате месецима нису исплаћивале.
1895. 25. јуна, влада Стојана Новаковића. После владе др Владана
Ђорђевића, најдужа и најстабилнија влада за време краља Александра
била је Новаковићева влада. Иначе, Новаковић је био наш велики
лингвиста
и
историчар,
признати
Балканолог,
стрпљиви
и
достојанствени Србин, колико мудар, толико и искуствен, и он је са тим
ауторитетом током своје владе, успео најжустрије партијске страсти да
стиша, па чак и да оствари извесну слогу на заједничком раду. Не само
што је добио међународни зајам, већ је развио велику законодавну
активност, истичући и тиме да је напредњацима државна идеја остала
као основна. Међу тим законима био је и закон о хајдучији, што је била
једна велика и дуга несрећа Србије, која је са широком мрежом јатака,
захватила читаве округе, не бивајући само разбојничка, већ и
политичка, махом радикалска, а против напредњака, који су имали
многе богате газде у својим редовима. Временом се хајдучија извргла у
своју супротност, чак тако, да су помагачи – јатаци, постали прави
уцењивачи хајдука, којима је од плена остајао тек незнатни део. Овим
законом дозвољена је употреба и војске у потери хајдука, с тим да сви
трошкови потере иду на срезове и округе у којима се она врши. Најзад
Закон о помагању кланица, како би се извозило месо, уместо живе стоке,
са чијом нам је „заразом” Аустрија, сваки час, претила.
Стојан Новаковић је успоставио и чвршће везе са Русијом,
помиривши се претходно са њиховим главним човеком у Србији, митр.
Михаилом. Иначе, дотле су напредњаци били окренути Аустрији. Што је
Новаковић успоставио неки ред ствари у земљи, и тиме омогућио
некакав напредак, заслуга је краљице Наталије, која је током свог
боравка учинила двор средиштем свакојаких свечаности, концерата,
балова, тако да се млади краљ први пут у свом животу дао на велики
мондени живот, забављајући се издашно, учећи чак и да игра. По
званичним сликама које су допрле до нас, краљ Александар је на њима
био утегнут, „феш”и наочит, са самозадовољним и сензуалним осмејком
на облапорним уснама. Међутим, савременици тврде да је био необично
незграпан, са великим телом и малим ногама, на којима се једва
одржавао, уосталом као и на коњу, да се чинило да ће сваки час са њега
пасти. Уз то, ретко кратковид, што је још више појачало његову
61

збуњеност и пипавост у простору. А, ето, сад је почео да учи и „окретне
игре”, и мада је био најгори играч валцера, он је у њему уживао. А како и
не би, играо је највише са Драгом Машин, са којом се већ увелико
одвијао „романчић”, започет још у Бијарицу, у вили „Сашино” његове
мајке. Та љубав га је тако запосела, да је краљ запоставио политику,
препуштајући све влади Новаковићу и Милутину Гарашанину,
председнику Скупштине, што је била права срећа, свеједно што је
краљица, која је у то време имала највећи утицај на њега, непрестано
наваљивала да се приближи радикалима, како би се везао за Русе.
1895/96. Рад владе Стојана Новаковића на српској
пропаганди у Старој Србији и Македонији. Речено је већ да је Стојан
Новаковић био колико Србин националиста, толико и научник великог
формата, па и Балканолог. Одлазећи у Цариград за нашег посланика
1886, он се детаљно упознао са стањем наше националне стварности на
тим просторима, која је била нарочито угрожена од установљења
бугарског егзархата, тј. бугарске самосталне цркве у оквиру цариградске
патријаршије (1870).
Наиме, како је у Турској вера поистовећена са националношћу, то
све што није било грчко, постало је бугарско, а како ми нисмо тамо
имали своју цркву, самим тим наша националност и није била призната,
као и да није постојала. Да проблем буде већи, постарала се и сама
Кнежевина Србија, која са својим ослобађањем, не само што се одвојила
од Срба који су остали у Турској, него је престала да води и рачуна о
њима, што се правдало великим проблемима њеног унутрашњег развоја,
скопчаним са многим подељеностима и узајамним сатирањима. А онда,
ако је и било неког интересовања за Србе изван Кнежевине, оно је било
управљено ка Босни, у свести нашег народа Дрина није била граница.
Тек поразом у рату са Бугарском, као нека врста компензације, Србија
се званично окреће југу (то је и Тајном конвенцијом сугерисано),
почињући да размишља о националној пропаганди у тим крајевима,
када су Бугари – који су у свим националним питањима, као и кад је реч
о проширењу Бугарске, вазда радили сложно – већ увелико били заузели
све кључне позиције, не само у Македонији, него и у Старој Србији.
Дабоме, ми никад нисмо били такви, јер смо и на том терену успели да
се поделимо, па је једно чинила званична политика, а друго национално
– просветно друштво „Св. Сава”. Одиста, још од 1870. када је, уз помоћ
Русије, остварена самосталност бугарске цркве, они су приграбили и
епархије које су раније припадале нашој Пећкој патријаршији (нишка,
пиротска, ћустендилска, велешка), а убрзо потом (1872) и епархије у
Скопљу и Охриду. Како су у Турској школе припадале цркви, то су
Бугари свуда организовали своје школе, добро плаћајући и учитеље и
попове. Касније они ће узети и епархије у Солуну, па чак и у Дебру,
енергично радећи на бугаризацији тамошњег словенског живља,
припремајући тако својим упорним националним радом, санстефанску
Велику Бугарску. На челу те сјајно организоване пропаганде стајао је
бугарски егзарх Јосиф (рођ. 1840), вишеструко образовани фанатик
62

(поред медицине, завршио је и правне и књижевне науке у Паризу, пре
но што се замонашио), обилато помаган од свих бугарских политичара и
интелектуалаца, а од 1878. и званично од стране владе бугарске
аутономне кнежевине, што све и никако није био случај нашег
становишта и нашег понашања.
Срећом, због изразито антируског става бугарског премијера,
Стамболова, дошло је до погоршања њиховог односа са Русијом, што је
Новаковић искористио, те смо уз руску помоћ, добили упражњену
призренску епархију за нашег владику, а што је Новаковићу донело
велику популарност у Србији, тако ретку за једну напредњачку владу. Да
бисмо могли створити своју српску цркву у Турској, требало нам је три
епархије, али то нисмо успели, мада је идуће године и у Скопљу
постављен наш владика, што нам је ипак омогућило отварање читавог
низа школа: гимназије (Скопље), учитељске школе (Солун), Богословије
(Призрен). Најзад, за време Новаковићеве владе, краљ Александар,
путујући на виђење са несуђеном вереницом, грчком принцезом, у
Атину, обишао је Хиландар и богато га обдарио, што је била прва посета
једног српског владара после обнављања српске државе.
1896, 15. јуна, долазак кнеза Николе у Београд. Кнез је дошао
из Москве, где је био на крунисању новог цара Николаја II. Успео је да
дође на сам Видовдан, и одмах је отишао у Саборну цркву, на помен
косовским јунацима, где је одиграо једну велику театралну сцену: једном
руком држећи краља Александра за руку, а другом бришући сузе, често
падајући на колена. Кажу да је цела црква ридала сузама радосницама.
А како и не би, два српска владара, двеју једино слободних српских
земаља, једина узданица општег ослобођења и уједињења расутог
српства. И сам је Никола то осетио: „Цијело је Српство данас у духу са
нама, што оно жели, желимо и ми двојица!”, што је невиђено подигло
националну температуру. Колико се долазак књаза Николе осећао као
велики национални празник са жуђеним последицама, доказ је био и тај
што се Јован Ристић, први пут после збацивања и хапшења
Намесништва (1893), појавио у јавноси, на свечаној представи у НП у
част књаза Николе, али и тада сам у ложи!
1896, 17. дец, Пад Новаковићеве владе. При крају те године,
Александар је, док је боравио у Бечу, ко зна можда и по наговору свога
оца, одликовао, без знања владе, Бењамина Калаја, заједничког
министра финансија А/У и гувернера Босне, где се исказао као љути
противник српског национализма. Стојан Новаковић то није могао да
отрпи и дао је оставку, док је Милутин Гарашанин, сутрадан, распустио
Напредну странку. Био је то један потпуно логичан гест, јер због двора
напредњаци су изгубили подршку у народу, а ако су сада изгубили и
подршку двора, чему онда њихово постојање.

63

по други пут. махом од радикала. у којима су махом преовлађивали радикали. вратио посету кнезу Николи. што је збуњивало и изазивало отпор. трајно везала за Русе. морало се прекинути. форсирањем стручног образовања над гимназијом. оснивач и дугогодишњи уредник цењеног књижевног часописа „Отаџбина”. земља је западала у све теже финансијске проблеме. О Владану Ђорђевићу као политичару и државнику постоји патентирано и овековечено најцрње мишљење. с једне стране. пред само одступање краља Милана. а не партијска припадност. Четири дана касније Пашић бива постављен. која је давала само чиновнике. поготову из области историје. а преко Николе. свакако зато што се одвећ чврсто везао за Драгу. чиме је повећао општински приход за развој Београда. Уз то. неутралне владе. већ само да руше.. Као што се могло и очекивати. Та њена идеја није успела. нису успеле да се радно и акционо докажу. априла 1897. стигавши на Цетиње 21. Иако кратко председник београдске општине. основао и организовао војни и цивилни санитет. друге прогањао. симулирао заинтересованост. краљица Наталија је хтела да ожени Александра једном ћерком кнеза Николе. засновано највише из времена његовог кабинета. Било је многих мишљења да радикали нису способни да владају. 17. то је био човек који је основао Српско лекарско друштво и Црвени крст. што је било довољно да сви буду против њега. дец. књаз Никола му је начинио неке предлоге о подели утицајних сфера у Старој Србији. увео опет трошарину. Гледано из данашње перспективе. тзв.1896. трасирао је водоводску и канализациону мрежу. опет Симићева влада. што је довело до захлађења односа између две српске државе. то су сви радили и пре и после њега. већ и зато што је краљ Александар. У сталној борби за сина. и с друге да рад буде мерило. тај рад није био ништа друго до настојање да се на све могуће начине обустави међупартијска борба. што су стално личиле на политичке компромисе. треће ућуткивао преко разних синекура. чиме би га дефинитивно одвојила од Милана. веома плодан писац. То што је једне страначке активисте хапсио. био један од наших првих хирурга. јер је тражио и Призрен. Као министар просвете настојао је да реформише школство. 1897. Тек. што је било и по вољи краљице Наталије. а све чинио да до тога не дође. само што је он. ту престоницу цара Душана. који се нису могли разрешавати са успутним и привременим владама. као и у другим женидбеним плановима. Решење је нађено у др Владану Ђорђевићу. желећи и тиме да целу државну организацију и друштвени живот окрене према привреди. Уз 64 . који је дотле био само једном министар. То стање привремености и несигурности. тадашњем нашем посланику у Цариграду. Иначе. за председника општине београдске… Краљ је у низу путовања изван земље. што је и било у природи њиховог политичког бића. као енергичан и доследан човек сваки свој ангажман ригорозно спроводио. за које је сматрао да су дрске. Влада др Владана Ђорђевића.

Чувен је био и Владанов закон о сточарству. На Божић. којим је било забрањено да стока ноћу и зими. служи на част једна оваква реченица: „Нека се земља оцрни и понизи у очима иностранства. изненађујућег реда. 25. а његова влада уведена је у дужност 11. само да они дођу на власт”! Стог и није чудо што су либерали изашли на изборе (1898) под лозинком: „Напред за срећу Србије. који су гутали трећину буџета. такав режим. али напетост је изнутра све више расла. Јован Ђаја постављен за шефа Пресбироа. Доситеј. Јосиф Панчић… Прослављена је и 40 годишњица повратка Обреновића на престо. адвокат Љуба Живковић. којим га је позивао да састави кабинет. а Коста Таушановић за управника Београдске задруге. као и главнина официрског кадра. и природно. мада нису запостављени и остали наши великани. Како је новим Законом о школству. дец. која је још и више погоршана повећањем војних издатака. морало одати пуно признање. са вишим рангом од до тада највишег. ма колико да је био ефикасан. поготову на власти. није могао бити популаран. свеједно на мотиве. а све школе добиле су њихова имена. чији су либерали такође били у оштрој опозицији према режиму. од којих је један био и заљубљен… Краљ Александар му је у личном писму. са великим капиталом… којим се постављењима. 1897. штампао је свој памфлет против Милана. као Св. Укинуте странке (законом од 29. у Цариград. Власт је била поштована. Хајдучија је скоро ишчезла. гарантовао: „сталност и све потребно време за рад”. а против радикала!” Владанова влада обележила се и успоставом култа Обреновића: Милош је постао Велики. да се с правом може рећи.то. режим је био строг и доследан. и њеној опреми тако и толико посветити. где су радикали имали и своје штампарије. његова је несрећа била. док је тзв. Финансијска ситуација. уведен орден Милоша Великог. наредбе су морале бити извршаване брзо и тачно. Убрзо су Сава Грујић и Стојан Новаковић. ондашњи наш најмоћнији кредитни завод. подизању официрског кадра. уведена школарина (ослобођени одлични ђаци!). што иначе никад није била одлика залагања ни једне странке. што је деловао у време кад су Србијом владала два краља. народни елемеменат био упућен на војну академију. Немања. Сава. у 50 хиљада примерака! Ристићу. под општим именом – нови режим. под насловом „Демон Србије”. захтевала је максималну дисциплину и повећане жртве. Свуда се осећала стега и морање. то је гиманзија постала школа за имућније. Владан је стога морао понети ореол црног гаврана… 65 . остаје под ведрим небом! Уопште. много рада. непрестано дозирана од оних који нису успели да се домогну неке државне службе. који ће се њеном организовању. да су његови официри добили све наше касније ратове. краљ Милан је указом именован за команданта стајаће војске. што и јесте разлог да су нам будући генерали били махом са села. Један од њихових вођа. 1898) пренеле су агитацију преко границе. окт. нов. Вук. искована медаља 1858 – 1898. Белог орла… Много иницијатива. послати за наше посланике у Петроград одн. 1897.

Коста Таушановић 9. увек остаје много шта нејасно. на смрт су били осуђени (13. поготову кад је пресуда унапред донесена. У том часу краљ Александар се брчкао на својој плажи. од окићених кућа и црквених благодарења. који је са доста натезања формиран. Остали „саучесници” добили су временске казне… од чланова Гл. да је 1897. неки Ђура Кнежевић из Босне.000 франака) од руског двора да би исплатио дугове! Кад је реч о Русији. а потом се сјурио низ данашњу Париску. али су га убрзо извадили. преко пута данашње Ликовне академије. Има чак података да је две године касније тражио велики зајам (1. живео на Цетињу… зато што су са осталим саучесницима желели да убиством краља Милана изазову хаос у земљи. али је одмах помилован и пуштен. и тог дана. одбора НРС: Стојан Протић и Љуба Живковић по 20. кад је на краља. бив. Пашића су затекли у Пожаревцу. он се враћао у Двор. тј. министар председник. који се у затвору обесио или му је омогућено да се обеси.Није без значаја вест да је 1897. код Аде Циганлије. са којим би нестала и династија Обреновића. У атентат је био умешан начелник округа подрињског. септ. а Никола Пашић 5 година. руски цар Николај II примио претендента. Као командант активне војске краљ Милан имао је штаб у граду на Калемегдану. био на одмору. они који нису успели да побегну (др Милован Миловановић. Био је то. где је ухапшен. до кликтавих израза одушевљења. као и обично. јуна Ивањдански атентат на краља Милана. одакле је стигао тек 8. што много говори. Кола су завила код хотела „Српске круне” (данашња Градска библиотека) и ушла у Кнез Михаилову улицу. истутњи „својим током”. дакако. Није било удружења грађана које није зажелело. док је Владан Ђорђевић. у виду депеша. остављајући тако да се све оно што треба. револуционарне владе. скочио у њу. обојица либерални прваци. Као и код сваког политичког процеса. јула. Краљ Милан је одмах оптужио радикале. 24. повод за обавезне и уобичајене манифестације свакојаке врсте. 1899): атентатор Кнежевић и познати сељачки трибун. Живко Анђелић. опалио три метка из револвера. 1899. у Карлсбаду. а највише о његовом опортунизму. док је његов ађутант био рањен у руку. око шест по подне. Били су ту и напредњаци и либерали. депутација… што је краљ Милан срећно избегао злочиначкој руци. који су још током ноћи похапшени. да би отклонили са себе сваку сумњу.700. тек он је вероватно имао највише да каже. стигао до Саве. одмах по убиству Александра и затирања Обреновића! На преком суду. бакљада. Краљу није било ништа. који је у бекству. сколопила са А/У тајни уговор о одржању статус квоа на Балкану. атентатор. на челу депутације „чиновника – пензионера” и бивши министар Стојан Рибарац. а дакако и радикали. др Михаило Вујић. Био је ту и Јован Авакумовић. да пошаље своју депутацију. кнеза Петра Карађорђевића. што је код нас 66 . од којих ће први само четири године касније бити пред. радикал Ранко Тајсић. Сава Грујић…). треба рећи. или коме није било наређено.

са пасошем који му је дао пок. да спасилац буде нико други до вођа радикала. Косту Таушановића и Јована Ђају. меру да оне антидинастичке елементе. и 12. баш као и проглас српском народу из Бугарске. као и писма које је писао бугарском министру Сукнарову. ни дао јој значаја. Љубу Живковића. Чак и да је то истина. остао би само један представник династије. В. Нека су та писма и спорна. да је реч Владаоца старија него ма ког политичара у земљи… Краљ Милан који је. они би своју радњу продужили и на последњег изданка династије Обреновића. да се не створи то неповерење код највиших кругова… Нисам предузео. 8. Т. Ђорђе Генчић. и они који су покренули руку атентаторову на краља Милана. истражујем и сузбијам.редовно био и остао случај. септ. како се на суду није успела да утаначи веза између атентатора и радикала. нисам схватио онако. 1897 (режим др Владана – С. да захвалим једино Богу што чува Србију.. господо.… свако мора признати ко земљи жели добра. јер се зна да је Пашић три писма писао краљу Александру (10. а тада министар ун. никад после нећу да опоречем. због Руса. што је атентаторско тане промашило краља Милана. а тако исто да не допустим да Партија по својој бујности не скрене и не изађе изван граница лојалности и оданости… Друга једна моја погрешка састоји се у томе. одакле је и дошао преко Шапца. дела. мада је било индиција о умешаности руске тајне полиције. Стојана Протића. у којима је као противнике круне назначио Ранка Тајсића. као што смо видели. Никола Пашић?! Изгледа да је тај посао око његовог наговарања „одрадио” његов друг из детињства. Али. који се налазе у нашој Партији. који она заслужује… То је погрешка моја што нисам настојао са највећом енергијом да се то питање (распуштање странке. допринео много увећању и оснажењу војске… и могу с моје стране. Краља Милана. пред сам бугарски рат… 67 .) реши. 1899). Према томе. То је искрено. између осталог рекао: „Ја сам на овој оптуженичкој клупи јер је створено неповерење спрам мене. али није спорна његова завршна изјава на суду. септ. пошто је тај Кнежевић био у Букурешту и тамо виђан са њиховим агентима. та ствар се није могла. пред светом. јер да је нестало по несрећи Њ. да и њега нестане…” Ако се чак и пренебрегне Пашићева радња у избеглиштву после Тимочке буне. откуд баш то. Али ја као политичар морам признати да има кривице и до мене. на пример. авг. од којих су последња двојица били његови лични противници и страначки конкуренти. Т. Данас се зна да су Руси захтевали да Пашић и Таушановић морају бити поштеђени. Анђелиђ… но. а ни смела ширити. то је проузроковало последице које су додијале и краљу и народу… ја сам решио да се повучем са политичког поља. по сили закона – С. требало је натерати радикале да сами признају и да на тај начин спасу образ двора. јер кад ја дам реч. Оне се састоје у томе што ја као шеф странке нисам благовремено преузео мере. ја сам потпуно невин за оно што ме тужи државни тужилац.). проту Милана Ђурића. Ја нисам крив. у којој је. што промену од 11 окт. али само са политичко партијског гледишта. него сам дао времена да се и даље води партијска борба.

тај је није имао”! При свем том. све онако како је предвидео сам Милутин Гарашанин у свом очајничком апелу краљу Милану – све то. понајпре. на опрез и неискреност – дакле. готово. Да живи узданица васколиког српског народа. како је он то говорио. где је остао све до пред венчање краље Александра. другим речима. уосталом као што је Љуба Живковић. још и много више и неисказиво. изјављујем свечано. која је имала око соколово. И као врхунац. Његово Величанство господар и краљ Александар I! Највернији и најоданији слуга Дома Обреновића и Вашег Величанства. да ремете постојећи ред државни и спокојство земаљско. међутим. Дакле. увлачећи у њу и своје партијске другове. 68 . да она није приметила клупчање љубавне везе између те „удовице” и њеног Саше. не би је краљица Наталија узела за своју пратиљу. коме је Ваше Величанство дало онаквог видљивог обележја при крају 1897… да ћу остатак мог живота употребити само и искључиво у служби мога Краља и Отаџбине. и лисичји њух. да га веже за себе и постане му цео свет. нико да помисли. сузбијајући у исто време све оне елементе нереда. од малих ногу. Све оно што је учинило краља Александра усамљеником између. пак. за све услуге учињене двору. јула. венчање краља Александра са Драгом Машин. омили. а најпре и највише тиме што је једино пред њом коначно успео и смео да буде искрен и свој.што се већ у публици знало. било делом. за своје одважно и. који су га својом прождрљивом бескрупулозношћу и јагмом за влашћу и користи од ње. гурали. клекнуо пред оба краља у знак захвалности и покорности. Пошто је у Нишу. тиме што су о њој почеле да се испредају најцрње приче. уместо да је пензионисан. и тај цех имала је да плати сама Драга. 23. који би покушали било речима. 1900. Пашић. да је сва околина била против те везе. тешко је поверовати да краљица Наталија. да је Пашић доживео једно краткотрајно гађење. после тога. био јунак само неколико дана… Када му је министар Генчић лично саопштио одлуку краљеву о помиловању. Десило се. Пашић је послао овакву депешу: „Под утицајем те безграничне благодарности. све се свело на то. дворска дама његове мајке. док су његови другови остали на робији. Код нас. добија из државне касе 40 хиљада динара. толиких „вуцибатина”. учинило је да му Драга Машин. поштено је исплаћен. оно што је могло и да се очекује. а највише оне по којима „ко није хтео. био би за сва времена политички мртав. да је била таква. а што су били врхунски „антидинастички списи” и антидинастичка агитација… остаје да се закључи оно што је неоспорно: у ма којој земљи да је један шеф странке овакву самооптужбу изрекао. А онда. и десетак година старија од њега. отпутовао је с породицом у Трст. у страху за себе и своје каријере. Господару… од данас раскидам са својом бурном прошлошћу и заветујем се да ће мој рад убудуће бити упућен на утврђење државног поретка. Никола Пашић”. револуционарно држање на том истом суду. као накнаду што је пре пет година неправилно отпуштен из државне службе. опет у „шипражје”.

Ја нисам ни у детињству. Саша је у Драгој Машин потражио и нашао. било их је толико. настало је опште народно славље. имам право да као човек будем срећан. уз то даровитог писца. у Топчидеру. у Србији чак увек најмеродавнијег – шефа полиције. Постоји сведочанство. а потом у Бечу: „Телеграми су тврдили сви од реда: најодушевљенији пријем код народа. и њему је усвојена. Од тога ме нико не може одвратити. Сам чин венчања свечано је обављен у Саборној цркви 23. зашто смем и зашто треба да се оженим Катарином”… да се ипак с њом не ожени. али је нађено. венцима. најпре оно што код њих нити је нашао. У том часу. Владан Ђорђевић у Карлсбаду… Кад су првог позвали у земљу. да су их вереници примили. почетком јула 1900. Општина одредила 100 хиљада за свечаност венчања. Украси на њима какве Београд није видео. јула. рекао: „Ја. Вукашин Петровић и Ђорђе Генчић – којима је првима поверио и на икону Св. и краљ Милан и краљица Наталија. све се слегло и уколотечило. који је умео толике згоде и незгоде нашег друштвеног живота као ретко ко да запази и зачини својим болно – циничним опаскама. кад је објављено да се кумства примио сам руски цар Николај II. утолико веће и организованије што је то кумство значило и васкрс радикала. и оне које је имао кнез Михаило. под ведрим небом. њима је прочитана заклетва коју су дали краљу. командант активне војске био је у Маријенбаду. заставама. веле. Краљ Милан. да ће та „проблематична жена” постати њихова снаја – морали само једно да помисле: да је тај недолични брак њиховог Саше. поцепавши њихове оставке. И кад су му два министра. Око краљичиног стана по цео дан маса народа… У свим новинама – славље. Преко десет хиљада народних изасланика дошло у Београд да поздрави краљевске супружнике. Поздрави ће се. Александар им је. Чак и београдске госпође ласкаво честитале депешама… Кад 69 . Милан је поднео оставку. још пре венчања. који су на сав глас поздрављали „краљицу Српкињу”. на челу са Алексом Јовановићем. он се нашао на светској изложби у Паризу. И … почеше депутације срећног народа. „Тасиног дневника”. нити од њих имао: топлу и искрену љубав и меко узглавље. 17. Најзад нађено је венчано министарство. У Београду и по свој Србији … Радост неописана… У Београду се подижу десет славолука. господо. истина тешко. Та ме је жена потпуно разумела и ја хоћу с њом да поделим и зло и добро у животу ”. Богородице их заклео да то остане тајна – поднели оставке. свеједно што је Михаило писао чак и меморандум „Зашто могу. примати на отвореном пољу у Топчидеру. у истој ситуацији. кроз велики број свезака свог тзв. Учинио је то и Др Владан Ђорђевић. јула 1900. Та је Госпођа услов моје среће и ја хоћу њу да узмем. ни у младости имао никога ко би ме волео. Каква разлика између његове воље и одлучности. условио је тај долазак позивом краља Александра. Но.кад се све „то” одвијало на њене очи и у веома интимном кругу њене виле у Бијарицу! Али су зато. у часу кад је та љубавна веза добила злокобне размере – тј. Овај га није звао. прави биланс њихових свађа и њиховог раздора. Тасе Миленковића. Све куће биће декорисане теписима. уважена му је. Узнемирио се и официрски кор. од једног меродавног човека.

него да се молим Богу само за Отаџбину. као командант активне војске умео је да постане њихов понос и њихова узданица. Тада је више волео да се вајка. има да се убије као залутало куче! (наводно краљеве речи). 1901. И… на рођендан краљице Драге. он је остао у Бечу. Ако је ова твоја одлука. Као ни један наш владар он је то умео да буде. 1900. по сопственој молби… Оно што нису успеле толике владе у земљи и на страни. Срећом. која би те после овако лакомисленог дела. краљ Милан је завештао да буде сахрањен у неком сремском манастиру. али овај би био тако судбоносан. а последњих година. са најбољом вољом не могу ти дати моје одобрење за немогућ брак. поготову кад су ствари измицале из његових руку.сам дошао у Београд. јер се краљ Милан за свагда из земље уклонио. како се његов отац не би вратио у земљу. После краљичиног прогонства 1891. који је млад умро. 29. Њен девер. дец. „Драги сине. На месец дана пре очеве смрти. биће 1903. још висе декорације. од оца Панте. помиловао све радикале осуђене по Ивањданском атентату. и у страној штампи објављен је његов одговор. да вене и увене. као пуковник. исказујући нарочиту способност за стране језике. Александар. И бадава су били многи позиви из земље. Помислих: Боже. Да 70 . биће да су га његове последње речи и нагнале да нареди да се мотри на све стране. постала је њена дворска госпођа. но да делује. у ком случају ко зна какви би све нереди искрсли. остављајући јој „малу пензију и име”. Ако је овај одговор стигао до Александра. Твој отац Милан”. краљ је на седници НС у Нишу рекао: „Влада ће овај задатак утолико лакше извршити. из земље. крај књегиње Љубице. години. са три сестре и два брата. који сам Милан није демантовао. на који си се решио. Ону владу.. Ти треба да знаш да то. но што га је волела за живота. Млада се удала за рударског инжењера. шта све може. Та епизода је завршена. један од вођа завере. Превела је један полицијски роман који је објављиван у наставцима. а не у Београду. као што кажеш – непромењива. у својој 46. Сахрањен је у Крушедолу. да се од њега не би никад опоравила. смрт краља Милана у Бечу. Завршила је тзв. по Александра. Још имаш времена да размислиш. Краљ је постао пунолетан. ја бих први поздравио. краља Милана су лако савлађивале тешкоће. Пре женидбе краљ је писао оцу о својој намери. када само хоће силна Русија”… Иначе. прошао сам колима кроз 5 – 6 варошких „славолука”. води Србију правце у пропаст. протерала. публика га је више жалила. те су стим престали и узроци који су на том путу стајали…” Иначе. Сад кад је био мртав. Наша је династија до сада издржала многи ударац судбине. Драга је била унука војводе Луњевице. По улицама још увек се лепршају заставе. онда мени не остаје ништа друго. што ти хоћеш да урадиш. успело је ово венчање: краљеви родитељи се више нису враћали у Србију. 29. посебно од стране војске. А ако би покушао. окружног начелника. „Церманкин завод” у Београду. половином августа. јан. Сви су знали да је умро – један краљ.

Краљ је сав пресрећан објавио већ у другом месецу брака. наслањаше се на раме свога супруга …Ових дана имаћемо концерт у Двору. у живот. брзо је срочен нови Устав. више од ма ког другог општег осећања. што је монархија укорењена у нашем народу. и то је Милан боље него ико осетио.није било радикала и њихове борбе за тзв. после суспензије Устава из 1888. народну сувереност. у тзв. 6. па самим тим и тако судбоносна по Србију. Краљ је био више него Бог: краљу се служило. но на интелигенцију која се отимала о власт и његову наклоност. Кад је то утаначено. 1900/01 Краљичина лажна трудноћа. који су се опет почели окупаљати. што је и био разлог да се један део радикала одвоји. под вођством оца и сина. О парламентарном режиму нема говора. већ јединство. па и поистовећивало. Уведена је и могућност женског суверена. 71 . чиме се укида установа Велике народне скупштине. Поклич „За краља и отаџбину” код већине народа није био двојство. априла 1901. па би самим тим били избегнути стални и постојећи сукоби. 1901. краљ Александар је даровао народу нови устав. које се прожимало. Још је Стојан Новаковић. па и на његовог сина Мирка… само да они управљају земљом. чине Народно представништво. априла. Утолико пре. док ће самостални касније бити звати – самосталцима. стим што оба дома. Александар га условаљава фузијом радикала и напредњака. који је краљ октроисао 6. на бази Новаковићевог предлога. зато је њихова борба била тако сурова. чак толико да смо и један рат (против Бугара) изгубили. са ширим ослонцем на народ. лажно благословено стање краљице Драге. да је краљица носећа. којим би се. оштро захтевајући повратак Устава из 1888. уколико краљ не остави мушког потомства. као равноправни законодавни чинилац уз Народну скупштину. мање превртљив. Ако је руским кумством краљева женидба прихваћена са одушевљењем. за своје владе 1895/96. По том Уставу уводи се и сенат (делом биран а делом именован). израдио један уставни пројекат. Док су либерали и напредњаци све време били Обреновићевци. Самосталану радиклану странку. вратило је депресију на дневни ред. Богу се молило. у свим областима државног живота. и на кнеза Николу. до истраге. нашло решење које не би фаворизовало једну странку. која је била тек једна варијанта балканског парламентаризма. Речени Таса у свом „Дневнику” тврди: „Он се као дете радовао њеном благословеном стању… Она јако одебљала. а то није исто. после свог распуштања 1896. Зашло се у ћор сокак. пристајали су и на неког руског кнеза. На руско тражење да се заведе уставно стање. јер су ушли у сарадњу са напредњацима. Видеће да ли сам удесила трудноћу…На концерту било преко 800 гостију… Краљица се појавила у ампир хаљини. Димитрија и Павла Маринковића. и у ком би дошло до веће уравнотежености између круне и народних права. конструктивнији и одговорнији. вероватно да би краљ Милан био мање сумњичав. радикалима је било свеједно ко ће бити краљ. Стари радикали звани су још и фузионаши.

но о краљевском пару. брата од тетке краља Милана. од које је требало направити покровитељку српске лепе књижевности и уметности. „у исто време. Само две колевке коштају 10 хиљада. неке „међу владе”. болно и цинично. јуна 1901. у пракси су та два дома. радикалско – напредњачке владе. па је чак у помоћ позвао и Пашића. у исти мах. већ и праве тврдице. И док је сва светска штампа пунила нама своје скандалозне рубрике. обојица радикали. народ да излуди. ћилимови. Биле су то. па је 2.чисто пркосећи периферијом свога тела”. дођоше руски лекари и констатоваше да краљица није у другом стању. стварима. није било намирено за војни санитет 120 хиљада!”… што све заједно говори више о народу и њиховим локалним главешинама. У то време пада и форсирана успостава култа краљице Драге. како су радикали превладали и у Скупштини и у Сенату. Био је „голи факат” да је изгубила струк. које су и 72 . Читави ешалони депутација. шта са наследником престола. народне рукотворине. јадни. али зар и једно тако извежбано полицијско око. оженио се ћерком пуковника Александра Константиновића. до пријема није дошло. што је овај најприљежније обећао. Биле су три. Поготову Драга. међу њима и неки министри из Владановог кабинета. Но. који је сваки час био са краљом и краљицом. да му преко својих пријатеља у Русији помогне. да се кретала „као лађа”… Коначно. и таквих који су кумили да се њихово село прозове Драгиње и Драгинац! А већ о колевкама. и они – са поклонима. све се више размишљало и говорило. крај свих молби и опомена. Међутим. а неки и у новцу. Општина београдска поклонила јахту Драгакоја је коштала 120 хиљада…” Али. Нису изостајали ни приватна лица: бошчалуци. пук своје Гарде назвао „Пук краљице Драге”. постали готово беспредметни. Општа катастрофа. поготову што су две његове сестре – познате сплеткашице на петроградском двору. уместо колевки. с обзиром на наше партијске навике и потребе. и додаје. то је просто невероватно. у ствари. Било је. поче да шаље коње! Таса тврди „Само је за Пук краљице Драге пало пола милиона!”. и сад народ. које су имале да уведу у живот Устав из 1901. у накитима. Било је чак предлога да се врши ревизија Устава. Мирко. Уведена је чак и њена медаља. који су иначе били не само чуварни. две под председништвом др Михаила Вујића. и сасвим озбиљно почело се у Петрограду помишљати на њега. потпуно нејасна. јадни Александар се није дао. наумио да целу срамоту спере једним свечаним пријемом код руског цара. како каже Таса. Године 1902. Краљ је тад. Али. 1901/02 Фузионашке. Нека су се сви варали око њене трудноће. он је сваког дана виђао обнажену. син кнеза Николе. са идејом укидања Сената. играјући се њеним набреклим стомачићем… Наравно. на десетине! „Окрузи су се натицали ко ће дати више. а трећа Пере Велимировића. млади краљ је био што и пастув. а по оним сигурним знацима трудноће.

(„Од доброг и искреног односа према Аустрији. примљени у руске војне школе. тако. 1901). од Србије вековима старијој. па је по његовом налогу и гласао у Сенату против Закона о зборовима и удружењима. и они су хтели да се побуне против те неправде. и целу ствар „револуционишу”.Распућина на њега довеле – удате за цареву браћу. и краљ тад покушава са новим издањем чврстог режима др Владана Ђорђевића. Ипак. Ствари се више нису могле зауставити. Појавила се у виду „Правила о односима између господара и њихових млађих”. краљ ће у свом очајању изрећи и ове речи: „За време реакције сви ћуте. Јакова Ненадовића. он је подржао краља у уверењу да влада није довољно радила на краљевом пријему код руског цара. На Скупштини у Крушевцу. уз руску помоћ. додуше у знатно мањем броју. због сплетака тамошњих црногорских принцеза. Ламсдорфа (септ. зависе интереси наше драге отаџбине”). но за краља. како би повратио. оба његова сина. нема сумње. што је било куд и камо теже за прекршиоце. 24/25. и било пуцања. Треба знати да је кнез Петар био код руског цара Николаја II. и он је послао Пашића у Русију да интензивира пријем код руског цара. више радио за себе. са лепим обећањима. било је јасно да краљ није примљен код руског цара. али тада долазе великошколци. Ђорђе и Александар. Тако ојачан. али оавј није у томе успео. који се преко свог опуномоћеника и блиског рођака. 1902. И кад је влада за свој програм добила само неколико гласова већине у скупштини. Милице и Стане Романов… Краљ је морао бити свестан да се налази у мишоловци. да је Пашић морао да побегне кроз споредни излаз и дворским колима. Бадава што им је речено да се то на њих не односи. Не треба сумњати у то да све те комбинације нису биле непознате и самом Александру. 4. Укидање Устава 1901. не би ли га срушио. Међутим. а кад се дају слободе. и његов повратак у оптицај. 1902. добити не може”. он је на повратку отпочео борбу против владе свог партијског друга. и осам мртвих. а не по Закону о зборовима. ове се не употребљавају на корист и напредак отаџбине. Тражи се и оно што се ни у другој којој. 73 . У том циљу. него се траже још веће. изгледа да је Петар Карађорђевић у већој мери био аустријски кандидат. он је био у свему на услузи краљу. Коначно. она се повукла. да се умешала и полиција. после доласка руског министра иностраних дела. свој згажени престиж и у странци и у земљи. чекала се и најмања искрица да из ње букне пожар. развиле живу пропаганду у његову корист. на челу. а што је изазвало такав револт присутне публике. по којима су калфе формално били изједначени са шегртима у погледу слободе кретања. Пашић је. Тад је краљ срушио др Вујића и дао Пашићу мандат за састав владе. они су се ипак скупили. тог пута са генералом Димитријем Цинцармарковићем. дао препоручити аустријском цару. др Вујића. марта. посебно великошколаца. септ. да су с јесени 1899. те тако Вујић саставља и другу владу. залажући се да се кривице на зборовима. кажњавају по Кривичном закону. држави.

нити ће шта изгубити”. На изборима се десило чудо. Александар Машин. Са ковањем завере почело се 1901. маја. и мада је Апис био рањен. пук Петар Мишић. Јован Авакумовић. Сви рачуни су показали да су за владу Цинцармарковића. првога реда. адвокат Алекса Новаковић. да својим телом заштити краља. одустајем и ја. вратио старе. почели немири. „Ја сам дао Устав по споразуму са радикалима. Од војних су били генерал у пензији Јован Атанацковић. писмено наредио свим службеницима државног монопола. после једног часа у поноћ. пук. и одмах потом. Дамјан Поповић. Потом су и остали завереници пуцали (у њега 30 метака. чији је управник постао под Цинцармарковићевом владом. док радикала уопште није било. укинуо радикалске законе. Од цивила: Ђорђе Генчић. одакле су их одвукли у оближњу приземну собу. Народ тиме није ништа изгубио. у Марковој цркви. тако да се у једном трену помишљало да се минира цео двор. под бугарским утицајем. Припремао се чак и бугарски устанак. у Македонији су. 29. кад су они од споразума одустали. док је главни план имао да изради пук. убијени краљ и краљица. чувени радикалски првак. у њу 18) и сабљама боли убијена тела (она сва измасакрирана). пошто је имао пријем код краља. опет склонио у „шипражје”. Та ноћ је изабрана зато што су сви дежурни официри у Двору били завереници. Затим је именовао нове сенаторе и чланове Државног савета. Мада је п. краљ је обуставио свој Устав. у Трст) Организација међу нижим официрима припала је капетану Драгутину Димитријевићу Апису. објавио „свом милом народу да враћа у потпуну силу и важност Устав од 6. мај 1903. и мада су једва пронашли краља и краљицу. суспендовао и Скупштину и Сенат. (Пашић се пред 29. на 45 минута. како би испало да су их сви убили. и капетан Михаило Ристић био је тај који је усмртио краља. И враћам све у првобитно стање. где су припремљени за сахрану. пук. априла 1901”. мај. Никола Хаџи Тома. а хтело се да буде што мање жртава. Машин. непријатељске власти подигле су споменик над њиховом гробницом. Забележено је чак и то да је Стојан Протић. (Чудно. који је после уклоњен). Додуше. пук Мишић закаснио са својим батаљоном. Наша влада почела је да наоружава војску. са породицом. ипак они су откривени. па краљицу. гласали и они који су раније гласали за радикале. који су се склонили у један алковн закривен тешком драперијом. која се на први пуцањ бацила.Сутрадан. Драгомир Рајовић (судија преког суда у Тимочкој буни). пред поноћ. Одједном је све изгледало на најбољем путу. која је обављена идуће ноћи. али је он одложен за идуће пролеће. расписујући нове изборе за 19. п. током аустријске окупације 1915 – 1918. А онда су их бацили кроз прозор у двориште. Почела су и убиства свих оних који нису били „бугараши”. 1903. да има да гласају за владине кандидате! За такве изборне резултате краљ је одликовао Цинцармарковића са Милошем Великим. Судећи по именима завера је било либерално – напредњачка. уз учешће и војске и цивила. 74 .

романе. И тад. Али упркос свему. према Србији). посебно Енглеска. после мајског преврата. али и на свега 52 % учешћа бирача на првим изборима. репетирка 29. који је у својим историјским опсервацијама умео увек да зађе у суштину ствари. кад он то није или неће да буде”… Дакле … нестало је Обреновића. стари и доследни Обреновићевац. Тако се тврдило да се најпре хтело убиство краљице Драге. 5. Обе су испробане на Србима. маја 1903. и стално уз скуте краљице Драге. Дучић. за све време. дела. који ће одмах дати оставку на посланичко место. јуна 1903. у ствари. како је краљ решио да се тог лета краљица упути у неку страну бању и да јој се потом забрани повратак. створена за време владавине Обреновића. министар просвете. због наопаких политичких страсти. окружио њеним противницима… но. (Мислећи свакако и на сјајне резултате последњих избора. као држава. мада више „лепих вештина”. у ком смо се.) Са њиховим нестанком. а потом кроз приче. Било је речи и о томе. па и сликара Влаха Букавца. драме и филмове… Касније су многе појединости или фантазије кружиле о тим последњим данима. налазили у некаквом латентном грађанском рату. каже шта је рекао Енглезима: „Моја је теза да ту ствар ваља оставити српском народу. и краља Александра. Кокинка у Зајечарској буни. који је био умешан. тврдио је да је краљица била велика патриоткиња и сигурно би нужност свог повлачења схватила. све су то више мање сентименталне приче и прижељкивања. маја 1903”. да у телеграму министру ин. чак близу атентата. Касније. из Лондона се јавља Чеда Мијатовић. али и најдужи период у историји Србије. и тиме показала спремност ка будућој потпуној слободи штампе). (У Тасином „Дневнику”. доводећи јој све виђеније наше литерате и уметнике. од 19. збио се један крвави догађај који нас је најпре „прославио” са скандалозним репортажама „са лице места” (свим страним дописницима се све у детаље приказало и испричало. како „српски народ који за припрему те револуције није знао. опет једна болно цинична опаска: „Србија је последњих година имала на рукама две сорте нових модерних пушака: Кокинку и Репетирку. остаје чињеница да је Србија. све чиниле да створе „услове” под 75 . По првом хтењу. док смо. одмах затражиле да се нови краљ не призна. које су под видом борбе за слободу и народна права. као и на репресије које је Европа учинила потом. Што су резултати на спољњем плану били видљивији – независност и проширење земље – то су у највећој мери криве жестоке страначке борбе. јер су велике силе. уз плаћање апанаже и задржавање титуле Величанство (Павле Маринковић. решено је да се обоје само протерају из земље. он ће записати. изгледали готово неспособни за организацију самосталне државе. Управо тако. као некад Жозефина да омогући Наполеону наследника). завршен је најбурнији. краљицу је требало убити на сред Саве. и да ни на који начин не треба наморавати тај народ да буде у европском смислу ’моралан’.И тако. морао је пред Европом сносити одговорност за њу”. говорећи да је то била једна – дворска револуција. јер се последњих месеци. све док се не казне убице краља и краљице. а на захтев претендента. За тако нешто било је индиција и у краљевом понашању.

до истраге. док су либерали. – владавину једне странке. 1903. најпре преко војске. са којима су 1880. код Руса. Био је то онај Чеда који је помогао краљу Милану (тада још кнезу) да оснажи Тајну конвенцију са А/У. са изузетком 1887. и осећај привремености. остајао је народ. Са Обреновићима. обнавља се партијски живот. скоро редовно тражиле спољни ослонац. тако су се сада гонили са самосталцима. обновљени и окупљени од оца Димитрија и сина Павла Маринковића. пак. Странке су у својој бесомучној. пада и виши грађански ред. који је живео и стварао. још 1868. 1903. Мијатовић тврди да то није знао само он. гонили са напредњацима. и што се програмски нису много разликовали. живећи по некој. свеједно што су из истог корена потекли. неугаслој „српској интуицији”. народни елеменант ступа у први план. што највише изненађује. напредњаци са краљем Миланом у Аустрији. Уопште. како је неки видовит сељак из Кремне. 1880. сада били по страни. па дакле. после силаска са власти. да су једни обезглављени. Често обезглављен. дали председника владе Стојана Новаковића. после Тимочке буне. радикали. Ветрометина коју су проузроковале странке у својој крвожедној борби за власт. док су напредњаци. непрестано стварајући неко врење и неку несигурност. кад су малко живнули током тзв. народну странку. Либерали су се сад прекрстили у националну одн. да би у време Анексије. У писму упућеном једном београдском пријатељу. Једина кочница била је подела радикала на старе радикале и самосталце. он најпре каже. често и крвавој борби. то је да су се они – највећа и принципијелна узданица Обреновића (после Ристићеве смрти 1899. а други задовољени. министар и дипломата. то је значило тек. дело је интелектуалаца који су те странке водили. наш посланик у Лондону. Ако би се некакав привидни и краткотрајни мир и постигао. 6. формално заједно почели. савезне владе. предсказао да види да са престола нестаје Обреновића (син Миланов) и како на његово место долази Петар Карађорђевић. 76 .којима би оне освојиле власт. и сељаци у пуном смислу речи. писац чувене историје о Деспоту Ђурђу Бранковићу. који су били са краљем Миланом. Оно. трпео и подносио. док су радикали.) – нашли међу коловођама завере (Авакумовић и Генчић). који су се сада жестоко гањали. али су се зато људи разликовали и њихове амбиције и каријере! И као што су се некада радикали. чији су официри били сви од реда сељачки синови. доносио и проносио живот. онд. дојучерашњим партијским друговима. почињали са „другог колосека”. не учествујући у дефинитивном сатирању династије Обреновића. а са обновом парламентаризма и радикалским ускрснућем. на крв и нож. Писмо Чеде Мијатовића из Лондона. јуна. па дакле и све оно што је он морао да значи по Уставу 1888. а у часу атентата. док тзв. обнавља се парламентаризам. падом Обреновића. у први мах. он је ипак самог себе налазио у традицији. на овај или онај начин. често статирали. Испод те и такве борбе. када се тражила колација свих родољубивих елеманата. са својом националном и строгом државном идејом.

немојте их убијати! Ах. и препусти владу цивилима. једногласно су изабрали кнеза Петра Карађорђевића за краља Србије. још истог дана. грозно! грозно!”… Знамо већ да се све то ужасавајуће. затим италијанском краљу и свом тасту. али не и законе извршене државним ударом од 25. Том приликом. у Београду. која ће отићи у Женеву да поздрави новог краља. у заједничко заседање. после његове женидбе! Даље Мијатовић пише. Не. послао је (4. како је 6. „Исечем из једног писма својеручни потпис краљев. шта је сад ово? Једна гунгула у двору. и то као министар ун. Потом је донета одлука да се врати у дејство Устав из 1888. Поћута мало. видим млада човека у једном салону. поред њега једна госпођа. два и по месеца касније. црномањаста. Боже мој. За председника владе био је већ одређен Јован Авакумовић. јуна) четири телеграма: руском и аустријском цару. и враћен Устав из 1888. повуче. марта 1903. већ и раније био обећао: „… Ја молим 77 . побледе. али овим су се актом. склопи руке више своје главе и фактички плачући мољаше се Богу: „О. што је и њу и све присутне шокирало. сигурно му је то краљица…” и онда поћута и загледа се у даљину … па се онда промени у лицу.већ и сам краљ Милан… отуд толики његов страх за династију. међу њима и Стојан Протић. поистоветили са новим стањем. смилуј се на њих! Ах. Такође је изабрана депутација од 24 члана. отуда и онакво његово писмо Александру. пљесну дланом о длан… „Ох. јуна укинут Устав из 1901. војници”… и онда запрепашћена цикну: „Ах. ставим га у једну малу. а не оно после избора од 19. али доста круту коверту и затворим… Узев ону затворену коверту у своју руку. гђа Берчел заклопи своје очи и поче да говори: „Ово је потпис једног младог човека. 119 посланика и 39 сенатора. марта те године добио позив да сутра дан дође на једну вечеру. да се војска одмах по извршењу атентата. Нова (револуционарна) влада признала је Устав од 1901. 2. било је још раније утаначено. не дајте!” И онда паде на колена.. књазу Николи. збило и у стварности. Гђа Берчел постала је славна. Боже мој. маја. спаси их! О. поновио је оно што је преко Јаше Ненадовића. врло великог господина. ево хоће да их убију! О. грозно! грозно! Краљ је убијен! Краљица је убијена! О. на којој ће нека видовита жена приказивати своја виђења. старија од њега. ово је потпис једног краља! Писано је словима које још никада видела нисам” (наравно. „Ах – настави даље – ја видим један двор. као да се загледа у неку даљину. а њена стравична виђења нашла су места у многим светским енциклопедијама… 1903. иако радикали нису учествовали у завери. Иако су официри још исте ноћи поскидали обреновићевске кокарде и прогласили за краља кнеза Петра Карађорђевића. јуни Народно представништво. са нужним усаглашавањима и допунама… Кад је краљ Петар сазнао да је постао краљ. Боже мој! О. претходног сазива. који је одмах саставио кабинет од личности из свих странака. У телеграму Фрањи Јосифу. потпис је био ћирилицом!). смилуј се на њих. и сазвала за 2.

одакле се и како се ту. (Они и данас уче децу по школама да смо ми били њихови окупатори. и ако су ове земље Турци узели само од Срба. Ако ме тиме удостоји. на Грке и 3. Илиндански устанак у Македонији.” За садржај овог и оваквог телеграма тада се није знало. Стојановић и Љ. словенског порекла… Тек. каква је имао према мом оцу. 78 . либерал – др Војислав Вељковић. 12. авг. моли владу СР Југославије да интервенише код македонских власти). али још увек важи оно што је српски скопски владика. историјским развојем. изгубила сву важност коју је имала у времену кад се она одвијала. прогласила за Бугаре. на Бугаре. 1903. 2. на муслимане. већ 2. 5. али су нас зато обилато крштавали окупаторима и злотворима. иступили самосталци – Љ. 12. ипак – пошто је тај период. што је био разлог да српска делегација из Македоније. нико и никада. Живковић. 12. све оно што је напустило грчку патријаршију и пришло њима. они су. један од вођа завереника. а нема Срба нигде. 1903. ипак и нема сумње. 2. влада је прогласила као Устав 1903. На жалост али не и на нашу срамоту. да за своје ослобођење из вековног ропства под Турцима. јуна 1903. Фирмилијан. због трвења око нових „постављења и унапређења”. Преузимање краљевске власти од стране краља Петра. јули. Речене промене и допуне Устава 1888. а данас … као да их никада није било!” Другим речима. све до краја Првог светског рата. 1903. написао српском конзулату у Скопљу. а ја имам чврсту намеру и уверење да их заслужим. био у жижи интересовања српске националне и ослободилачке политике. међутим. јуна Влада проглашава нови Устав. да је бугарска егзархија. Пошто се заклео на нови Устав 1903. краљ је оставио „револуционарну” владу до нових избора. Ко зна можда ће једног дана и краља Милутина и Цара Душана прогласити Македонцима. као и генерал Јован Атанацковић. јуна. створише?! Јер. којима су радикали поправили свој положај у њему. 1903. Као што је Јован Ристић доношењем Устава 1869. и пре распада Титове Југославије. праћен огромним материјалним и људским жртвама – незаобилазни је део наше историје. из које су. извршење мојих нових дужности биће ми лакше. па тако он и није потписао Устав. који су у њима живели и имали своју царевину. сви замењени неким минорним личностима. на тој српској земљи. а његова последња реченица гора је од свега што је рекао и написао краљ Милан. ни у једној прилици од те (нове) Македоније. ко су то и шта су – Македонци. тако су се сад радикали заштитили од долазећег краља Петра. већ се на њега заклео. нису пролили ни кап „своје” крви. није признао једноставну и незаобилазну чињеницу. до његове смрти. путем цркве и просвете. августа 1903.Ваше Величанство да има она добра расположења према мени.: „У турској царевини све су народности подељене: 1. хтео да заштити Србију од младог кнеза Милана. Иако је цела наша „кампања” у Македонији. речено је већ.

из Цариграда. али свака је наша влада пребацивала кривицу за такво стање. битољски и солунски) која су обухватала Стару Србију и Македонију. прошлог века. 1903. развијајући и у њој пропаганду међу печалбарима из 79 . већ и активне официре.) Шта више. Приштине. које су се опет разбијале о многе формалности. они почињу да лансирају нужност стварања тзв. Битоља. тек да се великим силама замажу очи. Београд је саветовао опрез. Кад је у јулу 1903. башибозуци са Арнаутима.Упркос одлука Берлинског конгреса које су обавезивале Турску да побољша животне услове хришћанском становништву у свом европском делу. већ да штите – свој народ. комите. без жељених и нужних резулатата. („Благодарећи њеној дрскости и упорности и њеном систематском и неуморном раду. два цара. огњем и мачем су га тако угушили (од Крушева није остало ништа). док су Бугари непрестано и упорно ширили свој терен. нису штедели ни стране конзуле. поставио је чак и једног пашу да се о њима стара. почев од деведесетих година. рећи да се интимно исто тако и мислило. 1903. благодарећи толиким страним листовима. већ се ситуација непрестано погоршавала. нико више није усудио и да помишља на било какав бунт. они су се у свакој прилици исказивали као заштитници тамошњег живља. што је атмосферу у три вилајета (косовски. букнуо тзв. међутим. иако још увек вазална кнежевина. па се временом. Бугари. аустријски и руски. Бугарска је успела да… свет више не одваја Бугарску од Македоније. Черкези. али све је то ишло и споро и неодлучно. радије је слушала аплаузе великих сила. јер је то исто саветовала и ондашња „међународна зеједница”. шаљући у Македонију не само добровољце. а камоли војске и башибозука. са познатим последицама. на претходну. Та два имена иду увек упоредо” – извештај нашег посланика. не само Турака већ и Арнаута. уз помоћ страних жандармеријских официра. као и увек. турска војска. 1912. самовољом и редовних турских власти. Но. Обест и разбојништво. 2. о некој врсти присилних реформи у Македонији. свима је било јасно да Бугари раде прави посао. донели су одлуку у Мирцштегу 2. Под стравичним утиском тих зверстава. у битољском вилајету. Султан Абдул Хамид прогласио је (1902) нове реформе. у најбуквалнијем смислу речи. Илиндански устанак. зато што смо остајали „по страни” немилих догађаја. стижући чак и у Стару Србију… па и у саму Краљевину Србију. Солуна упозоравали нашу владу о све виднијим припрема Бугара за устанак. окт. наша званична политика. у виду извештаја наших дипломатских представника. већ су преко егзархије припремали бунт. залагање за реформе. чинило све ужаренијом. и од крика са терена. створило уверење да они тиме не чине ништа друго. у ком су главне вође били Цинцари. да се све до нашег доласка тамо. волела је да кокетира са поштовањем међународних аката. Уз то. који су са придошлицама а и са мештанима стварали чете тзв. у Европи. Бадава су наши конзули из Скопља. она не само да их није спроводила. дакле један „модел” Источне Румелије. које је успела да за себе задобије. Не може се. аутономне Македоније. окт. нису на те обећане реформе обраћали пажњу.

за разлику од званичне. ” Правила КСС израдио је Бранислав Нушић. и раде на неким реформама. Надежда Петровић „говорила је пуних 90 минута. Милан Новаковић написао је проглас. Николе Пашића у виду бугарског отправника послова. или њено уређење мора се тако подесити да олакша живот и опстанак како Србије. као они који блате 80 . као нашим националним подухватом и нашом националном несрећом. 30. пред. Генералштабни капетан. оне кажу и „ … Коло жели да се стави на службу своје отаџбине ширећи и помажући народну замисао о уједињењу целог Српства. зар опет онај Пашић. и како су велесиле узеле то питање у своје руке. 1903 Секретар. и тиме још једном показао. о патњама и страдањима нашег народа под Турцима у Старој Србији и Македонији. Обавештавајући министра иностраних дела о свом оснивању. авг. што иде само њима у корист! Зар опет Источна Румелија? Или. на Балкану. како су се многе прилике измениле. то сам прихватио и ЈА ту идеју. убеди нашег првог државника у потребу нечег. челичећи у њима осећања патриотска. 1903”… што говори да се наша обична јавност. у ком он није водио главну реч. не би ли од њих створили бедем Српства у оним крајевима где нам душманска рука прети да српски род искорени. КСС водиће сталну бригу о њима све до развитка њихове самосталности. да нова словенска држава не сме бити од штете српској држави. у једном разговору. Пашић ће после разговора са тим пуковником направити једну овакву „забелешку” : „Бгд. против завереника. Успели су чак да дођу и до новог министра ин. др Милица Добри. осећања човечанска. Побуна нишког гарнизона.. са идејом школовања и васпитања српске младежи из неослобођених српских земаља. августа. 11. а ти су. На оснивачкој скупштини наша славна сликарка. стварајући од њих праве Србе и Српкиње.Македоније. Они су или Срби или Бугари. 18 и 19. Просто невероватно. сем Срба и Бугара. Нисам признавао да има треће словенске народности. основано Женско патриотско друштво ”Коло Српских сестара”. који ни онда (1885) није видео опасност за Србију! 1903. после неуспелог устанка. па према томе не би требало на силу Бога стварати још и Мак. Али. феб. авг. у ком се тражи да сви завереници буду искључени из војске. идентификовала са Илинданским устанком. да није било ни једног националног прегнућа. Надежда Петровић П. пук. (1904) Пређе сам био одсудни противник аутономије Македоније. Хесамџијева! Одиста. дела. Словене. осећања национална. под извесним условима. 1903. Зар је могуће да један анонимни бугарски пуковник. тако и Бугарске”.

Компромис је био нужан. све у свему. па се тако из турских извора зна да је седам наших официра – контраћа пребегло и тражило да буду примљени у њихову војску. још из времена прве њихове владе 1889/92. радикалску владу је саставио генерал Сава Грујић. контраћи ће 1905. да се повлачи из политике. под уредништвом Милана Новаковића. у ком ће сарађивати и. септ. које је у том периоду и 81 . где је већ све горело. па и једну громопуцателну „Посланицу радикалима”. имали су своју самосталну странку и нису могли да га ометају. септ. Иначе. ако су хтели да владају. па ни личног режима… нема ни либерала. приписујући му „решење” уставног питања. покренути и свој лист „За Отаџбину”. баш као и њихово чиновништво. иако се овај заклео на већ проглашени Устав. Сетио се и зле судбе „наше браће у Старој Србији и Македонији”. опрезно и потуљено. пук. и дошло до побуне. тада генерал. док су виши. суђено је само нижим официрима. У том часу. Михаило Рашић…) Била је то нова наша несрећа. ни напредњака. дотадашњи наш посланик у Цариграду… Изгледало је да ће сада завладати политички мир. „контраћи” имају саучеснике у осталим гарнизонима. 1899. и круне и радикала. пензионисани (ген. При том. што су и избори од 8. наступила је ера радикала. који су се потрошили на власти током Обреновића. као доказ да је војска остала верна убијеном краљу Александру. он је тиме пипао пулс. годинама водио. 1907. јер више нема краља узурпатора. септ. у том часу свело се све на Стојана Протића. није заборавио да ода и себи признање. међутим. и он је склопљен 17. поготову што се тврдило да тзв. који су сад већ имали знатно ширу базу. Новаковић ће. 21. 1903. Збиља. Пашићева „Посланица радикалима”.њену част. завршена Аписовим убиством. Божидар Јанковић. Око њега су се окупили преко 60 официра. која је одјекнула целом Европом.. радикали су на свом челу били ослабљени. Мишић. јер се тако и тиме успешно завршила борба коју је. у београдском затвору. 1903. Као што је био обичај. Пашић је објавио неке чланке у радикалском органу „Уставна Србија”. толики други из редова трговаца и интелигенције. 26. иако је сељачки елеменат преовлађивао. из које ће се изродити дуга и крвава борба. под „новим условима” дизао је главу. а „младићи” као Љуба Живковић и Љуба Станојевић. под нерасветљеним околностима. под условом да у заједнички одбор не уђе Пашић. Али ту су. септ. на челу радикала. Одмах потом. показали. бити убијен. 1917. Добили су свега 73 посланика. 1903. било је и пребега. заборавивши своју задату реч са Иванданског процеса. 25. јер му самосталци никад нису опростили изјаву пред преким судом. у којој се добрано и без икаквих основа удварао краљу Петру. благодарећи бугарској пропаганди и одлучности… Но. Пошто се у међувремену вратио из тршћанског„шипражја”. командант нишке дивизије. авг. Стари демагог. опет једна подела. поготову што више није било Таушановића (умро 1902). док самосталци 64. главног конкурента.

1904 – 16. 1904. као квалификовани посланик за нишки округ. јула 1908 – 25. јуна 1911. као талог старих и нових политичких игара. маја 1905 – 17. Крунисање краља Петра у Београду. септ. као и увек кад није био на влади. другачије и није ни могло бити. јуна 1917…). нов. и пре и после. Био је то први куцај на она врата. плаћана и издржава од страних држава. нов. коалиција радикали. јер није се бадава радикална странка поделила. измењало 18 влада. били исти. осећали да ће бити остављени на цедилу. радикали: 17. као и њихове рушилачке навике. та опака и неизлечива наша рак рана. било је то заваравање.створено. радикали: 25. размахне топузом радикалског Посланичког клуба. почела да трује јавно мњење… Коначно. јуна 1917. што говори да се очајничка борба око власти наставила (чак у истој странци!). мешајући се и у њене дневне послове. 82 . кроз која ће улазити и ући југословенство. напредњаци: 7. 1914. Тиме је довршена прослава 100 годишњице Првог српског устанка. Коначно. дакле. а најефикасније преко Посланичког клуба. Током свечаности у Београду приређена је и прва југословенска ликовна изложба. слободна штампа. време за њихов конструктивни рад на благостању народа. јер га ни један други није хтео за свог кандидата на редовној листи – и то је било довољно да Пашић. напредњаци 22. 1903 – 27. отуда сталне кризе и сталне смене влада. да су нека посланства (Берлин) дошла у питање. 1904. све у име штедње. јер су људи из тих „бивших” времена и људи из времена краља Петра. радикали: 27. време кад се са свом озбиљношћу требало мислити и припремати за велики задатак ослобођења и уједињења остале српске браће. јуна 1911 – 22. Временом се тај Посланички клуб навикао да и без њега влада – владом. самосталци. што ће временом тако метастазирати да ће уништити и најмање здраве ћелије на српском организму. није бадава тзв. ни у влади – на једвите јаде и на превару ушао је у Скупштину. самосталци. самосталци: 16. и да задаје муке сопственој влади. јула 1908. За њега је свака влада била „туђа” у којој се он није налазио и на све је начине онемогућавао и подривао. у први мах слављени као ослободиоци народни од тегобног јарма. Дошло је. нов. као и у време последњих Обреновића. већ између себе (коалиција радикала и самосталаца: 21. оном истом жестином. чак и за војску и за иностране послове. Пашић није био у Главном одбору. 1914 – 10. радикали од 10. докле је Скупштина радила у пуном саставу. априла 1906 – 7. са читавим низом „реконструкција” унутар постојећих кабинета. 8. коалиција радикали. маја 1905. нов. у Тополи. септембра. феб. Те и такве „послове” Пашић је увек радио. крешући јој буџет. започета 14. само што се сад нису борили против краља. па се до првог светског рата. На жалост и дабоме. нису бадава завереници. априла 1906.

као рез. непрестано остајући чистих националних побуда. тајно. а и касније. с обзиром да су све земље. што као премијер. он је изазван и нашом глупавом сервилношћу пред страним дописницима. озбиљан и одмерен” грађански и ванстраначки тон. пошто су у балканским ратовима обојица били тешко рањени)који ће са прекидима током окупације 1915–1918. Потом. прстеном и медаљоном (40 хиљада франака). повукле своје посланике из Београда. којима је дато „да завире у сваки ћошак. што је такође био његов занат: час је стварао. а енглески краљ Едвард се „нарочито … ужасавао пред фактом да су официри убили и једну жену!”… 1904. и први пут под новом династијом. тог „дипломатског штрајка”. што ће је почев од 1944. до дана данашњег. 27. наставити своје излажење и у Солуну (1916 – 1918). и да чују оно што треба и не треба. јан. па самим тим и најпопуларнији српски лист. априла 1941. који се сместа одрекао те части. с тим што ће после 1915. грдна већина дворова наредила је дворску жалост за убијеним краљем и краљицом. а после убиства краља Александра почеће да кокетира и са тзв. Уз „Политику”. Други пут у својој каријери. За разлику од „Политике” 83 . Пашић.1904. Током 1904. срушио коалицију са самосталцима. капетани. наши су се људи утркивали ко ће пре и више задовољити хистеричну радозналост тих новинарских хртова…”. па се тако сазнало да је у атентату учествовао и VI пеш. Како је бугарска била вазална земља. утаначује четири сусрета краља Петра са бугарским кнезом Фердинандом. новембра. како му је кад требало. 12. како би нас приморали да казнимо заверенике. да би се прва огласила после ослобођења 1918. пук који је носио име румунског краља Карола. по ослобођењу. дела. која се одликовала грубим и оштрим нападима и подметањима. окт. награђајући. као прави близанац. излазити све до 6. авг 1914. Наравно. главни уредник Владислав Рибникар. уз то. Политика је од почетка увела један „миран.. одвести потпуно у партијске воде. а час растурао коалиције. појављује се Правда (1. али је баш зато. између два рата. први 1. и тако изгубити нит са српским национализмом својих оснивача. Пашићеву предусретљивост. у Београду. што је била наша прека потреба. блиским комунистима. а други 31. и током каснијих ратова. што у својству министра ин. септ. напредним круговима. вештим маневрима. и завладао са својим старим радикалима. што ће се нарочито показати у време анексионе кризе 1908. За разлику од остале штампе. то и није био неки нарочити дипломатски успех. он је истиснуо млаког и свиленог Грујића. када се срозала до сарадника и главног пропагатора антисрпских идеја. Никола Пашић опет председник владе. Фердинанду импоновало да се састаје са једним – краљем. 1904) која ће такође излазити за све време до 1941. у сарадњи са братом Дарком (обојица херојски погинули у Првом светском рату. постаће барјактар југословенства. и као такав најстарији. Покренут дневни лист Политика. Што се тиче. укључујући и Русију.

После упорног инсистирања Енглеске. пук. До Првог светског рата. а кажу и да их је краљ Петар лично наградио са 300 хиљада динара. маја. године. поготову до Првог светског рата. 1905. У том колу било је поред званичних партијских листова и других. конкурисали су у стварању јавног мњења. са којом су се и остале земље сагласиле. Пашићу је одговарало то пензионисање. са своја већ постојећа три факулета: Филозофским. „Правда” је политичко информативни вечерњи лист. за једног краља – тврдицу. „независних”. Штампа (1902 – 1914). канцелар краљевих ордена. Петра Мишића. и 788 студенета. управника Војне академије. Дамњана Поповића. Први ректор био је Сима Лозанић. а после њега Стојан Протић. 30. редовни професор хемије. гувернер престонаследника. команданта Дунавске дивизије. краљ Петар је тешка срца пензионисао: пук. сам поднео оставку. имајући видно место у ондашњој штампи.која је. 1905. док је уређивао Пера Тодоровић. а била је једно време и на буџету књаза Николе. доприносила је у великом степену узајамном партијском сатирању. или „Самоуправу”. п. имитирајући у том погледу бечку и пештанску. није запуштао ни остале области. уз то још и сиромашног. за све време. нарочито кад га је уређивао Стојан Протић. као један веома озбиљан дневник. ипак. команданта београдског гарнизона. 27 феб. пук. Правним и Техничким. без икаквих скрупула. као Мале новине (1888 – 1903). а потом су се и остали дипоматски представници вратили у Београд. Уопште. Луку Лазаревића. који. неодговорни елементи.. пук. мада се углавном бавио привредним проблемима и вестима. којој није било равне. али са истим укусом и неодмереним и превртљивим начелима. који је лавирао између „Времена” и „Политике”. грађанске оријентације. Велика школа прераста у београдски Универзитет. који су владали не само 84 . док је генерал Јован Атанацковић. што је невероватна сума. углавном партијски листови. имајући увек одличне и културне сараднике. Балкан (1908 – 1914)… Од свих њих се издавајао Трговински гласник (1891 – 1914). Вечерње новости (1893 – 1911). Београдске новине (1895 – 1911). поготову од кад је постао орган самосталаца. Сви су пензионисани са пуном платом. Мали журнал (1894 – 1914). Пензионисање главних завереника. Александра Машина. са 16 редовних и 18 ванредних професора. јер су у међувремену завереници постали тзв. али у највећој мери „Дневни лист” (1887 – 1914). „Правду” је основао напредњачки министар. Леонида Соларевића. Између два рата. Павле Маринковић. који је по жестини свог ангажмана превазилазио и ранији „Одјек”. 1906. Али. „Политици” и „Правди”. пук. они су га довели на престо! Тиме су обновљени дипломтаски односи са Енглеском. била формално ванпартијски лист. али је званично напредњачко гласило постала тек половином следеће. сва наша штампа. начелника Генералштаба.

још из времена пре 1903. већ су захтевали да постану трећи чинилац у земљи. а оно знатно ублажена… Како се већ увелико одомаћило. који је за нас био животно питање (преко 40 % извоза – претежно свиња – на њу је отпадало). водили краљев секретар и шеф Пресбироа. Форгач. уз краља и Скупштину тј. већ и у свету. Круп – Немачка. Како су још Французи обезбедили Србији кредит њихових банака. истицао је у јануару 1906. Живојин Балугџић и Јаша Ненадовић. уместо да пабирчењем долази до ње. они су после успутних и краћих наслањања на радикале.војском. уз опасност тенденциозних вести. Почетак царинског рата са Аустроугарском. да су у Србији. Са самосталцима ће бити близак и војвода Путник. краљеву камарилу. нађен је срећан излаз. владу. почев од председника владе до последњег дијурнисте”лакоми на пару. Ова последња двојица били су у А/У служби. Ако А/У дипломатија добије доказа да си према њој благонаклон. Наиме. Остало му је било да рашчисти и тзв. отворено је саветовао Пашићу да буде практичан и разуман: „Немој да се заносиш простачким схватањима. што није био редак случај. да се свака државна набавка. некадашњи министар. и већ се током 1905. затворила границу за наш извоз свиња. а због блискости са завереницима. а одатле у западне земље. „Новац је у њима потискивао свако патриотско осећање”… Иначе. поред завереника. на крају крајева. Иако формално ван власти. које нама увек шкоде. које је „најурио” у дипломатију. то су купљени њихови топови. јуна 1906. А/У је 24. али је тиме отворен тзв. А/У влада сазнаје све што је интересује. изродила незапамћена 85 . као борбенијем. навелико о томе мислило. у којој су главну реч. краљев повереник и саветник. 1906. принципијелнијем и бунтовнијем делу некадашњих радикала. то су преговори прекинути. Вукашин Петровић. краљевог брата кнеза Арсена. тврдио је у својим извештајима. уз 30 хиљада франака државног бакшиша. код радикалских влада. Поготову што је наша комисија установила да су од три понуђача топова. као да би то било издајство. Шкода – А/У. редовно претварала у неку корупционашку аферу. ако не преброђена. Трговински уговор са А/У. Јер. Пашићева влада је протурила кроз Скупштину одобрење ванредних кредита за увећање броја вагона и локомотива. како би наш извоз био усмерен на Солун. чиме се Србија решила аустријских уцена. чиме је економска криза изазвана царинским ратом. Шнајдер Крез – Француска. царински рат. како је А/У условљавала обнову уговора набавком њених топова. остати доминантно у нашој унутрашњој политици. чак пракса. и они ће према теби то бити”… А/У посланик. последњи најгори. и сам Краљ ће бити њима наклоњенији. Ипак. не само код нас. временом нашли чвршћи и трајнији ослонац у самосталцима. Био је то тежак ударац. Али. Па зашто јој онда не изаћи на сусрет и казати јој са меродавног места истину. питање завереника ће и после пензионисања главних организатора пуча. па и преговарало. то се и око ове топовске лиферације.

Аустроугарска објавила анексију Босне и Херцеговине. била упућена на југ. избије на Солун. Како је заступник Крупа био некадашањи завереник. Мишић. Као и обично. па макар сви изгинули у борби са далеко надмоћнијим непријатељем. 1908. Наравно. А/У је имала и ширих амбиција. непрестано запомажући да се и наш народ наоружава. која је за нас Србе биле нарочито погубна. септ. на солунском процесу. плашиле да ови не затраже повратак те још увек званично турске провинције. јавила се арнаутска буна. још од Тајне конвенције. јер се радило о великим парама. остављајући га беспомоћног пред турским и арнаутским злочинима. наводно. У свему томе велики удео су имали ондашњи листови. Патриотизам и ратничко одушевљење. Као реакција на младотурски национализам и централизам. као елементарна непогода. као неприродна и неодржива граница. наше су се владе руководиле захтевима међународне заједнице. Данас нама кажу. пук. који је у међувремену постао и радикалски посланик. 86 . међутим. деци овог века. као председник суда. и свесно су жртвовале наш живаљ. бојећи се да он са оружјем у руци. које су захтевале мир. да преко Санџака. а заступник Шнајдера исто тако завереник. иако су српски конзули свакодневно извештавали да су арнаутски злочини већи од турских. посебно „Штампа” коју је плаћала А/У влада.политичка битка и унутар Скупштине а и у јавности. захтевале су статус кво и реформе. Западне силе а и Русија. то је између њих дошло и до ширих и дубљих сукоба. но срамно одумирати! Један величанствен и фаталан хероизам. плашећи се нових великих сукоба. Има мишљења да је национализам Младотурака натерао А/У на анексију БиХ. То одушевљење било је тешко зауставити. и старо и младо. 1881. према Старој Србији и Македонији. жестоко осветити Поповићу. Мишић ће се. Арнаутска буна. Одједном је завладала свест: боље храбро изгинути. верујући њиховим „бесама” да ће штитити наш живаљ од турске обести. хучала је Дрина. пук. Да ствар буде чудовишнија. оно је бујало и куљало са свих страна. за захтевом на самоуправу. па су сви веровали и о великом миту. Иако су наша званична усмерења. за које још нису биле спремне. Дамјан Поповић. 23. бајроновског кова! Рат је постао императив целе једне генерације. наше владе давале су издашно и оружје и новац Арнаутима. распаљивали су и Ракићеви стихови до кликтавости. Сви су хтели. јер су се. не подлегне непријатељским „провокацијама”. За свој неуспех у лиферацији. на Дрину. јер је влада упорно одбијала да наш тамошњи народ наоружа. ипак интимно у свести нашег народа. 1908. долином Вардара. то су приче. Отуда и није чудо што је Анексија узбудила наше духове преко сваке мере.

да смо спремни пре одрећи се сами себе. Знајући шта дајем и зашто га дајем… Ту је и Дучић. своје слободе и своје државе. Добра земљо моја. који је тих дана зборно место свих патриота. ту је он и са својим комадом „Хаџи Лоја” или 87 . са позајмљеним насловом из Француске револуције: „Београђани. нека живи!”. који уписује добровољце у своју „Легију смрти”. да њиме разастре свој плам: „Данас се тражи реч нас свију. са хиљадама пријављених.Да смо недостојни историје наше. пре но што ћемо дозволити … да нам грабљивица сусетка и даље чупа део по део меса са нашег раскрвављеног тела”. И данас. Ту је и Нушић. ко хоће да мре. отаџбина је у опасности”. лажу! Ко те воли Данас. реч којом ћемо изјавити да смо готови пре изгинути. Не могоше другом свесну љубав дати. кад дође до последњег боја Неозарен старог ореола сјајем. тај те воли! Јер зна да си мати. Јер пре нас ни поља. отаџбино моја. Да нас захватила западњачка река. својих живота и својих имања. да са споменика Кнезу Михаилу. нека мре. Ту је и престонаследник Ђорђе. загрми: „Ко хоће да живи. Ја ћу дати живот. ни кршеви голи. И да нам се душе опасности плаше.

по њему остаје. притиснути са свих страна. 18. 15. и у влади. 5. Распоред снага је био такав. који је колико желео. Абдикација престонаследника Ђорђа. чак се говорило да је тиме знатно и битно поремећена европска равнотежа успостављена и гарантована Берлинским уговором. Краљ Петар. за губитак Босне. крај једног немоћног краља. а Александар крв његовог деде” (Николе). што може бити тачно. и у НС.„реч у своје време”. који је због тог и таквог импулсивног темперамента и био приморан да демисионира. Шта више. а себе за краља. како агитује и распаљује патриотско одушевљење… Било је то нешто невиђено и недоживљено. да ће А/У остати у БиХ привремено. толико од странака и примораван да буде уставни владалац. тврдио да је Петар у младости био „дивља животиња”. којим бисмо изашли на море. пред заједничком опасношћу. Иако се око анексије дигла велика прашина. види Нушић на белом коњу. У сваком случају. 1909. коју ни Русија не може да спречи. која је пре тога била грдно разједињена. Стевана Колаковића. обавестио је нашег премијера др Милована Миловановића не само да се она спрема. Миловановић. окт. поготову што је и сам цар Николај II рекао. јесте да тражимо као „надокнаду”. покушао је да дође до тог несрећног и несразмерног „поравнања”. тако да смо далеко сложнији и орнији ушли у балканске ратове. после своје абдикације. „благодарећи” анексији. када је свак вукао на своју страну. дакле – Ђорђе. ако се зна да је Јаша Ненадовић. ин. поготову што се и Русија извлачи. како је сам назвао ту своју борбену и патриотску агитовку. Патриотизам је победио. Руски мин. јер је на мртво име пребио свог посилног. поверио је свом ађутанту: „Ђорђе је моја крв. као један реалан политичар. и у војсци. а можда и страх од публике. прогласио Бугарску независном. између непрегледног света. Користећи се анексионом кризом и општом европском пометњом. 1908. кнез Фердинанд је. Постоји једна фотографија на којој се око споменика Кнезу Михаилу. анексија није дошла изненада. да је признат свршен чин. па ни наш несрећни Миловановић није успео са својим коридором. дакле неми посматрач догађаја. Са тим споља изазваним јединством. да је година 1908. дошло је до наглог обједињавања целе земље. марта 1909. уз помоћ Енглеске. и тако се ослободили уцена у спољној трговини од стране А/У. већ и да је неминовност. бар у том тренутку. да изјавимо како Анексијом нису погођени наши витални интереси! Треба подвући. један коридор. његов блиски рођак. морали смо. А/У није дозвољавала. ми смо се и национално окупили и прожели. била најчаснија у аналима наше штампе. 1914. све се ипак свело на буру у чаши воде. марта. Једино што нам. 88 . А/У није успела ни један лист да поткупи. да избегне оно најгоре. дела Извољски. Један Београд који пламти и блиста као обједињена и уједињена буктиња свих плама његових грађана… За нашу владу.

чији члан може бити сваки Србин. био у влади. но на грубој сили и вашарској купо продаји. Воја Танкосић… Организација је имала свој Устав. Милан Прибићевић. он са својим светским манирима. и немојте чинити ништа што би мене могло да узнемири у мојим плановима. дела. шест година касније. но официра. 9. утиче на све факторе у Србији. а и преко странке. Апис је обавестио Пашића. Иначе. разговарало о једној тајној организацији. маја основана организација „Уједињење или смрт”. о постојању њихове организације и њеним циљевима. био је један од најобразованијих и најспособнијих наших политичара. као престонаследник. мајор Драгутин Димитријевић – Апис. држећи искрене и запаљиве говоре. п. Има доказа да се још 1909. од којих се нарочито истицао књижевник. популарно звана – Црна рука. на жалост. ин. коју је држао гвозденим рукама. као и сваки онај који искрено буде служио овој идеји… У чл. уједињења Српства. са потпуно другачијим резултатом. која ће ефикасно радити на уједињењу Српства. у Солуну. 1911. место рођења. али бићете ухапшени када ми то будемо хтели”. Ипак. према карактеру свога бића. Др Милован Миловановић. који је. у време анексионе кризе. пук. пук. 4 стоји: „За испуњење овог задатка. погрешно изабрао странку за своје деловање. новине су биле пуне његових ексцеса и ексцентричности. Петар Живковић. Тврди се да му је Пашић одговорио: „Ви можете радити. али одједном је порастао у очима народа. Кажу да је Миловановић том приликом рекао Апису: „Ставите ви мени млади пријатељу. одмах после анексије. Ишао је и код Миловановића. И тако је. кад се. У њој је било више грађана. она је формално основана тек 9. и на све друштвене слојеве и целокупни друштвени живот у њој”… У то име. што је и завереницима. што се и остварило. краљевић Александар проглашен за престонаследника. било је чак и угледних правника који су тврдили да је оно противуставно. није се могао уклопити у радикалска мешетарења. када већ није био на влади. развила се многа дискусија.Око овог одрицања престонаследништва. ту вашу организацију на расположење. профеор и новинар Љуба Јовановић – Чупа… а били су ту још и вицеконзул Богдан Раденковић. па ћу 89 . о самом Ђорђу. исказао као велики патриота. тадашњег мин. али. изгледа. засновани више на дипломатији. што. није смео да чини. одговарало. као Пијемонту. И преко Посланичког клуба. јер је у то време био њима близак. тада председника владе. ствара се организација. колале су свакојаке приче. у последњој години чак и њен шеф. у Београду. нов. иначе. веру. у чијем првом члану стоји: „У циљу остварења народног идеала. у Београду. из којих су произлазили и политички. маја 1911. 1911. иако је последње три године свога живота. организација. Одиста. кап. поготову после Земаљске конференције 21. Велимир Вемић. упркос свакојаким и уобичајеним смицалицама које му је Пашић приређивао. без обзира на пол.

Све до његове смрти 18. балкански савезници предају колективну ноту Турској. чиме је требало у првом реду да се оправда Пашићева радикалска влада. идејног творца овог Савеза. Међутим. 29. склопљен. па дакле и њихова обавеза да нам дају помоћ. неспорне зоне. 30. Другим речима. То су биле тзв. спорна зона. дакле дан после изненадне смрти нашег председника владе и мин. у којима смо ми. али и наивна рачуница. др Миловановића. У тајном делу Уговора. Између њих била је тзв. тј. Шефу Ђенералштаба. окт. у којој траже коначно спровођење Берлинског уговора. да ће Војна конвенција важити и у случају А/У напада на Србију. десило се нешто што је необјашњиво. увођење нове административне поделе. у другом члану стоји. Довде све иде како се збило. дела. којим се желело да се покаже. и он је после многих натезања и ценкања. што би значило да смо пристали. да не тражи за себе ништа преко (одн. 6. тј. Треба рећи да се сиромах Миловановић грдно залагао да Бугари прихвате универзалност савеза са нама. Прилеп. што је била фатална грешка. уколико у тој зони не буде била могућна аутономија. септ. као у најпрецизнијем сатном механизму. те према томе не бисмо имали границу са Грчком… и све то уколико руски цар одобри. који је споразумно одређен за арбитра. Турци су то одбили. Стару Србију. септ. а Бугарска Србији право на територију северно и западно од Шаре планине”(до Јадранског мора). 1912. ђенералу Рад. феб. већ и да сами не би правили неке проблеме.. нужно је било да најпре дође до споразума између Србије и Бугарске. тајно се договарајући са А/У. Штип. Охрид и Битољ. објавили општу мобилизацију. Србија се обавезала. што је била једина трајна гаранција за слободу његових православних народа. у том случају. што је мало ко веровао. јужно од) линије Крива Паланка – Охрид. Велес. на бази аутономија. генерала Радомира Путника! „Београд. попуштали и уступали. да. цело наше интересовање свело се на излазак на Јадранско море.вам ја показати шта Миловановић може да учини за Српство”. најпре у виду „Уговора о пријатељству и савезу”. као и обично и по правилу. Почетком септембра 1912. почео рат са Турском. За тај и такав рат. Бугарима припадне Кратово. јуна 1912. да „Србија признаје Бугарској право на територију источно од Родопе и реке Струме. Путнику 90 . Руси су на време били упућени у ове преговоре. ин. Ратом против Турске желело се да се она протера са Балканског полуострва. већ на самом прагу рата. Што се те „спорне зоне” тиче. И ми смо 17. Епир и Албанију. а одавде почиње фризирање наше ратне историје. блиско су сарађивали. рат је објављен буквално без знања начелника генералштаба. за Македонију. Уопште. тј. 1912. не само да би били евентуална арбитража. јуна 1912. под заштитом великих сила. да је и даље ишло како је предвиђено и срачунато. а потом и Војне конвенције 19. као и остали савезници.

додати да је оваквим поступком наша војска изложена нападу. турском посланику нота. шта више. И крвљу и ратном опремом. то ми је част саопштити Вам предње. расипајући нашу крв и нашу материјалну моћ. Али. по коме наша војска не може бити готова за операције пре 7 – ог. ин. Ето. него сасвим противно моме ранијем усменом саопштењу г. Међутим. Београд Начелник Ђ –штаба ђен. Како је вероватно да Турска неће примити наше захтеве и да може.Г. 30. вероватно у потајној нади да уђу у Цариград. да се одмах спреме на погодним положајима за борбу и сваки евентуални напад непријатеља одбију. упућујући их на тракијски фронт. Али. ја не могу примити одговорност за последице које би услед изазивања рата могле по нас настати. повукли своје снаге из Македоније. Министру ово писмо. ми смо оба пута били каваљери. По наредби г. Не само што су нас оставили саме на целом вардарском војишту. у којој су изложени наши захтеви Порти. Путник”. сепот. окт. сама евентуално почети акцију. захтевали од нас помоћ и у војсци и у опсадним топовима. нема сумње. Јовановић”. Саопштавајући г. него су. Ни то није било предвиђено Уговором. док су Грци мирно чекали у близини ратишта. и 45 мин. тако је почело. војска је слата највише зато како би се освајањем Скадра. У току рата Бугари су. док не добију налог за даљи рад. 1912. и да је поступак учињен не само без претходног споразума са Ђ – штабом. Данас у 5 ч. противно војној Конвенцији. командантима армија упутио сам одмах депешу у којој сам их известио о предаји речене ноте и позвао да својим трупама нареде. То исто чинили смо и у опсади Скадра. Рад. Председника Министарског савета. дела упутио ми је службено писмо следеће садржине (наводи предње писмо). част ми је. баш као што смо јурили и гинули да ослободимо Битољ и околину. Према томе. у исто време. да је данас у 4 сата по подне предата овд. дела Сазонов да не шаље војску на Скадар и да узалудно не жртвује толике људе. у року од 24 сата. уверење о мом високом поштовању. да нам аплаудирају на нашој херојској борби. Милан М. кад су велике силе решиле да Скадар остане Албанији. те да дотле треба избегавати оглас рата. Изволите примити г. како би заузели Једрене. начелник Политичког одељења Мин. по подне. част ми је известити Вас. ради знања и управљања. онемогућио краљ Никола на црногорском престолу!) 91 . ђенерале. ин. Министру председнику. „Господину Министру војном. пре но што је довршила концентрацију и припреме за борбу. Ђенерале. па се ипак Есад паша предао Црногорцима! (Пашића је упорно саветовао руски мин.

Рад. 1913. нов. као страна војна сила. каже: „При склапању Уговора са Бугарском. било чим. нов. међутим. Друге – ген. већ се сервилно и скоројевићки подастирала свима. и 23. које ће (изузев код Скадра) почети тек 20. И сад је требало тражити компензацију на другој страни. неспорне зоне. окт. сходно сразмерности принетих жртава. овога пута на тзв. Кичевска (22. званих: Кумановска (10 и 11. и у крви и у материјалним издацима! Јер. 1913. Живојином Мишићем. која је била наш тежак пораз на прилазима Скадра.). на предлог А/У. почетком децембра. а са њим и велики део тзв. ми смо определили међусобну границу под претпоставком да ће Србија ући у рат највише са 150 хиљада војника. да тражи увиђавност за своју глупост. где је. заседала и тзв. Међутим Србија је преко границе извела више од 300 хиљада. Степа Степановић и Треће – ген. 92 . окт. и сад је спала на то. условила. а Турска је већ на крају првог месеца рата. оне су се. нов. на бази стварног стања на терену. и битка на Брдици. иначе потпуно безначајна. када је призната БиХ. одн 27. ген. па је тако пропао наш најглавнији разлог уласка у рат (добијање изласка на море). и постигла онако велике резултате. као што је обичај. кад год јој је тражена нека додатна војна помоћ. амбасадори су решили да се створи независна Албанија. која нам је по Уговору са Бугарском припадала. проглашено за присуство стране војне силе у независној и сувереној земљи! Исто тако. Каква бедна и глупава позиција! И то на рачун огромних народних жртава. влада српска очекује да ће се међусобна граница помаћи на нашу корист”.). 1912) на терену Македоније. та српска влада. питање разграничења. конференцији њихових амбасадора у Лондону. као „независна држава”. јер је прва имала да разреши главни проблем. нити је могла опстати. она је није. она која нити је то могла бити. упркос свему успеси наше војске били су тако бриљантни да су задивили цео свет. Битољска (2. али нико га није слушао. као врховним командантом и са начелником Врховне команде. Присатска – близу Прилепа (21 и 22.). 6. Путником и његовим помоћником ген. У том тренутку ми смо (под краљем Петром. нити је икада то била. Према томе. окт. јан. која. Божа Јанковић) већ били ослободили целу Стару Србију и Македонију и избили на Јадранско море. ЈНА у њој. Иако се велике силе нису директно мешале у балкански сукоб. И тад настаје оно што ће се видети и 1991. умешале на дипломатском пољу. мировна конференција зараћених страна. присуство тзв. после низа тешких и крвавих битки.).Једини човек у целом том нашем галантном расипању. који је непрестано опомињао и захтевао озбиљност и одговорност. истовремено. Но. Али тим чином је. а под владавином неког европског кнеза. нисмо могли остати у Албанији. нашем првом делегату на конференцији у Лондону. после чега ми. између осталог. није била уговором прецизирана. до 6. и са командантима армија : Прве – Престонаследник. (26 /27 дец. држава која нити је постојала. Пашић у писму Стојану Новаковићу. тражила примирје. Матеја Бошковић. био је наш посланик у Атини.

Пашић прстом није мрднуо! Шта више. већ о партијском мешетарењу и погађању. Из свега овога јасно се види. кад он није схватао да у сукобу са Хрватима. у којима нема погађања. у крви. тек пошто смо из Албаније истерани одлуком амбасадорске конференције у Лондону. сразмерно својој улози у рату и с обзиром на губитак територија на Западу. и коју су бранили за све време. како би везао турске снаге. а никако да их својом политиком усмерава и намеће. имаћемо при подели. као да се није радило о међудржавним договорима и односима. Матеја Бошковић (опет!) из Атине. натоварило нам је један морални бламаж. тј. уместо да буде последица наше јасне националне оријентације. не могу постићи никакав успех.). накнадно тражење ревизије Уговора. који деле „плен”. ма колико да је било праведно са становишта нашег доприноса у њеном ослобођењу од Турака. да би Бугари лакше освојили Једрене. без икаквог плана. он је држао неколико месеци целу нашу војску под оружјем. да би се добила Македонија. коју су. неопростива и несагледива грешка Пашићева. шта би се десило да смо добили целу нашу неспорну зону. марта 1913. није реч о сукобима партија. обити о главу. у новцу… за бугарску победу и њено проширење – заборавили и опростили!? Просто као – бакшиш? И тако. Бугари имали. који су хтели кућама. касније у Југославији. у Крлежиној Енциклопедији. не схаватајући да тиме од ослободилаца постајемо освајачи. осигурати за себе праведан део свих ослобођених територија. сетили смо се компензација. Наиме. на њиву… они нису схватали зашто седе. ипак. а колико је то додатно коштало. што је грдна. толико и доказ потпуне неспособности у вођењу државне политике. који се одузимају на рачун Албаније. у коју је спадао и излазак на море у Северној Албанији? Зар бисмо све оно што смо дали мимо Уговора.Пре него што је Једрене пало (13. чак и испред Једрена. Јер. на жалост. спорна зона. Димитрије Ђорђевић написао је: „На притисак буржоазије и 93 . без алтернатива. међу нашим војницима. што ће нам се. опет кривицом Пашића. па чак и без јасних хтења. дец. кад су рат успешно завршили. као „метод” државне политике. 1912. те ће српска војска имати важну улогу у борби и поднети нове жртве… Србија сада треба да постави услове за своју источну и јужну границу. пише Пашићу: „Из Софије имам вест да Бугари без српске војске. Опет се показало да он може само да каска за догађајима. Право је да тај губитак поднесу сразмерно сви савезници. да смо ми у целу ову авантуру ушли неприпремљени. још 17. колико грешка. а не само Србија. (О свем овом. већ о националним хтењима. у материјалу. што такође није била наша уговорна обавеза! Забележено је и низ мањих буна. угледни српски историчар. Ако се не учини тај корак предохране. великих тешкоћа с Бугарима”… …може ли више да каже један посланик свом министру и председнику владе?! Па. већ како шта наиђе.

Уз то. Како су Бугари имали амбицију да уђу у Цариград. са мноштвом острва. на чему је чак и руски цар лично инсистирао. Међутим. па и Бугарске. у први мах. она ће је. у Македонији су настали такви проблеми. њен дух ће је водити у пропаст и током Другог светског рата. јуна. а камоли да решимо. већ смо стекли и крајеве са албанском већином. Брегалницом је све то срушено. забашурујући своју обавезу на фронту у Македонији. које су показивале да је наш славно добијени рат. мада су осећали. међутим. Ми. према њиховим потребама и циљевима. одвући на погрешну страну. Јер. пак. досегла свој врхунац. међутим. већ и нашем укупном понашању у саобраћају с њима. пошто су у рат ушли и Грци и Румуни. при том заузећу. наши храбри преци. Шта више. Брегалница је постала њена судбина. Место њих ми смо сами ослободили Македонију. Не само што нисмо добили излазак на море. спремни да нас – исплате новцем. које је ту дрскост надахнуло. опијених ратним победама. да није било Брегалнице. нису хтели ни да чују. и психолошки и територијално. тј. прошли смо добро. пошто је и морално и политички. па и Турци. претећи оној страни која прва почне сукобе. они су главнину своје војске пребацили на тракијско ратиште. Бадава све молбе и сва убеђивања да се спор реши мирним путем.војних кругова. у погледу деоба територија у Македонији. И тако је спор решен на Брегалници. Право је чудо како у том часу у Бугарској није дошло до револуције. највеће је користи са најмање жртава. Требало би да ми данас знамо да је балкански рат био наша пропаст. постао залога свих наших каснијих неславних губитака. као да смо ми њихова најамничка војска! Најзад. српска влада поставила је питање ревизије савезничких уговора са Бугарском. благодарећи Брегалници. 17. уз то смо им целом једном дивизијом и опсадним топовима помогли при освојењу Једрена. али убрзо су настале такве тешкоће. те је изгубила скоро све што је својим оружјем освојила. до пред сам Цариград. Бугарска би постала најмоћнија сила на Балкану. позивајући се на своје повлачење са Јадрана”!) 1913. извукла Грчка. изјављујући да су за одлучујућу услугу у војсци и техници. почетак рата са Бугарском. са ког је могла даље само да се шири и јача. то још нису знали. макар толико да се њихов Фердинанд тамо крсти и пређе у православље. кад се рат завршио. већ су тражили да платимо и превоз наших погинулих војника и официра. а које према Уговору њима припадају! Што не говори само о њиховој дрскости. освојивши и Солун и готово целу Тракију. Фердинанд и њему верни генерали. која је одмах кренула у отворени рат против нас. 94 . у Првом светском рату. већ њихова права пропаст. сасвим хладно затражили су испуњење уговора. што не само да нису поменули у проглашењу те победе. да напустимо крајеве које смо ослободили. које нисмо ни до почетка светског рата успели да начнемо. код Једрена. Из балканских ратова. подстицан од Аустрије и Италије. која је била више него пораз за Бугаре.

и паљење села са нашом већином. Црногорци су. А сад поред Срба. Бадава је кнез Никола уводио за војна лица – шибљику. не само лојални. Биће да је већ било оних који су почели давати за право Лаву Троцком. стекли смо и једну нејасно дефинисану популацију у Македонији. које је све редом требало научити да буду грађани нове државе. по дефиницији својој. што је изазвало велике протесте А/У како је то повреда Лондонског уговора. пљачке. уз Арнауте. „законом победе”. а камоли у миру. јер како смо онда били и мали и нејаки. 1913. А кад су „Пашић и два три радикалска првака” накуповали читава села буд зашто. Одиста. и они су пљачкали. што је било и много и велики терет за нашу државу. који су и великој Отоманској империји била непрекидна брига и сметња. дигли велику пљачку. али је и стекла „камен око врата”. Србија је проширена за близу 40 хиљада кв. нисмо стигли да осветимо Косово. из Старе Србије не питајући да ли је турско.Ипак. почели и бугарске комите да упадају у Македонију. као дописник руских новина током балканских ратова. но што смо их имали и у протеклом рату. свестраним националним радом. већ и за њену ненавикнутост да се заједничким радом свих фактора. јула. па смо се морали повући. убиствима и пљачкама… а у верском погледу сем православаца. 95 . која је тек требало. Дошло је до накнадног мобилисања једног дела наше војске. такође. сви од реда. сем албанских „качака”. написао: Србија јесте победила. која је потом упала у Албанију да би заузела стратешке положаје и онемогућила даље упаде Арнаута. забрана је дигнута! За разлику од њих. убрзо потом дошло је до великих Арнаутских побуна. који је. доживели ново Косово. У Ђаковици и Призрену. Уз убиства. прионе на обједињавање и усклађивање свих интереса и потреба целог становништва. Био је то рад и посао који је. ко зна не бисмо ли у „суживоту” са Арбанасима. Букурештанским миром завршен је балкански рат. Дотле смо знали само за Србе у српској држави. километара. 28. већ и свесни чиниоци у њеном животу и развоју. Сад се тек имало да види да је кнез Милан имао срећу што 1878. да постане српска. додуше „легалним трансакцијама”: најпре и највише тиме. и могли смо се међу собом свакојако понашати и сатирати. тад смо први пут стекли – становнишво. Чак и оне које је слао да казне пљачкаше. ипак је све то „остајало међу нама”. због чега су она пала у бесцење. не само исцрпљену ратом. Одиста. не би требало да се заборави да су радикали и у Старој Србији и у Македонији. тражио далеко веће одушевљење и далеко већу компактност. све живо и вредносно понели са собом. што су забранили пренос тапија продатих турских имања. остајући тако на милост и немилост Арбанаса. својим бунама. српско или арнаутско. У Дебру је из сваке куће пуцано на нашу војску и полицију. добили смо и католике и муслимане. утолико пре што су. а за чиновнике и цивиле – батину.

Све то жалосно и недорасло. већ су у тим крајевима владали помоћу уредаба. Србија је тим (државним) ударом. 11. Наиме. били су сагласни са њима. Али. што је стварало и створило многе проблеме. Пашић даје оставку. изиграли свог подручног војног команданта. ко „грлом у јагоде”. донео је Уредбу о првенству цивилне власти над војном. И… 1914. како се код нас и иначе из ситница увек надувају велики сукоби. који се није могао наћи гори. како су и на који начин. са најспособнијим и најпоштенијим кадровима. коју разрешава Русија: Пашић има да остане! Уз Пашића је сад био већ и престонаследник. уместо да су систематски и плански разрадиле све фазе преузимања и успоставе власти. што нису били наивни. показивало је само једно. то се и овде тако десило. ако нисмо успели у оном што се од једне добро организоване државе очекује. па је цео официрски кор устао против те Уредбе. Био је то тежак ударац за заверенике. Нађена је једна солуција. као министар ун. Успостављање државне власти у новим крајевима. тј. Од свега што се позитивно знало и видело. који су после великих херојских 96 . као држава. успели смо да у новоослобођеним крајевима убрзо успоставимо терен за надметање између војних и цивилних власти. „преношење вршења краљевске власти” на престонаследника Александра. уз официре је био и војвода Путник. која ће систематским патриотским и просветним радом. Настаје криза владе. Отуда нам је реално претила опасност да не можемо да успоставимо јединствену државу на целом простору. припадати – десна страна у цркви! Постоје читав низ строго поверљивих и детаљних извештаја окружних начелника министру Протићу. да су у њих ушле по нашој старој пословици. са именованим среским и окружним начелствима као испоставама грађанске власти из Србије. поготову у војсци. На једној страни Пашић и престонаследник. да Србија. што да није трагично. на другој црнорукци. Свакако и за краља. У том погледу и војска. Тек. јуна абдикација краља Петра. Стојан Протић. Командни кадар није знао како да се понаша. одн. Македонце учинити правим Србима. кога је Русија свесно жртвовала. које се „првенство” доказивало у низу протоколарних процедура. уз помоћ тамошњих Срба. по којој је остала војна управа. дела. Они су чак предвиђали да би такво стање требало да траје неколико година. па тако и коме ће недељом и о празницима. да радикалска влада није хтела да се важност Устава Краљевине Србије. па и сам краљ.1913/14. прошири и на Стару Србију и на Македонију. дакле – црнорукци. кренула на пут неизвесности и свакојаких недоумица. а понајмање пожељни. а то је код нас значило – њене странке. Али. било је то. нису ни саме биле припремљене за све оно што су нови крајеви очекивали и наметали. „због болести”. с том разликом што су они сматрали да би тамо требало завести војну управу. било би комично. са чиновничким и полицијским „особљем” и „персоналом”.

па и гора. 1914). али је у затвору (априла 1918) умро од туберкулозе. Наиме. већ и на самом двору у Бечу. пуцао и усмртио оног ког су босански омладинци сматрали главним виновником свих зала у Босни. било узаврело. уз сталну борбу са Арнаутима. и да у Скупштини повећају своју предност. генералу Поћореку. распуштена је НС и заказани су нови избори за 1. Принципу и његовим друговима је суђено у Сарајеву (12.подвига у минулим ратовима. а не само у војсци. искористе своју популарност у народу. били веома популарни. мада се тврди да је други метак био намењен гувернеру Босне. у којој се нису бирала средства у борби са супарничким странкама и појединцима. не само у околним земљама. дан пре краљеве абдикације. који је иначе од раније био спреман. Одиста. свирала музика… а у Пешти су чак 97 . Тог дана Гаврило Принцип је са два метка убио Фердинанда и његову жену Софију. и у народу. у другом моменту. због његовог фанатичног католицизма. у том тренутку. јер су учесници упорно и храбро тврдили да је то била њихова самостална идеја. радикалима се журило. Фердинанд се враћао са војних маневара. она ће изазвати Први светски рат. приликом скретања аутомобила. да док је још свеже сећање на победу и на проширење земље. тројну монархију. па пошто је по А/У законима Гаврило био малолетан (рођен је 1894) то је био осуђен на 20 година тешке робије. не само са ове дистанце посматрано. Из извештаја наших посланика на страни. изазовно желео да се прошета Сарајевом. Тај ће атентат А/У искористити као формалан разлог за напад на Србију. и у часу кад је свечано и. са идејом њеног уништења и дељења између суседних држава. који је седео са њима у колима. па и бугарским комитама. гадно осветити. и на домаћем и на страном терену. међутим. јуна. да би Гаврило Принцип. којом приликом се није могло доказати учешће Србије у атентату. када је све. који ће нам се врло брзо. наводно. био је то један самоубилачаки акт. у Бечу је за све време. Ипак. Сад кад је требало много заједничког рада на утврђивању и продубљивању свега онога што је добивено ратом. још мање су туговали због његове погибије. распиривати још веће поделе и још већа унутрашња непријатељства. 1914. као и нормално. није било политички мудро. 15. поготову што су се код нас избори увек претакали у неку револуцију. при чему би Мачва и Подриње припали А/У. расписивање избора. који су били уперени против Србије. Сарајевски атентат. а опет Мађари су га мрзели јер се. погибија аустроугарског престолонаследника Фердинанда. спремао да уведе уместо двојне. са Јужним Словенима. Да ситуација буде још замршенија. у исти мах. најпре је на његов аутомобил непрецизно бачена једна бомба (Недељко Чабриновић). окт. тако да ако се нису јавно радовали. види се да је сам Фердинанд био омражена личност. и иначе. Они су веровали да ће та одмазда бити једна кратка казненена експедиција. август.

из Србије. како би на Видовдан. пажњу аустријском министру Билинском. Потом настаје преписка. војводу Путника. уништавајући и палећи. да ли на жалост или на срећу. знала. може и он да се лечи! Ипак. у одговору министру војном. сазнао је генерал Божа Јанковић. тек војвода Путник је остао глув на та „цивилна подметања”. која су хтела да се мешају у војне ствари. којима поклањам пуно поверење. да ће баш њих тројица у освит једне зоре. наш посланик у Бечу.али само за „самоодбрану”. револвере и бомбе. још 4. ваљда. покушати ових дана. те је војвода Путник. после Аписовог реферата од 8.одржане и коњске трке. створене одмах после анексије 1908. а овај Пашића. и сасвим хладно отишао на лечење у Карлсбад. због чега је велики део грађанства. него се сматра као велеиздаја према отаџбини… Животни интереси Србије намећу јој да се чува свега што би могло изазвати оружани сукоб са А/У. почев од 22. цивилном гувернеру Босне. пише министру војном: „Са више страна дознајем од људи. упознао са мајором Љубомиром Вуловићем. рачунајући. Пашић ће написати на полеђини његовој: „Да се пише Министру војном и спречи сваки такав рад. Ипак. начелник округа подринског. „као наду Хрватске”. и известио Протића. стати пред стрељачки строј у Солуну! Међутим. у времену кад је нама мир неопходан да се опоравимо и спремимо за будуће догађаје. да ће официри који су на служби при граничној трупи у повереном ми округу. коју су одмах и предузели. да је тачно да је дао четири револвера Малобабићу. јуна. за све те везе. пребаце извесну количину бомби и оружја”. што је и сама Пашићева влада. да га је. све српско – куће. После другог сличног извештаја. Јовановић. Јован М. да се официри пограничних трупа у округу подрињском. Пашића то не задовољава. да би и даље били на вези. и уопште. редакције српских листова. да има „доставу. па опет. упуштају у опасан рад. који не само да је забрањен. Одиста. јер је врло опасан по нас”. 11. јуна. који извештава начелника Генералштаба. преовлађивало је мишљење да конци завере воде у Србију. јуна. написао: „Изгледа ми да овде постоји суревњивост у раду ’Народне одбране’. Да је тог трена могао да помисли. од 2. „у интересу службе”. тражио освету за Србе. на њиховим маневрима можда могао неки метак и да залута… 98 . преко Дрине. јер је била обавештена да су неки омладинци (припадници „Младе Босне”) тајно пренели. скренуо је. која коначно долази до Аписа Димитријевића. кад је А/У извршила мобилизацију… и кад је у Босни заведено изнимно стање”. од 10. на известан начин. извештава претпостављене. јуна. кад Пашић може да тера предизборну кампању по Србији. шта више. „који нам је учинио најлепше услуге у најозбиљнијем времену за време наших ратова. који предстоје”… Тешко је данас рећи. онако изокола. радње. током три дана. Једино су га у Загребу ожалили. председник патриотске организације „Народна одбрана”. маја 1914. као начелника обавештајног одељења Врховне команде. која би хтела да зна и контролише рад органа и лица Главног Г – штаба”. да преко наших људи у Босни. јуна.

да су они и после атентата – када је свима морало бити јасно да рат са А/У виси у ваздуху – и даље терали предизборну агитацију. да нам што пре укаже своју помоћ”. Тог дана у 6 часова по подне. хапшење мајора Танкосића и свих других официра и чиновника који су криви за пропаганду против А/У. већ нека се повлаче. А/У је у 10 тачака изложила своја тражења. уместо да су се одмах споразумели да изборе одложе. Поготову је та опасност и нова реалност морала бити јасна влади. Сазонов: „Ако је Србија доиста у тако очајном положају. од којих је била најспорнија тачка 5: „Да прими сарадњу органа Царске и Краљевске владе у циљу сузбијања субверзивних покрета управљених против територијалног интегритета Монархије”. у којој се каже: „Готови смо да примимо А/У услове који су прихватљиви у односу на једну независну државу. којом се тражи одговор у року од 48 часова. и да се свим силама окрену припремама за одбрану земље. те да с њом убудуће буде у односима доброг пријатељства…” а према истрази је утврђено да је сарајевско убиство припремљено у Београду. помињу се и 4 револвера и шест бомби са којима су „злочинци извршили атентат”… Поводом те ноте. који је био енергичан човек. На ову депешу одговорио је руски мин. да Срби не покушавају да се одупру. марта 1909. упутио циркулар нашим посланицима на страни: „… захтеви су такви да их у целини не може прихватити ни једна српска влада”.1914. онда поступите као Бугарска 99 . те с тога тражи распуштање организације Народне одбране. регент Александар упутио је руском цару депешу. одмах је. у име владе. која је добијала извештаје свих наших дипломата о неминовности А/У напада. А/У посланик у Београду. Нота Аустроугарске српској влади. да из „јавне наставе изостави све што служи или може служити за развијање пропаганде против А/У”… Најзад. Немогућно нам је да се бранимо. др Лазар Пачу. Ноту је примио. који је замењивао Пашића. Збиља је несхватљиво и необјашњиво понашње свих лидера наших странака. у случају аустријског упада. јула. 10. У предатој ноти. као и оне које би нам саветовало Ваше Величанство … По истеку рока (Ноте) можемо бити нападнути од А/У војске која се концентрише близу границе. остављајући непријатељу да заузме њене територије без борбе. На почетку ноте А/У подсећа нашу владу да се својим признањем од 18. који се налазио у предизборној агитацији. ин. барон Владимир Гизл (ожењен Српкињом) предао је ноту српској влади (писац ноте Хрват. обавезала „да промени садањи начин своје политике према А/У. не чекајући Пашићев повратак. министар финансија. што је била дрска повреда наше независности. те преклињемо Ваше Величанство. дела. ван Београда. да анексијом нису повређени витални интереси Србије. Александар Мусулин). што је поновио и нашем посланику у Петрограду: „Ако се не можете бранити. а учините апел на велике силе”. а за које „А/У влада задржава право да саопшти њихова имена краљесвкој српској влади”… затим. можда би било боље. Пачу.

Иначе. најенергичније се понела Енглеска. велике силе су различито реаговале на ову ноту. сем тачке 5. Др Мирослав Спалајковић. У случају томе. била на А/У страни. Поенкаре. на послати циркулар. да ће се нашом патриотском позиву сваки радо одазвати. Исто вече. с тим што је речено и то. С тога је желети да нас А/У нападне. она се повлачила – С. (Наравно. и том приликом Пашић је послао циркулар свим нашим посланицима на страни: „Данас у 5 3/4часова по подне предао сам одговор на А/У ноту. и да је због тога од пресудног значаја да ми то одмах јавите… По мом мишљењу указује нам се сјајна прилика. војска ће вршити своју дужност. куда одлази још ноћас”. јула. јула. Из одговора ћете видети да смо ишли до крајњих граница до којих смо могли ићи. посланик ме је писмом обавестио да није задовољан нашим одговором и да напушта Београд тог вечера са целим особљем Посланства. јула. да остану код својих домова и мирно раде своје послове”. Још је А/У посланику додадо: „Ако би А/У упала у Србију. Одговор је предат 12. одговара: „Званично вам јављам да ће руска војска прећи границу оног часа чим А/У нападне Србију. јер нису били од своје савезнице претходно обавештени за један тако „агресивни демарш”. То је рекао и Сазонов: „Ово је европски рат!” Ватикан је примио аустријску ноту повољно. кад је примио ноту. За чудо. Чим сам дошао у Мнистарство. Немачка влада је још пре предаје ноте.прошле године (кад је напала и Румунија. влада је упутила један прилично сув и рутински Манифест српском народу. верујући. Италијани су одбили да се ангажују на А/У страни. Ако будемо нападнути. која је распуштена 10. Сутрадан. саветујемо. у ком на крају каже: „Сматрамо за дужност позвати народ на одбрану отаџбине. А/У посланик Гизл. он каже: „Понос српског имена није допустио да се иде даље у попуштање. реч је о НС старог сазива. напред у име Бога!” Јавио се и краљ Никола. да прихватамо одлуке Међународног суда у Хагу. Председник владе Едвард Греј је рекао: „Ова нота превазилази све што сам у оваквим приликама видео… Ово је најстрашнији докуменат што га је икад једна држава упутила другој независној држави”. То би изазвало огорчење свих народа против А/У”. Слатке су жртве које се подносе за правду и независност… 100 . „Папа одобрава снажну акцију против Србије”. наш посланик у Петрограду. Краљевска влада сазвала је НС за 14. и ваља је искористити мудро и остварити потпуно уједињење Срба. одакле је послао лични телеграм краљу Петру… Као што је регент рекао. јули у Нишу. који нису позвани под заставу. у нашем одговору скоро све је прихваћено. уколико А/У није задовољна нашим одговором.). Т. У депеши регенту од 14. јуна). Француски председник. настала би опасност од једног великог европског рата”. 13. био је на путу у Стокхолму. изјавио је да је мора сравнити са упутствима и да ће одмах дати одговор. а грађанима.

Пашић одговара: „Пошто немамо оружја и муниције довољно. Другој београдској гимназији”. 15. И што за њене намере нашег истребљења. да се хитно врати у земљу. Јовановић. америчком конзулату. где ће се због слабости задржати дан два”. са два седишта… и наредите да се одмах пошаљу преко Солуна за Србију. Тог дана Пашић пише посланику Веснићу у Париз: „Набавите одмах пет аероплана најбољег система. то за сада не можемо примити”… Сад се већ могло видети да ни влада. „Топовска зрна нарочито засипају Теразије и главну улицу (Кнез Михаилову – С. Учињена штета на хотелима ’Посавина’. и што је за њу увек била нека опасност. пред поноћ. постоје извештаји о прегањању цивилних и војних власти око тзв. с обзиром на наша грдна изнурења током ратова. а овај му одговара: „…Обративши ми се у тренутку необично тешком. енглеском посланству. Али већ следеће ноћи. није се преварило у осећањима којима сам обузет према њему. јула: „Многи Талијани долазе овде и желе о свом трошку поћи као добровољци у Србију”. с тога. Ваше Краљевско Височанство. У почетку наши нису одговарали. 11. Француско – српској банци. и да је. Рат је увелико почео. и све је било јасно. нужно и хитно наоружати и опремити војску. после балканских ратова нама је силно порастао углед не само међу Србима – њеним држављанима. 21. ни њена „сељачка скупштина” (што је непрестано кресала војне буџете). а ни опозиција (својим опструкцијама. и људска и материјална. отвореном депешом преко темишварске поште што је у први мах довело до сумње у аутентичност објаве рата. 1914. Наш посланик из Атине јавља. Поготову што за њу није била тајна оно преко чега су наши политичари олако и неодговорно прелазили. јер су сви заједно морали бити свесни да нас А/У неће дуго оставити на миру.). терајући политику (чак и после сарајевског атентата.Живио мој мили унуче. на радост твојега драгог оца и моју! Живјела храбра српска војска! Живјело наше мило Српство! Твој дјед Никола”. Јер. почело је непрестано бомбардовање Београда са Бежанисјке косе. јула. којима су били онемогућавани и војни зајмови… нису били на висини националног и државног задатка. И исто тако ангажујте пет добрих пилота”. ’Грчка краљица’. јула почели су артиљеријски дуели. што она никад није волела. али од 17. А/У објава рата Србији. да је војвода Путник „стигао данас (14.Т. управи Државног монопола. јула послао депешу војводи Путнику. Тог дана ми смо бацили железнички мост на Сави у ваздух. Регент му је одмах узвратио: „…Шаљем поздрав мом мудром и драгом деди и храброј црногорској војсци!” Писао је и руском цару. приоритета!). јула) у Турн Северин. 101 . као ни у моју срдачну наклоност према српском народу…” Пошто је наш посланик у Бечу. никад није имала бољи тренутак од тадашњег. ђенерал Степа Степановић јавља министру војном.

Пошто је Поћорекова војска из Босне успела да пређе преко Дрине. Италија. Божановић. као и Турска. 1914. а камоли цокула… да су многи у рат пошли у својим цивилним оделима. командант тзв. јула до 11. на своје запрепашћење. надирући према Ваљеву. ген. савез тзв. П. августа (када смо ослободили и Шабац) није било више ни једног непријатељског војника у Србији. а с друге. Мишић) смештеним у Крагујевцу. што ће учинити и Француској два дана касније. а другим насилно одвучени на фронт. Немачка је објавила рат Русији. У тој бици једва да је било других народа. да би чекали да неко погине како би се војнички опремили. јула Француска је мобилисала. једним делом били похапшени и депортовани. 102 . То је био повод да Енглеска 4. наша команда је прихватила одлучну битку на Церу. Ужичке војске. када ће упасти у неутралну Белгију. објави рат Немачкој. дела Берхтолд хтео да се одмах и без објаве рата упадне у Србију. Степа Степановић. Наиме. А/У је својом упорношћу изазвала светски рат и своју пропаст. тако да је 11. са преко 50 топова.000 подофицира и војника. Наравно. августа. Ж. муслимана. 19. У рат ће ускоро ући и Јапан на страни Савезника. не рачунајући рањенике којих је било преко 15 хиљада. Треће – ген. Ж. остала је неутрална. међутим. Ствари су. Мишић). Друге – ген. који је силно одјекнуо светом. Петар Јуришић – Штурм. Централних сила – Немачке и А/У. Али је зато морални успех био немерљив. како би могли бити контролисани. па ни опанака. Команданти армија: Прве – ген. и то у прве редове. Хартвига – да српска војска нема ни довољно пушака. који је заменио изненада умрлог руског посланика и великог нашег пријатеља.а што ће. како би преко ње дошла до Француске. и обави тај лак војнички задатак. а и Срба из А/У. Словенаца. иако њихова савезница. авг. Хрвата. а с њима Србија. али уз Централне силе. јер се Поћорекова војска састојала скоро искључиво од Чеха. вој. и стечен велики број заробљеника и ратни материјал. Путником као начелником штаба Врховне команде(пом. Бојовић (касније ген. а 20. након сарајевског атентата. тако да се сад већ имала ова ратна диспозиција: с једне стране тројни савезници – Русија. констатовати кнез Трубецкој. с обзиром да се с њом нису консултовали. Зато и није чудо што је аустријски министар ин. сем словенског порекла. М. који су после страховитог терора над њима. ни шињела. ни муниције. У рат смо ушли са регентом као врховним командантом. од 30. Церска битка и протеривање Аустријанаца преко Дрине и Саве. Француска и Енглеска. кренуле другим током. у којој је потпуно уништена А/У V армија. Погинуло је преко 50 официра и преко 2. и на нашој страни било је великих губитака. Била је то прва савезничка победа против Централних сила. Црна Гора и Белгија. и ген. и велики бламаж А/У.

чиме је ситуација у многоме рашчишћена. па су непријатељи и ту пребачени преко Саве и Дунава. Ипак. Иначе. и под утицајем А/У летака који су бацани из њихових авиона. дец. будућег освајача Ловћена. ради сужавања фронта. 1915. и ослабљена и без артиљерисјке муниције која се чекала из Француске. кад је потиштеност наших војника била видна. поставили за гувернера Србије. дец. Наравно. У међувремену је стигла и муниција из Француске. „а ла Аустерлиц”. 20. па су. Негде пред славну Колубарску битку. што је „понукало” и самог цара Фрању Јосифа да изрази „захвалност Хрватима”) и Ваљево. А он је затражио пушку и 50 метака и отишао у ров. српска војска се. Била је то нова велика А/У срамота. али у нашу корист. а потом се спасавали преко Саве. нов. Али. И шта друго. ко хоће нека иде.1914. а и Сувобор. утолико већа што је доживљена од мале и нејаке Србије. Са трупама у Београд је ушао и краљ Петар са регентом. била је толика. како их ослобађа заклетве коју су њему дали. чиме је направљена права паника у непријатељским редовима. од скоро 10 месеци. звана и Сувоборска. што је изазвало промену ратних планова непријатеља. изборили смо не само славу и уважење. који су се најпре повлачили ка Ваљеву. морала повлачити. трупе су попуњене регрутима. 2. а избегло становништво упућено је у позадину. и каснијег усташког организатора. 22 хиљаде мртвих. ранијег војног гувернера Босне. Колубарска битка. нов. 103 . који је за непријатеља био потпуно неочекиван. нов – 3. била је за А/У војску права катастрофа. у којима су поручивали да је свака наша даља борба узалудна и убитачна. и одмах отишли у Саборну цркву. Природно.… Рекло би се једна демагогија. уз 30 хиљада мртвих и преко 100 хиљада рањених. цех је платио Оскар Поћорек. после великих борби. потпуно изненада. да су 18. издато је наређење за општи напад. наполеоновског је типа. Већ идућег дана повраћен је Сувобор. која је за собом оставила преко 50 хиљада заробљеника. Колубарска битка. преко 90 хиљада рањених и 19 хиљада одведених у заробљеништво. где је држано свечано благодарење. за коју су унапред причали да ће је за час смлавити. настало је једно опште одушевљење. Пред трећом навалом А/У војске из Босне под командом Поћорека. који се односи на отаџбину. краљ Петар је дошао међу војнике и рекао им. био повраћен и Београд. 1914. ал ако и јесте. Почели су чак и да припремају спискове хрватских судија и управних чиновника који ће владати поробљеном Србијом! Али све је отишло у ветар. Направљен је и одлучан продор према северу. што је био прави спас за обнову и попуну наших снага и наших моћи. међу њима и око 500 официра. код Шапца. да би. али да их не може ослободити оног дела заклетве. Њихова увереност у победу. и 20. Био је смењен. и огроман ратни материјал. генерала Стјепана Саркотића. и наши су губици били страховити. које се пронело целим фронтом. напуштени и Београд (у који је прва ушла „Карловачка пучко – усташка пуковнија”. већ и ратни предах.

што је он и учинио. не треба ни говорити. тако и на Колубари. У Шапцу је топовима срушена црква пуна народа. каснији Тито. између ових двеју битака. који њега никако нису подносили. борећи се за нашу ствар. живећи и после рата у Београду. непријатељска зверства била су тако дивљачка и невиђена. а посебно у Мачви. да је српска влада позвала швајцарског. што је Пашић остао председник владе и мин ин. у 42. У загребачком корпусу. много говори и податак: од свих заробљених у Колубарској бици. У истој дивизији служио је и борио се. свега се њих 452 јавило добровољно у српску војску. главну су реч против нас водили Југословени из А/У. нема сумње. жртвован због самосталаца. О Мачви ће писати и чувени амерички новинар. краљевске југословенске владе. као живи зид. Мачва се белела од вешала (сељаци у том крају носе се у белом). Влатко Мачек. У тој ревности и крвожедности. тек на тражење – пук. предњачили су речени „јужно словенски корпуси”. а пре свих II босанско – херцеговачки пук. да би потом остао са нама као добровољац у нашој војсци. махом жене. званој „вражја”. Арчибалда Рајса. и п. будући шеф Хрватске сељачке странке. 1914. са 42 златне медаље. и да их живе спале. већ познатог. од тога – 430 Срба и 22 Хрвата. Аписа! Коалциона влада састављена је тако. домобранској дивизији. унутрашњих дела (Љубомир Јовановић) и правде (Марко Ђуричић). док су самосталци добили ресоре – просвете (Љуба Давидовић) и грађевина (Милорад Драшковић). по целој освојеној територији Србије. а напредњаци – народне привреде (др Војислав Маринковић). Стојан Протић је. био је и подофицир Јосип Броз. за које је време објавио преко 600 чланака. утолико пре што се никако није могао предвидети исход нашег првог судара са једном таквом моћном силом каква је била А/У. нов.Као и у Церској бици. Формирана коалициона влада у Нишу. или да покољу читаве породице. у борби са нашом војском. Џон Рид: „Човек би могао ићи километрима и километрима. сврстани у три корпуса: XИИИ – загребачки. 22. пред. што је такође забележио Џон Рид. 104 . XВ – босанско херцеговачки и XВИ –– далматински. свака кућа је била опустошена” . једанаест пута већа од Србије. Треба рећи. па није ни чудо што су били тако љубљени у А/У војсци. састављен махом од Хрвата и муслимана. па и тада. у свом обиласку Мачве. тако да нико није остао жив! А о пљачкама. да су „по броју добијених златних медаља” (од чистог злата!) били апсолутни рекордери. а знали су и да вежу децу и жене и да их гоне испред себе. Једноставно. Напослетку. Несхватљиво је да се толико дуго отезало са стварањем коалиционе владе. уништавању и паљевинама. Одиста. дела. децу и старце… а знали су и да их и на десетине сатерују у подруме. и што су његови радикали задржали главне ресоре: финансија (др Лазар Пачу). било је то темељно затирања свег што је српско. Требало је пуна четири месеца да се Србија политички обједини. стручњака за техничку полицију. да о њима сведочи пред светском јавношћу.

чак и без начелника штаба Врховне команде. и надала брзом успеху. пре свега значење почетног акта у стварању будуће Југославије. што ма колико да није било изненађујуће. знало се у А/У. а много тога се и чинило да би се та мисао и та идеја усадила у свест свих Јужних Словена. искупиће обилато крваве жртве које данашњи српски нараштај подноси”. Она. било је нужно да она садржи – позив свим поробљеним Јужним Словенима. бити на страни радикала. са задатком да израде програм ратних циљева Србије. Да би била то што јој се приписује. већ и због тога што су међусобне страначке борбе биле главна тачка нашег државног и националног „дневног реда”. тј. влада Краљевине сматра као свој најглавнији и у овим судбоносним тренуцима једини задатак. а све са становишта њихових уских националних интереса). који су на сав глас агитовали како су ратни успеси успеси њихове владе и њихове странке. донесеној као изјава новоформиране коалиционе владе.1914. у тзв. ипак је значило да ми преузимамо туђу бригу и туђу обавезу. долази до „испостављања” тзв. на Скупштини у Нишу. ратних циљева Србије. па и тада без алтернатива. да одлучно стану на страну Краљевине Србије и да се заједничком борбом дође до заједничког и жуђеног циља. желео изборе. (Тек почеком августа 1914. Рат нас је и у војном погледу затекао неспремним. Нишкој декларацији. у Нишу. која би довела до расписивања избора. влада у Нишу окупља неке научнике. поготову са наше стране. имали читав низ варијаната. Иако је овој „Нишкој декларацији” даван и дат велики значај. Хрвата и Словенаца. нов. У таквој атмосфери једва да се мислило на даљу будућност. „… Уверена у решеност целог српског народа да истраје у светој борби за одбрану свога огњишта и своје слободе. сада. Стога је и неколико пута давао оставку. данас после свих искустава и са хладном главом. верујући да ће народ. Ван сваке је сумње да је краљевина Србија ушла у рат без икакве идеолошке и политичке припреме. 24. желећи да изазове кризу. па и на стварну ратну опасност. Пашић је и због опструкције опозиције. ако се и осећала. још од мајског преврата 1903. остављана је за – после избора. после победе и проширења земље. нов. сад је требало да добије и свој званични и конкретни вид. Нишка декларација. за разлику од Хрвата и Словенаца који су. и зато се она. Све то што је била жеља и маштање. Хрвата и Словенаца. због немања апсолутне већине. у тренутку кад је започето. 1914. југословенске „гатке” су непрестано у оптицају. мора се читати само оно што у тој Декларацији пише. већ све на карту уједињења „три племена”. иако без званичне владе. И тад. 24. Све то. по којима Србија не води рат за ослобођење и уједињење свих Срба… већ свих Срба. али је краљ Петар увек успевао да ствари стиша. дакле кад је рат почео. главно је било изаћи на крај са „домаћим противницима”. а не оно што се њом желело. тј. постало уједно борбом за ослобођење и уједњиње све наше неслободне браће Срба. 105 . њени војни кругови. на брзину. још и више и дубље. Међутим. Сјајни успех који има да крунише ово војевање. да обезбеди успешан свршетак овог великог војевања које је.

Али, ко је смео да искаже такав „позив”, кад се у часу кад је та
„декларација” исказивана, водила најкрвавија битка, Колубарска битка,
између наше војске и тих будућих грађана заједничке нам домовине –
Хрвата, муслимана и Словенаца, који су као шакали јуришали на све
што је наше, утркујући се у својим злочинима и својој одважној
храбрости са Аустријанцима и Мађарима у борби против нас. Муслимани
још и зато што је рат против нас, од стране турског султана, верског
поглавара свих муслимана, проглашен – светим ратом.
Отуда, последња реченица те Декларације: „Сјајни успех који има
да крунише ово војевање, искупиће обилато крваве жртве које данашњи
српски нараштај подноси”, не представља ништа друго него поновна
понуда за бесплатно расипање наше крви за добробит других, па макар
они били и тадашњи наши најљући непријатељи. Опет смо испали
најамничка војска, само док су Бугари хтели да нас исплате, овде се
сами нудимо за спасиоце оних, који нам ту крв пуштају.
И бадава је што је Пашић у писму нашем посланику у Петрограду,
Спалајковићу, описивао карту наше будуће велике државе, остаје
чињеница да су се за њу, са оружјем у руци, уз стравичне жртве, борили
само и једино Срби, да би после испало, да смо им ми, тим оружјем,
наметнули ту нову и велику државу, као наш продукт и као нашу
потребу.
Тај проблем ми никада нисмо могли да схватимо, свеједно што се
увек говорило (и правдало) да је Југославија омогућила да се у једној
држави нађу сви Срби. Ако је то било тако, онда се то унапред морало
знати и предвидети. А пошто се то, као и толико другога код нас, није
предвидело, онда смо, као што се у време комуниста говорило, спали на
то, да решавамо битне и кључне ствари „у ходу”, док друга страна –
Хрвати и Словенци – то никако нису чинили. Они су тражили своје.
Вероватно, с правом. Што ми, такође, нисмо могли да схватимо.
Стога „Нишка декларација” представља тек један бледи покушај да
скрене пажњу нашој западној „браћи”, да се ми боримо и за њих,
свеједно што они то, од нас, и нису тражили.
Додуше, могуће је да је Пашић и желео такву бледу формулацију,
зазирући од Русије, којој никако није било право да се православна
Србија меша са католичком „браћом”, и вероватно, да је царска Русија
опстала, до Југославије, у форми каква је настала 1918, не би ни дошло.
Но, све то ипак и опет говори о томе колико смо ми, и у том погледу,
ушли неспремни у рат, па су, према томе, и прокламовани „ратни
циљеви” Србије, били све друго, само не циљеви. Да је то тако и никако
другачије, показаће и ускоро ловљење случајних Хрвата и Словенаца по
белом свету, да би се од њих направио „репрезентативни” Југословенски
одбор.
дец. 1914 – септ. 1915, Ни мир, ни рат у Србији. После
Колубарске битке дошло је до прећутног примирја – у ком се Немачка
спремала да преузме првенство на балканском бојишту – ми, ма колико
да смо се прегруписавали за наставак операција, по мало смо се и
106

заносили надом, да је главно, што се нас тиче, прошло, и да нам је остало
да, под оружјем, будно чекамо, да савезници сврше ствар. Чак и регент,
после Колубарске битке, у прокламацији војсци поручује: „Морамо још
неко време вршити своју тешку дужност и стајати уз наше велике и
силне савезнике који се боре и за нас, докле они не сможде заједничког
непријатеља”.
Истина, ситуација у самој земљи није била баш мирна. У
Македонију су бугарске комите стално упадале, баш као што су нас и
Арнаути нападали, тако да се морала одвајати војска са фронта, да би
њих средила, јер мобилизација у новоослобођеним крајевима, поготову у
Македонији, није успела. Читаве чете нису хтеле да положе заклетву, а
има података да је од пребеглих Македонаца у Бугарску, формирана
XИмакедонска дивизија, која ће се борити против нас на Солунском
фронту. Но, ипак било је и лојалних Македонаца, који не само да су
прихватили нову државу, већ су се и осећали Србима, поготову из
околине Охрида, Битоља и Куманова. Они су помагали одржавању
граница, а учествовали су и у походу на Албанију, почетком маја 1915,
када је наша војска запосела Елбасан и Тирану, и тиме угушила центре,
у којима су се организовале албанске чете, што су упадале и вршиле
пустошења на нашој територији. То је и био повод да им регент, у
поменутој прокламацији, јавно захвали и, шта више, да им обећа: „Ја
објављујем њихово право на све политичке и уставне тековине
Ослободитељке Србије”, чиме је, нема сумње, хтео да их што више веже
за заједничку српску државу. Чак је и додао: „Прва редовна Народна
Скупштина , по закључењу мира, донеће све потребне мере, те да се то
потпуно и у живот уведе”, до чега није дошло, али не због Срба у Јужној
Србији, већ што су наишла нова и гора времена, кад се спасавало оно
што је настало као „резултат рата”, тј. Краљевина СХС, а што и није
требало спасавати. Али тада нико није тако мислио.
Иначе, и у самој војсци није било мира. Још у току ратних
операција, регент је, као врховни командант, тражио да све наредбе
војводе Путника, буду подложне његовом одобрењу, што је стари ратник,
хладно одбио, те је дошло до сукоба и у влади. Најзад је направљен
компромис: све остаје по старом, само што регент има право да
размешта више официре, што је он искористио да, марта 1915, уклони
Аписа са места шефа Обавештајног одељења Врховне команде, на ком је
месту био од јула 1913. Била је то кобна грешка, којој је претходила једна
друга, када је цивилна полиција ухапсила Рада Малобабића, Аписовог
помоћника за Босну, где је овај развио читаву мрежу агената, са
задатком пребацивања Срба – официра из А/У војске у наше редове.
Његовим хапшењем, за које Апис није био намерно обавештен (по одлуци
тадашњег министра ун. дела Ст. Протића) та веза је прекинута, па према
томе и прелаз Срба из А/У војске у нашу војску.
То већ показује да се око Аписа почео да сужава круг.
У то време, Савезници, посебно Енглеска и Русија, чинили су све да
се Бугарска веже за њих, како би она неутралисала Турску, па самим
тим обезбедила и безбедан пролаз кроз мореузе. При том се
107

бескрупулозно трговало на наш рачун, преко уступака у Македонији, тј.
да им се одмах уступи тзв. неспорна зона.
Притишњена са многих страна и у пуној неизвесности шта ће даље
бити на нашем фронту, влада са Пашићем, по одобрењу НС у Нишу
(почетком авг. 1915) пристајала је веома споро, на неке уступке,
захтевајући да нам свакако остане Прилеп и да имамо границу са
Грчком, што Бугари нису хтели ни да чују, тражећи све од линије Крива
Паланка – Охрид, уз то и Кавалу од Грка, на Егејском мору, а што Грчка,
опет, није хтела да чује. Наши уступци долазили су у обзир тек после
свршеног рата, и уз услов да Бугарска одмах објави Турској рат.
Бугари су, међутим, у исто време, отворено преговарали и са
Немачком, изјављујући да ће се определити на ону страну, која буде
више нудила њиховим националним интересима. Успеси Немачке на
источном фронту, током 1915. (Руси напустили Галицију, руску Пољску,
Литву и део Белорусије), као и почетак концентрације немачких трупа
према Србији, створили су у Бугарској уверење да ће више добити ако
заиграју на немачку карту, те су 21. авг. 1915. склопили савез са
Турском, а три дана касније, и са Немачком и А/У, са обавезом да за
месец дана отпочне рат против Србије.
1915. 13. априла, Лондонски тајни уговор Савезника са
Италијом. Као и Бугарска и Италија је уцењивала обе стране, иако је
формално још увек била у савезу са Централним силама. Битка на Марни
која је зауставила немачко напредовање, поготову што су Руси кренули
са офанзивом у источној Пруској, довела је до тога да Италија почне
озбиљније да разговара са савезницима, али ипак тако да је испоставила
један велики рачун на терет словенских земаља. После дугих преговора, у
Лондону је потписан тајни споразум о преласку Италије на страну
Савезника, с тим да она добије, што се тиче југословенских земаља, део
Далмације до изнад Сплита, и сва већа острва, сем Брача и Шолте, док
би Србији (предпостављало се већ да ће Црна Гора ући у њен састав),
према том Уговору, припао јужни део јадранске обале, почев од Плоча
изнад Сплита, све до луке Драч, која би остала у поседу независне
Албаније. Како смо ми били чврсто опредељени за југословенску „опцију”
– која је у свему висила у ваздуху, с обзиром да су савезници, све до пред
сам крај рата, имали у виду опстанак А/У – ми смо, чим смо сазнали за
постојање тог тајног Уговора, свим силама били против њега, чиме смо и
оно мало италијанског кредита изгубили, што ће нас, за време повлачења
кроз Албанију, скупо коштати.
Данас нам је, ваљда, јасно да залажући се за решавање
„југословенског питања”, ми смо, у ствари, стављали на тапет хрватска и
словеначка питања, подупирући њихова разрешења, не примећујући да
смо, уз пут, изгубили наше, српско питање, које је, благодарећи
тадашњој наивности или недораслости и глупавости, остало не само
нерешено, већ се није ни испоставило. Јер, ако смо после балканских
ратова које смо водили, у првом реду, због изласка на Јадранско море, и
то само за једну неподесну и једва постојећу луку (Драч), остали без ње,
108

сад кад нам се нудила толика обала, са неколико разрађених лука,
требало је бар мало размислити и сагледати ту варијанту, која је ишла на
чисту српску корист.
Данас је тешко замислити шта би се из свега тога изродило, али
ако се зна да је залеђе те обале, целом њеном дужином, било српско и
православно, а да је већина католика на самој обали била српског
порекла, па и српског опредељења, није тешко претпоставити, да би све
било другачије и кудикамо боље, од онога што нам се десило са
Југославијом. Тим размишљањима и тим поређењима, требало би додати
оне компензације које су нам нуђене за „неспорну зону” у Македонији, а
које су се протезале до линије Пакрац (Славонија) – Плоче (изнад Сплита),
у коју ће компензацију улазити и Војводина, а што је све заједно
обележавало оно што се звало – Велика Србија (Појам који су
Аустријанци, малициозно и непријатељски, увели у дипломатски речник).
Али, у том часу, у Србији није било човека који би на то пристао. Певала
се друга песма. На жалост.
Истине ради, треба још додати, Италија ће нам касније још једном
дати шансу да станемо на свој српски колосек, када нам је званично
предложила да приђемо Четворном споразуму (Енглеска, Француска,
Русија и Италија), и да тако формално и коначно постанемо савезник,
што је Пашић отклонио, јер би то значило признати и Лондонски тајни
Уговор и „издати” наше ратне (југословенске) циљеве.
У низу наших историјских самообмана, које и данас владају, остала
је и она, по којој је Пашић са југословенством тактизирао, а да му је
главна брига била Србија. Чак и да је тако било, сви његови акти, сва
његова јавна и званична делатност, били су изразито и круто
југословенски. Тек пред сам крај, у време уједињења и стварања
заједничке државе, Пашић ће почети да узмиче, али тада је већ било
касно, јер су ствари узеле свој „логични мах”, и ништа се више није могло
поправити у корист Србије. Србија и српски интереси били су већ
изиграни.
1915, 18. априла, У Паризу створен Југословенски одбор (ЈО).
У часу кад је у Паризу коначно склопљен ЈО, није се ни слутило да је пет
дана раније, у Лондону, направљен тајни Уговор, који је у највећој мери
био супротан жељама и намерама Одбора, па дакле и самој идеји будуће
југословенске државе, која ће за све време свог постојања, до 1941, бити
трн у оку Италије.
Речено је већ, да се прво родила идеја Одбора, а потом да су
тражени његови чланови, што је и био разлог његовог прилично спорог
формирања. Поменута је и владина комисија, у виду групе научника, у
којој су се налазили Јован Цвијић, Љуба Стојановић, Александар Белић,
Слободан Јовановић, Никола Стојановић и Мирко Латас, све људи од
имена и ауторитета, која је група, по владином налогу – након Нишке
декларације – имала да изради предлог програма који ће бити упут за
дипломатски рад владе. Она је сачинила један програм, који ће влада

109

4. у служби А/У. 18. да се ни једног тренутка није размишљало. Југословенски одбор. па и Словенаца. за њу била незамислива и неодржива. Чудно је. инспиришући и провоцирајући и сваки отпор било каквом јединству и слози. уместо да из његовог решења. као главног. како на Балкану. и без његовог постојања. да се управо тада. дакле уједињење свих Срба и српских земаља. 4. априла 1915. Ту државу треба да сачињава Србија са Босном. па се и каснија Југославија. Хрватском. И у Србији. 3. Истром и Словеначком. а другим код наших исељеника у Америци. Стварањем ЈО. Војводином. они су српско питање утопили у југословенско. непоштедно и непрестано. како би се и они загрејали за стварање заједничке државе. што је. тзв. на самом „терену”. држава СХС. она је у свим југословенским земљама распиривала верску и националну мржњу. на челу са др Антом Трумбићем. ми смо ушли у рат да решимо најпре своје. у Паризу. На Балкану је потребна једна јака централна држава. веома танко и једнозначно. званично је отворено југословенско питање. јер ипак и изнад свега. чак и немушто. о потреби стварања јединствене државе Јужних Словена. 2. тај и тако замишљени „јединствени југословенски национални осећај”. Она је свим силама настојала да очува најкатоличкију државу. у име ње и њене цивилизације. међутим. каква је била А/У. уз то се још. Та ће држава држати равнотежу у Јадранском мору. тако да је свака идеја њеног цепања. септ. које треба не бирајући средства. и писао Пашићу. тако и у Европи. па дакле и у Средоземном. 1914. Бугарска може ући у заједницу са том државом на основи федералистичкој или некој другој”. која се одмах огласила као његов главни противник. а који је изражен у четири тачке: „1. и у свим А/У земљама. све остало буде изведено и њему подређено. конституисан је. да би неколико дана потом. при чему су вршени злочини какве дотадашња Европа није могла претпоставити да се могу вршити. већина његових чланова били су чланови масонских ложа. где су Срби проглашени за звери. српско питање. на ком се. Уосталом. од избеглих Срба. И тако. ради очувања будућег мира. лила српска крв од стране Хрвата. Далмацијом. отпочео званично да ради у Лондону. 110 . одобравајући и подупирући сваки злочин против српског народа. и то тамо где је било најбитније да се оствари та идеја. за које се говорило да представљају јединствену југословенску нацију. Хрватом из Далмације. Хрвата и Словенаца из А/У. ЈО требало је да делује по два колосека: једним у дипломатским круговима Савезника. одн. најблаже речено. прва тачка понавља у трећој! Оно пак што је главно. Узимајући као свој превасходни задатак пропаганду опште југословенске идеје. како је то Спалајковић уочи самог рата из Петрограда. на најбестијалнији начин искоренити. може сматрати и масонским делом.упутити свим нашим посланицима на страни. најстравичније разграђивао. Иначе. Херцеговином. муслимана. Деловање ЈО отежавала је и католичка црква.

био пријатељ тиме што је сматрао да би била трагедија ако Србија преузме вођство над југословенским католицима. уколико будемо од ње нападнути. марта 1915) на коме је донесена. што се види и из чињенице. па да се тамо узнастоји получити једну резолуцију. међутим. да иако смо. Ситон нам је. наша Врховна команда. септ. а с друге. били доста ослабљени. и 16. тек за нас је испала трагедија. Најтеже је. Истине ради. мада не увек и на њихову корист. Они се нису мирили са чињеницом да ће та нова држава бити састављена и од католика. једна таква резолуција. Ни у британским круговима југословенска идеја није глатко пролазила. да су Срби. зато што Савезници нису били сагласни. у том непријатељству. треба рећи. успели смо да одолевамо скоро два месеца. мада су Бугари. још 30. па и априорно непријатељство. верујући да је Бугарска мобилизација – блеф.. Срби и Словенци. публициста Викам Стид и научник Роберт Ситон Ватсон. где је било око 700 хиљада југословенских исељеника. и да желе да се одвоје од А/У и осамостале као једна држава.Ипак. из А/У монархије. али наша војска је одолевала све до 6. ни наша влада није било једнодушна у томе. а то је будило највећи опрез и скептицизам. обојица добри познаваоци балканских проблема. 1915. док још није концентрисала своје снаге против нас. да би се том акцијом. имајући своје званичне представнике по свим савезничким земљама. којом би Хрвати. по ком је била дужна да уђе у рат против Бугарске. Зато је одлучено да се иде у Америку. септ. како званичним тако и међу интелигенцијом. по уговору из 1913. Ипак. Они који су имали највећи утицај. као што се и може претпоставити. ударили с бока. временом ће ЈО развити врло широку и организовану активност. изјавили и нагласили своје народно јединство. иако је главно тежиште његовог рада остало у Америци. верујући да „у приликама када не може да проговори народ у отаџбини. У Чикагу је чак одржан и дводневни конгрес (15. тражила је од владе. У насталом положају. Треба рећи да је Србију тај ЈО и његов рад. окт. војска се лагано повлачила. и мада нападнути од далеко јачих снага и са трију страна. авг. Уз то. с једне стране. коштао грдних пара (преко 3 милиона ондашњих динара). Влада то није дала. што би нашим нападом престала да важи обавеза Грчке. На фронту од Оршаве до Вишеграда почела је паклена артиљеријска припрема. објавила мобилизацију. у односу на почетак рата. уз све остале муке са њим и његовим врлудањима. 111 . чим је 26. Неважно је у ком је смеру он то мислио. под командом генерала Макензена. мучки и без објаве рата. и захтјев за уједњињење у једну државну цјелину са браћом из Краљевине Србије”. уз то и слабо наоружани. Србе у оквиру „руског комплекса”. што се потпуно да разумети. 23. да се сместа нападне Бугарска. битно изменила наша ситауција. уз жесток отпор. видели су. као и 1913. Немачки напад на Србију. која су редовно ишла на нашу штету. било пробити са идејом југословенства у руским круговима. посвема је природно да умјесто њега иступи онај дио који се налази у слободи. Хрвати и Словенци једна нација.

у постојећим условима. после тешких борби. посебно Енглеска. који се са свих страна сливао према Приштини. у два наврата. испред три разјарена непријатеља. септ. Но. чиме су поспешивали и онако постојеће револуцонарно врење. мора да буде светао. тако да је главни терет рата вукла Русија. како не би било сведока њиховим зверствима. тражећи од ње непрестане офанзиве. разнети вашим бомбама и бајонетима. поготову тада кад су видели нашу слабост… или преко Чакора. Бугари у Скопље и Тетово. Из тих страшних дана. шта више. покушали да освоје Дарданеле. тачно у три часа. Грчка не само да је отказала војни савез са нама. У таквој ситуацији француски генерал Сарај. без икакве самилости и одговорности. већ је. да би тек после тог неуспеха. да би могли да буду озбиљна и права помоћ. али у недовољном броју. али одвећ споро и без енергичности. Уопште. Ако се зна да се са војском. Могло би се без великог претеривања тврдити. она би само била „продужење неизвесности и агоније Србије”… и тако смо. да су за руску револуцију у највећој мери Савезници криви. посебно у околини Призрена. наш пук је жртвован за част Београда и отаџбине. већ и да отворе нов фронт који је стратешки био најпогоднији и најубитачнији по Централне силе. почињала су већ на нашој територији. зато напред у славу! За краља и отаџбину! Живео краљ! Живео Београд!” Уместо да се искрцају у Солун и да одатле крену не само у помоћ Србији. Тако исто поступили су и са нама. запретила да ће и нашу и савезничку војску разоружати. међу Арнауте који су нас за све време и иначе нападали. Убијања и пљачкања од стране Шиптара. савезници су се ипак искрцали у Солун. прогласивши се неутралном. Образ Београда. нити потребна”. већ да. и нама је остао једини пут за повлачење преко Проклетија (просечна висина преко 1. сматрајући да би његова акција. па чак и да нестанемо. остављени сами. кроз црногорске гудуре. као да су свесно желели да што више страдамо и искрвавимо. непријатеља треба разбити вашим силним јуришем. они више не постоје. где су и српске мештане ликвидирали. Ви немате дакле да се бринете за животе ваше. 800 метара). савезници. кроз Албанију. она „нити је могућна. наше престонице. јер су не само исцрпљивали руску војску. повлачио и цивилни збег. пошли ка Солуну. а да је само повлачење текло 112 . Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања. током читавог рата гледали су да се боре помоћу туђих жртава. није хтео да жртвује своје трупе. не само била недовољна. ако покушају да повреде њену неутралност. Уз то. одуговлачећи своју експедицију колико год су могли дуже и бескрупулозније. уосталом и без усаглашености. команданта последње одбране Београда: „Јунаци. Немци су ушли у Приштину. Савезници су најпре и узалудно.Београд ће бити напуштен 26. већ су је остављале и без муниције и без хране. остала је овековечена заповест мајора Драгутина Гавриловића. у којим су бомба и бајонет били главно оружје. уз огромне жртве.

па и Миле Будак. са уверењем да су тамо савезници. као ова. А колико је на том путу смрти остало завејано у снегу! Свака је бројка неважна. после десетак дана и ноћи беспућа. 29. Са падом Ловћена. онај који се обележио чувеном реченицом: „Трећину Срба ћемо побити. онда се може замислити како је била и како је текла наша безизлазна ситуација. на стотине. па је утолико више за осуду. трећину ћемо покатоличити. да њима утоле глад…” Са нашим збегом. славни француски писац и новинар. враћени су да кроз Албанију. и преко Скадра отишао у Италију. и страдалништво голобрадих регрута (чак и испод 18 година!). нов. наређено да иду у Грчку. покушава да дозове „Цер и Колубару”. У том очају. војвода Мишић. Написао је: „Ни једна слика која приказује одступање Француза из Русије. предлажући немогуће – контраофанзиву. али их остављајући без хране. али ни да се боре у нашим редовима. јер свака таква смрт исцрпљује цео појам трагедије и трагичног. пала је и Црна Гора. која представља повлачење Срба… Пут избеглиштва обележен је телима помрлих избеглица… Војници су чак и вашке јели. али је зато изгубљено драгоцено време. од читавих седам дана. па у Француску. да дочекају своје. њих 30 – так хиљада. јан. претрпела пораз. Једна несхватљива енигма. без свега што претпоставља основну потребу живота. На нашу заједничку српску срамоту. Међу њима било је и Хравата. што нису хтели да остану у Србији.потпуно неорганизовано. а трећину протерати”. и та побеђена и деморалисана војска. повлачили су се и А/У заробљеници. који су најпре били послати у Битољ. уз сталне шиптарске нападе. да је треба помињати. каснији хрватски књижевник и усташки идеолог. те се са повлачењем преко проклетијских и црногорских гудура почело 19. где су их Италијани зауставили митраљезима. који ће убрзо потом уследити. повлачио се заједно са нашим очајницима кроз Албанију. без основних животних намирница. потом. али је на Мојковцу. необјашњиво је. остало је да их сахрањују у „Плаву гробницу”. одвећ мала. и сам оставивши своје кости у Грчкој. па макар и били интернирани. 1915. и целих 40) хиљада младића. то сам Бог зна. не даје приближну слику очаја. што је после низа противљења и пристајања команданата. дођу у Валону. успела да стигне у Скадар. коначно одбачено. А/У се обрушила на Црну Гору. на сам Божић 1915. Краљ Никола прихватио је 3. било каквог превоза. остало је у животу свега 3 – 4 хиљаде… Анри Барбис. умирали. дец. услове капитулације. којом победом је Црна Гора искупила свој пораз. усред снежне вејавице и ноћних мразева. Међу толиким жртвама. где су сваког дана. не дајући им напред. на солунски фронт стигло је далеко 113 . Има различитих података колико је Црногораца пошло са српском војском (велики њен део се повлачио и преко Андријевице и Подгорице. Уместо да им је. Како је тај силан и већ напаћени народ. коју је овековечио Милутин Бојић. утолико већа. али свака је бројка мала. 1916. готово у хаосу. Кад су коначно пребачени на острво Вид. у Албанију). Од тих 30 – так (има тврдњи. по најгорем времену.

само да би одржали голи живот. јер је болестан кренуо да се лечи у Ницу. и он нам се поштено и пожртвовано одужио штитећи. у Лондону. пак. може изразити. Доласком у Скадар. којима је могла да нам достави и храну и превоз. са колонама наших живих лешева. Обрачун регента и Пашића са Врховном командом у Скадру. сад су давали и пушку. где ће и умрети 1917. и војвода Путник је смењен (30. прва је сила била старија и моћнија. за пар „цекина”. Врховна команда је споро дошла у Скадар. ако се. уместо за Грчку. и сав тај тешки багаж свалили на Врховну команду. који се потом прогласио за диктатора Албаније. Неко је целу ту епопеју назвао нашом Албанском Голготом. требало је наћи кривца. 3. са систематским отезањима и небригом… Морал нашег војника толико је био опао. у року од 24 часа. Есад паша је сматрао да Албанија треба да живи у пријатељству са Србијом. а не само нама. са својим људима. за наш претходни пораз. са којима је симпатисао и сам војвода Путник. ког су велике силе наметнуле за поглавара албанске државе створене 1913. Дајући и последњу кошуљу Албанцима за парче хлеба. Војска је. Али. у Скадру). измучених. дец. на кога ће се све свалити.више Албанаца (преко 800) на челу са Есад пашом. али биће да нема имена који сву ту непрегледну патњу и то беспримерно нестајање. некадашањим командантом опседнутог Скадра. па и у Валону. испоставило се да је по њу и осталу помоћ требало ићи у Медову. због италијанске освете и италијанских намера – што је исто – чији су бродови били на домак обали. Јер ако је био проблем 30 114 . Пашић и регент су се брзо нашли на једној линији. што су све биле стотине нових километара главињања по мукама. што ће тек бити учињено претњом руског цара. голи и боси. За то и такво стање. у ком су нас. ново и далеко веће сејање костију. што је претила и савезницима. не поступи човечно и у духу савезништва… али и тада. чекали товари хране. 1920. поготову Црнорукци. да ће склопити сепаратни мир. у првом реду. према уверавањима савезничких посланика. који су другачије мислили и радили. ако су је донели. убили су га његови сународници. борећи се против кнеза Вида. наш збег и нашу војску приликом пробијања кроз гудуре. једно је друго допуњавало са нескривеном претњом. нашла у њима главне кривце. И све то. и новцем и наоружањем. изнурених и од глади дотучених страдалника. Разочарење се мешало са револтом. за целокупну нашу катастрофу у неорганизованом повлачењу. што му чак није било ни саопштено. На жалост. За наш пораз и све оно што је касније уследило протурена је званична верзија: „Криви су команданти који су војску из Битоља и Дебра кренули за Драч. 1915. која га је за све време издашно помагала. да га је гурао до испод минимума сваког достојанства. 1915. потом у Драч. Сад се пренебрегавала чињеница да је Грчка била неутрална и да је имала права да нашу војску разоружа. па је влада морала да решава чисто војничке ствари…”. дец. у Паризу.

чији ће посланици. Како су и колико су италијански војни бродови споро превозили нашу војску. одмори и наново организује. Тако нам је за сад још остала само Црна Гора и ова наша Србија. да командује свим трупама – „у име регента и савезника”. марта до 13. али канда је и она још сувише велика нашој браћи са истока и 115 . маја 1916. Уместо војводе Путника. на ком је било одређено да буде и привремено седиште наше Владе и Народне Скупштине. Савезници су после много натезања. бити пребачени у Француску. биће исписано много хартије. али тада ће већ начелник штаба бити војвода Мишић. авг. фебруара 1915. Пошто се српска војска наново организовала. за кога је нађена формулација. Последица те наше грешне индоленције та је. а он командант Прве армије. Тек. јер сваког дана је умирало и по неколико стотина болесних и изнурених војника. да никакви алтернативни планови у том смеру нису направљени. да се тако одржи фронт на линији Призрен – Битољ. та „италијанска брзина” није била ништа друго. под генералом Сарајом. Ипак. што им је и изгледало могућним. није превезено ни 10 хиљада војника. иако се на превожењу радило скоро месец дана! Кад се зна у каквом је жалосном и алармантном стању била наша војска. коначно решили да то буде острво Крф. да до 8. а и оно што желе да буде њино – а нама шта остане. да је наше повлачење представљало једну потпуну дезорганизацију и импровизацију. бити пребачена фрацуским бродовима на солунски фронт. није могло стотине хиљада мртвих вратити у живот. међутим. који ће пред сам пробој солунског фронта. утолико пре што је Грчка сем што је била неутрална. Ми пуштамо да најпре други узму и оно што је заиста њино. Наша је девиза ’сваком своје’. што. војска ни из далека (а камоли избеглице!). 31. пре Макензеновог напада на Србију. да нам они кажу шта је наше. слоге и братства са целим светом. било је и остало је јасно. после 1918. 18. 1918. а ми спокојно и с резигнацијом чекамо. јан.хиљада регрута убацити у Грчку. да се нахрани. Кад је влада стигла на Крф. „Ми Срби. 1915/1918 Србија под окупацијом. Зато и није чудо. да нас грабљиви суседи пљачкају и черупају са свих страна. постављен је за начелника Врховне команде генерал Петар Бојовић. Поставило се питање где ће се наша војска склонити. наравно. Ми смо пријатељи мира. види се и по томе. Међу нашим командантима било је мишљења да се то може учинити и у Албанији. да она већ прелази у грех према нама самима. како толики народ и толику војску. што је од преко 300 хиљада. и ми се ове хришћанске врлине придржавамо у толикој мери. она ће у периоду од 30. и водила политика. није била пребачена са обала Албаније. заиста смо чудновати људи. била је и гладна. А десет месеци се седело у Нишу. у садајество са већ постојећим савезничким јединицама. бити унапређен за војводу. на Крф стигло једва нешто преко 120 хиљада војника. 1916. до отворено исказана жеља и намера да се наша војска уништи. О том проблему на коју се страну требало повлачити.

штампарије… и упркос тако разглашеној српско – хрватској коалицији од 1905. многи су се Срби. што је довело до великог разочарења нашег народа у „браћу” преко Дрине.” И стварно. даруј побједу нашим војскама…” која је у стотинама хиљада примерака штампана и дељена по црквама и у трупама. превазилазило је све дотадашње мрачне хронике дивљаштва и разбојништва. у загребачким демонстрацијама испољила против Срба. Саве и Дунава. са још већом и разуларенијом жестином. Загребачки надбискуп Бауер. једне насред Теразија! А тек у Србији – на хиљаде. Нема сумње. која се завршила Колубарском битком. аустријски Словени пошли су на Србију с ропском мржњом”. Иако је прва краткотрајна окупација. кроз дуге три године. Хрватима. међу том и таквом нашом „браћом”. Бугарима је дато да окупирају све до Мораве. благослови оружје наше.запада. ништа од тога. букнула је опет. после 1903. Речено је то 1895. Избави нас од непријатеља који су изазвали рат… Просвијетли наше војсковође. радњи. банке. У дражењу тих злочиначких осећаја и осећања према Србима. када су три дана и три ноћи харали и уништавали све што је било српско. чим су дошли у Београд. Није изостао ни љубљански бискуп Јеглич: „Мужеви! Зове вас цар да оружјем у руци браните католичку Аустрију од заклетих непријатеља самог Исуса… Напред! С вама је Бог. оно што је уследило. Подриње и Београд … са идејом не само поробљавања и анексије. Она мржња која се 1902. тако да су српска страдања била беспримерна. док се не састану на Морави. велику ако не и пресудну улогу. напред ка славној победи!” А било је и таквих словеначких излива: „Топовима поздрављамо вас. са Немцима и Аустријанцима – Мачва. а вероватно и сама српска влада. показала све страхоте цивилизоване немани. „Уместо да на аустријску објаву рата Србији. чак је и срочио нарочиту молитву: „Молимо те Свемогући Боже. кроз систематско истребљивање српског живља и уништење његових добара. Својом милости и свемогућности. који ти се моли. та наша браћа. били узалудни. подигли су 4 вешала. показало се да су сва наша пропаганда и сви наши доприноси у продубљивању братских односа. Али. од кућа. уз помоћ Немаца. а рекао је то. одговоре крвавим незадовољством. један од твораца наше химне „Боже правде” – Јован Ђорђевић. овога пута подстицана и награђивана од Аустријанаца и Немаца. не слутећи да ће. као и увек. одиграла је католичка црква. станова. и с лева и с десна. Одиста. надали да ће Нишка декларација. Шта више. имати патриотског еха. управо то и „остварити”. већ и уништења свега што је српско. погледај милостиво на хрватски народ. Само према одлукама 116 . те би и њу ради да мало поткресују. па да нас онда ’братски’ стрмоглаве у њу”. само двадесет година касније. Србе Хладан дом вам дижемо уз врбе. која је чак и победила на последњим изборима у Хрватској.

којим је руководио четнички војвода Коста Пећанац. Аустријски извори признају да је само у Срему убијено преко 10 хиљада Срба. Иако су по крволочности и злочиначкој обести. опроштају и забораву. селу код Уба. што ће нам се 1941. да таква недела није запамтио ни средњи век”… Сурдуличким улицама буквално је текла људска крв у потоцима… И после свих таквих и толиких истребљивања. сместа би био убијен. Посебно су жене и деца страдали. Српске крајеве звали су Моравска Бугарска. „у једној кући шесторо заклане деце… у некој другој четворо са одсеченим главама. Стјепана Саркотића. На хиљаде су одводили у концентрационе логоре. довољно је било да је неко рекао да је Србин. где је терор над Србима почео одмах после сарајевског атентата. Због тога је и плануо Топлички устанак. Становништво је на најсвирепији начин убијано. стављеним поред њих. „тако вандалски мучени и масакрирани. по наредби краља Александра о вечном помирењу. уз непрестану глад. која је друга злодела прикривала и гушила. генерала хрватског рода. Наравно. обешена је Живана Лазић. Биће да је побијено најмање 20 хиљада Срба. Арчибалд Рајс тврди да су рањени и заробљени српски војници. и не зна. а на петом глава остала да виси…у једној кући 15 жена са ситном децом. свих узраста. чак и голобрадих младића. Најпре су се окомили на свештенике. и то најчешће – бајонетом! А имали су навику и да поливају „гасом” и спаљују своје жртве. да су се бугарска зверства дуже памтила и препричавала у народу. мајка шесторо ситне деце! У селу Дубљу код Шапца. Бугари су се дали на мобилизацију. излагали најстрашнијим мукама. и није престајао све до краја октобра 1918. којима је „припала” источна и јужна Србија до Мораве и Македонија. једни другима били равни. почетком фебруара 1917. На једном лешу. што је последица званичне политике. уосталом као и у најновијем добу.војних власти. Устаници су за врло кратко време ослободили Прокупље. спуштен у топлички округ из француског авиона. у којима су их. што је доводило до стравичног помора. а становнике моравским Бугарима. сви исечени на комаде…” По Мачви су и живу децу натицали на бајонете. изазивајући и ширећи свакојаке заразе међу њима. грдно осветити. Срби нису поштеђени ни у самој А/У. а без одлука и неколико пута толико. у њихову војску. бивали и живи спаљивани. А било је случајева закопавања живих људи. почев од 1991. док се број побијених у Босни и Херцеговини. после рата установила је 74 убода ножем. јер су и они били у јединицама А/У). У тој кампањи А/У је чинила све да зближи 117 . који га је понео са солунског фронта. међусавезничка комисија. од хрватских и муслиманских (а свакако и словеначких. Лебане. обешено је преко 11 хиљада лица. Ретко ко је остао. У Звиздари. а све под командом гувернера Босне. Рибарску Бању… а онда су дошле казнене експедиције Бугара и Немаца… после којих „ни трава није остала”. По Београду су за људима правили праве „шинтерске потернице”. десило се. претварајући те јаднике у живе буктиње. По крволочности нису се разликовали ни Бугари.

августа 1916. у Срему. о 20 годишњици ослобођења (5. којима ће Дучић. постављено је шест вешала. које ће Мађари. Таквих и сличних злочина било је на све стране. Да није тако. Солунски фронт. Наравно. гурајући их према запаљеној слами и на крају их убацили у распламсалу ватру”. А с друге стране. наша војска је успела да извојује и трећу своју велику победу у рату. већ да – заборављају. У селу Грабовцима. и све то под командом француског генерала Сараја. који су се утркивали ко ће више својих српских комшија послати на вешала. 122 хиљаде српских. Иако у те борбе наша војска није ушла сама. 119 хиљада енглеских. Четврт века касније Хитлер није тако резоновао и покорио је Грчку са њеним острвима. Како су савезници успели да Румунију вежу за себе. задовољили би се својим проширењем. осећало се да је то наша битка. која је отпочела 30. ни Маџари нису изостали у овој општој утакмици у сатирању Срба. и свету и поробљеној Србији и свим осталим Србима у А/У. Наводно. јер се њом морала добити сатисфакција за наш пораз и слом. на жалост. требало је да се покаже да још постојимо. Почетком августа 1916. из његове велике поеме Србија: Ако си жедан вина рујнога – мржњом се напоји! Ако си гладан хлеба бијелога – мржњом се засити! Само те мржња може одржати! 1916. на солунском фронту било је 127 хиљада француских. како рече Дучић. освајањем Кајмакчалана (2. између православне цркве и школе. О депортовању Срба из Босне и Хрватске и Војводине ни броја се не зна. потпомогнута офанзивом на солунском фронту. У Требињу на тргу. због ког се Грчка и прогласила за неутралну. требало је да она уђе у рат. Наша историја живљења са њима. не читају да науче. висок) током тродневних борби (2 – 118 . уместо што им је пријатељ преко блиског сродства немачког и грчког двора. што су и Бугарима строго наредили. Срби. Није јасно зашто су Немци стали на грчкој граници. авг. чак је било забрањено и славити славу. 500 руских војника. уосталом као и Хрвати и муслимани. већ је и цементирана. „везали су Србе и поставили лицем према једној великој камари сламе… Онда су их с леђа пробадали бајонетима. ћирилица је одмах забрањена.525 мет. преко Македоније и Солуна. Грчка би им постала трајни непријатељ.муслимане и Хрвате. Све су српске школе свуда биле затворене. Према савезницима стајале су две бугарске армије и по једна А/У и немачка. Са тим циљем а и вером да се отвара пут повратка у отаџбину. поновити и 1941. на којима је обешено 77 Срба и 2 Српкиње. већ уз садејство савезника. зар би наше памћење мимоишле аманетне речи италијанског песника Габријела Д’Анунација. 1938) подићи споменик. не само да је написана. веровали су да би Бугари са освајањем Солуна дигли руке од даљег ратовања. 24 хиљаде италијанских и 9. Али. што су подизана на све стране. и склопили би сепаратни мир.

јер је њих. а у ствари – због других. солунски фронт је укопан у рововске борбе. бити убрзано и одлучено у савезничку корист. ин. у Лондону. Вилсон. Одиста. Има. још с јесени 1914. ушла и у Битољ. међутим. што ће и сам Лојд Џорџ. без савезничке помоћи. авг. биле су последња шанса да се Србија опамети и да мисли само на себе. тако и међу цивилима. јуна 1917). 1916) пала под немачким налетима. Солунски процес (20. и уместо речене „солидарности”. 1917) све је изменила. изложио на Божић 1917. Наиме. Међутим. између осталог. био што и долазак судског извршитеља да наплати дугове. више но сви спољни догађаји.5. зашто се офанзива није наставила. Међутим. 11. и она. 1918). погодила 10 тачка: „Аутономија народима који се налазе у А/У”. па коначно и сепаратни Брестлитовски мир са Немачком (крајем феб. за Савезнике је он значио губитак Румуније. 6. на оживљавање партијских страсти и борби. пред крај рата. признати у својим каснијим мемоарима: „Схватио сам да смо могли победити већ 1916. Савезници су дуговали Америци. дела. само да је команда ратних операција показала више сналажљивости. уз велике и тешке жртве (преко 7 хиљада погинулих и преко 23 хиљаде рањених). тадашњи енглески мин. маја 1917) против пук. Док су ове победе за нас значиле не само војнички. већ и морални васкрс. руска револуција (феб. 6. септ. јер ко би онда вратио дуг. права енигма. на страни Савезника (13. коначно. После тога. обавезали да то нико неће чинити. да би потом. свак је почео да размишља о сепаратном миру. 1917) и њихова јавна мировна понуда. како у војсци. преко 10 милијарди ондашњих долара. Улазак Америке у рат. значиће повратак рата на нов почетак. ни чули. иако су се Савезници. који су они морали да покривају. у које се може урачунати и коначно грчко опредељење за рат. марта 1917. одлучно упутити на наше старо војиште. а најкасније 1917.). Драгутина Димитријевића – Аписа и његових другова. која је врло брзо (после објаве рата. То српски државници као да нису ни видели. 1917. и пад 119 . па макар и на туђој територији – на међусобне обрачуне. тачка Вилсоновог програма каже: „Евакуација свих немачких трупа из Румуније. чиме се за Русе отворио још један фронт. Србије и Црне Горе. чије ће разрешење. није смела да дозволи да њени дужници буду поражени. још једна у низу Савезничких „олакости”. нов. тачније 14 тачака по којима је имало да се уреди будући живот света. здравог разума и солидарности”. а што је незадовољство мужика опасно повећавало. које је њихов председник. осигурање слободног и сигурног изласка на море за Србију”. да је амерички улазак у рат. мишљења. међутим. приближавајући њихов незауставиви револт. уласком Америке у рат. нас ће рововски рат на солунском фронту. марта до 23. међутим. први град своје отаџбине. а долазак бољшевика на власт (окт. Остала је. 24.

од којих су неки били чланови Врховне управе организације „Уједињење или смрт” (пуковници Милан Миловановић. пре но што своју војску пребаце са Једрена на македонско ратиште. подигнута истрага. с којим је доведен у везу Апис. Аписови повереници за Босну. регент хтео да протури. да се Апису и његовим друговима. пре тога. што ће бити проглашено – атентатом. не пише добро. кад је наша војничка предност била осигурана. који је нађен у једној пуцњави са приличне даљине. која је дошла и као последица њихове херојске борбе током балканских ратова. био близак Апису. пук. а потом га је послао и у Немачку на лечење. Пашић. иначе. Владимир Туцовић и мајор Љубомир Вуловић. најпре у Црну Гору. осуђивали. касније. пук. у часу кад је регентов аутомобил. са унапред смишљеним циљем. којима су Пашић и регент приписали кривицу за нашу катастрофу 1915. пролазио. Чекао се само повод. Касније ће на суд бити изведени и Раде Малобабић и Мухамед Мехмедбашић. закон о преком суду за официре. Коначно. а што су и политичари и војници. као и чланови. у Македонији. Велимир Вемић и вицеконзул Богдан Раденковић). тако да није ни учествоаво у балканским ратовима. а кад су црнорукци покренули свој лист „Пијемонт”. Сад кад је постао регент. та њихова популарност. криза владе изазвана Уредбом о тзв. а за коју су црнорукци теретили управо владу и Регента. да Пашић има да остане. он га је издржавао. знало се да сад они долазе на ред. због ког одбијања и оклевања. Ухапшени су и нечланови. пук. коју ретко ко преживи. Витомир Цветковић. приоритету грађанске власти над војном у новоослобођеним крајевима. преко владе.коалиционе Пашићеве владе. ретко сујетан и превртљив. између осталог. генерал Дамјан Поповић и п. за своје уздизање на трон. Чедомир Поповић. Александар је патио због велике популарности Аписа и црнорукаца. Међутим. од којих је други био један од учесника сарајевског атентата. види се и по томе што је. као шеф тајне и „превратничке” организације „Уједињење или смрт”. руским ултиматумом разрешена тако. Исконструисана је оптужница. због одбијања да се Бугари нападну. кад је Апис био отрован млеком. почела је физички да му смета. умало нисмо на Брегалници доживели. замерио се црнорукцима 1913. у великој брзини. који је убрзо умро у затвору. Александар је. кад Пашић опет није дозвољавао изненадни напад на Бугарску. који су дотле могли бити изведени само на 120 . ухапшен Апис са неколицином својих другова. п. Александар је платио берлинског специјалисту. малтешку грозницу. што је натерало краља Петра да абдицира у корист свога сина Александра… било је јасно. једва је ишао. од набреклих ногу. врхунац њиховог непријатељства досегао се сменом Врховне команде са војводом Путником на челу. Шта више. што ће се и у последњем рату поновити. Радоје Лазић. Како је са Врховном командом нестало и њихово последње упориште у војсци. и добио тзв. црнорукцима. Али и после. јер се Александар мора одужити Пашићу. Да је све ово било намештено. али је једини успео да се спасе и пребегне. опет – Сливницу. Када је 1914.

како је Апис морао бити убијен. и постављање нових који су готово сви од реда били Аписови лични противници. И тад. наша је влада и пре овог Аписовог рапорта. Јер. који је био један ретко циничан и неосетљив човек. који је унутар нас. моћи ући само испод њихових сабљи. спремао се један послератни бој. смена свих дотадашњих чланова Војног и Великог војног суда. а другом грдно штетило… у неколико наврата је крчмио историју Аписовог убиства помоћу суда. током суђења. Павловићу. у крајњој линији. где су се мотали чак и Французи. те им је тако његова смрт дала сјајни алиби. Последњи пут. био упорно и тврдоглаво дело самог Принципа. Отуда и читав низ невероватних догађања и пре и током суђења: пред сам почетак процеса. јавно се издавао за Пашићевог противника а за Аписовог пријатеља. од бојева са непријатељима. по ком је био умешан у припремама сарајевског атентата. у име Србије. да се не би правили расколи у туђини и да би се сачувало колико – толико јединство за борбе које су нас очекивале. И тако испада. кад год би се дошло до неког „зида”. Поготову што се у круговима црнорукаца. Петром Мишићем. није ни 121 . да не би испали кривци за изазивање рата. па и Енглези. увек бивао жешћи и судбинскији. увек се рашчишћавање остављало за после ослобођења. доста тога знала.редован Војни суд. написао да је био у вези са атентаторима преко Малобабића и Мухамеда Мехмедбашића. 27 година после његовог убиства. Уопште. и нико га од те идеје није могао одвратити. што су у току суђења мењани датуми „атентата”. Другим речима. Слободан Јовановић. 1944. Коначно. што званични извештај француског обезбеђења регента. Како се на преким судовима суди по кратком поступку. да је Апис морао бити убијен. на понуду А/У цара Карла. од оног да се реше једног тако популарног човека и једне такве организације. Апис је у тајном рапорту. што је и у овом Водичу. Међутим. регент је хтео на брзину да их се реши. Одиста. причајући свом секретару Кости Ст. све што је рађено и што се радило. некадашњим завереником. али зна се да је сам атентат. али то није прошло. што је првом само користило. јер је Стојан Протић по налогу Пашића и регента. и да им је помогао око његове припреме. у Лондону. и као такав се обилато забављао пишући нашу историју. не само они. а које су се с разлогом бојали. а потом радикалским послаником и војним експертом… или. а извиђај на лицу места. која је била ван њихових руку. причало да ће се у Србију. на челу са пук. „натукнуто”. доста јавно и несмотрено. након повратка у земљу. толико је било изашло изван колосека једне поштено и добро вођене државне политике. већ и на ратним седницама НС (свега три). иза ког се крила некаква афера или неко зло дело. вршен седам месеци после њега… или. нешто петљао у Швајцарској око сепаратног мира. Славни наш научник и историчар. да се требало бојати каснијих рашчишћавања. регент и радикали изнуђују од Аписа једно писмено признање „у интересу државе”. по ма ком измишљеном основу. тешко је поверовати да је Аписовим убицама био потребан неки јачи мотив.

од борбе у рововима. он је схваћен као већа и бржа шанса у лову на чинове и каријере. као представник напредњака. пала на регента. Велики војни суд. тражили за све помиловање. већ је и деловала на неослобођеној територији. од дана свог оснивања 1911. и регенту. што је генерал Поповић пензионисан да би могао да му суди пуковник. већ више као пријатељски савети.изнесен на суд… или. 9. изузев 122 . борећи се против бугарских комита и вршећи националну пропаганду. Командант Краљеве гарде. ког. јуна 1917. са претходна два самосталца. Коначно. што је Пашић добио од Регента. побринуо се био и да имају шта да кажу. сигурно били убијени на овом суђењу. не само у погледу ових убистава помоћу суда. јер су њени чланови Љуба Давидовић и Милорад Драшковић. Драгутина Димитријевића – Аписа. дајући им по 20 година заточења. против чега је одлучно био Пашић и. који је опет враћен у владу. и да испуне оно што је престонаследник сугерисао: „сваком поштеном човеку. стари противник Аписов. у којима су херојски и неустрашиво гинули њени чланови. највише у Македонији. што је тужба два пута преиначена и преквалификована. дајући упутства свим онима који су желели да испуне своју „дужност”. на колико су повећали и ген. Давидовић и Драшковић дали су оставке. па је тако Процес почео због тајне и превратничке организације у војсци. формирајући чисто радикалску владу. Тако је крв њихова. јуна 1917. да су остали живи. који је. изузео је од смрти пук. који би. Чеду Поповића и конзула Раденковића. што је он учинио. генерал Петар Живковић. Поповић 15 година заточења и Мехмедбашић 15 година робије). а њима се придружио и др Војислав Маринковић. која је. међутим. и мин. већ уопште око Солунског процеса. Пашића и Стојана Протића. мајора Љубомира Вуловића и Рада Малобабића. и нагрнули су да сведоче. дужност је да унесе што више светлости у аферу”. које му је купљено његовим парама… А врхунац свега је то. у ствари. истог дана. Војин Поповић) или мајор Војислав Танкосић. што се судило – „тајној ” организацији. пак. Поповићу. Суд је најзад изрекао пресуду. а завршен је осудом због атентата. 10. Сам. организујући неку врсту бироа за припрему сведока. Биле су многе интервенције са стране. Најзад. мандат да састави нову владу. потоњем председнику владе др Миловановићу. што она у свом коалиционом саставу није могла да учини. чак и ако нису имали шта да кажу. Криза владе решена је тако. одбила да тражи помиловање за пук. сем двојице (ген. под хитно доведени из Нице. која је. по којој су сви осуђени на смрт. па и тада је силом био обучен у цивилно одело. та организација није само постојала. Одиста. ин. пук. дела. што је и у Водичу показано. После тога. тек да се запишу. чинио коалициону владу. као легендарни војвода Вук (п. као министар финансија. које истина нису биле у званичној форми. Стојан Протић. са чиме се сложио и регент. и није било… или. председник Радикалског клуба НС. Процес открио је једну стравичну моралну кризу нашег официрског кадра. Остало је још да влада замоли милост регентову. била пријављена и Пашићу. за њу се знало и у борбама.

Сада су тај рачун наплатили. И кад су њему. која је директно интервенисала. Најзад. до крика болна. на Аписовој хумки. Да је то тако и никако другачије. па дакле и у ватромет невероватних каријера. правећи терен за сопствена послератна аванзовања. са којом су имали ненаплаћене рачуне још од (своје) Тимочке буне. који су они живели за велике и срећније дане Србије и Српства. али Пашић и регент остали су глуви на све те апеле. више него немушта. па и тај тајни рапорт. треба рећи. 123 . пресуду. већ је убијено начело искреног и непоколебљивог бдења над Србијом и свег оног што је Српство. Да ли још да напишемо да је пук. на унутрашњем је настала једна стравична морална криза. са каматом. Биће да жандарми нису хтели да пуцају у Аписа и Вуловића. команде. све док се са њима. доушништва. Гојко Павловић. одн. који једва стоји од набреклих ногу. и тиме по ко зна који пут показали и доказали да њима држава никад није била изнад странке. упркос јавног згражања. Одиста. прогањања и деградирања. који је за себе изгласао закон. што је и регенту и Пашићу и његовим радикалима. као нашим главарима. још истог вечера правио гозбу. на рачун победе српског сељака. један мајор инвалид са штапом и тешком срчаном маном. више од два сата. није ништа друго радио сем што се бавио сплеткама и свађама. да се зна и памти. чим је после првог плотуна пао само Малобабић. у којој су боравили наши народни посланици. уторка. На њих су морали наново да пуцају. кад се сазнало за Аписову смрт. Отуда његова одбрана на суду. радикали су били стари противници војске. који га је наводно однео у смрт. ешалона медиокритета и хохштаплера. још у Нишу. начелник Судског одељења Врх. стоје и чекају да их одред српских жандарма реше живота. у коју нису уложили ни кап сопствене крви. скинула сваки ореол. Морало би. показала је убрзо наша стрмоглава клизавица. није и сама Србија натоциљала и настрадала. власти. или како је у писму регенту казао: довршетак сарајевског процеса… мора да је то била једна језива слика. који се после Албаније разместио. јуна 1917. одважно ишчекујући „казну у име правде”. а Вуловића су докрајчили „пуцњем милости”. коју је стајаћа војска угушила. коју је непрестано глачала авет Солунског процеса. у то праскозорје. о државном трошку. и један младић са отвореним кавернама на плућима. па се много тога и само од себе лепило на нас. и мајору Вуловићу и Малобабићу. на жалост и несрећу Србије. срамотна и злочиначка. ипак. да буду ослобођени војне обавезе. или да је у Ници. која се преточила у подмукла подозрења. није убијен један човек. 13. много тога текло и својим током. дао је у уверењу да ће користити држави. настала лумперајка! Тај олош. подмећући им се при сваком њиховом кораку. читали у праскозорје. шпијунирања. 13. ако је на спољњем плану. Један пуковник. по хотелима канске ривијере. док је за Аписа државно начело било водеће. јуна 1917.руске привремене владе.

коме више нису ни били потребни узроци. већ су се збили многи. дела. која је дељена и шаком и капом. Јуришић. као ни савест. у октобру 1917. који ће. кад је он био мин ун. који неће бити разрешени ни доласком бољшевика на власт. Велика књига о Солунском процесу. Уз то. ни поводи. његове кости и кости његових другова никад нису пренесене у отаџбину. уступили су место лоповлуку и корупцији. прошло је не само две године. јула 1917. иза кулиса. који је на суду сведочио да је „чуо пуцањ”. пребачена је са Крфа. што ће временом прерасти у један разарајући менталитет.Искреност и одушевљени рад за добро Србије. давао налоге како има да се води процес. у својој књизи „Диктатура краља Александра”. чије су трубе надјачале пуцње из оног злокобног и судбоносног солунског праскозорја. цела документација. мин. Уосталом. штампана је у Солуну тзв. пук. Прибићевић ће десет година касније. пре свега наша катастрофа крајем 1915. априла месеца 1915. дела. по налогу Светозара Прибићевића. али је његовом смрћу остварено толико каријера и лоповлука. (2. никад нису ни објављени. у његовој министарској канцеларији. који су постали врховни закон нашег даљег државног живота. прави документи. званог Љуба Патак. као и како је усаглашаван датум непостојећег атентата. Ипак. крајем дец. да би одједном књига била повучена и нестала из оптицаја.). нестати после његовог одласка из тог ресора. на решавање њихових проблема. која ће Русију одвући на сасвим други колосек. који је као министар ун. Када се зна да је Апис 1903. после Ослобођења – убио. водио све конце самог Процеса. да је током њеног извршења. у предвечерје ослобођења. Србија је почела да маршира ка својој пропасти. био душа завере међу нижим официрима. судбоносни догађаји. до његовог састанка са српском владом на Крфу. ин. баш као ни Аписов „тајни рапорт”. подмећући му непостојећу кривицу. мада је ишчекивала велика војничка победа. да је. Апис је заборављен. па и Љубе Јовановића. дакле. Видевши. и чувала се у једном сандуку. преко Љубе Патка. и шта има председник суда да издиктира у записник. 1921. јуна – 7. Крфска декларација. а пре свега. како се Солунски процес претвара у једну трајну аферу. и истраге и самог Процеса. а потом и руска револуција. онда се том историјском незахвалношћу још једном потврђује наша народна пословица: „Што ме овај човек прогања. те ноћи био тешко рањен. кад му никакво добро нисам учинио!” 1917. био један од најзаслужнијих за долазак династије Карађорђевић на престо. дела Привремене 124 . по тврђењу Слободана Јовановића. по нас. Дакако. као алиби регента и радикалске Пашићеве владе. Од стварања ЈО. по којим се види да је Пашић лично. Чињеница је и да се краљев ордонанс. а што је суд прогласио крунским доказом да је атентат постојао. и да му је она тако вратила. објавити и два шифрована телеграма из Пашићевог кабинета. након једног крајње изазовног и небулозног живота. који су је и спровели у дело.

и за регента и за Пашића. Миљуков. у том часу. члановима радикалске владе и са бившим министрима Давидовићем. од кад су бољшевици овладали. Тринајстићем.владе. иако је Пашић слао неке наше социјалисте (у првом реду. марта 1917) а потом и А/У (24. Дакле. који је донео тзв. па дакле и егзекуције. са члановима Х. Хинковићем. био је. Драшковићем и др. посланика Милана Маринковића из Пирота). којима ће се придружити и Америка. и добро је одјекнула како у југословенским земљама. што је било новост за делове под А/У. дец. ми тамо нисмо имали више шта да тражимо. јуна) На крају конференције. Међутим и ипак. која ће имати самилости према борби нашег сељака за слободу. и сељачка земља. а изгледа да су је и савезници санкционисали. и у таквој ситуацији наша влада се морала у потпуности окренути западним силама. добро доћи постојање званичне усаглашености између наше владе и ЈО. уз опште право гласа са тајним гласањем. не само у том часу. а 125 . као емисаре. која је. Нема сумње. већ престали да буду фактор од било каквог утицаја. тако и ван њих. Д. Вошњаком. те да се види. славни историчар. на којој су учествовали са српске стране: председник НС Андра Николић. а потом. са обе стране репрезентативни састав. („Звали смо их да бисмо их озваничили. а од стране ЈО: председник др Трумбић. и која је као таква постала основа и каснијем уједињењу. Хрвата и Словенаца. Ф. мада је изјављивао да ми морамо добити компензације у Босни и на мору. Декларација је добро и јасно срочена. што је био знак једног крајњег неукуса. П. као и демократски парламентаризам. Васиљевићем. која је још онда проглашена српским ратним циљем. и католичка црква није крила своје противљење. Крфску декларацију. Ушла је верска и језичка толеранција. што се тиче Македоније. Поточњаком и Д. па и по нашу судбину. верујући да је Русија још увек Русија. Наравно. како би се заједничким настојањима борили за остваривање ставова Нишке декларације. 1917). поготову што је у Декларацији било речено да Јадранско море припада новој држави. Мислило се да ће за успех тог заокрета према Савезницима. Спалајковић. свеједно што је за многе А/У била још увек једна непромењена датост. објавивши најпе рат Немачкој (24. као представницима опозиције. Б. 1. и од кад је наш посланик у Русији. Решено је да се Устав земље донесе квалификованом већином у народном представништву. на бугарској страни. као и унитаристичко уређење. Италија је одмах и недвосмислено била против. као и да су оба писма равноправна. буквално пљунуо Лењину у лице. Маринковићем. они су. задовољила све главне захтеве. право да сваки народ задржава своја обележја. Крфска конференција је држана у време завршетка Солунског процеса. да су то они људи с којим српска влада стоји у додиру” – Пашић на седници владе. и да име државе буде Краљевина Срба. додуше са локалном самоуправом. било је главно да се прихвати династија Карађорђевића. чиме би се и самим именом прокламовало и јединство и равноправност сва три имена народна. због издаје словенских интереса. са Пашићем.

јер су је потписали прави народни посланици. у чијем је саставу било преко 90 % Срба. налазили су се и др Анте Корошец (будући министар у многим владама. крајем јуна 1916. па је чак наређено да се. с друге стране. маја 1917. одвели једну дивизију. гледајући „своја посла”. губећи у тим борбама скоро половину свог састава (преко 6. Стевана Хаџића. чињеница је да је она била легитимна. због лошег васпитног и патриотског рада међу војницима. Пробој солунског фронта. чланова царског парламента у Бечу. и Јосип Смодлака (будући дипломата нове државе. јер је у Бечу. Истине ради. Енглези су непрестано постављали питање потребе одржавања тог фронта. што је била главна опасност за све оно што је Пашић заједно са ЈО радио на успостављању заједничке државе свих Југословена. септ. Међу потписницима те Мајске декларације. Од часа кад је на солунском фронту дошло до укопавања у ровове. Хрвата и Словенаца”.000 мртвих и рањених). створен је био добровољачки корпус под командом генерала Живковића. крајем маја 1917. па чак и Титов министар ин. одн. изазваног. 1918. крутошћу и једностраношћу става српских активних официра. 1944). у Националном комитету ослобођења Југославије. И тако. „услед учесталих бекстава наших војника у Србију. у којима живе Словенци. у оквиру руско – српског корпуса. дела. у корист идеје да треба кажњавати старешине јединица тих бегунаца. Тек. као и председник Сената Краљевине СХС одн. док ће Руси покупити целу своју бригаду. из чежње за породицом”. какав статус чланови ЈО нису имали. а запрећено им је да ће им сва имовина бити одузета. у том циљу. Од заробљених Југословена на руском фронту. Касније је та наредба повучена. спасавала њен опстанак. Французи половину. Енглези су. Та је дивизија под командом пук. Југославије). деле бесплатно званичне Српске новине. што је нашу владу грдно забринуло и нагнало је на многу активност и кукање посебно у Паризу. дозвољено је било да се формирају јединице под националним именима. уверавајући Савезнике да ће се победа решити на главним фронтовима.опет. Мајска декларација. разлог за хитност је постојала. у Одеси је формирана Прва српска добровољачка дивизија. министар војни тражио је да се заведу посебне мере. једном и њен председник. Хрвати и Срби… под жезлом Хабсбуршко – лоренске династије”. Касније је у Одеси формирана и Друга дивизија. с тим што се и сам Корпус назвао „Добровољачки корпус Срба. Због националног трвења. 2. 13. Још пре тога. храбро се борећи и сатирући. и доказ њене хитности. док су остали били Хрвати и Словенци. којом се тражи „уједињење свих земаља у монархији. Иако су се они касније одрекли те Декларације. иако је скоро цео био 126 . наводно. који је са стотинак официра дошао са Крфа. чланови ЈО нису ничим реаговали. имала своје ватрено крштење у Добруџи. Регент је унапред обећао да ни једног таквог бегунца неће помиловати. Било је чак решено да се саопшти да ће сви такви бегунци бити стрељани. донесена тзв. како би их војници читали. која је на бази тријализма у оквиру А/У.

пребацивање добровољаца на солунски фронт. У Суботицу смо ушли 31. ма како се иначе звале. ипак. Одлуком наше Владе. а Друга у Вишеград. Након темељних припрема. треба рећи да су све те добровољачке јединице. два дана касније њене јединице биле су у Котору. отпочело је. Југословенска дивизија. не може се а не видети да су оне дошле до оних тачака које су биле „исцртане”тајним Лондонским уговором. окт. Кад је букнула руска револуција. 5. била заузета цела прва линија бугарских ровова. поготову од часа кад се ступило на српско тле. ког је вечера потписана и мађарска предаја. цела територија Краљевине Србије била је ослобођена. у Подгорицу и на Цетиње… Ако се сагледа домет наших регуларних јединица.састављен од Срба. где год су стизали. почело је половином августа 1917. Пробој је извршен. Њих око 17. 2. Од друге групе формирана је. али без икаквих малициозности и лажи. окт. али и да се употребе за њено гушење. Но. Два дана касније. После великих губитака које смо имали на Кајмакчалану и у Битољу. 1. Друга армија ушла је. ушла овенчана у српску престоницу. најчешће и без коморе. нов. а посебно Другој армији. који су такође стигли у Солун. Од тада је наша војска непрестано гонила непријатеља. септ. Пре тога. која није могла да је стигне. оправдано. јануара 1918. која је част припала нашој восјци. Било је неколико хиљада добровољаца и из Америке. већ 21. наша војна формација. 24. и они да се заштите од нашег упада на њихову „ужу”територију! Настављајући своје надирање кроз Босну. 2. Сибира и морем. Задржани бугарским разоружавањем. 29. 000. од три. у Алексинцу… да би у 10 часова и 30 минута. окт. Главни наш напад био је усмерен ка бугарској граници. нов. Јадрански одред (састављен од једног пука југ. са тим се није успело. Као и увек. да не дође до реванша за онолика зверства која су починили у Србији за време трогодишње окупације. с тим да српска војска не прелази њену границу. Бугари су успели да заштите своју територију. тзв. пак. тако силовито. подељени су били у две групе. да је после 24 часа непрекидних борби. под врховном командом француског генерала Франша Д’ Епереа. једни су ишли преко запада. септ. три дана касније у Лесковцу. али су је зато обилато хранили мештани. која је ушла у састав Друге армије. под командом војводе Степе Степановића. 19. и у Сплиту. септ. постојала је реална опасност да се те јединице уплету у револуцију. окт. тзв. тиме што су 16. у Нишу. септ. из Одесе. наша је војска малко успорила свој победнички марш. Тог дана Прва армија је прешла у Војводину. биле састављене од бар 90% Срба. 1917. положили оружје. а други преко истока. али. добровољаца. септ. бојећи се. свела се на две армије. артиљеријском ватром. 1918. децембра 1917.. као и у Савезничким обећањима у погледу наших 127 . пробијање Солунског фронта. кроз Суецки канал. била је у Врању. па је дошло до великог осипања. потом у Дубровнику 1. уз „известан број Црногораца”) стигао је 17. у Сарајево. на коју су наше јединице избиле већ 14. октобра. које су попуњене првом групом добровољаца што је западном страном стигла. најчешће се придружујући ослободиоцима. септ.

када је „Цијели Сабор. БиХ. уз бурне поклике: Живила Хрватска!”. ако није претила револуција. ушли хрватски генерали у А/У војсци. а видели смо и „часнике” и генерале. Хрвата и Срба” у А/У. било је тражење да српска војска не прелази њене границе. међу којима су посебну опасност представљали војници – повратници са руског ратишта. државе Срба. Међутим. (29. Требало би да све то није случајно.1918. они имају своју народну војску.) понудила мир. решило да се одцепи од ње. која су хтела своју независну и издвојену сељачку републику. распуштених и разбијених јединица А/У. У тренутку кад су српске и савезничке трупе увелико пробиле солунски фронт. а расуло аустро – угарско – немачких трупа било евидентно. већ сутрадан. на убијање и пљачкање. у Загребу. формирано. тзв. које су чак и веће насеобине. под хитно. у корист сељака без земље. и прогласи независност своје државе. Војводина и Црна Гора. септ. стојећи отпјевао: Лијепа наша домовино. кад је Бугарска већ положила оружје. нападале и „робиле”. хрватског и далматинског Сабора. уз постојање разуларених. (8. већ с обзиром на постојање Југословенске дивизије у саставу српске војске. Народна већа. у оквиру Савезника. без обзира на бројне објаве Народног већа из 128 . дижући их на оружје. капитулацију. и статус – ратујуће стране. од посланика бечког царског парламента. заједно са галеријама. Монархија 15. потом су у дворану народног заступништва. уређену на демократским начелима”. Народно веће. који је у највећој мери био диктиран и непостојањем било какве стварне централне власти. када у „саборници и на галеријама настаје буран пљесак и поклици: Живила народна војска!” Један од првих аката те нове државе. окт. Појавиле су се и бунтовне чете. септ. на све су стране ницала тзв. тражећи не само признање државе. Хрвата и Срба у народну. 25. Народно Веће се брже боље. у униформи и са свим одликовањима. слободну и неодвисну државу Словенаца. како је Аустрија. као „политичко представништво свих Словенаца. јер није имао ко да је организује. Они су пропагирали. тј. (28 окт.) 1918. Уз то. јер. Једноставно речено. па и градове. па и тражећи совјетску републику и разбаштињење свих поседника и власника. окт. обалом до изнад Сплита. које је прокламовало као свој „темељни заједнички програм: уједињење свих Словенаца. на све стране су разаслали акт о свом прокламовању. која се претакала у једно опште безвлашће. тзв. окт.). претила је општа анархија! Уз то. окт. Стварање Народног Већа у Загребу и проглашење 16. у Загребу је. Било је чак села. зелени кадар. доносећи оданде поједностављене и нихилистичке револуционарне идеје. свако је хтео своју слободу. 25. одн. 1918. Хрвата и Срба. окупљене од бивших А/У војника. Дакле. у земљама бивше А/У настао је прави хаос. што је врло брзо запалило сиромашне слојеве. као. Док су српске и савезничке трупе довршавале свој ослободилачки марш. као и словеначке Скупштине. Хрвата и Словенаца из бивше А/У.проширења.

129 . свеједно што је у званичном акту којим је тражила савезничко признање. за разлику од Пашића. с друге стране. која је седела скрштених руку и запомагала за помоћ. Женевска декларација. Под тим и таквим околностима. која већ у свом уводу има једну неодрживу лаж. Тако је дошло до Женевске конференције. како би. с једне стране. која је веома карактеристична за све преговоре и за сву бестидност наших преговарача. једино Хрвати и Словенци нису делили њихову судбину. па чак и да „признају добровољачким трупама карактер ратујуће стране”. Швабић. Корошец са Чингријом и Жерјавим. Хрвата и Словенаца. то је Народно веће било принуђено да моли српску владу да пошаље своје јединице. док је цело њено хрватско „пучанство”. иако су и он. а објављена мобилизација није успела. и наше глупости. тврдила да има „своје властите оружане снаге”. Ту пише: „Заједничким напором савезничких народа и Сједињених држава. учиниће славни италијански песник Габријеле Д’ Анунцио. Стојановић и Бањанин. благодарећи нашој тупавости. с једне и Народног већа из Загреба и ЈО из Лондона. Васиљевић.) на којој су учествовали Пашић и из опозиције М. а камоли јединице које би се бориле за очување територије нове државе. с друге стране. а с друге. већ су се. сломљене су на бојним пољима све насилне препреке његовом уједињењу”. али без моћи и силе. пук С. окт. и њихова на страни Централних сила! Шта више. осигурале стабилност и сигурност живота у прокламованој држави. али у обрнутом смеру. има готово само Срба! Коначно. и од ЈО. које се хтело наметнути као једина власт у новонасталој држави. 1918. крај целе Словеније. која би штитила локално становништво од пролазеће распуштене А/У војске. увукли међу победнике. с једне. око стварања заједничке државе. који је. као и сви други знали. формирао одред који је зауставио италијанско надирање. нужно се дошло да потребе новог договора. Трумбић. Трифковић. успети да заузме Ријеку. како су италијанске јединице почеле надирати. 27. који ће са 15 легионара. На женевској конференцији (24 – 27 окт. Сличан случај.Загреба. чиме се на најбестиднији начин изједначава наша борба на страни Савезника. од свих народа који су учествовали на страни поражених Централних сила.. Али. сад већ трију страна: српске владе. зауставиле Италијане. и тако спасао Љубљану. Народно вијеће у Загребу није успело да сакупи ни припаднике за „редарствену службу”. са своје стране молио да то и они учине. од Народног већа. Маринковић и М. донесена је тзв. снагом народа Срба. чак. В. Грегорин. Женевска декларација. да у тим „трупама”. пред њиховом храброшћу погнуло своје главе! Међутим. уз јадранску обалу и у Словенију. Нека буде забележено да је српски п. од српских заробљеника који су се враћали у земљу. Савезници нису хтели да признају Загребачку Југославију. Драшковић.

што ће после рата. Женевска декларација није ступила у живот. хтела унитаристичко уређење. донело одлуку о присаједињењу Србији. де факто. да. питање живота или смрти. окт. одн. и на крају. у борби против Пашића. па огртач Југословена”. Српске земље (узалудно) траже уједињење са Србијом. и моћна и херојска. није то била само жеља Срба у краљевини. а створена паритетна влада. хоћемо у Србију. а посебно Самосталци. Народна већа Бања Луке и Котора. „свом” председнику (републике) Народног већа! Другим речима. Но. после Светозара Милетића. Бачка и Барања) 12. 29. њени министри полажу заклетву. са непоколебљивом одлучношћу да на српском уједињењу истраје. а потом. и не само да је поднела колективну оставку. и тиме на несхватљиво недорастао начин оповргао све наше жртве и сва наша страдања. учествујући у формирању читавог низа нових странака. Објављује се да границе више не постоје. ни њему „нема места у влади” и да му овим „изјављују своје неповерење”. Ту је била и организација „Уједињење или смрт”. Не само током Женевске конференције. а други. што је била њихова колико историјска грешка. као народ. који је био идеал Хрватима и Словенцима. само са другог становишта. које је 21. нов. долази сремско Народно веће. Што рекао Јаша Томић. већ и Срба у А/У. у Подгорици 13. Пашић је у свему пристао на дуалистички модел А/У. изјавио да је за нас питање уједињења са српским земљама. 1918. у светски рат ушли са идејом уједињења српских земаља. тражили су потпору у ЈО. 1918. ни на једној. окт.. оба 14. 130 . Да је то тако показаће и реаговање српских земаља одмах по ослобођењу. оштро је реаговала. највећи српски трибун у Војводини: „Хоћемо тамо одакле смо дошли. то Женевска декларација није била. српска опозиција. 1918. нов. и показати. а не ствар договора искључиво Србије и Црне Горе. нов. И он је осудио очигледан дуализам декларације. . па Велика народна скупштина у Новом Саду (Банат. Пашић је пристао да се „питање” Црне Горе издвоји. Опште је познато. са истим захтевом. у Руми. Српска влада на Крфу. као да је оно питање свих учесника и народа које они представљају. па Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори. у насталој ситуацији. већ и раније. престали да буду чисто принципијелна српска странка. већ је у телеграму Пашићу речено. у Сарајеву. Почело је од босанског Народног већа. и ком ће идеалу они за све време Краљевине Југославије тежити. да прво обучемо српску кошуљу. па и издаја. да се нова држава исказује као недељива државна целина. и пошто је Српско – хрватска коалиција чији је он био вођ. а сад и у Народном Већу. једни „свом” краљу. Од тог часа они су. толико и национални грех. у своју земљу. у којој је заступник председника био Стојан Протић. Слично је реаговао и Светозар Прибићевић. Међутим. Протић је још 1912. ни да другој страни ратификована. у борби за власт.Уз то. да смо ми.

узурпирала државу и српску будућност. дец). Рекло би се да је тиме остварен вековни сан свих Јужних Словена. Тужно и ружно. на коју је он одговорио. У страху да Савезници неким новим смицалицама. писац Начертанија (1844) и велики српски државник. да би потом. 1918 Проглашавње Краљевине СХС у Београду. Међутим. што наша НС није сазвана ни да одобри сам акт уједињења од 19. пошто већ одавно она није била законска и на скупштинској већини заснована. види се и по томе. дозлабога! Међутим. Ако је један од њих и Илија Гарашанин. којим су српске границе званично уобличене и одређене. тек 14. остаје као чињеница да огромне разлике. не оживе А/У. Чак и без горњег „постулата”. дец. била сасвим другачија. то је и само уједињење у Краљевину СХС. и на вечну осуду. оборила њихову владу./1. радикали нису смели да сазову Скупштину. и у крви и у новцу”. престала да постоји Краљевина Србија. феб 1918). условљених различитим 131 . па би се поставило и питање. да санкционише тај свршен чин. 19.. Народна скупштина Краљевине Србије није се састала и прокламовала уједињење са свим тим српским земљама. онда треба знати да је он. у последњем часу. како је свим тим „радњама” повређен Устав Краљевине Србије. о својој одлуци о уједињењу у заједничку државу. дец) 1918. па према томе и ништаван и неважећи. сањали и на чијем су остварењу радили најбољи синови њихових народа. а шта реалност. већ су нам оне „дошле” преко Загреба у заједничку државу. пре но што би прешла на дневни ред. Југославије. Хрвата и Словенаца. и као такав. чиме је де факто и де јуре. поготову што је на томе упорно инсистирао Ватикан.На жалост. јер би она. у једном свом другом спису из 1867. хитно је послата делегација од 28 заступника у Београд. нов. пак. а и на штету српске ствари. о ком су. проглашењем Краљевине Срба. (27) дец. нов (1. постојао би један правно санкционисани акт. унапред се морало знати шта су снови. створене из потпуно два различита менталитета. од прекида рада последњег заседања НС на Крфу (од 12. на Прибићевићев предлог. једном за свагда. Без тог тако јасног и облигатног постулата. већ је и оно обављено без њеног пристанка. свега Југословенства мора бити подједнако дјело свију племена југословенски (х). предали регенту Александру. који су у Крсмановићевој кући на Теразијама. (са Антонијем Орешковићем). жабљачке. а посебно 1991. не може бити уједињења. без „задњих” мисли. До које је мере та партијска „околност”. нов (1. свих њених аката. била сазвана у последње своје заседање. наша би позиција касније. рекао и ове битне и поштене речи: „Ослобођење. За то свако племе мора принети своје жртве. био противзаконити акт. Да је то учињено. обављено је без питања Срба!) 19. Адресу Народног већа. како се то иначе каже. (Како се наша историја у свему понавља: и стварање ове последње. и тиме саму себе формално распусти. Међутим.

који је у току рата био скоро раван франку. из прикрајка. кад су товарима кријумчарили бивше аустријске круне. као дела сопственог бића. Не мале. за српске динаре. уз филистарско користољубље Словенаца. који су у свакој комбинацији. правећи у њој своју историју и своје националне установе. утемељили. па и – плаћали. нико од њих није ни знао шта је то патриотизам. што је наш динар. успели да се конституишу у нацију. Баш као и Словенци. како би што више уграбили од туђинске власти и туђинске државе. Ту је ретко ко. већ оних који су такво понашање провоцирали. у којој ће. да су тек у Краљевини СХС одн. Хрвати су развијали парничаре. окт 1920). без храбрости да се са оружјем за њега изборе. гледали сопствену корист… на све то замешатељство – уз преко два милиона националних мањина – требало је додати и све остало. или бар већина. управо због тога највише манипулисало. Живећи тако филистарски на грбачи Хрвата и Срба. непрестано се бавећи својим „хрватским државним и историјским правом”. свак вући на своју страну. тај најгрднији део нашег народа. Југославији. виши слојеви. поготову почев од радикалске агитације. а прву велику и општу пљачку дигли су. који и нису осећали да је њихов. Уз толике урођене и стасале. учећи у њој свој језик. инспирисали. када су изгубили своју самосталност). нити пак да је народ. Уместо да. до поистовећења и прожимања. рачунали да л ће боље проћи са Србима и Хрватима. Права је и једина истина. нити су га могли неговати. Од свега тога код Хрвата и Словенаца није било ничег. готово уништило. гледали како да се додворе Бечу и Пешти. 132 . а да он објективно не буде у служби туђина. па и окоштале разлике. ил са остатком Аустрије. који су до последњег дана. нису били потпуно национално свесни. а други су ушли у састав Краљевине Југославије. по природи ствари. они су успели да израсту до неслућених размера. а поготову сви. и да се преко њих набаце на грбачу сопственог народа. већ и зато што је под влашћу његове партије. убедила и уверила да је држава његова. у свим областима културног. што је произлазило из опште културних и религиозних разлика. као поробљени. а они су је мењали по курсу 1 : 4. развијају култ хероја. које су „право” прежвакавали пуних осам векова (Од 1102.историјским развицима. па су тако. што је код Срба било доведено до култа. једни остали у Аустрији (према референдуму 10. а њихове прваке баснословно обогатило. наплаћујући обилато свако наклањање на нечију страну. са којима се. са оловком у руци. чија је права вредност била 1 : 14. коначно и монархијског осећања и искреног пожртвовања за његово очување па и „упражњавање”. док су њихови тзв. баш као и широке масе Хрвата. која је сељаке. с том аритметиком. а приори одбијају могућност једне државне заједнице. могао бити неком свој. Они су од рођења били упућивани да се довијају. долазиле су и од различитог интимног поимања државе. које нису произлазиле само из националних основа. поготову што Македонци. бивајући вечито језичак на српско – хрватској ваги. чак битне разлике. Отуда. често и не на своју корист.

Требало би да је то била последица Женевске декларације. коју је Пашић потписао. ни Пашић. тешко рањених Бугара и Мађара. па отуда сасвим природно да Протић. чак узрочни кривци за све те злочине. Не само да се тражило. чак тако и толико. „Ујединили” смо се. ко зна како и зашто. Није од њих била далеко ни Енглеска. само зато што је та нова држава омогућавала да сви Срби буду окупљени у њој. од којих је свака на свој начин и по својим потребама. 10. околности и амбиције. још и више. за премијера. после масовних убистава Срба у Хрватској и Босни. као кандидат свих странака и група. а два дана касније почели су преговори око састављања прве владе. као што је Тито забетонирао толике јаме. (20) дец. убитачно деловала. они су се. ни Трумбић. и као последица готово комплетно ишколоване генерације српских интелектуалаца у њеним школама кроз ратне године. према томе. тек за време Титове Југославије у пуној мери искористити и наплатити. онда се мора констатовати да је наша заједница са њима био нов злочин над нашим националним бићем. да се слободно може тврдити. да би сутрадан Пашић. Пашић се вратио у Београд. сваким даном и сваким новим догађајем. ту је већ традиционално непријатељство суседа. обојица у иностранству. који је утицај био колико благотворан са становишта савременијих токова. на проглашењу Уједињења нису били присутни. Није. дакле. рекавши отворено Пашићу. на њу су се одмах острвиле две рушилачке и разграђивачке силе: Италија и Ватикан. што ће се. као што ће то Тито написати у извештају Коминтерни. Босну и Херцеговину. као и вечних и неукротивих непријатеља Арбанаса.друштвеног и привредног живота. Прва влада Краљевине СХС. Наравно. што рекао Дучић. да више не ужива његово поверње. који није био само последица захвалности за све оно што је Француска чинила за Србију током рата. што је овај одбио да учини. дода још и горко ратно искуство са њима. већ. као главни њен опонент. тешко закључити да је новонастала држава већ на свом старту била осуђена као нешто што је немогуће. који је све то морао да трпи и плаћа. дец. 1918. која је хтела на сваки начин да сузбије велики француски утицај. Што се тиче међународне позиције нове државе. не увршћујући чак ни Јасеновац у листу међународних злочиначких логора. дец. тако је и краљ Александар заобишао Мачву и Подриње. и док смо се ми молили за џебану и оружје. него се и силом у нас утеривало. које је за нас било непреболно крваво и страдалничко.. Ако се на све те наслаге. који су успели да цео свој живот обележе без и једног националног хероја. толико и штетан по грубом и немилосрдном сасецању свих наших корена. поднео листу министара регенту. са два народа који целином својом нису ни постојали. који су се завршили 15. Десило се. коју ће „акумулацију”. укрупњавати. Срби су морали да остану великодушно безазлени. на штету српског народа. утолико већи што се од нас тражило да све заборавимо и опростимо... Славонију и Срем. што је све заједно чинило један тежак и велики ленгер за све оно што је требало да буде развој и живот будуће заједнице. на одобрење и потпис. 7. 133 . молили за зејтин за кандило.

она је у свему била иста. 134 . Светозара Прибићевића. Нема сумње. Норвешка и Чехословачка. земаљске владе и покрајинске управе. мин. 1919. Љубу Давидовића. 1920. Нејским. са тим признањем није ишло лако. како нову државу Савезници нису признали. постао – 28. 1919. 500 бивших официра А/У. Реактивирано је преко 2. Међутим. Јануара 1919. јуна 1921. У то име сва српска посланства и конзулати прозвали су се дипломатским представништвима Краљевине СХС. што су из А/У ушли у њу. Иначе. Призренске лиге 1878. 10. маја. Швајцарска. ин. 1919/1922. који су сви од реда. са Мађарском и Рапалским. приликом уласка у војску СХС. са Немачком. 1919. Тријанонским. за очување унутрашњег реда (дакако и пре свега. Анту Трумбића мин. са Стојаном Протићем на челу. то је остао у својству првог делегата Краљевине Србије. Сен Жерменским. чак и после доношења Видовданског Устава. потом преко италијанског фашизма и немачког нацизма. које су задржале своје тзв.12. Марта 1919. са Бугарском. уведен је нов календар на целој територији Краљевине СХС. Влада је поставила Пашића за шефа наше делегације на париским преговорима о миру. за разлику од свих других делова земље. низом уговора о миру. као и 500 (!) црногорских . па се ова влада сматрала „концентрисаном” владом. њихова злодела према нашем српском живљу нису никад престајала. ун. Версајским. нов. са Италијом. шумараства и руда. промењена је и застава. маја 1920. па су морали истицати нову: плаво. мин. белу. 1918. ради ког су се вешто и непрестано. као главних представника свих странака и група из целе државе. најзад и демократе. такође 10. сасвим природно. Дотле су сви датуми у овом Водичу рачунати по старом календару. са Аустријом. постајали су и комунисти. Последњи у том низу. јан. у нов. црвену. Проглашењем прве владе нове државе. са Пашићевом владином листом. увек руковођена истим циљем. 1919. формирана је и јединствена жандармерија. јан. Побуна Арбанаса. не задржавајући никакву своју аутономну власт. Француска и Енглеска дале су своје признање тек јуна 1919. Још од стварања тзв. биће Ватикан. јан. а потом су се ређале Грчка. настала прва влада нове државе. као какви политички камелеони. 29. прилагођавали свим променама.буде у већој милости. др Мехмеда Спаха. па је 15. феб. углавном су утаначене и признате границе Краљевине СХС са свим земљама. уз др Антона Корошца као п. Тако је 7. Србија се потпуно и безусловно утопила у њу. Дана 15. престала је да постоји и наша српска војска. које ће се каснијим споразумима у по нечем кориговати. 1919. Иначе. коју су организовали Арнаути са циљем протеривања или истребљења Срба на Косову и Метохији. дела. просвете. председника. све док Америка није то прва учинила. почев од османлија. јуна 1919. дела. 17. мин. др. добили по један виши чин. насталим у времену. дец. а још пре Видовданског устава. Напротив она су се појачавала. у бившим земљама А/У) јачине 10 хиљада људи.

Већ крајем 1918. албанско… чисто Косово и Метохија. напредњачка. убити Есад пашу. Њени главни људи биће Љуба Давидовић (председник) и Светозар Прибићевић. један парламенат и једна влада) са децентрализацијом. Касније. и залагала се за демократско и унитаристичко уређење (један краљ. једно ће се место. за време владе Енвер Хоџе. Црне Горе и Далмације. а по Бајрам Цурију. она никад нису била искорењена. прозвати. када ће се прикључити Италијанима и заједно са њима вршити окупацију Космета (балисти). а затим ће низом побуна које ће прерасти у прави рат. понела име Хасанбег Приштине. у мају 1919. када ће покренути и свој лист „Демократија”. Међу арбанашким вођама посебно су се истицали Авни Рустеми. натерати владу да употреби и регуларне јединице војске. „Опозицони блок” са Крфа. али 135 . 1920. под именом „Демократска заједница”. Комитет за народну одбрану Косова (КК). због чега су и своје седиште сместили у Беч. арбанашко. арнаутско. организују тзв. и исти циљ. не би ли изазвали међународну реакцију и омогућили његово прикључење Албанији. залажући се да Космет припадне Албанији. у Приштини је једна улица. шаљући им чак и своје војне инструкторе. још пре Првог светског рата. феб. либерали из Словеније и још неке мање групе из Босне. један део независних радикала. У Сарајеву основана прва југословенска странка. – 16. Треба рећи да је српски социјалиста Димитрије Туцовић. одлучујући да отпочну немире и оружане сукобе на Космету. либерална (народна). дакле. све оно што нису успели да побију. још у време стварања Краљевине СХС. И тако све до ИИсветског рата. Заједница је себе назвала још и – државотворном. Као прву своју акцију.. и југословенски комунисти почели су да подржавају њихову борбу за национално ослобођење. а по директиви Коминтерне. на крајњем северу Албаније.присталице новог поретка… али увек и у континуитету иста мисао водиља. под уредништвом Владимира Ћоровића. да се свете. од 1924. и као река понорница опет би се појављивала. разарајући и палећи читава српска села. то је она навелико наоружавала Шиптаре. 15. писао о томе како Срби подјармљују Албанце. да се према њима понашају израбљивачки и асимилаторски. затим један део српско – хрватске коалиције. Хасан бег Приштина и Азем Бејта… који су сви од реда проглашени националним херојима. па и са Краљевином СХС. на најсвирепији начин. У тренутку кад је основана. Како је Италија од првог момента стварања Краљевине СХС постала њен главни непријатељ. деловања КК често била угушивана. Иако су под суровим и неумољивим акцијама војске. тј. цео тзв. и кад су Албанци овладали Косметом. када су знали. са артиљеријом. Кад је уведен Титов устав од 1974. 1919. Шиптари са Косова и Метохије у Скадру. У ову странку ушле су дотадашње странке: самостална радикална. они ће у Паризу. шиптарско. када је на десетине хиљаде Срба побегло. Демократска заједница промениће име у Демократска странка. познатог заговорника сарадње Албаније са Србијом..

нов. дошло је до извесне промене унутар партијске идеологије. после убиства М. Тиме је почела оштра борба режима и комуниста. На том оснивачком конгресу. када је донесена одлука да се створе посебне партије Словеније. чиме је хтела привући њихове гласове. као „вештачке версајске творевине”. Хрвати. 31. дакле. на ком је дошло до уједињења свих социјалистичких група на територији краљевине. идуће године. комунисти постали трећа странка. окт. Црногорци. Касније. Драшковића. као и разбијање Југославије. донесен је Закона о заштити државе (1921). и осигурати утицај села у свим јавним и државним пословима”. ун. па и до наглог смањења и њиховог утицаја и њиховог броја. што је имало за последицу да су на првим изборима. у Вуковару. 1921. одржаном у Београду. Основана Комунистичка партија Југославије (КПЈ). у Београду. које су у условима илегалног рада. борити за самоопредељење народа. 20. Током свих тих трансформација и консолидација. Међутим. У почетку комунисти су подржавали Југославију и идеју о једном троименом народу. Касније. да би на трећем конгресу. као партијски функционер Благоје Паровић. Словенци. почињала да показује своје праве освајачке и поробљивачке апетите. да су све те нације подјармљене и угњетене од великосрпске буржоазије. 1919. партија је названа Социјалистичка радничка партија Југославије (комуниста). 1920. а самим тим биће им поништени и сви посланички мандати. дошло је до великог бујања комунистичких. Антисрпска хистерија унутар Партије кулминирала је 1934. издавали за Хрвате.без племенске превласти и подвојености. нарочито у Србији. затим независност судова… уз аграрну реформу. која као да је исцрпела своју националну идеју. по налогу Коминтерене. дакако вулгаризованих или бар поједностављених. већ само борба против великосрпске хегемоније. са прогресивним порезима и социјалном правдом за свакога. па чак и Македоније. у Бечу 1926. мин. бесплатно школство. Као главни циљ Партије проглашено је у свим видовима рушење великосрпске хегемоније. за равноправност народа кроз федерацију. нужно доводиле и до разних фракција. верску толеранцију. кад је већ Немачка под вођством нациста. Хрватске. док ће на другом конгресу. Југославија је проглашена за тамницу народа. идеја. постати КПЈ. што ће довести до тога да су се и поједини комунисти Срби. установљено да у Југославији има неколико нација (Срби. Под утицајем многих социјалних проблема што су искрсли након светског рата. дела. са истим наставним планом за целу земљу. Странка се обавезала да ће „целокупну државну политику водити у првом реду у складу са интересима земљорадника. са 58 посланика. априла. па ће им бити забрањен рад. Македонци). које су 136 . а Срби за тамничаре. на свом конгресу. па је и број чланова нарастао до 65 хиљада. за цепање Југославије. па се више није помињало разбијање Југославије. и да се треба.

у чему их је издашно подржала Италија. преселили су се у Будимпешту. сва средства дозвољена. најзад и Корошец. Милан Горкић. дела (1935/38). мај. тај вид унутрашњег партијског тероризма. и њено припајање Бугарској. адвокат. Просвете. Усташе су сарађивале са Косовским комитетом. Петко Милетић… од којих касније нико није рехабилитован. усташка организација се звала „Усташа – хрватска револуционарна организација”. реч о партијском спољњем деловању. емигрирао из земље и ставио се на њихово чело. ликвидације су вршене само на захтев националних партија. 1919. који ће умрети као мин. као министар ун. практиковало у свим комунистичким партијама. са капеланском педантеријом сламао. као представника вечито исправне партијске линије. ту је било немилосрдних окршаја у борби са режимом. по изричитом Совјетском саопштењу. али још више са македонском организацијом ВМРО. Постоји доста докумената који показују да се он. а после и у Југославији. Ивица Франк. говорећи да су против њих. која је интензивним терористичким акцијама у Македонији хтела да изнуди издвајање Македоније. а неки „раскринкани”. тражећи ревизију Версајског уговора. то они нису могли бити рехабилитовани. што је код других партија било олакшано тиме. А како је аутор тих југословенских ликвидационих спискова био сам Тито. Има доказа да је био у вези са Николом Пашићем. Усташа – Хрватски ослободилачки покрет. У време оснивања 1919. у Грацу. он је био биран и за народног посланика.се међу собом сузбијале. од којих су многи били убијани као Сима Марковић. 1929. да је чак намеравао да уђе у Радикалну странку. шефа Чисте странке права. у ком су га хвалили. што се после Стаљинове смрти (1953). и обрнуто. доласком Јосипа Броза Тита за генералног секретара. Снажнији полет у усташкој организацији настао је кад је Анте Павелић. у предратној Србији. а све до своје смрти Пашић је финансирао његов лист „Хрватско право”. па тако и Светозар Прибићевић. често и физичким ликвидацијама. После Граца и Беча. које је поп Корошец. пошто је Мађарска гајила реваншистичку политику. дела пређу у ресор просвете. добиће посебан подстрек. пак. у којој ће се 137 . Интересантно. Један од главних оснивача. јер би се претходно морало открити да их је он денунцирао. што су неки шефови били већ мртви. често се дешавало да министри. за разбијање Југославије. те је срдачно прихватила и једну овакву организацију која жели да поцепа Југославију. 1927. као опасног антидржавног елемента. свих својих непосредних конкурената решио. Павелић је у Софији склопио уговор о сарадњи са ВМРО. на листи Хрватског блока. Пре тога. Кад је. Одмах по емигрирању. називајући га „жељезним канцеларом”. син Јосипа Франка. оптужујући их Коминтерни за свакојака „скретања” и „издаје”. Наиме. ун. Божа Максимовић – Кундак.

Најпре се звала Републиканска демократска странка. априла. 25. што је била Стојадиновићева велика несмотреност. Сем убиства краља Александра у заједници са ВМРО. и да им је у Италији логор био у Липарију. И збиља. када их је одмах ставила у погон. 26. као странка. али без великог одјека у народу. 21. настаће склапањем пакта Италије са Југославијом. 1920. Црни дани за њих . 1920. Љубомир Стојановић. 15. тражећи класни парламенат. још и федералистичко уређење државе. као и за форсирање стручног школства. постала је само републиканска. а од 1924. био је ранији председник самосталаца. У њеном програму. док им је у Мађарској био логор за обуку. логор у Липарију је распуштен. он је то чинио рачунајући да ће се тако развити супарништво између њих и Мачекове ХСС. Њихов орган је „Република”. Но. феб. а велика богатства ограничена… Шеф странке. на италијанском аутомобилу. Окупили су доста познатих имена. што је у име њега учинио Славко Кватерник. 4. Кад се има у виду шта се све изродило из НДХ. Уз аграрну реформу. пет дана по проглашењу НДХ. Павелић је. У спољној политици што тешња сарадња са словенским земљама. марта 1941. Италија није активирала усташе. а од свог Првог конгреса. Оснивање Републиканске странке у Београду. а усташе расељене по јужној Италији. и тако осигурала своје преимућство у њој. Усташе су само дигле брану. био је тек генерална проба за оно што је уследило. 21. да би их пребацила у Хрватску. јан. 1921. Траже да судови оцењују уставност закона. Рачуна се да је било око 500 усташа. који излази са прекидима.налазити главни усташки центар. у месту Јанка Пуста. јан. кад је Милан Стојадиновић тражио гаранције за растеривање усташа. авг. ушао у Загреб. Иако је Стојадиновић пао. што се показало и на изборима за Уставотворну скупштину. углавном на економским основама. Основан Савез земљорадника СХС. бивши генералштабни пуковник војске Краљевине Југославије. већ са једном огромном количином потенцијалне злочиначке енергије. са веома широким програмом. 1939. Залажу се за укидање смртне казне. на првом је месту републикански облик управљања. у Паризу 1934. после 10. да врше и истрагу и извршење пресуде. Прогон Срба од часа проглашења Бановине Хрватске. Неки су се одлучили да се врате у земљу (око 170). априла 1941. годину дана касније. која је само чекала тренутак да се сручи на Србе. Порези да буду прогресивни. усташе се нису бавиле неком великом терористичком акцијом у Југославији. по струкама. марта 1937. све до 27. јер им је пружио могућност да интензивирају своју пропаганду у Хрватској. када су освојили само 3 посланичка места. а на потоњим ни једно. 1939. предвиђа 138 . онда се то никако не може довести у везу са тако малим бројем усташа.

Либерална странка 1 и Трумбићева 1. Тако спроведени избори ни једној странци нису дали већину. Републиканци 3. Радићева сељачка странка 50. Издвајањем појединих група. шта чека створену државу . сама по себи. 97 %. 1920. Историја је показала да је највећи кривац за ту неприпремљеност и за ту наивност– краљ Александар. Нико. дец. На то најбоље указује податак. у Црној Гори 34%. да се. што је. 12%. пре доношења Устава. да се колонизација врши на задружној основи. 28 новембра. 48%. који би задовољио све слојеве друштва. избори за Уставотворну скупштину. тј. Али. ни у једној прилици није о томе размишљао. овако широка и шарена лепеза. На жалост. до 26. Буњевачка 13. А на супротној страни – толики и толико! Код нас. Иако је већина становника први пут добила право гласа. Велику кривицу сноси и Пашић. само да га опоји. Нема сумње. што им је раније било ускраћено. комунисти 58. исто толику кривицу сносе и сви наши политичари и сви виђени Срби. 67 %. који ни једног момента није помислио да би наш народ требало припремити за тај чин. бар за први мах. о наивној вери српског народа да сви мисле као што он мисли. на изборе је изашло само 64. са 39 посланика. Хрватска тежачка 7. право гласа за оба пола (жене нису имале право гласа за све време). Социјал – демократска 10. земљорадници 39. а што су оваквом својом презентацијом и „репрезентацијом” унапред указивали на то. Нема сумње. Корошечева Народна странка 14. у Хрватској и Славонији 31. док се у осталим областима државе груписало – национално. или. касније су изгубили значај. која је увек тврдила да је била са народом. нити је дигао свој глас против тог непромишљеног чина. Били су то први избори у новој држави. у Бих 29. а учествовало их је 23. за нешто више од две године. па чак и трговина да буде задружна. а у Словенији 26. Укидање смртне казне. не само док се не донесе Устав. да у новој држави. чак ни наша православна црква. Подизање задругарства.самоуправу до округа. пак. Хрватска странка права 2. Од 419 мандата. променило – седам влада. За раднике се тражи учешће у добити. 92%. а са њим осећај важности и достојанства. 139 . марта 1921. од 20. опет. 1920. за кратко време. указује на мале могућности доношења једног Устава. највише су добили демократи 92. говорило о српској неприпремљености за уједињење. дакле. већ и касније у његовој примени. неко је за то крив. неће бити одлучујуће страначко окупљање. Народно – социјалистичка 2. У Србији је апстинирало чак 43. Хрватска заједница 4. 1918. Југословенска муслиманска организација 24. избили су на пето место. од којих су неке трајале и само месец и по дана! Избори су показали да се српско бирачко тело поделило по странкама. већ национално. са тим програмом. Увођење прогресивних пореза. затим радикали 91. Џемијет (Турци из Јужне Србије) 8. а полиција да буде у рукама самоуправних тела. нарочито оптеретити ратне и уопште богаташе… На првим изборима.

у реакцију. социјалдемократи. која је Пашића оптужила да иде у строги централизам а тиме „… уназад. Међутим. Ни Хрвати. Донесени Устав. а против 35. а Хрватска 66. дакле демократа и радикала. као целина нису желели Југославију. од тога 223 су гласали за. али одвећ наиван и идеализован. Трумбић и остали. може се рећи да је Устав донесен са 196 гласова против. до избора Уставотворне скупштине. БиХ 42. на бази децентрализације у девет покрајина. како би што пре јединствена држава почела да функционише. то ће и Радић ускоро показати. Војводина 24. тзв. и сад су желели да се што пре ње реше. исправан став. улазак у заједничку државу био је само форма да се прегрми први неповољан талас након изгубљеног рата. како би своје особености и самоуправу на нивоу „земаљском” и „покрајина” што дуже задржали. илити. једино коалицијом унитаристичих присталица. Нема сумње. уместо да ослобођени и уједињени идемо напред и усавршавамо србијанске уставне слободе и ширимо народну самоуправу”. којима би се очувале племенске особености свих уједињених народа. Видовдански Устав. у које улазе Радићева ХСС и комунисти. избегао замке и централизма и федерације: задржао је централну владу. Док су Пашић и Прибићевић журили да се што пре донесе Устав. јер такав приступ ствари претпоставља да сви желе исто. својих страначких опредељења. када су за њега гласали још Југословенска муслиманска заједница. Од 419 посланика. Отуда. обично се каже. без разлога за трвење. овога пута одвајање Протићеве групе. који су у целу ту игру ушли више из опортунизма. у њу су они угурани. у које је српска НС. једном за свагда. са онима који нису били на седници. како је Протић у свом предлогу устава. а против земљорадници. и да изврши припреме за сазив Уставотворне скупштине. требало је формирати привремено Народно представништво. присуствовало је седници 258. што је имало за последицу ново цепање радикала. Словенија 32.). републиканци и Трумбић. но из убеђења. желели су да тај прелазни период што дуже потраје. но радикале. Џемијати.1921. Македонија 24. Словеначки Кметијци. па тако. Далмација 12. Изборима се испоставило да се Устав може донети. 28. Према договору српске владе и Народног већа. ни Словенци. јуна 1921. „Процес уједињења треба да се изврши не само споља. Наиме. јуна. Црна Гора 12 и Истра 4. и то. али увео у игру самоуправу. 1920. Протићево дељење државе у девет покрајина. у целокупном животу народном… Уједињење не сме да иде до претеране једноликости у свему. Правилан и здрав развитак државе и друштва тражи разноликост у јединству”. септ. у већој је мери задовољио демократе и регента. Видовдански. што се и остварило 28. Међутим. него и у душама. Привремено Народно представништво требало је да изради изборни закон (донесен 2. створио услове за њихово усаглашено живљење. делегирала 84 посланика. већ и зато што би се 140 . на својој последњој седници. никако није обећавало оно што је желео и претпостављао.

неповерења. Одиста. те стога. Посланик мора имати најмање 30 година. али одговарају њој за свој рад. Његова „Независна радикална странка”. По усвојеном Уставу. и тако живела дуге четири и по деценије. који су. Боком и Приморјем. Одлуке се доносе већином присутних посланика. Било је и других уставних пројеката. егоизма. Срем. Стара Србија са Македонијом. 7. Посланици имају право интерпелације. која је имала своје упориште до у најмањем сегменту друштва. шта значи оваква подела: 1. Сви грађани су једнаки. која суди по закону и у име краља. после чега је убрзо и он умро. док се не донесе буџет. на другим изборима. да је та и таква заједничка држава. Држава 141 . У редовни сазив НС сама се састаје сваке године 20. под стегом и диктатом … па се ипак распала. потпуно заборављен и одбачен. 4. управо речено искуство. који су уколико је више објашњавао своја становишта. који је настао угледањем на српски устав из 1903. Протић не само да то није схватио. Министри могу бити узети из НС. у исти мах. власт се делила на законодавну (краљ и НС). самим тим. Право предлагања имају оба чиниоца. партикуларизма и свега онога што је било последица једног случајног скупа људи и народа различитих интереса… значили врло брзо распадање те заједничке државе. Његов предлог био је посебно опасан по Србију и српске земље. 8. Народну скупштину бирају тајним гласањем пунолетни грађани (од 21. Амин. 1923. нико му није пришао. али и водећи рачуна о Крфској декларацији. иступио низом чланака у свом листу „Радикал”. 2. он именује министре и председника владе. године). окт. све више њега самог укопавали у неодрживост и политичку неоснованост. уз своју војску и своју полицију. 5. сем неколико партијских пријатеља. јер би се оне највише раскомадале. Кворум НС чини бар 1/3 присутних посланика. с тим да у року од три месеца. није успела да добије ни једног посланика. градећи своју кулу. поготову у том часу опште конфузије. Краљ има право да распусти НС. не личи ни на шта друго. која је почивала на јединственој и кадровској партији. Хрватска и Славонија. извршну (краљ преко одговорних министара) и судску. право је чудо како је та држава уопште могла опстати. морају бити избори за нов сазив НС. Босна. већ је са упорношћу свог бритког пера и са страшћу неукротивог борца. Али. Сваки закон мора имати сагласност краља и НС и премапотпис надлежног министра. са искуством Титове Југославије. Редовни сазив се не може закључити. На његову жалост. него на један непрегледни хаос. 6. а свакако и изненађење. на најбољи начин доказује. Нама. Банат и Бачка и 9. 3. Србија. све оно што се збивало у ондашњој држави СХС. Далмација. једноставно – немогућа и неодржива.„разлике у јединству” преточиле само у даље и све веће разлике. пак. Словенија… него даље растакање српског националног и државног бића. Црна Гора са Херцеговином. на принципима који нису ниуколико имали основу у хрватској и словеначкој искрености о заједништву. који су сви од реда тражили што већу децентрализацију до федерације. Краљ представља земљу и врховни је командант.

Његов ковчег пролазио је готово све време кроз шпалир народа. 16. кроз чије су рупе вирили прсти”. Право приватне личности је гарантовано. где је сахрањен у његовој задужбини на Опленцу. авг. што је био уступак босанским беговима. са самоуправним правима за локалне послове. Први број дневног листа „Време”. априла 1922. И ту ће у једном трену. који тврди да је наш краљ у том часу „на ногама имао поцепане чарапе. ком је свака српска жена. како је једном рекао Прибићевићу. док је Словенија имала само две. Угасио се нечујно. кога поставља краљ. Мањинска права су гарантована законом. Десило се да су тог тренутка крај њега били Пашић и Прибићевић. 30 часова. чак на 13 области. деобе државе на области. На челу области налази се велики жупан. у 17. иако болестан. Пошто је абдицирао 1914. сад већ краљ Александар. све познате ствари. а крај њих читав низ банака. не тако ригорозне. а Далмација две. па према томе и вероисповести. које су у највећој мери раскомадале Србију. аграрне реформе. и једне. Регент. није био присутан на погребу. држава је подељена на 33 области. сем смањеног скупштинског кворума. у неколико одсудних тренутака појављивао и у рату. и све тако до Тополе. Дакле. који су били умешани и у његово финасирање. Краљеве не само мисли. Запамћена је реченица која је записана испод једне његове слике у француским новинама. Законом се утврђује максимални земљишни посед. и болестан и исцрпљен. краљ се. политичком и културном животу.се административно дели на општине. јер је био на операцији у Француској. фабрика. бивајући окрепа и подстрек нашим војницима. Штампа је слободна. Хрватска и Славонија четири. Област не може имати више од 800 хиљада становника. има амбицију да буде и – хрватски краљ. 1921. 18. 1919. 16. биле су усрдно и истрајно управљене на западни део државе. авг. као и право синдикалног и другог организовања. 21. кад чак ни њега нису хтели да искрцају на италијанску обалу. „Краљ Петар је краљ Лир. нов. Лист који је уз „Политику” и „Правду” давао тон нашем јавном. већ и симпатије. срезове. живећи повучено у једној скромној кући на Топчидерском брду. иступити против италијанске небриге. преко истоименог акционарског друштва. близак радикалима и двору. друштвеном. његова кћи Корделија”. округе и области. Уредбом од 26. вратио се у Београд. Међу акционарима главни су били породични кланови министара Нинчића и Стојадиновића. уосталом и Рада Пашића. Он. дец. Приређен му је незапамћен погреб. 1921. рентијера… а 142 . да би се са њима пробијао крзо албанске гудуре све до Јадранског мора. али о њему се од почетка није водило рачуна. Не може се рећи да је таква подела била у интересу српског народа. Тих и неприметан. 1921. и пренео сву власт на престонаследника Алексдандра. које га је издавало. Смрт краља Петра.

дела. разлог је и у томе што је свака. у веома оштрој форми испоставило. што све заједно може да упућује на закључак да је то био лист наше „плутократије”. 1924. а Антон Корошец имаће владу од 27. у виду Националног блока. и од 6. јула 1924 – 6. од свега три и по месеца. покушавала да успостави јединство целе државе. јер је ова краљевина проглашена изван Хрватскога сабора и без сваког мандата хрватскога народа” 143 . од којих је било и оних који су трајали само 11. правио је лепу равнотежу према политичком делу. 38 дана. са којом је владао 21 месец. У противном не би опстао. онд. када ће Устав бити суспендован. априла 1927. Пашић је са Давидовићевим и Прибићевићевим демократима два пута правио коалицију. на влади се изређало 17 кабинета. никако није онакав какав је забележен у у титовским енциклопедијама. као и културних ( Милош Црњански. Хрвата и Словенаца. 1921–1929. Краљевину Срба. Драган Алексић. саставио је скоро десет месеци. по којима је био чак „фашистичке оријентације”. јула 1928 – 9. Узуновић је имао мало више среће. 1929. посебно „споразум са Хрватима”. 1920. са три владе. под династијом Карађорђевића. Са Радићем и његовим министрима. оба пута Николе Узуновића. када је Радићева Хрватска сељачка странка објавила да „Хрватски грађани не признају тзв. септ. 8. Емил Надворник. јула 1928. на делу. био девет пута пред. – 27. Миленко Живковић. нов. Веља Вукићевић ће остварити два. па су се на страницама „Времена” могли читати и веома стручни и мериторни текстови. и 11. марта 1921. НС се бирала још три пута 18. од 26. др Љуба Поповић…). а на основи резултата тих избора и оних од 28.помиње се и Диспозициони фонд Министарства ин. што је била једна изненађујућа али веома опортуна коалиција. први пут свега 4 месеца. Управо тај део новина. Станислав Винавер. до његовог укидања. Током ових брзометних влада. потом је четири пута. 1925. Владао је 8 и по месеци и са Радићем. 27. Видовдански Устав. Коста Луковић је окупио око себе и леп букет научних радника (др Љуба Јовановић. Никола Узуновић од 8. нов. 1929. Међутим. Станислав Краков…). на свој начин. било је неколико коалиција. тако да цео утисак о „Времену”. априла 1927. др Гргур Јакшић. од 17. у ком су се могли наћи главни ставови владе и двора. имао је четири краткотрајна кабинета. јан. априла 1926. за обе стране. чије се питање врло брзо. већ од фебруара 1919. 9. владе. јула 1924. 1924 – 8. феб. – 27. Што се оволико влада изменило. сарађивао са Прибићевићевим самосталним демократама. априла 1926 – 17. Пашић је у две серије. а други пут осам месеци. а и хроника о нашем културном животу била је на завидном нивоу (др Виктор Новак. дец. марта 1923. Љуба Давидовић једном ће формирати владу. јан. већ да је то био лист најшире грађанске оријентације. Од доношења Устава. Световски…). 1927. М.

имало је карактер провизоријума. у односу на тај и толики отпор. чиме су Срби опет доведени у најамнички положај. С друге стране. и у крв заглибиле. самим тим. од народних представника у Већу. положили заклетву хрватској домовини и својој сељачкој републици”. ни у Србији није било мирно. на Збору Странке у Загребу (са преко 10 хиљада учесника уз изабране посланике). утолико пре што је број Радићевих присталица растао. Једном речи. сва „инфраструктура” такође уништена… уз десетине и десетине хиљада инвалида чије питање неће никада бити решено. избили у прве редове друштва. против уједињења са Србима. Пре свега. 415 људи). 1918. па су се. 8. Но. и сад има да иде. једно стање које ниуколико није слутило на добро. и на све то грдне размирице. 1920. Ници и Женеви… који су сада. јер су и они били бирани од стране народа. Ти ћеш најбоље учинити да овоме народу од 240. странке. па морате веровати већини хрватскога народа и пристати да се ми. и прокламовао неутралну сељачку републику… Пошто је изгласана резолуција. који је „у име 240. дец. изабрани посланици. чак и да је све тако. које су се још и на Крфу и у Ници распламсавале. Ако то не учините наше стрпљење не знамо докле ће трајати… а кад престане… онда ће бити пакао за све нас”. обилато наплаћујући борбу и просуту крв оних. са којима се није могао успоставити нормалан државни живот. да би се. који су те преварили да су представници Хрвата. посланици су на позив п. што оних „28 изасланика Народног вијећа”. градови порушени и опљачкани. толико верујеш и толико поштујеш његову вољу. да је тај народ чим му је дато право да се искаже. г. а ви да из Хрватске повучете војску и силу. ипак остаје чињеница да Хрватима више није била потребна војска. он се исказао против нове државе. које су и без пропаганде комуниста. не само Солунским процесом. а у прво време и границе. Мачека. колико вољу оних 28 изасланика Нар. састанемо као Хрватски сабор. оних из првих борбених редова и оних који су се шетали по Паризу. Док су у западним крајевима краљевине расле националне тензије. 000 бирача. на команду „лево круг”. због стравичних последица рата. све више избијале на тапет дана. села разорена и попаљена. нису били без народне подршке. и оно мало индустрије све је уништено. На што је Збор урнебесно поздравио ову Радићеву изјаву. јер она је своје „одрадила”. већа. На страну то. у Србији су.000 бирача изјавио да не признаје државно уређење од 1. дец. који су сада гурнути на зачеље… А да се не помињу класичне страначке борбе. и све што се хтело и што је чињено. Том приликом Радић је испричао како ће се обратити престонаследнику кад буде отишао у Београд: „Господине Регенте. 511. једна трећина активног становништва страдала је у рату (1. одн. данас бар.Тај и такав став још више ће бити заоштрен. и то је требало поштовати. Веровасте оним кукавицама. пред. расле социјалне. па и обрачуни међу народом: имеђу ратника и колаборациониста. мора се признати. повећавале тензије и свакојака трвења. сачувала им је становништво и имовину. утолико 144 .

септ.пре што су и краљ и влада. Венчање краља Александра са румунском принцезом Маријом (Мариолом). од оних који су га убијали. Лазицом Марковићем. он је зато имао довољно издајника и отпадника да га у осмотомној Крлежиној „Енциклопедији Југославије” оцрни и изблати. толико јој је и наређено. оправдано. све сами радикали… На све те недаће и стравичности. у Београду. Основана демократска странка. Вељом Вукићевићем. Као што је уобичајено. по Солунском процесу. на челу са Миланом Стојадиновићем (помоћу обвезница ратне штете). готово дигли руке од Србије и њених проблема. рушили и пљачкали. Радомиром. Велизаром Јанковићем. добијали и сталну новчану помоћ. нити је могла да примети. Ту је и силна корупција. дочекане са највећом бригом и брижном помоћи. која није била мала. проглашен је за кривца. ионако не много симпатичног краља. бесомучно одбијана толиким нашим осакаћеним инвалидима и породицама погинулих ратника. Настала 145 Прибићевићева Самостална издвајањем 14 посланика из . 6. поред осталог. којом су се министри и њихово окружење бескрајно богатили. иако махом састављена од српских политичара. 1922. који је нису ни тражили. чак тако и толико да су. 1923. на западни део земље. марта. већ ни књижевника. ком су се и грдним парама и свакојаким попуштањима и услугама налазили на руци. дајући на свакој својој страници за право нашим непријатељима. које су. учинио још несимпатичнијим. али не и оне за које се највише ишчекивало. Божом Максимовићем. који би били достојни ситуације. дакле дан после пуча. што ће бити учињено тек 28. који је. усредсређујући сву своју пажњу и сва своја хтења. да пружи братску руку онима. као народу и нацији. краљ је том свечаном приликом помиловао многе осуђене. колико јој је сугерисано. 1924. тако смо остали без њих и из поратних дана. али. Шта више. па и самим Пашићем… дакле. које по закону чувају сведочанство о нама. јуна. И као што смо остали без уметничких сведочанстава наше ратне епопеје. чији би таленат био достојан његовог страдалништва и његове националне и егзистенцијалне трагедије. да и национално пропада. Србија не само да није имала политичара. који. нити желели. има и све нас. дошле су и руске избеглице. Шта више. марта 1941. тај напаћени и страдалнички српски народ. а која је. 8. да и даље трпи све ратне недаће. избацимо из наших библиотека. ни данас. рођење престонаследника Петра. Један став. да не види оно што види. није ни приметила. српски народ није имао уметнике. дакле. међутим. сином Николе Пашића. још немамо снаге да ту лаж и ту срамоту. Србија заузета толиким ранама које су још крвариле и толиким развалинама које су се још димиле и пушиле. Ако. али и да заборави на дојучерашње непријатеље и убице. што они нису добили своју државу и своју слободу.

„са свог стола”. како сам то спочетка мислио. од када ће у хрватском Сабору. 1918). нов. он ће бити тај који је „енергично исфорсирао закључак од 11. да се хитно пошаље изасланство Народног вијећа у Београд”. одређујући тако и темпетратуре планета. зашао у тајне васионе. оставио је један опис Прибићевића. централистичког државног уређења. и које се држао до смрти 1936. коју је скицирао још у 22. И кад та свест једном букне. које ће доцније сателити у длаку потврдити. после иступања Супила. биће интерниран у Будимпешту. као посебном нацијом. (24. Радићем. преговарају са водећим личностима Запада. Тиштало га је што Трумбић. и заступају онде наш троимени народ. одн. на челу са Св. који ће говорити да му је наука „прва законита супруга”. покушаја Љубе Давидовића да дође у контакт са вођом Хрватске сељачке странке С. после тзв. који је. Он сам био је увек нерасположен. пред крај рата. у коју су и Миланковића гурнули са свадбеног путовања… „Прибићевић се није правио важан. па и нетрпељивости. чије ће вођство. Како је СДС сматрала да у Краљевини СХС живи један народ. Кад је избио рат. Прибићевићем. Супило и други политичари. Он је био убеђен у своју величину и недостижност. Та црта карактера која је каткад ишла до неучтивости. ’један Светозар Прибићевић’ покретач идеје тог 146 . водити жестоку борбу за своје основно убеђење о јединству нашег „троименог народа”. уосталом. оснују у Лондону (сиц!) ЈО. Наш славни научник. Његова мисао водиља. где ће бити проглашено уједињење у заједничку државу СХС. хрватског питања. а он. То је. који ће је довести до победе на саборским изборима и 1913. и не жели да чини никакве уступке аутономистичким тежњама појединих племена или покрајина. не би ли се договорили око ублажавања централизма Видовданског Устава. успеше да на време избегну из А/У. потребна особина сваког вође или апостола народног покрета. У одлучујућим и историјским данима. а потом Задарске (Прибићевић) долази до стварања Српско – хрватске коалиције. Иако математичар по струци. одакле се вратио крајем 1917. она није пристајала ни на какве погодбе са Хрватима. тј. преузети сам Прибићевић. Крајем 1905. први српски доктор технике. објашњава у многоме његове успехе и неуспехе…. између осталог. години свог живота. била је да су Срби и Хрвати један народ. у којој је страсно изгарао. као заступник. Тим чином Светозар Прибићевић коначно излази сам на чистину политичких и страначких борби око власти у новој држави. до чега је дошло због неслагања око тзв. да је убрзо постао прави народни трибун. нестаће у том пламену свих ограда. али да се још није развила народна свест о томе. Да му други верују.) 1918. Милутин Миланковић. он се од раних ногу определио за политику. Она тражи доследно примењивање Видовданског устава.Демократске странке. он ће бити тај који ће предложити раскид са А/У (16 /29 окт. нервозан и мрзовољан. Ријечке резолуције (Франо Супило и Анте Трумбић). мора веровати сам у себе. из доба заједничке интернације у Пешти.

Глушчевић). све остало било је подложно променама. збуњујући и своје пријатеље и непријатеље. – 21. али зато Радић судбинскије. одн. просвете. Идућег дана пође у Загреб да онде изврши своју историјску мисију. Очи му се светлуцале правим сјајем. за ког је говорио да му је донео најлепши драгуљ на његовој круни – мислећи на Хрватску и Словенију – до отпадника. Једна од најконтроверзнијих и најнеухватљивијих личности која се икада родила на просторима бивше Југославије. Почео је као омладинац. – 18. маја 1924 – 27. 21. јула 1924. да би своју странку после „преврата” (како су Хрвати звали уједињење) прогласио – 147 . потом. до исто таквог борца за федерализам. Прибићевић дуже и ригорозније. 1917. 27. као тзв. превртљивостима. Но. уз то са неупоредиво разгранатијим и дужим сужањским стажом. он је још важио као политичар најзаслужнији за стварање уједињене државе. ступиће у коалацију са својим љутим противником. борећи се против њега и кад је био мртав. Стјепаном Радићем. Но пре тога. маја 1924. од политичара који је био миљеник краља Александра. биће „Реч” (директор Бранко Лазаревић. што је било и моралније. дела. Истина. у дуету. јула 1925. са јединим циљем да се дође до власти. нов. да би потом тражио издвајање из њеног састава. Радић је бој војевао против туђих. и тако се понашао. 1924 – 29. у прво време ун. иако изабран за једног од 28 делагата Народног вијећа. јер се веровало да са њим почиње смирење и спас. политичар који је у политици видео само себе као непромењиву константу. и од 29. кога је као мин.народног јединства. СДС ће ступити у коалицију са радикалима. док се Пашић борио против „свог” краља. у четири кабинета Н. марта 1924. са чијом се страшћу нико није могао понети. доби дозволу да се врати у Загреб. гл. који ће написати књигу „Диктатура краља Александра”. Пашића. изгледаше као препорођен. национални блок. Биће да се о том политичком страснику није могло боље и више казати. за „церемонију” уједињења. ун. али са далеко већом енергијом и трибунском снагом. затим организатор сељачке странке. бивајући у својим ресорима. дела хапсио и прогањао. биле знатно веће и видљивије. у свим владама у којима је учествовао. Један велики али и опасан човек. мада су његове ингеренције као шефа коалиционог партнера. А онда. У том погледу личио је доста на Пашића. страх и трепет. од непоколебљивог заговорника централизма. биће да се тим речима да објаснити све оно што се с њим збило. априла 1925. чами у Пешти!… Год. а место античког сужња. био је Стјепан Радић. Радићева странка у влади. а ја остав у Пешти при своме послу”. затим 6. а са којим ће тада обилазити земљу и са зборова унисоно. био присталица тријализма у оквиру А/У. у часу кад је стварао Самосталну демократску странку. жестоко нападати оне са којима су до недавно водили државу. 1925. стајао је преда мном фантастични борац. априла 1925. Страначки орган СДС. није дошао у Београд. Када ми то саопшти. уредник др Мих. непрестано бивајући на „естради”.

на ком је одбио и уједињење и (српског) краља и Устав. јер ће он најпре бити именован за члана државне делегације у Друштву народа у Женеви. он би се. због чега ће заглавити опет у затвор. са Пашићем. феб. 1927. јула 1925. из освете према осталима. остао Радић. чак и читав низ „несташних” изјава и говора против саме владе. Радић почео искрене преговоре. на кога више нико није обраћао пажњу. на зборовима широм земље. и тек потом. чак тако и толико. из чије ће друге владе изаћи. заправо њихов заступник. Радић тад сугерише краљу. Први с којим је. 1925. Како је краљ Александар хтео пошто пото да види Хрвате у Скупштини. и то не зато што су напустили владу. ушли у заједничку владу. али све му је допуштано и праштано ради „мира у кући”. на којима је изгубио неколико мандата и 178 хиљада гласова – удружио са Прибићевићем. што враћа један део посланика ХСС (у међувремену обрисали су из свог имена – републиканска) у Скупштину (изабрану 8. у рушењу оних са којима су покушавали једни друге да ућуткају. Додуше. што је једно друго условљавало и одређивало. ванпарламентарну 148 . нов. већ само његови министри. 11. из ког ће признати и Устав и краља. да није било предумишљаја. што је био разлог да се Прибићевић од њега одвоји и формира своју странку независних демократа и да Давидовићева влада падне. 17. све до фебр. а убрзо потом. коју је бојкотовао. – када ће опет прећи у опозицију. ког проглашава за најбољег краља на свету. Јер. постаће министар просвете. И не само њих. био грдни и унакажени страдалник. ни са једне стране. какав је демагог био. да би се након избора. Сем што је. у којој је сељак као главни носилац рата. Пошто није успео да састави владу. марта 1925. да је постао појам хрватства. био је Љуба Давидовић. коначно шанса да се успостави мир. па самим тим и себе као краља целе земље. остао је и Хрват. већ зато што су морали да удруже своје негације и своје љуте међусобне борбе. признали и краља и Устав. за све време. Био је то велики дан за краља и Пашића. да би 27. за коју му је краљ дао мандат. да би у Загребу организовао неку врсту издвојеног „хрватског парламента”. 1927. коначно је земља обједињена. септ. 1925. слога и споразумни рад на добро заједничке државе. када ће за кратко време читав низ Срба професора универзитета у Загребу – „умировити”. са којом ће добити 50 посланика на изборима за Уставотворну скупштину.републиканском. што ће и за једну и за другу страну бити нека врста „утешног хендикепа”. под условом. постајући и министар. обједињујући собом и својом странком цео хрватски народ. да је био само – сељак. са класним сељачким идејама. стварајући сељачко – демократску коалицију. и тражио своју хрватску државу… да би потом кокетирао и са сељачком интернационалом у Москви. врло брзо разастро и по Србији. Радић неће одмах ући у владу. он је натерао Пашића да настави започете преговоре. и не само то. Он ће наставити са радикалима и у владама Николе Узуновића. у којој су добили 67 места). али ће његови министри остати. у ком ће преговарати са Београдом. иначе. Дакако. 28.

1925. 8. Отишао је на одмор. То вече. дворском радикалу. Као што је живео обавијен тајнственим велом и без икаквих спољних манифестација. 10. помоћу ког је толике раније владе рушио и састављао. 1926. по природи. чак је и преко новина реаговао. јер је ухваћена једна меница на којој је Раде фалсификовао његов потпис. највероватнијој. рођендана (19. 1926. у којима би. успео је да их убеди у нужност свог повратка. изазвао гнушање код осталих парламентарних странака. јер је Пашић одлуком НС стављен под истрагу њене Анкетне комисије. одмах после аудијенције. по старом и опробаном рецепту. тражећи од њега мандат за састав нове владе. био разјарен. а поводом корупционашке афере. стари војвода сместа је отклонио такву могућност. априла 1926. По једној. добивши 142 посланичка места. као и у толиким другим. која се највише базира на самој смрти Пашићевој. дец. феб. због многих сукоба и фракција унутар Радикалне странке. што је Радићев предлог о ванстраначкој влади. потпис самога краља! Радило се о милионској суми. Има чак и верзија да је краљ изнервиран. тајанствено отишао. и. био умешан његов син Радомир. смрт Николе Пашића у Београду. почне са радикалским посланичким клубом. Међутим. и краљ морао да учествује. Пашићу је позлило. а Јакшић војводу Мишића. оно што му је пре више од једне деценије предлагао Светолик Јакшић. да би. Пашић је ипак морао 8. у коју је. Николи Узуновићу. који само што није напунио 81 годину живота. а сада је. како би могао да уђе у дипломатску службу.и ванстраначку. које је краљ Александар вешто распиривао. у једном тренутку и физички насрнуо на старог државника. који је пренео Пашићу извињење краља „за 149 . те овај није желео да му се одају било какве почасти. Дабоме. Краљ је одбио да му удовољи жељи. и са њиховом подршком је 9. ствари. Остало им је да загорчавају последње парламентарне дане Краљевини СХС. у јавности је било још пре тог догађаја многих прича. свесно и са уживањем… утолико пре. био примљен код краља. војничку владу. у једној ноћи. наводно. Пашић је био у немилости код краља. Нема друге. Краљ је још увек био љут на Пашића што му је подвалио да Раде има матуру. које су за основу имале одлагање прославе Пашићевог 80. радикали били на врхунцу своје популарности. која је уследила неколико сати после ње. Радић војводу Степу Степановића. кад се вратио. дец. за коју је био чак формиран и одбор. Никола Пашић је тако. дошао је и министар двора. као некада краљ Милан и још више његов син Александар. После лекара. 1925). са још већим еланом решио да опет дограби кормило државе. Има читав низ прича о тој аудијенцији. Иако су по последњим изборима. на Крфу. да уступи владу тзв. Док се овај други симпатично нећкао. дец.

у којој је надвикивањима и претњама између клупа народних посланика. и да у историју уђе као једна неоспорна и незаобилазна величина. који ће 8. да ли Краљ ил губитак власти. да ти платимо у злату”. али и подмуклим и недостојним „радњама”. Било је то опасно и сулудо доливање уља на већ распламсалу ватру. Тад је Рашић извадио пиштољ и са неколико хица убио Павла Радића и Ђуру Басаричека. после II Светског рата илити Ослобођења. којим се помоћу краљеве милости. ствар предаје забораву. који је од 1878. у тренутку кад је за говорницом био Пуниша Рачић. објављен Указ. али је двор наредио да буде – у недељу. Ако је био невин.30 час. то се мислило да сахрана буде у уторак. Наравно и дабоме. Св. Имао је срећу да је дуго живео. друге у борби за власт. да ли је Пашић крив или невин. шта више и да им суди. осветио. Била је то друга освета. напетост доведена до усијања. да наџиви и једне и друге изливе. годишњице његове смрти. на дан 10. 30 јуна 1937. што је пре донете одлуке скупштинског Анкетног одбора по корупционашкој афери. једногласно донела одлуку да се у дворани Скупштине постави његова биста. а ранио Ивана Пернара. ма и на балкански начин. у коју је био уплетен и Пашић. испуњених херојским подвизима. на неколико дана пре свог рођендана. Андрија Првозвани. више него ма који наш владалац. 1926. Како је тог дана била субота. у којој је парламенат. а у понедељак краљева слава. Издахнуо је изјутра. Ивана Гранђу и Стјепана Радића.оне изразе”. посланих ХСС – а. то је и зато што је био 43 године млађи од њега. Ако му се последњи од њих четворице. атентат Пунише Рачића у Народној Скупштини. и кад је рекао: „За ову земљу ја сам и своју крв проливао”. дец. неколико пута тражио да тргне реч натраг. 10. чиме је остало неразјашњено. краљ Александар. Тито је осветио краљеве. али не и – одлуку”. у по нечем. јуна. Иван Пернар. 20. у 8.. бити постављена. када је први пут постао народни посланик. прве за добробит народа и државе. и која ће. којима није желео да га вређа. па и пресуди. Тог дана. Трећа краљева освета била је у томе. Рачић је. који је све од реда умео да стави у службу својих амбиција и потреба. Не зна се шта га је убило. под непрестаном и необузданом паљбом Радића и 150 . овим Указом та сатисфакција му је била ускраћена. 1928. и од тада непрестано био у јавном животу Србије а потом и државе СХС. „Краљ повлачи своје речи. те није чудо што је Народна скупштина. током веома бурне седнице НС. биста је из дворане – нестала. коју ће израдити вајар Тома Росандић. тек на крају. Са Пашићем. Био је то крај. му је добацио: „Кажи колико си крви пролио. сишло је са позорнице једно доба најкрвавијих и најсудбоноснијих борби. августа умрети. Тек сигурно је да је Пашић творац нашег парламентаризма. радикалски посланик из Црне Горе. на што Пернар није хајао.

У створеној атмосфери која је сваки час требало да прсне. дела. мора се рећи да је то био један мрачан чин. Станка Мајцене. јан. са осветничким 151 . желео да тиме убрза процес консолидације државе. посебно комунисти. у којој је учествовао нико други. укидајући странке. био принуђен да. који нас је пред светом – што се још увек сећао 29. којима ће се придружити Прибићевић. Укидање Видовданског Устава. заведе лични режим. створено је већ одавно једно цементирано мишљење. па чак и „парламентарно”. Остављајући по страни шта је свака странка. 6. да би распирила своју пропаганду. 1929. поготову уперен против западног дела земље. далеко млађи. хладна и опортунистичка глава. и реално је било очекивати да би тако створене мале државице – одмах прогутали. који сведочи о широј. Кад је сутрадан полицијски комесар Скупштине. Питање је да ли је он то искрено мислио. одбијајући ту могућност. просто врио. Корошец поверио да ће „бити несреће”. из овога крвавога чина извукла. после скоро десет годишњег парламентарног режима. краљ је позвао Мачека и Корошеца и отворено их је питао да ли желе да „ампутира” Хрватску и Словенију. па још са националних позиција. он је имао своје рачуне са Радићем.Прибићевића. Уосталом. по ком је то било смишљено дело. тако ће и краљ Александар Карађорђевић. како би краљ Александар добио разлог за завођење диктатуре. које су за све време биле нескривени противници Југославије. Ипак. Момчило Зечевић је открио један докуменат. и да му је после састанка са Рачићем. као што је и питање да ли су му они. тако је други имао ХСС. као тадашњи министар ун. чија политика никад није презала од злочина. после свих покушаја да влада „уставно”. Ипак. такође искрено одговорили. у ком је записано да је Пуниша Рачић био код Корошеца ноћ пре пуцњаве у Скупштини. Реч је о дневнику шефа Корошечевог кабинета. до ког је њему било највише стало. као једна мудра. имењак. да му јави страшну вест о догађајима у Скупштини. и тешко је поверовати да је краљ Александар себи смео да допусти један такав злочин. па макар и преко крви. О том акту Пунише Рачића (осуђен на 20 година робије). звао Корошеца телефоном. поготову од како се сплео са Прибићевићем. бити принуђен да уради исто што и његов. и права је срећа што је Радићева смрт дошла мало касније. они су имали бојазан од Италије и Мађарске. иначе би у насталој атмосфери сигурно дошло до већих и крвавијих ломова. па чак и припреманој завери. ако су интереси то диктирали. већ сам Корошец. и био је убеђен да се са њим не може „правити држава”. која упућује на мисао да је Корошец. Као што је краљ Александар Обреновић 1897. маја и Солунских егзекуција – опет приказао у најгорем светлу. Корошец је тада поновио шефу кабинета: „Несрећа се догодила”! Ствар просто невероватна. Треба знати да је Корошец био католички поп и човек Ватикана. постао страсник освете. који је од политичког страсника. али истинита. Јер као што је први Александар имао радикале на врату.

Додуше. једног одбаченог свемоћника. Уосталом. а њеном поделом – федералисте. да је Александар испао већи и црњи диктатор и од Мусолинија и Хитлера. да није нашао право решење. окт. разрешио кризу. опет је највише погодила српски народ. поготову што се економска ситуација погоршавала. а ускоро ће се показати да није задовољио ни једне. јан. свеједно што га је Пашић лично. док је генерал Петар Живковић. јер су хтења и тензије и даље расле. тако да су унатарње везе српског бића разривене и прекинуте. тражена решења такође. после две и по године. прогласио Закон о заштити државе. парламентарним путем. Београд. Сад). за политичке ствари није имао ни њух. као последица светске кризе. Тек. јануара. био прави буздован. између: Дунавске (Н. 1929. Има доказа да је и он сам схватио. кад између Народа и Краља. Одиста. са Земуном и Панчевом. краљ је позвао све представнике политичких странака. видео као свог наследника. укидање свих странака. не би ли уз њихову помоћ. 1929) нов назив државе – Краљевина Југославија. он ће се обратити народу. Први Александар је имао још једну предност над потоњим. готово у свим областима државног живота. који се у њој истопио. који је био прави ерудита. Моравске (Ниш). ни спретност свог млађег имењака. монархофашистичка диктатура. И тако је дошао државни удар од 6. не може и не сме бити посредника…” дакле. но њихови предлози су га само уверили у исправност намераваног пута. и 6. Дринске (Сарајево). јер су „парламентаризам… почеле политичке страсти користити у тој мери. а сем тога. па и најобичнији односи између странака… постали су апсолутно немогући… Тражити лека том злу у досадањим парламентарним променама владе … значило би губити драгоцено време… Ми морамо тражити нове методе рада и крчити нове путеве…” И … обнародовао је нову владу. и у том смислу га протежирао пред сам крај свога живота. издвојен је у посебну јединицу. Подела земље на бановине извршена према сливовима река. ни друге. који је могао и да га саветује. 152 . етничке групације. уз то. коју је поделио на девет бановина. Србија и српски народ издељени су у шест бановина. Зетске (Цетиње) и Вардарске (Скопље). узроци су били слични. избегавајући. под називом „Управа града Београда”. у стилу краља Милана: „Наступио је час. која је од 1929.амбицијама. тј. Краљ постаје носилац све власти у земљи. верујући да ће називом земље задовољити тзв. На два дана пре но што је изашао са декларацијом којом је укинуо Видовдански Устав и распустио последњу изабрану скупштину. јер је за председника владе могао да постави једног др Владана Ђорђевића. увео (3. Врбаске (Бања Лука). зван и као шестојануарска одн. харала светом. сем у Словенији. да је постао сметња за сваки плодни рад у Држави… Споразуми. док други Александар баш никога. коју су комунисти у својој пропаганди тако оцрнили и сатанизовали. први је имао оца. морао је да одустане од „диктатуре” и да уведе некакво уставно стање. интегралне Југословене.

па макар он произилазио и из ставова већине. док су муслимани стали у Врбаску бановину. испада тако. као нови шеф ХСС. састављена је од веома разнородног света. Већ сам број министара казује да је краљ у владу убацио свако име које би значило подршку његовим напорима у спасавању Југославије. кад су сви постали и добили оно што су у њој и од ње тражили. који не би морао бити што и анархија. све чланова бивших странака. који су се. Политичари. који никада и није био решење не само за нас. када има све у својим рукама. у своје време. бар кад је о нама реч. Другим речима. ако је краљ имао саветнике при увођењу „диктатуре” они су у највећој мери и у првом реду били из Загреба и Љубљане. усади. јер су веровали да он омогућава „остварење идеала хрватскога народа: да Хрват буде господар у своме дому. у ствари. онемогућавала је сваки парламентаризам. интегрално Југословенство. пак. које се никако не може укалупити у неки законски и хијерархијски ред. којом је разбио српски етнички простор. Зетску бановину. независно од свега овога. Била је то до сад највећа влада – са 26 министара (неколико њих без ресора)– са читавим низом реконструкција. То и данашње искуство показује у свим земљама бивше Краљевине Југославије. они су веровали да ће се са краљем. мора се рећи да су оне истините. Очигледно. посебно од њених привредних кругова. него ни за балканске народе. У њој су се нашли бивши припадници 153 . као што су биле истините и речи краља Милана и његовог сина. о менталитету.Што није био случај са Хрватском. Прокламујући тзв. Шестојанурска влада генерала Петра Живковића. највише је аплауза добио из Хрватске. већ и зато што је пренесен као искуство државног уређења из земље (Енглеске) која га је за себе и свој народ правила. иако је била подељена на Приморску (Сплит) и Савску бановину (Загреб). Словенија је покрила целу Дравску (Љубљана). да су загребачке новине једнодушно поздравиле великог и мудрог краља. Другим речима. која је остала компактна око свог Загреба. Страначка борба за власт. поготову из западног дела земље. и њему су. под видом борбе за слободу и демократију. У часу кад је краљ донео мере о завођењу свог личног режима. као и Титу. Коначно. морао би се. није реч о краљу. а она била изабрана и најдемократскијим путем. краљ као да је хтео оваквом административном поделом. у својој слободној Хрватској”. лакше споразумети него са српским странкама. већ после трећег месеца рада. те није чудо кад је она објављена. видели су у Краљевом потезу „Велику мудрост”. код Срба једно урођено осећање једнакости. донекле и Врбаску. Ако се. који су у јединству и снажној држави видели и шансу за свој сигуран и простран рад. пошто су неки давали оставке. да га најпре у српску свест. цене краљеве речи у Прокламацији. успели да омиле двору. као и Црна Гора. током парламентарне ере. у првом реду Владимир Мачек. тражити неки други систем. већ о народу. највише сметали Србија и српство. Дакле.

Иако је краљ за своју „диктатуру” добио пристанак у Паризу. били везани савезом. тј. пред сам крај живота. опет сличности са првим Александром (1901). званим Мала Антанта… ипак се после првих почетних резултата увидело. командант Краљеве гарде. када је постао њихов отворени противник. полиција је постала главни орган режима.радикалне. Од 1917. Најпре у влади. устоличи за свог наследника. па тако и „Не може бити удруживања на верској или племенској или религиозној основи у партијско – политичке сврхе”. које су се током деветнаестог века. сељачко – демократске коалиције. прилично омилио генерал Петар Живковић. ако ово сам. септ. септембра 1931. 3. у пролеће 1927. октроисао нов Устав. по убиству краља Александра. па га је као таквог и узео за председника своје владе и мин. не будем свршио”. што 154 . пор. и почетком 1931. имао намеру да га на следећем земаљском конгресу радикала. Нашао сам да је способнији и издржљивији од свих осталих. још за живота. Занимљиво. Живковић је био највећи интимус краља Александра. па као и он уводи дводомни парламенат. а и земља се одржавала присилом. нарочито крајем 1930. дугогодишњи командант Краљеве гарде. И краљ је 3. у првом реду морао се обновити политички живот. као да је стари Пашић предвиђао да долазе другачија времена. прихватити војни ресор. што је више него чудно. у ком су живели као моћни огранци бечких и пештанских јеврејских породица. разних минорних хрватских странака. словеначких клерикалаца. ун. И ја нећу мирно умрети. Живковић је као коњички п. поготову из Загреба. у заједници са Румунијом. макар и контролисан. „Овај наш Пера мора што пре да уђе у нашу странку и он има да је прихвати после мене. сви закони остају. која је реконструкцијама продужавала свој живот. бивајући један од твораца дворске официрске групе под називом „Бела рука”. како би земља колико – толико почела да „дише”. да ни са личним режимом не иде. са којом смо. Богољуба Јевтића и Милана Стојадиновића. и да је. Иначе. чак. у трима владама. новим Уставом се ниуколико не дира у режим од 1929. Узуновића. који чине Народно представништво. По својој природи опортунистичка и у служби двора. муслимана… уз приличан број масона и Јевреја. што ће јој каснијим унапређењима бити издашно плаћено. који је за нас. 1931. Речено је већ да се Пашићу. покрстиле у католике. НС са Сенатом. дела. дакле. ова ће група одиграти ружну улогу током Солунског процеса. демократске. постао нови Петроград. да би се потом одвојио од завереника. маја 1903. па и од Чехословачке. Економска криза која је потресала свет. после Версаја. априла 1932). поготову у време стварања организације „Уједињење или смрт” (1911). Нешто се морало чинити. две и по године касније. он ће после силаска са премијерског трона (4. учествовао у пучу 29. и код нас се осећала. замљорадничке. као човек чврсте и поуздане руке. Октроисани Устав Краљевине Југославије.

је практично значило. да тешка срца. У то име. као и у касније. а делом се бира. од радикала и демократа. заведе мере изван Устава и Закона. до словеначких клерикалаца и муслимана. настала 6. 1929. Сенат се делом именује од краља. посебно Радикална. кад су угрожени јавни интереси. под морање. сагласности између два дома. 1931. краљ објављује да је одлучио да „извођење националне и државне политике постави на ширу основу. „диктатура добија своју уставну форму”. који омогућава краљу. која је већ и својим именом представљала један крпеж од свих наслова ранијих странака. што ће такође подсећати на првог Александра. да у изузетним случајевима. па се може само констатовати да је на изборе изашло 65. кад су делови разних странака. Титово време. Та ЈРСД сранка основана је последњег дана 1931. Пошто није било странака. године. са циљем да се промовише национални и политички унитаризам. а све под видом очувања „народног јединства и државне целине”. Међутим. изабрано 305. политичару 155 . али тада већ у сагласности са једном новооснованом хибридном странком: „Југословенска радикално – сељачка демократска странка”. то је био једини начин да се странке. генерал Живковић је формирао и своју другу владу. али ни велике паре које су дате за њено угуравање у народ. повери владу др Војиславу Маринковићу. расписани су избори за 8. 116 новог Устава. и отуд читав низ фракција. као и чувени чл. како би формално. који су на делу требало да потврде исправност краљевог пута кроз „национални унитаризам и државни централизам”. У датој ситуацији. својим именом. колективно урањале у њега. и даљу забрану рада странака. то су. нису помогле. (ЈРСД) под председништвом самог генерала Живковића. Изборним законом одређено је да гласање буде јавно. бирани „најбољи синови нашег народа”. некако одрже. што је и први Александар себи оставио као право. Краљ је био принуђен. и поставе трајне основе здравог државног живота”… И с вером у „досадашњи рад”. нешто слично Народном фронту у Титово време. потом демократи. На неколико дана пре избора. нов. а што се „уз велику и широку моралну помоћ народа… за кратко време и успело …”. каква ће бити и трећа његова влада. некадашњем напредњаку. јан. уосталом. која би својом политичком и умном способношћу могла да поведе странку у новим околностима. у коју су ушли опет чланови бивших странака. после 50 година свог постојања. 29% гласача. и да је од 678 кандидата. 30 септ. па чак и да се „посвршавају крупни национални и државни задаци. након Пашићеве радикали су – његовом кривицом – остали без ауторитативне личности. непосредне народне сарадње”. тако да је од Радикалне странке остало само име. уклопљене у тај „конгломерат”. као чисто дворска странка. 1931. јануара 1932. И тако. што је „била побуда и главни задатак режима” од 6. покривали Титову диктаторску владавину. „Парламентаризам” се одвија у супарништву одн. које су довеле до потпуне разједињености. што је такође копија из Устава 1901.

пре рата. „ЈНС је основана са циљем да југословенски народ организује политички. неће га ни бити…” Дакле. Преписујући у ствари Устав. путем његовог обједињавања и збијања. па чак и неутралну личност. на жалост. који је могао и требало да буде повољан за све струје. У низу свакојаких довијања и импровизација. за скоро 15 година заједничког живота. без обзира на племена. уместо да звони на узбуну. један тако угледни српски државник и интелектуалац. Југословенска национална странка (ЈНС). оних који су умели да мисле и предвиђају. 156 . према начелима праве демократије. краљ је дошао до закључка да треба основати јединствену странку. Али. код Срба. у нади да ће се тако поделити и нови држављани. Ни једног трена не помишљајући. могао сарађивати у јавним пословима”. било веома мало оних. Тако подељени дошли су у нову државу. Требало је да један од таквих буде и Љуба Стојановић. остали то нису учинили. за чије остварење је и основана. Сем Срба. сем. међутим. већ су били подељени у политичке партије.. који смо увили у обланду парламентаризма. вршећи. јер национална збијеност није била разбијена. док су странке у Србији биле разбијене и законом забрањен сваки њихов рад. изједао нас је као подмукли црв. који ће. бити изиграни од национално организованих „нових држављана”. у смислу његовог спасавања. каснији шеф Републиканске странке.који је важио за умерену. није само Љуба Стојановић тако мислио и тако говорио. вере и покрајине. 1933. Биће да је у то веровао и сам краљ. како би нашим примером пошли и други. није било никаквог јединственог српског фронта. преварили су се. али може се рећи да је. познати научник и професор Велике школе. Не може се рећи да међу Србима није било умних људи. треба да остане. призната Уставом и законима. некада шеф самосталаца. међу њима. никако није успевала да одомаћи на целом простору. странке су опстале. међутим. своје дужности и уживајући сва права. како би сваки грађанин. а надам се. што ћемо тако подељени. сматра да оно што је залога наше пропасти. ЈНС је имала да уведе у живот „југословенску националну мисао”. зато што су били сви Срби. која се. који су још увек веровали да је гаранција за ту југословенску националну мисао – њихов краљ. који су ту и такву способност. умели да управе у смеру отрежњења народа. која ће већ својим насловом децидирано обележавати и свој карактер и шта она значи. авг. нити је могла бити разбијена. у западном делу државе. око стварања југословенске нације. Тако у Срба ни сад нема тог јединственог фронта. бивајући тако и отпор краљевом унитаризму и централизму. шта ће се десити. Међутим. ако они то не учине! Но. Наш страначки менталитет. овако говорити: „У Србији. председник владе и министар.

из Плашког. прокламовану на седници Народног већа. дец. иначе Теслин сестрић). које се збило само што је краљ ступио на француско тло. брзог прелажења „на дневни ред” у земљи тиче. адвокат др Душан Бошковић из Панчева и Сава Н. 1918. 1934. тако и после њега. већ нека врста правде. Убијен краљ Александар у Марсеју. кад су се прављења наше историје дохватили српски и југословенски комунисти. али су зато и ХСС и клерикална Народна странка и даље чврсто држале своје позиције. има индиција. краљ је многоструко убијан. како пре његовог извршења. А истина је сасвим другачија: читава историја краљевог деловања у новој држави. Касније. због своје опсесије велике југословенске државе. Титов министар и амбасадор. ако не умешана у атентат. да ако је краљ неком крив. што она никако није одобравала. Што се. према 4 милиона Срба.Управо зато ни прва. нов. не треба заборавити да је краљ. Шта више. Постоје више разлога за енигму тог злочина. био омражена личност. Сељачко – демократска коалиција је у виду тзв. Иако је прошло више од шест деценија од мучког убиства краља Александра у Марсеју. „Загребачких пунктација”( 7. Не само 157 . Пре свега. рачунајући. 9. рад прављења места официрима и генералима из А/У војске. и ником више. својим утицајем. А пре свега. 1932) отворено тражила повратак стања пре 1. те се успомена на њега преточила у најцрњи филм. (29) окт. 16. Чак је испало да то убиство и није злочин. почео да удаљава савез Мале Антанте од Француске. он је то само Србима. (У доношењу тих „пунктација”. било 8 милиона. И док су српски опозициони кругови сањали о томе како да врате парламентарни режим по Видовданском уставу. у тих осам милиона.. тј. ни друга дворска странка. посебно у војним круговима. нису стекле никаквог одјека у хрватском и словеначком народу. што је унапред дискредитовало свако истраживање те јавне објаве фашизма у Европи. иако су француске власти биле извештене о могућности атентата. ни данас се не знају све појединости тог убиства. пак. као казна што је форсирао угњетавање несрпских народа. рата. пак. у којима се тражи и одлучна борба „против србијанске хегемоније”. а после II св. изненађујуће је да је обезбеђење било тако слабо. јер је наводно краљ Александар. Још од Солунског процеса. да су атентатори веома лако дошли до краљевог аутомобила. и све Србе ван Србије. Косановић. а после Ослобођења и због многих пензионисања доказаних војних команданата. а све у корист Хрвата и Словенаца. а оно да га је омогућила. каснији министар у Симовићевој влади. да је француска тајна полиција. како је говорио Анте Трумбић. одвијајући скоро јавно своју делатност. 1918. окт. учествовали су и три Србина: прота Душан Кецмановић из Бања Луке. и када их је. када су имали своју самосталну државу. рад које је жртвовао све оно што је српски народ својом мукотрпном победом остварио за себе и своју будућност. ишла је тако сулудо и несхватљиво против Срба. дабоме.

па је пре свог пута у Француску. И кад су пролазили кроз 158 . Оно потиче од ондашњег митрополита Гаврила. како би тиме Срби дали пример. понудио да га прати. према томе. својим дојучерашњим непријатељима и убицама. Југославија. Но. то извесно осамостаљење. и да су. као изразито демократска земља. „За Бугарску – у реду. за живот у заједничкој држави. у случају напада. са образложењем да треба да остане у Београду. ако би се случајно нешто десило… Има. имала је доминантан положај у Малој антанти.што га је без питања гурнуо у то ново гротло. а посебно протоколисана моћ Француске. ни Румунија нису испуниле своју обавезу према Чехословачкој. онд. Румуније и Југославије. који је гарантовао узајамно помагање у одбрани њихових граница. да су сви ти савези били куле од карата. ал је краљ одбио. у првом реду. под њеним упливом. залагао краљ Александар. Постоји још једно сведочанство. Чехословачка. створен (1920. 1938) Енглеске и Француске. дела. која је водила чисту реваншистичку политику. њу и посетио. Тако је. сведочанстава да је ноћ. Савез се бавио и усклађивањем економске политике. и као патрон а и као наредбодавац. треба знати да је она важила као прва континентална сила у Европи. његов брат од стрица. Кад је. назван Мала антанта. и своје заставе. чак. од стране Мађарске. за које се. У том савезу нарочито је била блиска сарадња Југославије и Чехословачке. мада је због нерешених унутрашњих питања. Питање је не би ли он стао у одбрану Чехословачке? Краљ се ангажовао и на побољшање односа са Бугарском. овенчана српским ореолом из I светског рата. морала да поклекне пред захтевима Немачке. па самим тим и краљ Александар. имала моралну предност. као и односа према трећим земљама. све мале земље морале поштовати њену вољу и њене потребе. као двеју словенских земаља. те је најпре дошао у Црну Гору. изгледа. од часа кад Немачка својом војном премоћи закуца на врата тог чувара неповредљивости „Версајског уговора”. посетио кнеза Павла и књегињу Олгу. да се одрекне и свог имена. фебруара 1934. кнез Павле. краљ Александар је тад већ био одавно мртав. коју јој је признавала цела Западна Европа. Знано је да се тад. реч о Француској и повреди њених интереса. и свих својих знамења. 1921) и савез између Чехословачке. пак. кад је она. пре поласка за Француску. због чега је имао и стални савет министара ин. Како је Француска бдела и над овим савезом. која га је молила да понесе панцирну кошуљу. одговорио је краљ. није било по вољи Паризу. већ га је натерао. посебно хрватског. али за Француску – не. после минхенског диктата (29. поготову што је Мала Антанта држала тако осетљиво подручје централне Европе под својим надзором. Тада ће и Мала антанта престати да постоји. створених уговорима о миру после I светског рата. септ. нема потребе!”. јер ни Југославија. Краљ је за Француску ишао разарачем „Дубровник”. чак је дао и прве иницијативе у том смеру. Време ће показати.

а једно је сасвим неодрживо. О кнезу Павлу има много опречних мишљења. француско судство се обрукало. доказано је да су организатори атентата били усташе. Из целог света стигло је 15 хиљада венаца. потом је помоћник мин. на челу са Антом Павелићем. испало је тако. што кнеза Павла нико није познавао. Кватерник и Перчевић. уз многе крунисане главе и владаоце многобројних земаља. отишао за великог жупана сплитске области. на Бледу. Краљ је сахрањен величанствено. што је уистини и био. Раденко Станковић (1880). члан сељачко – демократске коалиције. и као највеће дело. јер као што ни она није знала шта ће сад бити са њом и њеном децом. проф. како не би давала повода изазивању ратних сукоба. с којим су толике наде делили.Боку. Србин из Хрватске. остао је само један велики знак питања. Једно време лекар. и тада је пришао ужету и грешком повукао уже за – мртвачко звоно! У његове добре особине треба уписати и амбиције за велике градње. тако ни народ није знао шта ће сад без краља. 1934/1941. Народ га је оплакивао далеко више него што га је волео. ун. и да се у њему осећао као 159 . а потом ред. што је било тек тако…) И тако. Кнез Павле као регент. на челу са Ванчом Михаиловским. Споменик незнаном јунаку на Авали. Француска и Енгеска су тражиле од Југославије да не инсистира на ширењу истраге. по ком је он био стран Београду. „од 1914. који га иначе није волео. а не и 1934… (а тек – сада!) Краљевим тестаментом. Студентски дом и Основну школу у Београду. онда се радило о једном неправедно оптуженом – капетану. одређено је да врши Намесништво од кнеза Павла.”. на листи Прибићевића. све чешће. 1934. београдског Универзитета. са три сина. а камоли да су могли имати поверења у њега. више но Драјфузовом афером. па се временом. Све је било пресечено. утолико већи. У току процеса. бана Савске бановине. и ВМРО. и због кога су толике жртве подносили и поднели. краљевску власт до пунолетства краља Петра II. Иво Перовић (1882) Хрват. из судско – полицијске каријере. Између осталог обновио је Његошеву капелу на Ловћену. дела. гледајући у њеној несрећи и сопствену. Иначе. био је и масон. а сад о убиству једног – краља! Краља оног народа који је тој Француској подигао споменик. а чини се још и више краљицу Марију. Иако је краљевим тестаментом одређен за првог намесника. (Осуђени су на смрт у одсуству: Павелић. сенатора и министра просвете и др Ива Перовића. др Раденка Станковића. Додуше. ком су веровали. Јер. до 1918. бан Савске бановине. 5. подигао Народно позориште у Скопљу. јан. а од 1931. на ком још увек пише: „Ми волимо Француску – као што је Француска волела нас”. у јавности он означавао као регент. који је био једна жалосна комедија. да су остала двојица аминовали и потписивали кнежеве одлуке. његовом руком написаним. краљ је зажелео да запали свећу у манастиру Савина. За усташке убице утврђено је да су се вежбали у Мађарској и у Италији.

већ је добио и своју улицу. ни Јовану Дучићу. бивајући. окомљујући се на бескрајног зналца. Милан Стојадиновић. са којим је и дошао 1903. постајући у томе прави и признати експерт. интелектуалне закржљалости. прозвати и ослободиоцем. кад је био свргнут. коју су Срби обожавали. Али ће зато. кнез Павле је више од краљевих синова. што није могао да прими од свог стрица. кнез Павле се био бацио на ликовне уметности. од 1903. да је она била та која се заносила мишљу да краља Петра лише престола. што нема никакву основу. њен 160 . Александра и Ђорђа. од своје 10. најпре смештен у конаку књегиње Љубице. Од часа кад је „ступио” на престо. са београдским дечацима и младићима. и он. ни пакт) тврди. а што је допринело да народ „проклету Јерину”. а ла Обреновић.странац. једном од наших највећих песника. живео као остављено сироче. принцезу Олгу. Није за прећуткивање. показао је све наше манире. Енглеза. говорио је и кнез Павле. који је краљ поклонио у ту сврху. утолико потенцираније што је њиме дозлабога стрчао у нашој претежно сељачкој средини. Новембра. јавно причало да је њен љубавник. али оно га је и туђило. а имамо сведочанства његовог васпитача. да се кнез веома лепо забележио и код музичког Београда.што самом краљу Александру. бити од комуниста окићен најцрњим именима и бити скинут са дневног реда). учећи у њему школу и гимназију. ког ће после мучког убиства. када је музеј добио име кнеза Павла. да му учење. која је у по нечем понављала наше историјско искуство са Гркињама на српском престолу. и као таква била принуђена да оде у Лондон. због његове. дакле од своје треће године. тј. и да „једва да уме да говори и пише српски”. са приватним професорима. што је и био разлог да он лично демисионира. живео у у Београду. нарочито у марифетлуцима око обарања влада. Имао је лепу и паметну Гркињу. Не добијајући од краља Александра никакво државно задужење. до 19. десет година млађу од њега. Сесил Перота. године. и витешким… није успело. Божу Кнежевића. онда се мора рећи да је он у потпуности био његов васпитник. по Београду. Није онда чудо. а сада 29. који га је тим „вештинама” учио. а потом у новом двору. за супругу. више него оба његова краљевска сина. Његово име не само да се тиме уклесало у Београд. (Уосталом. Београд је добио Музеј савремене уметности. добро доћи. није ишло од руке.. као средство за издржавање. у Женеви. за кога се. и мучеником. у чему није успео. што је краљица Марија. није то пошло за руком. Ако се још зна да је од 1896. у Београд. што ће му касније. до 1912. Пре свега. О тој несрећној особини малога краља. Оно га је и издвајало. Благодарећи његовом нтересовању за уметност. које је код њега имало трагикомично обележје. наводне. или бар да његово ступање на трон буде пролонгирано. од оснивања Београдске филхармоније 1923. тражећи неизоставно његову замену. то је урођено господство. пак. још више омрзне. Оно. кнеза Петра. као и његов краљ. код свог стрица. убрзо постала на двору „персона нон грата”. властољубиву и каприциозну. бившу Кнеза Милете. у својим Мемоарима (Ни рат.

Тито их је сам изговарао. предвођеном Љубом Давидовићем – демократом и Јованом Јовановићем Пижоном – земљорадником. али тај ће се. што је за њу. ин. амнестирао је Корошеца. И није чудо. да њиховим оставкама изазове кризу владе. 161 . а коју ће слободу он искористити. Пре тога. А сви остали око њега. војске – и Богољубом Јевтићем. толико и саркастично. како је краљ у ропцу рекао: „Чувајте Југославију”. који ће сигурно брзо умрети. суђен и затворен. а та смрт ослободиће Хрватску”. њеним комадањем. што је кнез пуних седам и по месеци оклевао око рушења Николе Узуновића. само да дође до свог циља – „ослобођења Хрватске”. сем са комунистима. да по својој жељи. Кнез Павле збиља није знао одакле да почне. 1934. и Мачека. И она се оба пута распала. све до њене пропасти. која се од тог губитка никад више није опоравила. који ће доћи њему на ноге. издашно је помажући.протоколисани покровитељ. али је уништила само Радикалну странку. оперисало. тадашњи мин. Мачеку. Колико су дилеме биле велике. франковачким прваком и каснијим усташким идеолошким перјаником. Амнестираће. потоп! Кад је краљ убијен. убијена је и његова Југославија. па самим тим и пад Узуновића. највише допринело. Његови биографи кажу да га је „догађај у Марсеју” затекао потпуно неспремног. па ће и са „србијанском опозицијом”. години. било од велике користи. али и државнички мудро. који се нашао крај краља у моменту атентата. с молбом да буде носилац заједничке листе на изборима. за које ће дарове имати да чекају још пуних седам година. Богољуб Јевтић. умро. одмах дати у агитацију. његова смрт је тешко погодила државу. Италија и Бугарска. због својих пунктација. када ће се послужити Петром Живковићем – кога је претходни довео за мин. као приватну установу. као да су дочекали свој тренутак. Јевтића расписала за 5. у својој 81. мај 1935. већ њеног географског положаја. После њега. посебно Мачек са својом ХСС. бомбардујући га са свих страна захтевима. поготову што би главне „комаде” дограбили Мађарска. било је неважно с ким ће бити. за разлику од Корошеца. Кад је Пашић. Право је чудо да се Југославија. крајем дец. присуствује погребу краља Александра. нестало би „равнотеже” створене Версајским уговором. Јер за њега је Југославија била и остала: болесник што „болује од неизлечиве болести. Тако је сарађивао и са Милом Будаком. који је. по Закону о заштити државе. дела. који је због загребачких „Пунктација”. које је влада Б. коју није прекидао ни из затвора. са чим се. „Изгледао је као да је он убијен”. био конфиниран на Хвару. тврдио је да је чуо. као представника старог режима. кад се зна какво је бреме наследио. није одмах распала. док су краљу приписали те речи. чему је бескрајно самољубље и славољубље самога Пашића. што је колико дирљиво. што није заслуга само снаге и моћи Енглеске и Француске. баш као са Титовим „Чувајте братство и јединство”! Само. који је био Словенац а не Хрват. Одиста. али било је нешто над њом што је лебдело и као немогућност и као проклетство. види се и по томе.

они су знали за Мачекову националну искључивост. Узуновић и Божа Максимовић. министром финансија. кнез смењује Б. док Корошчева. феб. Послуживши се Петром Живковићем (опет!) и Миланом Стојадиновићем. Иако је на тим изборима. и његова влада не само да се осетила. у последњем часу. 1939. и Људевитом Ауером . српског самоубиства. и у свакој су прилици настојали да је се реше. са свим оним што није. Јевтић није се дуго одржао на власти. После Пашића. али и знак потпуног српског дебакла. сви више ношени функцијама. Дакле.Што је Мачек прихватио ту коалицију. њихова понуда била би оправдана. Милан Стојадиновић је био једина и најмаркантнија личност. они су речену понуду учинили само зато. ни он. која се могла остварити само распадом Југославије. што је. њен носилац Б. Он никад није крио. јуна 1935 па све до 5. владина листа однела победу са 60%. Народна странка. уз то велики ауторитет као финансијски стручњак Са 37 година био је директор филијале Енглеске банке у Београду. већ се и наметнула. који су дали оставке и изазвали кризу владе. четири године. нудећи му коалицију. него неко од њих. На жалост и међутим. без мало. да би као премијер схватио да и Енглеска и Француска воде политику на рачун малих земаља. или чувене Јерезе. а са 40. да они само желе слободну Хрватску. Према томе. 1935/1939. српског ћорсокака. Стојадиновић је умео да буде вођа и да импонује. Понуђена коалиција давала му је чак алиби за то рушење. Уз ту и тако склопљену опозицију нашли су се. свесно је рушећи. ко ће бити носилац листе! Боље Мачек. не само ондашњег. Почео је као енглески човек. До његове појаве изнизало се а и излизало неколико формалних вођа радикала. чији је углед био и остао неоспоран. мин. водио се као радикал. Миланом Врбанићем. с његове стране то је потпуно разумљиво и чисто. У часу кад су српски опозициони лидери дошли на подворење Мачеку. Имао је и идеја и енергије да их оствари. није учествовала на изборима. и ван граница. и инд. и да их. српског политичког „естаблишмента”. ни сви каснији Хрвати. и муслимани Мехмеда Спахе. Југославија не интересује. чиме бива обезбеђена најдужа влада у југословенској држави. но оне њима. Влада Милана Стојадиновића. Били су ту и генерал Живковић. на челу са Ацом Станојевићем. вечно другим човеком радикала. физичког васпитања. о стварању нове владине странке. који ће се ускоро споразумети са Корошцем и Мехмедом Спахом. Јевтића и мандат поверава Милану Стојадиновићу. да она за њих представља само прелазно и пролазно решење. што нису могли између себе да се погоде. Иначе. иако стварни допринос невидљив. трг. јер ће му у томе помоћи и сами српски опозиционари. према томе. Сршкић. само под условом да су и они имали исте амбиције у погледу цепања Југославије. и двојицом Хрвата. од 24. са свим оним што јесте. једна чиста људска и морална беда. и као гест и као жеља. Југ. док су нам 162 . мин. први пут министар финансија. радикалне заједнице.

њима је њихова слобода и њихова самосталност била основа. 1937) до крвавих сукоба између 163 . и сад га је требало озваничити. чак би се могло говорити о извесном благостању.Немачка и Италија. нудиле реално партнерство. није све ишло идеално. Међутим. њих ширина југословенског замаха. Да је у том успео. иако је све то констатовао. Само. у датим условима. Иначе. И. ипак. у првом реду како су муслимани у БиХ сатерали Србе у ћошак. баш као што Корошец користи све начине да Словенија буде фаворизована. на путу ка главном циљу. и тако је дошло (19. вероватно да би Југославија била спасена. нарочито у економским односима. опет по америчком узору. Тако је дошло до стварања Југ. иако је он у први мах дао добре резултате. оставио Мачеку и удруженој српској опозицији поље за стварање друге велике странке. превиђајући да је тиме не само заобишао ХСС и Мачека. можда чак и под утицајем америчких искустава. направио је споразум са Мехмедом Спахом и Корошецом. авг. вероватно и на подстицај кнеза Павла. јер су они. Стојадиновићу је то требало. Многе је ствари и сам Стојадиновић морао да види. марта 1937. морали бити заједно са Србима окосница државе. на рачун фаворизовања католичке. међутим. сам тај акт био је безазлен у односу на реакције које је изазвао. учинио је један несмотрен потез. били од пресудног значаја. који су за наш превасходно пољопривредни извоз. веровао је да ће економски напредак гурнути све те „споредне” ствари у други план. посебно форсирајући добре односе са Италијом. за које је мислио да су нужни и успутни продукти. потписао уговор са њом. у том часу. радикалне заједнице. Али. која би се у међусобној утакмици са ЈРЗ. није интересовала. на унутрашњем политичком плану. поготову што је. којим се она обавезала на поштовање југословенских граница. иако реално гледано Југославија никад није боље стајала. Ал. постајући „верници” православне цркве. и да су знатно ближи са Хрватима. обнова питања конкордата са Ватиканом. Десило се. у коју су се чак и комунисти умешали. Но. верујући да ће економски стабилитет земље помоћи и њеном политичком консолидовању. хрватско питање опет и све више истицало у први план државних проблема. јер се њиме хтело да створи једна велика странка. евентуално смењивала са њом на власти. те се. која је свој интерес померила од националног ка економском и грађанском. и на суву и на мору. који је био утаначен још за време краља Александра. 25. почео је да игра на њихову карту. уз знатно повећање увоза наших пољопривредних производа. са Хрватима то никако није могло. нешто што је и њега ранило. и да ће са општом консолидацијом земље. Наравно. која је по општој пропаганди била грдно оштећена. која је била и остала главни непријатељ Југославије. њих. тј. и у оквиру владе ЈРЗ. Наиме. чији се програм мора оценити позитивно. доћи и до ужлебљавања и тих „ишчашења”. могло би се рећи да је Стојадиновић. којима тамо није могло бити место. Не може се рећи да у тим настојањима није имао успеха. већ да их је гурнуо на споредни колосек.

да среди Стојадиновића! Чиста српска класика. који је био Ахилова пета Стојадиновића. требало. за кога се говорило да је Циганин. као што га је устоличио. кнез је успео да инсценира кризу владе. Кад је Стојадиновић пао. уз раније српске демократе и земљораднике. да овако згодно искриве: „во – Ђа. умире (23. уз помоћ српске опозиције „средио” Пашића. дела. Треба рећи да су Стојадиновићу подметали фашизам. да је Стојадиновић постао најомраженији Србин међу српским живљем. 164 . за кога ће се рећи да је отрован. – во– ђа…” Тешко је рећи шта је све кнеза Павла руководило да смакне Стојадиновића. којом је командовао католички капелан Корошец. Сад је Мачек. и Срби у Србији. зато што се исувише приближио осовини Рим – Берлин. предвођене епископима. Да се цео проблем у још већој мери усковитла. како су они касније. па још на исти начин. и Срби у Хрватској. треба знати да је Мачек за све време деловао као шеф сељачко – демократске коалиције. као победници. и одмах потом. жртвује све националне и државне интересе! Као доказ да смо у свему исти. па према томе. чији је носилац листе опет био Мачек. те Стојадиновић бива принуђен да скине питање Конкордата са дневног реда Сената. то се та оцена задржала. којим су га поздрављале. користећи чак и повике његових присталица. које му је обележје прикачио и гроф Ћано. Али. у највећој су мери показали ту мржњу. опште српске интересе. а по другима што је био одвећ тврд у преговорима са Мачеком. Међутим. он је деловао на издвајању Хрватске. Избори које је расписао за 11. што црква није хтела да демантује. у тој узаврелој ситуацији. јула 1937) патријарх Варнава. а тај „демократски” део.. једном окретном Нишлији. чинили су Срби из Хрватске. одједном је постао ситан и готово безвољан човек. И тако. ун. ствари су биле узеле таквог маха. дакле. ин. оставкама петорице министара. итал.литије. што ће тек као министар завршити правни фак. уз помоћ Корошеца. По некима. а кнез је имао намеру да то питање дефинитивно скине са дневног реда. кад је Трумбић. и полиције. пренебрегавајући наше. нов. дела. у свом Дневнику. и у њихово име и са њиховом сагласношћу и потпором. тај силник и та несавладива енергија. ситуација са Женевске конференције. у Суботици. као мин. али који ће у свему одговарати кнежевим потребама. коме је сад. не дозвољавајући Стојадиновићу да изврши реконструкцију владе. са српским гласовима. која је увек била спремна да због страначких интереса. што је српској опозицији било битно. пришао и сам генерал Живковић! Поновила се. кад је влада добила само 280 хиљада више гласова од Удружене опозиције. пошто је већ био прошао кроз Скупштину. писали нашу српску историју. баш на дан смрти патријарха. – во– Ђа. који непрестано има потребу да докаже кнезу Павлу да му је био веран. да је оклеветан. поверио мандат Драгиши Цветковићу. мин. што су нарочито комунисти користили у својој дневној рушилачкој политици. 1938.

19. 20% Срби. и фашизам и комунизам и (сада) демократију. већ може ли Југославија да постане војнички фактор пред Немачком опасношћу. са којим је Хрватска бројала 4. што се од њиховог човека преметнуо у „осовинског”. Споразум Цветковић – Мачек. ни молбама. Шид и Илок. па конфиниран на Илиџи. покушавао је да реорганизује радикале. и Чехословачку. који је немилице и без укуса сејао. ни претњама. без одговора. предат Енглезима. На крају. Градачац. 0. потписан тај Споразум. која је од једне мале партије. 423. који су га интернирали на острво Маурицијус. прихватајући и царизам. благодарећи Радићевом отрову. Брчко. ако дође до споразума. и више је својим ћутањем постигао него Радић својом галамом. наравно. у правној држави. од усташа до комуниста. освета Стојадиновићу. марта 1941. чак и кад је постао краљевски министар. тако су и Хрвати све чинили. И Аца Станојевић га је нападао. авг. Када је 23. Фојница. априла 1940. Већ опет и само једна етапа до коначне слободе. Успео је чак и Стојадиновића да отера. објављено оснивање Бановине Хрватске.5 % Јевреји. али да није било Мачека они ту своју жељу и амбицију не би остварили. израсла до јединствене снаге обједињеног народа. били 75 % Хрвати. Толико је преговарача било и нико није успео да га сломи. авг. Оценили су да би то могла бити. уз помоћ Енглеза. хрватска стална претња могла би постати цасус белли. Ни разлозима.пишући му писма. Као Шиптари што су спремни да било с ким шурују.. и упад у Албанију… и нови европски рат. и све то без оптужнице и без суда. Радикали су се одавно већ поцепали. Двадесет година трајала је хрватска борба за њихово право да буду свој на своме. 4 % муслимани. Дервента. Али и Енглезе. Стојадиновић бива. само ако до ње може доћи. а одатле спроведен у Грчку. па чак и да преузимају њихов барјак. само да би дошли до своје независности. Њих нису интересовале српско – хрватске размирице. у коју су сем Савске и Приморске бановине ушли још срезови: Дубровник. и Минхен. која ће. ухапшен. од којих су. 165 . У противном. Додуше. Тај кумек имао је њух за Србе. али све узалуд. И у том су погледу били јединствени. само да би остварили своју независну државу Хрватску. и да коначно доживи једног Драгишу Цветковића. Енглези су се зато и појавили. свеједно с ким био. Радић је за њих остао Радић. авг. стварање Бановине Хрватске. и свак је грабио за својим комадом власти. 1939. према загребачкој штампи. Била је то. 1939. са баном др Иваном Шубашићем на челу… ни за кога у Хрватској то није било потпуно и коначно решење. па чак и да створи Српску радикалну странку. за Хитлеров упад. а на основу њега 26. где је 18. задесити и кнеза Павла. и увек са својим максималним захтевима. 23. тражећи од радикала да се не уплићу у његово коло. па према томе и до ХСС. знао је са њима како да се понаша. Травник. ни хапшењем и осудама… он је одолевао. Заправо. неколико дана касније.000 становника. из истих разлога. И Споразум је имао да буде направљен. нешто слично попут сарајевског атентата.

какве непогоде… али је ипак протествовао. да је њом обухваћено и готово милион Срба. Док су кнез и Цветковић тврдили да Споразум учвршћује државу. другог намесника. муслимани су реаговали опречно. У време доношења Споразума. зашто је „једна тако важна ствар поверена једном 166 . због тога што се прихватио немуште улоге. ни Хрвати”! Но. 116 Устава. види се. јер је он донесен „мимо опозиционих странака из Србије”! Многи су говорили да је Хрватска добила већу територију него што је икада имала. бивајући сад одједном против Споразума. даће разлоге и оправдање пред Народном скупштином… и да је тај план смислио и израдио проф. кад га је др Станковић обавестио да је он учињен на основу чл. Спахо. мора се тако исто поставити и српско питање. изван Савске и Приморске бановине. у свом Прогласу поводом Споразума. огласили су се. у Србији су одмах схватили да је то почетак краја Југославије. др Перовић. да „они не желе да буду ни Срби. који је. па да самим тим буду изузети из састава Хрватске. ипак стигао да каже. Јер. патријарх Гаврило примио је др Раденка Станковића. а потом су прешли на Споразум. и што су он и трећи намесник. а са хрватске – др Иван Шубашић. др Михаило Константиновић. обрушавајући се на Мачека да је издао интересе Хрватске. Титова.…” Патријарх се грдно изненадио: каква буна. Пребацујући му што није добио потпуну самосталност Хрватске. што је била последица „шестојануарске диктатуре”. направио један „масонски комитет”. то ће бити остављено за каснија. сумње нема. Огласиле су се и усташе. помно тражили срезови са хрватском већином. тврдећи да се „не сме ни часа заборавити да великосрпски хегемонисти нису (овим) дотучени и да ће они и даље покушавати да спрече развој народне борбе”. са српске стране – др Михаило Константиновић. Остало је необјашњено. Грађанског права. времена. а зашто не тако исто и срезови са српском већином у оквиру тих бановина. „добијеним границама од Београда”. коме је најпре одржао предавање. па кад се стишају прилике. све препустили Кнезу. да су Југославију стварали и масони.Слично ће рећи КПЈ. Од разбуцаних српских странака. и они што су са Мачеком правили коалицију. како су се. Ако се сумњало у то. др Михаило Илић и др Ђорђе Тасић. тврдећи да су муслимани „хрватска већина у БиХ”. као на пример Книн или Вуковар. „ у ком се говори да у случају рата или неке непогоде у држави или побуне. јуна 1939). Међутим. крајње лицемерно. краљ може да привремено суспендује Устав. Посебно их није задовољавала деоба Босне. умире њихов вођ М. споразумом „српске и хрватске господе… није решено хрватско питање”. Треба рећи да је завршну редакцију Споразума. кад је чуо да Мачек тражи деобу Босне између Срба и Хрвата. др Јурај Шутеј и др Иво Крбек. шта више. ако се са свом оштрином поставља хрватско питање. без икаквих гарантованих права. за њено растакање. ал им (29.

Грчки Ислам. На ручку који му је патријарх Гаврило приредио 14. онда је већ свима било јасно не само шта је урађено. Али. па чак и прећутног одобравања Споразума – рад сређивања односа у заједничкој отаџбини – после неколико месеци постојања и живљења те нове Бановине. Скупштина и Сенат. не само да су их ти одреди обезбеђивали. формирана је и Комисија спаса Срба северне Далмације (Книн. већ и како је урађено. будите уверени нити против Срба. ХСС је одмах основала Хрватску сељачку заштиту и Хрватску грађанску заштиту. Чиме је све речено. речено је да чланство не треба да смућују (такве и сличне) изјаве Мачека и других функционера у Београду. зарад јединствене државе. Јер ће свака таква изјава бити овјде коригована службеним изјавама овлашћених представника хрватског народног покрета. као и „јуришне сатније” (моторизоване одреде). све су то били само протести. збуњености. „То је све формално и без значења. јер су Споразумом стекли права да се мешају у сва решења на „југословенском нивоу”. сада више нема борбе. уз потпуну самосталност у оквиру своје Бановине. у тајној окружници члановима ХСС. и да зато 167 . чак је направљена и уредба о њој. Бенковац…) за издвајање из Хрватске и за враћање у Врбаску бановину. кад су настали прогони Срба. Додуше. нити против словенства. Мачек је рекао: „Ми смо Хрвати водили 20 година борбу. сада можемо пуном паром да загазимо у словенство и југословенство”. и ту Српску земљу. (Дакле. кад су кнез Павле и књегиња Олга били у Загребу. Дошло је и до јавних протеста Срба. са знањем и одобрењем бана др Шубашића. кад већ постоји законодавно тело. били прави домобрански одреди. Црне Горе. али је то само вањски и то док су само у Београду”. Македоније и Војводине. било је речи о томе да се створи и Српска земља у Југославији. Постојат’ ће стога опрека између изјава министара и предсједника. у којој се каже. То је заваравање. са задатком „чувања уставних права Хрватске. сузбијање превратничког … и уопће рушилачког деловања”.проф. озакоњене су „везане руке”. они су требало да одобре. Универзитета. Међутим. што су. И тако. Цветковићева влада није смела да се појави са том уредбом. Међутим. ондашње ЗЕНГЕ!) Шта више. да је „врло приступачан ласкању”. нађено је неколико речи у поменутој тајној окружници. 1939. у ствари. без стварних одјека. БиХ. већ је приређен и дефиле те „страже” и тих „сатнија”… што је кнеза толико импресионирало. према Споразуму са Хрватима. са самоуправом свих делова. који су по слову Закона надлежни”… Ако је у почетку било подвојености. као нека врста сложене јединице од Србије. Другим речима. Косово. да је њихове команданте одликовао! Али и за такве његове егзалтације. водили смо борбу за признање наше националне индивидуалности и када смо то успели. дец.

композитор Марко Тајчевић. требало је да постане краљ. поготову док траје рат. дец. наметали равнотежу са хрватским „изливима”. пред очигледним хрватским терором. не знам шта може да се уради с њиме. као п. пред којим су бежали и многи познати и признати јавни и културни радници. дотадашњи посланик у Берлину. уз то. 26. самостални демократа Срђан Будисављевић и муслиман др Џафер Куленовић. Није енергичан и нема довољно воље. или 168 . Па тако и патријарху Гаврилу: „Нисам задовољан. треба „стално истицати да га Хрвати поштују и цијене”. опет. ин. Остало му је још само да се вајка на младог краља. Нема довољно иницијативе и интересовања за ствари које су најпотребније у његовом младалачком развићу.што зна „да га Срби не воле”. са свим овлашћењима које му је Устав од 1931. Лазица Марковић и Божидар Максимовић. као на пр. српску опозицију. не помишљајући да је за све оно што говори. тог судбоносног дана. др Михаило Константиновић и др Јурај Шутеј. Његова мајка не води довољно бриге о свему овоме и тако све иде наопако”. но тзв. (замениће га др Миха Крек). загрижени и озлоглашени Југословен. али се ипак нашао у споразумашкој влади! Биће да је кнез Павле одахнуо. већ и зато што му је председник био Слободан Јовановић. пред. буде и неко намесништво. њему је дат далеко већи значај. са несагледивим последицама по државу. утолико пре што је Мачек предлагао да уз њега. Коначно. Српски културни клуб. 1938. У целој тој причи као да се спремало нешто. но са њима. 1940. за коју Мачек није хтео ни да чује. а неки. на челу са др Антоном Корошецом. Његове интелектуалне способности нису на великој висини. јер је увидео да је много лакше са кнезом. уз чланове Јерезе. хтео и неку акцију. Понекад сам просто очајан. ипак у највећој мери он лично одговоран и крив. да ће оно што су добили – остати. дела постаће др Александар Цинцар Марковић. неки протест. што је мирисало на одстрањење Петра са престола. Занимљиво је да је др Корошец био одлучни противник Споразума. давао. А за само две године. Не иде све са њим у реду. а у њој су се нашла и два радикала – дисидента. по један земљорадник Бранко Чубриловић. Бадава је Драгиша Васић. за коју неки тврде да је основана 1937. У Београду је тада почео да се чешће оглашава тзв.. што је у свакој прилици чинио. Чудно и по државу крајње опасно. У тој влади Мачек је добио портфељ п. По споразумној влади. председника. Под утицајем комуниста. склон да свакој ствари отупи оштрицу и да је претвори у дискусију. но што је стварно имао и могао имати. али гаранција за њих Хрвате. једна асоцијација ванпартијских интелектуалаца. коју је Цветковић. као таквог – недораслог. августа формирао. свеједно што су му били дојучерашњи саговорници и савезници. мин. а биће ту и представника реченог „масонског комитета”. било је јасно да је она имала више да задовољи Хрвате.. тај нејаки Петар. што је било противуставно. који су Српском културном клубу. који ће умрети 14.

Немци су прихватили све те услове. Пакт су 25. окт. да би се потом окренули Норвешкој. Гурнути тако у кавез. након Минхенског споразума 29. Потписивање Тројног пакта од стране Југославије. 4. Италија напала 28. почео је да врши притисак на средњоевропске земље да се придруже том Пакту. да се и она придружи силама Осовине. После низа енглеских и француских капитулантских попуштања. 1940. већ у његов тајни додатак. Немци ће ипак започети II светски рат.глумци Љубиша Јовановић и Страхиња Петровић… Бадава. Остали масони су остали. пошто је претходно окупирала Албанију. без икаквих гаранција. Два дана касније. марта 1941. ког су се стриктно држали. Пошто је бродом ратне морнарице пребачено три четвртине златних резерви у Енглеску. на својој страни. па ће тако 20. и до цепања. који су довели. септ. влада и кнез непрестано траже од Енглеске да се изјасни о величини помоћи коју можемо очекивати. септ. имали пакт о пријатељству и ненападању са Немцима. 1. увлачећи у рат. у Београду. њено неучествовање у рату. која ће бити званично устоличена у виду Тројног пакта у Берлину 27. Данској. да после даноноћних бомбардовања не дође до немачких искрцавања. а има тврђења да је изашао и Михаило Константиновић. влада и кнез су отпочели преговоре са Немачком. осовина. Најпре је ишао Цветковић. а потом и до покоравања Чехословачке. 1938. пред непрестаним немачким захтевима. коју ће покорити јуна 1940. 1940. 1941. Бугарска. 25. марта 1941. од Немачке је тражено: поштовање суверенитета и интегритета Југославије. и Италију и Јапан. Черчил је поручио да нам нуди да будемо на победничкој страни. поновити. У знак неслагања са приступањем Пакту. марта 1941. а потом сам кнез. немачки канцелар Хитлер. Грчку. где је. мада још не у рату. сем са југа. Како су Совјети. дела. После бурне дискусије. она је тежила да нас увуче у рат са Немцима. Међутим. потписали два мин. нов. Румунија и 1. Тад је већ Хитлер почео да врши интензиван притисак и на Југославију. 1939. како би Немце што више определили према Енглеској. нов. септ. само да би она стекла неки предах. Патријарх тврди да је Константиновић повукао 169 . међутим заокупљена својим опасностима. што ће и Рузвелт. то се ни од њих нисмо имали чему надати. Токио – Берлин – Рим. с тим да они не улазе у Уговор. прићи Мађарска. заседао је Крунски савет. донета ја одлука да се приступи Пакту. авг. Белгији и Француској. Холандији. чиме је створена тзв. из владе су изашли Бранко Чубриловић и Срђан Будисављевић. на тајни сусрет са Хитлером. од 23. марта. међутим. После тога. Цинцар Марковић и Рибентроп. 1939. 1940. ин. Сва тројица масони. као ни пролаз немачких трупа и ратног материјала кроз нашу земљу. нападом на Пољску. Додуше. 1940. 23. Слободан Јовановић је све претварао у необавезну академску дебату. чиме је са свих страна извршено окружење Југославије. у Бечу.

уз Цветковића. на челу са бригадним генералом Боривојем Мирковићем. марта. који је био Хрват. заузео је: Министарство војске. пошто му је кнез обећао да ће бити пред. предвођен мајором Живаном Кнежевићем. заједно са остала два Намесника. Дакле. 27.Управу града Београда. док су остали или одрицали учешће. која се. отпутовао у Грчку. утолико више што је оргијање хрватског нацонализма било веће. Кнез је одбио. није могла надати широкој подршци у народној маси. желели да се прикажу као главни чиниоци. аеродром. и да са помоћником. Бежанија из Хрватске била је све већа и већа. За дивно чудо. те ноћи. пак. па самим тим и оптужбе на рачун кнеза. када ће један другом оспоравати вођство. Августом Марићем. свега један погинуо. док се сада чекало само да кресне варница. Са сигурношћу се једино зна. Боље рат – него пакт! Долазак краља Петра II на престо. и сада је војска била та. да би истог дана. опет чиста српска класика. преко које је у рану зору прочитан краљев проглас. био главна мета и мржње и проклињања. што је и Мачек подржавао. а доведен краљ Петар II на престо. Вратио се у Београд. 27. То чудо је утолико веће. Уопште. владе. Као и 1903. заустављен је у Загребу. ген. Зна се да му је Мачек предлагао да смени команданта IV армије. које је расло још од потписивања Споразума са Хрватима. који је. крене против пучиста. поврх свега. кренувши на одмор на Брдо код Крања. видело се да су Срби намагарчени и издани. било је јасно да оно неће моћи проћи без великог револта. 1941. После нашег пораза и пребега у Каиро и у Енглеску. марта. у изгнанство. која је требало да одигра улогу спасиоца. Споразум је значио коначно стварање југословенске државе. И кад је. Генералштаб. Само што је онда било речи о дворској револуцији. и радио станицу. марта. 170 . пред поноћ. Потписивање Пакта долило је последње капи у чашу незадовољства Срба. па да сав српски народ потече као лавина. с полицијским квартовима. у први мах. и наређено му је да се одмах врати. између 26. и 27. По мишљењу кнеза и по уверавањима које му је давао Мачек. као генерал Душан Симовић. те је напетост све више расла.оставку. Мачек је уцењивао и водио целу политику кнеза. или. потписао абдикацију. Пошто је кнез Павле. марта. дошло и потписивање Пакта. напустио возом Београд. који он још није био ни видео. влада генерала Симовића. којим су свргнути и кнез Павле и влада Цветковић – Мачек. што је пуч изведен до савршенства. што му је Мирковић оспоравао. увече 26. између њих ће доћи до оштрих међусобних разрачунавања. где су га Енглези преузели и одвели у Кенију. заједно са Мачеком. иако је од тог историјског дана протекло више од шест деценија. заверенички одред. са породицом. да је преврат дело ваздухопловаца. ни до дана данашњег не зна се са сигурношћу ко је био главни вођа тог пуча. а по злостављањима и прогонима Срба у Бановини. Кнез Павле. и то својом кривицом.

не само у последње време. извршиле. како је мирно и достојанствено сишао са власти. које је букнуло и као израз негодовања за све оно што је рађено са српским народом. тврдећи да није било њега. често и на тенковима. марта. када не само да су их прекрили цвећем. Док га једни хвале и дижу у небо. тај не зна шта је искрено и безбрижно народно одушевљење. За то време српски народ је постао избезумљен од радости и патриотских осећања. што ни у једном случају нису учинили. нити могло мислити. да се што пре склони из буре. Уосталом. Немци би окупирали Југославију. 1939. Имао се утисак закаснелог славља српске победе и српског ослобођења престонице. било би бар милион Срба. што нису са тим својим револуционарним ентузијазмом пробали да запале хрватске и словеначке градове! Наравно. Чак и кад би они одржали реч. Био је то у правом смислу речи радосни и срећни народни одисај. априла. њихов ЦК огласио се са својим Прогласом. О том дану. тиме што су избацили паролу „Савез с Русијом!”. коју интимно није подносио и за коју је осећао да га превазилази. поготову из овог нашег ослобођеног и недогматског времена. као и у Словенији. не искључујући и Црну Гору. утолико пре што је непријатељ опет (требало да буде) исти. већ су испод њихових тенкова подастирали „сагове” илити тепихе. што би насигурно опет довело до грађанског рата. март њихово дело. но по проглашењу Бановине. братимећи се са војском која је свуда запосела улице. Комунисти су се после хвалили да је 27.. има много опречних судова. више. А од часа кад би Немци објавили рат Совјетском Савезу. комунисти би сигурно. они предпостављају да би се све клаузуле тајног дела Уговора са Немцима. не само по својој обавези према првој земљи социјализма. и тад би се Хрватска проширила на све земље бивше А/У. И шта би се тад десило? У најмању руку. 27. три дана касније. У Хрватској. За њих је то била – српска ствар. марта. те је ЦК КПЈ. што није могло да прекрије талас патриотског народног одушевљења. Истина. Најзад. сигурно је да би усташе. Сва српска места у земљи окитила су се заставом. тек 30. Биле су то две музике које се нису могле усагласити. што би могло да значи само једно – прогон и тамањење Срба. јер су. да ће такав дочек немачких војника бити „најтамнија љага на повјести хрватскога народа”. окт. кад су већ други проблеми бивали на видику. 19. избегла би се ратна разарања и убиства изазвана 171 . има се утисак да је то и сам желео. под заштитом Италијана а и Немаца. у Прогласу од 15. овладали Хрватском. револуционисали масе. други га осуђују. морао рећи. кад се уопште није мислило. Говорећи тако. Далеко разулареније и дивљачкије. У том и таквом народном одушевљењу комунисти нису имали шта да траже са својом рушилачком гримасом. на било какве последице. Загреб је чувао своје одушевљење за улазак Немаца. кад је све то била само једна увертира. 1918. реаговали. Ко није имао прилике да види Београд тог и сутрашњег дана. владао је мук.По свему судећи. наводно.

све у варљивој нади да са Мачеком долазе и сви Хрвати под југословенски кишобран. Он је стигао у Београд тек 4. патријарх се. и тиме што је позивао министре и друге виђене људе на разговор. такорећи. па и на „одговор”. март. а нити су шта донели. а што може да буде и у знак захвалности. чак поручује енглеском посланику у Београду. да примени све мере у циљу промене југосл. као оних који су угњетавали Хрвате и Словенце. Слободан Јовановић. у влади. настојали би да организују одбрану земље. и то без приговора. да су у њу дошли само нови Срби. уз то. што је Симовић све од реда. Ситон Ватсона. 1941. много шта се изменило у ставу и понашању православне цркве. јер нису хтели да „изазивају” Немце. они су одмах изјавили да поштују све међународне уговоре. увршћен у британско ваздухопловство. нити доказано. Од како је Синод поизбацивао из цркве све посланике који су гласали за Конкордат. пред. проф. били би јединственији. али као упорни опонент у свему. Шта више. присуствовао само двема седницама. Уосталом. Остало је у патријарховим мемоарима доста 172 . који су по угледу на 1903. 21. коју смо морали искалити. Њихов министар ин. било је још седам министара из оборене Цветковићеве владе. тврди да рат није почео 6. све наде полажу у Србе. владе. на нас. феб. Ако ништа друго. пред. што је тај пуч извршио. чак толико да нису успели ни мобилизацију да објаве. који нису били ни паметни. што наводи на мисли. априла. уз Чубриловића и Будисављевића. што је била једна чиста бесмислица. која се одједном почела примећивати и отворено се мешати у световне ствари. уместо да су је саставили од самих војника. то је скуп излизаних и потрошених политичара. унапред прихватао. понашао као нека „паралелна власт”.. 1938. па тако и потписани Тројни пакт. Влада која је састављена после пуча. Благодарећи патријарху Гаврилу. са једног веома тврдог српског становишта. априла. на место п. које му је остало из срушене владе. што нити је оповргнуто. и са мање непотребних обзира. касније. што свакако није мало. априла. па је испало тако. а бивао је и у контакту са самим кнезом. на нашу укорењену мржњу према Немцима. Уосталом. Улога патријарха Гаврила. Мачеку се тад дала прилика да низом уцена услови свој повратак (Дучић тврди да је изнудио и Суботицу за Хрватску). који је Енглезима био потребан. од његовог избора. у много чему. који је био други п.Немачким упадом од 6. пред 27. у Симовићевој влади. за све време радили против Срба. сем што је генерал Бора Мирковић. да су они имали удела у пучу. који је сам себи везао руке. дела. чак и државним ударом. Влада се највише исцрпљивала у томе да доведе Мачека у Београд. Енглези који су преко свог главног експерта за Југославију. да би се влада тога дана распала. Овако створен је један политикантски хибрид. баш као и они своју. предали власт цивилима. Идн. ауторитет Патријарха нагло је скочио. али све то не би личило на нас Србе. што је била велика погрешка самих пучиста.

којом приликом је одржао говор: „Нико не може ставити свој приговор да оно што је јуче извршено. и све је остало како је 26. а он ће одиграти и једну од пресудних улога и током припреме пуча. који смо се за то ангажовали. 1941. Одмах по пучу. кнез га је позвао у Бели двор. утаначено. 19. који је произашао из непоколебљиве личности самог патријарха. баш онако како је то учињено 1908. авг. Погодило би његова родољубива осећања и дубоко увредило његов понос и његове идеале. Председниче. Али. Ко може и сме да узме тако тешко бреме на своја леђа и да сам одлучи у супротности са ставом целог народа… Као патријарх српски не могу да улазим у дужности које припадају Намесништву. који су били доведени у питање”. „Ја нисам хтео да издам светосавску цркву.… Ви сте. по питању Тројног пакта. Знајући нов и одлучни став цркве. а што за кнеза није била тајна. марта.сведочанстава о том његовом ауторитативном држању и мешању. по Богу. што је још једном показало да је Југославија као држава. што ће и Симовићевој влади бити јасно. У ствари. кнез му је често слао своје емисаре. патријарх је скочио: ”Какав пакт. Кнез је тим патријарховим захтевом стављен у пат позицију. па макар и по цену свега онога што има да се збуде. У предвечерје потписивања пакта. која није имала везе са Споразумом од 26. Неколико дана касније. Ма шта хтео и наумио. Очигледно. а нарочито част и достојанство. примио премијера Симовића у патријаршији. авг. Ваше Височанство! Моја је дужност да Вам отворено кажем – да би приступање Пакту. нити исти циљ. патријарх је сматрао да је настала нова ситуација. јер Мачек није хтео да седи у истој влади са Србима. данас у Српској патријаршији. 23. предао Меморандум православне цркве. освештене интересе српског народа. 1939. у време Анексије. није дело целокупног српског народа и НАС свих. 173 . али узалудно. којом приликом је „подсећао на људе после повратка са погреба најрођенијих”. феб. на ручак. сада требало успоставити једну концентрисану владу. немогућа. патријарх се огласио преко Радио Београда („Ако је живети – да живимо у светињи и слободи! Ако ли је мрети – да умремо за светињу и слободу!”) а сутрадан је. Мачеков и српски патриотизам. без Мачека се никако није могло. 1939. који су били против Споразума. г. уништило животну снагу и морал нашег народа. до такве владе није могло доћи. али ја ћу дејствовати са националне стране. да се изврши промена у спољној и унутрашњој политици”. патријарх је намеснику др Станковићу. поводом ступања на престо краља Петра II. након благодарења у Саборној цркви. у којој ће бити сви Срби заступљени. који су требало да га ублаже у његовом ставу. Током разговора. и да је уместо владе која је из њега произашла. њену прошлост и традицију. кад се огласио и преко Радио Београда. нити су имали исти смер. а и после њега. свеједно што су то били његови скорашњи саборци и савезници.

Има много питања која никад неће добити одговор. 245 п. под Немацима.огњишту српске слободе и националне снаге. Баш зато. Генерал Милан Недић. од којих су се. 228 пуковника. морали знати да ће Хрвати. априла. у њеној војсци нашли: 31 генерал. и то у часу. Тако чини један патријарх. ми и нисмо доживели пораз. који су организовали пуч. а пре свега шта је радила влада од 27. да је чак војска и била боље опремљена и боље организована. 1941. треба бити поштен. Остаје као чињеница. са замишљеним непријатељем. но пуч који су извршили. па су бар они могли и морали. пук. Ипак. њена су плећа била све слабија и кукавнија. јер рата и није било. на свим својимм командним местима задржани су хрватски генерали и остали „часници”. а било је и таквих. бивало све веће. 1. Има сведочанстава да су и Немци били изненађени. исто капитулантство! Као да је са 27. На жалост. убрзо по оснивању Павелићеве Ендехазија. да делују. сав наш патриотизам испарио! Што је најгоре. неспособна и саму себе да одржи. ступио на чело владе „Народног спаса”. части и образа!” Тако говори духовни предводник српског народа. кад је српски престо упражњен… Али. 005 капетана и 417 поручника југословенске краљевске војске! Са толиким бројем издајника. није се могло ништа учинити. а шта војска и њени команданти. 1. из Бугарске. тај кратки рат био је и остао велика наша срамота (посебно Недићева. Иако је бреме. Она је тако заменила улогу владара и постала главни стожер свега што је за Српство било потребно. чим почне рат. није се више поновило. да су они. 6. 1941. већ југословенска срамота”. а камоли да води свој народ. Напад Немачке на Југославију и слом Југославије. кроз коју су се Немци. мада и тежи. Тешко је извршити деобу између Светосавске цркве и државе… Борба предака – то је наше национално јеванђеље. кад је. 254 мајора. и уместо предводника. априла. марта до 6. и команданти српски. дигли са својим авионима у 174 . Уз то. наша црква се преметнула у јуридовог „зачељника”. које је време доносило. у којима је грдна већина војника била српска. у оквиру своје надлежности. па иста слика. Рат са нама претворио се у њихове маневре. Већина јединица нису опалиле ни један метак. у свом првом обраћању српском народу. Тужно и чемерно. одакле је неугасива луча зрачила са чудотворнога кандила и давала снагу и полет свим Србима… (зато је) српска црква узела на себе улогу чувара државе и националне борбе. септ. као команданта Треће армије у Македонији. остаће као светли пример подвиг пилота који су се. та одважност и то осећање дужности првог пастира наше православне цркве. Путем царства небескога – правцем витештва. мартом. рекао је: „Шести април није српска. и они су оманули. који је био судбоноснији. упркос забране хрватских команданата. просто прошетали). изазвати расуло у војсци.

у својој књизи „Гробари српства на Темзи”. решен је цео рат. Има доказа да су плакати о мобилизацији. која је проглашена тек 7. министри у влади Симовића. да прође 56 година. него о спасавању државе и народа”. И зар је онда чудо. Врховец. 6. које је почело у 7 часова изјутра. све што је имало било какав тактичко – стратегијски карактер. Југословенске војске!. преко немачког 175 . априла у Загребу је прокламована Независна држава Хрватска. на челу са Слободаном Јовановићем. права је енигма како је и то са авионима успело. априла. правдати тиме – да такву државу и није требало бранити! Десило им се. априла. у гађању небрањених циљева. тражећи од народног суда да се сви. лажно обавештавао владу о стању на „фронту”. већ 10. тек – 12. и пркосили својим херојством далеко надмоћнијем непријатељу. међутим. било разорено и уништено. само ако је ношен беспримерном мржњом. у ствари. 5. међутим. сем ако их Немци нису пустили да побегну.… не помињући да комунисти и нису учествовали у рату. Симовић је на неколико ужурбаних седница.небо. и у војном и у цивилном погледу. био је један такав дивљачки атак који се могао обрушити на један град и на један народ. а влада није знала чак ни да је капитулација потписана. априла!!!. осуде на смрт. као и авијација. потписан је 17. лепљени у неким градовима. због њене 20 годишње политике националног и социјалног поробљавања и угњетавања”. бивајући у првим редовима њеног распарчавања. тако да је држава била потпуно паралисана. као у Сарајеву. Томић. па да им „захвална отаџбина” подигне (један очајно ружан) споменик. па и тада без присуства тзв. по имену Зоран Св. С обзиром да је наша артиљерија убрзо ућуткана. одакле ће се авионима пребацити до Савезника. Дезорганизација је била таква. што ће касније. они су се без икаквог страха иживљавали. један високи хрватски функционер. У време слома Југославије. не штедећи чак ни дечје породилиште! Тим бомбардовањем. два Словенца. Требало је. а дан пре почетка рата. Куловец и Крек. што је још један знак да Титова омраза против свега што је мирисало на српство. да нико није знао докле су Немци стигли. и у бившој његовој војсци – траје. Пре тога. априла 1941. Патријарх у својим Мемоарима тврди да се више „мислило на спасавање владе и својих породица. комунисти опет нису бранили. подигао оптужницу против свих њих. коју су створили у свему по свом идеалу. јер је већ првог дана. априла. да ни њихову државу. што се таква влада понашала онако како се понашала током целог рата! И зар је онда чудо. Каква је дезорганизација била. са којих не постоје ни записници. Тито ће у свом извештају Коминтерни написати. Бомбардовање Београда. да је до њега дошло због „хегемонистичке владавине великосрпске буржоазије. све док им није било речено да хватају пут за Никшић. као на каквој војној вежби. што је један млади краљевски дипломата. Акт о војној капитулацији Југославије.

поубијали наших 50 кадроваца. Међутим. уосталом као што ни погинули пилоти изнад Београда. и њих смо братски прихватили. а и Бугарске. кад су „извојевали” своју слободу од нас. Та влада заслужила је свој назив „народног спаса” у највећој мери тиме. Имао је још да се допуни грађанским ратовима. потпало је под немачку Војну управу. када су Немци напали Совјетски Савез. И тако. где се све пребацује на усташе. иако је непријатељ био исти. број убијених увек говори и о броју убица! А убијених је неколико стотина хиљада. У земљи. Остали су само Срби. Хрватске. преко њихових генерала. Како још комунисти нису преузели контролу над тим спонтаним устанцима. што су са свих страна хрлили ка матици. која ће крајем августа 1941. На жалост. и после 22. из окупационе зоне Мађарске. поготову кад се њима додају и жртве из Босне и Херцеговине. Преко 300 хиљада што војника. Пред навалом терора. они нису ушли у номенклатуру касније проглашених и слављених празника устанака. држава”. јер су нам за узврат. почеле су да пуцају и прве српске пушке у циљу самоодбране. што официра. ун. дела. и сама у тешком стању. као свој дуг према првој земљи социјализма. установити владу генерала Милана Недића. Колоне заробљеника кренуле су ка Немачкој. које су Немци из околине Марибора протерали. у свим крајевима бивше Југославије. Мађарске. нису рачунати у борце против „немачког фашизма”. која је одмах раскомадана. Дошли су и Словенци. делећи са њима цело зло које нас је снашло. да Словенија добије или самосталност или да буду у саставу са Хрватском.отправника послова у Београду. што је успела да организује пријем српских избеглица. вероватно најпре у Хрватској и Херцеговини. бивши мин. знали да немају метке у пушкама. која их је. „пошто је њима њихова земља преча неголи југ. оберучке прихватила. није био цео. а потом 1991 – 1995. јуна. најпре током 1941– 1945. 1991. 176 . али то не треба помињати. Бугарске и Немачке.. мада има података и читав милион. тражили су од немачког Рајха. између Италије. Оно што је од Србије остало. после привремене комесарске управе коју је водио Милан Аћимовић. који су у Словенији служили војску. и 6. као и Шиптарлука. у бившој Југославији. а то је било мање од преткумановске Србије. и за које су. цех стварања Југославије је плаћен. и када су се комунисти тек онда сетили да почну са организованим отпором против окупатора. Посебно у Хрватској. Тамо су класификовани по нацијама. априла. настао је невиђени прогон и истребљење Срба.

припадник загребачке „Вражје дивизије”. Десило се да су. И зато баш. национално једва довукли. можда и као алибијем. Зато и јесмо тамо где смо. тражећи нове људе. кад се наша трагедија – пред оним шта ће тек да нам се деси – имала. који данас доживљавам као лучу. који су могли да буду наша нада. њихов предводник био је један јеврејски Хрват. иако са победничким барјаком. што је 1914. и Западне Славоније. који ће се још онда. то чело преузели комунисти. који нас је вазда окрепљивао и стављао на пут живота и опстанка. и да га поведе путем обнове и препорода. У том и таквом аду. као један од највећих интелектуалних херојских подвига током владавине Тита и његових српских комуниста. зато смо онако смирено и ноншалантно доживели и проживели и губитак Српске Крајине. далеке 1971. морамо почињати из почетка. још и 177 . као нови људи. која.ПОГЛЕД УНАТРАГ Ако смо се до 1918. код сваког народа представља његов гори део. у принципу узев. а још више после рата. испољити. Посебно младима. а код нас и – опаснији. Једина наша српска нада требало је да буде патријарх Гаврило. па са њом и наш мит. ко ће нас више ишчупати из наших корена. и ко зна шта ћемо још доживети и проживети. јер би се са свих страна. Јер не само што се одрођује. после заточеништва у Раковици а потом и у немачком логору Дахау. напојити вечном мржњом против Срба. и што више развејати са наших прадедовских огњишта. но што се смело допустити. можда и као казну Божју. у самртном страху за свој живот. коју ће и током Народно ослободилачке борбе. да се наше српско биће сатрло и затрло. Засјао као блесак изненадне муње. из ког су се. хтео бих да овај Водич завршим једним усамљеним свицем. уз помоћ Енглеза и Совјета. њен слом 1941. и толиких градова у Западној Босни. да би смо се сурвали у Југославију. који је. али још и више и као једним гласом у нашој интелектуалној пустињи. при бекству испред наших победничких чета. и да после рата. одн. показао је да ми више српских предводника немамо. да су били најпре Срби. ретко кад је засветлуцао неки свитац. као шакали. Јосип Броз Тито. имао права да стане на чело народа. већ тим својим одрођењем делује као пример осталом народу. За нас и за наш национални живот настао је мрак. па потом страначки обојени. што су се додворавајући Титу. отимали ко ће нам више зацрнити мрак. на пут светлог хоризонта. харала и палила Мачвом и Подрињем. па чак. на њега обрушили српски комунисти са својим моћним догматским и издајничким шмрковима… Српски мрак трајао је много дуже и много више. када то време дође. кроз један добродошли повод (око дискусије о споменику кнезу Лазару). На нашу несрећу. некадашњи А/У подофицир. рад наше интелигенције. испречили – југословенство и српски комунисти. остао неокаљене части. ослобођења. А са њим и наш корен и наша прошлост. дакле.

16. „…Србија данас није ни национална. Срби су заборавили своју прошлост. плате умртвљивањем свог националног живота – уместо да га развију. класно ослобођени српски народ нема свој национални живот. ни политичара који се плаше сопственога народа…” Да бар данас – кад већ газимо шесту деценију од свршетка рата. Народ који је подједнако са другим југословенским народима водио велику ослободилачку револуцију. у националну антагонистичку државу. њене границе нису ни историјске. опрости! Београд. кад се све зна шта су српски комунисти чинили и учинили – хоће да кажу: Српски народе. и доделили српском народу улогу жандарма и чувара Југославије. и расправа око маузолеја на Ловћену. проглашава се национализмом. да би тим истим разлогом оптерећивали његову националну свест. јер је цела српска прошлост од Светога Саве до Солуна. сатеран под срамни жиг александровске диктатуре.тек. Пуних 25 година тај нови. већ условне и створене договором. ни волео. септ. да уобличава и укрупњава… чинило ми се да тај дични подвиг спада овде. Сумњиво је све. они су га угасили и прожели комплексом страха и кривице. постидели својих победа на Церу и Колубари и свог пораза на Косову. ни етничке. и полемике о језику. Због тобожњег очувања Југославије. национализмом и унитаризмом… на српском се шовинизму упорно инсистира и свака нормална расправа о националној култури и о оријентацији. 178 . иако они чине 40% српскога народа. одрекли се своје историје. јер више не одлучује сама о својој судбини. већ је и оборио. и као споменик његовом рано преминулом аутору. разбујају и окрену модерној индустријској цивилизацији. ни суверена држава. и проучавање културног наслеђа. ни свој национални програм. Очито је да је у питању једна политичка формула која више не може да се одржи. Лази Трифуновићу. Ситни политичари претворили су једну братску заједницу из револуције. и дискусије о југословенству. 1998. јер нема политике која страхује од историје. и сваки разговор о националној и културној афирмацији Срба ван Србије. Срби су морали да ћуте и да заблуду својих политичара (да ли само то?). изашао је из другог светског рата национално дезоријентисан и разбијен. коју не само да није желео. професору Универзитета и директору Народног музеја у Београду. проглашена поповштином и мрачним православљем.

1923. Стазе поред пута. Београд. Документи о спољној политици Краљевине Србије 1903/1914. Гарашанин Илија. Београд 1988. Стварање Југославије 1790 – 1918. Дучић Јован. Спорна питања Краљевине Југославије (Верујем у Бога и Српство). Свеске задужбине I. Ђорђевић Владан. Београд 1976. Балфур Нил – Мекеј Сели.ЛИТЕРАТУРА • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • Андрић Иво. века. Милорад Екмечић. Јовановић Слободан. Дучић Јован. Васић Драгиша. Православна српска црква. Деветстотрећа – Мајски преврат. Дипломатски списи. Уставобранитељи и њихова влада. Употреба Русије и Запада. Београд 1996. Дучић Јован. Београд 1975. Ђуретић Веселин. Пуковник Апис. Јовановић Слободан. Нова Србија и Југославија. Београд 1990. Београд 1991. Шабац 1988. Јовановић Владимир. Записници са седница Мин. Јеленић Ђорђе. Београд 1906. Београд 1988. Живановић Ж. Грујић Др Радослав. културне скице из II половине 19. 5. Милош Обреновић I/III. Влада на беспућу. Др Јован Пачу и његов круг. Београд 1990. Београд 1923. Београд 1955. Ђуретић Веселин. Записи I/III. 1933. Ед мемоар о албанском питању. Политичка историја Србије I/IV. Београд 1920. предговор написао и за штампу приредио Василије Ђ. Андрића. Београд 1997. Влашкалин др Александар. Београд 1981/95. Београд. Политичке и правне расправе. Савезници и југословенска ратна драма I/II. Београд 1989. Ђуретић Веселин. Друга влада Милоша и Михаила. Успомене. Сад 1927. Јовановић Слободан. Београд 1938. Јанковић Велмар Владимир. Београд 1985. Београд 1922/23. Живановић Живан. Ђорђевић Владан. бр. 179 . 1992. Насиље над српским устанком. Успомене из српско – бугарског рата 1885. Милан. Београд 1925. Београд 1990. Поглед с Калемегдана. Београд 1997. Београд. Београд 1957. Н. Београд 1988. Крестић. Ђуретић Веселин. Начертаније. савета краљевине Србије 1915–1918. Историја Београда I/III. Михаило Гавриловић. I/VII. Београд 1990. Кнез Павле Карађорђевић. Успомене. Грујић Јеврем. I/II.

I/IV. Пашић. Николајевић С. Београд 1994. 1927.• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • Јовановић Слободан. Београд. Београд 1990. Крагујевац 1955. Београд 1988. 2. Василије. Пашић Никола – Живот и дело. Из мога живота. Београд 1981. Влада Милана Обреновића I/II. Масони у Југославији. Поповић Л. Матавуљ Сима. Василије. Београд 1947. Београд 1888. Београд 1987. Србија и Југославија 1914 – 1945. Југославија 1918/1988. Диктатура краља Александра. Београд 1931. Павловић Ст. Београд 1988.. Београд 1988. Петрановић – Зечевић. Казимировић Васа. 1988. Јовановић Слободан. Београд 1906. Београд 1988. Мемоари. Костић Лаза. Историја Срба у Хрватској и Славонији. Нови Сад – Београд. Ненезић Зоран. Историја политичких странака и струја у Србији. Поповић Радован. Левентал Зденко. Тасин Дневник. Из историје и књижевности I/II. Сретен. Продановић Јаша. Балканска питања. Никола П. Београд 1931. Београд 1952. 1990. Београд 1984. Коста. Биљешке једног писца. Књига о Дучићу. Београд 1912. Београд 1906. Ђ. Београд 1926. Двадесет година уставне политике Србије. Србија. Из минулих дана. Београд 1990. Карић Владимир. Швајцарац на Кајмакчалану – књига о др Рајсу. Путовање по новој Србији. Београд 1992. Окупација. Прибићевић Светозар. Патријарх српски Гаврило. Београд 1991. Миланковић Милутин. Геноцидом до велике Хрватске. Новаковић Стојан. стр. Разговори са Слободаном Јовановићем. Миленковић Таса. Писма Илије Гарашанина – Јовану Мариновићу. НС XX. од 16. 1990. Београд 1887. 180 . Божидар. Београд 1995. Писма Јована Ристића – Филипу Христићу. Београд 1950. Влада Александра Обреновића I/II. Крестић Ђ. 123/133 Продановић Јаша. Новаковић Стојан. Казимировић Васа. Успомене и доживљаји I/III. Јовановић Слободан. Београд. Крестић Ђ. Ловчевић. јан. зборник радова са научног скупа у САНУ. СКГ. Лапчевић Драгиша. Поменик знаменитих људи. бр. Београд 1986. средио Ст. Никола Пашић и његово доба. Милићевић М.

Париз 1974. Крестић. приредио Душан Мрђеновић. Историја Српске православне цркве I/III. Слијепчевић Ђоко. Дневник једног добровољца. Одломци из уставне и народне борбе у Србији I/II. Народна енциклопедија I/IV. 1835/1941. Београд 1997. Ријека 1969. Милан Шантић. Ево шта сте нам криви. за штампу приредио и предговор написао Василије Ђ. Станоје Станојевић. Страњаковић др Драгослав. Зоран. Устави и владе Србије и Југославије. Руварац Димитрије.• • • • • • • • • • • • • • • • Протић М. Ристић Јован. Београд 1900. Влада уставобранитеља. Турлаков Слободан. Сфорца Карло. Београд 1988 Фотић Константн. Београд 1988. 1842 –1853. Рат који смо изгубили. Дневна и периодична штампа 181 . Тодоровић Пера. Београд 1911/ 1912. Спољашњи одношаји Србије од 1848 до 1872 I/III. Загреб 1929. Стојадиновић Милан. Ристић Јован. Београд 1991. Београд 1997. Београд 1995. Никола Пашић. Томић Св. Призив. Дипломатска историја Србије у време ратова за ослобођење и независност 1875 – 1878. Београд 1935. Београд 1991. Стојан. Гробари Српства на Темзи – Југословенске владе у емиграцији 1941 – 1945. Витези слободе. Београд 1932. Београд 1902. Ни рат ни пакт.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful