----

-".-~

i

POPRAVI SAM SVOJ
,
I

........

\

L

-

mlfJDIP
Delavska enotnost

--.-~-

--

-

-- -

.'.

-----~-

.•.•...•.. ~..

I;

"V

SADRZAJ
UVOD 7 DELOVI AUTOMOBILA 10 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL
Odrzavanje i popravke koje mozete sami da obavite ........... : .................... . Alat ..................................... . Mere predostroznosti ...................... . Kupovina del ova .......................... . Odrzavanje i provera sigurnosti ............. . Preporuke za odrzavanje i podmazivanje ..... . Provera osnovnih tecnosti .................. . Sta je potrebno da znate 0 motornim uljima i podmazivanju .......................... . Zamena ulja i precistaca za ulje ............. . Podmazivanje sasije ....................... . Podmazivanje lezajeva tockova ............. . Podmazivanje karoserije ................... . Osposobljavanje vozila za rad u zimskim uslovima ............................... . Zastita od korozije ........................ .

13

13 17

28 30 32 34 36
48

ODRZAVANuE AUTOMOBILA

31

52 56
60 66
68 70

Leri Kerli

POPRAVI SAM SVOJ AUTO
Odrzavanje {popravke Naslov originala: Larry Carley and A uto Editors of Consumer Guide

Prevod s engleskog; Vera Gligorijcvic. Mira Gligorijevic i Predrag Milanovic Strucna redakcija i strucno misIjenje: mr Predrag Milanovic. dip!. ing. Urednik: Snezann Pejilkllvic Tehnicki urednik: Gradimir Avramov

DO IT YOURSELF AUTO REPAIR

Bihlioto;\:.u: UHip Urcdujc Urcdnicki !ldhor: Dilni!o DOll1ujn!;.o. Dll~an G;I\:nik. Damian Kriinik. Zriene Mali (prcdsednik). Frand Mulcc. Marjan Rcmic i Milan Zivkovic Jzdavat: Dc.lllv;;ka enotnost (TOZD u CGP Dclul Za ildilv;,~;;: Mi1'lil Zivkovic. V. U. dir~kl(lr'l !zvrsni rr()uUcl'!lI: Marketing DE Z;; i~\'[~nllg prndm:c:m,l; 7:lkliC Mali
OdgO\'1ll'll1 un:dnik i",ua\"~;l: O;Ll\ii,] DOl11ajnko

Stamp;1 CGP Ddo. Ljuh1i,ma. li)1-\X Drugo srpskohrvatsko izdanje. Tiraz 20.000 primeraka
'0 lyg6 Publications lnternational Ltd. © za J ugosJaviju: Mladinska knjiga, TOZD Koprodukcija, Ljubljao<l. I t)i)X Organizacij<l projekta: MlaJinsk'-1 knjiga, TOZD Koprodukcija

Odrzavanje spoljasnjeg izgleda automobila .. . . Ciscenje i pranje motora ....................

73 77

OTKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU 79 SISTEM ZA STARTOVANJE
Odrzavanje akumulatora .................... Ispitivanje akumulatora ............•........ Punjenje akumulatora ...................... Upotreba produznih kablova za startovanje ... . Izbor akumulatora i zamena ................. Zamena elektropokretaca i automata elektropokretaca ......................... Zamena pogonskog remena alternatora .. ..... Ispitivanje alternatora i regulatora napona (reglera) .......... '. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zamena alternatora i regulatora napona (reglera) ................................ Provera sistema za hlaoenje . . . . . . . . . . . . . . . . . Ispitivanje sistema za hlaaenje na pritisak .... Provera tecnosti za hlaaenje ................ Ispiranje sistema za hlaaenje ...... . . . . . . . . . . Zamena remena ventilatora ................. Skidanje i namestanje creva . . . . . . . . . . . . . . . . . Odrzavanje termostata . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . Zamena pumpe za vodu . ............ ....... . Zamena cepova na bloku motora .... ........ . Zamena hladnjaka ......................... Grejaci .... ~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Klima ureaaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Punjenje klima ureaaja ..................... Odrzavanje precistaca za vazduh ............ Zamena precistaca za gorivo ................ Ispitivanje i zamena pumpe za gorivo ......... Podesavanje karburatora ................... Odrzavanje ureaaja za pokretanje hladnog motora ........... ..... ......... . ..... .. . 96 99 103 106 109 112 119 122 125 130 135 137 139 142 145 147 151 154 156 158 162 165 170 173 180 188 194

92

SISTEM ZA PUNJENJE 117

SISTEM ZA HLAt>ENJE 127

SISTEM ZA DOVOD GORIVA 167

--SADRZAJ ------- -- --- ----- - ---- -- ---------- --- - - - - - - ---- -

-----.-.-.--~ --""-'-~---"'-'

Mehanizam za regulisanje gasa motora ....... Zamena karburatora ...... . . . . . . . . . . . . . . . . . . Opis rada sistema sa ubrizgavanjem goriva .•. Ubrizgavanje dizel goriva ................... Turbo punjenje ............................ Kompjuterska regulacija motora .............

198 200 202 205 208 211

SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA 217

Ureaaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . Uredaj za regulisanje isparenja .............. Uredaj za zagrevanje vazduha ............... Recirkulacija izduvnih gasova ;.............. Ubrizgavanje vazduha i kataliticki konvertor ... Ispitivanje kvaliteta izduvnih gasova . . . . . . . . . . Sistem za paljenje sa »platinskim dugmadima« Podesavanje zazora ........................ Elektronsko paljenje ....... . . . . . . . . . . . . . . . . . Podesavanje paljenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vakumski regulator paljenja ................. Centrifugalni regulator paljenja .............. Razvodnik paljenja ......................... Skidanje i ugradnja razvodnika paljenja . . . . . . . Pregled i ugradnja svecica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kablovi za svecice ..................... " . . . Indukcioni kalem (bobina) ......... ,......... Primarni (balastni) otpornik paljenja .......... Glavni prekidac (kontakt-kljuc) ............... Trazenje gresaka u motoru .................. Ispitivanje kompresije motora . . . . . . ... . . . . . . . . Ispitivanje vakuma ......................... Ispitivanje balansa snage ................... Zamena zaptivke iii zaptivne mase ........... Podesavanje ventila: motori sa podizacima .. . . . Podesavanje zazora ventila: motori sa bregastom osovinom u glavi ............... Zupcasti kais .............................. Lanac razvodnog mehanizma ................ Provera izduvnog sistema '" . . . . . . . . . . . . . . . . Odrzavanje izduvnog sistema .. . . . . . . . . . . . . . . Odrzavanje katalitickog filtera ...............

222 228 229 232 234 239 246 254 257 260 267 269 271 276 278 284 288 293 294 301 302 306 309 310 312 314 317 320 325 328 336

SISTEM ZA PALJENJE 243

MOTOR

297

i

i

IZDUVNI SISTEM 323

SADKLAJ--- -

PRENOS SNAGE 338

Kvacilo Mehanicki menjac '" ...................... . Automatski menjac : ....................... . Sigurnosni prekidac ....................... . Kardansko vratilo, kardanski zglobovi i homokineticki,zglobovi .................. . Diferencijal: Pogon na zadnje tockove ....... . Zadnji pogonski most ...................... . Nosaci motora, menjaca i menjaca diferencijala Kuglasti zglobovi .......................... . Stabilizaciona poluga ...................... . Granicnici oscilovanja tockova .............. . Opruge i torzione sipke .................... . Amortizeri i Makfersonov stub .............. . Pitmanov mehanizam za upravljanje " . . . . . . . . Upravljacki mehanizam sa zupcastom letvom " Servo upravljac ............................ Pregled prednjih kocnica .....'. . . . . . . . . . . . . . . Pregled zadnjih dobos-kocnica . . . . . . . . . . . . . . . Zamena plocica disk-kocnica ................ Zamena obloga dobos-kocnica . . . . . . . . . . . . . . . Podesavanje dobos-kocnica ................. Servisiranje glavnog kocionog cilindra ........ 'Pregled servo-kocnica ...................... Ispustanje vazduha iz instalacije za kocenje ... Kocioni cevovodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Rucna kocnica ...... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prekidac za stop svetla ..................... Dimenzije pneumatika . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . Odriavanje pneumatika ..................... Premestanje tockova ....................... Zamena tocka ............................. Koriscenje maskirne trake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Priprema metalne povrsine za bojenje ........ Koriscenje osnovnog premaza i boje ......... Popravka zaraalih delova i otvora .. . . . . . . . . . . Popravka ogrebotina i udubljenja ............ Popravka plasticnih del ova ........ . . . . . . . . . . Popravka ostecene boje ....... ,............ Restauracija izbledele boje ........ . . . . . . . . . .

343 351 357 362 362 374 377 380 385 389 391 391 395 404 408 410 418 422 422 429 432 436 438 440 443 444 446 452 454 457 459 462 465 466 469 473 475 477 477

UPRAVLJANJE· I VESANJE 382

SISTEM ZA KOCENJE 414

PNEUMATICI I TOCKOVI 449 POPRAVKA KAROSERIJE

462

-----

-~~--,-----------..,.--------~

SADRZAJ
Ukrasni i zaptivni elementi ................... Skidanje oznaka i nalepnica ................. 478 481 483 487 .488 491 493
~

DODATNA OPREMA ! UREBAJ!' 483

Brisaci i uredaj za pranje vetrobranskog stakla Grejaci zadnjeg stakla ...................... Sijalice, osiguraci i migavci upozorenja ....... Radio i antena ............................. Brzinomeri ................................ Ugradnja svetla u motorni prostor iii u prtljaznik ................................ Ugradnja vakuum-metra .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

495 495

RECNIK POJMOVA 497

Poznavanje rada vaseg automobila pomoti ce vam da odriava!e i opravljate delovc kao sto su razvodnik paljenja ili koCioni cevovod.

·ko ste tipican vlasnik automobila, verovatno novca na Asvake godine potrosite prilicnu svotuumete da odriavanje i opravku ukoliko to ne

UVOD
radu i delovima (u zavisnosti od toga gde ih nabavljaju), vee oseeaju i zadovoljstvo sto su sami nesto uradili. Staranje 0 sopstvenom automobilu ima i druga preimucstva. Ne morate za svaku sitnicu da trazite strucnu pomoc niti cekate na red za opravku, a kada mehanicar i obavi posao umesto vas, znacere tacno sta je uradeno i koji delovi su zame7

uradite sami. Iako je potreba za odriavanjem veCine savremenih modela automobila smanjen~, cene usluga i del ova stalno rastu. Zbog toga su mnogi vozaCi poceli sami da odrzavaju i popravljaju svoje automobile. Time ne sarno sto stede na

UVOD

njeni. Pored toga, redovno cete imati uvid u
stanje automobila, sto omogucuje blagovremeno

ceno ovim prirucnikom. Sl'ozenije opravke kao

otkrivanje manjih kvarova.
Ova knjiga je pisana za prosecnu osobu zainte-. resovanu da nauCi kako da se stara 0 svom automobilu. Zbog toga su uputstva ogranicena na

osnovno odriavanje i sitnije opravke koje se
nalaze u granicama vasih sposobnosti. Drugim

retima, nije potrebno da budete kvalifikovani mehanicar pa da uradite sve ono sto je obuhva-

sto su generalna opravka motora, opravka ventilskog i prenosnog mehanizma, centriranje prednjeg trapa i slicno, nisu ukljucene zato sto zahtevaju znatno strucno znanje, poseban alat i opremu. Takve paslave ipak prepustite struenjaku. Sadriaj ove knjige izdeljen je po paglavljima kaja se laka prate, a obuhvataju asnave adrzavanja automobila i sve glavne sisteme pojedinacno.

8

=

---

UVOD

Odeljci u okviru svakog poglavlja daju jednostavna, detaijna uputstva kako da opravite kvar i savete kako da tuj posao najboije obavite, zatim, sta od alata i materijala treba da imate; upoznaju vas -sa merarna predostroznosti prilikom odrzavanja i objasnjavaju u kojim slucajevima posao treba da prepustite strucnjaku, Cak i aka po sao ne mozete (ili ne zelite) da obavite sami, poznavanje problema omoguCice

vam da 0 njemu oa pravi oaCin porazgovarate sa mehanicarem. Razumevanje onoga sto nije u redu i sto treba da bude uradeno moze da spreCi cesto nepotrebne, skupe opravke, Podjednako je korisno da se opravlja sopstveni automobil i da se razume ono sto drugi za vas radi, Ova knjiga moze pomoei da postignete i jedno i drugo. samim tim sto odriavanje automobila ia vas vise neee biti tajna.

,

~~.'.~
,--

~/

Ukoliko jc dobra obavesten, majstor-ilmater ce biti u stanju da otkrije mnage kvarovc cak i na savremenim lipovima yoziln sa prednjim pogonom. Mdu radoYima opisanim U ovoj knji:::i nabrojani su (S<l donj~ leve suone, U pravcu kretanju kaznljki nu satu): z~men.:l kard:wskih zglobovu. odrl:nvunje diskkocn\ce, Zlllnena prcCislaca za gorivo j provera spone.

9

DELOVI AUTOMOBILA 0~ ! matera. Vise podataka nac. kaiseva i automobilu zbuNeke Ijude prostor za motor upodignu poklopac njuje i obeshrabruje. Kada kaisnika izmedu kojih se nalaze deloyi zlokobnog izgleda. VeGina Ijudi veroyatno nije nikada zavirila pod svoj iii bilo koji drugi automobi!. Malo je verovatno da ce vasem automobilu ikada biti potrebne sye opravke navedene u ovoj knjizi. Cini im se da vide sumu tica. U poglavlju »Delovi automobila« objasnjen je tacan polozaj mnogih delova glavnih sistema u jednom tipicnom automobilu. 10 Sada yam se pruza prilika da dobro upoznate svoj automobi!. cete u poglaYljima posyecenim ovim sistemima. Najverovatnije nisu iskoristili priliku ni da posmatraju mehanicara dok im pOdmazuje automobil na hidraulicnoj dizalici. niti da pogledaju koji su delovi skriveni iza dobosa kocnice. Nemojte dozvoliti da vas uplasi broj sastavnih del ova i sistema. .

KUCI. POPRECNO POSTAVLJENI MOTOR 21. VESANJE PREDNJIH TOCKOV A (TIP MAKFERSON) 13. KOMPJUTER ELEKTRONSKOG PAUENJA 16. ZADNJI AMORTIZER 3. VRETENO 1 LEZAJEVI ZADNJEG TOCKA 8. DONJE OSCILUJUCE RAME 14. VODECA POLUGA VESANJA ZADNJIH TOCKOVA 9 ZA VOJNA OPRUGA 10.STE PRECISTACA ZA VAZDUH 11 .~ '''--- @ DELOVI VOZILA SA PREDNJIM POGONOM 1. KAT ALITICKI KONVERTOR 12. MENJACKA KUTlJA 15. REZERVOAR TECNOSTl ZA HLA[JENJE 18. ZADNJI PRIGUSIVAC 7. REZERVOAR ZA GORIVO 11. STUB UPRAVUACA 2. IZDUVNA CEV 6. ELEKTlCNI VENTILATOR HLADNJAKA 19. BRANIK ZA UBLAZAVANJE UDARA 5. REZERVNI TOCAK 4. HLADNJAK 20. AKUMULATOR 17.

STUB UPRA YLJACA 12 . DlFERENCIJAL 7.DELOVI AUTOMOBILA DELOVI VOZILA SA ZADNJlM POGONOM 1. ZADNJI PRIGUSIVAC 2. STABfUZATOR 15. PREDNJI PRIGUSIV ACe 9. 19. 17 IS. KARDANSKI ZGLOB 8. STEGA DISK-KOCNICE 12. MENJACKI PRENOSNIK 11. KOMPRESOR KLIMA-UREDAJA 22. KATALlTICKI KONVERTOR 10. ZADNJE SVETLO 3. SERVOUREDAJ ZA KOCN!CE 29. GORNJE OSCILUJUCE RAME ALTERNATOR PUMPA SERVOUREDAJA ZA UPRAVLlAC POGONSKI REMEN ALTERNATORA VENTILATOR PREDNJE SVETLO 21. 16. GLAVNI KOCIONI CILlNDAR 28. KARBURATOR 24. KRAJ SPONE 14. PREClST AC ZA GORIVO 23. KUCISTE PRECISTACA ZA VAZDUH 26. 20. RAZVODNIK PAUENJA 27. ZADNJI GlBAN) 6. SVECICA 25. IZDUVNA CEV 4. DISK·KOCNICA S. AMORTIZER 13.

srednji niva i viii nivo. obratite se strucnjaku. Cak i aka sam posao nije mnago tezak. Radovi su obelezeni prema potrebnom strucnom znanju u jednoj od tri kolone: pocetni l1ivo. fizitki napor moze da bude veti nego sto yam odgovara. Za neke radove. Ukoliko ste reseni da obavite posao naveden u kategoriji koja prevazilazi vase sadasnje mogucnosti. isprljate ruke. kao sto je zamena 13 . bez obzira da Ii ima neko prethodno iskustvo iii ga nema. moguca upotreba dizalice iii platformi. ledino Yam treba dobra volja i sprem. potreban sarno rucni alat. i prevazilaze opseg ove knjige. pOlreban paseban alat iii pribar i potrebna profesionalna oprema. Radovi obelezeni u toj kolsni zahtevaju prilicno znanja i iskustva.. Odrzavanje i opravke koje mozete sami da obavite S sami pobrojano je u prilozenoj tabeli. Svi ani koji spadaju u tu kategoriju mogu pomocu ove knjige da obave sve navedene poslove. Viii iIi strucni nivo oznacava tacna one sto sarno ime kaze. Za najveCi dec posloya koji spadaju u odrzava- Kodrzavanja i opravke automobila? To zavisi od akve su vase realne mogucnosti u pogledu nje i lake apravke 'nije potrebno poznavanje mehanicarskog zanata.OPRAVITE SAI\~I SVOJ AUT()M'O 131 L vasih sposobnosti. Radoyi obelezeni u koloni srednji nivo iziskuju izvesno mehanicarsko iskustvo. SledeCi to najcesCih radova koje mozete da obavite uputstva iz ove knjige. znanja i volje. Zbog toga razmislite 0 svojim mogucnostima i aka vam se utini da je potrebno vise truda nego sto ste spremni da ulozite. Drugi. U prilozenoj tabeli naveden je izvestan broj najcesCih radova ocenjenih prema tezini. Alat i pribor potrebni za obavljanje nayedenih poslova razvrstani su u pet kategorija: alat nije potreban. pa i da ~e podvucete pod automobil i dobro pomuCite da biste dosli do dela skrivenog u skucenom prostoru za motor. nije potreban nikakay alat. Sami cete se iznenaditi kada budete proCitali spisak i videli sta sye pocetnik maze da uradi. poznavanje rada pojedinih sistema i vise umesnosti. i da tek onda pokusate da se latite tezih paduhvata. pocetnik moze da obavi sve radove obelezene u koloni pocetni nivo. Sve radove obelezene u kolani pocetni nivo maze da obavi svako. bite bolje da sacekate dak ne steknete vise iskustva popravljajuci jednostavnije kvarove. kao sto je provera nivoa ulja.ost da zasucete rukave.

"c: t 0 . • I• ji/t~ Wit!!! . '.. Dizalica iii platforma mogu dobro da dodu za radove pod automobilom kao sto su zamena zadnjeg prigusivaca iii promena ulja.' "... :.kljuceve. .q ·_2 !! -$ • • l . U ovaj spisak sigurno nije ukljuceno sve sto se tice opravke automobila. Tezina posla i potrebna oprema za navedene radove nije ista za sve tipove automobila.. -i:. Opravka jednodelnog karburatora na starom modelu iz vremena kada nije vrsena stroga kontrola izduvnih gasova veoma je jednostavna. itd.$ 1] Potreban .. ukljueuje takvu opremu kao sto je uredaj za uravnoteienje loekova. N1VO .0'"'.ti" f ". .. profesionalna oprema.c .0 0. znanp . '2'. • • •! • • • ... :. I I i I i I ". / alatJpribor -o"'.§' ~ . • • •I ! •I • •I • I • • I • • . g 0 ~ ~ ::.'$ of ..5 q'f .!: et I • • • .'1>!I {: .~ ~ ~~ f c: e 'B ""Q.. opruzni kompresor za zamenu opruge iii elemenata za vesanje tip makferson. Poslednja kategorija.0 &~ '(.$ -stil ".. U posebne alate iii opremu spadaju kljuc za precistac ulja potreban za zamenu ulja. • • • • I I • • • • •i• • . -o::.. . pumpa za podmazivanje sasije... ..oo!:i. stroboskopska lampa za podesavanje ugla pretpaljenja...l. g <. klesta i odvijae.$ ! _~ c."" ~Q. • •I . <. I I• I I " • I .• i . dok je veCina najnovijih tipova karburatora taliko komplikovana da eak i kvalifikovani mehanicari ponekad imaju teskoce da ih poprave. • • • ..3?i ~~ :"Q. 2'. mogu da zahtevaju sarnO obican rueni alat .rucnorn menjacu Provera ulja u diferencijalu Provera nivoa tecnosti za hlaaenje motora Provera nivoa ulja za kocnice Provera nivoa elektrolita u akumulatoru Zamena ulja i preCistaca za ulje u motoru Podmazivanje sasije i karoserije Podrnazivanje lezajeva tockova Provera napona akumulatora Punjenje akurnulatora 'Zamena akumulatora CiScenje iIi zamena kablova akumulatora Zamena elektropokretaca iii automata elektropokretaca Zamena pogonskog remena alternatora Provera alternatora iIi regulatora napona (reglera) Zamena alternatora iIi regulatora napona (regJera) Provera hladnjaka na pritisak Provera antifriza u hladnjaku.. Provera nivoa ulja u motoru Provera nivoa ulja u automatskom menjacu Provera ulja u mehanickom . .. • . •.'d 'i OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL pumpe za vodu... I •I •. I . I I Ispiranje ipunjenje hladnjak~ Provera elektricnog ventilatora hladnjaka Provera spojnice elektricnog ventilatora Zamena creva na hladnjaku iIi grejacu • • I• • · ! I ! . I • • ..

... . • .• I • I• • • • • • I • • .>Q. .~ g~ 2lfi.<.0 i' g -s i~! . • .. .~~ Zamena termostata Zamena pumpe za vodu Zamena cepa na bloku molora Zamena hladnjaka Punjenje klima-uredaja Zamena kompresora klima-uredaja Zamena preCistaca za vazduh Zamena preCistaca za gorivo Prover a pumpe za gorivo Zamena purnpe za gorivo Podesavanje praznog hoda karburatora Podesavanje smese praznog hoda karburatora Podesavanje polozaja leptira karburatora Popravka karburatora Zamena karburatora Zamena ubrizgaca za gorivo Podesavanje rada pumpe za dizel gorivo Provera ubrizgaca za dizel gorivo Zamena ubrizgaca za dizel gorivo Zamena turbo punjab Provera senzora motora _..: § ~ f .. .---~-----.."§ .. ~ ~"<.. I • .l.~: ~ ·l • .I . • . C:i'::.. • . • • .II •! I I.t:: ~'><J.!:! )j'""'..• ! . I • i •I I .t 1& ! ". • II • •I I • I• . • • I .'$ "q.--------~---. 0 q. • I .. I • • I I J • I I • I I I• I • I • ."$t". I • I I • • • I• I • • • • • • • I• I I• I I •• • I • • • • • • . • I...• ! • I . I I I • • . I• I •I •I • • • ...• . • • I • • I•I .::'~"$"q.'$'" ." 1}"".-- l $ • • I• .§ -f..-- . I I I 1 I 15 .~q....o . - OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Nivo znanja / -o~ / Pot reb an aJatipribor --e"" f $" :~ fJ t::o.l . • . Zamena senzora matora Provera ventila za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja Zamena ventiJa za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja Zamena kanistera sa ugljenim prahom Zamena ventila za recirkuladju izduvnih gasova Zamena pumpe za ubrizgavanje vazduha Zamena katalitickog konvertora Provera izduvnih gasova Zamena »platinskih dugmadi« Zamena poklopca razvodnika paljenja i razvodne ruCice Zamena prekidaca elektronskog paljenja Zamena modula elektronskog paljenja Zamena indukcionog kalema (bobine) Zamena provodnika (kablava) za sveCice Zamena sveCica Provera i podesavanje ugla pretpaljenja li0'liJlti 0. .~ .

I • i • 1 ! I . I• I I I • . ." ~ I .I • I • • I • •I•I• • • I• ! • I. iiifDlftl ~o& .------------. .[ OPRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL N' ' Potreban 'Iva znaoJa / 'alatipribor. • • I ! • • I r• I • • I •I• • I • ... • • •I•I ! • • • I• • I• • • I I • • I• • • I • • i I I I I . • • •I • I • I• • • I . • I !• i • I • i I .l~l~"/l i'(0~ /~~~~l{ p'" Q./ . i • • I 1 .. I I · Zamena glavnog prekidaca Zamena sveCica kod dizel-motora Provera kompresije kod motora Provera vakuuma ked motora Ispitivanje fada cilindara Popravka neispravnih zaptivki '1' o desavaoJc ventI'I a • .I I I I • I I • I I ! •• !' • ! I . • • • • • • • I I i • . I I I I I I Genera!ni remont motara I Podesavanje zazora ventila Zamena Qzubljenog ramen a razvodnog rnehanizma Zamena prigusivaca ili izduvne cevi Zamena ulja i precistaca za ulje kad automatskog menjaca Podesavanje sl~odnog heda kvaCila Zamena kvaCila Zarnena kardanskog iIi homokinetickog zgloba Zamena pogonskog vratila iIi poluosovine Zamena oslonaca motora Zamena menjaca Generalni rernont menjaca Zamena upravljackog mehanizma sa zupcastom letvom Zamena kraja spone Zamena kuglastog zglo ba Zamena zavojne opruge Zamena amortizera Zamena elemenata vesanja tockova (tip Makferson) Centriranje prednjih i/ili zadnjih tockova Balansiranje tockova Provera disk-kocnica Provera dobos-kocnica Podesavanje kocnica Zamena stege disk-kocnice Remont stege disk-kocnice Zamena koCionog cilindra Remont koCionog cilindra Zamena glavnog kocionog cilindra Remont glavnog koCionog cilindra Ispustanje vaz'duha iz koCione instaiacije Premestanje tockova Zamena osiguraca . I I I 1 • I • I • I • • I !• I • i I • • •I •I •I • • • I • I • I . I ! I t 16 .i I • I • I • I •I i I• • I ! I i I I i I • I• I• I .. • I • • • • I• • • i• • • • • I• !• I• I• II• • Ii • •I• .. • • i i i.~:f :J~l ~~i""c." .gl i:: .. . • • I r• i • i ! ! ..~ . I i I • - I i.

U suprotnom. Kada radite napolju. Pre svega. Ako slucaino spadate medu one srecnije. budite spremni da u slucaju iznenadne kise zastitite delove i alat.IIIIIII\1I. Nesto od potrebnog alata mozda vee imate. jednostavno. Pre nego sto pOGnete da prikupljate alat i pribor. znaCi da imate dobru nameru da se Iatite nekog posla u vezi sa odrzavanjem iIi opravkom vaseg automobila. dovoljno vremena i odgovarajuca uputstva. Isto tako. onda ste preskocili prvu prepreku. Mnogi mehanicari-amateri nalaze zadovoljstvo u majstorisanju prvenstveno zbog toga sto uzivaju da rade sa dobrim alatom. mozete blizu automobila da postavite sto za kampovanje iii cak tablu od iverice oslonienu na kante za otpatke. ~ __ Pljosn<l!C lurpijc ~)o (1IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII. obidite nekolikO pradav- KombinoVilnu k!csta Radionicka dizalica (znba-dizalka) . Ako nemate radni sto. zavisi od toga da Ii posedujete odgovarajuCi alat i da Ii ste odabrali pogodno mesta za rad. organizujte radni prastor u blizini mesta gde mozete da ukljuCite lampu ako nastavite posao po mraku. nioracete nekako da se snadete. Jos gore je imati rdav alat koii. Cinite vodeCi racuna 0 bezbednosti.f11\) ~ Kombillov. pazite da sve sto radite. mnogi poslovi mogu da se obave u dvoristu. Drugi uzivaju u tome Pomozite sebi time sto cete obezbediti potreban alat cak i za najsitnije poslove. U kojoj cete meri imati . I na taka improvizovan sto mogu uredno da se poslazu kOlikO ste vee procitali prethodne odeljke Ove delovi i alat. pogledaite sledeCi spisak da biste videli sta yam je potrebno. po dnevnoi svetlosti. VeCina -kucnih majstora nema preimucstvo da . unistava navrtke.OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Alat Uknjige. Napravite spisak pre nego sto pocnete da kupujete i proverite da Ii je alat koji posedujete u dobrom staniu. Kada je vreme Iepo. uspeba i koliko eete zadovoljstvo osetiti zbog dobra uradenog posla. jasno je da bez alata nema zanata. viike i zavrtnie. Osim toga. radi u velikoj.zatim cist i dobro osvetljen radni prostor.ll1i otv()rcni!()ka~ti kljuc 17 . da proveravaju koliko mogu da postignu sa sto je moguce manje pomoci. zagrejanoj i dobro osvetljenoj garazi. pre nego sto se odluCite za kupovinu. l3ilo kako bilo.

rnogucnost ostecenja zavrtnja bice svedena na najmanju mogucu meru aka se snabdete garniturom odvijaca-koji odgovaraju veCini. iIi pljosnati odvijaci. Moguenost da krstasti odvijac isklizne iz glave zavrtnja je manja nego u standardnih odvijaca. odluCite se za onu u kojoj 'se nalaze odvijaCi sa nekoliko debljina radnih povrsina i nekoliko 'duzina sta· bala. ako nameravate da kupite dobru garnituru. Obe vrste odvijaca dobile su ime po proizvodacu zavrt· nja za koji su predvideni (filipsov i prinsov od· vijac). veZDa usednuti u urez na glavj zavrtnja. ponekad koriste kao dleta.OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL oiea da proverite gde su cene najpovoljnije. poluge za vadenje eksera. Krstasti urez na glavi zavrtnja omogucuje bolje pritezanje iii odvijanje. Na taj naein mazete da doaete do dobre garniture alata i pribora. Standardni odvijaci se jos nazivaju odvijaCi za zavrtnje sa urezom na glavi.# ~. Oni se. Idealna garnitura alata trebalo bi da sadrzi najmanje trI standardna odvijaca sa duZinom sta· bla od 40 do 200 milimetara. Ima nekoliko vrsta odvijaca za zavrtnje sa krstastim urezom na glavi. grebaci i drugi slieni alati. to je alat bolji . razlika je u tome sto je u jednih vrh mnogo zatupljeniji nego u drugih. Medutim. odnosno njihovi urezi na glavi razliCito konstruisani. a da ne potrosite sllvise DOyea. setite se ovoga: sto je radna povrsina evrsea. na zalost.biee mnago izdr±ljiviji. Majstori koji u ove svrhe upotrebljavaju odvijace treba obavezno da poveeaju svoju zalihu i da zadrze nekoliko koje ee koristiti iskljuCivo za anD za sta su predvicieni. Postoje razlicite sirine ureza na glavi zavrtnja i razlicite Odvijaci U osnovnoj gamituri alata treba da se nalazi nekoliko standardnih i krstastih odvijaca.lim urczorn ~ ~ 18 I'I [ SS :~ Odvijac za vijke sa specijatnim 5cslougaonim urczom Odvijac za vijke sa St:slOugaonim otvorom . Zbog toga. I!I' ] CD ® Odvijac za vijkc sa urcZOm • ~ !) Odvijac za vijke sa krstastirn urczorn d I' EB @ @ i Odvijat :ea vljke sa krsl!H. Posto su zavrtnji. i oni na prvi pogled izgledaju isri. ne znati da ce odvijac oba· debljine radnih povrsina odvijaca. To sto je radna povrsina pljosnata. a rutica ce biti boljeg kvaliteta. Kada razmisljate 0 ceni. Nije naodmet ako posetite neku »buvlju« pijacu iii vidite sta se nudi u malim oglasima. ~ C~.

kupujte one dobrog kvalitet'a da bi yam dugo trajah. kardanski zglobovi i drugi sklopovi.OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Postoji veti broj odvijaca za posebne namene. Kldta sa pravim celjustima imaju . na vasem automobilu mogu da se nalaze zavrtnji neuobicajene konstrukcije sto se naroCito odnosi na zavrtnje na nkrasnim lajsnama. mozda ce yam biti potrebna klesta sa pomicnim zglobom iIi univerzalna klesta za vodene pumpe koja mogu da zauzmu vise razliCitih polozaja i da se upotrebljavaju za razlicite poslove. Klesta za uskocnike takode su veoma korisna. to je samo pocetak . spoljas- Poluokn!gb klesta sa savijenim vrhovima Univerzalna klesta »grip" Klestn za uskocnike 19 . Na mnogim novim tipovima autQmobila naiei eete na zavrtnje sa specijalnim sestougaonim urezom iIi sestougaonim otvorom na glavi. Uvek ce yam se Cinlti aa vam je potreban »samo jos jedan« da upotpunite svoju garnituru alata. Klesta sa pomicnim zg!obom Kombinovana kldta Poluokrugla klesta sa pravim celjustima Klesta U svakoj kutiji sa ala tom nalaze se i obiena kuena klesta.ko dostupnim mestima.ako nameravate da prikupite potrebnu garnituru alata. i odvijaCi koji pridrzavaju zavrtnje i sa kojima mogu da se okreeu standardni zavrtnji na nepristupacnim mestima. Kombinovana kldta imaju zakosene celjusti sa bocnim setivom za odsecanje :lice j rascepki. Univerzalna klesta »grip« sluie i kao vodoinstalaterski kljuc i kao kleSta. ani mogu da se odvijaju iii priteiu posebnim odvijacem. Postoje klesta za unutrasnjc usk.ocnike. I za ovo ce vam biti potrebni specijalni sestougaoni odvijaCi: Postoje zatim i savijeni odvijaCi sa krstastom iIi ravnom radnam povrsinom koji se Koriste za tesko dostupna radna mesta. ana predstavljaju dragocen deo svake garniture alata i najkorisnija su klesta koja mozete da kupite. Na primer.iljate celjusti kako bi mogla da se upotrebe za formiranje obujmica od zice na te. Kad kupujete. savijeni odvijaei (sa stablom za spiralni okretac) pomoeu kojih se brze radi. 'Osim njih. Neki odvijaCi imaju veeu drsku koja omogucuje ostvarivanje vece sile za okretanje. Ali. Savijena klesta sa dugim celjustima pogodna su za hvatanje malih del ova iii za radove za koje klesta sa pravim celjustima ne odgovaraju. Upotrebljavaju se za skidanje uskocnika sa delova kao sto su kocioni cilindri.

kao i razliCite rucice i nastavci. dva kvalitetna podesljiva kljuca i garnituru nasadnih kljuceva. postoje i kombinacije sa razliCitim veliCinama radnih povrsina za naglavke. Kljucevi Za odvrtanje navrtki mozete da upotrebite jedan ad sest razliCitih vrsta kljuceva: standardni otvo- reni. okasti. Mi yam predlazemo da kupite dobru garnituru kombinovanih kljuceva. krivina kad okastih kljuceva. Pored ovih kljuceva. Lepo je otvoriti sredenu kutiju za alat i izabrati najpodesniji kljuc. Otvoren) k!jlJ~ Poddljlvi otvorCl1i kljue OkllSli kljlle Kombinovani otvorcnUoknsti kljuc KomhiIlOI''.OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL nje uskocnike iii klesta koja sluze i za jedno i za drugo. kombinovani otvoreni (okasti. podesljivi otvoreni.1I1"1 lllvnrcnVnas. kombinovani otvoreni) nasadni iIi dvostrani okasti kljuc.luni kljue Dv()strani ObSli kljuc lcdnosmcrna rtlCica sa sk<lk~vjcom i okn:tac spoljnom cctvrtkom sa ~ipkom :iil 20 . ali takav izbor amateru nije potreban. .

Ako je sistem paljenja u vasem automabilu konvencionalan. Ovo je _veoma vazDa za radove u vezi sa kocnicama i vesanjem. Momentni kljuc je Ditan za mnoge opravke. iCC' ~~ 2) ~ <~ \Q) ~ W::~ =::z~~~ffi. nastavci 2)~~I((V 00 CD [ .OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Pored toga. ~. Tipovi sa kazaljkam i padesljivi momentni kljuc predvideni su za strucnjake. pogotovu ako nameravate da se latite radava koji prevazilaze jednostavno odrzavanje autlilTIobila. Takode treba nabaviti momentni kljuc. odvijace i. ~ I u ( m ~ 2J I 2J ~ I \ . jer pomocll njega mozete da pritegnete zavrtnje tacno prema fabrickim uputstvima. kardanski zgiob. eventunlno biste magE dn nabavite i garnituru dvastranih okastih kljuceva.. Najjeftinija varijanta je momentni kljuc sa ruCicom. po mogucstvll.male kljuceve. i ~ 'I. I .1' . Danas su svi momentni kljucevi bazdareni za engleski i metricki sistem mera (lbs/ft i Nm). Upatreba momentnog. listi6e za merenje zazora. W ill . usled cega zavrtnji kasnije rnogu da se olabave. kljuca pomaie da se izbegne suvisno pritezanje kojim mogu da se palome zavrtnji.Hsku mCica sa kaz:Jljkom (momemni kljuc) 21 . turpija za svebce.i. odvijat DinnmomC(. a ne elektronski. kupite i garni-· turu aIata za sveCice . . . Umeci.) C[~~~~~) tL=~I) C2) Kljuccvi za svecice I© c ListiCi Odvijaci Zll merenje zazora. iii nedovoljna pritezanje..

leftin cekic sa slabom rucicom se ne isplati. Proverite da Ii je ruCica dobra uCYrScena i da nema na njoj raspuklina iii pukotina. nije potrebno. Okruglc lurpijt: (i JLJL3 TC51cra . makaze za lim i drugo.:111:111111111111111110 Pljosnate lUrpije ~=== o Turpije. isplatiee vam se). Pre porucujemo yam sarno nekoliko osnovnih alata pljosnatu i okruglu turpiju (one mogu da posluze U Tazne svrhe). Ako nameravate da opravljate karoseriju. testeru za secenje metal a sa nekoliko rezervnih seciva (kupite najkvalitetniju koje nadete. dleta. zavisi od njihove velicine i obiika. Stavite zastitne naoeare kad god postoji mogucnost da leti metal.. testere za secenja metala.OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL ". ¥ ¥ II < ---- II Svetiljke Dobra ruena svetiljka predstavlja dugoroenu investiciju. makaze za tim i klesta za secenje :lice. osim za opravku karoserije. ima toliko da biste njime mogli da ispunite celu kutiju za alat. Say ovaj alat je zgodno· imati pri ruct iako ga mozda neeete koristiti za veCinu poslova koje obavljate. plasticno i neko drugo tela. Kada se otkaCi i poleti. dleta i sekaCi Pribora za obradu metal a kao sto su tUfoije. Tesarski iii rakljasti cekic moze da posluzi. probojci.• II CekiCi Verovatno vee sada imate jedan iii dva cekiea. ali pre iii posie ee vam ipak biti potreban. Da Ii su podesni za radove na vasem automobilu. Ta vrsta cekica ima loptastu glavu na jednom. Vec'ina ima prikljucak sa uzemljenjem kako bi se prikljucile za busilice i drugi elektricni Dlcta 22 . RuCice cekica se najcesce izraauju od oraho-· vine. kao i sekace. sekaCi. pljosnato dleto. biee yam potrebni nekoliko vrsta mekanih cekica iii jedan sa zamenljivim uloscima tako da po izboru maiete da koristite gumeno. Ovo vam.ca scbnjc IneW\a <: C II < "'" <::: . a pljosnato celo na drugom kraju. ali ono sto eventualno moze da vam zatreba jeste cekie sa loptastom glavom. glava ('ekica moie i da ubije.

0PRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL Ii l\ LI I \ . I 111 Rakljasti kljuc CekiC sa loptastom g!avolTI C:ekit sa ulosCima Ruena $vctiljb ad 220V 5~ produlnim kablom Rucn~ svctilika ad 12V sa produinim kablom Batcrijska !ampa 23 .

OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL Sigurnosn<l postoija alat. Za brie i bezdenije podizanje automobil treba da ima radionicku (taba-dizalieu) iii hidraulicku dizalieu. laksei efikasnije da nesto otkrijete baterijskom lampom nego svetiljkorp. koristite postolja umesto platforme.l. Ako sami obavljate veliki broj radova na svom automobilu. Ako yam je potreban produini kabl. DIZALICA. Nemojte da dozvolite da vas prevari niska cena nekvalitetnog postolja ili platforme. Koristice yam naroCito ako spadate u majstore koji uvek odaberu pogreSan kljuc pa moraju da se vracaju do radnog stoia. predniem trapu iii kada morate da skidale toekove. Mogu se naci i svetiljke sa sijalicom od 12 V koje se napajaju iz akumulatora autmobila i koje su idealne za opravke napolju iii u nepredvidenim situacijama.. nabavite onaj koji moze da izddi potrebno opterecenje. Kada obavljate radove na sistemu za kocenje.llica Pokrelna lei~l. Plat forme za v()zilo Radionicku dizalic~ (zaba-dizalica) $lubna hidraulicna diz. Dizaliea je predvidena da podigne automob. a zatim da se odatle izvucete. To je u stvari ravna plata sa podmetacem za glavu i tockiCima. a namcravate da obavite mnogo radove ispod automobila.626 mm) koja moie da izdrii sijalicu od 75 W. U kutiji za alat treba da imate [ jednu dobru baterijsku lampu. neee yam bili dovoljna samo ruena dizaliea koja spada u pribor koji ide liZ automobil i koristi se u slucaju nuide. Platforme Sli idealne u slucajevima kada nije potrebno ski dati tockove. ALAT ZA AKUMULATOR. Kupite svetiljku sa kablom SWG 16 (prei'nik tice = 1. a ne da ga podupire tokom rada. izdignuta nekoliko santimetara od poda.ika Poseban alat i pribor SIGURNOSNA POSTOLJA I PLATFORME. U alat za akumulator spadaju: Izvlakac za kleme . Cesto je mnogo brte. Stoga automobil treba da poduprete sigurnosnim postoljima iii platformama. pokretna letaljka ce vam biti od velike pomoCi kada hocete da se na brzinu podvucete pod automobil. Ako imate srecu da radite na tvrdom. ravnom podu. I 24 .prakticna stega sa navojem pomocu kaje maze da se skine svaka klema sa polova akumulntow. _ ' POKRETNA LEZALJKA.

Produini kablovi za startovanje .rutica koja se stavlja preko dva pob na konvencionalnom akumulatoru zbog lakseg skidanja i prenosenja.!"'7'1 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL g :! .··1 . Za ispustanje ulja is preCistaca koristi se obican kljuc sa 25 . Takvi kablavi treba da imaju davoljan broj proyodnika koji mogu da isporuce primaocu 5tO viSe elektricne energije uz minimaine gubitke. i i i '-. Prove rite da Ii su odgovarajuceg kvaliteta. PRIBOR ZA PROMENU ULJA. ! ~" ~ Izvi<lK<lC za Klemc ~~ f".maida ih vee imate u Svom automobilu.. Cctkicc za ciscenjc klema i polova akumubto[a N()~a6 akumul<ltora Hidromctar Produzni kabl za staftovanje Pribor za promel'lU ulja Cetkica za ClSCenje klema i polova .iitana cetkiea koja se navlaci na poloye i omogucuje brzo i lako i'iseenje. Nosac akumulatora . Hidrometar .naprava za merenje specificne tezine elektrolita da bi se utvrdio stepen napunjenosti akumulatora. Kontakti (iabice) i kablovi treba da budu dobro izolovani i obezbedeni.

OPRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL obujmicom koji olaksava skidanje i vracanje preCistaca. Za prikupljanje ispustenog istrosenog ulja moie da vam koristi i stara posuda ako je dovoljno velika. . Slrobmkopsk<l lampa ListiCi za mcrcnJc Z3zora Tahomctar I 1 Urcdaj za mcrcnjc komprcsijc Urea.:lj za mcrcnjc potpritiska 26 . lsplatjce yam se kad ga vee prvi put budete upotrebili. Pojedini delovi pribora za podesavanje nisu skupi. Stroboskopska lampa. IIi. . moiete da kupite jeftin pocinkovani iii plasticni lavor da posluii kao sud za istroseno ulje. PRIBOR ZA PODESA V ANJE. ostale instrumente moiete u pocetku da pozajmite pre nego sto se odluCite za kupovinu. Lampa sa neonskom svetiljkom je jeftinija od ksenonske ali yam je potreban skora potpuni mrak da biste vide Ii svet- 1 .

OPBAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL lost. Ureclaj za merenje potpritiska. Ovaj yaian i jeftin merni instrument bi trebalo da imate. Cime se postiie mnogo bolji uCinak nego sa standardnim kljucem. Postoje dva tipa meraea zazora koji mogu da budu spojeni u jedan komplet. Ako se koristi kako treba. Ovaj instrument maze veoma brzo da se amortizuje. Ako ste vlasnik vozila sa konveneionalnim razvodnikom paljenja bice yam potreban tahometar za proveru zazora kad »platinskih dug- madi«. kupite krstasti nasadni kljue sa cetiri naglavka razliCite veliCine. Ako mislite da cete cesce skidati toekove. NASADNI KLJUC:. Nasadni kljuc se kao I Manometri za proveru pritiska u pneumatlcima I Ii -I i Krstasti flilsadni kljuc [uena dizalica isporucuje zajedno sa no vim auto- I mobilom i koristi se u nepredvidenim situaeijama. MANOMETAR ZA PROVERAVANJA PRlTISKA U PNEUMATICIMA. posebno na starijim tipovima automo- bila. Pljosnati tip sluii za merenje zazora izmedu kontakata prekidaca (»platinska dugmad«) i za podesavanja ventila. Tahometar ce yam pomoCi da podesite karburator i izvrsite druga podeSavanja. Uredaj za merenje kompresije. Provera kompresije je vazna. ventila ili zaptivaea cilindarske glave. On takode omogucava i ravnomernije odvrtanje i zavrtanje sto sprecava eventualno ostecenje navrtki tockova. stanjem karburatora. Ovaj merD! instrument koristi se za proveru pritiska sabijanja u cilindrima i moze da vas upozori na stanje ventila iii klipnih prstenoYa. ali taho- metar daje tacnije rezultate. PUMP A ZA PODMAZIV ANJE. posedujete. ListiCi za merenje zazora. Da Ii cete kupiti pumpu za podmazivanje zavisi ad toga koliko vam je star automobil i koliko drugih aparata za podmazivanje. moze da ukaie na probleme u vezi sa uglom pretpaljenja. Stoga ipak preporucuJemo stroboskopsku lampu sa ksenonskom svetiljkom. zaptivanjem. Mala pump a zapodmazivanje nije skupa. a njom se Pumpc Zll podmazivanjc 27 . Nepropisno napumpane gume brzo se babaju. te ne bi bilo lose da manometar driite u prostoru za sitan pribor i proyerayata pritisak u pneumatieima bar jednom godisnje iii pre svake duie voinje. Okrugli tip sa zieom sluii za proveru i podesavanje zazora kod sveCiea. pa cak i sa zapusenim zadnjim prigusivacem. Ovaj zazar mozete da proverite i listiCima 'za merenje -zazora aka Sil dugmad nova. Tahometar.

kao sto su ram. KvaIitet varira od bezvrednih alata do onih za strucnjake. plasticnom i izolacionom trakom. ako ste osoba koja voli da se igra alatom. a lako se skida vodom. Automobil mora da se nalazl na raynom terenu. skinite say nakit . Moiete da nabavite i neki zastitni krem koji se stavlja na ruke pre nego sto se poene sa radom i deluje kao »hemijska rukavica«. zatim zavrtnjima za lim. ne gubi se. Pomocu nekih mozete zaista da ustedite vreme. Nemojte koristiti niske stolice. Ne isplati se kupovina jeftinih garnitura alata koje se prodaju po neverovatno niskim cenama. zadnja osovina iIi oslond branika . Izbegavajte siroka odela. verovatno cete moei da prooete sa osnovnim alatima koji su vee opisani.a dizalicu spustiti tako da teiinu primaju i postolja. kaisevi.OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL lako moie ubrizgati dodatno ulje u mazaIiee dok radite pod . a ne sarna dizalica. sa menjacem stavljenim u brzinu (rucno) iii u poloiaj za parkiranje (kod automatskog menjaca) sa podignutom rucnom koenicom i jednim iii vise tockova blokiranim ciolom iIi komadom drveta da se ne bi pokrenuli. Ako zelite da ustedite novae na odrzavanju i opravci. vasa kutija ce po svoj prilici uskoro postati suvise mala za sve vccu zbirku. dok su drugi prvenstveno namenjeni struenjadma koji mozda svakog dana obavljaju istu popravku. odele i alat od delova koji se pokrecu kao sto su ventilator. bilo bi dobra da uzmete nekoiiko kanona za jaja i da ih u njih poredate. Kada obavljate poslove prilikom kojih koristite veCi broj sitnih delova. RAZLlCIT PRIBOR. Poslednji modeIi nekih uvoznih tipova vozila imaju mesavinu standardnih. Varna vrhunski alat verovatno nije potreban. Postolja bi trebalo postaviti ispod jakog dela sasije . Cuvajte prste. kante za otpatke iIi kutiie. Zato vas molimo da ova proCitate pailjivo i da upamtite da ovih pravila treba da se pridriavate zbog syoje liene bezbednosti. • Ne podvlaeite se ispod automobila koji nije propisno poduprt i nikada ne koristite dizalicu kao jedini oslonac. karbura~ 28 . Driite je u garazi. vijaka. oscilujuca ramena. salove iii kaput koji bi mogli da se upetljaju u kaisnik iIi pogonski kais. kravate. satove i narukvice. taka da cete u tim slucajevima mazda morati da kupite dve garniture kljuteva iIi naglavaka. Postoji mnostvo specijalnih alata i pribora koje moiete da kupite za opravku svog automobila. treQa ispod njega postaviti postolje (po mogucstvu dva) koje pod· nosi teiinu automobila. P~sto se' auto mobil podigne. Aka nemate posto· Ija. Osim toga. kosu. podlaski i sigurnosnih podloski. Jos nesto a kvalitetu alata: dobijate onotiko koliko platite. Ali. ali trebalo bi da kupujcte alate koji imaju dozivotnu garanciju i koji su napravljeni od kvalitetnog materijala.automobilom. odvijaca. dajemo i upozorenia koja moida ne znate ako ste tek poceli da radite na svom automobilu. metrickih zavrtanja i onih Cije su mere izrazene u colovima. upotrebite nesto sto sigurno moze da podupre hiljadu iIi vise kilograma kao sto su betonski iIi drveni blokovi. Ruena kutija za alat je nesto sto svaki majstor-amater na kraju kupi. ispod iii oko vasega automobila. osim ako ne planirate da ih upotrebite sarno jedanput. Vecina nasih saveta jesu mere predostroznosti zasnovane na zdravom razumu kojih uvek treba da se pridriavate dok radite na. Garniture kljuceva. podrumu. zaptivacirna i drugim sitnicama koje se cesto koriste. Mere predostroinosti ijedna knji~a 0 opravci automobila po prin»uradl sam« ne bI btla pot puna bez odeljka posvecenog bezbednosti prilokom rada. Ncipu • Pre nego sto poenete da radite. naglavaka iIi cak kompletne garniture alata sa kutijom zn alat obicno kostaju mnogo manje nego kad se kupuje svaka alatka posebno. Benzinska isparenja iz rezervoara za gorivQ.prstenje. Ustedecete sebi i trud i vreme ako se snabdete najcesCim veliCinama navrtki. kaisnici i pogonsko vratilo. potrosnim uljem i maseu. Moiete prilieno da ustedite ako kupujete alat u garniturama. sake. a i zasticen je ad atmosferskih uticaja. • Nemojte pusiti dok obavljate radove na sistemu za doyod goriva jli na akumulatoru. plakaru iii prtljainiku svog automobila. Prvo nabavite neko sredstvo za Ciscenje ruku (kupuje se u prodavnicama automobilskih delova i pribora) i gomilu Cistih krpa. Taka je ceo alat skupljen na jednom mestu i uvek je pri Tuei.

000 volti sto nije smrtonosno ali ce vas dobra uplasiti ukolika ste nepazljivi. Antifriz je otrovan za pice. • Ne otvarajte poklopac hladnjaka dok je motor vruc. Ona moze da sadrii azbestnu_ 'prasinu. ne prikljucujte ga direktna za akumu]ator. radia-aparata. sistema za dovod goriva koji propusta. ne pokusavajte povezivanje iIi proveru bila kag sistema u motaru iIi kablovskog prikljucka jer matete da upropastite skupu elektricnu instalaciju va. Pazite da ne prevrnete akumulator iii da ne prospete kiselinu na automobil kada manti rate iIi skidate akumulator. a 06 Z35titnim naaearima. prvo ukljuCite akumulator. • Kada radite bilo kaji posao na elektricnoj instalaciji. tada ga povezite sa drugim akumulatarom ad 12 volti. jer moze da dode do prskanje vrele vode iz hladnjaka. Ne ostavljajte ni antifriz u otvorenim posudama gde deca iii domare zivoti- 29 .seg vozila. pa tek onda uredaj za punjenje. Aka morate da ukljucite motor. Ne bi bilo lose da se potpuno uzdriite ad pusenja dok obavljate radove na autamabilu. otvorite vrata garaze iii 5provodite "gasove napolje pomocll cevi. kao i nn teenost za pranJc vetrobrana. moguCi karcinogen. zavarivanje iii koriscenje gorionika da bi se olabaviii zardali zavrtnji. • Pazite da ne dadirnete kablave sveeica iii visokanaponski provadnik indukcionog kalema (bobine) dok motor radio Elektricna struja u sistemu paljenja je jacine od 20. Prilikam punjenja. vee ga povezite sa delovima vozila (masom) kao sta'su blok motora. Pored toga. brusenje i . Freon u klima-uredaju maze da prouzrokuje promrzline ako do de u dodir sa kozam. gasa bez boje i mirisa. glavnog prekidaea. regulatora • Ne radite nista 5tO moze da izazove varnicenje iIi plamen u blizini rezervoara za gorivo iIi . na spoljnaj povrsini akumulator mogu da se nadu astaci kiseline koji mogu da pragare tkaninu. Ovo se napana. kontaktni kljue treba da bude izvaden. usisivac za prasinu ili staru cetku kada uklanjate prasinu sa delava kocnica. Nagomi- • Na najnavijim tipovima vozila sa elektronskim komandama motora kompjuter u vozilu je veama osetljiv na napanska preopterecenja. Prilikam prikljucenja cesta dolazi do vamicenja. benzin. otklanja se opasnostbd eksplazije vodonika. Prvo popravite mesto kaje propusta. odnosi na upotrebu elektricnog alata. ulje za servo uprav!jac. Zastitit~ ruke gumenim rukavicama. • AkuIl1ulatori sadrie sumpornu kiselinu te stoga patljivo njima rukujte. Ovo otklanja mogucnast slucajnog uzemljenja strujnog kola i pozara iii ostecenja nekag dela u elektricnaj instalaciji.OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL r----------------------------------~~~~~~~~~~~ nje mogu da pokusaju da ga piju. Pre iskljuCivanja bilo kog ad elektricnih prikljucaka. kada koristite dleto i cekie. • Izbegavajte udisanje prasine iz oblaga kaenice iIi kvaCiia. • Nikada ne »palitc« motor u garazi. ulje za menjae. treba prvo da iskljuCite kabl za uzemljenje akumulatara. ram iIi sasija i to Sto dalje od akumulatora. • Nikada ne koristite benzin kao sredstvo za ciscenje. kada busite iii brusite i kada papravljate klima-uredaj. Usled karozije. kocnice. Isparenja su eksplozivna i moze da ih lavanje uljenmanoksida. 15to se adnosi i na teenost za tara iii dizni za goriva veama su zapaljiva. • Aka nameravate da koristite produzni kabl za startavanje. te ako je kantakt sa masom udaljen od akumulatora. • Nosite zastitne naocare kad raditc ispod automobila.000 do 40. Ako koristite produini kabl za startavanje. Vadanik u akumulataru je eksplazivan i maie da ga zapali i najmanja vamica. Ova ce takode otkloniti moguenost varnicenja u blizini akumulatora. stoga ne oblatite svoje najbolje odele kada obavljate neki posao na akumulatoru. maze da bude smrtonasna. alternatora. uije za motor. kao sta je zamena elektropokretaea. ako niste sigurni u ono sto radite. a nikada sa alternatorom (dinamom) od 24 volti kaji se koristi kod nekih kamiana-prikalica. Koristite tecno sredstvo za Ciscenje. itd.

Kao i kod alata. Za jeftine preCistace upotrebljen je jeftini papimi umetaki koji ne preCiseava vazduh kako treba. kvalitet se cesta ogleda u ceni. tecnosti i rezervnih delova. kao sto su poklopac razvodnika paljenja. 30 . Jeftini zaptivaCi (semirinzi) naCinjeni od sekundarnih materijala mogu da procure posle samo nekoliko predenih kilo me tara. Procitajte pazljivo etiketu na ambalaii. suoceni ste sa jos jednommogucnoscu: nov iii remontovan (fabricki prepravljen) deo. Sto se tice kupovine delova. • Kada bacate istroseni antifriz. Panoyo yam sa'4etujemo.principuclemen atsarn« jeste lako ±elite po »uradi kupovina pretistaca. Jedan kvalitetno remontovan dec je isto toliko dobar kaoi nov. menjati i zadnji trapovi. Jeftini zadnji prigusivaci sa tankom metal- nom oblogorn i nedovoljno iii uopste nezasticeni od korozije nece trajati onoliko koliko i originalni kvalitetni delovi zasticeni iznutra i spolja . elektropokretati. pumpe za vodu. Koristite kerozin iii sredstvo za Ciscenje predvideno za ovu svrhu. Trgovci koji prodaju delove u pakovanjima. Kupovina delova os vazan odrzavanja automoJ bilajedan. iii sa zastitnim znacima koji lice na kvalitetne marke. Delovi sistema paljenja slabog kvaliteta. itd. U nekim slucajevima. glavni kotioni cilindar i razvodnik paljenja mozete ustedeti 40-60 odsto kupujuCi remontovane de love urnes to sasvim novih. razvodna ruCica i kablovi svetica nece trajati onoliko dugo kao delovi proizvedeni od visokokvalitetnogmaterijala. ali mogu da predstavljaju ekonomicnije resenje od kupovine iii remontovanih delova. Otpad je dobro mesto za kupovinu delova karoserije. Mnogi otpadi ce garantovati da su delovi u radnom stanju . nemojte ih sipati u kanalizaciju iIi odvod kisnice. da prodete sto jeftinije. iii aka ne prepoznate proizvodaca iIi zastitni znak. U pogledu nekih delova.OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL upali kontrolna lampica iz obliinjeg uredaja iii grejaca. Najbolji savet je da se kupuju proizvodi dobro pozna tog iii priznatog proizvodaca koji imaju garancIJu. ulje za motor iii sredstvo za ciscenje. Medutim. Umesto toga. a to je kupovina starih delova.sto ne znaCi da su kao novi. pa ako vidite da pise »zamenjuje originalni deo pod brojem tim i tim«. Na delovima kao sto su karburator. Krpe sa sredstvom za Ciscenje drzite u hermeticki zatvorenoj metalnoj posudi. kupujte proizvod ciji je proizvodac poznat i ima pismenu garanciju. delovi sistema za paljenje. a u nekim slucajevima je i bolji.. To ne znaCi da niza cena znaCi i niii kvalitet. sto se tice delova koji se brzo habaju kao sto su alternatori. sipajte ih u posudu koja se moie zatvofiti i odnesite ih na predvideno mesto. postoji i treea mogucnost. morate da pazite na kvalitet proizvoda koji kupujete. bolje je da kupite novi ili remontovani deo. ali i glavnih delova kao sto su motori. znajte da proizvod moze da bude rdavog kvaliteta. povecavaju zbrku prilikom kupovine delova. ali pripazite kada su u pitanju niske cene. remontovani dec je postigao nisku cenu na racun kvaliteta.

zapusen preCistac vazduha ili iskrzani femen ventilatora pre nego sto dode do problema. odnosno redovni pre- prkas svih priea da novim tipovima automo- odgovara sarno vozaCima koj-i prevaljuju veliki broj kilometara u kratkom periodu.e njibova koliCina smanji. a to znati 1akse startavanje. Neki proizvoelaci automobila preporueuju zamenu preCistaca za vazduh posle predenih 10. Mnogi profesionalni rnehanicari smatraju da su intervali za servisiranje preporuceni u prirucnicima za nove (2) Obezbeduje dobro vozno stanje. Ulje u motoru treba redovno da se menja. a tecnosti za hladenje motora posle 60. razne delove motora. udarcima. teenost za bladenje. sa zamenama preCistaea za ulje posle svakog drugog ispustanja ulja. Obavezno treba pregledati ulje u (1) Spreeava prerastanje ma1ih problema u velike i skupe.000 kilometara. zapamtite da najmanje moguce odriavanje ne znaCi da odriavanje uopste nije potrebno. preCistace. gledi i zamena kablova sklonih kvaru. Odrzavanje automobila yam stedi novae iz 'lise razloga. veCina mehani- cara misli da se ne isplati propustati Cisto ulje kroz prljav precistac i preporucuje novi posle svake zamjene ulja. klizanju. Odrzavanje automobila.000 kilometara . Danasnji automobili zaista ne zahtevaju onoliko odrzavanja kao oni od pre desetak godina. vee prvenstveno zato sto dejstvo zastitnih sredstava prestaje posle preelenih 5000-7000 kilometara. ne zbog toga sto se trosi iIi prlja."V . S~mousluzivanje benzinom iskljucilo je mehanicara koji bi obicno umesto vas proverio ulje i koji je mogao da otkrije crevo koje curi. (5) Cini vas sigurnim da mozete da racunate sa svojim automobilom onda kada yam je potreban. 31 . kao i ostale delove izlozene trenju. znaci sprecavanje nezgoda koje veti kvarovi mogu da pro- uzrokuju. bolju voznju. ali 0 njima ipak treba voditi brigu da bi bili u dobrom radnom stanju. Delove automobila koje treba odrzavati treba proveravati ilili zameniti pre rna preporukaina koje se odnose na kilometrazu i vremenski period iz prirucnika za vas automobil kao i prema rasporedu predlozenom u ovom poglavlju. Danas izuzetno veliki broj vozaea nije svestan u kakyom im je stanju automobil sye dok se nesto ne pokvari i ne prouzrokuje teskoee. babanje se ubrzava. Interval za promenu ulja posle predenih 20. tipove automobila suvise optimisticki za pro secnog vozaca i umesto toga predlazu mnago krace vremenske razmake. kako predlazu fabrike. mozda je suvise dugaeak za veCinu vozaea koji automobil koriste sarno povremeno iii za kratke voznje. motoTu. koroziji i visokom pritisku. ODRZAVANJE AUTOMOBILA I i I i Ubila odriavanje skoro nije potrebno. Sto se tice precistaca za ulje. obrtanju.sto (4) Propisno drzanje automobila omoguclce vam da lakse obavite servisni pregled vozila. To stedi benzin i smanjuje mogucnost iznenadne havarije. Nebriga moze da izazove ozbiljne posledice.000 kilometara. maksimalne performanse i ekonomienu potrosnju goriva. teenost u automatskom menjacll. kao i troskove zvanja nadlezne sluzbe i slepavan)a.. Onog trenutka kada s. (3) Spreeava smanjenje vrednosti vozila tako da cete bolje proCi kada doele vreme da ga prodate iIi zamenite za drugo. toploti. vesanja i kocnica.

Kacta je kocniea otpustena. Pedala kocnice. Kao bezbednosno sredstvo treba je cesta proveravati. naprslo.1' istrulele. zazor bi trebalo da bude manji od 10 mm. a radni hod nekoliko eentimetara. Rui'na kocnica. C::) tccno~l 1:1 hladcnJC motoHl. istroseno. treba da proverite sve sto izgleda olabavljeno. dite celokupno stanje vaseg automobila.ava automobil na malom nagibu iii da onemoguci polazak vozila kada je menjac u prvom stepcnu prenosa. zadnji toekovi treba slobodno da se okrecu. Sirena (zvui'ni signal). (3) uljc za scrvourcd<lje. popueale iii iskrzane. Kada se upravljae porn era napred-nazad. BrisaCi vetrobrana. Lokw:ija ie r. odnosno ako propusta teenost iii ne radio Svaka od ovih stavki ukratko je razjasnjena.l automobilu kojc treba testa proVCfilVati ukljutuju: (1) [cenos! za pranjc velrobrann. Unutrasnja i spoljasnja ogledala tre. Zazor upravljai'a. Zamenite metlice na brisaCima aka Sll ·. (4) uljc u motoru. BrisaCi treba da rade pri svakoj brzini i treba da ciste stakla ne'ostavljajuti I tragove. Ogledala. Labava pedala moze da znaCi nezaptivenost u cilindrima iii prisustvo vazduha u sistemu za kocenje. ureda]' treba da ispusta mlaz vode na obe strane I vetrobrana.~zlicita zavisno oil lipa vozila i sIoga j~ provcritc u prirucniku:eLl >voj ® ~utom[)bil. to moze da ukaze na izlizane obloge kocnice iIi nedovoljnu koliCinu ulja u sistemu za kocenje. Proverite svaku navedenu stavku i pribelezite da li je odredeni dec ispravan iii mu je pot reb no servis iranje. Ruena koeniea blokira zadnje tockove i treba da odrz. Uredaj za pranje vetrobrana. Veti zazor ukazuje na istrosene krajeve spone iii suvise veliki zazor u upravljaekom mehamzmu.I ! 32 I . Odrzavanje i provera sigurnosti rema prilozenom podsetniku mozete da utvr. (5) uljc u mcnjacu. Pedala koeniee treba da bude evrsta. U sustini. (6) uljc za kocnicc i (7) clcktrolit u aku[l1ulatoru. Kada se ukljuCi.ODRZAVANJE AUTOMOBILA I I I I I 0-U!-l-- >--\1- CD Osnovne !ccnosti 4 I. Ako je P hod pedala suvise veliki.

Zadnja svetla. Proverite pogonske remenc cia se nisu olabavi!i. Pogledajte gazista i proverite da Ii su negde neravnomerno istrosena iIi iskrzana 5to moze da znaCi pogresno centriranje iii o5tecenje del ova sistema vesanja_ Proverite boene zidove da nemaju izboCine. Pokazivaci pravca (migavci).ia. tada zadnje staklo treba da bude toplo. Stop svetla. Ventil bi tre·bala takode i da zveci bda se protrese (prethodno iskljui:ite motor). Proverite da Ii imate sve delove za dizalicu i da Ii je ispravna. erne masne mrlje ispod srednjeg dela vozila sa zadnjim pogonom mogu biti od ulja iz automatskog menjaea. a njihove kapice moraju da budu evrsta priljubljene ako svetica. Pritisak treba da bude isti u prednjim gumama i isti i u zadnjim gumama. Sa unutrasnje strane treba da bude Cist i suv. Proverite leve i desne. topli vazduh treba da duva u vetrobran. nezamrsena. Na kablovima ne sme da bude vidljivih ostecenja. iskrzali ili pokidali. Proverite cevovode da Ii su naprsli iii ocvrsli us/cd duge upotrebe taka sto cete ih stisnuti prstima.moze da se proveri prema oznakama ispod poklopca motora. oguljenih iii pregorelih mesta. Zute. proverite da Ii imate pumpu). Ostecena creva treba zameniti. naprsline iIi druga ostecenja. Prednja sver/a. Varnicenja se najIak5e uocavaju posmatranjem kablova s. Ventil i revi za regulaclju benzillskih i uljnih isparenja II motoru. Oba svetlosna snopa treba da budu na istoj visini. a ispod pred- r . prednje i zadnje kada je kontakt-kljue ukljueen. mrke iii erne masne mrlje ispod prednjeg del a vozi1a znaee da curi ulje iz mat ora iii da eventualno curi ulje iz menjaeke kutije kod vozila sa prednjim pogonom. ali oe suvise. Prikljueci i kablavi treba da budu zategnuti i bez korozije. Proverite da Ii SVa zadnja svetla rade kada su upaljena. Proverite da Ii su driaCi cvrsti.a vaz:duh. Stop svetla treba da se upale kada se pritisne pedala kocnice. Pritis. PreCistac za vazduh ne bi trebalo da ometa strujanje vazduha. da izazovu nepredvideno naprezanje lezajeva kaisnika. Vakuu.ak u pneumaticima (gumama). ~ Stan)e pneumatika. Rezervni tocak i dizafica.ODRZAVANJE AUTOMOBILA I I I I i I ! I. Prikljllcci (polo vi) akumillatora. Sver/a za voinj!! unazad. Cevovodi h/adnjaka. Prikljllcci (kablovi) za sveeice. Pogonski remeni treba da budu dovDljno pritegnuti da se izbegne proklizavanje. Vakuumska creva treba da budu zategnuta.mski cevovodi. Poklopac razvodnika paljell. U prtljainiku treba da driite i krstasti nasadni kljuc za montiranje tockova. Creva pod dodirom ruke trcba da budu meka i savitljiva. Proverite ventil za regulaciju . NLvoi tecnosti. Grejac stakla. Nivoi tecnos1i trebalo bi da se odrzavaju izmedu oznaka »max« i })min~<. a prikljuena mesta treba da su u dabrom stanju. Treba da se upaJi kad i prednja svetla sto se cesto previdi. Cevovodi za grejac. Treba da se upale kada se rueica menjaca stavi u palozaj za kretanje unazad (»rikverc{(). Tamnomrke iii erne mrlje blizu zadnjeg ·dela vozila mogu da znafe da ulje za diferencijal curi iz zvadnje osovine na vozilima sa zadnjim pogonom. benzinskih i uljnih isparenja u sistemu za napajanje motora i cevi tako 5to cete izvaditi ventil iz kuCista i staviti palac na to mesto dok motor radio Trebalo bi da asetite jak vakuum. Nivo motornog ulja treba proveriti tck posta se motor iskljuci i saeeka nekoliko min uta da se ulje ponovo. (Napomena: ako vas rezervni toeak nije napumpan. Prikljueci treba da budu evrsta namesteni u poklopcu razvodnika paljenja. bez pukotina iIi pregorelih me'sta. Vazi isto sto i za cevovode za hladnjak. Proverite ispod automobila da neka teenost slucajno ne curio Vlaina mesta ispod zadnjeg del a vQziia-mogu da znace da curi benzin iz rezervoara za gorivo iIi cevi za dovod goriva. Svello registarske tab lice. Takode provcrite da creva ne dodi· ruju astre predmete iii cevovode kroz koje proticu drugi fluidi. Ako je ukljueen elektricni odmagljivae zadnjeg stakla. Takode proverite cevne prikljucke i obujmice da nisu olabavljene iii dOl ne propustaju teenost za hladenje.leCica dak motor radi po mraku. Zapusen iii ostecen precistac treba odmah zameniti. Klinasti remeni. Prove rite stanje rezervnog tocka i pritisak u njemu. Poklopac ne sme da ima pukotine iii druge znake varnieenja iii habanja.vrati u karter motara. Proverite pritisak u gumama kada su hladne. Proverite duga i kratka svetla. a ne tvrda i kruta. Pravac svetlosnog snopa 'thoze se proverit! taka S10 cete autamobil parkirati nn oko 10 metara ad neKog zida iIi vrata garaze i posmatrati pravac pruzanja svetlosnog snopa. Tecnost u automatskarn menjacu treba proveriti dok je motor VILle i na praznom hodu. Nivo teenosti za hladenje treba proveriti kada je motor iskljueen in hladon. Curenje tdnosti. Rezervni toeak i kompletna dizalica trebalo bi da se drie u prtljainiku. I ~- f balo bi da budu cista i da S8 slobodno pomeraju. PreCisrac ::. Kada se ukljuCi grejac prednjeg stakla. P%zaj creva.

Kod nekih vozila sa prednjim pogonom diferencijal se podmazuje istim uljem kao i menjae. Napomena: aka osetite teenost u oblogama. Zvecanje kada ubacujete u brzinu moze da oznacava neispravan kardanski zglob. Za podmazivanje koristite samo preporueeno ulje. neznatno curenje je nor- zadnjim pogonom ne smeju da 'se primetno slobodno pomeraju.I ODRZAVANJE AUTOMOBILA ! njeg dela vozila sa prednjim pogo nom znaCi da euri iz menjacke kutije. Spone ne bi trebalo da budu primetno labave. Veliki odvijae iii sipka mogu se koristiti za proveru vertikalnog zazora. Mozetc proveriti da 11 su naglavci unutrasnjih spona olabavljeni tako sto eete pritisnuti obloge dok neko drugi pomera upravljac iii pneumatik. . Gumena creva kocnica ne smeju da propustaju i moraju da budu u dobrom stanju. Izduvni sistem mora da bude evrst i ne sme da ispusta izduvne gasove. Obloge 5e moraju zameniti ako 5U napukle iii pocepane da bi se za.est meseci Zamena ulja u motoru i precistaea za ulje (svakih sest meseci iii posle 5000 kilometara) I I :. Treba proveriti oslonce . potrebno je ulje sa specijalnim aditivima. sponu treba zameniti. da homokinetieki zglob nije ispravan. zadnja svetla. Kardanski zglobovi na vczilima sa Ispravan amortizer/vesanje . Kod upravljackog mehanizma sa zupcastom letvom.titio upravljacki prenosnik ad prljavstine i vlage. Ulje u diferencijalu treba uvbek da bude naliveno do ivice otvrora. Kab/ovi (sa}la) ruene koenice. Stanje amortizeralvesanj a moze se proveriti njihanjem. Neki kuglasti zglobovi imaju pokazivac habanja koji je dec mazalice. Ako prilikom pomeranja upravIjaea iii preumatika zglob poene da se klima. plave iii bezbojne vlazne mrlje mogu da potieu od teenosti za hladenje koja curi iz hladnjuka.. Ako se euje skljocanje tokom okretanja znac. Propustanje ulja prilikom njihanja amortizera znab da je zamenjeni deo ispravan. I potrebno o d r i a v a n j e ) 1 Pogonske kaiseve . Kao sto sma rekli. Proverite olabavljenost tako sto eete prednje tockove podiCi od zcmlje i rasteretiti kuglaste zglobove. a zatim ga pustite. pumpe za vodu iii eepa na bloku motora.' 34 . to bi tre- malno za neke sisteme vesanja. Cevovode hladnjaka i grejaca Prednja svetla. i stop svetla i drug a postojeea svetla. Pr:ep»8 rsuhe za odrzavanje i podmazivanje Proveri!e svake nedelje Nivo ulja u motoru Nivo teenosti za hladenje Nivo teenosti za brisaee stakla propusta i da upravljacki prenosnik treba uskoro zameniti.. Zamenite ereva za koja utvrdite da propustaju iIi da su naprsla iii osteeena. lzduvni sistemlprigu!iivai'. Proverite svakog meseca Nivo ulja u automatskom menjaeu Nivo tecnosti za kocnice Nivo ulja za servo-uredaje' Nivo elektrolita u akumulatoru (iii pokazivae sta. Za veCinu vozila sa zadnjim pogonom. Zaljuljajte svaki ugao vozila nekoliko puta . nja napunjenosti na akumulatorima kojima nije. Delovi komande upravl}aea. Zelene. Proverite da Ii se nesto olabavilo taka sto cete pomerati upravljac napred-nazad. . i Svakih .-.bi trebalo da zaustavi njihanje posle jednog iii dva odskoka.. to znaCi da servoupravljacki sistem balo da bude ulje SAE 90. lzlizan rub pokazuje da je i zglob izlizan. KoCiani cevovod.-------~--. Amortizeril vesan}e. Isto tako treba zameniti celiene cevi koenica koje prepustaju iii su ostecene. unutrasnje spone zastieene 5U gumenom oblogom. /Krajevi spona. Prove rite da nema zardalih del ova cevi. Za vozila opremljena diferencijalom sa uredajem za blokiranje. . Homokinetii'ki iii kardanski zglobovi. ne sme da se aseti da su olabavljeni. Obloge homokinetiekih zglobova moraju biti ispravne i evrste da bi stitile zglob. Kablovi ne smcju da budu iskrzani niti da dodiruju ostre predmete na donjem delu vozila. Podmazivanje diferencijala. labavih Dasata ili naprsiina. pOkazivace pravea. Kuglasri zglobovi.da nisu pOhabani.. cevnog prikljucka. ..

PROVERA SIGURNOSTI U VOZILU Zadovoljava Potrebno servisiranje ISPOD HAURE Nivoi tecnosti: ISPOD Curenje fl.:\-n Vakuumska creva Paklopac razvodnika paljenjZl Kablovi sveCica Polovi akumulmor:l ServO medaj Rezervoar za gorivo i cevavod Amortizer/veSanje Krajevi spane Kuglasti zglobovi Upravljacki mehanizam KoCiani cevovod Izduvni sistemJ zadnji prigusivac Kablovi rucnc kocnice Zadnja svetla Stop svctla Pobzivac pravca kret. za regulaciju benzinskih i uljnih isparenja u sistemu za napajanje motor a 'Pregled sistema paljenja (poklopae razvodnika.) Provera nivaa ulja u menjacu i menjackoj kutiji Provera kardanskih iIi homokinetickih zglobova Provera izduvnog sistema Prover a koneentraeije i izgleda tecnosti za hladenje Provera rucne kocnice Provera pomocnog pokazivaea pravea Popravka boje i manjih ostecenja na karoseriji od korozije.cr<. razvodna ruka i kablovi) Pregled del ova karburatora i rada Ieptira Pregled vakuumskog cevovoda. caura oscilujuCih ramena.ODRZAVANJE AUTOMOBILA ODRZAVANJE I. zatvaraca na poklopeu motora i prtljazniku Provera lezaja (kuglastih zglobova. Svake dve godine Zamena sveGice (preporucuje se posle predenih 10. Svake godine Zamena preCistaca za vazduh Zamena precistaca za ulje Provera punjena klima-uredaja Provera ventil. itd.mja Svetia za yoinju unazad Svetlo registarske tab lice Metlice fla brisaCima Pritisak u pneumaticima 0 0 0 0 Homokinclicki i brlbnski zglobovi Diferencijal Opste stanje pneumatlka POdmazivanje sasije Podmazivanje sarki na vratima i brava. kao i .uida: o o 0 Pedal a kocnice o 0 Rucna kocnica o 0 Sirena o o BrisaCi vctrobran3 o o Uredaj za pranje 0 Zazm ap''''iackog mehaolzma o o o 0 0 0 0 0 0 0 0 0 vetrobrana 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Ogledala Grejac stakla Rezervni toenk i dizalica SPOLJA Prednja svetlll 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 o Tecnos{ za hladenje mOlOra 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Kocnice Automatski menjac Akumulator Servo upravljac 0 Ulje u motoru Uredaj za pranje vetrobrana 0 0 0 0 0 0 0 D 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Ulje iz motora Sistem za hladenje Kocnice Menjae Difercncij<ll Pretisrae za vazduh Remeni Crevn za hladnjak Creva za grej Ole Ventil za provetravanje bloka mo~ora j. krajeva spona.000 kilometara) 35 .

Medutim. 3. a potom ga izvadite.jednol11 nedeljno iii mazda svaki put kada napunite rezervoar Z:1 gorivo ili otvorite poklopac motora. teenosti Vkojebisenjihova ima yremena na vreme proveramoraju s vati da koliCina uvek bila odgovarajuU tim granicama potrcbnim za bezbednu i udobnu yoznju.naroCito aka motor trasi iii ispusta ulje. Aka niva ulja padne na oznaku »min«. Te smernice su date za proseeno vozilo i trebalo bi da odgovaraju veCini slueajeva. to znaCi da <:'! . Automobil treba da bude parkiran n3 ravnoj povrsini da bi oCitavanje na meracu nivaa ulja bilo tacno. Vratite merae nivaa ulja nazad U otvor i pritisnite ga nadole do kraja. Izvadite mcrae nivoa ulja i obrisite kraj <"istom krpom. u\je za scrvo-upravljae. To treba da uCinite na sledeCi nacin: 1.ao na aznaci »max<. Ako ste na odmoru. kao i od toga da Ii je bilo kvarova iii cmenja neke od tecnosti. Isto se odnosi i na automatski menjae. dace Yam netacne .. Ovdic je objasnjcno gde i kako da prove rite koliCinu svake od osnovnih tecnosti. mazivo za diferencijal (za veCinu vozila sa prednjim pogonom koristi se isto ulje kao i za menjae). sto moze da prouzrokuje vecu potrosnju iIi gubitak jedne iii vise osnovnih teenosti.ODRZAVANJE AUTOMOBILA Zamena ulja u automatskom menjacu i preCistaca Zamena tecnosti za hladenje Zamena filtra za regulaciju benzinskih i uljnih i~parenja u sistemu za napajanje motara. zato sto se den ulja . mnogi mehanicari pTeporu6uju da se ulje cesta doliva da bi se niva adrz. daje izvesne smernice 0 tome koliko cesto treba da proveravate niva teenosti na svom automobilu. Ako je automobil pre merenja vozen. Da. nivo srcdstva za hlaaenje i pritisak u pneumaticima.takode da bude jasno da broj provera zavisi od broja predenih kilometara za odredeni vremenski period. Najbolje vreme za proveru nivoa uljaje ujutro. 4. Podignite poklopac motara i potrazite merae nivaa ulja koji se nalazi na jednoj 5tfani matcTa. Redovna provera osnovnih tec-nasti je verovatno najvaznije sto maiete da uradite u pogledu odriavanja svog automobila. Osnovne teenosti ukljueuju ulje za motor. iskljuCite motor i sacekajte nekoliko minuta pre nego sto proverite niva da bi ulje maglo da se vrati u korito motora (karter).max« na meracu. Ako je karter motonl pun. Prov·er·a osnovnih teenesti as automobil neko!iko »vitalnih<. trebalo bi .. pogiedajte u uputstvo zn koriscenjc vascg vozila. 5. nivo ulja ee doti do oznake >). StoQa proveravanje nivaa teenosti moze da bude 2. Prethodni odeljak.i~S uvek nalazi u motom. Pokusaj da proverite nivo ulj" dok motor radi ili neposredno po prestanku fada. Provera kompresije u motoru Provera ugla pretpaljenja· Podmazivanje lezajeva na tockovima Pregled obloge kocnica Svake tri godine Zamena pogonskih kaiseva Zamena cevovoda hladnjaka i grejaca ' Zamena poklopca razvodnika paljenja i razvodne ruke potrebno i cesee kako bi koliCine svih tecnosti bile na potrebnom nivali. Vise vam se isplati da proveravate kaliCine tecnosti cesce nego sto je potrebno. posta se automobil ))-odmarao« preko noei. tecnost za hladenje. "Preporuke za odrzavanje i podmazivanje«. Na vozilima sa prednjim pogonom. onda se preporueuje i svakodnevna provera ulja u motoru . lake ne marate dOl dolivate ulje sve dok nivo ne padne do oznake »min«. Procenite sami situaciju i ucinite ana sto smatrate da je najbolje. ulje za koenice. Proveravanje nivoa motornog ulja Ulje predstavlja zivotnu snagu rnOtora i stoga ga treba cesto proveravati .niske vrednosti. iii ako svakog dan" prevaIjujete veliki broj kilometara. ulie za menjac i menjacku kutijiJ. on se obicno nalazi na ceonoj strani. nego da vas nebriga primora na skupe opravke iIi da prouzrokuje havaflJU. biste utvrdiii gde se tacna nalazi mcrae nivoa ulja. elektrolit za akumulator i teenost za 'Pranje vetrobrana.

! nalazi u prirucniku za vas automobiL Da biste proverUi nivo uJja. ali aka je potrosnja jedan Iitar na svaklh 400-500 kilometara. Aka stc to uCinil1 kako treba. Kada ste zavrsili sa proverom nivoa ulja. dodajte dovoljno ulja da se Karter panovo napun!.! nuJazi na botnoj . zaptivaCi ventila ilili klipni prstenovi. Da blste doli Ii ulje. stanju ulja ne maZe mnogo da se zakljuCi sarno na osnOVu njegovog izgleda. nivoa uijn obicno 51. vratite merae nivoa ulja u odgovarajuCi otvor. Zuckasta boja iii pena ukazuju na prisustvo vlage. Usled ovoga ulje maze da prode kroz zaptivace I da dade do eurenja i dimljenja. to znaci da ulje prevlse curi iii ukazuje na mehanicke probleme kao sto su izlizane yodice ventila. pojava penusanja moze da smanji dovad ulja u osnovne del ave motora.~--ODRZAVANJE AUTOMOBILA I - motor radl sa manjom kollelnom ulja. Dod<ljtc toiika llija dil dade do {)zn~lke "m~x" 37 . Napomena: nemojte da prepunlte karter uljem. skinite poklopac s otvora za nalivanje ulja koji se nalazi oa vrhu poklopca Men\('. da Ii ste merae do kraja gurnuli U odgovarajuCi otvor. posto ulje postaje mrko posle nekoliko stotina kilometara voznje. Aka prilikam provere nivaa ulja u motoru otkrljete da ga nema dovoljna. Posta vazdusni mehuriCi ometaju podmazivanjc. voznja sa manjom koliCinom uija moze da prouzrokuje visoku tCIT!peraturu ulja. prvo proverite da Ii ste pravilno IzvrsiIi merenje. umanjl efekat podmazlvanja IIi izazove ostecenja aka se vozi po topJom vremenu. Ponovo ga izvucite i provcrite nivo II odnosll na oznake »max« (1) i »min« (2). pri veCim brzinama i llsponima. lspravan motor treba da trasi manje ad paJa litrn izmedu dve zamene ulja (u razmacima od 5000 blometara). vlaga ce se brzo nagomilati. UZmi11. Maze da dade i do pojave penusanja aka je nivo toIiko visok da ga radilica prilikom okretanja pretvori u penu. o CD (3) I \ CD (3) 6. Plavicasti dim iz izduvne cev} zriaci da ulje u motoru nepravilno sagoreva iz jednog iIi vise navedenih razloga. tj. bite vam lakse da ga pronadete u tam nom prostoru motora. Vlaga je sporednl produkt sagorevanja i tokom vremena se sjedinjuje sa drugim zagadivaCima stvarajuci kiseline i mulj. ali ako je ventil na ovom sistemu zacepljen ill Ii motor nikada ne radi dovoljno dugo da nagomilana vlaga ispari IZ kartera motora. NajveCi deo vlage otklanja se pomocu sistema za regulaeiju benzinskih I uljnlh isparenja u motoru. a zatim proverite oa motom da II ulje propusta.': mcrac. Ako se rueica meraca oboji nekom zivom bojom. Neki motori mogu Lin tfose i vise ulja. ocisti!e ga krpom i Vflllite nazad u Olvor taka sto cete g~ do hala gum uti nadale. kod motom Ciji karter ima zapreminu cetiri litra (5tO je danas slucaj sa veCinom matara). sto je normalna pojava kod vozlla koja se retko koriste iii se koriste uglavnom za voznju na malim relaeijama.trani motora (proverite tacna m~SIO na kome 51.

Nivo 1 stanje tecnosti proveravaju se na sledeCi nacin: 38 2..iri te bi provera nivoa dok je hladnp dala netacne ~ niske vrednosti. 7. Neki poklopci se OdVfCU. ako vas merae nivoa nema takve oznake. svakako sacekajte da se tecnost zagreje pre nego sto izvrsite proveru nivoa.~ 1--___. Ali. dok se veCina gumenih vadi. aktivirajte rucnu kocnicu j odmah stavite rucicu menjaca redom u sve brzine. Ne zaboravite da vratite poklopac na ctvor za nalivanje ulja i da panova proverite nlvo pre nego sto eventualno dodate novu koliCinu ulja. 1.ODRZAVANJE AUTOMOBILA ( ~ "-~- /1' j. dok je menjae u poloiaju za parkiranje (iIi u nekim slueajevima u neutralnom poloiaju). treba ga voziti 10-15 minuta da bi se ulje u menjaeu zagrejalo. tecnost u automatskom menjacu proCi ee kroz sve kanale U' menjacll. N a taj nacin. Napomena: neka vozila imaju meraee qivoa ulja u menjacu koji su kalibrisani tako da se oeitavanje nivoa ulja moze obaviti bez obzira da Ii je one toplo iIi hladno. Parkirajte automobil na ravnoj povrsini. dOda)te ga i to onu vrstu koja se preporutuje u prirucniku za vas auwmobil. Nizak niva tecnosti U ovom slucaju moie da dovede do proklizavanja. Ako je nivo ulja nb:ak. Provera ulja u automatskom menjacul menjackoj kutiji Kao . . a teenost ima normalnu radnu temperatuTU. Ulje koje dodajete treba da bude istog viskoziteta i oznake kao ulje koje se vee nalazi u motofU. zastoja prilikom promene brzine i brieg habanja. Zatim postavite rueicu menjaea u polozaj za parkiranje (na praznom hodu motora). Prove-rite d~ ii korislite uljc odgovara)uceg kvalitcta i viskoziteta za vas automobiL motora (poklopaca glave cilindra). Dodajte sarno toliko ulja da se nivo na meracu nivoa ulja podigne do oznake »max«.to ulje za motor predstavlja iivotnu snagu motora. Upotrebljavajte vrstu ulja preporucenu u prirucniku za vas automobil. Ako je automobil upravo »upaljen«. Ulje se grejanjem . tako je i ulje u automatskom menjaeu veama bitno za dobar fad menjaca i njegovo podrnazivanje. Nivo tecnosti u automatskom menjacu proverava se na praznom hodu motora.

Podignite poklopac motora i pronadite merae nivoa ulja. Vratite merao nivoa ulja na odgovarajuce mesto.::<1 va~ <J. MeraCi nivou ulja nujceSce imaju oznake "L" (nizak) i »F" (puno) za utvrdivanje njvoa ulja. iIi na nalepnici na cevi za ulivanje. 4. predviden je prye. NEMOJTE prepuniti menjae. vrsta ulja koju treba koristiti naznacena je na samom meraCll nivaa. Teenost kod koje je opao kvalitet zbog ustajalosti iIi toplote bice smeda i mirisace na zagorela. stavite levak U otvor iIi cev za nalivanje i dadajte patrebnu koliCinu ulja.. avedeni spisak alata.nstyen~ za vozlla sa zadn]lm pogonom. Provera nivoa ulja kod mehanickog prenosnika snage (menjaca) . Takode. boja i miris ulja u menjacu ukazuju na njegovo stanje. Ona imaju razlicite frikcione karakteristike i viskozitet i stoga je vaZllO da se u menjac dolije odgovarajuca vrsta. Aka je Diva tecnosti ispod oznake »dodati«. ponovo proverite nivo (motor treba da je na praznom hodu). U nekim slucajevima. posto to maie da prouzrokuje pojavu penusanja i curenja ulja. Posta ste dodali ulje u menjae. Tatan niva tecnosti nalazi se izmedu oznaka »dodati« i »)puno~<.' potraiite ga na kuCistu menjaeke kutije. spustite poklopac motor a i iskljuCite motor. Uvucite merae panoya do kraja i po drugi put ga izvucite. Ako je ulje u dobrom stanju. Provcrilc II prurucnibl . posto kOG vozila sa prednjim pogonom niva ulja maze da se N Mcrae nivoa ulja kod aU!on1a!skih mcnjaca obicno je smt:S!cn kod zadnjeg dela motora. 5. 39 .ron II i Type F. Na voziJima sa zadnjim pogonom. 7. on se obieno nalazi kod zadnjeg del a prostora za motor na strani suvozaca. ! t I I 8.ulOmobil gde se tacno nalazi. 6. Za razliku od motornog ulja. desno od metcTa s vozaceve strane prostora za motor. Ako vam tecnost ne izgleda iii ne mirise dobra. Kod vozila sa prednjim pogonom i popreeno postavljenim motorom. Postoje dYe glavne vrste ulja: De.ODRZAVANJE AUTOMOBILA 3. Takode pazite da dolijete onu vrstu ulja koja je naznacena u prirucniku za vas automobil. Aka niste sigurni gde se naiazi. pogledajte u prirucnik za vas automobil. Izvadite merae nivoa ulja i oCistite kraj Cistom krpom bez dlatica. treba da ima boju u rasponu od crvene do ruzicaste. morate je zameniti da bi se zastitio menjae. treba da proverite stanje i kvalitet ulja u menjacu. Proverite nive tecnosti prema oznakama na meracll.

! I I.1 I 0 -I ~ ~J ._-------.-.~- . ! r-------------------'----------------il ' i o Ii I Ii I I I' I. Nll vecini vozila sa prcdnjim pogonom (dole).ODRZAVANJE AUTOMOBILA 'Ihr-----L-~~~I'/I 1b-lJ... II Ii I Ii. I' 40 ----.----------"--------- _."""t. ~cr OlYOra Z~ nalivanje ulj~ (!) nalazi sc ~~ Slr~nc suvozaCH..--. ® Kod vetine mchanickih mcnjw::a klld vmila sa wdnjim pogo!)om (gore). . (CP (2) ~c naliui na kraju mcnjackc kUlijc.

Neke kante sa uljem imaju pisak koji moze da se uvuce i u tesan prastor. treba da dolivate ulje koje je propisano u prirucniku za vas automabil sve dotle dok ulje De pocne da se preliva iz otvor3. Nivo ulja treba da bude 1 centimetar od otvora. kod mehaniekih menj3ca ulje ne zahteva cestu promenu zato sto nije podvrgnuto is tom rezimu fada kao kod automatskih menjaea. Parkirajte automobil na ravno tie i aktivirajte rucnu kocnicu. Izvucite cep iz otvora za ulivanje ulja i stavite prst unutra. Ako ulja nema dovoljna. nivo ulja treba povremeno proveravati kako bi se na vrf7me uoCilo eventualno curenje iz menjaca.a nije potrebno. moze aa lib oa Ala! i materijal • • Dizalica i siQ:urnosna postolja Podesljivi kGue iii rucica sa skakavic9m iii usadni. Medutim. U veCini slucajeva. Skinite cep i stavite prst u orvor za ulivanje ulja. Aka je menjae dovoljno napunjen. VeCina vozila sa prednjim pogonom ne mora da se podigne da bi se proveri6 nivo ulja u menjaekom prenasniku jer je otvar za ulivanje smesten na kraju kuCista menjaea. Kod veeine mehanickih menjaca eep otvora ZJ nalivanje ulja nalazi se sa strane suvozaca. nivo ulja ce biti na aka 1 centimetar ad atvora za ulivanje. 4. 4. Nivo ulja u menjackom prenosniku kod vozila sa prednjirn paganom proverava se na sledeCi naein: 1. oa aka jedne tree. Vratite cep na svaJe mesto. Napomena: kod nas se za menjaee uglavnom koristi ulje SAE 90. Kad nekih automobila otvor moze da bude smesten na prednjem iii zadnjem delu kuCista menjaea.ine do jedne eetvrtine rastojanja od gornjeg dela. Pre nego sto se podVllcete. Cep moze da ima cestougaonu glavu. 3. 2. Posto bi podizanjc sarno jednog kraja iii jedne strane automobila porcmetilo nivo teen os!! u menjacu. 5. dodajte vrstu naznacenu u prirucniku za vas automobil sve dok ulje ne pocne da se preliva iz otvora. Podignite ravnomerno i prednji i zadnji den vozila koliko je neophodno da se podvucete ispod iii da dohvatite kuCiste menjaca. 3. Ako je nivo ulja u menjaeu nizak. cep na otvoru za ulivanje ulja je lako dostupan. Stavite menjae u brzinu.2. vratite cep na svoje mesto i spustite automobil. 1. a kod drugih moze da pastoji i merae nivaa. Nivo ulja u mehanickom menjacll kod voz11a sa zadnjim paganom meri se na sledeCi naCin: kod vazila sa zadnjim paganom karisti ulje SAE 90. Sa malim izuzetkom. Vecina mchanickih menjaca zadnjim Nnavedeni alat potreban je za vozila samenjaeke pogonom. proverite da Ii ste automobil propisno oslonili na postolja. Za razliku od automatskih menjaca. Parkirajte automobil na ravno tie. NaCi cete ga oa kuCistu menjaca. sestougaoni kljuc • Levak 41 . za prenosnike na vozilima sa prednjim pogonom Ala! i ma!erijal • Dizalica i sigurnosna postolja • Podesljivi kljuc iii rueica sa skakavicam iii usadni. te stoga podizanje automobil.ODRZAVANJE AUTOMOBILA proveri i bez podizanja vozila. 6. sestougaoni kljuc • Levak Provera nivoa ulja u diferencijalu cep za cevi (cetvrtasta glava) iIi da ima konkavnu cetvrtastu glavu i da moze da se odvrne ruCicom sa skakaviZom iii nasadnim kljueem. 5. Dolivanje ulja bice otezano zato sta mozda nece biti davoljna mesta za levak sa dugaekim usipnim grlom. taean rezultat moze da se dobije sarno ako se celo vozilo podigne od zemlje. . Posto napunite menjae do potrebnag nivaa.

----_.nete do ulja. U veCini slucajeva. Vratite cep na mesta i spustite automobil. nivo tecnosti za hladenje moie da se vidi kroz dodatnu posudu. Proverite da Ii je automobil na odgovarajuCi naCin poduprt postoljima pre nego sto se pod njega podvucete. Plasticna dodatna posuda obicno je smestena u blizini hladnjaka i obeleiena je tako da oznaCi minimalan i maksimalan nivo tecnosti za hladenje. Automobil mora da bude parkirim na ravnom tlu. 5. NaCi eete ga na zadnjoj iii bocnoj strani kuCista diferencijala. Cep moie da ima sestougaoni ili cetvrtasii otvor u glavi iii cetvrtastu ili sestougaanu glavu. Provera nivoa ulja na zadnjoj asovini lreba da bude sas(avni dea svakog pesla u vezi sa podmazivanjem kod vozila Sll zlldnjim pogonom. . dodajte onu "rstu koja je naznacena u uputstvu za vas autornobil.Nivo ulja treba da bude na oko 1 centimetar od otvora. potrebno je ulje sa posebnim frikcionim aditivima. niva je davaljnn. ali za autombile sa uredajem za blokiranje diferencijala. Ako mOlete prstom da dosq. Nivo uJja u diferencijalu na voziJima s zadnjim pogonom proverava se na sledeCi naCin: 1.-- ·j . tako da su prednji i zadnji den odignuti na isti visinu i to dovoljno visoko da se podvucete. Ako je nivo ulja nizak. 3. Skinite cep i stavite prst u otvor. potrebno je da zadnja osovina bude vodoravna. 4. te stoga posebna provera difrencijala nije ni potrebna. VeCi- nOm se koristi ulje SAE 90. 42 . .koristi se isto ulje i za menjac i za diferencijal. Provera nivoa tecnosti za hladenje VeCina vozila danas ima zatvoren sis tern za hladenje motora sa dodatnom posudom koja omogueuje da se u hladnjaku odriava predvideni nivo tecnosti. To znati da ceo auto mobil treba da odignete od zemlje ako ne mozete da dohvatite cep na otvoru za nalivanje ulja na osovini dok je automobiJ na tlu. 2: Nadite cep otvora za nalivanje ulja u diferencijal. Da biste utvrdili tacan nivo ulja.

motor iii delovi sistema za hlaGenje ad aluminijuma.i. Prilikom skidanja poklopca upotrebite nekoUka peifkira iii krpa da biste za§titili ruke. sto ima z?. Najbolje je da se nivo teenosti za hladenje pro veri kada . Upozorenje: nikad ne skidajte poklopac sa hladnjaka dak je motor vrue.ttnu pusudu tako da obicno Illjc pOlrebno skinuti pIlk!op'lc hladnjuka (21 osim ako nivl) tl!cnosti . Nivo teenosti za hladenje varira u hladnjaku zavisno od konstrukcije sistema za hlaGenje.:. Ako je hladnjak skora ispraznjen iIi je niva tecnosti veoma nizak. dOdajte mesavinu vade i antifriza u razmeri 1: 1.: provcriti na vccini voziia posmatranjem dOUal[1(: posude \ j). jer kocnice ne mogu da rade bez ulja za kocnice. Na spoljasnjoj strani hladnjaka nalaze se oznake nivaa tecnosti za hladenje kada je ona hladna iIi zagrejana. 2. Sistem za hladenje je pod pritiskom i kljucala teenost maze da prsne iz njega. Nivo ulja za koenice proverava se na sledeCi nacin: 43 . I '=> : l~--· . dodajte teenost i u nju sve dok se ne popne na predviGeni nivo. IskljuCite rad motora i vratite poklopac hladnjaka. Upozorenje: ne poku§avajte da dolivare teenast za 0fivo lccnusti zn hl~dcllje moze 00. hladenje kada je motor pregrejan.'~ .. nivo treba da bude 7-8 centimetara ispod vrha otvora na hladnjaku za nalivanje tecnosti da hi tecnost mogla nesmetano da se siri prilikom zagrevonja..titu protiv korozije. Ako je nivo teenosti za hlaGenje nizak. Za vozila Ciji su hladnjak.. nemojte da dadajete hladnu tdnost jer moie doCi do pucanja i deformacija livenih delava. a pastoji i opasnast da teenost u hladlljaku prakljuea. Ni dolivanje cistog antifriza nije pogodno kao meSavina antifriza i vode. iii da se saceka najmanje 15-20 minuta posle iskljueenja motora pre nego ito se otvori poklopac hladnjaka. UkljuCite motor da radi na praznom hodu sve dok gomje crevo hladnjaka ne bude vruee kad se dodime. Na sistemima za hladenje bez dodatne posude (iako mogu da imaju dodatnu posudu za povracaj teenasti u slucaju prelivanja). maida ee bib potrebno da ukljuCite motor da biste potpuna napunili sistem za hladenje. DOlijte tee..posledicu slabije koeenje. Nivo teenosti zo hladenje u hladnjaku proverava se na sledeCi naein: ODRZAVANJE AUTOMOBILA 1.je motor hladon. Nikada ne dolivajte Cistu vodu zato sto ona ne pruza za. Provera nivoa ulja za kocnice Odrzavanje predvidenog nivoa ulja za koenice izuzetno je vaino sa stanovista bezbednosti. 3. Poklopac hladnjaka se skida tako sta se pritisne nadale i okrene. niti prakljucalu teGnast u hladan motor. Ako je motor pregrejan. proverite da Ii na posudi sa antifrizom pise da je bezbedan za aluminijum. Nizak nivo ulja maze da prouzrokuje prodor vazduha u sistem za koeenje taka da je pedala me kana kada se pritisne.. zamrzavanja iIi kljucanja. Ovo znaei da je termostat ukljueen i da teenost za hladenje kruzi u motofU. nost za hladenje do predvidenag nivoa. ~ : . tecnost za hladenje nalivena je do vrha hladnjaka. TCCllnSl za nlauenje ~c moie doliti II dm. Ako sistem ima dodatnu posudu. Na veCini vozila sa dodatnom posudom.----------------------------------------------------------------~~~~~~~~~~~~~~~ taka do antifriz iIi voda mogu da se dodoju po potrebi.::1 hladcnje nijc niwk.

... rezervoar je izliven zajedno sa glavnim cilindrom i zatvoren metalnim poklopcem sa osiguraeem. zatim po me rite odvijacem osigurac sa strane i podignite poklopae.. koCionih cilindara i stega koeniea. Aka je nivo nizak. . Na nekim vozilima.Ie higroskopna. Otvorite poklopae motora i pronadite glavni koCioni cilindar.--- ODRZAVANJE AUTOMOBILA --I 3. maziva na bazi nafte mogu da ostete zastivace u glavnom i koCionim cilindrima. Ncki lipovi vozi!u sa prcdnjim pogonom imaju dva plastii:nll poklopca koji 5C moraju .. Nikada u rezervoar ne sipajte ulje iii bilo kOju drugu tecnost osim ulja za kocnice. nivo ulja moie da se proveri bez skidanja poklopca.kinuti d<J bi sc provcrio nlvo tctnosti Z.--'-'. Teenost za' koeniee . Kod vozila sa metalnim poklopeem. On je u skoro svim vozilima smesten sa strane vozaca u prostoru za motor.. Ulje koje sadrii vlagu ima Dizu tacku kljucanja 5tO moie da dovede do prokljueavanja ulja i otkazivanja kocnica pod teziffi radnim uslovima..-. pazljivo otistite masnoeu i prasinu oko poklopea.t kocnicc. Vlaga takode dovodi do korozije unutrasnjosti glavnog cilindra.. rezervoar je od plastike i ima poklopee na otvorima za nalivanje ulja koji se skidaju iii se vade. Pazite da karoseriju ne 1.-. sto mati da upija vlagu iz vazduha._. Kod drugih vQzila. ali proverite u prirucniku za svoj automobil koja vrsta ulja se preporucuje. dolijte preporuceno ulje za koenice.~--'----~ "..----. Nivo ulja treba da bude na ako 1 em od vrha rezervoara.. 44 . koCionih cevi. 2. Rezervoar za tecnost nalazi se na vrhu glavnog cilindra.---. Kod vozi1a sa plastichim rezervoarom. Za veCinu vozl1a karisti se ulje za kaenice UKA-2.' ~- . Niposto nemoite da dodaiete vee upotrebljenu tecnost za kocniee iii teenost iz posude koja je neko vreme stajala otvorena.-----" ---" -.

: ')Siguf..tilC poklop. mcrae nivaa se nalazi na donjoj strani poklopca i ima aznake za praveru nivoa ulja kada je toplo jli I 1. Skinite poklopac sa otvora za nalivanje i poglcdajte nivo ulja.ltL'm koji '.J. l~gao na svoje mesta. Na vozilima sa prednjim pogonom koja imaju poprecno postavljen motor. Kod nekih vozila nivo ulja mora dn se prove- I I . OZ:i.L' moie pomo. t 4. I r r ! Provera nivoa ulja u servo~uredaju upravljaca Nivo ulja U servo-uredaju upravljaca mora da se odri3va na predvioenom nivau da bi se sprecio prodor vazduha u sistem i da bi pumpa mogla da ostvari pritisak potreban za rad upravljaca. rava dok je tecnost tapia.1 mnogim ripovim. ukoliko postoji. Podignite poklopac motora i pronadite rezer-' voar za ulje servo-uredaja upravljaca. dok kod ostalih maZe bez obzira da Ii je topla iii hladnn. nivo ulja proverava se tek posta se iskljuci rad motara..Iavnog kocionog cilimjra n. voziJa utvrsCCI1 j.lI'slin<! nc bi dospcla u [eenos! za kotnic~. Poklopac .:rili ouviiaccm. 3. Nivo ulja se provcrava na slcdcCi naCin: 2.ODRZAVANJE AUTOMOBILA poprskate tecnosc'u za koenice jer moze da osteti boju.lc pre ncgtJ 510 gil skinCiC kilko prij. Vratite poklopac na otvor za nalivanje ulja i proverite da Ii je osigurac. U oba slueaja. 45 . Posta pronadete rezervoar. Kod nekih tipova vGzila.I 1 i . rezervoar moze da se nalazi izn motara na strani suvozaca. ocistite masnocu iIi prasinu sa poklopen na otvoru za nalivanje.

!rvoupravljllcu je prievrscen za donju stranu pok!opca n::l 'JtvOfU za nalivanje ulja. ako ima poklopce koji se skidaju.. Pa ipak. dodajte onoliko ulja za servo-uredaj koliko je neophodno da bi se nivo podigao do odgovarajuce oznake. jer cete inate dobiti netacne . Kod vozila koja nemaju merae. Akumulatori kod kojih nije potrebno odriavanje trose vrIo malo elektrolita zahvaljujuCi nesto drukCijem sastavu olovnih ploea. merac nivoa utja U sl. nivo elektrolita moie da postane nizak (ponekad usled kvara na sistemu za punjenje. Ne koristite ulje za automatski menjac aka to nije naznaceno u prirucniku za vas automobiL Nikada ne sipajte ulje za motor iIi neka drugo maziva posto to maze da osteti zaptivace na pumpi i cevovodima servo-pojaCivaca. Tokom punjenja. razlaie se na vodonik i kiseonik koji potam izlaze iz akumulatora.. Provera nivoa elektrolita u akumulatoru proizvodi napon koji odriava akumulator napunjenim. Ako je nivo u rezervOaru nizak. tj. aznake za proveru nivaa ulja mogu da se nalaze na rezervoaru. On je obieno smesten u bliiini prednje I Elektrolit je osnovna teenost u akumulatoru vaseg automobila. neophodno je povremeno proveriti nivo elektrolita u njemu. Medutim. deo vade gasira. mena. eak i u akumulatoru kome nije potrebno odriavanje. ----. Aka SU date oznake sarno za merenje nivaa kada je ulje toplo. da bi akumulator dobro radio. sto prouzrokuje prepunjenost akumulatora). Zbog toga. -. onda nista ne moiete da uradite. treba ukljuciti motor da radi 10-15 minuta pre nego sto se proveri nivo ulja. hladno.i .niske vrednosti. Vratite poklopac na otvor za nalivanje ulja i spustite poklopac motora. Nivo elektrolita u akumulatoru proverava se na sledeCi naCin: 1. Otvorite poklopac motora i pronadite akumulator. Ovim se nivo elektrolita u akumulatoru smanjuje sto iroa za posledicu da su olovne ploee izloiene vazduhu i da se stoga suse. onda se elektrolit moie do dati po potrebi.ODRZAVANJE AUTOMOBILA . 4. Aka akumulator ima zaptivenu gornju pavrsinu. 5. tokom vre. On sadrii sumpornu kiselinu koja u reakciji sa olovnim ploeama u akumulatoru 46 . sto utiee na manje razvijanje gasova." Kod nekih tipava vozila.

.. jedan od poklopaea moze da ima plasticno okee koje je tamno kada je nivo elektrolita dovoljan.llator treda da se napuni. jer moze da se upali vadanik i dade rio ekspiazije akumulatom.. iii svetlo ako je nizak.l .. morate da skinete poklopee da biste pogledali unutra. 3.!.. Ako je pokazivac bezbojan iii zuckast." '" VeCina zaptivenih akulumatora ima pokazivac nivoa elek!roiita. ~ I . Upozorenje: motor treba da bude iskijucen. U providnim plastitnim kutijama akumulatora testo moze da se vidi nivo elektrolita koji bi trebalo da bude oko 2 em od vrha... Navueire rukavice iIi zastitite ruke krpom od eventualnih ostataka kiseline kaji magu da se zadrze no pakiapcima akumulatora i ne spuitajte ih na osetljive delave autamabiio posta kiselina moze do ih osteri. Kod akumulatora sa okruglim poklopeima koji se skidaju. Nemajte da pusite. Na akumulatorima bez ovakvih pokazivaca. Ako je pokazivac bezbojan iii lucka. »okcc« koje jc (amno pokazuje da je nivo c\ektrolita visok. £?I!!'!'.. niti da karistite upaijenu sibicu iii neki drugi atvaren piamen da biste asvetlili unutrasnjost akumulatora... Nivo elektrolita treba da bude do otvora za nali- \ I I I Nivo elektroliia nilak Nivo eleklrolita dovoljan Kod akumu!atora sa okrugJim poklopcima koji se skidaju. dok bistro "okcc« pokazuje cia je nive nizuk< I 47 . VeCina zaptivenih ima staklo (okee) za posmatranje iii pokazivat stanja napunjenosti na vrhu koji takode moze da se koristi za utvrdivanje nivoa elektrolita. ODRZAVANJE AUTOMOBILA . 2. nivo elektrolita u akumulatoru pao je ispod dna pokazivaca i suvise je nizak da bi se akumulator punio ili dalje koristio.. Nivo elektrolita moze so proveriti na nekoliko naCina.. J I strane prost ora za motor. iako se na nekim tipovirna automobila nalazi ispod zadnjeg sedista... nivo elektrolita Je nizak i akuml..

Takode skinite poklopac sa rezervoara (2) i proverite site filtr3 (3).to pomaze da se lakse odredi nivo elektrolita). Provera iii dolivanje tecnosti u uredaj za pranje. Posto se metal pri dodiru sa drugim metalima haba usled trenja. i. vetrobrana obavlja se na sledeCi naCin: . rene minera!e koji reaguju sa kiselinom u akumulatoru i smanjuju njegoy vek trajanja. NaCi cete ga na strani prostora za motor odmah ispod vetrobrana. Nivo tecnosti mazete da proverite ako otvorite poklopac i pogledate u rezervoar. Sta je potrebno da znate 0 motornim uljima i podmazivanju erovali iii ne. Ostareli ili ostecen akumulator TIe moze da se popravi sipanjem kiseline posto je problem u plocama. Provera nil'oa tecnosti za pranje vetrobrana Tecnost za pranje vetrobrana De spada U osnovne. zatim navise do podizaca ventila i klackalice. Dolijte tecnost ako je nivo ispod jedne treCine u rezervoaru. Ovo je veoma vaina posta u matoru mora da se nalazi ulje. Vratite poklopce i operite ruke. 2. Ulje prolazi kroz bregastu osovinu. prvo proverite nivo lccnosti (l). i na nerazbla" ieni alkohol (pomesajte ga sa najmanje tri dela yodel· 5. Obicna voda iz vodovoda sadrii nerastvo. Funkcije tih sistema objasnjene su u ovom poglavlju kao i poglaYlju "Sistem za hlad. Kbd vazi! koja imaju uredaj za pranje zadnjih prozora. vas automobil se sastoji iz nekih delova od kojih je veCina metalna. posto je veCina rezervoara naCinjena od providne be!e plastike. 4. U akumulator sipajte iskljutivo destilisanu vodu. a onda nanize do radilice. Motorno ulje se potiskuje do vrha motorakroz uzane kanale. Nikada ne karistite antifriz iz sistema za hladenje posto moie da vam osteti hoju na automobilu. gravitacija vraca matorna ulje V 15. otvara se obilazni ventil i motorno ulje ide direktno ka radnim delovima motora. Na kraju. enje«. klipova i sye do zidova cilindra. Ako je pretistac ulja taKo zaprljan da motarno ulje ne moie da prode. Isto se odnos. ali je veoma vaina za ·odriavanje dobTe vidljivosti kada je drum prljav ili blatnjay. mada to mozete da uCinite i gledanjem spolja. 3. Koristite obicnu' vodu. pa makar bilo i zaprljano.. Pazite da yam u rezervoar ne upadnu prasina ili otpaci koji bi mogli da zapuse dovodnu cev iii mlaznlce uredaja za pranje vetrobrana.000 Ako uredaj pianje vetrobrana ne radj. a ne u elektrolitu. Motorna u!je je smcsteno u kartcru ispod radilice na donjaj strani motora. Ulje se ispumpava iz kartera pumpom za ulje i dovodi do precistaca gde se preciseava pre nego sto ude u motor. za 48 . Podignite poklopac motora i pronadite rezervoar tecnosti za pranje vetrobrana. drugi rezervoar za tecnost moze da bude u prtljainiku.ODRZAVANJE'AUTOMOBILA' vanje (koji mogu da budu liveni sa'dvodelnim prstenovima ili trouglovima ::. a insekti ometaju vidno pOlje. mesavinu ·vade i nekog sredstva za Ciseenje slakla iii bilo koje gotovo sredstvo za pranje vetrobrana koje se moie kupiti. vas auto mobil bi brzo sam sebe unistio kada ne bi postojali sistemi za podmazivanje i hladenje.

i u magistralni vod za ulje (5) i nast<lvlia kanullma do podizata ventila (6) i klackalicc 1I ovim primeru motora sn cilindrima u rasporedu V8. kiselinu i otpatke sa radnih del ova i talo:i.::E'-'A:!:U~T~O~M=O'_!:B~I=LA I j ! II . to povecava kompresiju u cilindru. a . z<l(im prolazi kroz precisulc za ulje (4). . ula::.: (3). Na ovaj naein. motorno ulje padmazuje sve delove motora. u karter gde proces kruienja panova zapoi'inje. ali verovatno samo 49 I..::D::. U prodaynicama auto-deloya mogu da se nadu mnage vrste motornog ulja. klipnih prstenova i dr. Matarno ulje takode deluje kao teeni zaptivac na klipovima taka da sprecava prolaz smese yazduha i goriva. Motorno ulje sa deterdientima (sredstvima za Ciscenje) sprecava stvaranje taloga kako ne bi doslo do zaeepljenja uljnih kanala.!::A~N::::J:.R:!::Z::::A'-!V. samim tim i snagu i doprinosi boljem uCinku matara. hladi poYrsine i smanjuje habanje. ~ . Motarna ulje uklanja prljavstinu) gar.i ih u preCistacu za ulje. Ulje se iz kartera mOlor~ (1) PO[iSKuje kroz sito (2) pomo~u pumpe Z<I uljo.1P' f_'-----------------------"'o:.

a jeftino sarno 5%. 5. Oni sprecavaju pojavu penusanja ulja.: ulje najnizeg kvaliteta koje moze da se koristi ima oznaku "sacc". motorno ulje 10W-30 ima zimi ista svojstva kao motorno ulje lOW leti. Na ulju ne treba stedeti. to je veca mogucnost da lako motorno ulje procun pored klipnih prstenova i sagori.tet motornog ulja i njegovu »tecljivQst« na razliCitim temperaturama.ajeva i primetiti nizak pritisak ulja (ako imate merac pritiska) kao i dim koji izlazi iz izduvne cevi. SD i SC. S druge strane. Ulja oznacena sa "A" pruzaju najnizi kvalitet zastite. 3. Na primer. Multigradno motorno ulje sadrii aditive koji cele godine zadriavaju ista svojstva. Isto tako treba'da koristite istu vrstu ulja. Obratite paznju na sledece oznake na kantici: Postoje cetiri gradacije ulja za podmazivanje dizel motora: CA.. Pogodno za veCinu putnickih vozila i kamiona proizvedenih od 1971. Vodite racuna da koristite sarno kombinovana ulja. a leti kao motorno ulje 30W. Zbog vece kompresije (skoro tri puta vece nego kod benzinskih motora) i visih radnih temperatura. Vrste motornih ulja za dizel motore Kada je u pitanju tako vazna tecnost kao sto je motomo ulje. Mnogo cete saznati 0 kvalitetu ulja ako procitate podatke na kantici za motorno ulje. Viskozitet motornog ulja Motorna ulja imaju razliCite stepene viskoziteta (iii gustine) sto u stvari oznacava sposobnost "tecljivosti" ulja pri razliCitim temperaturama. Nije mnogo bolje od SA. Isto kao i ulja' za benzinske motore i ova ulja se razlikuju po svojstvima i aditivima.67. ulje najvise gradacije za dizel motore oznaceno je sa "SF/CD. ne bi trebalo stedeti na kvalitetu. Visokokvalitetno ulje moze da sadrii cak i 30% aditiva. Na primer. Takvom motoru ce biti potrebno ulje veceg viskoziteta (kao sto je 30W) ili mozda multigradno motorno ulje. SA. Ako imate stariji model automobila. dizel motori zahtevaju kombinovani tip motornog ulja. Ne zadovoljava pri veCim opterecenjima kod navih tipova vozila. Viskozitet se obelezava brojevima pri cemu veti broj 1. maze yam se desiti da sip ate pogresno ulje u motor. Ako koristite sarno ulje sa oznakom 20W u istrosenom motoru po toplom vremenu.ODRZAVANJE AUTOMOBILA neka od njih odgovaraju vasem 'automobilu. Predvideno kao ulje sa mininalnim kvalitetom za tipove vozila proizvedene 1968-70. izbor pravog motornog ulja u izvesnoj meri je stvar isprobavanja i ucenja na greskama. niti sa llcestanoSCll zamene.. te stoga za svoj dizel motor kupite najkvalitetniji proizvod. Aditivi su hemikalije koje poboljsavaju dejstvo motornog ulja. Do razlika u ceni i kvalitetu motornih ulja uglavnom dolazi zbog razlike u aditivima. Multigradna motarna ulja kao lOW-40. CC i'DC. jer razliCite vrste ulja bez obzira da Ii imaju iIi nemaju dodatno sredstvo za Ciscenje (deterdient) mogu medusobno da reaguju i stvore lepljiv talog koji moze da osteti motor. SF. Za tipove putnickih vozila i kamiona proizvedene do 1980. sllvise tesko motorno ulje nece obezbediti odgovarajuce podmazivanje po hi ad nom vremenu.. stvaranje naslaga slicnih katranu prilikom oksidacije kao i zgusnjavanje pri veoma niskim temperaturama. SF omogucuje bolju oksidacionu stabilnost i bolje stiti od habanja nego ostale gradacije i moie da se koristi za motore za koje su preporucene gradacije SE. 6. a sa »D« najvisi. Ako ne proverite vrstu motornog ulja. SAE odreduje viskozi. SB. 4. I 50 L . Sto je automobil stariji i sto je motor vise istrosen. Najniza gradacija koja se moie koristiti sarno pri najlaksim uslovima voznje. Aditivi takode spre¢avaju koroziju. Izbegavajte gao 2. Sc. CB. SE. Razlika je znatna. OdluCite se ipak za ulje koje je za jednu iIi dYe klase bolje. oznacava teie i gusce motorno ulje. Normative za motama ulja daju dYe organizacije: Amencki institut za naftu (American Petroleum Institute .API) i Udruienja inienjera automobilske tehnike (Society of Automotive Engineers SAE). verovatno cete cuti kloparanje iz lez. SD. Takode treba da budete svesni da neka jeftina ulja mogu na kraju da budu veoma skupa S obzirom da ne pruzaju odgovarajucu zastitu vasem motoru. API odreduje vrstu motornog ulja zavisno od vrste motora i namene. Minimalan kvalitet ulja za putnicka vozila i kamione proizvedene 1964. Ima bolja svojstva u pogledu ciscenja i smanjuje habanje pokretnih delova u motorima sa kontrolisanim kvalitetom izduvnih gasova. do 1979.

lOW-50 < of -20 i 5W-30. usled cega dolazi do stvaranja naslaga koje mogu da naskode motoru. U prtljazniku uvek treba imati rezervnu kanticu motornog ulja radi dopunjavanja. I > 10W-30. Sinteticka motorna ulja i maziva Alternative motornim uljima i mazivima proizvedenim na bazi nafte jesu proizvodi naCinjeni od drugih baznih hemikalija. I I 80 27 I 100 38 60 16 °c -29 0 Predvideni temperaturni raspon pre sledece zamene ulja '" SAE SW-20 NIJE preporucljivo za brzu voznju. Preporukc zavise od lipa vozi!a. Uvek postoji mogucnost da aditivi nisu kompatibilni. Tabe!e bo sto je ova nalaze se u veCini automobilskih prirucnika kako bi pomogli vlasnicima da izaberu taean viskotitet ulja u zavisnosti od spoljne temperature. »DzeneraJ motors«. oa primer. I . lOW-50 i 20W-50 imaju veGi raspon viskoziteta. Iako je ulje lOW-40 veoma populamo. ali uopSteno govareCi) ana stvarno imaju vrhunska 51 . U jedne od njih spadaju estri. najbolje ulje ce biti lOW-30. Stoga se uvek pridriavajte pre poruka u pogledu ulja koje se nalaze u prirucniku za vas automobil. Sinteticka maziva prodaju se pod raznim nazivima. Ako vam je motor relativno nov i U' dobrom stanju. 20W-50. Drzite se iste vrste i istog viskoziteta motornog ulja.ODRZAVANJE AUTOMOBILA VISKOZITET ULJA PREPORUCEN OD STRANE SAE 1 ! 20W-ZO I I I I I ! I I I ! 20W-40. Izbegavajte da me sate razlicite vrste motor- nih ulja. neki novi proizvoclaci auto mobil a tvrde da ulje lOW-40 moze da bude suvise gusto i da stvara smetnje u klipnim prstenovirna. 30 I > > I I I i I I I I I I I I - l5W-40 I I * 5W-ZO. kate da neee uvaiiti reklamacije na osnOVU garancije aka se utvrdi da su najnoviji tipovi motora punjeni uljem lOW-40 koje je izazvalo smetnje u klipnim prstenovima. 10W-40. 5W-40 I i I I I I I -10 -23 0 10 20 32 -12 -7 I i . a u druge sinteticki hidrokarbonati.

sinteticka ulja vrse podmazivanje i pri temperaturam a koje pre laze 250°C pri kojima konvencionalna ulja brzo oksidisu stvarajuCi talog od smola i organskih kiselina. Sto se tice osobina »teCijivQsti«.konvencionalna ulja pretvaraju u skoro c:vrst zebtin.-. kada jednom nauCite kako se radi. razredivanje i lakse tecenje pri oiskim temperaturama. kao i manje habanje motora. Koliko mogu da se produze intervali izmedu promena ulja zavisi od toga kako vozite. realno je ocekivati ustedu ad jedan do tri odsto u potrosnji goriva. Svojstva sintetickih proizvoda mogu da nadmase konvencionalna maziva jer predstavljaju mesavinu odredenih molekula.~----" -~~---. posta ~inteticki proizvadi kostaju tri do per puta vise od konvencionalnih motornih ulja i maziva. Neki vozaCi su spremni da kupe i najbolje postojece za ulje mozete znatno da produzite vek svog automobija tako sto cete to Ciniti i cesee nego sto preporucuje proizvodac i sto eete propisno~ podmazivati sve mazalice. Ovako sirok temperaturni raspon moze da poboljsa startovanje vozila po hladnom vremenu kao i da bolje zasriti motor u voznji po toplom vremenu. imajuCi u vidu duzi interval iZn.--- ~---r svojstva u pogledu mnogih karakteristika kao sto su otpornost na oksidaciju pri visokim temperaturama.-. moze obaviti za petnaest3k minuta.ledu zamene ulja. S drllge strane. dok se konvencionalnim uljima moraju dodavati aditivi. poveeavaju ekonomicnost i omogucavaju duzi interval izmedu promene ulja. ali mnogi sinteticki proizvodi nude zaista znatna poboljsanja u pogledu produzavanja radnog veka motora. Zbog toga. Ulje i precistac za ulje menjaju se na sledeCi "oaein: 52 ---------- . To je posao koji se. veCina sintetickih proizvoda jos uvek nesmetano teee na temperaturi od -40 °C... naroCito ako motor iSpllsta iii ima povecanu potrosnju ulja. razlika u ceni i nije tako velika. Nijedno motorno ulje ni aditiv ne stite potpuno motor od habanja. Sto se tice povecanja ekonomicnosti. bilo bi dobro da potreban alat i materijal drlite na nekom lako dostupnom mestu. smanjuje habanje.-. kao i drllge prednosti. Medutim. Podmazivanje sasije automobila opisano je u odeljku "Podmazivanje sasije«. Stavise. Sintetiekim proizvodima su pripisivana mnoga pozitivna svojstva od kojih su najvaznija ta sto smanjuju trenje. Neki proizvodaCi sintetickih ulja u SAD tvrde da izmedu dye promene ulja moze da se prevali cak i 38. Zamena ulja i precistaca za ulje Alat i materijal • • • • • Kljuc za precistac za ulje PreCistac za ulje Levak za nalivanje ulja Motorno ulje Dizalica iii sigurnosna postolja iii platforme za vozilo • Klinovi za tockave • Posuda za prikupljanje ulja • Kljucevi Mda ustedite kaa na jednostavnoj zameni ulja i preCistaca za ulje. Kratke voznje sa mnogo zaustavljanja dovode do velikog zagadenja kartera vlagom tako da i sinte· ticko ulje mora cesee da se menja. pri kojima se . ali za prosecnog vozaca kupovina sintetickih proizvoda obicno nije pre porucljiva. dok su konvencionalna ulja dobijena destilacijom razlicitih jedinjenja hidrokarbonata. redovnom promenom ulja iIi precistaca ozda ne postaji nista oa remu mozete toliko Prvi problem je cena.. sinteticka ulja mogu da budu proizvedena tako da odgovaraju stvarnim potrebama. mada jos nije utvrdeno tacno' koliko.000 kilometara pod uslovom dase precistac menja posle svakih 10.---. Kakvi su nedostaci sintetickih ulja? mazivo jer zele da zastite svoj automobil s obzi· rom da konvencionalna motDrna ulja i maziva nisu u stanju da izdrze anD sto izdrzavaju sinte- ticka. Kod motora sa turbo-pogonom upotreba sintetickih ulja je korisna zbor vece otpornosti prema temperaturama. Posto je promena ulja i precistaca za ulje jedan od najcesCih radova koje eete obavljati na svom automobilu.000 kilometara i da se automobil koristi prvenstveno II drumskoj voznji.

!. puzite da yam vrucc uljc nc p.ldnc n. Kalla odvrcc!c cep. Najboije ce biti da upotrebite dobru dizalicu i evrsta sigurnosna poslOlja iii dye platforme.. 3. ali ga ne va~iite. Podignite amomobii. 2. Ukljueite motor i pustite ga da radi 15-20 minuta da bi dostigao normalnu radnu temperaturu. . Blokirajte zadnje toekove ruenom koenicom da automobil ne bi krenuo. Zahvaljujuei tome sve cestice neeistoce biee suspendovane u ulju. Za blokiranje 'zadnjih toe- kova moiete da ·upotrebite i dve platforme za vozilo.1nje ulja nalazi sc n'l kuneru i treba ga odvmuti odgovarajucim kljuccm.ODRZAVANJE AUTOMOBILA 1. Olabavite eep za ispustanje ulja pomocu cevastag kljuca odgovarajuce veliCine taka 5tO cete ga okretati suprotno smeru kretanja kazaljki na satu. \ -I I ! I I I Ccp za i~pll. 4. Eep je srnesten na karteru koji se nalazi direktno ispod bloka motora. Dizalicu koristite sarno za podizanje prednjeg dela autornobila na postolja.posudu ispod eepa za ispustanje ulja iz kart era. Podvucite.\ ruku.

Kod motora sa cetiri iIi cest eilindara.ce koriste rotirajuCi precistaCi. Napomena: nemojte da Pre6staci za ulje se odvrcu odgovarajuCim kljuccm U obliku stege koji sc postav!jaju oka preCistaca. treba da promenite i ulje u motoru. 11. a zatim ga uvrnite na odgovarajuce mesto. 17. Ako ste upotrebili platforme iii postolja. Nemojte davati pun gas. Pazite da vas vruce ulje ne poprska po ruei kada skidate cep. sklonite ih i spustite automobil na zemlju.:a za ulje i okretati ga u smeru suprotnom smeru kretanja kazaljki na satu. jer preCistae za ulje treba uvrnuti sarno fueno. ugasite gao Posle 5 minuta. kaa i da Ii sle uap§te sip ali ulie. Pustite ulje da potpuno iseuri iz kartera. Za ovo yam nije potreban kljuc. Taka cete imati cisto ulje u celom sis-temu. Danas se najce. Pronadite precistac za ulje koji moie da se nalazi sa bilo koje 'strane motora zavisno od tip a automobila. a no vi precistac ce obezbediti da ostane cisto. Nanesite tanak sloj Cistog motornog ulja na gumenu zaptivku (simering) novog preCistaca za ulje. Da biste odvrnuli pretistac. oni koji se skidaju i namestaju isto kao navrtke. 13. Tek tada izvadite cep za ispustanje ulja iz kartera. 7. 8. 6. precistac za ulje je cesto dostupan sa vrha. Za nalivanje ulja mozete koristiti iIi grlic nn kantici za ulje iIi leyak. Ako vas precistai:' za ulj e mora da se skida ispod automobila. Zapamtite da posto ste promenili preCistac. 54 . Cekajte da se lampica. 16. Vratite cep na svoje mesto i pritegnite ga kljucem. 15. 14. preporucujemo yam da precistac za ulje zamenite svaki put kada menjate ulje. Upozorenje: aka se lampica ne ugasi. Vratite poklopac na otvor ~a nalivanje ulja na syoje mesto i upalite motor. Podignite poklopae motor a automobila i pronadite poklopac otvora za nalivanje ulja. Posto je motor radio nekoliko min uta. koja upozorava na pritisak ulja. bice vam' potreban odgovarajuCi kljuc. iskljuCile motor i proverite da-li ste vratili na svoje mesto cep za ispuitanie ulia i preeista(. Napomena: posto je ovo najprljavije ulje u vasem sistemu. 12. za ulie. Pazite da ulje ispustate u posudu. ugasi kroz 10-15 sekundi. Skinite precistac za ulje tako sto cete posta viti kljuc oko tela preCist".ODRZAVANJE AUTOMOBILA S. proverite niva ulja oa svom meracll nivaa. tj. 10. Pogledajte ispod automobila da vidite da slucajno ne kaplje ulje iz cepa na karteru iii precistaca za ulje. 9. Proverite da Ii precistac odgovara vasem tipu autombila. On je obicno smesten na poklopeu eilindarske glave iIi na okrugloj eevi koja izlazi iz bloka motora. Okrenite kljuc suprlOno smcru krctanja kaza\jki na satu i olabavite preCis!at. stavite posudu za prikupljanje ulja ispod pretistaca. . Skinite poklopae sa otyora za nalivanje ulja i sipajte u motor anu koliCinu i vrstu motornog ulja koja je naznacena u prirucniku za vas automobil. Kljuccvi za oevijanje prctistata za uljc konstruisani su tako da odgovaraju sarno odrcdcnim velieinama prcCistaca. Ponoyo ih pritegnite ako je potrebno.

Nemojte da ga sipate u kanalizaciju iii odvod za kisnicu posto motorno ulje moze da prodre u vodovodne cevi pod zemljom i da zagadi vodu za pice..== . 18..:.. Kad danasnjih voziia koristc 5e precistaCi za ulje (1) koji mogu jednoslavno da 51: zavrnu na vijak (2). Pre nego SIO slavite nov preCistac.:-=.0=. 55 .:.:.ODRZAVANJE AUTOMOBILA 1"_-----------------=-=.:.:.:.. treba preCi tan kim slojem sye:Z:eg ulj~ preko prSlcnaste zaptivke (3). PrccislaCi 5e pritezu sarno fucno u skladu sa prepofukama proizvodata.:-=::... sipate vise ulja nego sto je preporuceno jer to moze da prouzrokuje istu stetu kao i nedostatak ulja.:.. Istroseno ulje iz kartera sipajte u posudu koja moze dobra da se zatvori i odnesite je na odgovarajuee mesto..:. II \ II I ~ to --\/ I.=-.....

Kuglasti zglobovi su jedini delovi vesanja gde jos uvek postoje mazalice. Ako se opruga nalazi iznad donjeg oscilujuceg ramena. pokretna leialjka ce vam omoguCiti da se pomerate ispod automobil q od jedne do druge mazalice.prave i pod uglom od 45° i 90° Mast za podmazivanje sasije Mazivo za zadnju oSQvinu Suvo mazivo (grafitna baza) aspitajte se kod nekog starijeg mehanicara 0 vremenu kada je za podmazivanje sasije iIi podmazivanje maseu bilo potrcbno obuhvatiti na desetine mazalica i razlicitih vrsta maziva. 2. delove vesanja je trebalo podmazivati pomocu fabrieki ugmdenih cepoya urnes to mazalica. Ova se moze uCiniti tako sto cete pogledati u fabricki prirucnik za svoj automobil iii proverom uputstava zn podmazivanje u servisnoj stanici u kojoj nekoga poznajete. prepurucljivo je skin uti teret sa hoseceg zgloba tako sto cete podid prednje tockove od zemlje.ODRZAVANJE AUTOMOBILA I rati mazalice. Automobil moiete da podignete i na dva sigurnosna postolja. dok noviji imaju sarno oekoliko. Svrha podmazivanja maseu je sprecavanjc skripe i kloparanja usled trenja metaln 0 metal. kao sto je na primer }>ford« iz sedamdesetih godina. Da bi se izbegla potreba za maseu. podignite ga ispod rama. Pomocu kljuceva. podmazivanje je posao koji spada u odrzavanje. proizvodaCi automobila teie da smanje potrebu za odriavanjem. pa bi trebalo da se obavi pre nego sto se problemi pojave. podignite ga ispod donjeg oscilujuecg ramena. Navezite automobil na platforme i blokirajte zadnje tockaye klinovima. kupite ih posebno. stavite u polozaj za parkiranje. Osim toga. podignite ga ispod rama. Ako yam nije dostupna diialica koju koriste strucnjaci. Mazalice sa spojnicama pod uglom od 90° mogu da budu potrebne za lako podmazivanje izvesnih delova kao sto je gornje oscilujuce rame. Aktivirajte i rucnu kocnicu. To je najzgodniji i najbezbedniji oslonac za vas automobil kada podmazujete gasiju. ti delo'li imaju sinterovane obloge impregnirane mazivom Hi ad plastike sa malim koeficijentom trenja· kao sto su teflon iii najlon. pogledajte mesto gde je smestena zavojna opruga. prednjem vesanju i pagonskom agregatu. sigurnosna postolja iii platforme za vozilo· Klinovi za tockove Pokretna leialjka Ruena svetiljka Pump a za podmazivanje i elasticni dodaci Kljucevi Ozubljeni kljuc Krpe iii papirni salveti Mazalice . Ako niste to uradili. predite na sledeci karak. ali su i oni danas sve cesce fabricki zaptiveni. blokirajte zadnje tockove klinovima. On ce 'lam feCi da su to bila »dobra stara vremena« zato 5tO veCina danasnjih automobila ima sarno par mazalica koje se podmazuju sarno jedanput ili dyaput godisnje (zavisno od tipa aytomobila i uslova voinje). Ako ih niste dobili zajedno s pumpom. a aka se nalazi iznad donjeg oscilujuceg ramena. Ako nameravate da koristite sigurnostna postolja. Podignite prednji dec automobila i oslonite ga cvrsto na dva postolja. Mazalice na sasiji vaseg automobila padmazuju se na sledeti naCin: 1. 56 . Pre nego sto poenete da podmazujete sasiju. cepovi se mogu lako skinuti i umesto njih momi- R Napomena: stariji tipovi ·automobila IffiaJU veliki broj mazalica oa upravljackom mehanizmu. Poslcdnjih godina. rucni stavite u prvu brzinu. Ovo omogucuje da mazivo u sasiji stigne do mesta gde inace ne bi maglo da prodre. U idealnom slucaju. ukoliko postoji. Prema tome. Podmazivanje sasije Alat i materijal • • • • • • • • • • • • Dizalice. vetina novih modela koristi dclave veSanja »podmazane za sva vremena« kojima nije potrebno periodicno podmazivanje. 3. Ako se nalazi iznad gornjeg oscilujuceg ramena iii ako je u pitanju Makfersonov tip prednjeg vesanja tockova. Da biste odlucili kako da podignete automobil. Automatski menjae. Do nekih mazatica je tesko iii nemoguce doCi bez elasticnih nastavaka pumpe za podmaziyanje iJili okretnog luka. utvrdite koliko mazalica ima vas automabil i gde se nalaze. Na starijim tipovima vozila. kupite iii pozajmite dve platforme. Napomena: kada podmazujete kuglaste zglobove.

one ce lrIvisiti od lipa vQzila." i'_-------------~==~~~== - ODRZAVANJE AUTOMOBILA j I I I ! Tipicm: tackc Z<l podmazivanjc na sasiji $U oznaccne strelicama.. Noviji lipovi vozi1:l l1opslcno imaju manji broj tncaka 1[1 podmazivanjc. I 57 . Medutim. stoga proverite u prirutniku Z3 podmazivilnje kOjil mesta na vdem automobilu treba podma:wti..

." lj.tip Ma!<:ferson sa zavojnom oprugom (desno). podupritc automohil ispod donjeg oscilujuceg ramena . .! ! " 'j' . j-. 'i8 Aka je zavojna opruga izmedu oscilujl. poduprirc automobil ispod rama.lCih ramena (leve) iii aka vozilo ima modifikovani Si5[Cm vesanja (desno). IJ . . " I: '..ODRZAVANJE AUTOMOBILA ..Y . ? o I IS'j I'='-__ Aka je zavojna opruga iznad gornjcg osci!ujuceg ramcna (lcyo) iii aka vozilo ima vesanje prednjih tockova . ~1 :!] . . .

pOSlayitc brizgaJicu pumpe za padmazivanje na mazalicu i prilisnitc ruCicll (gore) na pllmpi. homokineticki zglobovi su iznutra zaptiveni zastitnorn oblogom.· oCistite mazalicu i pokusajte ponovo. znaCi da mozda nije propisno pritisnuta. Pornocu mazaHce pod uglom (desno) mogu lakse da se podmazuju teSko dostupni deloy! vozila. ostavite prednji dec automobil a naslonjen na postolja. Zatim otpustite rucnu koenicu i stavite menjae u neutralan polozaj. Spustite zadnji deo automobila. OkreCite pogonsko vratilo rukom da biste pronasli mazalice i pumpajte mast sve dok ne pocne da curi lz zgloba. Standardne mazalice (leva) se mogu namestiti ili skinuti rueno. mozda je zapusemi mlaznica. Napomena: novi mode Ii automobila sa duzim vremenskim razmacima izmedu servisiranja imaju plasticne cepove na mestima gde se inace nalaze mazalice. rucnom svetiljkom i krpama iii papirnim salvetama. Ako i dalje imate teskoee. Da biste izvciiJi podmaziYanje. Prestanite sa pumpanjem kada ablaga aka zglaba paone da se nadima. ~ Pumpajte mast u kuglaste leiajeve i upravljacki mehanizam dok se zglobovi ne napune.a i tada sarno sa posebnom maseu za homokineticke zglobove. 7. Podvucite se ispod automobila sa pumpom zn podmazivanje. Stavite brizgalicu pumpe za podmazivanje preko svake mlaznice i pritisnite ruCicu. podignite zadnji deo i upotrebite jos dva sigurnosna postolja da poduprete automobii. Ako se prvi put podmazuje takav model. Napomena: kod nekih vozila kardanski zglobovi su zaptiveni i ne mogu da se podmazuju. 5. Skinite brizgalicu. S9 . Spustite automobil tako sto eete postupiti obrnutim redom nego kada ste ga dizali (od tacke' 3 do 1). Ako mlaznice postoje. Skinite je kljucem i zamenite novorn. Zglobovima nije potrebno podmazivanje ukoliko se obloga ne menja . Vrhovi pod uglom omogucavaju podmazivanje tesko dostupnih mesta na sasiji. Obrisite pesak i prijavstinu sa svake mlaznice. Mogu se nabaviti mazalice sa pravim vrho- virna iIi sa vrhovima pod uglom od 45' iIi 90'. Obrisite viSak masti sa mazalice i povrsine lezajeva.i~ ODRZAVANJE AUTOMOBILA 4. Na vozilima sa prednjim pogonom. bico potrebno da pamotu kljuca skinete ove cepove i da ih zamenite standardnim mazalicama. 6. Aka mast strca oko vrha pumpe.

cenje pod veoma razlicitim llslovima u pogledu • • • • • • • • • • • • • • • • • • Veliki odvijac Dizalica i sigurnosna postolj a Klinovi za blokiranje toekova Klesta Kljueevi J5:asika za kocnice iIi dugacki. olabavite us ate navrtke koje dde tocak tako sto cete ih okrenuti za otprilike jedan krug. ani su abieno manje kontrolisani u P osta se lezajevi tockova uglavnom De pregle~ Lezajevi prednjih toekova na vozilima koja imaju dobos-kocniee. 6. kao i jake udaree kad naleti na rupe. 4. a ne prednji dec voziIa. Stavite menjae u polozaj za parkiranje (osim kod prednjeg pogona). ali da omogucayaju slobodno okretanje tocka. 5. nesmetano okretanje tocka sa. Kod vozila sa zadnjim pogonom. Na vozi- 2. tanki odvijac Cekic Komad drveta Lenjir Momentni kljue Klesta Krpa Zastitna maska za lice iIi respirator Nezapaljivo sredstvo za Ciscenje Unutrasnji i spoljasnji ldajevi tockova Mast za podmazivanje'leiajeva tockova Radijalni zaptivati (simerinzi) Rascepke puta i brzlne .• 3. Predvideno je da leiajevi izdrze ogromno optere- 60 . odrzavanjem lezajeva tockova ne moze da bude suvise velika. Pomocu kljuca sa naglavkom odgovarajuee velicine. Postavite sigurnostna postolja ispod automobila da biste obezbedili siguran oslonac. iii leiajevi zadnjih toekoya kod vozila sa prednjim pogonom sa zadnjim doboskocnicama podmazuju se na siedeCi naein: 1. podmazivanje i pravilno podesavanje leiajeya toc. kocenje. prednji toekovi su oslonjeni na unutrasnji i spoljasnji lezaj tocka. Skinite ukrasne poklopce sa tockova pomoeu velikog odvijaea iIi zasiljenim vrhom ruciee autombilske dizalice . lima sa prednjim pogonom moraju da se oddavaju leiajevi koji se nalaze na zadnjim totkovima. Servisiranje jednom godisnje iIi posle svakih 15.koya. Jedna od funkcija pravilno podesenih i servisiranih lezajeva prednjih tockova jeste da omoguCi tiho.mlnlmalnim trenjem. Ciseenje. prednji tockovi su [abricki zaptiveni te ne mogu da se podmazuju. Pravilno servisiranje lezajeva ukljuCilo bi rasklapanje. Potreba za periodicnim. Napomena: iako se sledeei postupak odnosi na podmazivanje -lezajeva prednjih tockova kod vozila sa zadnjim pogonom.000 kilometara nije neuobicajeno ako je vozilo podvrgnuto velikim klimatskim promenama iIi velikim opterecenjima. Dobos-kocnice daju pre nego sto dade vreme za servisiranje kocnica. Ocigledna razlika je u tome so se podize zadnji. odnosu na druge delove automobila.000-20. Lezajevi zadnjih tack ova su ili fabricki podmazani tokom montaie iIi se podmazuju uljem za zadnju osovinu tako da im periodicno servisiranje nije potrebno. Stavite klinoye iz prednjih i zadnjih tockova da biste. posle svakih 30. Na veCini vozila sa prednjim pogonom.000 kilometara iIi kako je vee proizvodac oznaCio. Sva cetiri tocka imaju lezajeve od kojih s vremena na vreme moraju da se odrzavaju letajevi prednjih tockova kod vozila sa zadnjim pogonom. u sustini je Isti I za vozila sa prednjim pogonom. upravljanje i rukovanje bill bi ugrozeni ako bi leiajevi tockova otkazali. spreCili pokretanje automobila. Opsta pouzdanost vozila. Leiajevi prednjih tockova moraju biti dovoljno pritegnuti da bi toekovi bili propisno centrirani.sto ukljucuje bocni potisak kada se vozilo kreee u zavoju. proveru. ivicnjake ill druge prepreke. Lezajevi tockova trebalo bi da se servisiraju svake dye godine.UDRZAVANJE AUTOMOBILA Podmazivanje lezajeva tockova Alat i materijal' . Podignite prednji (iIi zadnji) dec automobila pomoeu dizalice tako da se totkovi odignu od zemlje.

pokusajte okretanje u smeru kretanja kazaljki na satu. Skinite raseepku. Upotrebite kljuc da biste skinuli navrtku iii navrtke i podlosku. VeCina ovih navrtki moze se skin uti okretanjem u suprotnom praveu od kretanja kazaljki na satu. Budite spremni da go 61 . a pricvrseena je rascepkorn. Protresite sklop dobosa i glavcine da biste olabavili spoljasnji lezaj. Ako vas auto mobil ima navrtke sa levim navojem. 12. 8. Medutim. Uhvatite kapu klestima i skinite je odvijacem. navrtke mogu da imaju levi navoj j u tom slucaju Dznacene su slovom »L«. tada ana sluzi za podesavanje polozaja. spoljasnja i[i sigurnostna navrtka je krunasta i pricvrscena je pomocu rascepke. Napomena: sklap lezaja tocka uevrseen je pomoeu jedne iIi dye navrtke. (5) spoijagnji lezai. (7) unutrasnji kzaj i (8) gluvcina locka. Ako postoji sarno jedna navrtka. Nu slid su prikazani: (2) zJstima kapa. (4) sigurnosrm n<lvrtka.I . (6) vretcno. Skinite sklop tocka i pneumatika sa jedne strane automobila. na nekim tipovima vozila. Skinite navrtke sa oba tocka i stavite ih u odgovarajuCi ukrasni poklopae tocka da se ne izgube. Aka se navrtka iIi navrtke ne mogu skinuti okretanjem u srnem suprotnom kretanju kazaljki na sati. 9. unutrasnja navrtka sluzi za podesavanje polozaja lezaja. 10. 7. okrenite ih u praveu kretanja kazaljki na satu da biste ih olabavili. 11. Ako postaje dYe navrtke. Radite to pazljivo da Jeiaj ne bi pao na pod. =' ODRZAVANJE AUTOMOBILA Il-'~ ~ Prcsek pokazuje sklnp iCitljcvu smcslenih u [aloru disk-kocnice (1). (J) otvor 1a rascepku. Skinite zastitnu kapu pomoeu velikih klesta u kombinaciji sa odvijacem. Ova ce vam omoguCiti lakse skidanje sklopa dobosa i glavcine i smanjiti moguenost osteeenja koenica i delova leiajeva.

(7) navrtka. 16. Stavite spoljasnji ldaj. (6) prsten spoljasnjcg !czaja. KoristeCi neku nezapaljivu teonost za Ciscenje koja se maze kupiti u prodavnicama auto-delova. (2) rasccpka. Upozorenje: posta se obloge koenica habaju. (12) unutrasnji lefaj i (13) zaptivac. (11) unuwlsnji prsten leiaja. Najbolje bi bilo da nosite zastitnu masku iii respirator dok Cistite koCioni mehanizam i dobose. Stavite lezaj na cistu povrsinu i pustite ga da se osusi na vazduhu. Skinite sklop dobosa i glav"Cine.I: UUKLAVANJE-AUTOMOBILA ® @ Na slid je prikazan sk!op prcdnjeg locka vodiia sa dobos-kocnicama. bice potreban dugacak.su sklop dobosa i glavGina skinuti sa automobila. sadrii azbest. 62 . operite leiajeve od masti. Upozorenje: dok. tanak odvijac da bi se sarno podesavajuca poluga odmakla od zaustavnog kotura. Prasina iii mast na ovim povrsinama mogu da prouzrokuju umanjenu sposobnost iii potpuni gubitak sposobnosti koeenja. Pazite da se unutrasnji lezaj ne vuce pO vretenu. a da prasinu uklanite usisivacem za prasinu ili tecnim rastvaracem. Izbegavajte udisanje prasine! 15. Ako ne pazite. Ako skidanje ne ide lako. moze da vam ude pod koiu iii. Na novim tipovima vozila opremljenim kocnicama koje se automatski podesavaju. (9) dobos-kotnica. pridriite rukom. tako sto cete ih dobra trljati sve dok se sva mast ne rastvori. sto je jos gore. podlosku i navrtku za podezavanje na Cistu krpu. (8) zavrtani locka. U pluea. Sastavni delovi su: (1) zastitna kupa. pazite da mast ili prasina ne dodu u dodir sa povr!finom dobosa iii oblogama kocnice. (5) spoljasnji leiaj. (3) navrtka 1a podduvanje. Stavite sklop dobosa i glavCine na stranu. 13. (10) tocak. Nemojte da oduvate ovu prasinu. stvara se prasina koja. (4) podloska. probajte da popustite tockic za po desavanje kocnice pomocu odgovarajuce kasike za kocnice. 14.

18. urezi. spremite se da ga podmaiete. treba ga zamenitL Nove lezajeve treba podmazati pre montiranja. Pod pretpostavkom da je vas leiaj u dobrom stanju. kao i da na le±iljcvima nemll ostccenja kao sto su pukotine (41. Za ovo ce vam biti potrebna posebna mast za leZajeve tockova koja se nabavlja u prodavnicama autodelova. Prove rite da Ii je lezaj izIizan. Stavite komadic masti na ruku i utrljajte je u leiaj. urczi (5) iii Ijusbnje (6) 17. a zatim ih okrenite Ilnazad za 1/6 do 114 obr!aja da biste ubacili raseepku. spoJjasni prslen (3). odnosno da Ii su se pojavile pukotine. Stavite leZaj sa strane na i'istu povrsinu skinite unutrasnji lezaj.-'-. 19. unulrasnji prsten (2). Ovo se radi na sledeCi naCin: A. Dok je unutrasnji dec dobosa koi'nice okre- Pritegnilc navrtke za poddavunje na odgovarajuci obnni moment. odnosno da Ii je okrnjen iii se ljuska.' i p--- ODRZAVANJE AUTOMOBILA / / / Kod !cZaja provt!ritc dduc kotrljajnih !ela . Premaiite tan kim slojem masti unutrasnjost glavCine i vreteno. 63 . Ako nije u dobrom stanju.kovez (1). ogrebotine iIi korozija (sto ne bi trebalo da se dogodi osim u posebnim uslovima).~~----------------------------------~--------~~~~~~~~~~~ p.

Vratite na mesto spoljsanji leiaj. B.c zaustavmm kotur okn:nuo i podesilu oblogu (5).. vratite je na svoje mesto i podesite je tako da otvor rascepke stoji tacna naspram otvora u vretenu. A.--- ODRZAVANJE AUTOMOBJLA l Nn mnogim vozilima koja imaju kocnice sa automatskim podesav'mjem. Napomena: ako postojisigurnosna navrtka. 64 . 20.---". [zmerite merilom unutrasnji preenik gIavcine na mestu spoljasnjeg leiaja. podlosku i navrtku za podesavanje polozaja. 23.. 21.-_.. Savijeni iii polomljeni zaptivac propustace mast. Ponovite postupak u pogledu ciscenja. Podesite leiaj tocka.. pritegnite navrtku za podesavanje momentnim kljueem na 23 Nm dok okrecete toeak rukom. tanak odvijai')l) da bi se sarno podduvajuca polugu (2) odmakln od zausnIVnog kotura (3). pratite sledece osnovne postupke za podesavanje Iezajeva toekova. Napomena: uvek se treba pridriavati uputstva proizvodaea.. udarite lako drzae kotrljajnih tela (kavez) cekicem.--------. Dice potreban dugaeak. Navucite sklop dobosa iglavCine na vreteno. Kada se lezaj dovoljno olabavi. Ovo je opisano u poglavlju »Sistem kocenja«. nut nadole. drvenim stapom iIi mesinganim probijaeem.. 25. 24. -_ . Nabavite nov zaptivae za unutrasnji leiaj u prodavnici auto-delova. kao i njegov zaptivae.. B. dok se kasika za kocnke (4) koris!i da bi . Posto ste zategli navrtku za podesavanje na odgovarajuCi obrtni momenat._--'-. Pazite da ga ne iskrivite dok ga montirate . skinite ga rueno. okrenite navrtku unazad za 1/6 do 1/4 obrta da biste centrirali rascepku kroz odgovarajuCi otvor u navitCi i vretenu. Ako nemate odgovarajuce uputsrvo. Montirajte nov zaptivae i tapkajuCi komadom drveta nanesite na njegovu unutrasnju stranu tanak sloj masti. provere i podmazivanja za unutrasnji lezaj kao sto je naznaeeno za spoljasnji lezaj pod tack am a 15 do 18. ---. Vratite podmazani unutrasnji leiaj nazad na svoje mesto. ---_. 22. bite potrebno podesavanje koenice. Napomena: ako je poloiaj dobos-kocnice bio promenjen tokom podmazivanja. Ako je veliCina unutrasnjeg preenika 45 mm iIi veCa..

Posto su lezajevi oba prednja tocka podmazani. opremljeni su opruznim amortizerom koji se nalazi u zastitnoj kapi. Ovde.i. (4) gi<lYcina i disk. (3) unutrasnja koCiona piocica. (6) ral'ftllnj 1:1 prievrsCivanjc sIege. 28. Pazite da krajevi rascepke ne dodu u dodir sa ovim amortizerom. spustite automobil taka sto cete ponoviti postupke 1-6obrnutim redom. Ponoyite postupkc 8-27 da bistc podmazali kiajeye na drugom prednjem tocku. Napomena: neki tipovi vozila. 27. (5) prsten. (9) radijalni zaplivac i (10) rukav<lc prcdnjcg loCka i vn:lcno. (7) zllvrtanj za prievrsCivanje s(ilnika. Svaki proizvoaac ima razliCit sistem montiranja stege.ODRZAVANJE AUTOMOBILA 26. zbog toga treba pronaCi i skinuti zavrtnje za priCVfsCivanje sIege i osovinica stega kako bi se dosio do iclajeva. 65 . Disk-kocnice Po stupak za podmaziyanje i proyeru leia jeya prednjih tockova na vozilima sa disk-kocnicom u as no vi je isti kao i za dobos-kocnice. Savite krajeve rascepke ako navrtke pomocu 29. (8) sIilnik. Namestite novu rascepku kroz navrtku za podesavanje iii kroz sigurnosnu navrtku i vreteno. klesta. (2) spoljasnja koCionll ploCicll. Jedini izuzetak je u tome da stega disk-kocnice mora da se skine pre nego sto se skine sklap disk--kocnice sa glavCine tocka. Postupak se U slistiTIi sastoji od pronalaze- ® G. zastitnu kapu kao i sklop tocka i pneumatika tako sto cete postupke iz tacaka 7-9 ponoviti obrnutim redam. Vratite.IH' 1 @ SVaki proizvodac ima razliCit sistcm montiranja stege.u pribzani: (1) stega.

Nepridrzavanje odgovarajuCih uputstava u pogledu veliCine obrtnag momenta za pritezanje stege. Napomena: kada montirate stegu posle podmazivanja lezajeva. Ako se to radi. Pazite da stega ne visi na koCionom cevovodu. Ako ne postoji uputstva. tako da mozete da sipate ulje iii druga tecna 66 . Nanesite tanak sloj na povrsinu zatvaraca kao i na mehanizam zatvaraca na vratima. bravu na prtljazniku. Motorno ulje i mast za podmazivanje sasije trebalo bi izbegavati zato sto se na njih lepi prasina sto moze da stvori nasnagu masne prljavstine. broj proizvoda koji se mogu koristiti za podmazivanje ovih delova kao sto su suvi grafit. Sarke na vratima. Svi ostali postupei za podmazivanje leiajeva prednjih tockova na disk-kocnicama isti su kao i za dobos-kocnice. Pokredte vrata napred-nazad da bi mazivo uslo u sarke. vec je poduprite kamadom iice. ZatvaraCi za vrata. obicno se ne preporucuje rastavljanje hidraulicnog kocionog eevovoda. ne bi ukljueilo i de VeCi @ . ali za melalne koristite vodonepropustljivo mazivo iii suvi grafit u prahu. Namaiite sarke na vratima nekim vodonepropustljivim mazivom kao sto su silikonski sprej. mast za sasiju. Delovi karoserije podmazuju se na sledeCi naCin: 2. koristite osnovna uputstva data u tacki 25. zatvarace na vratima i yodice sedista. Podmazivanje karoserije dec karoserije treba podmazivati dva puta godisnje da bi se osigJlrao bezbedan rad. Plasticne delove ne treba podmazivati. Pritezanje leiajeva tockova na automobilima sa disk-kocnicama veoma je vazno. bice potrebno ispustiti vazduh iz koCione instalacije. Tokom skidanja stege.! 1. prouzrokovace ostecenje njenih sastavnih delova ako se zavrtnji sllvise pritegnu iIi cSe stega biti labava aka su manje pritegnuti nego sto je predvideno. Postoji veti ne bi potpuno ako P odmazivanjepojedine bilalove karoserije. bela vodonepropustljiva mast. ali je zato obavezno to Ciniti sa metalnim. zatvarace na poklopcu motora i prtljazniku. Zavrtnji za prievrsCivanje stege prievrscuju je direktno za rukavae prednjeg tocka i treba da budu pritegnuti odgovarajuCim obrtnim momentom. Mazivo nije potrebno za plaslicne zatvarace. Neka yozila imaju otvore za podmazovanje na limu vrata. obavezno upotrebite monentni kljue za pritezanje zavrtnja. silikonski sprej i obicno motorno ulje. sarke na poklopcu motor a i prtljazniku. penetrant iii mast.ODRZAVANJEAUTOMOBILA nja i skidanja zavrtanja za pricvrsCivanje stege i osoviniea stege sa navojem koji prievrscuj)l stegu za nosecu konstrukeiju vozila. Ovo ukljucuje sarke i brave na vratima.

(8) vodice zn sc"dista. Nekoliko kapi ce biti sasvim dovoljno. Ne koristite ulje posto moze da zalepi driace zasuna. Nanesite mazivo na sve ovrtne povrsine. 3. Najbolje se podmazuju belom maseu. 6. (7) zatvaraCi nn vralima. l)potrebite vodonepropustljivo mazivo kao sto su silikonski sprej. Posto ste naneli mazivo na bravu. gumite i izvucite kljuc nekoliko puta i okrenite bravu taka da bi se mazivo dobro razlilo.l.zniku. Brave za vrata. Primenite isti po stupak kao i za brave na vratima. (2) okvir nil poklopcu mOlOril. Koristite silikonski sprej iIi suvi grafitni prah. dok druga treba kontroiisali samo aka dode do skripanja iii z. Postoje i maziva cija pakovanja imaju na vrhu pose ban aplikator sa kojim se mazivo direktno uliva u bravu. 5. (lO) poillga menjaca i (11) kab! brzinomcra. Sarke na poklopcu motora i prtljazniku. Tacke pocimazivanja s: (1) zatvarac na poklopcu mOloril.apinj~nj3. Brava na prtljazniku. bela mast iIi suv grafit.bcdan rad. Zatvaraci na poklopcu motora i prtljazniku. Nanesite tanak sloj na obe dodirne povrsine zatvaraca. penetrant. (3) poJuga rucne kocnicc i kabJ. (5) okvir na pnljaznikll. maziva u mehanizem za zatvaranje vrata.Neb mesta na karoseriji koja se podmazuju !reba testa provcrav31i kako bi se osigurao bez. (4) brav'1 i zatvarat na prtij. 67 . (6) brave on vratima. 4.

treba da proveri te koncentraciju antifriza u sistemu za hlaaenje i napunjenost akumulatora. Ako sistem za hladenje nije zasticen dovoljnom koliCinom antifriza. kablovi za grejac iIi ventilaciju. ali ako su metalne. a zatim sediste po me rite sasvim nap red i I ponoyite postupak nekoliko puta da bi se mast ravnomerno rasporedila po vodicama. ana temperaturi od oko -20 °C. Zayisno od toga gde iivite. ukrasne lajsne mobil. zati ispod automobila. kao i da dolijete sredstva protiv zamrzavanja u rezervoar uredaja za I i. isti akumulator bic~ u stanju da proizvede sarno aka 40% svoje energije za startovanje matara.. U isto vreme. nize temperature znatno slabe kapacitet akumulat9ra. kabl za brzinometar. kraj septembra. Da biste podmazati kabl za brzinometar iskljuCite kabl iz brzinometra i izvadite unutrasnji kabl iz cevcice. odnosno pre zime. i sve ostalo sto zahteva podmazivanje. oktobar iii pocetak novembra jeste yreme kada vas automobil treba da pripremite za zimu. Ova ukljucuje sistem za hlaaenje.to 3to Yoinja po hladnom vremenu moze da bude veoma teska za vas auto- 8. njena zapremina se siri za oko 10 odsto i pretvara u led. Zasto je osposobljavanje za rad u zimskim uslo- 7. Zamrznut akumulator nece proizvesti napon posta ce hemijska Osposobljavanje vozila za rad u zimskim uslovima koliko ne iivite u krajevima u kojima je eele godine toplo. bice yam tesko da ga startujete iii to uopste neeete moei da uCinite. Yodice za sedista. Ako su yodice plasticne. Mnogo stosta moie da se uradi da biste spreCili probleme koje donos. lspusni otyori sprecavaju skupljanje vode unutar vrata i koroziju. Blato. Poslednji postupak prilikom podmazivanja karoserije jeste Ciscenje ispusnih otvora iIi kanala Jos jedan vazan postupak pripreme za voinju u zimskim uslovima je zastita protiv zamrzavanja osnovnih tecnosti u vasem automobilu. ali neke treba podmazati iznutra posto se skine zastitni poklopac iii navlaka. oCistite ga i nanesite belu mast iIi suvi grafit i vratite nazad na svoje mesto.ODRZAVANJE AUTOMOBILA [zimskim usloyima. Razni delovi. Najbolja sredstva su penetrant. U brisanje vetrobrana.tite belu mast. hladno vreme i osigurali da 68 . Zbog toga. Ova se desava zbag toga sto rad akumu- latora zavisi od hemijske reakcije izmedu kiseline i olovnih ploca prilikom koje se hemijska energija pretvara u elektricnu. Stoga. ovde ce led obicno rasprsnuti rezer- voar za tecnost iii ostetiti elektricnu pumpu. ukoliko svoj automobil niste pripremili za zimu. Jednostavno gurnite uzan odvijac u ispusni otvor i pomerajte ga gore-dole dok otvor ne bude Cist. VeCina menjackih mehanizama moze se podma- bi se hladan motor pokrenuo. Sto se tice brisaca vetrobrana. Pomerite sediSte sasvim unazad i podmazite yodice sto je moguce vise. ali kada je temperatura niska. mehanizam menjaca. 9. a kada se to dogodi. hemijska reakeija se usporava. ulje u radilici motora pocinje da se zgusnjava usled cega je mnogo teze startovati motor. nije im potrebno nikakvo podmazivanje. lisce i insekti mogu da zapuse ave otvore zbog cega ce mazda Celzijusovih. jednom godisnje. kori:. Iako navedeni delovi ne zahtevaju periodicno podmazivanje. Sa padom temperature. bela mast iii suvi grafi t. Led moze da slomi kuciste akumulatora usled cega kiselina iseuri napolje. osovina ruene kocnice i ruCica iii poluga' za otpustanje. Voda se smrzava na nul a stepeni na dnu vrata. Da bi problem startovanja bio veti. da biste izbegli takve probleme. mnogo pre dolaska hladnog vremena. osovina pedale kvacila. hladnjak iii blok motora. virna tako yaino? Za. Za ovu svrhu najbolje je koristiti belu mast. silikonski sprej. dok je sistemu za paljenje potreban visi napon na sveCicama da nja iii iskrzanih mesta. Isprainjen akumulator takode moze da se zamrzne jer koneentracija kiseline u elektrolitu nije toliko visoka kao kada je akumulator potpuno napunjen. ono ipak moze da bude potrebno ako se primeti da zaglavljuju iii skripe. Posta proverite da na kablu nema ostece- Potpuno napunjeni akumulator imace sarno OKO 65% kapaciteta pri 0 °C. zamrznuta tecnost moze da osteti biti potrebno povremeno ciscenje. benzin po hladnom vremenu isparava mnogo sporije. Mogu se podmazati i delovi kao sto su sajla [uene kocnice. akumulator i brisace vetrobrana. treba da osposobite automobil za rad u reakcija bib zaustavljena zbog niske temperature.

kupite akumulatar sa najveCim nazivnirn kapacitetom koji fizieki moze da stane u vas automobi1. Akumulator mara da bude potpuno napunjen i ispravan. o Izduvni sistem. ukrasne lajsne i 69 . Sto se tice automobila na dizel gonyo. grafitom iii drugim vadonepropustljivim mazivom. CJ Uredaj za pranje vetrobrana i brisaci vetro~ brana. popravite to odmah.. Ako otkrijete da je bilo sta neispravno.:==~ vas auto mobil startuje i radi uprkos niskim temperaturama.. koncentrovani antifriz iIi gotovu tecnost za pranje. Kablovi i polovi akumulatora treba da budu oeisceni i zategnuti. maze mnago da smanji potreban napon za startovanje kod sistema za paljenje. Dodajte sredstvo za odmrzavanje u sistem za gorivo jedanput mesecno tokom zimskog perioda· da biste spreCiIi za!Drzavanje .. Podmazite sistem za vesanje i delove sasije.. mogli biste eventualno da kupite nov istog iii veeeg kapaciteta. startavanje ce biti olaksano. Proverite razvodnu ruCicu. ". Pailjivo proverite izduvni sistem .. Ako je proslo izvesno vreme od kako ste poslednji put promenili ulje. Proverite da Ii su brisaci u dobrom stanju (eventualno mozete da montirate >Jozimske metlice« obmotane gumom koje sprecavaju nagomilavanje leda i ne ostavljaju trag na vetrobranu) i dodajte.' '----------------~~===. Ulja manjeg viskoziteta kao sto su SW-20 i SW-30 mogu biti posebno dragocena za smanjenje problema u vezi sa pOkretaojem motora kada je vreme izuzetno hladno. o Motor. o Grejac i grejac stakla. . startovaee moago lakse od nepodesenog bez abzira da Ii je vreme to[510 iii hladno. o Podmazivanje karoserije i sasije. So na drumovima je odlicna za Ciscenje zamrznutih puteva) ali je istovremeno veoma stetna za karoseriju automobila. branici." '': PRIPREMA ZA ZIMU o Sistem hladenja_ Proverite koncentraciju antifriza pomocu hidrometra i dodajte po potrebi antifri. kada je vreme toplo. Da se ne oi zaledile. propustanje izduvne cevi iIi prigusivaca mogu da izazovu opasTIo nagomilavanje ugljenmonoksida u kabini vozila. pasto se motor lakse pokrece sa svezim uljem.::!.!. Ukoliko na vasem automobilu postoji grejac zadnjeg stakla. 'Kada Sli prozori automobila podignuti. Klapne koje ne mogu da se ctvare iii se sarno delimieno otvaraju magu da spreee strujanje vazduha. posto trovanje ugljenmonoksidom predstavlja jednu od najveCih opasnosti ziniske voznje. Montirajte zimske gume na pogonske tockave svag automobila (na vozilima sa prednjirn pogonom. prebacite se na lakse zimsko gorivo iIi mesano gorivo. Ako je motor pravilno podesen. ukrasne lajsne i tockove. podmaiite brave na vratima i prtljainiku silikonom. Ako Yam motor stvara bilo kakve probleme kao sto su tesko startovanje. o Podesavanje motora. Priloien je spisak radova koji pomazu da se vas auto mobil pripremi za zimu. Najbolje je proveriti rad grejaea j grejaea stakla pre nego sto Yam stvarno budu potrebni.vI age i blokiranje vodova za gorivo. Treba takode proveriti ugao pretpaljenja. prazan hod i Tad leptira na vozilima sa karburatoroffi. u rezervoar za teenost. zimske gume ce biti napred a ne pozadi). Aluminijumski delovi kao sto su liveni tockovi.iii ga ispustite i ponovo napunite sa mesavinom antifriza i vode u razmeri 1: I (ovo ce obezbediti zastitu od mrznjcnja do -35 "C). o Zastita karoserije. o Pneumatici. Ako je akumulator star vise od cetiri godine. Cis':enje i ponovno podesavanje zazora izmedu svetica iIi stavljanje novih. o Rezervoar za gorivo.!. prove rite rad regulacionih k?blova i klapni za regulisanje protoka vazduha.':. Ako yam automobil stoji napoIju po izuzetno hladnom vremenu. Ako yam se tini da grejac iii Ii grejati stakla ne izduvavaju dovoljnu koliCinu vazduha.z da biste obezbedili zastitu protiv zamrzavanja na najnizoj predvidenoj temperaturi .I. gusenje itd.{I?- - • ODRZAVANJE AUTOMOBILA . moiete biti sigurni da ce situacija biti sarno jos teia kada temperatura pocne da se spusta. o Akumulator. Sajle i mehanizam fuene kocnice takode treba podmazati da bi se zastitili od mraZ3. Aka isprskate kablave za svetice i paklopac razvodnika paljenja adgavarajuCim sprejom.!:!.da nije oste':en iii da ne propusta. poklopac razvodnika paljenja i kablove za sveCice i zamenite sve one delove za koje utvrdite da nisu ispravni. grub rad. ne zaboravite da i njega prove rite. Za startovanje po hladnom vremenu u karteru treba da imate multigradno ulje kao sto je lOW-30 iii IOW-40. bilo bi pametno da ga promenite zajedno sa preCistacem za ulje pre zimskog perioda.

Zastita 'od korozije Alat i materijal • Zicana cetka • Elektriena busilica iii dleta • Dizaliea i sigurnosna postolja • • Zastitne naocari Kerozin iIi mineralni rastvarac • Pribor za zastitu ad korozije • Krpe Strucnjaei ee taj posoo obaviti veravatno temeljnije. da fe iznutra napadnuta mnago veta povrsina. lopatu. a kao sto je poznato. aka zelite da to uradite sami. kupite sredstvo za antikoroziono premazivanje za oko jednu petinu cene koju vecina struenjaka naplaeuje. aka zatreba. Najbolji su oni tipovi koji se montiraju na blok motora iIi spajaju sa cevima grejaca i zagrevaju sredstvo za hladenje u motoru. Najbolje je da antikorozionu zastitu izvrsite na Dovorn vozilu mobil vee nije opremljen takvim uredajem. vremenske prilike i stepen izlozenosti elementarnim nepogodama ubrzavaju koroziju gvozcia. cebe (u slueaju da zalutate). Spremite bar dva para starag odela koja na kraju. Grejac bloka motora je jedno ad najboljih pomoenih sredstava za startovanje po hladnom vremenu. vee na kraju moze ozbiljno da osteti i konstrukeiju. a lajsne i toekove trajnim zaptivacem kao sto su mnogobrojni visebazni ili silikonski voskovi koji se dan as prodaju. Kbil. o Oprerna za nepredvidene situacije. vrecu peska. Nemojte pocinjati da nanosite antikorozioni premaz aka je vlaznost vazduha velika posta su 70 1. antikoroziona zastita ce yam se isplatiti.antikorozionu zastitu dovoljno je za automobil standardne veliCine. namaiite voskom karoseriju. Aka vas auto- Korozija ne sarno da·kvari estetski izgled vaseg automobila. Posle toga. bilo bi praktiena nemoguce pronaCi i ukloniti svu nagomilanu prljavstinu koja zadriava vlagu.1 elementi vesanja veoma su podloini koroziji zbog soli. a mazda i Cizme. nastaviee da se siri. Na otpadima ima vise automobila koji su tamo baeeni. - C.. taka da mali znak korazije na karaseriji moze da znac. Ako eesto ne zamenjujete .. Antikoroziana zastita sastoji se od zastitnog premazivanja nezastieenih metal nih povrsina jedinjenjem na bazi nafte. Ispitivanja pokazuju da radni vek vozila maze da se produzi za nekoliko godina. predgrejac za gorivo maze da spreCi stvaranje voska i osigura nesmetanu voznu. Medutim. a gorivo brze isparava. Kod dizel motora. Automobili korodiraju iznutra. pasle tri meseca koriseenja iIi predenih 3. posao mozete da obavite za 4-5 sati. ZahvaljujuCi tome. o Pornocna sredstva za startovanje po hladnom vrernenu. Mogu se kupiti i grejaCi za akumulator i grejaCi za ulje da bi se poboljsalo startovanje po hladnom vremenu. U prtIjainiku treba uvek da drzite sledecu opremu za nepredvidene situaeije da biste prilikom zimske voznje bili postedeni neprijatnih iznenadenja: produzni kabl za startovanje. zbog korozije.-. Antikorozionu zastitu moze da iZVTSi prodavac automobila. Posto i antikoroziono sredstvo moze da zaddi vlagu. korozija koja se vee pojavila a nije skinuta.stari automobil za novi.operete i osusite. Do nje dolazi zbog koriseenja gvozda kao orozija je problem star koliko i sam automo- protiv korozije i/ili nije osig\lran ad rde. specijalizovana radionica iIi vi sami.000 kilometara. nego zbog mehaniekih nedostataka . Samo tokom 'ovog perioda moze da se spreCi pojava korozije. a cesto daju i garanciju. Standardni fabricki premaz protiv korozije nanosi se sarno na neke povrsine na svim automobilima i obicno je nedovoljan. Kupljeno sredstvo za . Aka vas automobil nema sa donje strane zastitni premaz osnovnog metal a za izradu automobila. mogli biste eventual no to da uradite pre nego sto bude sllvise kasno. Posta automobil . mozete i da bacite. Grejaci se ukljucuju u obienu uticnieu ad 220 V i trose nekoliko stotina vati elektricne energije. Postoje dva naCina za sprecavanje pojave korozije: zastitno premazivanje ad strane proizvodaca i antikoroziona zastita koja se abieno vrsi sarno na zahtev kupca. bilo bi dobro da ga kupite. a na samoj kutiji nalaze se i detaljna uputstva za upotrebu. ri . ruka vice i drugu zimsku odeeu. Antikoroziona zastita je manje preporueljiva ako je vas automobil tokom jedne sezane bio izlozen soli za puteve iIi morskoj soli. Da biste zastitili automobil. motor lakse radi.

Motor i prostor servisu.lgim delovima karoserije Ireba izbu~iti otvore da bi antikoroziono sredstvo moglo da se ubrizga. izduvne ceyi itd. menjae. Ne nanosite antikorozioni premaz na deloye koji se zagrevaju kao sto su motor. posto od njega guma moze da postane krta. Pazite dobro da sredstvo ne dode u dodir sa gumenim zaptivaCima i cevima i njihovim zaptivatima. metalne povrsine tada prirodno ylaine. hladnjak. kolektor. kardanska osovina. Posta ste razmotrili sve Tazlage >:-za i protiv« i odluCili da sami zastitite svoj automobil od korozije. diferencijal. gumene deloye iii sebe. Dobro operite auto mobil drzeCi se postupka opisanog u odeljku "Odriavanje spoljasnjosti automobila«. skinite ga kerozinom iii mineralnirn rastvaracem. Ako antikorozionim sredstvom poprskate obojene povrsine. Zll motor oCistite operite u 2. postupite na sledeCi naCin: 1. OlvorC treba z~tim zatvoriti cepovima i]j kudc!jom. 71 .= ODRZAVANJE AUTOMOBILA U vfatima i drl.

slOg. ali pazite da ne dodirujete cetkom zagrejana mesta. PridriavajuCi se pailjivo uputstava. '21 tt :~r~ i . . Podignite ceo automobil i naslonite ga na dva para sigurnosnih postolja. . racem. Stavite produinu cev na bocu sa antikorozionim sredstvom. Obucite drugu odecu da biste rnogli da pocnete da radite na delu automobila gde je njegov estetski izgled vaian. krpumu Hi pupimim snlvclimu iIi novinama pre nego sto paC-new d<l prskate unulrusnjost kudsta blutobrana. Koristite iicanu cetku za skidanje rde sa karoserije automobila. 15. 10. Skinite sigurnosna postolja i spustite automobil. iz unutrasnjosti prtljainika. Ne zaboravite da izbegavate gumene delove. 72 13. Skinite sve ukrasne lajsne koje se rnogu skinuti i premazite ih antikorozionim sredstvom. Pogledajte u prirucnik za svoj automobil da vidite gde se tacno nalaze. 11. Time ste mnogo produiili trajanje antikorozione zastite i sprecili sirenje korozije ispod povrsinskog sloja antikorozionog sredstva. a zatim ih sve vratite na mesto. Obratite paznju na skrivene povrsine... OCistite sve ispuste i otvore na automobilu. poklopaca tockova. j Zaklonite gume plastikom.. ubrizgajte preparat u suplje delove karoserije kroz otvore za ubrizgavanje antikorozionog sredstva izbusene u. kao i otvore i nosace na koje se montiraju.1 7. nosaca za akumulator. Stavite zaptiva<"e od kudelje u izbusene otvore da biste ih zatvorili. jer nepaznja moze da dovede do prekida elektricne instalacije. 12.------~ ODRZAVANJE -- Upozorenje: uuputstvima za upoirebu antikorozionog sredstva videcete gde i kako da napravite otvore. Posto stavite zastitne naocare. . itd.! budite uvek pailjivi bda ga prsbte iIi ubrizg~v~:e. Napomena: pre nego sto se nanese antikoroziono sredstvo. I . 8. 6. 4. jako zardala mesta treba namazati hemikalijama koje ilLrastvaraju iii skidaju rdu iIi je neutralisu. 5. uzmite zicanu <"etku i skinite svu rdu ispod automobila. Gumeni delovi mogu da postanu krti od antikorozionog sredstva. OCistite visak antikorozionog sredstva sa sebe i sa automobila kerozinom iIi mineralnim rastva.--" . 9. skladu sa ta<"korn 5. 14. Premaiite sve povrsine ispod auto mobil a prema uputstvima za upotrebu sredstva za zastitu od korozije. Napravite prilazne otvore na vratima i drugim mestima kao sto su krila i postave za vrata da biste mogli da ubrizgate antikoroziono sredstvo. pokrijte pneumatike pre nego sto pocnete da prskate unutrasnja kuCista blatobrana. 3. Ponovo proCitajte uputstvo 0 koriscenju antikorozionog sredstva i premazite njime sve gornje povrsine karoserije pomenute u tacki 3.

ako zivite u krajevima u kojirna se drumovi zasi- paju hemikalijama. Da bi vas auto mobil izgledao sto je moguce novije. koristite za ispiranje Cistu vodu i Ciste peskire i svaki d~o dobro isperite. Takode se kaie da vozaci cistih automobila imaju manje saobracajnih nezgoda. Postupite na sledeci naCin kada perete automobil: 1. Nemojte koristiti suvise deterdzenta iIi sredstva za pranje. Ako je potrebno jos nesto osim vode..ODRZAVANJE AUTOMOBILA Odrzavanje spoljasnjeg izgleda vozila Alai i malerijal • B astensko creva rani delovi i prostirke. Dok zavrsite 73 . Napomena: ptiCiji izmet. Dobro ispolivajte automobil pomocu bastenskog ereva. popravka manjih iIi veCih ostecenja karoserije. Ako ste ga prali deterdzentom. Napomena: ako auto mobil ima pOkretni krov od plaslike. vise kada ga budete prodavali nego za zapusten automobil te ce vam se stoga i vreme i novae i trud isplatiti. Operite iIi obrisite ivice ukrasnih lajsni kao i donje strane blatobrana. nemojte koristiti sredstva za pranje. 4. Pranje automobila Mnogi vozaCi tvrde da Cist automobil bolje radi. vee trazi koroziju i udubljenja. • • • • • • • • • Pranje ne moze da ima nikakav uticaj. Operite automobil. Isperite automobil. koristite bla-g tecni deterdient za sudove ili blago sredstvo za pranje automobila. a zatim jedan po jedan i sve ostale delove. Redovno nedeljno pranje treba da vam postane navika. operite krov. Parkirajte automobil u senku. 2. insekti i mrlje od katrana lakse ce se skinuti ako preko zaprljanih mesta podrzite tkaninu natopljenu jestivim uljem. Ako automobil nije mnogo prljav. a gleda i u kakvom su stanju tapaci- bil. Pocnite od krova i perite nadole. ali je uredan izgJed automobila vazan sa psiholoskog • • • • • Kofa Sunder Peskiri Krpe J elenska koza Cetka za ribanje Meka cetka Lak karton Usisivac za prasinu Voda Blag deterdzent iii sredstvo za pranje automobila Sredstvo za ciscenje pokretnog krova ad vinila lestivo ulje Sredstvo za impregniranje pokretnog krova za Ciscenje pre premazivanja voskom stanovista. postupite prema uputstvima za »oddavanje pokretnog krova ad plastike« pre nego sto pocnete da perete automo- od vinila • Sredstvo za glacanje automobila iIi sredstvo • • • • • • • • • • • • Sredstvo za skidanje katrana V osak za auto mobil Kukuruzni stirak Sredstvo za Ciscenje hromiranih delova Soda bikarbona Bezbojni akrilik u spreju Trinatrijum sulfat iIi neko abrazivno sredstvo za Ciscenje u domaCinstvu Sredstvo za impregniranje guma Sredstvo za Ciscenje vinila iIi tkanine Sredstvo za Ciscenje prostirki Sredstvo za pranje stakla Papirne salvete ko svoj automobil uredno odrzavate i spolja i sigurno cete za oJega dobltl moogo A iZflutra. Posedovanje i voznja cis tog automobila svakako priCinjavaju vece zadovoljstvo. 3 . glavna briga treba da yam bude redovno pranje. Perite automobil Cistom vodom koristeCi pri tom velike komade frotira. Sapune iii jake deterdzente ne treba koristiti. naroCito zimi. unutrasnja kuCista blatobrana i branike. odriavanje unutrasnjosti automobila i zastita protiv korozije. Napomena: specijalne krpe sa hemikalijama koje se prodaju za pranje automobila nisu preporucljive. Ako nemate erevo. VeCina onih sto kupuju polovne automobile ne obraea paznju sarno oa motor. sezonsko podmazivanje voskom. upotrebite kofu sa vodom i sunder.

Nanesite sapunicu kruznim pokretim a pomocu rib ace cetke. Prebrisite automobil vlaznam. 3. zuje zastitnim sredstvom traje duie. Upotrebite ga u skladu sa uputstvima proizvodaca. Pre nego sto pocnete da perete automobil.rovove ima teksturu nalik na profilisanu koiu..J ! Ako je za pr3nje automobila potn:bno jos ndlo osim vode. 2. ravnomeran sloj. hladne vode. Yedna plasticnih tkanina za I<. lsperite sapunicu bastenskim kofama ciste. Pranje plasticnog krova nije nista teie od pranja ostalih delova automobila. predite krov sredstvom za ciscenje plastike iii sapunicom napravljenom ad rastvora blagog tecnost deterdzenta za sudove i vode. Krov od plastike pere se na sledeCi nacin: l.. <'istam jelenskom koiom iii peskirom. 5. veoi deo povrsina ce se oSllsiti) ali ce ostati mrlje od vade. Obicno se mala. Cista tkanina natopi tim sredstvom i kruznim pokretima namaie tanak. 74 ____________________________••' I . Cetka za ribanje sa najlon dlakama dobro Cisti ovakve povrsine. Namazite i skinite sredstvo za Ciscenje u skladu sa uputstvima proizvodaca. Ako se redovno Cisti i pre ma. Ostavite premaz da se susi najmanje 30 minuta. zastitna sredstva pomaiu da se odrii prvobitna boja i tekstura vozila. Premaiite krov sredstvom za zastitu plasticnih krovova. lzbegavajle upotrebu SapUI13 iii jakih deterdienata posta ovi mogu cia ostele boju na automobilu. Odriavanje pokretnog krova od plastike Plasticni pokrivac na pokretnim krovovima postaje krt j bledi. Ponovo ovlazite ceo automobil da na njemu ne bi ostale mrlje od vode. crevom iii 4. Zastitna sredstva za plastiku Cine materijal mekim i savitljivim i sprecavaju ga da postane krt i da puca. koristete blag teeni deterdzent za posude. 5. Ostavite krov do se osusi. pranje i ispiranje svih delova automobila. Osim toga. Stavite sarno onoliko sredstva koliko je potrebno da se dobije mali sjaj. Takva sredstva mogu da se kupe u prodavnicama auto-delova.

nije potrebno mnogo glaeati automobil da bi dobio sjaj. Vaina je da opereta automabil pre nego Sto ga namaiete sredstvom za glacanje. Kada se sredstvo osusi. Parkirajte auto mobil u senku da zagrejana metalna povrsina ne bi ometala ciscenje. Proizvodi koji se dan as prodaju. Velike rayne povrsine treba prvo namazati kruinim preklapajuCim pokretima. Sredstvo za skidanje katrana korisno je za skidanje mrlja od katrana i drugih lepljivih materijala koji su se mozda zalepili za donje delove karoserije.I~" L-__----------------------------------------~O~D~R=ZA~V~A~N~J~E~A~U~T~O~M~O~B~I~LA 6. Izglacajte povrsinu suvom tkaninom. Sredstvo za glacanje se brw susi te je zbog toga najbolje glacati deo po deo. zagadenosti vazduha i jakih deterdzenata. potrebno je sarna pakupiti ostatke krpam. Trljajte ga Cistom i suvom tkaninom. Bez obzira na zavrsnu obradu vaseg automobila. Sredstvo ce se brzo osusiti z310 je najboljc nancti ga na jedan dec karoserije. a drugi sadrii razna hemijska jedinjenja dobijena od silikonskih polimera. Jedan je kar. Kako se koji premazani deo susi. Glacanje automobila Redovno pranje nije dovoljno da vas automobil izgleda kao nov. nauba. Ako je potrebno da upotrebite takvo pigmentirano sredstvo. Osuseno sredstvo za glacanje u pukotinama maze da se skine mekom cetkom. suvom tkaninom. Postoje dye osnovne vrste voska. Teeni kremovi ·sadrze sastojke koji tokom nanosenja skupljaju povrsinsku prljavstinu. Ti proizvodi ne zahtevaju vise mnogo rada kao sto je to nekad premazivanje voskom zahtevalo. Nanesite sredstvo Zll glatanje vlaZllom krpom iii aplikatorom preklapajuCim kruinim pokretima. pravi biljni vosak. pailjivo se pridrzavajte proizvodacevih uputstava zato sto ova sredstva prodiru kroz plastiku i kada se jednom nanesu. Ova sredstva se iIi rasprsuju iii nanose cetkom. Napomena: postoje i sredstva predvidena da obnove boju pokretnog krova od plastike. Nanesite sredstvo za glacanje vlainom tkaninom. I jedna i druga vrsta prodaju se u obliku tecnosti ill paste i obe mogu da izdrze 6 meseci 75 . Ne zaboravite da oCistite ivice poklopca na prtljainiku. nemoguce ih je skin uti. Proverite da Ii ste premazali sve povrsine. 3. Meka cetka je pogodna za skidanje osusenog sredstva za glacanje oko ukrasnih lajsni na karoseriji. 1. redovno glacanje potrebno je da bi bio Cist i sjajan. Najlaksi naCin da iglacate svoj automobil je da koristite neki tecan krem iii sredstvo za Ciscenje pre mazanja voskom. poklopcu metora i vratima. 4. Aka astanu na povrsini. Njih treba koristiti sarno za krovove koji su dugo bili zanemareni. Kada se koriste ovakva sredstva za glaeanje. 2. Mazanje voskom Najbolja zastita za vas auto mobil jeste dobar premaz voska.. stvaraju cvrst sloj koji stiti od loseg vremena. skinite osuseni ostatak cistom. cestice prljavstine mogu da ogrebu baju kada nanosite sredstvo za glacanje.

nego veCinom sredstava za Ciscenje zato sto je ta mesavina pomalo abrazivna. Redovno Ciscenje guma usporava ovaj proces. Plastieni delovi proizvedeni su tako da lice na metalne . zahvaljujuCi koriScenju sredstva za Ciscenje hromiranih del ova i zastitnom da im povrati izgled.sto je mogute vise hromiranih delova. rastvorom so de bikarbone u vodi. Razna ogranicenja u vezi sa upotrebom fosfata za izradu sredstava za Ciscenje urnanjila su 4. Isperite Cistom vodom. Ciscenje guma nije lako. 3. skin uti sve mrlje sa belih boenih zidova guma. vodom i stavite na nju vosak.~ . Postoje boje za koje se tvrdi da obnavljaju bele bocne zidove guma. Bez obzira da Ii su ukrasne lajsne na automobilu od metal a iii plastike. Koriscenje sredstava koja se prodaju za zastitu guma usporava ga jos vise. Sipajte malo stirka na suvu krpu i skinite visak. a da ne skine zastitni sloj voska. a zatim skin uti zaostale mrlje 1. sadrie masne cestice koje se lepe za sjajne delove. Na zasticenirn povrsinama nece biti mrlja i bite u velikoj meri zasticene od ostecenja izazvanih vremenskim prilikarna. Jako zaprljane povrsine bice bolje ociscene gustom mesavinom pasti je trajniji. Odri3vanje guma Poboljsanje izgleda vaseg automobila mora da ukljuCi i odriavanje guma. Ako posle ciscenja ne zastitite hromirane delove. a tesko se skidaju blagim sredstvima. Kada ga nanosite. Ako do toga dode. Cistu tkanin'. Bezbojan akril moze se nabaviti u spreju u prodavnicama auto-delova. Na opran automobil nanesite tecni vosak iIi . Ako se namaze suvise deb eo sloj. Vosak spreeava prodor vode ispod ukrasnih lajsni i na druga sliena mesta koje napada korazija. a ne postoji Dista ?ito maze Da bi "hram'< izgledao kao nov. Pneumatici su izlozeni i zagadenjima koja prouzrokuju gubitak boje i formiranje veoma malih naprslina na unutrasnjim zidoyima guma. mrlje ce se po novo pojaviti. vode i so de bikarbone. Cistu krpu da lako izglaeate povrsinu. koriste se plastiene mase u boji. To cete postiCi upotrebom meke eetke. Mesta koja nisu izglacana voskom bice neravnornerno viazoa i bice takva sve dok voda ne ispari. Automobil se premazuje voskom oa sledeCi oaein. Teean vosak iziskuje manje vremena i truda prilikom nanosenja. odrzavanje i zastitne mere bice potrebni vise nego za druge delove zato sto se neke sjajne ukrasne lajsne vise ne prave od metala. u prvo vreme gume ponovo postaju sjajne ali ubrzo pozute i izblede. Pazite da vosak ude u sve pukotine na karoseriji. oa primer. Drzite karton na povrsini koje stitite dok pazljivo prskate tanak sloj bezbojnog akrila na hromirane delove.ukrasne lajsne ali su manje trajni. iIi ako se osta vi toliko dugo tako da se stvrdne. Ako ste skinuli visak voska. ali yosak u premazivanju. Odciavanje hromiranih del ova efikasnost mnogih proizvoda. Yelike povrsine kao sto su branici i bocne ukrasne lajsne mogu se zastititi slojem dugotrajnog bezbojnog akrila. Kapljice vode na povrsini znaee da je glacanje voskom dobra uradeno. ali one predstavljaju sarno privremeno resenje. Najpogodnije je to einiti kada je vrcme prohladno (ispod 20°C). Ovlazite meku. 2. s tim sto pojedine de love treba podmazivati jedan po jedan. zastitite susedne obojene povrsine komadom lakog kartona. Napomena: ne premazujte voskom pokretni krov od vinila ili ukrasne lajsne obojene cmom mat bojom.-] pod teskim uslovima. Izduvni gasovi 1Z motara. Umesto metalnog lima. na primer. izgledace kao novi. Nedovoljno glaeanje moze da ostavi pruge na vosku. Dobra operite automobil neposredno pre mazanja voskom. Trinatrijum fbsfat ce. Ponekad je tesko odrediti da Ii su sjajni ukrasi na automobilu od metal a iii neke plastiene mase.. Nanesite ga vlaznom tkaninom i utrljavajte ga ribacom cetkom u delove boenih zidova koji su izgubili boju. vosak u vidu paste u skladu sa proizvodaeevim uputstvima. Kao zamenu za fosfate mozete da uzmete neko od abrazivnih sredstaya za Ciscenje. Najbolje je premazati sve sjajne ukrasne lajsne nekim sredstvom za Ciscenje. Vosak se brzo susi zato visak odmah skinite Cistim krpama. Vazno je preCi slojem voska svaki delic. Kada se premazu. viSak ce se tesko skinuti. kukuruzni stirak moze da pokupi osuseni visak. uzmite meku. Parkirajte auto mobil u senku. Dva premaza ovakvog sredstva godisnje dovoljna su da pneumatici 76 . Stalno grebarije zidova gum a 0 ivicnjake doyodi do ostecenja. Akril je veoma otporan i brzo se susi i najbolje je njime premazati .

2.razloga zasto ulja.akva sredstva najcesee ImaJu pnhcno Jak mms. Druga mogucnost je po~ vIsokIm pritiskom koje radi nil paTU i creva Ciscenje unutrasnjosti automobila Dobar usisivac za prasinu je alat broj jedan za odrzavanje unutrasnjosti vaseg automobila. masnoee. Motor se. Upozorenje: l1~moJte pusllz. Medutim. svakako pokrijte poklopac m. servisirati i popraviti sastavne delove spreJu sto Je skuplJe. Upozorenje: sredstva za skidanje mCfsnoce koja se koriste za Ciscenje motara iIi njegovih delova sa~rie hemikalije koje mogu da OSlele boju l1a vasem automobIiu. ne bi bilo lose da ih kupite. 77 .Sredstvo za skidanje masnote sa motora Krpe 3. motor moiete da ocistite i sredstvom ~a skid an):. • • • • • . Na dizel motorima prekrijte alternator i otvor za vazduh. Neka sredstva za skidanje masnoce su zapalJlva. maida cete morati da upotrebite staTU cetku za bojenje da bIste premazali tesko dostupne povrsine. gumicama ili·kanapom da se ne bi pomerila usled pritiska vode iz creva. ah obiono su nezapaljiva i efikasna. 5. Ciscenje unutrasnjosti automobila usisivacem za prasinu mora da se obavlja bar jedanput mesecno. Cisti na sledeCi naein. podignite poklopac i skinite kuCiste preCistaca za ulje.ske garaze. 1. zastitite i alternator. Da biste slgurno zastitili automobil od moguee a ostecenja boje. narocito razvodnik paljenja i karburator. U ove skodljive hemikalije spadaJu tnnatnJum sulfat.tora. pricvrstite plastiku leplJIvom trakom. Iskljucite motor. kao i razredivac laka (destilat nafte). Ovo ee ubrzati skidanje prIJavstme. Prekrijte plastikom (mozete koristiti delove kesa za smeee) sve delove koji mogu biti osteceni ako se poliju vodom. ali efikasnije. Ako sredstvo padne na obojenu povrsinu. Pustite aa da radi 15-20 minuta dok ne postigne normal~u rad~u temperaturu.• • Cetka za bojenje Bastensko crevo Mali noi iii strugae Plastika za pakovanje Lepljiva traka. cist motor njem smanjuje se apasnost od lepse izgleda i manje se zagreva. kausticna soda.oizvod pakovan u kantici sa brizgalicom. Obucite staro odelo i upalite motor. Na~azite ceo motor sredstvom za skidanje n:asnoce prema ~putstvu proizvodaca. ZahvaljujuCi njima. Ov. Uputstva su data u Ciscenje i pranje motora Alat i materijal ~delj~u »Servisiranje preCistaca za ulje« u poglavIJu »Slstem za doyod goriva«. Neka sred~tv~ z~ skidan)e masnace mogu se kupiti u motor treba da Cistite od nagomllane masti i Redovnim cisceP oStoji viSe . 4. Tapacirana sedista i prostirke u automobilu izlozeni su habanju. sredstvo za ciscenje prostirki koje je ponekad isto kao i sredstvo za Ciseenje tapaciranih delova i sredstvo za pranje stakla koje ne ostavlja trag.pozara. Nacin upotrebe ovih sredstava objasnjen je na ambalaii u kojoj se prodaju. cistog matara. Ciseenje ee biti lakse i brie. Tri vrste sredstava bice yam potrebne za ciscenje unutrasnjosti automobila: sredstvo za ciscenje tkanine u zavisnosti od vrste kojom Sll yam tapaci- ran a sedista. Motor moze da se ocisti na nekoliko nacma.ODRZAVANJE AUTOMOBILA dobra izgledaju. isperite je vodom i prebri'ite. Najbolje je parno ciseenje ako yam je dostupan uredaJ. p()sto pokrijete ove delove. Osim njih. auto~obil. kupovnim sredstvima za skidanje masnace. Ako se koristi pr. TaJ posao obavljaju neke servisne stan ice i kojim mozete saml da se sluzite u perionicama automobila. gumice iii kanap . Drzite se proizvodacevih pre poruka u vezi sa ucestanoSCll primene. a osim toga zastitieete i najugrozenija mesta na podu vaseg automobila. Ostavite sredstvo za skidanje masnoee da stoji onollko dugo koliko pise u uputstvu. a abrazivno dejstvo nagomilane prljavstin_e i peska ubrzava habanje prostirki. lakse Je provcriti. Osim toga. Ako nemate podiie obloge. aceton.

Operite motor vodom iz bastenskog creva. (3) indukcioni kalem i (4) alternator. UkljuCite motor. Prskanje hladnom vodom moze da osteti vrelu pumpu. Napomena: na dizel motorima ne prskajte pumpu za ubrizgavanje goriva sem ako nije hladna. Obri. 5 i 6 nekoIiko puta._ . eistom krpom. Oni ukljucuju (1) Imburator. Ako yam je motor jako zaprljan. 7... mozda su se ovlazili kablovi za sveCice. (2) razvodnik paijenja. 9. Posta zavrsite sa pranjem motora. 8. Osim toga.•.ite ih suvom. 78 . Napomena: ako motor tesko startuje. ---------- . . Vratite na mesto kuCiste precistaca za ulje spustite poklopac. Ako ni posle toga startovanje nije lakse.OORZAVANJE AUTOMOBILA CD \ I i Delove koji mogu biti poliveni vodom treba pOkriti pre pranja motora. pogledajte da se nisu ovlazili bobina iIi razvodnik paljenja. Problem se najcesce reSava tako sto se obrisu Cistom tkaninom. mozda cete morati da skinete jako zamascena mesta mllIim nozem iii nekim drugim strugacem. . skinite plastieni pokrivac sa karburatora i drugih delova. mozda cete na izvesnim delovima morati da ponovite postupke 4.

kao i sistemima za paljenje i dovod goriva. Ovo je posebno izraieno kada radite na poslednjim modelima automobila sa komplikovanijim elektricnim uredajima. H iii I A. Pazljivo proucavanje moie da vam pomogne da otkrijete kvar na svom automobilu ukoliko vam ikada bude potrebno da to uradite sami. Medutim. prilatili smo nekoliko tabela za otkrivanje kvarova. pogotovu ako je istovremeno i sposoban da ga otkloni. na primer. problem sa pogonskim agregatom teie je otkriti usled suvise velikog broja medusobno povezanih delova. G. Medutim. OTKRIVANJE KVAROVA NA AUTClM()mILU mehanicara-amatera. C. moze da bude oteiano usled neispravnosti sistema za paljenje ili dovod goriva. motor radi POGLEDAJTE SLEDECE TABELE A. ave tabele ce yam pomoCi da se na pravi naCin Q predstavlja jedno od najveCih zadovoljstava tkrivanje kvara na sopstvenom 0utomobilu abratite strucnjaku. otkrivanje kvara moie da bude vrIo teSko. na primer. H iii I C. Da bismo yam pomogli da utvrdite moguce uzroke nekih najcesCih problema. cak i za iskusnog mehanicara. vibrira iii je oteZana upravljivost D A. S obzirom da problem koji imate moze da bude prouzrokovan kvarom na nekoliko razliCitih sistema (startovanje. D. I iii J J Nenormalno ponasanje kocnica Svetia. C iii I grubo ili trosi suvlse goriva Motor se zaustavlja Motor tesko startuje Motor trosi suvise ulja Motor se pregrejava A iii H E iii G Dim izJazi iz autornobila Otezana promena stepena prenosa A. Problemi koji su. G. vezani sa radom koenica. S. SIMPTOMI Automabi! ne funkcionise dobro. C iii H Automobil pravi neuobicajenu buku Automobilom se oteiano rukuje. pokazivaCi pravca (migavci) iIi brisaci vetrobrana lose rade Grejac iIi klima-uredaj ne rade kako treba S F E 79 . H.. I u slucaju da nemate namefU da sami apravljate automobil.iIi dva iIi vise njih) dali smo uputstva koja ce yam pomoci da otkrijete odredeni kvar. sistemom upravljanja ili osvetljenjem veCinom su oCigledni. C. elektricne instalacije iIi sistema za· preCiScavanje izduvnih gasova .

..::::: " D 2" " MOGUCI UZROCI • I • " IzgoreJi iii istroseni ventili Istroseni klipni prstenovi Istrosene yodice ventila UJje iz motara propusta c: ~ o ~ z ::::- • • • • • III o r !!: d I I Potrebno je podesiti ventile • I---------l----+----+-+--I------+----+---+------f--f---" -.l 0 ~. ~........ ..>.00 o fi? ~ "~1 --l ij f1> 3 2:: " 9...::J' 3 f1' .." . ~ ~ N 3 " 0 ~ 3 " -" V N" @ 0< E" 3 P..." >-l 0 _ . ~ ~N~<~<O 3::l .- c.. -"u u ~---~ /< r ..-----+----"-"" razvodnika paljenja Slomljen pagan • ------I----f-----+--"---\------~-I-_____1------l----f------I-I Slomljeni nosaCi motom' • I-------+--+-----+------I-I-f------\-------\-----+-----I---~------------_______I Ostecen gJavni lezaj • ~~-"-+--__+____+____-I------f--"-" "~-----i LI I 1-------1-------1 • • 1+----1 +------1 +--- Ostecen IHaj pogonske poJuge -~ _______________________ .:..... 0 sI.._--'-------L_-'---~_ t... '"' ru 0.:. ~_ 1-3 .. r u0_ " .::: . 0""_ 0 ... :0 Z ~ '"0 g:ru o ""...::: o !...L----L_ Izlizane klipnc osovinice "_..>. N ru < ~ o " o 0.... rr I--+-I-+-+--j-~--f-------l-------+I-------+I--f------i-I-----i--+----f-~--+ • I • " 8 3 0 *a 8 3 u ~~ c • o• ~fr 3 0 o 0 3 Vcntili se zagiavijuju • • ---------j Slomljena opruga venti la' • • • ~-"~--t:T·-·r-··t ! Po~~:~~~ni razvodni uredaj.' 'h.." . . ·'1 .. Q5Q ::J ~ ~ c 00 'h. ...- tE) p -=: '" <Jq a . m .Ncispravni podizaCi ventila ~:"lf ~ ..-. '""' '1 0 ~" < g. '" ru il '1 0 -" ru '0 • i':' ru 0 <: " 15 < g ru 0 z g:: ........ :0 o III 8 0 3 0 ru rr (ll "' ru ~ l~l 3 l " 'h.... -" " '" ~ I" 0 ~ ~ ~ ~ 0 2:: " rr 0. 2" \'.R !~!' il g 9:... .--++--1-+----1---+----+-- • c: +1---... lanac iii f-----+-----I-------II-=---l-----I-----..

..- • • • I I II Ncispravan VaklJlllJb~j scn-~_lllt:h~llil<l11l Poluini sistem kocnica se laglJ\ Ijuje I NeisplJvna e!asticnil creva .~ &r. ~ " 0 en " 0 "..~. _I \:li1zne kocnite • I Potrebno je podcsavanje kueniGI Vazduh u hidraulicnom kotionolll sbtelllll --·-.'l :.-----.ge_'____ • ·~·-I---I Zasecene doboHocnice • • • ~ PlljJvstina u koCiouunl mehaniznlll Zamrznllti kllp stege disk-kocnice -----~ =E --.. \ ~. -.. __ ._~~~.:' . "" 0 ~ 0 " 3 " 0 7<' ~ < 0 Z N 0 < 0 n N ~ 3 2. <' ~ ro X0 .c 0 " " 0 0 ~ 0 " c 0 ~. _ .--~·· • I MOGUCI UZIWCI e ~ I.celltrir-ani ~labav!j~ll~stega dis~~~c~icc -. or ['.. 0 0 n.". -. ~. r.I·-I-I-..:g 2..~...--1·~-I=1~~~ 2..·--1 ~ < l> l> _~syriv~~el~e_~i~~~otIlj~_=_ o _ Z l> l> c: -l 2.~t--t-=~t-- .--....0..: • • o s: o r Zapuscn jlj zalllrseJl koCioni cevovod ----~ III c:.ide~OV. 0.JJ ~I--I-" I 1--j--j=rOI... 0 0" G "0 " § 0 - V1~~ [.~ ~~ 2.ba'.-.. W X- .} . c " 0' 0 :.. c -6 0 0 '0 N 0 r.~ 8.JJ o ... _ .j . c . "" '0 2. n " 2. 0 '" v . ~ '0 0 0 '0 ..- 0 " f'!.___.. ~ < 0 f'!. 3 ~. ::.'-.~ilii.'l t"1-t"1 ~Ot" -CT. "0 " 2.!.. ___~J--.0.--4-----t------i~ NeisprllVlln gbvni cilindar j • • • 1·--1--1"-.• Slabe iIi ostecene povratnc_ :)P~'~I...- 0 0.. w '0 0 " -.. §1 ~ I 0.OI.. • ~ I-···+·····+-I-·-·.-nisu -. . 0. < Z> '0 3 0- " c c ... 0 . Nil. :3 t3 ri 2. :3 'Ci < Q S] o 3 ~g o 0 n ~ • _ _.. ~~."::11(:'. ~ to "'0 \\ \ -+--I~··'- • • • • ." ro 0.. o. 0' 0 0 " " 2.. 0 "0 ...b"iic.~~~lIrjta~_dobos !~tllice • _~ __ Neisprav~~~i~lli cililld~r ~ • .~ ~ g:g.!.. '" 2' g. -.. r~ PreJIlJl [ockovi .. . "" 0" " 0' " 0.J.:g c ~.r en.I-I---I----< • • \ 0Q~ • • • • • r o l> ~. < o ~ ~ 2. ~ ~ Q " --'----1--------1 -.. Olabavljcni iii pohaoalli 1c2ajcvi lockol'll '<: " .. m Z '- o~2 0 . D 0 0.. Q Q n· . 0' < " . '" 00 ~ : 1.~~D'~"'Os!a_. r.)0 ""'(j<CT. 0' '0 0 :s U 0 0 2. OsbblJene kocnice usled preglcJJvallp Ivlast i[i ulje na ohlogama kOCllicil !:!sii~ne obJogc 11.ak n1vo u!ja • • • • • • ._~..

: > . = c.""§I =" = j. I • • I • . .: "0 ./.1-:" .:J tl ~ --.'2. DOVOD GORIVA MOTORI SA KARBURATOROM LJ. = 0: .. " " > 0 . .u " :. .:: "" N u 0 " Q. u 'V N -" " I 2 .ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU 8 TABELA C-l SISTEM 7.. Z " 0" >2. " '.u ~ 0. -. Z " " . 0 > " !2 ". . " " :. .~ " Z N !S:! " " o = N. • .. " E 0. g)o "" ..1 i..I " . Teska startovanje zagrejanog motara Motor se zaustavlja Dim iz izduvne cevi Velika potrosnja benzina : • • • • • • I I . I . I ! •I I Motor se »umara« prj velikoj brzini Grub prazan hod Motor )posrce« p~i!ikom ubrzanja Prep!avljen karburator • • .~ I I I ~~ ' ffi 'tjpr I 82 GJ Obicno se prvo posumnja na drugom meslU. I I • • • • I I I I I• • I I I I . • • • I• • I •I \ ..~ :. • I • I • • . •It.:J ~'2 0 " ~ '" 0 N e ."0 .u = :~ ..0: 0 :0 ·u ·U ~ "' "0 " N E 0 " ~ N e 0 0 > ~ "0 = ~~ (3 S ~ '" 0 >~ v 'U " N '" > 0 ..:. ~ ":. .... I I . • • •I • • I I I I• I \ • • • : • I ! .~ ~ .u ~ " -.: £ =" " ~ .~ N 0 o. -Dr '. I I • I • I Detonacije u motoru- • •I• I I •i• • . " " " . 0 N 'U " t. I "05 Za. J).. " ~~ '".~ g -2 " " N :. 7 I".. JI '.E ~ El: 5.0 0 0 = N "" > 0 ~ 0 ~~ eo 0 'n.fa 0.0 0 0 " "2 ~ 'n. . " = Q. g " " ·E = . '" .s '> Z u 0 0.o ~" (':3 " 0 ~ I . '" = ~ v N " N E ~ ~ NO 0 " i . 0: go N = .~ " " u " SIMPTOMI Teska startovanje hladnog motora " :.~ 0 0 0 . 0 ~ v 0. N " " . ~ g- . n1l I karbur~tor ali problemi u vezi sa gorivom testo nastaju .1. 0. > " '".: 0 "o.M.

snja benzina Motor >'posrce« prilikom ubrzanja Nedovoljna snaga matcra Dim iz izduvne cevi ~ fJ ~ I• I• . sa ubrizgatem za svaki cilindar. Ij.~ I .D • . 83 . i b1 o 'U 'U .::0 I•I • ! • i • • • • I \ ! I • I i • I • • • • I• I I • • • I I Ie • I• • I• • • • I ! I • I • I I • I I • I· • I I • I• I I I• I• ! I • I Postoje dva sistema za ubrizgavanje goriva.! = ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU -----------------------~---=~~~~~~~~~~~ TABELA C-2 SISTEM ZA DOVOD GORIVA BENZINSKI MOTORI SA UBRIZGA VANJEM GORIVA SIMPTOMI Motor ne startuje Motor tesko startuje Motor se zaustavlja Grub prazan hod Velika potro.::. sa posrednim ubrizgavanjem (Ievo) koji je prikazan sa dva ubrizgaca i sa ncposrcdnim ubrizgavanjem (desno).

." ..~ .~ 0 N ? SIMPTOMI ".' 'U N <::l I " .~ . .NAAUTOMOBILU '0- TABELA C-3 SISTEM ZA DOVOD GORIVA DIZEL MOTORI " > " CO " .3 ISh ..:: :.-. z .c:3 ~ C :. "- ." .: . " 0 "" a > 'U .~ ." 0"..:::.~ .:. 0- c '.:l '0 -D "> :.'-':::: " 'r= '" <:J ~ ".lmpa za I.0 .l tacno odredcnim intcrvalima.0 ~ " e "- 0 .~ ~ C .D N " N " S 0 " " " Q " " 0 6 Motor ne startuje Motor tesko startuje Motor se zaustavlja • Grub prazan hod lzouvni gasovi se dime Velika potrosnja goriva Nedovoljna snaga motora • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • Pl. 0 " :e0 0." c u " "" ." > 'u .~ u .~ " S} "" 0 .D '" .D "§ ~ . 0 '" 0 a CO 0- " N .:l e ~! 2 on " " " !7..bedi gorivo za svaki ciiindar I. poste kod dizc! malara nc posteji sistcm za paljcnje.:l ".:l z= 0: 0:: N " 5 "" "- a 0 0- 'c ~ 0 'u 2 -" u . 84 .:5i ~ 0 " > N N .VU"'KIVAN"t:~VAROVA.= .lbrizgavanje dize! gorivu treba da obc1.~ 3 0<> 'u 'u 0 .

istema sa prednjim pogonom Neiova priLl:!: kad odri:Jv'.r.ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELA D I I PRENOSSNAGE I POGONSKI AGREGAT SIMPTOMI Kvacilo proklizava Otezana promena stepena prenosa 1 • I• - I -I· I • i • i I I I I I I I I I I I i I I I 0 • I ZUDcanici se sudaraju pri promeni • stepena prenosa (cuje se "krcanje« ~'--~''1'--+--i-' Automatski menjae proklizava Automatski menjae se ne ukljllcllje pravilno \ Nizak niva ulja u menjacu I. ss .ja. 'I • I I ! i I I I I I i ! I i I Trzanje prilikom promene STepena • i ! prenosa J ak »zveket« pri maloj brzini Cviienje ispod automobila \ I i I I I I I I I I I • i I i 1 • 1 I CUje se krckanje pri zaokretanju voziia I ! I I• I• I• I i I I I • I· 1 KompJktn>1 konslrukcija ..• I I .. I I I --+-+-+-+-+--+--+--+--'+---i---+--+--1 • • • •..

l_-----t~~~javstina • • • --l na ~. _t-----~-. 3" ~ x0._~ __+--1 . I g.." / ~~ ~i ~.. 0 " c..>~ < » o "8 ~ ~ :3 ~a [~ ~. cr -: ~ § 3 < fr ~ 5. __!____+_~rermostat osta!_~ zatvorcn • I • -+---f--. '..-+---.~~yaku ..---f--. i:. .... ---I . . .00 0> r- --. ) t t =-::::..3 ~ 1l \3 tj "032::T g~~. <> .- ~I--~ -+• I . ~" 0 n... g.". Zapuscno jezgro grcjaca Otdano regulisanje temperature Nedovoljna koliCina rashladnog fluida Olabav!jen iii iskidan pogonski remell Neispravna spojnica kompresora Prljavstina na kondenzatoru .--l.3 ) !(l 13 ::0..@ 3" ~ ~ 3 ::1 ~ . . ~~ r~ __ .... • I .§ 32. " n " . ~-g -0 J. " ~ " " < ~~t""" '~M <: » z c. • f----+-.--f-f.O II> r __.1-.---I-f .._ Pokvarena pumpa za vodu ~~I '" ~ r.~.:1. ...---I---i---f.. .j---+---I--~'--- • Olabavlien ili iskidan remen vcntilatora r- c: Tennostat ostaje otvoren 0 g ~ ~ S 1:1.--+-------Kasno paljenjc Propusta zaptivka glave ciiindra -.:: :n .I------I__~~. f"2 ~ 0 0 3 :" :3 5 t-t f.--- » » c: o s: o OJ Z' -l " n_ <.0 0 i'!.---.".i' ~ $: o en ~ ~ <: a 8. 0..0"'0' • 0 " < f. "" ~ ~ ~ "~ ~....:!" ~ ~~~. 0 'g ~ i:J::CI'lt-3 fr· [ B....~eceno crevo llladnjaka -! _. ... ~• • f.-I--+~~--~~- l- f ---1--+-- • • Nizak Diva tecnosti za hladenjc Zapusen sistem za hladenje . ~ 0 2~ -g: g' qq 8 0 ::: 8 ~ ~ 0 :::: ~ -b 0 .:::: " N 2..J> >>-3c:.. 0 ~ t"""t.__ -+-+-+-.g.:: o m :n ~N> MOGUt! UZROC! t.

ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU I I TABELA F OSVETLJENJE I u SIGURNOSNI o N " UREDAJI . treb~ 87 ..:l SIMPTOMI Svetla su bleda I i Jedno svetlo ne radi PokazivaCi pravca svetle sarno sa jedne strane PokazivaCi pravca se ne pale I • I• • I I I ! I I• I • I• I • • I I i Ne rade brisaCi .vetrobrana Ne radi uredaj za pranje vetrobrana Ne pale se stop svetla Stop svetla ostaju upaljena Prednja svetla se pale i gase • i • •I •I I• I I I • I I ! • I • I ~STi' ! ( ~ lJtZ Ako otkuze neb elektricni uredaj.:.~'. Uvek rlOsitc rez:crvne osigurace. jcdna od prvih stvari koju provcriti je osigumc.O'.

I . 0 N 0 0:: .=... 88 .> u . " 0 0 "0 .J ..~ " ~ -" ~.:.fi 0 ~ .. . ~ " i ::... a.i&.:...S' "0 .~ 0- . ! I I .~ " u 0 u 0 .~ g > " " :. .~ 0. ... r.. 0 > ~ 0 I 'u I ... 5~ ~ . (2) kat..~. ·co u I "" I" " 5.. .::.n " ~ 0 I• I I i i I• I I I• I I I Sist... (3) prigusiv.- ...~ u " I i i :E' ~ " 0 .. > . .~ " N "- I '" ! '= 0- ._-.anje iz izduvne ceVI I Dim ispod automobi!a • I • I i I . 0 .- .Jt i na nckim voziUma (4) rczonalor spojcn cevima.---.0 ...~ I I i 'u IZDUVNI SISTEM ! i .~ ~ u 2 ~ ~ I >~ u u I I ..:.. lzduvna cev zveCi Izduvna cev vibrira i Nedovoljna snaga I • • motora Pregrejavanje motora Glavni dclovi izduvnog sistema: (1) izduvni vodovi..~ 0. " u u ~ ~ ... " .n ~ 'is "0 ~ I :§ IN I I ] 0 " 0 u u > ~ ~ .> > " ! ~ " " > .J!ititki konvcrtor..:.- ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU ~"~ . > u ~ . U" .:l 0 SIMPTOMI Veii4a buka I :.-- . .

.OV.i=- . iz 89 . · • • \ • I I • I I • Venti] Z.jciju izduvnih gasova U$iSilVa izvesrlu kolicinu izduvnog v(}da pomocll vakuuma i ubacuje je u u~isrli vod. !• .. g:l. I. ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU TABELA H SISTEM ZA PRECISCA V ANJE IZDUVNIH GASOVA Uljna isparenja izlaze iz motora Ulje na spoljnoj strani motora Skripanje iii lupanje Motor se zaustavlja Nedovo!jna snaga motora Velika potrosnja benzina rvlotor ?>okleva« prilikom ubrzanjn Motor »fijuce« prilikom ubrzanja Upaljenu kontrolna lampa za motor I• I• I• • • • • I I ! I • I I • • • I• • I• • • i • I • • • I• • I.) rccirkuj..

~ t"rjN ._~L_.} " 0 • ' I Nepravilan zazor svetica •I• I• -----I-------I--+----l-----+----• 1 ... co" g ~ ~ + rol~ . r6 ~ _____ 1 ] ~ n. qa ~.esno poddeno paijenje t_t=_~~pokv"""'. • .~ pogo~ski rem~.'nllf! • ' I • I • I I· I • I • ----.. ___ --+----i---t~ ~_+- _.. [g ....~ Neispravan kontakt-kljuc _._..--.. " "" ~ " 0- 6 ~ a '0 ~ " ~ p.. ." o " o~!! :-'E. :2 2_ ~ ::Il ~ "! " 8: +--H---~ < 3 6 o " • • - MOGUCI UZROCI Ispraiojen ~kumlliator Olabavljeni i1i prekinuti proyodnici < ~ ~ 2...:~ [~. ("'j .----I 'If- I-~·-~_+ • t---"--I-~~-j-·1------I~-1• • • ~.j ......:: '0 6 ~ ~ ~ ~ o ~ ... 1-. l_j__I~~ _ ---~..-------------------------...vrednost .. -----~-----------------Pokvaren alternator T~trn~f'. t: n.I--r T Q .!og.. ..- f---i-----I---...I • o o IOI~ l--..... (bobi~.--. "0 1r 0~ ~s~ 0 __..j • • ••• Neispravna »platinska dugmad« Neispravan neutralni sigurnosni prekidac 1 I :S::.. ~ ~ g ~-~ 6 -g ~ f i f 1g ~ 2 cr ~ ~ cr.--.-_ • Pokvaren kompjuter za motor I .. " fl...._. .n .. ---+-I---------+-- ·..____ --• automat elektroookretaca .. g....+.-t: -.~? _-I·J~r I • I • ...---­ --~I• Neispravan kondenzator Osfecen·poklOpac iazvodriika paJjenja iIi razvodna rucica • • • -------.§ ~ ~ ~ e @.-....~kliz...L __ t ± _ I __ ~ ____ I. C z > > C -f o o ~ o • \ Otlr-.JkumuialOr --------------J . "8 ~ N ~n· "-~" " "~... R ~ ~ ~ 0- ~ s-: ~ ~ J>!_ ~ ~ '0 ~ "" gg ~" ~'O otn C :l t!1 0 --0 o ~ '8 ~ 0 ~ ~ '" 0 ~ ~ 3 o 3 o ~ g. 0 0 gn..----.-.. ~ F... 0' OJ.o "" . (() (() II " G -..:. < ):I " < c..~----L..----1 Osteceni kablovi za sveCice 'C::Y i-±-t-t _ _ • ..\ I --l -----1 f":!j .~egUlat"'-""pona nll rusku__~ (regier) Regulator napona padden --.----- • I • I 1---+----+----I---I-I-----1---f---I·--I---+-~-- • ·~i-----I--+--...sveCice ---I'!" *grf 8 I I ....'----------------------. o o ~ o ~ ~ ~ ~~~~~ i:"'I~ == ~t"rje!l~t"rj .. ~~tg~ 'Z .. 2.-! Neisyravan indukcioni k~le_~..: .j-I I-~I-------I----l-...-----l-------1----~---------------..... _---+----+____+_--1_---+_--+----_1_I---------t-------I... ~~... I -------------~~--~ Neispravan eiektropokrelac lIt ~_~ __...._l~-p. o 0-0 00< " D' • • n ~:[.

. 91 . dok s!stem sa po!uinim zupeastim prenosnikom (desno) koristi pogonski zupcanik montiran na poluzi.--1 Automobil nema ravan poloiaj Prednji tockovi krivudaju I I III ! • I. i \ Neravnomerno istroseni pneumatici •• I \ I i 1~-V-ib-T-ir-a-nJ-'e-p-n-'-ve-l-in-'m--b-no-'-n-am--a----~1----Ir---r---~I---r---~li---rI---+---+i---+---+I---i---i--. drugu stranu. J i • Automobil ne »dtZi pravac« I• I • I i • I• . \· • I'· • I • I 1 • • I • I • I· I I • • i Jaka lupa na neravnim putevima Upravljac ima veliki zazar Kloparanje u upravljackom mehanizmu Lupa sa prednjeg mosta • i I • I • • • • •I I• I • Upravljacki mehanizam sa polugom u vidu zupcaste letve (levo) koristi upravljacku kutiju za pomeranje 5 jedne nJ.TABELAJ SISTEM ZA UPRA VLJANJE I VESANJE ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU I .: I '" N o "" o SIMPTOMI Suvise krut upravljac I • • • • • • • Automobil ~}vuce« u stranu • • • .--r-.

j'-' CD IT I':~ 1i. Na laj nacin. a napon iz akumulatora (4) prenosi se do elektropokretaca (5). okreeete nekoliko prekidaca. U stvari. urnesto da odgurne rucicu unazad i polomi vam ruku.SISTEM ZA STARTOVANJE Ulazite. snage poCinjete da ga okreeete. motori su veCinom suvise veliki i imaju sllvise amislite sebe kako jednog hladnog jutra pre Zsezdesetak godina prilazite svom automobilu.kljuc ohene u pololaj za pOKrCtanje mOlora.i ·'l ~I II 92 \'1 j " :I .' . eleklricna energija prolaz! kroz gla\'ni prekidac (1) preko neutra!nog sigurnosnog prekidaca (1) u automat elckuopokretaca (31. a zatim ee nastaviti da radio Danas nam je zaista tesko da to zamislimo. Sistem za startovanje Delovi sistema za startovanje automobila Sli akumulator.snainu kompresiju da bi mogli da se pokrenu ruKom.: 1'1 il:' '" ~~il :~I . pokreeete nekoliko poluga. ZahvaljujuCi snainom elektropokretacu (anlaseru) koji se napaja iz jakog akumulatora. to eete uClniti jednostavnim okretanjem kontakt-kljuca. ! . ::. glavni SiSlem za startovanje se aKlivira kada S1: kontakt. neutralni ~sigurnosni prekidac.]11 'i:! "'r . pocele su da voze i iene (a i mnogi muskaTci). a onda odlazite do prednjeg branika gde hvatate veliki rucni prekidac. . Ako imate sreee motor ee. poceti da brekee. Vise ne postoji cak ni otvor kroz koji bi mogao da se uvuce rucni pokretac. A cak i da postoji. . 1z svo. zahvaljujuCi elektropokretacu.~j I:'.~ U !. .

to bi bilo obezbedivanje elektricne energije za elektropokretae i sis tern za paljenje koji pokrece automobil. AKUMULATOR. kao i regulisanje rada motara. raznih automatskih ureaaja kod savremcnih tipova YQzila. 2. gre]aca bobine i stakla. iIi da imate lose uzemljenje iii du je motoru potrebno podesavanje. Ako bi trebalo sve funkcije akumulatora da se svedu na jednu. istice mu vek trajanja.automat radi na principu dejstva magnetnog polja. Aka su svi delovi ispravni. smestena je gvozdena kotva. tj. Glavni prekida': ima obicno eetiri polozaja: neutralan. Nazalost. Medutim.(kontakt-kljuc). Elektropokretae zatim pokreee zamajae smesten na zadnjem delu radiliee koja pokreee sve de love motora. to je njegov rad slabiji. U magnetnom jezgru. Tako ee potpuno napunjen akumulator na 25 °C proizvesti sarno aka 65% energije na o °C iii sarno 40% na -15 °C. GLAVNI PREKIDAC (KONTAKTKLJUC). Kotva tada dodirne dva kontakta i uspostavlja se strujno kolo izmedu 93 . U osnovi. neki od prikljucaka ne funkcionise kako treba. Sto je vreme hladnije. oko koga se nalaze namotaji. clektropokretac i elektricni provodniei. gr~ska nije uvek u akumulatoru. on je takode i najvise opterecen zbog potrebe da pokrene hladan motor. automat elektropokretaca. Navescemo glavne delove sistema za startovanjc: 1. Proverite da Ii Yam je akumulator z3ista neispravan pre nego sto kupite nov. Sistem za paljenje proizvodi elektricnu varnicu na sveCici koja paii smesu vazduha i goriva iz karburatora. Akumulator saddi u sebi hemikalijc i metalne place koje meausobno r~aguju i po potrebi proizvode elektrienu struju. brisaca vetrobrana. u vreme kada je rad akumulatora najslabiji. Iz tog razloga preporucuje se da obratite posebnu painju rra akumulator kada je vreme hladno. Ovaj. upravIjae zakljuean i pokretanje motora. Ovaj prekidac se naziva i sigurnosni prekidac za stanovanje. Kada se kljue okrene u poloZaj za pokretanje motora. 3. Danas se koristi i za napajanje elektricnom energijom svetlosnih uredaja. uredaja za pranje vetrobrana. motor bi trebalo odmah da upali. Kada akumulator zataji. Prva tri poloiaja glavnog prekidaca aktiviraju se automatski kada se kontakt-kljue okrene u odgovarajuCi poloiaj. radio aparata. NEUTRALNI SIGURNOSNI PREKIDAC. okretanje kljuca u poloiaj za pokretanje motora deluje kao trenutni kontaktni prekidae te mora kratkotrajno da se zadrzi u tom poloiaju da bi se motor pokrenuo. Moze se dogoditi da su polovi vaseg akumulatora korodirali. radio-veze. iii sto je akumulator manje napunjen. AUTOMAT ELEKTROPOKRETACA (ELEKTROMAGNETSKI UKLJU¢IV AC). kasetofona. Ovaj prekidac omogucava Tad sistemu za starto- vanje kada je poluga menjaca u neutralnom poloiaju iIi u poloiaju za parkiranje. aka imate problema sa startovanjem. 4. Kada se kljuc za paljenje (kontakt-kljuc) okrene u polozaj start. potrosaCi pod naponom. u namotajima se stvara magnetno polje koje uvlaCi kotvu u magnetsko jezgro. Akumulator je osnovm deo elektrienog sistema. sistem za startovanje_ radi oa sledeCi naCin." nije dovoljrio snaian za vas automobil. pri niskim temperaturama. verovatno je u pitanju jedan od sledeca cetiri razloga: sistem za punjenje akumulatora nije ispravan. a napon iz akumulatara prenosi se do elektropokretaca. Medutim.prekidac . elektrima struja dolazi do automata elektropokretaca.

(4) kuCisle. (8) eelija akumu!alora.mje. (11) separator. (9) pregradni zid izmedu teiija. Na akumulatorima kojima nije potrebno ocinav.SISTEM ZA STARTOVANJE 'II " I (1) Pol. (12) pozitivna plQ~a i (13) negativna pJoea. (7) pacini lim. (2) zatvarac eelije. (10) talolnik. (3) poklopac kuciSta. (5) dtiac pola. pokazivac stanja napunjenosti (14) otkriva pomocu boje da Ii je akumulator u dobrom stanju iii ga treba dopuniti Hi zamenitL 94 . (6) dno akumulatora.

(1) kuciSte.:R. (3) Ilamotaji pobude. istih duzina i preseka. (12) ukljucivllC i (13) gumeno letistc. Eiektropokretac je motor jednosmerne struje' koji proizvodi veliki obrtni momenat u kratkim vremenskim periodima.:. Ako je neki od provodnika suvise dugac. ELEKTRICNA INSTALACIJA.-..:1 p"" I d~'_~___________________. (10) ilutomat elektropokrc!3cll.:. (6) pokrctna spojnica. Dobri kontakti u strujnorn kolu automobiIa su od bitne vaznosti.-.VA:::!!..:T-=E::. Elektricni provodnici u automobilu su razliCitih tipova i poprecnih preseka prema funkciji za koju su predvideni. otpor ce se poveeati iii ce provodIjivost biti nedovoIjna sto moze stetno da deIuje na rad uredaja iii da izazove pozar. Najjednostavnije resenje prilikom zamene elektricnih provodnika u automobilu jeste da odnesete dotrajao komad u radnju sa auto-delovirna i trazite potpuno isti.. (11) kontakti. (4) granicni prstcll. Elektricna instalacija u elektropokretacu zbog toga mora da bude ispravna. (5) kuciSte..-T"".Z=. kontakti treba da budu lemljeni. Kada je ukljucen. treba da budu bezbedni... obavezno koristite sigurnosnu podlosku iIi sigurnosnu podlosku sa unutrasnjim ozubljenjem. tj. 95 . Proverite da Ii je izolacija na provodniku koji kupujete ispravna.!N=JE C 1 akumulatora i elektropokretaca.:M. Kod pritezanja kODtakta sa navrtkom. ® ® Sastavni delavi tipicnog clektropokretaca i alltOmata elektropokrelaca. ELEKTROPOKRETAC.:IS:.. (8) povratna opruga. Labav eIektricni kontakt u automobilu moze da prouzrokuje otezano paIjenje i nepotrebno trosenje akumulatora.:::S. Kadgod je to moguce. elektropokretac dobija iz akumulatora elektricnu struju jacine nekoliko stotina ampera. (9) magnetno jezgro.. (2) rolOr. 6. prilikom zamene elektricnih provodnika treba upotrebiti odgovarajuee.-T!::A. Zbog toga.O..:.-.. a ako nisu.. Ova kotva je preko poluge povezana sa zupcanikom elektropokretaca koji se spaja sa zamajcem matora i pokreee gao 5. (7) poluga.-=S.:A::.ik iii malog preseka.

=.. Ova korozija predstavlja odliean izolator koji se cesto stvara izmedu kabla akumulatora i polova. Oni tip kleme sc skid" s!czanjem krakova klestima... -.r'O •.triene struje.... Nagomilavanje belicasto-zelene korozije koja se pojavljuje na . One mogu da obrazuju skora nevidljivi elektricni provodnik na prljavom akumulatoru koji polako odvodi elektricnu energiju. Na svakom akumulatoru postoji pozitivan i negativan pol (iIi prikljucak). na njemu moze da bude dovoljno korozije da spreei protieanje elektricne energije. ali u svakom slucaju doci ce dQ praznjenja.. ". Ona mozda nece biti dovoljno jaka da praizvodi vamiee. ...' --_' -I I I Odrzavanje akumulatora • • • • • • • • • • • • • • • .. .i : _~=====~== -... izazvali biste kratak spoj i varnicenje. naroCito kada su vlazne. Ako biste ova dva pola premostili beom. unutrasnjosti akumulatora.. Energija se takode cesto rasipa usled sIabih kontakta na polovima akumulatora. polovima i poklopeima nekih akumulatora rezuItat je hemijske reakeije i gasova koji izlaze iz Neki kab\ovi akumulaiOra su povez. Prasina i prljavstina su takode pravodniei elek. -_ ... Ziea je izvanredan provodnik elektriene struje. rako kontakt na prvi pogled izgleda dobra.. -..•• " _ y .• Ala! i materijal Kljueevi Klesta za akumulator rzvlakac za kleme Perorez Cetkiee za Ciscenje polova i klema akumulatora Zicana eetka Noz iIi testera za secenja kablova akumulatora Samolepljiva traka Penetrant Celicna vuna Papir za glacanje (»smirgla«) Soda bikarbona Voda' Posuda Krpe Vazelin iIi mast Kabl za akumulatore Kleme za kablove akumulatora edan od najbitnijih radova u pogledu J nja koji mozete da obaviteistovremenoodrzavasami jeste redovno tiscenje akumulatora) sto je i jedan od najlaksih poslova_ J asno je da se ciscenje akumulatora ovde ne preporueuje iz estetskih razloga vee da bi se spreCio gubitak energije._-..mi sa po\ovima pomotu opruznih klema. _ ___________ -_-_--_--_ _________"''i".. Cisfenje akllmlliatora Jedna anketa sprovedena medu auto-mehanicarima pokazala je da kablovi j polovi akumulatora 96 ...

a ako se to desi. Dobro je imati pose ban pribor za ciscenje poloya i klema akumulatora. Skinite kleme sa kablova akumulatora. zicanom cetkom iIi celicnom vunom. Akumulator u automobilu se cisti na sledeCi naCin: 1. natakne se na pol akumulatora i okrece u krug da bi se 97 . prekrite rupice samolepljivom trakom da sredstvo za Ciscenje ne bi usia u akumulator i neutralizovalo kiselinu u akumulatoru. upotrebite izvlakac da bisle je skinuli sa pola. Zbog velikog korozionog dejstva kiseline u akumulatoru. U tom slucaju. U tom slucaju preporucuje se zamena celog kabla iIi bar zamena klema ako je provodnik u kablu jos uvek ispravan. Pazite da yam ne dodirne kaiu. Ova se na veCini tipova akumulatora radi taka sto se kljucem odvrnu navrtka i vijak. 3. Medutim. Ovaj pribor moze se kupiti u garnituri sa izvlakacem za kleme i klestirna za akumulator. 2. Ali'ako kablovi na vasem akumulatoru imaju opruzne kleme. Sredstyo kojim cete Cistiti akumulator sadrii jaku kiselinu. Kleme sa unutrasnje strane mogu se oCistiti papirom za glacanje iIi pazljivo ostrugati perorezom. ako je ovu VfStu k!eme tcsko skinuti. Upozorenje: nemojre pUSiti niti zapoCinjati ovaj posao u blizini otvorenog plamena. podrzite penetrant neko vreme preko navrtki da bi ostaci mogli da se skinu.J!ora ako se navnka i vijak o!abave kljucem. »zenski« dec. Aka se prvo iskljuci kabl prikljucen za pozirivan pol. Ovo nije potrebno kada su u pitanju zaptiveni akumulatori kojima odriavanje nije potrebno i koji nemaju cepove. Metalni delovi moraju da budu uglacani kako bi obezbedili dobar elektricni kontakt. akumulator moie da eksplodira.SISTEM ZA STARTOVANJE spadaju medu najzanemarenije deloye automobila. Napomena: na nekim novijim modelima automobila polovi na akumulatoru su postavljeni sa strane. Mnoge kleme mogu da se skinu sa akumu!. moiere slueajno da dodimete kljucem iii kleftima karoseriju iii neki drugi deo automobila i da izazovete varnicenje. Ovi polovi ce teie da korodiraju ali ih ipak treba s vremena na vreme proveravati i po potrebi Cistiti. Akumulatori mogu da budu veoma eksploZlVn!. Izbegavajte stavljanje nove kleme na provodnik ako je izolacija losa iIi ako je yeti dec provodnika propao (pogledajte uputstva za zamenu kabla i kleme na kablu na kraju ovog odeljka). Usled proroka jake struje. da yam opece ruku iii da upropasti kljuc. Zbog toga treba da imate izvlakac za kleme koji je narocito koristan aka je klema kabla suvise korodirala da bi se skinula na uobicajeni nafin. Okrugla cetka. Upozorenje: na veCini muomobila to je negarivan pol. Staga se zbog sopstvene sigurnosti uvek dosledno pridrzavajte uputstava. pritisnite zabice klestima da biste ih oslobadili. odmah to mesto operite yodom. navrtke na klemama kablova mogu da budu toliko ostecene da ih je prakticno nemogute skinuti. Kada se obe kleme skinu sa akumulatora oCisdte polove i kleme od korozije pomocu odgo: varajuceg pribora. Ako nC! poklopcu akumulatora imate ccpove. Izvlakacem za kleme skinite prvo klemu sa kabla prikljucenog u masu. Obucite staro odelo. 4.

Kabl na akumulatoru zamenjuje se na sledec.a zatim kabl koji je prikljucen za maSil. naein: 1. treba pazljivo pregledati i kablove.! ! "musk!« za ciScenje klema. masnoeu i koroziju. kenstite kruzne pokrete. Ako je potrebna zamena. Ponekad. Vratite kleme_kablova na odgovarajuce polove tako sto eete prvo vratiti kahl koji nije prikljucell za masu . zorenje: na najnovijim modelima automobila sa 98 . bliie motoru. Ako su stare navrtke u losem slanju. izolacija ispucala iIi je cak poderana. za ram iIi motor automobila. Ci~nje klesta za akumulator za pritiskanje klema. \ \ \ \ Kablovi akumulatora Prilikom Ciscenja i provere akumulatora. Bez obzira da Ii zamenjujete kabl koji se spaja sa negativnim iii pozitivnim polom iii oba. obavezno kupite kabl iste elektriene provodljivosti. Nemojte upotrebljavati eekit za nameStanje klema niti suvise zatezati navrtke da ne histe ostetili kutiju akumulatora iii kleme. Sa druge strane ('etke nalazi se »muski« deo koji se gurne u klemu kabla. prvo skinite kabl prikljucen za masu. 5. Za syaki slucaj ponesite stari kabl u pradavnicu auto-del ova i zamenite ga odgovarajuCim. Upo. NeodgovarajuCi presek iIi duzina kabla proizvode otpore koji sprecavaju dovod potrebne koliCine struje do elektropokretaca. 6. Za skidanje kleme sa pol a koristite izvlakac za kleme. sipajte rastvor preko poklopca akumulatora i saeekajte dok ne prestane sistanje i penusanje. da izgleda ispravan. kabl maze na jednorn svom delu. dobro isperite akumulator vodom i obrisite ga krpom. treba ih zameniti posebnim tipom koji se maze nabaviti u prodavnici auto-delova. hliie klemarna. AlaI za Ci!lcenje koji jf: na slici prikazan ima »zenski« dec za ciScenje polav. U cba slucaja. Svakako zamenite svaki kabl sa neispravnom izolacijom iIi iskrzanim iii iskidanim provodnicima. Elektropokretac ce se stoga sporo okretati i eventualno ostetiti motor. upOlrebite alaI z.supratno redosledu po kojem ste iskljubvali kablove . Aka akumulator u vasem automobilu ima opruzne kleme. Oeistite poklopac akumulatora obi en om Zicanom cetkom da biste skinuli prljavstinu. tj. k6ristite Posto SIc skinuli obe kleme sa akumulatora. dok je na drugom delu. cdicnu cetku iii ce!icnu vunu za uklanjanje tragova korozije. U suprotnom moiete da imate teskoca sa startovanjem. Proverite da Ii kleme dobro prianjaju na polove.SISTEM ZA STARTOVANJE I uklonili tragovi korozije. iii bar istog poprecnog preseka i duiine.a polova i klema. Kljucem olabavite navrtku na klemi. PomeSajte 1/2 soIje sode bikarbone i pol a Iitra vade.

poloye i poklo. Proverite da Ii je kabl jos uyek dovoljno duga. lzolaeija na kablu mora da stoji ravno u odnosu na dno kleme tako 2. a zatim se vijei ponovo stegnu. Iseeite nozem iIi testerom staru klemu na mestu gde se spaja sa kablom i uklonite izolaeiju na kablu za 2-3 em. Negativan kabl moze da se olabavi tako sto se kljueem skine vijak. 5. Pozitivan kabl je vezan za automat elektro. Ispitivanje akumulatora Alat i materijal • Produini kabl sa iabicama • Voda . pac akumulatora prema vee nayedenim uput. Takode prove rite da Ii je pol akumulatora Cist sto je vazno da bi se obezbedio dobar spoj. da ceo kabl bude zasticen izolacijom.) Na akumulatorima koji imaju polove sa boene strane. zije. Namaiite kleme kablova i polove akumulatora vazelinom iIi maseu da biste ih zastitili od koro. site sat iIi radio. kab! za masu sa pola akumulatora kao sto ie vee receno. mulatora u vozilima koja imaju elektronski sat iIi radio. Kada nabavite kablove odredene vrste 1 duiine. On je vezan za blok motora iii neku drugu pogodnu masu. osto je za startovanje kon' P struisansistem da radi pomoeuautomobilanapu. prvo skinite pozitivan kabl sa pola akumulatora. ogoljeni dec kabla se stavi u klemu. negativan kabl ee biti spojen sa automatom elektropokretaca a pozitivan sa masom. nite . Drugi krajevi negativnog i pozitivnog kabla vezuju se i skidaju na isti naCin kao obieni kablovi. ponovite postupak dat u tackama 1 i 2 obrnutim redosledom. Oeistite kleme na kablovima. a zatim negativna sa klema. ne zaboravite da ponovo pode. 99 . 4. hidrometar je neophodan za proveru performansi standardnog akumulatora. cak da dopre do pola akumulatora. pokretaca koji je obieno smesten na samom elek. poniStiee podatke unete u memoriju. 2. pozitivnu iIi obe . (Postupak je obrnut kod sistema sa pozi' tivnim uzemlienjem. Aka prekidac slucajno nije isklj"cen. ravate da zamenite. tako potpuno L Bez obzira koju klemu nameravate da zame.delova. U tom slucaju. to se veoma brzo moze uCiniti na sledeCi naCin: nienog akumulatora. akumulatora koii na poklopcu ima cepove. bez obzira na to koju ste klemu iIi kleme zamenili. svi kabloyi se skidaju tako sto se olabavi vijak koji ih pridriava za kleme. To se radi na sledeci naein: olabave se oba vijka na klemi. tropokretacu.SISTEM ZA STARTOVANJE elektronskim komandama za motor) proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen pre nego sto pocnete da skidate bUo kaji kabl sa akumulatora. Ako niie. Namestite ispravnu kJcmu dobrog kvaliteta koju ste kupili u prodavniei auto.lode.obiena iIi destilisana • 'Y oltmetar • Hidrometar Kleme na kablovima Ako je kabl na akumulatoru jos u lspravnom stanju ali treba zameniti klemu. Napomena: skidanje bilo kojeg kabla sa aku. moze dod do povecanja napona u elektricnom uredaju ito moze da osleli eleklronske kompanenle. Hidrometar poredi gustinu (speeificnu te±inu iii masu) tecnosti u ak:umulatoru (elektrolita) i '. 3. Pozitivan kabl moie da se skine sa automata elektropokretaca kljucem za navrtke. 'moraeete da zamenite ceo sklop . sa akumulatorom se prvo povezuje pozitivna. Kao sto je vee receno. Posle zamene kablova.) 3. (Aka vas automobil ima sistem pozitivnim uzemljenjem. 5. stvima iz ovog odeljka. 4.prvo skinite ti.i kabl i klemu. Skinite drugi kraj kabla iIi kablova koji name.negativmi.

2 tacke. Temperatura mora da se koriguje do 25 "C za 26°C iIi za 5. 2. Kod ispupeenog akumulatora mogu da budu izvijene ploee i ispucali separatori. proverite da Ii je akumulator ispravan. Medutim.260 do 1. Pre ispitivanja obicnog akumulatora hidrome~ trom. Pustite motor da radi otprilike 20 min uta da bi se dodata voda dobro promeSala sa elektrolitom koji se vee nalazi u akumulatoru. Proverite jednu po jednu sve celije u akumulatoru pomocu hidrometra.050. Akumulator moze da bude ispupeen bilo zbog preteranog punjenja bilo zbog mrinjenja elektrolita. aii je nivo teenosti nizak.2 = 0. ne pokusavajte da ga napunite. Takav akumulator treba ispitati pri naponu ad 12.260 i 1. ispitivanje hidrometrom mozete da obavite na sledeCi naCin: 1.021) se mora oduzeti od izme- . Labavi okviri.004 x 5. Ako je u svakoj celiji gustina elektrolita ad 1.ba zameniti. teenost je teia.SVETUILI PROVIDNI POKAZIVAC • napunjeno. Pogledajte kutiju da vidite da Ii na njoj ima pukotina iIi drugih ostecenja.pokazivaea stanja napunjenosti. Na zaptivenim akumulatorima bez. Pritisnite pumpicu na hidrometru i otpustite je da bi usisala dovoljnu 100 A. ako je akumulator vise napunjen. nizak. stepen napunjenosti proverava se pomocu voItmetra. Napomena: ako se u vasem automobilu nalazi zaptiven akumulator kome nije potrebno odrzavanje. koliCinu elektrolita iz akumulatora da se pokazivac u cevi podigne i omoguCi ocitavanje rezultata. akumulator treba puniti sve dok se ne pojavi zelena taeka. Hidrometarsko ispitivanje Hidrometarsko ispitivanje akumulatora treba da se obavlja svake sezone da bi se izbeglo opterecenje elektrienog uredaja u vozilu i da . skinite eepove i prove rite nivo tecnosti u akumulatoru. Stoga. Aka je niva sllvise Kod instrumenata u obliku plovka sa pumpicom. Napomena: specifiena tezina potpuno napunjenag akumulatora treba da bude izmedu 1. Ispupeena kutija moze takode da onemoguCi startovanje. znaei da je neispravna i da akumulator tn. Ako vidite zelenu taeku. a spoljna temperatura iznosi -1 "C.300.280 pri temperaturi elektrolita ad 2S "C Na crteiima je pokazan odnos izmedu specifiene tdine i stepena napunjenosti. Iskljucite motor.225. Ako je izmerena vrednost aka 1. to znati da je akumulator u dobrom stanju. Kada jedna celija varira ad druge viSe ad 0. slepen napunjenosti se proverava glcdanjem u pokazivac. pogledajte pokazivae stanja napunjenosti da proverite da Ii je napunjen. Posto ste utvrdili da je vas akumulator u dobrom stanju. izmerena vrednost specifiene tdine mora se korigovati dodavanjem 0.bi se blagovremeno utvrdilo da Ii je akumulator ispravan. akumulator je napunjen. dodajte obicnu iIi destilisanu vodu. Izmerena vrednost je 1. dobicete pogresne rezultate prilikom merenja aka pokazivac u cevi dodiruje ivice iIi vrh instrumenta. akumulator treba zameniti.230. Ako je boja suvise svetla. potrebno odrzavanje.era. iii vizuelne provere akumulatora kame nije . a vrednost (0. Zatim ostavite automobil da se hladi 15 min uta pre nego sto obavite ispitivanje pomocu hidrometra. mraz iii kamenCiCi najcesce prouzrokuju pucanje akumulatora.SISTEM ZA STARTOVANJE Kiselina u akumulatoru je teza od obiene vode.004 za svakih 5 "C iznad 25°C iIi oduzimanjem 0.004 za svakih 5 "C ispod 25 "C.6 V bez opterecenja (svi uredaji u automobilu iskljuceni). aka je pokazivae tamne boje. Navedena su dva pri". akumuiator je verovatno ispravan.\t akumllialora nepoznata • olzak niv!! lecnosti Slepen napuDjcnosli mOle jos mek <Ill bud!! dovoljan da startuJcfc. Na akumu!atorima kojima nije potrebno odrtavnnje. Ako je temperatura elektrolita iznad iii ispod 2S "C.

akumulator je ispraznjen... (4) polom!jen poklopac cc!ija..... (1) iskrzan iii prekinut kabl.0082 izmerenoj vrednosti od 1.... SISTEM ZA STARTOVANJE rene vrednosti koja iznosi 1.. (3) pn::punjenost.... ako plutaju dYe loptice. to znaCi da je step en napunjenosti nizak.004 x 2 = 0.209.. VeCina ovih nepravilnosti se moie popravi!i... treba dodati 0.... Izmerena vrednost je 1... Tacan rezultat merenja iznosice 1. (6) nizak niva elektrolita i (7) sJomljeno kuCiste. a aka pluta sarno jedna loptica. osim pukotina.... Proverite cepove na akuffiulatoru i ocistite sve zapusene i prljave otvore.... (5) korozija. (2) olabavljena navrtka za pritvrscivanje.. Posto je temperatura za 10 'C iznad standardne od 25 'C...... stanje akumulatora je zadovoljavajuce.235 a spoljna temperatura iznosi 35 'c. Ta~an rezultat je 1...235. akumulator je potpuno napunjen. Ovim se sprecava nagomilavanje opasnih gasova ad kiseline u akumula- NepravilnoSli koje treba trailti prilikorn pregleda akumulatora ukljucuju sledece. usisajte malo teenosti iz akumulatora i pogledajte u loptiee..... aka nijedna loptica ne pluta.. 9... Aka sve tri loptiee plutaju...IS .... B... 101 .230.... Ako imate uredaj za ispitivanje akumulatora sa loptieama koje pokazuju stepen napunjenosti akumulatora.243....

-:::.. Skinite sekundarni visokonaponski provodnik sa sredisnjeg stubica na poklopcu razvodnika paljenja i uzemljite ga za neki ··deo karoserije iIi ram a automobila pomoc'u produinog kabla sa zabicoffi. Spojite prikljucke voltmetra za akumulator.!.!A:!!R._ _ . najbolje je da pustite struenj aka da to uradi umesto vas.!-Z~A:!. Hidrometar (1) pokazuje spccificnu tcz.ST.::::S!!:lS~T=-Ec!!. Ako je gubitak tecnosti veGi od toga. -----ill \ i Provera kapaciteta Pored osnovne provere hidrometrom. U protivnom. jeste odredivanje funkcionisanja ak:amulatora pri velikom opterecenju..:T~O~V. moiete sami da obavite i ovaj posao.. POlpuno fl.lpunfen akuml.e sas!oji ad vade i klsdinc. Akumulatori kojima nije potrebno odrzavanje konstruisani Sli taka da ne gube mnago vade. mOle1e da vidite kako ukumulawr postaj:: svc manjc cfikasan kako sc steren napunjenosti sm:lfljujc. I I 2. potrebni su mnogi precizniji instrumenti da bi se utvrdilo stanje akumulatora. Zbog preteranog prainjenja moie da yam se dogodi da akumulator bude sposoban da pokrece elektropokretai' ali da u njemu nema dovoljno elektricne energije da proizvede varriicu na svecicama. proverite drug'e de love sistema za punjenje u automobilu. I i I 1 II I I Potpuno napunjen Smnnjuje se Skoro isprainjen Prllzan Tetnos! u akumu!alOru .llator sadrii viSe kiscline od vode. provera kapaciteta akumulatora.. mogli biste da pokusate sledece._.inu Sto predslavlja precizan nacin merenja napunjcnosti llkumulatora.M:. Napomena: pri normalnim uslovima VQ±nje i normalnim vremenskim prilikama.-_-_.!. akumulator moze da izgubi do 30 mililitara tecnosti na svakih 1000 kilometara. Sleva nadcsflo.. toru. SledeCi korak. a negativan sa negativnirn pal om.!:A~N~J=-E_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ -_--'_-_--_. U stvari. iIi ako imate od koga da ga pozajmite.. Pazite da spojite pozitivan prikljucak sa pozitivnim. Ispitivanje kapaciteta pokazuje sposobnost akumulatora da pokrece elektropokretac i da jos ima dovoljno energije za napajanje sistema paljenja prilikom startovanja. Ako slucajno imate uredaj za ispitivanje sposobnosti akumulatora za startovanje. Umesto da kupite uredaj za ispitivanje akumulatora. sam elektropokretac moze da posluii kao instrument za ispitivanje opterecenja: U tom slucaju bice yam potreban sarno voltmetar. 1.. 102 ..

SISTEM ZA

3. Okrenite kantakt-kljuc i acitajte napan na yoltmetru. Aka ne mozete da postayite voltmetar
na mestc ,gde ga maiete videti dok okrecete kon-

Ala! i materijal
Kljucevi iii klesta za akumulator • Izvlakae za kleme • Ceikice za cisccnjeklema i polova akumulatora • Punjac akumulatora • Hidrometar • Voda - obicna iIi destilisana •

takt-kljuc, neka to neka drugi radi umesto vas. Na kraju ispitivanja koje rraje 15 sekundi, na voltmetru treba da se ocita najmanje 9,6 V, aka je akumulator ad 12 V. Aka napar padne ispad 9,6 V, vas akumulator je u losem stanju. Napomena: niposto ne ostavljajte elektropokretae u pogonu duze od 30 sekundi da se ne bi pregrejao.

Punjenje akumulatora

Vkada po hladnom vremenu pokusate da upalite automobil, a cujete sarno skljocanje, ako uopste nesto cujete. To sto ne mazete da startujete,

erovatno da ne postoji gore iznenadenje nego

sastoji od alternatora i regulatora napona (reglera) mora da bude u ispravnom stanju. (Automobili pravljeni poeetkom sezdeselih bili'su opremljeni dinamom koji je u meduvremenu zamenjen alternatorom. Alternator je podrobnije objasnjen u poglavju "Sistem za punj~nje"). Ako ne nameravate nikuda da idete posto ste akumulator napunili pomocu produznih kablova
iz drugog akumulatora, moze yam se dogoditi da

ne znaGi da yam je akumulator potpuno prazan;
mazda je sarno malo ispraznjen.

automobil ne moie da startuje kada yam sledeCi put bude potreban. Aka yam je akumulator
izvesTIa vreme bio bez elektricne struje, bice mll

Akumulatori mogu da se pokvare iz vise
razloga: neispravan alternator, neispravan regulator napona, sllvise korozije na polovima, osteceni

mozda potrebno punjenje.
Ispravan akurnulator maze se pan ova napuniti

kablovi itd. Osim toga, istrazivanja su pokazala da se problemi izazvani kvarovima na drugim delovima automobila eesto pripisuju akumulatoru. Na primer, maze vam se dogoditi da se

obratite strucnjaku zbog akumulatora, a da je problem u stvari prouzrokovan neispravnim !eptirom na karburatoru. Akumulator moze da se,isprazni i usled nepaznje. Ako slucajno zaboravite prednja svetla upaljena nekoIiko sati, akumulator ce yam se sigurno isprazniti. U tom slucaju, moraeete ponovo da ga napunite. PunjaCi akumulatora obnavljaju u akumulatoru hemikaliju koja treba da proizvede dovoljnu koIicinu elektriene energije potrebne za
startovanje motara.

Bez obzira iz kog razloga akumulator ne radi, koji je najbolji nacin da se napuni? Odgovarajuei poduzni kablovi sa zabicama pomoe; ce yam da automobil startuje i, ako odmah nameravate da dugo vozite, akumulator ee se sam od sebe napuniti tokom voznje. (Pogledajte odeljak "Upotreba poduznih kablova za startovanje«). Medutim, sistem punjenja koji se

tako sto ee se kroz njega propustiti odredena koliCina jednosmerne struje. Najeesce metode punjenja su brza i spora. Sporo punjenje indukuje kroz akumulator malu koliCinu elektricne struje, obieno 5-15 ampera, u periodu od 12-14 sati iIi vise. Brzim punjenjem ee se za sarno 1-2 sata kroz akumulator indukovati izmedu 50-60 ampera. Ako je uopste moguce, najbolje je da se akumula tor sporo puni. lako traje mnogo dute od brzog punjenja, sporo punjenje je bolje. Akumulatar ce duze vreme hiti napunjen, a sprecava se i osteeenje unutrasnjeg dela: Brzo punjenje vraea brzo snagu akumulatora ali moze i da ga osteti. Princip brzog punjenja sastoji se u punjenju akumulatora do dovoljnog stepena napunjenosti (ne potpuno) pre nego sto dode do osteeenja. Pribor koji koriste struenjaei ima zastitne uredaje koji sprecavaju pregrejavanje. Medutim, eak i posle brzog punjenja akumulator treba dopuniti sporim nacinom. Ako smatrate da yam se isplati punjac akumulatora, onda kupite tip sa automats kim iskljucivacern koji spreeava pregrejayanje, tako da akumulator maze da se ostavi preko noCi da se puni.
103

Pojedini uredaji imaju podesavac brzine punje"nja tako da brzina punjenja akumulatora moie da se reguliSe po ielji. Punjac akumulatora se koristi na sledeCi nacin:
1. Skinite cepove sa poklopea standardnog akumulatora. Ovi cepovi se iii izvlace iIi rucno odvijaju. Upozorenje: ovo je vaino zata sta nagomila-

ovaj postupak nije potreban ako su u pitanju zaptiveni akumulatori koji ne traze odriavanje. . Urnes to toga, proverite na gornjaj povrsini »okee« pokazivaca stanja napunjenosti. Ako je tarnno. akurnulator se moze puniti. Nernojte ga puniti ako je pokazivac svetao iIi iut. Zelena tacka oznacava da je napunjen. Kod standardnog
akumulatora, odgovarajuCi niva se utvrduje vizu-

vanje vodonika u akumulatoru priiikom punjenja moze da bude opasno. Uvek skinite prstenje iii sat kada radile sa akumulatorom da biste spreei/i mogucnost varnicenja. Pazite da metalnim alatom ne dotaknete pozilivan pol akumulatora (ili bilo koji metal u dodiru sa tim polom) iii bilo koji drugi metalni den na automobilu da ne bi doUo do kratkog spoja. Napomena: ako se u vasem automobilu, .nalazi zaptiveni akumulator kome nije potrebno odriavanje, nema potrebe ovo da radite; na njemu nema cepoya koji se skidaju.
2. Proverite da se tecnost (elektrolit) u akumulatom nalazi u svakoj celiji do odgovarajuceg nivoa;

elno. Ako moiete da vidite vrhove ploca u akumulatom ill ako je nivo tecnosti ispod oznake da je napunjen, dodajte obicnu iIi destilisanu vodu. Ako u vasem kraju voda irna veliki sadriaj minerala, koristite destilisanu vodu. Upozorenje: pazite da ne prep unite akumulator. 3. Ako ne vadite akumulator iz automobila dok ga punite, iskljuCite oba kabla (prvo negativan) da biste spreCili ostecenje elektricne instalaeije u automobilu (prvo prove rite da je kontakt-kljuc izvaden). (Na automobilirna sa sisternom pozitivnog uzemljenja, kod kojih je pozitivan kabl prikIjucen za masu, prvo iskljuCite pozitivan kabI). Da

+
Kad punite konvencionalni akumulator, skinile zatvaracc tako dn vodonik koji sc razvija moze da izidc.

104

SISTEM ZA STARTOVANJE

biste skinuli kablove sa akumulatora, olabavite kljueem navrtke na klemama kablova. Ako se kleme ne skidaju lako, upotrebite izvlakac za kleme. Ne upotrebliavaite odvijac iIi slican alat za vadenje kleina po~to tIme mozete da slomijete kutiju akumulatora. Kada su u pitanju opruine kleme, za skidanje treba koristiti klesta za akumulatore. 4. Ocistite po love akumulatora eetkicom za Ciscenje polova i klema prema uputstvima iz odeljka "Odrzavanie akumulatora« da bi kablovi sa
punjaca ak~mlllatora mogli da ostvare dobar kon-

tak!.
5. Spojite pozitivan (+) kabl punjata akumulatara sa pozitivnim pelom akumulatora, a zatim spojite negativan (-) kabl punjara sa negativnim polom akumulatora. Ukljueite kabl punjaca u uticnicu u zidu iii u neki drugi izvor za napajanje od 220 V. 6. UkljuCite punjae. Ako imate aparat za podesavanje, podesite ga na jaeinu struje od 5-15 ampera, iIi na sporo punjenje oznaceno od strane proizvodaea. Takode po de site punjae na napon akumulatora; on ce za sve tipove automobila praktieno biti 12 V. 7. Ako punjae vaseg akumulatora nema automatski iskljuCivae. treba da imate hidrometar (instrument za ispitivanje akumulatora) sa term ometrom za proveru temperature elektrolita na svaki sat vremena da ne bi presla 50°C. Ako vidite da iz celije izlazi suvise mehurica, smanjite brzinu punjenja. Akumulator je potpuno napunjen kada je specifiena tezina elektrolita u svakoj celiji 1,260 pri 25 'c. Pogledajte prilozenu tabelu gde su dati tipicni rasponi specifiene {ezine (specifiena tezina je odnos tdine elektrolita i iste koliCine - zapremme vode. Objasnjenje za hidrometar i speci-

//~
Punjenje akumu!i1lOra moze da se obavi bna iii u toku nckoiiko casova, Medutim, preporucujc sc sporo punjt!nje.

fienu tdinu dato je u odeljku "Ispitivanje akumu1atora«). Aka nemate termometar, moracete

pipanjem kutije akumulatora da odredite pregrejanost elektrolita. Kada primetite mehurice, treba odmah da smanjite brzinu punjenja. Suvise visoka temperatura moze da osteti unutrasnje delove akumulatora.
Napomena: ako se na kontrolnom staklu pokazivaca na zaptivenom ak::umulatoru kame_ nije

TIPICNE VREDNOSTI SPECIFICNE TEZINE NA 25 °C
stepen napunjenosti

specifi"cna tezina

specifiena tezina
specificna tezina specificna tezina

specifiena tdina specifiena tdina

od od od od od od

1,260 1,230 1,200 1,170 1,140 1,110

do do do do do do

1,280 1,250 1,220 . 1,190 1,160 1,130

100% 75% 50% 25% skoro zanemarljiv
zanemarljiv

105

potrebno odrzavanje pojavi zelena tacka, to znati da je akumulator napunjen. U nekim slucajevima, moZda cete morati da malo nagnete akumulator da biste videli zelenu tacku ako su se mehuriei gasa nakupili oko pokazivaca. 8. Kada je punjenje zavrseno, iskljucite punjac akumulatora i skinite kablove punjaca sa akumulatora. Izvu.cite kabl punjaca iz izvora napajanja od 220 V. Cuvajte punjac na bezbednom i suvom mestu. Ponovo spojite kablove akumulatora i to prvo pozitivan. Vratite na mesto cepove posto ste oCistili njihove otvore. Aka Yam je akumulator ispravan, napunjenost treba da se odriava tekom duzeg vremena. Ako nije, morate da utvrdite razlog problema. To moie da ·bttde neodgovarajuce podesen regulator napona, neispravan alternator, preterano dug rad motora prilikom startovanja, ili neispravna elek· tricna instalacija. Sve to je podrobnije ol:ijasnjeno u sledec'im poglavljima.

kog automobila koji ima isti napon, verovatno cete moei da pokrenete automobil bez problema. Po stupak je jednostavan ako zoate kako se to radi, ali elektricna instalacija vaseg automobila moze da bude ostecena ako ne povezere ispravno kablove. Dovoljno je da budete sposobni da podignete poklopac motora na vasem automobilu, pa da bud!;te u stanju da lako poveiete produzne kablove predvidenim redosledom.
Upozorenje: uvek skiniteprstenje iii sat kada

1
II ; '
1
;

~ !

I .

!j I I
,

radite u blizini akumulatora i produznih kablova da biste spreCiIi mogucnost vamicenja. Pazite da produini kablovi ne dotaknu pozitivan pol akumulatora (iii bilo koji metal u dodiru sa tim polom) niti bUo koji metalni den na automobilu. Moze doc; do kratkog spoia. Nikada ne izlaiite
akumulator otvorenom plamenu iii elektricnoj
varnici.

Povezivanje produznih kablova za startovanje
izvodi se na sledeCi narin:

1. Da biste dopunili akumulator koji ne radi, parkirajte vas automobih automobil Ciji eete akumulator iskoristiti jedan prema drugom. Ne doz· volite da se dodirnu da ne bi izazvali kratak spoj i apasno varnicen]e.

Upotreba produznih kablova za startovanje
Alai i malerijal

2. Skinite cepove sa ispraznjenog i ispravnog akumulatora. Proverite nivo elektrolita u aba akumulatora i aka je nivo nizak, nalite vodu. Koristite destilisanu vodu ako voda u vasem kraju ima veliki sadriaj minerala. Tokom premoscavanja skinite sve cepove, a otvore zastitite krpom.
Upozorenje: ako je elektrolit u isprainjenom akumulatoru zamrznut, akumulator ne treba dopunja· vatL Kori.Scenje produinih kablova za startovanje moze da ofteti akumulator i eventualno prouzrokuje eksploziju. Napomena: ako vas auromobil ima zaptiven akumulator kame nije potrebno odriavanje, ne moiete dodati vodu. Umesto toga, proverite stepen napunjenosti akumulatora tako
fro cete pogledati u »okce«( pokazivaca napunjenosti,~

I

• • • •

Voda, obicna iii destilisana Krpa Produini kablovi za startovanje Hidrometar

Zelena tacka znaci da je akumulator napunjen. Ako je pokazivac svetao iii providan, akumulator
treba zameniti; ne pokusavajte da ga nap unite ili

nag, najcesCi je naCin da se aktivira ispraznjen

Kispraznjenog akumulatora iz drugog napunje-

oriscenje produznih kablova za punjenje

dopunjavate. Ako je pokazivac taman, akumulator moze da se puni.
3. Iskljutite glavni prekidac i sve ostale elektricne uredaje u automobilu da biste izbegli nepo' trebno trosenje akumulatora. ZakoCite vozilo i

akumulator. Elektricna energija, dovoljna da. pokrene automobil, dovodi se pomocu produznih kablova iz ispravnog akumulatora, Pomocu kablova i elektricne energije iz akumulatora bilo

106

=

-

SISTEM ZA STARTOVANJE

Na ovoj slid, automobil n3 levoj st[ilni lma i5prainjen akumulator. a automobil na desnoj se karisti au bi ga pokrenuo. Skinite zatvarace sa cdija akumulatOfil (ako ih im3) i uradite s!edece: (1) spojile crveni (pm:ilivan) kontakt produznog kabla sa pozilivnim polom ispraznjcnog akumulatora: (2) spojite drugi kontakt crvenog produznog kab!a sa pozitivnim pelom akumulatora koji sluzi za pOkretanjc: (3) spojilc kontakt crnog proauinog kabla Zll negativun pol punag akumulatora i (4) spojite drugi kontakt crnog produinog kablu Z<l blok motom iii ram automobila 5<l ispraznjenim akumulatorom. Produznc kablove Zll startovanje skidajte obrnmim n:dosledom.

stavite rucicu meniaca u polozaj za parkiranje kod automobila sa automatskim menjacem, a u neutralan poloZaj kod automobi)a sa mehanickim menjacem. 4. Spojte jedan kraj produznog kabla (crvene boje) sa pozitivnim (+) polom ispraznjenog akumulatora, a drugi kraj ovog kabla sa pozitivnim (+) polom akumulatora iz kojeg ga punite. Kod

veCine automobila, pozitivan pol na kablu )wji vodi ad automata elektropokretaca ima crvenu klemu, dok negativan kabl, prikljucen za blok motora iIi ram automobila kao masu. obicno ima emu klemu. Napomena: neki stariji -tipovi automobila, kao i uvozni modeli, imaju sistem sa pozitivnim uzemljenjem. Jedina razlika je u tome sto je pozitivan kabl uzemljen, a negativan kabl povezan sa automatom elektropokretaca 107

-------

SISTEM ZA STARTOVANJE

i
obavite dalju proveru akumulatora i sistema za

obratno nego kod sistema sa negativnim uzemljenjem. U ovom sistemu, negativni produzni kabl

punjenje akumulatora kako je opisano u poglavlju
»Sistem za punjenje«.

se prvi spaja, a poslednji skida, 5, Spojite jedan kraj produznog kabla (erne boje) sa negativnim (-) polom ispraznjenog akumulatara, a'drugi kraj ovog kabla za blok motora iii ram automobila koji ne maze da se pokrene, Uvek spojite pozitivan pol sa pozitivnim i negativan sa negativnim ..

Ako kupujete produzne kablove za startovanje~

trazite one sa dobrim elektricnim provodni-

cima kao sto je bakar. Bakar je mnogo bolji provodnik elektricne struje od aluminijuma i veCine drugih metala. Takoae proverite da Ii su kablovi elastieni. Ispravni kabloyi ne bi trebalo da budu kruti iIi uyijeni.

6, Pokusajte da ukljuCite motor auto mobil a sa ispraznjenim akumuiatorom, Aka ne uspete odmah, ukljucite motor automobila iz Cijeg akumula tara punite isprazenjeni akumulator da se ovaj ne bi ispraznio. Pokusajte ponovo da ukljuCite motor automobila sa ispraznjenim akumuia-

torom. 7. Kada uspete da ukljuCite motor automobila, skinite negativni pomoeni kabl sa bloka motora iii rama, a zatim i sa pola pomoenog akumulatora (kod sistema sa pozitivnim uzemljenjem, ova ee biti pozitivan kabl). 8. Skinite pozitivan kabl sa ispraznjenog akumulatora, a zatim i sa pomocnog (kod sistema sa pozitivnim uzemljenjem ovo ce biti negativan

Izbor akumulatora i zamena
kupujete kupite takay Kadakojikapacitetnov akumulator,nameravate da Ciji je bar isti kao kod originalnog iii onog menjate, osim ako ne '!utomobil prodate u relativno bliskoj buduenosti. Cak i tada, veliki akumulator maze da poveea cenu prilikom prodaje. Akumulatori se cene prema ponasanju prilikorn startovanja rnotora po hladnom vremenu, tj.

kabl).
9. Na kraju vratite cepove sa akumuiatora oa svoje mesta.

Neb novi modeli automobila imaju akumulatore sa bocno smestenim polovima. Kada se koristite ovim tipom akumulatora, budite veoma pazljivi da pozitivan produzni kabl ne sklizne sa pola i dodirne masu, odnosno neb obliznji metalni deo automobila. Ovi polovi mogu da budu tesko dostupni i taka mali da se klema produznog kabla ne ddi cvrsto. Meclutim, postoje adapteri koji olaksavaju spajanje produznih kablova sa ovim polovima. Posta je motor auto mobil a pokrenut, trebalo bi da radi najmanje 20 min uta sa povecanim brojem obrtaja da bi se akumulator napunio. Uredaj za ispitivanje akumulatora (hidrometar) moze da pokaze da Ii je standardni akumulator dovoljno napunjen da 'moze ponovo da pokrene motor automobila. Proverite pokazivac stanja napunjenosti na akumulatoru kome nije potrebno odriavanJe. Ako vas akumulator i dalje ne radi, iIi aka lampiea alternatora pokazuje kvar, moraeete da 108

sa koliko elektricne struje akumulator moze da snabde elektropokretae kada je vreme veoma hladno. Provera startovanja po hladnom vremenu pokazuje jaCinu struje koju akumulator od 12 V maze da proizvede u roku ad 30 sekundi pre nego sto napon padne na 7,2 V. Kapacitet akumulatora je izrazen u amper/tasovima - na primer,

.,

,

akumulator od 50 Ah (amper/casova).· . Prilikom kupovine treba da odaberete akumulator sa kapacitetom neophodnim za startovanje po hladnom vremenu. Za motore koji imaju dodatne uredaje kao sto su upalj ac za cigarete, jak stereo uredaj itd., treba predvideti akumulator veeeg kapaciteta. Ako imate problema sa startovanjem po hladnom vremenu, kupite akumulator najveeeg kapaciteta koji fizicki moze da stane u predvideni prostor. Zapamtite da ce na -20°C vas akumulator, iako je potpuno napunjen, koristiti sarno 40% kapaciteta. Ovo znaC! da ee za isti motor mozda biti potreban akumulator sa 2,5 puta veClm kapacitetom od nominalnog da bi mogao da radi kada temperatura padne na -20°C.

:1
- -i I

!

.=

SISTEM ZA STARTOVANJE

Ala! i ma!erijal

neki drugi melalni dec automobila i izazvaii kralak spo;.
Akumulator kome nije potrebno odriavanje

• • • • • • •

• Voda - obicna iIi destilisana

Kljucevi iii klesta za.akumulator Izvlakac za kleme Traka za ddanje akumulatora Cetka za bojenje Hidrometar Nov akumulator Penetrant Soda bikarbona Antikoroziona boja Silikonski sprej iii antikoroziono sredstvo Mast iii vazelin .

Aka imate star automobil i aka ste zamenili originalne delove kao 5to su pneumatici, amortizerl i

• • • •

prigusivaci najboljim koj·e ste nasli, verovatno vozite automobil koji je iz vise razloga balji nego sto je bio kao nov. To je jedna od koristi koje tdiste auto-delova moze da ponudi svojim potrosa6ma.

Za razliku od nekih del ova automobila, kao sto
su rerneni i cevovodi, akumulal:ori se testo mogu

kupiti jeftinije na rasprodajama. Stoga vodite
racuna 0 starosti i stanju vaseg akumulatora i nauCite se da predvidite vreme za zamenu kako

biste mogli da kupite nov po najpovoljnijoj eeni pre nego sto budete prinudeni da ga kupujete kada otkaie, te niste u situaciji da birate. Osim velicine i kapaeiteta akumulatora, postoji nekoliko tip ova izmedu kojih se treba odlueiti. NajeesCi tip je napunjen iii vlaian akumulator kad koga je elektrolit prethodno naliven i koji je odmah spreman za montiranje u vozilo. U suvosarzirani akumulator mora da se nalije elektrolit pre nego sto se montira. Ova teenost se prodaje uz akumulator u plastienoj kantiei. lake
je akurnulator apsolutno »svez«, odnosno nikada

nije imao elektrolit u sebi, punjenje predstavlja problem. (ProCitajte upozorenje.) Sve eelije treba da napunite do vrha ploca.
Upozorenje: tdnost u akumulatoru je kiselina sa korozivnim dejstvom. Ne dopuslile da yam dode u dodir sa oCima, koiom, ode/om iii obojenim povrsinama. Odmah dobro isperile vodom mesto na koje je prsnula Idnost. Nikada ne dri.ile akumulalor blizu otvorenog p'lamena iii eleklriene varniee. Akumulalor proizvodi gas koji je zapaljiv i eksplozivan. Uvek skinite prslenje i sal kada radite sa akumulatorima i produinim kablovima

Dobar primer za ovo je akumulator kome nije potrebno odrhvanje i koji treba uzeti u razmatranje kada dode vreme da zamenite svoj akumulator. Glavna prednost je to sto mil nikada nije potrebno dodavanje vode. Meautim, imajte u vidu da postoje razni tipovi akumulatora kojima ne treba oddavanje, i ako niste strucnjak, moiete da imate problema prilikom donosenja odluke. Postoje akumulatori koji ne traze odriavanje, ali jos uvek na poklopeu imaju cepove i otvore za nalivanje. Bolje prodavniee auto-del ova nude zaptivene akumulatore kojima nije potrebno odrzavanje, a koji se koriste u novijim tipovima automobila. Takvi akumulatori na poklopcu nemaju cepove i otvore za nalivanje. Umesto uobicajenog e1ektrolita, u tu mesavinu ukljucuje se i antimon. Kaleijum smanjuje kolitinu gasa koji se razvija prilikom punjenja, a odsustvo antimona eliminise potrebu za dodavanjem vode. Bez obzira da Ii cete se odluCiti za potpuno zaptiven akumulator kome nije potrebno odrzavanje iii manje skup tip sa poklopeima i otvorima za nalivanje, u svakom slucaju dobicetebolji akumula tor od onoga koji je bio ugraden u vas stariji model automobila. Jedno od preimuestava svih akumulatora kojima nije potrebno odriavanje jeste da se u njima nagomilava veoma malo kiseline iii se liOpste ne nagomilava. Stoga je i korozija na polovirna, klemama kablova i na samoj kutiji znatno smanjena. Medutim, nije na odmet da ipak s
vremena na vreme oCistite akumulator zbog toga 5tO maze dati do talozenja drugih zagadivaca.

za startovanje da biste sprecili mogucnost varnice-

nja. Pai.ljivo rukujle metalnim alatom iii produinim kablovima da ne bi dodimuli pozilivan pol akumulatora (iii metal u dodiru sa tim polom) ili

Zbog toga sto su zaptiveIii, akumulatori kojima nije potrebno odriavanje nemaju cepove i otvore za proveru stanja napunjenosti pomoeu hidrometra, vee se one utvrduje pregledom pokazivaca . . Kada je »okee« na pokazivacu zeleno, slepen napunjenosti je dobar. Kada je »okee« tamno, potrebno je punjenje, a kada je »okee« providno iii 5vet1.0, nivo elektrolita je suvise nizak da hi se 109

SISTEM ZA STARTOVANJE

l
I
Teenast
U dkumul;JlOru sadrii I;isclinu_ Aka yam smesta gil isperi!c vadom.

/cjGc ~

OE-3

~lutajno

udc II oko.

lspitivanje sa hidrometrom yam moze reCi da Ii je akumuJator dovoijno napunjen iIi ga je pOlrebno dopuniti.

punio. Ukoliko je to slueaj, ne pokusavajte da punite akumulator kome nije potrebno odriavanje, vee ga obavezno zamenite. Posto nap unite akumulator kame ne treba odrzavanje zato sto je na osnovu pokazivaca to trebalo utiniti, moida eete morati malo da nagnete akumulator na jednu i na drugu stranu da biste videli zelenu boju ako se slueajno oko pokazivaea nakupe mehuriCi gasa. Ako na osnovu uputstava iz odeljka »Ispitivanje akumulatora« zakljutite da akumulator treba zameniti, to se radi na sledeCi naCin: 1. Skinite kljueem vijke na ramu koji prievrSeuju akumulator za automobil. Posao ee yam iCi brie ako ga blagovremeno planirate. Kada resite da 110

zamenite akumulator, bar nekoliko sati pre nego sto poenete..to da radite podmaiite vijke uljem da bi se lak,e skinuli. 2. Skinite kleme kablova sa akumulatora kako je opisano u odeljku "Punjenje akumulatora«. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. 3. Izvadite stari akumulator iz automobila. Traka za drianje akumulatora ee yam olaksati taj posao. OCistite okvir za pricvrscivanje rastvorom sode bikarbone i vode. Ne bi bilo lose da taj okvir posle tiseenja i susenja obojite bilo kojom antikorozionom bojom da biste usporili dalju koroziju. 4. Montirajte nov akumulator posto ste proverili

,

1
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - .. !

SISTEM ZA STARTOVANJE

L::ablovi sp J..:-ni za iste polove kao na starom .. Ic.dr:rn, 'legativan pol je u veCini slucajeva 'mljen za blok motora iii ram. ko]i J );'-IffiO stan]I ivozni tip.ovi automobila imaju sistem sa pozitl!nim uzemljenjem kod koga je pozitivan kabl prikljucen za masu. '
5. Obavezno proverite da Ii je nOV akumulator posle nameStanja potpuno napunjen. Ako je u pitanju standardan akumulator, proverite to hidrometrom. Ako je akumulatoru potrebno punjenje, pogledajte uputstva u odeljku "Punjenje akumulatora«. Pogresno montiranje akumulatora maze da bude opasno iz nekolikl razloga. NajoCiglednija je mogucnost da akun.ulator ispadne iz nosaca prilikom iznenadnog ,"kog potresa. avo cak moze da izazove i po7.ar. Drugi je taj sto mpropisno ugraden akumula-

tor moze brze da propadne. Ne sarno sto postoji opasnost da se razbije kutija, vee moze da se osteti i unutrasnjost akumulatora sto maze da prouzrokuje kratak spoj. avo ee naravno unistiti jednu iii nekoliko eeIija. Kadgod zamenjujete akumulator iIi Cistite polove na akumulatoru, obav.ezno premazite antikorozionim sredstvom spojeve kablova i polova. To maze brzo da se uradi silikonskim sprejom, ali je efikasnije primeniti posebno antikoroziono sredstvo koje se na metal nanosi cetkorn. To sredstvo se nabavlja u prodavnicama auto:delova. Moze se naneti i debe a sloj masti, a dovoljan maze da bude i vazelin. Mnogi noviji tipovi akumulatora sa bocno postavljenim polovima imaju zastitne poklopce na polovima koji ih stite od korozije. Ti poklop

®

\
'~'\
-',,1.---!

Ii

1--

K!eme sa polov~ma koji se nalaze 'sa bocne strane akumu!atora skidaju se tako sto se olabavi sestougaona navrtka (1). Zaptivna kapica (2) stili kontakt cd prasine i musti.

111

SISTEM ZA STARTOVANJE

1
Zamena elektroDokretaca i • automata elektropokretaca
amena elektropokretaca (aniasera) i automata Zelektropokretaca nije ispod automobilaakoizvuste mnogo teska spremni da se podvucete i cete napolje motor teiak oko 5 kilograma. S
obzirom na cenu zamene elektropokretaca u veCini servisnih stanica, usteda ce biti znatna.

pokrece zupcanik prema zamajcu ":1 kraju r;\dilice matara. Postoje dva uobicajel1;J naeina UJ. koji se zupcanik elektropokretaca spaja sa zamajcern - Bendiksov pagan i pogan sa uletanjem; u oba slucaja koristi se inercija da bi se pogonski zupcanik spojio sa zamajeem. Pogonski zupcanik elektropokretaca pokrece zamajac. Ovim se stavljaju u pagon unutrasnji delovi motora i On poCinje da radi (sistemi za paljenje i dovod goriva igraju podjednako vainu ulogu u startovanju ali to ce biti podrobnije objasnjeno u poglavljima posvecenim tim sistemima). Cim motor poene da radi, pogonski zupcanik se odvaja od zamajea i, is to kao i elektropokretac, vise nije pot reb an sve do sledeceg startovanja.
Otkrivanje kvara kod elektropokretaca

I
~

"
1 .1

Moze da se kupi dobar remontovan iii polovan elektropokretac mnogo· jeftinije nego sto bi kostao da vam u servisnoj stanici montiraju novi. Elektropokretac je smesten u blizini zamajea motora. Na vozilima sa zadnjim pogonom, elektropo kretac moze da bude smesten sa bilo koje strane motora i pricvrscen vijcima za motor. Na automobilima sa prednjim pogonom nalazi se ispod iIi iza matcra i pricvrscen je vijcima iIi za motor iii za menjacku kutiju. Elektropokretac sluZi za pustanje motor a u pogon. Kada se kontakt-kljuc obrne da pokrene motor, elektricna struja 1Z akumulatora dolazi u
automat elektropokretaca, uredaj koji pretvara tu

struju u mehanicki rad tako sto aktivira kotvu magneta u njemu. Elektricna struja tako6e pokrece pogonski zupcanik elektropokretaca. Kotva elektromagneta povezana je polugom koja

Ako se radiliea normal no obrce kada okrenete kontakt-kljuc ali motor ne moze da zapocne sa radom, problem nije u elektropokretacu (pogledajte odeljke posvecene otkrivanju kvarava na motoru i sistemima za dovod goriva, paljenje i preCiscavanje izduvnih gasova). Ako elektropokretac sarno skljoene iii se pokreee veoma spOto, prvo proverite dali su kablovi akumulatora Cisti i zategnuti. Ako su akumulator i kablovi ispravni, onda je elektropokretac neispravan i treba ga zameniti. Aka se elektropakretac akrece, a ne pakrece zamajac, iIi ga pokrene sarno na trenutak, to znaci da su automat elektropokretaca ilili pogon elektropokretaca neispravni i da ih treba
zameniti.

Skidanje elek(ropokretaca

Ala! i ma!erijal

• • • • • • • • •

Klinovi za tockove Dizaliea i sigurnosna postolja Pokretna lezaljka Kljucevi Klesta za akumulatore Izvlakac za kleme Elektropokretac Automat elektropokretaca Sigurnosne podloske i podloske sa ozubljenjem

.Skidanje elektropokretaca razlikuje se u zavisnosti od tipa I modela automobila. Na primer, na nekim automobilima, elektropokretac se nalazi izmedu izduvnih cevi i elemenata sistema vesanja te skidanje moze da bude komplikovano bez hidraulicne dizaliee. Automat elektropokretaca smesten je iii na unutrasnjem delu kuCista iii na samOm elektropokretaeu. Sa unutrasnjeg kuCista automat se skida

lako, ali kada je montiran na elektropokretacu, obicno mora da se skine i elektropokretac da bi se doslo do automata. U svakom slucaju, navedeni postupci za skida· nje elektropokretaca i automata elektropokretaca najcesce se primenjuju te mogu posluziti kao opste smerniee. Ako sledite uputstva i pazljivo

~

I
'1

I .;
I :;;

!

i
!

,

112

i ~
i

~

Prilikom startovanja kontakt-kljucem. pri cernu 5C pomera poluga (3) i omogucuje da pogonski zupcanik (4) pOkrene zamajac (5).-" SISTEM ZA STARTOVANJE Elektropokretac je obicno smesten na zadnjoj strani motora i pricvrscen je vijcima za motor.- r'" . elektricna stmja poteee ka automatu dektropokretaca. 0------ Automat clektropokrctaca (1) je smdten na vrhu elektropokrelJCa (2). 113 .

Elektropokretac se skida i montira na sledeCi naCin: 3.Jc nema pOlrebe vi!lc da radio a pogonski zupcanik (1) se razdvaja od zamajw (2). Postoljima poduprite prednji dec automobila dok radite pod njim. a zatim dizalicom spu'stite auto mobil na postolja. Stayite postolja ispod prednjeg dela automobila da biste ga bezbedno poduprli. Stayite klinoye ispred i iza zadnjih toekava. Posebna oprema koja olaksaya zamenu ukljueuje i dizalicu. Dizalicom treba podiCi automobil dovoijno ad zemlje da bi se skinuo eiektropokretae. sem ako elektropokretac moze da se dohyati odozgo. i~ i ' Kada se ukljuci mOlor. 4. a pokretna lezaljka ee yam omoguCiti da se lako kreeete ispod vozila.pratite kako su sastavni delovi montirani. 5. Pronadite gde je smesten elektropokretac. klesta iIi izYlacak za kleme). Parkirajte auto mobil na ravno tIe i zakocite ga ruenom kocnicom. Pre nego sto se podyucete ispod automobila da skinete elektropokretae. deklropokrel. Podignite dizalicom prednji dec automobila tako da prednji toekoyi budu iznad zemlje. dva sigurnosna postoija i pokretnu le2'aljku. iskljucite kabl za masu sa pola akumulatora (upotrebite. 114 . On se obicno nalazi blizu dna iii iza motora na vozacevoj strani autornobila. 1. ne bi trebalo da imate nikakye teskoee. 2.kljuc.

Panova povezite provodnike koriste6 na svim kontaktima podloske sa ozubljenjem iIi sigurnosne podloske. 3. 6. na vrhu elektropokretaca nalazi se nosae koji ga pricvrscuje za motor.vim da ih skinete. Neki tipovi automobila. Napomena: na nekim tipovima automobila. Na jednom kraju automata elektropokretaca nalazi se prikljucak elektropokretaca. 9. Ponovo poveiite kabl akumu!atora koji se prikljucuje za masu. odnosno da nema korozije iii ostataka boje. pre svega americki. To se radi na osnovu gore datih uputstava. Da biste montirali elektropokretac. 10. Posto skinete ovaj prikljucak. panovo monti- rajte sklop elektropokretaca i automata elektropokretaea. 4. Skinite kabl sa negativnog pola akumulatora. !skljuCite sve kontakte na automatu elektropokretaca. Prema vee datim uputstvima. Ponovo povel:ite akumulatorski kabl za negativan pol. Skinite vijke za pricvrsCivanje. mogu da izazovu ozbiljne probleme u elektricnoj instalaciji. Skinite dva vijka koja pricvrscuju automat elektropokretaca. Montirajte nov automat tako sto cete ponoviti postupke 1 i 2 obrnutim redom. postupite na sledeCi naCin: l. Neki tipovi uvoznih automobila imaju automat elektropokretaca ugraden neposredno u elektropokretae koji moze da promeni sarno neko ko je upoznat sa ovim sklopom elektropokretaca i automata elektropokretaca. skinite vijke. Napomena: proverite na elektropokretaeu da Ii je' spoj oko otvora za montiranje Cist. 1l. 115 . 3. Proverite da Ii opruga dobro naleie na kotvu. Skinite cetkom prasinu sa elektropokretaca (zastitite oCi). Posto ste poduprli elektropokretae. Montirajte novi automat elektropokretaca na mesto na kame se nalazio stari. okrenite automat i skinite. 3 i 4 obrnutim redom i ukljuCite motor da biste proverili da Ii elektropokretac normalno fadi. gao Napomena: ne zaboravite da . Obezbedite sve elektricne kontakte pomocu. 8. 5. Upotrebljavajte sigurnosne podloske iii podloske sa ozubljenjem za povezivanje svih elektrienih kontakta. Spustite auto mobil tako sto cete ponovlll postupke 1. Pogresno povezani provodnici 2. Kada izvadite sklop elektropokretaca i njegovog automata. 2. 7. Poduprite nekako elektropokretac da biste mogli da izdrzite njegovu tezinu koja je oko 5 kilograma. sigurnosnih podloski i podloski sa ozubljenjem. 7 i 8 obrnutim redom.1= 6. 4. 5. 2. ponovite postupke 6. Ne zaboravite da ih obeleiite prilikom ponovnog povezivanja da ne biste pogresi!i. Taj no sac mora da se skine pre nego sto se elektropokretae izvuce napolje. Skinute provodnike obelezite na neki naCin da biste bili sigurni da cete ih vratiti na ista mesta. imaju automat elektropokretaea smesten na elektropokretacu. Olabavite vijke za pricvrsCivanje elektropokretaca. povucite elektropokretac i izvucite ga napolje. ali nemojte sa.zamenite staTu oprugu u magnetnom jezgru novom koja se dobija uz nov automat. Kljueem poskidajte sve provodnike povezane sa elektropokretacem i automat om elektropokretaca. Automat elektropokretaca montiran na unutrasnjem delu kuCista skida se na sledeCi naCin: l. te se"stoga mora skinuti elektropokretae da bi se zamenio automat.

(3) eleklropokretac i (4) indukcioni kalcm. 116 .I. Karla . obeleiite provodnike tako da ih mOlelc panovo povezati sa novim.:amenjujete autOmat elektropokretaca. (2) namotaje automata dcktropokretaca. SISTEM ZA STARTOVANJE Tipicni prikljucci na umomatu elcktropokretacil ukljucuju (1) kontakt za akumulator.

akuDetaljni opis akumulatora nalazi se u poglavlju »Sistem za startovanje«.. (3) aiternalOr. kao i potrebni prekidaei elektrieni provodnici. Zbog sve veceg broja potrosaea elektricne energije u savremenim tipovima automobila. a pokrece ga pogonski femen vezan za kaisnik radilice koji okrece i ventjlator. (4) napoDski regulator. Osnovni delovi sistema za punjenje Sil akumulator. regulator napona (regler). elektricnu energiju proizvodi alternator. potrebno je sto bolje shvatiti njenu funkdju i nautiti kako se vrse osnovne popravke na sistemu za punjenje. Meautim.SISTEM ZA PUNJENJE Kmulator obezbeduje poeetnu elektrienu energiju za startovanje motcra. Alternator je smesten na prednjem delu motcra. 117 . generator jednosmerne stmje (dinamo) zamenjen je alternatorom koji moze da proizvede znatno vecu kolitinu elektricne energije pri malom broju obrtaja motora. (5) kontrolna lamps i (6) glavni prckidac (kontakt-kljuc). kada motor poene da radi. alternator. (2) razvodna kutija. / CD Osnovni delay! sistema za punjenje: (1) akumulator. Posto je skoro polovina svih teskoca u vezi sa automobilom povezana sa elektrienom instalacijom. ao sto je reeeno u prethodnom poglavlju.

Kada zasvetli. »potrosaCi pod naponoffi«. ~>upravljac zakljucen« i »pokretanje motora«. Svrha sistema za punjenje je odriavanje napunjenosti akumulatora i napajanje elektrienom energijom drugih potrosaca kao sto Sli svetla. brisaCi vetrobrana. Na donjem delu nalaze se pljosnati metalni kontakti iii prikljuene stezaljke. (2) prikljutak za rdej. sirena. Ostali delovi sistema za punjenje su glavni prekidae. regulator napona smesten je u samom alternatoru. tako da pravilno rade kada je motor u pogonu. klima-uredaj.SISTEM ZA PUNJENJE Regulator napona regulise koliCinu elektriene encrgije koju proizvodi alternator. kasgtofon. 118 . kontrolna lam pica sluii kao upozorenje na tabli sa instrumentima daje doslo do nekog problema u sistemu za punjenje. Svi delovi sistema za punjenje pavezani su elektricnim provoctnicima. radio. (3) prikljucak za akumulator i (4) pdkljucak za musu. Glavni prekidae regulise protok elektriene energije. Kod nekih sistema za punjenje. duzine i preseka. Stoga treba voditi raeuna da se stari provodniei zamenjuju onima istog tipa. Osim sto snabdeva elektrienom energi- jam motor i druge uredaje na elektricni pogon. Prema nameni. alternator takode vraea elektrienu energiju u' akumulator gde se skladisti. uredaj za dizanje i spustanje prozora i drugo. Ii Na slid su prikazani prikljutci altcrnaloru: {ll prikljucak za pobudu. Treba zapamtiti da akumulator ne proizvodi elektricnu energiju vee je sarno skladisti. Regulator napona obieno je srebme iIi erne boje. On abieno ima cetiri polozaja: »neutralan«. kvadratnog iIi pravougaonog preseka. elektrieni provodnici su razliCitih tipava i preseka. Regulator je najeesce montiran na alternatoru iii blizu njega. kontrolna lampiea za pokazivanjestepena napunjenosti i elektrieni provodniei.~ On sprecava da iz alternatora poteee suvise velika koliCina struje u akumulator sto bi mogio da izazove pregorevanje svih elektrienih uredaja u autmobilu.

moze da osteti lezajeve alternatora i da optereti leZajeve pumpe Za vodu. iii ako je glavni prekidae iskljucen. Prepunjenost akumulatora ogleda se u stalnoj potrebi za dodavanjem vode. Ako je upaljeno crvenO svetlo upozorenja za nedovoljan napon alternatora ili visoku temperaturu matora. Pogonski remeni. (1) odvajanje slojeva. Kontrolna lampica se pali sarno kada je glavni prekidac ukljucen dok motor ne radio Ako zasvetli dok motor radi. posta vizuein. Bez obzira da Ii vas automobil na tabli sa instrumentima ima kontro]nu lampicu iii am permetar. Prepunjen akumulator najcesce je znak da treba obratiti paznju na sistem za punjenje. a akumulator ce staIn a otkazivati. (1) poderotine. (3) usijanost. Zamena se preporucuje posle wake In godine.:Hopljenost u!jem i (5) prskoline. prednja svetla ce biti bleda dok motor radi u praznom hodu. Zvuk koji proizvodi labav remen jeste povremena skripa iIi »piStanje~< kada se povecava brzina kretanja iIi broj obrtaja motora. oba uredaja ee signalizirati pocetak problema. J edan od najeesCih uzro1:a otkazivanja sistema za punjenje je labav.a. nedovoljno napunjen iii prazan. proCitajte odeljak »rspitivanje alternatora i regulatora napona«). Kada se na tabli sa instrumentima pojavi erveno svetlo upozorenja za nedovoIjan napon alternatora...- .. Stoga navodimo simptome koji ukazuju da sis tern ne funkeionise ispravno.i SISTEM ZA PUNJENJE Zamena pogonskog remena· alternatora Ala! i materijal e Uredaj za ispitivanje remena • Kljueevi • Poluga • Pogonski remen Mpostepeno da postaju sve vece. SIFt? . proizvoditi dovoljno elektricne energije za punjenje akumulatora. . (4) lI. 119 >. Ako je akumulator dobro napunjen i ako je ispravan. on . akumulator moze ozbiljno da se osteti. suvise zategnut iii neispravan pogonski remen. Ako je pogonski remen labav. to znaCi da pogonski remen proklizava iii da je iskidan. . Podjednako ozbiljan problem moie da predstavlja i nedovoljno napunjen akumulatoL Znaei su sporo okretanje radiliee motora i bleda prednja svetla.' . kao veCina gumenih delova.. obicno traju 3 godine. Mnogi pazljivi vlasniei automobila zamenjuju pogonski remen svake tri go dine da bi jzbegji probleme i ostecenja elektriene instalaeije. onda u sistemu za paljenje postoji kvar. Na ampermetru se oCitava da Ii je akumulator prepunjen.ce da proklizava zbog cega alternator nece ale teskoee sa sistemom za punjenje mogu Svaki od sledcCih defckata 1na6 da femen treba zameniti. (Ako ovo nije u pitanju.. Ako se odmah nesto ne preduzme. provera ne mora dll otkrije defekte. Pogonski remen koji je suvise zategnut. treba proveriti pogonski remen i regulator napona.

remeni sa tih uredaja treba da se olabave iii skinu da bi se obezbedio pristup pogonskom remenu alternatora.5 em. 2. znaCi da je suvise labav i da moze da prouzrokuje probleme u sistemu za punjenje. Ako vas automobil ima druge uredaje kao sto su servoupravljac. Ako nemate taj uredaj. Zategnutost pogonskog remena moze da se proveri pomoeu uredaja za ispitivanje remena koji se nabavlja u prodavnicama auto-delova. iskljucite motor i stavite prst na pogonski remen na sredinu izmedu dva kaisnika. I' I . Pailjivo proverite koji remen se stavlja u 1. Pritisnite prstom pogonski remen. Proverite da li na pogonskom remenu ima naprslina. Neee yam biti potreban nikakav uredaj za ispitivanje remena niti neko drugo podesavanje. s. klima-uredaj iii vazdusna pumpa za sistem za preCiscavanje izduvnih gasova. Tipican remen alternatora obuhvata kaisnik pumpe za vodu (4) i kaisnik radi!ice mownl (5).SISTEM ZA PUNJENJE ! I ! Dn biste lameni!i pogonski remen alternatora (1). Povueite alternator u praveu ventilatora tek toliko da se olabavi pogonski remen.kinuti i zameniti. Napomena: 120 'I . Ako remen ulegne za vise od 1-1. Remen se zatim moze. olabavite vijak za montiranje (2) na dnu alternatora i vijak za podesavnaje (3) na vrhu. naCin: vijugavi pogonski remeni koji se mogu naCi kod nekih motora (jedan jedini remen sluzi za pogon svih uredaja . Ako je natopljen uljem pogonski remen moze da izgleda zategnuto ali da i dalje proklizava i sprecava punjenje akumulatora. Namestite remen prema crtezu na nalepnici sa donje strane poklopea motora (ako nema nalepniee.delova motora) skidaju se pomoeu velikog odvijaca iii po luge da bi se smanjila sila zatezanja na kaisniku. Olabavite kljucem vijak za prievrsCivanje alternatora koji se nalazina dnu alternatora i vijak za podesavanje koji se nalazi na vrhu. stvrdnutih del ova iii ulja. Podesavanje i zamena pogonskog remena alternatora vrsi se na sledec. pogledajte u fabricki prirucnik)..

Montirajte nov pogonski remen alternatora preko odgovarajuCih kaisnika. pocnite sa onim koji je najblizi bloku motora. Nemojte ga seCi da bi ste ga skinuli ako vee nemate odgovarajuCi novi remen. Podesite zategnutost remena da ugib ne bude veCi od 1-1. Gumite polugu nadole da his!c podigli zatezni kaiSnik. koji zleb tako da mozete da ih vratite na svoJe mesto. Zategnite remen tako sto cete polugom pome· riti alternator od ventilatora. Napomena: ako treba zameniti i druge r~mene. 121 . Kada u prodavnici auto-del ova kupujete nov pogonski remen. provueite poJugu (3) pored mazalice na poklopcu za oprugu (4) pokretnog poklopca na kaisniku (5). pazite da kupite remen odgovarajuce veliCine. koristete polugu (1) za odvajanje allernatora (2) ad ventilatora. Ne pokusavajte da pomocu odvijaca montirate novi remen prebaeivanjem preko kaisnika da se ne bi istegao.5--2 em. Da bis!e zamenili remen. 4. Kada je pravilno zategnut. Skinite stari pogonski remen sa kaisnika.-~------- ------ SISTEM ZA PUNJENJE O"aj zmijoliki pogonski n:men (1) pravilno 51! zatei!! pomOCil zateznog kaisnika sa oprugom (2). Zatim pritegnilc vijak Z3 montiranje alteramora (3) i vijak za podesavanje (4). remen ne bi trcbala da ima ugib Yeti od 1. 5. 3..5 em Da biste zateg!i nov pogonski remen.

pailjivo sledite uputstva i budite veoma obazrivi. Zatim cvrsto pritegnite vijke za pricvrsCivanje i podesavanje alternatora. Ako ne postoji oznaka. akumulator mora da bude potpuno napunjen. moracete da ga dopunite kao sto je objasnjeno u poglaviju »Sistem za srartovanje«. Izvlakac za klerne olaksava skidanje kleme sa pola. Sa zadnje strane alternatora nalazi se otvor U obliku slova »D« koji sluii za ispitivanje ukupne snage alternatora. Pogonski remen je lako proveriti. pazljivo uvucite mali odvijac (oko 1 em) u otvor i poveiite odvijac sa pokretnim metalnim poklopcem i kuCistem alternatora. kada sredinu remena pritisnete prstom. Nekoliko nedelja posle namestanja novog pogonskog remena treba panovo proveriti njegovu zategnutost. proverite pokazivae stanja napunjenosti na zaptivenom akumulatoru kome nije potrebno odrzavanje.• Ovaj kontakt je obicno obelezen slovorn »F" na kucistu alternatora. Prove rite pomocu hidrometra step en napunjenosti standardnog akumulatora. Ako nije potpuno napunjen. postupite pre rna uputstvima datim u odeljku "Zamena pogonskog remena altern atora«. Napomena: kod nekih tipova vozila. Ispitivanje izlazne snage alternatora pokazace da Ii alternator snabdeva akumulator elektricnom energijom. ko se lampa upaIi dok Avozite kontrolnadovoljnoalternatoradaenergijeda znaei automobil. Ispitivanje alternatora i reg~latora naf)ona (reglera) Alai i malerijal • • • • • • • • Hidrometar Kljucevi Klesta za akumulatore Izvlakac za kleme Produzni kabl Voltmetar Odvijae Papir za glacanje (»smirgla«) 1. 122 i . Kleme sa akumulatora koji imaju bocno postavljene polove skidaju se tako sto se prvo kljucem odvrne vijak sa klerne. Na taj nai'in premosticete regulator koji se nalazi unutra te bi stoga napon trebalo da pocne da raste. 2. Ono ce takode pokazati da Ii je neispravan alternator iIi regulator napona. Ukljueite motor 1 proverite da Ii su remeni centrirani ida Ii pravilno rade. Ispitivanje alternatora nije tesko.~~~~~~~~--------------------------------------~ STSTEMZApUNJENJE [. Kada je akumulator poptuno napunjen moze da se obavi ispitivanje izlazne snage alternatora. moracete sami da pronadete kontakt pobude na osnovu prirucnika za vas autornobil. stoga prvo to uradite. to obicno moze alternator ne salje elektriene u akumulator iIi da je pogonski remen labav iIi otkinut. Navedeni Sll osnovni postupci za proveru izlazne snage alternatora. Ukljucite motor. Ako ga je potrebno zameniti iIi zategnuti. Kleme sa oprugom skidaju se klestima kojima se obuhvate krajevi klerne. . bolje prepustite posao elektro-mehaniearu da ne biste izazvaIi kratak spoj iIi ostetili skupe delove.\ 'I Pre nego sto poenete da ispitujete alternator. Ako yam neSto u uputstvima nije jasno. Iskljucite kontakt pobude alternator a tako sto cete izvuCi utikac iii skinuti navrtku malim kljucern . Skinite klemu sa negativnog pola akumulatora (kod sistema sa pozitivnim uzernljenjern skinite prvo klemu sa pozitivnog pola). novi pogonski remeni mogu da se istegnu izvesna vreme posle nameStanja. Napomena: ako nemate dovoljno iskustva sa radom na elektrienoj instalaeiji u automobilu. ispitivanje izlazne snage alternatora moze se obaviti i bez iskljueivanja kontakta. 6. Standardne klerne mogu da se skinu tako sto se kljucem olabavi vijak na klemi. Potrebno je sarno pravilno spojiti voltmetar sa elektricnom instalaeijom u automobilu i oeitati rezultat. Voltmetar rneri nap on u elektricnom kolu.

iskljuCite kontakt pobude ahcrantora (1).ervenu lieu za prikljucak »BAT« na altematoru. 5. Time' ste prekinuli vezu izmedu regulatora i sistema za punjenje i omoguCili altematoru da napaja punim kapaeitetom. Dublje uvlacenje advijaca maze da OSler. Po novo spo]te negativan kabl sa polom aku3. Aka se na voltmetru ne moie oatat. Spojite jedan kraj produznog kabla za kontakt mulatora . glavne delove alternatara. 4. odv. a emu sa farnam alternatora kao masom. Ako yam je auto mobil pod garaneijom. • .jac u otvor dublje ad 2 em. proverite da li je njom pokriven ceo sklop ili sarno regulator. pobude.. spojite drugi kraj produinog kabla sa prikljuckom za akumu!ator na alternatoru (4) 123 . Zatim spojite jedan kraj produinog kabJa (2) za komakt pobude nu alternatoru (3).------. Pre nego SIO obavite ispitivanje iziazllc snage alternatora pomocu vottmctra. Spojite provodnike voltmetra ._--------. nap on posta ste ga toliko gurnuli.- ---SISTEM ZA PUNJENJE Upozorenje: nemojte gurnut. znaCi da alternator mie ispravan iii da uzemljenje nije dobra. Spojite drugi kraj produznog kabla na prikljucak za akumulator na aiternatoru oznacen sa })BAT«.

ispitivanje izlazne snage al\ernalora moze se obaviti bez iSkljuCivanja konlilkla. Neispravan akumulator takode moie da dove de do prepunjenosti. Uvucite odvijac na vge ad 2 em u kontrolni olvOr U obiiku slova D. IskljuCite sve uredaje u automobilu i ukljuCite motor. znaci da je akumulator prepunjen. OCistite papirom za glabnje povrsIllu oko zavrtanja na regulatoru i mesta na karoseriji gde je montiran. OCitajte rezultat na voltmetru. 11. Skinite zavrtnje koji prievrscuju regulator napona. 124 . Pronadite regulator naporia. Ponovo montirajte regulator i ukljueite motor da proverite da Ii se napon smanjuje pri normalnom punjenju. Kada je akumulator potpuno napunjen. Ako napon poene da raste. 7. a ispitivanje izlazne snage alternatora pokazuje da je regulator napona neispravan.. .i II SISTEM ZA PUNJENJE i I . montirajte novi regulator napona kako je objasnjeno u sledecem odeljku.14 volti na praznom hodu motora. pa tek and a os tale delove sistema za punjenje. Ako i dalje dolazi do prekomernog punjenja. 10. rezultat treba da je oko. Stoga treba dobro proyeriti prvo akumulator.f 6. Ako je akumulator ispravan. iIi ako je napon visi od IS yolti kada je automobil na praznom hodu. problem je po svemu sudeci izazvao alternator. Ako napon ne poene da raste ni posle nekoliko minuta. Prepunjenost akumulatora je jedan od najcesdh problema koji nastaju usled neispraynog regulatora napona. neispravan je regulator i treba gazarrteniti. Ako morate stalno da doliYate yodu u akumulator. Ako je akumulator nedovoljno napunjen. probajte da obavite sledece ispitivanje: 8. Upozorenje: pazite prilikom ispitivanja da napon ne bude iznad 15 volti da ne bi ostetio alternator iIi neld dec elektricne instalacije. 9. moida ce biti potrebno da minutdva ubrzate rad motora nesto iznad praznog hoda da bi napon u akumulatoru porastao. Kod nekih lipava automobila. Vrh odvijata treba da budc uzemljen za pokre!ni metalni poklopac i kuCistc niternalOra kako bi sc prcmostio naponski regulator.

obavili ispitivanje hidrometrom iIi na neki drugi naein proverili stepen napunjenosti akumulatora. Olabavite kljueem vijak na klemi. ako sumnjate da je neispravan. izvucite ga iz automo- bila i odnesite ga u prodavnicu autodelova iIi servisnu stanicu gde vam se moze izvrsiti detaljna provera. Medutim. i (1) kontakt pobude (»F«) (2) prikljuCllk rdeja (3) prikljucak za akumulator (»BAT«) (4) prikljueak zn . svella su veoma bleda na praznom hodu. Nemojte koristiti cekic iIi polugu za skidanje kleme sa pol a da ne biste ostetili kutiju akumulatora.' 125 . • • • • • • • Kljueevi Klesta za akumulatore Izvlakae za kleme Poluga Odvijac Alternator Regulator napona (regler) 2. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. bilo bi bolje da popravku ovih 'delova prepustite strucnjaku. skinite klemu sa negativnog pol a akumuiatora (odnosno klemu sa pozitivnog pola ako se na vasem automobilu nalazL -sis tern sa pozitivnim uzemljenjem).nasu (»GRD«) . Ako nikada niste radili sa elektricnom instalacijom u automobilu i nemate nikoga ko bi yam pomogao. regulator napona i kabl akumulatora prikljucen za maSll. Kod akumulatora koji imaju boeno postavljene polove. a ukljuCili alternator. 1. pregledaJi pogonske remene i utvrdili da na kaisnicima nema prepreka iIi bocnog zazora. kablovi-6e mogu skinuti tako sto se mali sestougaoni vijak olabavi i odvije sa akumulatora. Ima ih obicno dva: jedan koji pricvrscuje alternator za blok motora i jedan na vrhu za podesavanje. Skinite klemu sa pola pomocu izvlakaca za kleme ako se klema ne moze skinuti rukom. a akumulator stalno otkazuje.= SISTEM ZA PUNJENJE 12. kada se jed nom nauCi i ta popravka 5e jednostavna. klestima stisnite krajeve i izvadite je. problem moze da bude prouzrokovan regulatorom napona iIi alternatorom. Stoga. Zamena alternatora Alternator u stvari nije tesko zamenili. Ponovite postupke 1-5 obrnutim redosledom da biste iskljuCili voltmetar. Odvrnite kljucem vijke za pricvrsCivanje alternatora. Ako ste proverili prikljucke akumulatora. Alternator se skid a i zamenjuje na sledeCi nacin: Zamena alternatora i regulatora napona (regtera) Alat i materijal 1. Ako imate klemu sa oprugom. ledeCi simptomi neispravnog napona i alternatora su problema Selektricnom instalacijom: opsti znaci regulatora sa crvena lampa upozorenja nedovoljnog napona alternatora na tabli sa instrumentima ostaje upaljena posle startovanja (iIi ampermetar pokazuje niske vrednosti).

126 . regulator napona se nalazi u alternatoru. DC bi tre~ balo da se ugiba vise od 1-1. vratite ga na mesta ili stavite novi taka sto cete ponoviti postupke 1-5 obrnutim redosledom. IskljuCite provodnike koji su spojeni sa alternatorom. Posle detaljne provere alternatora. Pomerite alternator da se remen olabavi. Napomena: neki modeli automobila imaju kontakt sa cepom koji kada se rastavi iSkljucuje ceo regulator napona. 5. Pritisnite srerJinu remena prstom. Stavite nov regulator napona na mesto na kome se nalazio stari i pritegnite zavrtnje. Skinile provodnike sa regulatora napona posto ste !h prethodno obe/eiil! i zapamtili njihov raspored. Zamena ovog tipa regulator a je posao koji treba prepustiti strucnjaku. to u stvari otklanja moguenost da stari regulator izazove kvar novog alternatara. dok se regulator napona koji se nalazi spolja zamenjuje na sledeCi naCin: Upozorenje: kabl akumulatora koji je spojen sa masom mora da se iskljui'i prema vee datim uputstvima. Napomena: kod mnogih novih modela automobila. Zapamtite i obeleiite njihova mesta taka da se ne zbunite kada bude potrebno da ih po novo prikljucujete. 3. "l ! Ovaj zmijoliki pogonski remen shlzi za pagan svib uredaja i pravilno ~ zatei. Stavite remen na kaisnike. Izvucite vijke za pricvrsCivanje i alternator iz automobila. Pronadite regulator napona. I I Zamena regnlatora napona (reglera) 6. 5.5 em. 4. a zatim pomoeu po luge pogurajte alternator dalje od ventilatora sve'dok remen ne bude zategnut. 2. Montiranje novog regulatora napona pozeljno je prilikom svake zamene alternatora. 7. Spojite sve provodnike na propisan nacin. Skinite regulator napona sa nosaca. Pogonski remen mora dobra da se zategne kada se vrati na svoje mesta. Skinite odvijacem sve zavrtnje koji ga pricvrScuju. lako vam se Cini da je nepotrebno. Na kraju pritegnite vijke za pricvrsCivanje.e pomocu zatewog kaisnika sa oprugom. 1.SISTEM ZA PUNJENJE 3. a zatim ga skinite sa kaisnika. 4.

127 . jezgro grejaca i vraca se nazad u hladnjak. dok na vrhu klipova mogu da budu oko 300 0c. Prilikom sagoreva~ otor sa unutrasnjim sagorevanjem koji nja smese vazduha i goriva u motoru razvija se velika Joplota . NajcesCi su sistemi za hladenje vodom.i-= SISTEM ZA HLADENJE Mpokreee skoro sve automobile radi na principu »unutrasnjeg sagorevanja«. Sistem za hladenje odriava motor na optimaJnoj temperaturi. S druge strane.hladenjem vazduhom i hladenjem vodom. izvesna kolicina toplote potrebna je U tipitnom sistcmu za hiadcnje motora sa teenosCu. Temperatura se regulise na dva naCina . Ventilator koji se direktno pokrece ad stnme motom usisava hladan vazduh kroz hladnjak. teenost za hladenje sc pumpa tako cia kruii od hladnjaka koji se nalazj u prednjern delu automobila. Za svaki automobilski motor postoji optimal an raspon temperature pri kojoj najbolje radio Bez efikasnog sistema za hladenje. Pri normalnoj brzini.dovoljna da za 10 minuta istopi blok motora teiak 50 kilograma. temperature u cilindrima mogu da dostignu cak 2000 °C. prolazi kroz ~upljine u bloku motora. motor bi za nekoliko minuta bio unisten od sopstvene toplote.

SISTEM ZA HLAf>ENJE Tipican elektricni ventilator montiran na hladnjaku aktivira se pomoCu prekidaca koji reaguje nn prornenu tempemture {cenosli za hladenje. Kontakt je napravljen tako da obezbedi tacan polari!e! prilikom prikljutivanja. obicna voda nije pogodna stoga sto se smrzava. U rastvoru sa vodom (1: 1) antifriz izdrzava temperature od -40 "C do l30 "C. Delov. otporna je i na 128 koroziju. a ako se dodaju i sredstva za spreeavanje korozije. nijedan antifriz ipak nije vecan s obzirom da se aditivi trose. Termostat. Blok motora koji se hladi vodom supalj je oko cilindara. Savremeni sistemi za hladenje sa trajnim antifrizom radeveoma dobro i stoga im se obieno obraca malo paznje.koje dolazi usled promena uslova voznje i vremenskih prilika. trosenje cevovoda. Zanemarivanje sistema za hladenje moze da prouzrokuje curenje iz spojeva na bloku motora. za zagrevanje smese vazduha i goriva radi boljeg sagorevanja u cilindrima. sistema za hladenje su: . S obzirom da alkohol snizava taeku kljucanja od 100 "C na 78 "C i isparava. . venti! koji reaguje na toplotu.~ 1 i Uz odgovarajuce odrZavanje. Taj prostor ispunjen je tecnoscu za hladenje koja okruzuje cilindre. cevi hladnjaka i pumpi . Medutim. sis tern za hladenje moze da traje godinama. remena i eventualno poklopca hladnjaka iIi termostata.sto sve dovodi do pregrejavanja i trajnog ostecenja matora. najbolje resenje predstavlja trajni antifriz. -. Medutim. kao sto su zamena creva. suvise lako isparava i moze da ima koroziono dejstvo. Teenost za hladenje se zatim vraca u blok motara gde preuzima •toplotu od cilindara i odvodi je u hladnjak. Delimiean rastvor vode i metil-alkohola sprecava da se teenost za hladenje zimi smrzne. U stvari. Antifriz se sastoji od etilen-glikola i aditiva kao sto su sredstva za spreeavanje korozije i inazivo. U poeetku se kao teenost za hladenje motora koristila obiena voda. Znacaj regulisanja temperature najbolje se uocava po neravnomernom radu hladnog motora. Termostat se otvara i zatvara prema promeni temperature teenosti za hladenje do. vazno je da teenost za hladenje u sistemu bude cista i da svi delovi rade pravilno. prati strujanje teenosti i odreduje temperaturu motora.

Na svim spojevima ereva nalaze se obujmice koje obezbeduju hermetieki spoj. Najcescese koriste obujmice sa vijkom i obujmice sa oprugom. Spajnica ventilatora smanjuje nepotrebno opterecenje matOTa i doprinosi stednji goriva. stvara se delimican vakuum koji usisava teenost za hladenje nazad u hladnjak. Teenost za hladenje u sistemu ia hladenje sastoji se od mesa vine antifriza i vode. Jedno crevo sluzi za dovod teenosti za hladenje. ELEKTRICNI VENTILATOR. Uredaj za recirkulaciju teenasti za hladenje ima rezeTVoar koji prima visak tecnosti za hladenje tokom grejanja i sirenja. Cepavi se nalaze na bloku motora i ako se tecnost za hladenje ikada smrzne. Mnogi automobili takode imaju obilazno crevo hladnjaka. 4. HLADNJAK. 12. Na praznom hodu iIi pri maloj brzini kretanja. Uredaji za recirkulaciju teenosti za hladenje predstavljaju dec sistema za hladenje kod veCine novijih modela automobila. onaj koji saidri etilenglikol i sredstvo za spreeavanje korozije. 8. po hladnom vremenu iIi laganoj voznji. 10. Termostat odrzava rad motora na odredenoj temperaturi i eesto se. . SISTEM ZA HLADENJE voda.alno hladenje. UREDAJI ZA RECIRKULACIJU TECNOSTI ZA HLADENJE. Napomena: neki automobili imaju unutrasnji obrlazni kanal ugraden u pumpu za vodu. a kod obujmica sa oprugom krajevi moraju da se pritegnu kleStima da bi se obujmica skinula iIi montirala. Hladnjak Iiei na saee i sastoji se od tankih cevi i rebara. ventilator usisava spoljasnji vazduh koji prolazi kroz hladnjak i rashladuje teenost za hladenje. pod pritiskom kljuca na visoj temperaturi nego na normalnom pritisku. elektrieni ventilator koristi se za usisavanje vazduha kroz hladnjak. Regulacioni ven- 5. ProizvodaCi automobila preporucuju mesavinu u razmeri 1: 1 sto pruza zastitu 2. VENTILATOR. REMEN VENT!LATORA. I hladnj"k i grejae imaju po dva ereva. Ako proklizava iIi se pokida. Obavezno kupite kvalitetan' antifriz. VENTILATOR SA SPOJNICOM. ovo sprecava ozbiljno ostecenje motora. Obilazno crevo omogucava da teenost za hladenje ne prolazi kroz sistem za hladenje kada je termostat iskljucen. 11. 129 . Pumpa za vodu odvodi teenost za hladenje kroz hladnjak (iIi kroz obilazni vod) i omogucava njeno cirkulisanje kroz blok motora i glavu cilindra. 6. CREVA I OBUJMICE (»SELNE«). tokom cele godine. POKLOPAC HLADNJAKA. Stoga je sis tern za hladenje predviden da radi na visokim temperaturam a pod pritiskom. TERMOSTAT. Ventilator ostaje iskljueen sve dok se temperatura teenosti za hladenje ne podigne iznad 90-95 "C kada se ventilator ukljucuje i radi sve dok se temperatura tecnosti za hladenje ne spusti ispod graniene temperature u termostatu. a drugo za odvod. 3. Kod abujmica sa vijkom pritezanje iii otvaranje obujniica vrsi se okretanjem vijka. Poklopac sa ventilom za reaulisanje pritiska regulise pritisak u sistemu za hladenje. Posto se motor iskIjuci i ohladi. Ventilator se ukljueuje i iskljueuje pomocu termostata u hladnjaku iIi bloku motora.-------- 1. Vrela teenost za hladenje teee kroz cevi i hladi se vazduhom koji struji oko cevi i rebara. motor ce brzopoeeti da se pregrejava. tecnost koja se siri istisnuce cepove iz bloka motora. kao i til grejaea obieno se nalazi u dovodnom crevu grejaca. Teenost za hladenje. Uredaji za recirkulaciju tecnosti za hladenje mogu se nabaviti u prodavnicama auto-delova . U mnogim slucajevima. On regulise dovod i odvod teenosti za hladenje. Pumpa tada panovo salje teenost kroz motor preko obilaznog voda hladnjaka. PUMPA ZA VODU. 7. kao i u slueajevima kada je motor hladan iIi kada se automobil dovoljno brzo kreee da dovoljno vazduha prolazi kroz hladnjak. cepovi na bloku motora i regulacioni ventil grejaca. 9. Na automobilima sa prednjim pogonom i poprecno postavIjenim motorom. TECNOST ZA HLADENJE. Na nekim tipovima vozila ventilator je montiran na spojnici koja mu omogucava da se okrece manjom brzinom iIi da se slObodno okrece kada nije potrebno maksirr. To su zaptivke. Remen ventilatora sluii za pogon ventilatora i pumpe za vodu. KoliCina teenosti za hladenje koja prolazi kroz hladnjak regulise se pomocu termostata. skoro zatvara. OSTALI DELOVI SISTEMA ZA HLADENJE.

.~-- SISTEM ZA HLAflENJE i I I Urcdaj za recirkulaciju lecnosti za h!adenje.-----'-.posudu hludnj3k3 (leva). Ovde Sll navedene mere predastroznosti koje treba sprovesti da ne bi dosla do curenja i drugih kvarova u sistemu za hladenje vaseg automabila. Kad3 se sistcm ohladi. poviscni pritisak izhacuje izvesnll ko!iCinu u dodatni rezervoar .e na sledeei nacin: • Baterijska lampa ili ruena svetiljka • Malo ogled ala • Sredstvo za zaptivanje van sistem za hladenje posle nestanka goriva i osteeenja pneumatika najeeSCi uzrok kvara vozila na putevima. Cevovodi moraju da funkcionisu po hladnom i toplom vremenu. dovodna i odvodna creva grejaea. Provera da Ii sistem za hladenje curi vrsi . dclimican vakuum usisava tccnos\ nazad u hladnjak iz dodatne pasude (desno).-~-~- ---- -. U sistemu za hladenje postoji nekoliko creva za cirkulaciju rashladne teenosti za hladenje pod pritiskom. To su gornja i donja creva hladnjaka. Jedan od razloga otkazivanja je i to 130 A starstva saobraeaja pokazala je da je neispra- nketa sprovedena od strane Ameriekog mini- 1. Provera sistema za hladenje AlaI i materijal sta adrzavanje sistema za hladenje cesta previde i vozaCi i mehanicari.. Najbolje bi bilo da izvrsite brzu vizuelnu proveru sistema za hladenje svaki put kada podignete poklopac iskljueenog motora.---- . CEVOVODI. Detaljna provera trebalo bi da se jzvrsi svaka 3-4 meseca. a na nekim automobilima postoji i obilazno crevo hladnjaka. Kada se tcCn(lst w hladcnje zagreje. NaroCito je vazno da pod nose visoke temperature zato sto su se poslednjih godina temperature u motoru drastieno poveeale zbog komplikovanog uredaja za -------- .

Pogledajte da ereva na mestima na kojima se taru a deIove motora iIi karoserije nisu pohaba!a. Stoga. mobila to se tesko vidi. naraeito ako jre u pitanju novi tip vozila Ciji motor proizvodi·vise toplote. ereva moraju da budu dovoljno gipka da ne popucaju pri pomeranju motora i vibracijama. CEPOVI NA BLOKU MOTORA. zamenite sva ereva. Spoljni izgled cesto maze da prevari taka da i crevo za koje nam se i'ini da je ispravno moie da proeuri iIi prsne. Kod automobila sa prednjim pogo nom i poprecno postavljenim motorom. podrazumeva se stiskanje i savijanje. Ona je smestena o<ttpah iza kaisnika ventilatora i proverFa se n5 sledec. Ono je vaino. Kod nekih autoGornje crevo hladnjaka (I) i donic crevo hladnjaka (2) su priCvrSceni na . proveravajte creva u navorn automobilu pre nego sto predete 15. ! ~. pa ih treba menjati svake Iri godinc lli cesce. 3.'stoga eete morati da upotrebite malo ogledalo iIi da se podvucete ispod automobila.000 kilometara. Prosebm vck lrajanja crcva hiadnjaka je ako 40. 2. Kada se stisnu iIi istegnu.yojim spojevima pomocu crevnih obujrnica»kini" (3).>Jresite samu pumpu za vodu. jedino sto moiete da ui'inite je da je zamenite posta su pumpe zaptivene i ne mogu da se popravljaju. Jakom baterijskom lampom iIi ruenom svetiljkom proverite da teenost za hlaaenje ne euri } to naroi'ito oko krajeva ereva. PUMPA ZA VODU. p~<. Prove rite eevovode kada je motor hladan da vas pritisak u sistemu za hlaaenje ne bi obmanuo. ventilator nije pricvrscen za kaiSnik pumpe za vodu.000 kilometara. Ako pumpa pokazuje bilo kakve tragove curenja iz ovag ventilacionog otvora. pogledajte pazljivo da Ii ima vlage iza kaisnika. Aka vas 3lxtomobil ima kratko obilazno crevo blizu kuc. SISTEM ZA HLADENJE preCiscavanje izduvnih gasava_ Ova je povecalo temperaturu ispod poklopea motora i povecalo opterecenje ovih gumenih delova. Ne bi trebalo da bude·bocnog pomeranja ventilatora i kaisnika. Aka niste sigurni u kakvom su stanju cevovodi. pogotovu kod automobila koji su stari vise od tTi godine_ VeCina motora ima cetiri ili viSe 131 . Sledec(deo sistema za hladenje koji moze da se proveri dodirom je pumpa za vodu. " autO!:nobil je presao 40.!~ lIP . Da biste stekli iskustvo u ovome. Opipajte ereva da proverite u kakvom je stanju guma.. (Pogledajte ode:ljak »Skidanje i namestanje ereva«).jer on podupire ventilator i njegov kaisnik.sta ~ermostata. Postoji mali ventilacioni otvor na dnu pumpe iza kaiSnika.'. to znati da je labav leiaj pumpe za vodu. moze da do de do gubitka teenosti za hladenje u sistemu_ Da biste proverili da Ii pumpa za vodu curi. isto kao i kada su veoma tvrda i krta. Tu je curenje uoCljivo. Ovi cepovi su sledece mesto gde moze doti do curenja.000 kilometara predenag puta. Ako je leiaj pumpe labav. ereva hladnjaka i grejaea treba da su cvrsta i treba odmah da povrate prvobitni oblik.. a cesto prska. nai'in: uhvatite lopatice ventilalora horizontalno i protresite ih. Pod pipanjem creva. ali ne preteran0 da ne bi popucala. Prose can vek trajanja creva iznosi oko 40. Ako su mekana iii se lepe_ kao krpa. ne zaboravite da njega zamenite. Ako osetite da je labava.000 km. zamenite ih.

~ I .. Primeticete da iz ventila izlazi regulil. To cete primetiti po zelenkastobeloj koroziji na vrhu hladnjaka iIi u njegovoj blizini.. Obicno se nalaze u seriji i imaju jedno iIi dva creva. bolje je da posao prepustite strucnjaku ukoliko niste posebno spretni. Neki aditivi sistema za hladenje koji se nazivaju i zaptivaci mogu da sprece opravku posta zatvaraju mesta koja ·propustaju. Tragovi tecnosti za hladenje mogu da se uoee oko malih ventilacionih otvora sa· donje strane ventila. Ponovite ovaj postupak obrnutim redosledom kada montirate nOv ventil koji se moie nabaviti u svakoj prodavniei auto-delova. cepova. Ove zaptivke su sledece mesto gde tecnost za hladenje maze da euri. \~ .cioni kabl iii vakuumsko erevo. 4. mOle sc videti lecnost Zil hladenje mrkc koje kako curi sa ivice cepa. To eete utiniti na sledeCi natin: ispraznite ·hladnjnk. primeticete na ivici tragove tecnosti za hladenje koja je tamne boje. (Pogledajte odeljak "Zamena cepova na bloku motora«). HLADNJAK.p • ! LQJ _1 • ~ f c \::::. Trajnije resenje je zamena cepa. Oni SU smesteni na bloku motora. Aka ih ima. skinite ereva spojena za regulaeioni ventil grejaca i skinite venti! sa sedista.I. U slucaju da propustaju (2). VeCina automobilskih motor" ima cetiri i\i v'lse cepova na bioku motom (l). Posta zamena zaptivke koja propusta zahteva skidanje glave eilindra. Pogledajte da Ii ima tragova propustanja na prednjoj iIi zadnjoj strani hladnjaka. Cesto su razlog zbog koga reenost za hladenje curio Tim ventilima se upravlja yueno iii pomocll vakuma. ZAPTIVKE NA GLA VI CILINDRA. Proverite pazljivL" ventil da ne propusta. Osvetlite ga jakom svetiljkom da biste proverili da bocne trake za nosenje i nosaCi nisu olabavljeni. IbdL c. Aka neki od njih propusta. I ovoga puta treba da pogledate da Ii ima tragova tecnosti za hladenje. SISTEM ZA HLAflENJE Ildll I . Sredstva za zapti- 132 . Lemljeni spojevi ne mogu da se olabave i prouzrokuju odvajanje tih delova ad hladnjaka. zamena je neophodna. Detaljna vizuelna provera hladnjaka je veoma vaina. REGULACIONI VENTILI GREJACA. 5. Smestene su izmedu glave dlindra i bloka motora. 6. narobto blizu spojeva creva.

POKLOPAC HLADNJAKA.pricvrscena. Olabavljena rebra (mali tanki komadi mesinga nabrani izmedu cevi hladnjaka) moraju da budu dobro pricvrSceni izmedu cevi. Vizue!na provera da nem" tragova tecnosti za hladcnjc (5) moze ponekad da ukaie na propusranje. kupite onaj koji tacno odgovara vasem tipu automobila. Ako rebra nisu dobro . 7. insektima iii otpacima jer i to smanjuje uCinak hladnjaka. sto moze da dovede do propustanja tecnosti za hladenje i pregrejavanje. 8. Mozete sami da skinete hladnjak i da ga odnesete u radionicu na opravku. Poklopac glave cilindra (4) sc nalazi na vrhu g!nve ~i!indra. vruea leenosl za hladenje moie da pokulja iz olvora za sipanje i da vas opeCe. Mala slavina na dnu veGine hladnjaka takode moze da propusla. vanje mogu da pomognu izvesno vreme. Ako sumnjate da na povrsini hladnjaka ima prasine. Poklopac moze da se kupi u svakoj servisnoj stanici iii prodavnici auto-delova. ali pre iIi posle hladnjak ce morati da se skine i popravi. oduvajte je komprimovanim vaz- duhom. . Neki poklopci imaju podizae da bi se smanjio ovaj pritisak. Upozorenje: nemojte skidali poklopac hladnjaka dok je sislem zagrejan..I. Skinite poklopac pa proverite i njega. hladnjak moze da se pregreje jer ne moze da odaje toplotu. Opi- Tecnost za hlade!lje mote da procuri ako zaplivke nft gJavi cilindra (1) koja sluzi kao zaptivac izmedu gJave cilindra (2) i blob motora (3). 133 . Ovo sprecava ispravno funkcjonisanje poklopca. ~""--·~ I \ r~" . (Pogledajte odeljak "Zamena hladnjaka«). Prove rite da povrsin a hladnjaka nije zacepljena pr"sinom. Ako yam je potreban nov poklopac. Pogledajte sa unutrasnje strane da Ii ima korozije iii da nisu ispucale gumene zaptivke.. Jpak je najbolje da pusrite sistem da se okladi pre nego sto skinete poklopac rodi provere. ISPUSNA SLA VINA. On je pod pritiskom i kada se poklopac skine.

uhvatite lopatice ventilatora i pokusajte da protresete ventilator napred-nazad.1 U .. Neispravan motor ventilatora iIi prekidac termostata koji ne ukljucuje ventilator moie da dove de do pregrejavanja motora. 10. .. Kada je motor jskljucen. Neispravnu spojnicu mozete da proverite na jos jedan naein: ukljucite motor i drzite ga na praznom hodu sa povecanim brojem obrtaja sve dok ne dostigne norm aInu radnu temperaturu (ispred hladnjaka stavite komad kartona). 134 .. 9.om Iii vakuumom . sponll za poddavanje (4) i kubl (5). Postoji nekoIiko natina da se proveri spojnica ventilatora. Praverite takode da li je dobra zatvorena i da je neki kamicak nije ostetio.koji sc pokrece rui.------.. stavite komad kartona ispred hladnjaka. Ispusna slavina moze da se kupi u prodavnici auto-delova. znaCi da je spojnica neispravna i da je treba zameniti.. Ostali dclovi regulacionog vernila grejata su hn::gaslu poluga (3). Svako primetno slobodno pomeranje (pod pretpostavkom da su lezajevi osovine pumpe za vodu ispravni) znaei da treba zameniti spojnicu venti la- tora.')" spoju ereva grejata (1) i regulacionog vcntila grejabl (2)... SPOJNICA VENTILATORA. Zatim ubacite motor u brzinu i istovremeno osluskujte kaka ventilator radio Ako ventilator ne ubrza svoj rad kada se motor zagreje. Do propustanja maze doti i kod navoja cak i ako je slavina ispravna. Ispusna slavina se ponekad nalazi i na bloku motora.:. ELEKTRICNI VENTILATOR. ukljuCite motor i pustite ga da radi na praznom hodu sa povec'anim brojem obrtaja sve i] . Aka spojnica ventilatora iskace ili je neispravna.. spojnica ce stalno proklizavati.- SISTEM ZfJ\ HLADENJE pajte je da proverite da li je vlazna. to moze da dove de do pregrejavanja motora jer ventilator nete biti u stanju da se okrece dovoljno brzo da bi rashladio teenost za hladenje. kada se tecnost istrosl.1ulomobilu . I Rcgu!acioni venti\ grejllc. Spojnica je ispunjena tecnostu na bazi silikana..testa jc uzrok propu5lanja tccnosli za illadcnjc . Da biste proverili kolo elektricnog ventilator a. Proverite i njih da Ii propustaju.

Veoma mali gubitak pritiska tokom sledeCih nekoliko min uta moze da se zanemari. Ako se nista ne dogodi pas to ste premostili termostat. 5. hi adnjak i regulacioni ventil grejaca. 8. napunite hladnjak vodom do predviclenog nivoa. kvar treba odmah popraviti. Napunjen sistem za hlaclenje pump a se sve dok se ne dostigne pritisak oznaeen na poklopcu hladnjaka. 3. Namestite na otvor za nalivanje hladnjaka ureclaj za ispitivanje sistema za hlaclenje na pritisak.2-3 em ispod gomje ivice otvora za nalivanje hladnjaka. Ako nije. Skinite poklopac hladnjaka.ntilatora. zamenite motor. spojite ventilator direktno za akumulator automobila pomocu produznih kablova. skinite prekidae termostata i proverite ga taka 5tO cete kraj uroniti u kljucalu vodu. Taj ureclaj je mala rucna pumpa koja se pricvrsti na hladnjak urnes to poklopca. 2. Ispitivanje sistema za hlaCfenje na pritisak Ala! i materijal Ako pritisak naglo opadne pas Ie nekoliko minuta. Skinite ureclaj za ispitivanje pritiska sa otvora za nalivanje hladnjaka. Ovaj ureclaj moie da se upotrebi i za ispitivanje poklopca hladnjaka na pritisak. Ona ukazuju na to da je materijaI popustio iii da je mozda ispucao. Protresite svako creVQ na kraju spoja da biste proverili da Ii evrsto drzi kada je sistem pod pritiskom. Trebalo bi da se drzi i da ne opada bar 2 minuta. Aka termostat ima sarno jednozilni provodnik i aka se prikljuCi za masu. Obratite paznju na ispupcena mesta na cevovodima hladnjaka iii grejaca. Aka se ne okrece. On se nameSta isto kao i poklopac hladnjaka. Upozorenje: nosite zastitne naocare i pazite da 'ne stojite u pravcu mlaza aka vam crevo prsne II ruci. U tom slucaju iskljuCite motor i proverite motor ventilatora. Ako ventilator radi. Napomena: obavite ispitivanje kada je motor hladan. proverite pomocu ommetra osigurac kao i celo elektricno kola. Posmatrajte pad pritiska na ureclaju za merenje pritiska. Ako se ventilator ne ukljuCi u roku od nekoliko minuta) znaCi da postoji neki kvar u elektricnom kolu motora ventilatora. zaptivke na glavi cilindra. Pumpajte sve dok se dostigne pritisak oznaeen na poklopcu hladnjaka. Ommetar iIi kontrolna lampa sa ugraclenom baterijom pokazace da Ii prekidae fadi iIi ne.~ ~ ~_--_-_·· ____________________________________~S~IS~T~E~M~Z~A~H~L~A~e~E~N~J~E dok ne dostigne normalnu radnu temperaturu. 4. N ajsigurniji i najefikasniji naein ispitivanja sistema za hlaclenje na pritisak je koriscenje . Ona (reba da bude do predvidenog nivoa . sledece sto treba da uCinite je da ispitate da Ii sis tern pod ·pritiskom propusta. cepove na bloku motora. Pritisnite i istegnite creva. Otvorite poklopac motora. ventilator bi trebalo da radi aka je celo elektricno kolo ispravno. releju ventilatora iii osiguracu kola. Kod termostata sa dvozilnim kablom. sistem negde propusta. Ako primetite znake propustanja. Ako je motor ispravan. Budite obazrivi kada skidate poklopac hladnjaka. Sistem za hlaclenje ispituje se na pritisak na sledeCi naCin. mazda postoji problem u elektricnam kalu. Pogledajte mesta oko pumpe za vodu. 7. VeCina ureclaja ima venti I za izjednacavanje pritiska. Aka je termostat ispravan. Poklopac A ko vizuelna provera sistema za hlaclenje nije ukazala ni na kakav problem. a zatim se posmatra da Ii sistem propusta. ventilator treba da se okrece. koristite produini kabl za spajanje. 1. Pogledajte u fabricki prirucnik da vidite gde se nalazi relej ve. Posto iskljuCite kablove e!ektromotora. • Ureclaj za ispitivanje sistema za hlaclenje na pritisak • Adapter za ispitivanje sistema za hlaclenje na pritisak • Zastitne naocare • Voda • Krpe 6. Ispitivanje treba da se obavlja kada je motor hladan i iskljucen. instrumenta koji koriste profesionalni mehanicari. Poglejte nivo teenosti za hladenje.

(7) gornji i (8) donji zaptivni prsten i (9) zaplivnc povrSine poklopca.· Zamenite poklopac ako se suvise brzo iii suvise sporo otvara. proverite komande grejaca unutar automobila da ne propustaju kod ventila. odmah ga popravite. posto se na ovim delovima vidi da propustaju sarnO kada su zagrejani. 136 12. Pumpajte uredaj za merenje pritiska do odredenog nivoa (ako vee nije na njemu). UkIjuCite motor i pustite ga da radi 15-20 minuta da bi dostigao normainu radnu temperaturu. (3) gornja z:lptivka. iskljuCite motor - ispitivanje je zavrseno. . (6) pre!ivna cev. Isto tako. (1) pokJopac. Prove rite da Ii propusta oko vodene pumpe (pogledajte pokretne delove) i regulacionog ventila grejaca. Skinite uredaj za ispitivanje sa poklopca hIadnjaka i po novo namestite uredaj na otvor za naIivanje hIadnjaka.SISTEM ZA HLADENJE ® PokJopac i otvor za nalivanjc hlacin. (4) danja zaptivka. U protivnom. (2) opruga regu!ator3 pritiska.iaka. hIadnjaka je konstruiran tako da se otvara pri odredenom pritisku. 11. (5) vakuumski ra5teretni venti!. Poklopac moze da se ispita pomocu adaptera na uredaju za ispitivanje pritiska prema prilozenim uputstvima. Ne iskljucujte motor. Ako pronadete mesta koje propusta. 9. 10.

maze da dade do pregrejavanja motara. Ovaj sistem radi taka sto visak tecnosti iz zagrejanog hladnjaka odlazi u rezervoar gde se zadctava sve dok se hladnjak pan ova ne ohladi. Budite spremni da se brzo pomerite ustranll aka vmca 137 . Proizvod ne odgovara standardu aka na nalepnici pise da rastvor etilenglikola i vode u razmeri 1: 1 ne obezbecluje za. Da biste proverili da Ii je hladnjak u vasem automobilu zasticen protiv smrzavanja.ili motor pa tek onda skinite poklopac sa hladnjaka.pricekajte najmanje· 15 minuta posto ste podigli poklopac motora i iskljui'. . lspitivanje teenosti za hladenje treba obaviti posto je motor radio najmanje nekoliko minuta. Noviji tipovi automobila obieno imaju sistem sa recirkulacijom teenosti za hlaclenje. Provera tecnosti za hladenje Ala! i materijal Takode. 14. Kada kupujete an. dodajte iskljuCivo antifriz na cijoj ambalazi pise da je bezbedan za takav tip motora. naroCito pri malim brzinama kretanja. • • • • • • Uredaj za ispitivanje antifriza Klesta Krpe Posuda Antifriz Voda Polako skinite pOklopac hladnjaka. postupite prema sledeCim uputstvima: 1. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. (Obavezno upotrebite nekoliko krpa da se ne biste opekli).vade. ldealna mesavina je rastvor razmeri 1: Ako je koncentracija antifriza nedovoljna (vise vode. 13. manje antifriza).titu ad smrzavanja do -35'C. teenost za hladenje maze da se zamrzne pri niskim temperaturama sto maze da dovede do pucanja bloka motora usled sirenja teenosti. Nivo tecnosti za hladenje mozete proveriti u rezervoaru -plasticnoj posudi koja se nalazi blizu hladnjaka zahvaljujuCi tome sto je providna i obelezena oznakama za oCitavanje nivoa teenosti za hladenje.tifriz.SISTEMZA HLAE>ENJE i T hladenje sastoji seuad antifriza 1. Aka vas automobil ima blok motora od aluminijuma. Upozorenje: nikada ne skidajte poklopac sa hladnjaka kada je motor ugrejan da ne bi iz/eteo mlaz kljui'ale tei':nosti pod pritiskom. Skinite uredaj za ispitivanje pritiska sa otvora za nalivanje hladnjaka. Stoga pogledajte u prirucnik za vas automobil da utvrdite da Ii je blok motora od aluminijuma. Ako)e motor suviSe topao. eenost za hladenje koja se koristi u sistemu za Uredaj za ispitivanje sistema za h!adenje nu pritisak namdta se na otvor za nalivanje hladnjaka. Mcrae pokazuje gde sistem za hladcnje propusta. Da biste proverili sredstvo za hlaclenje u hladnjaku svog automobila potreban yam je ureclaj za ispitivanje antifriza. zatvoreni sistem hlaclenja. Uredaj za ispitivanje antifriza iii hidrometar veoma je sWoan hidrometru za ispitivanje akumulatora. tzv. kupite sarno proizvod na bazi etilenglikola sa aditivima za spreeavanje korozije Ciji je rok trajanja godinu dana. To omogucava da se teenost za hladenje dobro promesa sto je potrebno za dobijanje taenog rezultata na uredaju za ispitivanje antifriza. Pailjivo procitajte etiketu.

veCina uredaja ima tabelu koja pokazuje temperaturu do koje je teenost zasticena od zamrzavanja. To se jasno vidi kroz otvor hladnjaka. Neki tipovi hladnjaka imaju na poklopcu polugu ili dugme. Kada pritisak dovoljno opadne. zastita ad zamrzavanja treba da odgovara veCini vremenskih uslova. Medutim. Napomena: aka vas automobil nema hladnjak sa ispusnom slavinom.) 3. otvorite klestima ispusnu slavinu na hladnjaku i ispustite aka 1/3 teenosti iz hladnjaka u jedan sud.ml: u hidrometar I. Pogledajte u priruenik za svoj automobil da biste videli koliko litara tecnosti za hladenje maze da primi vas hladnjak.'I .SISTEM ZA HLA£lENJE tako da se okrecu do jednog zareza. najbolje je da se ispusti teenost iz celog sistema za hladenje i da ga ponovo napunite meSavinom antifriza i vade u razmeri 1: 1. Dolite zatim 1/3 Cistog antifriza.30 "C. mazda ce biti Hidrometar'la ispitivanje tecnosti Zil hlad~nje sa pel loplica pobzuje stepen zastite od zamrzavanja koju pruia anlifriz. Postoji i drugi tip uredaja sa lopaticama. Upozorenje: teenost za hladenje ee biti vruea. hladnjaku je potrebno eiscenje. Aka je rezultat dobijen na uredaju za ispitivanje antifriza izmedu -15 'C i . (Videti »Ispiranje sistema za hladenje« objasnjeno u ovom poglavlju. Podizanjem po luge navise. Budite pazljivi da se ne polijete. Ako je teenost Cista i blstra. Usisajte dovoljno tecnosti u uredaj tako da se plovak u staklenoj cevi polako podignc navise. moraeete da ispustite 2/3 rastvora iz hladnjaka i da ga zamenite antifrizom. . pritisnite poklopac i nastavite da ga okrecete da biste ga skinulL 2. Aka imate uredaj za recirkulaciju ternosti za hladenje. Proveriteoeitan rezultat sa tabelom na uredaju za ispitivanje. Nivo tecnosti za hlaaenje treba da bude 2-3 em ispod gomje ivice otvara za nalivanje hladnjaka.. Ako je teenost tamna iii crvenkasto-mrka. Ako je rezultat -15'C iii vise. Ako je rezultat dobijen na uredaju za ispitivanje antifriza -30"C. j " :~ .35 'C. Napomena: postoje dva naCina za smanjenje pritiska u sistemu za hladenje. smanjice se pritisak. OCitajte rezultat na skali na pJovku na mestu gde je niva tecnosti najvisi. iii pritiskanjem dugmeta. usisajte uzorak tecnosti u uredaj za ispitivanje antifriza i oCitajte rezulta!. ponovo ukljuCite motor. 5. Uputstva za upotrebu ovakvag uredaja za ispitivanje antifriza nalaze se na samom uredaju. teenost pokulja napolje.: hladnjaka. skinite donje crevo hladnjaka da biste ispustili teenost za hladenje. a na osnovu broja ioptica koje plivaju u teenosti za hludcnje usis. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. IskljuCite motor. pri izuzetno hladnom vremenu. Drugi tipovi hladnjaka imaju poklopce konstruisane 138 potrebno da vas sistem za hladenje izdrzi do . mozete doliti antifriZ u dodatn! rezervoar. Ova se radi taka sto se pritisne i opusti pumpica na vrhu uredaja uvueenog u tecnost za hladenje. 4.

po mogucstvu na bazi oksaln~ kiseline. Ako je mrkocrvena. mora da se skine donje crevo hladnjaka. Ukoliko nemate jako zapusen sistem koji zahteva strucno reverzibilno ispiranje. pocece da isparava. Pritisnite nadole poklopac i pazljivo ga izvucite posto se pritisak smanjio. Ako taj posao obavljate jednom gOdiSnje. se iz sve snage okiecu da bi se izvadila. Napomena: pre nego s\o dodate S njem mogu se olabaviti okretanjem zavrtnja pomocu odvijac. Zatim sipajte sredstvo za Ciscenje i vozite automobil jedno kratko vreme iii pustite motor da radi pri normalnoj radnoj temperaturi. moze da se upotrebi bilo koje sredstvo za brzo ispiranje. Stoga pustite motor da se ohladi. Postupak je jednostavan. SISTEM ZA HLABENJE Ispiranje sistema za hladenje Alai i malerijal 1. Spojevi creva hladnjaka osigurani su dvema vrstama obujrnica (»selni«). Amifriz vremenom gub. Klestima otvorite ispusnu ~lavinu na dnu hladnjaka. Zatim skinite poklopac sa hladnjaka da bi se tecnost za hladenje lakse ispustila. moze da se skine i crevo sa nosaca. ne bi trebalo da imate nikakvog problema. Ako kupite kvalitetan proizvod i pridriavate se uputstava.mIMem . dodajte nOV rastvor antifriza i vode. mogu se koristiti postupci objasnjeni u ovom odeljku. Upozorenje: teenost za hlaoenje moze da bude vruca aka ste izvesno vreme pre toga vozili automobiL Na nekim starijim tipavima automo~ bila ne postoji ispusna slavina na hladnjaku. Morate potpuno da ispraznite sistem za hladenje u automobilu. 139 " . Kada je dovoljno olabavljen. Posle toga ispraznite sistem i isperite ga Cistom vodom. Upozorenje: posto oCistite sistem ukljucujuti i dodatni rezervoar uredaja za recirkulaciju.aM. zatvorite ispusnu siavinu iii penovo prikljuCite antifriz) proverite da sistem nigde ne propusta. Posmatrajte stanje tecnosti ia hladenje koja se ispusta. sistemu za hladenje. a pritisak padne na atmosferski. Da bi se ispraznio takav tip hladnjaka. Ispustite stafU tecnost za hladenje i napunite sis tern za hladenje vodom. sposobnost da stiti od korozije i stoga se mora menjati da bi ispravno funkcionisao tokom veka trajanja automobila. 2. aka se teenost za hladenje naglo ispusti. isperite rezervoar vodom. Postoji nekoliko nacina za Ciscenje sistema za hladenje od kojil! neki zahtevilju profesionalnu opremu. Zaprljani rezervoar magao bi da naskodi . presecite ih Dozern iake to ZD?Ci kupevinu novog creva.a. Na kraju. obujrnica 'maze da se skine sa creva. dovoljno yam je dobro hemijsko sredstvo za ispiranje. Ako ni to ne pomogne.-~----------------~------------~--~==~~==== 6. stavite ispod hladnjaka posudu koja moze da primi oko 10 litara tecnosti. Da biste uprostili posao. Jednostavno pritisnite krajeve obujrnice da biste sma~ njili pritisak i skinite je sa creva. potrebno je jako hemijsko sredstvo za ispiranje. 3. jednostavna pritis- nite dugme iIi pOdignite polugu navise. Obujrnice sa zavrt- istem za hladenje moze godinama da fadi dobro ako ga odriavate u cistom stanju i menjate antifriz najmanje jednom u dye godine. Kada ste potpuno ispustili tecnost za hladenje. Pogledajte odeljak "Provera sistema za hladenje« da biste znali kako to da uradite. Obujmice sa oprugom skidaju sa klestima. Creva su cvrsto priljubljena te je potrebno da. Zatim • • • • • • • • • • • Klesta Odvijac Noz Bastensko crevo Posuda Krpe Crevo hladnjaka Hemijsko sredstvo za ispiranje Antifriz Voda Pribor za ispiranje uzmite nekoliko krpa i polako okrenite poklopac hladnjaka do prvog zareza da bi sesmanjio pritisak. Ako teenost za hladenje nije mrkocrvene boje. 4. Ukljucite motor da biste tecnost za hladenje izmesali i proverite da Ii je nivo odgovarajuCi. Upozorenje: nikada ne skidajte poklapac sa vruceg hladnjaka. Neki automobili imaju poklopac hladnjaka sa dugmetom iIi polugam za smanjivanje pritiska. Kada se skine obujrnica.

obicno oko 15 minuta. I donje crevo hladnjaka. Upotreba T-komada za ispiranje Ovaj postupak ukljucuje upotrebu pribora za ispiranje koji postaje sve popularniji kako medu ama- i \ '! l 1 . Napomena: ovo je dobra prilika . ova obezbeduje da rastvor ·za ispiranje prode kroz ceo sis tern i opere i jezgro gretaca. 9. Svetle strelicc pokazuju prikljucke dovodnog crcya hl<ldnjaka. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. Sipajte sredstvo za ispiranje (kupljeno u prodavnici auto-delova) u hladnjak. Taj nivo je otprilike 2-3 em ispod ivice otvora za nalivanje hladnjaka. UkljuCite motor i pustite ga da radi onoliko koliko je naznaceno u uputstvima datim uz hemikaliju za ispiranje. Skinite poklopac sa hladnjaka a zatim isperite sistem vodom po drugi put da uklonite sve tra- gove hemikalije koja bi kasnije mogla da ima koroziono dejstvo. Ispiranje ponavljajte sve dok voda ne bude bistra. Vratite na svoje mesto poklopac hladnjaka. Potpuna odvrnite komande grejaca. Tamne strelice pokazuju 10k. 140 . 6. pogledajte u prirucnik za vas automobil. Zatvorite ispusnu slavinu iii ponovo prikljucite donje crevo hladnjaka.SISTEM ZA HLA£>ENJE 1. Automobil moze da ima jedan od dva lipa hladnjaka: rash!adni fluid moze da 51ruji horizontalno (levo) iii vertikalno (desno). 5. strujanja rashladnag f1uida. Zaustavite motor i po novo ispustite teenost iz sistema za hladenje kao sto je vee objasnjeno. VeCina proizvodaca preporucuje mesavinu u razmeri 1: 1. Da biste odredili zapreminu sistema za hladenje. 8. a zatim napunite hladnjak mesavinom sveze vade i antifriza. Koristite bastensko crevo da napunite hladnjak vodom do predvidenog nivoa.da sperete crevom insekte i prljavstinu koji su se nakupili na rebrima hladnjaka. . 7. 10.

. taka i meau profesionalnim mehanicarima. 2. dye obujmice i usmerivaca za vodu. Presecite to crevo na sredini ostrim nozern. terima.' --------------------~~:!.. Pribor za ispiranje sastoji se od T-komada. Stavite obujmicu na kraj svakog isecenog komada. Isk!juCite vodu i skinite crevo..!.!. poklopca za T-komad.1'. 141 . Obujmice (2) koje dne T·komad na creYU grejaca (reba da budu evrsto stegnute.!:=~ T-komad za ispiranje (1) moZe da se montira na crevo grejaca (2) koje se pmia od blob motora i spojeno je pomocu obujmica sa oprugom (3) iii sa zavrtnjem (4). To je jedno od dva creva koja se pruzaju od protivpoiarne pregrade na Jevoj strani prostora za motor.:!:!. . a ne za crevo grejaca koje vodi do pumpe za vodu. Voda za ispiranje sistema za hladenje moze potom da se dovcde bastenskim crevom (5). Montirajte T-komad izmedu dva isecena dela. Pronadite dovodno crevo grejaca. U nekim slutnjevirna. Crevo je obieno prikJjuceno za blok motora.. Pazite da T-komad dobro prianja uZ odse- Kilda ispirate hladnjak preko T-komada. T·komad moze da se zntvori poklopcem (6). Taj pribor se montira i koristi na sledeCi nacin: 1..- SISTEM ZA HLA£)ENJE ..I !¥I?. u suprotnom. moie dod do curenja bda sistem za hladenje pocnc da radi. voda iz bastcn5kog creva (1) treba cia teee sve dak tecnost koja iz]azi iz usmerivaca montiranog na otvor za nalivanje hladnjaka nije bistra.

cete u prirucniku za vas automobil. Vratite obujmice na mesta i zategnite ih odvijacem. 1skljueite motor i proverite nivo tecnosti za hladenje. treba proveriti dve stvari.---- ---~-. 4. sledece sto treba da proverite jeste da Ii je pravilno zategnut. 3. Ulijte dovoljno antifriza u hladnjak da se napravi mesavina 1: 1 . 'i " . Ako je u losem stanju. istem za koristi jedan od remena kao sto S pogonskihhladenje koji pokrecu delovenekoliko su alternator. Na kraju.cen). Remen na 6. pumpa servo-upravljaca. pumpu za vodu na ovim motorima i ! . Zatim ukljueite bastensko crevo i ispirajte sistem za hladenje sve dok voda koja istice iz • hladnjaka ne postane bistra. Ako je potrebno jos teenosti. Skinite poklopac na T-komadu.nemojte jos da vracate poklopac na T-komad. Najbolje je pricckati da se motor ohladi. Stavite usmerivac za vodu u otvor za nalivanje • Kljucevi iii ozubljeni kljuc sa umecima • Poluga • Uredaj za ispitivanje remena • Remen ventilatora • Ostali pogonski remeni hladnjaka da bi usmeravao vodu kada pocne da istice. Medutim. 8. 7. bistra voda ce isteCi iz T-komada tako da ce mdavina biti u razmeri 1: 1 kada se doda predvidena kolieina. 5. zamenite gao Aka je u ispravnom stanju. 1skljuCite vodu i skinite bastensko crevo sa T-komada . lspirajte sve dok ne pote{:e bistra vada. 3 litra antifriza za sistem za hladenje je 6 Iitara. kompresor klima-uredaja. Suvise labav remen ne moze da obezbedi odgovarajuce hladenje pri malim brzinama kretanja. Takode skinite usmerivac sa otvora za nalivanje hladnjaka. Okrenite dugme grejaea na tabli sa instrumentim a do kraja da biste bili sigurni da je i grejac opran. 142 sistemu za hladenje iii kais ventilatora pokrece sklop ventilatora i pumpe za vodu. Stavitc poklopac na T-komad. a zatim ga spojite sa bastenskim crevom. Skinite poklopac hladnjaka. proverite da Ii su svi spojevi evrsti i vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto. 10. Ueinite ovo polako i pazljivo. sipajte Cist antifriz. Posto se ulije antifriz. Suvise zategnut remen moze da optereti lezajeve u pumpi za vodu. 11. Pribor za ispitivanJe h"]udnjaka se sastoji od usmerivaea vode (deflektora) koji se st<lvlja u otvor za nalivanje.na primer. kao i vazdusna pumpa uredaja za preCiscavanje izduvnih gasova. Ovo se fadi dok je remen jos uvek u automobilu (motor treba da je isklju. Zamena remena ventilatora Alat i materijal cene de love creva. UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne dostigne uobiCajenu radnu temperaturu." ---~------. Napomena: skora svi poprecno postavljeni I) ij motori i neki poduzno postavljeni motori imaju elektricni ventilator koji se ne pokrece remenom. Prvo treba proveriti stanje remena. obujmice sa oprugom zategnite klestima. Podatak 0 zapremini sistema za hladenje nac. Prilikom ispitivanja remena ventilatora sistema za hladenje. SISTEM ZA HLADENJE 9.

o!abavite vijke na ahernatoru (2) i poyudte alternator prcma ventilatoru (3). Da biste skinuli remen ventilatora (1). taka dOl. (2) natop!jen uljcm. 143 . (3) uglacan. mozete da skinete remen sa kaisnika pumpe za vadu (4).® ® NajceSca osteccnja zbog cega treba zameniti remen: (1) ispucan. (4) pocepan i (5) odvajanje slojcv3.

Aka pronadete bilo koje od ovih ostecenja. olabavite vijke za 'pricvr$Civanje i podesavanje bilo kojim kljucem iii ozubljenim kljllcem sa llmetkom.. provucile polugu (3) pored mazaiice na poklopeu za oprugu (4) i pokretnog pok!opca na kaiSniku (5). Ako yam pogonski remeni na drugim delovirna onemogucavaju pristup. 2. Gumite alternator prema ventilatoru i skinite feruen ventilatora.. Zmijoliki pogonski remen (1) praviino se :tarde pomotu opruznog zateznog kaisnika (2). Napomena: nemajte seCi remen da biste ga skinuli aka yam nov zamenu nije pri ruei. Zamena remena ventilatora nije tezak posao. Da bisle zameni!i remen.-.· Pocnite od remena najblizeg hladnjakll. uljane mrlje. Medutim. Olabavite vijak za pricvrsCivanje alternatora (na dnu). iskrzane ivice. Zamenite ih po potrebi.. cesto isti koji pokrece i alternator. Napornena: na motorima na kojima se nalazi jedan jedini vijugavi remen za pakretanje svih I I za . remen ventilatora u sistemu za hladenje pokrece i alternator. zaseke iii uglacane ivice. Uvrnite remen i pogledajte da nema opterecenja. Proverite da na njima nema ostecenja navedenih u tacki 1. Habanje remena ventilatora najbolje se primecuje ako se pogleda sa donje strane koja dodiruje ileb kaisnika. obicno' traju oko tri godine. kao i vijak za podesavanje (na vrhu). svaki uredaj koji pokrece pogonski remen moie se olabaviti i skinuti tako da on moze da se skine. Remeni ventilatora. Prilikom kupovine novih remena. Mozda cete morati da skinete remen servo-upravIjaca iii kompresor klima-uredaja da biste dosli do njega.' /. proverite da Ii ste uzeli adgovarajucu veliCinu. kao veCina delova izradenih od gume. Na mnogim tipovima automobila. povucite dec koji je u pitanju prema ventilatoru i skinite remen(e). Remen na ventilatoru moiete da promenite na sledeCi naein: 1. zamenite remen. Potralite naprsla iii krta 144 mesta. izlizana mesta. 3. I SISTEM ZA HLAElENJE I I 0-_--. Jednostavno popustite vijke za pricvrsCivanje i podesavanje i povucite deo prema ventilatoru. Ne zaboravite da zabelezite u koji zleb kaisnika dolazi koji remmen da bi posle mogli da ih vratite na svoje mesto. Ovim ce se remen dovoJjno olabaviti da moze da se skine. Gurnite poiugu nadole da bisle podigJi zatezni kaisnik.1. dalje pokrete remen. Remeni su abieno razliCitih veliCina i ne mogu se zamenjivati.

Kada pomocu vetikog odvijaea iIi poluge odgurnete unazad zatezni kaisnik. Obujmice sa oprugom moraju da se pritisnu klestima.to ga moze ostetiti. Poenite od remena koji je najblizi motoru. Time se izbegavaju kasnije opravke i smanjuje mogucnost kvara. Neke obujmice imaju zavrtanj koji se olabavljuje odvijacem. zaptivaca iIi korozije. Mozete kupiti ureclaj za ispitivanje remena pomocu koga cete moCi preciznije da ih zategnete. Skinite obujmice unazad duz creva. Ako ste nedavno dodali antifriz i hocete da sacuvate tecnos! za hlaclenje.5 em ugiba kada ga pritisnete prstom. 145 C trajanja od oka tTi godine. zateg- • • • • • • • • • Klesta Odvijac Noz' Posuda Papir za glacanje (»smirgla«) Creva hladnjaka Crevo grejaca Obujmice (»selne«) Zaptivka nite ih polugom. Nikakvo podesavanje nije potrebno posto ce zatezni kaiSnik automatski podesiti odgovarajucu Alat i materijal zategnutost remeha. 3. Skidanje i namestanje creva evovOdi hladnjaka i grejaea obicno imaju vek VeCina iskusnih mehanicara preprucuje da se sva creva zamene 2. 4. Zamena creva nije Teska kao sto to moze da se uCini kada se atvori poklopac motora. Proverite da Ii su svi remeni vraceni na odgo- varajuce kaisnike. a zatim obrisite. Uvrnite creva da vidite da Ii se krajevi skidaju sa odgovarajuCih prikljucaka. 6. remen se moze osloboditi pritiskanjem zateznog kaisnika polugom. napravite prorez duzine 10 cm od kraja creva. Po novo montirajte ventilator i pogonske remene. Creva su cesto priljubljena za metal i jedini nacin da ih skinete je da ih odsecete nozem. Creva se menjaju na sledeCi naCin: 1. Ispraznite sistem za hlaclenje. Olabavite obujmice na crevu iii crevima koje nameravate da zamenite. a zatim idite prema hladnjaku. moracete da skinete donje crevo hladnjaka. U sistemu za hlaclenje ima pet vrsta creva: gomje idonje crevo hladnjaka.m stanju. zgodnijem trenutku. Da biste ispustili tecnost iz hladnjaka koji nema ispusnu slavinu. Da biste ispraznili sistem za hladenje. remen se moze skinuti i montirati nov.SISTEM ZA HLADENJE ureclaja. posle tri do cetiri nedelje. Kada sve remene vratite na svoja mesta. Napomena: nemojte pokusavati da montirate nov remen prebacivanjem preko kaisnika pomocu odvijaca . Ako na prikljucku ima naslaga stvrdnutog cementa. ispustite je u cistu posudu. Preporucuje se periodicna provera femeDa ventilatora. To yam moze pomoCi da izbegnete kvar koji se obicno dogada u najne- kada jedno popusti. Napomena: na nekim starijim tipovima automobila ne postoji ispusna slavina na hladnjaku. zato sto novi remeni ventilatora teze da se istegnu posle montiranja. Rezervne remene. Zategnutost remena treba da se praveri i treCi put. 5. Podesite z3tegnutost remena da ne bude vise od 1-1. skinite poklopac hladnjaka. Pazite da ne ostetite nijedan dec koji gurate polugom. pritegnite vijke za pricvrsCivanje j podesavanje. Klestima alabavite ispusnu slavinu hladnjaka koja se nalazi pri dnu. . poluge i odgovarajuce kljueeve ne bi bilo lose stalno imati u automobilu. Dok drzite remen u zategiluto. dovodno i odvodno creva grejaca i obilazno crevo pumpe za vodu. 4. Upozorenje: ovaj posao treba obaviti kada je motor hladan. sastruzite ih ili skinite haTtijom za glacanje. UkljuCite motor i prove rite ih jos jednom.

pohab::mo iii osteccno crevo (1).::==~~ I S: I .----. slavite zaptivku (3) i proveritc da Ii su obujmice cvrsto spojene (4).i ! r . I < -i \r! L i:iu! . 146 . -"--~ STSTEM ZA HLAElENJE . Obujmice sa oprugom sc skid~ju klcsrima (gore).. (3) dovodno i (4) odvodna crcvo gr~jac~ i (5) obiiawo crc\'o. I 1 !In i· Cevovodi u sislemu za hladenje imaju fazlicite vrstc obujmica.J Ccvovodi u tipienom siSlemll za hladcnjc: (I) gomjc i (2) dOlljc crevo hladnjaka. istrljajtc prikljuckc h~rtijom za giacanje (2). Obujmice sa zavrtnjem (dole) skidaju 5e odvijacem.. Da biste zameniii izlizano.--•... ~"""~ ~.

kupite elasticno. Ono je predvideno da izdrzi pritisak pumpe za vodu. 7. Namestite obujmice na oba kraja creva. Ponovo napunite sistem za hladenje i vratite na svoje mesto poklopac hladnjaka. obujmice imaju ogranicen vek trajanja. ponovo pritegnite obujmice. mica treba da se nalazi na razdaljini od 2-3 em od kraj a creva.n~1 I i r r 1' I . \11 \ c . Kupite nove obujmiee osim ako one sto imate I nisu potpuno oCllvane. bice yam potrebno iicano armirano crevo. Stavite zaptivac nll ocisceni prikljucak pre nego sto montirate novo erevo da biste bili potpuno sigurni da je spoj dobar.uredaj osetljiv na mesto i zategnite zavrtanj. 6.1'1 J . On delimicno smanjuje protok tecnosti za hladenje do hladnjaka kada je motor ® 0/ / 0 d' C) . Pazite da I kupite obujmiee odgovarajuce veliCine.igra glavnu ulogu u sistemu za na prikljucak. Ako je potrebno. NaznaCite tacno koje crevo ielite. 1m .originalnog.- I Ii· Ii I "I! t II !II 1\\ I i'~ !'II \ . Pokusajte da kupite iIi nabavite odgovarajuce crevo za vas tip automobila. Ako je u pitanju donje crevo hladnjaka. 9. 8. U slucaju da ne moiete da nabavite odgovarajuce crevo. vratite obujmice P osta uCinak motora neposredno zavisi ad radne temperature. Ukoliko je i~te duiine i veliCine. Stavite crev~ Odrzavanje termostata na temperaturu . mogucstvu. Illl J . elasticno crevo moze se koristiti umesto odgovarajuceg . ponesite staro da biste ga uporedili sa novim. ~ll I Ii I[.I I 5. Uopsteno govoreci. \ i J I" J ' Ii J I _________________________ --------------------------------------------------------~ i 147 1 __________ _ III. termostat . Po'. Proverite spojeve da ne propustaju. UkljuCite motor i pustite ga da fadi 15-20 minuta dak ne dostigne radnu temperaturu. Za opruzne obujmlee koristite klesta za stezanje zavrsetaka. Obuj- hladenje motora. 10.

(1) okvir. Oni se zlltvaraju da bi sprecili prolazJk tecnosti kroz hladnjak bua je motor hladan. Cime se ubrzava proces zagrevanja. Ispraznite hladnjak u sistemu za hladenje prema uputstvima iz pogJavlja »Ispiranje sistema za hladenje«. To se radi na sledeCi naCin: I I ! 1. termostat se sirom atvara da bi omoguCio maksimalan protok tecnosti Za hladenje.: da bi propuStili tecnost da cirkulise kana je motor Z._UI:. _.. Termostati su osetljivi na promenu temperature tecnosti ZJ hl.. kada je motor topao. a otvarllju s!.: vcn!iill. Kada je sistcm za hladenje Cist i radi pri normalnim tempcraturama. (6) seog!!. Kasnije. ako se ne otvori. (9) obodna zllptivka i (10) pflruomc3. on maze da izazove i pregrejavanje iii probleme u vezi sa pregrejavanjem. Aka je termostat stalno otvoren. (2) klip.1[!rej3IL Ala! i ma!erijal • • • • • • • • • • • • • • Odvijac Klesta Kljucevi iii k1juc sa ozubljenjem i umecima Cekic Komad drveta Posuda Termometar Komad zice Strugac Termostat i zaptivac Voda Krpe bez dlacica Prstenasti zaptivac Obujmice hladan. !~ I 148 .~ -_""'-1 I II. (4) gumena membrana. Odnosno. I . Mec!utim. Lako je ustanoviti da Ii je termostat ispravan. (7) zaptivka venlila. moze da traje godinama. izazvace pregrejavanje._. (3) cilindllf od voska.1 c:.ldenje._. 1'1\. grejac u automobilu nece proizvoditi dovoljno toplote po hladnom vremenu. (8) zaptivka.~ U prescku su prikllZllni dci(l\'i lcrmoStJlll. (5) Z3vojnll opruga.

Kada 'niste sigurni u koji polozaj treba da postavite termostat.. uCinite to klestima.. 12. 13. 8. Donja temperatura je tacka na kojoj bi trebalo da pocne da se otvara. Skinite kraj creva sa prikljucka. Pogledajte u fabricki prirucnik ako niste'sigurni gde se nalazi termostat. 3. i povezan je sa gomjim crevom hlad. Skinite obujmicu sa creva. temperaturni raspon vaseg matora. Ovaj dec termostata mora da se okrene prema hladnjaku.p. Na termostatu pise: »napred«. 4. Ako ne pogledate ove oznake.!. Stavite termostat na sediste u bloku motora. Na poslednjim tipovima auto mobil a koji imaju motor sa elektronskim komandama izuzetno je vazno zameniti termostat onim koji ima odredenu ternperaturu. prvo skinite gamje creva hladnjaka na kuCilllU tennostala kaje se nalazi na vrhu bloka mOlOr.njaka. Ako se termostat suvise rano otvori. Upozoreuje: veCina termostata je slii'na i zato postoji mogucnost da kupite i montirate termostat koji nije predviden za I Tennostat se nalazi u svom kuCiS\u. SuviSe »vruc« termostat moze da izazove »fijukanje« i detonacije u motorn. moze da ometa rad komandi motora sto dovodi do povecane potrosnje goriva i povecane koliCine izduvnih gasova. 6. Trebalo bi potpuno da se otvori. treba ga zameniti. skinite ga tako sto cete staviti komad drveta na kuCiste i lako ga udarati cekicem dok se ne olabavi. Da biste doSH do termastata. 9. On je obicno naznacen na sam om termostatu. upotrebite ozubljeni sa umetkom odgovarajuce veliCine. Gornja temperatura oznacava polozaj kada je potpuno otvoren. Ako je u pitanju obujmica sa oprugom. Stavite posudu sa vodom na pee i spustite u nju kuhinjski termometar. ostruzite staru zaptivku i sredstvo za zaptivanje sa nosece povrsine bloka motora. na vrhu prednjeg dela. Odvijacem olabavite zavrtanj na obujmici. Odredite temperatumi rasp on termostata. 5. Ako se zaptivac stvrdnuo. Ako se ne otvori. mogli biste da ga naopacke postavite u kuCiste. 149 . . a suvise »hladan«. Za!im skif'lite dva vijka koji pricvrscuju kuciste za blok motora. Izvucite kuCiste termostata. Proverite da niste naCinili ovu gresku. pazite da opruga i radni mehanizam ne budu okrenuti ka hladnjaku (iIi dole u motoru).I 2. Izvadite termostat iz bloka motora i stavite Cistu krpu u otvor da unutra ne bi usIa prljavstina. 10..:a SISTEM ZA HLA9ENJE I I . Pre nego sto stavite nov termostat. Ona se obicno prodaje sa termo- . Neki termostati imaju prirubnicu koja se mora staviti u poseban zleb. 14.. N a nekim vozilima pronaCi cete ga u posebnom'kucistu koje je pricvrsceno za gomje crevo hladnjaka. Skinite dva vijka koja pricvrscuju kuCiste termostata za blok motora. Kad god montirate nov termostat koristite novu zaptivku.. Nastavite sa grejanjem sve dok voda ne dostigne 10°C iznad donje temperature predvidene za termostat. Dobro proverite tehnicke podarke pre nego fro izidete iz prodavnice auto-de/ova. Termostat je obicno smeSten na bloku motora. treba ga zameniti. Skinite krpu. Zagrejte vodu do 5-8 °C ispod predvidene donje temperature termostata. Skinite obujmicu gomjeg creva hladnjaka sa kuCista termostata. Ako ne mozete skin uti vijke obicnim kljucem. kuCiste termostata moze da se nalazi na prednjoj iIi zadnjoj strani mot ora. »gore« i »prema hladnjaku«. Na automobilima sa prednjim pogonom koji imaju poprecno postavljen motor. Spustite termostat u vodu pomocu komada zice i nastavite sa grejanjem. 7. 11. Pronadite kuCiste termostata.

na obujmicama sa zavrtnjem. Ako posie nekoliko zaokreta vijka propustanje ne prestane. uzmite kijut odgovarajuee veiiCine i pailjivo okreCite svaki vijak za po jednu cetvrtinu kruga. 15. Montirajte tennostat. 16. Postavite obujrnic'4 na creva i namestite gornje creva hladnjaka preko kuCista termostata. cvrsto pritegnite zavrtanj. Gumi!e cistu krpu (1) II olvor i skinit\! slaru zaptivku (2) pomocu nOla iii mugu'::a (3). KuciSte termostata maze laka da pukne i da se slomije usled suvise jakog pritezanja. posao ja zavrsen.SISTEM ZA HLABENJE statoffi. Upozorenje: nemojte suvise da ih priteiete. Ako obujmice na crevima nisu potpuno ispravne. moracete da skinete kuCiste i pocnete posao od potetka. mmeSlle sredstvo za zaptivanjc sa svih strana nove zaptivke (5) i stavitc jc preko termostata. Ako primetite propustanje. Napunite sistem mesavinom vode i anlifriza u razmeri 1: 1 pre rna uputstvima iz pogiavlja »Ispiranje sistema za hladenje«. Zatim pazljivo namestite zaptivku preka term 0stata i nosece povrsine bloka malara. Kada ste se uveriii da su svi crevni prikijutci sigurni. Proverite da Ii je dobro zatvorena ispusna siavina na dnu hiadnjaka iii da ii je donje erevo hladnjaka sigurno. biee vam za ovo potrebna klesta. paiijivo proverite da nema propustanja na spoju izmedu gornjeg creva hi adnjaka i kuCista termostata. Dok motor jos radi. Ako nista ne propusta. Stavite kuCiste termostata preko termostata i zaptivke. UkijuCite motor i pustite ga da radi 15-20 minuta kako bi postigao normalnu radnu temperaturu. 17. mozete panovo da napunite sistem za 18. Namestite nov tcrmostat (4). Ukoliko do propustanja doiazi na spoju izmeclu kuCista i bioka motora. Pomerajte obujmicu duz creva sve dok ne dade na 2-3 em od njegovog kraja. Stavite pokiopae hiadnjaka na svoje mesto. stavite nove. pokusajte jos maio da zategnete crevnu obujmicu. Ako imate obujmicu sa oprugom. 150 . Nanesite sredstvo za zaptivanje sa abe strane zaptivke da biste obezbedili dobar spoj. hiadenje. Stavite dva vijka na kuCiste i pritegnite ih. Takode proverite ako spoja kuCista termostata i bioka motora.

Ako nema curenja. iskljucite motor i pustite cra da se ohladi. (4) . (3) nosac VentilalOra iii pagona. Panova prov~rite nivo tecnosti u sistemu za hladenje. Upozorenje: u sistemu za hladenje ce se zadriati izvestan pritisak.ljivi.mje iii zaptivku. U sredini: mnogi novi tipovi aulamobiJa nemaju zaptivke izmedu pumre za vodu i mNora. Skinite poklopac sa hladnjaka. (2) prcdnja caura. (5) kuciSte. (6) zaptivcna prirubnica. 20. Pumpa omogucuje kruienje teenoSli za hladenje u motam.' Slavile krpe oko poklopca hladn. a umcSl0 toga keristi se silikonsko sredstvo za zaptiV3nje. Budite pai. 151 . vodu Gore: delay] pumpe za vodu prikazani u'preseku 5U: (1) zaptivka. odlutite da Ii cete panovo upotrebiti sillkonsko srcdstvo za zaptiv.osovina. (7) otYor za montaiu i (8) (urbina. Sistem treba da bude napunjen do 2-3 em ispod otvora za nalivanje hladnjaka. Po potrebi dodajte jos tecnosti za hladenje. Zamena pumpe Za. 21. Na dnu: turbina vodene pumpe (9) usmerava tecnost za hladenje iz hladnjaka ka motoru. 19. Polako odvrCite poklopac hladnjaka do prvog zareza da biste ga uklonil.aka da tdnost za hiadenje ne bi pokuijala napoije i eventuaino vas opekia. Kada menjate pumpu za vocu. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto.SISTEM ZA HLAtJENJ I.

Aka zelite. (6) vijci za prievrscivanje. Klestama odvrnite ispusnu slavinu u blizini dna hladnjaka. Zatim cete pomocu kljuca morati da skinete svi: pogonske remene. moracete da skinete gornje crevo hladnjaka kako je opisano u postupku 3. ------------------- . (3) prsten. (9) odslOjnik i (10) ventilator. a and a pokusajte da pokreeete ventilator naprednazad. iz prostora za 2 . (1) zaptivka. ispustite je u eistu posudu. obicno se primeti kako pumpa propusta. skinite poklopac bladnjaka. Napomena: neki stariji tipovi automobila nemaju ispusnu slavinu na bladnjaku.. (2) turbina. . (5) kuclSle pumpe za vodu. 152 Kmotor obieno se cuje kloparanje. to ce olaksati ispustanje tecnasti za bladenje. Kada je teenost za hladenje potpuno ispustena iz hladnjaka. (8) kuisnik. nje motora je moguce. i ~1 Tipican sklap pumpe La yodu i ventilatora u automobilima "Dienem! motorsa«. (7) sklop prirubnice i ieZaja. pan ova da upotrebite tecnast za hladenje. Pregrejava- ad je pumpa za vodu neispravna. Detaljan opis ovog posla nalazi se U odeljku »Zamena remena ventilatora«. Sastoji se od skidanja ventilatora. Svako pameranje izmedu ventilatora i pumpe za vadu pokazuje da su leiajevi izlizani i da pumpu treba zameniti. Zamena pumpe za vadu je posaa koji izgleda tezi nego sto jeste. Kada se motor ohladi. Da biste ova proverili. Drugi znaci kvara su labavi i istroseni leiajevi. To se radi na sledeCi naCin.~~~~~~~~-----------------------------------------T SISTEM ZA HLA£>ENJE Ii I I r-----------------------------------~®~5-------------~ I CD T ® 1. pogonskih remena i vijaka koji· pricvrscuju pumpu za motor. jednostavno iskljuCite motor. ali pre nego sto do njega dade. zavrnite slavinu. Da biste ispustili tecnost iz takvog tipa bladnjaka. (4) zaptivka.

pritisnite im krajeve klestima da biste ih skinuli sa creva. . Kljucem skinite vijke koji pricvrscuju ventila- 153 W~ t "'" .!:=. Il"""""'~- SISTEM ZA HLAf)ENJE . . 6.. Napomena: ako vas automobil ima elektricniventilator.. Na . creva i nosace hladnjaka. Ako vam to ne pode za rukom.. i tor za pumpu za vodu.!. @ / o / 3. Moze da ih bude tIi: donje CIevo hladnjaka. Sva creva treba da obelezite da biste posle znali gde da ih vIatite. Kljucem sa ozubljenjem i odgovarajuCim umetkom skinite vijke koji pricvrscuju pumpu za vodu. I I I I I j crevirna sa obujrnicom na zavrtanj. 5.=.:.". necete morati da skidate ventilator.:.. Treba da ih ima cetiri do sedam."""""-~----. ip.. Ovo moze da zahteva malo vise snage. olabavite I I I I odvijacem zavrtanj i izvucite obujmicu duz creva. Izvucite pumpu. mOIacete da iskIjuCite elektricnu instalaciju. 4.!= ·1 .--.'_----------~-------=:.:. Kada sklonite obujmice.::::!!!. Kada imate obujmice sa oprugom.. U tom slucaju creva se moraju zameniti. crevo grejaca i obilazno crevo. Napomena: u retkim slucajevirna moze da bude potrebno da skinete hladnjak da biste dosli do pumpe za vodu. odnosno da skinete masku.=== . mOIacete da ih isecete ostrirn nozern. pokusajte da skinete creva sa prikljucaka..... Skinite sve cevovode spojene sa pumpom za vodu. osim ako yam nije potrebno vise prostora da biste dosli do pumpe za vodu. Na automobilima sa prednjim pogonom koji imaju poprecno postavljen motor.'.

Dodajte mesavinu antifriza i vade u razmeri 1:1. pazite da ih stavite na creva pre nego 5to ih montirate. Upotrebite pribor za ispitivanje antifriza da biste odredili stepen zastite od zamrzavanja prema uputstvima datim U odeljku »Pravera tecnosti za hladenje«. Pazite da yam komadiCi stare zaptivke ne upadnu kad zavrsite struganje. Swvite oa svako crevo DOVil obujrnicu. za vodu na bloku motora. Napunite hladnjak tecnoseu za hladenje koju ste ispustili kako je opisano u tacki 1. potrosicete upola manje novea. Izgrebite iIi ski- • • • • • • • • Klesta Kljucevi Odvijac Ostar noi Kljuc sa ozubljenjem i umeeima Grebac Poluga Uredaj za ispitivanje pritiska u sistemu za hIadenje • Pribor za ispitivanje antifriza • Posuda • Krpa bez dlaCiea • Sredstvo za zaptivanje • Pumpa za vodu sa zaptivkom • Crevo grej aca • Crevo hladnjaka • Hartija za glacanje (»smirgIa«) . Posle ovoga mozete da zamenite . 13. Kod obujmiea sa aprugom za pritezanje biee vam potrebna kleSta. pomesajte novi antifriz sa starom tecnoscu za hlaoenje. Napomena: ako umesto zaptivke koristite silikonsko sredstvo za zaptivanje. Stavite novu pumpu za vodu preko zaptivke na predvideno mesto u bloku motora. Grebacem skinite staru zaptivku i sredstvo za zaptivanje sa nosece povrsine pumpe nite hartijom za gIaeanje ostatke sredstva za zaptivanje sa povrsine na kojoj s'e crevo montira. Detaljan opis zamene rem~na nalazi se u odeljku »Zamena remena ventiiatora«.te da Ii ste kupi/i pumpu koja odgovara vatem automobilu. SkIonite krpu 8. Ako je nivo teenosti u hladnjaku nizak. Stavite krpu koja nema dlaCiea u olvor u kome je bila pumpa. Ako na obuJmleama postoje zavrtnji. Nanesite sredstvo za zaptivanje sa ODe strane nove zaptivke koja je u dodiru sa bIokom motora. Popravljena pump a ee raditi isto kao i nova.SISTEM ZA HLAf>ENJE 10. Upotrebite kljuc sa ozubljenjem i odgovarajuci umetak da biste dobra pritegli vijke. Stavite zaptivku na povrsinu bloka motora gde stoji pumpa. Vratite na mesto poklopae hladnjaka. moracete da montirate nova prema uputstvima iz odeIjka »Skidanje i narnestanje creva«. nanesite ga u vidu trake od oko 3 mm dui 'aodirne povrsine pumpe za vodu. kao i oko. Upozorenje: pumpe za vodu su po izgledu veoma sliene. Nanesite sredstvo za zaptivanje i na drugu stranu zaptivke. 12. Namestite rukom vijke za pricvrsCivanje pumpe za vodu i pritegnite ih. Sredstva za zaptivanje mogu da posluie kao privremeno resc- ( ! A bolje je da i . Vratite sva ereva. Ako moiete. unutra i spolja otvora za vijke. dodajte novu teenost. Ako ielite da prove rite stepen zastite od zamrzavanja koju pruza antifriz.pogonske remene. 14. 154 Zamena cepova na bloku motora ko eep na bloku vaseg motora propusta. ponesite staru u prodavnicu auto-delava. Dobro ih pritegnite kljucem. 15. Upalite motor i vizuelno proverite da ne propusta. te zato dobro prover. 11. Namestite ventilator iii kaisnik na novu Ala! i ma!erijal pumpu za vodu i namestite vijke za pricvrsCiva- nje. Obavezno koristite nove obujrnice za creva ukoliko stare nisu potpuno ocuvane. Namestite svako crevo na odgovarajuCi prikIjucak i pavueite obujmice da dodu na 2-3 em od kraja ereva. Ueinite ovo posto ste vozili auto mobil oko 20-30 minuta. Napomena: ako umesto nove pumpe montirate popravljenu. Ako ste neka morali da isecete. najga zamenite novim. dobro ih zategnite. : i 9. ' Antifriz • Voda 7. Za ovaj posao ce yam biti potrebna poluga. Aka se panovo koriste stare. U otvor gde se pumpa za vodu pricvrscuje za blok motora.

Cep koji propusta zilmenicete na sledeCi nacin: i 1. Automobil parkirajte na ravnom tiu. Da hi~te z~lmcnili ccp kojl propus(:J. pailjivo otistite i pregledajte otvo[. aktivirajte rucni kocnicll. odnosno kada njime probijate cep. U nekim slucajevima. s.pw SISTEM ZA HLA£lENJE CD ® CD I . 3.I IbJlI II ! Cepovi su obitno smdlcni sn stranc blob motor". Aka koristite odvijac. uterajte pomocu cekica probojac ili odvijac kroz jednu stranu cepa. nje.mehanicki) stavite u brzinu iii u poloiaj za parkiranje (automatski). probojac cete morati da izvucete pomotu klesta. gurnite ga s jednc ~tr<1ne odvijaccm iii probojccm (2). upotrebite ga kao polugu da biste izvadili cep napolje. Alat i materijal Ii i • • • • • • • • • • Posuda Klesta Ceki': Rucna svetiljka _ Hartija za glacanje (»Smirgla«) Probojac Odvijac Sredstvo za zaptivanje Antifriz Voda 2. OCistite sve tragove tecnosti za hlade155 . a onda otvorite ispusnu slavinu na hi adnjaku da biste ispraznili sistem za hladenje. skinite poklopac hladnjaka. Posta ste skinull cep. (1). 4. ali ce _pre iii posle cep pan ova poceti da propusta. Da biste skinuli cep koji propusta. upotrebljavajte rucnu svetiljku. Dok radite ispod automobila. Pronaaite cep koji propusta i pailjivo proverite da Ii na bloku motora ima korozije iii tragova tecnosti za hlaaenje. i izvadite ga napolje iz otvma (3). Da ne biste ostetili dodirne povrsine izmeau cepa i bloka matara. Kod nekih tipova motora do cepova se maze doC! sarno aka podignete prednji deo automobila iii aka koristite platforme. a menjac (rueni .i. Kadaje motor ohladen. Tek tada podignite prednji deo i poduprite ga postoljima. ne pokusavajte da gurate polugu izmedu cepa i bloka kada skidate cep.

aka su rezervoari neupotrebljivi. jedino sto vam preostaje jeste da zamenite ceo hladnjak. Kotkrijete curenje iIi ostecenja na hladnjaku.i curenje mogu najcesce da se poprave uz minimalne troskove. iskljuci!c ereva sa hladnjaka. Zatim ugasite moto~ i proverite da Ii negde propusta. zatim skinite ventilator i rnasku ventilatora. Manja ostecenja. 156 . Tada bi trcbalo da sc izvadi iz automobila. Stavljanje novog jezgra znati skidanje spoljasnjih rezervoara sa starog hladnjaka i njihovo .lako protrljajle hartijom za glacanje ivice otvora da biste skinuli povrsinsku koroziju. Ako je potrebno. nije potrebno sredstvo za zaptivanje. nanesite sredstvo za zaptivanje na ivice cepa i pailjivo ga . Panovo napunite sistem za hladenje mesavinom antifriza i vode u razmeri 1: 1. 8. pazed da se pri tome ne izokrene iii iskrivi. i SISTEM ZA HLAE>ENJE nje. Po potrebi dodajte rashladni fluid u sistem za hladenje. MeCiutim. U mehanicarskoj radionici ce vas ovo kostati manje od kupovine novag hladnjaka jer kupujete sarno novo jezgro i placate fad. 7. ali veca ostecenja zahtevajuj vetu popravku iii kupovinu novog hladnjaka. masti i otpadaka. poklopce i vijkc knji prievrstuju hladnjak za ram. Ukljutite motor i pustite ga da radi dok se ne zagreje. kakav je bio originalan. Kad cepava sa zaptivnim prstenovima od gume.montiranje na novo jezgro. Novi hladnjaci mogu da se nab ave u radionicama za popravku hladnjaka. I I I 1 Ii Zamena hladnjaka AlaI i materijal • Posuda • Klesta • Kljucevi • Odvijac • Antifriz • Voda vreme je da ga popravite iIi zamenite novim. 6.--.ko montirate melalni cep. Skinite prikljutke sa dodatne posude za h!adenje. Postoji nekoliko vrsta cepova. ada prilikom provere sistema za hladenje Da biste skinuli hladnjak sa automobila sa prcdnjim pogonom kod kojih je mOlor poprecno postavljcn. Vralite na mesto poklopac hladnjaka i ostavite motor da radi nekoliko min uta da bi se unular sistema za hladenje stvorio pritisak. i\. gurnite na mesta. Sarno namestite cep u OtVOT i zateiite vijak sve dok se cep ne uevrsti. bo i svc spojnice.

.I .SISTEM ZA HLADENJE 'I' .I Ii 1 ! 157 .

SISTEM ZA HLADENJE

kad prodavaca automobila i u veCini prodavnica autodelova. Polovni hladnjaci takode mogu da se nab ave po umerenim cenama na otpadu, ali kupovina polovnog hladnjaka moze da bude ,rizicna posta se ne vidi koUka je OCllvan iZDutra. Ako se ipak resite da uzmete polovan hladnjak, obavezno trazite garanciju. Zamena hladnjaka nije teiak posao, pogotovu na automobilima sa prednjim pogonom koji imaju popreeno postavljen motor, posta na njima obieno nema okvira vent!latora koji treba skidati. Popravka hladnjaka je vee nesto drugo. Ukoliko nemate dosta iskustva sa lemljenjem gvoZda, tu opravku najbolje prepustite radionici za opravku hladnjaka. Na hladnjacima ad aluminijuma, mesta koja propustaju ponekad se mogu popraviti posebnim epoksidnim lepilom ukoliko su ostecenja mala, ali ako su ostecenja velika, jezgro treba da se zameni.· Opravku hladnjaka ce najbolje obaviti strucnjak koji moze da ispita hladntak na pritisak i da odredi njegovo pravo stanje. Sto se tice zamene hladnjaka, to maiete da uradite sami aka sleoite sledeea uputstva:
1. Kada se motor ohladi, skinite poklopac i otvorite ispusnu slavinu na hladnjaku da ispraznite sistem za hladenje.

redom. Ponovo napunite sistem za hladenje svezorn mesavinom antifriza i vade, zatim ukljuCite motor i proverite da negde ne propusta. Aka hladnjak ima okvir za ventilator, ne zaboravite da ga vratite na svoje mesta. Aka zaboravite, smanjice se ucinak ventilatora sto moze dovesti do pregrejavanja. Napomena: aka se hladnjak menja zato sto je star, trebala bi da pailjiva proverite creva hladnjaka i grejaca, pogonske remene i spojnicu ventilatora, kao i da zamenite sve de love koji nisu ispravni.

Grejaci
AlaI i malerijal

• • • • •

OsiguraCi Regulacioni ventil grejaca Antifriz Voda Krpe

2. Skinite gomje i donje crevo sa hladnjaka.
3. Aka vase vozilo ima automatski menjac, iskIjuCite vodove za hladenje ulja u menjacu sa hladnjaka i zatepite ih da teenost iz menjaea slueajno ne bi iscunla napolje.
enje motara. Kao sto je naznaceno u prirucniku za vas automobil, periodicno odrzavanje ce osigu-

Bjac automobila je sastavni deo sistema za hlad-

ez obzira kaliko vam to izgledalo cudno, gre-

4. Skinite okvir ventilatora (ako postoji). 5. Skinite elektricni ventilator (ako postoji). 6. Skinite dodatnu posudu (rezervoar) za recirkulaciju tecnosti sa bladnjaka iIi iskljuCite crevo koje vodi od poklopca hladnjaka do dodatne posude. . 7. Skinite vijke koji drie gomje nosaee hladnjaka, a zatim i nosace. Posle toga, veCina hladnjaka moie da se izvadi iz prostora za motor. Na ostalirria se moraju skinuti vijci sa strane hladnjaka iii vijci koji pricvrseuju nosace. Upozorenje: pazite da ne ostetite hladnjak ukoliko nameravate da ga opravite. 8. Da biste ponovo montirali opravljen iii nov hladnjak, ponovite data uputstva obrnutim

rati da sistem grejanja bude godinama ispravan. Sistem grejanja je, u stvari, prilieno jednostavan. Sastoji se od snopa cevi kroz koje protice zagrejan rashladni fluid iz sistema za hladenje motora. Preko snopa cevi (jezgra) grejaea struji vazdub koji se zagreva i raspodeljuje u kabinu automobila iii prema vetrobranu. Ventilator za potiskivanje vazduha pokreee elektromotor, a obicno se nalazi ispod table sa instrumentima. U sistem za grejanje spada i regulacioni ventil grejaca koji odreduje potrebnu koliCinu toplote, kao i klapne i otvori koji sIuze za usmeravanje zagrejanog vazduha. Sis tern za grejanje moze da radi pomoeu vakuumskih iIi kablovskih komandi. Da bi ste utvrdili koji se sistem nalazi u vasem automobilu, obratite painju da Ii sistem radi kada je motor iskljucen. Vakuum nastaje kada motor radi, te vakuumski sistem ne moze da radi ako matar nije ukljucen. Ako imate kablovske komande, proverite da Ii se ruene komande slobadna pokrecu uz mali otpor.

: ,

:

158

ll~
_ ..~ i

Gn:janjc: (1) poklopac hladnjka, (1) ckspanzioni sud, (3) ventilator, (4) hladnjak, (5) ventilatorski remen, (6) vod za rashladni fluid, (7) ispusna s]avina, (8) donje crevo hladnjaka, (9) vodeni omotac, (10) creva grejaca, (11) odvodna cev nn bloku matora, (12) motor ventila!ora grejaca, (13) jezgro grejaca, (14) cep na bloku motora, (15) glava cilindra, (16) termosfat, (17) gamje crevo hladnjaka i (18) pumpa za vodu,

To znac; da su kablovi jos spojeni. Na automobilima sa vakuumskim komandama, pregledajte sva vakuumska creva kako u prostoru za motor, tako i ispod table sa instrumentima da biste se uverili da nema popucalih mesta iii labavih spojeva. Ako je motor ventilatora grejaca bucan, najcesee je bolje da ga zamenite nego da pokusate da ga opravljate. S obzirom da je motor ventilatora smesten u tesko pristupacnom prostoru, mozda bi bilo bolje da se obratite strucnjaku da to uradi. Medutim, ako ventilator uopste ne radi, proverite prvo osigurac koji regulise rad njegovog motora. Obicno se nalazi zajedno sa ostalim os iguraCima ispod table sa instrumentima. Ukoliko je potrebno, zamenite ga odgovarajuCim pre nego sto pocnete ista da popravljate na sistemu.

Curenje rashladnog fluida cesto predstavlja problem u sistemu za grejanje. Kao sto se kod sistema za hladenje motora koriste ereva i spojevi koji ponekad propuStaju, isto se dogacla i u sistemu za grejanje. Kadgod se ereva grejaca pohabaju iii spojevi olabave, rashladni fluid euri napolje. Smanjena koliCina rashladnog fluida negativno utice na grejanje. Odavanje top late grejaca maze da postane nestabilno, a moze da dade i do potpunog gubitka toplote. Stoga sva ereva i spojevi treba da budu ispravni da bi i grejac ispravno radio. Pre nego sto pocnete da proveravate sis tern za grejanje, proverite da Ii je sistem za hladenje (hladnjak) pun rashladnog f1uida. Ako u sistemu za hlaclenje postoji dodatna posuda za reeirkula159

~S!.::IS!.!T.!:Eo!!M~Z~A....!.H!!-L~A;fJ-;E~N~J~E=---_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _-lli
ciju rashladnog fluida, proverite nivo tecnosti u njoj i po potrebi je napunite do predvidenog nivoa. Ako u sistemu za hladenje ne postoji dodatna posuda za recirkulaciju rashladnog fluida, skinite poklopac hladnjaka i po potrebi dodajte rashladni fluid sve dok nivo ne bude bio 2-3 em ispod iviee otvora za nalivanje_ VeCina proizvodaca preporucuje da se tecnost za hladenje sastoji od mesa vine antifriza i vade u razmeri 1: 1. Upozorenje: nikada ne skidajte poklopac hladnjaka kada je sistem zagr-ejan. Taj poklapac, u stvari, treba uvek obazrivo da skidate. Posta sistem radi pod pritiskom, vruca teenast za hladenje maze da iz/eti napolje i da vas opasno opeee aka nepazljivo skidate poklopac. Ako morate da otvorite poklopae dok je sistemzagrejan, upotrebite nekoliko krpa da biste se zastitili_ Pritisak u hladnjaku se smanjuje na dva nacina u zavisnosti od tip a poklopea hladnjaka. Kod nekih tipova automobila na poklopeu hladnjaka nalazi se posebna poluga iii dugme. Ako podignete polugu iIi pritisnete dugme, pritisak u hladnjaku se smanjuje_ Na drugim tipovima automobila, poklopac hladnjaka

r \,
!

! ,

Aka je jezgro grejaca zapUSCrlO, to se ponekad moze popraviti ispiranjem sistema Zll hiadenjc. Usmerivat vode (1) na O\voru za nalivanje hladnjaka odvodi vodu koja je sluiila Zll ispirnnje (2).

konstruisan je tako da moie da se okrene do zareza u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu_ Kada se pritisak smanji, pritisnite poklopae nadole i okrenite ga u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu da biste ga skinuli.

,i i ,
, i

l
;

(1) pode,savanjc temperature, (2) podesavanje provetravanja, (3) podeSavanje ventilalora, (4) kanai grejaca, (5) ventilator, (6) ispust za 5Vei vazduh. (7) kanal za svci vazduh. (8) kana! grejaca staklu i (9) ispusti za gn::jac Slakla (vctrobralla). Sistem za grejanje rasporeduje zagrcjan vazduh u kabinu vozila

160

Ii .,

I

..
SISTEM ZA HLAf)ENJE
Provera rada grejaca

cc:. .• ·.

'~
i
;

i .

,..

Pre nego sto pocnete proveru sistema grejanja, motor treba da dostigne norm aInu radnu temperaturu, te stoga treba da radi oko 20 minuta. Prover;' da Ii grajac nedovoljno radi, odnosno da Ii uopste radi, moze da se obavi na sledeci naCin:
1. Proverite da Ii tecnost za hladenje struji kroz
jezgro grejaca. Prvo ukljuCite grejac na VTuCe.

dok vi pazljivo posmatrate regulacioni venti!. Ako se kabi ne pokrece, znaCi da je iskidan iIi da se olabavio na kraju poluge. 2. Prove rite spojeve kablova na krajevima. Ako su evrsti, kabl je iskidan i mora ga zameniti mehaniear. U protivnom, popravite spojeve. 3. Ako sistem u vasem automobilu radi pomocu vakuuma, zamolite nekog da yam pomera' komandu za temperaturu od najnize do najvise dok motor radio Posmatrajte regulacioni venti!. 4. Ako ne radi, prove rite i po potreb; popravite vekuum (zaptivenost instalaeije). Mozete i da zP'l1enite regulacioni ventil grejaca. Da biste to ucinili, ispraznite hladnjak, skinite creva spojena za regulacioni ventil grejaca i izvadite ·ventH iz leiista. Ponovite postupak obmutim redom da biste montirali nov ventil (nabavlja se u prodavnieama auto-delova).
Provera klapni Aka su oba creva grejaca vfuca, motete da

III
'l,

;1
!

f ,

Opipajte oba ereva grejaca. To su dugacka ereva koja izlaze iz motora i spajaju jezgro grejaca kod protivpozame pregrade, sa strane na kojoj se
nalazi motor. Creva grejaca najcesce imaju prec-

nik od oko 2-3 em. Kada je sistem za grej,anje ispravan, oba ereva treba da budu vruca. 2. Ako su creva sarno topla (iako u hladnjaku ima rashladnog fluida, a motor je postigao radnu temperaturu), mazda vam termostat u sistemu za hladenje nije ispravan. To moze da sprecava rashladni fluid da dostigne odgovarajueu temperaturu. Zamenite termostat prema uputstvima iz odeljka )Odrzavanje termostata«, 3. Aka je jedno crevo grejaca vfuce, a drugo nije,

iIi je sarno toplo, mazda je jezgro grejaca blokirano. avo ponekad moze da se otkloni ispiranjem eelog sistema za hladenje odgovarajuCim sredstvom koje maze da se nabavi u prodavnicama

auto-delova. To maiete da uCinite na osnovu uputstava u odeljku dspiranje sistema za hladenJe~(.

budete sigumi da tecnost za hladenje struji kroz sistem. Ali ako i dalje nema toplote, znaci da jedna od klapni ne radi kako treba. Klapne mogu da budu u obliku poklopca iIi sa Iopatieom koja usmerava vazduh koji izlazi iz toplotnog kana1a u unutrasnjost kabine vozi1a, Ako se ne otvaraju i zatvaraju kako treba, topao vazduh neee biti pravilno usmeren u kabinu (iIi mozda nece moei da se iskljuCi). avo se proverava na sledeei nacin:
l. Duz toplotnog kanala (obicno se nalazi ispod table sa instrumentima) potrazite jednu iii vise klapni.

4. Medutim, aka ispiranje nije pomoglo, jezgro

grejaca cete po svoj priliei morati da skinete i da ga odnesete na popravku u radionieu.
Provera komandi grejaca

2. Proverite da 1i se siobodno pokrecu u sarkama. 3. Ako se sistemom upravlja preko kabla, proverite da Ii je kabl dobro spojen sa klapnama. 4. Ako se klapne pokrecu vakuurnom, proverite
zaptivenost cevovoda i opravite ih i zamenite sva neispravna vakuumska creva. .

Neki tipovi auto mobil a imaju regulaeioni ventil grejaca pricvrseen za jedno od ereva grajaca (obicno dovodno). Pronadite taj ventil tako sto cete pregledati ereva od jednog do drugog kraja. Aka je crevo grejaca vfuce sa jedne strane ovog ventila, a sarno toplo (iii hladno) sa druge, kvar moze da bude na samoin ventilu, ukoliko nisu neispravni kabi iii vakuumski sistem. To eete
utvrditi na sledeCi naCin:

1. Ako grejae u vasem automobilu radi pomocu kabla, zamolite nekoga da u automobilu pomera
komandu za temperaturu ad najnize do najviik

Ponekad sistem za grejanje sve vreme proiz-· vodi toplotu bez obzira u kom polozaju se nalaze komandne poluge. U tom slucaju, proverite rad regulaeionog ventila grajaca kako je vee objasnjeno. Ako je venti I zaglavljen u otvorenom polozaju, a komande za ventil rade, neka vam strucnjak zameni venti!. Takode prover;te klapne.
161

1~

_ _ ...

SISTEM ZA HLADENJE

1
I

\
o
Sastavni deloy! tipicnog klima-urcdaja: 01 poklopac hbdnjaka. (2) sabirnik- susac, (3) kontrolno okce, (4) motor ventilatora, (5) ispust, (6) komandc, (7) kontrolni vodovi, (8) kana!, (9) kompresor i (10) kondenzator. lake preporucujemo da popravku klima-uredaja prepustite kvalifikovanom mehanicaru, mazcte ipak izvrSiti neke osnovne provcre sistema.

Ako se ne zatvaraju kako treba, toplota ce stalno prodirati u kabinu. 105 jednom proverite komande, naroCito da se klapne nisu izvitoperile iIi da se sarke nisu zaglavile. Ako ne moiete da zatvorite klapne kako treba, neka ih pogleda mehanicar.

Klima uredaj
O bilu zahtevaju velika znanje i iskustvo, a i poseban alat. Radovi na klima-uredaju mogu da
162 driavanje i opravke klirna-uredaja u automo-

budu opasni ukoliko niste dovoljno iskusni. Zbog toga veCina mehanicara-amatera prepusta posao oko klima-uredaja strucnjaeima. Medutim, ponesto moiete i sami da uradite. U te radove spadaju i provera pogonskog remena i spojniee kompresora, kao i napunjenost sistema. Moiete i da ponovo napunite klima-uredaj tako !ito cete sami dodati rash)adno sredstvo u sistem. Na sliei je prikazan tipican klima-uredaj na kome je pokazano koliko je komplikovan. Oa Ii cete se upustati u nesto vise od oSflovnih provera zavisi od nivoa vaseg znanja, a u izvesnoj meri i od hrabrosti. Skrecemo painju da se za klirnauredajekoristi rashladno sredstvo R-12. poznatije po fabrickom nazivu freon. Aka freon dode u

,-,;

,

SISTEM ZA HLA£lENJE

Alat i materijal

• • • • • • • •

Zastitne naocare Radne rukaviee Uredaj za ispitivanje remena Okasti kljuc Poluga Pogo~nski remen klima-uredaja Osiguraci Krpa

eev, kao i kaisnik prema prednjem kraju. Kompresor je najvazniji dec klima-uredaja koji mora da fadi odgovarajucom brzinom da bi sistem radio. 2. Proverite pogonski remen klima-uredaja da vidite da Ii je dobro zategnut. On ne bi smeo da ulegne vise od 2-3 em kada ga pritisnete prstom na otprilike polovini postrojenja izmedu kaisnika kompresora i pogonskog kaisnika. Zategnutost _remena moze da se proveri i pomoell instrumenta za ispitivanje kaji se maze nabaviti u veCini prodavnica auto-deleva. 3. Ako je ulegnuce veee od 2-3 em, okastim kljucern olabavite vijke koji pricvfscuju kompresor za nesace. 4. Posto ste olabavili vijke, povueite polugom kompresor napolje da biste zategli kais. S. Penovo pritegnite vijke Dasaca kompresora. 6. Dok to radite, prove rite remene ventilatora. kaa i sve astale, da nisu naprsli, rasenjeni iii pohabani. 7. Promenite svaki remen koji vam izgleda Slimnjivo. Uputstva za skidanje i montiranje nalaze se u odeljku "Zamena pogonskog remena alternatora« u poglavlju "Sis tern punjenja« i U odeljku »Zamena remena ventilatora« u aVOID poglavlju. Kada su pogonski remeni zategnuti i ispravni, ukljucite motor i ukljuCite klima-uredaj. Trebalo bi da cujete spojnieu kompresora kako se ukljueuje. Kao sto je vee pomenuto, kompresor ima pogonski kaiSnik na prednjem kraju. Ovaj kaisnik se okrece dok motor automobila radio Kada ukljuCite klima-uredaj, magnetna pogonska spojniea se aktivira (treba da se cuje skljoeanje) i kompfesor pocne da radio Provera spojnice kompresora Da Ii je spojniea kompresora ispravna, moiete da proverite na sledeCi naCin:

dodir sa kozom, moze da izazove ozbiljne promrzline. Ako yam prsne u oei, magao bi da izazove slepilo. Ako se odlucite da napunite sami klimauredaj, moracete da rukujete bas tim sredstvom. Ako se ipak resite da kupite pribor za punjenje, treba pailjivo da se pridrzavate uputstava proizvodaca (veCina nesrecnih slucajeva desava se zbog nepostovanja uputstava). Mi yam ipak preporucujema da klima-uredaj prepustite profesionalnom mehanicaru. Paseban alat, merni instrumenti i vakuumska pumpa potrebni za ovaj ozbiljni posao na klima-uredaju sllvise su skupi za mehanicara-amatera koji ga koristi vrlo Tetko. Ukoliko sumnjate da vas klima-uredaj ne radi kao sto bi trebalo, ovih nekoliko osnovnih stvari maiete da prove rite pre nego sto odvezete automobil na popravku. Upozorenje: kadkod radite bila sra u vezi sa klima-uredajem, budite veoma pailjivi i obavezno stavite zastirne naocare i zastitne rukavice. Provera pogonskog remena Pogonski rem en klima-uredaja proverava se na sledeCi narin:

I

I

1. Stavite zastitne naocare i rukaviee. Otvorite poklopae motora na automobilu i pronadite pogonskiremen klima-uredaja. Taj remen mnogi nazivaju »ventilatorskim remenom«. On zaista liCi na remen ventilatora ali, ako pailjivo pogledate, videcete jedan remen koji se pokrece sa kaisnika na prednjem delu sa donje strane motora i koji maze ali ne mora da ide oko ventilatorskog kaisnika ka kompresoru klima-uredaja. KompreSOT je abieno smesten sa strane motara, na suprotnoj strani alternatora. Na kompresor, koji liCi na motor, pricvrscena je jedna velika i jedna mala

1. Zamolite nekoga da sedne u automobil i da ukljucuje i iSkljucuje klima-uredaj dok je motor ukljucen, a vi za to Vfeme osluskujte rad pogonske spojniee kompresora.
2. Ako ta spojniea nije ispravna, prove rite da nije pregoreo osigurac. On moze da se nalazi sa osta-

163

.,,,,,,,,,,,,,,,,, . ,,,,,,,,,, ["""""''''''''''''''''''''1 ."" . ", . "",,,,,,,,,,,,,,,

®

®


~==.=============.~~.
Put rashladnog fluida kroz klima-urcdaj. lsparivac (1) hladi vatduh (rashladni fluid apsorbuje wr10tu wkom isparavanjJ). Rashladni fluid latim prolazi kroz kompresor (1) i ide do kondenzatora (3). Legenda: gas pod visokim priliskom (4), tecnost pod visokim pritiskom (5). tecnost pod niskim pritiskom (6), gas pod niskim pritiskom (7).

lim osiguraCima ispod table sa instrumentima iIi II jednom od pravodnika koji vode ka kompresoru. Tacna mesto na kame se nalazi osigurac naznaceno je u prirucniku za vas automobil. Ako osigurae ispod table sa instrumentima nije pregoreo, pronadite linijski osigurac na provodnikll koji vodi ka kornpresoru. On se obicno nalazi u malom crnom nosaCll osiguraca koji se otvara tako sto se jedan kraj okrene. 3. Zamenite neispravan osigurac novim iste jacine. Jacina osiguraca je na njemu naznacena. Aka niste sigurni koji osigurac da uzmete, proverite po novo u prirucniku za vas autornobil. 4, Ako kom presor ne radi ni posto ste proverili i zamenili osigurac, potraiite po moe strucnjaka za klima-uredaje.

Provera napunjenosti klima-uredaja

Ova provera klirna-uredaja vrsi se iz kabine u automobilu. Posto ukljucite klima-uredaj, obratite painju na kolicinu vazduha koji prodire kroz otvore za vazduh ako table sa instrurnentima iii gde'su vee smesteni. Okrenite prekidac za ventilator u svaku brzinll da biste proverili protok vazduha. Ako vazduh ne izlazi iz otvora razlicitim jacinama, proverite 05igurac ventilatora. Obicno se nalazi na tabli sa osiguraCima ispod table sa instrumentima. Aka nije u pitanju neispravan osigurac, potrebno je da vam strucnjak pregleda motor ventilatora, Ako ni jedna ad izvrsenih provera nije otkrila kvar, a klirna-uredaj i dalje ispusta topao vazdllh iIi sarno neznatno hladan vazduh, f:!roverite jos i

I
,

164

..---------------------~~!j

Ii

j

SISTEM ZA HLADENJE

kontrolno okee da biste utvrdili da Ii je uredaju potrebno punjenje. To se radi na sledeCi natin:
1. Kontrolno okce je smesteno na deiu koji se

Alat i materijal

naziva sabirnik iii na jednom od vodova koji idu do ovog dela. Sabirnik je dugaeak eilindriean uredaj koji liti na termos-boeu. Obieno je spojen sa kondenzatorom. posebnim hladnjakom klimauredaja. On se' najeesce nalazi ispred hladnjaka sistema za hladenje. Napomena: mnogi klimauredaji nemaju kontrolno okee, stoga jedino
pomocu instrumenta za ispitivanje k1ima~ureoaja moze precizno da se utvrdi da Ii je napunjen, ali i

• • • • •

Crevo za punjenje sa ventilom Freon Zastitne naoeare Zastitne rukaviee Kljuc iii kldta

taj posao je najbolje prepustiti struenjaku. 2. Kontrolno okee je obieno prljavo i mora prvo
da se oCisti.

3. Ukljueite motor i klima-uredaj i posmatrajte kontrolno okee. Prvih nekoliko minuta posta ste ukljutiii uredaj, trebalo bi da primetite sitne mehuriee kako prolaze ispod kontrolnog okecta. Medutim. ako se mehuriCi vide i dalje, posle otprilike 5 minuta rada, znaCi da uredaj propusta i da u njemu nema dovoljno rashladnog sredstva. Uredaj u takvom stanju neee dobro da hladi. Ako je u tome problem, trebalo bi da strucnjak proveri gde uredaj propusta i da popravi ta mesta. kao i da napuni uredaj sredstvom za hladenje. Do veCine problema u vezi sa klima-uredajima dolazi usled eurenja u uredaju. To cesto prouzrokuje zaptivke koje su se istrosile tokom upotrebe. Preko eele godine, eak i zimi, trebalo bi svake druge nedelje da ukljuCite klima-uredaj da radi nekoliko minuta. Medutim, cak i u tom slucaju, klima-uredaj bi bar jednom godisnje trebalo da pregleda strucnjak.

Isto tako ne treba zaboraviti da manjak rashladnog sredstva u klima-uredaju znati da on negde propusta. Punjenje moze privremeno da povrati moe hladenja, ali freon ce na kraju ipak isteCi ako se mesto koje propusta ne opravi. Strucnjak moze da pronade to mesto pomocu elektronskog detektora. To moze da se uCini i pomocu obicne sapuniee - sarno pagledajte ima Ii mehuriea - ali ne pakusavajte sami da opravljate ovaj kvar. Ureclaj je pod 'pritiskom i mora se sigurna isprazniti pomacu vakuum-pumpe da bi se uklonili svi tragovi vazduha iIi vlage koji bi magli da davedu do korozije iii da uticu na efikasnost hladenja. Prilik9m punjenja klima-uredaja, freon se dodaje Srederovom ventilu na strani niskog priti·
ska. Ovaj venti! moze se naCi na usisnom otvoru

kompresora iii usisnom vodu kaji povezuje isparivac i kompresor. Aka uredaj jas radio usisni vod pod niskim pritiskom mazete pronaCi ako opipate kompresorska ereva. Ono hladnije je usisni vod. Upozorenje: pazite da ne prikljuCite crevo za punjenje na taj vod. VeCina prikljL/taka Srederovag ventila na usisnim i odvodnim cevima je iz
predostroinosti napravljena u razliCitim veliCinama da se slucajno ne hi pomesale.

Punjenje klimauredaja
utvrdeno da ga nema dovoljno u klima-uredaju. Pazite da ne proverite klima-uredaj. Visak rashladnog sredstva moze da osteti kompresor i smanji ucinak.

Uredaj se puni na asnovu uputstava prilozenih uz pribor za punjenjeili na osnovu sledeCih uputstava. (Napomena: uvek je balje da se pridriavate proizvoclacevih uputstava posta neki pastupei mogu neznatno da se raziikuju.) 1. UkljuCite motor i ukljuCite klima-uredaj na jako. 2. Posto ste stavili zastitne rukavice i zastitne
naocare, namestite ventil adaptera za punjenje na

Fkontrolog

reon treba dodavati sarno ako je posle provere
okceta posebnim instrumentom

kanticu sa freonom. Brzo otvorite ventil da biste izduvali vazdu~ iii vlagu iz ereva za punjenje. 3. Pronadite Srederov venti 1 pod niskirn pritiskarn i spojite sa njim crevo. 4. Otvorite venti! na kantici sa freonom. Drtite kanticu uspravno da u creva za punjenje ulazi
sarno para. Aka se venti! nalazi sa strane kantice,

! I
~-

165

'O:i

SISTEM ZA HLABENJE

namestite i kanticu sa strane tako da joj ventil bude pri vrhu. Ako bi kanticu okrenuli naopako; . freon bi mogao da uele u crevo za punjenje i da osteti kompresor.
5. Usisavanje na strani niskog pritiska u uredaju povlaCi freonovu paru kroz crevo za punjenje sve

dok se kantica ne isprazni. To moze da potraje nekaliko minuta. Kada se kantica isprazni, zatvarite ventil i skinite creva za punjenje sa Sredera',log ventila. .

6. Praverite panavo kontrolno okce iIi temperaturu vazduha koju klima-ureelaj izduvava. Ako je

ureelaj jos uvek nedovoljno napunjen, dodajte jos jednu kanticu freona. odnosno ponovite postupke od 2 do 5. Ako je ureelaj patpuno prazan, mogu da budu patrebne tri kantice freana, dok ee za delimicno ispraznjen ureelaj biti potrebno da dodate sarno jednu iii dve kantice. Prestanite da nalivate freon tim primetite da na· kontrolnom okcetu vise nema mehurica. 7. Posle punjenja, proverite rad ureelaja time sto eete proveriti temperaturu vazduha koji izlazi iz klima-ureelaja. Aka i dalje nije dovoljna hladan,
moracete da se obratite strucnjaku.

I

,~

~-/F====DL~---+--c::!'
- - - - - - ~~;!

CD

(

l
. I I I

I

I

I
l'
I I

---'-'I~ ~_!I__ :I
I

--1--'

I I
I
.

I I

I

'~

J

,

I I I I

I

I I
I

I I
Kada punite klima-uredaj, freon treba dodat! u usisno crevo pod niskim pritiskom (J) ili u komprcsor (2). Ne pokusuvajte da prik!jutitc creVQ m punjenje ni nll jcdan ad druga dva voda koji 5U vruci kad se dodirnu. Osta!i delovi urectaja su kondenzator (3) koji se nalaz! ispred hladnjaka i isparivac (4) koji je smdten ispod lable sa inslrurnenlima u Kubin! v(lziia.

166

! .
!

I

!

I
I

i

SISTEM ZA DOVOD GORIVA
S je mteresu da potrosn]a gonva bude sto ]e moguce manja. Neki tipovi auto mobil a nikada ne
trose gorivo ekonomicno zbog konstrukcije motor a iIi velike sopstvene tezinc. Ve~i motori imaju abieTIo i vecu potrosnju goriva od manjih, a ukoliko je automobil \eii. to je potrebna i veea snaga da ga pokrene. Sto je vise snage potrebno, to je veea i potrosnja goriva. N aGin voznje takode ima uticaja na potrosnju goriva. Aka imatc obicaj da })ostro~< startujete,
ob~irQm

da eene gori~a. staloo, rastu,

U

opste:n

trosieete vise goriva jer naglo ubrzanje automobila zahteva i veti dovod goriva u motor. Potrosnja goriva raste i pri velikim brzinama. Medutim, koliko god ogranicenja brzine oa putevima bila nepopularna, Cinjenica je da veCina automobilskih motora radi mnogo efikasnije pri brzini od 80 nego 100 kilometara na sat. Pretpostavicemo da je ree 0 benzinskom automobilskom motoru iako mnogi automobili trose i dizel gorivo. Pre svega, upoznacemo se sa OSTIavnim delovima sistema za dovod goriva. To su:

II i
• I

r

i

Dclovi tipicnog sistema za dovod gorivu: (1) poklopac rezcrvoara za gorivo. (2) rczervoar za gorivo, (3) cevovod za gorivQ, (4) elastieno crevo, (5) mehanicka pumpa za gorivo, (6) karburator, (7) prcCistac zu vazduh, (8) posuda za kondenzat, (9) venti] urcdaja za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja, (10) ventHacioni vod i (11) odvajac kondem:ata.

167

doyod goriva se obavlja pomocll ubrizgaca goriva.Jzvodnik i (5) ubrizgaCi (po jedan Zil svaki dlindari. ~ . Svrha sistema za dovod goriva je unosenJe smese benzin a i vazduha u odgovarajucoj srazmeri u motor. Potreba za vazduhom i benzinom kod motora menja se zavisno od temperature. Sistem za dovod goriva ima-veoma slozen zadatak. (2) cevovod 'La gorivo. pokrenula klipove i tako omoguCila rad motora. motor neee raditi iIi ee. pumpa za gorivo. Ako smesa vazduha i benzin a nije dobra iIi ako vremensko podesavanje momenta paljenja nije precizno.ko da sistem obezbedi optimainu smesll u svim radnim uslovima. Postoje dye osnovne vrste ubrizgavanja goriva : posredno ubrizgavanje kod koga se gorivo ubrizgava u usisni vod motara i neposredno ubrizgavanje gde se gorivo ubrizgava u svaki cilindar iz ubrizgaca smestenih direktno na usisnom vodu.. u najboljern slucaju. raditi slabo. mazda ste cuJi da I I !.~ 168 . rezervoar za gorivo.. Bez obzira na vrstu ubrizgavanja. ubrizgac goriva rasprsuje maglu goriva u usisni vod gde se mesa sa vazduhom i formira odgovarajucu smesll vazduha i goriva. Na motorima sa sistemom za ubrizgavanje goriva.SISTEM ZA DOVOD GORIVA 1 i I Ii I ! • I ~ ® Tipican sistem sa neposrednim ubrizgnvanjem gonva: (1) cicklncna puropa za gorivo visokog pritiska. Paijenje mora da se dogodi u odredenom trenutku da bi srnesa sagorela u cilindru motcra.! :. (4) regulator pritiska. karburator iIi uhrizgaci goriva. Izuzetno je te. preCistac za vazduh i usisni vod. Sto se tice pojrna »smesa«. cevovod goriva. Ta smesa se pretvara u finu maglu u karburatoru pre nego 5to dospe u usisni vod motora i na kraju u komore za zagorevanje. (4) r. precistac za goriVQ. sistem mora da proizvede smesu vazduha i benzina koja odlazi u motor i pali se pomocu sistema za paIjenje. Pre svega. PogIedajte prilozene shematske prikaze razIiCitih tipova sistema za dovod goriva. opterecenja motora (tezine koju mora da pokrece) i brzine.

a jedan veliki kanal spaja ga sa ilsisnim VOdOffi. radi grubo na praznom bodu i ne radi dobra pri velikim brzinama. komandi i drugih uredaja. KuCiste preCistaca za vazduh moze da ima okrugli iii pravougaoni oblik. znaCi da proporcionalno ima vise vazduha od benzina. podsetimo se da je bladnom motoru (kada nije dostigao radnu temperamru) potrebna bogata smesa da bi radio na zadovoljavajuCi naCin. Taj odnos predstavlja u stvari tdinski odnos izmedu vazduha i benzina. motar moze da radi i sa nesto slabijom smesom. Ukupna kolicna vazduba koja ulazi u motor 169 . struji iz rezervaara za gorivo kroz cevovod za gorivo) pumpu za gorivo i preeistae za gorivo do karburatora iIi ubrizgaca goriva. iii uz leptir karburatora. razvija se nesto visa temperatura od normaine. Ako je smesa bogata. (1) clektncna pumpa za gonyo. odnosno 15 delova vazduha na 1 deo benzina. dobra smesa vazduha i gariva treba da bude u odnosu od oko 15: 1. a smesteno je sa suprotne strane karburatora. Ovaj vazdub ulazi kroz kuCiste precistaca za vazdub. sa jedne strane. iIi ilZ njega. Na sistemima sa ubrizgavanjem goriva kroz vise otvoIa. U tom slucaju motor trosi suvise goriva. Ovo utice na rad matcIa na vise natina: ubrzanje motcra je slabo. u karburatore se ugraduje slozen sistem dizni. ImajuCi ovo objasnjenje u vidu.Sistem sa posrednim ubrizgavonjem goriva. Ako je mesavina siromasna. znati da proporcionalno ima vise benzina. kada se zagreje. ima tendenciju da se gusi pri malim brzinama i cesto iz izduvne cevi izlazi dim tamne boje. abieno je smesten ispred prostora za motar. Da bi se zadovoljili ovako razliCiti zahtevi i da bi se pastigao efikasan rad i ekonomicna potrosnja gariva. u sistem se sa druge strane dovodi vazduh. ventila. (2) linijski precislac goriv(l. Medutim. (3) tclo !cpura karburatora i (4) tlektronski moduL I L i· I. Dok gorivo.

a mesavina vazduha i goriva odlazi u cilindar gde sagoreya. U veCini slucajeva.. Jedno trebauvek imati u vidu: prljavstina je najveCi neprijatelj sistema za dovod goriva. . benzin koji struji kroz sistem nosice sa sobom prljavstinu i zaprljace sistem. karburator. preCistac bi trebalo proveriti bar posie svakih 5000-6000 kilo me tara voznje i po potrebi ga zarneniti. Ova smesa se pretvara u maglu slicnu onoj koju proizvode rasprsivaCi. 2. vazduh prolazi kroz precistac. Ovaj preCistac uklanja del ice pragine i prljavstine iz vazduha da ne bi dospeli u karburator i izazvali preterano habanje i ostecenje motora. Zbog toga se i koriste precistaCi za gorivo. Precistac od hartije proverava se tako sto se iznutra osvetli jakom svetiljkom (sijalica od 100 vati). a zatim kroz uredaj koji odmerava koliCinu vazduha koja ulazi u motor (detektor protoka vazduha). U svakom slucaju. Nemojte duvati vazduh kroz preCistac da ga ne biste ostetili. ) 1 '~ I~ l I '~ I I\ 170 I! ~ij 1 '.. u sistem za doyod goriva iz rezervoara za gorivo. Ako se u vasem automobilu nalazi precistac ad poliuretana obmotan oko metalnog noseeeg sita. propustace jos vise prljavstine u motor. Odrzavanje precistaca za vazduh reCistac za vazduh obicno se zamenjuje prilikom svakog podeSavanja motora -iii bi bar tako trebalo da bude. Ako svetlost ne prolazi kroz precistac od hartije. znai'i da ga treba zameniti. Ako se ovo dogodi. ako je pocepan. ubrizgac ubrizgava gorivo u usisni vod. mesa se sa mlazom benzina koji se ubrizgava u karburator. Prljavstina takode moze da ude. .. Ovako formirana smesa vazduha i benzina prolazi kroz usisni vod i sagoreva II cilindrima motora. SrSTEM-zADOVOD GORIVA . Prljavstina moie da ude u karburator preko prljavog preCistaca za vazduh.. 3. Izvucite preCistai' za vazduh. VeCina proizvodaca automobila preporucuje zamenu ovog filtra mnogo P 4. ako ga vratite u kuciste.'i "i :i prolazi prvo krozpreCistac za vazduh koji se nalazi u kuCistu preCistaca za vazduh. Na tom mestu. proverite da Ii je ulozak ostecen. Na sredini gornjeg dela kuCista iIi steznih prstenova oko kuCista najcesee se nalazi leptir-navrtka. Gorivo se ne mesa sa vazduhom sve dok ne stigne do usisnog voda. U tom slucaju biee vam potreban kljuc da biste je odvrnuli. Ala! i ma!erijal • Kljucevi • Jaka svetiljka (sijalica od 100 vati iIi praduzni kabl) • Klesta • Odvijai' • Krpe • Uloiak preCistaca za vazduh • T-prikljucak • Dizalica i sigurnosna postolja (sarno za neke tipove automobila) cesee aka vozite po prljavim iIi prasnjavim putevirna. Precistac za vazduh se proverava i po potrebi zamenjuje na sledeCi naCin: L Otvorite poklopac motara i pronadite kuCiste precistaca za vazdllh. Zamena preCistaca za vazduh i gorivo u preporuceno vreme iii po potrebi predstavlja prvi korak u odriavanju sistema za dovod goriva. osteeeni preCistai'. Posta vazduh prode kroz preCistac i ude u . Na rnotorima sa sistemom 'Za neposredno ubrizgavanje goriva. PreCistac se nalazi u kuCistu koje je smesteno na vrhu karburatora iIi leptira iIi odmah ispred detektora protoka vazduha. upotreba kvalitetnog benzina i periodicna zamena precistaca omoguCice da sistem za dovod goriva radi efikasno vise hiljada kilometara. Skinite navrtku iIi stezne prstenove i pOdignite poklopac kuCista. lednostavno rutinsko odriavanje moze da spreCi veCinu problema u Yezi sa sistemom za dovod goriva. treba ga zameniti.okrugli iii pljosnati. Ponekad se poklopac kuCista preCistaca pricvrscuje obicnom sestougaonom navrtkom. Zaprljan preCistac za vazduh ometa ulazak vazduha u motor sto poveeava potrosnju goriva. U veCini automobila koriste se dva tipa preCistaca od hartije .

.m tcmperaturu. II il P'1 fi ~I @ I Tipiean sklap preCistuca Z<I v:lZduh: (1) fluvnk::l Zll pricvr~Civanje.. (9) goli vijak.lc uredaja Za cirkulaciju bcnzinskih i uljnih isparenja. (10) crevo za usisavanje toplog vazduha i (11) pn:tist. (3) Ui01. !. (6) vakuumska membrana. (8) raptivka. ··· · .•iI'. I ..----------~--. (7) usisni otvor. (5) kuCistc. (2) pokJop~c. .LIIIill_. 171 .r ®---I~ ® ® CD CD II ' •.1k.. (4) senlOr:.

. ! I I ! . Skinite poklopac sa kuOista pretistaca za vazduh i ulozak na vee objasnjen naCin. Olabavite klestima iIi odvijacem obujrnice i skinite ih s? creva. zategnite sestougaonu navrtku iii penovo stavite stezne prstenove. to se radi na sledeCi nacin: 1. Vratite na svoje mesto poklopac kuOista precistaca za vazduh. ~-~ . Videti odeljak "Cirkulacija benzinskih i uljnih isparenja« u poglavlju ).SISTEM ZA DOVOD GORIVA . 7. 6.Sistemi za preCiscavanje izduvnih gasova«. Namestite preCistac ~a vazduh u kuCiste. Po potrebi stavite nov ulozak. 5. ~ Napomena: ulje na pretistacu moze da znati da nesto nije u redu sa sistemom za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. Skidanje celog kudsta Ako zbog podesavanja treba da skinete celo kudste preCistaca za vazduh sa motera. Proverite da na usisnom otvoru kuCista nema obujmica i crevnih prikljucaka. Rukom prote'gnite leptirastu navrtku. KuCiste preCistaca za vazduh ne bi smelo da ima zazora oko poklopca. Ocistite unutrasnjost kuCista preCistaca za vazduh cistom krpom natopljenom rastvaracem na bazi nafte koji se nabavlja u prodavnicama auto-delova.]v. Kod nekih tipova vozila sa prednjim pogonom i sistemom za ubrizg. poklopac na mestu i da nije pritegao neki provodnik iIi crevo iz prostora za motor. . Proverite da Ii je 2. ! 172 i' ! ---. precistac Zi! vazduh se nalazi 11 kuCistu koje jc udaljeno od karburatora iii tcla leptira karburatora kako bi se smanjila visina poklopca motora.mje goriva. suvife je opasan. Upozorenje: nikada ne karislile benzin.

5. 3. Kada zamenjujete kuCiste preCistaca za vazduh. zatvorite krajeve T-prikljuckom. Treba skinuti i ovo crevo. Kod motora sa siSlemom za ubrizgavanje gonya. Zamena precistaca za gorivo com koliCinom goriva i to sto je moguce Cistijom. kuCiste precistaea se testa na1azi ispred prostora Zil motor i povezano je sa usisnim yodom preko velikog kanab. Onutku treba da bude snabdeven odgovaraju- a bi radio kako treba.SISTEM ZA DOVODGORIVA ali zapamtite gde se nalaze (najbolje ce biti da ih obeleiite). videcete cev iIi crevo kako izlazi iz poklopca ventila na motoru. kvadrmne precistace. Ako skidate vakuumska creva. 4. Obicno postoji mali kornad creva na kraju cevi koja ga spaja sa kuCistem. neee doCi do gubitka vakuuma. Na nekim tipovima aUlOmobila. crevo precistaca kod ureclaja za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja vodi do kuCista precistaca za vazduh. motor u svakom tre- ! I 1 Mnogi danasnji tipovi vozila imaju pljosnate. avo ce spreCiti prodor prljavstine iIi. crevo je spojeno sa precistacern uredaja za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja koji se nalazi u kuCistu preCistaca za vazduh. 173 . Kada su sve obujmice i creva skinuti (zap arntite gde su se nalazili). U stvari. lednostavno izvucite creva iz kuCista preCistaca za vazduh. ako morate da ukljuCite motor. Prove rite da Ii su spojevi sigurni. podignite kuCiste precistaca za vazduh sa karburatora iIi leptira. ponovite postupke od 1 do 5 obrnutirn redosledorn. (Pogledajte odeIjak "Ureclaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja~< u poglavlju »Sistemi za preciscavanje izduvnih gasova«). U tom slucaju. 6.

Tacno mesta na kame se nalazi. a kuCiste precistaca ima malu slavinu koja omogucuje da se povremeno voda ispusti iz kucista. Da hi sistem za dovod goriva uvek bio Cist. Na krajevirna precistaca nalaze se gum en a creva taka da I . Cesto se srece i linijski preCistac smesten u cevovod za gorivo izmedu pumpe za gorivo i Mnog! tipovi vozila koriste linijski preCistac. naprslina i drugih promena. pridrzavajte se uputstava proizvodaca za vas automobil. u sistem se ugraduje preCistac za gorivo. eete morati da olabavite obujmice sa oprugom iii sa zavrtnjem pre nego 5tO ga skinete. Kod automobila koji koriste dizei gorivo kuCiste precistaca za gorivo smesteno je u prostoru za motor.a lako je identifikovati jer izgleda kao mala metalna iii plasticna posuda spojena sa cevovodom za gorivo pomocu dva kratka gumena creva sa obujrnicama. Zaprljan precista. Po potrebi ih zamenite (veCina preCistaca prodaje se zajedno sa novim crevima i obujmicama). Pronadite precistac. Pazite na pravac strujanja goriva naznacen na gorivo. Nalazi se na cevovodu za gorivo izmedu pumpe za gorivo i karburatora. za ggrivo moze da prouzrokuje usporen rad motora prilikom ubrzanja iii pri veCim brzinama. Kupite odgovarajuCi precistac za gorivo u prodavnici auto-del ova. 3.nega sto se olabavi prei'istae da hi se prilisak u cevovodima za gorivo smanjio. precistac za gorivo smesten je ispod vozila.. nati cete u prirucniku za vas auto mobil. Preg1edajte da Ii na gumenim crevima ima znakova propustanja goriva. To je precistac sa posudom koji se ceo skida. Na mnogim novijim tipovima vozila sa sistemom za ubrizgavanje goriva. Takvi precistaCi za gorivo zamenjuju se na sledeCi naCin: 1. I u ovom 174 preCistacu. Zamena li~ijskog preCistaca gorivo. Pazite na pravac strujanja goriva naznacen na kuCistu preCi- . postoji opasnost da dode do poiara. karburatora.. Olabavite crevne obujmice na krajevima precistaca za gorivo pomocu klesta iii odvijaca u zavisnosti od vrtse obujmice. 6."----"~ SISTEM ZA DOVOD GORIVA Dok prolazi kroz sistem za dovod goriva. Ovaj tip preCista. On moze da se toliko zapusi da motor ne moze da radio Sva vozila imaju neku vrstu preCistaca za • • • • • Otvoreni Raseceni PreCista. Na nekim uvoznim tipovima vozila postoji i trece crevo koje siu'li za odvod isparenja nazad u rezervoar za gorivo. Izbegavajte otvoren plamen i rad u zatvorenim proslOrijama bez venrilacije. Crevo za Krpe kljucevi i cevasti kljucevi za gorivo dovod goriva slucaju. kako je 10 naglaSeno i u postupku koji propisuje praizvodae i u postupku koji je apisan u ovomodeljku. Prisustvo vode ne znaci da preCistac treba zameniti. Upozorenje: za sisteme za 'ubrizgavanje goriva lipiena je da rade pod visokim pritiskom. protok goriva se regulise pomocu elemenata sa malim poprecnim presekom. Alat i materijal • Klesta iii odvijac Da bi se spreCila ova mogucnost.. "4. Nekim sistemima je potrebno premazivanje da bi se uklonili vazdusni mehuriCi kada se preCistac zameni. u blizini rezervoara za 2. 5. preCistac je navojem pricv[scen za karburator. Ovi preCistaCi cesto sluze i za prikupljanje vode.-~-----. Prisustvo prljavstine i drugih stranih materija maze da zapusi sistem sto otezava fad motara. PreCistac moze da bude iii linijski iii pricvrseen zavrtnjima. preCistaCi moraju da se zamenjuju u skladu sa preporukama proizvodaca iii tdce ako se radne karakteristike motora pogorsaju. elementi preCistaca Sll montirani na mestu gde se cevovod za gorivospaja sa karburatorom. Na 'drugim modelim~. Na nekim starijim tipovima vozila. Motor treba izvesno vreme da bude iskljui'en pre. PreCistac se nalazi negde izmedu rezervoara za gorivo i karburatora. Montirajte nov preCistac za gorivo. KuCiste treba da se otvori da bi se precistac zamenio. . Upozorenje: kad god se iskljui'e cevovodi za gorivo. Skinite precistac za gorivo tako sto eete izvuCi gurneno crevo sa ob~ kraja kuCista preCistaca. leptira iii ubrizgaca za gorivo.

re(':istat....SISTEM ZA ~ ~OVOD GORIVA i '~ i t .. ('m. (') karburator. karburalOra. (4) za gonYo. :> I) cevovod lZ rczcrvoaralimJsb pre tistac I. '"'' 0 . ! . za gonvo I . preCistatu kOla po kazuje pravac 51mJ . pa ." . lac se vrio Linijski pretlSKada namestale novi P'anja goriva. . ! -1 . ® ( . ! .. -2) mehanicka pum pa za gariva. d vod gonva.( PU~i:'" . .ollou " 175 ..du .'. " ! .. t . . . I' 1' I : f : i .. (3) ' .

Namestite ga u odgovarajuci polozaj. Bacite ceo precistac za gorivo. Obieno se na kraju yoda nalazi malo gumeno creVQ koje ga spaja sa preCistacem za goriyo. Stavite Cistu krpu izmedu creva koje spaja preCistac za gorivo i cevovoda za gorivo da biste spreCili potencijalnu opasnost od pozara (krpa ce apsorbovati benzin koji moze da iscuri tokom skidanja preCistaca za gorivo). Panovo namestite crevo za dovod goriva koje se nalazi:' na kraju cevavoda za garivo taka sto tete ga navuCi na kraj preCistaca za gorivo. N amestite nov preCistac za gorivo.- SISTEM ZA DOVOD GORIVA staca. Pre nego sto skinete stari preCistac za gorivQ. Posta skinete obujrnicll. 6. Skinite crevo sa kraja preCistaca tako sto cete skin uti obujmicu. Zategnite crevne obujmice da spreeite propustanje goriva. Ovo se radi taka sto se preCistac odvrne u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu. Ovo se radi tako sto se preCistac uvrti rueno na karburator (u smeru kretanja kazaljki na satu). U zavisnosti od vrste obujmice upotrebite klesta iIi odvijac.---~--------. Benzin ulazi u precistac iz cevovoda za gorivo koji dolazi lz pumpe za goriyo. Stavite creva na dovodni i odvodni otvor kucista precistaca. 1 " '". 7. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio 1 f I ~ I I I l I I I. a zatim sklonite krpu na sigurno mesto.' Kompanija "Ford« obicno koristi precistac koji se uvrce direktno na karburator na kraju cevi za dovod goriva. Vratite kuCiste preeistata za vazduh na svoje mesta. Za to cete moida morati da upotrebite kljuc. Zategnite obujmicu. Takay precistac se zamenjuje na sledeCi naCin: 1. Po potrebi pritegnite obujmice. Pronadite pretistai' za gorivo. 2. Uklonite krpom sve tragove benzina koji se slucajno prostia iz cevovoda. Skinite preCistac za gOFivo s karburatora. 176 . Koristite kljuc sarno da biste malo pritegnuli preCistac. On je okrugao i liCi na posudu precnika od oko 2-3 cm. nabavite odgoyarajuci u prodavnici auto-deloya. 4. 8. Zamena fillra sa navojem Kod vozi!a tipa "ford" obicno se koristi preCistac koji se montira direktno na karburator na kraju cevovoda za gorivo. 7. 3. izvucite creva sa preCistaca. 5. Ukljucite motor i proverite da gorivo ne curi na spojevima. Crevo je na krajevima obicno pricvrsceno obujmicama.

a zatim okrerie bilo da propusti iii zaregne priklju- i ~ ~ ---0 (/ ________ I.I . 6. 8. 4. 2. Vratite kuCiste preCistaca za gorivo na mesta. 7. .. f f 177 . U kuCistu precistaca nalazi se jedna opruga koja moze da izleti ako niste dovoljno pazljivi. (3) preCistac. Izmedu navrtke na cevovodu za gorivo i karburatora stavite Cistu krpu da bi se upio benzin koji bi mogao da iscuri za vreme iamene preCistata.. VeCina vozila im3 prccisl<lc za gorivo koji je smesten u karburatoru na spojcvima cevoyoda za gorivo. zato polako skinite navrtku.. zamenjuje se sarno ulozak.. U ovom slucaju. Za ovo ce yam biti potrebna dva kljuca . zaustavite curenje tako sto cete pritegnuti preCistac iIi obujrnicu na creVll. i / o .. Potrebno je zarneniti sarno ulozak koji je abicno ad bronze ili hartije.. Zamena nnutrasnjeg preCistaca VeCina vozila im:1 precistac za gorivo smesten u samom karburatoru.. Ulozak precistaca se najcesce pravi od bronze iii od hartije.otvoreni kljuc i raseceni iIi cevasti kljuc. na mestu gde se spaja sa cevovodom za gorivo.. Vratite na svoje mesto kUClste preCistaca za vazduh.. Namestite nov precistac za gorivo u karburator .. Postarajte se da nabavite odgovarajuCi ulozak pre nego sto skinete starL Precistac za gorivo zamenjuje se na sledeCi naCin: cak. veClm kljucern olabavite navrtku kuCista pretistaca na karburatoru koja drii preCistac za gorivo. Uklonite sve tragove benzina koji je slucajno iscurio iz cevovoda za vreme skidanja i nainestanja precistaca. Ponovo spojite cevovod za gorivo sa karburatorom i pritegnite navrtku rasecenim kljucem. (2) zaptivke. 5. Pazite i da zapamtite poloiaj opruge i preCistaca kada ih skidate. 1. pritegnite navrtke na cevovodu za gorivo i karburatoru.. Skinite cevovod za gorivo sa karburatora.elom i moze da se stavi aka cevovoda za gorivD. Napomena: raseceni kljuc izgleda kao okasti kljuc sa rasecenim d.pazite na oprugu . 3. Kada skinete cevovod za gorivo.Ako je potrebno.. Koristite otvoreni kljuc da biste pridrzali vecu navrtku na karburatoru da se ne bi okretala i' eventualno ostetila cevovod za gorivo dok rasecenim kljucem popustate manju navrtku na kraju cevovoda za gorivo. Ako je potrebno. Ukljutite motor i prove rite da gorivo ne curi. (I) navrtka preCistaca. Pronadite cevovod za gorivo koji vodi od pumpe za gorivo do karburatora. (4) opruga i (5) karburator.i pritegnite kljucem navrtku koja ga drzi u kuCistu.

. tako da ce se nekoliko sati posta ste iskljuci!i motor unutrasnji pritisak davoljno smanjiti da preCistac maze bezbedno da se zameni. Odvrnite poklopac na rezervoaru za gorivo da biste odstranili eyentualni pritisak u njemu. Najjednostavniji naCin je da automobil ostavite da se preko noCi »odmori«. stavite menjae u brzinu iIi u poloiaj za parkiranje. Aka vozi!o ima dvu kab!ovskn prikljucka za ubrizgac. postupite prema fabrickim iii ovde datim uputstvima. spojite jetlan nn musu. Ako. Da biste smanjili pritisak. -Aka se pretistat nalazi ispad zadnjeg dela automobila. potrebno je smanjiti pritisak u cevovodu za gorivo pre nego sto zamenite pretlslaC. podignite automobil i poduprite ga postoljima. PreCistac se zamenjuje na sledeCi naCin. - r + Na vozilima sa sistemom za ubrizgavanje goriva. Izuzetno je vaino da blokirate prednje toekoYe. tako da aha ne moie da drii automobil kada se odigne ad zemlje. . a drugi spojite za akumuiator kako biste ubrizgac napoiiJi eleklricnom energijom. Kod yozila sa prednjim pogo nom. 178 i ) 1 I . zato sto rucna kocnica na veCini vozila blokira sarno zadnje toekoYe.1 £ i I I ! 2. skinite gu j spojite pomocu produtnog bb!a (2) sa pozitivnim po!om akumulatora ako 10 sekundi kako bi 5e ubrizguc (3) napojio elek(ri~nom energijom. Tacna mesta bice naznaceno u prirucniku za vas aut am obi!. blakirajte prednje taekaYe. vozilo irna sarno jedan kab!oyski prikljucak (I) na ubrizgatu. Upozorenje: sistemi za ubrizgavanje goriva najceSce su pod visokim pritiskom. i ~ I :ll 1 . Pritisak u sistemu se tokom vremena smanjuje.: 1. . Ne pokusavajte da odvreete iii skidate preCistac sve dok se pritisak u cevovodu za gorivo i preCistacu ne smanji. linijski preCistac iIi preCistac koji se navrce abieno se nalaze ispod automobila u blizini rezervoara za gorivo.SISTEM ZA DOVOD GORIVA Zamena precistaca kod sistema za ubrizgavanje goriva Na vozilima sa ubrizgavanjem goriva.

Maze se upotrebiti ruena pumpa da bi se voda brze ispumpala napolje.IV.~.SI:. ZahvaljujuCi' tome. izvucite kablovski prikljueak sa jednag od ubrizgaca. - p=p _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _.:O:.:.. na tabli sa instrurnentima zasvetli kontrolna lampica koja upozoravn da je vreme da se iz preCistaen ispusti voda.. a drugi sa akumulatorom da biste obezbedili dovod elektricne energije.:. .. Na nekim tipovima preCistaca sa metalnim kuCistem. napajajte desetak sekundi ubrizgac elektrienom energijom preko produznog kabla sa pozitivnog pola akumulatora. Upozorenje: ne dozvoliie da dizel gorivo prsne na vruGu izduvnu cev. Napunite kuCiste preCistaca Cistim dizel-gorivom. ugraden je i senzor zn nivo vode. Otvorite ispusnu slavinu na dnu preCistaca i ostavite je otvorenu sve dok dizel-gorivo ne iscuri.. otvorite ispusnu slavinu i ispraznite precistac. Mnogi precistaCi za dizel-gorivo osim prljavstine odvajaju i vodu. 2.TE::..R. Zamenite ulozak preCistaca iIi montirajte nov sklop preeistaca.. UkljuCitc illotor i proverite da ncma curenja. I I I I I 3. ponovo pritegnite poklopac na rezervoaru za gorivo i ukljuCite motor da biste proverili da neg de ne curi gorivo. 5... te stoga na dnu imaju iSPUSilU slavinu za vodu.. I . Posto ste iskljuCili i sistem za paljenje...mesta i rueno prjtegnite za aka 1/2 kruga posta sediste kuCista dodirne prstenastu zaptivku.. Stavite nov preCistae.=Z'-'A-=O:. 3. 4. PreCistae se zamenjuje na sledeCi nacin: 1.M.:O-::G::.! < 1_1 ~ .. Punite sistem pomocu ruene pumpe sve dok ne osetite otpor iIi dok ne primetite gorivo kako istice iz kuCista preCistaca ka pumpi za ubrizgavan]e.._.. Odvrnite kuCiste preCistaca taka sto cete ga okretati u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu (gledano odozdo).:O:.:.:. Aka ubrizgac ima dva prikljucka. nivo vode se vidi taka da je lako ustanoviti da Ii je potrebno ispustiti vodu.. Ponovo spojite elektrieni prikljueak za ubrizgat i nastavite posao u vezi sa zamenom precistaca za gorivo. Ako se prikljueak sastoji odjednog elektrienog provodnika. Mnogi pre6staci za dizcl-gorivo odvajaju vodu od gOriva i imaju ispusnu slavinu tako da sc voda moze S vremena na vreme ispustiti...:=S. U preCistaCima koji imaju providna plastiena kuCista. Skupite vodu i dizel goriva u neku posudu._. ubrizgae ce rasprsivati gorivo u motor i osloboditi od pritiska cevovod za gorivo.. 6.:V-=Oc. 4.:.:.:... 179 . Dok ispustate vodu iz precistacn.._' . Posto ste iskljuCili motor i sis tern za paljenje. motor mora da bude iskljucen.. Odvrtite preCistac iz njegovog kuCista iii olabavite i skinite obujrnice sa Iinijskog preCistaca. 5. spojite jedan sa masom..:A . Izvadite ispusnu cev i prikljucak senzora za vodu (aka postoji) sa dna precistaca. 6.. Zamena precistaca za dizel-gorivo ! ! . Kada niva vode u precistneu dostigne odredeni nivo.. uvrnite ga na .

Pre nego sto se zapocne sa ispitivanjem pumpe) treba izvrsiti vizuelnu proveru celokupnog sistema za dovod goriva. Zadatak pumpe za gorivo je da salje u karburator gorivo pod pritiskom.to 3.meha- nicka i elektricna. Osvetiite baterijskom lampom cev za dovod goriva u pravcu prednjeg del a automobila da biste proverili da negde ne curi gorivo. £. mora zameniti.1: 180 . Ovo je vod osnovi postoje dye vrste pumpi za gorivo . Usled ovoga. U odeljku »Zamena precistaca za gorivo« data su uputstva kako da izvrsite potretmu popravku iii zamenu pre nego sto pocnete sa ispitivanjem pumpe za gorivo. "'. Proverite da nema znakova curenja goriva na spoju cevovoda i rezervoara ia gorivo. i. U . Ukoliko ne moze to da postigne. Rasecenim . aka sumnjate da dovad gariva u karboratoru nije zadovoljavajuCi. zategnite odgovarajutim rasecenim kljucem navrtke koje ih spajaju. ako otkaze.. pump a ne funkcionise kako treba. Cevovod za gorivo maze se nabaviti u vine matora. Ako sumnjate da neki spojevi propustaju. Stari tipovi pumpi za gorivo mogli sli da se demontiraju i montiraju. 4. jednostavno pratite cevovod za gorivo kljucem odgovarajuce veliCine pritegnite navrtku na cevovodu za gorivo da biste zaustavili curenje.- -. te se pumpa za gorivo. Obicno je smest~na na bloku motora u blizini prednjeg del a motora. membrana se pomera napred-nazad. Kako se tokom rada motora bregasta osovina okrece. 2. Isto taka. . Medutim. Ako ne znate kako da pronadete pumpu za gorivo. na rad pumpe za gorivo utieu i drugi cinioci. Upozorenje: postoji potencijalna opasnost od poiara kad god se iskljuce cevi za davod gariva. mora se zameniti. Pocevsi ad rezervoara za gorivo. Vizuelna provera Kod vizuelne provere sistema za dovod goriva potrebno je da se podvucete ispod automobila te P rezervoara za gorivo kroz cevovod za gorivo umpa za gorivo je ureoaj koji usisava gorivo iz stoga pripremite odgovarajucu odecu i zastitne naocare. koji vodi ad karburatora do pumpe za gorivo. usisava gorivo iz rezervoara za gorivo kroz cevovod i salje ga u karburator.1.. Mehanicka pumpa za gorivo Mehanicka pumpa za gorivo maze se nati na vetini motora sa karburatorom.menzura ad 2 litra • Krpe za gorivo i zaptivka Pumpa • Sredstvo za zaptivanje • Osigurac • Hemikalije za ciscenje • do karburatora iii ubrizgaca goriva u motor. Mehanicka pumpa za gorivo naziva se jos i membranska pumpa. 1. Ako cevovod za gorivo propusta usled korozije iii trenja 0 neki dec automobila."~"'"-~'-----~--'--- SISTEM ZA DOVOD GORIVA Ispitivanje • I zamena pumpe za • gonvo Ala! i ina!erijal u pumpi pokrece se gore-dole iii napred-nazad zavisno ad polozaja pumpe za gorivo na motoru. koji vodi do pumpe za gorivo. Izbegavajte otvoren plamen kao i rad u zatvorenoj prostoriji bez ventilacije. osovina iii aktivirajuca poluga . • Zastitne naocare Baterijska lampa • Raseceni kljucevi • Otvoreni kljucevi • • Rucna pumpa za pneumatike • Manometar za pumpu za gorivo • Noz iii strugac Voltmetar • Dizalica i sigurnosna postolja • za gorivo • Cevovod crevo Gumeno • • Posuda .. . mora da se zameni. Danas to viSe nije slucaj. zato je u njoj smoStena membrana koja se aktivira pomocll bregaste oso- . i·'. pronadite cevovod za gorivo ispred rezervoara. proverite da preCistac za gorivo nije zapusen. Propustanje vazduha iIi goriva Cini da :..

spoj moze da popusti usled Yibracija. zategnite navrtke na krajevima. sto dovodi do prevremenog habanja motora.. odnosno ako ste popravili sva 181 1 . ispraznite karter... zamenite cevovod. Propustanje na usisnoj grani cevovoda ne mora da bude tako uoCljivo posto ne registruje po smanjenoj koliCini goriva u potisnoj grani cevovoda. Ako propusta. 5. Izvadite cevovod ispod automobila i zamenite ga novim. Ako utvrdite da iz pumpe za gorivo curi benzin.· Ako je potrebno. Prove rite samu pumpu za gorivo. Benzin 7. Posto ste utvrdili da sistem za dovod goriva nigde ne propusta. proverite merac nivaa ulja u motafU. odnosno da li na njoj ima tragova ulja iii benzina. treba da imate u vidu sledece: cevovod izmedu rezervoara za gorivo i pumpe za gorivo je usisna grana.~---- j .J.. U slucaju da to ne pomogne. prodavnicama auto-deloya. dok je cevovod do pumpe za gorivo do karburatora potisna grana. Nastavite da proveravate cevovod za gorivo u pravcu pumpe za gorivo. pojavice se vazduh sto ce izazvati smanjeni protok goriva u moze da prodre u karter motora kroz otvor za montiranje pumpe za gorivo.::a gorivo (1) prikazuje dovod za gorivo (2). proverite cevovod za dovod goriva koji se pruia od pumpe za gorivo do karburatora. zategnite ga rasecenim kljucem odgovarajuce yelicine...SISTEM ZA DaVOD GORIVA 'I i _I ®----I. VeCina pumpi za goriyo ima mali otvor na membrani.=. Na tom otvoru ce se videti da li gorivo curi usled ostecenja membrane pumpe. Na kraju. odvod do karburatora (3) i ~ktivirajucu polugu (4). oslobodite oba kraja odgovarajuCim otvorenim i rasecenim kljucern. U slucajevima kada je membrana jako ostecena. U tom slucaju. Upozorenje: benzin u karteru motora moze da izazove eksploziju. Ako u usisnoj grani cevovoda do de do propustanja. na spoljasnjoj strani pumpe za gorivo naci ce se motorno ulje.. zamenite preCistac za ulje i stavite sveze ulje u motor. Posta je pumpa sme- Taj po stupak je objasnjen u odeljku "Zamena ulja i preCistaca« u poglavlju »Odrzavanje automobila«. razblaieno ulje u motam neee podmazivati kako treba. 6. pumpa za gorivo se mora zameniti ako se primete tragoyi ulja ili benzina. zategnite kljucem sve labave spojeve. potisnoj grani cevovoda.Ovoj enei tipicne mehanicke pumpe:. U svakom slucaju. stena na motoru.. Propustanje na potisnoj grani cevovoda obicno se lako uoeava i registruje se po curenju goriva. Da biste zamenili cevovod.. " Kada proveravate da Ii sistem za doyod goriva curi. Osim toga.

Iznos ce pokazati koliCinu goriva koju pumpa moze da isporucu za 1 minut. Ponovite ispitivanje kapaciteta prema postupeima datim u tackama 6-8. Za ovo moze da se upotrebi ruena pumpa za pneumatike. 3. 8. Kljucem odgovarajuee velicine po novo spojite cevovod za gorivo sa karburatorom. 6. D. Ispitivanje protoka (odnosi se sarno na mehanicku pumpu za gorivo) Ovo ispitivanje treba da utvrdi da Ii je pumpa za gorivo sposobna da u svakom trenutku isporuCi odgovarajucu koliCinu goriva u karburator. Skinite kuCiste precistaca za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Odrzavanje precistaca za vazduh«. Odgovarajucim kljucem skinite cev za dovod goriva sa karburatora. Pustite motor da radi tacno 15 sekundi pustajuCi za to vreme gorivo da istice u posudu. Ako sumnjate da je cevovod za gorivo zapu§en. ponovo prikljucite sekundarni visokonaponski kabl indukeionog kalema i predite na ispitivanje pritiska pumpe za gorivo. C. Time ne sama sto ne biste izvrsili bezbedno uzemljenje. Skinite sekundarni visokonaponski vod indukcionog kalema sa sredisnjeg dela poklopca razvodnika paljenja i uzemljite ga tako sto eete ga pomocu produznog kabla spojiti sa metalnim delom motora. Kod nekih tipova razvodriika paljenja potrebno je iskljuCiti kabl za sveCicu sa poklopca razvodnika paljenja. I I ! PomOCll raseccnog kljuca (1). Spojite gumeno crevo odgovarajuce duzine i precnika sa krajem skinute cevi za dovod goriva. Ubaeujte vazduh u vod u praveu suprotnom od normalnog pravea strujanja goriva. Po novo spojite eevovod za gorivo na oba kraja i ponovite ispitivanje kapaeiteta prema past up- 182 . 2. B. B. Ako usisana koliClna goriva iz posude odgovara naved~noj koliCini u prirucniku za odrzavanje. mozete da pristupite ispitivanju pumpe za gorivo. Izmerite koliCinu goriva u posudi i pamnozite je sa 4. Upozorenje: nikada ne spajajte kabl sa karburatorom iii neizolavani vijak preCistaca za vazduh. Upozorenje: produvavanje voda duvanjem iz usIa nije preporuCljivo S obzirom da je benzin olrovan. 9. znaci da Je mozda cevovod izmedu rezervoara za gorivo i pumpe zapusen. Kljucem odgovarajuce veliCine skinite cevovod za gorivo sa rezervoara za gorivo taka da bude otvoren na oba kraja. Stavite drugi kraj gumenog creva u posudu sa bcnzinom zapremine od oko 2 litra. Aka kapacitet nije u skladu sa specifikacijama. Produvajte cevovod vazduhom. C. Na nekim tipovima karburatora moraeete drugim kljucem da pridrzite navrtku kuCista precistaca da se ne bi olabavila. 5. . 7. E. Mozda tc hiti potrebno da navrtku precistaca (4) driite drugim kljuccm kaka se ne bi olabavila. Proverite u prirucniku za vas automobil predvideni protok pumpe za gorivo i uparedite dobijeni rezuttat. iskljutitc ccvovod za gorivo (2) sa karburalOra (3). uradite sledeee: A. obavite sledece ispitivanje: A. vee biste mogli da izazovete i varnicenje. 1! ' mesta koja propustaju i po potrebi zamenili cevovade za gorivo.SISTEM ZA DOVOD GORIVA l \i \ 4. Kapacitet pum]ie se ispituje na sledeCi naCin: 1. Ako se kapacitet nalazi u granicama predvidenim u speeifikaeiji. Stavite drugi kraj gumenog creva U odgovarajucu posudu ad aka 2 litra sa podeocima (menzuru). Spojite jedan kraj gumenog ere va sa slobodnim prikljuekom na pumpi za gorivo. Iskljutite cevovod za gorivo sa pumpe za gorivo koji vodi ka rezervoaru zn gorivo. i \ i 1 i " ' I.

... cima opisanim u tackama 2-8. Ako kapacitet i dalje ne odgovara vrednosti iz prirucnika...01... UkljuCite motor cia . pumpu za gorivo treba zameniti.. a drugi kraj creva (2) spuslilC U posudu sa pocieocima (menzuru) (3).. Medutim.....1.:ldi 15 sekundi. -----L -- Merenjem zaprcmine 5C utvrduje da !i pumpa za gorivo maze da isporuCi odgovarlljucu kolicinu goriva karburatoru.111. Za efikasan 183 .' ____ y_ .. pomnozite koliCinu iSleklog goriva sa eeliri i uporedite rezultat sa protokom goriva u minutu koji je d~1 u prirucniku za vas automobil. __ . Spojirc gumeno creva (1) sa cevovodom Zll gonyo. ako je kapacitet u skladu sa preporucenom vrednoscu.... prikljuCite ponovo kabl na razvodniku paljenja i predite na ispitivanje pritiska. Ispitivanje pritiska (mehanieke i elektriene pump e) Nizak pritisak iz pumpe za gorivo moze da prouzrokuje siromasnu smesu u karburatoru iii nedovoljno napajanje motora gorivom. ! ! ...

3. Gurnite cistu krpu u otvDr u motoru u kome se nalazila pump a i ostruzite ostatak zaptivke oko prirubnice za montiranje pumpe za gorivD. Kod matora sa uzbrizgavanjem gOflva. Da ga ne biste ostetili. Skinite cevovod za gorivo sa pumpe za gorivo. odgovarajuCi pritisak je vazan isto koliko i kapacitet. Pumpa za gorivo zamenjuje se na sledeCi naCin: 1. i . Skinite purnpu za gorivo. ponovo prikljucite cevovod za dovod goriva sa karburatoram i -panova montirajte kuCiste preCistaca za vazduh.. Ako je rezultat dobijen na manometru u skladu sa predvidenim. Ukljucite motor i pustite ga da radi na praznom hodu oko 15 sekundi. skinite vijke koji pricvrscuju pumpu za gorivo za blok motora. 4. Pazljivo skidajte pumpu za gorivo da poluga ne bi ispala iz motora. kupite u prodavnici auto-delava novu iIi remontovanu pumpu koja odgovara vasem automobilu. rad motora.SISTEM ZA DOVOD GORIVA I 1 I 1 ! izmedu ulaznog atvora karburatora i cevovoda za gorivo. zamenite pumpu za goriyo. Ako je rezultat razliCit od predvioenog. 5.'. Kljucem odgovarajuce velicine. Da biste ispitali pritisak u pumpi za gorivo. Ako se to ipak dogodi. Nabavite manometar pumpe za gorivo sa elasticnim gumenirn crevom. 6. spojite crcvo manometra za konlroini prikljucak na c~vovodu za doyod goriva. Spojite gumeno crevo manometra sa skinutim cevovodom za gorivo tako sto cete staviti T-prikljucak 184 . Uporedite pritisak pumpe za gorivo naznacen u vasem prirucniku sa rezultatom dobijenim na manometru i iskljui':ite motor. obrisite je cistom krpom i vratite je na svoje mesta. Zamena mehanicke pumpe za gorivo Ako morate da zamenite pumpu za gorivo. pumpa za gorivo se aktivira pomocu poluge koja vodi do bregaste osovine motora. Krpa ce spreCiti da komadiCi stare zaptivke upadnu u motor. 2. 2. . 3. dok za to Heme pratile pritisak na manometru. Pritisak u pumpi za gonvo ispituje se na sledeCi natin: 1. iskljuCite cev z. 4. iskljucite manometar. zatim ukljucite molor da fadi na praznom hodu aka 15 sekundi. Napomena: kod nekih tipova motora.1 dovod goriva 51> karburatora i spojite manomelar (1) sa T-prikljuckom (2). Sa karburatora skinite cevovod za gorivo koji vodi od pumpe za gorivo do karburatora. upotrebite dva kljuca od kojih cete jednim pridrzavati prikljucak na pumpi za gorivo (da se ne bi okretao) dok popustate navrtke na cevoyodu za goriyo. '. Ne zaboravite da izvucete krpu kada zavrsite ciscenje povrSine za montiranje. Ocitajte rezultat na manometru tokom fada motcra.

Moida eete morati da montirate prikljucke cevovoda za gorivo sa stare pumpe na nOVu. Ako dobijete ovaj napon. VeCina elektrienih pumpi ima ovakav osigurac. Ako yam u vezi s tim nesto nije jasno. Ako zakljueite da je elektricnu pumpu za gorivo potrebno zameniti. kvar se nalazi negde izmedu elektricnog prikljueka pumpe za gorivo i glavnog prekidaea. _ . 7.ezervdara. u slueaju da bilo kakva prlj avstina prodre u iglieasti ventil karburatora. I l . Prove rite prvo voltmetrom da Ii se pumpa za gorivo napaja elektricnom energijam. 9.' I l:. tako da za to vreme nece doc. Obieno se nalazi blizu rezervoara za gorivo. Pronadite je prateCi cevovod za gorivo od karburatora do rezervoara za gorivo. Vizuelna provera ce yam pokazati da Ii je osigurac pregoreo. Ako ne dobijete tacan napon... zamenite je. PonoVo montirajte vijke za pricvrscivanje pumpe za goriva i pritegnite ih dobro kljueem.. Na nekim tipovima automobila sa elektricnom pumpom za gorivo ova opasnost je otklonjena pomoeu prekidaca koji iSkljucuje pumpu za gorivo sve dok motor ne stvori dovoljan pritisak Elektricna pump a za gorivo zamenjuje se na sledeCi naCin: 185 . U tom slucaju. llcinite I 1 st.nl "'"' _ _ . _ _ _ ~. I . nabavite novu koja ce I ! Mnagi tipavi evropskih vozila sa karburatorom i veCina americkih iii evropskih automobila sa sistemom za ubrizgavanje gariva kariste elektricnu pumpu za gorivo. 8. tacno mesta naznaeeno je u prirucniku za vas automobi1. 4. On je obieno smesten u kutiji sa osiguracima ispod instrument-table. Mozda ce biti potrebno da kleStima driite pOlugu dok postavIjate pumpu za gorivo.. Trebalo bi da oeitate napon od 12 volti na voltmetru. 5. Stoga bi elektricna pumpa. Postavite novu pumpu za gorivo na odgov.. Nasuprot mehanickaj pumpi za gorivo za ciji je rad neophodan i rad motora. Panovo spojite cevovod za gorivo sa pumpom za gorivo.. posavetujte se sa prodavcem u radnji autodelova. elektricna pumpa za gorivo zapocinje sa radom istog trenutka kada se okrene kontaktkljuc. 5. Ovo ce yam olaksati ponovno spajanje cevi za dovod goriva. 3. Medutim. Proverite da Ii su prikIjuccl okrenuti u istoro pravcu u kojem su bili na ulja. pritegnite spojeve. Napomena: ako se pumpa za gorivo aktivira pomocu pOluge. Uporedite staru i novu pumpu za gorivo.. Pritegnite navrtke cevovoda pomocu dva kljuea kako je opisano u tacki 1. Nanesite sredstvo za zaptivanje sa obe strane nOve zaptivke koja se dobija zajedno sa novom pump om za gorivo i namestite zaptivku na odgovaraju~e mesto na povrsini gde se montira pump a za gonvo. Mantirajte kuCiste precistaca za vazduh. do strujanja goriva. kao i elektricni prikljucak. a pump a ne radi. 6..uoj pumpi za gorivo. Pronadite elektricnu pumpu za gorivo. bice potrebno izvesno vreme da motor radi na praznom hodu da pritisak ulja dovoljno poraste. ako odgovarati vasem automobilu. proverite da Ii je poluga na svom mestu i da Ii je propisno smestena u pumpi za gorivo. kljucem odvrnite stare prikljucke i montirajte ih na novu pumpu.. spojite provodnik za uzemljenje voltmetra (ern a iica) za pogodnu masu na ramu automobila. 2. Elektrlcne pumpe za gorivo provodnikom voltmetra (crvena iica) eJektricni prikljucak na elektrienoj pumpi za gorivo. 11. Aka je pregoreo. Dodirnite pozitivnim 10. zamenite ga novim iste jaCine.vi'. Na pumpi za gorivo naiazi se davodni i odvodni prikljucak. odnosno zadovoIjavati minimalne zahteve u pogledu pritiska i kapaciteta. Zamena elektricne pumpeza gorivo se glavni prekidac astavi ukljucen neko vreme.. juee mesto na motaru. ako je vozilo snabdeveno takvim prekidaeem. a sumnjate da nije ispravna. mogla da poplavi motor gorivom iii cak da usisa celokupnu koliCinu goriva iz r. Posta ukljuCite glavni prekidae. Proverite osigurac koji stiti elektricno kolo pumpe za gorivo. Ako imate automobil sa elektricnom pumpam za gorivo.". U tom slucaju bi mozda najbolje bilo da se obratite struenjaku. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio U slueaju da curi. IskljuCite glavni prekidac.ara- sledece: 1..

(3) pumpa 1:a gonYo. 3. Izvucite iz akumulatora prikljucak za uZemIjenje. blokirajte prednje toekove. Obelezite provodnike da biste ih lakse povezal.. podignite zadnji dec automobila i poduprite ga sigurnosnim postoIjima. (6) zlIpdvka odstojnika i (7) vijak za pricvrsCivanje. sa novom pumpom. (5) odstojnik.----------- .. stavite menjae u brzinu iii u polozaj za parkiranje. 2. Kljueem odgovarajuce veliCine izvucite elektriene prikljueke iz elektriene pumpe za gorivo. Ukoliko se pumpa nalazi ispod automobila.'m (1) dovod gOrin.. Na automobilima sa prednjim pogonom. ~1 :1 186 . (Z)'bdvod u karburator.. (4) zaptivka.. Izvucite cevovod za gorivo prema objasnjenju datom za mehanicke pumpe za gorivo. 1. Mozete da .. 4.

upotrebite prikljucak za cevovod za gorivo sa stare pumpe za novu. 187 .. Spojite prikljucak za uzernljenje sa akurnulatorom. 10. Montirajte novu purnpu vijke. 5 . Ii I . Uporedite novu elektricnu purnpu za gorivo sa starorn.ih obelezite da biste ih lakse spojili sa novorn purnporn. (5) p!ovak kontrolnika. Ako je potrebno. 6. (6) nepovratni venti!. Kljucern odgovarajuce veliCine skinite vijke za pricvrsCivanje purnpe za gorivo. (2) pumpa. (3) odvodna cey. lrna ih dva do cetiri u zavisnosti od tip a purnpe. pricvrstite kljucern 8. Po novo spojite cevi za dovod goriva. (7) prikljucak i (8) prikljucak za uzemljenje.. 7. CD Tlpieni delovi elcktricnc pumpc za gorivo: (1) pretistat. Ponovo povezite elektricne prikljucke. (4) kOn!rolnik. Y.

zi u cilindre motora time se postize promena broja abrtaja i snage motora. Podesavanjem ovog zavrtnja jednostavno se regulise polozaj leptira karburatora i ne treba ga meSati sa zavrtnjem za podesavanje smeSe praznog hoda. ova veoma zapaljiva smesa pali se pomocu svetiea i razvija energiju koja pokrece automobiI. Korozione naslage na dOll rezervoara mogu da prodru u motor ako dopustite da se rezervoar skoro potpuno isprazni. Napomena: neki tipovi karburatora opremljeni su mehanizmom za upravljanje leptirima. proverite da li praizvod koji nameravate da upatrebite nece da unisti katalizator. Karburator se sastoji od tri osnovna dela: difuzora (grla) kroz koji struji vazduh iz precistaca za vazduh. Takva vozila zahtevaju dodatna sredstva za Ciscenje koja treba staviti u rezervoar za gorivo svakih nekoliko meseci. t • • • • • • Klinovi za tockove Kljui'evi T-prikljucci Tahometar Odvijac Ulozak precistaca za vazduh I malu kolicinu benzina automatski rasprsi i mesa sa velikom kolicinom vazduha. Mnogi novi tipovi vozila sa elektronskim komandama imaju regulaciju praznog hoda pomocu kompjutera. Ako vas automobil ima kataliticki konvertor. Alge mogu da se razviju u rezervoaru ukoliko je zag aden vodom i mogu da zapuse davac i filter pumpe za gorivo. Posta kompjuter automat- Ksistema za dovod goriva. Trudite se da vam rezervoar za gorlvo uvek bude napunjen. (. motor ne moze da radi.. Medutim. Podesavanjem otvora leptira karburatora regulise se koliCina smese vazduha i goriva koja odl. posebno kod vozila koja se koriste u gradskoj voznji sa dosta zaustavljanja. Postoje hemikalije koje se ulivaju direktna u karburator u slucajevima kada je sistem za dovod goriva veoma zapusen. Ako je leptir karburatora potpuno zatvoren. smanjuje se brzina praznog hoda motora. aditivi ne mogu uvek da uklone ove zagadivace. Ovaj uredaj radi kao dec poluznog sistema na karburatoru i koristi se prilikom padesavanja praznog hoda molora. Budite veoma obazrivi prilikom rukovanja i skladistenja. leptira za vazduh (»coka«) koji se otvara i zatvara Cime se padesava protok vazduha kroz difuzor i rasprsivaca kroz koji se benzin usisava u difuzor. Ovaj poluzni mehanizam regulise se pomocu zavrtnja za podesavanje praznog hoda. Upozorenje: ovi rastvori su veoma zapa/jivi i otrovni. Odvrtanjem ovog zavrlnja (u smeru supratnom kretanju kazaljki na satu). Leptir za vazduh se nalazi na gornjem delu karburatora i ne treba ga mesali sa leptirom karburatora. Potpuno zatvaranje sprecava poluzni mehanizam smesten sa spoljasnje strane karburatora. Okretanjem ovog zavrtnja (u praveu kretanja kazaljki na satu) povecava se brzina praznog hoda motora. Vazdusni prostor u rezervoaru formira vodenu paru koja maze da izazove koroziju unutrasnjosti rezervoara za gorivo. r I I I . Kada ude u motor. Vecina ovih hemikalija uliva se direktno u skoro potpuno napunjen rezervoar. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio Popravite ako treba. neki od ovih proizvoda vise stete nego sto pomazu i mogu da ostete sveCice. pitajte strucnjaka i pre upotrebe dobra proverite uputstva data na ambalazi. otkazivanje sveGica i preterano zagadenje okoline. Kod vozila sa dizel-gorivom dodaju se bioeidi u rezervoar sa gorivom koji sprecavaju razvoj algi. Medutim. l I 188 E .iscenje sistema za dovod goriva Zaprljan sistemza dovod goriva moze da izazove usporen rad motora. Ukolika niste sigurni.SISTEM ZA DOVOD GORIVA I" Podesavanja karburatora Alat i materijal 11. Njegov zadatak je da arbunitar je jedan od najvaznijih del ova ti. Aditivi su sredstva koja sedodaju benzinu da bi se eliminisali zagadivaci koji usled oksidaeije benzina stvaraju' gumaste naslage.

Smesa praznog hod a odredena je fabrieki i ne bi trebalo da zahteva podesavanje osim u slueajevima kada se karburator remontuje iii montira na drugi motoL Mnogim ovakvim tipovima karburatora potreban je poseban postupak »obogaCivanja« da hi se izvrsilo pravilno podesavanje smeSe praznog hoda. koliCina benzina se smanjuje i smesa vazduha' i goriva postaje »siromasna«. a zatim ponovo siri. 189 . Ovakvo podesavanje u sustini otklanja dye manje neugodnosti tokom voznje.ovaj postupak treba prepustiti strucnjaku.s VA Karburator rildi na principu Venturijeve cevi. podesavati. a pritisak opada. njegol/a brzina sc poveeava. Ako se zavrtanj za podesavanje smeSe praznog hoda okrene u praveu kretanja kazaljki na satu. U zavisnosti od veliCine karburatora postoje jedan iii dva zavrtnja za podeSavanje smese praznog hoda koji su smesteni pri dnu. protok benzin a se povecava i smesa vazduha i goriva postaje »bogata«. one predstavlja i vazan dec podesavanja kompletnog motora. Zavrtanj praznog hod a je jednostavan ventil koji podesava koliCinu benzina koji se meSa sa vazduhom dok protice kroz karburator pri malom broju obrtaja motora. Atmosferski prilisak u ioncctu karburatora (2) pomafe da se goriYO kroz m!aznicu rasprsuje u Venturijevu cev odakle ga struja vazduha oovodi u karburalor. Napomena: na veCini najnovijih tipova automobila zavrtnji za podeSavanje smeSe praznog hoda su iii zatvoreni iii se mogu veoma malo. Difuzor (grla) karburatora sc suzava. Medutim. podesavanje praznog hoda nije moguce. Karburator treba da se podesi u sledeCim slucajevima: Ako je broj obrtaja na praznom hodu podesen suvise nisko. Posto mehanicari-amateri obicno nemaju uredaj za »obogaCivanje«. Kako vazduh proluzi kroz ovu Venturijevu cev. Kada se ovaj zavrtanj okrene u smern suprotnom kretanju kazaljki na satu. ski odrzava prazan hod u okviru predvidenih graniea. motor ce da se gusi dok automobil usporava da bi stao iii kada se menjae ubaci u brzinu.

predite na po stupak dat u tacki 9. PrikljuCite za motor tahometar koji meri broj obrtaja u minutu. UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne postigne radnu temperaturu. Podesavanje zavrlnja praznog hoda nastavi sa radom i kada je sistem ~za paljenje iskljueen. Videoete da okretanje zavrtnja za 11 4 kruga u bilo kom pravcu obicno uskJaduje prazan bod sa datim tehniekim podacima. podesavanje se vrsi na sledeCi naein: Nepravilan rad motora. pa njihovo koristenje opterecuje rad motora. Isto tako. Ovakva opteretenja moraju da se uzmu u obzir kada se vrsi podesavanje praznog hoda motora. Snaga motora se koristi i za pokretanje ovih uredaja. motor ce imati tendenciju da dok je kuCiste preCistaca za vazduh skinuto. Taj pokretae se podesava posebno da bi se obezbedilo povecanje od 50-100 obrtaja u minutu. Podesavanje praznog hoda 1. Pre nego sto pocnete da podeSavate motor. ukljucivanje klima-uredaja iIi drugih uredaja povecava opterecenje motora. postupite prema uputstvu iz tacke 8. pogledajte prirucnik iIi nalepnicu sa uputstvima 0 podesavanju u prostoru za motor. 2. prazan hod se podesava iIi pomocu zavrtnja za podesavanje praznog hoda iIi pomocu solenoida i zavrtnja za prazan hod. Stavljanje automatskog menjaea u brzjnu. Ako vas karburator ima zavrtanj za podesavanje praznog hoda. a finalno podesavanje obaviti kada je montirano. obavezno ih zacepite. IskljuCite motor i skinile kuCiste preCistaea za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka "Odriavanje preCistaca za vazduh«. UkljuCite motor. treba ga skin uti. Ocitajle rezultat na tahometru i upotrebite ga sa preporucenim brojem obrtaja. prouzrokovan neodgovarajuCim podesavanjem na praznom hodu. odnosno pokretae leptira karburatora koji treba da poveca brzinu praznog hoda motora kada je klima-uredaj ukljueen. 8. na primer. Ako niste sigumi na koji naCin se podesava prazan hod vaseg automobila. Mnogi novi tipovi automobila imaju pose ban solenoid. Podesite menjae i sYe ostale uredaje prema instrukeijama za podesavanje sa plocice iIi nalepnice. Za to moie da se upotrebi Tprikljueak. kao i koje elektricne uredaje treba ukljueiti iIi iskljuCiti. Spojite crni provodnik za bilo koji metalni deo motora kao sto je glava vijka iIi nosae da biste uzemljili tahometar. Suvise bogata smesa na praznom hodu prouzrokuje preteranu potrosnju goriva i veliku koliGinu izduvnih gasova. to maze negativno da utite na po des avanje praznog hoda motora. Motor koji fadi sa sllvise siromasnom smesom na praznom hodu moze priIikom ubrzanja da »okleva« iIi da radi grubo. poloiaju za parkiranje iIi neutralnom poloZaju. 6. Taj instrument ima dva provodnika. crveni i crni.SISTEM ZA DOVOD GORIVA 7 Ako je broj obrtaja na praznom hodu podesen sllvise visoko. Spojite crveni provodnik za indukcioni kalem (bobinu) na primarnom prikljueku koji vodi do razvodnika paljenja. 3. Proizvodaceva uputstva bite vam od pomoCi stoga sto sadde posebne podatke u vezi sa odriavanjem vaseg automobila. Posto na veCini tipova automobila kuCiste precistaea za vazduh zaklanja pogled na poluini mehanizam i zavrtnje za podesavanje. 5. Isto tako proverite koliki treba da bude broj obrtaja na praznom hodu i da Ii podesavanja treba izvrsiti kada je menjac u brzini. obavezno pogledajte sva obavestenj-a na ploCicama i nalepnicama ispod poklopca motora. 7. moze se lako ispraviti na osnovu sledeCih uputstava. I Zavisno od tip a automobila koji imate. Najbolje je pocetna podesavanja izvrsiti ~ 190 1 '='':\'''~ . Okrenite odvijacem zavrtanj za podesavanje praznog hoda u praveu kretanja kazaljki na satu da biste povecali broj obrtaja iIi suprotno ad pravea kretanja kazaljki na satu da biste smanjili broj obrtaja. oduzima snagu motoru i smanjuje broj obrtaja na praznom hodu. 4. Podignite ruenu kocnicu i blokirajte tockove klinovima. odnosno prema uputstvima iz priiucnika za vas automobil. Napomena: ukoliko sa kuCista preCistaea skidate vakuumske cevi. Ako se vakuumski cevovod ostavi otvoren. U suprotnom. Ako je potrebno podesavanje.

vakulJmsko creva (1) uredaja za regulisanjc prelpaljenjc na razvodniku pa!jenja (2) j".o siromasniji jJj bogatiji. 13. Vratite kuCiste preCistaca za vazduh na meslo ali ne iskljucujte tahometar. 1 L UkljuCile motor i proverite rezultat na tahometru. na vecini nOllijih tipova karburatora. 10. Kada podcsava!e pra2m. ovi ziwrtnji su zaptiveni ili imaju poklopce koji sprccavaju Hi ogranicavaju poddavanje. 12. Na ovoj slid. proverite da ulozak precistaca ne ometa protok vazduha (maida je zaprljan) i po potrebi ga iIi oCistite iIi zamenite.~_'··~_'_·~----------------------------------~'S~IS~T~E~M~Z~A~D~O~V~O~D~G~O~R~IV~A __ -i . Aka se vrednost nalazi u okviru preporucene (± 20 obrtaja u minutu). Spojile tahometaT koji meri broj obrtaja sa motorom. IskljuCite motor i izvadite kuCiste preCistaca za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Odrzavanje preCistaca za vazduh«. 4. Za to moze da posluzi T-komad. Zavflanj za poodavanje praznog hoda (2) se najazi na po!u2:nom mehanizmu Jeptira za gas (3) i povecava-ili smanjuje brzinu motora. Uputstva su data u odeljku "Odriavanje preCistaca za vazduh«. obavezno ih zacepite. Aka se astavi otvoren. lsprobajle automobiL Podesavanja solenoida i zavrtnja za prazan hod Podesavanje solenoida i zavrtnja za prazan hod vrsi se na sledeCi naCin: L Povucite menu kocnicu i blokirajte klinovima tockove. 191 . IskljuCite motor. postupite prema uputstvu iz tacke 12. Spojite crveni provodnik sa indukcionim kalemom (bobinom) na Zavnnji za pode~avanje smde praznog hoda (1) mogu da se okrecu u smeru kretanja kazaljld na satu iii u suprotnom smeru kako bi odnos vazduha i goriva bi. z~tvoreno T-prikljuckom (3). vakuumski cevovod moze negativno da utice na podesavanje praznog hoda motora. 2. Uklonile klinove za blokiranje lockova. 14. Ako nije. svaki vakuumski cevovod koji 5e skine sa kuci~ta prctistaca za vazduh iii karburatora mora da sc zalvori. Medutim. hod. Napomena ukoliko sa kuCista preCislaca skidate vakuumske cevi. ~ 9. 3. obavile finalno podesavanje.~~. Napomena: u slucaju smanjenja broja obrtaja na praznom hodu motora posle zamene precislaca za vazduh. 15. IskljuCite motor. Skinite tahomelar ponOVlVSI postupak iz lacke 4 obrnulim redom. Instrument ima dva provodnika crveni i crni: Spojite crni provodnik za neki metalni dec motora kao sto je glava vijka iIi nosac da bisle uzemljili tahometar. UkljuCile molor i puslite ga da radi sve dok ne dosligne radnu temperaturu.

OCitajte rezultat na tahometru i uporedite ga sa preporucenom brzinom. Otpustite rukom paluzni mehanizam da hi se broj obrtaja radiIice motora vratio na broj obrtaja za prazan hod. 6. PodeSavanje vrsite sve dok ne postignete predvideni broj obrtaja. okreCite odvijacem zavrtanj za podeSavanje praznog hoda sve dok se na tahometru ne ocita predvideni broj obrtaja. obavite sada podesavanje. 192 .' 8.te precistaea za vazduh ali ne iskljucujte tahometar. 9. nije potrebno podesavanje. Ovim ee se kotva solenoid a protezati do polozaja prvog podesavanja.avanje praznog hoda je podesen taka da 5e dobije predvidena brzina matora. primarnom prikljueku koji vodi do razvodnika paljenja. Pritisnite papuCieu za gas iIi pakreniteJ'ukom poluzni mehanizam leptira karburatora da biste poveeali broj ohrtaja radiliee motora. Ako je potrebno podesavanje. predite na postupak dat u tacki 9. Posmatrajte broj ohrtaja na tahometru. IskljuCite motor. Kada se iskljuci solenoid i njegova kOt\'a pavuce. i il. Ukljueite motor. odnosno prema uputstvima iz prirucnika za vas automobiL 7. 12. IskljuCite provodnik solenoida sa prikljucka.I ! I 1 Neki tipovi automobila su opremljeni mehanizmom xa upravljanje leptirima. 5. m I I ~. Aka je ocitana vrednost ista kao i predvidena.spojen a ko!Ya (1) isprutcna. Podesite menjae i sve ostale uredaje prema instrukcijama sa plociee iIi' nalepnice. zvrtanj Z3 podes. 13. 15. Vratite na mesto kuei. Prazan hod je podeSefl (Ievo) taka slo je sarno solenoid . 14. 1 L Ponovo spojite provodnik solenoida. Podesavanje solenoid a vrsi se na sledeCi natin: okrenite kljucem navrtku za podesavanje solenoida u smern kretanja kazaljki na satu da biste poveeali iIi u suprotnom smeru da biste smanjiIi broj obrtaja motora. Obtajte broj obrtaja na tahametru. Ovo je Osnovno iIi sporo podesavanje broja obrtaja na praznom hodu. Aka nije. U suprotnom. . Ovo ee uCiniti da se kotva solenoida povuce. 10.SISTEM ZA DOVOD GORIVA l (I I j 1 i 'i '. postupite prema uputstvima iz tacke 8. Na~drugim aUlomobiiima (desno) naknadno podesavnnje nije potrebno. Trebalo bi da bude u skladu sa predvidenim koji ste dobili prilikom postupka iz tacke 8. Ako nije.

vakuumski cevovodi mogu negativno da utiCll na podesavanje praznog hoda matara. 7. Pronadite zavrtnje za padesavanje smese praznag hoda. Tahometar ima dva provodnika . Napomena: na jednodelnim karburato- Da biste podesili smesu praznog hoda. postupite na osnovu sledeClh uputstava: 1. I Kad automobila koji imaju solenoid za podd3vanje praznog hoda (1). Ako ostanu otvoreni. 17. instrument za merenje broja obrtaja motara. 2. Napomena: zacepite sva vakuumska ereva koja ste skinuli sa kuCista preCistaca za vazduh T-prikljuckom. Spojite erveni provodnik za indukcioni kalem (bobinu) na primarnom prikljucku koji vodi do razvodnika paljenja. 16. izvrsite ovom prilikom konaeno pOdeSavanje. odnosno prema uputstvima iz prirucnika za automobil. UkljuCite motor.. 5. Ako nije. vrsi taka sto se navrtka za poddJvanje ('2) okrece pomocll kljuca. Povucite ruenu kocnicu i blokirajte klinovima tockove. 20.erveni i erni. Iskljueite tahometar tako sto cete ponoviti postupak iz taeke 4 obrnutim redosledom. Sklonite klinove za blokiranje toekova. Iskljucite motor i skinite kuCiste precistaca za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Oddavanje preCistaca za vazduh~<. 3. podcsavanje praznog hoda Sf. Ako je rezultat u okviru predvidene vrednosti (± 20 obrtaja u minutu). 6. Podesite menjae i uredaje prema instrukcijama za podesavanje datim na ploeiei iIi nalepnici. POdesavanje smese praznog hoda 4. UkljuCite motor i oCitajte cezultat na tahometru. Spojite erni provodnik za bila koji metalni dec motora kao sto je glava vijka iIi nosac da biste uzemljili tahometar. PrikljuCite tahometar. IskljuCite motor. predite na sledeCi postupak. ~ I ! 19. 193 ~ i . Obavite probnu voznju.SISTEM ZA DOVOD GORIVA I I ' . UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne dostigne radnu temperaturu. 18.

SISTEM ZA DOVOD GORIVA 1 9. podesite ih na vee objasnjen naCin. • • • • • Kljuc Odvijac Krpa Sprej za Ciscenje karburatora i coka Termostatska opruga I 8.~ rima nalazi se jedan zavrtanj za pOdesavanje dok se na dvodelnim i cetvorodelnim karburatorima nalaze cetiri zavrtnja za podesavanje. podesite prazan hod kako je objasnjeno u ovom odeljku. Plasticne zastitne kapice uglavnom mogu da se probuse iIi izvade. Ako vas karburator ima dva zavrtnja za podesavanje smese praznog hoda. Ako se broj obrtaja motora nalazi u okviru preporucene vrednosti (± 20 obrtaja u minutu). cokom. 15 . podesavanje nije moguce pre nego sto se probuse iii izvade zastitni poklopci (kapice) zavrtnja. Okretanjem u smeru kretanja kazaljki na satu. Obavite probnu voznju. Odrzavanje uredaja za· pai<:retanje hladnog moiora Alat i materijal III. Ocitajte sa tahometra broj obrtaja. 13. nego motoru koji je dostigao raduu temperaturu. Uklonite klinove za blokiranje tockova. 194 koriste uredaj za pokretanje hladnog motora sa S vi zaautomobili koji tzv. 10. Ako pravilno podesavanje smese ne moze da se postigne ni posle vise pokusaja. Malim odvijacem pazljivo okreCite zavrtanj za podeSavanje (u pravcu kretanja kazaljki na satu) sve dok motor ne pacne . . IskljuCite tahometar tako sto cete ponoviti postupak iz tacke 40brnutim redosledom.u vakuumskog cevovoda. Napomena: na karburatorima sa. Karburatori sa dva iii cetiri grla irnaju dva zavrtnja za podesavanjc sIDdle praznog hoda.mesa se osiromasuje. Uredaj sa cokom regulise protok vazduha pomoeu leptira za vazduh koji se nalazi na vrhu karburatora. a okretanjem u smeru suprotn'!m kretanju kazaljki na satu se obogaeuje. 11.da »posrce«-i dok se ne smanji 'lI ! broj obrtaja u minutu. IskljuCite motor. zasticenim zavrtnjima za podesavanje smese praznog hoda. I ! i } 1 14. Bogatija smesa znati da se veea koliCina goriva propusta u karburator. odnosno optimalan iii uravnotezen broj obrtaja pri kome motor radi veoma pravilno. Vratite kuciste precistaca za vazduh na mesto ali ne iskljucujte tahometar. IskljuCite motor.. ~ Jii -. predite na postupak iz tacke 12. i i . a ako nije. odnosno leptirom vazduh. 12. Mnogi noviji tipovi karburatora imaju ogranicenu mogucnost za podesavanje smese praznog hoda. Ukljucite motor i oCitajte rezultat na tahometru. kvar je najverovatnije u karburatoru iIi u propustani. regulise kolicinu vazduha koja prolazi kroz grlo karburatora. Zatim pocnite da okrecete zavrtanj za podesavanje u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljki na satu sve dok motor ne dostigne maksinialan. Hladnom motoru potrebna je bogatija smesa goriva za pokretanje.

2. Ako se ne otvara dovoljno kada motor startuje. 3. Ako se' zatvori dok skidate navrtku. Kao sto je vee objasnjeno. doCi ce do problema sa startovanjem zato sto smesa nece biti dovoljno bogata.. opruga ce se zategnuti i time pokrenuti poluini mehanizam coka koji zatvara leptir za vazduh sto smanjuje dovod vazduha i obezbeduje bogatiju smesu. odnosno da se otvara kada je zagrejan. 11 I j -" I Vakuumska membrana koja je takode smestena na karburatoru automatski otvara leptir za vazduh Cim motor startuje i time sprecava suvisno prigusivanje i stvaranje suvise bogate smese. Ta opruga maze da bude smestena i1i U llsisnom vodu motora gde reaguje na temperaturu motora iIi u karburatoru. tava i otvara leptir za vazduh usled cega se propusta vise vazduha te smesa postaje siromasnija gorivom. izduvni dim ce biti ern sto je znak da je smesa suvise bogata.. termostatska). Opruga otvara leptir za vazduh kada motor dostignc radnu temperaturu.• 1 195 ' L '. leptir za vazduhna vrhu karburatora konstruisan je tako da se zatvara kada je motor hladan. pailjivo skinite navrtku sa poklopea kuCista precistaca za vazduh osluskujuti da Ii se leptirasti venti! zatvara. Automatski cok se proverava na sledeti natin: 1. Leptir za vazduh moie da postane lepljiv ili je termostatskoj opruzi potrebno podesavanje iii zamena.' . ~ .'!~ SISTEM ZA DOVOD GORIVA Rad aUlomatskog uredaja za startovanje hladnog motora se reguiBe pomocu tennoslatske opruge (1) U kuCistu (2). Trebalo bi da cujete kako se leptirasti ventil coka zatvara. U vezi sa automatskim cokom javljaju se dva glavna problema. Kada se motor zagreje. Ako se leptir za vazduh ne zatvori. skinite kuCiste preCistaca za vaiduh na osnovu objasnje· nja u odeljku "Odriavanje preCistaca za vazduh« i zamolite ponovo nekoga da pritisne pedalu za gas. Otvorite poklopae motora i zamolite nekoga da urnes to vas pritisne pedalu za gas. najbolje preko noti. Ostavite automobil iskljucen dovoljno dugo da se motor putpuno ohladi. Ako se ne cuje skljoeanje.~ Automatski uredaj za pokretanje Kad automatskog uredaja za pokretanje »coka«. glavni regulator predstavlja jedna zavojna opruga osetljiva na temperaturu (tj. moida nesto u kuCistu preCistaca za vazduh ometa rad ventila. opruga se odmo- Ako se ne zatvara kada je motor hladan. Kada je usisni vod hladan. Pronadite sta je u pitanju i problem ce po svoj prilici biti resen . i ..

Imajte u vidu da je leptir za vazduh konstruisan tako da se ne zatvara kada je motor cak i maIo zagrejan. Medutim.. a leptir za vazduh se i dalje ne zatvara. . cak i kada je motor zagrejan. Podesavanje cete izvrsiti na sledeCi naCin: 196 . 6.--~--~. J ~ ~ . opruga je v~rovatno slomljena i I ~ Neki automobiIi sa automats kim uredajem za pokretanje hladnog motora jos uvek imaju podesljivu termostatsku oprugu. Oeistite poluini mehanizam i ventil sprejom za eiscenje karburatora. te mu je stoga cesto potrebno Ciscenje.Opruga u ovom kuCistu takode moze da popusti. Moiete takode da skinete poluini mehanizam na spoju sa karburatorom i da ga pokreeete gore-dole. Odriavanje automatski podesljivog uredaja za pokretanje hladnog motora suprotnom. Skinite rukom poluini mehanizam leptira za vazduh da vidite da Ii se negde ne zaglavljuje. moida je potrebno podesavanje ventila ili je termostatska zavojna opruga popustila iii se slomila. Cistom krpom osusite sto je moguee bolje sve delove. ~ 4. mnogi automobili imaju termostatsku oprugu smestenu u metalnom kucistu u podnoiju karburatora. U potrebna je zamena. 5. Ovaj mehanizam moze da se zaprlja i postane lepljiv. jos uvek moiete da proverite da Ii se poluini mehanizam slobodno pokrece.-- SISTEM ZADOVOD GORIVA I j I i 1 J I . tako da delovi mehanizma brie postaju lepljivi. Trebalo bi da osetite napetost opruge.1 ~ V<lkuumska membrana automatskog uredaja za slanovanje hiadnog molora (1) otvara !eptir za vazduh (2) pomocu poluzllog mehanizmil (3) cim motor starluje kako bi se sp~ecilo suvisllo priguknje dotoka \'azduha. Kao sto je vee objasnjeno. Ovaj dec se nalazi u okrugloj kutiji pricvrscenoj za spoljnu stranu karburatora. Rukom proverite da Ij se svi delovi mehanizma slobodno pokrecu. KuCiste i opruga uglavnom mogu da se zamene po umerenoj ceni. Vlaga od sredstva za Ciscenje skuplja prljavstinu. Ako se svi delovi mehanizma slobodno pokreou.

Elektricni uredaj je tako konstruisan da otvara leptir za vazduh br±e na temperaturama od oko 15'C i visim. Kod mnogih tipova automobila koristi se uredaj za pokretanje hladnog motora na elektricni pagan. element za zagrevanje (1) se nalazi na unutrasnjoj strani poklopca (2). Ponovo pritegnite zavrtnje i prove rite da Ii uredaj pravilno radi. 4. U blizini karburatora nalazi se mali temiostatski prekidac koji automatski radi. _- _I Termostatska opruga se podesava take SIC se olabave zavrtnji (1) na poklopeu (2). Pomocu odvijaca . Aka osetite napetost. podesite uredaj prema uputstvu tako sto cete dovesti u isti polozaj oznake na poklopcu. Kada je ukljucen. To treba da smanji zagadenje od izduvnih gasova i doprinese ekonomicnoj potrosnji goriva . ~~_~ ----~--------------------------------~S~IS~T. Proverite u prirucniku za servisiranje uputstvo za pravilno podesavanje uredaja. prekidac greje mali kalem tek toliko da se zagreje termostatska opruga uredaja i da se leptir za vazduh otvori.olabavite ali ne skidajte zavrtnje koji ovaj deo drze na svom mestu. Aka je nema.E~M~Z~A~DO~V~O~D~G~O~R~iV~A __ 0-----7"1 Kod elektricnog uredaja za startovanje hladnog motora. 3. a poklopac se okrece sve dok se oznaka (3) ne podesi sa oznakom na kuclStu (4). Malo okrenite poklopac u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu da biste osetili napetost opruge. 2. Tada se prekidac iskljucuje i radi sarno prilikom startovanja hladnog motora. Uredaj za pOkretanje hladnog motora ~ .- -. Prilikom startovanja on dobija napon iz akumuiatora. 197 . opruga je moida slomljena i potrebna je zamena. 1.

1 I I Mehanizam za re€Julisanje ga+sa mGtora Alat i materijal • • • • • Sprej za ciscenje karburatora i i'oka Povratna opruga za prazan hod Kljui' Klesta Mazivo skog motora jer predstavlja vezu izmedu vozaea i motora. Da bi rad motora bio efikasan i bezbedan.~ SISTEM ZA DOVOD GORIVA '~ . 4. IskljuCite kabl sa poluinog mehanizma na karburatoru. a vi prove rite da Ii je leptir karburatora potpuno olvoren kada je pedal a za gas pritisnuta. Dok je kabl iskljucen iz poluznog mehanizma na karburatoru (a zaglaYljivanje otklonjeno). . znaCi da je neispravan i treba ga zameniti. Ovaj elemenat je obieno dec poklopca uredaja tako da se zamenjuje ceo sklop. Skinite klestima rascepku iii obujmicu. ali se grejni elemenat ne zagreva. Ponovo spojite kabl sa poluznim mehanizmom na karburatoru. Ponekad ce biti dovoljno da se sarno kapne malo maziva na okov pedale da bi se odstranilo zapinjanje. U tom slucaju potrebna je zamena. Ovaj postupak omogucava da veca kolii'ina vazduha i goriva ude u karburator cime se povecava brzina ili broj obrtaja motora. a kabl(»sajla za gas«) i poluga povezuju ga sa pedalom za gas. Kabl je obicno osiguran pomocu rascepke iii obujmice u obliku potkovice. Nikada ne pokusavajte da ispravite kabl ako je zarnrsen. Prove rite da se kabl nije suvise izuvijao iii zamrsio. pokrenite pedalu za gas gore-dole. poprskajte ga. 7. b) rad motora na praznom hodu je nestabilan i c) motor ne dostize predviden broj obrtaja. treba popraviti karburator. proverite ispravnost kabla pocey ad karburatora do protivpoiarne pre grade prostora za motor. Ako OYO ne pomogne. Blagim pomeranjem kabla obicno se otklanjaju ostro savijena mesta na kablu. mehanizam za regulisanje gas a motora mora da radi pravilno. I . Ukoliko ste primetili neki od navedenih 'problema postupite prema sledeCim uputstvima: 1. On mora slobodno da se pokrece napred-nazad. Pronadite prikljucak kabla mehanizma za regulisanje (»sajle«) gas a motora na karburatoru. Skinite kuCiste precistaca za vazduh prema uputstvima iz odeljka "Odriavanje pr"i'istaca za vazduh« u ovom poglavlju. Pritiskom na pedalu za gas. ~. Ako primetite da se pedala zaglavljuje iii neravnomerno pokrece. 3. 6. 198 Mvainu ulogu u celokupnom radu automobil- ehanizam za r'egulisanje gasa matcra igra ·s. pomerajte poluini mehanizam na karburatoru. Ako napcn postoji. a isto tako i posebnim sredstvom poprskajte unutrasnjost karburatora na mestu gde se nalazi osovina leptira. 5. Ako primetite da se zaglavljuje iii da se neravnomerno pokrece. Iz kabine vozila proverite rad pedale za gas i njen oslonac. I I I I I I 2. Posto ste iskljucili kabl. I J Ako mislite da se elektrieni uredaj ne zagreva (poklopac kuCista uredaja nece biti topao ako ga dodirnete posle nekoliko minuta rada). Ovaj mehanizam je spojen sa karburatorom. Znaci da je mehanizam neispravan su sledeCi: a) motor se ne vraca na prazan hod kada se otpusti pedala za gas. pokrece se mehanizam koji otvara leptir karburatora. . Podesite kljucem kabl (okretanjem navrtke za podeSavanje u smeru kretanja kazaljki na satu iii prema potrebi u obrnutom smeru) kako bi se leptir potpuno otvorio. ObieTIo se nalazi sa vozaceve strane na karburatoru. proverite napon na elektrienom prikljueku poklopca pomocu kontrolne lampice iii voltmetra. Za ovaj po sao maida ce yam biti potreban kljuc. bez zastajanja_ iii zaglavljivanja. Zamolite nekoga da pritisne do kraja pedalu za gas.

I I~ I 9. zamenite oprugu za povratak u prazan hod. (2) driac kabla (»sajle«) xa gas.~ i I " ~l .a za vazduh na svoje mesto. Ova opruga nalazi se izmedu karburatora i poluznog mehanizma za gas. Otpustite pedalu za gas tako da se vrati u polozaj na prazan hod. 199 1 I . Vratite kuCiste precista'. 10. (3) kabl"Za gas. (6) mehanizam Jeptira karburatora i (7) poluga meh:mizma ta stanovanje (»sauh«). (5) povratna opruga. (4) mehanizam za startovanje. Ako se ne vrati glatko u prazan hod. I Tipican poluzni mehanizam gasa motora: (1) poluga pedale ta gas.

Pazite da ne zaboravite polozaj poluge uredaja. . oklevanje tokom ubrzavanja. arburatar je dea vozila kaji se maida najslabije paznaje. Medutim. Ovaj posao obavite pomocu dva kljuca da ne biste ostetili prikljucke cevovoda za gorivo. otvoreni i raseceni kljucevi Klesta Mali tekic Mali nai iii strugac Karburatar Krpe biti potrebno vise vremena i strpljenja. Za ovaj posao ce yam mozda biti potreban kljuc. ili cistenje karbufatora mogu da povrate motor u dobra radno stanje. Stoga nije uvek lako pronaCi pravi alat taka da se cesto mnogim mehanicarima-amaterima desava da otkriju da imaju pogresnu garnituru alata tek kad skinu karburator. najbolje je da zapisete serijski broj karburatora koji se obicno nalazi u blizini imena proizvodaca i da ga ponesete u prodavnicu auto-del ova. KleStima skinite kabl mehanizma za regulisanje gasa motora sa karburatora. 3. Medutim. lednostavno podesavanje karburatora opisano u ovom poglavlju. pridriite ga pomocu otvorenog kljuca. Karburatori na najnovijim tipovima automobila postali su komplikovaniji zbog stroiih propisa 0 izduvnim gasovima. Ako ste utvrdili da je vasem karburatoru potreban. Ova poluga 200 . Garniture alata za remont karburatora uglavnom kostaju manje od fabricki remontovanog karburatora. 4. Kada kupujete garnituru alata. Detaljna uputstva priloiena su uz alat za popravku. ne zaboravite da svaki proizvodac automobila ima posebnu konstrukciju karburatora. Rasecenim kljucem popustite prikljucak na kraju cevovoda za gorivo. Obicno je pricvrscen pamocu rascepke iii obujmice u obliku potkovice. prekidac za prazan hod.SISTEM ZA DOVOD GORIVA Zamena karburatora AlaI i malerijal • • • • • • Okasti. Njemu se cesta pripisuju problemi kaje je u stvari prouzrakavaa neki drugi sistem u matoru. Obelezite ih tako da biste ih kasnije lakse spojili. te se na tom poslu moze prilitno ustedeti. Skinite sve os tale crevne prikljutke. Dobar mehanicar ce proveriti sve ostale mogucnosti pre nego sto zameni iIi remontuje karburator. Ako se i veti prikljucak na karburatoru okrece. Skinite cevovod za gorivo sa karburatora. Napornena: ukoliko postoje provodnici i za delove kao sto su prekidac za menjac. karburatori se testa neposredne zamenjuju. tako da sanjima cak i profesionalni mehanicari mogu da imaju problema. Medutim. Pre nego sto se odluCite za remont iii zamenu. Karburator se zamenjuje na sledeti nacin: 1. Napomena: mnoge nove tipove karburatora sa kompjuterizovanom povratnom spregom veoma je tesko dobro remontovati. 2. proizvodaCi automobila testo vrse manje ispravke na modelima iii tamenjuju karburatore. Drugim retima. posavetujte se sa prodavcem auto-delova. Klestima skinite kabl uredaja za pokretanje hladnog motora sa karburatora koji je takode pricvrscen obujmicom iIi rascepkom. uputstva data u ovoj knjizi odnose se na veCinu karburatora. Napomena: raseceni kljuc izgleda kao okasti kod koga je jedan dec rasecen tako da kljut moze da se namesti aka cevi. a zatim pomeri u poloiaj tako da prikljutak maze da se olabavi iIi pritegne. veliki utrosak goriva po kilometru iIi nedovoljna snaga magu da budu simptami kvara karburatora. 1'0 je vod izmedu pumpe za gorivo i karburatora. S. Grub prazan hod. tako da se postupci oko skidanja i zamene razlikuju. POdignite poklopac motora i izvucite kuCiste preCistaca za vazduh prema uputstvima iz odeljka »Oddavanje preCistaca za vazduh« U OVOID poglavlju. tako da ce za njihovu popravku K l . senzor poloiaja leptira. remont iii zamena. Ponekad su potrebni posebni instrumenti i alat za podeSavanje. ali testa potitti iz sistema za paljenje. njegovo skidanje sa motora nije toliko tesko da ga ne moze obaviti veCina mehanicara-amatera. prilikom skidanja ih obeleZite da ne biste pogresili kada ih budete ponovo vracali na mesto. prekidac praznog hod a za klima-uredaj iIi solenoid. Ovo je potrebno da ne biste ostetili cevovod za gorivo kada ga skidate.

Kada skinete karburator. dobro priljubite navrtke. Napomena: uvek treba koristiti novu zaptivku kod montiranja novog karburatora da bi se obezbedilo dobra zaptivanje. Ove navrtke nalaze se u podnozju karbura-· tora i prievrscuju ga za go Ie vijke na usisnom vodu motora. Pritegnite navrtke za prievrscivanje karburatora pomocu kljuea odgovarajuce veliCine. izvucite krpu iz usisnog voda i stavite novu zap- i l ii tivku za karburator koja se dobija zajedno sa karburatorom. U suprotDom biste mogli da slomijete prirubnicu za montiranje karburatora. da ih suvlse ne pritegnete. Vratite na mesto sve zaptivke iIi plocice koje ste skinuli prema uputstvu iz tacke 8. Pazite Dodaci na karburatoru: (1) kuCiste preCista~a 1:a vazduh. (2) zaptivka. l I n tt usisnog voda nalazi se zaptivbi7 Ponekad ova zaptivkao'teiava skidanje karburatora. blago lupkajte malim eekicem oko podnozja karburatora da biste ga olabavili. 7. 6. I I I I. 10. Skinite navrtke za prievrsCivanje karburatora taka sto 6ete ih kljucem odgovarajuce velicine . 13. Navrtke za prievrscivanje karburatora poslayite na mesto. Takode se preporneuje tanak premaz sredstva za zaptivanje na obe strane zaptivke da bi se ostvario hermetieki spoj. l. (3)navrtke za prievriCivanje. prostora za motor. Da biste osigurali karburator. • moze ponekad da Ima viSe otvora za prievrSCivan]e. Poslavite nov karburator na povrsinu za montiranje.i vijci za montiranje. (5) zaptivka karburatorn j (6) gol. proverite da Ii postoji jedna iii vise zaptivki iIi metalnih ploCica izmedu karburatora i usisnog voda. Obavite pritezanje dijagonalno kako bi karburator bio podjednako pritegnut. Pritegnite prikljueak ceyovoda za goriyo pomocu dYa kljuea kao sto je opisano u taeki 2. (4) karburator. U tom slueaju. spojite sa njim cevoyod za gorivo. 201 . Posto ste oeistili povrsinu za montiranje.- i. 12. ~ ~ i .ri . Pazite da vam ostaci slucajno ne upadnu u usisni vod . 11. To zapamtite <!l I I zbog_ponovnog montiranja. Napomena: izmedu karburatora i I ~ i . SISTEM ZA DOVOD GORIVA . postoje dYe iIi cetiri navrtke za pricvrsCivanje. 9 _ Stavite eistu krpu u otvor usisnog voda i po potrebi izgrebite sa povrsine za pricvrsCivanje karburatora ostatke stare zaptivke.re nego sto prievrstite karburator. Ii i okrenuti u smern suprotnom kretanju kazaljki na salli. Ne treba koristiti silikonska sredstva za premazivanje zaptivki karburatora niti silikonske zaptivke posto si!ikon nije otporan na benzin. 8. . ali nemojte da ih pritezete. Zavisno od tipa karburatora. podignite karburator navise i izvadite ga iz. Posta ste skinuli havrtke za pricvrsCivanje.

UkljuCite motor i proverite da gorivo slucajno ne curi. S obzirom na sve prednosti. Gorivo se ubrizgava u dovedeni vazduh i stvara se fina magla koja obezbeeluje bolje raspr. kao i smesll vazduha i goriva na naCin opisan U odeljku "Podesavanja karburatora« u ovom poglavlju. UbrizgaCi su u stvari jednostavne mlaznice koje se otvaraju kada pobudni napon stigne do solenoida ugradenog na ubrizgacu. odmeravanje goriva ne zavisi od razlike u vazdusnom pritisku. dok bi motor sa cetiri cilindra imao cetiri ubrizgaca. Kada vazduh proele kroz uski dec difuzora karburatora (venturijeva cev). imao bi sest ubrizgaca za gorivo. Podesite prazan hod karburatora. U slueaju da curi. sistem sa indirektnim ubrizgavanjem se U I I osnovi sastoji od supljeg kuCista koje sluii sarno za postavljanj~ ubrizgaca za gorivo. stvara se razlika u pritisku izmeelu vazduha u difuzoru i u kada je ubrizgac pobuelen elektricnom energijom. nije eudo sto je vedna danasnjih automobila snabdevena elektronskim sistemom za ubrizgavanje goriva. loneetu karburatora. Ponovo spojite sve crevne prikljueke i provodnike sa karburatorom.raane~karakteristike. precizniju kontrolu smese vazduha i goriva 8tO omogucava vecll ustedu u gorivu i smanjuje emisije izduvnih gasova. a razvoj elektronskog sistemavee za ubrizgavanje goriva sve vise potiskuje klasiene karburatore. Ubrizgaci ne rasprsuju staloo gorivo vee u kratkim intervalima. kuCista sa jednim iIi dva ubrizgaea i kompjuterom za regulisanje rada metCTa i njegovih senzora.. Ponovo spojite kabl ureelaja za pokretanje hladnog motora sa karburatorom. bolle . 15. preCistaca za gorivo. Regulisanje ubrizgane kolicine goriva vrsi e1ektronski dec u kame kompjuter i razni senzori matCTa proracunavaju koliCinu goriva potrebnu da bi se odriao potreban odnos vazduha i goriva. regu- latora pritiska (koji obezbeeluje podjednak pritisak goriva za svaki ubrizgac). Postoje dva osnovna tipa elektronskog ubrizgavanja goriva: indirektno i direktno ubrizgavanje. Motor sa sest cilindara. mesto koje propu~ta i popravite gao 18. Kod sistema sa indirektnim ubrizgavanjem. jedan iii dva ubrizgaca montirani su na kuCistu koje spolja izgleda kao karburator. Po novo spojite kabl mehanizma za regulisanje gasa motora sa karburatorom. Vratite kuti.te preCistaca za vazduh na mesto. Umesto da se ubrizgaCi montiraju u centralno smestenom kuCistu. 17.ivanje goriva i mesanje sa vazduhom. Kad sistema sa ubrizgavanjem goriva. umesto ureelaja za regulisanje kolicine goriva i delova kaje maiete naCi u karburatoru. Trajanje ovih intervala zavisi od broja obrtaja radilice motora i kompjutera koji regulise rad motora. prineip je u osnovi isti kao kod indirektnog (sem sto svaki cilindar ima svoj sopstveni ubrizgac goriva. vise preimutstava:' lakse startovanje hladnog motora. solenoid otvara ventil koji omogucuje da se gorivo rasprsuje iz ubrizgaca. na primer.SISTEM ZA DOVOD GORIVA I 14. Glavna razlika izmeelu karburatora i sistema sa ubrizgavanjem goriva je u tome sto se kod karbuTatora gorivo usisava u motor pomocll vakuuma. Drugim reCima. Ova razlika u pritisku usisava gorivo kroz dizne i kanale karburatora do difuzora gde se mesa sa vazduhom i ulazi u usisni vad. KoliCina goriva koja se ubrizgava zavisi od zapremine vazduha koji ulazi u motor i optereoenja motora. Kuoiste sa ubrizgacima je montirano na istom mestu na kome bi trebaloda Opis rada sistema sa ubrizgavanjem goriva istem sa ubrizgavanjem goriva koristi se S viSe godina. Sistem sa ubrizgavanjem goriva ima bude karburator. 16. 19. pronaelite. Kompjuter regulise odnos izmedu vazduha i goriva na sledeCi nacin: Kod elektronskih sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva (kroz vise otvora). Meelutim. ani se nalaze na usisnom vodu tako da rasprsuju gorivo nepo- 202 . dok se kod sistema sa ubrizgavanjem goriva ono dovodi u motor rasprsivanjem iIi ubrizgavanjem pod pritiskom. Sistem sa indirektnim ubrizga- vanjem sastoji se od elektricne pumpe za gorivo visokog pritiska (obieno je montirana u iIi kod rezervoara za gorivo).

On kompjuteru daje informaciju 0 kolicini vazduha koja ulazi u motor. po!ozaj !cptira (4) i temperaturu rashl<ldnDg fiuida (5).. Ako su j. u ovom s!ucaju sa klapnom (2) koji meri koliCinu vazduha koja ulan u motor. senzora za temperaturu ulaznog vazduha i senzora za pritisak u usisnom vo~u obavestavaju kompjuter da Ii treba da nadoknadi nastale prome. a senzor za temperaturu rnotora prati terriperaturu tecnosti za hladenje u motoru.. a zatim na osnovu ugradenog programa obezbeduje potrebnu smesu goriva i vazduha u zavisnosti od radnog rezima motora. Vazduh koji ulazi u sistem sa direktnim ubrizgavanjem goriva prvo prolazi kroz uredaj koji se naziva detektor iii senzor za vazduh.tava kompjuter koliko je olvoren leptir. Senzor za utvrdivanje polozaja leprira obave. Ostali uObicajeni scozari 5U: za kiseonik (3). Kompjuter dobija ulazne podatke od svih ovih senzora. UbrizgaCi raspriluju gorivo neposredno U llSisne OIl/ore.ne u gustini vazduha i opterecenju motora.SISTEM ZA DOVOD GORIVA I.e kompjuter 0 tome koliko je smesa bogata. Taj slozeni sistem omogucuje veoma tacnu kontrolu dovoda goriva. N a taj nacin je pOboljsana raspodela goriva po cilindrima i" eliminise se mogucnost nedovoljnog mesanja vazduha i goriva sto in ace moze da se dogodi u usisnom vodu. Kad orag sistema pOlreban je semor (detektor) strujanja vazduha. VeCina 203 . informi. Jasno je da kompjuter cadi tacno aka su svi senzori ispravni i daju tacne informacije. kompjuter nece biti u stanju da odredi tacnu smesu goriva. To se postize produiavanjem interval a ubrizgavanja da bi se smesa obogalila iIi smanjivanjem da bi smesa bila sirornasnija. Zbog toga se sistem sa direktnim ubrizgavanjem smatia efikasnim. 1 I~ • I . o Slstem s" direktnim ubrizgavanjem gOriVll sasloji se od ubrizgaca (I) (za svaki cilindar posebno) koji su smesteni u usisnom vodu. Senzor za kiseonik u izduvnom vodu (sabirniku). dok dodatne informacije koje kompjuter dobija od senzora za barometarski pritisak.edan iIi vise senzora neispravni. izduvnih gasova i performansi. take da kompjuter moie da odredi taenu koJicinu goriva. tako da kompjuter moze da odredi potrebnu koliCinu goriva. sredno u usisni otvor svakog cilindra (zato se ponekad ovaj sistem naziva ubrizgavanje u otvore).

000 km. (6) senzor -poioiaja !cptira. Na nekim tipovima vozila. Manji mOlori obicno imaju jedan ubrizgac. potraiite pomoc strucnj aka. a poku.saj da se utvrdi kvar bez pravog prirucnika je skora nemoguc. elektronskih sistema sa ubrizgavanjem goriva ima izvestan broj kontrolnih uredaja koji otkrivaju kvarave na senzorima. kontrolna lampica moze da zasvetli na tabli. Kvar maZe da se utvrdi sarno na osnovu uputstava iz fabrickog prirucnika. prelazi se na detaljno ispitivanje sve dok se greska ne otkrije. strucnjak ce prikljuCiti 204 kompjuter na pose ban uredaj koji ce mu otkriti sve probleme. Ako senzor ne daje signal. Prilikom provere. {I D) razvodnik paijenja i (11) akumulator. Treba imati u vidu da se kompjuter motora i njegovi senzori smatraju kao dec sistema za regulisanje izduvnih gasova i zbog toga imaju garanciju za period od 5 godina i predenih 80. Zavisno od prirode kvara. (2) ubrizgac. (5) scnwr pritiska u usisnom vodu. kompjuter ce to primiti i uskladistiti u memoriju kao »problem«. Aka do toga dode. Posle ovoga. dok veCi sa scst i vise cilindara Cesta imaju dva ubrizgata. (7) scozor temperature rashladnog fluida. kvarovi se registruju pomocu braja treptaja kontrolne lampice motora dok je za druge potrebna kontrolna oprema za dijagnosticiranje. (4) scozor kiseonika. Ova garancija se odnosi na sva vozila prodata u . sa instrumentima. (9) kompjuter. (3) motor za prazan hod.--------SISTEM ZA DOVOD GORIVA @~+ 6 CD \ ~ _________ J I Osnovni delavi tipicnog elektronskog sistema sa indirektnim ubrizgavanjem goriva: (I) kuCistc ubrizgaca. (8) scowr temperature ulawog vazduha.

Ako motor ima problem sa radom na praznom hodu kod sistema sa ubrizgavanjem goriva (radi suvise brzo iIi suvise sporo). Stoga ' je. zahteva dobru pumpu i Cist preCistac). Mehanicar-amater moze da vrsi popravke na veCini elektronskih sistema sa ubrizgavanjem goriva sarno ako poseduje prilicno znanje. dizel imaju i preimucstva i nedostatke. kod sistema sa dva ubrizgaca prouzrokovace veIiki gubitak snage matara. Kompjuter i senzori su veoma osetljivi na naponska preopterecenja. vee je objasnjena u ovom poglavlju. najbolje je prepustiti strucnjaku. S druge. sllvise bogate smese i moguceg grubog rada na praznom hodu. prazan hod se regulise. niti celokupno odriavanje sistema za paljenje. Elektronsko ubrizgavanje goriva traii da nekoIiko stvari funkdonise ispravno: odgovarajuCi pritisak goriva (sto kada se motoru doda pun gas.. Ako se neki od ubrizgaca ne zatvara potpuno. uzemIjite iii ispitujete senzore ako to izriCito nije receno u prirucniku za popravku. odgovarajuCi pritisak goriva kao i otvaranje i zatvaranje leptirastog ventila). brzo cete shvatiti da ne postoji mogucnost da se prazan hod podesava kao kod klasicnog karburatora. automobil ce imati problema sa radom na praznom hodu. ispustace gorivo.L' 205 . vaino proveriti da Ii je preCistac za vazduh cist i da Ii vakuum propusta. a ukrstanje pogresnih provodnika iIi uzemljenje kola pod naponom moze lako da osteti neki deo sistema. kao i preCistaca. Otkrivanje kvarova kod senzora. ako ne posedujete veliko znanje.i I\'" I I' I I' r----------------------------------------------------~~~~~~~~~~~~ SISTEM ZA DOVOD GORIVA .a izduvnih gasova (osim cadi i azotnog oksida) prilicno mala. I Sjedinjenim Driavama od 1981. sto znaci da mogu da predu mnogo veti broj kilometara sa odredenom kolicinom goriva. go dine i pokriva sve uredaje u sistemu za preCiscavanje izduvnih ispravno. kao i srodne sisteme koji mogu da uticu na kvalitet izduvnih gas ova kao sto su dovo):! goriva. iIi ako se kanal zapusi. odnoso grub Tad na praz- nom hodu kod sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva. dizel motori imaju i izvesne nedostatke sto ih u nekim slucajevima cini manje gorivo. Sto se tice ubrizgaca za Ubrizgavanje dizel goriva opulamost induPstriji raste idizel motora u automobilskojmotori opada sa cenOm i raspolozivoscu benzina. pomocu malog kanala za ispustanje vazduha i motora za reguIisanje praznog hoda. sto dovodi do preterane potrosnje goriva. rasprseno gorivo ima konican oblik I I rlI gasova. Aka ubrizgac iIi ubrizgaCi fade . moiete lako da ostetite kompjuter ilili senzore. Posto kompjuter »misli« da ovaj vazduh dolazi kroz uredaj za r~gulisanje praznog hoda motora. Posto sistem za paljenje ne postoji. nije potrebna ni periodicna zamena svecica. strane. Sto se tice prednosti. kao sto je receno. Kompjuter prati broj obrtaja radii ice motora i vrsi podeSavanje otvora na kanalu za izpustanje vazduha tako sto uviaci iii izvlaCi malu kotvu koja se nalazi na motom za podesavanje praznog hoda. Ako nestrucno radite. Nikada ne skidajte konektore provodnika sa sistema za reguli- sanje rada motora dpk je sistem za paljenje ukljucen i nikada ne pokusavajte da premostite.'. Na sistemima sa ubrizgavanjem goriva. odgovarajuce prirucnike za popravku i kontroinu opremu. neee rasprsivati gorivo. kada se pojavi problem. Kod sistema sa indirektnim ubrizgavanjem posmatranjem mogu da se'otkriju mnogi problemi. Medutim. dizel motori imaju mnogo veti toplotni ucinak. paijenje i elektronske komande motora. Kod ! sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva maze 'I I se primeniti ispitivanje rada svakog cilindra da bi se izolovao neispravan ubrizgac (pogledajte poglavlje »Motor«). Problem koji se cesto previdi je propustanje vakuuma sto dovodi do prodiranja neodgovarajuce koliCine vazduha u motor.To sarno pogorsava problem i negativno utice na kvalitet mdavine. ubrizgac koji ne radi (napon ne dolazi do ubrizgaca.1' . Provera i zamena elektricne pumpe za gorivo. te kad sistema sa sarno jednim ubrizgacem motor nece raditf. pokusace da zatvori kanal na njemu. U poredenju sa benzinsktm. rnozete da steknete izvesnu predstavu 0 tome sta moze da bude uzrok problema. neispravan leptirasti venti! iii zapusen otvor). Ako ovaj motor otkaze. precizno merenje kolicine dovedenog vazduha i rada motora (sto zahteva da svi senzori budu ispravni) i pravilan rad ubrizgaca goriva (sto zahteva dobar elektricni kontakt sa regulacionim provodnikom. . Dizel motor moze da radi i sa mnogo siromasnijom smesom dok je kolici!).

I kod dizel motora broj obrtaja regulise se iskljuCiva odmeravanjem goriva pomocu pumpe za ubrizgavanje dizel goriva. recimo od 16:1 do 22:1. dok benzinski motori koriste varnicu koju proizvede sveCica i sistem za paljenje. dizel motori imaju mnogo veCi stepen kompre. za razliku od benzinskog matora gde se broj obrtaja matcTa regulise otvaranjem i zatvaranjem leptira. Osnovna razlika izmedu dizel i benzinskog motora je u tome sto dizel motor koristi toplotu sabijanja da bi zapalio gorivo. 75-280 bara. Ova pumpa regulise sagerevanje i broj obrtaja motom tako ~to ubrizgava odredenu kolicinu goriva kroz S\luki ubrizgac (5) tacnim redosledom 'preke vodova za ubrizgavanje (6).. ubrizgac za dizel gorivo nalazi se na glavi cilindra odakle direktno rasprsuje gorivo u komoru za sagorevanje. zavisno od sistema i vrste ubrizgaca koji koristi. o Tipiean sistem sa ubrizgavanjem diu! goriva: gorivo se ispumpava iz rezervoara (1) pomocu elektricne pumpe (2). tako da je Cisto ulje neophodno za ispravan rad motora. Da bi ovo postigli. Takode nema ni karburatora i leptira za vazduh koji ogranicavaju protok vazduha. Zbog viso- takode podlozan zagadenju vodom i prljavstinom. Na dizel motoru nema leptirastog ventila. obicno se preporucuje cesca zamena ulja. Visak goriva vmCa se nazad u rezervoar za gorivo kroz povratni vod (7). aida tesko startuju po hladnom vremenu. Isto tako. prolazi kroz precistac (3) i ulazi u pumpu za ubrizgavanje goriva (4). Takvo sabijanje zagreva vazduh na temperaturu od preko 500°C sto je dovoljno da se gorivo zapali sarno od sebe kada se ubrizg<\ neposredno u komoru za sagorevanje.SISTEM ZA DOVOD GORIVA privlacnim od benzinskih motora. tako da nema ni vakuuma u usisnom vodu kod dizel motora. ubrizgac mora da radi pod veoma visokim pritiskom. Sistem za ubrizgavanje dizel goriva je Za razliku od sistema sa ubrizgavanjem benzina gde se gorivo ubrizgava u usisni vod iIi u ulazne otvore cilindara. kog pritiska u cilindru. Zbog povecanog propustanja ulja izmedu cilindara i klipnih prstenova kod dizel motora. Vazduh ulazi u motor preko precistaca za vazduh i direktno nastavlja put u usisni vod.ije. 206 . Dizel motori mogu da budu bueni.

Elektriena energija se dovodi do grejaea kada se ukljuCi kontakt-kljue sistema za paljenje. ubrizgavanje ce se kad veCine motora vrsiti na oko 4 do 8 stepeni pre gornje mrtve taeke. Poslata koliCina goriva odreduje snagu kao i broj obrtaja motora. trenutak kada se gorivo ubrizgava u cilindar mora da bude taeno odreden da bi sagorevanje bilo pravilno_ Pri radu motora sa povecanim brojem obrtaja na praznom hodu.I I I - w--SISTEM ZA DOVOD GORIVA Prazan hod se moze podesiti tako sto se polak9 okrene Z3vrtanj za podes3vanje praznog hocla (I) na mehanizmu pumpe za ubrizgavanje dizel goriva (2). dizel motor ce nastaviti sa radom sve dok pump a za ubrizgavanje goriva dobija gorivo. toplota kompresije moze da bude nedovoljna da up ali gorivo. naroeito po hladnom vremenu. Ako se broj obrtaja radilice motora poveca. Pumpa za ubrizgavanje dizel goriva je glavni deo ovog sistema_ To je kompleksno i precizno konstruisan deo uredaja. Posle startovanja. pumpa za ubrizgavanje goriva ce ovu razliku kompenzovati i ubrzati ubrizgavanje taka da ce gorivo iinati dovoljno vremena da sagori. Pumpa preuzima dizel gorivo iz cevovoda za gorivo. Neispravni grejaCi se mogu zameniti kao i sveCice.· Njihova ispravnost se proverava merenjem elektriene otpornosti. Jedini naGin da se pumpa iskljuCi je 207 . To znaGi da problemi sa startova-njem cesto nastaju zato sto je sistem grejaca neispravan ili zato sto je neki od grejaea pregoreo. To je sistem grejaca. te je stoga potreban pomocni sistem za zagrevanje. Kada se dizel motor startuje. a grejaGi ostaju pod naponom sve dok ih automat ne iskljuCi za otprilike jedan minut posto motor startuje. Posto ne postoji sistem za paljenje. podvrgava ga izuzetno visokom pritisku i salje odmerene koliCine goriva u ubrizgace U odredenim impulsima. recimo 1200 obrtaja u minutu. Svaki cilindar ima po jedno grejno telo sa navojem koje se zagreje do usijanja kada je pod naponom.

sto ce dovesti do poveeane koliCine cadi u izduvnim gasovima. gUbitka snage i vece potrosnje goriva. od bitne vaznosti je Cisto gorivo.po potrebi ubacuje dodatnu koliCinu vazduha u motor. motor ee biti previse bucan i 208 Turbo punjenje Turbo punjenje pastaje sve popularniji naCin za povecanje uCinka motora manjih kapaeiteta bez stetnih poslediea na potrosnju goriva. uzrok moze primetice se veca koiicina cadi u izduvnim gasovirna. ubrizgaCi mogu da se zapuse iii da propustaju. spojeno je preko osovine sa kolom kompresora na drugom kraju turbo '!!! . S obzirom da se vrsi ubaeivanje dodatne koliCine vazduha u motor. Prljavstina moze da izazove iste poteskoce. to ee i dodatni pritisak biti visi. stoga je veoma vazno redovno proveravanje preCistaca Podesavanje brzine praznog hoda na veCini pumpi za ubrizgavanje dizel goriva moze se jednostavno izvrsiti okretanjem zavrtnja za podesavanje praznog hoda. Na nekim tipovima vozila. Ovo podesavanje se vrSi na sledeCi naCin~ I l. sto je veea koliCina va.:1 i 11 slozen poduhvat i zahtevaposebno znanje i veoma skupu opremu. Podesavanje se U . cilindar kod koga dolazi do pogresnog paljenja nece proizvoditi toplolU tako da se izduvni vod tog cilindra neee brzo zagrejati. Sto se tice odrzavanja. Spojite tahometar taka da registruje broj obrtaja radilice motora. dok ee se slab ubrizgac otvoriti suviSe brzo.zduha koji prolazi kroz motor. postoji referentna oznaka za podesavanje pumpe. Ako yam pumpa otkaze. Neispravan ubrizgacponekad moze da se primeti ako se paZljivo opipa izduvni vod posle startovanja hladnog motora. Dodatni pritisak koji stvara turbo punjac zavisi od broja obrtaja motora i otvora leptirastog ventila. UkljuCite motor i pustite da dostigne norm aInu radnu temperatuTu. Kada se iskljuci glavni prekidac (kontakt-kljuc). Sarna pumpa za ubrizgavanje goriva predstavlja jedan precizan uredaj koji ni pod kakvim okolnostima ne treba da pokusavate da rasklopite. Pronadite zavrtanj za podesavanje praznog hoda. Upozorenje: izduvni vodovi ce se veoma brzo zagrejati. I I Pooesa\'anje brzine praznug hoda da bude olabavljen provodnik na ovom solenoidu iii kvar na kolu koje ga snabdeva elektricnom en~rgijom. Sto se tice otkrivanja kvara kod sistema sa ubrizgavanjem dizel goriva. obratite se za pomoe strucnjaku. podesavanje praznog hoda sve dok se ne dobije predviden broj obrtaja na praznom hodu.' osnovi sastoji u okretanju pumpe u leiistu (motor treba da je iskljucen) sve dok se ne dovede u polozaj u kome ee se ubrizgavanje goriva vrsiti pri tacno odredenom broju stepeni pre gornje mrtve tacke. Voda moze da prouzrokuje koroziju na spojevima pumpe za ubrizgavanje goriva sto dovodi do zaglavljivanja i prestanka rada pumpe. Tacno mesto na kame se nalazi nati cete u za gorivo i njegova zamena po potrebi. OdrZavanje preCistaca za gorivo je vee objasnjeno U oVom poglavlju. Ako pumpa za ubrizgavanje goriva . . Turbo punjao nije nista drugo do kompresor koga pokreeu izduvni gasovi iz motora i k9ji . motor malog kapaciteta funkcianise kao da ima vecu zapreminu. Pumpu mozete da zamenite i sami: ali je na nekim vozilima podesavanje prilicno komplikovano i potrebni su posebni instrumenti. stoga pazite da sf. Medutim. Drugim reCima. gorivo ee da curi u cilindar. U nekim slucajevirna kada motor ne maze da stanuje. Ako ubrizgac propusta. sagorevanje neee biti ispravno. a zatim akreCite zavrtanj za . ne opeCete. Zbog toga se I I turbo punjaCi koriste da bi se poveeala snaga i poboljsale radne karakteristike motora. .SISTEM ZA DOVOD GORIVA da se prekine dovod goriva. zatvara se solenoid na pumpi za ubrizgavanje goriva i na taj nacin blokira dalji dovod goriva. Pogledajte u fabricki prirucnik pre nego sto sami pokusate da je ~amenite. Turbinsko kolo. U oba slucaja. Turbo punjac se pokreee pomoeu izduvnih gasova koji izlaze kroz izduvni vod odakle se odvode u kuCiste turbine gde pokreeu turbinsko kolo. 3. Neki od ovih instrumenata koriste magnetski iii opticki davac iii rotacioni tocak za merenje broja obrtaja motora. nije dobro podesena. Montiranje pumpe za ubrizgavanje goriva je veOma fabrickom prirucniku. 2. . Zapusen ubrizgac neee biti u stanju da isporucuje gorivo u cilindar tako da ee gubitak snage biti ocigledan.

I == SISTEM ZA DOVOD GORIVA r II 1/1 1 I . Kada se ovi plameni frantovi sudare. Zagrejani izduvni gasovi (I) se odvode kroz kuciSte turbine (2) gde okrecu turbinsko kolo.> 1 Turbo punjac je kompresor koji pokrecu izduvni gasovi.5 do 6. cuje se ostar zvuk iIi fijukanje sto je znak da je doslo do detonativnog sagorevanja. u turbo punjac se ugraduje regulacioni uredaj. 209 . Ova pojava nastaje kad smesa vazduha i goriva poCinjc neravnomerno da sagoreva proizvodeCi veCi broj plamenih frontova u komori za sagorevanje umesto jednog koji mimo sagoreva.I ~ ~ ! punjaca. Ovo sprecava suvise brzo okretanje tu"rbinskog kola i odriava dodatni pritisak u predvidenim granicama. otvara se ventil i propusta izvesnu koliCinu izduvnih gasova koja obilazi turbinsko k"jo. eim dodatni pritisak pocne da se pribliiava maksimalnoj vrednosti. Medutim. ali veCina fabricki montiranih turbo uredaja razvija pritisak u rasponu od 2. Ukol.000 obrtaja u-minutu. Da bi se ograniCio ukupni dodatni pritisak i da bi se snaga motora oddala u predvidenim granicama.5 bara. . to ce se vise vazduha usisavati kroz kuCiste kompres ora u motoL Kada je leptirasti ventil potpuno otvoren. Zbog toga detonativno sagorevanje treba izbegavati. Ovaj ventil se sastoji iz opruge na kojoj se nalazi poklopac poveza!} sa membranom koja je osetljiva na pritisak. turbina moie da dostigne preko 150. tzv. to je i snaga veea. Ovaj pritisak utiee na snagu motora i ukoliko je visi. motor moie da podnese samo odredenu vrednost dodatnog pritiska jer povecanje pritiska u cilindru izaziva detonativno sagorevanje. ~ • @ "' " ~ rif D e' I j I i '. Ove detonacije nalik na udarce cekicem mogu da izazovu pucanje klipova. klipnih prstenova i glava. kao i znatna osteeenja zaptivki cilindarske glave i klipnjace. rasteretni venti!. Najvisi dodatni pritisak zavisi od velicine uredaja. Osovma spaja turbinsko kclo sa kompresarom (3) koji ubacuje vuzduh u molar kral usisni vod (4).ko se turbinsko kolo brie pokreee.

a provodnik kalema uzemlji. (3) kolo kompresora. Signal se zatim salje kompjuteru koji regulise paljenje sve dok detonacije ne prestanu. VeCina elektronskih sistema za upravljanje motorom koristi senzor na turbo motorima. iako neb proizvodaCi izraduju' motore sa stepenom kompresije koji iznosi oak 9: 1. nikada ne startujte turbo motor i ne opterecujte ga suvise pre nego sto se ulje zagreje.~ Detonativno sagorevanje moie da se kontrolise na nekoliko nacina. stepen kompresije kod turbo motora je obicno 8: 1 iii manji. Na taka visokim temperaturama. zato sto temperatura u kuCistLi turbo punjaca ponekad moie da premasi 150 "C. Kao prvo. . PriIikom promene ulja i preCistaca. sistem treba ukljuciti pre startovanja tako sto se motor stavi u pogon oko 10-15 sekundi. Sto se tice same yoznje. (2) [urbina koju pokrccu izduvni gasovi.. Ovo ce spreciti suvo startovanje sto inaee moze da osteti lezajeve osovine turbo punjaca. pustite ga da radi na praznom hodu najmanje 15 sekundi kako bi turbo punjac mogao da uspori. odnosno skine se kabl za sveCice. Kada iskljucujete motor. 210 . Ovaj senzor reaguje na zvuene vibracije koje proizvodi detonacija.1 ~1 fl' . Takode se preporucuje zamena ulja posle pre denih 5000 km. SISTEM ZA DOVOD GORIVA i i . podmazivanje lezajeya turbine je od izuzetne vainosti. ulje u motoru paCi- Zbog velikog broja obrtaja pri kojima turbo punjab rade. Ulje koje se koristi za turbo motor treba da bude mazivo vrhunskog kvaliteta nje da oksidise i stvara naslage cadi koje stetno uticu na podmazivanje.. Mere predostroinosti kod turbo punjaca kakvo preporucuJe proizvodae iIi cak bolje.~ il I . (4) mehanizam za regulisanje rada rasteretnog vcntila i (5) membrana za reglllisanje rada rosleretnOg venti]a. CD GIUYili delay! turbo punjaea: (1) kuCiste.

odriavanje je smanjeno. skinite dovodni iii odvodni vod kompresora. Sve sto ometa slobodno okretanje turbine smanjiee pritisak i performanse motora. Kada se cuju struganje i grebanje. Pod pretpostavkom da problem nije nastao usled preranog paljenja ilili neispravnog senzora. Prljavstina i otpaci mogu ponekad da prodru u sistem i da ostete kolo. kako ne postoje mehanicke komponente koje se habaju. ovaj posao ukljucuje odvrtanje vijaka i skidanje starog turbo punjaca i montiranje novog. treba je zameniti novom. Da biste ovo proveriIi. ventila. Ako se turbo punjac i dalje okreee velikom brzinom. a pouzdanost poboljsana. mada mogu da se naau i kod nekih ranijih tipova vozila. Otkrivanje kvarova turbo punjaca izgleda ispravno.025 do 0. Zbog toga. Ne bi trebalo da se pojavi zazar ako pokusate da gumete tocak napred-nazad (predvidene tolerancije su u rasponu od 0. StaIn om prom en om odnosa mesavine vazduh-gorivo bilo pomocu solenoida za kontrolu mdavine u karburatoru bilo promenom trajanja impulsa ubrizgavanja goriva moze se odriavati najbolja mesavina u svim rad211 L . paljenje i izduvne gasove. Montiranje rasteretnog ventila koji se otvara na visem dod atnom pritisku moze da poveea snagu ali takoae moze da premasi sposobnost motom da podnese taj pritisak. Baterijskom lampom osvetlite kuCiste i proverite da Ii ima znakova trenja iIi osteeenja kola kompresora. Pazite da prljavstina. Ne zaboravite da ponovo dodate ulje. Najlaksi nacin da se otkrije da Ii rasteretni ventil radi ispravno jeste da se jednostavno posmatra poluga dok neko dodaje motoru pun gas.SISTEM ZA DOVOD GORIVA Cim motor prestane da radi. znaCi'da su lezajevi istroseni iIi osteeeni i da u turbinsko kolo tare 0 kuCiste. Resenje je zamena turbo punjaca. pohaban iii neispravan. nikada ne dodajte motoru pun gas ako nameravate da ga iskljuCite. Ovo ee smanjiti broj obrtaja turbine i dodatni pritisak. Treba da se okreee slobodno i ravnomemo. Sta vise. U osnovi. suvise visok i suvise nizak dodatni pritisak. Suvise visok pritisak dovodi do detonativnog sagorevanja.On to postize sa daleko veeom preciznoseu i tacnoseu nego uredaji sa mehanickim komandama. Ako je membrana rasteretnog ventila defektna. olabavljen iIi zapusen cevovod rasteretnog ventila iIi naslage rae iIi ugljenika u kuCistu rasteretnog ventila mogu da sprece njegovo otva- ranje.075 mm). Neki tipovi turbo punjaca imaju dodatno kolo za hladenje vodom kako bi se produzio vek lezajeva. skinite rasteretni ventil i pokusajte rucno da pokreeete polugu da vidite kako radio Membrana rasteretnog ventila se moze proveriti da ne propusta pomocll fuene vakuum-- Kompjuterska regulaeija matora regulacijom rada motora nalaze se u sirokoj S istemi saiz kompjuterskom primeni kod veCine automobila 1981. Probusena membrana rasteretnog Ako vam je turbo punjac osteeen. Kompjuterska regulacija rada motora koristi se za kontrolu tri glavna sistema motora: za gorivo. mozete ga i sami zameniti. leiajevi mogu brzo da ostanu bez ulja i da se ostete. Obavezno upotrebite nove zaptivke i pritegnite sve vijke u skladu sa preporukama proizvodaca. go dine i novijeg datuma. najverovatniji uzrok je neispravan rasteretni ventil. u tolikoj meri da sprecavaju turbo punjac da postigne puni broj obrtaja iii da kolo turbo punjaca zapinje 0 kuCiste. Pod ovim se podrazumeva turbo punjac ciji su lezajevi pohabani iIi osteeeni. Ako se ne pokrece. pokusajte da okrenete turbo punjac rukom. otpaci iIi ostaci stare zaptivke ne upadnu u kanale turbo punjaca posto bi to moglo da osteti nov uredaj. Zamena turbo puujaca Postoje tri glavna problema sa kojima se mozete susresti kod motora sa turbo punjacem: buka. Ovi sistemi se smatraju pumpe.. Proizvodaci automobila preSli su na kompjutersku regulaciju rada motora u cilju sniiavanja emisije izduvnih gasova i bolje ekonomicnosti pri sagorevanju goriva. Nedovoljan pritisak moze da bude prouzrokovan time sto regulacioni poklopac rasteretnog ventila ostajeotvoren iIi se turbina sporo okrece. Ako sve daleko superiomijim u odnosu na mehanicke i vakuumske sisteme posto kompjuter moze gotovo trenutno da reaguje na izmenjene uslove rada. pritisak ulja opadne.

je mesavina bogatija. pritisak u usisnoj grani motora. Ovaj proces regulisanja sadriaja kiseonika u izduvnim gasevima i 212 . PROM signalizira kompjuteru kako da kontrolise razlicite funkcije motara na bazi kompleksnog spleta okolnosti. Sto je naponski signal jaeilvisi. Rad u otvorenom kolu znaci da kompjuter ne regulise Uredaji za kontrolu izduvnih gasova. po potrebi ga produzava iIi sleracuje. atmosferski pritisak. to. Funkcije koje se prate su: temperatura rashladnog fluida motora. tako da brzim prebaCivanjem mesavine sa boga~e na siromasnu prosecan odnos mesa vine vazduh-gorivo odrzava se priblizno na idealnom nivou. kao i koje uredaje za kontrolu izduvnih gasova treba ukljuciti. obuhyataju ventil za recirkulaciju izduvnih gasova. sistem za gorivo. broj obrtaja motora i. izbor stepena prenosa. Kompjuter takode prati vreme trajanja varnice. stepenasti motor kojim se otyara ili zatvara komanda gasa. Parametri k:ao sto su: veliCina motera. sadrzaj kiseonika u izduvnim gasovima. Kompjuter takode omogucava da se posuda sa drvenim ugljem oCisti od para goriva dok je motor jos topao i radi pri ekonomienoj brzini.SISTEM ZA DOVOD GORIVA I I j nim uslovima u cilju postizanja performansi. napravljen je programkoji kompjuter treba da prati. on vrsi regulaciju ukljucenosti odredenih uredaja za kontrolu izduvnih gasova taka da ne ometaju zagrevanje motora niti pogonske performanse. Na primer. napon akumulatora. pritisak turbopunjaea (sarno kod motora sa turbopunjacem). Kod karburatorskih motora koristi se mali dodatni. Kod sistema sa rucnim komandama kompjuter kontrolise i brzinu u praznom hodu. Elektronsko kolo i povratna sprega kompjutera . dok kod matora sa ubrizgavanjem goriva malim motorom se otvara iIi zatvara rasteretni ventil za vazduh. polozaj komande gasa. kompjuter nece dozyoliti otyaranje ventiia za recirkulaciju dok se motor ne zagreje i ne radi iznad brzine praznog hoda. odnosu na nadmorsku visinu i priboI'direktno zavise od toga kako je PROM uredaj programiran.motora oCigledno predstavlja kompjuter. Idealni odnos mesavine je 14. Konaeno. Sustinu sistema sa kompjuterskom regulacijom rada . Otvaranje ovog ventila dok je motor hladan iIi u praznom hodu izazvalo bi neujednaeen rad motora. Kompjuter se testo naziva elektronski komandni modul (ECM). pocinje da emituje naponski signal koji regulise koliCinu kiseonika u izduvnim gasovirna. ukolika senzar za kiseonik pokazuje siromasnu mesavinu kompjuter vrsi kompenzaciju obogaCivanjem mesavine. Kod auto mobil a s automatskim menjaeem i uredajem za deblokiranje toekova. tako da u svakom trenutku »zna« sta treba da uradi. prenosni odnos transmisije. Postoji na stotine razliCitih PROM uredaja i svaki nosi svoj broj. Kompjuterski PROM uredaj program ira proizvodae vozila za konkretnu namenu. i (2) senzor za kiseonik jos nije dovoljno zagrejan da bi bio u stal}ju da emituje povratni signal. kompjuter ce mesayinu vazduh-gorivo jer je (1) motor jos hladan i potrebna mu je bogata mesavina kako bi neometano radio u praznom hodu. mali mikroprocesorpo funkciji i konstrukciji slican personalnom kompjuieru. uslovi primene vozila u I vozila. Cim senzor za kiseonik dostigne temperaturu od oko 300 'C. Kompjuter takode mora da regulise rad vazdusne pumpe tako da vazduh usmeri prema izdivnoj grani motora ili u pravcu katalitiekog konvertora. brzina pratiti brzinu vozila i ukljucivati elektromagnet za deblokiranje toekoya kada vozilo dostigne unapred utvrdenu brzinu. Ukoliko biste ikad morali da zamenite kompjuter u vasem vozilu proverite da Ii je ono opremljeno pravim PROM uredajem jer ukoliko montirate pogresan uredaj performanse vozila ce biti slabije. Kod mnogih motora sa turbopunjaeem postoji i senzorski element kojim se otkriva detonacija u motoru. U radu se dogada sledece: ukoliko senzor za kiseonik pokazuje bogatu mesavinu kompjuter vrsi kompenzaciju razblazivanjem mesavine. kod nebh. Kako kompjuter donosi odluke i vrsi proracune utvrduje uredaj koji se ponekad naziva PROM (uredaj sa memorisanim programom). ekonomicnosti i niskog nivaa izduvnih gasova.1 Na bazi podataka dobijenih od senzorskih elemenata kompjuter proracunaya optimal an odnos mesa vine vazduh-gorivo za konkretne uslove fada. Kad startovanja i zagrevanja met ora sistem radi u otvorenom kolu. Sistemi sa kompjuterskom regulacijom rada motora imaju dva osnovna nacina rada: U otvorenom i zatvorenam kolu. Kompjuter maze da prati dvanaest i vise funkcija motora preko svojih senzorskih elemenata. posudu s drvenim ugljem i odvodni ventil vazdusne pumpe. Ustvari. koji se obieno vezuju za kompjuter. eak i ukljuCivanje papuee koenice. ukljuCiYanje kompresora klimauredaja.7: 1. tip i model vozila. temperatura llsisanog vazduha. vreme trajanja varnice. Kompjuter tada koristi OYU informaciju kako bi izvrsio potrebne korekcije mesavine vazduh-gorivo.

(6) senzor za vakuum motom. Bogata mesavina ce imati nisku vrednost. Drugim retima. (5) sistem isparenja goriva. Zbog moguCih razlika u sistemima za regulisanje rada motora od jednog do drugog proizvodaca i promena koje se na njima vrse iz godine u godinu bitno je raspolagati najnovijim infarmacijama prilikom pokusaja otklanjanja kvarova iIi servisiranja jednog od ovih sistema. j 1 I ! menjanje odnosa mesavine vazduh-gorivo naziva se radom u zatvorenom kolu. kompjuter koristi povratni signal senzora 0 sadrzaju kiseonika u izduvnim gasovima za kontrolisanje mesavine.SISTEM ZA DOVOD GORIVA . a odnos vremena iskljucenja prema vremenu ukljucenja odreduje kvalitet mesavine. Cikliziranje solenoida za kontrolu mesa vine maze se oCitati obicnim tahornetrom. (4) eiektronska !. (11) vod dijagnostickog aktivatora. (7) sistem za vazduh sa kompjuterskom kontro!om. Kad kampjuter otkrije kvar. Ovaj uredaj se moze ukljucivati i iskljucivati deset puta u sekundi. (8) senzar polozaja gasa. 213 . Kod motora opremljenih karburatorima sa povratnom spregom kompjuter menja odnos mesavine vazduh-gorivo brzim atvaranjem i zatvaranjem uredaja za dovod goriva koji se zove solenoid za kontroiu meSavine. s tim sto se vrednosti mesavine goriva cesto izrazavaju u broju stepeni. Jampica "Pravera motam" trebalo bi da se upaJi. (3) uredaj za regulisanje isparenja. Sto je uredaj duze ukljucen to je mesavina siromasnija. (10) kompjuler. j (12) kompjuter za regulisanje paljenja. (2) senzor temperalure rashladnog Ouida.:ol1!fo!a gonya. (9) sklap senzorskog e!ementa za sadrtaj kiseonika.:' Osnovni elementi sistema sa kompjulerskom reguJacijom rada motora: (1) senzor broja obnaja (brzine) motora. dok ce siromasna mesavina imati visoku vrednost.

(4) dcktronski sklop regulacije [3da motara. Otklanjanje kvatova VeGina sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora poseduje odreden stepen samodijagno'sticiranja koji omogucuje kompjuteru da otkrije krupne greske u funkcionisanju senzorskih elemenata motora. pa oak i samog kompjutera. (6) scnzor priti. (5) relej snage.ska u motam. Kod sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora kao sto su oni kod veCine vozila 214 . (9) pokretllc i senzorski dement venti!a un:daja za rccirkulaciju izduvnih ga.SISTEM ZA DOVOD GORIVA CD 1 @ @ Glavne komponente fordovog sistema EEC-IV: (1) madul Zll paljenje (2) solenoid tennoaktivatora. (8) scnzor temperature ulaznog vazduha.mva. (10) scnrar polozaja radilice. komandnih kola. (11) senzor poloiaja gasa. (3) venti! uredaja za recirkulaciju izduvnih gaSova. (7) scnzar atmosfcrskog pritiska. Kada se problem Dtkrije upo- zorenje predstavlja upaljena kontrolna lam pica motora iii slieno svetlo na komandnoj tabli automobila. Kod mnogih (ali ne i svih) sistema greska se evidentira kao sifra (kod) kvara u memoriji kompjutera koja odgovara konkretnoj greSci na motoru.

poremecaja u elektricnoj instalaciji iIi cak primenom pogreSnog po stupka startovanja. (7) pretvarac signaia poJozaja leptira karburarora. 215 . Cinjenica da nema memorisanih sifara kvara ne znaCi ni da sve radi savrseno. I. Ponekad »iazne« sifre kvara mogu da se aktiviraju posle izvesnih vrsta servisnih usluga. On isto tako ne moze· da otkrije probl"me "izvan« elektronskog kola sistema kao sto je neispravna brizgaljka za gorivo. (3) sistem za dovod svdeg vazduha. a zatim brisanje memorije kompjutera izvlacenjem osiguraca iIi iskljucivanjem kabla akumulatora s tim da / o Glavne'kompom:nte krajslerovog sistema sa kompjutcrsko reguJacijom rada motom: (1) clavae razvodnika paljenja. Kako je vee napred pomenuto. neee otkriti lose podesen senzorski eleinent polozaja komande gasa. Prisustvo iIi odsustvo sifre kvara ne znaCi uvek da problem postoji niti da je motor ispravan. Pojava sifre kvar~. Postoje i specijalni ispitni uredaji kod kojih . da u sistemu" stvarno postoji neki problem. lose podden karburator. (8) b<llustni otpornik. sis tern samodijagnosticiranja unutar kompjutera konstruisan je tako da otkriva krupne kvarove u funkcionisanju. On) recimo.se sifra kvara regisrruje kao dvocifren broj. S druge strane.SISTEM ZA DOVOD GORIVA I. stoga ne mora neophodno da znaC. (6) prekidac za reguli~1lflje praznog hoda. senzor za sadrzaj kiseonika u izduvnim gasovima iIi neispravan senzar za atmosferski pritisak. (5) kompjuter za kon!rolu rada svecica. itd. Kada se utvrdi sifra kvara preporucuje se po stupak ocitavanja i zapisivanja sifre. (4) senzor temperature rashladnog fiuida. proizvodnje General Motors mogu se oCitati sifre kvara prikljuCivanjem dijagnostickog uredaja ispod komandne table automobila i odbrojavanjem treptaja lampice. (2) prikljucak davaca za rcgulisanje paljenja. Ovi uredaji takode omogucuju pracenje rada veCine senzorskih elemenata motora i prekidaca dok je automobil u voznji.

Ova garancija vaii za sva vozila prodata u SAD od 1981. Da bi se utvrdilo da Ii je sifra kvara lazna iIi se mozda radi 0 sifri zaostaloj iz neke ranije popravke. Preskakanje pojedi- roka. Znacenje' svakog broia sifre kvara moze se naCi u prirucniku. kako bi se tacno locirao izvor problema. pa stoga treba proveriti da Ii se koristi pravi prirucnik. treba provozati kola i videti da Ii se ponovo javlja ista sifra kvara. Zatim treba pratiti uputstvo korak po korak. Ovde treba voditi racuna da isti broj sifre maze imati razliCita znacenja zavisno od godine izrade i tipa automobila._----_. Napomena: Sistem za regulaciju rada motora vozila smatra se delom komoleta za kontrolu izduvnih gas ova pa je stoga obuhvacen garancijom proizvodaca koja vazi 5 godina 180. Ukoliko je to slucaj to onda zahteva dalje ispitivanje. Prema uslovima garancije korisnik polaze pravo na besplatne popravke kvarova kod ovlascenog prodavca/servisera u toku Citavog garantnog i kontakt-kljuc bude iskljucen.SISTEM ZA DOVOD GORIVA J nih faza ili ne pracenje uputstava doslovno. 216 I . godine. - . gotovo sigurno dovodi do netacne dijagnoze.000 km a odnosi se na izduvne gasove.

godine. Proizvodaci su se ponovo zestoko pobunili tvrdeei da ce biti nemoguce zadovoljiti standarde 0 kvalitetu vazduha i ekonomicnoj potrosnji goriva. Mada je ovakva taktika moida reSila neke probleme voznje i dovela do poboljsanja ekonomicne potrosnje goriva kod nekih vozila iz 1973-74. ProizvodaCi automobila su se ogorceno protivili tvrded da se novi standardi neee moCi zadovoljiti i da ee takvi standardi poveeati cenu novih vozila. Vozace je zahvatila panika. zacetog na univerzitetima. 1973. industrijaje doZivela najteiu krizu od II svetskog rata. kvalitet vazduha u mnogim grads kim podrucjima postaa je ozbiljan problem. 217 . . skrenulo je painju javnosti na ovo pitanje. Sve do kraja sezdesetih godina uCinjeno je malo na ogranicavanju kolicine zagadivaca koje su automobili izbacivali u atmosferu. Neki od prvih sistema za kontrolu izduvnih gasova bili su i glomazni i nepadesni pa je reakcija kako profesionalnih mehanicara tako i amatera bila jednostavno uklanjanje citavog "krsa za kontrolu zagadivanja« sa matora. U Sjedinjenim Drzavama. godine. da proizvode ekonomicnija vozila koja trose manje goriva. Medutim. To je dovelo do donosenja zakona 0 zastiti vazduha u mnogim zemljama sveta. uz sprovodenje obavezne kontrole izduvnih gasova. Arapski petrolejski embargo poremetio je snabdevanje benzinom i doyen do vrtoglavog porasta cena goriva. i nju situaciju potrebno je baciti brzi pogled unazad na pocetke uvodenja kontrole izduvnih gasova. to nije bilo nimalo lako. paljenja i izduvnih gasova. na primer. a gradovi postali zaguseni saobracajem. Izraz "smag" pot ice iz Las Andelesa zbog njegavog poloiaja u planinskam basenu gde vazduh teii da se gamila nad gradom. U pocetku istorije automobila nije se obracala posebna paznja na pitanje aerozagadenja. primoralo proizvodace automobila. da bi se pomoglo onemoguCila intervencija na pojedinim sistemima. ali su ipak uspeli u tome. promene u tehnologiji izrade vozila dovele su do spajanja sistema za gorivo.i= t' !If SISTEMI ZA KONTROLU IZDUVNI·H Otrole izduvnih gas ova kod automobila i danasa bi se bolje shvatili razlozi za uvodenje konseni su propisi 0 prosecnoj potrosnji goriva. paljenje i izduvnih gas ova u jedan komplet »paket« sto je oteiavalo popravke na jednom sistemu bez posledie a po dnige sistema. Medutim. ustanovljene su velike kazne za profesionalne mehanicare koji se t . pa ne iznenaduje Cinjenica da je Kalifornija bila prva driava koja je donela zakansku regulativu kojom se zahteva od proizvodaca automobila da kontrolisu izduvne gasove iz vozila. Sve je vise naucnih dokaza koji ukazuju da je automobil jedan ad velikih izvora aerozagadenja i jacanje pokreta za zastitu iivotne sredine. a promene koje su nastale dovele su do revolucije u tehnologiji automobila. sto je. Ali kako je broj vozila u SAD premasio cifru od 100 miliona. naruCito u SAD. a u mnogim zemljama dono- Osnove kontrole izduvnih gasova U roku od sarno nekoliko godina proizvodaci automobila presli su sa jednastavna dagradenih uredaja za kantrolu izduvnih gasova do sloienih sistema za kontrolu goriva.

Ispitivanjem izduvnih gasova. otkrivana su vozila koja nisu zadovoljavala standarde 0 izduvnim gasovima i zahtevano je od njihovih vlasnika da izvrse potrebne popravke u duhu standarda. medutim. Doneti su i propisi za proizvodace vozila kojima se zahtevaju izvesna po des avanja karburatora i drugih delova »otpornih na nedozvoljene intervencije«. pa i vlasnik vozila. kako bi se odvratilo mehanicare od opravljanja uredaja za kontrolu zagadivanja. Razlog za pruzanje ove kratke istorijske per- I . bilo je donosenje program a 0 periodicnom pregledu i ispitivanju vozila u podrucjima s najslabijim kvalitetom vazduha.. I I 218 -------.------. VeCina velikih ameriCkih gradskih podrucja sada ima takve programe.. za uklanjanje bilo kojih uredaja za kontrolu zagadivanja. Neke dr±ave i gradske opstine donele su i zakone kojima se kaznjava svako. Krajnje resenje ovog problema.i L -_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ [ ~I uhvate u menjanju sistema kontrole izduvnih gasova. .

(9) ubrizgavanje vazduha ix izduvne grane. Ovo. (3) uredaj xa regulisanje rada sveCica. koji se koriste za og.anieavanje acrozagadenja: (1) e1cktronsko paljenje. Mada danasnja vozila nisu stoprocentno bez zagadenja. (7) uredaj Z3 cirkulaciju bCnZinskih i uljllih isparenja.·_··________________________~S~I~ST~E~M~Z~A~K~O~N~T~R~O~L~U~IZ~D~U~V~N~IH~G~A~S~O~V~A . KoliCina dva velika zagadivaca iz izduvnih gasova automobila. ___ rI__------------------------~--------------------------~--------~--------------------------------I r • Neki uredaji za kontrolu izduvnih gasov3. (11) vazdusna pumpa i (12) posuda s drvenim ugljem._F_-. dovelo je do dvostruko manje prosecne potrosnje goriva automobila.~__. Prosecna potrosnja goriva pocetkom sedamdesetih godina za americke proizvodace auto mobil a iznosila je sarno oko 5. ugljovodonici (He) i ugljenmonoksid (CO).7 km po litru goriva. smanjena je za 96 odsto u poredenju s motorima iz doba pre uvodenja kontrole izduvnih gasova. (10) recirkulacija izduvnih gasova. (2) karburator Hi uhrizgavanje gOrlva 5 elektronskom regulacijom. treba da pokaze dokle se stiglo u relativno kratkom periodu. (4) sigurnosni ventil prepunjavanja. Istovremeno. uz smanjenje dimenzija vozila. spektive je dvostruk: prvo. kod danasnjih modernih sistema za reguIaciju rada motora. paljenja i izduvnih gasova ukomponovana je u jedan sistem kontrole motora koji obezbeduje daleko superiorniju ekonomicnost u potrosnji goriva.I ~. ona dovoljno »Cisto« rade koliko je to ekonomski i tehnicki prakticno moguce. kontrola goriva. dok danas iznosi 11-12 km po litru! Drugi razlog za prikaz 219 . (5) separator isparenja-te~nostL (6) rezervoar za goriYo..5-5. (S) urcdaj za zagrevanje vazduha.

sagorevanja ulja iii drugih mehanickih problema u motoru iii sistemu za gorivo. Nekad su gasovi iz kartera jednostavno ispustani i ! I J u atmosferu preko odvodne cevi i otvorene uljne oduske. ~ i . Uvodenjem uredaja za recirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja ovaj problem je resen. vozilu . godine da bi 1963.SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA ovog kratkog istorijata je odbacivanje svake pomisli da bi se neovlascenim intervencijama na nim ugljem i njena svrha je da sakuplja i akumulira isparenja dok ih motor ne sagori. Kod danasnjih sistema za . Ugljenmonoksid je nuzproizvod nepotpunog sagorevanja. Osnovni zagadivaci trajanja ulja. Medutim.regulaciju rada matcIa nemoguce je vrsiti neo- vlascene intervencije iii iskljuCivati neke uredaje za kontrolu izduvnih gasava. jer zamenaje skupa. Ukoliko se oni ispuste u atmosferu reaguju s vazduhom i suncevim svetlom i proizvode smog. mada su neka istrazivanja pokazala da imaju veze s nekim vrstama raka. Ugljovodonici (HC) u sustini predstavljaju nesagorene pare goriva i ulja koje mogu da poticu od nepodesenog paljenja. go dine postao standardni uredaj na svim voziIima. Posto propusteni gasovi sadrze i veliku koliCinu vodene pare mora se obezbediti neko sredstvo za uklanjanje ovih gasova jer ce se ulje brzo zagaditi i izgubiti svojstvo podmazivanja. Ovde se radi 0 posudi s drve- zacepljen preCistac za vazduh iIi zaglavljen leptir za vazduh mogu da doprinesu povecanoj emisiji 220 . Izuzev u slucaju nekoliko vozila s pocetka sedamdesetih godina svaka neovlascena intervencija verovatno ce pre stetiti nego Izduvni gasovi iz kartera mogu da budu jos jedan veliki izvor zagadenja. i '~ posebnu posudu koja se obicno nalazi unutar prostora za motor.bi nisu direktno toksicni. Ovim se produiuje vek ulja tako da ono ne mora cesto da se menja. Ovo propustanje gasova predstavlja veliki izvor zagadivanja ulja unutar motora. Ugljovodonici sami po se. Usmeravanjem otpadnih para iz kartera prema llsisnoj grani motora ave pare su mogle da se pan ova sagore u motoru pa su ovim sistemom ne sarno eliminisane otpadne pare iz kartera kao izvor aerozagadenja vee je i uveliko produzen vek liko se na vozilu zahteva takav uredaj (kataliticki konvertor) . Ovaj sistem je najpre primenjen kod nekih kalifornijskih vozila 1961. Neovlasceno interv'enisanje nezakonito je u mnOgim zemljama za mehanicare-amatere i za profesionalrie mehanicare. Prilikom sagorevanja goriva u cilindrima motora ogroman pritisak koji se stvara pri sagorevanju izbacuje izvesnu koliCinu izdu\'nih gas. tri vIste zagadivaca: 1. buratora 2. Uklanjanje katalitickog konvertora fadi reduciranja pritiska izduvnih gasova (do cega ne dolazi) moze da se pokaze kao skupa greska. I . ispareni izduvni gasovi uveliko su reducirani kao izvor aerozagadenja zaptivanjem sistema za gorivo. Bogata mesavina vazduh-gorivo. Ugljovodonici u reakciji s vazduhom i suncevim svetlom formiraju razna sekundarna hemijska jedinjenja i time pomazu stvaranju smoga. Ispareni izduvni gasovi mogu da predstavljaju veliki izvor zagadenja posto se emituju i posle prestanka rada motora. kako se jos nazivaju.ova i nesagorelog -gaTiva doprineti boljoj ekonomicnosti potrosnje goriva i perforrnansi vozila. Sagoreli nusproizvodi i pare iz kartera motora 3. Pomocu vakuuma koji stvara motora obezbeduje se konstantan protok svezeg vazduha kroz karter koji vrsi usisavanje zagad- VeCina ljudi smatra da zagadivanje vazduhaod automobila potice iskljucivo od izduvriih gas ova. Opasan zagadivac iz izduvnih gasova je i ugljenmonoksid (CO). metcra pri ubrzanju. a nedovoljno kiseonika. Izduvni gasovi Benzinske pare iIi ispareni izduvni gasovi. a vozilo neee proCi ispitivanje izduvnih gasova uko- ispustena u atmosferu. Glavni problem u vezi s ugljovodonicima lezi u Cinjenici da predstavljaju veliki izvor smoga.sistemu za kontrolu izduvnih gasova mogla poboljsati ekonomicnost potrosnje goriva. sadrie niz ugljovodonika (HC). Postoje meciutim. a ne treba zaboraviti da pored klipnih prstenova. iskljuCivanjem ventila za recirkulaciju gas ova abieTIo dolazi do »zvizdanja« i detonacije.~ I ~ . Poviseni nivo sadrzaja ugljenmonoksida javlja se kada u komori za sagorevanje ima suvise goriva. Na primer. Benzinske pare lz rezervoara za gorivo j kar- ivaca i vlage. Rezervoar za gorivo i karburator vise ne ispustaju gasove u atmosferu) vee se odvode preko creva Ii U izduvnim gasovima postoje nekoliko velikih zagadivaca sa kojima se treba upoznati. Ovaj sistem nije bio posebno efikasan i omogucavao je da velika koliCina zagadenja bude vozilo podleze godisnjem pregledu kao deo programa ispitivanja izduvnih gasOV3. iIi perform ansi vozila. a da se ne osteti neka druga instalacija.

Postoje i dokazi koji sugeriraju da je azotni oksid jedan od glavnih sastojaka hemijskih )}kiselih« kisa. i vodenu paru koja se normalno izdise. 221 L ! ----------- . Kataliticki konvertor je isto tako vazan kontrolni ureoaj kojim se reduciraju ova dva zagaClivaca. s druge strane. Za detaljno otklanjanje kvaTOva izriCito preporucujemo koriscenje prirucnika u kome je detaljno obraden sistem za kontrqlu izduvnih gasova za svako konkretno vozilo. Uko 78% zemljine atmosfere predstavlja azot (sarno oko 20% eini kiseonik). medutim. Rafinerije benzina davno su otkrile da se dodavanjem malih kolicina tetraetilolova poboljsava oktanska vrednost benzina (sposobnost benzina da spreei detonaciju pri viso- SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA koj kompresiji).1= ~ f I ugljenmonoksida. go dine kataliticki konvertor je postao ideo sistema za kontrolu azotnih oksida. Da bi se kontrola pravilno obavila bio bi potreban dvostruko veti prirucnik nego sto je ovaj. Druga grupa zagadivaca u izduvnim gasovima su oksidi azota (NOx). suzenje i otezano disanje. Jos jedan zagadivae iz automobilskih izduvnih gas ova je olovo. Medutirn. mogu da se nakupe U organizmu i izazovu niz oboljenja. kao i drugi teski metali. U gljenmonoksid je vrlo opasan jer ga ervena krvna zmea apsorbuju 200 puta brze nego kiseonik. lnzenjeri su takode otkrili da benzin u kome ima olova moze da onesposobi kataliticki konvertor. pa cerna se stoga ograniCiti sarno na osnovne sisteme koje mozete sami proveriti. Bezolovni benzin je skuplji posto zahteva vise rafinacija kako bi se postigla veea oktanska vrednost benzina. a sagorevanje poolovljenog benzina kod ovih vozila ne sarno da unistava kataliticki konvertor vee i senzorski element za merenje saddaja kiseonika u izduvnim gasovima kod sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora. Ovo ne sarno da je omoguCilo proizvodaCima automobila da izgrade motore sa viSim step en om kompre$ije i time ostvare veell snagu i bolju ekonomicnost potrosnje goriva. Ventil za recirkulaciju izduvnih gasova vraea malu kolicinu sagorelih izduvnih gas ova na usisnu granu motora kako bi razblazio ulaznu mesavinu vazduh-gorivo. Ugljenmonoksid je gas bez boje i mirisa i to ga upravo Cini opasnim. pocetkom sedamdesetih godina ponovo je uvedeno koriseenje bezolovnog benzina u novu generaciju uredaja za kontralu aero zagadenja. vee je omoguCilo rafinerijama da proizvedu kvalitetniji benzin iz sirove nafte slabijeg kvaliteta. godine. sveCice u matoru koji sagoreva bezolovni benzin trajaee 3-5 puta duze od onih na motoru koji sagoreva benzin sa olovom. shvatilo se da olovo. zajedno sa surnporom. Noviji kataliticki konvertori imaju i dodatnu komoru sa drug om vrstom katalizatora koji razlaze azotne okside u manje toksicna jedinjenja. konstruisana su za koriscenje bezolovnog benzina. onda je bolje da to prepustite profesionalcu. Azotnl oksidi direktno izazivaju mnoge sigurne simptome aerozagadenja kao sto su glavobolja. Bezolovni benzin maze se koristiti i kod starijih modela vozila. Od 1981. Ispustanje azotnih oksida nije eliminisano ali je znacajno smanjeno sistemom recirkulacije izduvnih gasova.regulisanjem mesavine vazduhgorivo s tim da on bude sto je mogu6e blizi idealnom odnosu kako bi se obezbedilo Cisto sagorevanje. Zato neispravan sis tern izduvnih gas ova moze brzo da dovede do nesvestiee i smrti ukoliko izduvni gasovi p'rodru u kabinu vozila. bezopasan gas. VeCina oksida azota kao jedinjenja su otrovna. Prakticno sva americka vozila. medutim. Na zalost. Kako je kataliticki konvertor smatran jedinirn prakticnim i ekonomicnim rese~ njem za preciscavanje izduvnih gasova ad ugljovodonika i ugljenmonoksida. izradena posle 1975. I Predmet kontrole izduvnih gasova prilicno je slozen. u benzinu viSe nema olova koje zagaduje zivotnu sredinu iIi prlja sveCice motora. Azotni oksidi stvaraju crvenkasto-smedu izmaglicu koja lebdi nad veoma zagadenim oblastirna. izduvni ventili verovatno nece trajati toliko dugo. posto kod veCine motora starije izrade olova u benzinu je vrsilo podmazivanje i hladenje gnezda izduvnih ventila. Ovo snizava temperaturu sagorevanja i odrhva je ispod 1300 'Cna kojoj azotni oksidi ne predstavljaju problem. unutar vrele komore za sagorevanje on stupa u reakciju s kiseonikom i stvara niz hemijskih jedinjenja. Ispustanje ugljovodonika i ugljenmonoksida kontrolise se . Ukoliko vam nisu dostupni pravi prirucnici ili se ne oseeate sposobnim da opravku obavite sami. Sistemi kontrolu izduvnih gasova Z3 . Ustvari. Konvertor je u sustini gorionik u kome se kiseonik spaja s ova dva zagadivaca -j pretvara ih u ug!jendioksid. Ova vrsta konvertora ponekad se zove i trosmerni konvertor iii oksidaciono-redukcioni konvertor. Sto se tice sistema sa kompjuterskorn regulacijom rada motora tu je prisut"na velika razlika menu proizvodacima automobila. U ovu grupu spada nekoliko razlicitih jedinjenja kiseonika i azota koja se stvaraju kada temperatura sagorevanja unutar motora prede 1300 'c.

Kako klipni prstenovi nastave da se okrecu u svojim zljebovima stanje ce se sarno po sebi popraviti.. Svez vazduh. Njime se takode smanjuje aerozagadenje tako da ovi gasovi 7 -----. »produvavanje« nasi sa scborn izvesnu koliCinu nesagore- • • • • • • • • Klesta Odvijac Univerzalni noz Kljuc Crevo uredaja Motorno ulje Ventil uredaja Odusni filter uredaja automobila i p. zategnutost opruge i unutrasnje dimenzije variraju prema tipu motora da bi se dobili ieljeni parametri protoka vazduha. izvesna koliCina nesagorelog goriva i proizvodi sagorevanja. I I I . sagorevanju razvija se veoma Pored toga. normal an rad. Pomeranje klipnih prstenova u zljebovima u kojima se zazori dva iii vise prstenova sabiraju. 222 vazduh-gorivo. 4. klipnih prstenova. doveo bi do stvaranja siromasne mesavine prolaze pored klipnih prstenova i odlaze u karter. I . lezajeva i drugih unutrasnjih radnih del ova motora. Kako do potpunog sagorevanja mesavine vaz-. Potreban radni zazor klipnih prstenova u njihovim lezistima. Visoki pritisci u komori za sagorevanje motara. Gasovi iz procesa sagorevanja koji udu u karter motora odstranjuju se iz kartera putem uredaja koji koristi vakuum iz motora za propustanje svezeg vazduha kroz karter. dodatni vazduh koji se usisava u sistem. ulazi kroz filter za vazduh na gornjoj straIJi karburatora iii kroz posebni odusni filter koji se nalazi s unutrasnje strane kuCista filtra za vazduh. Ovaj uredaj naziva se uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. Ovaj ventil. Ukoliko do de do forrniranja taloga kojl cirkulise s motornim uljem. ubrzanje. ventila. U suprotnom. doC! ce do korozije i ubrzanog habanja klipova. kao sto je prazan hod. zajedno sa potrebnim cevovodim a (metalne cevi iIi gurnena ereva) i usisni odusni filter Cine uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. na primer vodena para.SISTEMZA KONTROLU IZOUVNIH GASOVA Uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja Ala! i materijal Ovo »curenje« U karter matora testa se naziva »produvavanje« i onO se mora ukloniti iz matora pre nego sto se kondenzuje i u reakciji s uljern pocne da stvara talog.isan za taj tip motora. Posto vakuum koji se koristi za rad uredaja potice od usisne grane motora protok vazduha kroz ovaj uredaj se kontrolise tako da varira u zavisnosti od odnosa mesavine vazduh-gorivo koji I ! i i I litar sagorelog benzina stvara se preko litar vode. U toku poslednjeg dela takta u procesu sagorevanja u motorti. Sam ventil sastoji se od spiralne opruge. na svaki log goriva iz komore za sagorevan ja motora u karter. ito: 1. se ubacuje preko usisne grane kroz karburator.I I i . Ukoliko se ovo nesagorelo gorivo ne ukloni doCice do razblazivanja ulja u karteru.- . Kada ne bi postojao ovaj zazor klipni prstenovi ne bi imali mesta za sirenje pod uticajem toplote koja se normalno stvara pri radu motora i ne bi pravilno zaptivali zidove cilindra. Ulje razblazeno benzinom nece podmazivati motor pravilno sto izaziva prekomerno habanje. itd. Protok vazduha kroz uredaj regulise se ventilorn. Dimenzije ventila. i 1 Uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja ima tri vaine dobre osobine. Njime se eliminisll stetni gasovi iz kartera motora llsmerava- njem istih kroz usisnu granu motora.ri radu korozivan gas. Ovo je normalno stanje. 2. koji odnosi stetne gasove. Reduciranje dodirne povrsine zaptivanja posto se klip krece gore-dole unutar cilindra. Ventil menja protok vazduha kroz uTedaj pre rna radnom stanju motora. Do ovog »curenja« dolazi iz cetiri razloga. ventila i dvodelnog tela koji su delovi umetnuti jedan u drugi. 3. Iz tog razloga. prilikom zamene ventila vazno je nabaviti ventil koji je konkretno konstru. duh-gorivo nikad ne dolazi u motoru.

(5) i penovo se vracaju u m%r fadi sagorevanja.IP""""I Il----------~----------------~~~~~~~~~~~~~ SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA I 11 ~. Tipitan uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih ispan:nja. Vazduh ulazi kroz filter ZE vazduh. 1 i I . 223 . razblati gasoYe koji Ultim prolazc hoz venti! (4) ispod leptira karburatora . Qdusni Wter (3) omogucuje dn svez vazduh ude u karler.. (1) Gasoyi IZ procesa ~gorevanja (2) ulaze u karter.

Najpre. (4) oprug. Zavisno od konkretnog tipa motora stvarni polozaj ventila ce biti razliCit. Cetvara i sestocilindricni motori. ana postane gorivo za motor kada Se doda mesavini vazduh-gorivo ko. a drugim krajem za motor.a. 1 I fiI Element! ventila urcdaja. 224 . On moie da bude ubacen kroz gumeno leziste na poklopcu ventila motora iii moze biti postavljen bliie usisnoj grani s gumenim crevima povezanim za svaki kraj ventila. (2) venti!.a ulazi u . Vakuurn iz usisne grane matora izvlaCi vazduh iz kartera matora kIOZ venti! u usisnu granu motara. Ukoliko ste u nedoumici u pogledu lokacije ventila na svom vozilu. usisnu granu iz karburatora. Gumeno crevo iIi cev·s jedne strane povezano je s kucistem filtera za vazduh. lake je prikazana instalacija generalne prirode svi uredaji ovog tipa rade U sustini na isti naein. Zapazicete da je sam ventillociran u crevu iIi cevi koja spaja poklopae ventila motora i prikljucak vakuuma nn usisnoj grani ispod karburatora. Recirkulisani gasovi unutar sistema predstavljaju sagorivu mesavinu.u!ise prowk vazdub iz kartera u usisnu granu motor3. (1) kuCiste. Obratite painju i na to kako svez vazduh ulazi u uredaj iz kutista filtera za vazduh. V6 i V8 motori imace dva. sa linijskim rasporedom. Venti! rcg. (3) klip. prikazani u poprccnom preseku (slrclice pokazuju prava~ protoka vazduhal. Vazduh zatim cirkulise kroz kartef matGTa i mesa se sa produktima sagorevanja. ako uredaj ne radi dobra to skracuje radni vek motora jer se stetni gasovi zadriavaju u motoru sto dovodi do korozije i brzog habanja. obicno na poklopcu ventila. obratite se nekom profesionalnom mehanicaru iii osobi koja se u' to raZllme. i (5) ispust. On zatim ulazi u karter motora preko cevi iIi gumenog creva provucenog kroz poklopac ventila matara. Ustvari.SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GAS OVA ne odJaze u atmosferu. imace jedan poklopac ventila. po jedan sa svake strane. ~ Pre~a tome. spoljasnji vazduh ulazi u kuCiste filtera za vazduh kraz odusni filter uredaja u kuCiste motora. Isto tako njime s~ poboljsava ekonomicnost potrosnje goriva. Razmotrimo detaljnije naCin rada uredaja.

verovatna se radi 1. Medutim. crevo koje ispusta mora se zameniti. Na nekim gumenim crevima nalaze se obujrnice za creve za cije je pritezanje ili popustanje L~'''b". "jei" M. ako otkrijete curenje ulja na bilo kom prikljueku creva iIi cevi unutar uredaja. Ukljucite motor i oslusnute da Ii ima pojave ispustanja vakuuma na cre. Ukoliko nema obujmice jednostavno povuCi crevo i odvojiti ga od prikljucka.000 km voznje. Za skidanje navrtke poklopca kuCista filtera za vazduh mozda ce vam biti potreban kljue iii kljesta. 3. Zaustaviti motor. oo"j" ". Evo >kako se ona vrsi. Mantirajte novo creva obrnutim redosledom iz Ukoliko je prisutan bilo koji od nap red opisanih simptoma treba da se izvrsi provera uredaja. 2. iIi klesta ukoliko je crevo prievrSceno obujrnicom. nom hodu. Ventil treba da bude lociran pri kraju ovog creva uz karburator iii na drugom kraju koji ulazi u poklopac ventihi motora kroz gumeno lezi'. Tu je retko potrebno servisiranje izuzev provere Ispitivanje ventila Posta ste izvrsili vizuelnu proveru uredaja i zame- nili osteceno crevo sledeCi korak predstavlja pro· veru ventila. Ovim crevom prenosi se preeiscen vazduh iz filtera za vazduh do kartera. Proveriti creva da nema naprslina iii bilo kakvih tragova ostecenja. Posto uredaj mora da bude hermetieki zatvoren kako bi radio efikasno. Tu treba da se nalazi crevo preenika oko 15-20 mm. da Ii su prikljueci pritegnuti.'". Posto se pare iz kartera i drugi zagadivaCi usisavaju kroz venti! i creVQ u 1. 2. ako otkrijete prisustvo ulja u kuCistu filtera za vazduh. . Ukoliko se vozilo krece po prasnjivim putevirna treba motor podvrgnuti duze radu u praznom hodu iii ako obavljate uglavnom kratka putovanja po hladnom vremenu.'m. Obieno ce venti! biti ugraden na kraju creva kod poklopaca ventila motora. Ukbliko creva ispusta cuce se sJaba sistanje. Skinite crevo. !vfedutim. Venti! je ugraden kao dec ovog voda. kada proverite nivo ulja u motoru i utvrdite da je zamuljeno iii izgleda razblazeno benzinom (oseea se po mirisu). motora. Utvrdite polozaj creva unutar sistema i mesto gde je lociran venti!. Isto tako. Provera uredaja pretnika. Zatim cete videti crevo povezano izmedu poklopca ventila motora i prikljueka na usisnoj grani motora taeno ispod creva karburatora.000 km voznje.i= SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA I ProizvodaCi automobila daju razlieite pre poruke za servisiranje uredaja i zamenu ventila. iii ako otkrijete tragove curenja ulja oko motora. Vod koji eini ovo crevo nema nikakvih prepreka i u njemu nije montiran venti!. Kupite crevo odredene duzine u. Navesti tip i model vozila kod kupo· vine. Dobro je izvrsiti zamenu creva prilikom zamene ventila. Dignite haubu i skinite kuCiste filtera za vazduh prema uputstvima iz odeljka »Servisiranje filtera za vazduh« u ovom poglavlju. ~ usisnu granu.. Ostrim univerzalnim nozern odsecite novo crevo na istu duZinu kao creva koje ste skinuli. ponesite staro crevo i prema njemu kupite crevo odredene duzine. ventil ce uvek biti lociran negde na ovom vodu.te. 225 . prabJemi s ovim uredajem abieno nastaju na ovom delu. Pregledajte prostor u podnozju karburatora. 3. Eva kako se vrsl zamena creva. Kako se vrsi provera? Napomena: Pre zamene ventila iIi creva posvetite taeke 1. Videcete da je jedno crevo povezana za kuCiste filtera za vazduh i za motor na poklopcu ventila.""' nom hodu. Isto tako ventil treba menjati bar svake 2 gOdine iii 40. 4. nekoliko minuta pregledu celokupnog sistema. IIi. preko ventila iii prikijucka na usisnoj grani motora. opste pravilo vazi da treba vrsiti pro- veru svakih 12 meseci iIi 20. Skinite crevo s oba kraja pomocu odvijaca. Mozda cete imati problema s ovim uredajem ukoliko yam motor radi neravnomerna u praz- crevnih prikljueaka jednostavno se navlac. UkljuCite motor i pustite ga da fadi u praz- i. uredaj treba tesce proveravati. nekoj radnji auto delova.vh uredaja. Na taj nacin dobicete crevo odgovarajuceg o problemima u uredaju za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja.

Ukoliko se ventil nalazi u gumenom leiistu na poklopcu ventila motora skinuti ga pomocu kljesta. pev sistem i venti! rade na zadovoljavajuCi natin. zamenite venti!. 3. ~. Utvrditi gde je lociran ventil. Zamena ventila Ukoliko ventil mora da se zameni. Odvojite crev~ od ventila.~ 1 Ventil (1) moie da sc ugradi na kraj creva (2). Ukoliko je ventillinijski postavljen upotrebiti za njegovo skidanje klesta iIi jednostavno povuc. Ukoliko broj obrtaja motora u praznom hodu opadne. ugradcflo je gumeno leziste (4). Prstima uhvatite crevo povezano s ventilom. Ukoliko ventil cadi cucete kako se gubi zvuk rada motora u praznom hodu. 4. 226 . Zaustavite motor i zamenite kuCiste filtera za vazduh. kao sto je prikazano nn slid. evo kaka se to radi. Da bi se odvojio od leiista treba ga prodrmati nekoliko puta. creva zavisno od vrste crevnog prikljucka. Ukoliko ne osetite opadanje brzine (broja obrtaja) motora. Kod nekih tipava vozila venti! se ugraduje bliie llsisnoj grani motora.~S~IS~T~E~M~ZA~K~O~N~T~R~O~L~U~I~Z~D~U~V~N~IH~G~A~S~O~V~A____-_'~--_--'_"'__~~"_'_-_-_"____~____====\ . 1. i I 2. kako je to objasojeno u ranijem tekstu. Na kucistu motora (3). Ovo se moze postiCi jednostavnim povlacenjem creva s ventila iIi skidanjem obujmice creva pomocu klesta iii odvrtke a zatim povlacenjem creva s ventila. 5.

. 'L . 4. 3.. Klestima skinite stezni prsten za osiguranje odusnog ventila. .. -0 U!oiak OdUSflOg filtera (1) moie se montirati u kuCistc (2). Skinite uloiak filtera za vazduh. sledeCi obrnuti postupak iz taeke 2 i 3. Skinite poklopac kuCista filtera za vazduh pomocu klesta iii kljuea. Proverite u prirucniku preporuke z:a njegovu zamenu. Kupite odgovarajuCi venti!. . Zamenite kuCiste filtera za vazduh prema uputstvima lZ odeljka "Servisiranje filtera za vazduh« u ovom poglavlju. On se nalazi u kuCistu filtera za vazduh. Zamena nloska odusnog !iltra Kod veCine tipova vozila postoji i ulozak odusnog filtra pev sistema.•. Eva kako se vrsi zamena uloska. 5. 1. 5. Zamenite ventil sa novim. 6. po potIebi. Skinite driac (3) koji nosi odusku (4) i crevo (5) sa ku6sta kako bi se osi6bodio sklop. Kupite nov odusni filter i montirajte ga obrnutim redosledom montaze u tackama 1 do 4. 4. 2. Podmazivanjem leiista motornim uljem olaksace se njegovo vracanje na svoje mesto. Skinite odusni filter.. kako bi se skinula sigurnosna navrtka..SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA Napomena: Ukoliko bi se leziste izvuklo zajedno s ventilom mozda bi bilo tesko da se vrati na svoje mesto. Ukoliko se na vasem automobilu nalazi takav ulozak i on se treba periodieno menjati. 227 .

e knsnijc odllode i sagorevaju u motom. gde ih kristali drvenog uglja sakupljaju. .! \'r~i zaptivnnje ~is!cm. Prakticno jedino sto maze da se pokvari u sistemu su naprsla. U ovu svrhu na cevovod posude moze se ugraditi elektromagnet iIi vakuumski ventil za kontrolu prociscavanja. Uredaj za regulisanje isparenja prakticno ne zahteva nikakvo odriavanje iii servisiranje kod veCine vozila. U veCini slucajeva necete znati da nesto nije u redu s vasim vozilom posta kvar u sistemu normalno ne Mnogi uredaji za regulisanje isparenja konstruisani. Ispustanje vakuuma moze da dove de do slabog paljenja iIi oklevanje priIikom I. Ovaj proces naziva se proCiscavanjem. vedna sistema danas koristi zaptivenu posudu. Isparenja se zatim usisavaju kroz usisnu granu motora i sagorevaju u motoru. ispan:nj~ 'odlazc u sabirnu posuuu iz kojc . zacepljen odusni vod izmedu rezervQaTa za gorivo i posude.1 za gorill(l. . medutim.su tako da sporije vrse proCiscavanje dok se utice na voznju. prociscavanje iIi komandni elektromagnet. kompjuter cesto regulise ovu funkciju pracenjem temperature rashladnog fluida matara. Uredaj za rcgulisanje ispun:nj. Prilikom startovanja motora svez vazduh cirkulise kroz posudu i Cisti ih od isparenja sadrzanih u motor ne zagreje. Pogledajte u svom prirucniku konkretne preporuke za servisiranje. iIi defektan ventil za njoj.SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA Uredaj za regulisanje isparenja redajza regulisanje isparenja konstruisan je tako da sprecava ispustanje para goriva u atmosferu. Pare IZ rezervoara za gorivo i karburatora ispustaju se u posudu za sakupljanje isparenja. Kristali deluju kao sunder koji upija isparenja. Na nekim vozilima periodicno se U mora menjati ulozak ftltra s donje strane posude s drvenim ugljerri.I 228 . Kod kompjuterske regulacije rada motora. i. labava iIi pogresno postavIjena creva.

hladnog vazduha dopre u preCistac za vazduh.. Say vazduh koji dolazi u precistac za vazdub usmerava se preko grejnog omotaca na izduvnoj grani matcra (gde se zagreva) kroz kanal do precistaca za vazduh. kontrolni otvor ostao otvoren. naroCito u periodu zagreyanja. Rad otvora za dovod vazduha moze se proveriti skidanjem kanala za dovod spoljasnjeg vazduba sa prikljucka precistaca za vazduh. Nekoliko stvari moze da se dogodi na ovom sistemu.1nogi sistemi koriste poklopce za nalivanje goriva II rezervoar opremljene opruznim ventilom za provetravanje rezervoara za gorivo u slucaju da dode precistaca za vazdub padne ispod odredenog nivoa. Problemi ove vrste mogu stetno da utieu na tipove vozila bez kompjuterske regulacije rada motora. On takode omogucuje regulaciju mesa vine goriva eime se smanjuje sadrzaj ugljenmonoksida i poboljsava ekonomicnost potrosnje goriva . ispustanje vakuuma. Kod prvog startovanja motara otvor je potpuno zatvoren za spoljasnji vazduh. Ukoliko do de do prestanka rada sistema (nema dovoda toplog vazduha izmedu plasta izduvne grane i preCistaca za v3zduh. a uticaj na voznju odmah je primetljiv. otvor regulisan vakuu~om radi utvrdivanja koliCine top log vazduha koja se propusta u preCistac za vazduh. ali za vreme hladnog vremena motor ce verovatno nepravilno da racti u praznom hodu i da »stuca« u toku ubrzanja. Treba pregledati unutrasnjost prikljucka. 1'. a time i smanjenju koliCinu ugljovodonika u izduvnim gasovima.zGluha Alat i materijal spoljasnjeg vazduha. Temperaturni senzorski element podesen je tako da vrsi regulaeiju otvora kad god temperatura unutar iii temperaturni senzorski element u kvalu) tako da u precistac za vazduh stalno dolazi topao vazduh. medutim. Hladan vazduh je mnago gusCi nego • Rucna vakuum pump a topao pa na starijim tipovima vozilima koja Vi imaju kontroliuredaj za dovod toplog vazduha S sandanasnji motoriprilikomtermostatski do precistaca za vazduh prvog startovanja . U periodu toplog vremena ovo ne mora da predstavlja neki veti problem. poboljsava zagrevanje motora u voznji po hladnom vremenu obezbedujuCi potrebnu toplotu koja pomaze isparavanju goriva. kada se motor zagreje i nije potrebna dodatna toplota. Stanje vazdusnog kanala izmedu plasta izduvne grane i preCistaca za vazduh treba periodicno proveravati u pogledu zategnutosti i defektnih mesta (naprsline). moze da do de do detonacija i bogate mesavine goriva u periodu toplog vremena. motora iii prilikom voznje po hladnom vremenu. Posto se motor zagreje potrebno je manje dodatne top late i temperaturni senzorski element pocinje da redueira vakuum prema kontrolnom otvoru.SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA ubrzavanja. On nemaju samopodesive karburatore iIi ubrizgavanje goriva promena gustine vazduha moze da poremeti mesavinu vazduh-gorivo 5tO dovodi do loseg paljenja usled siromasne mesavine. Konacno. temperaturni senzorski element zatvara dovod zagrejanog vazduha 1sirom&otyara otyor za dovod Ureaaj za Za!:lrevanj e vca. iIi je temperaturni senzorski ele- ment u kvaru) zagrejani vazduh ne moze da dospe do precistaca za vazduh. obicno oko 20-30 0c. Ukoliko dode do poremecenog funkeionisanja zbog cega kontrolni otvor za vazduh ostaje zatvoTen (vakuum motor u kvaru. Uredaj za zagrevanje vazduha sastoji se od pokrivaca oko izduvne grane za predgrevanja vazduha. a manje predgrejanog vazduha. Ukoliko se zacepi odusni cevovod rezervoara za gorivo mozda cete primetiti »sistanje« kad skinete poklopac da biste nalili gorivo u rezervoar. Ovaj sistem ima ustvari dvostruku namenu. Odrzavanje i servisiranje sistema za dovod zagrejanog vazduha predstavlja relativno osnovnu stvar. do zacepljenja. i senzorskog elementa temperature unutar preCistaca za vazduh kojim se regulise rad citavog sistema. obicno nema simptoma kvara. iii da ventil za proCiscavanje koji se I zaglavio U otvorenom polozaju omoguCi parama goriva da kontinualno ulaze u motor sto doprinosi neravnomernom radu matcra u praznom hodu. Ovim se omogucuje da vise spoljasnjeg. sklopa cevi za odvod top log vazduha do preCistaca za vazduh. Otvor za dovod vaz- 229 .

ReguHsanjc olvora zavisi od temperature unutar precistaea za vazduh. (9) stitnik. i (11) slitnik poklopca mown.napred). (6) OciUSDO crevo. Senzor propusla vakuum do mO!ora za rcguiis<lnje Olvora (7) tek posto se motor zagreje. o ® . (5) vakuum ereva. (8) loplotni bna!. 230 . (1) spoijni vazdusni kana!.SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA l 1 1 I CD --I----@ i ® @ Elementi uredaja za zagrevanje vu<'. (7) nosac preCistaca za vazduh. (10) izduvna graDll matara. (3) crevo l<l dovod vazduha. (2) sklap precistuta za vazduh. (4) ku6ste fillcra za vazduh.duha kod poprccno montinmog malOra (strelica pokazuje pravac . i I CD i~ Vazduh koji se zagrevu proiazi prcko izduvne grane motora (1) pod poklopcem iii plaslom (2) ide vazdusnim kunalom (3) kroz olvor regulisun temperaturom (4) zatim ulal! Il prcCistac za vazdah (5) nll PUIU do karburatora (6).'!.

a zatim ce poced postepeno da se otvara kako se motor zagreva. Ukoliko je motor hladan. a vakuum kada su topli. Pregledati prikljucke creva da Ii su labavi iIi da Ii je crevo postalo krto od starosti. Pregledati svako vakuum crevo u celoj duzini pazljivo traieCi mesta naprsline iii prekida.5ISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA Vakuum u motoru za regulisanje olvora moze 5e provcriti mcnom vakuum pumpom. a spoljasnja temperatura nije visoka. UkljuCite motor i pratite sta se dogada. Ukoliko vakuum postoji. U suprotnom zameniti motor. kada je motor hladan i kada je spoljasnja temperatura ispod 25 T iii nesto visa. da su ostecena iIi defektna. Ukoliko senzor propusta vazduh bez obzira koliko je zagrejan onda je v~rovatno u kvaru i treba ga zameniti.I *J'(> . Mnogi senzorski elementi moze se proveriti pomocu fUene vakuum pumpe. konstruisani su tako da propustaju vazduh kada su hladni. 231 . Vakuumski cevovod koji propusta iii labavi prikljucci predstavljaju ostale uobicajene kvarove u ovom sistemu. duha treba da bude u zatvorenom polozaju kada motor ne radi. Ukoliko sistem ne funkcionise pravilno. Kada motor dostigne norm aInu radnu temperaturu kontrolna klapnana otvoru treb" da bude sirom otvorena. onda je motor ispravan. rad vakuum motor na otVOIU Temperaturni senzorski element maZe se proveriti fla sliean naein. klapna ce nekoliko minuta ostati zatvorena. On Ireba da drii vakuum ukoliko je u dobrom stanju. Zameniti sva creva za koja se pokaie da propustaju. Moracete da proverite tacan temperaturni opseg senzorskog elementa prema prifUcniku.

Komandno kolo ventila konstruisano je tako da je dovod vakuuma u sistem s gomje strane leptira karburatora i sprecava otvaranje ventila dok motor radi pod delimicnim gasom. Sam ventil je prilicno jednostavan. postoji znatna razlika medu pojedinim sistemima. Zbog toga je ovaj sistem konstruisan tako da se ne otvara u praznom hodu motora niti u periodu zagrevanja motora. Posto se poveeava kolicina azotnih oksida prilikom ubrzanja i kada motor radi pod opterecenjem. Izduvni gasovi razblazuju mesavinu goriva i. Neki su relativno jednostavni dok su drugi prilicno slozeni. I 232 . Prekidae iIi elektromagnet takode je ugraden u sistem i sprecava da vakuum dospe do ventila dok se motor ne zagreje. Jedna od razlika je koriseenje pritiska izduvnih gasova radi »finog podesavanja« koliCine izduvnih gasova koji se vraeaju u usisnu granu motora. Razlike mogu da budu prisutne u konstrukciji i lokaeiji ventila kao i u komandnom kolu. Priti~ak iz izduvne gram~ motora (1) prolazi kroz kanal ventila (2) i podi±e sekundamu membranu (3) zatvarajuCi Q(vor za vakuum i otvara venti! (4). . . Vakuum iz matcra tada uvlaCi izduvne gasove u usisnu granu i razblazuje mesavinu goriva negde oko 6-10%.SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA I I Recirkulacija izduvnih gasova Ala!. U normal- Venti! uredaja za fe\:"lrku!nciju izduvnih ga~ova. Vrh ventila produzuje se u stezni element koji je obicno lociran na izduvnoj grani uz mali otvor.pomazu snizenju I temperature sagorevanja do tacke u kojoj je stvaranje oksida azota ogranieeno. U tim periodima raste i pritisak u izduv- i ! ) . mehanicki otvoreno/zatvoreni venti I. Uredaj se sastoji od ventila_ vrste kontrolnog ventila i cevovoda koji povezuje izduvnu i usisnu granu motora. neki uredaji za pojaeavanje protoka u tim periodima mogli bi da pomognu redukeiji azotnih oksida. Mada je osnovni princip rada sistema u sustini isti kod svih vozila. U pogledu konkretnih detalja 0 radu uredaja na vasem vozilu pogledajte odgovarajuCi prirucnik.i ma!erijal I • • • • • Ruena vakuum pump a Malo rueno ogledalo Zicana cetka Kljucevi Ruena svetiljka vrha uredaja za recirkulaciju gasova oksidima azota S je redukcija nivoa zagadenja izduvnihizduvnih (NOx) recirkulacijom manje koliCine gasova preko usisne grane matora. nom polozaju ventil je zatVoren pomoeu opruge sve dok vakuum koji deluje na membranu ventila ne podigne ventil iz njegovog sedista i otvori izduvni otvor. Kod novijih tipova vozila sa kompjuterskom regulaeijom rada motora koristi se elektromagnet za iskljueivanje i ukljuCivanje vakuuma zavisno od uslova rada. ~ I Uredaj za recirkulaciju izduvnih gasova ne vrsi kontinualnu regulaeiju izduvnih gasova jer to utice na performanse motora kao i propustanje vakuuma.

iP". 1- SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA • t~ '~ Uprosccn prikaz urcdaja 1. Ovaj postupak vazi za ventile sa uredajem za pojaeavanje .<1 . ogiedalca pokusajte da pratite vodieu ventila da biste videli da Ii se podize iIi oseiIira. time se regulise ·protok. Pomocu ruene svetiljke odnosno l i 233 .= ! ~ ~. pa resenje problema predstavlja postavijanje ventila koji reaguje na promene pritiska u izduvnim gasovima. I I Ispitivanje nredaja Provera rada ventila vrsi se na sledeCi naCin: 1. Rupiea probusena kroz vodieu ventila omogucuje da pritisak prodre u malu komoru. tako da izduvni gasovi (2) mQgu da udu preko usisne grane (3) zajedno sa ffidavinom vazduh-gorivo iz karburatora (4). Alternativni postupak za ventile koji nemaju uredaj za pojaeavanje protoka sastoji se u skidanju ereva za vakuum sa ventila dok motor radi u praznom hodu· i prikljueivanjem ruene vak1. Vakuum iz ruene pumpe treba da dovede do otvaranja ventila (posmatrati kretanje vodiee ventila) i pada broja obrtaja za bar 100 o/min.lum pumpe.-ecirkulaciju izduvnih gasova.--. uz primetno pogorsanje rada motora u praznom hodu. Vakuum OIVara vemil (1) pri brzinama iznad praznog hocia. nim gasovima.protoka. Mambrana je osetljiva na pritisak i otvara iIi zatvara odvodni otvor. Pri zagrejanom motoru' i normaln'oj radnoj temperaturi dati gas tako da broj obrtaja bude oko 2000 o/min._------- . Venti I moze da bude konstruisan tako da reaguje na poviseni iIi snizeni pritisak. Ovo kretanje bi trebalo da vidite ukoliko ventil pravilno radio Upozorenje: Pazite da ne dodirnete ventil jer je on veoma vrue. 2.

Saeekajte da se motor ohladi pre nega sta pokusate da odvijete venti!. vakuuma. Vazdusna pumpa je prosta krilna pumpa koja uviaei vazduh s jedne. Ukolika je patrebna zaptivka uvek ugradite navu. nepovratni ventil i cevovodi za advad vazduha do izduvne grane. Kod sistema iz hodu iii kod prvog startovanja motora. membranu unutm ventiia. Nepovratni ventil na cevovadu izmedu usmernog ventiia i izduvne grane sprecava protok taplih izduvnih gas ova natrag kroz cevavod za vazduh u kome bi ostetiii usmerni ventii i vazdusnu pumpu. Posle odredenog vremena ova se odrazava na vakuum tili slicnog izgleda mogu da bud'll sasvim razlieito kalibrisani. " 234 1 . -ukljucite motor i proverite rad novog ventila. Sta se desava ukoliko ventil ostaje otvoren sve vreme iii se otvori u pagresna vreme? Ventil koji ostaje otvoren zbog nasiaga ugijenika oko sediSta ventiia. mada kad nekih motara za to moze da posluzi i neki drugi pogon. ovaj sistem takade redukuje izduvne gasove oksida azata (NOx). a izbacuje ga s druge strane. Vazdusna pumpa obieno prima pogon sa kaisnika radilice. Praverite raspared vakumskih cevovoda pomocu seme iz prirucnika ukolika sumnjate na pagresan raspored cevavoda. postoji vazdusna pumpa s remenim pogonoffi. otezano startovanje i oklevanje iIi »stuca- nje« prilikom ubrzanja. usmerni ventiJ. ali ne treba koristiti rastvaraee jer oni magu da napadnu membranu unutar ventila.. kako je napred opisano . Do istih rezultata davesee pogresno postavljen vakuumski cevovod iii temperaturni prekidae iii zagrejan eiektromagnet u otvorenom stanju 3tO omogucuje da vakuum u svako doba ima pristup ventilu iii u pogresno vreme dopre do veniiia. karozije yodice ventila deluje upravo kao i »curenje« Ubrizgavanje vazduha i kataliticki konvertor za ubrizgavanje i kanvertor rade S istem matora odzajedno vazduha(HC)katalitieki n? Ciseenju izduvnih gasova iz ugijavodonika i ugijenmonaksida (CO). Nasiage ugijenika aka sedista ventila. Zamena ventiIa uredaja Naslage ugijenika· oka osnove sedista ventiia mogu se ocistiti zicanom cetkoffi. Ukoliko EGR ventil ne otvara najprimetnija manifestacija biee zvizdanje motora priybrzanju. Ventil predstavlja zaptiveni sklap i ne maze se demontirati radi papravke.Kvarovi na uredaju Osnavni probiemi kad uredaja za recirkuiaciju . Kako vreli izduvni gasovi protieu nepasredno ispod ventiia ani mogu da budu veoma vreli. a ne u praznom Na vazilima proizvadnje 1981. iii pogresno povezani vakuumski cevovodi magu da budu raziog za otkazivanje rada ventiia. pokvaren prekidae temperature iii elektromagnet vakuuma. (pomoeni pogon). i . Sistem to pastize ponovnim sagorevanjem zagadivaca u samom konvertoru. Zapamtite da uredaj treba da bude pod vakuumom kada se »doda« gas.. Ukoiiko se utvrdi da je defektan ventil on se mora zameniti. Preka vakuumskog cevovoda povezanag s usmernim ventilom obieno se prekida dovad vazduha do izduvne grane u periodu smanjenja brzine (usporavanja) kaka bi se spreCiio detonativna sagorevanje. Pre nego sta objasnimo kaka tacno do ovoga dolazi pagledajmo razne kamponente koje Cine sisteme za ubrizgavanje vazduha. godine i starijih kroz koje sarno proiaze ugljavadonici i ugijenmonaksid. : iI :1 . godine i novijega datum a. Ukoliko membrana prsne iii se probusi vakuum iz motora neee biti u stanju da otvori venti!.izduvnih gasova su: ventii se atvara kada ne bi trebalo da se otvara iii se uopste ne otvara. Rezuitat ee biti ias rad u praznom hodu. slomijene opruge unutar ventila. Prove rite da Ii zamenjeni ventil ima adgovarajueu oznaku iii da Ii predstavija tacnu zamenu ventila na vasem voziiu posto ven- 1980. zaeepijeno iii probusena creva za vakuum. Ukaiika pastoji vise ad jednog prikljueka za vakuumske cevovode abelezite svaki od njih komadam iepljive trake kaka ih ne biste pamesaii. Kada ste izvrsili zamenu ventila i panova povezali vakuumske cevovode. Sa iziazne strane pumpe nalazi se usmerni ventii kaji skreee vazdusnu struju ka izduvnaj grani motara iii u atmosferu ukolika vazduh nije patreban.

Cime se eliminise potreba za vazdusnom pumpom. tj. Prvi sluzi u potpuno istu svrhu kao i usmerni ventil kod starijih sistema. Kod sistema proizyodnje 1981. Jednosmerni ventil omogucuje usisavanje vazduha u izduvne gasove izmedu svakog takta. Drugi-prekidacki ventil dodaje se sistemu radi usmeravanja vazduha bilo ka izduvnoj grani bilo ka konvertoru.. vazdusna pumpa ima dYa us merna ventila.. godine i novijeg datum a koji takode ispustaju okside azota.. _____________.saJje wei vazduh kroz usmerni ventil (2) i nepovratni venti! (3) a z:atim do izduvnc grane motora da bi"pomogla kataJi!ickom konvertoru da sagari zagadivace.:.. Pumpa za vazduh (1) . za skretanje vazduha u izduvnu grapu iii u atmosferu. Kod ovih sistema svel vazduh se usisava u izduvnu granu preko jednosmernog vazdusnog ventila koji omogucuje ulaz vazduha izmedu dva paljenja mesa vine u cilindrima. ··-·-·---"--~----. Sistem je podesen da usmerava vazduh ka izduvnoj grani kada je motar hladan kako bi se pomogla oksidacija visokog sadrzaja ugljovodonika i ugljenmonoksida koji se stvaraju prilikom zagrevanja motora. 235 ... Razlog za ovo leli u tome sto noviji tipovi konvertora imaju dye katalitiCke komare.r SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GAS OVA Alat i materijal • • • • • Ruena vakuum pumpa Kljucevi Kldta Odvijac Vakuum-metar Varijaciju Oyog osnovnog sistema predstavlja varijanta »]Jfilsirajuceg vazduha« kod koje se ne koristi vazdusna pumpa....J 1 - Sistem za ubriz:gavanje vazduha. Ovo je moguce posta se izmeau »pulseva« (taktova) ispustanja izduvnih gasova iz svakog cilindra stvara trenutni vakuum. U prednjoj se oksidi azota razlazu u azot i kise- 3 2 !----t::. Kada motor dostigne normalnu radnu temperaturu vazduh se skrece direktno ka konvertoru.

a regulisanje protoka kiseonika do dvodelnog kuta!itickog konvertora (3).SISTEM zA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA Pulsiraju6 vazdusni venti! je U osnovi jednosmerni venti! koji pomocu pu!siranja vakuuma vrsi usisavanie SVcZcg vazduha u"izduvne gasovc kako bi se smanjilo zagadenje. 236 . CD i i! Kad mnogih !ipova\ozila sa kompjUlerskom regulacijom rada motora (1) kompjuterski regulisani ventili koriste senzor zakiseonik (2) z.

Problemi Nekoliko problema mogu prakticno da onemogute ovaj veoma efikasan sistem. Za sredinu konvertora prikljucena je cev kako bi vazduh mogao da se ubrizga na mestu gde su izduvni gasovi upravo bili oCisteni od oksida azota spremni za ponovno sagorevanje kako bi se iz njih odstranili ugljovodonici i ugljenmonoksid.povrsina ravria jedneHh futbalskom igralistu! Podloga ima tanki premaz platine i paladijuma koji sluie kao katalizator koji izaziva hemijsku reakciju kojom se ugljovodonici i ugljenmonoksid pretvaraju u vodenu paru i ugljendioksid. kontrolni vazdusni ventil (1) usmcrava vnduh dircktno 11 kata!iticki konvertor (2). (2). Jedan od njih predstavlja primena poolovljenog benzina u vozilu koje je konstruisano sarno za koriscenje bezolovnog benzina.. Kad je katalizator unisten on vise ne moze da inicira hemijsku reakciju kojom se izduvni gasovi Ciste. Rad hl<ldnog matera. 237 . Postoji misljenje da te se uklanjanjem konvertora smanjiti pritisak i poboljsati ucinak mot ora. Kod kasnijih »)trosmernih« konvertora dalazi i do redukcije oksida azota a prednja komora sadrii i podlogu oblozenu rodijumom. Kada motor dostigne normalnu radnu tempcraturu. onik. Proizvodi se maJn kolicina oksida awta (NO:>. Platina. Rodijumski kata!izator razlaze okside aWla u prcdnjoj komori (1) dvodelnog iii trodclnog konvertora. paJadiium i ubrizgani vazduh oksidgu ugljovodonikc i ugijenmonoksid 11 zadnoj komori. od zagadivaca.SISTEM ZA . Uklanjanje katalitickog konvertora odnosno iskljuCivanje vazdusne pumpe predstavlja jos dva naCina da se onemoguCi rad sistema. Izduvni gasovi te stvarati i veliku buku kod mnogih vozila.) pa konlroinl vazdusni venti: (1) usmcrava vazduh prema iLduvnoj grani molOTa (2) kako bi se pospcSila oksfdacija Yisokog sadrtaja ugJjoyodonika i ugljenmonoksida koji se slvaraju 11 pcriodu zagrevanja malora. jedino ukoliko je konvertar zapusen iIi ostecen nekom drugom greskorn u sistemu.. Reakcija stvara ogromnu kolicinu toplote tako da konvertor postaje mnogo topliji od ostatka sistema. Medutim. Rezultat su povecane kolicine izduvnih gasova"~ i verovatno zacepljenje konvertora talozenjem ugljenika u nekad aktivnom gorioniku. Ovaj metal vrsi razlaganje oksida azota u azot i kiseonik. Konvertoru je potreban dodatni vazduh da bi efikasno sagorevao zagadivace. pa iskljuCivanje kaisnog pogona vazdusne pumpe moie takode da dovede do znacajnijeg pogorsanja performansi Rad [oplog mOlora.nMTICn. a da bi proces efikasno funkcionisao potreban je dodatni kiseoniL U drugoj komori sagorevaju ugljovodonici i ugljen-monoksid pa da bi se proces okoneaa za to je potreban dodatni kiseonik. Ovaj materijal kao podloga pruza veliku povrsinu preko koje proticu izduvni gasovi . Olovo se talozi na povrsinu katalizatora i moie potpuno da ga prekrije za kratko vreme. Kataliticki dec konvertora sadrii bilo keramicko »sace" bilo keramicke palete (kuglice). treba ga skinuti jer njegovo uklanjanje nece dovesti do primetnijeg poboljsanja ekonbmicnosti potrosnje goriva.

Ispitivanje nepovratnog ventila I I II l' l I ! I Da bi se prove rio ueinak vazdusne pumpe. proverite da Ii vakuum dolazi do ventila u periodu usporavanja rada motora skidanjem vakuumskog cevovoda s ventila i proverom vakullma pomocu prsta. a zatim po novo povecajte brzinu (gas) motora i pustite ga da se vrati u prazan hod. zaptivke i membranu usmernag ventila. Ukolika nema povecanja iii je one malo pumpa je neispravna i treba je zameniti. Proverite strujanje vazduha na izlazu iz pumpe dak pavecavate gas. Ukoliko mozete da ga produvate u aba smera iii ni u jednom smeru. Ispitivanje usmernog ventila Sa zagrejanim mataram u praznom hodu proverite vazduh na izduVll usmernog ventila iii prigusivaea. Protok vazduha moiete proveriti skidanjem jednog od ispusnih creva i proverom protoka vazduha dok motor radi u praznom hodu. protak vazduha trebalo bi da bude usmeren ka izduvnoj grani motora. Ponavljamo. a ne u-suprotnom smeru. Aka se nista ne dagaela. go dine i novijeg datuma isti postupak se primenjuje kod prvog ventila (iii kontrolnog vazdusnog ventila. Podmazivanje pumpe koja buena radi se ne preparucuje zata sta ulje maze da osteti pumpu. Pad vakuuma ne bi trebalo da bude manji od 0. Simptomi zaeepljenog konvertora bice gubitak snage 238 I --- I . treba skinuti ventil s motora dok motor ne radio (Sacekajte da se motor ohladi ukoliko je vruc). Ukoliko je kais labav treba ga zategnuti (vidi dec 0 zameni remena. Odriavanje problem je u vakuumskom cevovodu. Izvrsite zamenu ventila ukoliko je pad vak1. Vazduh bi trebala da istice nekoliko sekundi. Povisena temperatura unutar konvertora kao rezultat viska goriva dok je motor u radu (lose paljenje u cilindru. vreo. iskljuCite ispusno creva pumpe i pustite motor da radi Da bi se izvrsilo ispitivanje nepovratnog ventila brze u praznom hodu (oka 1500 a/min). bilo u poglavlju "Sistem za punjenje«). bilo u poglavlju "Sistem za hladenje«. Amateri-mehanicari ne treba da vrse remont vazdusnih pumpi. Ispitivanje katalitickog konvertora Mada ne postoji naein na koji se moie proveriti radni uCinak samog konvertora bez analizatora izduvnih gas ova mozete proveriti prekornerni pritisak u sistemu izduvnih gasova koji je moida' rezultat zaeepljenog iii neispravnog konvertora. a usmerni ventil He reaguje onda je ventil neispravan i treba ga zameniti (u ovakvoj situaciji bi trebalo da se pojavi detonacija). Ispitivanje pulsirajuceg vazdusnog ventila Butan rad pumpe takoele je znak kvara abieno u vidu istrosenih iii ostecenih lezajeva osovine iIi krila pumpe. Trenutno ubrzajte rad matora i kako se broj obrtaja vraca u prazan hod vazduh bi trebala da istiee kraz usmerni ventil iii prigusivae. Ne biste trebali nista da osetite posta bi say vazduh trebalo da odlazi na izduvnu granu matara. itd. a ne u Vazdusni sistemi pulsirajuceg tipa normalno nO' zahtevaju nikakvo odriavanje a oni sa vazdusnim pumpama zahtevaju obieno jedino periodienu proveru zategnutosti pogonskog remena i njegovo stanje.1uma manji.15 bara u toku 2 sekunde. kako se ponekad naziva). Ispitivanje vazdusne pumpe ventilu. Drugi vazdusni prekidacki venti I moze se proveriti pracenjem puta kojim se pumpa vazduh. Ukoliko ne asetite vakuum Skinite crevo sa sklopa ventila i pomocu ruene vakuum pumpe pumpajte vakuum na kraj gumenog creva pulsirajuceg vazdusnog ventila. Kada je motor hladan. svako poboljsanje ekonomicnosti potrosnje goriva je zanemarljivo. Kada je motor. vazduh bi trebalo da bude usmeren na konvertoru.SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA konvertora. Zatim pokusajte da prod'llvate ventil u oba smera. Ventil treba da propusta vazduh prema motoru. nepovratni venti! je neispravan i treba ga zameniti. Vazdusna struja bi trebalo da se povecava s poveeanjem gasa. Kod sistema iz 1981.·Ako postoji vakuum. Proverite da crevo nije labavo iii zaeepIjena iii maida pogresno postavljeno (povezano).) ponekad moze da dovede do topljenja katalizatora u amotaell konvertara i delimicnog iii potpunog blokiranja protoka izduvnih gasova. curenje goriva u motor. zavisno od temperature motora.

Donji stitnik (3) Stili donji deo katali!ickog ~onvertora (4). Delimicno zacepljen konvertor nece izazvati prestanka rada motora ali Ispitivanje kvaliteta izduvnih gasova 1 (~ UnutraSflji izolacioni podmetaci (1) i stitnici toplete (2) stile unutrasnjo51 vozila od toplote koju emituju izduvni gasovi. a motor radi sve sporije i sporije u praznom hodu dok ne stane kYaT je u zacepljenom konvertoru pa ga treba zameni!i. male ocitane vrednosti na vakuum-metru Mobaviti. . da bolje shvatite postupak ispitivanja i .Da biste proverili prekomerni pritisak treba povezati vakuum-metar na usisnu granu motora i pratiti oCitane vrednosti dok motor radi u praznom hodu.ZA KONTROLU IZDUVNI iIi prestanak rada posle startovanja motora i rada ad nekoliko min uta (ukoliko je potpuno zacepIjen). Ukoliko vrednosti postepeno opadaju. Da' ponovirna. ce umanjiti snagu motora u reZlffiU rada iznad praznog hoda i malog gas a (brzine). Za ispitivanje izduv239 . dajemo informacije ispitivanju izduvnih gasova kod vozila da bismo vam pomogli 0 ada se ovde ne radi 0 poslu koji mokte sami pri 2500 do 3000 olmin (ispod 0.3 bara) znak su zacepljenja.ta znace dobijeni rezultati ispitivanja.

SISTEM ZA KONTROL!J IZDUVNIH GASOVA nih gasova potrebna je -skupa oprema infracrveni analiza tor izduvnih gasova_ Neki analizatori mere sadrzaj sarno dva gasa . a ugJjovodonika u promilima. Drugi deo ispitivanja podrazumeva ubacivanje sonde analizatora izduvnih gasova u izduvnu cev vozila i proveru izduvnih gasova pri radu motora u praznom hodu. . Veoma istroseni klipni prstenovi odnosno yodice ventila koji omogucuje motoru da sagoreva ulje dove see takode do povisenog nivoa ugljovodonika u izduvnim gasovima. Prepunjen karburator iii pre bogata mesavina gorivom is to tako moze da doprinese visokom nivou sadriaja ugljovodonika. Moie se proveriti i Dtvor za nalivanje na rezervoaru za gorivo da bi se videlo da Ii se moze koristiti standardni poolovljeni benzin. napukli poklopac razvodnika iii neispravan kabl sveCice. Ugljendioksid i kiseonik nisu zagadivaci. I I Analizator izduvnih gasova uzima uzorkc gasova koji se ispuslaju preko izduvne cevi (I) po~to su prosli kroz kataliticki konverlOf (2) ocitavajuCi vrednast sadriaja ugljenmonoksida u procentima. Kod nekih ispitivanja motor radi pri jacem gasu (brzini) ali posto je nivo zagadenja najveCi pri praznom hodu provera pri praznom hodu ce obiono otkriti sve probleme. Pad kom- I . Visok nivo ugljovodonika u izduvnim gasovima cesto ukazuje na problem paljenja kao sto je lose paljenje iii neispravna sveCica. Analizatori izduvnih gasova ne mogu da mere sadrzaj oksida azota (NOx). ali njihov sadrzaj u izduvnim gasovima moZe se koristiti u cilju ispitivanja Ukoliko neko vozilo ne zadovolji proveru kvaliteta izduvnih gasova to znati da ispusta previse ugljovodonika iii ugljenmonoksida_ ispravnosti katalitickog konvertora. Ako paljenje nije dobro nesagorele pare benzina ce da prodru u motor i izduvne gasove.. VeCina provera izduvnih gas ova na vozilu pocinje vizuelnim pregledom motora da bi ~e prove- . ~ 240 . • I rilo da neki uredaji sistema kontrole izduvnih gasova nisu prekinuti iii nedostaju. I .ugljovodonika (HC) i ugljenmonoksida (CO).

SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA Uzroci visokog sadrzaja ugijovodonib..uredaj za cirkulaciju benzinskih i uIjnih isparenja. (7) pogreSno podesen karburator. I ".: .I"" = l~~ . vazdusnu pumpu iIi sis tern za ubrizgavanje vazduha. I presije usled nezaptivanja ventila iIi progorela zaptivka glave mogu takode da dovedu do propustanja nesagorelog goriva u izduvne gasove.1 I 241 . ® I .. (I) curenjc na iglicastom ventilu j sedistu.. (6) pohabani prstcnovi. . (2) prekinut kabl. (5) zaprljane 5veCicc. Prebrzo vreme paljenja moie takode da dovede do visokog nivoa sadriaja ugljenmonoksida u izduvnim gasovima. ·ovde treba proveriti: zacepljen fiiter za vazduh. Prisustvo ugljenmonoksida ukazuje na nepotpuno sagorevanje do koga dolazi zbog viska goriva odnosno manjka vazduha u meSavini. (4) neispravni ventili iii sedista ventila. Izmedu ostalog. i (8) nivn plovkn. pogresno podden karburator. (3) naprsla kapa fazvodnika paljenja..-~--~~". zagJavljen Jeptir za vazduh.

LU IZDUVNIH GASOVA ® CD ~~l @ ® CD Uzroci visokog ugljenmonoksida.). (8) zaccpJjcn venti! uredaja za cirkulaciju bcnzinskih i uJjnih isparcnja. I I I iJ. (2) zecepljcn preCistac Z3 vazduh. ) 11 II . (7) pokvaren karburator. (6) nepodeseno paljenje. i (9) pokvarena pumpa Z3 vazduh. (4) ncispravni uredaji Z3 kontrolu izduvnih gasova. (1) niwk prazan hod (mala brzina).wina u praznOm hodu. (5) bogata mes. (3) pokvaren urcdilj La slflrtovanje hladnog motora (»cob. I I I I~ 242 I I ~. I .

Bobina je povezana sa tri provodnika. motor iii drugi metalni delo'!i jer su svi oni povezani sa jednim od polova akumulatora. Dok se motor ne pokrene. Kod liniskih motora sa 4 i 6 cilindara bobina se obieno ugraduje sa boene strane motora u blizini razvodnika paljenja. a drugim provodnikom dodirnete drugi pol uspostaviee se tok struje i sijalica ee zasvetliti. Napon se dovodi do primarnog del a bobine i platinskih dugmadi u razvodniku paljenja. iIi nisko naponsko kolo i sekundarno. U vasem auto- mobilu jedan pol akumulatora je direktno povezan sa sasijom.koji se kod starijih tipova vozila sastoji od platinskih dugmadi i kondenzatora.to Sada. podom iIi motorom automobila. Uzmimo primer probne lampe koja se sastoji od dva provodnika koja su vezana na sijalicu. Ako se kolo struje pre kine pomoeu prekidaca. Na jednom kraju ima uskoenu kapicu i povezuje se se ugura na mesto u bobini jednostavno tako koje se zove kula bobine i koja se nalazi na sredini jednog od dva kraja bobine. primarnog kola razvodnika paljenja (i on sadrzi dva kola) . TreCi provodnik . Primarno kolo se sastoji od akumulatora. . rad primarnog kola zavisi od napona akumulatora. Primarno kolo sistema za paljenje .obiene olovke). Kada motor poene da radi sistem za paljenje zavisi ad napona sistema za punjenje. Kada se ukljuei glavni prekidae. U komponente sekundarnog kola spadaju sekundarni deo bobine. Polozaj bobine zavisi od vrste motora. davaea i provodnika kod novijih tipova vozila opremljenih elektronskim paljenjem . je kola. odnosno modula elektronskog paljenja. karoserijom. primarnog kola bobine (koja ima dva kola). konacno. Kod »V« motora sa 6 i 8 cilindara bobina se abieno edan od nekoliko elektrienih sistema u vasem ugraduje na gornjoj strani motora i to u blizini razvodnika paljenja (iIi u sam razvodnik paljenja kao kod mnogih automobila General Motors-a koji su opremljeni elektronskim paljenjem). To su primarno. glavnog prekidaea.If ! I· I • SISTEMZA PALJENJE je sistem za paljenje J vozilu upali smeSll vazduha koji je konstruisan taka da i goriva u ci!indru motora. sveCica. razvodna rueica i kablovi sveCica) i. To je "put elektricne struje od izvora (u ovom slueaju akumulatora iIi sistema za punjenje) do jednog iIi vise elektrienih potrosae" iIi uredaja.provodnik visokog napona je veCih dimenzija od prethodna dva (priblizno preenika .i od provodnika koji povezuju svaku od pomenutih komponenata tako da zajedno Cine elektrieno kolo. primarno kolo (kolo niskog napona iIi akumulatorsko kOlo) se aktivira. Sada je pravi trenutak da se objasni koncept bilo kog elektrienog kola u automobilu. iIi iz drugih razloga (prekinut provodnik iIi slab kontakt) onda se kaze da je kolo otvoreno i nece se javiti tok struje (»amperaza«). Sistem za paljenje podeljen je u dva kola. odnosno visokonaponsko kolo. vratirno se na primarno kola sistema za L_ 243 . Provodnik koji se nalazi sa druge strane elektrienog uredaja je povezan sa drugim polom baterije eime se zatvara strujno kolo. i nazad do lZvora. Medutim oba ova kola rade zajedno i medusobno su zaVlsna. je povezan sa akumulatorom. motorom i)i drugim metalnim delovima automobila. sekundarni deo razvodnika paljenja (poklopac razvodnika. posto imamo osnovnu predstavu 0 tome sta. Ako jednim provodnikom dodirnete jedan pol akumulatora. Kod vozila sa elektronskim paljenjem napon se dovodi do davaea. Za veCinu elektrienih uredaja kod automobila kao povratni vod od akumulatora sluie sasija. a drugim dodirnemo bilo koji od metal nih del ova koji . Dva od ova tri provodnika su malog poprecnog preseka i povezana su na dva mala primarna prikljucka koji se nalaze na suprotnim stranama bobine. Probna lampa ee svetleti i tada ako jednim od provodnika dodirnemo onaj pol akumulatora koji nije vezan sa karoserijom. a na suprotnoj strani od karburatara i usisne grane.

. Kada se pri daljem abrtanju asavine razvodnika platinska dugmad atvare. Drugi kraj sklopa platin- skih dugmadi povezan je sa kuGistem razvodnika. --- ~ . Platinska dugmad su jednostavan prekidac koji se otvara i zatvara kada se okrece osovina razvodnika.SISTEM zA PALJENJE paljenje. ~) " I- I ~I I I ~ I 244 . 1 . Kod elektronskog paljenja u osnovi se r I ! ® ® . Kod elektronskih sistema za paljenje negativni prikljucak namotaja bobine povezan je na okidacko kolo u kontrolnom modulu davaca. J edan od ovih vodova povezan je sa glavnim prekidacem. koji je opet pomocu provodnika povezan sa Jednlm od polova akumulatora . Kada se platinska dugmad zatvare pri obrtanju osavine razvadnika.amm koji nije povezan. Modul pobuduje namotaje tako sto naizmenicno ukljucuje i is.. UkljuCivanjem glavnog prekidaca uspostavlja se veza akumulator . Dva tanka provodnika koji su povezani za indukcioni kalem (bobinu) su prim ami vodovi. kola se uspastavlja i struja teee kroz primama kola. KuCiste razvodnikaje povezano sa masom prekp bloka motora·koji je opet povezan sa jednim polom akumulatara.kljueuje kolo (obieno prekidanjem mase). . Tanak provodnik koji je povezan sa drugim prikljuckom bobine ulazi u kuCiste razvodnika paljenja i vezan je za jedan od krajeva kQntakta prekidaca razvodnika paljenja (»platinska dugmad«).primarno kolo se prekida. .glavni prekidac prikljucak na bobini koji je povezan sa glavnim prekidacem. sa metalnim delovima bloka motora.i' \ ® CD I :: 'I I. . I I I . 1 I n ~ ® I I . " I d . Unutar bobine nalazi se veGi broj namotaja provodnika koji je povezan sa prikljuccima primamog kola.

(3) glavni prckidac. On ima dva prikljucka. KOhdenzator ima sarno jednu funkciju . Konstruisan je tako da prihvata impulse visokog napona i postepeno ih vraca u kolo sistema za paljenje. otvara i zatvara platinsku dugmad. platinska dugmaci ce pregoreti. kojiJe postavljen u razvodnik paljenja.. Ako su platinska dugmad otvorena. Kao sto je vec objasnjeno. (2) ampermetar.. i time stvara pulseve elektricne struje koji izazivaju stvaranje varnice izrnedu elektroda na svecicama. 245 . odnosno modul. odvija isto. Jedan od prikljucaka povezan je sa prikljuckom na sklopu platinskih dugmadi koji je u vezi sa bobinom.on s!uzi kao elektricni »amortizer« u m0mentu kada se platinska dugmad otvaraju i zatvaraju. ani sarno okidaju sekundarno kolo. SISTEM ZA PALJENJE Medutim platinska dugmad. drugi je povezan sa plocom razvodnika. U primarnom kolu sa plarinskim dugmadima postoji jos jedan dec: kondenzator. Kada je na razvoctniku pravilno podeseno paljenje.. a kondenzator nije u stanju da prihvati visok napon. to se izvodi pomocu elektronskog prekidackog uredaja. kolo se uspostavIja izmec!u pola akumulatora koji nije povezan sa masom i primarnih namotaja bobine kada je glavni prekidac ukljucen. ne stv~raju varnicu na elektrodama sveCica. ali umesto da se kolo kroz namotaje uspostavlja putem mehanickog otvaranja i zatvaranja platinskih dugmadi. E!ementi primarnog kola sistema za puJjenje su (1) pozitivan vod akumulatora. (4) balastni olpornik (5) prov6dnik prirnarnog kola zn paljenjc koji pove:zuje: (6) razvodnik paljenja sa (7) bobinom. Sislem za pa!jcnje sas10ji se od dva kola. osovina razvodnika se obrce. odnosno okida modul davaca. Ukoliko je kondenzator neispravan sistem za paljenje nece raditi pravilno. Sekundarno kolo je to koje daje varnicu. Kada se platinska dug. U sekundarnom ko[u sistema za paljenje nalaze se (8) visokonaponski kabl koji povezuje visokonaponski deo bobine sa razvodnikom paljenja i (9) visoko naponski kablovi za sve6ce.

Vratite oa mesta kapu razvodnika i pricvrstite ih pomocu kope!. dodiruje centralni prikljueak sa unutrasnje strane kape razvodnika. Svaki od ovih prikljueaka povezan je sa jednom od sveCica pomocu provodnika. kolo se prekida. koja pali sabijenu smesll vazduha i goriva u cilindru. tako da je kopeu potrebno okrenuti sarno za 112 kruga da se odvoji od kuCista razvodnika. Kada pogledate unutrasnju stranu kape videeete da je naspram svakog od prikljucaka. Posta je bobina postavljena na motor time je obezbedeno zatvaranje strujnog kola do akumulatora. su sekundarni visokonaponski kablov!. Oslobodite kapu razvodnika. Kondenzator prihvata naponski impuis koji se stvara u trenutku prekidanja kola i vraea ga postepeno u kolo te time sprecava pojavu luka iii topljenja platinskih dugmadi. Oni sluie da prenesu visok napon koji stvara varnicu na elektrodama sveCica. Ispod razvodne ruCice mogu se videti platinska dugmad i kondenzator" odnosno namotaji davaca i provodnici. koja je postavljena upravno. Kada su platinska dugmad otvorena. postavljen veliki metalni prikljueak ispupeen nanize: Zatim pogledajte kuCiste mzvodnika (ovaj deo je viJljiv kada se ukloni kelpa razvodnika). Kopce se mogu izbaciti iz lezista pomocll odvijaca. Osim primarnih namotaja bobine. u njoj se nalaze i sekundarni namotaji. Sekundarni namotaji bobine su tako konstruisani da se u njima. bloka motora i nazad do akumulatora. a tok struje prestaje. Razvodna rutica se okrece zajedno sa osovinom razvodnika. trenutak paljenja se regulise elektronskim putem tako da se vakuumski. koji se nalazi sa spoljne strane. ! ~ I I I. dovoljno visok da se javlja jaka varnica u malom za20ru izmedu dye elektrode sveCiee.000 volti) koji se dalje vodi do centralnog prikljucka na kapi razvodnika. ukljuc"ujuCi tu i centralni prikljucak. regulator ne koristi. napon koji se stvara u sekundarnom kolu je. onda eete lako nautiti kako se proverava pravilan rad sistema za paljenje. uvek kada se platinska dugmad otvare i prekine tok struje u primarnim namotajima. Aka kapa ima navojne kopee potrebno je svaku od njih okrenuti za 1/2 okretaja pomoeu odvrtaea. Pazljivo dignite kapu i lagana je obrnite vodeCi [acuna da ne odvojite neki od provodnika. Ovaj centralni prikljucak okruien je sa onoliko prikljucaka koliko vas auto mobil ima cilindara. Sistem za paljenje sa »platinskom dugmadi« 246 ------- . Na mnogim motorima koji su opremljeni kompjuterskom kontrolom. Ovi provodnici i provodnik koji povezuje centralni prikljucak kape razvodnika paljenja sa prikljuckom na bobini. Sekundarni namotaji povezani Sll sa gvozdenirn jezgrom koje se nalazi u sredini kueista bobine i pmza se do prikljucka na vrhu kuCista bobine. Ako yam je pozna to kako nastaje varnica. Na njega je prikljuceno jedno tanko crevo. Razvodnik paljenja ima plasticni poklopac na kome se nalazi prikljucak u koji se postavlja visokonaponski provodnik <eceg precnika. Kod nekih se kapa pricvTscuje pomocu dye iii cetiri navojne kopee. Kada sistem za paljenje radi ispravno. automatski podesava trenutak paljenja u zavisnosti od opterecenja motora. koja je sastavni deo razvodne rueice.-------~---~-- -- SISTEM ZA PALJENJE mad zatvore kolo se uspostavlja preko namotaja. A neki se opet pricvrscuju pomocu dva zavrtnja. Ovaj komad plastike ima metalnu traku koja se pruza od centra ka 'poljnom kraju. pocinje od bobine koja je vezana na primarno i na sekundarno kolo. Metalna traka. Ovaj uredaj. • Sekundarno kolo za paljenje. Podsetimo se sada ukratko na koji se naCin sinhronizuju" nastaju i dovode elektricni impulsi koji izazivaju varnicll oa sveCici. Primarni i sekundarni namotaji nisu medusobno povezani. koji se zove vakuumski regulator paljenja. Kapa se moze postaviti sarno u jedan poloiaj na kuCiste zato sto ima vodicu za pozicioniranje. Kod nekih razvodnika plasticna kapa se pricvrseuje pomoeu dye celiene kopee. proizvodi (indukuje) visoki napon (oko 40. Kada se razvodna rucica. Sekundamo kolo sisle'ma za paljenje Sekundarno kolo poCinje od razvodnika paljenja. sa gornje strane osovine razvodnika. obrte ona sprovodi ovaj impuls visokog napona do odgovarajuce sveCice na motaru. Kada ste kapu postavili na syoje mesto obratite paznju na metalni komad koji se nalazi sa strane na kuCistu razyodnika. Prva stvar koja se vidi je razvodna ruCica. sto smo ranije pomenuli.

indukovani sekundarni napon TIece biti dovoljno visok da izazove pravilnu varnicu na sveCici. kada se primarno kola prekine. Odredena pravila bezbednosti se moraju postovati uvek kada se radi na bilo kom delu sistema za paljenje iIi elektricnog sistema. biti potrebna pomoe nekog ko je vee radio ovaj posao. prekidac razvodnika odnosno platinska dugmad. Ako je suvise mali. platinska dugmad ce ostati zatvorena pTedugo. Ovaj razmak je veoma vazan. Pravilo koje ovde vazi glasi da glavni prekidac mora biti iskljucen uvek kada rukujete. Ali kada avo savladate. u zavisnosti od toga odredite potrebnu vrstu mo~oru. drugi je primarni provodnik palenja i povezan je sa primarnim prikljuckom na bobini. jer kod elektronskog paljenja ne postoje platinska dugmad i kondeDzator.1ne i moraju raditi ispravno da bi se dobio pravilan rad motara.omogucava Zamena platinskih dugmadi ponekad zahteva strpljenje jer morate da radite pomoeu malih alatki. platinska dugmad nece ostati zatvorena dovoljno dugo. sam po sebi strujni udar nije toliko opasan jer je struja u tom delu slaba. ali stvarna opasnost leii u tome sto usled 247 . zavrtnji za podesavanje mogu imati iii glavu sa urezom iIi sestougaonu glayu. Sklop platinskih dugmadi postavljen je unutar razvodnika i pricvrscen je na plocu pomocu zavrtnjeva. Ovaj otpor onemogucuje da primarni deo sistema pravovremeno zatvori kolo. Perio"ct vremena u ovog poglavlja. da nema dovoljno snage. odnosno razmak izmedu kontakta sklopa platinskih dugmadi. Ovaj sklop se vezuje u kola pomocu dva provodnika. Veliki elektricni atpor platinskih dugmadi spada u ovakve slucajeve. obicno od volframa iii platine. Ako je glavni prekidac (kontakt kljuc) ukljucen. Ovaj sklop se podesava. Ponekad se cak dogada da motor ne moze da se pokrene iIi. Elektricna struja lece ad prikljucka provodnika. Ako je prevelik. Aka se suoCite sa teskocama. Alat i materijal • • • • • • Odvijac Kljucevi Merni listiCi Cista krpa Sredstvo za Ciscenje (odmasCivac) Mast otporna na temperaturu (Za podmazivanje bregova) • Platinska dugmad i kondenzator • File za podmazivanje • Motorno ulje mozda ee yam kod prve zamene platinskih dugmadi.M ZA PALJENJt Apaljenjem mozete preskoCiti ova poglavlje. sistem za paljenje radi kada se ukljucuje i iskljucuje prekidac u primarnom kolu. primarno kolo paljenja je pod naponom i struja ce da potece ako se kola zatvori. alata. preko pokretne poluge sklopa platinske dugmadi. Jedan provodnik je vezan za kondenzator. te direktan uticaj na rad sistema za paljenje. kome kontakti platinske dugmadi ostaju zatvoTeni zove se »vreme (ugao) zatvaranja« i ima . Aka dodirnete metalni dec vozila u trenutku kada u razvodniku dodirujete· dec iii provodnik pod naponom. svojim telom ee te zatvoriti strujno kolo. U takvom slucaju doci ce do neravnomernog rada motora. U zavisnosti od tipa i modela matara. Kao sto sma vee pomenuli u uv?dnom delu ko je vase vozilci opremljeno elektronskim yam da menjate zazor. Usled toga. iIi dodirujete komponente unutar razvodnika paljenja. putem indukcije stvara elektricnu struju u sekundarnom kalu: Ova indukovana elektricna struja se koristi za dobijanje varnice na sveCicama.<:I~TI=. Bez obzira kakvo je podeS3vanje na vasem ana se svodi na istu stvar . To prekida tok struje u primarnom kolu. tako da dolazi do gubitka snage motora. Ako je vreme zatvaranja suvise kratko primarno kolo sistema za palenje ne ostavlja dovoljno vremena za stvaranje magnetnog polja u namotajima. ' Aka je vreme zastoja predugacko and a indukovani sekundarni oapon nema dovoljno vremena da obavi svoj dec posla pre nego sto se ponova uspostavi tok struje kroz primarno kolo.a komponenta ovog sistema. to postaje prilicno jednostavan posao. kroz kontakte platinske dugmadi na nepokretni dec sklopa i na masu preko koje se zatvara kolo struje. lako su sve komponente u sistemu za paljenje vrlo v2. Osim toga kontakti platinske dugmadi se ubrzana trose. Aka yam se tako nesto dogodi. su najosetlji~ij. Kontakti sklopa su izradeni od metala koji je dobar provodnik struje. PAZNJA: Moze yam se dogoditi pa dozivite neugodan strujni udar. I tl ovom slucaju doCi ce takode do gubitka snage iii neravnomernog rada motara. nn primer.

Kapa se uklanja tako sto se kopce izbace iz ureza u kapi razvodnika. i I ~ i CD I ® ] i . Uklonite kapu razvodnika. De mogu se primeniti na sve tipove voziIa pri podesavanju platinskih dugmadi. 1 I J 1 I I I ! 0--_. 2. Uklonite razvodnu ruCicu.jenja. kod starijih tipova automobila. U tom slucaju ra'zvodna rutica se samo pavuce navise i odvoji oc! osovine. Opruga (5) pritisk" pomicnu polugu (3) i blok (2) na brcgastl deo osovine (4). ~ " ~ a iznenadenja u -tom momentu moi:ete udariti rukorn iIi sakorn u ostar predrnet. Pr"lkazani provodnici (6) vode na prikljucak hobine . bice yam potreban instrument za podesavanje paljenja. 3.u ~ ruCicu. Objasnjenja data u ovorn odeljku iako tacna. pritom se vremcnski period u kome pl<1tinska dugmad ostaju zatvorena na:dva "vreme (iii ugao) zatvaranja«.1 ! ® -'< •• I . Ovde je prikazano kako se vrsi zamena i podesavanje platinskih dugmadi ako se kapa na razvodniku paljenja vaseg automobila pricvrscuje pomocu kopCi. odnosno pri nailasku brega na blck SIVilrn ~e rdZm<lk izrnedu kontakta platinske dugmadi kojl se zove »zazor platina«. Neki razvodnici paljenja. Predite na odeljak "Podesavanje zazora (ugla zatvaranja)« i pratite postupak: "Podesavanje zazora kod razvodnika sa' otvorom«. Kod veCine automobila ana je postavljena na vrhu osovine razvodnika. Odvite ove zavrtnje pomocu odvijaca i uklonite razvodnu I M I . 1. Kod nekih vozila pricvrscena je pomocu dva zavrtnja. Obrtanje osovine razvodnika.SISTEM ZA PALJENJE i . Podignite kapu i pazljivo je odvojite od kucista razvodnika. P!atinska dugmad (1) se nalazi t! filZVoniku pal. Ako se kod vaseg vozila kapa razvodnika pricvrscuje pomocu navojnih kopci.'(7) na kondenzator. opremljeni su stitnikam iznad platinskih dugmadi koji je tu postavljen da bi se uklo- 248 . Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen.

Pazljivo osusite ceo sklop. Uklonite platinsku dugmad. Tu se nalaze . Odvrnite zavrtanj koji drzi kondenzator. Prema potrebi koristite iIi odvijae iIi kljue za odvijanje zavrtnjeva i odvajanje provodnika. Pomocll Ciste krpe oCistite masnoeu i prasinu sa nosaca platinske dugmadi i bregastog dela osovine. Pomoeu odvijaca odvmite jedan iIi dva zavrtnja koji drze platinsku dugmad. dva provodnika . dok je za to vreme memi listie (3) postavljen izmedu kontakta da bi se dobio pravi!an zazor. Hf{ Posta se otpusti zaVrlanj za podci8vanje platinskih dugmadi (1). U takvom slucaju kondenzator se uklanja zajedno sa platinskom dugmadi tako da je sa sklopa potrebno ukloniti sarno provodnik primarnog kola. 4. Uklonite kondenzator. 8. jae koji moze i da prihvati zavtrnje pri odvrtanju. Okretanjcm odvijaca zazar se smanjuje. uklonite gao Stitnik se uklanja odvrtanjem dva zavrtnja koja ga drze. Natopite cistu krpu odmasCivacem i ocistite unutrasnjost kuCista i osovinu razvodnika od svih naslaga.SISTEM ZA PALJE nile radio smetnje. upamtite na koju stranu je okrenut provodnik da bi olaksali sklapanje. pri tom. Ako na razvodniku postoji podmazivae brega iIi file. 6. vrh odvijaca se postavi u urez za podciavanje (2). odnosno povecava. platinska dligmad i kOlldenzator izgradeni su u jednom sklopu koji se naziva "Uniset. Pogledajte da Ii na razvodniku ima tragova rde. korozije. Zapamtite njihov polozaj kako bi olaksali sklapanje.<. uklonite ih. Kod ave operacije dobro bi yam dosao odvi- 5. Napomena: Kod nekih tipova automobila. L 249 .provodnik primamog kola i provodnik kondenzatora. 7. Ako na vasem r'lZvodniku postoji ovakav stitnik. U nekim slucajevima platinska dugmad se moze ukloniti bez potpunog odvijanja zavrtnJeva. Odvojite provodnike prikljucene na pokretnu polugu sklopa platinskih dugmadi. ulja iIi masti.

Ne zatezite platinsku dugmad dok ne podesite zazor. mozete zategnuti sada jer se podesav'anje zazora vrsi pomocll zavrtnja sa sestougaaDorn glavom koji predstavlja deo sklopa platinskih dugmadi.9. P AZNJA: Pre nego sto pristupite ugradnji proverite da li ste obezbedili pravi tip platinskih dugrnadi i kondenzatora. kape i svih ostalih elektrienih komakta. Zavrtnje platinske dugmadi na motorima koji su opremljeni otvorom na kapi razvodnika. Podmazite bregove na osovini razvodnika tankim slojem masti otporne na temperaturu. vidi prikaz. Postupite prema taekarna 2 do 7 obrnutim redosledom. . 250 . l! j Kontakti plalinskih dugmadi moraju hili pravilno podcscni. Ugradite novu platinsku dugmad i kondenzator. postavljajuCi ga tako da se provodnik kondenzatora uklapa uz nosae platinskih dugmadi da bi se eliminisala njegova labavost. Aka kontakti nisu pravilno poddeni. Vodite raeuna da sredstvo za podmazivanje ne dospe do kontakta platina. skracenja veka trajanja i do drugih problema sa paljenjem. Ugradite novi kondenzatof. (Pogh. NAPOMENA: neki tipovi platinskih dugmadi upakovane su sa malom koliCinom masti koja sluzi za podmazivanje brega. Sada pricvrstite zavrtnje nosaca. 1 I. li. aka nije vee ugraCien zajedno sa platinskom dugmadi.dajte odeljak »Podesavanje zazora ugla zatvaranja« datog u ovom poglavlju). (1). kao u sJutaju (2) i (3). moze dati do sJabljenja v3rnice. 10.

. Svaki podeok predstavlja broj obrtaja' motora pomnozen sa 100. 15. 16. Kada merni list moze da klizi izmedu kontakta sklopa platinskih dugmadi uz tek neznatan . Ako zazar nije dat podelite ovu vrednost sa 8. je period tokom koga kontakti platinskih dugmadi ostaju zatvoreni tokom eiklusa paljenja.. Ugao (iIi vreme) zatvaranja. Kontakt-kljucem se mora rukovati tako da se sarno »ta·kne«.6 i dobieete pribliznu vrednost zazora platinske dugmadi. Na . odnosno otvorite ili zatvorite prorez za po des avanje kako bi podesili zazar na pravu velicinu. Naprimer ako je naveden ugao zastoja od 30.5 desetih delova milimetra odnosno 0. Ubacite oCiscen merni listie odgovarajuce debljine izmedu kontakta na sklopu platinskih dugmadi. u stvari. Isto tako kapnite sarno Tahometar je osnovni ali vrlo koristan instrument kojim se mogu izvrsiti neka veoma vazna merenja.. Medutim. onda je zazar platinske dugmadi 3.primer OA mm. Na primer ako na skali obrtomera oCitamo vrednost 71 to znaCi da se motor okrece brzinom od 700 o/min.otpor. Kada proveravate stanje platinskih dugmadi vi. Neka yam neko pokrene motor pomoeu kontakt . uvek kada menjate sklop. Rad tahometra Sa prednje strane standardnog lahometra nalaze se najmanje tri skale. Ne zaboravite da iskljuCite kontakt-kljue kada dovedete platinsku dugmad u pravi polozaj. Odvite zavrtanj za podesavanje zazora pomoeu odvijaca.1-. i postavio platinsku dugmad u zeljeni polozaj. prirucniku ili u uputstvu za podesavanje. da bi elektro pokretae tek pokrenuo motor. Meelutim ugao zatvaranja je uvek prisutan. Kod takvih vozila za podesavanje zazara platinske dugmadi koristi se tahometar. Pogledajte odeljak "Podesavanje zazora ugla zatvaranja« koji dat u ovom poglavlju. i 7. Panova ugradite razvodnu ruCicu obrnutim redom od opisa iz tacke 2. 12. Pomocll dobrog i jeftinog uredaja za ispitivanje ugla zatvaranja i broja obrtaja moze se ispitati bra] obrtaja matcra i ugao zatvaranja i stanje platinske dugmadi. ubaeite novi posto ste ugradili i podesili zazar platinskih dugmadi. kao sto je vee objasnjeno ranije. Panovo ugradite kapu razvodnika obrnutim redom od orisa i7 tacke 1. merite provodljivost sklopa na kontaktima. prekidac za biranje funkeija mora biti postavljen u polozaj za ispitivanje koje se izvodi.. Kapnite sarno nekoliko kapi motornog ulja na file. Zazar je dat u desetim delovima milimetra. NajcesCi model ovog ureclaja je onaj u obliku instrument a koji se moze drZati u ruci i koji 1ma nekoliko skala na jed nom brojcaniku. Pazljivo pomerite nepomicnu osnovu platinske dugmadi kako bi podesili zazar. Nemojte pokusavati da ugurate merne listiee izmedu kontakta ovakvih platinskih dugmadi. Velitinu ugla zatvaranja maiete nati ll. Sobzirom da 251 ! J I . Proverite u uputstvu koji je zazar propisan za platinsku dugmad na vasem automobilu. NAPOMENA: Ako ste izvadili file za podmazivanje. NAPOMENA: Neki tipovi automobila imaju platinsku dugmad kod kojih se zazar ne moze podesavati pomocll ravnih mernih listica. Platinska dugmad takvog tip a ima bimetalnu kopcu postavljenu izmedu pokretne (oprugam napete) poluge i nepomicne poluge koja je vezana za mas~. Ovaj podatak je dat u servisnom prirucniku.kljuea dok se ispust na sklopu platinskih dugmadi ne naele na vrhu jednog od bregova na osovinl razvodnika. zazor platinske dugmadi je pravilno podeSen i sada mozete zategnuti zavrtnje za pricvrseivanje. postavite ga obrnutim redom od opisa datom u tacki 3. Koriscenje tahometra 14. Jedna od njih predstavlja broj obrtaja motora na skali koja je podeljena od 0-15.35 mm. 13. Obicno je potrebo povezati sarno dva provodnika da bi se obezbedio rad uredaja. ~I I SISTEM ZA PALJENJE I ! I 11. Ako ste uklonili stitnik. NAPOMENA: U nekim uputstvima za podesavanje nije dat zazar platinskih dugmadi. _- .. iIi namazite tanak sloj maziva na asovinieu platinskih dugmati. Uredaj za merenjeugla zatvaranja elektricnim putem meri ovaj period i belezi srednju'veliCinu za sve cilindre izrazenu u stepenima rotacije brega razvodnika paljenja. kao i prekidac (iii pre kid ace) za biranje funkeije. kap ulja. Jednostavno receno meri se mogucnost iIi nemogucnost konlakta da provedu primarni napon.

Kao sto smo vee pomenuli.---- ---. I) .- Crni provodnik (1) tahometra (2) vezuje sc za masu (3) na motoru. ako merite broj obrtaja kod motora sa celiri cilindra. to je period vremena izrazen u stepenima. Na drugoj skali je ugao zatvaranja. l . Ciklus pred252 stavlja jedno zatvaranje i otvaranje koje je potrebno da bi se na svakoj svetici dobila varnica. Na primer kod motora od 6 cilindara to ce biti 60 stepeni za svak..£1 ~. u kome su platinska dugmad zatvorena u toku svakog ciklusa paljenja.. Crveni provodnik (4) postavlja na prikljutak (5) na bobini koji se vezuje za razvodnik paljenja. morate podeliti sa dva vrednost ocitanu za osmocilindricni motor..:~ I . Vazno je pomenuti da postoji direktna zavisnost izmedu ugla zatvaranja i zazora platinske dugmadi i to se koristi kod pOdeSavanja motora. Broj stepeni koji je potreban za jedno palenje je 360 Uedan pun obrtaj osovine razvodnika) podeljeno sa brejemcilindara motora.j . j i l ! r . r ! . L-----------------------------------------_________________________________________ je najveCi brej ovih uredaja predviden da radi sa sesto iii osmo cilindricnim motorima.

neophodno je da tacno postujete uputstvo za instrument koji koristite. cilindar. I da ne zaboravimo. Yazno je da se ovaj prekidac postavi u pravi polozaj pri ispitiva- . Ako su platinska dugmad podesena na veGi zazor rezultat ce biti smanjenje ugla zatvaranja. Crni treba povezati sa »dobrom« masom. To ne samo da ne obezbeduje dobru masu. Gotovo svi tahometri imaju jos. To je ona] prikljucak sa kojim su povezana platinska dug253 Ako pogledate tahometar videcete da na njemu postoji prekidac sa polozajima za oCitavanje ugla za cetiri. jeT merac automatski preratunava ugao - zatvaranja i oeitava broja obrtaja na bazi otvaranja i zatvaranja platin$kih dugmadi tokom jednog celog obrta osovine razvodnika. to znaci da se platinska dugmad moraju promeniti. l. Ako instrument pokaze »Lose« a vi verujete da su platinska dugmad jos uvek dobra. manji zazor platina rezultovace'povecanim uglom zatvaranja. na skali se oeitava da li. tj u zavisnosti od toga koliko cilindara-ima motor. sest iIi os am cilindara. Na osovini razvodnika kod cetvoro cilindricnog' motoraima cetri brega a kod sesto cilindricnog sest. pokrenite malo motor po motu kontakt-kljuca. Paznja: Nikada nemojte povezivati provodnik sa noseCim zavrtnjima karburatora iii tiltera za vazduh. Povezivanje tahometra S obzirom da postoji yeti broj razliCitih instrumenata ove vrste. i stoga bi se dobio pogresanrezultat ocitavanja u slucaju da je ovaj prekidac postavljen u pogresan polozaj. crni i crveni. Ovim postupkom omoguGicete da se kontakti platinske dugmadi zatvore tako da ce instrument dati ispravno oCitavanje.»Dobro« i »Lose«. a stanje piatinske dugmadi kada motor ne radi. a od toga ce sarno 36 stepeni biti ugao zatvaranja. Ta skala ima najmanje dva podeoka .jednu funkcijuispitivanje stanja kontakta platinske dugmadi.je stanje platinskih dugmadi zadovoljavajute. na primer sa negativnim (-) polom ¥umulatora iIi nekim delom na bloku "matara. Ako ovim postupkom ne mozete da dobijete oeitavanje »Dobro«.E nju. Obicno je ova skala postavljena na donjem delu instrumenta. U daljem tekstu je dato osnovno uputstvo za povezivanje ovog instrumenata. Crveni provodnik treba povezati sa prikljuc: kom za primarni namotaj bobine. 2. Kada je kontakt-kljuc ukljucen. i instrument podesen za ispitivanje platinskih dugmadi. Kod veCine ovakvih uredaj a postoje dva provodnika. i posle nekoliko ponavljanja prethodne procedure. vee moze stvoriti potencijalnu opasnost postoji mogucnost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. merenje broja obrtaja motora i ugla zatvaranja oCitavaju se dok motor radi.

To ne soma do ne obezbeduje dobru masu. koji omogucuje podesavanje zazora i kada razvodnik nije rasklopljen. Osnovna procedura podesavanja ugla zatvaranja zavisi od tip a razvodnika koji se nalazi na vasem vozilu. U najvecern broju slucajeva ona se jednostavno podigne i ! . Ovaj prekidac yam omogueuje da pokreeete motor dok radite ispQd poklopea motornog proslora. kod koga je poklopac bez otvora. 3. Paznja: Nikada nemojte povezivati produini kabl sa noseCim zavrtnjima karburatora iIi fi/tem bez pomoei sa strane. Ako su provodnici vaseg instrument a oznaceni drugim bojama. Tahometar. Svaka promena ugla zatvaranja ima odgovarajuCi uticaj na vreme paljenja motara (predpaljenje). Provodnici su uvek oznaceni bojom za vazduh. tokom obrtanja osovine razvodnika u kome kontakti platinske dugmadi ostaju zatvoreni (spojeni). dok crvenu stipaljku treba povezati 254 1 . Da bi podesili ugao zatvaranja kod ovakvog razvodnika uradite slede':e: platinskih dugmadi koja su koriseena i cije kontaktne povrsine imaju blage neravnine iIi nagorelost. • • • • • • Produzni kabl Odvijae Stezae za crevo Daljinski prekidae Tahometar Sestougaoni (»imbus«) kljuc Podesavanje zazora (ugla zatvaranja) kod razvodnika sa zatvorenim poklopcem Napomena: Ako vas automobil ima platinsku dugmad. a sam ugao zatvaranja se podesava menjanjem zazora platinske dugmadi. Podesavanje zazora (ugla zatvaranja) AlaI i materijal Ugao zatvaranja platinske dugmadi razvodnika predstavlja onaj ugao. Podesavanje ugla zatvaranja platinskih dugmadi je najvainija operacija pri servisiranju razvodnika. Postupite prema uputstvu koje je priloieno uz prekidae. Ovakvi adapteri se obieno isporucuju zajedn"o sa instrumentom. kao i daljinski prekidac elektropokretaca. Manji zazar daje veti ugaa zatvaranja. zazor se mora podesiti pomocu tahometra. . Ako koristite daljinski prekidae elektropokretaca. dok je glavni prekidac iskljucen i povezite ga sa nekim metalnim delom na motoru pomocu produznog kabla.i ! I da bi se olaksalo povezivanje. Oslobodite kopte koje drZe kapu. Medutim kod ova platinska dugmad se mogu tacno ugraditi 1. kroz koji se spolja moze vrsiti podesavanJe.prvi. veti zazar daje manji ugaa zatvaranja. Postoje dva osnovna tipa razvodnika . Kod nekih vozila. Prekidac ima dva provodnika koji se povezuju sa solenoidom elektro pokretaea. U uputstvu je tacno nazoaceno kako treba povezati provodnike. ima dva provodnika koje treba povezati sa motorOffi. Skinite razvodnu rucicu razvodnika.SISTEM ZA PALJENJE mad. anda uvek treba pOdesiti ugao zatvaranje pre nego sto podesite vreme· paljenja. vee moie stvoriti potencijalnu opasnost posroji mogucnost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. drugi kod koga na poklopcu postoji otvor u obliku prozorCica. Uklonite sekundarni visokonaponski provodnik bobine sa centralnog prikljucka na razvod-' niku. biee vam potreban adapter da bi ste povezali ovaj provodnik a istovremeno obezbedili kontakt izmedu prikljucka na bobini i primarnog prikIjueka. 2. izrazen u stepenima. Obicno je provodnik koji se povezuje na neki metalni deo motora (masu) boie. sa primarnim prikljuckom na bobini. podesavanje ugla zatvaranja mozete uraditi Nako se koristi Cist merni listie. odnosno odvrnite navojne kopce za 1/2 kruga pritiskujuCi ih pritom nanize odvijacem. isto vazi i za novu iIi koriscenu platinsku dugmad kod razvodnika sa otvorom na kapi. postupite prema uputstvu koje je prilofenD uz instrument. Uklonite kapu razvodnika. posebno kod Ford-a.

8. posebno kod Forda. u daljem tekstu data je osnovna procedura za povezivanje ovog instrumenta. vee moze stvoriti i potencijalnu opasnost postoji mogucnost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. 6. polom akumulatora iii nekim delom na bloku motora. Obratite paznju na polozaj zavrtnjeva da bi kasnije lakse sklopili razvodnik. Obrisite bregove na osovini razvodnika eistom krpom i nanesite tanak sloj odgovarajueeg maziva. Prikljucite daljinski prekidae na soleno~d elektropokretaca. 7. 14. Ako je to slucaj kod vaseg razvodnika. 5. Pomoeu odvijaea malo odvmite zavrtanj za podesavanje ili nosae za pomeranje paltinske dugmadi koji se nalazi u razvodniku. 16. Aka se rueica kod razvodnika pricvrscuje pomocll dva zavrtnja. UkljuCite glavni prekidac. Pastavite razvodnu ruCicu razvodnika na svoje mesto. obratite paznju na zaravnjenu stranu osovine. Uklonite daljinski prekidac. biee yam potreban adapter da bi prikljuCili po menuti provodnik a prito'1' i dalje imali kontakt izmedu prikljueka bobine i primarnog provodnika. Kod nekih automobila. Posto ste podesili ugao zatvaranja. Ne postavljajte ruCicu na silu. erni treba povezati sa »dobrom« masom. a prema uputstvu proizvodaea. 9. To je onaj prikljueak koji je povezan sa sklopom platinske dugmadi u razvodniku. Ako u razvodniku postoji mazalica za bregove iIi file za podmazivanje. Ukoliko nemate na raspolaganju ovaj veoma zgodan uredaj. 11. crni i crveni. Tu ce te nati cetvrtasti ispust koji se uklapa u okrugli i ('etvrtasti otvor na prirubnom delu razvodne ruCice. 12. neka se podesavaju pomeranjem nosaca sklopa pomoell odvijaca koji se postavlja u upusten otvor. Skidanje se svodi na oavrtanje dva zavrtnja.. Polomicete jeT Pritegnite zavrtnje odvijacem. 13. morate se osloniti na po moe nekoga sa strane ko ee pokretati motor kada je to potrebno. Odvojite i blokirajte crevo za vakuum pomoeu kIes!a. 17. strana mora da naide na odgovarajueu povrsinu u prirubnom delu razvodne rucice. Povezite tahometar za merenje ugla zatvaranja 10. To ne sarno da ne obezbectllje dobru masu. Uklonite provodnik za spajanje i ponovo poveiite sekundarni visokonaponski kabl bobine . skinite taj uredaj. sad ga vratite na svoje mesto. Podesite ugao zatvaranja pomoeu zavrtnja za podesavanje iIi pomeranjem nosaca platinske dugmadi na preporueenu vrednost u stepenima. Ukoliko ne vratite ovaj uredaj na mesto imacete radio smetnje. 15. aka je pricvrscena pomocll dva zavrtnja moze se skinuti pomocll odvijaca. Postoje i platinska dugmad koja se podesavaju okretanjem ekscentricnog zavrtnja. PrikljuCite crveni provodnik na primani prikljucak na bobini. A. Odvojite tahometar za merenje ugla zatvaranja obrnutim redosledom od opisanog u tacki 6. 4. r . U ovom slucaju odvijac sa opruznim driacem za zavrtanj biee od velik~ pomoe. postavite je na 050- vinu razvodnika. iii zamenite mazalicu.= SISTEM ZA PALJENJE I rukom sa osovine. B. Medutim. I U OVOID slucaju rucica se moze postaviti sarno na jedan naCin. Ts. Ako su provodnici vaseg instrumenta druge boje postupite prema uputstvu proizvodaca. na primer sa negativnim (-) ne ustinete primarni iIi kondenzatorski provadnik. Napomena: Neke vrste razvodnika na starijim tipovima automobila imaju uredaj za otklanjanje radio smetnji koji je postavljen preko platina. zategnite zavrtnje za podesavanje platinske dugmadi i iskIjucite glavni prekidac. Vratite na mesta kapu razvodnika postujuCi uputstvo koje je obratno uputstvu pri skidanju. 255 . Painja: Ova je vrlo vaino utiniti. Ako taj korak propustite to maze dovesti do ostecenja glavnog prekidaca. Ovakvi adapteri se obieno isporucuju sa memim instrumentom. okrenite ih da bi sveze mazivo doslo do bregova. Kod veGine ovakvih uredaja postoje dva provodnika. Ako ste uklonili uredaj za radio smetnje.. prema uputstvu koje je prilozeno uz prekidac. ali pre nego sto pritegnete zavrtnje za pricvrsCivanje vodite racuna da i broja obrtaja sa motorom. Painja: Nikada nemojte povezivati provodnik sa noseCim zavrtnjima karburatora iii Jiltera za vazduh. Pokrenite motor pomoeu daljinskog prekidaca i istovremeno motrite na tahometar. Ako se kod vaseg razvodnika razvodna rutica navlaCi na osovinu.

motreCi pritom na tahometar. Podignite poklopac na otvoru kape razvodnika i postavite odgovarajuCi sestougaoni odvijac u ! zavrtanj za podesavanje platinske dugmadi. Medutim. 4. dok motor dajte odeljak »)Provera i ugradnja sveCica« U ovom poglavJju. 6..' Podesavanje zazora (ngla zatvaranja) kod razvodnika sa otvorom na pokJopcn Napomena: Kod nekih tipova motora koji imaju radi u praznom hodu. a pritom i dalje imali kontakt izmedu prikljucaka bobine i primarnog provodnika. Kod veCine ovakvih uredaja postoje dva provodnika.. Da bi podesili zazar pla!inskih dugmadi kad razYodnika koji irnaju kapu sa otvowm. bite yam potreban adapter da bi prikljucili pomenuti provodnik. . I i 3. posebno kod Forda. Skinite tahometar obrnutim redosledom od redosleda iz taeke 1. vodeCi racuna da je glavni prekidac iskljueen. 2.! Ulvrtanj za podeSilvanje platinskih dugmadi. A. Kod nekih tipova automobila.. PrikljuCite crveni provodnik na primani prikljucak na bobini. To je ovaj prikljueak koji je povezan sa sklopom platinskih dugmadi u razvodniku. Okrenite zavrtanj za podesavanje u smeru kretanja kazaljke na satu da bi povecali ugao zatvaranja. izvadite odvrtae i zatvorite otvor na kapi razvodnika.Povezite tahometar za merenje ugla zatvaranja i broja obrtaja motora. vee moie stvoriti i potencijalnu opasnost postoji moguenost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. Ako kapa razvodnika vaseg motora ima otvor za podesavanje sledite navedene korake.. Posto ste podesili ugao zatvaranja.. podignele pok!opac o(Yora (1) i postavite odgovaraju6 scstougaoni odvijac (2) I. Paznja: Nikada nemojte povezivati provodnik sa nosetim zavrtnjima karburatora iii [iltera za vazduh... Crni treba povezati" sa »dobrom« masom. crrri i crveni. To ne sarno da ne obezbeduje dobru masu. ugradite ih pre nego sto nastavite sa podesavanjem. i u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu da bi ga smanjili. Ako ste tokom prethodnog podesavanja motora skinuli sveCice. Aka su provodnici vaseg instrumenta druge boje postupite prema uputstvu proizvodaca. a pomocu uputstva proizvodaca.. l. Ovakvi adapteri se obicno isporueuju sa tahometrom. 256 . UkljuCite motor i ostavite ga da radi na praznom hodu. 5.----------- . ovde je navedena osnovna procedura za povezivanje tahometra. P_ogle- razvodnik paljenja sa platinskim dugmadima. B. Mehanizam za podesavanje je samokoeeci.-:-l. na primer sa negativnim (-) polom akumulatora iIi nekim delom na bloku motora. kapa razvodnika ima otvor taka da se ugao zatva- ranja moze podesiti bez skidanja kape.

Odvojite provodnik (k~bl) svetice (pogledajte prethodno upozorenje). ali aka nemate prilicno veliko iskustva bolje je da trazenje kvara i popravku prepustite strucnjaku profesionalcu. latinska dugmad razvodnika palenja su uvek Odriavanje elektronskog sistema za paljenj e Odriavanje elektronskog paljenja obicno zahteva detaljna servisna uputstva sa tehnickim podatcima i uputstvima za ispitivanje.000 volti kod konvencionalnog sistema. koji izaziva mnogo manji broj problema. Kod Chrysler-a ovaj uredaj se zove »re\uctoT«.) Ista tako morate proveriti da Ii na kapi razvadnika i razvodnoj ruCici ima naprslina. • Kod linijskih cetvorocilindricnih motora .sa svecica na prvom i trecem cilindru. od 15.000 do 20. mozete i bez upotrebe specijalnih instrumenata da praverite intenzitet varnice i taka se liverite da Ii je greska u tom sistemu_ Paznja: Kada vrsite provent intenziteta varnice nemojte skidati provodnike sa sledeCih sveeica: • Kad motora V8 . General Motors }:>jezgro palenja«.. Da bi proverili intenzitet varnice uradite sledece: 1.sa sveCica na trecem i na 5 cilindru. Kao !ito je vee pomenuto. koji se prenosi na davae.sa sveCica na prvam i asmom cilindru. Kada se asovina razvodnika obrce zub diska prolazi pored kalema davaca i uspostavlja magnetne impulse koji se zatim sprovode do elektronskog kontrolnog uredaja.arma~ tura«. Takva obavestenja se mogu nati u prirucniku. Ako se za potrebe probe intenziteta varnice koriste navedeni provodnici.zadavala najvise problema. Ovako visok napon. prljavstine i korozije. Kontrolni meaaj je konstruisan tako da pre kine primarno kolo babine svaki put kada primi impuls od diska. i aka sumnjate u elektronski sistem za paljenje. Neke ad prednosti elektronskog paljenja su: mnago visi napon u sekundarnom kolu time se smanjuje mogucnost neispravnog paljenja. izmedu konvencj~ ona!nog i eltktronskog sistema za paljenje in101 bi'nih razlika. tako da je veoma vaino da pogledate neki od ovih sistema i kako se odriavaju. sa aspekta servisiranja te razlike su male. Medutim ako ne mozete da pokrenete motor vaseg automobila. kao i tranzistorska kontrolna kutija odnosno elektronski kontrolni uredaj. To moze da osteti razvodnu TUcicu iIi davae. Ford sliean uredaj naziva }).sa sveCica na 'prvom i cetvrtom cilindru. Zbog toga morate da proveriti da Ii je izolacija kablova u dabrom stanju i da su svi prikljucci Cisti i dobri. Pored diska nalaz1 se i magnetni davae. Na srecll veCina tih razlika Cine servisiranje laksim. Prekidanje primarnog kola bobine omoguCice da sekundarna kola proizvede visok napon koji je neophodan da izazove varnicu na sveCici.000 valti sto je znatno vise. Cvrsto uhvatite rukom gumeni stitnik i pomerajuCi ga leva i desna paz257 i l . to moze izazvati pojavu luka na razvodnaj rucici. Iako su razlike izmedu sistema konvencionalnag paljenja i sistema elektranskog paljenja velike. Medutim danas su platinska dugmad i kondenzator kod konvencionalnih sistema zamenjeni elektronskim sistemom za paljenje. medutim postavlja veliko opterecenje za kablove sveCica. Sa ovako povecanim naponom zazor elektroda na svecicama se maze povecati 5to daje bolje performanse. a i radni vek sveCica je mnogo duzi. bolje palenje pri vetim brzinama sto smanjuje potrosnju goriva i zagadenost izduvnih gasova. Na primer kod elektronskog sistema za palenje bregovi na osovini razvodnika zamenjeni su diskom sa zubcima. (Pogledajte odeljak "Provodnici svetica« u ovom poglavlju. Odvijac j\dapter za bobinu Stroboskopska lamp" • Tahometar • Stezae za creva Elektronsko paljenje moze da podigne napon na svetici do 40.Elektronsko paljenje Alai i malerijal SISTEM ZA PALJENJE • • • • • e • Izolovana klesta Voltmetar i ommetar iii Volt-ommetar Produini kabl Daljinski prekida. P bila ona komponenta automobila koja je . • Kod linijskih sestacilindricnih motom . i mnago pouzdanije startovanje matara. sveCice rede zakazuju. Razlike postoje i izmede elektronSklh sistema za paljenje razliCitih proizvadaca. • Kod motora V6 .

. To je zvuk varnice visokog napona koja preskace zazor. mozete ga ostetiti.. uzrok sto motor ne maze da pali nije u elektronskom sistemu za paljenje. kabla na motor u trenutku kada se motor pokrece. .:e.l veli ~a elektronskim paljenjem uklonite kabl sa svecice (1) i drzi!C ga na oka 6 mm od motora pomocu iwlovanih kljdta (2). koji drzite u ruci. . Nemojte vuCi sarno Jl. Nck:1 yam neko startuje motor. I)rzilc kraj kabla sveeice pomocu klesta za svecu. .dovoljno je na oko 6 do 9 mm.:f. koja imaju izolovane fuCice.lvojitc kabl sa sveCice. sigurno je da elektronsko paljenje nije uuok problema. iii kombinovanog instrumenta volt/ommetra. Aka varnica preskace zazor.\ \ \ Ii \ \ \\ l' I On bi tJ!vrdili da Ii su naslali problemi sa pokrctanjem motora !. problem u elektronskom sistemu za paljenje mozete naC! pomocu voltmetra i ommetra. :1. 1 I ! k:lhl Ijivo ~H.. blizu metal!log dela motora . Aka varnica preskoci sa. Bez obzira koji instrument koristite uvek cete imati dva provodnika crveni i croj. Pritom se maze cuti pucketanje. ~)Ilk sc motor startuje gledajte varnicu koja skare sa kabla. Ako va mica ne skate.SISTEM ZA PALJENJE if ( I \ . 25K . . oa motor.

pomocu kljuea. rade se sa ukljucenim glavnim prekidaccm) iIi u polozaju »start«. Kod elektronskih sistema za paljenje kod kojih davae radi" na principu »Halovog efekta«) marate proveriti da Ii je zatvarae koji se nalazi ispod razvodne rueice vezan sa maSOffi. modul iIi provodnici izmedu ovih delova. koji se meri izmedu negativnog prikljueka i prikljueka visokonaponskog provodnika. i kada nema napona na bilo kom delu sistema za paljenje osi u delu do glavnog prekidaca. glavni prekidae i prove rite da Ii postoji napon na (+) pozitivnom prikljueku bobine. Sva ispitivanja koja se vrse pomocu ommetra iIi pomocu volt/ommetra. Ponovo pogledajte uputstvo proizvodaca. Napomena: Kod nekih Chrysler-ovih sistema razmak izmedu davaca i zuba na osovini razvodnika moze uticati na rad sistema za paljenje. Za veCinu sistema za elektronsko paljenje patrebno je najmanje 9 volli. Da biste ga ispitali odvojite prikljueak davaea i izmerite otpor ommetrom. Ako davae nije u vezi sa masom aba ova merenja dace beskonacnu vrednost otpora. aIi kod veCine sistema otpor izmedu pozitivnih prikljucka primarnog namotaja je izmedu 0. osnovni tok ispitivanja pri trazenju kvara je sliean: 1. U tom slueaju radi se 0 povremenom 259 . SledeCi den koji ispitujete je namotaj davaea u razvodniku paljenja. Ispitivanja sa voltmetrom Se vrse kada je sistem za paljenje pod naponom.u iIi prekidu kola u modulu.SISTEM ZA PALJENJE Ispitivanje elektronskog sistema za paljenje Da bi nasli kvar na elektronskom sistemu za paljenje vaseg automobila. Napomena: Sva ispitivanja koja se rade pomocu voltmetra iIi pomocu volt/ommetra. morate odrediti da Ii je'u pitanju bob ina. Yrlo mali izmereni otpor ukazuje na kratak spoj. Yeoma veliki izmereni otpor ukazuje na prekid u namotajima.000 oma. mozete eliminisati bobinu kao moguteg uzrocnika neispravnosti. Kao sledece ukljueite. 2. pri prethodno opisanom ispitivanju. davaeu iIi provodnicima izmedu njih. Ako je sistem za paljenje. davae razvodnika i kontrolni modul ispravni. 4.5 i 3 oma. rade se kada je glavni prekidae iskljueen. Isto tako morate proveriti da namotaj davaea nije u kontaktu sa masom (da nije »probio na masu«) tako sto ce te izmeriti otpor izmedu oba provodnika namotaja davaea i kuCista razvodnika. Bez obzira da Ii je vas automobil do mace proizvodnje iIi iz uvoza. Da biste proverili da Ii je 'bobina ispravna iskljuCite prekidae paljenja i proverite otpore primarnog i sekundarnog kola. davae. Prvo cete proveriti napon akumulatora kako biste ustanovili da Ii je dovoljno napunjen za napajanje sistema za paljenje. 'Ovo ne vaii sarno aka sistem prekida (»trokira«) i ako povremeno prestaje sa radom. kada napon ne postoji na prikljuccima za ispitivanje. Sledeca ispitivanja se moraju izvrsiti u nizu da bi odrediIi koja je od komponenata sistema u kvaru. dok manji otpor ukazuje na kratak spoj. i u tom slucaju zamenite bobinu. Ispitivanja pomocu omrnetra moraju se vrsiti kada je sistem bez napona. izvrsite seriju ispitivanja prema uputstvima koja daje proizvodae. Uvek proverite koju vrednost navodi proizvodae. je obieno izmedu 8. Ovaj razmak se naziva »vazdusni zazor« i mora biti u granicama datim u uputstvu. na taj naCin osteticete instrument. S. Kada je glavni prekidae u bilo kojem od ova dva polozaja. Mnogo veCi izmereni otpor ukazuje na pre kid kola u kalemu iIi u njegovim provodnicima. Taj otpor je obicno izmedu 150 i 1200 oma. tj. Ako su otpori primarnog i sekundarnog kola bobine u okviru vrednosti koje daje proizvodac. ukoliko ga nemate morate obezbediti pomocnika. napon akumulatora automobila prisutan je u provodnicima i svim delovima sistema za paljenje. Napon akumulatora mozete proveriti pomocu voItmetra. odnosno zatvorena. dok veoma visok ukazuje na prekinuto kolo. Otpor sekundarnog kola bobine.000 i 12. Ako davae zadovolji ova ispitivanja mozete ga eliminisati kao uzrok problema u sistemu za paljenje. Aka nije anda davae ne moze da generise signal zn kontrolni modul. dao jaku varnicu mozete pretpostaviti da su bobina. Za neka ispitivanja. bice yam potrebni i produzni kablovi. osim voltlommetrom. Daljinski prekidae je vrlo koristan za mnoga ispitivanja. Ako sistem za paljenje ne daje varnicu.u ommetra. (Yidi odeljak »Indukcioni kalem (Bobina)« na kraju ovog poglavlja). Osnovni tok ispitivanja kratkom spoj. Paznja: Nikada nemojte ispitivati kola pod naponom pomo{. 3.

Osnovno je da proverite elektrienu provodnost provodnika izmedu modula i senzora. Motor se ukljuti i ostavi da radi na praznom hodu. koje su i onaka prisutne u brojnim prirutnicima. Provera rada jednog elektronskog sistema za paljenje nije taka teska aka razumete osnovne principe onaga sto radite. Paljenje se obicno podesava pomotu stroboskopske lampe (svetlo koje se pali visokonaponskim impulsom sveciee na prvom eilindru). Podesavanje paljenja Ala! i ma!erijal mikro sekundi i meri se brojem stepeni (uglom) »pre gornje mrtve tacke« za svaki klip koji se krece U okviru svog ciklusa. Obicno se creVQ vakuumskog uredaja za podesavanje pretpaljenja. Medutim postoji i naCin da se prevazide ovaj problem .) Neki motori imaju nekoliko oznaka na prigusniei vibraeija i jedan zub na p6klopeu razvodnog mehanizma. kako bi se dobilo maksimalno iSkoriscenje motora. Ovo van i za podesavanje elektronskog paljenja. iIi ako motor ponekad radi a ponekad ne. Ako vasa ispitivanja pokazu da nema prekida iIi kratkog spoja u provodnieima izmedu modula i davaea. ovde necemo ni pokusati da navodimo sve pojedine informacije.reeiproeno podesavanje. zatim provodnik koji napaja modul naponom sa akumulatora kada je glavni prekidac ukljucen. on bi trebao da radi. Napomena: Ova vazi sarno za matoTe sa parnim brojem cilindara i ne moze se primeniti na motore . a da ipak pravilno podesite osnovno paljenje. S obzirom na veoma velike razlike izmeoll sistema i na slozenost koja je postala uObicajena kod novijih tipova sistema za paljenje. i aka imate prave podatke iz uputstva. Ako to nije'slucaj. Da biste proverili provodnike potrcbno je da opet pogledate uputstvo kako biste odredili priljucke koje je potrebno ispitati. zub iIi slicnu oznaku na tdak celieni tocak koji prievrsten na prednji kraj radiliee. Sada ste problem sveli na dva moguca uzrocnika zbog kojih motor ne moze da upali iii sto se varniea povremeno gubi: kontrolni modul paljenja iIi provodniei (instalaeija). i ako modul dobija napon i ima masu. skine i zacepi. izgledace kao da je oznaka za podesavanje paljenja nepomicna. koji se nalazi na razvodniku paljenja. Prove rite da problem nije u provodnieima tako sto cete pomerati i uvijati provodnike prilikom ispitivanja. pricvrscenu na poklopae razvodnog mehanizma. Posto je zazor (iii vreme zatvaranja) platinske dugmadi pravilno podesen. na kojoj je oznaeeno nekoliko podeoka za podesavanje paljenja.SISTEM ZA PALJENJE 6. Svaki put kada sveCica na prvom cilindru da varnieu. Drugi imaju sarno jednu oznaku na prigusnici vibracija i plocu. stroboskopska lampa se povezuje za kabl sveCiee pfvog eilindra. Mnogi moduli su i uzemljeni preko ovog provodnika. Metoda pridruzenog eilindra omogucuje yam da stroboskopsku lampu povelete i sa nekom drugom sveCicom (osim svecice prvog cilindra. Stroboskopska lampa se uperi tako da osvetIjava tacke koje se nalaze na prigusnici vibracij a. nastavak i nasadni kljuc Krpe Kreda Stezac za erevo vrha obezbedi da cd sveCica upaIi smesll u S svakapodesavanja paljenja je da se pravom trenutku. Najveci broj motora ima osnovnu oznaku za pOdesavanje (reper) datu kao liniju. prev. Jedno-· stavnim recima. prim. najverovatnije je da je sam modul u kvaru i treba da se zameni. Ugao pa!jenja se cesto nazi va i ugao pretpaljenja. Paljenje se podesava tako sto se poravnaju dye od ovih tacaka dok motor radi. te se ave oznake nalaze i na kaisniku. stroboskopska lampa zasvetli. pravilno podeSavanje paljenja moze se dobiti i »metodom pridruzenog cilindra«. (Prigusniea vibraeija je cesto u sklopu sa kaisnikom. i uredaja za kontrolu izduvnih gasova kod novijih tipova automobila ponekad je tesko povezati stroboskopsku lampu sa svecieom prvog cilindra. Vreme paljenja varniee je nekoliko 260 Zbog dodatne opreme kao sto je uredaj za klimatizaciju. S obzirom da se varniea javlja u trenutku kada je prigusniea vibraeija u istom polozaju u odnosu na oznaku. NaCini povezivanja stroboskopske lampe • • • • • Stroboskopska lampa Racva.

2.F"'------SISTEM ZA PALJENJE I Odredivanje prvog cilindra I i ·1 ItI CD do 1::1 CD 010 ~. Peio. Peugeot.'. Kod motora sa osam cilindara. gde je urezan II metal. iIi u prirucniku za vas automobil. mercedes. tako da one budu vidljive. poprecno p05tavljeni (8) Peio i Volvo V6. prema redosledu paljenja prvom cilindru je pridruzen treCi cilindar. 0'0 . Podesavanje paJjenja Da biste podesili osnovno paljenje motora (iIi pretpaljenje) na automobilima koji nemaju kompjutersko podesavanje paljenja. Za mutoTe 2lJ scst cilindJrll ' (7) General Motors V6. POrSe sestodlindricni bokser (9) ford V6 (10) Svi V6 osim pezna.~ (0 I ~I ® ® Za molOTe $11 celiri dlindra (l) Saab. poriI. mercedes. kadillllk 425 (13) svi osim ford. valva i poprecni postavljeni dienerai motors (11) Svi liniski sestocilindricni OiO o. Porsche (3) Honda. renua. 1. na usisnoj grani. Saab f§0o~ 000 •. prema redosledu paljenja prvom cilindru je pridruzen peti cilindar. Kod motora sa sest cilindara to je cetvrti cilindar prema redosledu paljenja. Snbaru (2) Volkswllgell. korl poprecno postavljenih molora (4) Svi popreclIo poslavljeni moWn osim Hunde (5) Reno.0 Za mutore sa osam dlindara (12) ford. OznaCite kredom na cistoj povrsini dye tacke koje zelite da poravnate tokom poddavanja paljenja. Kod motora sa cetiri cilindra. postupite na sledeCi naCin. Sab (6) Svi osim Renaulta.oool CD looo. Prove rite u 261 . pocie. Redosled paljenja mozete nac. kadillak 425 00 00 @OO @OO sa tri odnosno pet cilindara. Cilindar pridruzen prvom cilindru motora moze se odrediti na sledeCi naCin. Krpom oeistite oznake za podesavanje paljenja motora pre nego sto ga pokrenete.

izmedu wecice (3) i gumcnog stitmka (4). Crveni se vezuje na pozitivni (+) pal akumulatara. Aka stroboskopska lampa radi na naizmenicnu struju (AC).tKUmulatnra. a emi provodnik (i) nu negativni pol Clkumul:uora. Proverite u prirucniku za vas auto mobil koji je cilindar motora oznacen kao prvi. Kod novijih tipova matora vrednost pretpaljenja naznacena je na plaCici matara iii na nalepnici u motornom prostoru. Za strabaskapske lampe kaje rade na jednosmernu struju (DC). Adapteri za povezivanje isporucuju se sa stroboskopskom lampom. Ako crevo nije blokirano motor ce raditi neravnomerno i bice nemoguce proveriti pretpaljenje. potrazite vakuumski uredaj za pretpaljenje na razvodniku paljenja. Crycni provodnik (5) koji I'oeii s.) .SISTEM ZA PALJENJE ®( i . On se povezuje sa sveCicom iii sa kablom sveCice prvog ciEndra na motoru. Ako je to slucaj kad vaseg automobila. Odvojite gumeno ere va taka sto ga povucete sa sklopa.Jvi varnica na sveCici stroboskopska !ump<I cc zasvclliti.troboskopske lampe (6) treba ptlvczmi [1:1 pozilivan pol . pomocu adaptera (21. ovi provodnici nisu potrebni jer patrebnu struju za rad lampa dabija iz kucne instalaeije (220 V). oba creva se . Bez obzira odakle se napaja. Ako razvadnik ima dve vakuumskc membrane. Bez obzira na tip prikljucka nikada nemojte probadati kabl sveCice iii gumeni stitnik sa ostrim prikljuckom radi povezivanja stroboskopske lampe! 4. 262 Napomena: Ako pianirate da kupite stroboskopsku lampu. prirucniku uputstva za padesavanje pretpaljenja za vas motor. a oznaka na kaji'iniku radilicc (8) bite vidljivi\ u palai-aju uz plocicu (9) Oll kojoj su obeldeni uglovi prelpaijcnja. ali kod veCine matara ono se skida i blakira. 3. i blokirajte kraj creva. Kod nekih matora creva vakuuma ostaje prikljuceno tokom podesavanja pretpaljenja.[ ! I . Ovakav tip prikljucka olaksava rad i naziva se »induktivna stipaljka stroboskopske lampe«. . erni provodnik se pavezuje na negativni (-) pal akumulatara. pokusajte da nabavite onu kaja dobija impuls sa provodnika svecice preko 5tipaljke. ! PrikljuCite provodnik (1) slrobo~kopskc lampe. stroboskapska lampa ima jos jedan provodnik. Pavezite strobaskapsku lampu na matar. Svaki put kada sc j.

ili u obrnutom smeru. Da bi podcsili paljcnje. 263 . lagano zakreeite razvodnik u smeru kazaljke na satu. U gasite motor. Pogledajte odeljak "Podesavanje . 7. dok se oznake ne poravnaju. Po novo proverite pretpaljenje jer se prilikom zatezanja zavrtnja moze dogoditi da se razvodnik· pomeri. Vodite racuna dn neki od provodnika nije u blizini ventilator3 iIi drugih pokretnih delova motora. gde se razvodnik vezuje na motor (2). /--\ 12.·":'::. Usmerite stroboskopsku lampu prema oznakama vodeCi racuna da rukom iIi lamporn ne zakaCite ventilator motora. Dok motor radi. Ovim je osnovno podesavanje prepaljenja zavrseno. Odvojite i prikljucak sa sveCice prvog cilindra. 10. odvrnite znV'ftanj za pricvrscivanje rnzvodnika paljenja. Ako su kredom povucene oznnke poravnate to znaCi da je pretpaljenje motora prnvilno podeseno i dn moiete preCi na tacku 11. 8. SISTEM ZA PALJENJE I moraju odvojiti i blokirati. koji se nalazi sa spoljne strane donjeg dela razvodnika oa mestu gde se razvodnik vezuje na motor. Ako oznake nisu poravnate predite na sledecu tacku. octvrnile zavrtanj za pritvrscivanje razvodnika p:tljenja (I): potraiite ga na spoljnoj donjoj strani razvodnib. 6. okreCite ga u smeru okretanja razvadne ruCice aka zeIite da smanjite ugao pretpaljenje (da dobijete kasnije pretpaljenje). 11. zazora (ugla) zatvaranjzl\( U ovom poglavlju. Ovaj zavrtanj u stvari priteze nosac koji drzi razvodnik U pravom poloiaju. 9. podesite ugao zatvaranja i ostavite motor da radi oko 15 minuta da bi postigao radnu temperaturu pre nego sto pristupite podeSavanju . Dok motor radi i dok je stroboskopska lampa ukljucena i usmerena prema oznakama. ZakreCite razv()dllik (3) dok IlC poravnate awake za ra1jcnje. Da biste odvrnuli ovaj zavrtanj potreban yam je odgovarajuCi kljuc. ·5."~' . pretpaljenja. Ako je u pitnnju sistem paljenja sa platinskom dugmadi. Odvojite prikljucke stroboskopske lampe sa akumulatora iIi izvora struje. Pritegnite zavrtanj koji drii razvodnik paljenja. ObrCite ga u smem suprotnom od smera okretanja razvodne ruCice razvadnika aka zelite da poveeate ugao pretpaljenja. Obrntite paznJu nn poloinj vakuumskih vodova dn bi ih kasnije Inkse pravilno prikljucili.j Fi.

i mora se povezati sa masom . Nadite prikljucak kompjutera ispod pregrade i kratko spojite prikljucke A i B. godine. ruiicasti provodnik sa svetlozelenim prikljuckom se nalazi na zadnjoj desnoj strani motora u blizini razvodnika. razvodnika paljenja da bi eliminisali kompjutersku kontrolu paljenja. UpaliCe se kontrolna Jampica sa porukom »oProverite I \ motor« (Check Engine). Pre nega sta izvrsite proveru paljenja. CHEVROLET SA UBRIZGA VANJEM GORIVA. paljenja. Pronadite elektronski kontrolni modul na sredini leve strane prednje stene. Da bi se na ovom motom podesilo paljenje mora se premestiti senzor koji se nalazi na prednjem kraju motora. nalazi sa leve strane motora za prazan hod) a II zadnjem delu motornog prost ora kod modela 1982-1983. CADILLAC SA UBRIZGA VANJEM GORIV A. Kompjuter se nalazi ispod odeljka za rukaviee~ Nadite ga ina snopu prikljucnih kablava se nalazi ljubicasti provodnik pricvrscen pomocu izolir trake. pretpaljenje se povecava. AMC MODELl SA SEST CILlNDARA (opremljeni Fordovim elektronskim paljenjem). Odvojite cetvoropolnij prikljucak sa 264 OLDSMOBILE MODEL 1977. Ovim se ukljucuje samo-testiranje i kompjuter ce obezbediti fiksno predpaljenje. --- SISTEM ZA PALJENJE 13. AMC MOTORI SA CETIRI CILINDRA (i GM motor Iron Duke od 2. jer time se maze unistiti kompjuter. Ovaj prikljucak u normalnom radu nema funkciju i sluzi sarno za pomenutu svrhu. Deblokirajte vakuumska ereva i postavite ih na svoje mesta. Ako seozar pomerate u smeru obrtanja remenice time ! smanjujete pretpaljenje. koji nije prikljucen. Ovim se onemogucava kampjuterska kontrola visokanaponskog kola i zasvetlice signalna lam pica "Prove rite motor« (Check Engine). u blizini remenice na radilici. i izbrisite kod greske iz memorije kompjutera tako sto izvadite osigurac kompjutera. GM (Svi osim onih koji su opremljeni uredajima za ubrizgavanje goriva iIi sa MISAR-om). Povezite ga sa masom i pakrenite motor. Ni u kom sIucaju ne pove- zujte taj prikljucak sa masom kod bilo kog modela Cadillac-a proizvedenog posle 1980. Ovim se sprecava kompjuterska kontrola pretpaljenja. Na modelima Seville i Eldorado iz 1980. godine.Odvojite i prikljucak iutog i ernog provodnika i kratko vezite muske polove prikljucka pre osnovnog podesavanja paljenja. iii skinete klemu sa akumulatora iostavite ga bez napajanja za oko 10 sekundi. Ovim se onemogucava kompjuterska kontrola visokonaponskog kola i zasvetlice signalna lampiea "Proverite motor« (Check Engine).--. Ovim sesprecava pretpaljenje~ tako da se potom moze izvrsiti osnovno podesavanje paljenja. Odvojite vakuum erevo sa razvodnika paljenja i blokirajte ga. I. i izbrisite kad greske iz memorije kompjutera taka sto izvadite osigurac kompjutera. IskljuCite cetvoropolni prikljucak sa razvodnika paljenja. SA MISAROM (Tornado). Zatim izvrsite osnovno podesavanje pret- paljenja. Povecajte broj obnaja motora na 1600 o/min. FORD SA EEC-I & EEC-IL Potralite kompjuter i izvadite iz njega programski sklop (iskljucite ga). Kod vozila gde kompjuter kontrolise broj obrtaja na praznom hodu nemojte podesavati iIi odvajati ovu kontrolu. FORD SA EEC-IIL Potralite kompjuter i j . godine. Potom ponava pakrenite motor i proverite opet paljenje. . tako sto ce te izvaditi osigurac iii skinuti klemu sa baterije i ostaviti kompjuter bez napajanja za oko 10 sekundi. iIi skinete klemu sa akumulatora i ostavite ga bez napajanja za oko 10 sekundi. Ako senzar pomerate u obrnutom smeru. ! pre nego pristupite proveri paljenja. PONTIAC SA UBRIZGA VANJEM GORIVA. AMCIRENAULT ALLIANCE. Ovo uradite pre nego sto pakrenete motor. Po proveri paljenja ponovo prikljutite cetvoropolni prikljutak. i ne zaboravite da izbrisete iz memorije kompjutera )kod« greske posta zavrsite sa podesavanjem \i iI! Posebna uputstva za kompjutersko paljenje Kod aUlOmobila koji su opremljeni kompjuterskom kontrolom paljenja moraju se preduzeti neki koraci pre nego sta se pristupi proveravanju osnovnog podesavanja pa!jenja. 0dvojite i blokirajte vakuum erevo pre osnovnog podesavanja paljenja. Zatim izvrsite proveru paljenja. CHRYSLER (sa kompjuterskom kontrolom pretpaljenja).5 lit): Iskljucite cetvoropolni prikljutak sa razvodnika paljenja. Po pro veri paljenja ponovo prikljuCite cetvoropolni prikljucak. Nadite ruzicasti provodnik sa svetlo zelenim prikljuckom i iskljucite gao Prikljucak se kod modela 1981. pomocu produlnog kabla poveiite prekidac na leptiru karburatara sa masom. ugasite motor i premestite senzor. Izvrsite pocetnu proveru paljenja. Up alice se signalna lampica "Proverite motor« (Check Engine).

Igla meraea vakuuma mora dva do cetiri puta poskoCiti poka- zujuCi time da kompjuter prelazi u samodijagnostiku.ekajte oko 15 sekundi i zatimizjednaCite pritisak..11' J! Na slid leva. Ugao pretpaljenja pri povecanom bwju obrtaja biee 27 do 33 stepena. motor radi na praznom nodu a vakum. U tom trenutku taeka paljenja ce biti izmeou 27 i 33 stepena. Sac. izvadite iz njega programski sklop (iskljui. je poveb. tako da se v<lrnica nn sveCici javlja ranije.::1 ='J .jl / 2::'-i-"--~ I / ~ \\ -f " 1/ \. IIi ukljuCite samodijagnostiku kompjutera tako sto cete ugraditi merae vakuuma izmedu invert- nog ventila·i solenoida invertnog ventila na desnom unutrasnjem blatobranu. FORD SA EEC-IV. Na slid u sredini broj ObflJja mOIOw.ki regulator pa!jcnja je iskljucen tako da nema ni vakuumske ni centrifugalne regulacije paljenja. I oa krnju. Voltmetar ce dva puta zapulsirati i broj obrtaja motora ce se poveeati na·2. \\ } \\\.000 o/min. Prikljucite voltmetar na prikljueak br 4 sestopolne dijagnostieke prikljuenice i na pozitivan pol baterije. ~ \ \ -. pri 2000 o/min rade i ccntrifugalni i vakumski regulator paljen]a. Zatim izvrsite osnovno pOdesavanje pretpaljenja.SISTEM ZA PALJENJE ~I -. 265 .n na 1000 o/min i centrifugalni regulator fadi. na slid desno. Ovim cete prebaciti kompjuter u samodijagnostiku pri eemu motor radi na praznom hodu. Pustite da motor radi u praznom hodu i pomocu ruene vakuum pumpe napravite vakuum od najmanje 500 mm na (jasno obeleienom) ventilacionom otvoru na senzoru za merenje razlike u pritisku izmedu spoljne sredine i usisne grane.'ite gal.( ~===. Zatim kratko spojite prikljucke 2 is. Broj obrtaja praznog hoda motora ce se poveeati (kompjuter aktivira leptir).

Potom mozete izvrsiti osnovno podesavanje. Primeticete da se oznaka pomerila za nekoliko stepeni ispred gomje mrtve tacke. Sada dodajte gas pomeranjem po luge gasa iz motomog prostora. Ovo se desava zbag naglog pada vakuuma u usisnoj grani kada se doda gas. 3. Popravite razvodnik paljenja odnosno vakuumski regulator paljenja ako je potrebno. Ovo je momenat kada stupa u ~I 266 . Kod najveceg broja automobila mehanieka regulacija pocinje negde oko 1000 o/min. Proverite polozaj oznake 'za paljenje pomocu stroboskopske lampe. Modul za paljenje ima ugradenu funkciju za vracanje paljenja unazad. Osnovno pOdesavanje pretpaljenja obezbeduje pravilno paljenje sarno pri jednom broju obrtaja. proverite da Ii se vakuum ne gubi na .centrifugalni regulator. Tokom ubrzavanja. Stoga varnica mora da skoci ranije i da omoguCi efikasno sagorevanje smese . Posto se broj obrtaja i opterecenje motara menjaju. potrebno je proveriti jos jedan vazan mehanizam za podesavanje paljenja .to su vakuumski uredaj i centrifugalni regulator paljenja. Napomena: Ako nije doslo do povecanja ugla pretpaljenja. prikljuCite stroboskopsku lampu i odvojite crevo za vakuum sa vakuumskog regulatora na razvodniku paljenja.SISTEM ZA PALJENJE FORD SA Meu. mehanieki regulator reaguje na braj obrtaja motora. 1z tih razloga provera rada ova dva uredaja treba da budu ukljueena u svaku proceduru podesavanja motora. Pogledajte odeljak "Vakuumski regulator paljenja« u ovom poglavlju. Centrifugalni mehanicki regulator paljenja Provera fada vakuumskog regulatora vrsi se na sledeCi naCin. Specifiena vrednos! broja obrtaja motora pri kom poCinje mehanicka regulacija paljenja lezi u veoma sirokom opsegu. Ako motor automobila treba da radi efikasno pri svim brzinama i pri svakom opterecenju. gde je prikazana procedura zamene. 2. u razvodnik se ugraauju dva uredaja koja kontrolisu paljenje pri razliCitim uslovima opterecenja i pri raznim brzinama . koji reaguje pri promeni opterecenja pod kojim radi motor. Obzirom da je vreme koje preostaje za sagorevanje kratko. veravatno se ploca platinske dugmadi zaglavila u kuCistu razvodnika. Aka to nije moguce neka neko sedi u kolima i nagio pritisne i pusti pedalu gasa: Videeete da je oznaka dosla na gotovo isto mesto gde je bila po pocetnom podesavanju. koji nastaje pri putnim brzinama. Proverite osnovno paljenje kako biste bili sigurni da je pravilno podeseno. Zamenite crevo aka je neispravno. menjaju se i zahtevi za pretpaljenjem. na prethodno opisan natin. Da bi se postigao maksimum efikasnosti motora. Na nekim uvoznim vozilima . Ako problem nije u tome onda je vakuumski regulator predtaljenja neispravan i mora se zameniti. Kao sledece. prikljuccima. Za razliku od vakuumskog regulatora paljenja. potrebno je dodatno povecanje ugla pretpaljenja kako bi se prihvatila bogatija smesa goriva i vazduha.centrifugalna mehanicka regulacija pacinje vee kod 150 o/min. Pre nega sto pokrenete motor.naprimer kod Opela . -1. a zatim se vratila u polozaj gde je bila kada ste je proveravali pre dodavanja gasa. povecanje pretpaljenja koje obezbeduje vakuumski regulator nije dovoljno. Mehanicki uredaj za regulaciju paljenja reaguje pri ubrzanju i pri vecem broju obrtaja motora. isto tako zahteva dodatno povecanje ugla pretpaljenja. a prema proceduri koja je prikazana u prethodnom odeljku. Veliki vakuum u usisnoj grani. Zbog toga sto se broj obrtaja poveeava ostaje manje vremena za takt eksplozije. Smanjenje vakuuma omogueuje povratnoj opruzi u vakuumskom regulatoru da vrati ploeu plat inske dugmadi u razvodniku na kasnije paljenje. Ako ste dobili prethodno opisane rezultate to znati da vakuumski regulator paljenja pravilno funkcionise. neophodno je da svaka sve¢ica pali smesu u tacno odredenom trenutku. Provera vakuumskog regulatora 4. Ako oznaka paljenja ne promeni polozaj. i da Ii je creva za vakuum celo. Posmatrajte polozaj oznaka dok ih osvetljavate pomocu stroboskopske lampe. Dok motor ravnomerno radi pri povecanom praznom hodu (najmanje 1500 a/min) odvojite i prikljuCite crevQ za vakuum na razvodnik. kada vakuum u usisnoj grani padne. iii je oslabila povratna opruga vakuumskog regulatora. Da bi se dobio najveCi koeficijent iskoriscenja neophodno je da ova dva uredaja rade pravilno. IskljuCite kasnije paljenje vadenjem prikljueka sa crnim i zutirn provodnikom i kratkim spajanjem dva muska prikljucka.

Ustinite prstima crevo (iii ereva) za vakuumski uredaj. Uklonite razvodnu ruCicu. . skida se pornocu odvijaca.kog rcgulmora {y. Ugradite razvodnu rucicu.. to znaci da vakuumski regulator propusta i da ga morate zameniti. a membrana deluje na polugu vakum. U takvim usiovima potrebno je dodatno povecanje ugla pre'tpaljenja da bi motor mogao efikasno da radi. Ukoliko ovo vracanje izostane. Pomerite mehanizam ploce platinskih dugmadi u razvodniku u suprotnom smeru ad dejstva opruge i zadrzite ga u tom polozaju. Provera rada vakuurnskog reguIatora paljenja Rad vakuumskog regulatora paljenja se moze proveriti i bez stroboskopske lampe.----.iljenja (2).- SISTEM ZA PALJENJE Pri malom gasu (pri niskom broju obrtaja motora) u usisnoj grani se stvara veliki vakuum i pritom u cilindre dolazi manja kolicina smese vazduha i goriva. Naponi'ena: Ukoliko ste dosE do zakljueka da se vakuumski regulator paljenja mora menjati.. Predite na odeljak "Zamena vakuumskog regulatora paljenja« u ovom poglavlju.. 5. i time povecava pretpaljenje kako bi motor magao da zadovolji zahtevima opterecenja. a aka se navlaci na oSQvinu. koja Z<lkrecc nosecu ploeu pJatin~kc dugmadi (3) mcnjajuCi 7. na sledeCi nacin. Popustite mehanizam ploce platinske dugmadi vodeci raeuna da crevo ostane ustinuto (blokirano). on zakrece nosecu ploeu platinske dugmadi za nekoliko stepeni.. U tom trenutku se ploca platinskih dugmadi mora vratiti u pocetni polozaj. Kada vakuumski regulator paljenja radi. U pitanju je crevo koje povezuje usisnu granu sa vakuumskim regulatorom paljenja. 8.. Ugradite kapu razvodnika palj"enja. paljenje mora da nastupi ranije u toku takta sabijanja.. Mehanizam se u toj situaciji mora malo vratiti i zadrzati u tom polozaju. prilom ugno (momen~t) p<lljcnja. Da bi se postigao maksimum snage i najmanja potrosnja goriva pri delimicno otvorenom leptiru za gas. 3. na naCin opisan odeljku »Razvodnik paljenja« 2. Dok motor ne radi skinite kapu razvodnika. Aka se ne zadrzava.l V~kuumski regulator paljenja (1) jc pricvrscen na razvodnik.---------. 268 . Vakuumski regulator paljenja ima povratnu oprugu koja omogucuje da se noseca plata platinske dugmadi vrati u normalan polozaj kada nema uticaja vakuuma motora_ To se desava pri naglom ubrzanju iIi kada motor ne radi. povlaCi se navise. i to pretpaljenje se obezbeduje pomocu vakuumskog regulatora paljenja koji se nalazi na razvodniku (centrifugalni regulator paljenja je obraden u drugom delu ovog poglavlja). Razvodna rutica koja se prievrscuje na osovinu razvodnika pomocll dva zavrtnja. 1. 4.Zamena vakuumskog regu!atora paljenja{( u ovom poglavlju. mora se zameniti vakuumski uredaj zbog toga sto povratna opruga ploee platinskih dugmadi zaglavljuje. predite na odeljak ». Odvojite crevo vakuumskog regulatora.. 6.

A pri svim brzinama i pri svakom opterecenju) ko motor automobila treba efikasno da radi 267 L ----- . 2. Podesavanjem paljenja se osigurava pravovremeno paljenje sarno pri jednom braju obrtaja. pogresno II Odvijac II Klesta • Vakuumski regulator paljenja onda je neophodno da se na svakoj svecici pravovremeno javi varnica. Uklonite blokadu vakuumskog creva i prikljucite ga na razvodnik paljenja. crevo propustaju. I kod ovog ispitivanja moze yam biti potreban pomoenik. • Detonacija (ostar iIi metalni zvuk pri ubrzanju iIi kada je motor pod opterecenjem) • Pregrevanje • Motor nastavlja da radi posle iskljucivanja glavnog prekidaca (dizelovanje) • Pregorevaju ventili (preveliko pretpaljenje pri visokom braju obrtaja) • Tesko pokretanje (startovanje) motora Razlozi zbog kojih nastaje preveliko pretpaljenje su: . Odvojite vakuum crevo sa razvodnika paljenja i blokirajte ga kako bi se eliminisao uticaj vaku- tegovi centrifugalnog regulatora zaglavljuju. pogresno prikljuceno crevo vakuuma. U gasi te motor. U daljem tekstu je prikazana provera mehanickog regulatora pretpaljenja. 4. neispravan vakuumski prigusni ventil. pogresno osnovno podesavanje pretpaljenja. Efekti vakuumskog i mehanickog regulatora paljenja su kumulativni. mehanicka regulacija ipak moze da se realizuje. Posto se braj obrtaja motora i opterecenje menjaju. Bez obzira sto vakuumski regulator porn era kompletan mehanizam ploce platinskih dugmadi. 6. Problemi koji mogu nastati zbog kasnog paljenja su sledeCi. tegovi centrifugalnog mehanizma zagiavili u »spoljnom« polozaju. vakuumski prekidac tecnosti za hladenje iIi solenoid u liniji vakuumskog mehanizma. membrana vakuumskog regulatora iIi vakuumsko umske regulacije tokom ovog ispitivanja. Ako mehanicki centrifugalni regulator paljenja pravilno radi onda ce se pretpaljenje povecati (povecava se sa povecanjem broja obrtaja motora) tim broj obrtaja motora prede 1000 o/min. a na nacin kako je ranije opisana U ovom odeljku. zacepljen iIi neispravan vakuumski prigusni ventil. vakuumski prekidac tecnosti za hladenje iIi solenoid koji sprecava da vakullm dode do razvodnika u llslovima putne voznje. Ako se to ne dogodi to znati da je uredaj u kvaru i potrebna je pomoe profesionalca da se izvrsi popravka. U osnovi vakuumska i mehanicka regulacija su tako uklopljene da daju mnogo veee poveeanje ugla pretpaljenja nego svaki od ovih sistema pojedinatno. slomljena iIi slaba opruga u mehanizmu centrifugalnog regulatora. 1. Vakuumski regulator paljenja Ala! i ma!erijal Traienje kvara i I I Problemi koji mogu nastati zbog preteranog povecanja ugla pretpaljenja su sledeCi. 3. Odvojite i prikljucak sa prvog cilindra. Odvojite stroboskopsku lampu od baterije iIi od izvora napajanja.to su vakuumski i centrifugalni regulatori paljenja. ploCa platinske dugmadi zaglavljuje u kuCistu razvodnika. Oznake koje posmatrate treba da pocnu da se pomeraju kada se promeni broj obrtaja motora. PrikljuCite stroboskopsku lampu pre nego sto pokrenete motor. Pokrenite motor i poveeajte broj obrtaja posmatrajuCi oznake. postavljen prikljucak vakuumskog regulatora na razvodnik (kod veCine motora vakuum ne treba da se dobija na razvodniku pri radu motora u praznom hodu). • Povecana potrosnja goriva • Gubitak snage motora • Tesko pokretanje (startovanje) motora RazIo"zi zbog kojih dolazi do kasnog paljenja su: pogreSno osnovno podesavanje pretpaljenja. 5. onda se i trenutak paljenja mora menjati.SISTEM ZA PALJENJE dejstvo mehanicki regulator. Da bi se to postiglo U razvodniku paljenja postoje dva uredaja koja kontrolisu trenutak paljenja pod raznim opterecenjima i pri raznim brojevima obrtaja motora .

postupite prema sledeeoj proceduri. 4. poluga ie povezana sa plocom platinskih dugmadi preko zavrtnja sa urezom iIi opruznog osiguraca. u razvodniku nema vakuumskog mehanizma paljenja. . (iIi creva) vakuuma koja su prikljucena na vakuumski regulator paljenja. Obicno se ovaj reguiator pricvrscuje pomocu dva zavrtnja. 1.. Nll gomjaj slici . 2. Ugradite novi vakuumski regulator palienja sledeei tacke od 2 do 5 obrnutim redosledom. ceo sklop se mora otpustiti da bi se poluga odvojila (pogledajte tacku 5). i u tom slucaju bite vam potreban odvijac odnosno klesta da oslobodite polugu.i. " " Centrifugalni regulator paljenja U marni i sekundarni sistem rade zajedno kao bi proizveli visoki napon koji je dovoljno jnk da uvodu ovog poglavlja objasnili smo kako pri- / Zarnena vakuumskog regulatora paljenja Ako ste zakljucili da morate da zamenite vakuumski regulator paljenja. Kod drugih tip ova automobila poluga je sarno postavljena u urez. i~ / I Mchnniznm cemrifugninog regulator. 3. 6. Ako je kod vas taj slucaj. Kod nekih automobila ova. Ova poluga povezuje vakuurnski regulator sa plocom platinskih dugmadi u razvodniku.oviuc razvodnika dovoljno velikn dn st! legovi pokrcnu pod ulicajcrn ccntrifugalnc sileo ida istcgllu oprugc (4). osim sto kompjuter elektronskim putClll podesava paljenje. Ona obavlja isti zadatak kao i mehanicka vakuumska membrana na razvodniku paljenja.SISTEM ZA PALJENJE Napomena: Kod veeine motora opremljenih kompjuterskom kontrolom. 5. Odvojite polugu vakuumskog regulatora palienja. Na donjoj slid prikazana je Silu~cija kada jc brzinn obrlanja Q. Uklonite kapu mzvodnika i razyodnu ruCicu prema opisu iz odeljka »Razvodnik paljenja« u ovom poglavlju. Obezbedite ispravan dec za zamenu iz prodavnice rezervnih delova.) puljen]". Skinite ih pomoeu odvijaca. svi pomenuti delovi su vee uklonjeni. prikaz~na 269 . Napomena: Ako ste u ovom trenutku zavrsili sa proverom rada. Kod Chrysler-ovih motora sa elektronskom kontrolom varnice vakuumska membrana se nalazi u samom kompjuteru. i time kom~ penzuje promene vakuuma motara. Skinite zavrtnje koje drte vakuumski regulator na razvodniku. Odvojite creve. Medutim sam kompjuter elektronskim putem poveeava ugao pretpaljenja na bazi podataka kaje dobija od vakuumskog senzora koji se nalazi na usisnoj gram.: siluacijn kada sc 050vina razvadnika (l) nc okr~ce dovoljno ve!ikom brzinom aa savladn silu opnlgc (2) i pOlisnc regove (3). Ova creva se jednostavno svuku.

(1) o$Qvina.. (3) vakumski rcgul<l.\ kl~IU"~® II/J I ® ! 0---1 f----CD Glavni delovi konvencionainog razvodnika sa platinskim dtlgrnadima. (8) kondcm:alOr. (4) centrifugalni regulator paljenja. Centrifugalni regulator paljenja. (2) kUciste. razlicite uslove.tor paJjenja. je integralni sklop koji je u radu pod naponom opruge i pod dejstvom cen~ 270 j I . Vakuumski regulator paljenja je vrlo osetljiv na promene vakuuma U llsisnoj grani i povezan je sa plocom u razvodniku. na kojoj se nalaze platinska dugmad iii namotaji davaca. i predstavljaju radne de love sistema paljenja iii podesavanja paljenja. (6) razvodna rutica i (7) bpa_razvounika. (2) kuciStc. [. (5) to(. (I) osovina. (6) plata . trenutak paljenja se mora menjati da bi zadovoljio ovakve.SISTEM ZA PALJENJE @---l ~il\ - ~.nosac platinskih dugmadi. 1 I " I 1. koji je radni dec osovine razvodnika. Vakuumski i centrifugalni odnosno mehanicki. (5) bregovi. upali smesu goriva i vazduha u motom. Tranzistorski razvodnik paljenja bez piatinskih dugmadi. (7) platinska dugmad. (9) razvodna ru'.lK sa zupcimu. (3) vakuumski regulator paljenja."'I I. (4) sklap namotaja davaca. iii na razvodnik paljenja. S obzirom da su neki motori konstruisani tako da rade u sirokom opsegu broja obrtaja i uslovima opterecenja. Oqa ova mehanizma su ugradena u.ic~ i (10) knpa razvodniku. regulatori paljenja rade zajedno kako bi omoguCili vecu elasticnost u odredivanju trenutka paljenja.

Uhvatite razvodnu rucicu i lagano je okreCite u smeru kretanja kazaljke na satu. anda se mehanizam centrifugalnog regulatora mora zameniti. 3. Centrifugalni regulator paljenja je povezan sa jedne strane na gornji deo osovine razvodnika. Pri brojevima obrtaja motora od preko 1000 centrifugalni tegovi nadvladavaju silu opruga i potinju da se sire. Mehanicke osobine centrifugalnih tegova se mogu vrlo lako ispitati . Kada se tegoyi kreeu ad centra ka periferiji. I· ~--- II I razvodnika rotira. U tipa metcTa vaseg automobila razvodnik se maze nala- ziti na nckoliko mesta. Ako je razvodna [ucica u razvodniku vaseg automobila pricvTscena pomoeu zavrtnja. Kod svih motora razvodnik i bobina su ugradeni blizu jedno drugom. Medutim i tu postoji neko malo pocetno pokretanje tegova. Ovo pomeranje unapred izaziva ranije indukovanje napona u namotajima. opruge pocinju da skupljaju tegove. Skinite kapu razvodnika. sa suprotne strane od karburatora. Pri broju obrtaja do 1000 o/min tegovi su skupljeni silom opruga. Otpustite razvodnu rucicu. U zavisnosti od konstrukcije razvodnika. ili aka se odvija sporo. odnosno u tacki • • • • • • • • Odvrtac Viljuskasti kljuceyi Mala .ieana cetka Krpe Rastvarac za cistenje.= SISTEM ZA PAbJENJE Alat i materijal • Odvijac kada je sirenje tegova pocelo.. onda nastaje ranije paljenje (pretpaljenje). mehanizam centrifugalnog regulatora je postav- »Razvodnik paljenja« u ovoin poglavlju. Ona se mora vratiti u prvobitan poloZaj pod uticajem opruga. Medutim potpuno sakupljanje tegoya ne nastaje pri 1000 o/min. a time i raniji trenutak paljenja. Ova mala pomeranja SU uzeta u abzir prilikom pocetnog podesavanja motora i to se ne odrazava na osnovno podesavanje paljenja. Pogledajtc odeljak trifugalne sile. Kompletan povracaj tegova nastaje pri oko 800 o/min. Kada broj obrtaja motora opada centrifugalna sila koja deluje na tegove se smanjuje. razyodnik u sebi kombinuje rad primarnog (niskonaponskog) i sekundarnog (visokonaponskog) kola sistema za paljenje. ovaj regulator je postavljen iii ispod iii iznad sklopa plocenosaca platinskih dugmadi.'. na V6 i V8 motorima razvodnik se nalazi na prednjoj iIi na zadnjoj strani motora. Kad radi pravilno. II. Taj posao mora da obavi kvalifikovano lice. ona obree centrifugalni regulator. Ako vracanje izostane. Centrifugalna sila. Unutrasnji proyodnici razvodnika paljenja Razvodna rutica Kapa razvodnika paljenja mu sarno ime Razvodniknapaljenja. kao stozavisnosti odvisogovori. 2. JL . koja nastaje kao posledica brzine ooctanja osovine razvodnika potiskuje ih na spoljnu stranu. Ako se razvodna fucica navlaCi na osovinu razvodnika. tegoYi nastavljaju da se sire sve dok ne dostignu krajnji spoljni polozaj. u pravom trenutku razvodi struju kog napona svaku sveCicu. Na nekim cetvorocilindricnim i sestocilindricnim linijskim motorima razyodnik se nalazi na boku motora. On prekida i uspostavlja primarno kolo izmedu 271 . a time i nastaje i kasnije paljenje. na kome se nalaze bregovi koji otvaraju i zatvaraju platinsku dugmad i time se uspostavlja iii prekida ~a~vedl'lik Alat i materijal paliel'lja primarno kolo za paljenje. Ovaj mehanizam se sastoji od dva tega i dye opruge. 1. Ostali nacini ispitivanja mehanizama vakuum- skog i centrifugalnog regulatora paljenja prikazane Sil U odeljku »Podesavanje motora«. Pogledajte na slikama kako izgleda razyodnik paljenja i onda eete ga bez teskoea prepoznati na motaru. Dok se tegoyi kreeu u tom smeru. ljen ispod ploce platinskih dugmad. Medutim. Kada osovina I I. Sa daljim poveeanjem broja obrtaja. centrifugalni regulator paljenja je postavljen iznad ploce platinskih dugmadi. a preko njega i bregove. oni pritom potiskuju bregove unapred u odnosu na osovinu razvodnika. bez obzira da Ii je ovaj mehanizam postavljen iznad iii ispod ploce platinskih dugmadi njegova funkcija je ista. Centrifugalni regulator paljenja je vrio osetljiv na promene broja obrtaja motora.

(2) davac impul. r! ' . (5) c!d:lronski modul.. (6) kuCislC i {7j vakuumski regulator.lijt:nja kod forda. Ovo magnetno polje deluje kao provodnik u rnomentu prekidanja. Kada su platinska dugmad otvorena primarno kolo se prekida i magnetno polje nestaje. (4) . (3) o~ovina. (1) ccntrifuga!~i regulator. Kada su platinska dugmad u razvodniku zatvorena primarno kola je zatvoreno i struja teee kroz primarne namotaje bobine. i visestruko povecava napoo u bobini.'>il. u bobini se stvara magnetno 272 polje i oko primarnih i oko sekundarnih namotaja.. Tom prilikom se u sekundarnim namotajima bobine indukuje visoki napon.SISTEM ZA PALJENJE ® I Razvodnik dcktronskog p. izvora elektricne energije (akumulatora iIi sistema za punjenje) i bobine tako da se primarni namotaji bobine napajaju elektrienom strujom u prekidima. Ovaj visoki napon prolazi kroz sekundarni provodnik bobine ka kapi razvodnika i razvodnoj fUCici. koja ga t ~i . Ovo prekidanje se postiie otvaranjem i zatvaranjem platinskih dugmadi u razvodniku.klop senwra. Posto struja teee kroz prim arne namotaje. .

sIabo ubrzanje i slicno. Pogledajte o(1eljak »Servisiranje filtera za vazduh« u poglavlju »Sistem za napajanje gorivom«. ove kopce drze kapu razvodnika. Na taj nacin eete osloboditi kapu od kuCista razvod- U nckim sillcajcvima kapa razvodnika je pricvrscena pomotu opruznih kopCi koje 5C oslobildaju pomocu odvijilCa. Za obavljanje ave operacije potrebna je vrlo mala sila. 2. osovina i kuCiste. Ovi kablovi moraju Qiti dovoljno dugacki da omoguee da okrenete kapu razvodnika i' da je pogledate sa unutrasnje strane. yakuumski regulator paljenja kontrolise praznjenja visokog napona u skladu sa zahtevima optereeenja motora. Trenutak paljenja motora biee detaljno obraden u drugom odeljku ovog poglavlja. Uklonite kuCiSte filtera za yazduh. snage i brzine. Odatle se napon vodi putem provodnika sekundarnog kola do sveCica gde se sekundarno kolo zatvara preko varnice n~ SISTEM ZA PALJENJE elekrodama sveCica. Ako je kapa razvodnika pricvrscena pomocu opruznih kopci. nemiran rad. i zavise od toga da Ii je u pitanju sistem sa piatinskom dugmadi iii elektronski sistem za paljenje. Ova vremenska sinhronizacija je veoma vazna . a cetiri. To je dec do Cijeg centralnog prikIjueka vodi jedan provodnik sa bobine. Ako pogledate kapu razvodnika odozgo videcete na koji naCin je pricvrscena. Kapa razvodnika se pricvrscuje na kUClste raz- vodnika pomocu navojnih kopi'i iIi pomoeu opruznih kopci. Os tali delovi se razlikuju. 1. Uklonite kapu razvodnika prema prethodno datim instrukcijama. sest iIi osam provodnika (u zavisnosti od broja cilindara motora) vode sa prikljueaka rasporedenih oko centralnog prikljucka. izbacite ih iz leiista na kapi pomoeu odvijaca. Napomena: Ovo mozda neee biti potrebno kod automobila gde je razvodnik paljenja pristupacm. razvodnik mora da obezbedi pravovremeno nastajanje varnice na elektrodama sveCice. postavite je odozgo na kuCiste razvodnika i vratite kopce rukom. 3. pritiskujuCi pritom odvijacem nanize. Kapa razvodnika. Osnovni delovi razvodnika paljenja su kapa. Na taj naein eete osloboditi kapu od kuCista razvodnika. odvite ih odvijacem za 1/2 kruga. praznjenja visokog napona u skladu sa zahtevima broja oqrtaja motora. iIi dve kopte u obliku opruge koje su vezane za kuCiste razvodnika ispod kape. UoCite razvodnik paljenja na naCin kojije vee opisan u ovom poglavlju. U ovorn trenutku nije potrebno uklanjati visokonaponske kablove sa prikljucaka na kapi razvodnika. Njegov rad se proverava na sledeCi nacin. uzrok maze biti sis tern za paljenje. kao na primer tdko pokretanje. Centrifugaini regulator paJjenja kontrolise trenutak Ako imate probleme sa performansama motora. sarno obrnutim redosledom. rucica i provodnici sekundarnog kola pravovremeno i po tacnom redosledu provode visoki napon do sveCica. Napomena:. 273 . bregovi iIi davae. razvodna ruCica.tako sto se ubace u proreze i kanale na njenom donjem delu. Prakticno to se postize pomoeu vakuumskog i centrifugalnog regulatora paljenja. Kapa razvodnika je postavljena na vrh razvodnika paljenja.'e t prenosi na prikljucke (stubice) u kapi razvodnika. Pri postavljanju kape razvodnika ucinite isto. a na donjoj strani kape po obodu. u smeru kretanja kazaljke na satu iIi u suprotnom smeru. nika. Ako je kapa razvodnika pricvrseena pomoeu navojnih kopci. Tamo ce se nalaziti iIi dva zavrtnja sa urezom na glavi (kod nekih elektrsmskih sistema za paljenje i cetiri) jedan naspram drugog. Mesto od koga se pocinje sa trazenjem uzroka problema je razvodnik paljenja. Provera razvodnika paljenja Osim sto kombinuje rad primarnog i sekundarnog elektricnog sistema. Kada vracate kapu na razvodnik.ana omogucava postizanje zeljene ~. koji su ugradeni na i u razvodnik paljenja.

Ako nadete bilo koje od opisanih ostecenja moracete da zamenite razvodnu rucicu sa navorn. da Ii je grafitno dugme pohabano. OCistite unutrasnjost razvodnika Cistom krpom koja je natopljena rastvaracem.mutrasnjoSli kape razvodnib obrlllite paznju da melalni slubiCi {I) nisu nagarcli. centralnog kabla nalazi se erno grafitno »dugme«. Ako na kapi i rucici ne nadete nikakve tragove ostecenja. iIi je jednostavno naVllcena na osovinu (podignite je sa osovine rukom). Ona je pricvrscena na osovinu pornocll dva zavrtnja (odvrnit~ ih pomocu odvijaca). Naspram svakog od kabla nalazi se po jedan metaini stubie (na spoljnoj strani kape naiaze se prikljucci. :1 I . razvadnik. 13.. 15. 11. i da Ii ima pukotina iIi drugih ostecenja. Pregledajte unutrasnju stranu kape razvodnika. I ::----0 U nckim s!u¢ajevima bpa razl'odl1ib se u!.:lal1ja potiskivanjem i oort:l. 8. na primer alkoholom. Pomerajte prstima centralnu osovinu razvodnika. Obratite paznju da Ii su metalni stubiei nagoreli. 9. vrlo pazljivo proverite da Ii ima pukotina oko stubica prikljucaka za provodnike. Obratite paznju da Ii ima pukotina iIi drugih znakova ostecenja na kapi razvodnika. Preko tog dugmeta razvodna meica ostvaruje kontakt sa kapom razvodnika. odnosno namotaje davaca razvodnika. Aka uoCite bilo koju od pomenutih stvari. dOl nema tragova grafitll (3) i pukotina (4). Proverite cia Ii ima tragova rde. Ovi tragovi se javljaju kao erne linije koje vode od prikljucnog stubica provodnika iii ad metalnog stubica. 4. da ccntra!ni grafitni kontakt (2) nije pohaban. Obratite paznju da Ii ima tragova grafita. 12. naprslina iIi tragova drugih ostecenja na metalnom jezicku koji se nalazi na vrhu razvodne ruCice. Ona mora cvrsto da stoji u razvodniku. Proverite sve kablove i/ili sve prikljucke kablova koji se nalaze u razvoelniku paljenja. Naspram. Okrenite kapu i pogledajte je sa unutrasnje strane. a sa unutrasnje strane stubiCi). to se vrsi tek kasnije. Pregledajte platinsku dugmad. Pogledajte odeljak »Uklanjanje i postavljanje razvodnika paljenja«. maTate zameniti. oCistite ih' pomocu Ciste krpe natopljene nekim rastvaracem. 7. Pregledajte razvodnu ruCicu koja se nalazi na vrhu eentralne osovine i vidljiva je kada se ukloni kapa razvodnika. Isto tako. ! 274 . 14. Pogledajte razvodnik. Napo* mena: los uvek ne odvajajte bilo koji ad kablova sa kape razvodnika. 10. korozije. morate ugraditi nevu kapu razvodnika. ulja iIi masti. 6. Moraju biti Cisti i dobra pricvrsceni. priiikom proverc :. Proverite spoljnu stranu kape. 5. Ako je 'osavina labava. Proverite i sa unutrasnje i sa spoljne strane da Ii ima tragova grafita na kapi razvodnika.njcm zakrctnih kopci (1) za II? kruga romo~u odvijaca (2).SISTEM ZA PALJENJE .

Ovo vazi i za kablove sveGica i bobine. Postavite kapu razvodnika prema uputstvu koje je dato u" ovom odeljku.-"~" "-"-"- i" 275 . Provodnici kalerna senzora su kod veCine razvodnika vrlo osetljivi. predite na sledecu ta(. U tom slucaju ih jednostavno gurnite u prikljucak u kapi razvodnika.SISTEM ZA PALJENJE Obratite paznju da Ii i'rna kablova sa pohabanom izolacijorn. pogledajte u kom polozaju se nalazi zaravnjena strana osovine. Na osovini se nalaze cetvrtasti i okrugli ispusti koji se uklapaju u cetvnasti odnosno okrugli otvor na prirubnici razvodne ruCice. Raevodrw weicn sc moze posta viIi na svojc mesto sarno u odrcdcnum P010l. onda postoji mogucnost da se u prikljucku na kapi Kod nckih razvodnika razvodna rucica S~ skida lako 'itO so: povuce n3vise. i cesto se ostete zbog savijanja koje nastaje kada vakuumski regulator paljenja zakrece kalem davaca radi dobijanja veceg ugla pretpaljenja. ili ako treba da zamenite neke ad neispravnih delova. .ku. Isto tako vodite racuna da gumeni stitnici pokrivaju spoj na sveCicama i na prikljuccima kape razvodnika. sarno obrnutim redosledom. Ova povrsina odgovara ravnoj strani u prirubnom otvoru ruCice. Ne postavljajte rucicu na silu. Aka ste pregledom utvrdili da je razvodnik u dobrom stanju. Napomena: Kablovi sveCice (sekundarno kolo paljenja) koji su postavljeni u prikljucke na kapi razvodnika moraju biti do kraja ugurani u prikljucke. i labavih prikljucaka. Zamena kape prikazana je u jednom od sledeCih odeljaka. Ako su provodnici koji povezuju davae osteceni. i \ i t I~ ~ i I~ II Id Kod drugc vrslc razvodnika razvodna rutica je pricY[scena pomocu zavnnjcva koji sc moraju odvmuti da bi se razvodna ruCica skinula. Ugradite ruCicu razvodnika. Aka se [utica sarno nav!aci na centralnu 050viou razvodoika. mora se zarneniti ceo skJop davaca. Provera pojave korozije Ako ste prilikorn pregleda konstatovali da je neki ad kablova u kapi razvodnika otpusten. Ponekad se ovi spojevi olabave usled dejstva vibracija motora. postavite je na centralnu osovinu.L. otpusteni iIi prekinuti. Polomicete je. 17.lljU. Pazljivo ispitajte da Ii su ovi provodnici labavi i prornrdajte svaki da vidite da Ii su dobro povezani i da Ii su u dobrom stanju. 16. Ne postavljajte kapu ako treba da je zamenite. Prove rite sada i ove kontakte. Aka je pricvrscena pornocu dva zavrtnja. Kablovi su pricvrsceni u stubastom prikljucku kape razvodnika taka sto se prikljucni kraj provodnika blagom silorn upire u stubasti prikljucak. Zategnite zavrtnje pornocu odvijaca. I U ovom slucaju [utica se moze posta viti oa osovinu sarno u jedan odreden polozaj.

stisnuti kopcu klestina i istovremeno izvuci kabl. kapa razvodnika i vakuumski regulator paljenja menjaju bez skidanja razvodnika paljenja. Proverite da li ste gurnuli kabl do kraja u stubic na novoj kapi. 3. kod stitnika. Pogledajte u stubi" prikljueka na kapi razvodnika. Alat i materijal • • • • • Odvijac Nasadni kljueevi. Skidanje i ugradnja razvodnika paljenja razvodnik komplikovan mehaniRzam. 1. Pogledajte uputstvo dato u odeljku »Servisiranje filtera za vazduh« poglavlja »Sistem za napajanje gorivam{<. drZeCi ih pritom za kraj kod gumenog stitnika. ova ce' yam pomoCi da pri ugradnji razvodnik paljenja astane u is tom polozaju. 1. Obratite painju na poloiaj razvodne ruCice. razvodnika. Neki mehanicari uvek pokrenu motor tako da rueica bude u poloiaju »12 sati«. Postavite novu kapu na kuCiste razvodnika i pricvrstite je na prethodno opisan naCin. Aka nije moguce ukloniti sve tragove korozije. Ako je skidanje razvodnika neophodno postupite na sledeCi nacin. odmah postavljajte na novu kapu jedan po jedan kabl na odgovarajuce mesto. Da biste to proverili uradite sledece. njega zavisi rad matara je 276 . Na taj naCin ste sigurni da kapa i rui'ica mec1usobno odgovaraju. Isto tako prove rite da Ii je isti proizvodac kape i rutice. naCin. ~ . 2. bolje je da to prepustite kvalifikavanom mehanicaru u avlascenom servisu. Skinite kapu razvodnika pomocu odvijaca. Uklonite tragove korozije pomoi'u male iieane cetke. SkidajuCi sa stare. Skinite kapu razvodnika na prethodno opisan naCin. To je dobra praksa. 3. 2. Proverite da Ii rutica i kapa odgovaraju za ugradnju oa motor. iii izbacite opruine kopce iz leiista na kapi razvodnika. Skidanje i pravilna zamena razvodnika paljenja nije jednostavan zadatak. kondenzator. iii zakrenite navojne kopee za 112 kruga. iii u slueaju kada se iskrivi centraIna osovina. Gurnite kabl u prikljueni stubii' na kapi razvodnika. NajveCi dec provera i servisiranja razvodnika se moze izvesti dok je razvodnik na motoru. Rukom izvucite kabl iz prikIjueka na kapi razvodnika.. Visokonaponski kablovi se skidaju tako sto ih povueete rukom. Posta paljenja je automobila.SISTEM ZA PALJENJE razvodnika pojavila korozija. Napomena: Mnogi profesionaIni mehanicari menjaju i razvodnu rui'icu kada menjaju kapu razvodnika. 2. U stvari preporueuje se da se platinska dugmad. taka sto provodnik iscupate drZeci ga za kraj. 4. zameni'" kapu razvodnika. taka da ne mogu cia zaborave polozaj. Napomena: Kod nekih tipova motora kablovi sveCice imaju kopeu na prikljueku na kapi. Pravilan momenat paljenja posle zamene zavisi od poloiaja razvodne rucice. Ako. postoje situacije kada je skidanje razvodnika neophodno. raeva i produietak Mali kljuc Kreda Stezae za crevo(a) 1. i tako dalje. veomai od vrsi nekoliko vainih funkcija. Oznaeite kredom na nekom nepomicnom delu motora pravac u korn je akrcnuta rutica.zelenkaste materije unutar prikljueka u stubii'u. Korozija se javIja u vidu. Zamena kape razvodnika paljenja Kapa razvodnika paljenja se menja na sledeCi vaino da razvodnik sve vreme radi ispravno. Da biste odvojiIi kablove morate ih uhvatiti sa donje starne kape. Medutim. ria primer imate problema sa centrifugalnim regulatorom paljenja. Aka i najrnanje sumnjate II svoje mogucnosti da zavrsite ovaj posao. onda morate da skinete razvodnik paljenja. Otvorite poklopac motora i uklonite kuCiste filtera Z3 vazduh. . 3. U zavisnosti ad naeina pricvrsCivanja.

i 0'.nih~d.'"'-~'" "k P.".~'~.. motora. tf I II ••_______________ I . To' "mkredom (1) "' ""kom od " () d.. = ad i (" ~ I!!' SISTEM ZA PALJENJE • ~ I ~f ~ .c.~"~d~"'r:ucl. pO'O"i I' L 277 .c~C:2:::~:::::': ___ __ . ~"'po~m'...')<oj" . novi razvod m ova... Obel". .

raeve i produzetka skinite nosac kaji drii razvodnik. Proverite da li je razvodna ruCica u istom polozaju kao pre skidanja. skinite samo prikljucak (-) negativnog pola akumulatora. potreban je vrlo veliki napon da bi se varnica javila.krajnji izvrsioci« za S veCice su tesko ce seistrosenes_istema ce mnago nje. dobija se od razvodnika paljenja. ima na sebi navoj koji sluii da se sveCica uvrne u atvar oa cilindru taka da ova dva provodnika ulaze II cilindar. 4. 9. Sada nosac moiete skinuti rukom. odnosno kupili novi razvodnik. S obzirom da jaka sabijena smesa goriva i vazduha predstavlja sredinu koja je vrlo nepogadna za stvaranje varnice. Uhvatite rukom kueiste razvodnika i . SveCice predstavljaju poslednju kariku u sekundarnom sistemu paljenja. drugi provodnik koji je povezan sa masom. Skinite razvodnik. On tece kroz provodnik obmotan keramickim izolatorom i preskace na drugi provodnik koji je povezan sa masom te se preko njega zatvara kola struje. To je jedan zavrtanj. koji se u-v:'J:e u motor kad donjeg dela razvodnika paljenja. i metalno kudste /oko . Elektricitet. 8. Pregled i ugradnja svecica >. drugi imaju prirubni deo sa urezom.SISTEM ZA PALJENJE Potom skinite prikljucak sa akumulatora da bi sprecili slucajno pokretanje motora. goriva i nedostajace mu ana ostrina i performanse koje treba da ima po svojoj konstrukciji. 7. Ako su sveCice motor nepravilno raditi) pokretati. Kada su sveCice toliko istrosene da varnica vise ne moie da preskoci izmedu elektroda. Kad nekih tipova matara jezicak razvodne ruCice se okrene za nekoliko slepeni prilikom ove operacije . Zamislite da je jedan od provodnika obmotan keramickom izolacijom. iIi Ala! i ma!erijal • Racva. Odvojite dovodno crevo (iii creva) vakuumskog regulatora paljenja svlaceei ih sa regulatora i blokirajte ih. trosice paije~ oklopa.podignite ga navise. Jednostavno govoreCi sveCica nije nista drugo do dva provodnika koja se nalaze dovoljno blizu jedan drugom da izmedu njih moze da skoci varni ca. sarnO obrnutim redam. elektrode se trose i varnici postaje sve teie da skoCi sa centralne elektrode na masu. keramickog izolatora. (Kod nekill tipova motora razvodnik dobija pogon preko zupcanika koji se nalazi u motoru. Postavite nasadni kljuc na glavu tog zavrtnja 1 i okreCite ga II smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu sve dok ga ne oslobodite. tj. Vratite navrtku na bobinu da je ne izgubite. Pomoeu malog kljuca skinite sa bobine kabl koji je povezan sa razvodnikom paljenja. produietak i nasadni kljuc za sveeice • Zastitne naocare • Zicana cetka • Turpija za platinsku dug mad • Alat za merenje zazora izmedu elektroda sveCica • • • • • • • Moment kljuc Svecice Izolir traka Krpe Rastvarac Penetrirajuee ulje Kratak komad creva za grejanje i 1 I. onda se taj elektricitet kreee linijom najmanjeg otpora i 278 . Pomocu nasadnog kljuca. Oni koji imaju prirubni sklop sa urezom neee se pomeriti prilikom skidanja). pomoCi ce vam prilikom ugradnje razvodnika. koji se javlja na provodnicima. ugradite ga prema uputstvu od 1 do 7. Odvojite sve elektricne kablove sa razvodnika paljenja. Deo kuCista. 5. odnosno prostor za sag orevanje. Podesite motor po ugradnji razvodnika paljenja. Posta ste popravili. Tokom rada. 6. sveCica stari. elektrodama. i koji sprecava da razvodnik ispadne iz svog lezista. Pogledajte adeljak »Podesavanje paljenja« u ovom poglavlju.obelezite taj polozaj.

SISTEM ZA PALJENJE I kratko se spaja sa masom. provera sistema za napajanje gorivorn itd. na primer kablavi. (5) zaptivJl<l podlosb. Kada se ovo javi onda motor nepravilno radi (»trakira«). 2. (I) stubic prikljucka. On je najcesee naCinjen od najlona koji je impregniran ugljenikom i koji ne moze da podnese takva naprezanja.otvorenom putu. . (2) izojator. Kod podesavanja motora. a posebno kod automobila sa elektronskim paljenjem (nema platinskih dugmadi i kondenzatora) svecica je glavni dec brige. Ako je motor zagrejan ostavite ga da se dovoljno ohladi da se ne moiete opeCi ako dodirnete izduvnu granu. normalno postoje i drugi elementi izvan sistema za paljenje koji zahtevaju painju. (4) kuCiste. sveCice je potrebno na svakih 15. U sklopu normalnog odriavanja kad konvencionalnog sistema za paljenje. Isto vazi i za stariji automobil koji normaine tresi vise ulja. . (6) boeJl<l. 1. Ispitiv<rnja su pokazala dC! veCina vGzaca ne moze da ascti »hokiranje~< sveCica pri normal no lakim uslovima opterecenja i pri uslovima voznje na. platinska dugmad iii babina. Kao sto je vee pomenuto. 'c·. kako bi se obezbedile pravilne performanse motora.. Pazljivo odvojite jedan po jedan kabl sa sveCica take sto ga uhvatite za gumeni stitnik iIi zastitni poklopac i istovremeno ga povlaCite i lagano uvreete da se osetljiv kraj provodnika ne bi ostetio. Napomena: Nemojte povlaCiti sam kobl (nemojte ga eupati). kablovi sistema za paljenje su Delovi tipicne sveCice. onda se nepotrebno trosi gorivo. avo je stanje koje veCina vozaea tesko ustanovIjava.000 km ukoliko je vozilo opremljeno elektronskim sistemom za paljenje. SveCica je vitalni den kod odrzavanja motora. U nekim slucajevima sveCica nije uzrok sto nema varnice.000 km skinuti. bar sto se tice odrZ<lvanja sistema za paljenje. iL---I . iIi elektroda mase j (7) zazor izmedu elektroda. oCistiti i podesiti zazor izmedu elektroda. u stvari je ana na granici neispravnosti. !v1nogi proizvoaaCi vozila preporucuju promenu "sveCica nn svakih 50. Servisiranje sveCica U sledeeem uputstvu prikazano je kako se skidaju svecice. i ako izgleda kao da sveCica radi ispravno. Aka jedna iIi vise sveCica povremeno »trokira«.. Ponekad. U gradskoj voinji cesca je potreba za Ciseenjem sveCica. I 279 . kao sto su filteri. vee neki drugi dec sistema za paljenje. Proverite sta je navedena u uputstvu za odrZavanje vaseg automabila. Ovaj interval zavisi od naeina voznje i modela automobila. U tim slueajevima napon koji se <!obija iz sistema je suvise nizak. Ali sto se tice sistema za paljenje posebnu paznju obratite na sveCice. (3) centmlna elektroda.000 do 20.

Osim toga" mozete i ponesto saznati a opstem stanju motora posto ih dobro pregledate. Kada skinete sveCice lako cete odluCiti da Ii su one u takvom stanju da ih treba oeistiti. kako bi kasnije mogli da ih ispitate. Ovaj izraz ukazuje sarno na to kolikom brzinom se toplota provodi od vrha sveCice. Sa takvim kablovima treba pazljivo rukovati. maiete i pokrenuti motor elektropokretacem nekoliko sekundi sto ce oduvati priljavstinu oko sveCica (bar onu koja bi mogla da upadne u cilindre). toplotnom vrednoscu da spreCi samopaljenje usled visoke temperature. Najbolji nacin da razdvojite spoj je da lagano uvrcete gumeni stitnik i pritom ga povlacite . Ovde su prikazana neka stanja na koja maiete naici. To je one sto biste uvek pozeleli da vidite . odnosno sveCice vece toplotne vrednosti se koriste ako motor evidentno trosi ulje. taka 0 stanju motora posto skine-i pogleda Sve- Cice. odnosno cilindara. Aka se temperatura u prostoru za sagorevanje poveca aoda ce sveCica sa oizorn kljucu da ne ispadne pri skidanju iii ugradnji. Koristite pritom pose ban nasadni kljuc za skidanje sveCica. Na centralnoj elektrodi se uocava vrlo blaga erozija. . Skidajte jednu po jednu sveCicu i postavljajte ih na pogodnu povrsinu po redosledu skidaoja. Oeistite prljavstinu sa donjeg kraja svake ad svecica pornocll krpe namocene rastvaracem. 6. Suprotno nekim misljenjima. . Kod nekih tip ova automobila duzine kablova su priblizno jednake i postoji mogucnost da ih pogresDo povezete. 4. Upotrebom takvog kljuca sprecava se lomljeoje izolatora 5veCice. Najbolje je aka stavite zastitne naocare i izduvate prljavstinu pomocu vazduha pod pritiskom. Toplije sveCice. Mozete zakljuCiti da ovakva svecica radi u prayom tempera turn om podrucju i da je motor u dobrom stanju. vodi te racllna 0 tome da se sredina u kojoj svefica radi moze proceniti stanjem ooog dela svecice na kome nastaje varnica. Maida ce vaq1 biti potreban zglobni nastavak izmedu racve i kljuca. Kod ovakvih sveCica abe elektrode su istrosene (erodirane) a vrh izolatora 280 F . a maida i produzetak za rad na nekim motorima kod kojih svecice nisu pristupacne. Zakljucak: ovakvu sveCicu vredl ocistiti i podesiti joj zazor. pritom prljavstina ne moze da upadne u cilindre jer sveCice jos nisu potpuno skinute. Normalna svecica. Ukoliko niste od onih koji stalno voze po 5. Pregrejana svetica. Odvrnite svaku ~veCicu u suprotnom smeru od kretanja kazaljke na satu za jedan iIi dva kruga pomocu odgovarajuceg nasadoog kljuca i racve. Toplija svefica duze zadrzava toplotu i u stanju je da bde sagori naslage. koriscenjem »toplijih. a pritom ulozak drii svecicu u momenta postavljanja svecica menja boju i moze imati po sebi naslage i koru ad razlicitih materijala koji uticu na performanse motora. podesiti im zazor i ponovo ih ugraditi. Posto ovo nije uvek maguee izvesti. a vase vozilo trosi ulje. iIi ukoliko ne vozite ekstremno velikim brzinama i pod velikim opterecenjem sto trazi koristenje sveCica manje toplotne vrednosti J prepofuka je da koristite sveCice »00[malnog« obsega. 1.svetlosmeda iIi siva boja vrha izolatora i Ciste lako istrosene elektrode.' sveCica ne dobijaju se bolje performanse. I vi mazete to -is to. Na motorima kod nekih uvoznih tipova automobila koriste se sveCice zaptivnog tipa koje su smestene u cevi i ne koriste nikakve posebne zaptivke. iii ih treba zameniti. Kao prvo. Pregled sveeica Iskusni mehanicar moze vam dati mnago poda- gradu. Takve se sveCice obicno koriste kada je motor izlozen grads kim u5!ovima voznje. Savremene sveCice sa bakarnim jezgrom imaju izuzetno siIok opseg toplotne vrednosti i U stanju su da u normalnim uslovima zadovolje najrazliCitije us love voznje. Od 3. oznaCite ih komadima izolir trake pre nego sto ih skinete. Medutim toplija sveCica moze izazvati tesko ostecenje u motoru automobila koji se mahom vozi velikim brzinama na putu i pod velikim opterecenjem. Ako je potrebno. Obrisite kablove krpom. Hladnija svecica ima manji vrh izolatora i moze mnago brze da odvede toplotu iz glave matara.posebna vrsta provodnika koji su napravljeni tako da provode struju visokog napona i pritom pruzaju odredeni otpor kako bi se otklonile radio smetnje. Napomena: Ako sveCice imaju metalne zaptivne podloske obratite paznju da ih skinete zajedno sa sveCicom. Pazljivo obelezite koji kabl ide na koju svecicu. koji ima gumeni iii plasticni ulozak. 2.

(5) nabacenih flllsiaga. (6) kalcificiranih naslaga.IE SISTEM ZA PALJENJE t I ® ® Prikazuni izglcdi £veCica ukazuju nu tragove (1) pregn:vanja. (2) nasiage garcz. 281 .i. (3) naslage od sagorevanja utja. SveCica na slid (9) je sarno imo5ena. (4) detonativnog sagorcvanja. (7) glaziranog izolatora $vecice i (8) samopaijenja.

v!atne 8. SveCice sa kalciniranim naslagama. kasnije paljenje. Glaziran izolator sveCice. vrhu izolatora i unutar kuCista ukazuju na to da ulje oa neki naein dospeva u prostor za sagorevanje. kao i zbog opste istrosenosti. termostat koji je zaglavio u zatvorenom poioiaju iIi sllvise siro- masna smesa goriva i vazduha. Ako se na nasI age na elektrodama. sto stvara takve uslove sagorevanja pri centralnoj elektrodi i masi sveCice pojave intenzivne naslage svetlosmecle iIi bele boje. Cice pogresne toplotne vrednosti. Zakljucak: Ovakva sveCica se mora zameniti. a nastaje usled suvise ranog paljenja iIi zbog preniske oktanske vrednosti goriva. SveCice koje . Samopaljenje. Ovo znati da paljenje nastaje pre nego sto skoCi vamica. Takvo stanje moze nastati lisled neblagovremenog podesavanja motora. Naslage me kane i suve garezi na elektrodama sveCice. SveCice sa nabacenim nasiagama. Umesto toga naslage se tope i obrazuju sloj koji provodi struju. niska temperatura motora i dug rad motora u praznom hodu. leptir za hladno pOkretanje matcra (»cok«) je zaglavio. Napuknut iIi polomljen izolator se obieno javlja zbog krivljenja centralne elektrode pri podesavanju zazora sveCice.· Pre nego sto se to dogodi potrebno je otistiti sveCicu i podesiti zazor elektroda. a sveCice zameniti. Zakljucak: Posto se pronade i otkloni uzrok. Zakljucak: koristiti sveCice koje su jedan iIi dva toplotna opsega toplije ad sveCica koje se in ace preporucuju. podesiti zazar i ponovo ugraditi ovakve sveCice. kojima moze doei do jakih mehanickih udara. Ako se zakljuti da je svetica u radu bila isuvise topla iIi isuvise hladna. moguce je da ste koristiIi gorivo iii ulje neodgovarajueeg kvaliteta. Zakljucak: ponekad je moguce oCi5titi. Detonacija. Ova se desava zbog toga sto je toplotni opseg sveeice isuvise veliki za us love pod kojima radi motor. 3. na sebi imaju naslage od ulja mogu se oCistiti. Zakljucak: Prevelike nasI age ovakve vrste mogu dovesti do kratkog spoja elektroda sveCice. pri podesavanju zazora krivite sarno bacnu elektrodu. 4. SveCica kod·koje nedostaje komadic izolatora. 11. Pod odreclenim uslovima. Ranije iIi kasnije moraeete da otklonite osnovni problem. Naslage vece debljine mogu formirati »most« izmedu iz01atora svecice i kuCista. Ovakav slucaj se najcesee javlja kod motora kod kojih se retko kontrolise ulje iii kod motora koji se koriste u gradskoj i sporoj voznji. kao i voznja pri malim brzinama. Samopaljenje se maze javiti usled usijanih naslaga u prostoru za sagore- 6. Ovakvi eksplozivni udari mogu ostetiti klip iIi sveCicu. Vrh izolatora moze biti neravan i ispucao. SveCica sa naslagama od ulja. i verovatno za dodatne radove na motoru. vrhu izolatara i unutar kuCista sve6ce obitno ukazuju oa to da je tempera turn a vrednost svecice isuvise niska za uslove pod kojima motor radi" Moguei uslovi takvog stanja ukljucuju prebogatu smesu goriva. Razlika je jedino u debljini naslage. Ovakvo stanje je izazvano na5!agama iz komore za sagoreva- I 282 . obrazujuCi na taj nacin kratak otvorenom polozaju. Naslage ulja mogu nastati zbog istrosenosti raznih delova motora. a ponekad mogu pokidati elektrodu sveCice. Tamne. Takve nasI age mogu form irati i most izmedu elektroda i time se svecica kratko spaja. 9. Detonacija se obicno manifestuje kao lupanje motara. U ovom slucaju normalne nasI age na vrhu sveCice ne mogu da sagore. Ako se problem ponovi mozete pokusati sa sveCicom cija je toplotna vrednost manja za jedan stepen. Faktori koji mogu da dovedu do toga su prerano paljenje. Sveeica sa cmim naslagama. Ako rezultat izostane morate se pripremiti da promenite ulje i filter. Ovakav slueaj se obicno javlja pod istim uslovima pod kojima nastaju i nabacene naslage. 5. nemojte prevideti mogucnost da su ugradene sve- spoj. ali ovo je sarno privremena mera. Zakljucak: u ovakvom slucaju mozete sarno 06stiti iIi zameniti svecice i odmah promenite vrstu benzina da biste videli da Ii je problem time resen. Zakljucak: Uzrok problema se mora otkloniti. termostat je zagJavio U nje koje se naglo otkinu od klipa i ventila i "poprskaju« toplotni izolator.E je beo i bez naslaga. 7. Da biste sprecili ovakva ostecenja. sto ee smanjiti nasI age od ulja. podesiti zazar i ponovo se ugraditi. komad izolatora se moze otkinuti usled jake detonacije. Zakljucak: ovakav glaziran sloj se ne moze ukloniti uobicajenim ciscenjem i bolje je flromeniti sveCicu. SveCica kod koje je premoseeno jezgro iIi zazor. 10. Zakljucak: ovakve sveeice je pametno zameniti kada se pronade i otklani osnovni uzrok. ovakva svetica se moze 06stiti i podesiti zazar pre ponovne ugradnje. kao i vrstu ulja.

i abratna. PREPORUCENIMOMENT PRITEZANJA SVECICA (Nm) Dimenzija navoja svecice Celiena glava Aluminijumska glava Osim toga svetice koje se kariste za elektronske sisteme za paljenje imaju yeCi zazor. Painja: Ne pakusavajte da sveticu predvidenu za mali zazar padesite na veliki zazor. Zakljucak: posta elektroda za masu nije po celoj povrsini centrirana U odnosu oa centralnu elektrodu. Osteticete eiektrode. lsturpijajte elektrodu mase sa unutrasnje strane svake sveeice taka da pavrsina postane sjajna. Ovaj podatak se nalazi u uputstvu za rukovanje vazilam. Istrosena centralna elektroda kao i elektroda mase ukazuju na to da je svetica adsluzila svoj radni vek i da je treba zameniti. Ako je potrebna natapite krpu sa malo rastvaraea. men~nje mernim listicima nece dati tacan rezultat. ovakva sveCica se mora zameniti.5 do 2 mm. Zakljucak: uzrok se mora pronati i otkloniti. SveCice sa yelikim i sveCice sa malim zazorom se izraduju u nje usled slabog odvodenja toplote iz motora. 12. zbog struganja klipa 0 zidove cilindra koje nastaje usled nedovoljnog podmazivanja iIi paremecenih zazora izmedu del ova metCTa. Ciscenje sveCica UzimajuCi U obzir vreme i napor koji ulazete pri skidanju i ugradnji svetica.SISTEM ZA PALJENJE I vanje. Istrosena svedca. Dobre obrisite sveCice Silvorn krpom. U opsegu od . identicnim taplatnim aznakama i jedina se razlikuju pa tame kaliki im je zazar izmedu elektrada. zbog detonacije iIi zbag previsake taplatne vrednasti svetica. Turpijam za platinsku dugmad izravnajte i atistite centralnu eleKtradu svake svecice. marate padesiti zazar izmedu elektroda prema padacima kaje daje proizvodac motara. " :1 i~ i~ 1. 2. ravan merni listie ce verovatno dati pogresno 3. Izolator smede sive baje pokazuje do je taplotna vrednost svetice adgovarajuca. zbgg vruCih tacaka u prostoru za sagoreva- 1. . Podesavanje zazora svecica oCitavanje. ipak ga proverite. obicna je balje da ugradite nove sveCice kada se stare sveCice blize kraju ocekivanog veka trajanja. Stavite zastitne naotare i iicanom cetkom otistite navoj i elektrode sveCica. ProizvadaCi svetica isporucuju posebne sveCice sa veCim zazorom. Pomoeu Ciste krpe obrisite naslage ulja i masti koje su se nahvatale sa spoljne strane svetice. 14 mm sa zaptivkam 14 mm kanusna 18 mm kanusna 37-44 26-32 10-22 10-22 22-29 22-29 283 . Samapaljenje testa maze da osteti celo klipa i elektrode svetice. Da biste praverili zazar sveCice patreban yam je merac zazara koji je naCinjen ad okrugle zice. Da bi proverili zalor svcClca koristite mcrae sa okrug!om iicom. I pored taga sto proizvadac maze padesiti zazar na novim syeCicama. Aka je patrebna padesiti zazor uCinite Bez obzira da Ii ugradujete nave iii aCiscene svetice. Ali ako ste ih Cistili u propisanim intervalima ODe su verovatno u dobrom stanju i mogu se servisirati oa sledeCi naein. Ostecene svecice se moraju zameniti. I I I ·I .

3. dati kao da su u dobrom stanju. kao i svi ostali delovi. I pored toga sto kablovi za sveCice mogu izgJe- motora treba oeistiti. Uvmite taj ugao krpe U DtVOT za sveCicu okrecuCi ga u smeru kretanja kazaljke na satu. Namocite jedan ugao Ciste krpe uljem. kablovi sveCica se llJoraju promeniti ako zelite da motor radi mim~. Pazljivo iskrivite bocnu elektrodu .NJE to pomocu odgovarajuceg dela alata za merenje zazora.dok ne dobijete pravilan zazor. Da Ii na spoljnom omotacu ima pukotina iii znakova istrosenosti? Da Ii su kablovi natopljeni uljem? Da Ii su gumeni stitnici kablova kod svecica postali tvrdi i krti? Da Ii su gumeni stitnici na kablovima kad kape razvodnika postali tvrdi i krti? Ako bilo koje od ovih pitanja ima potvrdan odgovor. Uvmite sveCice rukom. Cvrsto navucite gumeni stitnik rukom preko vrha sveCice. Proverite to u uputstvu za rukov~nje. Napomena: Od 1963. Zategnite sveCice rnomentnim kljucem na vrednost specificiranu u tabeli u ovom odeljku. Proverite da Ii su metaini zaptivni prstenovi na prover(te sveCice. Napomena: Neki proizvodaci preporucuju da se navoj namaze sredstvom koje sprecava da sveCica »zapece«. sto je skracenica za TV i radio smetnje i imaju 12-tozilno jezgro od 284 .a rezervnih delova. sa grafitnim jezgrom. onda se zaptivanje postize kontaktom izmedu dYe metalne povrsine. Realan vek trajanja koji mozemo ocekivati je oko 50.vrtanju sveCice navoj ne ruo. pri- Kablovi za svecice I . sarno menjate sveCice iii trazite uzrok slabih Derformansi vaseg automobila. Ovakvi kablovi se cesto nazivaju TVRS provodnici. Cak i ako utvrdite da je sarno jedan kabl neispravan. Ugradnja svetica Posta ste oCistili sveCice i podesili zazar izmeou elettroda. obavezno ez obzira da Ii vrsite kompletno podeSavanje 1. Ako nije uocljivo ostecenje jednog iii vise ovih kablova. Po motu suve i ciste krpe obrisite sve preostale tragove prljavstine i rnasnoce sa zaptivnih povrsina sveCica na glavi motcra. paljenje i kablove svetica. koji moiete naCi u prodavnicaIT). iIi pomocu volt/ommetra proveriti da Ii su kablovi ispravni tako sto ispituje elektricni otpor kabla iii proverava da Ii ima pukotina. Bmatara.krene«.000 km iii oko tri gadine. i dovoljno je pritegnuti svedce za 114 kruga. iIi aka neke od sveCica imaju naslage garezi (pogledajte odeljak "Provera i ugradnja sveCica« U ovom poglavlju).da su kablovi u dobrom stanju. tako da budu pritegnute ali ne suvise! Aka vas motor ima svecice sa konusnim sedistem i aka nema zaptivnog prstena. Prikljucite na svaku sveCicu odgovarajuCi kabl. promenite kablove za sveCice na prvom sledecem servisiranju motora. Ako pritom imate poteskoca to maze da znaCi da navoje u glavi »trokira«. 2. Aka motor automobil? neravnomerno fadi - sveCicama u dobrom stanju i da Ii pravilno nalezu na sveCice. najbolje je da sve promenite zbog toga sto su svi oni podjednako stari.ie da ~). Ako nemate momentni kljuc pomocu racve i nasadnog kljuca pritegnite sveCice za 1/4 do 1/2 kruga. ipak mogu biti netspravni. Povremeno vizuelno pregledajte kablove. Panoya proverite zazor. odgovarajuceg unutrasnjeg preenika. Profesionalni mehanicar moze pomocu posebnog ureaaja za ispitivanje. obieno se pretpostavlja -. godine u sva vozila proizvedena u Americi ugraduju se kablovi za sveCi~e 5. Uklonite oznake od izolir trake sa kablova sveCica. ivlozete koristiti i ala1 za Ciscenje navoja. 4. Cesto se dogada da se kablovi sveCica ispituju tek kada se ni jednom drugom merom ne popravi fad motcra. a jos uvek pri u. Kada ovaj period prode. odnosno za zamenu. Za Ciscenje navoja obicno je dovoljno staviti u njih malo penetrirajuceg ulja. iii kupili sveCice i proverili zazor. uzrok mogu biti ovi kablovi. Ako su navoji Cisti.sarno bocnu elektrodu . Ponavljajte avo dok ne uklonite prljavstinu. Izvadite krpu okrecuCi je u suprotnom smeru. cesto pogresno . stupite ugradnji na sledeCi naCin. pogresnim koriscenjem iii uticajem sredine. Kablovi sveCica se . pokusajte taka sto na sveCicu navucete komad creva za grejanje. pa to crevo koristite kao savitljivu ruCicu. trose vremenom.

Obzirom da u ovakvom kablu nema metalnog jezgra. Mozete nabaYiti i takav komplet kod koga su duiina.t'w' 'iil"'W" SISTEM ZA PALJENJE Zamena kablova za sveCice Alat i materijal • Kljuc o Set kablova za sveCice • Sapun iIi silikonski sprej najlona impregnir9. 1. prikljutei.TIo grafitom. jer je taj materijal otporan na toplotu koja je najYcCi neprijatelj ovakvih provodnika. Uvek dobro pogledajte a kakvom se poslu radi. Ovo moze biti potrebno da bi se obezbedio prist up svim kablovirna sveCic3. Provodnik je dobra izolovan silikonskom gumom. Kad menjate kablove sveCiea prove rite da Ii ste obezbedili odgovarajuCl kaplet za automobil nn kome radite. da biste pre nego sto pristupite radu sigumo utvrdili da Ii maiete da ga zavrsite. (~. on je podlozan ostecenju i moze da pregori. Ako je motor jos topao ostavite ga da se ohladi toliko da ne mozete da se opecete aka dodimete izduvnu granu. Provcrite kablovc za svcCicc priiikom podcsavnnja motam iii ako motor ne radi pravilno. iIi separatore i preko nekih neuobicajenih mesta. Skinite kuCiste filtera za vazduh. Medutim kod nekih tipova motara kablovi sveCiea su sprovedeni ispod delova motora.deCi nacin. stitniei i ostalo pripremljeni za ugradnju na odgoyarajuCi tip motora. Napomena: Ako je vase vozilo opremljeno visokoenergetskim sistemom za paljenje (HEI). Zamenu kablova za sveCice moz£-izvesti svaki mehanicar-amater i to na veCini motara.------~~~----- . 2. Pogledajte odeljak »serviranje filtera za vazduh« u poglavlju »Sistem za napajanje gorivom. Zamena kablova za sveClee se obavlja na sl.IL 285 . Kruta i ispucala izolacija je raziog za zamenu kablova. pogledajte uputstvo na kraju ovog odeljka. kroz eevi..~ J -. ali morale zapamtiti da postoji mogucnost dOl vizue!nim pregledom ne otkrijcte kV.

tacke od 3 do 6 ali obrnutim redosledom. Ugradite novi kabl za sveCice pratee.I . a istovremeno ih lagano uvreete. 286 6. in postavljen u separatore. Pocnite od sveGice koja je najdalje od razvodnika paljenja (kod motora V6 iii V8 moiete poceti sa bilo koje strane motora). . I . Skinite ih i zamcnjujte jedan po jedan da hi izbegli zabunu. obeleiite to jer ee vam olaksati ugradnju novog kabla. Iz kupljenog· kompleta novih kablova odaberite onaj kojr je iste duzine kao onaj koji ste upravo skinuli. 4. I kod ove operacije lagano uvrtanje pri izvlacenju ce olaksati odvajanje. Izvadite rukom drugi kraj kabla iz kape razvodnika. 3. SISTEM ZA PALJENJE Obeleiite raspored kablova za svecice pre nego Slo ih skinetc. Uporedite duzine. Proverite da Ii je novi kabl provucen na isti naCin kao onaj koji ste skinuli. Aka je kabl provucen kroz cevi. pazljivo uklonite kablove povlaceCi gumeni stitnik. 7. Uklonite kabl iz motora. 5. Pogledajte kuda je sproveden kabl do razvodnika. . 8. ponekad su provuceni i kroz otvore i-cevi.

11. I ovde proverite da Ii su gumeni stitnici .= CD iiI i 0 l 11 II 1\. i kod sveCice i kod kape razvodnika praverite da Ii su prikljucak i gurneni stitnik dobra postavljeni i da Ii je kabl dobro gurnut u prikljucak kako bi se obezbedio dobar ' kontakt. to je provodnik Ciji je drugi kraj prikljuccn na razvodnik paljcnja.lc (1) koji 5e pricvrscuje na kapu razvodnika (2) pomocu zavrtnjeva (3}. ~ I I I . ' 287 . Nastavite sa zamenorn jednog po jednog kabla po ovoj proceduri sve dok ne zamenite ceo set. 13. ----- Kad De!co-Remy Unitized razvodnika (levo) kablovi III sveCice p05t<lvljaju 5e u prstcnas!i nos.c: I C::TI=M ZA PALJ 9. Il I •. 10. sarno obrnutirn redosledorn.. Lagano ga uvrCite dok ga izvlaCite iz prikljucka.' tt. kuji sc u ovom slucaju postavljaju eko bobine (2). 12.na svakom kraju se nalazi po jedan . _ _ . Izvadite drugi kraj kabla iz centralnog 'prikljucka na kapi razvodnika. Dcsno jt: prikazan Deko-Remy HE! razvodnik sa dva nosilea (1) bblovi 13 svecice. Zarnenite visokonaponski sekundarni kabl sa novirn prateCi uputstvo iz tacaka 11 i 12.. . koji istovremcno priCYTScuju i bobinu (4) odozgo na o\'aj sklop. Na oba kraja kabla.ugurani do kraja da bi se obezbedio dobar kontak!._ _. Visokoenergetski sistem za paljenje (HEI) Aka radite na kolirna koja su opremljena visokoenergetskim sistemom za paljenje (HEI .High "~'=~="~~. I ovde se kabl lagano uvrce pri izvlacenju iz prikljucka. Skinite sekundarni visokonaponski kabl sa prikljucka na bobini.

Ponovite tacke od 2 do 5 posebno za svaki kabl sveCice sve dok ne zamenite ceo komplet. a zategnite kada ih postavite. su gubitak snage pri veeem broju obrtaja. i da bi se upalila smesa goriva i vazduha U· motoru. Posto je u ovom slueaju bobina integralni den kape razvodnika. zavr- 288 . Bobina je u stvari mali transformator koji struju od 12 volti. i da Ii su svi prikljucci Cisti i sigurni.zap or) gurnu od razvodnika. 6.ite uputstvo iz tacke 1. moie izgledati da je bobina u dobrom. 4. U tom slucaju jednostayno izvucite kablove i nosace iz kape razyodnika. Zapamtite. Napomena: Kod nekih HEr sistema kablovi za sveCice provuceni su kroz dva nosaca. cilindri- I . 5. Odvite malo DVe zavrtnje kada skidate kablove. kapa razvodnika i nadn spajanja provodnika ce biti razliCiti. menjajte jed an po jedan provodnik da biste izbegli zabunu i greske koje Yam mogu aduzeti mnago vremena. Takav veliki otpor je uzrok slabog rada sistema za paljenje. ovde nema visokonaponskog sekundarnog provodnika bobine. 1. Ne cupajte kabl jer ga lako mozete ostetiti.skinite bobinu i na kraju kablove za sveCice i visezilni kabl. Pogledajte da Ii na vrhu bobine ima pukotina. pretvara u struju sekundarnog sistema. i da Ii euri ulje iz bobine. prvi korak je yizuelni pregled. konsultujte profedionalnog mehanicara. ali obrnutim redosledom. Svi prikljucci kablova za sveCice se nalaze u prstenastom nosacll. Pri proveri bobine. Otpusten i prljay prikljucak izaziva veliki otpor u kablovima. Kada 5U svi kablovi za sveCice zamenjeni. ona moze biti neispravna. drzeCi ga za gumeni stitnik i pritom ga lagano uvrCite.. Sva uputstva pri zameni kablova sveCica na sisternu HEI su ista kao kod konveneionalnih sistema. Skinite prstenasti nasac sa kape razvodnika. Napomena: Kod Delco-Remy Unitized sistema zavrsetak svakog od kablova za sveCice je pricvrscen pomocu zavrtnja. a kapa se podigne. 3.! I Kcan iIi cetvrtasti dec velicine konzerve piva od Od veCine automobila bobina je ern.SISTEM ZA PALJENJE Energy Ignition). odnosno u nekim slucajevima slaba. ISto tako. Kod sistema Deleo-Remy Unitized ubaeite kabl uotvor i zategnite zavrtanj. . Proverite da Ii je bobina cvrsto pricvrscena da bi imala dobru masu. . Kod sistema Delco-Remy Unitized moraju se odvrnuti dva zavrtnja i skinuti bobina pre nego sto se skinu provodnici sveCice i visezilni kab!. r pored toga sto. I . Pri postavljanju novog kabla u prstenasti nosae podmazite prikljucak sapunom bez amonijaka iIi silikonskim sprejom. iz primarnog sistema. Zavrtnje odvite odvijaeem. Zatim . Ako ne mozete da je pronadete. Odaberite iz kompleta kabl odgovarajuee duzine. Skinite drugi kraj kabla sa sveCice. kod koje se napon penje i do 30. Ako nadete bilo koje od pomenutih osteeenja.33 litra. da Ii je kuCiste bobine ulubljeno. osim pomenutih razlika kod kape razvodnika. videeete da je preenik kabla za sveCice veCi. bobina se mora promeniti. 7. zastoj motora prilikom ubrzanja. Ovaj visoki napon je potreban da bi skoCila varnica izmedu elektroda sveeica. Skidajte ga pazljivo. spolja gledano. Ako iole sumnjate u syoje moguenosti da obayite ovaj posao. Neki od znakova da je bobina neispravna. site rad tako sto izvr. pronadite veliki sekundarni yisokonaponski kabl koji je prikljucen na eentar kape razvodnika. stanju. 2. Izvadite prikljucak kabla za sveCice iz prstenastog nosaea kape razvadnika potiskujuCi pritom pal cern prikljucak nadole. Provodnici syeCica kod HEI sistema se menjaju na sledeCi naein. i gumite prikljucak u prstenasti nosac. Bobina se nalazi na drugom kraju tog kabla.000 yolti. Bobina se obicno nalazi u blizini razvodnika paljenja. avo se izYodi tako sto se kopee (oznaeene sa "Latch" . \ Indukcioni kalem (bobina) 0. iIi u ekstremnim slucajevima nemoguenost pokretanja motora.

odvojite dva provodnika sa primarnog prikljueka koji se nalazi pri vrhu bobine. Meclutirn kod veCine vozila otpor prirnarnog kola bobine se krece izmeclu 0.. predite na ispitivanje sekundarnog otpora. 3. 6.- .-. -. Ako je ovaj otpor znatno iznad iii ispod preporueene vrednosti. (3) primarni prildjucak. U nekim slueajevima ovaj prikljucak se jednostavno svuce...bobine. Iskljucite glavni prekidac. Medutim aka zamena bobine ne resi . VeCina prodavnica delova ne prihvata da vrati nOvae za elektricne komponente koje su bile uoraclene. Ako je bobina neispravna uklonite provodnike za ispitivanje sa primarnih prikljucaka i zamenite bobinu na nacin koji je prikazan na kraju ovog odeljka. Ako je potrebno povezite odgovaraju6 provodnik za ispitivanje na instrument. Obtajte dObifenu vrednost na odgovarajucoj skali instrumenta. 289 '--. najbolje je da bobinu odnesete kod majstora koji ima odgovarajucll opremu za ispitivanje. Prikljucite erveni i erni provodnik instrumenta za ispitivanje na primarne prikljucke. (J) :ta~tilna guma. 4. (4) kapa. Ova vrednost treba da odgovara onoj koju preporucuje proizvoclac. Najcesce oznakama "POS" iIi (+) za pozi(ivan.. iii drugi instrument za analizu rada matcra kojim se moze ispitnti bobina. Alat i materijal • • • • Adapter za sveciee Babina Volt/ommetar Viljuskasti kljucevi Ispilivanje olpora prirnarnog kola bobine Isnitivanje primarnog otpora se vrsi na sledeCi nuein.. 1. odnosno »NEG" iii (-) za negativan prikljucak... (6) namotaji. Ii ~ r_-_ _ _----""~= t_ f SISTEM ZA PALJENJE f Ako ste osetili bilb koji ad pomenutih simptoma. Postavite birae opsega volt/om metra u poloiaj 1-10 oma«. bobina je neispravna i mora se zameniti.. Izvrsite kalibraciju instrumenta za ispitivanje prema uputstvu proizYodaca. ---. Ako je otpor primarnog kola bobine u preporucenom opsegu. onda to mozete i sami da uradite. --.5 i 30ma. Prikljucei su obelezeni na razne naeine. ali mogucn~st da pozajmite volt/ommetar. . Aka yam to nije moguce.. maiete kupiti novu bobinu i zameniti staru. (2) sekundarni visokonaponski prikljucak. Obeleiite gde koji kabl pripada da bi ste ga kasnije lakse povezali. Medutim ako imate svoj..problem ne ocekujte da ce vam u radnji zameniti bobinu koju ste vee jednorn ugradili. (5) slojcvi. drugi opet imaju navrtke na prikljucnimstubiCima koje se skidaju malim viljuskastim kljucem.. 2. (7) kuciS1C j (8) stakleni izolator.~----.} o I Tipicni delavi indukcionog kalcma . 5.

On se skida tako sta se prihvati za kraj.. " Pri i~phi\'anju primarnog Olpor. a crna (3) n:J ncgUlivni prikljucak. Ako je izmerena vrednost otpora izvan one koju daje proizvodac. CD i ! . 7. PrikljilCite jedan od provodnika instrumenta na bilo koji od primarnih prikljucaka. povuce navise i istovremeno blago uvrce. 6. Dobra bi bila da 5e obeleie pre skidanja. 1. to znaCi da je bob ina neispravna i da je treba zameniti. uklonite pravodnike za ispitivanje i povezite kablove primarnog kola i visokonaponski kabl. 4. skinite provodnike za ispitivanje i zamenite bobinu prema uputstvu koje sledi. Prikljucite drugi provodnik instrumenta na adapter sveCice. Ako je bobina neispravna. pre nego sto skinete kabl. iIi spiralnu oprugu i ubacite adapter u centralni prikljucak bobine.e prikljuCl na pozitiviln prikJjueak. Ocitana vrednost mora biti u opsegu koji preporucuje proizvodac automobila. odgovarajucoj skali. I· sledeCi naCin.-------------- . Crvena s!ipaljb ommetra (2) . Skinite visakonapon~ki kabl sa centralnog prikljucka babine. Painja: Proverite da lije glavni prekidac iskljucell. Kalibrisite instrument prema uputstvu proizvodaca.) odvoje sc prim ami proyodnid (I j. OCitajte dobijenu· vrednost instrumenta na i 2. Podesite volt/ommetar u opsegu od 1000 do' ·1O. 290 .. 3.ENJE Ispitivanje otpora sekundarnog kola bobine Ispitivanje sekundarnog otpora b:obine vrsi s_e na 5..0000ma. Ako su otpori bobine u okviru preporucenih vrednosti..

= SISTEM ZA PALJENJE -. povci:i!c ommc!ar na prik<lz.... rr:5J ..... 0 Kou . . I .l.lO 11<16n.. ~_..lpi r~l\{)dnib. . I~li I Iii! II Pri jspitivllfljU primarnng otpora na forull. IL····-----' 291 . I I L.rO- CJ '--_...iSlCma HEI kt1u i...:tar SC prikijucujc: {I) za i~piliv<lnjc primafnog nlpora. Pri ispi!ivunju sc:kund:lrllog otpora nil Ford-u.Ojlh ~c oooin<\ nalazi u k. Offim. (:!) z:: bpiti\'anj~ sckumJarrHlg ntpora. rO\eZite ommctar flU prik:Jzan naCin..

292 . Uporcdilc izmcrcni Olror sa preporuccnom vrcanoscu proizv[)d~ca. Crveni provodnik (3) povc:tile na ncgativni prikljuC4k. a crni provodnik (4) n~ ~d<1pter svc6ce.! Pri ispitivanju sekundarnog otpora postal'iie adapter svceice (l) u prik!jucak bobine (2).

Da bi se to izvelo ugraduje se jedan primarni (balastni) otpornik izmedu glavnog prekidaca i bobine. 293 . levo na . sarno obrnutim redosledom. dok sc drugi. I . 6. Obelezite gde se koji kabl nalazi da bi ga kasnije lakse povezali. 1. Obicno je ovaj zavrtanj uvrnut u blok motora.}n desno na slid. Izvucite sekundarni visokonaponski kabl iz centralnog prikljucka bobine. Najcesce oznakama »POS« iIi (+) za pozitivni. iskljucite glavni prekidac i odvojite kablove koji su povezani na primarne prikljucke . zaja za pokretanje u radni polozaj. drugi imaju stubice sa navrtkama koje se odvrcu pomocu malog kljuca. Obezbedite odgovarajucu bobinu. Prikljucci su obelezeni na razoe natine. funkmotor 2. Ovde su prikuzana dva lipa balastnQg (primarnog) otpornika. posto je za pokretanje motora potreban maksimalan napon akumulatora. odnosno »NEG« iii (-) za negativan prikljucak. 5. i da je potrebna zamena. postupite na sledeCi narin. Ispitivanje otpornika Pomocu sledeceg ispitivanja proverava se da Ii je balastni otpornik ispravan.lid. Primarni (balastni) otpornik paljenja od velikog broja automobila za paljenje Kje tako konstruisan da. Ako se motor automobila ugasi tim se gJavni prekidac paljenja vrati iz polo- I I 4. koristi kod starijih model a AMC i Genera! Motors 'I\!tomobila.to se nalaze pri vrhu bobine. cionise pri manjem naponu oU onog koji 1ma akumulator. Dvostruki tip. Ako to dosad niste ucinili. 3. ovaj otpornik se iskljucuje pri pokretanju motora. Skinite staru bobinu. Pri postavljanju nove bobine sledite tacke od 1 do 4.SISTEM ZA PALJENJE f l • J I Zamena bobine Ako ste doW do zakljucka da je bobina neispravna." onda je vrlo verovatno da je u pitanju neispravan otpornik. koji prikaz. Mnoge bobine izgledaju slicno. jc tipican za neke modele Chrysler-a. Medutim. Ovaj otpornik smanjuje napon akumulatora za 3 volta. ali mozda nisu u stanju da obezbede sekundarni napon koji je potreban za rad vaseg motora. Neki od ovih kablova imaju prikljucke koji se skidaju. kada sistem radi. Kljucem odvrnite zavrtanj na nosacu bobine.

Skinite produzni kabl. Napomena: Proverite da Ii otpornik koji ste obezbedili odgovara vasem automobilu. Ako ste po izvrsenom ispitivanju utvrdili da je balastni otpornik neispravan. 2. Povezite pomocu produznog kabla po ziti van (+) pol akumulatora sa pozitivnim (+) prikljuckom na bobini. Skinite otpornik sa prednje strane. Kod mnogih automobila. unda je obicno postavljcn na prednjem delu. unular mo\ornog prostora. 5. 3. obratite paznju na upozorenje iz tacke 2 i odvezite automobil do najblizeg mehanicara. 1. Pokrenite motor. Painja: mora se voditi racuna 0 tome da je ovakvo prevezivQnje sarno privremenog karaktera i sluii za potrebe ispitivanja . Ugradite novi otpornik prema uputstvu od 1 do 3. U gasite motor. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. primarni otpornik je izveden kao mali kalem smesten u keramicki izolator. balastni otpornik je u stvari provodnik koji povezuje glavni prekidac i bobinu. ostavite produzni kabl u poloiaju iz tacke 1. Pri zameni postupite na sledeCi natin. Zamena otpornika 4. Ako vozite a14tomabil sa prikljucenim produinim kablom samo nekolika stotina kilometara. a posebno kod starijih modela. Danas ovaj preki- Dautomobilu je imao sarno jednu ulogu - 294 . Aka motor radi i pored toga sto je produzni kabl prikljucen. Napomena: Na novijim tipovima automobila. Ako se balastni otpornik nalazi u keramickom lzoiatoru. Ovakva popravka nije posao za poeetnika. Glavni prekidac (kontakt-kljuc) o pre oekoliko godioa glavni prekidae oa da ukljuCi i iskljuCi primarno kolo. vatna oe izgoreti bobina.to nije trajna popravka. Nalazi se na prednjoj strani u motornom prostoru. Pokrenite motor. ali obrnutim redosledom. Oznacite ih da bi kasnije lakse izvrsili spajanje. 2. ooda ste otklonili kvar. zbog povecane loplote koja se stvara. Odvrnite pomocu kljuea zavrtanj kojim Je pricvrscen otpornik. balastni otpornik je neispravan i mora se zameniti.Ala! i ma!erijal • Provodnik za premoscivanje • KIjuc • Primarni otpornik 1. vero~ 3. Ako se motor pokreoe nastavi da radi. Odvojite provodnike sa otpornika. platinska dugmad i drugi delovi u sistemu za paljenje.

Kod veCine automobila dodatni uredaji. sedista. kao sto mu i ime govori. (2) zakljucano. Kod starijih tipava automobiIa . a pritom povecava napon pri vecem broju obrtaja mot ora. go dine . desno od pOlozaja »zakljucano«. Kako su funkdje glavnog prekidaca postale sve kompleksnije. preko glavnog prekidaea. ® ® Kada je prekidae u polozaju »ukljueeno« iii »voznja«. Kada ne bi postojao otpornik bobina bi imala dovoljno visok napon pri vecem broju obrtaja motora. isto se dogodilo sa njegovom konstrukcijom. KOada se napon dovede. ali taj isti napon bi izazvao pregrevanje bobine i pregorevanje platinske dugmadi pri nizem broju obrtaja motora. »oprema« omogucava yam da koristite razne ure- upravljac i ruCicu menjaea. Solenoid elektropokretaea je opsirnije opisan u poglavlju »Sistem elektropokretaca«. kao. (4) uk!juceno i (5) pokretanje motofll.SISTEM ZA PALJENJE dac pored toga ukljueuje elektropokretae. Kada je preki- ljaea i rueica menjaea mogu pokretati bez trosenja akumulatora. zadnja svetia itd. napon koji se dovodi do bobine. a jedna od njih je da sluzi kao releprekidae. kada je to i potrebno.kljue se mogao izvuCi iz brave u svakom polozaju prekidaea osim u polozaju »pokretanje motora«~ Kad novih tipova automobila postoji i uredaj protiv krade koji blokira pet polozaja. iIi kada se vrsi podesavanje ruCice menjaca. potrosaei kao sto su prozori. sto ne sarno da bi nepotrebno trosilo akumuIator vee bi mogIo da izazove pre gorevanje sistema za paljenje. je stalno prikljueeno na akumulator. Ovaj polozaj so. Solenoid ima nekoliko funkcija. brisaei stakla. Ovaj otpornik. Zbog svoje posebne konstrukcije. zakljueava upravljae i zuji ako zaboravite kljue u njemu. povezuje alternator i potrosaee. Prvi polozaj. ogranicava Sa\'remena \'ozi!a imaju obicno pel poJozaja prekidaca paljenja: (1) oprema. mogu se pokretati sarno kada je prekidae paljenja u polozaju »ukljuceno« iz razloga bezbednosti. »)ukljuceno« iii »yoznja« i »pokretanje«. do solenoida kolo se zatvara i omogucuje da se uspostavi tok stmje kroz motor elektropokretaea. Solenoid je postavljen u blizini elektropokretaea i time se izbegava postavljanje velikih kablova od akumulatora do prekidaea paljenja. kada je to i potrebno. Kod starijih tipova automobila koristili su se otpornici koji su smanjivali napon na odredeni nivo bez obzira na rad motora. kod kojih se zakljueava toeak upravljaea.sto su elektrieni podizaei stakla i pomeranje sedista. Kada je prekidae paljenja u pOlozaju »zakljueano« svako napajanje koje ide preko njega je prekinuto. napon je prikljueen na elektriena kola koja se koriste pri normalnom radu automobila. Najeesce se kao primarni otpornik koristi provodnik odredene duzine naCinjen od otporniekog materijala. a da se pritom napon ne prikljueuje na kolo za paljenje. U polozaju »pokretanje motora« napon akumulatora prikljueen je na motor elektropokretaea preko solenoida. postoji polozaj »iskljueeno«. koji smanjuje napon 295 . Kod savremenih vozila ovakav uredaj se zove balastni (primarni) otpornik. Kod gotovo svih vozila. Tu je ukljueen radio. Kod veCine savremenih vozila prekidac paljenja ima dae u pOlozaju »zakljueano« kijue se maze izvuCi iz brave. »iskljuceno«. Napajanje koje nije vezano preko prekidaea paljenja. \ U I o Druga vaina funkcija glavnog prekidaea je da se pomocu njega ukljueuje primarno kolo paljenja preko otpornika primarnog kola za paljenje. koristi kada se vrsi servis upravljaekog mehanizma iii vesanja. Kada ne bi postojao otpornik bobina bi imala dovoljno visok napon pri vee em broju obrtaja motora. (3) iskljuccno. ventilator grejaea.pre 1966. koji omogucuje da se tocak uprav- daje na automobilu koje se pokrecu pomocu elektriene struje. kao sto su svetla i upaljae. »zakljucano«. balastni otpornik moze smanjiti napon na bobini ~pri nizem broju obrtaja motora. od kojih svaki ima posebne funkdje: »oprema«.

a posebno u hI ad nom zimskomjutru kada je brzina pokretanja motora umanjena zbog zgusnutog ulja i veceg elektricnog otpora koji se javlja pri nizim temperaturama. Za amatere je bolje dane pokusavaju da zamene glavni prekidac. Zbog toga se u glavnom prekidacu nalazi posebno obilazno kolo koje omogucava prikljucenje punog napona akumulatora na bobinu prilikom pokretanja motora. Motoru je potreban say raspolozivi napon da bi se pokrenuo. zbog komplikovanog posla skopcanog sa teskocama i mogucnosti ostecenja delova zbog rada bez neophodne opreme.- ------------------- ~~-- ----- baterije od 12 volti na oko 9 do 10. za skidanje glavnog prekidaca potreban je specijalan alat. Meclutim. 296 .la. Ako motor auto mobil a iznenada prestane da radi. najverovatnije je da je doslo vreme da zamenite glavni prekidac. potrebno je da obezbedite kvalifikovanog mehanicara radi brizljivog pregle<. Ako kljuc ima veliki zazor u prekidacu i _ ako se paljenje prekida kada pomerate kontaktkljuc. zatim se pokrene i panovo ugasi u nepogodnom trenutku.5 volti tokom normalnog rada motora. najverovatnije je u pitanju gIavni prekidac. Za automobile kod kojih se zakljucava tocak upravljaca.

:. Konstruisa- njem motora od materijala otpornih na toplotu. Oko jedne treCine se izgubi sa gasovirna koji izlaze kroz izduvnu cev. sto omogucava da motor brie okreee iii da bolje »vuee«. Nazalost. nastaje "front plamena« u obliku lopte koja se siri od tacke paljenja sve dok potpuna ne sagori. Gubitci usled trenia javljaju se i u pogonskom rernenju motora. ventili klizaju. Spreeavanje toplotnih gubitaka kroz izduvnu cev moze se postiCi i tako sto se izduvni gasovi koriste za pokretanje turbo ·punjaea.!ojem sve dok se ne bi istopio. a ukopliko je veea koliCina vazduha (i goriva). Time se povecava gustina smese U svakom ad cilindra ehnicki giedano. Jos jedan deo energije odlazi na savladivanie. smanjuje se koliCina smese. vozila predstavlja samo mali procenat ukupne snage koja nastaje pri sagorevanju smese goriva. Na taj naCin se toplotna energija pretvara u koristan mehanieki rad koji pokrece automobi!. prenosu snage.. No turbo punjaei su vrlo skupi te je njihova koriscerije ograniceno uglavnom nn Do trenutka dok klip dode do donje granicne taeke svog hoda. smanjili bi se toplotni gubici. pumpa servo upravIjaea. u motoTu. potrebnih za izradu ~ iii celog motora iii radi prevlacenja klipova. pritisak u cilindrima pada i motor usporava. Medutim. motor sa unutrasnjim sagorevanjem moze da se uporedi sa pumpom za vazduh. Preostala snaga koja je na raspolaganju za pokretanje . on poCinje da se zagreva. Kad ne bi bila hladef)ja. Pritiskom na pedalu za gas otvara se leptir u grlu karburatora. Kod veCine motora iznose 5 do 8 odsto. Kada varnica upali smesu. pogonskom mostu i pneumaticim~ (otpor kotrljanju). a mozda i bez sistema za hladenje.. trenja nisu toliko veliki. Dalji rezultat povecanja pritiska pri sagorevanju je povecanje snage motora. Stoga je gubitak toplote kroz sistem za hladenje neizbeZan. Takvo sagorevanje izaziva naglu porast pritiska u cilindru. Kada gaTiva sagoreva. vrhovi bregova se taTu 0 podizace. Na neki naCin. ali i u ovom slucaju dobitak je manji od troskova. motori sa unutrasnjim sagorevanjem nisu narocio efikasni posmatrano sa aspekta iskoriscenja toplote koja se dobija sagorevanjem. motor pokrece automobil gija koja se mora izbaciti napolje kako bi cilindar mogaQ ponovo da -usisa sveiu kolieinu smese goriva i vazduha. ta smesa eskplodira razvijajuCi pritom veliku koliCinu toplote i visok pritisak. ~ Narednih 20 do 25 odsto toplote koja se dobije sagorevanjem gubi se preko sistema za hladenje. Kada se benzin i vazduh pomesaju u pravoj . Otvaranje leptira za vazduh omogucava da motor pumpa vecu kolicinu vazduha. To je i razlog sto po pravilu veCi motori razvijaju i vecu snagu od manjih jer predstavljaju pumpu veeeg kapaciteta. ipak u sagorelim gasQvima ostaje toplotna ener- luksuzne i. tako da mogu da rade pri visirn temperaturama. ono je ipak kontrolisano. kompresor klima uredaja itd. Sve dok inzenjeri ne pronadu bolji naein da ustede toplolnu energiju na ekoniIDican naCin. motor sa unutrasnjim sagorevanjem 297 -------- ~-~----~ . alternator.sportske automobile.-~---- . Inzenjeri traze naCine da motor s unutrasnjim sagorevanjem uCine sto efikasnijim.zmeri (14. No i pored toga gubitci usled motora. Samo oko jedne treCine toplotne energije se koristi za pokretanje vozila. Ako se popusti pritisak na pedalu gasa.-. time se omogucava da veea koliCina smese goriva i vazduha uVllce u motor. Mada je motor iskoristio energiju gasova koji se sire i sagorevaju.r MOTOR Tpretvaranjem toplotne energije u mehanicki rad pIi sagorevanju benzina u komori za sagorevanje. i to je jedan od gubitaka toplote koja nastaje prilikom sagorevan]a Jedan deo preostale snage motora je pot reb an za pOkretanje dodatnih agregata kao sto su pumpa za vodu. to motor razvija vecu snagu. a posledica toga je da se povecava pritisak kada se smesa upali. motor bi nastavio sa sagrev. radilica se okrece u leiajevima itd. Ulja i mehanieka poboljsanja koja smanjuju gubitke usled trenja takode doprinose. pritisak u cilindru vee znatno opadne u odnosu na svoju najveeu vrednost koja se javlja odmah po paljenju. sto potiskuje klip nanize i okrece radilicu. I pored toga sto sagorevanje nastaje u delicu sekunde. nanize i navise u svojim vodicama. unutrasnjih otpora odnosno trenja jer: kliprli prstenovi se taTu 0 zidove cilindara.7 delova vazduha i jedan deo benzin a se smatraju idealnom smesom) i kada se up ale pomocll varnice. ventila i prostora za sagorevanje. Mnogo je truda ulozeno na razvijanje keramiekih materijala.

(9rventil. (5) bregasta oSQvina. (13) osovina male pesolee klipnjace. (8) opruga ventila. (14) kHpnjata i (15) radiJica . (2) zaptiyka glave.MOTOR (1) glava motora . (12) klip. (11) klipni prstenovi. (3) poluga podlzata. (6) pampa za ulja. (10) proslor za sagorevanje. (7) k!ackalica venlila.ciJindra. (4) podizaci ventila.

skidanje ventila i zamenu pohabanih delova kao sto su vodice ventila. koje se nalazi na pocetku knjige.000 km. Na i pored toga moiete ustedeti nn trosku za fad taka sto cete U okviru ovog posla skin uti glavu motora i odneti je nn obradu u specijalizovnnu radionicu. konacno pohabaju dodirne povrsine ventila i sedista. Ako pravilno odrzavate motor. doelete u priliku da menjate lanae iii zupcasti kais 299 . koji se pre svega bavi odriavanjem 1 lakim popravkama. a time i habanje motora. ovaj motor je' i pored toga najekonomicniji.Odrzavanje ventila ukljucuje skidanje glave motora. kao i konstrukcije motora. Ovakvo stanje se naziva »izgoreli ventil« i do njega ubrzano mogu dovesti I I " ! motora je obrtni momenat. morate shvatiti vainost podmazivanja i kako se ana odrazava na vek vaseg matara. i popravka takvog ostecenja zahteva generalni remont. nepravilno podeseno paljenje. vreli izduvni gasovi se probijaju kroz otvor i pocinju da deluju na ventil kao gorionik za gasno zavarivanje. Ponekad ce ventil puei. Moze yam se dogoditi da. kombinovano sa visokim temperaturama koje Sli prisutne u prostoru za sagoreva- siromasna smesa. Da bi se kompenzovalo termicko sirenje motora i istezanje koje vremenom nastaje oa nekim izduvnim ventilima) mora kada je ventil oslonjen na sediste. Ali kada sediste ventila pocne da se haba pri vecem broju predenih kilometara. Ipak. . nje. Konacno ventil poCinje da propusta. Takav posao ne sarno da zahteva znanje vec i pravi alat i opremu za masinsku obradu. Ali kod normalnog trosenja ventila. uputstva za to mazete nati u servisnom prirucniku. zazor ventila se povecava iIi smanjuje pri zagrevanju motara. Kada je fec 0 snazi matara. Ova procedura je prikazana u ovom poglavlju. ali kod izduvnih ventila to nije slucaj. Pohabani usisni ventili se obicno bruse da bi se obnovila dodirna povrsina. najsnainiji i najjeftiniji dan as poznat urec!aj za pokretanje vazila. Usisni ventili imaju nesto povoljnije radne uslove jer se stalno hlade smesom koja se usisava. U zavisnosti od legura zava starenje metala i dalje habanje ventila. znptivni prstenovi ventila iii opruge ventila. Ovo je yazno kad matara sa »cvfstim{< podizaCima vcntila iIi izlozeni topiim izduvnim gasovima koji ih prie. ako mislite da ste sposobni da izvedete radove skidanja i ugradnje glave motara. Pohabane voeliee ventila se obraeluju da bi se dobili pocetni zazori.OOO i 250. To rastojanje se zove »lazor ventila«.MOTOR ce i dalje biti vrlo neekonomican natin za pokretanje automobila. Druga ve!icina koja se meri kod ventil ne bude unisten. U krajnjoj liniji svi ventili se pOhabaju. Usled toga izduvni ventili se pri radu vise zagrevaju. dodirna povdina se smanjuje i zbog toga ventil nije u mogucnosti da sprovodi toplotu kao pre toga. Ovo je po sao samo za iskusnog majstora i izvan je mogucnosti veCine majstora amatera. u nekom trenutku. koja se nalaze u glavi motora. To moie dovesti do teskog ostecenja motora. odnosno iznos obrtne sile koju motor moie da emituje. otpasti komad sa njega iii se cak raspasti. nije ni potrebno da se mnogo razumete u principe rada motora. iii se prosiruju da bi se ugradili venti Ii sa veeim precnikom vretena. Osno'vni pojrnovi motoru 0 Ako ste mehanicar-amater. Ova velicina se meri u Njutn metrima (Nm). Zbog toga proizvodac automobila u uputstvu navodi da Ii se zazor na ventilima podesava dok je motor vrue iii hladan. Medutim. Dopremanje odgovarajuce kolicine ulja je neophodno kako bi se spreCio dodir metal-metal. Izduvni ventili se abieno zamenjuju novim. Dna se izrazava u kilovatima (kV/). Skidanje glave motora je veliki posaa i nije prikazan u ovoj knjizi. On maze trajati koliko i sam automobil. Ovakvi podizaci nalaze se na mnogim uvoznim motorima. Tada se toplota provodi preko sedista na glavu motora. moraju se isto taka brusiti radi obnove dodirne povrsine. Ali. Otvor postaje sve siri jer sve vise i vise metaia bukvalno izgori sve dok koje se koriste za izradu bloka i glave cilindra. Jedini delovi koji mogu da otkazu su izduvni vcotiE i moida neka zaptivka iii zaptivni prsten. Promena ulja i podmazivanje prikazani su u poglavlju "Odriavanje automobila«. Umesto toga ani Sil Posao koji mozete sami da obavljate je odriavanje propisanog zazora ventila. nepravilan zazor ventila iIi slabo preciseen usisni vazduh. dok kod »hidraulicnih« podizaea nije. i odreelena je obrtanjem radilice i maksinalnim pritiskom u cilindru. ledino hlaelenje koje je prisutno je odvodenje male koliCine toplate preko vretena na vodieu ventila u kratkim jntervalima mehanickim delovima. Brzo otvaranje i zatvaranje pri kome ventiIi udaraju 0 svoja sedista. Sedista ventila. aka je pruzena potrebna nega to je izmeelu ISO. Kada to jednom pocne. posao oko ventila se obieno svodi na njihovo dovoelenje u normalno radno stanje. a time se ubr- se odriavati odredeno rastojanje izmeau vrha vretena ventila i klaekalice (iIi podizaca).

(3) brcgasla osovina. (2) blok matora. 300 . (4) !elcci lciaj i (5) lanac nl2.MOTOR I (1) Glava cilindra (motora).vodnog mehanizma.

Silikonska masa je odlican zaptivni materijal. motor ce prestati da radi jer ventili prestaj~ da se. Provera kompresije je korisna za otkrivanje losih ventila. • Curenje ulja. kasno paljenje. sto znaci da mogu da nastave rotaeiju a da kJipovi ne udare u ventile. istrosenih klipnih prstenoval cilindara ilili curenje zaptivke glave motora. i u mnogim slucajevima motor ce se ugasiti. Kada pristupate popravci curenja ovakve vrste. Cilindar na kome dolazi do prod ora ulja obicno se lokalizuje tako sto se skine sveCica i pogleda na kojoj sveCici se nalazi mastan ern nanos. zaglavljene ventile iii cak istrosene yodice ventila. Simptomi su barice ulja ispod automobila. Zupcasti. dok se lanae iii par zupcanika koriste uglavnom za pokretanje bregaste os~vine koj~ se nalazi u bloku metcra })sa strane«. 1z ovog razloga motor moze trositi litru ulja na svakih 400 do 500 kilometara. Drugi motori se »slobodno okrecu«. Zaptivke od plute/gume postaju krte usled utieaja toplote i starenja. I ovaj posao je prikazan u ovom poglavlju. se cesto koristi za pogon bre~aste osovin~ kada se ona nalazi u glavi motora. ispitivanje gJavi. razvodnog mehanizma. ali ako se ne nanese pravilno iii aka se ne 05tavi da stvrdne maze doCi do curenja . otvar~ju i zatvaraju.01'0 posebno vazi za poklopac ventila koji ima tendenciju da vremenom popusta. Sve sto omogutava priliv ulja u komoru za sagorevanje izazvace sagorevanje ulja. Ulje koje sagoreva zbog istrosenih klipnih prstenova iii cilindara obicno znati da je potrebna generalna popravka motora. Aka ova nije povezano sa bukom u matoru iii gubitkom snage. napuknutog klipa iii istrosenih vodica ventila. 301 . on se vremenom izduzuje. najverovatnije su u pitanju istrosene vodice ventila. I ova zamena je prikazana u Ovom poglavlju. Ali ako je zaptivka pukla iii iskliznula mora se zameniti. preko koga Ukoje mozete izvesti da bi otkrili probleme u ovom poglavlju se nalaze i tri vrste ispitivanja prelazi lanae. Ovaj uzrok se otklanja takozvanim »sredivanjem ventila« i popravkom odnosno zamenom vodica i zaptivnih prstenova ventila. dOK Sli venIlU U MOTOR Traienje greske u motoru motoru.I. natinjen od crume i fiberglasa.plavi dim iz izduvne cevi ukazuje da ulje sagoreva zbog istrosenih klipnih prstenova. Postoji nekoliko razloga zbog kojih zaptivka pocne vremenom da propusta. ali zamena zaptivke poklopea ventila. Kod 1110tora koji imaju lanac. Zamena zaptivke koja propusta je jos jedan od poslova koji u veCini slucajeva mOlete sami da uradite. Kod mnogih motora lancanik na bregastoj osovini. odnosno kod sklopa menjac/difereneijal kod poprecno postavljenih motora sa pogonom na prednje tockove). Time se stvara zazar u razvodnom mehanizmu ventiJa. Ako se potrose toliko da lanae preskoci zub na lancaniku poremetice se sinhronizaeija rada ventila. Napukao klip iii klipni prstenovi su obicno poslediea jake detonacije. • Trosenje ulja . kais. TreCi test. Da bi smanjili troskove mnogi proizvodaci koriste silikonske zaptivne mase za zaptivanje mnogih spojeva. ima zube od najlona iii plastike. Mnogi savremeni balansa snage pomoCi ce vam da pri trazenju greske gubitka snage odredite cilindar koji izaziva probleme. relativno mekani zupei smanjuju buku motora iii imaju i tendeneiju da se brzo trose. Zupcasti kais se vremenom haba i nastaju naprsnuca slabe tacke. Kod nebh motora moze doC! do tesklh ostecenja ako klip udari u otvoreni venti!. U ovakvom slucaju potrebno je zameniti i lanae i !ancanik. Neki od uobicajenih tipova problema na motorima prikazani su u daljem tekstu. polomljenih klipnih prstenova. za('epIjen izduvni sistem. nisku kompresiju motora. Mehanicke vibraeije zajedno sa otpustenim navojem iii zavrtnjem mogu izazvati pucanje zaptivke iii curenje. Ponekad je dovoljno zategnuti nekoliko zavrtnjeva da se zaustavi curenje. ulje na spoljnoj strani motora iii odozdo na automobilu iii povecana potrosnja ulja bez vidljivog plavog dima iz izduvne eevi. Zamena zaptivke glave motora mOle biti preveliki posao. sto dovodi do postepenog smanjenja perform ansi motora. usisne grane i kartera trebalo bi da budu u okviru vasih mogucnosti. poklopac iii poklopei ven- motori izlaze sa proizvodne Iinije bez klasicnih zaptivki. Ovakvi. Najceste tacke na kojima se javlja eurenje ulja su zadnji zaptivni prsten radilice (na zadnjem kraju motora kod automobila sa pogonom na zadnje tockove. mozete birati da Ii da postavite sVeZu silikonsku masu iii da ugradite zaptivku od gume/plute. Ako se prekine. Vakuum lest ce Yam pomoti da otkrijete propustanje vakuuma u usisnoj grani iii karburatoru.

-1ko razumcmo kako se odrecluje veliCina kompresije. To moze biti poslcdica prevelikog predpaljenja. Aka dva susedna cilindra imaju malu kampresiju. Ncispravan usisni venti! ce Isto tako dovesti do gubitka kompresije. aii jake detonacije mogu dovcsti do pucanja klipa. . Stalno lupkanje odnosna kuckanje motara ahicno ukazuje na preveliki zazar jednog i!i vise ventila.MOTOR tila. istroscne k!acka!ice. prednji zaptivni prsten radilice kad kaisnika iii panekad.zato znaci pri specificiranoj kompresiji. tokom svog kretanja pri taktu usisavanja. • Razlicite vrstc buke IZ motora. • Zaptivka glave matara prapusta.). klipnih prstenova. To moie nastati usled nepravilnag podesavanja. a padizaCi utisaju.i se sastoji u odredivanju uzroka detonacije i njegove blagovremene eliminacije kaka ne bi doslo do teskill ostecenja motora. pregrejanog motora. Aka Iciajcvi imaju veliki zazar. udaranje iii zveceCi zvuci koji se cuju samo pri ubrzanju kod velikog optcrcccnja ukazuju na pojavu detonacijc U Illotoru. • Neispravni ventili. provcra kornpresijc 1110tora pokazace malu. sto zahteva da se izvrsi odgovarajuca popravka motora. kad V6 i V8 matara. koii se javlja zajedno sa tajanstvcnim gubitkom tecnosti Z(l hlaoenje moze ukazivati n<.987 atm. iii aka pumpa pusta vodu l110raju se zameniti. TutnjClva koja se povecava sa povecanjem broja abrtaja motora obicno nastajc zbog bucnih leiaja pumpe za vodu. Ni jedan motor nije u stanju da radi kako je to. Popravka se sastaji u uocavanju i zameni ostecene zaptivke ili zaptivnog prstena. posebno ako nista drugo ne ukazuje na neispravnost. Pojedini motori. Istroscni iii prcgore!i izduvni venti!! dovode do guhitka kompresije u ci!indru. ali ce se uz to javljati pllcanje iIi izbacivanje plamcna u usisnu granu. glave I11otora iii ostecenja lezajeva klipnjace.l propustanjc zaptivke glave motora. U tak\'om sJucaju. Uljni wiog u Illadnjaku. Istrosena asovinica klipa moze dati slicnu buku. usisni ventil se zatvara i klip pacinje kretanje navise 302 . sllvise siromasne smese goriva i vazduha.donju mrtvll tacku). Zaptivka kartera je jas jedna ad mesta gde se panekad javlja cmenje ulja. zoog povecanja zazora venti!3. merenja kampresije obicna ukazuju da je zaptivka glave izgorela. iii je nemaju. U avam slucaju javlja se gubitak kampresije aka zaptivka propusta izmeclu dva cilindra iii izmedu cilindra i spaljne sredine. Neispravni ventil! se moraju zameniti. iIi nikakvu kompresiju. ani ispustajll ulje i time povecavaju zazor ventila sta izaziva buku kada se motor prvi put pakrene. Neispravan hidraulicni podizac izaziv(\ istu vrstu buke. Specificirane vrednosti za kompresiju su izraiene u barima (1 bar = 0. zaptivka usisne grane. Opravk. Ostri metalni udarci koji se javljaju pri odreclenom broju obrtaja i pajacavaju sa povecanjem brzine ukazuju na istrosene letece iii Idece leiajeve radilice. ali ako se desava svaki put kadn pokrenete motor to moie biti indikacija da jc potrcbna zamena padizaca. Zaptivka koia propusta maze amoguCiti curenjc rashladne tecnosti u cilindar "(?ito brzo unistava cilindar zbog vclikog zagrevanja) iii u kuCiste radilice (gde isto taka izaziv(1 problcme zbog toga sto rashladna tecnost nije dobro sreJstvo za podmazi\·anjc). Kada klip dade. iskrivljcne sipke podizaca. Provera komprcsijc motora i ispitivanje sistema za hladenje pomocu pritiska 01110guCice nam cia otkrijemo LL cemu . dUli vremenski period.. Ova vrsta buke ukazuje na to da je patrebna generalna popravka motora. u donji polazaj (DMT . magu imati pritisak kompresije pri pakretanju pamocu elektropokretaca od preko 13 bar.!. Biage detonacije se uglavnom smatraju neskodljivim. Ovde nam moze biti ad pomoCi . prevelike kompresije usled preterano velikih nas!aga garezi u prostoru za sagorevanje. istroknog podizaca iii kombinacija poslednia dva uZr0Ll. Detonaciju moze izazvati i neispravan venti! za recirkulaciju izduvnih gasava. ZveceCi iii kuckajuCi zvuci koji se cuju sarno kad prvog pokretanja motora obicno nastaju zbog hidraulicnih podizaca. Kada pritisak ulja poraste zazor se smanji. na primer. Ponekad pomaze i upotreba goriva sa vecom oktanskom vrednoscu.Ie problem. Ostro fijukanje. Ispitivanje kompresije motora Imotora. konstrukcijom predviclena ako svaki spitivanjem kompresije otkriva se stanje cilindar ne radi pri punom iskoriscenju . Kada se podizaci istrose. Ova je normalna situacija ako motor nije radio.

SveCiee postavljajte na radni sto prema redu skidanja. bili sigurni da je svaki na svom mestu. Pogledajte odeljak »odrzavanje filtera za vazduh« u poglavlju ). Merenje pocnite od eilindra najblizeg hladnjaku. Ako je motor u dobrom stanju onda ee izmerena kompresija u svim eilindrima biti podjednaka. Posto je. i povezali sekundarni (visokonaponski) kabl bobine sa masom. Nejednaka kompresija izaziva nemiran rad motara u celom opsegu sa je ga na broja obnaja. Ovo omogucuje da najveca moguea kolicina vazduha uoe u motpr tokom ispitivanja kompresije. iii neka neko sedi u kolima i drzi pedalu gas a pritisnutu do kraja. i povlaCi sa sveClee uz blago uvrtanje. 7. To se radi tako sto se rukom iii posebnim kJestima uhvati gumeni stitnik. Da biste odredili stanje motora pDtrebno je da ispitate kompresiju. Neki uredaji ima]u konusni zavrsetak i prakticno je nemoguee zadrzati uredaj na otvoru eilindra kod motora sa visokom kompresijom. L Uklonite kuCiste filtera za vazduh. oJnosno 3 sveClee. 3. Niska kompresija u svim eilindrima izazvace smanjenje snage motara. Za ovaj posao moze yam biti potreban kljuc. U zavisnosti od tipa motora. SveCice se nalaze ili na glavi eilindara iii na bloku motora. ubacite uredaj za merenje kompresije u otvor sveClee i neka vas pomocnik pokrene motor okretanjem kontakt-kljuca za 4 do 5 obrtaja. 8. i pritom biti bar jcdnaka najmanjoj vrednosti koju navodi proizvodac. kako biste uvek znali koja je skunuta sa kog eilindra. Kada klip dostigne. 10. Kompresija iz matora oduvace svu prljavstinu sa sveCica dok pokreeete motor. Ovo se radi da bi se smanjila mogucnost ulaska prljavstine i drugih necistoca u prostor Zll sagorevanje kroz otvore sa kojih su skinute sveeiee. i povczite pomoeu produznog kabla sa dobrom masom motoru. i odredite stanje skinutih sveCica. Jos nemojte uklanjati sveClee. to ee biti 4. Dok se motor pokreee zapamtite najveeu 303 . pri spajanju. Ovo ispitivanje se vrsi kod svakog podesavanja odnosno uvek kada motor slabo radi. Na linijskim cetvorocilindricnim i sestocilin~ dricnim motorima sveClee su lako vidljive jer su sve poredane sa jedne strane motora.po jedna sveCica za svaki cilindar. 6 ili 8 svetiea . oko 5 sekundi. najvisi polozaj (GMT . Ispitivanje kompresije motora vrsi se na sledeCi oaein. Na V8 i V6 molOrima sa svake strane motora nalazi se 4. Svaka sveCiea je povezana sa jednim visokonaponskim kablom. moracete da uklo~ nite svecice sa svakog cilindra. Odvojite kablove sa svake ad sveciea. Skinite sveeiee pomoeu nasadnog kljuca i rneve. 4. to onaj koji je povezan sa bobinom. jedini moguCi pristup cilindrima kroz otvore za svecice. Pokrenite mehanizam gasa i zaglavite ga u polozaju kada je leptir karburatora otvoren. Najbolje bi bilo da obeldite svaki ad kablova kako bi kasnije. Posto ste samo malo popustili sveClee. tokom ovog takta Sabljanp. Ovi kablovi su drugim krajem povezani sa kapom razvodnika paljenja. Odvojite sekundarni visokonaponski kabl eentralnog prikljucka na kapi razvodnika. Pogledajte odeljak "Procena stanja i ugradnja sveCica« iz poglavlja »Sistem za paljenje«. sto ce vam pomoCi da uacite sta nije u redu sa motaram. Pomocu nasadnog kljuca i racve odvrnite svaku sveCieu za oko 1/2 kruga. pokreCite motor stavljanjem kontaktkljuca u polozaju start.Ala! i materijal • • • • • • • Kljuc iii klesta Klesta za kablove sveCiea Nasadni kljuc za sveeiee i racva Produzni kabl Instrument za ispitivanje kompresije Pumpiea za ulje Motorno ulje 2. Napomena: Najbolie ee biti da koristite ureoaj za merenje kompresije koji se uvrne u otvor sveeiee. Y. 5. 6.gornju mrtvu tacku) smesa goriva i vazduha je do maksimuma sabijena. sabijajuCi na taj naCin smesu goriva i va~?u~a. sa spoljne strane motora. U~ tom trenutku se meri pritisak u barima i izmerena vrednost se speclflClra kao kompreslJa.Sistem za gorivo«. koji se nalazi na kraju svakog od kablova. Da biste ispitali kompresiju prvo treba da obezbedite pristup svakom ellindru.

odnosno radni lak!. 304 .1. Tokom lakla sabijanja oba ventila . (3) SAGOREVANJE I (4) IZDUVAVANJE.MOTOR (1) USISAVANJE. (2) SABJJANJE. Za vreme tuklil usisuvanja alvan! se usisni venti! i usled krc!llnja klipa nadale uviaci sc smcsu v:lzduha i goriva u prostor za sagorevanjc. izduvni venti! jc OlvareD. ~<Ibijcni gasovi se i. Po paljcnju smdc 5vccicom dolazi do pOliskivanja klipa nunize i w jt tab sagorcvanja. Kada Idip potnc da sc krccc navisc.1 zatvorena i usis.:bacuju napoljc.ma smcSil sc ~arwa.

Motor pokrenilc elektropokrelacem. i najve. A. Ako su rezultatl merenja kompresije na svim cilindrima u okviru preporucenih vrednosti a pritom je najmanja ocitana vrednost veea od 75 odsto najveee oCitane vrednosti. Vecina uredaja ima ugraden ventil koji zadrzava kazaljku na najvecoj vrednosti sve dok ne oslobodite pritisak. onda to znaci da su klipni prstenovi istroseni. Ponovite tacke 9 i 10 za svaki eilindar.) Aka je kompresija i dalje niska onda to znaei da su najverovatnije u pitanju losi ventili. onda je motor u dobrom stanju bar sto se tiee kompresije. 12. onda postoji velika verovatnoca da je zaptivka glave motora ostecena. Uporedite rezultate vasih merenja sa vTednostima iz servisnog prirucnika. Aka se sada kompresija poveea skoro do normalne. Ako je kompresija cilindra niska postupite na sledeCi naein. Niska. B. Pomocu pumpiee za ulje kroz otvor za svefiee naspite nekoliko kasiciea motornog ulja u motor. Kod V-motora izmerite kompresiju prvo na jednoj pa onda na drugoj strani. Ako otkrijete da jedan (iii vise) eilindara imaju nisku kompresiju. (Ulje koje ste nasuli u cilindar zaptiva prostor oko prstenova i time se poveeava pritisak. U 305 . Ako dva susedna eilindra imaju nisku kompTesiju. 11. Zapisite ocitanu vrednost na parcetu papira iIi kredom na unutrasnjoj strani blatobrana. Ako je izmerena kompresija visa od preporucene vrednosti to ukazuje da u eilindrima ima mnogo naslaga gareii. Ponovite merenje kompresije.MOTOR Da bi proven!i kompresiju cilindra rrikljutite crevo mernog uredOlja na Olvor svecicc. visoka iii neujednacena vrednost kompresije ukazuju na ozbiljne kvarove motora.::a vrednost vakuuma oSlaje zabe!dcn<l na instrumentu. onda to moze biti znak da su ventili u losem stanju iIi da su klipni prsteni istroseni. vrednost na skali uredaja.

13. Sa aspekta potreba ove knjige bilo bi suvise komplikovano objasnjavati princip merenja vakuuma. Zagrejte motor do normalne radne temperature. Uredaj za merenje vakuumapokazuje koliki vakuum vlada u usisnoj grani dok motor radi._.. no najvainije je to da je uredaj za merenje vakuuma izuzetno praktican instrument. koji se trajno ugraduju u auto mobil mogu se naCi u radnjama sa auto delovima. Sto je oCitana vrednost niza to je veca potrosnja goriva. Pracenje ovog instrumenta zajedno sa stalnom proverom rada motora daje yam opsti uvid u to sta se desava u motoru i po maze yam da spretite moguce probleme. stanje klipnih prstenova. zaptivke glave matara i smese goriva i vazduha u karburataru. Povezivanje uredaja za merenje vakullma Ispitivanje vakuuma Alat i materijal Ispitivanje stanja motora pomocu uredaja za merenje vakuuma vrsi se na sledeCi nacin. kao sto je na primer proklizavanje tockova pri naglom polasku. 16. . 0 • • Uredaj za merenje vakuuma Klesta za blokiranje creva merenje vakuuma je jedan od najdragocenijih instrumenata koji moietc da ugradite u automobil. Ako u vas auto mobil nije ugraden ovakav uredai. Pogledajte odeljak "Odriavanje filtera za vazduh« u poglavlju »Sistem za gorivo«.MOTOR tom slucaju nikakvim podesavanjem ne moiete dovesti motor u dobro stanje. Ako se pravilno koristi. Obicno je najbolje da se gumeno creva za vakuum prikljuCi direktno na 306 -----. a zat(m pomeranjem po luge gas a posta viti bregastu ploou na prvi stepen pomocu zavrtnja za podesavanje. Ni jedan profesionalni automehaniear ne bi trebalo da bude bez ovakvog uredaja. ureaaj za novije vreme kada se sve vise vodi racuna 3. 4. Vodite raeuna da svaka sveGica bude postavljena na isto mesta sa kog je skin uta. (Motor za vreme ovog prikIjuCivanja moiete ostaviti da radi. Ovi instrumenti su meau uredajima koje zagriieni poznavaoci automobila najradije kupuju. ako prethodno ne otklonite uzrok. Ovo crevo je takvog preenika da odgovara vecini prikljucaka na motam. U gradite kuCiste filtera za vazduh. Ugradite svecice. Za ispravni postupak popravke potrebno je kOI1suttovati profesionalnog mehanicara. Motor mnogo ekonomicnij" radi kada merae pokazuje najvecu vrednost. Vakuum se meri u mm Hg (milimetrima iivinog stuba). Da bi se postigla radna temperatura motor treba da radi 15 do 20 minuta. PrikljuCite uredaj za merenje vakuuma na usisnu granu motora. Pomocu uredaja za merenje vakuuma moiete odrediti u kakvom su stanju usisni i izduvni ventili motora. Podesite broj obrtaja motom na praznom hodu na nesta veti od normalnog. 1. To se fadi taka sto ce te delimicno zatvoriti leptir za vazduh prstom. 17. Podignite poklopac motarnog prostora i skinite kuCiste filtera za vazduh. IskljuCite kontakt-kljuc. taka da Sli oznake date u milimetrima iIi u barima po Zakonu 0 mesnim jedinicama. Pracenjem ovog instrumenta lako cete odrediti najekonomicniju brzinu. 15.. 2. Instrumenti za merenje vakuuma. Utome da se smanji potrosnja goriva. NajveCi broj aredaja za merenje vakuuma ima ugrac!eno crevo. PrikljuCite sekundarni visokonaponski kabl na centralni prikljueak u bobini. pokazace Yam kada ste postigli maksimalni korisni ueinak motora i ukazace yam na lose navike u voznji.) Mesto na koje se prikljucuje ovaj uredaj moze biti razliCit u zavisnosti od tipa automobila. 14. onda je potrebno da prove rite rad motora ispitivanjem vakuuma._""---. PrikljuCite odgovarajuCi kabl na svaku sveCicti.

aka se vrsi merenje pomocu meraca vakuuma. obrtaja budc ncsto visi ad normalnog taka sto ce te de!imitno zatvoriti lerli! za vazduh H::ok«) (1) prstom. Ako motor normalno radi kazaljka treba da stoji 307 . Ipak zapamtite da kada odvojite vakuumsko crevo da biste prikljuCiJi merac vakuuma.__----------------------------~------~----------------~M=OTOR I I ! ~ I I 8) / Kadn iSpitUjC1C stanjc motOfil pamoeu uredaja za mcn. Posmatrajte kazaljku meraca vakuuma dok motor radi nesto brte nego na praznom hodu. J usisnu granu matara. a zatim pomeranjem poluge gasa (4) postavite bregastu plotu (2) na prvi stepcn pomocu zavrtnja (3) za poddavanje bregaste ploce. 5. pogledajte uputstvo koje se dobija sa meracem.njc vukuuma podesite rad motora no praznom hodu taka dn bro. morate da blokirate odvojeni vakuumski vod tako da nema propustanja koje bi dovelo do netacnog oCitavanja pri merenju vakuuma. Ako niste sigurni da ste nasJi pravo mesto.

(7) Ravnomcrno osciJovanje kazaljke ukazuje na to da zaptivka g!ave pi-opusta izmedu dYa susedna dhndra.17 bara). kasno paljenje iii nepravilno podesen ventilski mehanizam (kasnije otvaranje). (6) Bne osciJacije kazaljke ukazuju na istrosene yodice usisnog venti!a iii slabe opruge ventiia.66 bara. Kazaljka meraca treba da padne do vrednosti oko 125 mmHg (0. 8. Ako uredaj za merenje vakuuma reaguje na nacin opisan u tacki 6. U nastavku teksta su prikazana neka stanja koja mozete odrediti. i (8) Poslepen pad kazaljke ukazuje na zapukn izduvni sistem. 6. onda motor radi normalno. Ako motor ne radi normalno mozda eete pomocu meraca vakuuma moei da odredite u cemu je problem.84 bara) i zatim vrati na pocetnu vrednosl.Uredaj za merenje vakuuma je dragoe!:n instrument za utvrdivanje neispravrlog rada motor<. 308 7.50-0.!. (4) Povrcmcno opadanje kazaljke ukazuje na to cIa venti)i zagIavljuju. a zatim da se popne na oko 640 mm Hg (0. Obezbedite pomocnika koji ce naglo pritisnuti pedaJu gasa do kraja r pustiti je. (5) Ravnomcrno ritmicko opadanje ukazuje da Sll venlili pregoreli iii da propustaju. (1) Stabilna i niska vrednost vakuuma ukazuje na nisku kompresiju. stabilno izmedu 380 i 500 mmHg iIi 0. . (2) Vdo nizak vakuum ukazujc na slabo zaptivanje usisne gram:. (3) Aka kazaljka instnlmenta lagano osciluje to ukazuje na problem u karburatoru.

Odvojite uredaj za merenje vakuuma prema uputstvu iz taeke 4. Usisna grana ne zaptiva: Kada je oeita vrednost za 250 do 300 mm Hg ispod normalne (0.4 bara). i prikljui"ite crevo vakuuma na svoje mesto. Napomena: Kod vozila opremljenih sa katalitickim konvertorom sveCica ne treba da bude iskljucena dul. Ispitivanje balansa snage Alat i materijal • Merae broja obrtaja • lzolovana klesta Okoristi za brzo uOi"avanje cilindra koji je slab iii koji prekida rad. Ovakav slucaj ukazuje i na istrosene zupcanike iJili lanac u razvodnom mehanizmu ventila. onda za trenutak pomocu izolovanih klesta odvoji te kabi sa jedne po jedne sveCice iii sa kape razvodnika. Ako je kompresija niska.e zagrejati i izazvati ostecenja katalizatora. onda je najverovatnije u pitanju neispravan ventil iii pregorela zaptivka glave. Osnovna ideja ispitivanja balansa snage lezi u pretpostavci da svaki od cilindara motora ima pribIiino istu snagu. Ako ste naslonjeni na metalni blatobran onda predstavljate putanju najmanjeg otpora i mozete doziveti prilieno neugodan strujni udar. Ali ako sami vrSite ovakvo ispitivanje. onda je verovatno u pitanju kasno paljenje.MOTOR . onda je verovatno da usisna grana iIi karburator propustaju vakuum. . karburator: Lagane oscilacije kazaljke meraea ukazuju na to da je karburator neispravan. onda sve ukazuje na zapusen izduvni sistem. a kazaljka meraea je pritom mirna. 309 . verovatno su slabe opruge ventila.e od 15 do 20 sekundi.1-0. Kada se odredi koji cilindar je "problematiean« onda se priroda problema moze odrediti skidanjem sveCice i merenjem kompresije. to onda mora da dovede do ravnomernog smanjenja broja obrtaja motora. 10. verovatno je da je zaptivka pregorela izmedu dva sus edna cilindra. Upozorenje: Dok vrsite ovo ispitivanje nemojte se naslanjati na autornobil. oko 75 do 100 mmHg nizu od normalne vrednosti (0.13 bara) ukazuje na to da ventili motora zaglavljuju. ali ako nemate taj alat drzite se dalje ad metalnih delova karoserije. los kabl sveCice iIi kapa razvodnika).. Neispravni ventili: Kazaljka meraea koja brzo osciluje ukazuje da su yodice usisnih ventila motora istrosene. Kasno paljenje: Ako je kompresija motora dobra. Visoki napon sa kabla sveGice pokusace da se prazni na masu. 9. Povremeni pad vakuuma od oko 75 do 100 mm Hg (0. Neispravan . Profesionalni mehanieari mogu ovo ispitivanje da izvedu pomocu osciloskopa iIi analizatora koji automatski iskljueuju jedan po jedan cilindar prikazujuCi pritom rezultat izrazen padom broja obrtaja. Konvertor se usled toga mol. Iskljui"ite motor. Ako kazaljka brzo osciluje kada motor ubrzava. Istroseni klipni prstenovi (niska kompresija): Na ovakvo stanje ukazuje prilieno stabilna kazaljka meraea koja pokazuje nesto nizu vrednost vakuuma od normalne.13 bara) . Ako odvojite za trenutak jedan po jedan kabl sa svecice i ako svi cilindri rade ispravno.33-0. Kada je ova varijacija vakuuma ritmii"na odnosno pravilna onda je vrlo verovatno da je izduvni venti I pregoreo.1-0. Zapusen izduvni sistem: Ako kazaljka me rae a naglo pada kada motor radi na praznom hodu. Ako taj cilindar ima dobru kompresiju. a ovim merenjem dobijete stabilan polozaj kazaljke na maloj vrednosti vakuuma. a verovatno je da smesa goriva i vazduha. Kada je sveCica iskljucena nesagore/a smesa dolazi do konvertora. odnosno prazan hod nisu dobro podesenl. kada se fadi 0 vo je prilii"no jednostavno ispitivanje koje se motoru sa ubrizgavanjem goriva u cilindre. Zaptivka glave propusta: Kad kazaljka meraea ravnomerno osciluje. to ukazuje na neispravnu brizgaljku goriva. Problem je u sistemu za paljenje (neispravnti sveGica. lzolovana klesta zastitice vas od ove poj ave. sarno obrnutim redosledom. I. iii.

iii zaptivne mase veCini slucajeva to je ocigledno. vide veliki zazori pokllsajte da ih izravnate laganim udarcima cekica po deformisanim povfsinama. jer se presovane metalne prirubnice ovih del ova lako deformisu. Ako se izmedu orvora za zavrtnje. Pailjivo oeistite obe dodirne povrsine i skinite sve ostatke stare zaptivke pomocu strugaca iii hemiskog rastvaraca. Cista krpa i pazljivi pregled da biste tacno odredili mesto curenja. kljueite provodnike sa uredaja za konrroiu praznog hoda malara. naIad na mehanizmu gasa. Obrisite obe povrsine Zamena zaptivke. popravke iii zamene ostecene povrsine. Na poklopcima od presovanog lima (karter. kodiran podatak da je motor neispravan. 4. Vodite racuna da zavrtnje ne pritegnete suvise.ampa Ciste krpe Zaptivka od plute/gume iii silikonski git U daljem tekstu je prikazana osnovna procedura zamene zaptivke od plute/gume. koji se. iii ako je oeigledno da je zaptivka ostecena. onda su ani neispravni. /spitivanje balansa snage se vrsi na sledeCi naCin. Pretezanje zavrtnja moze pokidati zaptivku. Posta to onemogucava taenu dijagnozu. Po zavrSenom ispitivanju iskljuCite glavni prekidac. To cesto pomaze kod poklopca ventila. 1. poklopac ventila. donji poklopac transmisije itd. 3. I kao rezultar toga javite se curenje. Motor mora biti zagrejan do radne temperature. pove::ite ga. i bukvalno je izbaciti iz spoja. taka da je potrebno da se taj podatak izbrise posto zavrsite ispitivanje. kartera. 1. 2. 2. aka je ugraden. U treba Cistom krpom tako da na njima ne ostanu tragovi llija iii hemikalija. olvor ieptira karburatora. ili cilindri ne izazovu pad broja abrtaja. morate prvo da iskijuCite kompjuter pa tek onda da pocnete sa ispirivanjem. 310 ! t I . iii izawvu manji pad ad ostalih cilindara. onda je potrebna zamena. Ako je bilo koja od njih jaee zagrebena iii udubljena moze se dogoditi da se zaptivanje ne moie postiCi bez obrade. Skinite dec i uklonite staTU zaptivku. Ako pritezanje zavrtnjeva ne pomaze. kompjuter ce pokusati da kompenzuje pad broja obrtaja motora koj! nastaje sk.~J . moiete pokusati da pritegnete okolne zavrtnje i proverite da Ii ste time zaustavili curenje. 3. Ako se tako neslO dogodi onda ce zaptivka uz taj zavTtanj biti cvrsto pritegnuta. Prikljucite merae broja obrtaja na motor i is- moiete i prevariti ako su ulje iii tecnost za hladenje sakriveni ivicama pre nega sto postanu vidIjivi. Aka neki cilindar. ali ponekad Se popravili zaptivku koja propusta. Brisanje ovog podatka se vdi tako sto se iskljuCi paijenje i u roku od 10 sekundi obustav. prvo Oa bisteda odredite koja zaptivka propusta. Iskljuavanje elektricnog pr!kljucka sa uredaja za konrrolu praznog hoda motora moie u kompjuter ubacit. Pokrenite motor i pustite ga da radi na praz- Ala! i materijal nom hodu. • • • • • • Kljueevi Odvijae Strugac za zaptivku iii hemiski rastvarae I. napajanje kompjutera. skinite merae broja obrtaja i aka je ugraden uredaj za kontroiu broja obrtaja motora. Pregledajte obe dodirne povrsine.) proverite da Ii je dodirna povrsina favna na taj naCin sto na nju postavite neki ravan komad iii lenjir. hilo vadenjem odgovarajuceg osiguraca iii skidanjem provodnika sa akumuiatora. Pornocu odgovarajuCih izolovanih klesta za trenutak odvajajte jedan po jedan kahl sa sveeice. iii nikako pritegnuta.MOTOR Kod voziia koja su opremijena kompjuterskom konrroiom broja obrtaja praznog hoda. donjih poklopaca transmisije i poklopaca razvodnog mehanizma.danjem kabla so sveeice tako sto ce povel'at. To se mora izvrsiti sa iskljuce- n. U tom slucaju mogu Yam biti od pomoCi lampa. Kada ste odTedili mesto na kome je doslo do curenja. Na tim cilindrirna je potrebno izmeriti kompresiju kako bi mogli da odredite vrstu neispravnosti. ali ce izmedu zavrtnjeva biti ' slabo.m giavnim prekidacem do ne b. do§io do osteeenja eiektronskog sistema. i pritorn posrnatrajte da Ii broj obrtaja motora opada.

Drugim recima. Mora se napamenuti i to da Ostru±ite say stari z.tptivni rnaterija! sa abe dodirne povrsine. Razdvojite delove. Korisno je ako prove rite pritegnutost zavrtnjeva nakon predcnih 1500 km. nanesite sloj sa abe strane otvora dok ne formirate ceo krug ' oko njega. Zaptivna masa se ne steie sve d. jer to remeti prianjanje zaptivne mase na povrsinu. lzuzetno je vazno da povrsine ne budu vlazne iIi zauljene. Osnovna procedura za zamenu silikonske zaptivne mase koja se }}formira na lieu mesta« je sledeca. 4. Ujednaceno i unakrsno pritezite zavrtnjeve tako da dec legne ravnomerno na zaptivku. fto znaci da oGvrscavaju u odsustu vazduha. 1. Da bi se dobilo dobra zaptivanje povrsine moraju biti rayne. Neki tipovi hemijskih zaptivata su »anaerobni«. Ostavite zaptivnu masu da se susi 30 do 45 minuta pre nego sto nalijete teenost i pokrenete motor. pokrenite motor i praverite da Ii ima tragova curenja. 2. Isto vaii i aka se zaptivna masa izloii opterecenju pre nego sto ocvrsne. Obe povrsine moraju biti relativno ravne i u dobram stanju kako bi se obezbedilo trajno zaptivan)e. Posto ste ugradili zaptivku i pravilno pritegli sve zavrtnjeve. 6. Pazljivo uklonite sve tragove zaptivne mase sa abe dodirne povrsine pomocu strugaca. prvo pritegnite jedan zavrtanj poklopea ventila. Namazite zaptivku sa obe strane tankim slojem zaptivne paste i postavite je na mesto.MOTOR I 4. i po sredini dodirne povrsine. kako biste obezbedili da obe dodirne povrSine ravnomemo nalegnu jedna na drugu. i pritom vodite raCina da ih ne ostetite. a zatim unakrsno drugi na drugom kraju.ok se delovi ne spoje i pricvrste. Proverite da neka od povrsina nije ostecena. Napomena: Ako se zaptivni sloj slucajno obrise tokom ugradnje. Pazljivo nanesite sloj silikona sirine aka 3 mm po celoj duzini. 3. U tahim slucajevima cesto je potrebna priprema u dva koraka: zaptivna masa se nanosi na jednu povrsinu a »ocvrsCivac« na drugu. Spojite delove dok je zaptivna masa vlaina i pritegnite zavrtnje ujednaceno i unakrst. Upozorenje: Uvek postupajre prema prilozenam uputstvu za upotrebu kada korisrite neki ad tipava hemijskog zaptivaca. spoj moie da propusta. 5. 6. 7. Ovom tehnikom rasporedujete silu pritezanja ravnomernije i obezbedujete dobro zaptivanje. 5. St<lri zaptivni malcrijal maze se ukloniti i pomocu nemiskog rastvarnca. Dobra obrisite obe povrsine pre nanosenja silikonskog gita. 311 . Kada dodete do otvora za zavrtnje.

odnosno potisnika. Ako zazor postane suvise veliki ventili postaju bucni i ne ostaju onoliko dugo otvoreni koliko bi inace bili kada je zazor normaIan. Odredeno rastojanje je neophodno da bi se kompenzovalo termicko sirenje delova motora. Podesavanje ventila: motori sa podizacima Ala! i materijal Pre ugradnje nanesite tanak s!oj zaptivnog materijala na obe strane nove zap!ivke. lilikonske mase ne zaptivaju dobra kada su izlo[ene dejstvu benzina. iii se povecava jer se trosenjem povecavaju toJerancije venti!skog mehanizma. odnosno zbog utiskivanja na sediste. Ovim ce se ispuniti nerJ. Ovo utiee na prehranjivanje motora smesom i time smanjuje snagu motora. 312 . • • • • Kljucevi Merni listiei Duboki nasadni kljucevi i racva Daljinski prekidac za pokretanje motora iIi odvijac P motora sa podizai'ima bez hidraulicnih ulozaka. da ce segubiti kompresija i da ee se ventili slabo hladiti. Ako je zazor ventila suvise mali onda se ventili ranije otvaraju. i staga se ne 1reporucuje za zaptivanje prirubnice karburatora :li spajeva na cevima za dovod gorivQ. kasnije zatvaraju i ostaju duze otvoreni (sve ovo moze i poboljsati performanse).\'nine na dodirnim povrsinama i omoguCiti bolje zaptivanje. je neophodno da bi se odrzalo odgovarajuce rastojanje izmedu vrha vretena ventila i klackalice. Posta zazor ventiJa utice na vrcme otvafanja ventila i trajanje perioda »otvorenog ventila«. to zazor ventila ima znacajan uticaj na rad matora i hladenje venti!a. Ako zelite maiete ugraditi i obicnu zaptivku od gume/plute) a ovakve zaptivke uglavnom postoje za veCinu spojeva.Napomena: Nije obavezno da se silikonska zaptivka menja masom istih svojstava. U takvim siucajevima siii!. U nekim slucajevima biee vam potreban duzi zavrtnji za pricvrsCivanje da biste kompenzovali debljinu zaptivke.conska masa omekSava i rasp ada se. Vremenom se ovaj zazor smanjuje zbog istezanja ventila. Krajnji razultat ee biti otkazivanje ventila i ozbiljan gubitak snage zbog smanjenja kompresije. ali to znaci da ventil neee prianjati na sediste. avremeno podesavanje zazora ventila kad Nanesite sloj sirine aka 3 mm po sredini celom duzinom jedne od dodirnih povrSina.

i " _____________~--·-1i I ' [ I II I @h~=~_. MOTOR Ii ~. i I ! I IL___ Odn:de~o r~ . peno di l.rastojan]c s~ poddavat\. kompenzovalo postoji OJ hI se"\ i mora se.micko sirenJc. 'ackalic~ mora da ntila i kraK:l K. I I ' I ! I I . _________________ "1IIi"" ""'. Ov 0. I I I i I i I I i I I I I I I rr ..1 stojanje jzmedu ve[er..:=no proveravatl ! zove zazar venn a.

U tom slucaju okrenite radilicu zajos jedan krug da biste dosli do takta sabijanja. Potom zategnite kontra navrtku za osiguranje (aka po- Ako je u uputstvu navedeno da se podesavanje vrsi na hladno. klip prvog cilindra ce doti u gornju mrtvu tacku i tada mozete da podesite zazor ventila na prvom cilindru. onda pustite da se motor ohladi u toku od nekoliko sati (a najbolje preko n06).. Kabl koji je na redu posle kabla sveCice prvog cilindra je povezan sa sveticom sledeeeg cilindra. to znaCi da se podesavanje vrsi kada je motor zagrejan do radne temperature. zategnite zavrtanj za podesavanje dok merni listie ne prolazi uz blagi otpor. posmatrajte ventile dok pokreeete motor. Sada okrenite radilicu pomoeu daljinskog prekidaea za pokretanje motora.znati da je u pitanju takt izduvavanja. Kod V8 motora ovo ee se dagoditi kada okrenema radilicu za 90 stepeni.MOTOR Ventili se podesavaju u skladu sa uputstvom proizvodaca i posle odredenog braja predenih kilometara. Ako se izduvni ventil zatvara to . okretanjem radilice za 120 stepeni davesce siedeCi klip u gornju mrtvu taeku. znaei da se klip kreee navise u toku takta sabijanja. 3. motor mora da bude u takvom polozaju da se pOdizaCi odnosno potiskivaCi nalaze na najniiem delu brega. Po pravilu izduvni ventili imaju veCi zazor jer se vise zagre~ vaju tokom rada motora. Zazor ventila se podesava na sledeCi naGin. Obieno je to posle predenih 25. 5. Napomena: Vrednosti zazora za izduvne i usisne ventile se obicno razlikuju.000 km. Aka u uputstvu stoji da se zazor ventila kontrolise i podesava na vruce. vaii za »vrucc« iIi »hladno« podesavanje. Posto ne postoje evrsta pravila po kojima se menja zaZOr ventila pri zagrevanju motora (jer je svaki motor razliCit). stoji) . onda treba da pokrenete motor i ostavite ga da radi pri povecanom broju obrtaja praznog hoda sve dok ne dostigne normalnu radnu temperatUTU. Ugasite motor i skinite poklopac ventila. Usisni su oni koji se nalaze naspram Otvora usisne grane. Proverite koji su ventili usisni a koji izduvni. Drugi naein za odredivanje trenutka kada je klip u gornjoj mrtvoj tacki takta sabijanja je da skinete sveCicu i drzite prst na otvoru za svecicu.' od motora sa bregastom osovinom u giavi koji 314 . tako da sledeCi cilindar po redu paljenja dode u gornju mrtvu tacku. iIi taka sto premostite solenoid elektropokretaea pomocu odvrtaea iIi vrlo kratkim ukljueivanjem glavnog prekidaca u poloiaj za pokretanje. . uvek postujte preporuku proizvodaca. 1. To se dogada kada jeklip u gornjoj mrtvoj tacki pri taktu sabijanja. Ako je zazor suvise veliki. Ako je zazor suvise mali i merni listie ne moze de ude. to znaci da se zazor ventila podesava kada motor ima spoljasnju temperaturu. --~ ······f J . Ako su oba ventila zatvorena dok se klip kreee navise to znaci da je u pitanju takt sabijanja. grane. Ako niste sigurni koji je sledeCi cilindar prema redu paljenja. 4. Kod eetvorocilindrienih motora jednostavno okrenite radilicu za 180 stepeni. Ove razlike se pojavljuju da bi se kompenzovalo termicko sirenje' motora. 6. Otpustite kontra navrtku za osiguranje (ako postoji) i uvucite odgovarajuCi merni listie u prostor izmedu vrha vretena ventila i kraka klackalice iIi potiskivaea. Ako je u uputstvu navedeno da se radi na vruee. Obieno se preporueen period za pOdesavanje ventila poklapa sa periodom u kome se vrsi podesavanje motora automobila. ovaj prostor uz blagi otpor. odvrnite zavrtanj za podesavanje toliko da merni listie prolazi kroz Podesavanje zazora ventila: motori sa bregastom' osovinom u glavi Kimaju klackalice vaii ista proeedura za podesavanje zazora kao kod motora koji imaju bregastu '. 2.000 i 50. jednostavno pogledajte kablove ad kape TaZvodnika dosveeica. Ako je u uputstvu navedeno poddavanje na "hiadno". Da biste znali da je klip upravo u gornjoj mrtvoj taeki takta sabijanja. Da biste mogli da podesite zazor. Kod linijskih motora sa sest cilindra iIi V6 motora. U uputstvu proizvodaea automobila da Ii to . Proverite koji zazor vazi za koje ventile. Proverite vrednosti zazora ventiia u uputstvu. Ako motor postavite u pOlozaj tako da se oznake paljenja poklope sa nulom. Izduvni se nalaze nasprav otvora izduvne Kada osetite da vazduh izbacuje prst sa otvara dok okreeete radilicu.

1M f'iX iP - MOTOR Proven. Ked nekih motora sa bregastom osovinom u glavi konste Sf! klackalice (I) sa zavrtnjima (2) za podesavanje zazora. l:lZOr3 vcntilil kad motora kod kojih je bregasta osovina u gJO. 31.Ivi motam vriii sc tako sto sc mcrni listie uvucc izmedu brega i potiskivata. .

AI at i materijal • Kljucevi • Merni listiCi • Daljinski prekidac elektropokretaca iii odvijae • Specijalan alat za sabijanje opruga (za neke tipove vozila) • Kalibrisane podloske za potiskivac ventila 2. kada se izmedu potiskivaca ventila koji kliza preko brega i vrha vretena ventila nalazi konusni zavrtanj za podesavanje. omoguCi zamena. Podesavanje zazora se izvodi na sledeCi nacin. Tom prilikom mora se sabiti opruga ventila tako da se oslobodi ploeica . 5. Ovo u veCin. Postavite motor u polozaj kada je klip prvog cilindra u gomjoj mrtvoj tacki takta sabijanja. Odredite koji su ventili usisni a koji izduvni. 4. Proverite zazor ventila pomoeu mernih listiea koje treba da provucete izmedu brega i potiskivata. Ovaj sistem se koristi kod nekih motora ugradenih u automobile Chevrolet Monza i Vega. slucajeva zahteva specijalan alat.MOTOR osovinu sa strane (u bloku motora). zahteva se posebna procedura. vee koriste potiskivace ventila postavljene . 316 . Ugasite motor i skinite poklopae ventila. Postoje dva' osnovna konstruktivna resenja. Da biste izmenili zazor ventila postojeea ploeica se menja debljom iIi tanjom. a zatim skinete kapu razvodnika paljenja i vidite da Ii je razvodna rueiea usmerena prema prikljucku kabla sveOice prvog cilindra. koje se koristi kod Volkswagen Rabbit (Golf) i drugih. Drugo. 1. Pogledajte uputstvo za motor na kome radite . Okretanjem tog zavrtnja podesava se razmak izmedu potiskivaca i brega bregaste osovine. Kod motora sa bregastom osovinom u glavi koji nemaju klackalice. Prvo. povrh opruge svakog ventila. je onaj kod koga se izmedu brega i potiskivaca nalaze male kalibrisane ploeice koje podeSavaju zazor. prove rite da Ii se zazar podesava na vruee iIi na hladno. 3. Aka odgovarajuCi merni listie ne moze da Zazar ventila kod motonl sa bregaslom osovinom u glavi i k!ackalicama poddava sc na isti naCin kllo kod motam koji imaju bregastu osovinu sa strane. Ovo moiete postiCi tako sto poravnate oznake na kaisniku radilice iIi na zamajcu.

trazene debljinc potrebno je subi!i oprugu ventila pomocu specijalnog a. Moraeete da kupite odgovarajuee podloske u radnji sa rezervnim delovima. Pomoeu alata za sabijanje gumite oprugu ventila i izvadite podlosku. nije mu potrebno podmazivanje. probajte sa sve tanjim dok ne nadete koji moze da pro de . puea i stvaraju se slabe taeke na materijalu za ojacanje. 7.. Kontaminacija uljem skracuje njegov: radni vek. Ako merni listie odgovarajuee debljine Iako prolazi izmedu brega i potiskivaca to znaCi da je zazar suvise veliki.. Oduzmite preporueenu vrednost zaZOra od debljine tog mernog listiea. okreeuCi pritom radilieu tako da klip svakog sledeeeg cilindra dovedete u gornju mrtvu taeku u taktu sabijanja. Za razliku od lanea. da bi se postilvila podlosb. Rezultat pokazuje debljinu nove podloske koja treba da bude ugradena da bi se dobio zeljeni zazar.iata.MOTOR f Kod mOlOra sa brega~tom osovinom u glavi i koji imaju podlosk~ za podeS3vanje zawf3. 6.e se vrernenom (a ni nov) a i mnogo je jeftiniji za proizvodaca. a prema redosledu paljenja. procle.uz blagi atpor. Sa druge strane gumeni kais vremenom se haba. Oduzmite debljinu tog listie a od preporucenog zazora. koji se vremenom odnosno habanjem isteze i postepeno pogorsava 317 Ku glavi za njen pagon se koristi zupe"sti kais Od mnogih motora koji imaj u bregastu osovinu . ne iste. Oslobodite oprugu ventila i po novo proverite zazar ventila pomoeu memih listiea. Ovaj tip kaisa je vrlo popularan jer je tisi ad Ianea. Ponovite isto za sve as tale ventile. Dobijen rezultat je vrednast za kaju morate da paveeate zazar ugradnjom podloske. U gradite zatim deblju iIi tanju podlosku u zavisnosti od toga da Ii zelite manji iIi veei zazar. Zupcasti kais Alat i materijal • • • • • Kljucevi Veliki odvijac iii poluga Lampa Zupcasti kais Momentni kljuc od gume ojacane fibrglasom. Probajte sa sve debljim listieima dok nadete koji moze da pro de uz blagi atpor.

000 kilometara. 318 . ako je motor presao veliki broj kilometara postoji Zupi!asti kais (1) oSe nalazi ispod 5tltnika (2).000 do 100. zupcasti kais radi dobro dok ne prokIizne. Cak i kada zupcasti kaisizgleda dobra. Ovaj kvar moze nekad izazvati teska ostecenja motora ako je motor tako konstruisan da se ne obrce »sIobodno« i ako postoji mogucnosf da klip udari u ventile. Zbog toga neki proizvodaCi automobiia preporucuju periodic an pregled zupcastog kaisa (generaino podesavanje motora je pravi trenutak za to) i zamenu na svakih 80. Tada nastaju problemi sa motorom.performanse motora.

(2) zuptanik bregaste o. zamenite ga bez oklevanja zbog preventive. j'i \! (1) Stitnik zupcastog kaiSa.I WP • MOTOR mogucnost da je materijal za ojacanje popustio.upcasti kaiS. jer cete na taj naCin biti znatno sigurniji i mirniji. (3) l.000 do 100. 'i. (5) zatezni kaisnik i (6) zupcanik radilice. Pri promeni kaisa potrcbno je skinu\i smao sli\nik i zatezac.000 kilometara. masti itd. S obzirom da se naglo povecava mogucnost otkazivanja posle preaenih 80. Pregled i podesavanje zupcastog kaiSa Da biste proverili stanje zupcastog kaisa neophodno je da skinete zastitni poklopac kojim je kais zasticen od dodira. prijavstine. \ 0) \ \\ .ov1ne. . skinite zastitni poklopac i \\ \ I~ .- \ ® ' \.. Llgasite motor. alata. (4) zuptanik pomocnt': osovjne. Ovo su tipicne komponente zUp<!:astog kaiSa.

pailjivo ispitajte spoljnu i unutrasnju stranu kaisa po celoj duiini. Maze da se dogodi da zupei otpadnu i da lanae potpuno spadne. Posta je molor iskljucen. jer treba ukloniti poklopac I zaptivku poklopea. Upozorenje: Zatezanjem se ista taka skracuje radni vek kai!a. motor verovatno neee moc. los jednom proverite oznake na razvodnom mehanizmu i pogledajte da se nesto nije pomerilo. Zatim potisnite ovaj velikim odvijacem ili polugom dok ne postignete potrebnu zategnutost kaisa. Taeno podesavanje je od velike vaznosti i zbog toga uvek dva puta proverite oznake za podesavanje kada menjate zupcasti kais. (Da bi se smanjila buka pri radu neki proizvodati vozila ugraduju najlonske iIi plastiene. Pazljivo uotite relativni odnos bilo koje oznake locirane na zupcaniku bregaste osovine. nade naspram repera. Pogledajte da nema vebh pukotina ili pohabanih mesta. Takav kais se mora zameniti. 7. 2. l. Tokom vremena zupei se trose. Sada je moguee skinuti kais. Ako se razvodna ruCiea ne okreee to ukazuje da je prekinut lanae razvodnog mehanizma (to moze da znati i da je pukao pogonski zupcanik razvodnika paljenja). Kod mnogih cetvorocilindricnih motora sa V6 i V8 motcra. U nekim slucajevima lanae moie da preskoci zubae sto dovodi do toga da bregasta osovina nije vise sinhronizovana sa 'radom motora i to rezultuje velikim smanjenjem snage motora. Zategnite zupeasti kais tako sto potiskujete zatezni kaisnik dok ne dobijete ugib od 8-12 mm izmedu dva najudaljenija zupcanika. 8. 6.. skinite zastitni poklopac sa zupcastog kaisa. Pritegnite zavrtnje na zateznom kaisniku potiskujuCi ga i dalje istom silam. za pogon bregaste osovine se koristi lanae. Kroz poklopae razvodnika prolazi i kraj radiliee tako da je obicno potreban izvlakac za skidanje kaisnika radiI ice da bi sc 320 . pomocne osovine iii drugim zupcanicima. Kada zateiete zupeasti kais jednostavno otpustite zavrtanj koji drzi zatezni kaisnik. postavite mernu traku izmedu dva najudaljenija zupcanika i blaga pritisnite kai! prstam. Ako zupeasti kais nije evrsto zategnut onda se on ugiba vise od 12 mm izmedu dva najudaljenija zupcanika kada ga potisnete rukom. KaiS treba da se llgiba za 8-12 mm aka je pravilno zategnUi. Kada se tako nesto dogodi motor prestaje da radi i moraju se zameniti lanae i laneaniei. NajveCi broj praizvadaca automabila daje vrednost zategnutosti zupcastog kaisa. 5. Okrenite radilic" u polozaj taka da se oznaka na zupcaniku radilice. zatim navucite novi zupcasti kais na zupcanike tako da bude provueen na isti natin kao i stari. Mekani najlon odnosno plastika smanjuju buku ali se time smanjuje i radni vek razvodnog mehanizma. Aka se lanae prekine. Pogon laneu daje lanenik na kraju radilice. Ako je kais oCigledno istrosen mora se zameniti. 3. Drugi problem je to da su neki lanei osetljivi na habanje. da se pokrene ako je grdka vee a od 1 do 2 zuba. Ako ste pogresno postavili kais. laneanike sa celicnim jezgrom. Ova posao zamene lanea <"ini komplikovanijim. i to se ponekad dogodi. 4. Posta vi nemate pri rud ova) alat. Pritegnite zavrtanj zateznog kaisnaka vodeCi facuna da se kais pritom ne olabavi. Otpustite zavrtanj za podesavanje na zteznom -kaisniku i otpustite kais. ali mu je potreban sistem za pOdmazivanje i isteze se vremenom. lanae poeinje da lupa sto jos vise trosi mekan materijal zubaea. Proverite i zategnutost kaisa. Posto je za lanae potrebno podmazivanje onda on se obicno smesta u metalni poklopae razvodnog mehanizma. Pokrenite motor i vidite da Ii radio Ako je sve u redu. Zamena zupcastog kaisa Zamena zupcastog kaisa se vrsi na sledeCi oaein. iskljueite ga i postavite stitnik zupeastog kaisa kako biste zavrsili posao. Lanac razvodnog mehanizma Alat i materijal • • • • • • Kljueevi Izvlakae za zupeanike Momentni kljue Veliki odvijac iIi poluga Zaptivka poklopea razvodnog mehanizma (za neke tipove motora) Zaptivni prsten radilice bregastom osovinom postavljenom sa strane. motor potpuno prestaje da radio Kratka provera da Ii je lanae prekinut sastoji se u tome sto se motor pokrene kada je kapa razvodnika paljenja uklonjena. Vodite racuna da ne okrenete radilicu iIi bregastu osovinu. Lanae je vrIo pouzdan. odnosno zamajca.

.li je lanac prekinut.MOTO (1) l<lncanik [adilice.. tako da je potrebna zamena i ove zaptivke. Ako se pritom uoei veJiki zaZD! to znaCi da je lanac istrosen i da se mora zameniti.. Oznake za podcSav3njc je neophodno po~avnali pri z::lmeni lan~a razv(ldnog mehanizma. (2) lancanik bregaste osovine.... koja je vee opisana._-------'--'. opusten Ianac ee izazvati neuravnoteieno paJjenje zbog toga sto razvodnik paljenja dobija pogon od bregaste osovine. Ako provera paljenja pokaie da paJjenje jako varira onda su obicno u pitanju otpusten lanac iIi istrosen lancanik . Komadici najlona iIi plastike u ulju iSIO taka ukazuju na istrosen laneanik. n2 1. OkreCite radilicu motora dok se oznaka n3 kaisniku.. posmatra razvodna rubca razvodnika paJjenja il bregasta osovina..a posebno ako je motor presao veliki broj kilometara. . Kod nekih motora donji dec pokJopca razvodnog mehanizma je u dodiru sa karterom. ili zamajcu ne nade naspram repera... j: Druga provera istrosenosti iIi otpustenost lanca razvodnog mehanizma moze se izvesti take sto se radilica okrece nap Ted nazad a pritom St. a razvodna' rutica razvod- 321 . Otkrivanje kvarova Osim brze provere da. . Tc znaci da je klip prvog cilindra u gornjoj mrtvoj tacki takta sabijanja.. Zamena lanca Zamena Ianca razvodnog rnehanizma vrsi se sledeCi naCin.i (3) ozn3ke za podes<lvanjc..- .... prislo poklopcu razvodnika.

~ Skinite svo remenje sa motora. Otpustite zavnanj lancanika bregaste osovine vodeCi raeuna da ne poremetite oznake za podesavanje. J ednostavno po novo poravnajte oznake i ugradite lanac i lancanik. 8. poluge iIi izvlakaca. 4. Zatim skinite zavrtanj i izvueite laneanik sa bregaste osovine pomocu velikog odvijaca. Napomena: Ako pokrenete bilo radilicu iIi bregastu osovinu pre nego sto ugradite lancanik. 6. onda ce se izgubiti njihov medusobni polozaj. Postavite kaisnik radilice i svo remenje. preporucuje se zamena zaptivnog prstena radilice. Ako je potrebno skinite pumpu za vodu (nije potrebno kod svih motora). Posto ste postavili lancanik. No jos uvek nije sve izgubljeno jer na bregastoj osovini i radilici postoje referentne oznake. a zatim zategnite zavrtanj Iancanika bregaste osovine prema uputstvu proizvodaca (obicno je to izmedu 80 i 120 Nm). 9. Obavezno promenite i filter za ulje. 5. Vodite racuna 0 tome da poravnate lancanik tako da naide na bregastu osovinu a da primm ne poremetite polozaj oznaka za podesavanje. Skinite poklopac razvodnog mehanizma i uklonite sve tragove stare zaptivke i zaptivne mase sa 0 be dodirne povrsine. 322 • • . onda je potrebno promeniti i ulje da bi se kuCiste radiI ice ispralo od neCistoce. Nanesite zaptivnu masu na obe strane zaptivke poklopca razvodnog mehanizma. Skinite remenieu radiliee pomocu izvlakaca. 7.J I. I I . Napomena: Ako je motor imao plasticni lancanik koji je otkazao.MOTOR nika paljenja okrenuta prema prikjucku kabla svetice prvog cilindra. 3. 10. postavite zaptivku na mesto i ugradite poklopac razvodnog mehanizma. 11. jos jednom proverite poloiaj oznaka. ~avucite novi lanac preko novog lancanika. a zatim ubaeite donji kraj lanea oko lancanika radilice. Ako radilica prolazi kroz poklopac razvodnog mehanizma.

Izduvni sistem ima nekoliko sastavnih elemenata. iako liCi na njega po svom spoljnjem izgledu. americki automobili od 1975-e naovamo obicno imaju ugraden kataliticki filter izduvnih gasova. Fil teT nije prigusivac zvuka. Linijski motori. I I losije i trose vise goriva. proizvedeni 1975 i kasnije. iIi neke nase nedovoljno vaspitane vozace.ugljen monoksida . Verina vozila sa )V« iii bokser motorima. su konstruisani i podeseni da fade sa izduvnirn sistemom. koji ima strukturu pcelinjeg saca. koji rade nezavisno jedan od drugog_ Svaki od ovih sistema ima sve elemente. IZDUVNA CEV. Kao sto je vee receno. Amerieke firme Ford i Chrysler (Krajsler). Prvo. atrovni -izduvni gasovi pomocll ovog katalizatora postaju bezopasni. koja u mnogim zemljarna postaje sve stranu motora.prigusivaca_ U tim situacijama. koriste takozvani »monolitni« tip filtera. motor dobija veCll snagu. Izduvna grana se obieno pravi od sivog liva (livenog gvoiela). imaju izduvnu cev Ciji oblik podseca na latinicno slovo »Y«. Gornji kraci ovako oblikovane izduvne cevi vezani Sll na izduvne grane. Izduvna eev je II stvari celicna cev koja povezuje izduvnu granu i prigusivae. koji se posle desetak centime tara ~paja sa susednim u zajednicki deo izduvne grane. Postoje dva tipa katalitickog filtera u najsiroj upotrebi. imaju dvodelnu izduvnu ccv_ Prvi . ponekad imaju dva potpuno zasebna izduvna sistema. a donji krak na kataliticki filter iIi na prigusivac ako nema filtera. koji sprovodi izduvne gasove iz motora do zadnjeg dela automobila. Posto je saee prevuceno slojem katalizatora. Yeti motori tipa» V". koji su opremljeni katalitickim filterom izduvnih gasova. Tipicni elementi izduvnog sistema su: 1. Svi oni moraju biti u ispravnom stanju da bi se obezbedilo sigurno i tiho odstranjivanje izduvnih gasova iz motora. Motori koji su ugradeni u nase automobile. vazniji faktor. Izduvni gasovi dolaze u dodir sa 323 -------------------------- . Ovim se postiie bolja zastita covekove okoline. glavama okrenutim »upolje«. a to su oni Ciji su cilindri svi u jednom nizu. pa taka i dve zasebne izduvne cevi. General Motors i neke druge firme koriste »paletizirani« filter. dobija se nesto no snazi. Izduvni gasovi. naprimer sa 8 cilindara. ali uz veliko povecanje utroska goriva. Bez njega ani fade zduvni sis tern na vasem automobilu je ustvari 2. kako bi se zastitili putnici u kabini_ Bez izduvnog sistema. kroz koje struje izduvni gasovi. imaju zasebne izduvne grane za svaku 3_ KATALITICKI FILTER. To je ureelaj koji nesagoreli deo gasne smde pretvara u bezopasnu vodenu paru i ugljen dioksid.IZDUVNI SISTEM Icevovod. tj. a za eilindarsku glavu se prievrscuje pomocu nekoliko vijaka.duzi dec spaja izduvnu granu motora sa katalitickim filterom. sprecava se buka i treee. ako su ugraeleni specijalni motori iIi trkacki motori. Takozvani »V« motori. oni Ciji su cilindri rasporedeni prema latinienom »V«. motor bi zagusljive' i otrovne gasove ispustao direktno u motorski prostor i to uz strahovitu buku. a drugi kraCi spaja kataliticki filter sa prigusivasem. oblika slienog zmu neke od zitarica. Keramieka zmea su prevucena slojem katalizatora. ustvari legure platine i paladijuma. koje se negde ispod motora spajaju u jednu izduvnu cev. a trosi manje goriva. koji se pravi tako sto se hiljade malih keramickih jezgara. sprecava se ulazak opasnog gas a . kao i bokser motori. imaju jednu izduvnu granu za sve cilindre. UObicajen pOlozaj ovog filtera je izmedu izduvne cevi i prigusivaca. Americki automobili. koji ponekad voze bez izduvnog sistema iii njegovog vaznijeg dela . Ciji su cilindri postavljeni jed an naspram drugog. nastali sagorevanjem goriva u cilindru matcTa) napustaju cilindar kroz izduvni ventil i ulaze u pocetni deo izduvne grane. smelt a u kutiju od neroajuceg eelika.u putnieku kabinu_ Drugo. IZDUVNA GRANA. Svaki cilindar ima svoj ogranak. Ovo poslednje moze izgledati nelogicno svima koji su imali priliku da vide i cuju trkacke motore. na levoj i desnoj strani motora. Ima mnogo razloga zbog kojih izduvni sistem treba odrzavati u dobrom stanju.

Savremeni benzini.akticnu proizvodnju. opremljeni katalitickim filterom. ~ ~ ~ i_~ ~ • '~ . Buka iii prasak nastaju naglim otvaranjem izduvnog ventila.~IZ~D~U~V~N~I~S~IS~T~E~M~________________________________________________~ . Medutim.~ velikom povrsinom katalizatora na zrnima i pretvaraju se u bezopasnu vodenu paru i ugljen dioksid. (4) prigusivac. 4. 5. proverite kod ovlaseenog zastupnika iii servisa. . jer je u cilindru visok pritisak (i do nekoliko bara). (3) 324 • . To je limeni "Ionac« cilindricnog iii ovalnog oblika.. ali ne i buke iz cilindarskog prostora. Postavljen je na sredini iii pri kraju izduvnog cevovoda. koje omogucavaju prolaz izduvnim gasovima. CCV. postiiu visoke oktanske vrednosti dodavanjem aditiva koji sadrie olovo i olovna iedinienia. Neka voziIa imaju i dodatni t . pa aut~­ mobili. a za pr. Osim benzina sa olovnim aditivima. iIi najkrace. (1) izduvna grana. olovo unistava skuoi katalizatorski sfoj od platine'-paladijuma.A 11 ~. vee tzv. (5) Dc!ovi tipiCl10g izduvnog sistema. ne smeju koristiti ovakav benzin. da Ii mozete primenjivati neku od ovakvih tecnosti. Ako imate automobi! sa katalitickom filterom.1 ~i ~ . < ~ r '.:1 I 17/ ~ ! ® ® kataliticki filter. bezolovni benzini postizu visoko-oktanske vrednosti pomoeu drugih aditiva. katalizator se moze ostetitii nekim drugim sredstvima koje vozati ponekad sipaju u rezervoar iIi »spricaju« u karburator. (2) izduYna zavr~na cev i (6) rezonator. RESONATOR. obieno duzine oko pola metra. zbog konstrukcionih karakteristika motora SUS. Unutrasnjost mu je ispunjena pregradama i cevima. PRIGUSIV AC. postojeee rafmerije moraju izvrsiti dosta skupa prilagodavanja svojih proizvodnih postrojenja.

koji se obieno naziva rezonatorom. Izduvni gas je otrovan. prilikom voznje se izduvni sistem uglavnom ne zagreva dovoljno da bi se ovo postiglo. Izduvni sistem treba da proizvede ogromnu kolicinu toplote da bi se ova kisela smesa pretvorila u bezopasan gas. mogu imati rezonator postavljen u sredini zavrsne cevi.e1ementi koji prievrscuju izdivni sistem. VESALJKE. Ako spojevi prigusivaea iIi izduvne cevi propustaju. Stoga. Njegova uloga je da izvrsi dalje smanjenje nivoa buke. To su elementi za pricvrsCivanje izduvnog cevo- 8. Do pojave korozije zduvni sistem u vasem automobilu najvise mogu !( . pa cak i smrt. Kada zarnenjujete prigusivac. Najbolje cete proveriti izduvni sistem ako podignete automobil. nesvesticu. OBUJMICE. KONZOLE. ima jedan pose ban usmeravajuCi ventil u izduvnom sistemu koji omogueuje strujanje toplih izduvnih gasova pored samog karburatora. ZA VRSNA CEV. Periodicna provera izduvnog sistema je jedna od najvaznijih mera predostroznosti koju mozete da preduzmete. u prigusivaCll i cevima se stvara kiselina. Nazalost. Izduvni sistem koji propusta ne sme niposto da se zanemari. Posto se izduvni gasovi kondenzuju. povracanje. drmusanja i vibriranja pri normalnim uslovima voznje usled kojih se lome vesaljke . Postavljen je iza glavnog prigusivaea i abieno je nesto umanjena verzija istog. itd. To je zavrsni deo eevovoda za izbacivanje izduvnih gasova iza zadnjeg dela automobila. 6. Medutim) cak i ispravan izduvni sistem moze Ida ostete korozija i vibracije. VeCina americkih automobila. 7. smrtonosni ugljen monoksid ce prod irati u kabinu i prouzrokovati glavobolju.prigusivae. ovo nije uvek 325 J---~-- . Provera izduvnog sistema Ala! i ma!erijal • • • • Pokretna leialjka Zastitne naoeari Baterijska lampa iii ruena svetiljka Odvijac I ne dolazi sarno zbog soli na putevima iii nekih drugih spoljnih utieaja vee i zbog unutrasnjih utieaja. abieTIo eilindricnog oblika. uvek postavite nove obujmiee i druge elemente za pricvrsCivanje. voda za donji dec automobila. gasovi ostaju u prigusivacll kondenzuju se i nagrizaju unutrasnju oblogu izduvnog sistema. I / j) da se osteti usled neizbeinog' tresenja. VENTIL ZA ZAGREV ANJE KARBURATORA. Automobili sa rezonatorom. posto se izduvni sistem ohladi posle iskljucenja motara. zavrsnu cev iii neki drugi deo izduv- nog sistema. Nazalost. da bi se olaksao start motcIa u zimskirn uslovima.

~ " Prilikom provcre lzduvnog sistema.IZOUVNI SISTEM · I . pukotina iii nekih drugih ostecenja.!da nemojte raditi ispod automobila aka nijc bczbcdno osiguran. ~ propuita. os lusnite izbliza da Ii se cuje sistanje iii buka sto ukazuje na pocetak kvara izduvnog sistema. maicte rodid automobil pomocu jakih platform! ili sigurno~nih poslOija. bilo bi pozeljno da svaki put kada se podvlaCite ispod automobila nosite zastitne naoeare. proverite svaki deo izduvnog sistema koji je zahvacen korozijom. Potrazite da nema otvora. Posta se na delovima izduvnog sistema nagomilavaju korozija i prijavstina. Posto motor radi na praznom hodu. 1. lYe pribli- iile rnu suvi§e lice dok oslu§kujete da negde ne proputla. Upozorenje: budite pai/jivi. Nik. 2. Pre nego sto obavite vizuelnu proveru. polako se kreCite dui celog sistema i osluskujte da negde ne . te bi stoga trebalo da se povremeno podvucete is pod automobila i proverite sve vazne spojeve. Ne zaboravite da se izduvni sistem zagreva. izvodljivo. Obicno je veoma lako otkriti mesto koje propusta. Pomocu baterijske lampe iii ruene svetiljke i odvijaca. Proverite sve cevi da negde nisu iskrivljene iii ulubljene sto moze da ometa strujanje izduvnih 326 .

alicom.igurno poduprt pre nego sto se podvucetc ispod njega. usled ncispravne zaptivke iii labavih vijaka na spoju izmedu izduvne cevi i izduvne grane (3).mje na mestim~ gcie su zavrtnji izduvne grane pricvrsceni za motor (I).ISTEM Kada yam je automobi! podignut pomocu dva sigurnosna pestalja. usled napukle izduvne grane (2). Nikada Sf! ne podvlaCitc ispod autoffiobila aka je podignut sarnO rucnom dil. proverite da Ii je automobil . 327 . Naslage belog praha mogu da yam ukafu na propust.

znaci da u prigusivacu ima olabavljenih deloya. 328 . ako postoji u vasem automobilu. lskrivljena iii ulubljena cev treba odmah da se zameni posto ovi nedostaci prouzrokuju povecanje pritisaka i slab rad motora. proverite da Ii ste kupili sve sto yam je potrebno. Ako je vas automobil snabdeven dvostrukim izduvnim sistemom. Proverite spoj izduvne grane sa izduvnom cevi. e e e e e e • • Dleta Kljuc za cevi Mala turpija Nasadni kljuc. Pregledajte pazljivo svaki spoj. konzole i obujmice Zavrsna cev Sredstvo za zaptivanje izduvnog sistema 5. Pre nego sto zapocnete sa zamenom izduvnog sistema. moracete da potrazite dobre rezervne delove. sastavni delovi' mogu da budu posebni. moze yam se dogoditi da prilikom yoznje izgubite dec izduYnog sistema. kada kupujete rezervne delove. opravljajte jedan po jedan. nastavak. da ga popravite reni. Ako se drzac polomi. Postoje bukvalno stotine kombinacija izduvnih cevi. Lupkajte po cevima. Moie yam mnogo olaksati posao. Postupite prema uputstima opisanim u odeljku "Provera izduvnog sistema« u ovom poglavlju. Ako je potrebno da zamenite ceo sistem. Postupak u vezi sa zamenom izduvnog sistema podeljen je u tri dela: "Skidanje i montiranje zavrsne cevi«J »Skidanje i montiranje prigusivaca« i »Skidanje i montiranje izduvne cevi«. neki delovi ce mazda biti zava- Odrzavanje izduvnog sistema Detaljna provera ce pokazati da Ii je potrebno zameniti neki dec iIi ceo izduvni sistem. pgirusivaca i zavrsnih cevi koje odgovaraju mnogobrojnim tipovima automobila. • e e • e Prigusivac Izduvna cev Zaptivka Mazivo koje sadrii grafit Rastvarac niste sigurni sta Yam je potrebno. pre nego sto pocnete posao. Proverite da spojevi na prigusivacu nisu olabavljeni tako sto cete ih lako gurnuti na gore. Stoga delove ne treba da skidate pre nego sto ste sigurni da mozete da ih zamenite. prigusivacu i rezonatoru. proverite da Ii mozete da nabavite sve potrebne delove.. konzole iIi vesaljke. 3. iskrzanih mesta iIi korozije. Medutirn". Protresite izduvni sistem da prove rite da Ii su sve yesaljke koje pricvrscuju sistem za automobil sigurne. Aka je potrebno sarno zamena prigusivaea. Stoga. Aka pronadete naslage belog praha.IZDUVNI SISTEM gasova. U suprotnom. Proyerite svaku veSaljku da biste se uverili da nema pukotina. Alat i materijal e' Dizalica i sigurnosna postolja • PodmetaCi za tockove e Kljucevi e Testera iIi sekae za izduvnu cev • Univerzalna ktesta })grip~< e Cekic 4. znac. i naglavci Rendisaljka za izduvnu cev U1je • Fini })smirgl«-papir e Vesaljke. vreme jeautomobila postane. posluiite se pogodnom dizalicom i najboljim sigurnosnim postoljima koje mozete da pronadete kako biste automobil podigli sto je moguce vise radi lakseg rada. i ukoliko cujete tup iIi os tar metalni zvuk. Ako ko izduvni sistem vaseg A suvise bui'an. Vecina vesaljki kod izduvnih sistema naCinjena je od kombinacije gume i tkanine koja se ne razlikuje od poprecnog preseka bocnog zida pneumatika. ostecerija. zavisno od tip a vaseg automobila. Kada otkrijete ove znakove kYara. Ako cujete zyecanje. postupite redom po svim uputstvima. dovoljno ce biti da prouCite odgovarajuCi odeljak. potrazite savet od prodavca auto-delova. da su jos uvek u dobrom stanju. Ako vas automobil jos uvek ima originalan izduvni sistem. upotrebite je. znaCi da su vijci olabavljeni iIi da zaptivka propusta. Ovo obicno zahteva dodatne obujmice. Ako imate na raspolaganju hidraulicnu dizalieu.

premazite dobra uljem navrtke i vijke na veSaljkama. Potom klestima izvucite zavrsetak cevi iz prigusivaca. Medutim. ustedecete mnago vremena i rada ako odmah zamenite ceo sistem. u veCini slucajeva potrebna je obrada dletom da bi se dva del a odvojila. 329 . Poduprite zadnji dec automobila pogodnim postoljima kao sto je prikazano na datoj slici. Kljucem odgovarajuce velicine skinite navrtke i vijke koji pricvrscuju zadnju vesaljku za zavrsnu cev. Skinite ga kljucem odgovarajuce veliCine. podignite zadnji deo automohila i podupnte ih dobra pomocu sigurnosnih poslolja. Ulje ubrizgajte i u spoj zavrsne cevi i prigusivaca. 4. cevi mogu da budu montirane na spoju sa prigusivacem iii u njemu. obujmicama i konzolama zavrsne cevi.\Tsnu cev.l!i za. Skidanje i montiranje zavrsne cevi . Skinite kljucem zadnju vesaljku prigusivaca iii vijke na obujmicama i konzolama na spoju prigusivaca sa zavrsnom cevi.IZDUVNI SISTEM f Da biste skinuli iIi montir. Ako je jedan dec izduvnog sistema zardao iIi ga je iz drugog razloga potrebno zameniti. Podignite zadnji dec automobila pomocu dizalice. blokirajle pretlnje tockove. 1. 5. Napomena: na nekim tipovima automobila korisno je skinuti zadnje tockove.. cev ce se odvrnuti sa prigusivaca.. Hartijom za glacanjeocistite spoj na prigusivacuo fL . 3. Trebalo bi da postoji i vijak koji pricvrscuje konzolu za sasiju. Ostavite ulje nekoliko minuta da dobra natopi ova mesta. Najbolji naCin da ovo uradite je da presecete-cev testerom na razmaku od nekoliko centimetara od prigusivaca. Aka imate srece. po svoj prilici ce i ostali delovi biti u skora is to toliko losem stanju. To ce yam omoguc'iti bolje manevrisanje prilikom skidanja i montiranja zavrsne cevi. lake ce vas to kostati malo vise. Napomena: zavisno od tipa automobila. Posto ste automobil bezbedno podigli sa tla. Blokirajte prednje tockove podmetaCima. 2.

7. . Navucite novu vesaljku iIi obujmicu i konzolu na kraj nOve zavrsne cevi koji se spaja sa prigusivacem. 8. 10. nemojte je jos pritezati. I I . I . a zatim vesaljku za vijke cevi. Obavezno koristite nove obujmice i konzole iIi vesaljke. nju obujmicu prigusivaca i konzolu iIi vesaljku preko spoja prigusivaca sa cevi. mobil a kao sto su sasija. nije potrebno da zadnju vesaljku zavrsne cevi skidate sa sasije. Ne bi trebalo da dodiruje nijedan dec auto. 3. Natopitc navrtke i uzcngiju penctrantom (uljcm) pre nego sto ih skinete pomocu cevastog kljuca. Korisno je podmazati i prednje i zadnje spojeve prigusivaca i zadnje cevi. Skidanje i montiranje prigusivaca 1. Stavite postolja ispod sasije automobiI'a tako da ga dobra podupru. Kod nekih auto' mobila prigusivac pridrzava vesaljka. cama i konzolama na spoju sa prigusivacem. Labavo montirajte novu zaduju veSaljku na kraju zavrsne cevi.j . . Kljucem skinite zadnju vesaljku sa zavrsne cevi. preklop treba da bude oko 5 centimetara.~. Namestite zad. Podmaiite i navrtke i vijke zadnje vesaljke zavrsne cevi. Podmazite uljem i prednje i zadnje navrtke obujmica i konzola prigusivaca.~ 6. Sklonite postolja i spustite automobil. Nanesite sloj sredstva za zaptivanje izduvnog sistema na dodirne povrsine prigusivaca i zavrsne cevi. I. Podignite pomocu dizalice zadnji dec auto' mobila da bi se tockovi odigli ad tla. zaju. 9. 2.IZDUVNI SISTEM I . tokom voznje ce se cuti zveckanje.~ . 11. Montirajte dva vijka ali nemojte jos da ih pritezete. Namestite vijak koji pricvrscuje vesaljku za sasiju i cvrsto ga pritegnite. . . Proverite da Ii je nova cev u dobrom polo. Protresite zavrsnu 330 cev da biste ponovo proverili da ne dodiruje nijedan dec automobila. karoserija iIi delovi zadnjeg sistema vesanja. Sada zategnite vesaljku iIi vijke na obujmi. Montirajte cev na iIi u prigusivac. Blokirajte prednje \Ockove padmeta' 6ma pre nego sto podignete automobil. . Aka zazor nije podesen kako treba.

"uvrtanJcm.k "....-: : : : : : : : : : : : : : : : : : : . ""d.: : : :. a za cy k. tim skinutl ne mogu presecI..: ....... klesta »gnp.. ~...t ~: : : : :. 1m kljueem. ! IZDUVNI SISTEM I' Aka s. cev ~ moze . .-_____ 33 : 331 ._ _ _ _ _--..if. Namestite novu c po~ skinut~ ce:as~alnih "'0 "ki'" om" ... ...

sasiju iIi neki drugi dec automobila. Skinite zadnju konzolu i obujmicu prigusivaca sa spoja prigusivaca sa zavrsnom cevi. Napomena: neki originalni farbricki proizvodi imaju zavaren spaj izmedu izduvne cevi i ulaza u prigusivac. 4. UkljuCite motor i proverite buku iz izduvnog sistema. sasiju iIi donju stranu automobila. napravite pomocu cekica i dleta proreze u izlaznom prikljueku prigusivaea. Ako se zavrsna cev montira u prigusivac. Uvucite izduvnu cev u prigusivac za oko 5 centimetra ali ne vise. Namestite zadnju obujmicu iIi konzolu preko spoja prigusivaca sa zavrsnom cevi i pritegnite rukom vijke. Kljucem olabavite i skinite navrtke na obujmica rna i ·konzolama na spoju prigusivaca i izduvne grane. N amestite prigusivae tako da ne dodiruje karoseriju. Da biste lakse skinuli izduvnu cev. protresite rukama izduvni sistem. pOdignite i prednji i zadnji dec automobila odgovarajucom dizalicom i poduprite automobil cvrstim postoljima. 8. 13. Preporucuje se nanosenje tankog sloja sredstva za zaptivanje izduvnog sistema preko dodirnih povrsina pre montiranja. 6. kljueem cvrsto obuhvatite cev. 15.konzole i vesaljke koje drie sklop prigusivaca i zavrsne cevi. Popustite kljucem vijke na prednjim obujmicama i konzolama prigusivaca. Profesionalni mehanicari imaju poseban alat za obIikovanje spojeva izduvne cevi. 1 j I I . 9. Navucite prednju obujmicu i konzolu preko spoja prigusivaca sa izduvnom ceyi i pritegnite rueno vijke. ~ I .I 5. Namestite zavrsnu cev u zadnji spoj prigusivaca iIi na njega u zavisnosti od yrste spoja na vasem automobilu.OUVNI SISTEM·· -. Napomena. znati da ste uspesno obavili posao. sledite uputstvo broj 6 koje se odnosi na spaj izduvne cevi i prigusivaca. Ako je buka mala. pozajmite odgovarajuCi alat. Posto cete morati da skinete prednji kraj cevi iz izduvne grane. Ponovo spojite zadnju vesaljku sa zavrsnom cevi. 17. 11. 2. U slucaju da yam ne polazi za rukom da je olabavite. pokusajte sledeee: A. Da biste lakse skinuli navrtke i vijke sa obujmica i vesaljki . 14. pritegnite dobro sve spojeve pomocu kljuca. 3. Zatim proverite da ni 16. Pre nego sto to uradite. Ako priguSivac ne moze lako da se odvoji od izduvne cevi (iii cevi koja vodi do katalitickog filtera ako postoji). Umesto toga. Olabavite . On mora da se skine da bi se zameniIi delovi izduvne cevi ispred i iza filtera. U tom slucaju. a zatim da dizalicom podignete zadnji deo automobila na postolja. pailjivo je pomerajte gore-dole dok se ne odvoji od priguSivaca. B. mozete da navezete automobil na par jakih platformi. Ponovo napominjemo da nijedan deo izduvnog sistema ne sme da dodiruje neki deo automobila. Rezervni prigusivaci su uvek tako obelezeni. Ako se zavrsna cev montira na prikljucak prigusivaea. Ono moze da se kupi u prodavnici auto-delova. Ako delovi ne prijanjaju kako treba. Skidanje i namestanje izduvne cevi jedan spoj nije ulubljen sto je vazno za montiranje novog prigusivaca. da Ii je izlazni dec okrenut prema prednjem delu automobila. dobro namazite i ove navrtke. Namestite cev tako da ne dodiruje karoseriju. Namestite nov prigusivac na mesta proverivsi 1. 7.od prednjeg do zadnjeg dela. a zatim je odvrnite. Ukoliko nameravate da zadriite starn zavrsnu cev. proverite u kakyom je stanju i da Ii i nju treba zameniti. Posto ste to uradili. Napomena: najnoviji tipovi automobila imaju kataliticki filter montiran izmedu prigusivaca i izduvne grane. I oYe vijke zategnite rukom. ta dva dela moiete da odvojite sekaeem iIi testerom.ali ne skidajte . Malom turpijom oeistite izduvnu cev radi lakseg ponovnog rnontiranja. Sklonite postolja i spustite automobil. sasiju iIi delove zadnjeg sistema vesanja. nemojte jos da koristite kljue za pritezanje. Prove rite da Ii su svi delovi izduvnog sistema pravilno namesteni i da ne dodiruju karoseriju.dobro namazite uljem sve spojeve . Prove rite da Ii su prorezi u cevi prigusivaca pokriveni sto je vazno zbog hermetienosti. 10. Namestite nove obujmice i konzo!e (ne koristite stare) oko krajeva izduvne i zavdDe cevi.I. 4. 12.

r

IZDUVNI SISTEM

Ravna stroma cekica sa !optastom gJavom mote namdt::mjc z<lvrsnc cevi na kraj prigusivaca.

5C

upotrcblti za

I,

5, Skinite navrtke i vijke koji prievrscuju prednji
zavrSetak izduvne cevi na delu ka izduvnoj grani.

Da biste ovo uradili, bice vam potreban nasadni kljue, dugaeak nastavak, kardanski zglob i naglayak odgovarajuee velieine, Upozorenje: pazljivo skidajte ave vijke, Aka neki slomite, sarno profesionalni mehanicar ce mOel da ga izvadi. Moze vam se desiti da naidete na prikljueni dec u vidu kuglastog zgloba koji je za obujmice prievrscen pomocu dva vijka. On se moie lako skin uti tako sto se skinu dva vijka i oslobodi zglob. Napomena: ne zaboravite da montirate novu zaptivku izmedu cevi i izduvne grane ako je vas automobil opremljen ovakvim spojem. VeCina automobila zahteva zaptivku na spoju izmedu izduvne grane i izduvne cevi. 6. Ako je prigusivae zavaren za izduvnu cev, biee potrebno da je preseeete da biste je oslobodilL Za ovo se koristi sekae iIi testera. Ako

postoje obujmice, olabavite ih isto kao i obujmice na zavrsnoj cevi i to sarno koliko je potrebno da se prigusivac i zavrsna cev mogu pomerati unazad sve dok se ne odvoje od izduvne cevi. 7. Izvucite izduvnu cev iz automobila, Napomena: istovremeno proverite ventil zn zagrevanje karburatora ukoliko postoji na vasem automobilu. Kao dec spoja, venti I za zagrevanje karburatara se maze skinuti zajedno sa izduvnom cevi. Prove rite ga i podmaiite ga mazivom kaje sadrii grafit. avo bi u stvari trebalo da redovno einite prilikom podmazivanja. Da biste proverili da Ii ventil za zagrevanje karburatara pravilno radi proverite da Ii se kontra teg slobodno pokreee; venti I bi trebaloslobodno da se otvara i zatvara kada motor ubrza sa radom. Aka se lepi, treba ga dobro natopiti uljem iIi rastvaracem sve dok ne poene nesmetano da radio
333

IZDUVNI SISTEM

i i
.~

"

~ 1

,
PailjivD skidajte vljke na spoju izduvne cevi (2) sa izduvnom granom (3). Po!omljeni vijak ce moei da skine sarno profesionalni

mehanicar.

8. Montirajte novu izduvnu cev. Namestite prednji kraj na izduvnu granu i montirajte vijke koristeci se nasadnim kljucem, nastavkom, kardanskim zgIobom i naglavkom. Nemojte ih jos pritezati.

9. Namestite novu obujmicu i konzolu preko izduvne cevi. Navucite prigusivac na iii u izduvnu cev i rukom pritegnite navrtke. 10. Proverite da Ii su svi delovi izduvnog sistema

334

.,-

IZDUVNI SISTEM

Ventil2a zagrevanje karbunltGra se sastoji od (1) kuCista, (2) !eptirastog ventila, (3) protivlcga, (4) bimetalne opruge, (5) oSQvinice opruge i (6) zavrtnja. Venti! za zagrevanje karburatora koji se Jepi moze da stvara prob!cme u voinji.

pravilno namesteni i da nijedan deo ne -dodiruje sasiju, karoseriju iii sistem vesanja. Dobro pritegnite sve spojeve, pocevsi od spoja izmedu izduvne cevi i izduvne grane, ka zadnjem delu automobila.

11. Uklonite postolja i spustite automobil. Napomena: ako ste koristili platforme da biste poduprli prednji deo automobila, sklonite ih. 12. UkljuCite motor i proverite da Ii tiho radi.

L

335

-------.-

IZDUVNI SISTEM

1
Odrzavanje katalitickog filtera
kataliticki filter. Na vozilima koja su proizvedena od 1975. do 1980. godine, svrha toguredajaje da smanji sadrzaj ugljenmonoksida i ugljovodonika u izduvnom sistemu. Na vozilima proizvcdenim posle 1981. godine, filter takode smanjuje oskide

Vproizvedena posle 1975. godine u SAD ima

ecina putnickih automobila i lakih kamiona

I

-.;:'~. :.:...":;,

..:-:

.

./~'
~/

,
1

®

:1

Sklap katalitickog filtera ukljucuje: (J ) izduvnu cev mOlOra. (2) zaptivke, (3) kata!iticki filter, (4) gamji topiotni stit. (5) donji toplatni stit i (6) deo izduvne ccvi do prigusiv<lea. Kada zarncnjujcle filter, nl! zaboravite da ponovo montirate lOplotne stitove, oni sprecavaju ulazak toplote u putnitku kabinu.

~

i

Ii

336

Alat i materijal

• • • • • • • •

Dizaliea i sigurnosna postolja Podmetaci za tockove Kljucevi Ulje Vakuum-metar Rezervni kataliticki filter ~ropanski gorionik Cekic i dleto

azota. Rad filtera objasnjen je u· poglavlju
»Sistemi za regulisanje izduvnih gasova«.

Filter treba zameniti iz jednog od sledeca tri razloga: moze da bude ostecen iznutra usled cega dolazi do delimicne iIi potpune blokade u izduvnom sistemu: maze da se pohaba tokom vremena iIi maze da se pokvari usled koriscenja benzina sa olovom. Ako je filter zapusen, gubitak snage bice primetan; medutim. aka ne radi iii je izlizan, nece prouzrokovati vidan utieaj na radne karakteristike osim u vezi sa sadrzajem izduvnih gasova. Jedini preeizan naCin da se utvrdi da Ii ispravno
radi, jeste da se proveri kvalitet izduvnih gasova.

tor. V nekim slucajevima, moze potpuno da spreCi strujanje izduvnih gasova. TreCi razlog za zapusenost je nagomilavanje ugljenika na istrosenom ili olovom ostecenom filteru. Neispravan filter nije u stanju da sagoreva zagadivace. tako da se ugljenik akumulira i ometa strujanje izduvnih gasova. Da biste proverili da Ii se stvara suvise veliki povratni pritisak, bice yam potreban vakuummetar. Ispitivanje vakuuma je objasnjeno u prethodnom poglavlju, ono sto u sustini treba da uradite jeste da namestite prikljucak vakuummetar oa izduvnu granu matara, ukljucite ga i posmatrate kako se polako spusts igla instrumenta. Ako se vakuum polako smanjuje, to zoaei da se povratni pritisak stvara u izduvnom sistemu i da je sistem zapusen. Imajte u vidu da zacepljenje moze da se pajavi i u prigusivacll, u zavrsnoj eevi ako je savijena iIi ostecena iii u izduvnoj cevi sa dvostrukim zidom ako je iznutra dotrajala.
Stoga,
pIVO

vizuelno proverite ceo izduvni sistem.

Zamena filtera

Da biste zamenili neispravan filter, postupite
prema osnovnim uputstvima za zamenu prigusivata osim sto su prirubnice fiItera tesce me-

dusobno spojene vijeima nego spojevima za
Napomena: kataliticki filter je dec sistema za
navlacenje cevi.

regulisanje izduvnih gasova vozila i kao takav je pDkriven garancijom koja vazi 5 godina iii predenih 50.000 milja za sve automobile proizvedene u SAD posle 1981. godine.
Kako proveriti da se ne stvara suviSe veliki povratni pritisak

Osnovni prineip zamene je sledeCi:

1. Sacekajte da se izduvni sis tern ohladi pre nego sto pocnete sa radom, zatim podignite automobil i poduprite ga sigurnosnim postoljima.
2. Filter obicno ima zastitni stit protiv toplote. V nekim slucajevima, bice potrebno da se skine donji dec toplotnog stita da bi se zamenio filter. 3. Skinite filter sa prednje i izduvne cevi. Vlje viii propanski gorionik yam mogu biti od pomoCi da odvrnete zardale vijke. Ako to ne pomogne. navrtke sa vijeima skinete cekicem i dletom. Sada se filter moze skinuti sa automobila. 4. Pogledajte oba eevna prikljuck'a da prove rite
da nema korozije iIi ostecenja, a zatim stavite

Iznutra deIimicno blokirani filter ometa protok
izduvnih gasova i stvara sllvise veliki povratni

pritisak u izduvnom sistemu. To prouzrokuje primetan gubitak snage tako da motor radi samo na praznom hodu iIi jedva radi iIi uopste ne radi kada se Sltvori leptir karburatora. Sta prouzrokuje blokadu? Na nekim "Dzeneral motorsovim« filterima sa paletiziranom dvoslojnom konstrukeijom, konstrukeija koja nosi ova dva sloja propada sto dovodi do blokade. Ako je filter pregrejan (sto moze da bude poslediea suvise velike koIicine nepreradenog goriva koje prolazi kroz filter, ako je svetica iskljucena iIi neispravna, karburator propusta gorivo, itd.), suvisna toplota moze delimicno da istopi kataliza-

novi filter, a ako je potrebno i nove zaptivke za prirubnieu. 5. Montirajte nove vijke i navrtke, zategnite sve eevne prikljucke i vratite na svoje mesto donji toplotni stit ako je bio skinu t. 337

-----'-----'1
~

PRENOS SNAGE
ovom upoznacemo se sa tehniekim Uizrazompoglavlju snage«, koji obuhvata mnago . )}prenos stvari. Kod konvencionalnih automobila sa motorom nap red i pogonom na zadnje toekove, ovaj izraz pokriva sve delove koji su potrebni da se prenese snaga sa zadnjeg kraja radilice koja se obrce do pogonskih lOckova - a to su kvaeilo (tamo gde postoji), menjaeka kutija, kardanski zglobovi, pogonsko odnosno kardansko vratilo, zadnji most i konatno vratila zadnjeg mosta. Menjaeka kutija - klasican iii automatski menjae - omogucava vozacu da bira neki od stepena prenosa time se omogucava da automobil radi pod razliCitim opterecenjima motora. VeCina savremenih putnickih automobila je opremljena automatskim menjatem koji izvodi radnje spaja-

.~
j

1

L -_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _- - j

I

338

ZA PREN

SNAGE

nja i promena brzine uz.minimalno llcesce vozaca. Medutim svake godine se prodaju i mnogi automobili opremljeni klasicnim menjacem. Kod ovakvih automobila mora postojati kvaeilo (iIi spojka), kojom se komanduje preko nozne papuce (pedale), i menjaeke kutije kod koje se promena stepena prenosa vdi rukom. K vaeilo je obiena spojka ili veza izmedu motora i ostalih delova za prenos snage. Ono omogucava postepen prenos obrtaja motora pri pokretanju automobila. Kada je kvaeila ukljueeno onda se
sva snaga motora prenosi na ostale delove za

prenas snage. Osim sto omogucava pOlazak automobila, kvacilo omogucuje vozacu da razdvoji motar ad· prenosa snage tako da se promena stepena prenosa abavi glatka, iIi da zaustavi vozilo a da se pritom motor ne ugasi. Na podu ispred vazaoa. kod vozila sa automat-

skim menjaeem, nalaze se samo dye pedale, pedala koenice i pedala gasa. U ovom slucaju nema potrebe za posebnom pedalom za kvaeilo posto pretvarae obrtnog momenta (koji se koristi umesto sklopa kvaCila), koji radi sa oslalim delovirna menjaeke kutije, automatski prenosi snagu motora na ostale komponente za prenos snage. Osim sto koristi rueicu menjaea da odabere naein fada - »parking«, »hod unazad.:<, »neutralan polozaj«, »voznja«, »voznja 1« i »voznja 2«, ad vozaea se zahteva vrlo malo. Sve dok je u dobrom radnom stanju, automatski menjae ce sam obavljati veCinu radnji koje vozaei automobila sa klasicnim menjacem moraju obavljati sami. Sve sto sada preostaje je da se snaga motora prenese sa menjaeke kutije na pogonske toekove. Kod konvencionalnih automobila zadnji most je povezan sa menjaekom kutijom pomocu kardan-

Ked konvcm:ionalnih automobila sa motorom napred i pogonom oa zadoje tockove, u prenos mage spadaju (1) menjacka kutija. (2) kardanski zglobovi, (3) kardansko vratilo, (4) diferencijal i (5) zndnji most.

339

J

SISTEM ZA PRENOS SNAGE

. _-:1

1

j

1[ ,

skog vratila, koje je u stvari jedna obiena -<,eliena cev. Meclutim posto ulice i putevi nisu savrseno ravni, kardansko vratilo sa obe strane mora bili spojeno sa vezama koje se zovu »kardanski zglobovi«. Ovi kardanski zglobovi, populamo se zovu i krst kardana, su tako konstruisani da se mogu saviti i »izduziti« kada auto mobil prelazi preko neravnih povrsina. Na taj naCin kardansko vratilo moze da prihvati odstupanje od ose za bilo koji trazeni ugao, a da pritom nastavi da prenosi snagu sa menjacke kutije na zadnji most. Uloga zadnjeg mosta je da prenese snagu motora, koju dobija preko menjacke kutije, na zadnje - pogonske tockove. Zadnji most to obavIja pomoeu diferencijala, posebnog ureclaja koji

Ked aUlomobHa sa pogonofll flU prcdnje tockove, 1.1 pre nos snage spadaju (1) sklap mcnjaCidiferencijal. (2) unutrasnji homokineticki zglobovi. (3) pogonska vratila j (4) $poljni homokineticki zgiobovi.

11
prenosi snagu, dobijenu od kardanskog vratila, na pogonska vratila koja pokreeu pogonske tockove. Zbog cega je tu potreban diferencijal? Kada vozite pO pravom putu bez okretanja, oba zadnja pogonska tocka se kreeu istom brzinorn. Ali sta se desava kada skreeete? Ako razrnislite, shvatieete da se prilikom, na primer, zaokreta u desno toc[

340

p.'
SISTEM ZA PRENOS SNAGE

kovi sa leve strane automobila prelaze mnoga duzi put od tockova sa desne strane automobila. Posta i leva i desna strana autamobila moraju da obave ovaj zaokret za isto vreme, to sledi da toekovi na levoj strani moraju da se obreu brie od onih na desnoj strani. Ovo ne predstavlja problem na prednjim tockovima (ako nisu pogonski prim. prev.) jer se oni obreu nezavismo jedan od drugag. Medutim sa zadnjim tockovima je drugi slucaj i to je one zbog eega je diferencijal neophodan. Diferencijal je tako konstruisan da ee se, bez obzira na koju stranu skreeete automobilom, spoljni taekovi u krivini kretati brie od unutrasnjih, a da ee se pritom snaga motora i dalje prenositi na njih.

Automobili sa pogonom na prednje tockove

Automobili sa pogonom na prednje tockove (prednjom vueom) bitno se razlikuju od konvencionalnih automobila sa pogo nom na zadnje toekove jer kod njih u prenosu snage nema kardanskog vratila, 'kardanskih zglobova i zadnjeg mosta. Kod njih su prednji tockovi pogonski. tamo gde se nalazi i motor i zbog toga imaju kvaCilo i kutiju menjaea (iii autamatski menjae) u istam sklopu sa diferencijalom, prednja pogonska vratila diferencijala i leiajeve. Snaga se prenosi na prednje taekave pomoeu dva pogonska vratila (zovu se i poluosovine) na kojima se ne nalaze kardanski, vee spoljni i unutrasnji homokineticki
341

SISTEM ZA PRENOS SNAGE

®

Kod automobiJa sa pogonom nu prednje tockove za prenos ~nage sa sklopa mcnjaCJdiferencijaJ na wckove korjste se unutrasnji (1) i spoljni (2) homokineticki zg!obovi.

zglobovi. Konvencionalni kardanski zglobovi mogu izazvati ciklicne vibracije i neravnomernu brzinu obrtanja ako se okrecu pri otklonu od ose vecem od 7 iIi 8 stepeni. Ovo inace ne predstavlja nikakav problem kod veCine vozila sa pogonom na zadnje tockove, ali kod vozila sa prednjom vueom gde prednji toekavi sluze i za upravljanje, a to znati da se spoljni zglobovi koji se nalaze uz . tockove moraju pokretati u okviru velikog opsega' ugla zakretanja. Zbog toga se koriste homo kineticki zglobovi koji obezbeduju ravnomerno rotaci-

ono kretanje bez obzira na ugao za koji su zgJobovi zakrenuti. Ovo va;'i i za unutrasnje zglobove jer su pogonska vratila relativno kratka, a pritom njihov spoljni kraj ima veliki hod navise i nanize jer prati hod ogibljenja. Obican kardanski zglob bi u takvoj situaciji mogao da izazove jake vibracije, pa se i na unutrasnjoj strani pogonskih vratila (poluosovina) koristi homokineticki zglob. U sledecem odeljku ovog poglavlja data su uputstva kao i instrukcije koje ce yam pomoCi pri odrzavanju del ova sistema za pre nos snage.

342

"

Sa druge strane lamela je vezana na aksijalne zlebove ulazne osovine i prenosi obrtno kretanje (obrtni momenat motora) sa zamajca na ulaznu (spojnieku) osovinu i dalje na menjae. Obloge lamele su naCinjene od azbesta dugih vlakana i bakra (iIi drugih smesa sa metaloml. Kada vozac pusti pedalu potisni leiaj se vraea nazad. To se postiie preko frikeione ploce »lamele« koja je c:vrsto pritisnuta uz zamajac i okreee se zajedno sa njim. koje je uredaj frikeionog tipa~ je povezano sa pedalom kvaCila koja se nalazi u kabini kod vozaca. • • • • Kljucevi Klesta Otvoreni kljucevi Lenjir Vodica Moment kljuc B1okovi za 'podupiranje tocka Dizalica i sigurnosna postolja Penetrirajuee ulje Dizalica za menjac. Opruge potisne ploee opet pritiskaju potisnu plocu. apsorbuje torzione vibraeije radiliee i sprecava njihovo sirenje na menjae. Kadavozae pritisne pedalu kvaCila. KvaCilo. lamela se okreoe slobodno i nezavisno od obrtanja zamajca i vrlo brza se zaustavi izmedu zamajca i potisne ploee. Njihova osnovna namena je medlltim ista. Ove opruge moraju biti dovoljna jake da pritisnu lamelu uz zamajac i prenesu obrtni momenat pri svim putnim brzinama. prcko radiliee no zamajac. potisni lezaj (koji je dec veze izmedu pedale i kvaCila) se kreee potrebna je da se nn potisnu ploeu deluje silom opruga veeom od 5000 N. L 343 ~--- . Celokupan obrtni momenat motora seprenosi preko lame Ie na ulazno vratilo menjaea. omogucuje mekano ukljuCivanje i spreeava zveeanje kvaeila. Glavcina na koju se postav ljaju obloge saddi i uredaj za amortizaeiju i uredaj prigusenje torzionih vibraeija. Lamelu uz zamajae pritiska sila opruga sa sklopa potisne ploee (korpe). sklop potisne ploce koje se nalazi povrh lamele i koja je zavrtnjima prii'vrseena po obodu spoljne iviee zamajca. Kada je kvaCilo llkljuceno potisne opruge potiskuju potisnu ploeu prema zamajcu. i pedale i njene mehanicke iii hidraulicne veze koja omogucuje vozaeu da po potrebi ukljucuje iii iskljueuje kvacih Kada motor radi on prenosi abrtno kretanje. Ovaj sistem je jednostavan ali efikasan. Kada je kvaeilo ukljuceno lamela je pritisnuta i obrce se zajedno sa zamajeem i sklopom potisne ploce. Uredaj za amortizaeiju. Obrtni momenat se prihvata na obloge lamele i prenosi na glavCinu koja je aksijalnim ilebovima povezana sa ulaznim vratilom menjaea. pritiskujuCi pritom lamelu. Danas se kod automobila Sreell dva tip a sklopa potisne ploce kvacila. cime se oslobadaju pipci potisne ploee. i sabija opruge sklopa. koji se nalazi blize eentru glavCine. Kada vozac skine nogu sa pedale kvaCila. odnosno momenat. kvacilo je ukljuceno i lamela je cvrsto stisnuta izmedu zamajca i potisne ploce. a ova lamelu u sendvic izmedu nje i zamajea. Sklop potisne ploce se sastoji od jedne iii vise opruga. Delovi se nalaze ispod poklopca koji je zavrtnjima prievrscen za zamajae. vaCilo kod klasicnog menjaea predstavlja spoj izmedu motora i zupeanika preko kojih se pokreee automobiL Ono je tako konstruisano da ukljucuje iii iskljueuje pre nos Kmehanicki snage sa jednog dela na drugi - U ovom slucaju sa motora na menjae. pipaka iIi poluga za popustanje i poklopca. Nedovoljna sila opruga izaziva gubitak snage jer onda lamela ne moie de prihvati ukupan obrtni momenat sa motora. Kada prestane dejstvo opruga. Da bi se lamela ddala cvrsto stisnuta uz zamajac I Sklop kvacila se sastoji od cetiri osnovna dela: zamajae koji je zavrtnjima pricvrscen na radilieu motora. Kvaeilo koje proklizava izazvace pregrevanje. a vremenom i kYaT kvaCila. Ovo kretanje vraca nazad sklop potisne ploce. Ovaj sklop se obrce zajedno sa zamajcem. koji se nalazi izmedu dye obloge. frikeiona ploca ili lamela koja klizi duz aksijalnih zlebova ulazne (spojnieke) 'osovine menjaea.. iaba dizaliea iii podna dizalica prema polugama iii »pipeima" potisne ploee. Da bi se automobil pokrenuo ovaj obrtni mamenat se mora preneti na ulaznu (spojnieku) osovinu menjaca.-------- . Pritiskarn noge na pedalu vozar maze regulisati brzinu spajanja kvaCila tako da spajanje bude glatko i ravnomerno. Uredaj za prigusenje torzionih vibracija. Jedan je sa spiralnim oprugama a drugi sa oprugom II oblikll dijafragme. same potisne ploce. Ove obloge su iste debljine i otpornosti kao i koeione obloge.SISTEM ZA PRENOS SNAGE Kvacilo I Alat i materijal • • • • • .

pregrevanje i kvar kvaCila. Uredaj za podesavanje stalno odrzava odreden napon koji drzi potisni lezaj u blagom kontaktu sa polugama potisne ploce iIi sa pipeima. i ne vise od 25 mm) je neophodan da bi se kompenzovalo trosenje obloga kvaCila i da bi se izbeglo proklizavanje. Pedala kvacila koja nije pravilno poddena izaziva neravnomeran fad kvaCila.SISTEM ZA PRE NOS SNAGE Tipicni de!ovi kvacila. (5) zamajac i (6) prednji Jeiaj ulazne osovine menjaca. ubrzano trosenje..' bove preko kojih prenosi obrtni momenat motora na ulazno vratilo menjaea. Prvi. K vaCilo se podesava iz dva razloga. Pri podesavanju preporucuje se da prazan hod bude 20 mm na pedali. Podesavanje hacila Pedala kvacila je preko prenosnog mehanizma vezana sa potisnim lezajem tako da se pritiskom na pedalu kvaCila potisnim lezajem pritiskuju pipei koji iskljueuju kvaCilo. (2) polisni idaj. Kada se usled trosenja obloga lamele pipci vrate unazad prema potisnom lezaju. onda nestane zazor (odnosno prazan hod) i mora se vrsiti podesavanje. Odreden prazan hod pedale kvaeila (ne manje od 15. (4) frikciona ploea iii lameia. (3) polisna plota i poklopac. jer omogucava potpuno odvaja- ''. Napomena: Kod nekih vozila sa automatskim podesavanjem kvaCila sistem za podesavanje je tako izveden da nema praznog hoda. 344 i . Centralni deo glavcine ima na sebi aksijalne zle. Izmedu potisnog lezaja i pipaka mora se obezbediti pravilan zazor. (1) viijuska kvaciia.

~ --' IIII . Zazor pedale kvaCila je neophodan da bi se omoguCilo lako menjanje brzina bez krcanja zupcanika. (2) poluge potisne piece (pipei).. (5) opruga potisne place. ali moie da bude razliCit u zavisnosti od lipa vozila.:. nicka iii hidraulicka. i drugi jer omogucava ravnomerno trosenje obe strane obloga kvaCila. Ovde je orikazano nekoliko metoda za podesavanje praznog hoda pedale kvaCila. u zavisnosti od tipa automobila i od toga da Ii je veza kvacila meha. (4) plota kvacila (!ame!a).to sarna pedala ima uredaj za automatsko podesavanje slobodnog \ \~~® i· I tQ:~~~gt.(1 poddavanje i (8) slobodan (prazan) hod kvaeila. 345 )--- .) I (]) Delovi tipicnog KvaCila (1) potisni leiaj. (3) potisna ploca. Prazan hod se obicno podesava na eko 20 mm. Na mnogim vozilima sa pogonom na prednje tockove nije potrebno podesavanje slobodnog hoda pedale kvaCila zbog toga .SISTEM ZA PRE NOS SNAGE nje kvacila. (6) zamajac. (7) deo 7.

Odvojite kleStima povratnu oprugu peciale kvaCila.::>. (3) pricvrsnog bloka i (4) opruge. Pomeranjem navrtke za podeSavanje prema zadnjem delu automobila prazan hod pedale kvatila se smanjuje.A I-'IU:NU::i ::iNAGE Ova slika prikazuje samopodesavajuce kvaCilo koje se sas(oji od (1) celicnog uzeta. Kraj te poluge je vezan sa potisnom polugom na osovini prenosnika. drzeCi pritom potisnu polugu. hoda. 1. (2) yodice za podesavanjc. POdignite poklopac motomog prostora i pronadite potisnu polugu pedale kvaCila koja prolazi kroz pregradni zid izmedu motomog prostora i 346 .::> I t:M £. Okrecite samokoeeeu navrtku za podesavanje pomoeu kljuea. 3. nazubljena kandza prihvata sklop vodice eelienog uzeta. Slobodan hod se poveeava porn era- Za vozita sa mehaniekom vezom izmedu pedale i kvaCila koristi se sledeCi postupak. Podmazite penetrirajuCim uljem sklop za podesavanje. Jedna opruga dr. 4. i zateze gao . 2.:i stalno mehanizam za podesavanje slobodnog hod a pod malim naponom. koja se nalazi iIi na prenosniku iIi na pregradnom zidu. Mehanicka veza izmedu pedale i kvacila kabine vozila. Kada se pedala kvaCila pritisne i pusti.

(3) usica za spajanjC. Kod nekih automobila postoje dye navrtke za podesavanje. Napomena: Kod nekih vozila neophodno je podiCi vozilo da bi se prislo sklopu za pOdeSavanje. U tom slucaju podesavanje slobodnog hoda se vrsi na sledeCi nacin. mehanicka veza bacHa iroa dve navrtke (1) za podeil3vanje pomocu kejih se menja hod pedalc.SISTEM ZA PRENOS SNAGE I I -~ \ ® \ ® I Ked nekih aUlomobila. kao 5tO su kombi voziJa i laki kamioni. njem navrtke za podesavanje prema prednjem delu automobila. (5) povratna opruga. (6) pretvarac. (7) potisna poluga i (8) vi!juska bacHa. ovcle su prikazani i (2) potisna poiuga. 347 . (4) poluge pn::tvaraea. A. Otpustite pomocu kljuca navrtke sa obe strane usica za spajanje.

5. (5) potj5n~ poluga. C. Vratite navrtku za cetiri kruga. F. (4) kontra navrtka.® ® Tipicne kompOnenlC hidraulicnog kvaCila. Odvojite svaku od navrtki bar za 5 mm od lisica. Da bi se podesia prazan hod pedalc moraju se otpustiti kontra navrtka i navrtka za podeSavanje. Prazan hod mora biti oko 20 mm. E. (3) navrtka Z8 poddavanje. Pritisnite pedalu kvaCila prstom. (2) viljuska. Drzed palugu pretvaraca u prednjem polohju okreCite navrtku koja se nalazi prema pregradnom zidu tako da dodirne usicu. 6. (6) stitnik.faja ne . (1) kEn. To je tacka u kojoj potisni letaj dodiruje poluge za popustanje potisne place (pipke). Ovim se pedala kvaCila drzi pritisnuta uz granicnik. B. Postavite kontra navrtke i pomerite polugu pretvaraca i usicu napred (pre rna prednjem delu automobila) dok ne osetite otpor. (7) venti! Z8 OdUSktl. ne manji od 15 mm i ne ved od 25 mm. Dok je kontra navrtka u ovom polozaju zategnite cvrsto drugu navrtku uz usice. Postavite povratnu oprugu pedale kvaCila. (9) gJavni cilindar i (10) povnHna opruga. (8) hidraulieni vod. a pored nje postavite lenjir. Upozorenje: Ako i posle nekoliko poku. D. Ako prazan hod nije~ ovom opsegu ponavite taeke od 2 do 5.

Podrnazite sklop za podesavanje penetrirajuCirn uljern. Hidraulicka veza izmedu pedale i kvacila Kod vozila sa hidraulicnom vezom izmeclu pedale i kvacila prazan hod se podesava na sledeCi nacin. I prazan hod nije u ovom opsegu ponoyite tacke od 5 do 7. UkljuCite motor. Potisnu ploeu ne morate menjati. Zatim se skidaju potisna ploea i !amela sa zamajca. Ako uoCite da bilo koji od pornenutih zaptivnih prstenova pusta ulje. 349 l -. 6. konsultujte mehanicara. Otpustite kontra navrtku pomoeu kljuca i pomerite navrtku za podesavanje tako da skratite odnosno produZite potisnu polugu. Izvezite automobil na probnu voznju i ponovo proverite podesenost praznog hoda kvaGila. istrosena lamela iii neki drugi problem u samom kvacilu. 8. 5. onda je verovatno vreme da se kvaeilo zameni. Menjac postavite u neutral an polozaj i povucite ruenu kocnieu. ali se preporueuje zamena potisnog lezaja. onda je moguce da je iskrivljena veza izmedu pedale i kvaCila.:. Prazan hod pedale kvaCila se poveeava kada se duzina potisne po luge smanjuje. 4. Ako kvacilo proklizava zbog eurenja ulja po frikcionirn povrsinama (oblogama) onda je neophodno zameniti lamelu. Ako Ako kvacilo zveCi. trese iii proklizava. UkljuCite i iskljueite kyaCilo nekoliko puta. 8. Spustite automobil sa dizalice. Ulje u ovom slucaju rnoze da curi sa jednog od sledeea dva mesta: zadnji zaptivniprsten radilice iii zaptivni prsten ulaznog vratila menjaea. Zamena kvaCila spada u ozbiljne zahvate na automobilu. Kod vozi!a sa pogonom na zadnje toekove. Podignite prednji deo auto mobil a dizalicorn. Prazan hod pedale kvaCila se srnanjuje kada se duzina potisne poluge povecava. a podesavanje praznog hoda kvaeila ne pomaze da se problem resi. odnosno rnenjacai diferencijala. Posto ste zavrsili sa podesavanjern. Zamena kvacila 3. Postavite blokove iza zadnjih toCkova. viljuska kyacila i potisna poluga viljuske kvacila.. sarno obrnutim redosledorn. 10. ? 12. 11. . Izvor curenja ulja se mora uoCiti i kvar otkloniti pre ugradnje nove lame!e. UkljuCite motor. Aka je takav slucaj.SISTEM ZA PRENOS SNAGE r mozete da padesite prazan hod kvacila. ne manji od 15 mm i ne veGi od 25 mm. 11. Pronaclite gde se nalaze poluga i prenosnik pedale kvaCila. onda je moguce da je iskrivljena veza izmedu pedale i kvaCila. konsultujte mehanicara. ___ . zamenite gao U tom slueaju preporucuje se obrada zamajea i zamena leZaja ulaznog vratila koji se nalazi na zadnjem kraju radilice. Upozorenje: Aka i posle nekoliko pokuSaja ne moiete da podesite prazan hod kvacila. ._ ._~_. _. Dok motor radi. istrosena lamela iii neki drugi problem u samom kvacilu. a pored nje postayite lenjir. 9. Izvezite automobil na probnu voznju i po novo proverite podeSenost praznog hoda kvaClla. Ako je taka v slucaj. postavite dva postolja i ucvrstite ih ispod sasije. Ponovo proverite podesenost praznog hoda. Pritisnite pedalu kyaCila prstom. 7. postave oslonci ispod motora i skine menjae sa zvonom. pritegnite kontra navrtku yodeGi pritom racuna da ne promenite duzinu potisne poluge. U suprotnorn. osnovni posao je u tome da se odvoji kardansko vratilo. 9. Ponovo proverite podesenost praznog hoda. Prazan hod mora biti oko 20 mm._--'-. 7. Menjac postavite u neutral an polozaj i povucite rucnu kocnicu. odnosno postolja prema tackama 1 i 2. 1. ali je u okviru mogucnosti spretnog lTIehanicara amatera. ukljucite i iskljuCite kvacilo nekoliko puta. 10. isti problem ee se javiti vee posle nekoliko stotina kilometara.

(3) pukotine nastale od pregrcYanja . i··· '// J I /!. I . 350 .• . II 1/ ! ' . (2) urezi i ogrebOlinc.SISTEM ZA PRENOS SNAGE U ovim slut<ljevima se vrSi obrada zamajca: (1) glazirane tacke..IV . Odstupanja ne treba da budu veta od 0.1 mm.rr Da bi proveriJi da Ii je povrSina zamajca gliltka i myna postavite !cnjir na zamajac.

Proverite momenat kojim se zateiu zavrtnji na zamajcu. Potisna ploea se mora rav- nomerno pritegnuti metodom unakrsnog zatezanja. Ono sto se masinskom obradom ne moie popraviti su velike pukotine. Na ovaj natin olaksacete postavljanje ulaznog vratila menjaea kroz lamelu pri sklapanju. Mnogi motori su posebno uravnoteieni tako da medusobni polozaj zamajea i. U tom slucaju morate odneti zamajae ilili potisnu. ovo je pravi trenutak za zamenu ulja i ispiranje hidraulicnog sistema. Ovde vam medutim mozemo prikazati neke opste greske koje treba da izbegnete. skinuti· nos ace i ukloniti menjae/diferencijal. Male neravnine neee uticati na rad nove lamele. . ne dozvolite da menjae visi na ulaznom vratilu kada je postavljeno u glavtinu lamele. tj. ponekad cak i takvog dela kao sto je potisna ploea. U 351 . zlebova ili prskotina. bilo na zamajcu iIi na potisnoj ploei. Samo ovim mozete ustedeti trosak zamene menjaeaJdiferencijala u slueaju ako je ostao bez ulja za podmazivanje. njemu je potrebna pomoe da bi obezbedio potreban obrtni momenat i zadovoljio slozene uslove stalnih promena nagiba puta. sto izaziva uvijanje lamele. Posto se procedure skidanja i ugradnje uveliko razlikuju od vozila do vozila. Time se lako moze iskriviti glaveina. da pokrece pogonske toekove" U ovom i ostalim odeljeima ovog poglavlja svako pominjanje obrtnog momenta odncsi se na snagu motcra koja preko vratila i zupeanika pOkreee pogonske tockove napred iii nazad. Trosak obieno nije veliki. Obavezno zategnite zavrtnjeve zamajea moment kljueem i momentom koji propisuje proizvodae automobila. Kod vozila sa pogonom na prednje toekove ovaj zadatak je mnogo slozeniji zbog polozaja komponenata sistema za pre nos snage. iii veCi zlebovi i pukotine hoee. kako ne bi doslo do deformaeije iii krivljenja poklopea. dec se mora zameniti. • Po ugradnji menjaealdiferencijala proverite nivo ulja i dolijte ako je potrebno. Kod velikog broja automobila sa pogonom na prednje toekove motor se mora prihvatiti odozgo pomoeu dizaliee iIi sipkom koja se postavi izmedu blatobrana. a rezultat moie u mnogome da popravi rad i vek trajanja ugradenog kvaCiia. ali taeke koje su glazirane. • Prilikom skidanja zamajea i potisne ploee obeleiite medusobni poloiaj komponenata probojeem iii kredom. ~! SISTEM ZA PRENOS SNAGE ( I I. Ako ne obratite paznju na ovakve detalje i ugradite zamajac u pogresan polozaj u odnosu na radilicu. • Uvek proverite u kakvom su stanju povrsina zamajea i povrsina potisne ploee (ako se ponovo ugraduje) i da Ii ima ureza. • Pre stezanja potisne ploee centrirajte lamelu pomoeu alata za eentriranje. koje ee ometati pravilno odvajanje. napuklina. • Kod vozila kod kojih je veza izmedu pedale i kvaCila hidraulicna. Tada moiete da odvojite zavrtnje koji drze menjaCldifereneijal na motoru. optereeenja i brzine kretanja automobila. • Pri ugradnji menjaea kod automobila sa pogonom na zadnie toekove. Mehanicki menjac Alat i materijal • • • • • • • Blokovi za podupiranje toeka Dizalica i sigurnosna postolj a Kljueevi Krpe Litijumska mast za podmazivanje Dizalica za menjae. Da biste skinuli menjae/difereneijal neophodno je da prethndno skinete oba orednia toeka. odvoiite oba p~gonska vratila (pOluosDvine) od glaveba toekova i skinite poluosovine. time moiete poremetiti uravnotezenost motora i izazvati neugodne i verovatno stetne vibraeije. Ako primetite velike pukotine.. u odnosu na radilieu moie poremetiti uravnotezenost motora. Ovaj moment je dovoljan da pokreee jedno iii vise vratila. • Prilikom zamene kvatila preporueuje se i zamena potisnog leiaja i lezaja ulaznog vratila menjaea. zaba dizaliea Izvlakae odeljku "Kvaeilo« objasnili smo kako se veliki obrtni moment motora prenosi preko sklopa kvatila na ulazno vratilo menjaea. preporueujemo vam da potrazite radionieki servisni priruenik radi speeifienih detalja. Ovu po mOe motoru pruzaju sklopovi i uredaji koji mogu da poveeaju obrtni moment motora. Pukotine slabe materijal i pri vecem broju obrtaja moie doCi do raspadanja dela. I pored toga sto motor pOkrece automobil. plocu na masinsku obradu u specijalizovanu radionieu.

. (13) g!avCina (telo) sinhrona tretd cetvrte brzine. I ~ l . (1) ulazno vratilo. (2) zuptanici CClvrte brzine (3) pomocni snop zuptanika. (7) pomocni zupcanik hada unazad. (5) zupeanici druge brzine. (6) zupcanik hada unazad.SISTEM ZA PRE NOS SNAGE 1 'j @ Tipitan izg!ed unutrasnjosti cetvorostepenog menjacaldifercncijala ked automobila sa pogonom na prednje totkove. (8) zupcanici prve brzine. (4) zupcanici [reee brzine. (9) izlazna pogonska \Tati!a (po!uosovine). (19) zaptivni prsten diferencijala. (14) prsten sinhrona trece/cetvrte brzine i (15) mali zupcanik diferencijala. i 352 :. (ll) vcliki zupcanik diferencijala. . (I2) koCioni prstcnovi uredaja za sinhronizaciju prve/druge brzine.

DIREKTAN STEP EN PRENOSA (CETVRTA BRZINA). i 1: 1 u direktnom stepenu prenosa. Zbog toga se ovaj stepen prenosa zove i direktan. . HOD UNAZAD. Kada vozae odabere jednu od ovih brzina uvecanje obrtnog momenta je 3 odnosno 2 prema 1. pri ovom stepenu prenosa je obiono 3.SISTEM ZA PRE NOS SNAGE J edan od takvih uredaja je i menjae. Promena stepena prenosa moze biti otehna ako je uze labavo iIi otpusteno. Medutim. r"spored stepena prenosa nije uvek isti. posao za profesionalca) iIi zamena. iii aka se dolivanjem ulja buka ne smanjuje. Jedan od takvih je uredaj za sinhronizaeiju koji omogucuje da zupcanici u svakom stcpenu prenosa za voznju u napred imaju stalno spojene zupeanike."am. Vozat kontrolise obrtni moment pomocu pedale kvaCila i rueice menjaca.. odnosno unazad. unapred i jedan za hod unazad. Kada vozae ubaei ruCieu menjaea u polozaj za hod unazad. U tom slucaju (obieno je to peta brzina ili tzv.Ako ova situacija nastaje sarno pri promeni ------------ . PRVI STEPEN PRENOSA (PRVA BRZINA). mogu izazvati otezanu promenu stepena prenosa. a da se automobil krece vrlo sporo. K varovi mehanickog menjaca Time se omogucava da motor radi ada se. Uvecanje momenta u menjaeu. Ako je nivo ulja u menjaeu dovoljan. menjae menja smer okretanja izlaznog vratila tako da se i pogonski toekovi okrecu u obrnutom smeru. da proverite da Ii je kvaCilo dobro podeseno i zatim da proverite vezu izmedu fueice i menjaca. imaju menjaee sa eetiri iIi pet stepena Sada bi trebalo da Yam bude jasno na koji natin mogu da se koriste zupeaniei kako bi omoguCili da se motor okrece pri vecem broju obrtaja nego izlazno vratilo menjaea i pogonska vratila. odnosno brzina.5:1 u prvom stepenu prenosa. odnosno menjaeuJdifereneijalu.koja je iskrivljena.· Penetrirajuce ulje iIi grafitno mazivo moze ponekad da »razradi" uiad koja zapinju. vecina omogucava prenosni odnos od 3. Unutar uiadi Se moze razviti korozija koja izaziva zapinjanje i blokiranje. • Zupeaniei struiu pri promeni stepena prenosa . i pored toga sto je kvaeilo ukljueeno. iIi !amela koja zaglavljuje na ulaznoj osovini menjaca. Kada vozae ubaei u eetvrtu brzinu. Ovaj stepen prenosa. taka sto cete privreme no odvojiti vezu na menjaeu. lako se menjati razlikuju po konstrukeiji. Ako se njime rukuje pravilno. pogonski toekovi ne pokrecu. sto omogucuje glatku promenu stcpena prenosa. bez kreanja i struganja.5 prema 1.. stedna brzina) smanjuje se potrosnja goriva i broj obrtaja motora. da je caura osovine pohabana iIi da je nivo ulja u menjacu nizak.Megu biti znak da su zupeaniei osteceni iIi pohabani. onda je verovatno potreban generalni rement rnenjaca (sto je kom snagom. NajveCi broj menjaea ima najmanje tri stepena prenosa za voznju (hod). U takvim slueajevima jedini lek je da prvo pogledate vezu izmedu pedale i kvaeila. jer veCina takvih vozila ima par uzadi pomocu kojih su spojeni menjae i ruciea menjaea. Pogonski tockovi se okrccu vrIo sporo ali sa veli- NajeeSCi kvarovi menjaea su sledeCi. Obicno je prenosni odnos hoda unazad priblizno isti kao kod prvog stepena prenosa (3. kao uostalom i eelitno uze iIi veza izmedu pedale i kvaCila .. Sredstva pomocu kojih se vrsi promena stepena prenosa kod klasicnog menjaca su u veCini sluca- jeva ista. i da isrovremeno obezbedi vecu -snagu. Kod nekih vozila postoji i visok stepen prenosa koji daje veti broj obrtaja na izlazu iz menjaea nego sto ima na izlazu iz motora. • Bucni zupcanici . Time se omo- pr~~~j~Ci su opremljeni razlieitim uredajima koji omogucuju duzi radni vek i tisi rad. pogreSno podesena iIi korodirala. . broj obrtaja izlaznog vratila menjaea je jednak broju obrtaja motora.5:1). a bela (litijumska) mast je dobra za podmazivanje mehanieke veze. SLOBODAN (PRAZAN) HOD. Ovaj odnos znaei da se motor okrene za tri i po obrtaja da bi se izlazno vratilo menjaea okrenulo za jedan obrtaj. Prazan hod zupeanika je onda kada je prekinut prenos momenta izmedu ukljucenog kvacila i menjaca. DRUGI I TREeI STEPEN PRENOSA (DRUGA I TRECA BRZINA). Otezana promena stepena prenosa moze biti jos veci problem kod vozila sa pogonom na prednje toekove. Neki sportskl 111 automoblh vlsoklh performansL kao i automobili koji imaju male motore. on moze da traje isto toliko koliko i svaki drugi deo pogonskog mehanizma. ~- . je potreban kada motor treba da ima veliki broj obrtaja.Kvaeilo koje ne odvaja dovoljno. • Tesko prebaeivanje . Sledi opis osnovnih funkeija menjaea. gucuje da vozilo krece sa mesta glatko i lagano bez gasenja motora. Klasiean menjae je vrlo otporan i trajan mehan.

Pokusajte sa podesavanjem veze pre nego sto pristupite remontu iIi zameni menjaea. veze rueiee menjaea i sve ostale provodnike sa menjaeo. ali. Aktivirajte ruenu koenieu i postavite blokove pod zadnje toekove automobila. Moiete pozajmiti dizalieu za menjae kako biste spustanje i pOdizanje menjaea mogli da obavite i sami. onda maze biti u pitanju kvar veze izmedu ruCiee i menjaea. Podignite automobil i postavite slgurnosne oslonee. J""""""r . • Gubitak brzine . iIi zvona menjaca. A sad a teii deo posla. Da bi se ova otklonilo potreban je remont iIi zamena menjaea. ali se moie dogoditi zbog lose sposobnosti motara i menjaea. \ Nivo uJja u kiasicnom menjatu mozete proveriti taka sto stavilC kaiiprst U otvor za dolivanje. 2. Radi otklanjanja kvara bice potreban remont iIi zamena sklopa . odredenog stepena prenosa onda je verovatno u pitanju zupeanik sinhronog prstena u menjacu. Odvojite zadnji kardanski zglob sa difereneijala i izvueite kardansko vratilo iz menjaea (ono se moze izvuCi ako se skine zadnji kardanski zglob).vozila sa pogonom na zadnje tockove Remont menjaea je operaeija koja zahteva profesionalnu obuku i specijalni alat. a zatim uklonite nosaee sa sasije. obmutim redosledom.-----" . r ". Vaino je i da su oba iste duiine. 3. i"-i. 6. Poduprite pomocu raspolohve dizalice motor. 1. ali osnovni redosled je sledeCi. Ako zupeaniei kree pri promeni bilo kog stepena prenosa iii Ii aka se promena stepena prenosa vriii otezanD. ali je zamena neispravnog menjaea menjaeem sa otpada eesto najekonomieniji naein popravke. dok je one u glaveini !amele kvaeila. Ali ako je veza izmedu rueiee i menjaea u redu. da bi ste rasteretili nosaee menjaea. "7. deformisacete lamelu. Aka nemate dizalieu za menjae.Ponekad se ova desava zbog toga sto podesenost veze izmedu menjaea i ruCiee nije odgovarajuca. dok ga pazljivo ne skinete sa zvona. 8. 5. Ovo je teiak posao jer je menjae obieno teiak izmedu 30 i 60 kilograma. enda je najverovatnije da je lamela kvatila zaglavila iIi da ne razdvaja . 4. Uklonite zavrtnje koji povezuju menjae sa zvonolU. Podignite malo dizalieom i motor i menjae. and a yam mora pomoCi prijatelj koji ce sa varna drzati menjae. Osobenosti u vezi zamene menjaea mogu varirati od automobila do automobila. Ako [livo ulja nije vise od 10 mm i~pod OIvora za dOlivanje. Proverite da Ii su spojevi labavi iIi pogresno podeseni. sto sprccava vezu izmedu menjaca i [ucice da prebaei u ieljeni stepen prenosa. a to moiete uraditi i sami. a zatim odvrnite zavrtnje nosaeo menjaea._." 354 " . kao "i da su svi otvori za zavrtnje u istom polozaju. Nemojte dozvoliti da menjae visi na ulaznom vratilu. to znati da je u menjaeu nastao ozbiljan kvar.SISTEM ZA PRENOS SNAGE Zamena menjaca . zbog pohabanih iIi otpustenih viljuski u menjacu.Ako menjae ne radi u odredenom stepenu prenosa. onda morate prethodno da oslobodite no sac tog lezaja. ali se to moie obaviti i obienom iaba dizalieom. Ako automobil ima leiaj i na sredini kardana. Pre nego sto pristupite ugradnji menjaea prvo proverite da Ii je onaj koji ugradujete isti kao vas stari menjae. • Menjae iskaee iz stepena prenosa . Odvojite eelieno uze brzinometra. Spustite menjac i izvucite ga ispod automobila. Ponekad se mala osoviniea iIi podloska razlabave. onda ga im3 dovoljno. Zatim ugradite menjae prema gore datom uputstvu.

Zakrenite polugu mcnjaca (4) do kraja u smeru obrnutom cd smera kazaljke na satu. U veCinu 'lb! . Odvrnite na menjacll navrtke za blokiranje (2).SISTEM ZA PRENOS SNAGE ! i -~ Vezu izmedu rucice i mcnjaea. i 9. Izvadite burgiju i navucite zastitnu gumu. Posto ste sve vratili na mesto. izvedenu pOrnOCll celicnih uiadi podesite tako sto rucicu menjata postavite u prvi stepen prenosa a zatim skinele zaslitnu gurrm sa ruelee. Zategnite navrtke za blokiranje a pritom blago povlaCite po!ugu mc-njaea da otklonite praZ::lfl hod uieta. Pre nego sto po novo postavite kardansko vratile prove rite da Ii kardanski zglobovi imaju veliki zazor (sada je pravi trenutak da ih zamenite ako nisu u redu) i podmazite ih ako imaju mazalicu. Ubacite burgiju od 4 mm u otvore za poravnavanje (1) i time blokirajte rucicu menjaca u prvom stepenu prenasa. prove rite nivo ulja u menjacu na sledeCi nacin. Odvrnite bocni cep za dolivanje ulja. Na Crteiu (5) je prikazan detalian izgled prirubnog dela uzeta. a zatirn povucite osovinu selektora (3) prerna unutra sve dok ne osetite mlpetost opruge. Nivo ulja treba da bude ako 10 mm ispod nivoa otvora za dolivanje. 10.

Povucite ruenu kocnicu i blokirajte zadnje toc- . ~ I 1 Ovo je tezi posao nego zamena klasienog menjaea kod automobila sa pogonom na zadnje toekove. (Nap omena: Vise detalja je dato U odeljku "Zamena pogonskih vratila kod vozila sa pogo nom na prednje tockove). 1. 356 . i zbog toga proverile njihov raspored u prirucniku pre nego 510 pocnete sa skidanjem menjacaldifercncijala. Zamena menjaca/diferencijala . ali je osnovni redosled radnji siedeCi. Neki od vijaka se mogu montirali sa sirane matora.vozila sa pogonom' na prednje tockove jer se u ovom slucaju mora rastaviti ogibljenje prednjih toekova.SISTEM ZA PRE NOS SNAGE ! klasicnih menjaca sipa se ulje za zupcanike 80-90 W. ali taj podatak proverite u uputstvu. I u ovom slueaju detalji se razlikuju od model a do modela.i 'I :~ -1. Pri zameni menjacafdiferencijala kod vozila sa pogonom na prcdnje totkove obieoo je potrebno skinuti nekoliko vijaka za pricvfsCivanje.

Nivo ulja mora biti oko 10 mm ispod nivoa otvora za doIivanje.. Na primer. 9. Odvojite donji kraj spone volana sa rukavea toeka. 4. Kod nekih auto mobil a za stezanje se kori· sti zavrtanj. Posto ste obezbedili podupiraee motora i odvojili menjae/difereneijal od motora i nosaea. Pre nego sto ugradite poluosovine proverite stanje gumenih stitnika homokinetickih zglobova. kod drugib 10-40 W motorno ulje iIi ulje za automatske menjaee Dexron iJi tip F. izvucite menjae/diferencijal iz motora i spustite ga sa sasije. 5. Ako su ispucali iIi osteceni. 10. Radi prist up a ovim prstenovima mora se skin uti poklopae sa menjaeaJdifereneijala. na oba prednja taeka.= ----------------------------- r kove vozila_ Otpustite navrtke na glavCinama vratila. Da biste ovo izveli moze vam biti potreban izvlakae kako biste vratili poluosovinu kroz lezajeve u glavcini. Posto ste uklonili poluosovine. ako je nemoguce odvojiti je pomocu poluge. 6. Odvojite spoljni kraj poluosovine od glavCine rukayea. odvrnite nosete zavrtnje menjaea/diferencijala. Skinite obe navrtke sa glavCina prednjih vra· tila. 14. Kod nekih automobila potrebno je skinuti i prednji stabiIizator da bi Se obezbedio prostor za rad kod skidanja krajeva spone i rukavea. vrsi automatski motora do pogonskib toekova. 13. Ugradite menjac/diferencijal prema navedenom uputstvu za skidanje. prove rite da 1i je isti kao onaj koji je bio na vozilu. Ne vueite poluosovine pri skidanju da ne biste razdvojili unutrasnji dec homokinetiekog zgloba. pornocll Asistema i prenos momenta od hidrauIienog pretvaraca obrtnog momenta. 7. Kod drugih opet morate otpustiti zavrtnje. kod nekib se koristi ulje za zupeanike 80-90 W. 3. Kod nekib vozila pri ovoj operaciji mora se skinuti ili otpustiti glavni nosac. Zahtevi za podmazivanjem razIikuju se od vozila do vozila. Kod nekib automobila potrebno je da prethodno poduprete motor. 11. kao i sve provodnike koji su povezani sa ovim sklopom. Skinite prednje toekove. 8. Automatski menjac utomatski menjae. a sa njim i menjae/ difereneijal. ima bidraulieki pogon. Kod nekih vozila unutrasnja strana poluosovine nije prievrscena (morate je izvuCi polugom). Kod nekib automobila mora se skinuti i uze brzinomera. dok ne izva· dite unutrasnji kraj poluosovine iz menjaea/difereneijala. kao i sye navrtke na rukaveima. Ne postavljajte oslonee pod elemente prednjeg vesanja. Morate skinuti i vezu izmedu ruCice menjaca i menjaca. Pretvarae obrtnog momenta je sklop koji 357 . sa pogonom na prednje toekove. Odvrtanjem eetiri zavrtnja skida se nosae. kao sto su General Motors sa prednjim pogonom. iIi slieno. iIi par dasaka iii metalne sipke koje su oslonjene na blatobrane i za koje je prievrscen SISTEM ZA PRENOS SNAGE lanae iii eelieno uze koje drii motor. Za ovu svrhu moze vam posluziti dizaliea za motor. moraju biti na istom mestu. poloiaj elektropokretaca itd . proverite nivo ulja u menjacu/difereneijalu tako sto cete skin uti eep za dolivanje ulja na kraju menjacaJ difereneijala. i motor i menjae/ diferencijal leie na istom nosacu. Kod nekib vozila. Pre dosipanja proverite u prirueniku kakvo ulje se zabteva za mcnjac. Automatski menjae. Svi otvori za zavrtnje. Pre nego sto ugradite menjae/diferencijal. kod prvib modela Chryslera. zamenite ib. U nekim slueajeyima je neophodno da se koristi izvlakae kraja spone. sarno obrnutim redosledom. Kada ste oslobodili spoljni kraj poluosovine okaeite ga pomocu uzeta. 12. Podignite prednji dec automobila i postavite oslonee. i priei im pomocu klesta za skidanje sigurnosnih prstenova. za razIiku od mehaniekog iIi ruenog. menjaC/difereneijal iii nosae motora. (1982) mora se ukloniti sigurnosni prsten u menjaeu/diferencijalu pre nego sto se skinu poluosovine. dok se kod drugih skida navrtka. Posto ste sve sklopili i prikljuCili. 2.

kratki nastavak i raeva. 7. Kada vozae smanji pritisak na pedalu gasa da bi smanjio broj obrtaja motora. Vlje i filter automatskog menjaea menjaju se na sledeCi naCin. Postavite par podmetaea ispod rama vozila. Upozorenje: Prilikom ispustanja ulja IZ menjaca budite vrlo pailjivi.zavrtnje koji prievrscuju korito menjaea. Sledeca uputstva prikazuju postupak za odrZavanje jednog automatskog menjaea. potreba za kvaei10m ne postoji. Hidraulicka teenost (ulje) u menjacu se prlja i zagaduje i mora se menjati u odredenim intefvalima. potrebno odrzavanje menjaea u radnom stanju je prilicno jednostavno. Za ovo ce yam biti potreban nasadni kljue. izmedu filtera . 2. Druge mere odrzavanja ukljueuju proveru nivoa ulja u automatskom menjaeu. Pretvarac obrtnog momenta iroa mogucnost da uveca moment koji razvija motor. eep i otvor oeisti krpom i ponovo postavi zavrtanj. i ostavite da se osusi na vazduhu. Podignite prednji deo vozila.site ga krpom kOj3 ne ostavlja dlaCice. 1. Vruce ulje iz menjaca moie naneti ozbiljne opekotine. 9. na sigurne tacke asIoTIca. zatezanje del ova koji se odvijaju usled normal nih vibracija i udara usled voznje. Postavite blokove iza zadnjih tack ova i povucite rucnu kocnicu.veca snaga prenosi nQ menjac. ostavi se da ulje iscuri. Neki filteri su prievrs- --- -'--- . pretvarae automatski smanjuje snagu koja se prenosi na menjae. sto se postize voznjom automobila u trajanju od 15 do 20 minuta. Pomocu strugaea uklonite saY materijal za zaptivanje sa kartera i kuCista menjaea. Posta je automatski menjae sklop koji se kontrolise pomocu hidraulike. Stavite sud za ispustanje ulja ispod menjaea i pailjivo odvrnite . Drugom rukom pazljivo skinite sve zavrtnje osim onih koji prievrscuju prednji kraj kartera za kueiste menjaea. V nekim slueajevima potrebno je zameniti i zaptivku koja se nalaz. Uz razumnu negu automatski menjac ce dugo 4. sto nije slucaj ked mehanickog menjaea. Kada se menjae jednom postavi u odreden stepen prenosa.nemojte ski dati . Skinite stari filter. lednostavno se kljueem skine eep za ispustanje ulja. Napomena: Neki tipovi menjaea imaju cep za ispustanje ulja tako da se zamena ulja u menjaell vrsi na isti naCin kao i ispu5tanje ulja iz motora. 358 10. obr. Proverite II prirueniku da Ii automobil ima otvor za ispustanje ulja iz menjaea. i eventualnu promenu vakuumskog uredaja ako dode do kvara membrane. vozae pritiskom na pedalu gasa povecava broj obrtaja motora. lednom rukom drZite karter automatskog menjaea. trajati i biti u ispravnom stanju koliko i sam automobil. Pazljivo spustite zadnji kraj kartera i ostavite da ulje iscuri u posudu za ispustanje ulja. menjaea. 3. kod ovog sistema vrsi onu ulogu koju kod mehanickog menjaca ima kvaCilo. kao na primer kerozinom iii naftom. Cime se jednovremeno preko pretvaraca obrtnog momenta . S obzirom da automatski menjae reaguje na promenu pOlozaja pedale gas a i regu- lise izlazni momenat menjaea. Po ispllstanju ulja skinite preostale zavrtnje i uklonite karter 8. Operite karter eistim rastvaraeem. :·1 5. 6.SISTEM ZA PRENOS SNAGE Promena ulja i filtera Alat i materijal Napomena: Da bi se potpuno ispustilo ulje iz II • • • • • • • • • • • • Levak Blokovi za podupiranje toeka Dizalica i sigurnosna postolja Nasadni kljueevi i kratki nastavak Racva sa prikljuekom Strugae Odvijae Moment kljue Krpa koja ne ostavlja dlaCice Vlje za automatski menjae Posuda za ispustanje ulja Rastvarae Filter menjaea i zaptivka menjaea ono mora biti na normalnoj radnoj temperaturi.

i u tom slucaju bite yam potre- ban odvijae. obrisite i panova postavile j zatcgnite cep. Medutim. ceni pomocll uskocnih opruga. obavezno ugradite novu zaptivku sa novim filterom. Na primer krenite od jednog ugla i zategnite zavrtanj 359 il I em . 12. obrnutim redosledom. Ugradite novi filter prema uputstvu iz taeke 10. Napomena: Ne preporucuje se koriscenje bilo kog tipa zaptivne rnase. Postavite novu zaptivku kartera i pailjivo ga stavite na menjae. i to se mora izbeci. 11. Ako ste sa starim filterom skinuli i zaptivku. Napomena: Da biste spreCiJi ostecenje kuCista i kartera uve k koristite moment kljuc i postujte redosled zatezanja zavrtnjeva.SISTEM ZA PRENOS SNAGE Ncb automatski menjaci imaju tcp za ispustanje ulja. Drugi su pricvrsceni zavrtnjima. 14. 13. U takvom slucaju skinite kljucem cep. ked veCine menjaca -ulje se menja tako sto se odvrnu svi zavrtnji koji sluie za priCvrlCivanje kart era. ostavite da ulje iscuri. Zategnite zavrtnje kartera moment kljucem na 15 do 20 Nm.

itd.. i vratite je u polozaj za parkiranje iIi neutra- Ian. 19. 20.4. UkljuCite motor.ta. Zatim zategnite svaki drugi zavrtanj . 21. 17. Dok motor radi na praznom hodu. K varovi automatskog menjaca Najcesci kvarovi na automatskom menjacu su sledec. Posto je ulje dostiglo radnu temperaturu ponovo proverite nivo ulja u automatskom menjaeu. (3) planetami diferencijal i pogonska vratili! (poJuosovine) zurc~nici. ~ .. pogonom na prednje tockave i aUlOmatskim menjacem. i sa povueenom ruenom koenicom.SISTEM ZA PRENOS SNAGE /\ ® o (1) radilica. . Ako je neophodno dodujte ulje dok ne postigne potreban nivo. Vodite raeuna da ne prepunite menjae. Kada zavrsite vratite se na pocetak i zatezite preostale zavrtnje . Otvorite poklopac motornog prostora. 18. 3. 6.2. prebacujte rueicu menjaea iz jednog u drugi polozaj kroz sve polozaje. Proverite da Ii ima tragova curenja izmedu kartera i menjaea i ponovo proverite nivo ulja. 5. Uklonite sigurnosne oslonce ispod automobila i spustite ga sa dizalice prema taekama od 1 do 3.~i . 360 . Ostavite motor da i dalje radi na praznom hodu i odmah proverite nivo ulja u menjacu. (2) prelvarac obrtnog momer. Napomena: Proverite u uputstvu za upotrebu vozila u kom pOlozaju treba da bude rubca menjaea kada se proverava nivo ulja u menjacu. 16. 15. na tom mestu.1. Izvezite automobil na probnu voznju. ali obrnutim redosledom. (4) Ova ilustracija prikazuje 10k prenosa snage tad tipienog vozila . itd. Izvadite me rae nivoa ulja i pomocu levka ulijte onu koliCinu ulja za automatske menjaee koja je navedena u uputstvu.: .

stepen prefiOsa kada je pedala gas a pritisnuta do kraja . onda je potreban remont iIi zamena.i'. Ako je problem u samom menjaeu.. Ako se menja zaptivni prsten potrebno je skinuti pogonsko vratil0. • Trzanje pri radu menjaea iIi "traienje« kod novijih modela koji su opremljeni zatvaracem na pretvaraeu obrtnog momenta . • Sporo iii neravnomerno prebacivanje - PoneJ<:ad se dogada zbog zapusenog filtera za ulje. Kod automatskih menjacaldiferecijala na vozilima sa pogonom na prednje tockove najcesce tacke na kojima se javlja curenje su oba zaptivna prstena na pogonskim osovinama i zaptivki kartera za ulje. Ako je nivo ulja nizak do spite ga onoliko koliko je potrebno da nivo dode do oznake puno. Ako je niva ulja u redu. pokidana veza izmedu menjaca i pedala gasa. • Proklizavanje . £--0 Filter u!ja (1) U ilutomatskom menjacu se moze zamen!ti kada je skinut karter mcnjaca. odvezite automobil kod specijaliste za automatske menjaee radi daljeg pregleda. moie se dogoditi i zbog propustanja vakuuma na crevu do menjaea ilili ako veza izmedu menjaea i pedale gas a nije dobra podesena. Pogledajte II priruenik i nadite uputstvo za podesavanje. 1 i 361 . postupak popravke je opisan u prethodnom uputstvu za promenu filtera za ulje automa'tskog menjaea.. iii ako se situacija ne popravi po dosipanju ulja.Kompjuterizovani sistem regulacije rada motora je programiran tako da blokira pretvarae obrtnog momenta kada se dostigne odredena brzina kretanja.1r. prljavo ulje u menjaeu). najceSce je u pitanju nepravilno podeSeno uie za promenu stepena prenosa iIi veza izmedu leptira gasa i menjaea. Ako se curenje javlja na zaptivki kartera. U takvom slucaju najeesce je potrebno remontovati menjae iIi ugraditi novi. I .ko menjae prebacuje u niii stepen prenosa za vreme »preticanja«(. Ukoliko slucaj nije oCigledan (odvojeno crevo. Kod nekih vozila filter jc pritvr~ccn pomocu zavnnjeva. • Menjae prebacuje u niii . u zavisnosti od poloiaja leptira gasa i opterecenja motora. iii potrazite pomoe struenjaka. najbolje ee biti da automobil odvezete do profesionalnog mehanieara.Cesta se desava zbog nedovoljne koIiCine ulja: proverite nivo ulja pomocu meraea nivaa kada je motor zagrejan i kada radi na praznam hodu..Curenje ulja se javlja najeesce na sledeca dva mesta: zadnji zaptivni prsten na izlaznom vratilu i zaptivka kartera koja se nalazi na donjem kraju menjaea. Potom se stari zaptivni prsten maze hvaditi i ugraditi novi.<Z SISTEM ZA PRE NOS SNAGE • Curenje ulja .

Ako je ovaj prekidae otvoren. i mora se zameniti.SNAGE Ovo moze biti komplikovan problem za odredivanje kvara ali se po pravilu svodi na neku od sledeCih neispravnosti: neispravan senzor brzine kretanja automobila. kojina trziStu SAD nalazi predvidenim za prodaju kao standardna oprema.pogon na zadnje tockove. Medutim. onda je sigurnosni prekidac istrosen. iii neispravan senzor pritiska u usisnoj grani."poluosovine«.j"d hmj . Zamena automatskog menjaca/diferencijala spreCi slueajno pokretanje automobila kada je kvacilo. Ova je mali. Ako su pogonski toekovi pri vuCi u kontaktu sa tlom. Mere predostroznosti pri vuei automobila Sigurnosni prekidae je prekidac kontaktnog tipa koji je ugraden u strujno kola za pokretanje motora na automobilu. Sarno mesto ugradnje se razlikuje od modela do modela. KOd automobilasluzi zaklasienim rasporedom. ali veoma vaian sigurnosni uredaj. Kao 1 kod klasienog menjaealdiferellCijala. moze doCi do ostccenja automatskog menjaca. pogonski toekovi nemaju dodira sa podlogom.o"". j Tucicom menjaca na osovini voiana. uz donji den osovine volana. Sigurnosni prekidae je uredaj koji sprecava nezgode. Kada se glavni prekidae postavi u polozaj za pokretanje motora struja teee do sigurnosnog prekidai'a. Brzina vuee ne sme da prelazi 50 kmlh.). ukljucen. ali su svi prekidaCi is tog tipa. a rastojanja ne vece od 15 kilometara. (Vozila sa pogo nom na prednje toekove imaju dva pogonska vratila . strujno kolo je uspostavljeno i pod naponom. tako da ce elektropokretae pokrenuti motor. Ako se ovo desava kod menjaea koji nemaju zatvarae. U prirucniku za vozilo je dat opis i uputstvo za zamenu ovog prekidaca. i elektropokretac nete maei da radio Ako motor vaseg automobila ne moze da startuje. nap red . kao i jos jedan prekidae na pedali kvaCila. ovaj prekiqac je obieno postavljen u kabini za putnike. Kardansko vratilo. Ako je solenoid u pretvaraeu obrtnog momenta u kvaru. kardanski zglobovi i homokineticki zglobovi sa motor.i eesce se dogadaju problemi kod kupovine polovnog sklopa. onda se zatvarae nikad ne ukljueuje i potrosnja goriva pri putnim brzinama ce se povecati. je tako konstruisan da 362 . Vozila sa automatskim menjacem moraju se vuCi u takvom poloiaju da im. onda potraiite pomoc profesionalnog mehanitara. Uputstva za zamenu potrazite u odeljku za zamenu klasicnog menjaealdiferencijala."" 'S. Kod automobila kod kojih se rutica menjaea nalazi izmedu prednjih sedista. Kod automobila sa autorriatskim menjacem i . kolo je prekinuto tako da struja ne teee. ovaj prekidae se nalazi u centralnom tunelu. mozete ustedeti na troskovima opravke tako sto cete kupiti polovan menjae na otpadu i sami ga ugraditi. . odnosno menjac.. Automobili sa mehaniekim menjaeem imaju ovaj prekidae na mehanizmu koji povezuje rueicu menjaea sa menjaekim prenosnikom. i za popravku se obratite profesionalnom mehanicaru.i povezivanje menjaea kardansko vratilo Sigurnosni prekidac se na automobilima S igurnosni prekidac. ali izbegavajte one sa velikom kilometrazom.H "" '"d". Prove rite da Ii imate i pisanu garanciju uz kupljeni automatski menjae jer su automatski menjaei mnogo komplikovaniji od klasienog . Ako je taj prekidae zatvoren. nepravilno podesen iIi neispravan senzor polozaja leptira gasa. Sklop koji je presao mali broj kilometara predstavlja dobru kupovinu. N. remont zahteva visok nivo obuke i specijalni alat.O"'~ diferencijala. a sve os tale moguce neispravnosti su eliminisane. Ukoliko vozae kamiona koji vuec vozilo ne postuje ova pravila. moze doti do porasta unutrasnjih pritisaka u menjaeu do veoma opasnih granica. po mogucstvu.

Ako pazljivije pogledate kardanske zglobove primetieete da svaki od njih ima dYe usice U obliku slova »Y«. Kapa se mora posta viti na krst po skidanju kardanskog vratila. NajveCi broj automobila ima ovakav tip kardanskog zgloba. Kardansko vratilo u normalnim uslovima ne stvara probleme osim onih sa kardanskim zglobovirna. ali zbog nakupljene prljavstine ponekad ih je tesko uociti. u normalnim uslovima voznje z~lobovi posle veceg broja predenih kilometara. koji omogucava uvlacenje i izvlacenje kardanskog vratila. Ako zaboravite da oznaCite delove na ovaj naein. Poznacere da $U istroseni i da imaju veliki zazor po tome sto se cuje metalni udar kada pokreeete automobil. Najcesce tu postoje i fabricke oznake. Na vozilu na korn radite najverovatnije se nalazi obicno nepokriveno kardansko vratilo sa kardanskim zglobom oa prednjoj i na zadnjoj strani. kardanski se istroSe. Ovi automobili .SISTEM ZA PRENOS SNAGE malo vise truda. tako sto eete skinuti navojem pricvrsnu kapu i kardansko vratilo je slobodno i moze da se spusti na zadnji deo. Sa ovim delom nemate nikakvog posla kod normalnog odrhvanja kardanskog zgloba. i sa kliznim aksijalnim zglobom ispred iii iZll prednjeg kardanskog zgloba. No najsigurniji naCio je da zapamtite da je neophodno da obelezite vratilo i zglobove probojeem pre nego sto pocnete sa skidanjem. Ovim se pojednostavljuje skidanje kardanskog vratila. ali u osnovi je isto kao i kod kardanskog vratila iz jednog dela i za dva kardanska zgloba. Retko se dogodi da se polomi kardansko vratilo iii kardanski zglob zbog izuzetno ostre voznje. To se desava uvek kada zadnji tockovi preau· preko neravnine na putu. Zajedno sa kardanskirn zglobovima radi i klizni aksijalni spoj na zadnjem delu menjaea. rnedutim taj kvar je objasnjen u odeljku »Sklop zadnjeg mosta« u ovom poglavlju. iii pomocu obiene trake ad celika sa kopcamaili zavrtnjima. Ovo se lako obezbeduje ako oznaCimo vratilo i usiee pre rasklapanja. Slican zvuk daje i diferencijal kada se javi veliki zazar na zupcanieima. Ovaj den je neophodan jer pri pomeranju tockava navise i nanize dolazi do skracenja i produzenja rastojanja izmedu kuCista zadnje osovine i menjaca. iIi ako ne mOlete Alat i materijal • • • • • • • • Blokovi za tockove Dizaliea i sigurnosni podmetaci Cekic i probojae Okasti kljuc Veliki odvijac Posuda za isplistanje ulja Izolaciona traka Rastvarac • Mast zn podmazivanje sasije i pumps za podmazivanje • Izvlakac za tockove ima kardansko vratilo iz jednog dela koje je sa svake strane opremljeno sa kardanskim zglobovirna. Posto ste rastavili zadnji kardanski zglob. Pre nego sto skinete kardansko vratila morate da obelefite medusoban poloiaj svih delova tako da po sklapanju budu u is tom polozaju kao pre rasklapanja.kardanskog zgloba su pricvrscene na usice pomocu zavrtnjeva. Ta vIsta kardanskog vratila ima tri kardanska zgloba. Obratite paznju na to da je zadnja polovina zgloba pricvrscena direktno na ulazno vratilo zadnje osovine. Zadnji kardanski zglob na kardaoskom vratilu je tako uraden da se nosaCi lezajeva na zadnjim usicama mogu rastaviri. Kardansko vratilo ima kardanske zglobove na svakom kraju i klizni zglob na prednjem kraju. i spustili zadnji dec kardansko g vratila. imaju kratke delove kardanskog vratila ispred i iza centralnog noseceg lezaja. Ova duzina 363 . Kardansko vratilo sluii sarno da prenese snagu motora. Tajdeo se zove prateea prirubnica. Medutim. kardansko vratilo mozete skin uti tako s to ga povucete unazad dok ga ne oslobodite iz zlebova aksijalnog zgloba na izlaznom vratilu menjaca. znajte da najveCi broj kardanskih vratila ima usiee pomerene za 90 stepeni. prednje u odnosu na zadnje. ponekad POmOell neke vrste malih odlivaka sa navojnim cepom. Usiee kardanskog vratila moraju se ugraditi u istoj ravoi rotaeije kao i pre skidanja. a ne da prihvata uvijanje i druge sile koje deluju na zadnji most. Kardanski zglobovi omogucuju prenos snage pri raznim uglovima u kojim se nalaze zadnji tockovi tokom voznje po putu. Odrzavanje ovog tipa kardanskog vratila zahteva da nadete fabricke oznake. Kape kIsta. Tu se nalaze i poklopei sa lezajima u kojima se krstasti dec okrece u usicama. Krstasti dec se zove krst kardanskog zgloba. _ Neki tipovi automobila imaju kardansko vratilo iz dva dela i sasiju u obliku slova "X«. Jednostavno uklonite nosac Idaja na zadnjoj usic. i krstasti dec koji ih povezuje. Vodite racuna da ne ispustite kapicu lezaja krsta kardanskog zgloba.

Ovi delavi povezuju menjae sa kardanskim vfalilom kod vozila S3 rnOtorom napred i pogonom na zadnje tockove.\ 364 J . Parkirajte auto mobil na ravno tlo. Pomoeu velikog odvijaea razdvajite krst kardana i usiee na kardaoskom vrati!u od usiea sa prirubnice ulaznog vratila diferencijala. uradite to na sledeCi naCin. Kod nekih automobila kardanska vratila imaju homokinetieke zglobove. Klizno aksijalni zg!ob koji se nalaz! na izlazu iz menjaca radi zajedno sa kardanskim zgJobom i omogucuje da se v[atilo produzuje i skracuje kada se ugao vratila menja. osim sto je u velikoj meri poveeana tezina kojom se rukuje. (4) iljebovi aksijalnog kliznog zgloba i (5) zaptivni ® prslen.--- ---- SISTEM ZA PRENOS SNAGE I (1) kardansko vratilo. Priovrstite pomocu izolir trake casiee leiajeva na krst kardanskog zgloba. Prenesite kardansko vratilo do radnog stoia radi detaljnog preg!eda. I :l 3. Skidanje kardanskog vratila je identicno kao kod tipa sajednostrukim zglobom. 7. POdignite zadnji deo automobila i postavite evrsto oslonee ispod kuCista zadnje osovine. za koju pretpostavljate da dolazi ad kardanskog vratila. (3) izJazno vrati!o rnenjac3. Odaberite okasti k!juc odgovarajuee dimenzije i skinite cetiri zavrtnja koji drze noseee po!utke kardanskog zgloba. Ovo ee osloboditi klizne aksijalne zlebove iz zgloba na izlaznom vratilu menjaea. i pazljivo spustite kardaosko vratilo. U tom slueaju skinite cetiri navrtke i sigurnosne podloske sa »U« zavrtnja. a zatim i »U« zavrtnje. 1. Oni lice na dvostruke kardanske zglobove sa jakim dvostruka spojenim usieama. (2) kardanski zgJob. Povucite kardansko vratilo ravno unazad.--~-------- -. 4. natera da izvrsite detaljan pregled komponenata. To ee vam o!aksati pravilno sklapanje kardanskog vratila. Postavite sud za istakanje ulja ispod iz!aznog vratila menjaea kod prednjeg dela kardanskog vratila kako bi prihvatili ulje koje bi mog!o da iseuri iz menjaea pri razdvajanju aksijalnog kliznog zgloba. Kod nekih automobila zg!ob kardana se drzi uz prirubnieu pomocu dva »U« zavrtnja. ? Postavite blokove ispred prednjih toekova automobila. 8. Ovo ce spreeiti da se casiee izgube dok skidate kardansko vratilo radi preg!eda~ 9. za koju se kardansko vratilo vraea moze biti do 100 mm. 6. Skidanje kardanskog vratila S. za usiee na ulaznom vratilu difereneijala. 10. Kada vas buka.----------~-. Cekieem i probojeem obelezite us ice zadnjeg kardanskog zgloba na vratilu i usiee na prirubnom delu ulaznog vratila difereneijala. Zatim skinite polutke. t .

2. Zauzmite udoban poloiaj koji ce vam omoguCiti da driite vratilo sa prednje strane kod kliznog aksijalnog zgloba. Za to yam je potrebna pomoc profesionalnog mehanieara. ratila difercncijalJ. Postavite kardansko vratilo ispod automobila.msko v. Ako nadete bilo koji od pomenutih tragova istrosenosti. Navojne kape krsra kardanskog zgioba sc mogu skinuti kljucem sa zadnje strane kardanskog vrati!a taka cia se mogu odvojiti noseCi iciajevi na zadnjim usicama. J Ugradnja kardanskog vratila Posle popravke. Casice u kojima se nalaze leiajevi moraju biti sjajne i bez zazora. 1.. rastvaracem kao sto je kerozin iii nafta. Prvo oeistite pailjivo celo vratilo. 3. ne sme biti vidljivih znakova istrosenosti. Kada zavrsite zamenu pristupite ugradnji kardanskog vratila prema datom uputstvu.atilo.. iIi ako ste pregledom utvrdili da su kardanski zglobovi ispravni. (2) usicc kard. Ni u jednoj od casica leiajeva ne sme biti tragova korozije. (6) oznakc za spajanje i (7) Liiferencijal. kardanski zglob se mora zameniti. Pri kretanju krsta kardanskog zgloba dui njegovih osa ne sme se javiti otpor odnosno zveckanje. Pregled kardanskog vralil. (5) usice na prirubnici ulazllog . (4) krst kardanskog zgloba. (3) nosec::! polutka leiaja. ukljucujuci i zlebove za zaptivne prstenove. Zatim izvrsite pregled. na povrsinama na koje sluie kao staza leiajeva. Postavite klizac aksijalnog zgloba uz uiljebljeni otvor na izlaznom vratilu menjaea.mskog vratila. Okrenite vratilo tako da se ilebovi na otvoru i na klizacu uklope.J I ---- . Pregled kardanskog vratila je vrlo jednostavan.SISTEM ZA PRENOS SNAGE (1) kard. Gumite napred vratilo i nastavite da ga lagano 365 . stavite malo masti za podmazivanje u svaku od easiea lezajeva 1 ugradite kardansko vratilo na sledeCi nacin. U otvorima usica iii na krajevima krsta kardanskog zgloba. 4.

jer omogucuju da se dobije veti opseg pokretljivosti bez vibracija i neravnomerne brzine. . Prebacite se na zadnji dec automobila.-_. Postavite "U" zavrtnjeve iii polutke nosaca. ~' ~ / ~ I \ \ CD ) ® (1) kardansko I'r~[i!o. Izvezite automobil na probnu voznju. Kada se uklone zavrtnji krsta kardanskog zgloha anda sc kardansko vratilo moie odvojili ad usica na prirubnom de1u ulaznog vralila diferencijala 1 zalim se spu5titi. postavite zadnji kardanski zglob u usice na prirubnici ulazne osovine diferencijala. (7) oznah za sklapanje i (8) difcrencijai. podneti veliki opseg ugla zakretanja ako su medusobno 366 ------- .!a J. Uklonite oslonce i spustite automobil prema tackama 2 i 3 odeljka "Skidanje kardanskog vratila«.~ m . Poravnajte oznake na llsicama kardanskog vratila i usicama prirubnice ulaznog vralila diferencijala. ali obrnutim reclosleclom. Homokineticki zglobovi Kod vozila sa pogonom na prednje lackove na pogonskim vratilima (poluosovinama) se koriste homokineticki zglobovi umesto kardanskih zglobova. . (4) krst kurdanskog zgloba.~ ~ . (3) CaSic<1leza. (5) tasica IciaJll. 6. 8. Kardanski zglobovi mogu takode.:rsta kardanskog zgloba.--. Zavrnite navrtke odnosno vijke. 5.. Vodite racuna da casice lezajeva legnu do kraja u prirubnicu.. 9. (2) usice kardanskog vratila. 10._---- SISTEM ZA PRENOS SNAGE 1 l CD \ I . i zategnite ih cvrsta pomocu odgovarajuceg okastog kljuca. potiskujete napred sve dok usice ne nasednu evrsto na izlazno vratilo. Kada poravnate oznake. 7. {(i) u5icc na prirubnici ubznog vnniia diferencijala.

_. 367 . i pokriveni su zaSlilnim gumama (~tllnicima). I: Homokineticki zg!obovi se nalaze sa oba kraja svakog pogonskog vratila (po!uosovine)._J~ Unutrasnji uvuceni homokinelickj zg!ob tripoidnog lipa.I r 12 SISTEM ZA PRENOS SNAGE Slika prikazuje spoljni. pouu:l:no nepornicni homokineticki zglob tip Rzeppa.

Po konstrukeiji postoje dva osnovna tipa homokinetickog zgloba.postavljeni za ugao od 90 stepeni. bez obzira da Ii je rzepa iii trokrakog tipa. »Brze manzetne« su vrlo popularne zbog toga sto pri zameni nije potrebno skidati pogonska vratila i homokineticke zglobove (ovo je prikazano u odeljku "Skidanje pogonske osoyine«). 2. Ali kod vozila sa pogonom na prednje tockove uglovi unutrasnjeg i spoljnog zgloba pogonskog vratila su vrIo cesto razliCiti tako da se mora-koristiti jedinstveni tip zgloba. Ovaj tip ima tri kuglicna leiaja na trokrakom krstu. Kada stitnik homokineliCkog zgloba meniate sa novim koji im. sarno lepljenje se mora obaviti pazljivo. Homokineticki zglobovi su zastieeni ad prljavstine. Unutrasnji zglob se zato ponekad naziva i »aksijalni" homokineticki zglob. Svaki put kada ste ispod vozila pregledajte da stitnici homokinetickih zglobova nisu osteceni iIi ispueali. Vreme stvrdnjavanja lepka je izmedu 40 i 60 minuta. Unutrasnji homokineticki zglob. 6. Zamena stitnika homokinetickog zgloba Postoje dye vrste stitnika za zamenu: iz jednog dela. kao i originalni. Ovaj tip se cesto koristi i kao unutrasnji zglob.0 i . Ovaj tip homokinetickog zgloba se zove rzepa (rzeppa) tip. Nanesite mast na unutrasnju stranu stitnika prema uputstvu za ugradnju koja se dobija sa kompletom. ali je cesto u upotrebi i drugi tip koji se zove tripodni (trokraki) homokineticki zglob.c (iIi vise) posebne masti za homokineticke zglobove. U ovom uputstvu obicno stoji da se polovina masti nanese na zglob. ~ 1 ! I . mora da obezbedi poduznu pokretljivost kako bi kompenzovao promenu duzine usled vertikalnih oseilaeija ogibljenja.l 1a¥ za kplJenje. Vreme su~enia Icpka je izmedu 40 i 60 minut<l. Osteceni stitniei se moraju odmah zameniti. 368 . . a preostala kolicina u stitnik. kao i da se obujmice stitnika nisu opustile. . jer ako say nije potpuno cist dolazi do slabljenja lepljenog spoja. 1. lseeite i bacite stari gumeni stitnik. 4. Dignite prednji dec automobila i postavite oslonee. Ovaj "krst« se krece unutar kuCista koje ima tri staze. Neispravan stitnik se menja na sledeCi naein. Zategnite stitnik POmOeD traka dok se lepak ne osusi. Na razdvojenim stitnicima se nalazi jedan say koji se po ugradnji zalepi. Ako je zglob zaprljan skinite pogonsko vratilo i operite dobro homokineticki zglob rastvaracem. Obicna mast za podmazivanje nema temperaturne karakteristike potrebne za podmazivanje homokinetickog zgloba i ne treba je koristiti U ove svrhe. abrazije i gubitka maziva. Postavite stitnik oko zgloba i zalepite ga po savu. 3. Kod jednog se sest maIih kuglica nalaze u polukruznom kuCistu sa uzlebljenim stazama. U kompletu stitnika se nalazi jedan paket. 5. Ova konstrukeija se uvek korlsti na spoljnom kraju pogonskog vratila uz tockove.i i • . vlage i gubitka maziva pomocu gumenih stitnika (»manzetni«). rake ovaj tip u osnovi radi na istom principu kao i rzepa homokineticki zglob njegova izrada je jeftinija. i razdvojeni (cesto se zovu i j>brze manietne« jer se mnogo lakse ugraauju). vodile ratuna ds sav buue savrsellO cist kada nancsilC lepak. Stanje ovih stitnika je izuzetno vaino jer bez njih vrlo brzo dolazi do ostecenja usled korozije. Povueite rucnu kocnicu i blokirajte zadnje tockoye. Obrisite staru mast sa homokinetickog zgloba i proverite da Ii ima prljaystine i trunja u zglobu. Medutim.

titnik. Zamena pogonskih vratila kod vozila sa prednjim pogo nom Kod zamene aba homokineticka zglo ba mom se skinuti celo pogonsko vratilo. Proverite da Ii je . on se moze sr~siti. kao i njihove klizne staze. Meoutim obicno je mnogo lakse skinuti celo pogonsko vratilo i zameniti neispravan zglob na radnom stolu nego se zavlaciti ispod automobila i menjati zglob na licu mesta. Prosto reeeno to znaci da se navrtka maze sarno odvrnuti. Ukoliko ie stitnik bio ostecen. Skidanje pogonskog vratila (poluosovine) kod vozila sa pagonom na prednje tockave vrsi se na sledeti naCin. Preveliki zazor u zglobovima maze se proveriti taka sto se podigne prednji dec automobila i tockovi pokretu napred nazad dok je menjae u brzini. Prove rite u odgovarajutern prirucniku. NAPOMENA: Neki proizvooaci automobila sa pogo nom na prednje tockove preporucuju da se navrtka uvek zarneni kada se stara skine. Ne vozite auto mobil jedan sat. Kada se lepak osusi mozete iseCi trake koje su drzale . i sa aktiviranim kocnicama.znaGi da u njima ima prevelikog zazora i da se moraju menjati. )- : I_~ .. 8. onda se u nekim slucajevima moze odvojiti sarno taj deo pogonskog vratila. 2.. NAPOMENA: Za ovo yam moze biti potrehan specijalan alat. 'NawtkU glavCine otpustite pre ncgo 5tO podignete nUlOmobil. Lupanje. 1..SISTEM ZA PRE NOS SNAGE 7. . vibracije i ponekad tesko prebacivanje stepena prenosa mogu kod automobila sa pogonom na prednje tack ave nastati i zbog otpustenih iIi istrosenih nosaca matora odnosno menjacaJdiferencijala. 369 _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ . Zglob se ne sme rastavljati zbog toga sto je to vrIo precizan sklop. To se vrsi taka sto se pogonsko vratilo skme. to . i aka su voda iIi prljavsti~a vee prodrli u zglob a jos ga nisu unistili. Ali ako je neispravan sarno unutrasnji iii sarnO spoljni homo kineticki zglob. Skinite prednje tockove i centralnu navrtku glavCine. zategnite ruenu koenicu i otpustite centralnu navrtku glavCine prednjeg tocka. povucete ga sa zgloba i gledate zglob dok pokreeete toeak na vet opisan naGin. Podignite automobi! ipostavite oslonce. Potom otpustite navrtke rukavca. koje se moze euti pri kretanju automobila. Prljavstina iii mast koja je zaprljana vodom te vrlo brw uni. Neispravan spoljni homokineticki zglob obicno proizvodi pucketanje iIi skljocanjc.titnik pravilno postavljen oko zgloba. 3. Procena stanja homokinetickog zgloba . Vibracije i poigravanje pri velikoj brzini mogu ukazivati na problem u zglobu.titi obraoene povrsine kuglica iii krsta. Lupanje koje se javlja pri ubrzanju iii kocenju. iIi pri ukljuCivanju brzine kod automatskog menjaea je drugi simptom istrosenog unutrasnjeg iii spoljnog homokinetickog zloba. poigravanje. a zglob dobro opere u rastvaracu. Dok jos niste podigIi vazilo. los jedan dobar nacin za otkrivanje prevelikog zawra u zglobu je kada skinete obujmicu stitnika. Pre nego sto pregledate homokineticke zglobove pogledajte sve nosace. Razlog za ovo je to sto se navrtka aeformise i gubi sposobnost da drzi momenat zatezanja. a zatim postavite i zategnite metalne obujmice. Ako vidite iii osetite da ima zawra u pogonskim vratiiima. a drugi dec se ne dira. a kuglice kod rzepa zgloba i valjcasti leiajevi kod trokrakog zgloba mogu posle rasklapanja i sklapanja da »zaribaju«.

_'1 J 11 " '~ ---=::::-- Izvadite spoJjni kraj pogonske aSDvine ix glavCine. 370 .'. "t . sa viljuskastim ili posebnim izvlakacem za kuglasti zglob. ~=========================~ Skini!e kuglasti zgJob sa po!uge upravljaca.~ ::.··.SISTEM ZA PRENOS SNAGE l I I I 1 'I I ~ I ..· I I I I ~i ~ ~ ! I J I I . -'.~ I l I~ ~ :1 1 ·1[.

Ako unutrasnji homokineticki zglob ima veCi broj malih zavrtnjeva. Za to yam moze biti potreban izvlakac kako bi potisnuli pogonsko vratilo unazad kroz lezajeve u glavCini. Aka se kuglasti zglob ne moze odvojiti polugom onda yam je neophodan viljuskasti iii specijalni izvlakac za kuglasti zglob. koji ce se tom prilikom raspasti. SISTEM ZA PRENOS SNAGE kraju pogonskog vratila. 371 . 6. 7. Kod ovoga je potrebno skinuti samokoceci zavrtanj iIi navrtku sa osovinice kuglastog zgloba. Tu Yam moze pomoCi i blago udaranje cekicem po '. Kod nekih automobila mora se odvojiti prednji stabilizator sa donjeg ramena. Ako nema zavrtnjeva. ali morate biti oprezni da ne ostetite navoj ako ne menjate spoljni homokineticki zglob.p L 4. Odvojite i skinite donji kuglasti zglob sa upravljacke po luge glavCine.d Aka se pogonsko vratila izvlaCi oslonite oba homokineticka zgloba u ku6stima dok skidate pogonsko vrntilo. Izvadite unutrasnji homokineticki zglob iz menjacaJdiferencijala. iii ga odvrnite sa prirubnice. 8. on se odvaja tako sto se odvrne sa prirubnice. Odvojite spoljni kraj pogonskog vratila sa centralnog del a upravljacke glavcine. S. homokineticki zglob se moze izvuci pazljivijim potiskom poluge izmedu kuCista zgloba i menjacaJ diferencijala. Ako ostavite vratilo da visi ono moze ispasti iz unutrasnjeg zgloba. kao iii Ii kraj spone sa upravljacke glavcine kako biste obezbedili dovoljno mesto da gurnete glavcinu ka spoljnoj strani i mogli da izvucete pogonsko vratilo povlacenjem unazad. Kada ste oslobodili spoljni kraj pogonskog vratila. okaCite ga pomocu Uleta dok ne oslobodite unutrasnji kraj pogonskog vratila iz kuCista menjacaJdiferencijala.

odnosno stazu). Unutrasnji zglob je i aksijalni tako da se moie uvlatiti i izvlaCiti. Njega treba zameniti novim pre ugradnje novog zgloba. a zatim navucite novu manzetnu i laganim udarcima cekica postayite na mesto novi homokineticki zglob. Podmazite malo zleboye pogonskog vratila. odnosno nema gao Ako ne nadete prsten skinite homokineticki zg\ab kuckajuCi ga lagano cekicem. Ovo mozete uCiniti tako sto nakrenete kavez kuglica i zatim vadite.4 f . Nikada nemojte ponovo ugradivati stare stitinike. Trzanjem ga mozete izvuCi previse. Pritom koristite cekie od mekog materijala (tvrda guma. 2. " .. Obrisite mast sa zgloba i pogledajte gde se nalazi sigurnosni prsten zgloba. Kod drugih se ovaj prsten ne koristi. Pritom se mora cuti karakteristicno »klik« kada sigurnosni prsten uhyati zglob. Bolje je da povlaCite kuCiste unutrasnjeg homokinetickog zgloba. PAZNJA: Nemojte povlaCiti pogonsko vratilo. Nemojte skidati veliki osiguravajuCi prsten koji se nalazi dalje na pogonskom vratilu. Ali ako nemate nameru da ga menjate onda ne preostaje nista drugo nego da skinete stitnik i nadate se da eete zglob pravilno sastaviti (sto nije sigumo jer svaka kuglica iii krst moraju doei tacno na staro mesto. jer on sluii kao granicnik kod postavljanja zgloba na vratilo. l. najverovatnije je da ee se zglob razdvojiti. 5. i on r ! 372 ----- . Zamena homokinetiCkog zgloba Zamena homokinetickog zgloba se vrsi na sledeci nacin.. NAPOMENA: Kod nekih tipova vozila sa pogonom na prednje tockove mora se ukloniti sigurnosni prsten (uskocnik) pre nego sto se unutraiinji hornokinericki zglob izvu. 4. proverite u kakvom su stanju kuglice.. mesing .. 3. Ako ste zglob skinuli zbog pregleda i Ciscenja. iii da delujete polugom izmedu zgloba i menjacaJdiferencijala. Kod zglobova koji imaju naskocni prsten vodite ratuna da prsten celom duzinom ude u zleb. Ako treba da promenite unutrasnji homokineticki zglob onda ovo nije bitno. Ako povlaCite vratile da biste izvadili homokineticki zglob. Oslobodite prsten i izvucite pogonsko vratilo. pregledate i vraeate jednu po jednu kuglicu. ) da ne biste ostetili navoje na kraju zgloba. Aka ste nasli sigurnosni prsten dr±ite ga otvorenim pomoeu specijalnih kljesta i skinite zglob na vee opisan naCin. NAPOMENA: Kod nekih tipova vozila neophodno je skin uti zupcanik brzinomera da bi potom moglo da se skine jedno od pogonskih vratila. Isecite stari stitnik i obujmice i bacite ih. Kod nekih vozila ovaj prsten drzi zglob na kraju pogonskog vratila.ce.~ ~ Odvite zavrtnjc koji drze homokineticki zgiob na izJaznoj priruhnici me nja rai diferencij ala. Da bi se prsten skinuo potrebno je ukloniti poklopac diferencijala i priCi do kandzi kleStima za skidanje sigurnosnih (uskocnih "segene) prstenova. Na kraju pogonskog vratila nalazi se mali osigurac. Vodite racuna da zglob naicle na svoje mesto.ce se raspasti.' plastika.

KugJicc sc vade zakretanjem kaveza. Pri st<lvljanju masti siedite uputstvo dobijeno uz stitnik odnosllo komple!. Preg!ed"j rasklapanje UnUlnlSnjeg hOlTIokinetickog zgloba. Sigumosni prsten na krnju vraliia Sf! mora mmeniti novim pre ugradnje homokinclickog zgloba.lliia iag.SISTEM ZA PRENOS SNAGE Neki homokineticki zglobovi se drie pomott! uskocnog prstena (1). 373 .mim udarcima tekica. 'Spoljni homokineticki zglob se skida .a v[.

Isecite stari stitnik i obujmice i bacite ih.~-~"'\----0 5. Podmazite mascu krst.njim krajevima pogonskih vratila. Diferencijal: pogon na zadnje tockove ad bi se sarno pravo. Obrisite mast sa kraja pogonskog vratila. 374 tocka. 7. Skinite sigurnosni prsten (1) i laklm udarcima sKinilc krsl (2) 6. Krst se navlaci na vratilo tako sto zakosena ivica ide prva na vratilo. Za skidanje mozete koristiti i izvlakae za male zupcanike. Da je pogonsko kardansko vratilo. Postavite i zategnite obujrnice. 2. oznacite medusoban polozaj krsta i spoljnog kuCista kako biste mogli da sastavite zglob bez promene poloiaja. ali obrnutim redosledoffi.6. J Sada mozete ugraditi pogonsko vratilo prema uputstvu iz odeljka "Zamcna pogonskih vratila kod vozila sa prednjim pogonom". Podmazite zlebove vratila. Da bi se ovaj problem preyazisao ugracluje se diferencijal. kruto uzupceno sa vratilom iz jednog deja. Krst je pricvrscen na vratilo pomocu malog sigurnosnog prstena i moraeete da ga uklonite pre skidanja krsta sa vratila. Dva mala zupcanika. povezana su sa unutra.automobilom vozilo ne bitockovipotreban. Isto vazi za zavrtnje na tockovima. spoljni prelaze duzi put nego unutrasnji tockovi. Ako se zglob menja sarno zbog pregleda. Nikada nemote ponovo ugraclivati stare stitnike. Navucite spoljno kuCiste homokinetickog zgloba na krst i postavite stitnik preko zgloba. Diferencijal omogucuje da se zadnji tockovi pri prolasku kroz zavoj krecu razliCitim brzinama. bakar . Zamena unutrasnjeg homokinetickog zgloba se vrsi na sledeCi naCin. 3.. satelita iIi . Ova dva zupeanika su okrenuti jedan prema drugom i uzubljeni su sa dva mala konusna zupcanika. 4.~S~IS~T~E=M~ZA~P~R~E~N~O~S~S~N~A~G~E~__________________________________ -------i GI!i i m/. Postavite novi sigurnosni prsten na kraj vratila kako biste prievrstili krs!. Kada automobil skrece. Skinite krst sa vratila pomocu tekica i probojca od mekog materijala (mesing. kod konvencionalnog pagona na zadnje tockove. iii zupcanici diferencijala. bez onda diferencijal bio Kskretanja.. tzv. a zatim povucite stitnik preko homokinetitkog zgloba i pricvrstite ga pomocu obujrnice. a zatim navucite nov stitnik i laganim udarcima eekica postavite krst na mesto. Navrtku na glavCini osovine zateg- nite prema uputstvu proizYoclaea i posto ste spustili automobil sa dizalice. na koje su vezana oba 1. kuCiste i stitnik. koji se zovu bocni. jedan tocak bi morao da proklizava pri prolasku vozila kroz zavoj. sklop zupeanika izmedu dya pogonska vratila zadnjeg pogonskog mosta. Stavite na zglob i u stitnik odgovarajueu mast. ).

koji se zove jos i »tanjirasti" zupcamk.'rmilo. (1) kardanski zglob. Je postavlJen na spoljnu stranu OVO" kaveza koji je oslonjen na kuCiste diferencijala °pomocu I I . tunjirasti zuptanik. U kavezus"nalaze trkaci i zupcanici diferencijala 1 ono 1h OrZ1 stalno uzupcene. (3) konusni zupcanik. . (2) vratilo konusnog zupcanika. (7) osovma satehta "trkaca'<. 375 . ~ I • Blokovi za toekove • Dizalica i sigurnosni oslonci • Nasadni kljuc iii podeSljivi kljuc I . (8) satelili »('bel« i (9) izlazno '. TrkaCi se nalaze na osovini koja je postavlje. i sa kojima formiraju cetvorougao. (5).a u kavez diferencijala. ® Delovi tipicnog difcrencijala. (6) zupcanik diferencijal<l. (4) kavez diferenc~jala.I Ala! i ma!erijai )trkaca«.L__------------------------------------------~S~IS~T~E~M~ZA~P~R~E~N~O~S~S~N~A~GEE . Veliki zupcanik u ?bliku prstena.

~S~IS~T~E~M~ZA~P~R~E~N~O~S~S~N~A~G~E~________________________________________ '~~ dva leiaja. On deli ukupan obrtni momenat. kao i potreban prenes snage na pogonske tockove pri kretanju automobila kroz zavoj. Kada se automobil krece prava. i dalje pogonska vratila i tockove. Zupcanici diferencijala se okrecu razlicitim brzinama. i pored toga sto mozda stoji na suvoj podlozi. I J I I . TrkaCi u ovakvoj situaciji ne deluju kao cvrsta veza izmedu dva pogonska vratila (poluosovine). tanjirasti zupcanik dobija pogon od konusnog zupcanika i pokrece kavez diferencijala. Ako je u tom opscgu anda dolivanjc nije potrt:bno. 376 g I i . avo znaci da ako jedan pogonski tocak naide na blato iii led. Konvencionalni diferencijal ima jednu ozbiljnu manu. Kao rezultat toga automobil u takvoj situaciji sloji u mestu. Ovi ldajevi omogucuju da kavez diferencijala slobodno rotira u svom kuCistu. avo kretanje osoyine trkaca prenosi obrtanje na zupcanike diferencijala. na dYa zadnja pogonska tocka. Tanjirasti zupcanik i kavez se pokrecu pomocu konusnog zupcanika koji je preko kardanskog zgloba povezan sa kardanskim vratilom. koji dobija od kardanskog vratila. Posta ste skinuli tep za dolivanje ulja u difercncijaL slavitc prst da provcrite du Ii jc niva ulja najviSe 10 mm ispod nivoa Olvora za dolivanje. ani poCinju da »trce« oko zupcanika diferencijala koji se okrece manjom brzinom i pritom rotiraju i oko svoje osovine. Ovim dejstyom zupcanika omoguceno je da se zadnji(pogonski) tockovi okrecu razliCitim brzinama. Kada se auto mobil krece kroz zavoj onda se spoljni tocak okrece vecom brzinom od unutrasnjeg. Obrtanje kaveza diferencijala prenosi se i na osovinu trkaca. sa jednim tockom koji proklizava dok drugi stoji u mestu. Tockoyi se pritom okrecu istom brzinom i u istom smem kao ikavez diferencijala. drugi nece moei da prenese momenat.

i uvucite kaziprst u otvOT . Medutim kod automobil a sa pogonom na prednje lockoye to je obmuto. NAPOMENA: Da skinete cep za dolivanje ulja potreban yam je jedan od sledeea tri alata: nasadni kljue od 10 mm iii 13 mm iii podesljivi kljuc. Blokirajte prednje tockove automobila. dok Sll zadnji tackovi postavljeni na pogonski most. kod drugih posebni bregovi povecavaju pritisak kvaCila sa poveeanjem momenta zadnjeg mosta. Kod ovakvog tip a mosta pogonsko vrat jlo ne sarno da prenasi obrtni momenat. u blizini spoljnog dela vrarila. U nekim sillcajevirna. Bez obzira no to koji tip diferencijala je u pitanju. naCin. zbog trosenja i opterecenja koja prev3zilaze konstruktivne mogucnosti. Neka od .! ulja. Podignite dizalicom automobil toliko da ispod zadnjeg mosta maiete da postavite dva oslonca. ovi uredaji predstavljaju preimuestvo pri voznji po ledu i mekanim i klizavim terenima. Medutim ako je nivo ulja niii od toga dadajte vrstu ulja koje je navedeno u uputstvu. Spoljni dec pogonskog vratila. Zadnji pogonski most Alat i materijal • Blokovi za tockove III Odvijac iii Nasadni kijuc • -Qizalica i sigurnosni podmetaci • Cekic i izvlakac • Racva. skinite cep. Pronadite cep za dolivanje ulja u diferencijal. tricetvrt slobodan i potpuno slobodan. Zavrnite i zategnite cep za dolivanje.za dolivanje. nasadni kljuc i nastavak • Spoljna zaptivka • Mast za podmazivanje 2. Pomocll odgovarajuceg alata skinite cep za dolivanje ulja. 1. oslonjen je pomoeu jednog lezaja koji se nalazi u kuCistu mosta. Proveru ulja diferencijala izvrsite na sledec. Sva pogonska vratila su sa unutrasnje strane aksijalnim zlebovima spojena sa zupcanicima diferencijala. Parkirajte vozilo na' ravno tlo. Na bilo koji naCin. U tom slucaju nivo ulja je dobar. 9. Ovakvi uredaji se nazivaju zatvaraCi diferencijala. Uklonite oslonce i spustite automobil sa dizalice prema taekama 1 do 3. Ako ulje poene da curi odmah vratite cep na mesto. Kod veCihe automobila prednji tockovi su postavljeni na nepokretan most. 6.ovih kvaCila se ukljucuju pomoeu opruge. 3. Postoje tri tipa krutog pogonskog mosta: poluslobodan.. vee trpi i sile uvijanja koje nastaju usled kretanja vozila u. diferencijal ne zahteva nikakvo drugo odrzavanje. Posluslobodan most se obicno koristi kod aulomobila sa pogonom na zadnje tockove. Ovi uredaji imaju specijalna kvacila koja se nalaze izmedu zupcanika i kaveza diferencijala i zatvaraju (koce) sklap kada jedan tocak pocne da proklizava. 7. velikoj meri zavisi od pouzdanosti i dugoyecnosti lezajeva i pogonskog mosta. On se obicno nalazi na prednjoj strani diferencijala na oko 70 mm ad najnize tacke kuCista zadnjeg mosta. 8. ali obrnutim redosledom. 4. i pogonski most kod koga se oba pogonska vratila okreeu zajedno sa tockovima.SISTEM ZA PRE NOS SNAGE Ovaj problem se moze donekle prevaziCi pomoeu posebnih uredaja koji se ugraduju u osnovnu. dijagnoza i popravka lezajeva i pogonskog mosta. Ako pri otvaranju cepa nema znakoyu curenja ulja.napred. kao i boeni 377 . mazete biti sigurni u jedno: ova je najtrajniji sklop na automobilu i najmanje je podlozan kvarovima. Svaki od nj ih se razlikuje po naCinu na koji je spoljni dec pogonskog vratila ucvrseen u kuCistu mosta. Postoje dva osnovna tip a mosta: nepokretan most. U ovom odeljkll razmotricemo neke od nnein a na koje se v[5i Grazlicitim putevima i pri razlicitim uslovima u latka voznja pri kojoj se automobil kreoe 5. koji ostaje nepomiean dok se lockoyi okreeu. pogonski most i leiajevi prouzrokovaee probleme. do tocka. Osim povremene provere nivo. Ako je nivo ulja do 10 mm ispod olvora za dolivanje onda dolivanje nije potrebno.

Slab zaptivac je drugi: uvek ce se stvoriti fleka ispod parkiranog automobila. dok vi vozite neko sedne na zadnje sediste i pokusa da odredi sa koje strane dolazi buka. Blokirajte prednje toekove sa podmetaCima. 1. iIi lezaj ulaznog vratila diferencijala (konusnog zupeanika). Buka koju stvaraju lezajevi se moze otkriti pri voznji u hug na nekom sigurnom mestu kao sto je slobodan prost or za parkiranje. Najjednostavniji posao je izvlacenje pogonskog vratia (poluosovine) i lezaja toeka. Buka koja dolazi od neispravnih lezajeva je sasvim drugaCija. koja abieTIo nastaje u zupcanicima diferencijala iii u leiajevirna na krajevima kuCista mosta. 2. Meelutim lezajevi u diferencijalu mnogo reele stradaju nego lezajevi tocka. lavlja se kao tandrkanje iii zavijanje niiih frekvencija koje je priIicno ujednaceno. Zaptivke se nalaze na leiajevima tocka. i ima tendenciju da postaje glasnije kada auto mobil ubrzava pri velikom optereeenju u odnosu na nivo buke kada se automobil kreee ravnomernom brzinom. Uz malo speeijalnog alata neke popravke zadnjeg mosta mozete sasvim bezbedno izvesti. Kao rezultat toga pogonsko vratilo kod krutog pogonskog mosta nosi velika optereeenja. Najeesce je problem u leiaju na izlazu vratila iz kuCista pogonskog mosta. Ponekad je vrlo tesko odrediti koji zupcanik stvara buku. uradite to na sledeCi naCin. kao i naglim skretanjem u jednu. Postoje i drugi kvarovi pogonskog mosta koje je lako odrediti. iii ste iz drugih razloga odrediIi da je potrebnoskinuti pogonsko vratilo iz zadnjeg mosta. Ovim manevrima se stvara dodatni boeni pritisak na leZajeve tocka. kako biste spreCiIi da se automobil pokrene dok radite. Postoji moguenost da je neispravan lezaj koji se nalazi kod diferencijala. Pritom pogonsko vratilo mora da nosi jedan dec lezine vozila. a manje pri drugim: Pri nekim brzinama moze potpuno da nestane. a time se i buka pojaeava. L-____________________________----~ . los je bolje ako. Zaptivni prstenovi kiaja tocka su tokom Yoznje izlozeni mnogim udarima. pa kvar na pogonskom mostu vremenom postaje sve tezi i zbog toga ga je lakse uociti. Buka koja nastaje u zupeanicima je obieno visoko-frekventno zujanje koje se poveeava i smanjuje sa promenom brzine kretanja automobila. Buka se jace cuje pri nekim brzinama. ledan je ako je polomljeno pogonsko vratilo: automobil se nece kretati. VeCina kvarova zadnjeg pogonskog mosta manifestuju se neobicnom bukom.SISTEM ZA PRENOS SNAGE pritisak koji nastaje pri skretanju. o ® r . sa spoljne strane mosta. leiaj i zaptivni prsten pomocu eekica i obicnog alata. a zatim u drugu stranu. AIi kod veCine auto mobil a mozete izvuci vratilo. Zamena polomljenog pogonskog vratila ipak zahteva nesto strpljenja i znanja. 378 Skidanje zadnjeg pogonsko'g vratila Ako ste uoCili izvor buke. l'arkirajte automobil na ravno tlo.

kocnice. Skinite dobo. 7. (13) kuCiste pogonskog mosta i (14) vijak za pricYrSCivanje. Ovim cete spreCiti slucajno ostecenje sklopa kocnice pri vadenju pogonskog vratila. 6. (12) zaptivka. Skinite navrtke toekova i tockove. (9) nOSlIe leiaja. Postavite izvlakac na prirubnicu vratila i sa nekoliko kratkih.. (6) spoljni nosae. okreCite dobos i pritom ga vucite napolje. Pomocu kljuca malo odvrnite navrtke tocka sa one strane automobila na kojoj cete vrsiti radove. (8) ldaj. U prirubnici vratila nalazi se pristupni otvor koji sluzi u tu svrhu. Podignite zadnji deo automobila i postavite sigurnosne oslonce ispod kuCista zadnjeg mosta. 9. Odvojite nosac lezaja sa zadnje nosece ploce kocnice . (4) vratilo. (11) sklap dobos kocnice..SISTEM ZA PRENOS SNAGE I 3. nastavka i nasadnog kljuca eetiri iii pet navrtki sa nosaca lezaja. Pomocu odvijaca iii poluge dizalice skinite ukrasnu kapu tocka. (3) prirubnica vratila. 4. 8. 379 :1 . ® @ ® 1 Komponente zadnjeg rnosta. (2) dobos kocnice. (1) navrtke. ostrih udaraca cekic. Ako pritom osetite otpor.m odvojite 5. (0) zaplivni prsten. (7) zaptivka. (5) navrtka. Skinite pomocu racve.

ali obrnutim redosledom. iii prirubnica bude okrenuta prema prostoru u kome se nalazi sredstvo za podmazivanje. menjaca i menjacal diferencijala AlaI i materijal ei ~I " • Poluga • Kljueevi • Nosac za zamenu • Dizalica Pogonsko vratilo se ugrac!uje na sledeCi naein. ali svi imaju istu funkciju. 3. ali obrnutim redosledom. Automobili sa pogo nom na zadnje tockove i sa linijskim motorom obieno imaju dva nosaca motora (po jedan sa svake strane) i jedan na zadnjem delu menjaea. Ovaj posao eete verovatno prepustiti profesionalnom auto mehaniearu. a da prilom imaju odrec!enu elastionost koja prihvata. Postavite !Otak i rukom zavrnite navrtke toeka. To ponekad zahteva specijalan alat. odnosno menjaCidiferencijal se 2. Kada ste postavili vratilo na svoje mesto.1 tako da aksijalni zlebovi vratila i zupeanika diferencijala uzube. tila. 8. Pazljivo izvadite sklop vratila iz kuCista. Postoje razni tipovi i konstrukcije zaptivnih prstenova. vratilo i lezaj mosta. Postavite nosae leiaja na zadnju noseou plocu i· kuCiste mosta. odnosno ne prenosi vibracije motora na sasiju. korodirali iii napukli. Skinite izvlakae sa prirubnice pogonskog vra11. i vodite racuna da otvorena ivica.· 380 . Oeistite i premaZite aksijalne zlebove veatila tankim slojem masti za podmazivanje. NajveCi broj zaptivnih prstenova se moze ugraditi bez specijalnog alata. Obieno se zaptivni prsten moze izvaditi pomoeu odvijaea iIi kakvog drugog alata sa os trim vrhom. 4. Ugradnja zadnleg pogonskog vratila Nosaci motora. a u nekim slueajevima i presu da biste skinuli i zamenili lezaj vratila. Nastavite i dalje pailjivo da okreeete vratilo i istovremeno ga potisnite u diferencij. nastavite da ga potiskujete sve dok lezaj do kraja ne nasedne u kuciste mosta. kao i dodatni gornji nosae koji smanjuje torzione vibracije odnosno zakretanje motora pri ubrzavanju i usporenju. a i centralni kavez moze biti labav. Moslanjaju i izoluju pomocu nosata naeinjenih od gume i metala. Izvezite auto na probnu voznju. Izvadite osionce ispod zadnjeg mosta i spustite vozilo sa dizalice prema tatkama 2 do 4 iz uputstva za: »Skidanje zadnjeg pogonskog mosta«. Lezaj koji je u losem stanju lako eete prepoznati. Grub rad leiaja se oseea . 7. Posto ste skinuli pogonsko vratilo i lezaj proverite da Ii su istroseni. 14. 6. obavezno ga zamenite.~ ~~~~~~~~~~~~~------------------------~------------------------~ SISTEM ZA PRENOS SNAGE 1 a nosac vratila.to znaCi da je spoljni prsten labav na kuglicama. otor i menjae. 1. Ako imalo sumnjate u dobro stanje leiaja. NAPOMENA: Ovaj posao obavljajte pazljivo. Ako menjate sarno spoljni zaptivni prsten leiaja onda to mozete lako uraditi i bez skidanja lezaja sa vratila. Ponekad su kuglice ojedene. Ugradite navrtke nosaea prema taeki 7 iz uputstva za: "Skidanje zadnjeg pogonskog mosta« koje se nalazi u ovom odeljku. Ubacite vratilo u kuCiste i lagano ga okreCite dok ne osetite da su aksijalni zlebovi naisli na odgovarajuce ispuste u zupcaniku diferencijala.. 5: Ugradite dobos koenice. lZ kuCista zadnjeg 10. Kod poprecno postavljenih motora u vozilima sa pogonom na prednje tockove ima i do cetiri nosaca za motorimenjaCi diferencijal. Nosaci dde motor i menjac iii menjaCidiferencijal na mestu. 13. 12.

. Ovaj nosac se naizmenicno sabija i isteze svaki put kada se pave cava odnosno srnanjuje broj obrtaja motora. Moze se cuti dosta glasan udarac iii javiti podrhtavanje kada se automatski menjae stavi u brzinu iii polazi sa mesta. U radnjama za rezervne delove mogu se naCi nosaci nalik na male amortizere i oni su mnogo bolji od original nih delova. Na to se moie nadovezati kvar izduvnog sistema posto poveeano istezanje i zakretanje matora izaziva otescenje cevi spojeva i zaptivki izduvnog sistema. To na kraju dovodi do propadanja gumenog dela nosaea. zategni te zavnanj nosaca i spustite dizalicu. Postavite novi nosac. Ovo kretanje izaziva zamor metal a i konaeno pucanje. Povucite menu koenicu i blokirajte zadnje tockove. Napomena: Ova operacija nije potrebna kada se menja gornji Dosae kod vozila sa pogonom na. Zamena nosaca Kod vozila sa pogonom na zadnje toekove prvo propada nosae sa leve strane. 2. Pazljivo podignite dizalicu taman toliko da no sac oslobodite pritiska.1oze se pojacati buka motora u kabini iii vibracije poda. Dodavanjem ovakvog nosaca mogu se bit no smanjiti vibracije matara i produziti radni vek izduvnog sistema_ Prednja cev izduvnog sistema kod vozila sa pogonom na prednje toekove ima vrlo kratak vek zbog toga sto se motor pomera napred nazad pri radu u normalnim uslovima. prednje toekove. Zovu se am Of- 5. menjaca iii menjacaJdiferencijala kako biste nosac motora koji menjate oslobodili optereeenja. volana iii palice menjaea. Postavite dizalicu ispod motora. tizeri obrtnog momenta i proizvode se i za mat ore koji u originalnoj varijanti nisu opremijeni gornjim nosacem. Podignite prednji kraj vozila i oslonite ga na sigurnosne oslonce. 1. Ovo nastaje zbog toga sto obrtni momenat metora vIsi pritisak na jedan nosac) a isteze drugi nosae. a desni kod motora Cija se radilica okreee u suprotnom smem. skinite zavrtanj nosata i uklonite nosae. 4. Onaj no sac koji se stalno isteie najbrie propada i dopusta da se motor zakrene svaki put kada se menjae ubaci u brzinu i kada se ubrzava sa mesta. Ovaj proces ubrzava visoka temperatura motornog prostora i kontaminacija 3. Svaki od ovih simptoma moze ukazivati na pokidan ili propao nosac. h. 381 I .r SISTEM ZA PRENOS SNAGE i I i " Kada popusti nosae moze se dogoditi jedna od nekoliko stvari. Maze se euti udaranje i eegrtanje kao kad izduvna cev dode u kontakt sa sasijom iii drugim delovima karoserije. Kod vozila sa pogonom na prednje toekove gornji nosai: je onaj koji najbrze propada. uljem. kod motora Cija se radilica okreee u smem kazaljke sata.

makar problem vesanja dovesti do jednog jedinog resenja za sve automobile na svetu. Prednji tockovi se ve~aju nezavisno. jerje to nevidljivi deo. (2) Donje oscilujuce fame. Izmedu ostalih detalja. (5) kuglasti zglobovi. da ce posle 80 godina razvoja automobila. (3) zavoina opruga. Ovo pravilo je sarno poeetak u znaeajnom procesu usavrsavanja mehanizama za upravljanje i vesanje. Komfor putnika je bitan ali manje vazan razlog za usavrsavanje sistema vesanja. . mora da ide po krugu manjeg poluprecnika od spoljnjeg. Osnovni zahvat dobrog vesanja automobila je da omoguCi sigurno "ldanje« vozila na drumu i dobro upravljanje. \ 1 r ehnicki razvoj donee je i mnoga poboljsanja u konstrukciji automobila. ali na razne naCine. On je utvrdio da je neophodno obezbediti ostriji ugao naginjanja unutrasnjeg toeka u krivini da bi oba tocka pratila pravilno svoje polupreenike zaokretanja. Medu prve struenjake koji su se ozbiljnije pozabavili ovim pitanjem spada Rudolf Akerman (Rudolph Ackerman). koje obieno smatramo pitanjem komfora. Kako je brzina automobila bila sve veea.! tocka. (4) amortizer.---'-~ -----------------------------------------------------------i UPRAVLJANJE I VESANJE v . a vaina je (1) Gomje osci1ujuce fame. 382 I. jedva se mogla uoCiti neka razlika u tehnici gradnje izmedu automobiia i kocije sa konjskom zapregom. Moie se nekom ueiniti eudno zasto se upravljanje vozilom kao veoma vain a kategorija povezuje sa vesanjem. 0 cemu nam svedoce fotografije tih prvih modela. pri zaokretu. Mozda bi se moglo oeekivati. Vee i obiena logika nam kate da unutrasnji toeak. painju strucnjaka zaokupljao je i problem upravljanja i veiianja. i (6) osovinica rukavc. konstrukcija automobila je postajala sve komplikovanija. Kada je prvi automobil izasao na drum.

(4) letiSte oscilujuceg ramena. i (6) diferencijaL 383 I I . stubovi zamenjuju i gemjc oscilujuce rame i kuglasti zglob.• • £ SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE ® o . (3) donje oscill. Tipicno zadnje vesanje pomocu lisnatih opruga. (2) zavojna opruga. ! I (1) Sklap makfersonovog Sluba. (6) boena spena. (2) Uzengija lisnnte opruge. (3) Stega zavnnjima oblika "U«. (4) amonizer. i (7) kraj boene sponl'!. (\) Usnale opruge. konvencionainog sistema Zll vesanje. (5) Sklep zuptastc !etye. (5) zadnja osov!na.ljuce rame. Kod makfersonovog vesanja.

(1) Oscilujuce rame sa svOjlID Ictistem. (4) Granienik opruge. (3) zavojna opruga. (3) amoniZCL (Ill osovinica locka i (5) zavojna opruga. (8) Gamja veza amortizcra sa karo~erijom (9) osovinica tatka i (10) nosac osovinic:e locka. 384 _J . (1) osovina. (2) spana zadnjcg locka. (5) roluga za rcgulisanje traga lQckova (6) nosac Sk!Op3 Z<l regulisanje traga lockova. (7) amortizcr. I ~ ~ t Zadnjc vdanje sa krutom osovinom. U ovom primeru na ford cskonu. (2) osciiujucc rame.SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Tipitno nez3visno vcsanje zadnjih tockov" kod vozi!a sa prcdnjim pogonom. lakode na vozilu sa prednjom vucom.

Ali. 385 . Donji zglob je identican kao kod vesanja sa dva O za oscllu]uca ramena. Donji zglob ne nosi opterecenjc. Prvi nOS1 optereeenja od teZine vozila i udara pri voznji. Osiguranje ad ispadanja izvedeno je krunastom iIi samokocecom naj stu gredu iii krutu osovinu. Neoptereeeni zglob. i da lako podnosi udarna optereeenja izazvana naglim kocenjem. koji pored navedenih tipova opruga jos uvek cesto koriste i Iisnate gibnjeve. Opruge. konstruisan je tako da nema nikakvog zazora. veCina automobila sa prednjim pogonom.t glav- Suprotno konvencionalnoj konstrukciji vozila sa zadnjim pogonom. Postoje U osnov1 dva tipa kuglastih zglohova: optereceni iIi noseCi i ne6ptereceni. konstrukciana resenje. jer se vee i u oprugama javljaju razlike.ima slicnu funkciju kao knleno kod coveka. ukupne tezine vQzila. da iskoristi svu snagu motora. koja obezbecluje izvesnu clasticnost zgloba i otklanja zazore nastale istroscnjem. Kod Makfersonovog tipa vesanja sa elasticnim. Da bi se zadovoljili svi neophodni zahtevi. Kod zadnjeg vesanja. posmatrano sa strogo strutnog stanovista. vreme je da sistematski ispitate moguce uzroke. u tome da su prednji tockovi nezavisno ovesani. donji zglob. danasnjih automobila najcesee se izvode kao zavojne. Kuglasti zglob. zgJob. i zavojnom oprugom osJonjenom na gor- tiha i udobna. Ima najmanje cetiri sistema vesanja. . budue. NoseCi zglob. koje nekad pogresno nazivamo i spiralnim. Homokineticki zglobovi prenose snagu motora na prednje pogonske tockove. Koji zglob je noseCi. Ali tu i prestaje. Postoje odrecleni znaci po kojima se u najveeem broju slucajeva moze postaviti dijagnoza i identifikovati koji su elementi istroseni. ima zadnju osovinu izvedenu kao pro- nog. ocekujemo da vesanje i upravljnje omogueuju lako rukovanje vozilom. i to u bukvalnom smislu. imaju uticaja na stabilnost voznje. opterecen sa vise od cetvrtine . Ako je opruga pOSlavljcna izmeclu gornjeg osciJujueeg ramen a i karoscrije. sto je i logicno.SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE jedino funkcionalnost. lako mozete sa mati po polozaju zavojne opruge. Obicno je nosee. kao pomoeni ('csto ima konstrukciono resenje izvedeno sa oprugom u sklopu zgloba. i konstruktori jos uvek nemaju isti stav u pogledu najpoljeg nacina za pitanja upravljanja i vesanja. gom]e ramena. Prednji most je izveden kao kombinacija pogonske i nosece funkcije. zgloba iIi vrat je konusno izveden uglavljuje se U odgovarajuCi konusni otvor na vratu osovinice rukavca.je optereeeni. iako sadrii nekoliko elemenata od kojih jc kuglasti oblik karakteristika sarno jednog. to se nije desilo. koja se odlikuje po tome sto sadrii homokineticke zglobove. a delimicno preuzimaju ulogu klasicne osovine. Ako je or ruga postavljena izmeclu osciluj. razlike u konstrukciji su jos veee. stubovima ovi zamenjuju gornje oscilujucc fame i kuglasti zglob. Sve ova mora biti ostvareno taka da jc upravljanje lezerno. zatim torzione ili Makfersonov stub (MacPherson). da amortizuje sve udare od neravnina kolovoza. gornji zglob je noseCi. da dobro drzi pravac. istin. Postoji zajednicka crta u svim sistemima vesanja. a drugi samo obezbecluje kinematiku tj. zglob vise izlozen habanju (istrosenju) nego neoptcrccem. Pomoeni zglob obicno ima zazor koji se moze i uoCiti. preko kuglastih zglobova. Ovi zglobovi obezbecluju konstantnu brzinu obrtanja tockova.]Cih ramena. vesanja i upravljanja. voznja sovinica rukavca prednjeg tocka prievrscna je I donIe. Kuglasti zglobovi Alat i materijal • Klinovi za tockove • Dizalica • Ukrucenja (celicna sipko 6x 50 x 130 mill) Ove razlike u vesanjima. U ovom pogJavlju razmotricemo naCine i postupke za postavljanje dijagnoze i naCin otklanjanja nedostataka. Za obicnog Citaoca i vozaca imaju zoacaja sto utiCll na sigurnost voznje i trosenje pneumatika vrtkom. da na zaokretima ne proklizava. Donji deo. koji su jednovremeno ideo upravljackog sistema i sistema vesanja. Pogon na prednje tockove nje rame. a cesto se uprosceno naziva kugla. Naziva se jos i prateei iii pornocni (guma). Kada dodete u situaciju da vam se cini iii sarno posumnjate da vas mehanizam za upravljanje vise nije u najboljem stanju. sigurnost upravljanja i komfof.

kuglasti zglobovi su zreIi za zamenu iIi kontrolu kod strucnjaka. Uhvatite tocak rukama za naJnIzu i najvisu tacku i dnnajte ga snaino unutra i napolje. Osigurajte zadnje lockoye od pomeranp. (3) mazalica. (1) Casica. (9) rascepka.'4>:t( SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE -I 1 ~ ! . ali on svakako maze sam da utvrdi da Ii je zamena potrebna iIi ne. 2. Postavite dizalicu ispod donjeg oscilujuceg ramena i podignite tocak za oko 5 em iznad tla. (6) drill':: spoljnje zaptivkc. (7) konusno stablo. I ® ! I 'J 1 • Delovi tipicnog gornjcg zgloba u sklopu. Ako se uoCi bilo kakvo pomeranje zgloba. potrebno je obratiti se strucnjaku iIi ovlascenom servisu. Naj- 1 386 J i . 3. Ako se auto zanosi pri kocenju iIi se cuje zveket u predeIu prednjeg mosta. i (10) vrat osovinice rukavca (aeka Zamena kuglastih zgloboya nije preporui':ljiva mehanicaru amateru. (4) Gamjc oscilujute rame (ili kraj spone) (5) Spoljnja zaptivka. (8) krunasta nllvrtka. drvenim klinovima. Provera nosecih kuglastih zglobova postavljenih na donje rame Evo kako se to vrsi: l. (2) kugla.

bolje je da yam pri ovoj operaciji neko pomaze bilo posmatranjem iii drmanjem tocka. SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE i ) o o Kod vd:mju su oprugom (1) izmedu gornjeg j donjeg oscilujuteg rumena (2). Kako ne mozete svakog pomagaea zamoliti da drma toeak. sarno se ovakvim naCinom gleda- 5. Proverite kugle na suprotnom toeku. Spustite kola i uklonite dizalicu. morate mu objasniti da posmatranje treba da vrs.anjc sa makfersonovim stubovima.. dvojako. donji kuglasti zglob (3) je nosed i konslruisan je dOl nema nik<lkvog lazoru. ponavljanjem tacaka 2 i 3.= ~ 1 I . vrsi 5C postuvljanjem dizalicc (4) ispod donjcg osdlujuceg ramena i drmanjem tocka kojim sc moze utvrditi bocni zazar ako ga im3. Provcra ispravnosti zglobu. Uklonite osiguranje zadnjih toekova. 6. Postupak je sledeCi: 387 .. pokusavajuCi da otkrije ima Ii popreenog iii uzduznog pomeranja u zglobu. Ali za rezultat dijagnoze nije bitno koja je vrsta zazora nastala. Provera nosecih zglobova postavljenih na gornja ramena nja lakse uoei postojanje zazora. 7. ISli postupak vali i zu ves. . 4. -~ . Spustite kola i uklonite dizalicu.

Uhvatite prednji branik i podignite ga uvis koliko mozete. Upozorenje: Rad oko opruga moze bili opasan. Ovim je opterecenje od tdine vozila preneto vise na zadnji most. Aka zapazite zazor. 3. 6. Podignite dizalieom prednji kraj vozila za 5 em iznad tla. 5. objasnjenja 0 postupku sa donjim noseCim zglobovima. obratite se strucnjaku za konacan sud. Postavite ukrucenje (koniad celicne sipke debljine 6. ." zato posvetite posebnu paznju ispravnom postavljanju ukrucenja. Osigurajte zadnje toekove od pomeranja. kako ne bi ste izazvali ispadanje okrucenja. 2. 7. '{I i i~ I Aka je zllvojna opruga (1) postavljena izmedu gornjeg oscilujuceg ramena (2) i sasije iii karoserije (3). sa obe strane vozila. a ne pod osciJujuce rame. ==~~fI-® \ . Zaljuljajte tocak snaino. a vozilo ce ostati u ovom polozaju sve dok se ne pojavi sila suprotnog smera. Obicno je to 3 do 4 em. Ispitivanje ispravnosti zgloba vtSi se postavljanjem dizalice pod sasijll iii karoseriju. gornji zglob je noseCi. nadole. a ne pod oseulujuce rame.SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1. ali hvatanjem sarno za gornju najvisu tacku. postupajuCi po taeki 3. Spustite kola na tlo i uklonite dizalieu. tj. 4. Dizalieu postaviti pod karoseriju. Proverite bocni zazor u kuglastim zglobovima. sirine 50 i duzine 130 mm) izmedu gornjeg oseilujuceg ramena i karoserije vozila. 388 .

Izyadite ukrucenja. jednostavno ih isecite rucnom testerom za metal. 9. Zaokrenite krajeye stabilizacione poluge tako da budu okrenuti nanize. Osigurajte zadnje tockove podmetaCima. izvrsite zamenu poluge i svih pripadajucih elemenata. U sklop ove veze ulaze i odgovarajuce podloske i gumene caure itd. na oprugu unulrasnjeg tocka. obicno je blokirana (zapekla) usled korozije. opremljena je i stabilizacionom eCina automobila sa jednakim vesanjem prednagmJe vise nego pre. 5. da bi ste ih lakse izvadili. Kada se yozilo u krivini nagne prema spoljasnjoj strani krivine suprotna visa. Veza stabilizacione poluge sa oscilujuCim ramenima. Kraj stabilizacione po luge vezan je za donje oscilujuce rame navojnim spojem iIi pomocu veznog Clana razliCito izvedenog na pojedinim tipovirna vozila. Ako se desi da yam pukne stabilizaciona poluga. Za ovo ce vam biti upotrebni nasadni kljucevi (gedore) sa i bez skakavice. Ako se to desi. Skinite sve vezne elemente koji vezuju krajeve stabilizacione poluge i donjeg oscilujuceg ramena i odbacite ih. Klasieno resenje je u obliku kratke sipke koja prolazi jednim krajem kroz otvor u zavrSetku stabilizacione poluge a drugim kroz otvor u donjem oscilujucem ramenu. vozac ce zapaziti da se 'vozilo u krivini 389 "' . Precnik poluge je oko 20 mm. Nekada se mesto lorna moze i videti. 6. Stabilizacione sipke se ugraduju i na zadnje mostove. sa pripadajucim delovima • Bela mast V njih lockoya. Zategnite rucnu kocnicu.tiFF t 8. Penetraciona tecnost (moze koCiona) Stabilizaciona poluga. moze se desiti da pomislite kako je to dopuna sistema ogibljenja. • • • • • • • SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Ala! i ma!erijal Stabilizaciona poluga polugom. Napomena: Neki od veznih elemenata mogu biti tako jako korodirani da se ne mogu skinuti ni posle upotrebe penetrirajuce teenosti. a time i yracanje poprecne ose vozila u polozaj blizak onome koji ima u yoznji po pravoj deonici puta. Olabavite. Evo kako se zamenjuje stabilizaciona poluga: 1. mozete sebi olaksati posao. izazivajuCi i njeno sabijanje. Ako se to desi. l Platforma PodmetaCi za tockove Okasli kljucevi Nasadni kljucevi sa skakayicom (gedore) Testera za metal. Koriscenjem penetrirajuce tecnosti. Medutim. pripadajuCih Retkost je da se stabilizaciona poluga slomi. Zamena stabilizacione poluge elemenata j 2. ali ne skidajte zavrtnje kojima su oslonci stabilizatorske poluge prievrseni za karoseriju. gumenih podmetaca iii pucanjem veze sa oscilujuCim ramenom. :~ ta strana vozila postaje niza a Stabilizaciona sipka spoljnjeg tocka. Uklonite blokadu zadnjih tockova. takode. To je eeliena sipka postavljena ispred iIi iza donjeg oscilujuceg ramena. 4. To je. 3. Kad se pryi put susretnete sa stabilizacionom polugom. Stabilizaciona poluga se pricvrscuje za ram iIi karoseriju automobila promocu noseCih konzola iii oslonih caura. stabilizaciona poluga ne prima ni dec opterecenja vozila na sebe. Uobicajeni kvar stabilizaciooe poluge uzrokovan je ispadanjem neke od gumenih caura. ionako sve to posle bacate. Postavite vozilo oa platformu (prednji kraj). ponavljanjem tacke 1. ustvari sipka koja svojim okretanjem izravnava ili smanjuje nagib vozi1a u krivinama.

Napomena: Stavite malo bele masti na gumene elemente pre montaze na polugu.. 11. 13. pazljiyo demontirajte zayrtnje i sa drugog oslonca. 8. Skinite potpuno zavtnje sa jednog od oslonaca stabilizacione poluge i spustite ovaj kraj stabilizaeione poluge na tlo. I 14. 9. IX1S!avljeno u poprccnom polozaju. i podmetace od gume i metala.aei (3) stabilizacione poluge kao i veZlli e1ementi (4). izvucite Je 10. Vezne elemente postayte u saglasnosti sa uputstyom za njih. Montirajte nove nosace stabilizacione po luge na istu. kao i odgovarajuce enure. Oslobodite zadnje lockoye od podmetaca. isprcd iii ira osciiujucih ramcna (2). 390 . DdeCi cvrsto stabilizacionu polugu jednom rukom. Ukljueite motor. Postupite po tackama 9 do 5 (obrnutim redom od demontaze) 12. Lie I SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE J 1 CD VeCina aUlomobila ima ugradenu stabiiizllcionu ro1ugu (1). ad dcbljeg ceiika. Prikazani su i flo. \ 7. Spustite slabilizacionu polugu is pod yozila. oslobodite ruenu koenicu i spustite yozilo sa plat forme.

fiksnim iii podesavajuCim postoljima. I i G su gumeni komadi zalepijeni na celicne ploce._. if· . Celik se koristi zato sto je izuzetno trajan materijal. a i stoga sto celiena opruga dugo zadrzava 391 za ublazavanje O pruge sluzenail ask a tockova udarnih opterecenja usled na neravnine na I ! j .asiju iii nici~ ranicnici oscilovanja tocka iIi kratko granic- 3.. skinite navrtku iii vijak koji drze metalni dec granicnika na sasiji.SICTCM zadnje osovine iIi oscilujucem ramenu. Postavite podmetace pod zadnje tockove. morate ugraditi nov. i .' " oscilujuca ramena. montira se preko jednog centralnog zavrtnja zavarenog na celicnu I I ploeu. kucistu ------_. a vezani su za jedno iIi granicnik obrnutim redam. pomocu kojih se pricvrscuju na . 2. Podignite zadnji deo vozila i postavite postolja . Ima niz konstrukcionih resenja njihovog postavljanja na vozilima. prema tacki 3. a neke su i od staklenih vlakana. zavisno od tipa automobila. I I: I". odnosno -izmedu osovine i sasije iIi karoserije. 3. Opruge i torzione sipke kolovozu i povecanju konfora putnika. PreporuCljivo je da povremeno proverite stanje granicnika jednostavnim povlacenjem za gumeni deo. Spustite vozilo. ima i nekoliko tipova opruga koje se koriste na automobilima. obrnutim postupkom tacaka 1 i 2. potrebna je zamena. pod sasiju. 4. Prednji tockovi obicno su opremljeni granicnicima montiranim oa karoseriju vozila. graDicnici Sli postavljeni izmedu zadnje osovine i sasije iIi karoserije voziIa. -_. VeCina ih je naCinjena od specijalnih celika. . Montirajte novi granicnik obrnutim post upkorn prema tacki 3. Postupak zamene je razlicit za prednje i zadnje granicnike. Podignite prednji kraj vozila i osigurajte ga od pada. 4. Osigurajte prednje tockove sa podmetacima. Okastim kljucem. 5._----_ . VeCina granicnika oscilacija. Takode. Spustite kola obrnutim postupkom iz tacaka 1 i 2. Ako se pojavi procep.I Zamena zadnjih granicnika Zamena se vrsi na sledeCi naCin: I J 1.. _--- . koristeCi potreban okasti kljuc. . ' II II i 1 :' drugo. II il I 'j 2. Oni ogranicavaju kretanje tocka nagore. 5. . Montirajte nOVl dec vozila. Zamena prednjih granicnika • e • • Podmetaci za tockove Dizalica i sigurnosna postolja Okasti kljucevi Granicnici (novi) Postupite na sledeCi nacin: 1. zavisno od Granicnici oscilovanja tockova Alat i materijal: konstrukcije. Demontirajte navrtku centralnog vijka granic~ I . sprecavajuCi njihov udar u metalni nika iii odgovarajuce vijke. Neki granicnid imaju liske i pricvrscuju se sa dva vijaka. Na vozilima koja imaju gibnjeve na zadnjem mostu. Ako je granicnik oscilovanja tocka na vasem vozilu otpao iii ste zapazili da se gumeni dec odvojio od metalnog.

kao i neki evropski proizvodaci. pretezno za zadnji most. Visina vozila iznad !la. izaziva uvrtanje (torziju) ovih sipki u granicama elasticnosti. opruznog dejstva. Ali kao i svaki metal.opruga. torzione opruge iii sipke. zatim lisnate opruge (gibanj). koje masovno koristi americki Chrysler (Krajzler) za prednje vesanje vozila sa zadnjim pogonom. i na mnogobrojnim modelima i za. su obicne sipke od opruinog celika. posebno se specifi- I I I . i treCi tip. jednim krajem pricvrseene za sasiju vozila da se ne bi mogle okretati. i celik ima svoj vek.SISTEMZA UPRAVLJANJE I VESANJE Torzion~ opruga (1) obezbeduj~ clasticnost »fedcrovanje" vozi]a svojim uvrtanjem. koje ugraduju Chrysler na prednjim vdanjima.• Tri najce. Torziona opruga odrzava potrebno rastojanje izmedu vozila i podloge. Pre iii kasnije opruga gubi svoje pocetne karakteristike ili pukne . zadnji most.ca tip a opruga su: Zavojna . Po!uga je llcvrkena za sasiju (iU karoseriju)·2 i za donje oSci!ujuce rame (3). Vertikalno pomeranje tocka. tj. koja se koristi na skoro svim tipovima auto mobil a za prednji most. 392 Torzione opruge Torzione opruge. i omogucuje vertikalni pomeraj tocka kada naic!e na neravnine na kolovozu. Drugi kraj je pricvrScen za donje oscilujuce rame prednjeg vesanja. kod opruga se on meri brojem oscilacija koje je opruga pretrpela u radu. svoje karakteristike nepromenjene. svojih automobila.

I . I'Ii J J I J~ Ovaj tip makfersonovog siuba (1) ima teflonski klip (2). Stubovi nose i zavojne opruge (3) a pricvrsccni su zavrtnjima za osovinicu rukavca. ~ ~ ~5 ~ ~ I~ ~ i~ I~ ~ • iii . "I J I t 393 . B! ~1 " I "Ii . I' !~ VeCina ~u{omobila ima zavojne opruge (1) na prednjem vdanju. Na slici Sf: vide i (4) amortizer i (5) osavinica rukavca tocka. ." " '" f:I R ~).' " ~F I 'l 'oj ~ 'r. kaje su ce~to posI3vijene izmedu gornjeg (2) i donjeg (3) oscilujuceg ramcna. I i§ iii f'.SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE i ) i I If i II I I 1 \I lj. i ~ 'i ~.

(1) Usnata opruga. Kada izgube pocetne karakteristike. znaCi »rneksu«. / ~ """"' "-r II i 'lJ !P t ~ Z riI 0 . uporedite to sa drugim autamobilima istog tipa. Ovo je posao za profesionalnog mehanicara.. Ako izgubi svoje karakteristike.~ ~ . Retko se koristi gibanj sarno sa jednim Iistom.. Zavojne opruge NajveCi broj danasnjih automobila ima zavojne opruge na prednjem veSanju.tc zadnje osovine. Provera opruga Ako zapazite da yam outomobil proklizava u bocnom pravcu za vreme voznje. jedino resenje je da ih zamenite.. manji broj listova. a cesto i na zad. Zadnji kraj gibnja oslanja se iIi vesa a sasiju preka pokretne uzengije. daje »tvrdw< voznju za sportski nastrojene vozace. zavojne opruge se postavljaju izmedu gornjeg i donjeg oscilujuceg ramena.. . {2l kuCi!. Prednji krajevi gibnjeva u vidu llske vezani su za sasiju »samirno«. Slicno zavojnim oprugama. iIi oko Makfersonovog stuba. njem. 394 . I 1 r l I .. jer su izgubile svoje I ! ~. Koristeci vise listova.SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE ~~~~~~~~~~~~~ _________________________________ ' ·"". izmedu elemenata vesanja iIi izmedu ovih i karoserije odri3va konstruktivnu visinu voznje. I avo je pasao za profesionalca. Kod prednjeg vesanja. (3) diferencijaL i (4) amOr!lzer. bila podjednako udaljene od tla. j ~ M I TipiCrlO vdanje na automobilu sa zadnjim pOgoflom. gibnjevi se ne magu podesavati.~ '-po ~ I ~ . Centralni dec gibnja pricvrscen je za kuCiste zadnje osovine. mOra se zameniti. IB~I)FHI\ "'1Ii:..QJ~ ~' III 111I i IT \f I! (0 c- ~ ~ I . sastavljenih u jedan sklop . Za podesavanje je potreban specijalan instrument za merenje. Lisnate opruge (gibnjevi) Dejstvo Iisnatih opruga moie se uporediti sa uronjenom daskom. dra od strane proizvodaca i zove se »konstruktivna visina voznje«. Elasticna sila iIi sabijanje. ~~ . Kad Chrysler-ovih automobila to je obiono prva stvar koja se podesava u postupku centriranja prednjeg trapa. konstruktori mogu da podese vozilo na razlicite uslove voznje. moraju se zameniti. konforniju yoznju. Ako zakljuCite da su opruge popustile. Zavojna opruga se ne moze regulisati (kao naprimer torziona).. ObieTIo ih ima vise razliCitih duzina. uzrok maze biti izazvan skracenjem opruga iIi uvijanjem torzionih sipki. Izmerite sva rastojanja ad blatobrana do tla. \!.gibanj.~ I 1 \ . Proverite da Ii su Yam obe strane automo. izmedu gornjeg ramena i sasije iIi karoserije. Yeti bro] listova. pa ·se ne preporucuje za amaterski rad.. r I 1 t: I i I.

. (4) venti! U o!vorcnom poiolaju. Amortizeri i Makfersonov stub Ala! i materijal: Ii 1\ I • • •. (3) hidraulicna tccnost. To je posao koji treba da obavi profesionalac. U nutrasnje Naziv amortizer je odomacen. (2) klip.SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE prvobitne karakteristike i ugrozavaJu stabilnost vozila.nom poiozaju. VeCina amortizera je u vidu teleskopskih cevi. a nikako vi sami iIi neka druga nestrucna osoba. dok se drugi kraj vezuje za Sasiju iii karoseriju vozila. Svaki pomeraj ovesenja tocka. Upozorenje: Ne pokusavajte da zamenite ~pruge samil Napregnuta opruga je veoma opasna.lge.I . Amortizer moze biti postavljen i u unutrasnjost opn. prenosi se i na amortizer. . ispunjenih hidraulicnom tecnoseu.dnjost tipicnog amortizcra. Zadnji amortizeri se postavljaju tako da im je jedan kraj vezan za zadnju osovinu a drugi za sasiju iii karoseriju. "I. bilo nagore iii nadole. I I~ • I ~I~ "1 IJ . IIL__ _ 395 . jer mu je glavna uloga da prigusi oscilacije tocka odnosno karoserije. 9\<0 opruge iii pored nje. iii pak na posebnoj konzoli koja uopste nije u vezi sa oprugom. ali bi nasa rec Unutr:. Svaki tocak ima svoj amortizer. • • • • • • • PodmetaCi za tockave Dizalica i sigurnosna postolja Okasti kljucevi Cekic i probojac (izbijac) Cevasti kljuc Nasadni kljucevi sa skakavicom Univerzalni podesivi kljuc Amortizeri Pentraciona tecnost Alat za sabijanje opruge (na Makfersonovim stubovima) .. i 1 : '1 i I I prigusivac bolje opisala funkciju amortizera. na tacna odreden naCin. : I~ . Prednji amortized se oslanjaju jednim krajem na spoljni kraj jednog od oscilatornih ramena. (1) Prenosna poluga. : (5) vcn!il U Z8!VOrc.

(2) poprecnim zavrtnjem. Postoje amortizeri. amortizer ostvaruje i jedan pomocni efekat u smanjenu naginjanja vozila u krivini. kao i svaki drugi cilindar sadrii klip. Karakteristika prigusivanja amortizera utiee na povrsine cevi amortizera su fino obradene i predstavljaju neku vrstu hidraulicnog cilindra. pri cemu se klip krece kroz teenost kojom je amortizer ispunjen. Cilindar amortizera. jer oni odreduju karakteristike rada amortizera. ---- --' ·1 'i I 1 1. I II I II II IIII1 CD 0 0) 0 Razni nacini vezivanja amortizera. a teleskop amortizera se uvlaci. a cilindar na oscilujuce fame iIi osovinu. Karakteristika amortizeIa zavisi od veliCine otvora i izvedbe ventila u klipu amortizera. 396 I i . ali poboljsavaju stabilnost yozila i olaksayaju upraYljanje u zaokretima. Ovo ima uticaja na opstu stabilnost vozila. Tipican naCin vezivanja donjeg kraja amortizera na ameri'ckim kolima je sa dvostrukom uskom. Klip ima otvore iii ventile za prolaz hidrauliene teenosti. abieno namenjeni trzistu rezervnih deloya. koji je tacno odreden za pojedini tip amortizera. Obieno se ovo deSava bez otpora. ji . iIi pod velikim teretom. U osnovi svi arnortizeri ipak fade na isti naein. jer je vedna danasnjih amortizera jednosmernog dejstva. opruga se sabija. (3) pomocu »oka« i (4) dvostrukom uskom. Pored opisanog glavnog. Ako toeak naide na neravninu i recimo pode nagore. (I) Centrulnim zuvrtnjem.SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Ima dosta razlika u konstrukciji amortizera posebno u naCinu izvodenja pomenutih ventila u klipu. Tvrdi amortizeri su manje udobni za vozaea. Zastitna cev se vezuje na karoseriju iIi sasiju vozila. opste karakteristike sistema vesanja i ukupne vozne osobine automobila. }I i' I III: III IIII. koji su podeseni tako da obez- ~. a vezan je preko klipne po luge u obliku sipke sa zastitnom cevi amortizera. Kada opruga pocne da se vraca u prvobitni polozaj. teleskop amortizera se razvlaCi i klip se ponovo krece kroz tecnost ali ovog puta uz otpor.

osiobodite gornje veze na oba amortizera. na karoseriji vozi1a iIi Napomena: Olaksacete demontaiu starog posebnoj konzoli koja nosi amortizer._. Ima mnago naeina na koji se mogu postavi ti amortizeri na vozilu. koje ne moze da ne smeta uhu vozac3. To se moie zapaziti. ako koristite penetrirajucu teenost za vlazenje elemenata za pricvrsCivanje. Ovakvi se amortized nazivaju i »radijalno podesenim«. ali izazivaju lupkanje. Napomena: na nekim vozilima. Centralni zavrtanj se provlaCi kroz odgovarajucu TUpU Ako morate zameniti jedan amortizer. naravno ako menjate oba. jedan iIi V1se amortizera su verovatno u losem stanju. Podignite zadnji deo vozila i postavite sigurna postolja ispod kuCista zadnje osovine. zatim kraj sa poprecnim zavrtnjem. je koriscenje azota za odriavanje izvesnog nadpritiska u cilindru amortizera. Svi koriste gumene prstenove kao jastuCice za ublazavanje udara u tatkama vezivanja amortizera za karoseriju odnosno oscilujuce Tame. Pogledajte da li yam je neki elemenat za pricvrsCivanje amortizera polomljen iii napukao. Postoje i drugi naeini pricvrsCivanja amortizera. kao nap rimer . lspitajte svaki posebno na sledeCi naein: L Potraiite tragove curenja teenosti 1Z amortizera na teleskopskim cevima. Obicno postoje tri mogucnosti: meko-normaino-tvrdo. preporucljivo je da zamenite i njegov parnjak na istoj osovini. na primer i po tome da Ii yam se automobil ljulja napred-nazad po nekoliko puta. ulubljena iIi iskrivljena. Ovaj nacin koristi se iIi za gornju iii za donju vezu zadnjih amortizara. pa je bolje da ih oslobodite dok je automobil jos na tlu.---_. . Ima dosta slueajeva da su amortizeri izvedeni sa »okom« za pricvrsCivanje na aba kraja. Ako je u pitanju donji centralni zavrtanj zadnje osovine. jeT otklanjaju truckanje -koje obicno izaziva Yaznja sa radijalnim gumama visokog pritiska. ? prednjih amortizera. 397 . 4. Ovaj naCin vezivanja amortizera je gotovo jedini za gornje krajeve amortizera. na zadovoljavajuCi naCin. ne pogorsavaju fad amortizera. pamteCi iIi zapisujuCi njihov redosled. treba 3. Postupak za zamenu zadnjih amortizera je sledeCi: L Postavite podmetace uz prednje tockove. pristup gornjim vezama amortizera je kroz prtljaznik. Ako je kod vas takav slucaj. kraj amortizera sa »l)kom« za zavrtanj. ili je moida klipna poluga (sipka) korodirala. morate prethodno skin uti i ploou za pricvrsCivanje zadnje ih zameniti. Neki amortizeri imaju mogucnost podesavanja okretanjem kucista amortizera (teleskopske cevi) u zeijeni poiozaj pri montazi. 2. ako je vas amortizer sa takvom vezom. PaZljivo skidajte sve podmetace i umetke. U oba slueaja su te prikljuene veze integralni deo amortizera. Sam amortizer. Koristite cekic i izbijac. Donji krajevi prednjih amortizera na ameriekim automobilima. posle zaustavljanja kocenjem. Nekanovija voziia imaju amortizere sa elektromagnetom na vrhu amortizera kojim mozemo menjati karakteristiku amortizovanja i u voznji. Zamena zadnjih amortizera Jedan rasprostranjen naCin vezivanja amorti- zera za ostale delove vozila. Provera amortizera Ako amortizeri nisu vise u stanju da prigusuJu ascilacije vozila. Napomena: Kod nekih vozila. obieTIo se pricvTscuju za usku nn oscilujucem ramenu._-----SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE beduju udobnu voznju preko malih neravnina. 3. oslobodite gomje veze amortizera. Pre pocetka rada uverite se da Ii ste nabavili odgovarajuCi amortizer za zamenu. Istroseni gumeni prstenovi. Pregledajte da Ii su yam gumeni prstenovi na prikljuccima amortizera istroseni. on se provlaCi kroz otvor na posebnoj ploCici zavarenoj za zadnju osovinu. pak ima odgovarajuce »oko«. 4. Ucinite isto na donjim vezama amortizera. Odgovarajucim okastim iii nasadnim kljucem. jeT sprecava penusanje tecnosti i pojavu isparavanja. je pomocu centralnog zavrtnja koji izlazi direktno iz teleskopske cevi. za izbijanje zavrtnjeva. Druga inovacija na savremenim amortizerima Ako se to dogodi. ali postaju tvrdi kada naidu vece neravnine. Pogledajte da Ii je spoljasnjost cilindra amortizera ostecena. Ovaj nadpritisak omogucuje boiji rad amortizera u teskim usiovirna.

"-----SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE I I J Zadnje YeSanje sa zavojnim oprugilma (1) i oscilujuCim ramenima (2) umesto !isnlltih opruga. Kada ste i to zavrsili. Zamenite i drugi amortizer ponavljajuci postupak po tackama 3 do 6. Amortizeri su donjim krajevima (3) vezani na Osoyinu a gornjim (4) nil sasiju. Skinite amortizer. spustite vozilo. 6. 1 oSQvine. tako sto cete izvlaCiti iIi uvlaeiti teleskope amortizera koliko je potrebno. Podesite donje veze amortizera prema odgovarajuCim prikljuccima na vozilu. prema obrnutom redosledu taeaka 1 i 2. i gore i dole. zatim propisno pritegnite sve zavrtnjeve. Postavite podloske i druge elemente na gornji prikljucak amortizera.. 8. da biste prisli vezama amortizera. Postavite elemente za ucvrsCivanje i na donji kraj amortizera. postupite na sledeCi nacin pri zameni prednjih amortizera: 398 ----- ----- . ubacite amortizer i blago pritegnite gornji zavrtanj. 5. Zamena prednjih arnortizera Ako sistem vesenja vaseg vozila nije izveden sa MacPherson-ovim (Makferson) stubovima. 7. UCi- nite to odgovarajucim kljucevima.

i osigurajte ga sa postoljima. I I I: Odvajanje donje veze amortizera okastjm kljucem. 4. Odvrnite tu navrtku i skinite je. podesivim kljucem drzite kraj navojne 'lipke. ova veza je skrivena iIi zaklonjena elasticnim zaklonom postavljenim preko prednjeg gornjeg zida blatobran a (»kosa«). POdignite prednji kraj vozila. I j 399 .SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1. Podignite poklopac motora (»haubu«) i pronadite gornju vezu amortizera. Postavite podmetace uz zadnje tockove. 2. 3. Ovim tete spreCiti okretanje navojne 'lipke za vreme odvrtanja navrtke za pricvr'lCivanje. Napomena: Na nekim vozilima. koji 5. a malim viri iz navrtke. Ponovite tacku 2 i na drugom amortizeru. OdgovarajuCim okastim kljucem. uhvatite gornju navrtku za pricvrsCivanje amortizera. If I.

osigurajte zadnje toekove i podignite automobi!. je sto mnogi sistemi vesanja moraju biti ponovo eentrirani posle zamena stuba. Posto ste skinuli zavrtnje uzmite veliki odvijae iIi siljastu polugu da bi ste mogli razdvojiti donju vew stuba i oscilujueeg ramena. da bi ste izvr5ili rasklapanje na radnom stoln. koliko je potrebno da se izvadi stari ubaei novi umetak amortizera. Obeleiavanjem tacnog poloiaja stuba pre demontaie. su predvideni za opravku. i\ko vas ove dye teskoee ne navedu da ceo posao prepustite profesionaku. . 2. tako da se mora izvrsiti zamena celog stuba. U suprotnom. Napomena: ovo se odnosi sarno na stubove koji 13. treba yam alat za stezanje opruge kako biste je mogli demontirati sa gornjeg del a stuba. nemojte jos ski dati ove zavrtnjeve kako bi driali stub dok oslobadate donju vezu. Kredom iii flomasterom obeletite poloZaj . koristeCi odgovarajuei okasti iIi nasadni kljuc. Na drugom tipu vozila. Ponovite taeke 5 do 9 za suprotni amortizer. . 7. Sami ne moiete izvrsiti dovoljno tacno eentriranje trapa. Ako postoji moguenost popravke. Odvmite veliku navrtku na vrhu stuba za jedan iii dva kruga. Zategnite ruenu koenieu. Ako menjate kompletan stub. 9. moZe vam ustedeti centriranje trapa posle zamene.SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 6. evo kako eete to sami uraditi: l. da ga mozete izvuei napolje sa donje strane. kada stegnete oprugu pomoeu alata. 11. morate prvo skinuti tri zavrtnja koji priteiu montainu plocu amortizera za karoseriju. gde ee biti popravljen. t~ . a potom moiete izvaditi amortizere odozgo. Skinite navrtke za prievrsCivanje donjeg kraja amortizera. Novi amortizer istegnite potpuno pre montaie. Prostor aka tocka je takav da omogueuje naginjanje kuCista amortizera. Postavite novi amortizer veze. 12. moraeete po svoj priliei da vrsite ponovno centriranje trapa. 8. NEMOJTE je jos skidati jer drii gomje komponente stuba. stub se moze rasklopiti. Na nekim vozilima. "Nepopravljiva« varijanta je zatvorena i potom zavarena. Makfersonov stub nije uvek pogodan za am aterski rad. obrnutim postupkom iz tacke 5. mogu se popraviti na dva naeina. ukljuCivo i oprugu.~ vadi sa gomje strane. ali moiete to obaviti i naknadno u speciializovanom seIvisu. Navrtku eete skinuti doenije. Ako je to slueaj. taka da se stari elementi amortizera mogu zameniti novim patronom amortizera. da bi se prislo kuCistu amortizera. onda tako i postupite. Postolja postavite tako da su oscilujuca ramena potpuno slobodna. sarno gomji dec stuba. Otpustite zavrtnje iii navrtke gom]e noseee ploce. Na nekim vozilima. 400 odstupaju po svom polozaju u odnosu na one na starOffi. posle pravilne montaze gornjeg dela stub a. sto je naravno skuplje.' 3. . jeT otvori zn pricvrsCivanje na navorn rezervnom delu mogu dosta da Zamena Makfersonovog stnba Makfersonov stub moze biti izveden tako da se moze popraviti iIi zameniti. ~. amortizer se Drugi razlog koji oteiava rad amateru. Napomena: U nekim slucajevima. mozete odneti ceo sklop u servis. Izvadite amortizer sa donje strane. Na drugim vozilima morate izvaditi ceo stub. Tu sad. prethodno odvrnuvsi. moie biti u pitanju jedan iii dva zavrtnja za prievrseenje iii dva ekscentriena zavrtnja. (Ako ne moiete da pozajmite takav alat. potpuno zavrtnjcve gornje nosece ploce. zavrtnjeva za pricvrsCivanje na oba kraja stuba. Ako je stub "popravljivog« tipa i imate dovoljno prostora oko toeka. S. prievrstite donje 10. Stubovi predvideni za popravku (»osveienje«). centriranost trapa se ne remeti. Prvo. bez oslobadanja donje veze stuba. centriranje se podesava preko ekseentrienih zavrtnjeva na donjem kraju stuba. mora da se demontira i da se ukloni opruga. Pricvrstite gomje veze oba amortizera. Skinite zavrtnje koji vewju donji kraj stuba za osovinicu rukavca. \ . Spustite vozilo. 4. Zatvorite haubu i uklonite klinove tockova. a moida ga moiete i zameniti za vee remontovani.

CD I Ake je crevo kocnice pritvr. Olabav!te gornju veliku navrtku ouvijanjem za jcd::m do dva kruga. Navrtku cete skinUli tek kild stub izvadite IX vozila i slegnete oprugu.= SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Podignite vozilo taka da se osianja on sasiju iii karoseriju.sceno za stub. kaka hi oscilujuca ramena ost<lla d<l slobodno vise. ako koristite slUbeye "popnlyljivog<' tipa. aka vrsite l<lffienu makfersonovih stubaYa. ~kinjte garnjc priteznc z<lvrmje (1) 401 . Os!obodite ga i uklonite pre vadenja stuba_ Ake se radi 0 »popravljivim« slUbovima. !i F=========~~ Krcdom Hi tlomasterom povucite liniju (1) preko vrha makfersonovog stuba i montazne ploce. a ima dovoljoo mesta da se isti izokrenu napoije bez razdviljanja donj/: veze. pre nego sto demontiratc i jednu od ve:w stuba sa YQzilom.

Sada skinite i zavrtnje gomjeg kraja stuba i izvadite ga iz automobila. i ulazile prljavstina i vlaga.---@ ) Pailjivo postavite ala! za sabijanje opruge nll oha kr~ja i sabite je {aliko da se njeno gornje sedistc rastereti. Upozorenje: Opruga je pod znatnim napanom i morale biti izuzetno paz/jivi i apremi. koje moie izazvati iskakanje opruge. skinite osigurac sa driaea creva i oslobodite crevo. Na nekim vozilima. Pre nego sto skinete zavrtnje koji jos uvek drie stub vezan gornjim krajem za karoseriju. 7.. Sigurnije je da posta~'ite stub u stegu pri sabijanju opruge. Ako jeste. na suprotnim stranama. tu se nalazi cevni prikljucak za crevo kocnice. tako dane dode do iskosenja. Zavrtnje priteiite ravnomerno. ona se mora skinuti i posta viti na novi stub. proverite da li je moida crevo koCionog sistema vezano za stub. (5) opruga. (6) sklap Makfersonovog stuba. skinite veliku centralnu navrtku sa stuba 8. Monta±na skica skJopa tipicnog makfcrsonovog stuDa. pa morate taj spoj rastaviti.SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE !---@ i \ . (2) sediSte opruge.'1:. tj. Kada ste sabili oprugu i odvojili je od gornjeg sedista. Pailjivo postavite alat za sabijanje opruge na oprugu i sabijte je toliko da gomje sediste opruge ostane slobodno. kako ne bi curila kociona tecnost. Ako koristite alat koji se sastoji od dva zavrtnja sa hvataljkama. neoptereceno naponom opruge. U tom slueaju zacepite oba otvora. 402 .. Ako stub sadrii oprugu postavljenu oko njega. Sada ga moiete zameniii iIi popraviti. (4) zOlstitnik od prasine. (1) gornja veza i os!onac. pazite da hvataljke budu tacno po sredini opruge. Alat sa stegom je najbolji jer drie potpuno sigurno oprugu u sabijenom stanju. i (7) zavrtnji donje veze.· 9. Morate skinuti oprugu i ako je u pitanju »popravljiva« varijanta. (3) granitnik oscilovanja »federovanja« vozita. 6.

kuCiste je na gornjem delu zavareno. Posle ubacivanja patrone. uo"d1e noyu pn!ronu (J). Ako je stub »popravljivog« tipa. podu. moze se desiti da yam je centriranje u redu. Postavite sve elemente gornje veze stub a obrnutim red om od demontaze. zatim pazljivo skinite i oprugu. proverite oznake koje ste uertali kredorn iii flomasterom. da nema nekih zaostalili del ova i ubacite novu patronu. Mozete uhvatiti stub i u stegu ali pazite da ne ostetite iIi deformisete bilo kuCiste stuba iIi donji prikljucni haj. pa cete imati gomilicu raznih delova na svi stuboyi sa oprugom oko kuoi'ta). Vratite oprugu na stub kako je i bila (ako je na vasem vozilu takvo tehnicko resenje. Ako je stub "nepopravljivog« tipa. kako biste ga mogli vratiti. za vreme. no vrhu kuCista nalazi se velika navrtka pritegnuta na centralnu sipku stuba. uspite ca. obrnutim redosledom. i sediste opruge. 13. Vazduh mora biti odstranjen iz kocionog sistema da bi koenice ispravno funkcionisale. N<l~pi[c i caslcu Slarog ulja u kuCiste. 11. jer nisu 10. ali veCina ih nerna. pripadajuce montazne elemente. Ostavite oprugu zajedno sa alatom za stezanje. Ako nemate odgovarajuCi kljuc. Ako je kuCiste osteceno. demontaze stuba. ' 15. zaplivnJ prstcn (2). Na gornji kraj sipke stuba postavite novu navrtku i pritegnite je prema uputstvu proizvodaca. da bi ste skinuli ovu nayrtku.JL . zatim veliku navrtku kueista i pritegnit~ je cvrsto. Skinite navrtku i istresite stare unutrasnje elemente. j centr. 16. Neki stuDoyi imaju patrone u unutrasnjosti kuCista. Sada montirajte stub nazad u vozilo prema tackama 2 do 7. mora se zameniti novim. ponavljajuCi prethodni postupak obrnutim redom. Sacuvajte staro ulje. sada ga sastavite i ispustite vazduh iz koCionog sistema (pogledajte odgovarajuce poglaYlje "Sistem za kocenje«). U suprotnom produzite ovako: 12. Ako su oznake na istom mestu. Ako ste bili prinudeni da rastavite crevo koenice. skinite gornju nosecu plocu.ieu starag ulja aka patrone_. U tom slueaju jednostavno odbaeite stari stub i postavite oprugu i sve elemente gornje veze na novi i ugradite ga na vozilo. tj. (Ulje potpomaze prenos toplote koja se razvija u patronu stub a za yreme voznje). Proverite da Ii je kuCiste stuba potpuno prazno. ring). mozete skinuti alat kojim je stegnuta opruga. Pre nego sto pritegnete gomje iIi donje zavrtnje koji vezuju stub za ostale delove vesanja voziIa.\!nu nai:rtku (3). mozete se koristiti klestima za cevi koje koriste vodoinstalateri.SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Kod »popravljivih« stubova. Kad je gornja nayrtka segnuta.. na primer ima pukotine iIi ulubjenja. kako jeste. 14. Nemojte sipku drzati kIestima ili kljucem za vodovodne cevi. 403 1 . jer se maze ostetiti fino obradena povrsina sipke a time i zaptivka na ulazu u kuCiste. Postavite novu gumenu zaptiyku ("0.

koja ide celom sirinom vozila i vezuje se na botne spone. Sklop pratece poluge. Veza boone spone tj. i vati za uobicajeni evropski polozaj upravljaca na levoj strani. Bocne spone preko svojih krajeva (krajevi spone) vezuju se na vrat rukavea tocka. na desni tooak. Boene spone povezuju vrat rukavea tocka i prenosnu polugu (eentralnu sponu).. a drugi za levu bocnu sponu. Napomena: Pojam levi i desni u ovom slucaju se osnovi Upravljacki mehanizam. jedan za prenosnu polugu a drugi za desnu bacnu sponu. I prateca poluga moze biti sa dva otvora. Ona je vezana na prenosnu polugu upravljackog sistema. je relativan. Sarna noseca konzola l Pitmanov me h anlzam za __ . Ponekad Pitmanova poluga ima dva otvora. jer su zglobne veze na Pitmanova poluga je svakako metalna. I ovo je najcesCi slucaj.. levi je tada desni i ol:irnuto. Ovo je uobicajeno ali ima i drugih resenja. Aka se radi 0 vozilu sa upravljacem na desnoj strani treba ih uzeti suprotno. Uloga upravljacke kutije je da obrtno kretanje upravljaca i njegove osovine) pretvori u pravo!inijsko bocno pomeranje poluga upravljackog sistema prednjih tockova. Prenosna poluga se pricvrscuje za desni zid motorskog prostora pomocu pratece poJuge nazvane jos i pomocna po lug a iIi »ienjivac«. Duzina prenasne poluge se podesava u svrhu postizanja jednog od elemenata eetriranja prednjeg trapa. njima. ali uz dovoljno mogucnosti da se »Qseti« put.llnom sponom) je navojna. Zglobovi upravljackog mehanizma ne smeju imati zazora iIi ce tockovi »igrati« u voznji i izazvati vibracije upravljackog mehanizma. i Zamena krajeva bocnih spona Ret je 0 ~ I bocnim sponama. Ovo se obavlja na utvrden naCin. ima dva osnovna del a: samu polugu i noseou konzolu. Mehanizam za upravljanje prikazan na sliei izveden je tako da se postavlja iza osne linije prednjih tockova. tj. Oba mogu i sa servopogonom. zavisno od konstruktivnog resenja. uz minimum naprezanja vozaca. njenog unutrasnjeg kraja sa prenosnom po!ugom (eentr. koji se zove »uvlacenje« prednjih I 404 • ~----~ . Kada je ova duzina po desena kako treba. 1\1 SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE ! eIJlm se okretanjem oko vertikalne ose omogucuje skretanje vozila. Prenosna poluga se zove i centralna spona. u pitanju je Pitman sistem. duzine oko ·15 ern postavljena ispod upravljacke kutije.biti uizvedenaizraduje na dva naCina: sa Pitmanovom polugom i zupcastom letvom. Napomena: Na sliei je prikazana konstrukeija na kojoj bocne spone povezuju direktno vra! osoviniee rukavea (tocak) i prenosnu polugu.. Prenosna poluga je ustvari eev ciji kraj ima unutrasnji navaj u koji se uvrce odgovarujuce navojno stablo bocne spone. Ako osovina upravljaca na vasem vozilu posle izlaska iz kabine. jedan za prenosnu polugu. ulazi u kutiju upravljaca pricvrscenu na bocni zid sasije iii karoserije u motorskom prostoru. Vertikalno pomeranje ovog dela upravljackog mehanizma sprecava se ugradnjom letista u nosecu konzolu iIi jedne duge gumene caure. ali ima konstrukcija gde je citav mehanizam smestem ispred ose tockova. upravljanje Alat i materijal: • • • • • • • • • • • • • • • • • Podmetai'i za tockove Dizalica i sigurnosna postolja Klesta Okasti kljucevi yiljuska za demontaiu (»pajser«) Gekic sa poluloptastom glavom Celicna cetka Zabravljiva klesta (»grip« klesta) Komad metal a tdine 3-4 kg Okasti kljucevi Pentrirajuca teen os! Krajevi spona Krpe Osnovna iIi pokrivna boja za metal iii drvo Raseepke Prenosna poluga Sklop pratece poluge i zavrtnji za pritezanje pricvrscena je za karoseriju iii Sasiju na desnoj strani vozila. Ovaj sklop ima uJogu da drzi prenosnu polugu u potrebnom polozaju i da omoguCi pre nos kretanja upravljaca i na desnu stranu vozila tj. osiguranje se vrsi pritezanjem obujmice... Podesavanje duzine prenosne poluge vrsi se uvrtanjem iIi odvijanjem boone spone prema potrebi.

ali je korisno. Pitmanova paluga (2) vezuje sc na prenosnlJ polugu (centralnu sponu) (3). taka da yam mehanizam za vesanje stoji sto blize horizontalnom polozaju. kako bi se otkrio eventualni zazor. vozilo mora biti oslonjeno na svoje tockove. Zglobovi krajeva spona koji imaju vertikalni zazor moraju se zameniti.SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE II 0 I I 'I I. 2. Poddavanje se uvek vrsi tako da je razmak prednjih tockova meren ispred teorijske ose nesto manji nego iza ove ose. Osigurajte zadnje tockove sa podmetaCima. a ne podignuto. Dva puta prove rite da Ii ste kupili odgovarajuCi kraj ili krajeve. osovina uprav!jaca ide do upravljackc kutije (1).ne spone se moraju zameniti cim se pojavi vertikalni zazor u zglobovima. Da bi se ovo pravilno utvrdilo. jer je ona i pravljena tako da se moie obrtati. . vodite racuna da nisu isti levi i desni kao ni unutrasnji i spoljnji krajevi spona. Kada kupujete krajeve spona. Ako menjate sarno jedan od krajeva bocne spone. 4. tockova. koja je pricvrScena zavrtnjim<l na sasiju. Zamena krajeva spona se vrsi na sledeCi naCin: 1. Odvrnite i skinite krunastu navrtku pomocu okastog kljuca.:s I )L ® 0 CD \ ~ ~ \ Kod upr41vljackog meh. Napomena: Ovo nije bas neophodno. 405 . Krajevi boe. koja prenosi krctanje na bocne spone(4). Provera ispravnosti zgloba kraja spone vrsi se tako sto se jednom rukom cvrsto uhvati bocna spona odmah do zgloba i pokusava snaino pokretati gore-dole.I 0 I ra. Podignite prednji kraj voziJa i postavite sigurnosna postolja.. 3. Nemojte da vas zavara mogucnost obrtanja bocne spone. morate koristiti penetrirajucu tecnost da biste olaksali demontaiu.mizma sa pitm::movom polugom. Klestima izvadite rascepku iz krunaste navrtke kraja spone i bacite je.

Koristite se demo. Okastim kljueem olabavite obujrnicu za osiguranje navojnog spoja boene spone i njenog unutrasnjeg kraja.SISTEMZA UPRAVLJANJE I VESANJE Uvucite kljun viljuske za demontazu izrneau vrata osovinice rukavca i kraja spone i udarajte pO viljusci cekieem. to obiono ide tesko. 8. 11.>pone) (5) i vrata osovmice rukavca (6). morate ga prvo odvojiti. Posto je to veza konusnog stabla i konusnog otvora. Nanesite boju i na novi kraj spone tacno onako kako je i na starom. Da biste demontirali kraj spone. vee tim raspolazete. 5. -. 8) CD In"ucile rascepku (I) i skinite krunas[u navrtku (2). 12.iuskom (3) odvojlc kraj bocm: spone (4) od njenog kraja (kraja botne . Uvucite konusno stable kraja spone u vrat rukavca tocka. Ovim ste oznaCili dokle treba uvijati novi kraj spone kako bi centriranje tockova ostalo isto. od spregnutog dela. Uvmite novi kraj spone u CtV bocne spone sve dok bojeni deo ne doae do cela cevi. 9.taznom viljuskorn (kao na slici) i cekic sa okruglom glavom. 406 r 1 . ® 7. Otistite navoj na tom kraju spone celicnom cetkom i krpom. Odvmite kraj spone pomocu zabravljivih klesta (»grip"). 6. pa dcmonta±nom viJ. 10. f . Obojite ociseeni navoj svetlom sprej bojom iIi cetkicom nanesite boju iii temeljnu boju. ~ r Rasccpkom (1) osigurava 51! krunasta navrtka (2) koja pritetc konusno stablo kugJaslog zgJoba (3) kraja spone (4).

15. Skinite sklop pratece poluge. kao i sa veze prenosne poluge i Pitmanove poluge. Okastim kljueem pritegnite obujmicu za osiguranje. Provera se VIS} na isti naCin. obrnutim redosledom. Cekicem sa poluokruglom glavom udaraJte po suprotnoj strani prenosne poluge da biste olabaviii spoj klina boene poluge (spone) sa prenosnom polugom. demontirajte obe veze. Podignite prednji deo vozila i osugurajte ga sa postoljima. Postayite novi sklop pratece poluge na vozilo. ne zaboravivsi da iskrivite rascepke.. Bacite staru rascepku. Spustite vozilo. 8. 6. Skinite rascepke i krunaste navrtke sa veze prenosne poluge i pratece poluge. ne pokusavajte da sami izvrsite popravku iii zamenu. upravljacke osovine. lstina' ovi sklopovi retko se kvare. upravljacke kutije iii Pitmanoye poluge. Skinite krunastu nayrtku okastim kljueem. 11. 10. 3. Klestima izvadite rascepku jz veze prenosne poluge sa pratecom polugom. vezujuCi je prvo sa prateeom i Pitmanovom polugom. Rascepku bacite. Cvrsto ih stegnite nasadnim kljucem. Podignite prednji deo vozila i osigurajte ga sigurnosnirn postoljima. Zamena prenosne poluge Prenosna poluga je jednodelni komad. Postavite teti komad metal a povrh otvora u Rrenosnoj poluzi u koju se montira boene spona. Montirajte novu prenosnu polugu. Ne zaboravite da iskrivite razscepke. postupajuCi obrnutim redosledom po tack am a 3 i 4. 7. Postupiti obrnutim redom prema tackama 3 i 4. Spustite vozilo prema tacki 1 i 2. 4. po pratecaj poluzi da bi ste olabavili klinasti zavrtanj ave veze. 8. OdgovarajuCim nasadnim kljucem skinite zavrtnje koji drle nosac prateee poluge na karosefiji. 4. 3. Klestima izyucite rascepku unutrasnjeg kraja jedne od boenih spona. Pritisnite prenosnu polugu kako bi se oslobodila prateea poluga. Uvucite novu rascepku i kiestillla savite krajeve. PoveZite pratecu polugu novog sklopa sa pre.. Sarna poluga ovog sklapa vezana je jednilll krajem za kraj prenosne poluge. 10. 6. 9. mora se zameniti ceo sklop. iii sasiji. Ne zaboravite da savijete krajeve rascepke. J edan kraj se vezuje za Pitmanovu polugu. Upravljacka kutija lake i sami mozete da ustanovite da Ii je upravIjaeka kutija u stanju zadovoljayajuce ispravnosti iii ne. Za ovo su potre hni spec ijalni alati za demontazu. 9. prema taekama 1 i 2. nutim postupkom prema tackama 3 i 4. 7.SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 13. Odvrnite krunastu navrtku pomocu odgavarajuceg okastog kljuea. Krajevi prenosne poluge mogu imati zazar kao i botne spone. obrnutim redosledom iz tacki 1 i 2. uhvatite cvrsto rukom za prenosnu polugu u neposrednoj blizini njenog spoja sa prenosnom polugom i pokusajte da je drmate gore dole. nosnam polugam mehanizma za upraYljanje obr. Zamena sklopa pratece poluge Sklop pratece po luge nosi desnu (putnicku) stranu prenosne pOluge. Vratite krunastu navrtku'i pritegnite je tako da moiete ubaciti novu rascepku. 5. 11. prema postupku u tack am a 3 i 4. Spustite vozilo. a drugim je »sarnirno« vezana (putem osovinice) za svoj nosae. 16. drugi za pratecu polugu. Demontaza odnosno zamena sklapa pratece poluge vrsi se ovako: 1. Da biste proverili sklop pratece poluge. 14. koristeCi taeku 5 objasnjenja "Zamena krajeva bocnih spona«. Poveiite boene spone sa central nom (prenosnom polugom). Napomena: Ne udarajte cekicem pei boenoj sponi iii njenom klinu. Skinite prenosnu polugu. NoseCi deo ovog sklapa pricvrscen je za sasiju iii karoseriju automobila sa dva iii vise zavrtnjeva. Koristite nove zavrtnje za pricvrscenje . Udarajte cekicem sa poluokruglastom glavom. 12. 5. Aka se pojavi znatan zazar U sarnirnom zglohu koji vezuje pratecD polugu i njen nosac. KoristeCi demontaznu viljusku i poluokrugli eekic. Ponovite tacke 3 do 5 na drugoj bocnoj sponi. Osigurajte zadnje tockove sa podmetacima 2. Aka zazar postoji zamena prenosne po luge se vIsi na sledeCi nacin: 1. prievrseujuCi prvo zavrtnjima nosac za sasiju iii karoseriju. odnosno njihovim krajevima. 407 . Osigurajte zadnje tockove sa podmetaCima. 2. Krajevi prenosne poluge imaju jos i navojne otvore za vezu sa bocnim sponama.

kraj spone se mora zameniti. Veza Ietve i boenih spona je kuglasta sa mogucnoscu podesavanja putem navojne veze i retko se kvari. zatim boene spone i njihovi kra. 3. puno isti natin kao kod Pitmanovog sistema za upravljanje. 2. na svakoj strani vozila. Zupeasta' Ietva je smestena u cevasto kuCiste.titu zupeaste Ietve od prljavstine i vode. postavljaju se na izlazni deo kuCista Ietve i vezuju se na bocne spone. jer bisle mogli poremetili 408 . jer se pocepao iIi je previse star. sta letva je jedna ee!iena sipka. Okretanjem zupcanika pomeramo Ietvu na jednu iIi drugu stranu. Zastitni rebrasti gumeni mufovi. eija je jedna strana nazubljena i uzubljena sa zupcima malog zupeanika koji se nalazi na kraju upravljacke osovine. Osigurajte zadnje lockove sa podmetaCima.. prieYrSceno je na sasiju iIi karoseriju pomocu odgovarajucih nosaca s_e zavrtnjima za pritvrscenje. Cevasto kuCisle zupeaste Ietve. Sarna zupca- Provera ispravnosli krajeva span a vrsi se na pot. Ovaj zglob ne sme imati vertikalnog zazora. zupcanik (1) uzub!jen je sa zupcastom letvom (2). Na izlazu iz kuCista nalaze se zastitni rebrasti gumeni mufovi. Podignite prednji kraj voziia i osigurajte ga sa postoljima. Ciji su krdjcvi Z<lsticeni gumenim rebrastim mufovima (3). Krajevi zupeaste letve veiani su na boene spone koje pravolinijsko kretanje Ietve pre nose na vratove osovinica rukavaca tocka i take zaokrecu lockove. jevi koji se vezuju na vratove osovinica rukavaca letvom Mehanizam za upravljanje sa zupeastompretYara obrtno kretanje osovine upravljaca obujmicama i sIuze za za. Napomena: Nemojte odvrtati kontra navrtku vise ad pola kruga. Osovina upravljaea je upravna na sklop zupeaste Ietve. Ako se to desi.. u pravolinijsko boeno pomeranje pomocu jednog zupcanika i zupeaste IetYe.SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Upravljacki mehanizam s-a zupcastom letvom Alat i materijal: • • • • • • • • • • • • • PodmelaCi za loekove Dizalica i sigurnosna poslolja Viljuskasti kljueevi Klesta Okasti kljueevi Demontazna viljuska Poluloptasti cekic Zabravljiva klesta (»grip« klesta) Odvijac Krajevi boenih spona Zastitne rebraste gume Litijumska maziva mast Rascepke Kad uprayljackog mchanizma sa zupcastom let Yom. Uhvatite cvrsto kraj spone i drmajte gore-dole. Veza bocne spone i vrata osovinice rukavca je kuglasta sa konusnim klinaslim zavrtnjem. Zupeasta Ietva je syojim krajevima vezana na boene spone. Zamena krajeva bocne spone i zastitne gume loekova. Zamena kraja spone iii ovog mufa vrsi se prema sledecem postupku: 1. Sve je ovo smesteno u cevastom kucistu sklopa zupeaste Ietve. Ako se pojavi i najmanji vertikalni zazor u zglobu. Na oba mesta prievrcuju se Ponekad je potrebno zameniti gumeni rebrasti muf. Viljuskastim kljucem popustile kontra navrtku na unutrasnjem kraju spone i odvite je za pol a kruga. popravku prepustite profesionalcu. Sklop je postavljen popreeno izmedu prednjih loekova vozila.

. Viljusku uvucite izmedu vrata osovnice rukavca i kraja spone i udarajte po drugom kraju viljuske cekiCem. Kod upravijackog mehanizma sa zupCaslom letvom i servo pogonom."./--0 I II Zupcanik (1) postavljcn fia kraju upravljacke orovine (2) pokrecc ZUPC3StU letvu (3) !evo i desna. 409 . Okastim kljucem skinite krunastu navrtku. Baeite staru rascepku. kada zavrsite montaiu novih delova. 6. Klestima izvueite raseepku iz krunaste navrtke koja osigurava vezu kraja spone i vrata osovinice rukavea tocka. S. " / / / / II ':/ y' 1-. 4. centriranje prednjeg trapa._ . potom demontainom '1iljuskom (3) odvojte kraj bocne sponc (4) cd boCne spone (5) i osovinice rukavc:! (6). / £ \. I Skinite rasccpku (1) i krunastu navftku (2). Razdvojte vezu pomocu demontaine viljuske i poluloptastog cekioa.1I_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ .= SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE I I ! ~ CD \ / .. creva (1) prenosi pritisak hidraulicne teenosti od pumpe (2) na upravljacku kutiju (3).

Skinite klesta i kljuc. Drzite zabravljivim klestima cev spone dok odvijate njen kraj. 15. 12. UoCieete je po tom polozaju kao i po tome !ito na prednjoj strani ima kaisnik koji nasi remen prebaeen i preko kaisnika radilice. ali r ! F.SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 7. Drugo ide od rezervoara pumpe na drugi prikljueak upravljacke kutije. sa strane. Dodajte malo litijumske masti u kuCiste letve. Gubitak pritiska i time izostajanje servo-efekta. 14. 17. Jedno polazi direktno od ledne strane pumpe i ide na upravljaeku kutiju. zamene. sistem sarno vozaeu tanje upravljaea. Mehanicko ostecenje servo sistema je u stvari osteeenje nekog unutrasnjeg elementa i manifestuje se bukom. Spustite vozilo obrnutim redom prema taekama 1 i 2. Preko jednog konzolnog nosaca pricvrscena je za biok motora. . prema postupku opisanom za alternator. Pumpa je sa ostalim delovima servo uredaja vezana sa dva creva. Proverite stanje remena i dotegnite ga ili zamenite ako treba. 13. dok uvreete novi kraj spone. Podmazite slobodni dec navoja izmedu kontra navrtke i kraja spone. Rad hidrauliene pumpe prenosi se kroz sistem ventila i hidraulicnih cilindara (sa klipovima) i drugih pripadajuCih del ova na mehanizam za upravljanje i tako smanjuje naprezanje vozaea. Pravilno stezanje mozete postiCi tako sto cete zabravljiva klesta i viljuskasti kljuc driati blisko paralelnom polozaju i klesta vuCi prema sebi a kljuca gurati »od sebe«. 18. 20. 10. Postavite novu zastitnu gumu pazljivo je previ aced preko kontra navrtke da se ne pocepa. u odeljku »Zamena remena alternatora« u poglavlju »sistem za punjenje«. mehanicko osteeenje koje maze izazvati buku i gubitak pritiska. Stegnite krunastu navrtku okastim kljueem tako da se moze uvuCi nova rascepka. KoristeCi zabravljiva klesta. Provucite klinasti zavrtanj kraja spone kroz otvor na vratu osovinice rukavca. Servo upravljac upravljac u trebalo da naziv S ervoovog uredajastvari biolaksavajer bude okrehidraulieni upravljaea sa servo pojacanjem. Curenje je najeesCi problem kod servo upravljaea. Uvucite novu rascepku i savite joj krajeve klestima. kao i curenje teenosti. Gubitak pritiska pumpe moze biti izazvan niskim nivoom tecnosti u rezervoaru pumpe i labavim iii istrosenim remenom koji proklizava. Prievrstite gume obujmicama. Opravka servo uredaja je prilieno komplikovana stvar i zahteva specijalne alate i veStinu 410 Za prosecnog amatera nije preporuCljivo da se u ova upusta. ! .· koje ide direktno od pumpe na upravljacku kutiju cirkulise ulje visokog pritiska od pumpe ka upravjackoj kutiji. Drzite evrsto zabravljiva klesta koja treba da su jos uvek na sponi i viljuskastim kljueem dotegnite kontra navrtku. Hidraulicni pritisak u servo sistemu. 1: 1 . 19. ostvaruje pumpa koja je smestena na levoj (vozaeevoj) strani motorskog prostora. jer kroz njega cirkulise povratno ulje niskog pritiska. Potoje tri osnovna uzroka koji ugrozavaju rad hidraulienog servo sistema. Moze se pojaviti bilo gde na sistemu. obrnutim postupkom iz taeke 9. UvrCite sve dok ne dodete do kontra navrtke. Odvrnite kraj spone i skinite klesta. skinite ih posto ste ~prethodno olabavUi stege na njima. da bi ste nadoknadili dec koji ee biti odbaeen sa starim gumama. Kroz prvo crevo. U stvari to crevo se vraca na pumpu. 11. 9. 8. Ako zastitne rebraste gume treba da se Ala! i ma!erijal: • • • • • • • • • • • Podesljivi kljuc Viljuskasti kljueevi Odvijae Okasti kljueevi Teenost za servo uredaj Pogonski kais Krpe Creva hidraulicnog servo uredaja Obujmice za creva Posuda za ispustanje teenosti Pumpa hidraulienog servouredaja '1 16. drzite sponu da se ne okreee.

i (4) Pitmanova poiuga. Obieno se curenje moze lepo uociti. J obieno se prvo nalazi iza kaisnika hidraulicne pumpe. Opravka upravljacke kutije je posao za profesionalnog mehanicara. creva se moraju zameniti. creva i curenje pumpe. To su pomenuta popravka iii zamena remena. (3) Rezervoar hidr::mlitnog ulja i pumpa.-SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE ~/ _---~/L-----o I II ILI~ Tipicni delav) upravljacKog mehanizma sa Pitmanovom poiugom i servo pagonom. kao ina prikljucku creva visokog pritiska. Zamena creva visokog pritiska Ako creva Cure i ne moze se nista postiCi dotezanjem prikljucaka ria mestu curenja. Zatim na drugim spojevima creva kao i na prikljuccima upravljacke kutije. (2) cn::vo visokog: i niskog pritiska. zbog specijalnih alata i vestine. Kada ste utvrdili mesta curenja zaustavite motor. gde se nalazi zaptivac pogonskog vratila pumpe.krpom obrise iscurelo ulje i ukljuCi motor. Medutim tri operacije mozete i sami uraditi. 411 . posledecem postupku: Napomena: Ovaj po stupak je istoveten i za zamenu creva niskog pritiska u najvecem broju slueajeva.. (1) upravljacka kutija iii glava upravijabl. Jedan od naCina da se utvrdi tacno mesto curenja je da se .

kako se ne bi okretao. 5. Uklonite krpe i obrisite tragove tecnosti. 2. Postavite krpe ispod prikljueaka creva. 3. Napomena: Ako se u pocetku euje jedan kratkotrajni zavijajuci zvuk. Postavite novo crevo prema obrnutom postupku u tacki 2. Na nekim instalacijama trebace yam i viljuskasti kljue da pridrzavate susedni element prikljucka. Pomocu pOdesivog kljuea. Oslobodite crevO i drzeCi krajeve nagore. 412 . 4. skinite prikljueke creva visokog pritiska poCinjuCi ad upravljacke kutije. to je normalna pojava. Servo uprav!jac u mehanizmu sa zuptaslOrn lctvom na automobilima peto. 6.SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE 1 1. da ne bi curila teenost. Startujte motor i okrenite upravljac polako na leva pa nadesno da biste odstranili vazduh iz sistema. izvadite ga iz motorskog prostora i bacite.

Podesite zategnutost remena prema postupku »Zamena remena alternatora« U Curenje na vratilu remeniee. Startujte motor i akreCite vol an polako ulevo i udesno da biste odstranili vazduh iz sistema. Primaknite posudu za prihvatanje ispustenog ulja iz pumpe i cvrsto uhvatite pumpu zajedno sa ere virna i iscedite ulje. da ne bi eurilo ulje. Pomerite sada pumpu suprotno od motora. Skinite poklopac za punjenje na pumpi i naspite odgovarajuce ulje (hidraulicnu tecnost). Vratite poklopac na otvor za punjenje. Pomerite pumpu prema motoru i skinite remen. izraiena tenden- cija za preteranim zaokretanjem upravljackog sistema iii neuobicajeni sumovi i buka iz pumpe su indikacije neispravnosti servo upravljaca. 11. 7. 14. Dodajte ulje ako je potrebno. Okastim kljucem skinite zavrtanj na nosatu za podesavanje remena. Zamena hidraulicne pumpe 3. U tom slucaju odvijacem olabavite obujmiee creva. Postavite remen na kaisnik pumpe. Pumpa se zamenjuje po sledecem postupku: za punjenje{(. 15. treba zameniti pumpu. 5. 16. 4. Postoji i jedan podesljivi nosat koji . odmicuCi im krajeve. 6. 9. Okastim kljucem odvite ove zavrtnje. 413 . da biste mogli skin uti crevo. 3. oteiano upravljanje u normalnim uslovima voznje. 19. 4. Postavite pumpu na nosac obrnutim postupkom tacke 4. Pomerite pumpu ka motoru i pricvrstite nosac za podesavanje. 17. 6. 7. 10. U gasite motor. 13. Ako ste proverili iii zamenili remen i creva i jos uvek imate problema sa servO upravljanjem. 1. Skinite creva visokog i niskog pritiska prema ranije opisanom postupku. da biste mogli priCi zavrtnjima za pricvrscenje pumpe na nosac. 8. Startujte motor i ostavite ga da radi najmanje jedan minut. I njih olabavite odvijacem. Napomena: Neka creva imaju obujmiee bez vijaka. 2. Postavite novo creva obrnutim postupkam iz tacke 2. 2.f ? l' SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE Zamena creva niskog pritiska Povratno crevo se zamenjuje na sledeCi naCin: 1. Neka povratna creva niskog pritiska nemaju prikljucak ("holender«). Uklonite krpe i obrisite tragove ulja. Postavite nove obujrnice na novo crevo. Odnesite pumpu u servis na popravku iIi je zamenite za remontovanu. 12. Pumpa je montirana na nosacu koji je pricvrS- odeljku »Sistem cen na blok motora. Ostavite pumpu u motorskom prostorll ibaeite staro ulje. prema tacki 1. 18. Jedan iii dva zavrtnja drie pumpu na nosacu. drieCi krajeve nagare. Skinite poklopac za sipanje tecnosti. Skinite crevo. Skinite pDklopac otvora za punjenje uljem i proverite nivo.omogucuje zatezanje remena. Bacite i crevo i obujmice. 5. Postavite krpe ispod prikijucaka creva. Postavite creva na novu pumpu prema tacki 8.

Snajvazniji sis tern na vasem vozilu. Sve komponente sistema za koeenje ne habajll se niti kvare istovremeno mada to ponekad mazda taka izgleda. sto predstavlja dobar vremenski interval za skidanje i ispitivanje delova sistema za kocenje. Stagod uradili morate znati sta treba da ispitate.(5) prcdnjih di~k-­ kotnica i (6) zadnjih dobo~-kocnica. u koCione cilindre na tockovima. (3) dvodelni g/avni cilindar i (4) kotionc cevovode do. Stoga je moguce prebaciti teenost (ulje za kocnice) iz gJavnog koCionog cilindra. Provera Citavog sistema za kocenje je mnogo bolja. (2) servokocnicu iii vakuum ufcdaj. r. Sistcm obuhvata: (1) pedaJu kocnice. i r 414 .000 predjenih kilometara iii jednom godisnje. SiSlern za kocenje treba redovno pregled:ni i servisirati. Kreta- njem delova kocionih cilindara dovodi se frikcioni ~ • . Ukoliko vozite normalnom putnom brzinom vi ne ostecujete koCionu instal aciju pa moze da se desi da su yam kocnice gotovo istrosene a da vi to ne znate. (8) cclitno uze (»sajiu«) i (9) obrtnu polugu. Mazete da vozite na hiljade i hiljade kilometara a da nemate ni najmanje problema s kocnicama. mora se odmah zameniti. maze yam se dogaditi da iznenada stanete i otkrijete da Sll yam kaenioe neispravne. preko sistema cevovoda. rna koliko bio mali i naizgled nevazan. svakih 12. Mecllltim. Sistcm takode ukljutujc: (7) rucnu kocnicu.SISTEM ZA KOCENJE v redovno pregledati i servisirati a svaki defektan deo. On se mora a stanovista bezbednosti sis tern za kocenje je Jedini naCin da se sprece ovakve nezeljene situacije je redovan pregled kocnica. Principi hidraulike na kojima sistem za kocenje radi su veoma jednostavni. Oni se zasnivaju na fizickim zakonima. Jedna od njih je da fluidi (tecnosti) prakticno ne mogu da se sabiju.

Hidr<lulicna kociona lcellost 51! potiskuje kroz koCiane cevovode (5) j ddujr. Glavni kocioni cilindar Glavni koeioni cilindar i njegov rezervoar ispunjeni su koCionom teenoscu. Hidraulicnim vodovima ovaj cilindar pave zan je sa satelitskim ureclajima na svakom tocku (koCioni cilindri). Ovi ureclaji najbolje se mogu opisati kao cilindar s klipom na svakom kraju. Povratne oprugc (10) odvajaju papute ad dODosa kada 51! QtpU5!i pedala kocnicc. Stoga se na ovim sistemima sa disk-dobos koenicama koristi dvodelni cilindar. Ovaj cilindar ima klip i klipnjacu povezanu sa pedalom koenice. U tom trenutku hidraulieni pritisak je podjednak na svim cilindrima. kao vazduh na primer. Da bi se izbeglo prisustvo vaz- 415 . materijal (obloge koenica) u dodir s koeionim dobosima koji se okrecu zajedno s toekovima i time izaziva usporavanje iIi zaustavljanje vazila. tzv. Ovim se obezbeduje ravnomerna raspodela koeenja na tockove.: nl! klipove u kotionim cilindrima (6) koji pritiskuju parute (7) i obloge (8) 0 dabose (9). »tandem« glavni cilindar. Kao sto smo napomenuli. tecnosti se ne mogu sabijati ali mogu gasovi. Kod jednodelnog glavnog cilindra nepovratni venti I je unutrasnji dec glavnog cilindra i nalazi se u pravcu cevovoda za napajanje dobos koenice. U ovom slueaju nepovratni ventil se nalazi na izlazu iz glavnog cilindra u pravcu cevovoda za dobos kocnicu. Koeioni pritisak se ne moze preneti na bilo koji toeak pojedinacno sve dok koCione papuee na svim toekovima nisu u dodiru s odgovarajuCim koeionim dobosima.SISTEM ZA KOCENJE I I I ® Kod hidmulicnih kocnjca pritiskom na pedalu kotnice (1) pomera sc klipnjaca (2) i klip (3) u g!avnorn ciljndru (4). pa je veoma vaino da u sistemu hidraulienih koenica nema tragova (mehurica) vazduha. Kad vozac pritisne pedalu noine koenice glavni cilindar istiskuje fluid kroz vodove do svakog koCionog cilindra sto dovodi do izvlaeenja klipova koCionih cilindara i pritiskanja koCionih papuea i obloga 0 dobos koenice. odriava nepovratni ventil na glavnom cilindru. Kod kombinovanih sistema sa disk i doboskoenicama potrebno je imati nepovratni ventil na koCionom vodu dobos koenica ali ne i na vodu disk koenica. iIi zaostali pritisak. Ovaj nadpritisak u instal aciji .se ne koristi nepovratni ventil posto ovaj sistem nema povratnih opruga. Kod disk-koenica. Sistemi sa dobos-kocnicarna su konstruisani tako da se u instalaciji uvek zadrzava natpritisak eak i kada koenice nicu aktivirane. Vazduh iz sistema uklanja se procesom "ispustanja« koji predstavlja vazan dec postupka servisiranja koenica.

Pored toga sto se koristi za prenosenje potrebne sile za pritiskivanje koCionih papuca iIi obloga papuea 0 dobose iIi diskove. Jedan kraj prekidaca povezan je za prednji dec hidrauliene instalacije. rebrastim dobosima i kombinacijom obloga od Iivenog gvoida sa aluminijumskim kucistima dobosa.SISTEM ZA KOCENJE duha u sistemu za kocenje na glavnom i koCionim cilindrima koriste se zvonaste gumene iIi neoprenske zaptivke. Zagrevanje kocnica Svi koCioni sistemi frikcionog tipa u sustini predstavljaju toplolne sisteme. Medutim. koji predstavlja dec gIavnog cilindra. U sistemu . Zaustavljanje vozila pri velikoj brzini onemogucuje dejstvo rashladnog sistema koenica da efikasno odvodi razvijenu (oplotu. Povrsina radnog (glavni cilindar) klipa prema povrsini satelitskog (kocioni cilindar) klipa odreduje povecanje sile koeenja kod hidraulienog sistema. Ovaj stetm uticaj prasine iIi vode na efikasnost sistema za kocenje prakticno je eliminisan sistemom disk-koenica sa stegom. lake je relativno efikasna u sprecavanju da manje kolieine prasine iIi vode dospeju unutar sistema za kocenje. KoCioni fluid se proizvodi specijalno za hidraulicke sisteme automobila i nekad ga ne treba mesati iIi zagadivati rastvaraCima. Ovo se tesko postiie u prilieno ogranieenom prostoru u toekovima. Svako prisustvo uija iii vode izmedu obloga i dobosa dovodi do poremecaja odgovarajuceg koeficijenta trenja. a visoke temperature bez prokuvavanja. Isto tako rezervoar za kocioni fluid. VeCina prekidaea predstavlja dec jednodelnog uredaja koji sadrzi merni i proporeionalni venti!. a tu je vrlo vazna uloga materijala koeione obloge.. Ovo se postize neSto vetim preenikom prednjih klipova u odnosu na zadnje koCione cilindre toekova. Kod vecih vozila obieno se koristi jedan iii vise ovakvih rashladnih sistema. Uz normalni pritisak na pedalu za koeenje hidraulieni pritisak u sistemu krece se od 6-9 bara zavisno od prenosnog odnosa izmedu klipova glavnog i kocionih cilindara. KoCiane obloge takode pomaiu odvodenju dela toplote ali potreba za podloznim plocama otezava unutrasnje hladenje. Svojstva dobosa od gvozdenih odlivaka zavise od cirkulacije rashlad~og vazduha. a drugi za zadnji. sprecava prodor vazduha u kocnice. prednji tockovi trpe eak 75% teZine yozila pa se. On mora biti trajan a ipak treba da odgovara materijalu samog dobosa. a takode hidraulicni sistemi mogu se koristiti za pojacavanje sile kocenja. podlozna ploea je konstruisana tako da smanjuje mogucnost da voda iIi abrazivna neCistoca dospe u prostor izmedu koc. U normalnom stanju klip se ne krece zbog toga sto je hidraulicni pritisak izjednacen u insta416 Iaciji.a koeenje razvijaju se visoki pritisci . Ova toplota mora se kontrolisano smanjiti. sistem za kocenje vrsi kompenzaciju promene optereeenja osovina yoziia u slucaju naglog zaustavljanja. Ovaj fluid je u stanju da podnese niske temperature bez zamrzavanja. koeniee ostaju blokirane. tj. na njih mora preneti veta koCiona sila. Hidraulicna instalacija kod vozila sa dvodelnim glavnim cilindrom ima i prekidac upozorenja kvara koenice (lampica) iIi prekidae diferencijalnog pritiska. Zbog toga je veoma vazno da se vrsi redovan pregled sistema u cilju otkrivanja bilo kakvih tragova habanja. Ali ukoliko do de do kvara (ispustanja) u jednoj grani instalaeije doc. ada se pri tome ne blokiraju zadnji toekovi. eliminise se mehanicka veza izmedu pedale kocnice i toekova. On se sastoji od klipa unutar cilindra malog preenika. stoga. a normalni pritisak u drugoj gram dovesce do pokretanja klipa u cilindru i paljenja kontrolne lampice. Hidraulicni sistemi imaju mnoge prednosti u odnosu na Cisto mehanicke. Prilikom zaustavljanja vozila razvija se velika koliCina toplote na oblogama i dobosima kod sistema sa dobos-koenicama. Hladenje sklopa dobos-koenice je tesko. mora da odrfava koefieijent trenja kroz Citav ciklus kocenja a da ne dovede do prekomernog habanja kocionog dobosa. Kod nekih prekidaea dolazi do paJjenja kontrolne lampice upozorenja samo kada je koenica pritisnuta (nofno) dok je kod drugih Iampica stalno upaljena. on se zgusnjava ako se izlozi dejstvu vazduha pa ee unistiti svaku obojenu povrsinu iIi oblogu kocnice ako dode s njima u dodir. Dobrim vizuelnim pregledom koCionih komponenata moze se spreCiti moguenost da iznenadni skok pritiska dove de do njihovog lorna. Pored moguenosti za regulisanje siIe kocenja. ako do toga ipak dode. Protok vazduha moze se poboljsati ubacivanjem vazduha u supljine izmedu tocka i dobosa. ce i do pada pritiska u njoj. Servo-uredaj omogucava manji pritisak nogom na pedalu za koeenje uz postizanje odgovarajuceg pritiska u sistemu za kocenje.one papuce i dobosa. U ovom slueaju. Pored toga sto drii sklop koCione papuce. ij ! .

Lokaeija obrtne tacke koeione papuee odreduje da Ii ee se papuea pomeriti prema dobosu da bi ostvarila dejstvo samoaktiviranja. Posto disk-koeniea distribuira proizvedenu toplotu po veeoj povrsini ona se brze hladi nego dobos-koenica. Medutim.I~. pa se zato koriste sarno na prednjim toekovima kod vetine automobila. 'oomH 417 .dvostruko servo-dejstvo«. Grebanje iii skripa kada je koeniea pritisnuta moze da bude znak: • Istrosenosti kocionih obloga • Neodgovarajuceg materij ala koCionih obloga • Prisustva ulja iIi masti na kocionim oblogama ""Ho k. Ukoliko papuea "hvata" n~ 5 centimetara (iIi manje) od pacta: • Mozda su koeione obloge veoma istro. Pre poeetka ispitivanja koeniea na vasem vozilu pokusajte da utvrdite. Ovaj slab pokret ubrzava prenos koeione sile. koCioni eilindri i koeione papuee se ne kreeu predaleko da bi se ostvario dodir sa dobosem. Buka od trenja u kocnicama koje nisu ukljucene maze da bude rezultat sJedeCih problema: • Nepravilno osnovno podeSavanje • Povratna opruga pokvarena iii slomljena • Slepljen koCioni cilindar iIi yodice koeione papuee. Kod vetine modemih konstrukeija koeniea dodatna sila koeenja ostvaruje se povezivanjem dye koCione papuee u dobosu. avo se naziva >. Da bi se kompenziralo habanje obloga i dobosa sklop koeniee ukljueuje i automatsko podesavanje koCionih papuea. sto dovodi do delimicnog kontakta frikeionih povrsina • NezaobJjenost dobosa kocnice. avo automatsko podesavanje kocniea. to je znak nekoliko moguCih problema: • Nepravilno podesavanje kocniea • Prisustvo masti iIi koCione tecnosti na obJogama • Labave podloine ploee • Zamenjen polozaj primarnih i sekllndamih koCionih papuea • Nepravilno montiranje koCionih papuea na dobos.d. Kod ovog sistema obe koCione papuee su samoaktivirajuee. iii ukoliko jedan tocak koei vise od ostalih kad se pritisne koeniea. Kada zaustavite vozilo i iskljueite motor. Mehanizam za automatsko podesavanje eliminise potrebu za stalnim podesavanjem koeniea. medutim. poplocanulasfaltiranu deonieu uIiee iii puta. glatkoee unutrasnjeg dela i obline dobosa. kao i hladenja. odgovarajuee debljine.__----------------------------------------~S~IS~T~E~M~Z~A~K~O~C~vE~N~J~E Sistem disk-koeniee sastoji se od eelienog diska koji je povezan s toekom i stegom s ploCieama koja zahvata disk. Kada su kocnice pritisnute trenje izmedu obloge i dobosa nastoji da potisne papuce u smeru okretanja dobosa.ene • Mozda je nizak nivo kotione teenosti • Mozda je potrebno podesavanje koCionih papuea. -Stega se zatvara s abe strane Ispitivanje kocniea u voznji . dodatni pritisak izmedu papuea i dobosa postize se dejstvom samoaktiviranja koCione papute. l. Kada se koeniea aktivira (pritisne) prva papuca prenosi pritisak na sekundarnu (drugu) papueu i poveeanom silom pritiska drugu papueu 0 doboS. Pored sile koja se prenosi na koCione papuee preko mehaniekog iii hidraulicnog poluznog prenosa. i I '1 I~ C"" "":W':' I. pritisnite koCionu pedalu sto je moguce jace drzeCi je cvrsto pritisnutu. bez saobraeaja ili drugih prepreka. avo zbog toga sto to omogucuje mehanicki i hidraulieni poluzni prenos. kakve servisne us luge bi mogle da budu potrebne. Proverite da Ii i dalje nastavlja da se kreee naniie. Disk-koenice imaju i visok stepen otpomosti na pad efikasnosti koeenja a zadrzavaju i veeu snagu zaustavljanja vozila nego dobos-koenice u vlaznom stanju. UkoIiko je to slueaj to je mak da je prisutan neki problem u glavnomcilindru ili ispustanje u nekom delu hidraulicnog sistema. Kod mehanizma za automatsko pOdesavanje koristi se dejstvo samoaktiviranja koeniea kako bi se pokrenula poluga za po des avanje. maksimalnog dodira izmedu povrsine obloge i dobosa. Uprkos dugog hoda pedale koeniee. Oseeaj mekog zahvata koeione pedale znak je prisustva vazduha u instalaciji. Tokom ispitivanja koeniea u voinji proverite buku kada su koeniee iskljutene iii ukljueene. Pri brzini od 30 kilometara na cas naglo pritisnite koenieu. . Ukoliko vozilo »Vllce« iIi se zanosi ns jednu iIi drugu stranu. Efikasnost sistema sa disk-koenicama zavisi od stanja frikeionih povrsina diska i stege. Ova poluga se pokreee okretanjem navrtke za pOdesavanje zaustavnog tocka na dobosu. 1zaberite suvu. I . ·diska sto dovodi do tisporavanja vozila. gde mozete bezbedno da izvedete naglo zaustavljanje vozila. voznjom na drumu. disk-koeniee su skuplje. Efikasnost sistema sa dobos-koenieama zavisi od odgovarajueeg materijala obloge.

za podesavanje na Cistu krpu. • Neispravni leiajevi prednjih toekova mogu da prouzrokuju umanjenu efikasnost koeniea.jer eete u tom slueaju verovatno pogresiti. Postavite sigurnosna postolja ispod karoserije vozila da biste ga ucvrstili. Kakvu god interveneiju da vrsite ona mora u svakom pogledu da bude kompletna. Aktivirajte ruenu kocnieu.------- . 10. stanja obloga etaljni pregled kocnica treba da obuhvati vizi- 6. Skinite sklop toeka i pneumatika. Neispravan lezaj maze da izazove nepotrebne poteskoee u traienju kvara na sklopu kocniee. Krajem ruCiee dizaliee iIi nasadnim kljutem odgovarajuce veliCine olabavite navrtke na oba prednja toeka za jedan okretaj (pribliino). Stavite spoljasnji lezaj. 3. ima leve navoje na navrtkama. . Pomocu dizaliee podignite prednji dec vozila dok se toekovi ne odvoje od zemlje._-. Napomena: Sklop drzi jedna iIi dye navrtke. Pomoeu kljuca odvijte navrtku iIi navrtke 1 podmetat. Ukoliko ima dye navrtke spoljasnja iii kontranavrtka je krunasta a osigurava je raseepka. 11. 8. Postavite podmetaee iza zadnjih tockova. Prilikom donosenja odluke 0 opravei sistema za koeenje morate predvideti i odgovarajuee vreme. i svih komponenata u sklopu koeniea na toekovima. a nju osigurava rascepka. Najpre odvrnite navrtke s tockova. unutrasnja navrtka je za podesavanje.- SISTEM ZA KOCENJE • Izvitoperenost podloinih ploea koenica. Klestima skinite rascepku. Skinite poklopce (»radkapne«) sa prednjih toekova pomocu velikog odvijaca iii ostrog kraja ruene dizaliee. Pregled prednjih dobos-kocnica Da bi se izvrsio pregled prednjih dobos-koeniea treba postupiti na sledeCi naCin: 1. postupak ispitivanja prednjih dobos-koeniea se razlikuje od postupka ispitivanja zadnjih dobos-koeniea. Pored toga. Ukoliko navrtkalnavrtke ne mogu da se odviju okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu pokusajte s odvrtanjem u smeru kazaljke na satu. Pazite da lei:aj ne padne na pod. rnedutim.u kombinaeiji s odvijacem. Razlika izmedu prednjih i zadnjih dobos-koeniea je u tome sto prednje dobos-koeniee imaju daleko veCi broj delova. U slucaju sarno jedne navrtke radi se 0 navrtki za podesavaoje."~----. Podmetnite saku da biste ga prihvatlh. • • • • • • • • • • • • OdvijaCi Podmetati za tockove Dizaliea i sigurnosna postolja Klesta Podesljivi kljuc ~)Kasika« kocnice Maska za lice iIi respirator Cetka iIi usisivat Merilo Momentni kljue i nasadni kljue Krpe Raseepke I Pregled prednjih kocnica koeniea. 12. Napomena: Ukohko niste izvrsili pregled iii podmazivanje leiajeva u . Ovaj pregled je neophodan ne sarno radi utvrdivanja stanja radnih povrsina koeniee vee i radi otkrivanja svih neispravnih delova koji se mogu otkriti vizuelnim pregledom. 2. Protresite sklop dobosa i glavcine kako biste olabavili spoljasnji leiaj.. Skinite zastitnu kapu od prasine iIi masti. Koristite velika klesta. Ne :lurite . Ukoliko na vasem vozilu postoje navrtke s levim navojem odvijte navrtke u smeru kretanja kazaljke na satu da biste ih skinuli. Prihvatite zastitnu kapu klestima i odvojite je pomocu odvijaca. 7. 4. ostavljajuci ih u »radkapnama« radi cuvanja..--- _. Ne zaboravite da proverite mehanizam ruene koeniee kod svakog pregleda sistema za kocenje. 5. Manji broj vozila. mada se u stvari radi 0 neispravnom leZaju. 418 Delni pregled frikeionih povrsina. VeCina ovih navrtki moze se skin uti okretanjem istih u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. 9. podlosku i navrtku. 1 ! Ala! i materijal ~ .

Proverite obloge papuea kocnice. Upoiorenje: Dok je sklop dobosa i glavCine odvojen ne sme se dozvoliti da mast iii prljavstina dodu u dodir s povriinom doboia iii obloge koenice. 19.~. Kod vozila sa bice potreban samopodesivim kocnicama dugaeki. (5) Olvor gbvCine.. . (2) unulrasnji ldaj. Proverite da Ii je povrsina gIatka. Upozorenje: Kod habanja koCionih obloga dolazi do stvaranja prasine koja :'"0"" mof' : . (3) poklopac iii obloga unutrasnjeg ieiaja.[Li_ _ ----------------------------------------~S~IS~T~E~M~Z~A~KO~C~EN~J=E CD -~1 CD I ® I Sklap prednjeg dobo~a. (10) rascepka.:md" "_:'0" ". 17. Prisustvo prljav§tine iIi masti na ovim povrsinama kotu. S maskom za lice iIi respiratorom uklonite ostatak prasine sa sklopa koenice i unutrasnjosti dobosa pomocu eetke iIi usisivaca. Navrtkc (12) dde lOeak (13) n~ golim vijcima (14). Vodite raeuna da unutrasnji Idaj ne kIizne na vreteno. (1) znplivni prsten iii osigur<lc. lzbegavajre udisanje ave prasine! 'l. (6) poklopac iii oblog~ spoljasnjeg lezaja. Svucite sklop dobosa i glavcine. Ukoliko je curenje prisutno proveru koenica treba da izvrsi profesionalni mehanicar. Ne rreba oduvavati ovu praiinu. roku koji se preporucuje u prirueniku. lzvrsite vizuelni pregled unutrasnjosti dobosa u cilju otkrivanja ogrebotina i vidljivih naprslina na frikcionim povrsinama. (4) dobos. i (11) poklopac za zastitu ad prasine iii masli. (7) spoijaSnji iebj. vidite odeIjak "Podmazivanje IeZajeva toekova« u poglavlju »Qdrzavanje automobila«. Odlozite sklop dobosa i gIavCine i pripremite se za malo Ciscenje. Prove rite sve opruge u sklopu koenice da Ii su sigurne i neostecene (slomljene). u pluea ukoliko ne pacire. 14. 16..0'' 0 '" 15. Ukoliko je povrsina ostecena treba je obraditi u masinskoj radionici. 18."~ii H% I moglo bi da dovede do proklizavanja koenica iii smanjenja dejstva koeenja.. Ukoliko su obloge fiksirane zakovicama proverite da Ii bilo koja glava zakovice ne strei iznad povrsine ob'o" "pll'"' "' bl_t_. UkoIiko se pojavi otpor pri skidanju sklopa mozda je potrebno iza tocka za podesavanje kocnica stavite "kasiku« za kocnice. tanki odvijacda bi se samopodesiva poluga odvojila od zaustavnog tocka. lspitajte koCioni cilindar na sklopu kocnice u cilju otkrivanja tragova curenja. (9) kontranJ\'rtka iii navrtka prstena. (8) podloska. 13. iii jos gore.

Napomena: neka vozila su opremljena opruznim amortizerom u zastitnoj kapi. 20. mozda cete morati da malo pomerite dobos da bi leiaj dobro nalegao.SISTEM ZA KOCENJE Kod disk-kocnica frikcione piotice (I) u stezi (2) pritisbju disk (3) da bi zaustavjie okretanie locka aka g!avCine osovine (4). Napomena: Ukoliko je mehanizam za podesavanje dobosa menjan u toku zamene dobosa. Merilom izmerite velieinu otvora glavCine za spoljasnji leiaj. Zamenite podlosku i navrtku za podeSavanje. Ukoliko ne raspolaiete odgovarajucim uputstvom postupite na sledeCi naein: A. 22. a pritom okreCite toeak rukom. Zamenite dobos. Frikcione ploCice (5) su sarno u delimitnom dodiru s ukupnom povrsinom diska (6) oSlavljajuCi veti deo povrsine za hladcnjc. Proverite . Posta ste izvrsili pritezanje navrtke za podesavanje na odredeni moment okrenite navrtku za 11 6 do 1/4 obrtaja kako biste osigurali odgovaTajuce centriranje rascepke kroz otvor u vretenu i navrtki. Zamenite lez. Ukoliko postoji navrtka za osiguranje (kontTanavrtka) vratite je na svoje mesto i centrirajte tako da se otvor za rascepku poklopi s otvorom na vratilu. da su tanje od 1. 21. Ukoliko je preenik manji od 45 mm pritegnite navrtku za podesavanje pomocu moment-kljuea na 10 Nm. Napomena: Treba uvek da se pridrzavate uputstva proizvodaea. Montirajte novu rascepku kroz otvor navrtke za podeSavanje iii kontranavrtke i vretena. Savijte krajeve rascepke oko navrtke pomocu klesta taka da Tascepka ne ispadne. moida ce biti potrebno pravilno podesavanje koenice. Sklap di~ka jt testO lzraden iz dva dela. moida cete morati da ga pomerate unapred okrecuCi ga prilikom montaze. Ovo je obuhvaceno odeljkom "Podesavanje dobos-koenica« u ovom poglavlju. ostavljajuci izmcdu njih prazan prOSlar za vcntiiaci. Ukoliko je preenik 45 mm iii vise. 420 B.iu i ~oljc hladenje. Ukoliko je potrebna zamena obloge vidi odeljak "Zamena obloga dobos-koenica« u ovom poglavlju. Ovde je potrebno izvrsiti podeSavanje lciaja toeka. pritegnite navrtku za podesavanje pomocu moment-kljuea na 23 Nm. Po novo montirajte zastitnu kapu i sklop toeka obrnutim redosledom od onog u tackama 7-9. 25.aj toeka. a pri torn okreCice toeak rukom.5 mm. 24. 23.

11. Kod servisiranja dobos-kocniea na drugom prednjem tocku sledite po stupak iz taeaka 7 do 25. ostavljajuCi ih u »radkapnama« radi cuvanja.. Pregledajte povrsinu diska -s abe strane da nema tragova zaseka iii vidljivih naprslina. 10. 4. (2) vretena. Pregled prednjih disk-kocnica I !~ ~ :i~ 0. s prednje strane. Okrenite prednji toeak u leva i proverite plociee disk koeniea sa abe strane disk a. ~ " ~ ~ t~. mazda ima leve navoje na navrtkama. 'l 'iii U~ m. S. navrtke mozda treba obeleZiti slovorn "L". ! 27. . Postavite podrnetace iza zadnjih toekova.5 mm. .:. ~ I. plocice ne bi trebalo da budu tanje od 1. Skinite poklopee sa prednjih toekova pornocu velikog odvijaca iIi ostrog kraja ruene dizaliee. (7) otvor glavcine.5 mm. Postavite sigurnosna postolja ispod karoserije vozila da biste ga uevrstili. konsultovati kvalifikovanog mehanieara. 12. (4) unutrasnji lezaj. 7. "i ~i I. medutim. Proverite ploCiee disk koeniea s abe strane diska. 8. Najpre odvrnite navrtke sa toekova. konsultovati kvalifikovanog mehanicara. Manji broj vozila. 9. ! I. . (ll) rascepka. Pomocu dizaliee podignite prednji dec vozila dok se tockovi ne odvoje od tla. Aktivirajte rucnu kocnieu. (10) navrtka vretena iii kontranavrtka. Spustite kola na tlo obrnutim redosledom operaeija iz taeaka 2 do 6. 3. (8) spoljasnji letaj. (9) podloska. I u ovom slueaju. Krajem rutiee dizaliee iIi nasadnim kljueem odgovarajuce veliCine odvite navrtke na oba prednja tocka.= '"' SISTEM ZA KOCENJE r .if . Ukoliko su povrsine pohabane. ~: " ~. i (12) stitnik od pruSine iii masti. 14. CU svakom slueaju proveriti da li je povrsina glatka).. (5) prsten lefaja. sa zadnje strane.i Tipicni sklap prednjeg diska: (1) nosac siege. PloCiee ne bi trebalo da budu tanje ad 1. Posle pregleda koeniea spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom operaeija iz tacaka 1 do 6. Ukoliko na vaSlm kolima postoje navrtke s levim navojem odvite navrtke u smeru kretanja kazaljke na satu da biste ih skinuli. 2. i da krajevi raseepke ne dolaze u dodir sa ovim amortizerom. 6. J 421 J ------------- . Vratite sklop toeaka na svoje mesto obrnutim redosledom operaeija iz taeaka 1 do 8. I~! i~ ~ I~ ~ ~. Napomena: Ukoliko je prisutna znatna razlika u naeinu habanja izrnedu prednje i zadnje strane ploeica.: Postupite po sledecem redosledu: 1. Skinite sklop tocka i pneumatika. Ii ~ I I II ~ ®®® :1 . mazda stega koeniea zahteva ponovno centriranje. Ponovite redosled operacija iz laeaka 7 do 12 kod tocka no vozacevoj strani vozila. U tom slucaju. (3) zaptivni prsten ili osigurac. ~ ~. Napomena: Na nekim diskovima ima masinski obradenih zljebova s prednje iii frikeione povrsine. (6) disk iii retor. 26. Vetina ovih navrtki moze se skinuti okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. 13. za oko jedan okretaj.

Zamena plocica disk-kocnica od veCine vozila zamena plocica disk-koeniea predstavlja prilicno lak posao za mehanicareamatere. Ispitajte koCioni eilindar na sklopu kocnice da nema tragova curenja. Pomocu dizalice podignite zadnji kraj vozila sve dok se tockovi ne podignu ad tla. 11. J os jedan vatan pregled je pregled prisustva eurenja koeione teenosti. Kad skinete dobos treba da izvdite pregled i povrsina dobosa i papuca. Oslobodite stegu pomucll odvijaca a zatim skinite dobos. 10. za oko jedan obrtaj. Vratiti dobos na svoje mesto. Skida- I II K . Proverite da Ii je povrsina glatka. Ispitajte sve opruge u sklopu dobosa da biste proverili da Ii su na svom mestu i da nisu ostecene (slomljene) . Ukoliko je povrsina istrosenaJpohabana treba je ponovo obraditi u masinskoj radionici. Ukoliko ih ima kocnice treba da pregleda profesionalni mehanicar. moida ima leve navoje na navrtkama. uklonite ostatke prasine na sklopu kocniee i unutrasnjosti dobosa pomocu cetke iii usisivaeem Upozorenje: lzbegnite da udisete ovu prasinu! Gna sadri! azbest. medutim. Pregledajte unutrasnjost frikcione povrsine dobosa da nema tragova zaseka i vidljivih naprslina. 8. posto imanesto lakse pregledati manje komponenata nego prednje za Sklop zadnje dobos-koeniee ima dvostruku namenu. 17. On sadrzi kako hidrauliene tako i mehanieke komponente. proverite da glave zakoviea ne strce iznad povrsine obloge. 18. Hidraulicne komponente imaju vatnu funkeiju u radu sistema za kocenje. Oslobodite dobos od golih vijaka laganim okretanjem tocka unapred. 6. 13. Pomocu kraja rutiee dizaliee iii nasadnim kljucern odgovarajuce velicine odvite navrtke na oba zadnja tocka. 4.SISTEM ZA KOCENJE Pregled zadnjih dobos-kocnica Alai i malerijal • • • • • Veliki odvijae PodmetaCi za toekove Dizalica i sigurnosna postolja tylaska za lice iii respirator Cetka iIi usisi vae 9. adnje dobos-koenice je Zdemontiranje. Aktivirajte ruenu kocnieu. 15. Ponoviti redosled operaeija iz tacaka 7 do 16 u slucaju tocka na strani vozaea. 'S mask om za lice iIi respiratorom.5 mm. Najpre odvijte navrtke s tocka na strani suvozaca. 3. Postavite podmetace ispred prednjih tockova kako biste spreCili pomeranje kola. ~ i 422 . Manji broj vozila. verovatno cete oceniti da je to lakse nego zamena obloga dobos-kocniea. obrtnutim redosledom operaeija iz taeaka 2 do 6. moida cete morati da ga malo okrenete unapred prilikom montale kako bi nalegao iznad golih zavnanja. Skinite sklop toeka i pneumatika. Napomena: Mozda na jednom od golih vijaka postoji opruina celiena stega. Vratiti sklop tocka i pneumatika na svoje mesto. 12. Da bi se izvrsio pregled zadnjih dobos-koeniea postupite na sledeCi naCin: 1. 5. 7. 16. Spustite kola na tlo. Postavite sigurnosna postolja ispod karoserije vozila kako biste ga ucvrstili. 2. VeCina navrtki moze se odviti okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. 14. Ukoliko su obloge fiksirane zakovicama. Ukoliko su obloge lepljene De bi trebalo da su tanje od 1. Ukoliko je potrebna zamena obloga papuca videti odeljak "Zamena obloga doboskocnica« U ovom poglavlju. koji se jedino moze utvrditi skidanjem dobosa i proverom kotionog eilindra na tocku. Pregled zadnjih dobosa treba da obuhvati detaljni vizuelni pregled svih veznih komponenata. Ispitajte obloge koCionih papuca. ostavljajuCi navrtke u »radkapnama« radi cuvanja. Mehanicke komponente vezane su za rucnu kocnrcu. obrnutim redosledom operaeija iz tacaka 7 i 8. Ustvari. PomOCll velikog odvijaca skinite »radkapne« sa zadnjih tockova.

Da bi 5C skinulc vodece o50vinice (yodice) stege.ldenjem o50vinica oJabavijuje sc: slega lako da 5C male skinuti. Drugc: vrsle drze se pom-ocu opruznih plOtiCil ili osiguravajuCih klino\'a ili opruinih obu._o~::: . Postopje kompleti za popravku koji sadrie de love za zamenu: '''. iz glavno~ cilindri! .". Sarno ne dozvolite da vas zavara prividna jed. onda nema razloga da ne montirate sarno novi komplet ploeiea. Drugim reCima. koristi ~e pipetu. a presko- Ala! i ma!erijal • Podmetaei za toekove • Dizaliea i sigurnostna postolja • Kljue za navrtke • 15ljueevi • <. mozda je potrebno dn se sarno odviju sa nosnca stege. ukoliko izgleda da su stege u dobrom stanju i ne izazivaju bilo kakve probleme. '"~'~~ _~za~Pti'" .imica ili para cclicnih osovinica ~ uskocnidma nil krajc:vimCl."I~~.""p..000 km). ukoliko se klip ne zaglavljuje u stegama (koenica »vuee« iii se brzo habaju ploeiee na jednoj strani vozila) i niste preW veliki broj kilome tara (80. V. nostavnost ovog posla! Ne radi se sarno jednostavnom rastavljanju disk-koenice. mnogi profesionalni mehanicari ukljucuju generalnu popravku stege kocniee kao dec svake interveneije na kocnicama.9j1 t I ! SISTEM ZA KOCENJE I I I I I I D. lz n!zervoara treb<l izvuCi oko polovinu 5ildr:bjil tecnosti cia hi se obezbedio prostor za koCionu tecnost koju ce se vratiti u rezervoar prilikom skidanja stege kotnice. montaii novih ploeiea i ponovnom sastavljanju.:ekic i meki izbijac • Zieana "etka • Klesta • Odvijac • Moment-kljue i nasadni kljuc • Ulje za podmazivanje ili silikonski sprej • PloCice disk-koeniea • Montaini alat za stegu koeniee A sada nekoliko reCi u slucaju rekonstrukcije od strane mehanieara-amatera.I bi se odstranila kocion~ !ecno~.~ I_~~_ve_. komad gumenog creVi! iii t~njiric.~".rezervoar:l. 1 "" g'"'. Verovatno moiete da prodete i bez ove operaeije ._"..ukoliko nema tragova eurenja na stegi..""~~"" I J njem nekoliko zavrtanja iIi osovinica moze se pqdiCi stega kocnice i montirati nove ploCice. ukoliko su stitnici od prasine na obe stege u dobrom stanju i bez tragova naprslina iii zaseka. Mada nije apsolutno neophodno rastaviti iii zameniti stege koeniea kod novog postavljanja ploeica.

ukoliko je prisutno jako curenje tecnosti za kocnice iii se klip vadi. Ukoliko su delovi korodirali to ce sprecavati stegu da »pIiva« tj.ti sc mogu spu~liti i na L -________________________ komandni krak iii nosae. Medutim.:mjem stege koCioni cevovod se os!obada nepotrebnog naprezanJ'a (deformacije). Skid<lnjem kiina i opruge kuckanjem po njima s jedne stranC pomocu cck\ca i probojca oslobodite se stega. a da pritom nema rizika od lorna. Cclju.j 424 . U radionici ce se iZVfsiti provera diska da bi se utvrdilo da Ii se njegova povrsina moze bezbedno obraditi. Ali ukoliko je otvor za klip u losem stanju.SISTEM ZA KOCENJE II I I Pomoko 'ck"" . ~ otvor za klip u stegi nije jako zagreban iIi korodirao. ukoliko demontirate disk-kocnicu i utvrdite da je spoljasnja ploCica malo istrosena.k'oo<' klio 00. II ' Kad se stega skine S [Josaea stege izvucile je iz vozHa obesenu 0 zicanu kuku. Ovo ne mozete uraditi sami vee u nekoj masinskoj radionici. Ovde glavni problem lezi u koroziji. sto ukazuje na koroziju pa stegu treba zameniti. Ponekad ce masinska obrada povrsine diska resiti . Delove koji drze stegutakode treba pazljivo pregledati. los jedna stvar koja se cesto previda je stanje diskova. Vd. ona ce morati ponovo da se obradi iii zameni. Amaterska popravka ce verovatno dati zadovoljavajuce rezultate. izvitopereni iIi usijano glatki oni se ne moraju podvrgavati 'obradi povrsine. a da se ne prede minimalna debljina.tego. a stege' nisu pretrpele bilo kakvo drugo ostecenje (kao sto su naprsline iii jaka korozija). Kada se kobona pedala klati iii trese prilikom pritiskanja. lednostavno nije ostalo vise metala koji bi pravilno apsorbovao i rasipao toplotu. onda yam ostaje jedino da zamenite stege kocnice novim iii fabricki popravljenim delom. Stoga. pmboj" . da se sarna centrira iznad diska. Ukoliko diskovi nisu jako zagrebani. Kada se disk pohaba preko odredene granice on se mora menjati. naprslim iIi sjajnim mestima iii jakim ogrebotinama. a unutrasnja istrosena do metalne podloge (iii obratno). ukoliko povrsina diska liti na gramofonsku plocu sa moogo zlebova. to je znak izvitoperenosti koja je cesto rezultat upravo ove vrste kvara. Cekic se moze koristili i za skidanje osovinica stege. Korozija i habanje mogu da ostete disk i bukvalno ga dovedu do rasturanja."'" '''go koj' fib" . zaseceni. To dovodi do neravnomernog pritiska frikcionih plotica na disk usled cega dolazi do neravnomernog habanja plotica. onda je to znak da stega ne »pUva« kako treba.

Da ukratko rezimirama. pronadite glavni kationi eilindar i arvarite rezer· voar za koCionu teenost. ovaj pastu· pak nije neophodan pasto su lezajeyi tackava fabricki zaptiveni. Ponekad su obe1ezene. Dok su prednji tockoyi jos na zemlji.SISTEM ZA KOCENJE I: i I j " . Na kraju. Postupak zamene ploCica disk·kocnica Mada veCina disk·kocniea u sustini ima istu funk· eiju. Poslednja stvar koja se cesto zanemaruje je stanje 1ezajeva prednjih tockova. pregledom (i po potrebi ponovnam obradom povrsine) diska. Medutim. Podignite prednje toekave i oslonite vozilo na sigurnosna postolja.<. Skinite prednje toekave i odvojite frikeione plociee od diska pomotu velikog odvijaca. ovaj problem. iii na neki drugi nabn izvueite oko polavinu sadr· hja kocione teenosti iz glavnog kaeionog eilindra i rezervoara. 2.i su ploticc obelezene sa »unutraSnja« iii »spoljasnja« i vodite racuna da sve obujmice iii opruge budu pravilno centrirane.e opruge i njihov poloiaj u toku demOnlaie taka da ih moiNe pravilno panavno montirati. Kod vozila s pogonom na zadnje toekove lezajeve prednjih toekova treba »podesiti« kod svake interveneije na kocnieama bilo da su one disk iIi dobos. 5. Podignite poklopae motora ("haubu«). Proverite cia i. Ovaj postupak obuhvacen je u pocetku ove knjige pod poglavljem "Odrzavanje vozila«. konstrukeija stege kae· niee i pastupak zamene ploCiea mogu da variraju zavisna od tipa vozila. njeni sastavni delovi. Objasnicemo' osnovni postupak ali iSIO tako preporueujemo da koristite i odgavarajuCi priruenik. skinite "radkapne« i olabavite navrtke. Obratite painju na specijalne obujrnice za osiguranje iii prigusr.~ i . sva vozila s poganom na prednje toekove ne spadaju u ovu kategariju. 4. Kod vecine vozila s prednjim poganom. Pomotu gumenog ereva. 425 . Kad zamene plobea disk·kaeniea treba postu· piti na sledeCi natin: 1. Razlog za ovo je taj sto' se koCiona teenost vraca u rezervoar prilikom skidanja stege kocniee. Skinite stegu kocniee. Takode obratite painju na to da su unu:r<l~njt: i spoljasnje ploCice stega obicno razliCite. osnavni postupak zamene ploCiea disk·koeniea poCinje skidanjem i pregledom stege kacniee i delova. treba naliti noyu kolicinu kociane tecnosti i ispustiti vazduh iz instalaeije. Zavisno od vrste disk· Mantab novih plooca disk-kotnica se obicno moze ostvariti ake se ubace kroz donji otvor na stegi kocniee. medutim. Prove rite u vasem prirueniku da Ii lezajevi pred· njih toekava na vasim kolima zahlevaju peri· odicno »podesavanje. zatim montiranjem novih ploCica i ponovnim montiranjem eitavog sklapa. Tvrda mesta u metalu mogu da dovedu do vitoprenja i posle obrade povrsine. ali cesce nece i disk ce morati da se zameni. Osim ako lezaj nije ostecen i mora se zameniti oni obicno ne zahtevaju nikakva odrzavanje. 3.

(5) odusni vijak. (1) osiguravajuCi vijak. (2) / . potev od stanja unu426 trasnjih i spoljasnjih plotica kotnice. Kod stege s opruinim ploticama iii osiguraCima bice potreban tekic iii pro~ojac da bi se plotice odvojile i oslobodila stega. (6) montazna konzolanosaC. -kotnica na vasem vozilu moie se primeniti jedan od nekoliko metoda. Neke stege su fiksirane u mestu. Treba je osigurati komadom zice i pricvrstiti za nosecu konstrukciju vozila. __ -. onda ne moraju da se zamenjuju . I ovde. Cekic moze da bude koristan i kod skidanja osovinica stege. (2) caure_ (3) rukavac. Isto taka mogu se koristiti opruzni osiguraCi iIi par celicnih osovinica sa uskocnicima (Seger-prstenovirna) na krajevima. (4) kuCiste stege. @ Sklop sIege disk-kocnicc. (11) kapil.SISTEM ZA KOCENJE I o \ / (-1/ \ ~ . Kod drugih se vijak koristi za drianje opruzne plocice iii klina za bokiranje koji sa svoje strane dCli stegu kocoice na svom mestu. Kad se stega oslobodi ne dozvolite da visi 0 kotioni vod. i (14) spo!ja~l1ja papuca. Proverite stegu kocnice kad sre je odvojili od ploCica da nema tragova curenja.osim ako vozilo nije mnogo staro. ukoliko povrsine nisu relativno glarke i raYne. pa treba proveriti sasravne delove u cilju otkrivanja korozije iii ostecenja. Ukoliko izgleda da su stege ispravne i da nema znakova proklizavanja kocnice. treba ih I 'I . (8) obujmice. 6. (13) unutrasnja papucu. (7) podmetaci. (9) u!jni zaptivni prslcn. Proverite stitnik klipa (od prasine) da nema tragove naprslina iii habanja (ostecenja).J r--~ . Posto ste rastavili kocnice sada mozete vrsiti sve potrebne popravke. U tom slucaju preporucuje se rekonstrukcija srega kao preventivna mera odriavanja. 7. Izvrsite pregled svega. (10) klip. SledeCi korak je provera stanja diska. Neravnomemo habanje je znak da stege nisu dobro centrirane u odnosu na disk. (t2) osiguravajuca opruga paptite.

13. . Spustiti kola na zemlju i pritegnite navrtke. Konacno. ploCice-drzace iii opruzne osigurace pre nego 5tO ih upotrebite za pricvrsCivanje stega na svoje mesto. 10. Izvucite abe stege iz lezista. Pritisnite pedalu kocniee da biste istisnuli oba klipa iz otvara.= SISTEM ZA KOCENJE 'iJ. Izbocine Ce normalno izgledati sjajne. Preko 0. Za postavijanje osoviniea iIi pioCiea na svoje mesto mozda ee biti potreban cekie. 4. karisted mast za podmazivanje.titi nove ploCice kao i izvitoperen disk. Postupak demontaze bez skidanja sklapa stege kocnice s vozila je sledeCi: Kod vozila s pogonom na zadnje tockove 1. Ukoliko su Iezajevi tockova neravni iIi imaju prekomerni zazar mazda ce rnorati da se servisiraju. Osnovni problem leii u vaaenjn klipova iz otvora. UkoIiko svi delovi zadovol)c pregled treba nastaviti s radom i montirati nove ploCiee u stegu. 4. jedan za drugim. prema preporucenim vrednostima proizvodaca. ponovno povrsinski obraditi. Pomocu merila (lenjira) prislonjenog uz disk mozete proveriti izvitoperenost. Ne Cistite zicanom cetkom montazne osoviniee stega (ukoIiko takve postoje na vasem vozilu) jer eete time skinuti galvanizovani sloj koji stiti povrsinu i ubrzati korodiranje. 15. Skinite unutrasnje i spolj asnje frikeione plocice..1 mm odstupanja u hrapavosti povrsine dovesce do trosenja pedale kocnice. 3. Skinite obe frikcione pioCiee sa stege. :L 427 . Servisirajte sarno jednu po jednu stegu koenice. Ukoliko su osoviniee korodirale zarnenite ih navim. staklaste odnosno bezbojne.ta ostavijajuCi je povezanu za hidraulicni cevovod. Kod vozila s pogonom na prednje tockove prilikom ispitivanja. Zatim istu operaeiju ponoviti na prednjim tockovima. PosIe remontovanja stege i ponovne montaze ponoviti isti postupak za drugu stegu (na drugorn tocku). Skinite jednu stegu iz leii. 9. dok ne ispustite vazduh iz Citave instalaeije. Malo podmazati mesta gde stege klize napred-nazad da bi se eentrirale iznad diska. Vratite prednje tockove na svoje mesto. prove rite stanje leiajeva tockova okretanjem diska rukom. 8. avo ne vazi 2a vozila s pogonom na zadnje toekove posta je hidraulicna instalacija postavljena od prednjeg ka zadnjem delu vozila. polozaj menjaca mora da bude u neutralnom polozaju. Kada se na vijku za ispustanje pojavi Cista kociona tecnost zatvorite vijak i predite na drugi zadnji tocak. Za ovo treba otvoriti vijak za ispustanje yazduha na zadnjem tocku. a zatim obavile probnu voznju. Ukoliko je potrebno servisiranje stege iIi lezajeva tockova prove rite da Ii su potrebne popravke obavljene pre montaze novih plociea. a zatim pritiskajte pedalu kocniee i dadajte svetu koCionu tecnost u glavni eilindar. Remontovanje stege kocnica Za demontazu stege kocniea mozete koristiti jedan od nekoliko ~ postupaka. Pritisnite pedalu koonice kako biste istisnuii klip iz otvara. Pritisnite pedalu kocniee nekoliko puta kako bi se uklonio zazor disk-kocniea s novim pioCicama. Za ovu svrhu postoji speeijaini alat za vadenje ali je malo mehanieara-amatera koji bi zeleli da kupe ovaj alat za sarno jedan posao. Pre ponovne montaze stege. 2. Stoga yam jos preostaje da koristite hidrauIicki pritisak u koCionom sistemu za isteriyanje klipoya ili potpuno skidanje stege kocniee s vozila kao i da upotrebite ureaaj sa komprimiranim vazduhom da biste ·izbaeili klip iz otvora. Posto je hidraulicna instalaeija postavljena dijagonalno remontovanje stega mozete da obavite istovremeno. Pritegnite odredenim momentom sve vezne elemente iIi vijke. Jednu stegu potpuno sklapite i montirajte na svoje mesto pre nego sto demontirate drugu. 3. Stega se moze demontirati dok se nalazi na vozilu i jos uvek je povezana s hidraulicnim vodom. Stega koja euri brzo ee uni. ocistite mesta montaze zicanom cetkom kako bi se uklonila korozija. Odvrnite vijak za ispustanje vazduha sa zadnje strane svake stege da biste ispustili vazduh iz instalaeije. Za ravnomerno pritezanje preporucuje se upo- treba moment-kljuca (za pritezanje navrtki koristiti redosled "u zyezdu«). Malo podmazite montazne osoviniee. 14. 12. 11. 5. niti se ovakav alat moze uvek iznajmiti. Po stupak ispustanja vazduha iz kocniea treba zapaceti od najdaljeg pa prema najblizem tocku U odnosu na glavni koCioni cilindar. Kod vozila s pogo nom na prednje tockove 1. Ploeiee disk-kocniea su ponekad obelezene oznakom »unutrasnja« i »spoljasnja«. 2. Cim jedan od klipova iskoci gubi se pritisak u instalaeiji taka da drugi ostaje u svome otvoru. . iii se moze skinuti sa vozila i raskiopiti na radnom stolu.

malim podmazivanjem klipa koCionom tecnoscu. Kad se klip izvadi iz stege. Otvor takode treba da bude gladak. skidajuCi koCione cevovode. Ispumpavanjem masti u stegu povecava se pritisak sto ce dovesti do istiskivanja klipa iz otvora. Skinite obe stege kocnica s vozila. mozete pregledati stanje oba kiipa i otvora. Celicni klipovi su veoma skloni koroziji. a zatim ih zapusite kako bi se spretio prodor prasine u instalaciju. Skinite unutrasnje i spoljasnje frikcione plocice sa stega. velikih prskotina iIi drugih ostecenja.~S~IS~T=E~M~Z~A~K~O=C=E~N~JE~_____________________________________________ ~ I I ! I j! ' o I~ --0 Komprimovani vazduh produvan kroz Olvor odu~nog vijb moie se koristiti za istiskivanje klipa iz stege. udubljenja. Rutnom mazalicom (alatorn) ili pomotu hidr<lulicne instalacije na vozilu takode se moie iSlisnuti klip. i i ~ . proverit:: da Ii je uljni zaptivni prstcn (1) na 5vom mestu u zidu cilindra i da Ii je zastitna kapa (2) postay]jena oko klipa (3). Ukoliko su stege naprsle iii veoma istrosene morace da se zamene. okrugao i bez ogrebotina. 3. I 1 I . Prsti lakode Ireba da yam budu CiSIi. Pre montaie klipa u stegu kocnicc. uvlacenjem klipa u njegov otvor i montiranjem novog stitnika od prasine. Klip treba malo podmazati kocionom IccnoScu. Upozorenje: Klip moie velikom brzinom da izleti iz olvora pa ga treba usmeriti na dole. 2. tragova korozije. Otvorite vijak za ispustanje vazduha iz instalacije sa zadnje strane stege i povezite ispust za vazduh sa mazalicom. 4. primenom bilo koje ad gore navedenih tehn[ka. Krpom prebacenom preko stege spretava se prskanje prljavstine iii otpadaka u lice. Alternativna metoda predstavlja koriscenje komprimiranog vazduha za izbacivanje klipa. Mada plasticni klipovi nemaju ovaj nedostatak oni mogu da se slome. prema radnom stolu s krpom preko stege da bi se sprei'ilo 428 da prljavstina iii otpaci ne prsnu u lice. Tehnika demontaze na radnom stolu sastoji se u sledecem: 1. Stege koje su u dobrom stanju mogu se remontovati ·postavljanjem novog uljnog zaptivnog prstena na klip.

I Za zamenu obloga prednjih dobos-koeniea po stupiti prema sledecem postupku: 1. (6) opruga za drlanje i osigurac.zaustavljaovozilima ustvarujufunkpapuee i obloge koenica moraju da kontakt s dobosima koenice. (9) osiguravajuca opruga za podes. Aktivirajte ruenu koenieu. (5) kociona obloga. Ponovnom masinskom obradom obezbeduje se pravilan kontakt povrsine dobosa i obloge papuea. Pomocu nasadnog (»gedore«) kljuea odgovarajuee veliCine odviti navrtke na oba prednja toeka za oko jedan obrtaj. (8) n3vrtb za podes<Jvanje zaustiJ. Ova toplota mora da se odvodi. (4) koCiona pnpuca. (1) KoCioni cilinJar (2) klipnjuta. J -- 429 . Kada papuee i dobos doclu u dodir prilkom procesa zaustavljanja iii koeenja dolazi do razvijanja toplote na frikcionim povrsinama papuee i dobosa. Skinite poklopce (»radkapne«) s prednjih toekova pomocu velikog odvijaea iii zaostrenog kraja TuCice Tucne dizalice. (7) poiugn za aktiviranjc ruen!! kocnicc.Fh. Ponovno oblaganje prednjih dobos-koenica I. Za detaljni pregled dobos-koenica videti odeljke "Pregled prednjih koenica« i "Pregled zadnjih dobos-koenica« u ovom poglavlju. Ukoliko je pohabanost dobosa suvise velika dobos se mora zameniti. SISTEM ZA KOCENJE Zamena obloga dobos-kocnica Alat i materijal • Veliki odvijae • PodmetaCi za toekove • Ruena dizalica i sigurnosna postolja •. 4. Frikcione povrsine su obe koCione papuee u sklopu sa dobosom koenice. (3) povratne opruge. Da bi se utvrdilo stanje ovih koenica potrebno je vrsiti periodiene preglede. ® Komponente zadnje dobos-kocnice. Kada se dobosi istrose (pohabaju) treba ih ponovo povrsinski obraditi u masinskoj radionici. 2. Kada se ove povrsine pohabaju smanjuje se efikasnost koenica. i (10) glavcina. sto moze da bude opasno. Postupei zamene obloga prednjih i zadnjih dobos-kocniea se razlikuju pa cemo ih razmotriti odvojeno. I Ii 3. I papuee se takode habaju i eventualno ih treba zameniti. 5.\v<lnje. Klesta • Podesljivi kljue • »Kasika« za kocnicu iii dugacak tanak odvijae • Maska za lice iii respirator • Cetka iii usisivac • Stezae koCionog cilindra • Montazno-demontazni alat za oprugu papuee koenice • Merilo • Moment-kljue i nasadni kljue • Krpe • Olovka i papir • Sredstvo za podmazivanje • KoCiane papuce i abloge • Rascepke a bi koCioni sistem na efikasno toekove u kretanju Ocionisao . Pomocu ruene dizalice podiCi prednji deo vozila dok se toekovi ne odvoje od tia. Ukoliko se to ne izvrsi dobosi ee se izvitoperiti a dejstvo koeenja ce se smanjiti.vnog toeka. Postavite podmetaee za blokiranje tockova iza zadnjih toekova kako bi se spreeilo pomeranje vozila.

Skinite rascepku pomocu klesta. Postavite sigurnosna posrolja ispod okvira sasije vozila da biste ih cvrsto poduprli. Ukoliko se navrtka iii navrtke ne mogu odviti okretanjem u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu pokusajte s okretanjem u smeru kretanje kazaljke na satu. spoljasnja iii kontra navrtka je krunasta navrtka koju osigurava rascepka. U tom slucaju. 12. Skinite sklop dobosa i glavcine. unutrasnja navrtka je navrtka za podesa- vanje. podlosku i navrtku za podesavanje na cistu krpu. mogu se obeleziti slovom )L«. Ukoliko ima dye navrtke. Uhvatiti zastitnu kapu klestima i odvojite je odvijacem. Ukoliko postoji sarno jedna navrtka radi'se o navrtki za podesavanje. (4) tanjiric. Napomena: Ukoliko niste vrsili pregled iii pOdmazivanje leiajeva u roku koji se preporucuje u prirucniku (korisnika vozila) videti odeljak "Podmazivanje leZajeva na tockovima« u poglavlju "Odriavanje kola«_ 13. Prilikom Lamenc obloga papuca tn:ba postavitl stezae n~ .radkapni« radi sigurnog cuvanja. a nju osigurava rascepka. Skinite zastitnu kapu. Napomena: Sklop je pricvrscen s jednom iii dye navrtke. j (6) stitnici od prasinc. 7. od smera kretanja kazaljke na satu. 10.llazi u cilind. Skinite sklop tocka i pneumatika. medutim. Pomocu kljuca odviti navrtku iii navrtke i podlosku. mozda postoje navrtke s levim navojem. Ostale komponcnte su: (2) odusni VljaL (3) opruga. Skinite navrtke najpre s tocka sa strane suvozata ostavljajuCi navrtke u ). Na manjem broju vozila. Ukoliko na vasem vozilu postoje navrtke s levim navojem odvite navrtke u smeru kretanja kazaljke na satu da biste ih skinuli. VeCina navrtki moze se skinuti okre~ tanjem u smeru suprotnom. Protresite sklop dobosa i glavCine da biste olabavili spoljasnji leiaj. Voditi racuna da se ne dozvoli pomeranje unutrasnjeg leiaja na vretenu. 9.timike od pr<lsinc kako bi sc sprecilo sirenje delova cilindra kada Sf! skinu pOHatnc opruge sa papuca. Ukoliko se prilikom skidanja oseti ma kakav otpor mozda ce bili potrebno da se pomog- 430 L . Kotiona tecnos! I.1f iz cevovoda (1). Podmestite ruku da biste ga prihvatili. Staviti spoljasnji lezaj. (5) klipovi. 11. 8. Voditi racuna da leiaj ne padne na tlo.SISTEM ZA KOCENJE Sklap kotionog cllindra (na totkovima). 6. Koristiti velika klesta u kombinaciji s odvijacem.

odvijte navrtku za 1/6 do 1/4 obrtaja kako bi mogla da se montira rascepka u odgovarajuCi otvOT na navrtki i vretenu. Ovim ce se osloboditi opruga i navrtka za podesayanje zaustavnog toeka. Vratite lezaj toeka na svoje mesto. Ukoliko je povrsina PQhabana treba je ponovo obraditi u masinskoj radionici. Montirajte nove kocione papuee i obloge obrnutim redosledom operacija iz taeaka 16 do 21. Kod novijih tip ova vozila opremljenih samopodesivim koenicam a bice potreban ~dugacak Za ovo ce biti od koristi skice koje ste napravili.1 " .frina iii mast bi mogli da izazovu proklizavanje kacnice i gubitak koCionog dejstva. 29. U ovoj fazi potrebno je izvrsiti podesavanje leiaja toeka. Vratite dobos na svoje mesto. 17. Pomocu merila izmerite OtvOT glaveine za spoljasnji leiaj. 20. 24. Za zamenu obloga zadnjih dobos-koenica postupite prema sledecem postupku: 431 . se samopodesiva poluga odvojila od zaustavnog kotura.SISTEM ZA KOCENJE nete "kasikom« za koenicu postavljajuCi je iza "kotura« za podeSavanje koenice. B. Napomena: Ukoliko je prilikom skidanja dobosa doslo doporemecaja mehanizma za podesavanje dobos-koenice biee potrebno pOdesavanje koenice. Ovo ce spreciti sirenje delova cilindra kada su skinute povratne opruge sa papuea. Napomena: Napraviti prostu skicu kaeenja opruga kako biste olaksali montazu novih opruga. mozda cete morati da protresete dobos kako bi lezaj pravilno nalegao. Proveriti da Ii je povrsina glatka. obrnutim redosledom operacija iz taeaka 7 da 9.}. 26. Pomocu klesta skinite opruzne drzaee papuea utiskivanjem i okretanjem za eetvrtinu obrt" bilo u smeru kretanja kazaljke na satu bilo u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. pritegnite navrtku za podesavanje pomocu moment-kljuea na 23 Nm okrecuCi pritom toeak rukom. odvijte je i centrirajte tako da se otvor za rascepku poklopi s otvorom na vretenu. 19. Postavite stezae na krajeve koCionih cilindara. Stavite novu rascepku kroz navrtku iIi kontranavrtku za podesavanje i vreteno. 18. zateznu oprugu i polugu za samopodesavanje. Prove rite da krajevi rascepke ne dodiruju ovaj amortizer. mozda cete morati malo da ga okrenete unapred dok ga montirate. Ukoliko je otvor ispod 45 mm pritegnite navrtku za podesavanjem pomocu moment-kljuea na 10 Nm okrecuCi pritom toeak rukom. Ukoliko je OtVOT veliCine 45 mm iIi veCi. Napomena: Treba da se uvek pridrzavate uputstva proizvooaca. Posto se nayrtka za podeSavanje pritegne na potreban momenat. Upozorenje: Dok su sklop dobosa i glavCine skinuti sa vozilrr vodite raGuna da mast iIi prijavstina ne dodu u dodir s povrsinom doboiia iii koCionih obloga. Savijte krajeve rascepke oko navrtke pomocu kleSta tako do se ne vadi. Ovo je obuhvaceno odeljkom "PodeSavanje dobos-koenice« u ovom poglavlju. 30. 14. Sa maskom za lice iIi respiratorom uklonite zaostalu prasinu na sklopu koenice i iz unutrasnjosti dobosa pomocu eetke iIi usisivaea. 25. Pomerajte papuee jednu prema drugoj. Zamena obloga zadnjih dohos-kocnica . 22. Skinite obe kotione papuee kao sklop. Malo. U slui'aju da postoji kontranavrtka. Obratite paznju na razlieite preen ike spirale opruga. 15. 28. On treba da bude blizi jednoj od papuea. A. Vratitepodlosku i navrtku za podesavanje na svoje mesto. 23. Obicno ima sest takvih jezicaka. Pregledati frikcionu povrsinu unutrasnjosti koeionog dobosa da nema tragova zaseka iIi vidljivih naprslina. Napomena: Ukoliko je vase vozilo opremljeno mehanizmom za samopodesavanje koenica morate obaviti jos jednu operaciju pre nego sto se kotione papuee mogu skinuti: pomocu klesta skinite kabl. 21. 16. tanak odvijac da bi ~ '~ if 1. Posle pregleda koenica spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom operacija iz taeaka 1 do 6. Napravite prostu skicu mehanizma za podesavanje zaustavnog toeka obracajuCi paznju na polozaj zaustavnog toeka u odnosu na levu iii desnu papueu koenice. Prljav. koliCinom masti za podmazivanje podmaZite jezicke na podloznoj ploti koenice. Postupite po uputstvima iz taeaka 7 do 28 u slucaju zamene dobos-koenice na drugom prednjem toeku. Vratite na svoje mesto zastitnu kapu i montirajte sklap toeka i pneumatika. 27. Upozorenje: Izbegavajte udisanje ove praiiine! Ona sadrii azbest. Skinite dye povratne opruge sa koeionih papuea koristeci montazno-demontazni alat za opruge. TJkoliko nemate ovakvo uputstyO treba se pridrzavati sledeCih osnovnih principa podeSavanja lezaja. Napomena: Neka vozila su opremljena opruznim amortizerom koji se nalazi u zastitnoj kapi.

Na manjem broju vozila. Montirajte nOve koCione papuce i obloge obrnutim redosledom operacija iz tacaka 14 do 19. Vratiti sklop tocka i pneumatika na mesto. 13. 432 Podesavanje dobos-kocnica Upotrebno je da se postigne pravilan kontakt papuea i dobosa. 2. Pregledajte sve opruge u sklopu kocnice da bi se videlo da Ii su propisno osigurane i da nisu slomljene. 16. Pomerite papuee jednu prema drugoj. Proverite koCioni cilindar (tocka) da nema tragova curenja. Obieno ima sest takvih jezieaka. PodeSavanje koenica predstavlja cilju maksimalne efikasnosti koeenja . 7. Pomocu ruene dizalice podignite zadnji dec vozila dok se tockovi ne odvoje od tIa. KoristeCi masku za lice iIi respirator uklonite prasinu koja se nakupila na sklopu koenice i unutrasnjosti dobosa pomocu cetke iIi usisivaca. 23. 3. Malom koliCinom masti za podmazivanje podmazite jezieke na podloznoj ploCi kocnice. Postavite sigurnosna postolja ispod okvira sasije vozila da biste ga cvrsto poduprli. Napomena: Ukoliko je vase vozilo opremljeno mehanizmom za samopodesavanje. Ukoliko na vasem vozilu postoje navrtke s levim navojem odvijte navrtke u smeru kretanja kazaljke na satll da biste ih skinuli. Oslobodite osigurac pomocu odvijaca a zatim skinite dobos.. Skinite sklop tocka i pneumatika. 18. 20. Oslobodite dobos sa golih vijaka pomeranjem unapred okrecuCi gao Napomena: Na jednom od golih vijaka mozda postoji opruzni celicni osigurac. Za ova ce biti od koristi skice koje ste napravili. medutim. zateznu oprugu i polugu za samopodesavanje. Pomocu klesta skinite opruine drzace papuea utiskivanjem i okretanjem za cetvrtinu obrta bilo u smeru kretanja kazaljke na satu bilo u smeru suprotno od smera kretanja kazaljke na satu. SISTEM ZA KOCENJE \ Napraviti prostu skicu kaeenja' opruga kako biste olaksali montazu novih opruga. Pregledajte frikcionu povrsinu dobosa da nema tragova zaseka iIi vidljivih naprslina. 9. mozda postoje navrtke s Ie vim navojem. 22. 24. 11. Ponovite operacije ad tacke 7 do 23 kod zadnjeg toeka na strani vozaea. 4. uske mogu biti obelezene slovom »L«. Postavite stezae za koCione cilindre na krajeve koCionih cilindara. 17. 14. Aktivirajte ruenu koenicu. Ovim ce se osloboditi opruga i navrtka za podesavanje zaustavnog tocka. U tom slucaju. Vratiti dobos na svoje mesto: mozda cete morati malo da ga okrenete unapred dok ga montirate. 5. 10. koenica morate obaviti jos jednu operaciju pre nego sto se kocione papuee mogu skinuti: pomocu klesta skinite kabl. Skinite navrtke najpre sa zadnjeg tocka dijagonalno od vozaca ostavljajuCi navrtke u »radkapnu« radi cuvanja. Pomocu nasadnog kljuea odgovarajuce velicine odvijte navrtke na oba zadnja tocka. za oko jedan obrtaj. 15. Skinite obe koeione papuee kao sklop. Napomena: "~I . Proverite da Ii je povrsina glatka. Spustite vozilo na tlo obrnutirn redosledom operacija iz tacaka 2 do 6.i azbest. VeCina navrtki moze se skinuti okretanjem u ?meru suprotno od smera kretanja kazaljke na satu. 19. Skinite dye povratne opruge sa koeionih papuea koristeCi montazno-demontaini alat za opruge. 8. Postavite podmetaee za blokiranje tockova ispred p'rednjih tockova kako biste sprecili pomeranje vozila.~ 12. Ukoliko je povrsina pohabana treba je ponovo obraditi u masinskoj radionici. Ovo ce spreeiti sirenje del ova cilindra kada su skin ute povratne opruge sa papuea. 25. 21. Napravite prostu skicu mehanizma za podesavanje zaustavnog tocka obracajuCi painju na poloiaj zaustavnog toeka u odnosu na levu iIi desnu papueu koenice. obrnutim redosledom operacija iz taeaka 7 i 8. On bi trebalo da bude blizi jednoj od papuca. Skinuti kabl pomocne koenice s nosaea poluge dye kocione papuee. Skinite "radkapne« sa zadnjih tockova pomocu velikog odvijaea iii zaostrenog kraja drske ruene dizalice.~---~ I ~~~~~~~------------------------------------------i 1. 6. Obratite paznju na razliCite preenike spirale opruga. Ukoliko su prisutni kocnice treba da pregleda profesionalni mehanicar. Upozorenje: Izbegavajte da udisete ovu prasinu! Dna sadri.

"3 poddavanje (2) kada se automobil krete unazad i aktivjra kocnica.-------------------- . Ala! i materijal • • • • • Podmetaei za blokiranje tockova Ruena dizalica isigurnosna postolja OdvijaCi . I u stvari ponovno podesavanje povrsina naleganje papUea i dobosa. Deo mehanizma za rueno podesavanje predstavlja navrtka za podesavanje zaustavnog toeka koja se nalazi izmedu dye papuce na sklopu koenice.I - SISTEM ZA KOCENJE Dobos-kocnicc imaju samopodesivu polugu (I) koju pokrece navrtka -.-I . lako sistemi sa dobos-kocnicama imaju uredaj za automatsko podesavanje. »Kasika« za kocnicu Klesta 433 ! .. . potrebno je ipak i rueno podesavanje. Okretanjem ove navrtke moze se menjati razmak izmedu papute i dobosa. time se menja polozaj koCione papuce (3) i ohloge (4).

7. Podesavanje bez skidanja tockova Evo kako ce se izvrsiti podesavanje kocnica kod sistema gde ne moraju da se skidaju tockovi.pristup za podesavanje na podloznoj ploCi kocnice. prednji dec vozila i postavite par sigurnosnih postolja ispod okvira sasije.na dole. 4. 3. Kod veCine sistema sa dobos-kocnicama obez. beden je pristup navrtki za podesavanje zaustavnog tocka kroz otvor .na samom dobosu. Rucnom dizalicom podic. pedal a kocnice dejstvuje u nizem polozaju iii se cuje skripanje prilikom zaustavljanja i aktiviranja kocnica. Ponovite ovaj postupak nekoliko puta okrecuCi pritom tocak unapred dok ne osetite jak otpor pri okretanju tocka. 6. Zatim se pomocu "kasike« koenlee (4) okrecitc navrtku za poddavanje zaustavnog locka (5) da bi se promenio po!oiaj obioge (6). Ukoliko na vascm vozilu dejstvo kocnice nije onakvo kako bi trebalo da bude. zadnji dec vozila i postavite sigurnosna postolja ispod okvira sasije.onog koji driite .Postavite podmetace za blokiranje tockava iza zadnjih tockova. prvo bi trebalo da izvrsite podesavanje kocnica. 1_ _ ---0 Da hi se izvrsilo podesavanje kotnica na sistemima kad kojih nije potrebno skidanje tockova: Ubaciti tanak odvijac (1) kroz OIvor za podesavanje (2) na pouloznoj ploti kocnice kako bi se odvojila samopodesiv3 poluga (3). To bi moglo da resi problem. 2. l.pristup za podesavanje . Pomocu "kasike« kocnice okreCite navrtku za podesavanje zaustavnog tocka pomeranjem slobodnog kraja »kasike« kocnice . Uklonite podmetace za podupiranje tockova. Kod ovih sistema nije neophodno skidanje tocka da bi se izvrsilo podesavanje. 5. Kod ovih sistema da bi se izvrSilo podesavanje potrebno je skidanje tockova.SISTEM ZA KOCENJE ] I•. Napomena: Rucna kocnica ne sme da bude aktivirana. 8. Rucnom dizalicom podic. Kod drugih sistema obezbeden je otvor za pristup navrtki za podesavanje zaustavnog tocka . Ubacite tanak odvijac u otvor za podesavanje 434 . Skinite zastitni poklopac sa otvora za podesavanje pomocu odvij aca. Pronadite otvor za podeSavanje kocnice koji se nalazi na podloinoj ploCi kocnice sa unutrasnje strane prednjeg tocka.

medutim... 10. Primenite sledeCi postupak. Okrecite dobos dok otvor za podesavanje ne dOGe s donje strane. 20. 19 .. • L 435 . Skinite zastitni pokiopac sa otvor3. Podesavanje sa skinutim tockovima ): Kod nekih lipova vozila pristup navrtki za podesavanje zaustavnog tocka obezbeden je kroz dobos. 15. 10. Ukoliko je otpor jos prisutan ponoviti operacije iz tacaka 15 i 18 sve dok se otpor ne eliminise. Kada osetite dejstvo opruge to je znak da ste odvojiii samopodesavajucu polugu od navrtke za podesavanje zaustavnog toeka. Ponovite operacije iz tacaka 8 do 21 na ostalim dobos·kocnicama. U bezbednom podrueju vozite unapred i evrsto pritisnite kocnicu. na kralkom potezu. Sada se zaustavni tocak moze okretati U SllProtnom smeru. Ponoyite ovaj po stupak istovremeno okrecuCi dobos unapred sve dok se ne oseti jak otpor pri okretanju. 26. obrnutim redosledom operacija iz taeaka 4 do 7. Na manjem broju vozila. 11. Ubacite »kasiku« kocnice u otvor za podesavanje da biste okrenuli navrtku za podesavanje zaustavnog locka. mozda postoje navrtke s levim navojem. Pomocu rucne dizalice podiCi prednji deo ' vozila sve dok se tockovi ne odvoje do tla. U bezbednom podrucju voziti unapred. 8. Posta viti sigurnosna postolja ispod sasije kako biste cvrsto poduprli vozilo. 15. Ukoliko je otpor jos uvek prisutan ponovite operacije iz taeaka 9 i 11 sve dok se olpor ne otkloni. 2. 6. Na jednom kraju krute iice klestima napraviti kuku (slicnu kuki na vdalici za odelo). na gore. 24. Vratite zastirni poklopac na otvor za podesavanje na podloznoj ploCi koenice. Pomocu nasadnog kljuea odgovarajuce veliCine odviti navrtke na svakom toeku za otprilike jedan obrt. 14. 17. 9. Vratile navrtke na svoje mesto ali ih pritegnite sarno [ueno. 21. Skinite sklop tocka i pneumatika. Pomocu ruene dizaIice poditi zadnji dec vozila sve dok se toekovi ne odvoje od tla. pomeranjem siobodnog kraja "kasike« onog koji drzite . Pomocu »kasike« koenice okreCite navrtku za podesavanje zaustavnog tocka u suprotnom smeru. 14. 3. Ponovite operaciju iz tacke 15 jos tri puta. Ponoviti operacije iz tacaka 16 i 17 deset pula da biste se uverili da je podesavanje praviino izvrseno i da su poluge za samopodesavanje ostvarile odgovarajuCi zazor izmedu papuee i dobosa koenice. Vratiti zastitni poklopac na olv~r za podesavan]e. Pogurajte slobodan kraj "kasike« kocnice na gore kako bisle rasirili papuce. VeCina navrtki moie se odviti okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. 19. Skinite navrtke s prednjeg tocka ostavljajuCi ih u "radkapnu« radi cuvanja. 18. Skinite alat i okrenite toeak unapred da bi se utvrdilo da Ii ima ikakvog olpora. Okrecite dobos da bi videli da Ii je prisutan otpor pri okretanju. 4. 18. kako biste okrenuli navrtku. pa istovremeno odvajajuCi polugu za podesavanje pritisnite "kasiku« kocnice na dole. 1. UkljuCite motor. 25. Ponovite ovu operaciju jos tri puta.r dok ne osetite otpor zbog dejstva opruge. 22. 16. Ubacite savijeni kraj zice kroz otvor za podesavanje. 23. SISTEM ZA KOCENJE 9.. Skinite poklopce (»radkapne«) sa svih toekova pomocu yelikog odvijaea ili kraja drske ruene dizalice. 12. Postavite podmetaee zapodupiranje toekova iza zadnjih toekova. 13. 12. 16. Spustiti voziio na tlo. Spustite vozilo na tIo obrnutim redosledom operacija iz tacaka 1 do 3. Vratite poklopce tockoya na svoje mesto. pa cvrsto pritisnite koenicu. 27. Ponovite operacije iz taeaka 4 do 12 kod ostalih dobos-koenica. 13 .. ZakaCite kuku 0 polugu za podesavanje i blago je povucite da bi se poluga odvojila od navrtke za podesayanje zaustavnog tocka. Postavite sigurnosna postoIja ispod sasije da biste podruprli vozilo. Ukljucite motor. Napomena: Ruena koenica ne sme da bude aktivirana. 17. 5. J J . Prilegnuti navrtke na svim tockovima.na gore. Ispitajte ponasanje voziia u uslovima drumske voznje. Vozite kratku deonicu unazad i cvrsto pritis· nite kocnicu. U ovom slucaju moracete da skinete tocak da biste izvrsili podesavanje koenica. 7. Skinite alat. Postavite »kasiku« kocnice na navrtku za podesavanje zaustavnog tocka. Ponovo montirajte tocak. 11.

Pomocu lankog odvijaea (4) okreCite navrtku zn podcsavanjc zaustavnog locka (5) da bi se promenio palotaj obloge (6). Ponovite operacije iz tataka 27 i 28 deset put a da ?iste .SISTEM ZA KOCENJE ® D~ . .Olrcbno Ubaciti iitanu kuku (1) kroz otvor za poddavanje (2) kako bl se odvo)lla poluga Zli samopouduvanje (3). 30. Ispitati ponasanje vozila u uslovima drumske voznje. 29.-----~ . • • • • • • • Odvijat Nasadni kljut Cevasti kljut Kljuc za navrtke KoCiona teenost Glavni koeioni cilindar Krpa 436 . Vozite kratku dfOonicu unazad i tvrsto pritisnite kotnicu..se uverili da je podesavanje pravilno lzvrseno 1 da su poluge za podesavanje ostvarile odgovarajuCi zazar izmedu papute i dobosa kotmce.bi ~e izvrsilo sklOanJ~ lotkov~: podesavanje kocnica na sistemima kod kojih je . Servisiranje glavnog kocionog cilindra Alai i materijal 28.

Napomena: Cilindri s dye komore imace dva cevovoda koie treba odvojiti. Da bi se ovo spreeilo razvijen je dvodelni razvodni citindar i sada se on nalazi u uobicajenoj primeni. Poluzni mehanizam fiksiran je za pedalu vijkom ispod obrtne taeke poluznog mehanizma. Kod vozila s pogonom na prednje toekove glavni cilindar podeljen je dijagonalno. Ukoliko je to slueaj. 2. Napomena: Vodite racuna da se slueajno ne savije odvojeni koCioni cevovod. koji potiskuje koCionu teenost. Odvijte vijak cevastim kljueem. Utvrdite mesto gde se nalazi rezervoar glavnog cilindra i skinite njegov poklopac. 1. Glavni cilindar moze da ima jedan iIi dva dela kao i jedan iIi dva rezervoara za koeionu teenost. Vratiti poklopac na svoje mesta. imaju na sebi konzole i otvore za montazu. Kod sistema za kocenjc hidraulicnog tip a sa jednodelnim cilindrom postoji opasnost da prekid nekog kocionog cevovoda iii curenje koCionog cilindra mogu da izazovu nagli i potpuni gubitak svojstva koeenja. Proverite nivo koCione teeDosti. Razlog je taj sto su prednje kocnice kod vozila s pogonom na prednje tockove daleko opterecenije nego kod vozila s pogonom na zadnje toekove. proizvedeni od gvozdenog liva. Kada su cevovodi odvojeni. pomotu nasadnog kljuea. Uhvatite rukom glavni cilindar i pazljivo ga povucite unapred odvajajuCi ga od pregradnog zida. 2. Provera glavnog kocionog cilindra Za proveru glavnog koCionog cilindra primenite sledeci postupak. 8. skinite vijke koji dde glavni cilindar pomocu nasadnog kljuea. Zamena glavnog kocionog cilindra Za zamenu glavnog koCionog cilindra primenite sledeCi postupak. ali ne suvise. I SISTEM ZA KOCENJE I Gvasem vozilu predstavlja glavni rezervoar koCione teenosti. 4. Jedna komora obezbeduje pritisak levom prednjem i desnom zadnjem tocku dok druga desnom prednjem i levom zadnjem toeku. glavni cilindar povezan je za vaku!Jm uredaj sa tri vijka (s oblom glavom). Kod sistema servo-kocnica glavni cilindar montiran je na vakuu!ll ureclaju koji je montiran na pregradnom zidu izmedu motora i kabine. olabavite vijake i preCi odmah na operaciju iz taeke 5. 6. a kod prednjeg doslo do curenja) samo zadnje koenice mozda ne bi bile u stanju da bezbedno zaustave vozilo. 5. za oko jedan obrt. 9. Utvrdite mesto glavnog cilindra i olabavite tri vijka (s oblom giavom) kojim je prievrscen za pregradni zid izmedu motora i kabine. Spustite poklopac motora. Glavni cilindri.. 1. Napomena: Ukollko je vase vozilo opremljeno servo-kocnicam a pritisnite i otpustite pedalu koenice pet puta kako biste ispustili vakuum iz sistema servo-koenice pre nego sto pristupite operaciji iz taeke 6. 3. Trebalo bi da bude do 5 mm od vrha. Aktivirajte ruenu koenicu i pod ignite poklopac motora. Kada vozae pritisne na pedalu kocnice ovo pomeranje se prenosi preko poluinog mehanizma na klip glavnog cilindra. Ukoliko je nivo nizak treba dopuniti rezervoar. Pogledajte ispod instrument-table'i pronadite poluzni mehanizam na pedali kocnice kojim je klipnjaea glavnog cilindra povezana s pedalom koenice. a ovakva mogucnost je veoma malo verovatna. Ukoliko u tom periodu pedala polako popusti pod pritiskom noge to je znak istrosenih iIi nefunkcionalnih delova u gIavnorn cilindru sto zahteva zamenu glavnog razvodnog cilindra. lavni koCioni cilindar u sistemu koenica na 3. Po motu kljuea za navrtke odvojite koCione cevovode od glavnog cilindra. Ukoliko pedala pod pritiskom noge ne popusti glavni cilindar pravilno funkcionise. Pritisnite pedaiu koenice nekoiiko puta i u toku 30 sekundi drzite neprestano nogu na pedali. Aktivirajte ruenu koenicu i podignite poklopac matora. Postavite pailjivo novi glavni cilindar na svoje mesto obrnutim redosledom operacija iz taeke 7. Pritegnite. Napomena: Kod servo sistema. 6. UkoIiko bi doslo do pada pritiska na oba prednja tocka istovremeno (sto bi bio slucaj da je sistem podeljen poduino. Uvrnite tri vijka rukom tek toliko da dde glavni cilindar na svom mestu. 4. Kod ovog dvodelnog cilindra. 10. Potpuni gubitak svojstva koeenja bi se dogodio u slucaju da hidraulieni sistem prednjih i zadnjih toekova otkaie istovremeno. 5. 7. obezbeden je odvojen sistem za prednje i zadnje kocnice tako da ostaje izvesna koeiona sila bez obzira na prekid nekog od koCionih cevovoda. Kako su koCioni vodovi i kocioni cilindri (na toekovima) ispunjeni kocionom tecnostu sa pomeranjem klipa glavnog cilindra vrsi se prenos hidrostatickog pritiska kroz sistem za kocenje. koCioni cevovod 437 .

3. 11. 13. 14. Ispod instrument-table ponovo poveiite poluini mehanizam pedale koenice obrnutim redosledom operacija pod taekom 3. 18. Ponovo prievrstite poklopac rezervoara i zatvorite poklopac motora. Pod normalnim okolnastima. Skinite poklopac sa glavnog cilindra i napunite rezervoar koCionom teenoseu do 5 mm od vrha. 15. Utvrdivanje mesta ispustanja Pregled servokocnica omagucava vozaeu olaksano koeenje vozila. Vakuum uredaj koristi vakuum motora iz usisne grane i time obezbeduje dodatnu koCionu silu. Konsultovati kvalifikovanog mehanicara. Ukoliko se brzina motora osetno smanji crevo je u dobrom stanju. Oslobodite ruenu kocnicu. Ukoliko je u kvaru mora se zameniti. Sa aktiviranom ruenom koenicom i ukljueenim motoram podic! poklopac motor a i odvojiti crevo od vakuum uredaja jednostavno ga povlaeeC! (s prikljueka) . Sa iskljueenim motorom polako pritiskajte pedalu koenice do kraja kako bi se ispustia vakuum iz rezervoara uredaja. 5. Skinite poklopac rezervoara glavnog cilindra i dopunite ga kocionom tecnoscll. primenite sledeCi postupak. Skinite vazdusni filter sa pregradnog zida vakuum uredaja. a debljine 70-250 mm. Kada ste povezali dobra crevo brzina motora bi trebalo osetno da se poveea. 1. S ervo-koenica je uredaj koji stvarajuCi dodatnu silu. Pritisnite pedalu koenice na dole i ne skidajuei nogu s pedale stanovati motor. Ponovo povezati dobro vakuum crevo na vakuum uredaj. Ukoliko se pedal a koenice ne kreee na dole. AlaI i materijal • • • • • Mali odvijae U niverzalni nai Krpa Vazdusni filter vakuum uredaja Vakuum crevo provere u cilju odrzavanja da bi se ustanovila da Ii uredaj radi ispravno. 19. negde u sistemu vakuum uredaja dolazi do ispu- stanja vakuuma. UkljuCite motor i pailjivo krenite napred pa evrsto pritisnite koenicu kako biste proverili njen rad. U krpu uvijte odvojeni koeioni cevovod i prikljueak koCionog cevovoda na glavnom cilindru. U veCini slucajeva nalazi se oko . Ispod poklopca motora pritegnite tri vijka koji drie glavni cilindar u svom poloiaju. 16. Vrsite lagani pritisak na pedalu koenice skraz do dole. Vakuum uredaj iii uredaj servo-koenica montiran je na pregradnom zidu koji deli prostor za motor od kabine i predstavlja posudu preenika izmedu 150-300 mm. Medutim. Ova teenost je veoma korozivna i ostetice ()bojene povrsine na vasem vozilu. 2. Zaeepite prstom otvor na kraju creva. Pomocu kljuea za navrtke pritegnite koCioni cevovod za prikljueak. Ispitivanje vakuum uredaja Da biste proverili da Ii vakuum uredaj na vasim servo-kocnicama pravilno funkcionise primenite sledeCi postupak. Skinite krpu s koCionog cevovoda i prikljueka i bacite je.. 12. Vratite poklopac na svoje mesto. mogu se vrsiti izvesne 438 Ukoliko sumnjate na ispustanje vakuurna iz sistema. vakuum uredaj se ne moie popravljati. Napomena: Ukoliko je u pitanju servo-sistem nastavite odmah sa operacijom pod taekom 12. Ukoliko se brzina motora ne prameni crevo se mora zameniti. 21. 17. 1. Upozorenje: krpa ce biti natopljena tecnoscu. Ukoliko ne dode do pramene brzine motora prisutan je problem u vakuum uredaju. 4. 2. Ukoliko vakuum uredaj funkcionise pedala koenice ee se kretat! na dole. i tako pet puta kako bi se novi cilindar napunio koCionom tecnOSCll.SISTEM ZA KOCENJE pomoeu kljuea za navrtke. 20.

________~ _ _. (4) membrana. ______.' PodiCi poklopac motora i odvojite vakuum crevo s gornjeg del a vakuum uredaja jednostavno ga povlaceci (s prikljucka). Ukoliko nije moracete da zamenite filter._ _~ ._. (3) poklopac. Zamena vakullm creva Da hi ste zamenili vakuum crevo primenite sledeCi postupak. (2) filter.. (1) klipnjaca povezana s peda!om kocnice i glavnim cilindrom. i (7) montaini goli vijak na pregradnom zidu izmedu motora i kabine. ____. Produvajte filter da biste utvrdili da li je Cis!. Ukoliko jeste po novo montirajte zajedno sa stitnikom od prasine. (6) pOVf<ltna opruga. tistom krpom iIi peskirom._. Otistiti filter mekom. _____..~_. a pokriven je fleksibilnim stitnikom od prasine. 439 1IiIIIIIrI_ _~_ _.. 2._.__ .. Aktivirajte rucnu kocnicu.SISTEM ZA KOCENJE Komponente vakuum uredaja iIi servo-koCionog uredaja. 7. 6. potisne osovine ventila. 1._. (5) rezervoar za vakuum. Servo iii vakuum uredaj koristi vakuum iz motora da hi obezbedio dodalnu sHu za kotenje.

Kad vazduh dospe u sis tern za kocenje. Ipak. naCin: 1. Drugo. 7. 4. Vijci za ispustanje vazduha se nalaze pri vrhu svake podloine ploce toeka. POllekad moie da dode do nepredvidenog prskanja koCiolle leenosti. 8. 2. J Ispustanje vazduha iz instalacije za kocenje Alat i materijal • • • • • • • PodmetaCi za tockove Rucna dizalica i sigurnosna postolja Okasti kljue Crevo za ispustanje vazduha Zastitne naocare Posuda Kociona teenost Postoji i silikonska koeiona teenost kao prvoklasna zamena. Medutim.rada kocnica sto izaziva nesigurno kotenje. Ispustanje vazduha iz kotione instalacije se vrsi na sledec. 6. 5. Kociona leenost je takode hidroskopna. sistem za koeenje mora uvek da se podvrgne ispustanju vazduha kako bi pravilno funckionisao. U istalaciji postoji izvestan pritisak pa manja kolicina teenosti treba da iscuri. Obieno ce to biti desni zadnji toeak.-~ SISTEM ZA KOCENJE 3. sto dovodi du gubitka koCionog dejstva. Poveiite odusno crevo na vijak. Upozorenje: Korisrite zasritlle naocare prilikom rada. da apsorbuje vlagu. na osnovu opisa iz ovog poglavlja. Vas pomocnik treba da pritisne pedalu koenice i da je stalno drii pod pritiskom (noge). Blokirajte zadnje toekove podmetaeima za tockove. Ruenom dizalicom podignite zadnji deo vozila i postavite sigurnosna postolja is pod osovine na obe strane. Rueni metod ispustanja vazduha kako iz dobos tako i iz disk-koenica zahteva dYe osobe. koCionih cilindara iii koCionih cevovoda. rezultat ce biti »meka« ili potpuno beskorisna pedala kocnice. Prvo. tak i najmanje prisustvo vazduha u koCionim cevovodima dovesce do »mekog«». I ovde se to vrsi jednostavnim povlacenjem creva. odseci novo crevo na odgovarajucu duzinu. ona je skupa i staje nekoliko puta vise nego standardna koeiona tecnost. avo ce biti dokaz da vijci funkcionisu. Pomocu okastog kljuca otvorite i zalvorite svaki odusni vijak za pola obrta. Jedna ce morati da sedi u kolima i komanduje pedaJom kocnice dok ce druga otvarati i zatvarati ventile na svakom toeku. adgod postoji mogucnost prodora vazduha u koenica. Okastim kljueem odvijte najpre vijak koji je najdalji od glavnog kotionog cilindra. Uklonite podmetace za toekove. UkljuCite motor i proverite da Ii vakuum uredaj funkcionise dobro. dva problema. Medutim. 4. direktno iza koeionog cilindra. Na svakom toeku nalazi se po jedan odusni venti!. 3. sto znaCi da teii. ukoliko ielite da koristite naj