You are on page 1of 8

SEMINARSKI RAD

PAGETI VESTERN
Na izvoru vesterna nalazimo mit i etiku epa i tragedije. esto se misli da je vestern epski po nadoveanskim postignuima svojih junaka. anr moemo ispitivati na osnovu njegovih osnovnih struktura. Razliiti vestern filmovi samo narativizuju odreenu strukturu sukob izme divljine i civilizacije na granici koja ih razdvaja, koja je osnovna suprotonost u vesternu, a time je povezana i sa suprotnostima drugog reda: jedinka-zajednica, priroda-kultura, Zapad-Istok... tako da vestern moemo opisati tabelom suprotstavljenih parova koji se dalje mogu deliti i time oslikavaju ukupno znaenje anra.1 Kauboj je vitez. iroki vidici, opti planovi, sukob oveka i prirode. Krupan plan skoro ne postoji, panoramisanje i vonja kamerom ovakav stil ima smisla tek oslanjanjem na moralne postulate koji ga podravaju i opravdavaju. To je svet u kome drutveno zlo i dobro postoje kao dva ista i osnovna elementa. Kada govorimo o prihvatanju i transformaciji anra koji prelazi iz jednog u drugo proizvodno okruenje najbolji primer je italijanski vestern iz ezdesetih godina dvadesetog veka. Zahvaljujui brojnim filmovima koji su stizali na evropsko filmsko trite prethodnih godina iz nadmone holivudske produkcije, razumljivo je odlino razumevanje i prihvatanje vesterna u Evropi. Ve izgraena svest o ovom filmskom anru, kao i usvojene anrovske odrednice preuzete su iz jednog jezika u drugi bez prevoenja, te evropska produkcija filmova preuzima naziv vestern. ezdesetih godina vestern skoro potpuno zamire u Sjedinjenim Amerikim Dravama, dok se u Evropi se javlja veliko interesovanje za ovaj anr, u Nemakoj, paniji, Britaniji, a posebno u Italiji. Nije to bilo prvi put da se evropska kinematrografija okua sa temama vezanim za ameriku istoriju, predele i ideologiju. Kratkometrani, nemi film iz 1911. godine Kalino eli da bude kauboj francuza ana Dirana je samo jedan u nizu vesterna snimljenih u Kamargi u drugoj deceniji 20. veka o Kalinu koji odlazi na zapad i ui npr. da baca laso i sl. Meutim, veliki broj uspenih filmova snimljenih u periodu od 1960-75, godine, u pustinjskim predelima Italije i panije predstavljaju novi sub-anr evropski vestern. Menjajui mnoge konvencije
1

2Filmski anrovi, Rafaela Moan, str. 56

klasinog vesterna ovi filmovi su uglavnom proglaavani kao iskljuivo komercijalni poduhvati koji toliko degradiraju anr da nisu vredni pomena, pogrdno nazvani pageti vestern. Prvobitno, pageti vestern je bio niskobuetni film, na italijanskom jeziku, to je delimino bilo posledica razliitih kulturnih pozadina, a delimino i namera. Veina je snimljena u paniji, u okolini Almerije, a poto pejza odgovara amerikom jugozapadu uslovio je radnju koja se najee odvija za vreme meksike revolucije (to je bilo zgodno i zbog statista sa panskog govornog podruja). Izmedju 1960 1975. godine, Evropske produkcijske kue snimile su blizu 600 vesterna. Gunfight at Red Sands ili Duello nel Texas iz 1961. Rikardo Blaska, sa Riardom Harisonom u ulozi povratnika iz meksikog graanskog rata , je film koji pokazuje jasne indicije u kom pravcu ide ovaj mladi anr (scena konanog obrauna). Ovo je takoe i prvi filmski hit Enija Morikonea kao kultnog kompozitora pageti vesterna. Italijansko-britanska koprodukcija 1961. godine, snima po prvi put na terenu u Almeriji Tierra brutal / Savage Guns film koji se oznaava kao prvi pageti vestern, prvobitno

zamiljen kao klasina zapadna pria, da bi se ispostavilo da je film prikazao dosta osobina koje kasnije definiu pageti vestern kako po stilu, tako i po karakteru anti-heroja, kao i prikazanom nasilju. (Primer je bilo ruenje tradicije da pozitivac nosi belu odeu, dok je negativac u klasinom vesternu uvek nosio crnu boju odee, to ovde nije bio sluaj.) 25 filmova je u naredne dve godine snimljeno na ovoj lokaciji, uglavnom loeg kvaliteta, da bi 1964. svoj prvenac Za aku dolarasnimio Sero Leone, kao prvi film u nizu popularno nazvane trilogije Dolar ili ovek bez imena / Uomo senza nome. Baziran na Kurosavinom samurajskom epu Yojimbo ovaj vizuelno sve prikaz neromantinog, brutalnog divljeg Zapada uspostavlja novu zvezdu, Klinta Istvuda, revolveraa iji je jedini motiv novac. On je tih, ekscentrian stranac sa jakim, ali neobinim oseajem za pravdu i savrenom sposobnou rukovanja orujem. Stil, dramaturgija, potpuno nov pristup konfiguraciji anra i naglaena estetike fotografije, ekstremni krupni kadrovi, specifina dramaturgija zvuka ini ove filmove drugaijim od ostalih to prorie pageti vesternu svetlu budunost. Junak je spektralno obojen kreui se na margini drutvenih struktura, u svetu udesnog i stranog. Leoneov svet je postavljen za meuigru mukog stila suoenom sa uasom smrti. Po ovome, veoma je nalik na Hauarda Hoksa. U Leoneovom svetu, kao i u Hoksovom, smrt brie oveka. ovek koji umre je gubitnik. Vrednost oveka je sposobnost da preivi, da se smeje

smrti. Smrt oveka je manje vana nego nain na koji se suoava sa njom. 2 Kako se razvija trilogija, Istvud postaje sve tii. Za razliku od tradicionalnih kauboja Leoneov ovek bez imena e pucati prvi i boriti se prljavo, iako povremeno pokazuje razumevanje i oseaj za druge kroz specifian, oseaj za pravdu. Junak vesterna je autsajder, plaenik ili lovac na ucenjene
glave, a ponekad i odmetnik, o ijoj prolosti neemo saznati mnogo, sem da je nekad poznavao nekog ko je bio u slinoj nevolji pa moemo zakljuiti da je to razlog zato pomae oveku ili eni u nevolji. Mitovi su istorizirani oblici koje razliite kulture koriste da bi svoje vienje sveta (svoju stvarnost) sistematski ogranizovale u niz suprotstavljanja i razlikovanja. Mitovi se ne ponavljaju i ne lie jedan na drugi zato to pokuavaju da iskau neku istinu, ve stoga to predstavlja konkretni izraz odreene kombinatorike. Razne verzije nekog mita moemo shvatiti kao niz posebnih rezultata te kombinatorike. Prema tome, ne mogu postojati bolji, taniji ili istinitiji mitovi, kao to ne postoji ni izvorni mit.
3

Bezimeni oveka prebacuje svoj pono preko ramena da bi pokazao

revolver, pui poutelu cigaru, i mirka ispod oboda svog eira. Prekid sa klasinim vesternom predstavlja pojednostavljenje teme kroz zamenu idealizma cinizmom i materijalizmom i preterivanje u svakom smislu, posebno u nadovenim sposobnostima junaka. ( Henri Fonda u filmu My name is Nobody, Tonina Valeria je eliminisao sam celu vojsku). Ovi filmovi prikazuju i dobro i zlo,neporeciva ivotinjska oseanja koja su svejedno deo ljudi. Tako likovi u Leoneovom vesternu rastu i menjaju se. Za razliku od mnogih reditelja, on prosto ne ponavlja ista ubeenja za razliite naine. Svaki sledei film uzima iste likove i istrauje ih dublje... Leoneovi filmovi se mogu videti kao mitsko ispitivanje pokuaja ljdi da nau smisao ivota, a njegovi glavni likovi kao suportstavljeni polovi koji postoje u svakom od nas, sa moralnom sigurnou koja je protivtea nemoralnim stremljenjima i amoralnom ivotinjskom biu rastrzanom izmeu. Sa svakim filmom odgovor postaje sloeniji i fascinantniji.4 Potpuno menjajui kodove i vrednosti amerikog vesterna likovi su cinini, surovi i sadistiki, ne znaju za veru i zakon i nemaju krupula i morala. To je svet preterivanja u svakom smislu, vizuelno produenog trajanje scena, karikaturalnog isticanja detalja
2 3 4

anrovi amerikog filma Stjuart M. Kaminski, str. 328, 339 Filmski anrovi, Rafaela Moan, str. 56 anrovi amerikog filma Stjuart M. Kaminski, str. 339

kao i upotreba krupnih planova. Prestaju da vae mitovi vesterna: zakon, civilizacija, granica, a dolazi do izraaja italijanska intelektualna politika i odnos prema amerikom kapitalizmu. Porodica koja je jedina vana stvar obino je unitena, a ena kao osnovni inilac nastanka porodice vrlo retko postoji u ovom svetu jer je junak distanciran od obinih ljudi i nezainteresovan potpuno za suprotan pol, to je posebno izraeno u filmovina Sera Leonea (izuzev u Bilo jednom na divljem Zapadu - 1968. god. koji je i prvi film koji je privukao filmske kritiare). Izuzeci su i filmovi Luis Malea Viva Maria-1965. God, Bart Kenedijeva Hani Kolder 1971. god. , kao i Legenda o Freni King -1971. Kristijan aka. ene su bile prostitutke, udovice, potrona roba spremna da da ivot za anti heroja kome se divi i kome se nada kao zatitniku. Veoma retko su moglu da se vide i crni glumci, pa se postavljalo i pitanje rasizma, mada je to pre posledica tematike meksike revolucije i nedostatka tamnoputih glumaca. U periodu do 1969. Je napravljena veina filmova koja se nazivaju klasicima pageti vesterna, pa Dobar, lo, zao S. Leone -1966 danas mnogi smatraju za najbolji vestern ikada napravljen. Svojim filmovima izazvao je mnogo bure u javnosti. Kritiari su ga branili stavom da on svojim filmovima iskazuje kritiki odnos prema nasilju. Ovaj primer upravo potvruje tezu Delika da je najvanija odlika vesterna kinestetinost. Intelektualci leviarske orjentacije hvalili su italijanski vestern verujui da on moe da deluje politiki, a da je nasilje u ovim filmovima objekat. Neki kritiari su smatrali da je takav stav samo posledica rezignacije, injenice da ljudi koji ive u svetu nasilja nisu u mogunosti da se nasilju odupru nasiljem. Italijanski vestern odlikuje neistorinost. Njegove figure ne izraavaju stav prema postojeoj stvarnosti, oni ive i umiru na niijoj zemlji. Prekretnica je bio film ango drugog Sera, Korbuija, koji je postao prototip prie o osveti i iznedrio veliki broj filmova sa imenom ango u naslovu, a istovremeno izazvao brojne zabrane jer je znatno poveao koliinu nasilja. Korbuijev drugi film iz 1967. The Great Silence / Velika tiina potpuno smeten u sneni ambijent je pokopao sve anrovske konvencije vesterna ak i najuniverzalniju: da dobar momak uvek pobeuje. Trei Sero, Solima je reditelj koji je bio najvie intelektualno i politiki posveen. Njegov The Big Gundown / La Resa dei Conti - 1966), sa Li Van Klifom je film sa priom o klasnoj borbi i dekonstrukciji mita jer zakon titi prestupnike. Upravo zbog brutalnosti i velikog broja mrtvih filmski kritiari su prevideli

brojne filmove ovog anra. ango ubija / Django kill -1967. nadrealistiki film ulija Kvestija se smatra najbrutalnijim i najneobinijim pageti vesternom jer je sadrao muenje, poniavanje, raspee na krst i vojsku homoseksualnih odmetnika. ango je imao preko 30 nastavaka, iako samo jedan od njih je bio zvanian. U ovim tipiziranim filmovima nema heroja, uglavnom su to likovi koji ne pripadaju nigde, ne mogu se nai i u potrazi su za nekim svojim ja. Trae i vre neki in kojim e se oistiti, znai i kad ine dobro delo, to nije zbog samog dobrog dela ve da bi skinuli teret krivice nekih preanjih grehova. Face to face/ Licem u lice je film o profesoru koleda koji putuje na jug i u otkriva svoj nasilniki instikt. Glavni glumac an Marija Volonte u filmu Damiana Damania A Bullet for the General / Quin sabe? 1966. godine, postavlja osnovu za razvoj jo jednog podanra Zapata ili Tortilja vesterna. Tomas Milian je najprepoznatljiviji nosilac uloga u ovim filmovima o meksikim revolucijama, a sam za sebe je esto govorio da je simbol siromatva i revolucije posebno u filmu The Big Gundown / La Resa dei conti Sera Solima , zajedno sa Li Van Klifom. Ovaj vestern se smatra najboljim Ne-Leone pageti vesternom. Ovoj tematici se prikljuio i Sero Korbui sa filmovima The Great Silence/ Velika tiina 1967.g., The Mercenary/Plaenik 1968. i Companeros! 1970.godine.

Veina pageti vesterna, nikad nije pokuavala da bude vie od akcionog filma za prosenu filmsku publiku. Posle 1969. godine dolazi do pada u proizvodnji filmova, kao tendencija se javlja parodija koja je postala vidljiva posebno u Sartana filmovima (esto oznaenim kao odgovor pageti vesterna na filmove o Demsu Bondu.) Film They call me Trinity, Enza Barbonija je bila urnebesna komedija koja je postala hit u celom svetu. Ovo je bio poetak novog zlatnog razdoblja, a brojne vestern komedije su iznedrile Terensa Hila i Bad Spensera kao meunarodne zvezde. Iako ljubitelji pageti vesterna nisu voleli ove komedije one su postigle veliki uspeh. Ipak tih godina je proizvedeno i nekoliko ozbiljnih filmova, Korbuijev Companeros i Leoneov Duck you Sucker / Gi la Testa, koji je imao politiki osvrt na probleme revolucije kroz odnos dva
prijatelja koji je testiran situacijama izdaje i nasilja. anr je imao poslednji uspon sa tzv. Sumrak pagetijem, ozbiljnim, elegantim i melanholinim vesternom propadanja italijanske kulture anr filmova, kao to su Kalifornija ili Keoma Enzo Kastelarija u kome glumi Franko Nero, da bi vremenom interes za ovaj anr skoro potpuno opao.

Najizrazitija karakteristika pageti vesterna su njegovi likovi. Oni nisu ni dobri , ni zli. Nisu heroji, to su anti-heroji, nijanse sivog na skali od belog do crnog. Neki su toliko popularni da postoji niz rimejkova, ili pa koriste neko ime da bi reklamirali film. Najpoznatiji je ango u reiji Sera Korbuija, usamljena skitnica koju na lutanju prati mrtvaki sanduk. On je hladan i bezoseajan, pravi anti-heroj, koji za razliku od Sandura, samuraja i Yojimba i oveka bez imena, nije sluajan prolaznik koga privue odreena situacija, on je ovek sa misijom osvete. Veteran iz graanskog rata, na strani Unije mora da se osveti ubici svoje ene Majoru Deksonu. Kao maioniar, ango izvlai mitraljez iz mrtvakog sanduka i bukvalno pokosi stotinu protivnika. Pravednost njegovog cilja je pocrtana zavrnom scenom u kojoj krst na grobu predstavlja oslonac za pitolj kojim treba da ubije svog protivnika. Iako su mu obe ake brutalno izlomljene on uspeva da ostvari svoju misiju. U crnom pocepanom kaputu, vet u prljavim trikovima on je kao ni jedan drugi kauboj u istoriji filma, Franko Nero. Pravi filmovi o angu su jo Pripremite sanduk i ango uzvraa udarac. Jo jedan lik koji je oslikan u nekoliko filmova, velike popularnosti je Sartana, tajanstveni revolvera, koji je ubijen nekoliko puta, ali se uvek vraa da dokraji negativce. I njegovo zanimanje je nepoznato, ali esto deluje kao osvetnik. Ubija ljude zbog njihovih grehova i ne zbog novca. U nekoliko filmova ga je igrao ani Garko, od kojih je veinu reirao ulijano Karnimeo, mada je serijal pokrenuo anfranko Parolini. Sebastijan, Forgotten Pistolero u reiji Ferdinada Baldija -1969 je takoe junak osvete. Kao i ostali anti-heroji vet je sa pukom i pitoljem, a temelji se na grkom traginom liku Orestu. Igrao ga je Leonard Man. Manuel je najtraginiji i najinteligentniji anti junak italijanskog vesterna. Lo ovek koji je spreman na razne prevare i zloine samo da bi postigao cilj. U stanju je da ubije nevine ljude samo da bi se dokazao da moe da ue neprijateljski tabor. Skoro nikad ne govori, a komunicira gestovima i mimikom. Izvanredan revolvera on je levoruk i izvlai pitolj unakrsnim stilom to naglaava njegovu vetinu i brzinu. Usamljen u svojoj mranoj prolosti, on eli iskupljenje svojih nebrojenih grehova kroz sopstvenu smrt. U reiji Hoseina u Groblju bez krsta 1968.godine igrao ga je Robert Hosein.

Silent / Tiina je takoe veoma tragian lik, bez emocija, ovrsno kroz teko I surovo detinjstvo. Nem, iako nije moralan ipak potuje svoj sopstveni kod. Nikad ne potee prvi, a ako mu se neprijatelj preda on mu upuca prst tako da vie nikad ne moe biti revolvera. UVelikoj tiini igrao ga je an Luis Trinignat u reiji Sera Korbuija, 1967.godine. Blindman / Slepac je revolvera skitnica koji je uprkos svom hendikepu vet ubica, koji e obaviti bilo kakav posao za novac. Veoma usmeren na svoj cilj, postavie situaciju tako da on bude vladalac koji bez napora savlada svoje protivnike, najee koristei dinamit, kao i vinesterku sa bajonetom. Bezoseajan, ne eli ni moguu romansu sa enom koja mu je vodi. Igrao ga je Toni Antoni u Slepcu koji je reirao Ferdinad Baldi 1971.godine. Iako neki kritiari povlae paralelu izmeu samurajskog filma i pageti vesterna naglaavajui slinosti traginih sudbina glavnih junaka, ipak je revolvera okrenut sebi, ne ba ponosan na svoj ivot u odnosu na samuraja koji je posveen viem cilju, spreman na linu rtvu. Pored brojnih ratnih veterana, lovaca na ucenjene glave, nepravedno osuenih, brojni su prestupnici i odmetnici od zakona kao anti-heroji pageti vesterna: Majkl Kalifornija Random, Blejd, Bred Fleer, Don Hose, Solomon Benet, Pukovnik Pembrok koji su iako primarno negativci izazivaju i zgraavanje i simpatije publike. Ako je Sero Leone definisao stil, Enio Morikone je utemeljio muziki stil pageti versterna. Njegov ritam i primena zvunih efekata kao muzikih akcenata, upotreba ljudskog glasa kao instrumenta postavili su standard za budue filmske numere. One su naglaavale akciju, ubrzavale scene potere... Dok je veina kompozitora pokuavala da kopira Morikonea, drugi kao Karlo Rustieli, Anelo Lavanjino, Pjero Picioni i Franesko De Masi prilagodili su svoj jedinstveni stil filmu. De Masi je jedan od najproduktivnijih kompozitora, napisao je muziku za 32 filma (Ringo the lone Rider, Payment in Blood, Any Gun Can Play). Bruno Nikolai, dugogodinji dirigent Morikonea, komponovao je neke od najboljih pageti numera (Run Man Run i Adios Sabata). Danas su nove generacije reditelja kao Kventin Tarantino i Robert Rodrigez prigrlili ovaj od strane filmske kritike dugo odbacivan anr, ponovo otkrivajui i

preraujui elemente anra u svojim delima, dajui oma filmskim stvaraocima italijanskog vesterna 60-tih godina. U isto vreme veterani Skorsez, Spilberg i Istvud odaju punu poast Seru Leoneu, kao jednom od najznaajnijih stvaralaca svih vremena. Popularnost pageti vesterna donekle je oivela i amerike vesterne, a mnogi veliki vesterni su se pojavili, koristii popularnost, ako ve nisu stil, pageti vesterna.