You are on page 1of 18

Univerzitet u Beogradu Ekonomski fakultet, Beograd

Seminarski rad iz predmeta Medjunarodna trgovina

,,Transnacionalizacija svetske trgovine

Transnacionalizacija svetske trgovine

SADRAJ

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 Globalizacija i WTO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Globalizacija i TNK. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Posledice globalizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Transnacionalne kompanije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Transnacionalne kompanije i nacionalne drave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pojam i rast stranih direktnih investicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Strane direktne investicije i zemlje u tranziciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Znaaj stranih direktnih investicija u savremenim uslovima . . . . . . . . . . . . . 5 8 9 11 12 13 14 15

Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

Transnacionalizacija svetske trgovine

Transnacionalizacija svetske trgovine

UVOD
Predmet istraivanja transnacionalizacije svetske trgovine je uloga i znaaj transnacionalnih kompanija, kao nosilaca stranih direktnih investicija u svetskoj trgovini. Transnacionalizacija meunarodne trgovine je jedan od najznaajnijih procesa u svetskoj privredi posle Drugog svetskog rata i znai rastuu ulogu transnacionalnih kompanija u meunarodnoj trgovini, a time i spoljnoj trgovini mnogih zemalja. Transnacionalne kompanije su najznaajniji nosioci stranih direktnih investicija i globalnog rasta i kljuni uesnici svetske privrede i svetske trgovine. Stepen transnacionalizacije svetske privrede se poveava. Kompanije iz razvijenih zemalja, zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji karakterie kontinuirani trend ka veoj transnacionalizaciji. Bri rast meunarodne u odnosu na domau proizvodnju znai da i zemlje postaju vie transnacionalizovane. Svi pokazatelji nagovetavaju da e snage globalizacije voditi daljem porastu stepena transnacionalizacije kompanija i zemalja. Transnacionalizacija meunarodne trgovine je najizraenija u poslednje dve decenije XX veka, naroito posle 1990. godine, mada je ovaj proces prouavan od najdalje prolosti i njegovih poetaka. Na poetku XXI veka uloga transnacionalnih kompanija i stranih direktnih investicija u svetskoj privredi nastavlja da raste, to se odraava u prodajama, imovini, zaposlenosti i izvozu filijala u inostranstvu. Poveavajui svoj broj, znaaj i uticaj, transnacionalne kompanije ostaju dominantni uesnici u meunarodnoj proizvodnji i meunarodnoj trgovini kao i spoljnoj trgovini mnogih zemalja. Shvatajui ekonomski znaaj transnacionalnih kompanija, kao nosilaca stranih direktnih investicija, u savremenim uslovima mnoge zemlje nastoje da ih privuku i svoje investicione politike uine privlanijim za investitore. Promene u nacionalnim politikama stranih direktnih investicija potvruju i ojaavaju trend ka liberalizaciji, zatiti i promociji stranih direktnih investicija. Obzirom da postoji znaajna razlika izmeu visoko kvalitetnih stranih direktnih investicija (sa snanim vezama sa domaom privredom, jakom izvoznom orijentacijom i znaajnim transferom znanja i tehnologije) i nisko kvalitetnih stranih direktnih investicija, izazov koji se postavlja pred tvorce nacionalnih politika je da pomognu zemlji da privue vie i, to je mogue, kvalitetnije strane direktne investicije. Srbija, kao i druge zemlje, ne moe biti izolovana od procesa transnacionalizacije meunarodne trgovine i svetske privrede. Proces transnacionalizacije svetske privrede i trgovine je realnost naeg vremena i sve zemlje bivaju obuhvaene njime, njegovim razmerama i implikacijama. U ovom procesu, za pojedinane zemlje se ne postavlja pitanje prihvatanja ovog procesa i snaga globalizacije, ve pronalaenja naina za meusobnu saradnju kako bi ostvarile koristi iz njega.

Transnacionalizacija svetske trgovine

Savremeni svet karakteriu globalizacija i internacionalizacija ekonomskih procesa. Taj trend i nezaustavljivo irenje transnacionalnih kompanija, izazvali su, pre svega, razvoj transportnih sredstava i razvoj sredstava komuniciranja, kao i eksplozija kompjuterskih tehnologija uz razvoj Interneta kao globalne mree, ali i zakoni koji su omoguili neometano kretanje kapitala. Odavno je poznato da ekonomija ne poznaje granice. Transnacionalne kompanije su definitivan dokaz za to. One vre ogroman ekonomski i politiki uticaj u svim zemljama gde posluju a pogotovo u zemljama u tranziciji. Finansijski su veoma snane i teko je odupreti se njihovom napretku i konkurenciji. Akcije koje transnacionalne kompanije preduzimaju u zemljama u razvoju predstavljaju, svakako, jedno od najvanijih i najosetljivijih pitanja, jer one ovde esto stiu kontrolu nad bitnim sektorima nacinalnih privreda, kontrolu nad sirovinama, radnom snagom, pa mogu ozbiljno da ugroze ekonomski razvoj i politiki suverenitet. Zemlje-domaini ele da ostvare svoje ciljeve, a to su - poveani fiskalni prihodi, vee uee u procesu donoenja odluka, usvajanje naprednih tehnologija. Da bi se opstalo i poslovalo u takvom odnosu snaga, neophodno je poznavati ovu vrstu organizacija, naine njihovog poslovanja, naine irenja i vrenja uticaja. Takoe, bitna problematika su i direktne strane investicije koje su jedan od najeih strategija koje primenjuju transnacionalne kompanije u zemljama u tranziciji.

Transnacionalizacija svetske trgovine

Globalizacija i Svetska Tgrovinska Organizacija (WTO)


Globalizacija znai da je svet postao globalni supermarket u kome su ideje i proizvodi postali dostupni svuda u isto vreme. Ova Kanterova definicija moda je i najbolja ilustracija za shvatanje pravca u kojem se kree savremena medjunarodna trgovina. Prvu teoriju svetske, odnosno medjunarodne trgovine formulisali su merkantilisti, koji su zastupali stanovite da drava treba vie da izvozi nego da uvozi. Danas se sagledava da pozitivan trgovinski bilans ne mora uvek biti neophodnost za povoljnu ekonomsku poziciju iako naravno svaka zemlja sagledava koristi i svesna je znaaja svetske trgovine, nijedna ne dovodi u pitanje potrebu regulacije toka robe i usluga. Posebno mesto u teoriji medjunarodne trgovine i, uopte, medjunarodnih ekonomskih odnosa, svakako zauzima teorija komparativne prednosti Davida Rikarda, koja se zasniva na jednostavnoj, ali dokazanoj tezi da svaka zemlja treba da se specijalizuje u proizvodnji onih proizvoda kod kojih ima komparativnu prednost, odnosno manje oportunitetne trokove. Jednostavnije reeno, treba da proizvodi ono u emu je najbolja i da te proizvode izvozi, a da uvozi one proizvode koji su preskupi ako bi ih sama proizvodila, ili ih uopte ne moe da proizvodi. Ova teorija ne samo to je doprinela pojavi i razvijanju kasnijih teorija, nego se pomou nje i danas moe tumaiti znatan deo medjunarodnih ekonomskih tokova. Postepene promene u odnosima izmedju nacionalnih vlada i medjunarodnog trita, u smislu liberalizacije medjunarodne trgovine, postale su uoljive ve sa pojavom prvih medjunarodnih trgovinskih sporazuma, od kojih, svakako, posebno treba izdvojiti GATT. Uprkos svojim nedostacima, ovaj i drugi slini sporazumi, poput Severnoamerikog sporazuma o slobodnoj trgovini (NAFTA), svakako su znak promenjenih odnosa moi u medjunarodnoj zajednici. Mnotvo zakona suverenih nacionalnih drava postaju potencijalno nevaei, ako ugroavaju slobodnu razmenu roba i usluga izmedju zemalja potpisnica ovih i drugih sporazuma o slobodnoj trgovini. Antiglobalistiki pokret, koji sve vie jaa u svetu, nastoji blokirati ove sporazume, kao uostalom i Svetsku trgovinsku organizaciju, smatrajui ih paravanima za mone multinacionalne kompanije i velike ekonomske sile, koje im omoguavaju da, pod platom slobodne trgovine, stiu profit i kontroliu ekonomiju itavog sveta, pri tome gazei teko steene zakone o zdravstvenoj zatiti, zatiti prava radnika, ivotne okoline i slino. etiri osnovna pravila slobodne trgovine sloboda kretanja roba, usluga, kapitala i rada dugo su zaista i bile u interesu visokorazvijenih zemalja. Medjutim, u novije vreme je, kao posledica slobodne trgovine i velikog kretanja kapitala, dolo do izraavanja veoma visokih razlika u komparativnim trokovima i to na tetu prvih zagovaraa slobodne trgovine visokorazvijenih zemalja. Uvidelo se da su trokovi rada, ukupne proizvodnje, poreza, socijalni trokovi, trokovi kapitalnih ulaganja, trokovi dravne uprave i ivotnog standarda viestruko nii u azijskim i dravama Istone Evrope nego u visokorazvijenim zemljama. Posledica je da ove zemlje svoje proizvode prodaju na tritima visokorazvijenih zemalja po znatno niim cenama u odnosu na domau proizvodnju. Prema klasinoj ekonomskoj teoriji, medjunarodna trgovina korisna je za sve zemlje i njihove gradjane. Ovo uverenje zasniva se na pomenutoj teoriji komparativnih prednosti. U globalnoj ekonomiji postie se najefikasnija raspodela resursa i najvii nivo proizvodnje i rasta u svim zemljama. Polazi se od pretpostavke da trgovina vodi ekonomskom rastu, ime se unapredjuje razvoj na nacionalnom nivou i, u krajnjem, smanjuje siromatvo. injenica je, medjutim, da su komparativne prednosti mnogih, naravno nerazvijenih zemalja niske nadnice i neadekvatna zakonska regulative u oblasti zatite

Transnacionalizacija svetske trgovine

ivotne sredine i u oblasti rada. Stoga se, sa stanovita zatite ljudskih prava, osnovano postavlja pitanje pravednosti i opravdanosti takve globalne trgovine koja podrava eksploataciju ljudskog faktora i ivotne sredine, nezavisno od ekonomske koristi koja se pri tome ostavaruje. Bez obzira na sve debate, kritike i proteste, ekonomska globalizacija ve odavno je dominantan proces, koji se ne moe zaustaviti, a koncept liberalne i trino orjentisane ekonomije vie nema nijednu ozbiljniju alternativu. Nijedna drava u svetu na moe se opredeliti za samodovoljnu ekonomiju, dakle ni trgovinu, jer bi time sebe unapred osudila na siromatvo. Zato vie nema smisla postavljati pitanje poeljnosti globalizacije, ve samo na koje nain se moe to pre postati delom tog procesa, uz naravno to je mogue efikasnije eliminisanje negativnih propratnih efekata. Deklatarivni cilj Svetske trgovinske organizacije jeste da - potpomogne da se trgovina odvija neometano, slobodno, pravino i predvidivo. Delovanje WTO usmereno je na stvaranje: otvorenog i ravnopravnog sistema trgovinskih pravila; progresivne liberalizacije i eliminacije carinskih i necarinskih prepreka trgovini robama i uslugama; uklanjanje svih oblika protekcionistikih mera i diskriminatorskih tretmana u medjunarodnim trgovinskim odnosima; integraciju nerazvijenih i zemalja u razvoju, kao i tranzicijskih zemalja u multilatealni sistem i postizanje maksimalno mogueg stepena transparentnosti trgovinskog multilateralnog sistema. Dakle, za razliku od pretee WTO Opteg sporazuma o trgovini i carinama (GATT), koji je bio ogranien na olakavanje medjunarodnog robnog prometa, domen Svetske trgovinske organizacije obuhvata pitanje i u vezi sa uslunim delatnostima, intelektualnom svojinom, kao i sa zdravstvenim i bezbednosnim standardima. Zbog toga WTO danas primarni akter medjunarodne trgovine koji upravlja medjunarodnim sporazumima, organizuje pregovore, uestvuje u reavanju sporova, nadzire nacionalne trgovinske politike, te prua tehniku pomo i obuava kadrove u zemaljama u razvoju. Sve ovo su razlozi za mnoge autore da WTO opisuju kao institucionalno lice globalizacije. Interesantno je da se ovaj termin primenjuje i u pozitivnom i u negativnom smislu, zavisno od generalnog stava prema fenomenu globalizacije. I pored njenog nesumljivog znaaja i doprinosa intenziviranju svih oblika svetske trgovine, Svetskoj trgovinskoj organizaciji upuuju se i mnoge kritike. Pored ve pomenutih pitanja ugroavanja ljudskih prava, prikrivene zatite interesa i imperijalistikih sklonosti visokorazvijenih zemalja, na teret joj se stavlja i da je netransparentna, nedemokratska i da je van kontrole, odnosno u svom radu nije duna nikome polagati raun. I ako je u WTO-u na snazi pravilo da svaka lanica ima pravo na jedan glas i da se najvei broj odluka donosi konsenzusom, za razliku od druge dve svetske institucije Medjunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke za obnovu i razvoj, gde broj glasova (tj. kvote) po dravi - lanici zavisi od njene ekonomske snage, brojni kritiari kroz niz primera nastoje dokazati da sutinske razlike izmedju ove tri institucije nema, odnosno da i u WTO-u kljune odluke donose ekonomski monici, koji potom, kroz razne oblike pritisaka na ostale lanice, kroz ovu instituciju provode svoje politike i ekonomske interese. Kritici je podvrgnut i mehanizam reavanja sporova, jer se tvrdi da sudovi WTO-a rade tajno, a da spor dobija strana koja moe da plati pravne zastupnike, a ne strana koja je zaista oteena i sl.

Transnacionalizacija svetske trgovine

Objektivno posmarano, neke od ovih kritika zaista imaju osnova, pre svega one koje se odnose na kontrolu rada WTO, kao, uostalom i MMF-a i Svetske banke. Postavlja se, medjutim pitanje, da li postoji uopte neka institucija na svetskom nivou koja bi mogla ili trebala imati mandate da kontrolie navedene institucije i ako ne postoji, ko i kako bi je trebao formirati, ko bi je sainjavao itd. Netransparentnost je takodje jedna od negativnih karakteristika WTO, kao i uticaj politikih interesa pojedinih drava i grupacija. S druge strane, injenica je da uzajamna povezanost politike i ekonomije nije pojava nastala kada i Svetska trgovinska organizacija, ve neto to se oduvek podrazumevalo samo po sebi. Takodje, treba imati u vidu da veliku veinu lanica WTO ine zemlje u razvoju i tzv. tranzicijske zemlje i da je sve vie primera, upravo u okviru WTO, njihovog zajednikog nastupanja i suprotstvljanja interesima najrazvijenijih zemalja sveta. Uz to, mnogi sporazumi Svetske trgovinske organizacije privileguju nerazvijene i zemlje u razvoju, u smislu da im se ostavlja dui rok za implementaciju, a najnerazvijenije zemlje, u pojedinim sluajevima, ak nemaju obavezu ni da se pridravaju svih odredbi sporazuma. Visokorazvijene zemlje s vremenom sve vie uvidjaju da zemlje u razvoju postaju ozbiljan pregovara, koji ne dozvoljava da im pravila namee nekoliko zemalja koje prednjae u trgovini, a za to je, dobrim delom, zasluena i Svetska trgovinska organizacija. Sporazumi WTO, izmedju ostalog, otvaraju put direktnim stranim investicijama, a time daju nove mogunosti velikim miltinacionalnim kompanijama za dalje irenje. Iako WTO postepeno razvija mehanizme vee kontrole ovih kompanija, svakako da postoje opasnosti eksploatacije prirodnih resursa i jeftinije radne snage, kao i ugroavanja ivotne okoline primenom zastarele tehnoligije. Medjutim, nacionalne drave imaju pravo da se zatite na vie naina. S druge strane, u nedostatku domae akumulacije i tehnologije, direktne strane investicije nekada mogu biti jedini faktor privrednog rasta doprinosei kako poveanju fonda kapitala, tako i poveanju produktivnosti. Za veinu nerazvijenih zemalja, strane direktne investicije su glavni, a nekad i jedini izvor transfera tehnologije, znanja i razvoja menadmenta. Iako je WTO, kroz svoje sporazume i pravila, obezbedila solidnu osnovu za sveobuhvatni pristup eliminisanju mnogih prepreka nesmetanom odvijanju slobodne trgovine, vrlo je verovatno da e se u medjunarodnoj praksi javiti nove restriktivne forme. Pored ve pomenutih multinacionalnih kompanija, koje stvaraju interna, medjufirmska trita, opasnost za uspeno funkcionisanje Svetske trgovinske organizacije mogu biti i brojne medjunarodne ekonomske integracije, carinske unije i sl., jer svojim postojanjem stvaraju zasebna podtrita. Na WTO-u je da blagovremeno reaguje na svaku novu pojavu koja bi mogla ugroziti proces liberalizacije medjunarodne trgovine.

Transnacionalizacija svetske trgovine

Globalizacija i TNK
U 80-tim i 90-tim godinama XX veka dolo je do progresivne globalizacije proizvodnog procesa. Pritisak na konkurentnost koji je proistekao iz multilateralne liberalizacije trgovine, kao i stagniranje tranje kombinovane sa rastuim trokovima na domaem tritu, su ohrabrili preduzea da tragaju za novim tritima i tako poveaju efikasnost. U poetku, to je podrazumevalo lociranje celokupnog proizvodnog procesa u zemljama sa niskim trokovima. U skorije vreme, poveanje efikasnosti ukljuuje podelu proizvodnog procesa na segmente, koji se onda lociraju na najboljem mestu u pogledu trokova i produktivnosti. Ovaj proces podstie rast SDI iji je motiv poveanje efikasnosti, koje ukljuuju irok spektar funkcija preduzea i ostvaruju se u velikom broju industrija sa razliitim nivoom faktorske intenzivnosti. Ovaj proces je samo-uslovljavajui: pojaana konkurencija navodi preduzea da investiraju u druge zemlje, bazirajui svoje planove na efikasnosti, a rastue SDI ine preduzea konkurentnijim, dakle pojaavaju konkurenciju. Kao posledica toga, preduzea postaju sve spremnija da odgovore na nove mogunosti koje mogu da pojaaju njihovu konkurentnost; posebno, ona nastoje da investiraju na trita koja pruaju makroekonomsku stabilnost, podravajui regulatorni okvir, dobro razvijenu infrastrukturu, niske trokove u odnosu na produktivnost radne snage, i otvorenije trgovinske reime. Kao rezultat ovih procesa, znaajan deo postojeih globalnih SDI tokova se moe okarakterisati kao investicije u cilju poveanja efikasnosti. Znaaj ovog tipa SDI se vidi i iz injenice da je prodaja stranih filijala matinim kompanijama i drugim filijalama iste kompanije, kao uee ukupne prodaje filijala, izuzetno visoka i da je porasla u poslednjoj deceniji. Dakle, dinamiziranje procesa globalizacije svetske privrede akcentiralo je znaaj SDI i njihovu pozitivnu korelaciju sa medjunarodnim trgovinskim tokovima. U uslovima rastue liberalizacije medjunarodne trgovine, SDI sve vie dobijaju na znaaju kao efikasan nain da se u izmenjenom medjunarodnom trgovinskom ambijentu postigne komparativna prednost. Pri tome, SDI se mogu razumeti kao deo ukupne razvojne strategije pojedinih zemalja, posebno zemalja u razvoju i u tranziciji, dakle u funkciji transfera tehnologije, industrijalizacije i privrednog rasta, ali i kao svojevrstan modalitet internacionalizacije poslovanja iji su osnovni promoter transnacionalne kompanije (TNK). Direktne privatne investicije se uglavnom svode na ulaganje kapitala preduzea iz razvijenih zemalja u osnivanje novih ili ve postojea preduzea u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju. U pitanju su, znai, direktne investicije putem kojih preduzea iz razvijenih zemalja osnivaju svoje filijale ili ogranke u zemljama treeg sveta. Danas su nosioci ovih investicija velike transnacionalne (multinacionalne) kompanije, ije centrale se, po pravilu, nalaze u razvijenim zemljama sveta, a brojne filijale su svuda tamo gde se minimalnim ulaganjima mogu postii maksimalni efekti. Multinacionalne kompanije su specifian fenomen savremene faze razvoja kapitalizma, ija delatnost se ne svodi samo na maskimizaciju profita, a u tom smislu su one vrlo znaajna

Transnacionalizacija svetske trgovine poluga medjunarodne mobilnosti kapitala, nego imaju i primarnu ulogu u transferu tehnologije i znanja. U pitanju su ogromna preduzea, iji ekonomski potencijal esto prevazilazi ekonomsku snagu pojedinih zemalja Dominantna poslovna strategija TNK jeste da se ceo svet posmatra kao jedna ekonomska celina, kao jedno trite. Iz toga proizilazi da se aktivnosti prodaje proizvoda i pruanja usluga, servisiranje proizvoda, pravni poslovi i poslovi odnosa sa javnou obavljaju na lokalnom tritu. Sve drugo, ukljuujui proizvodnju, distribuciju, marketing, poslovno finansiranje, razvojno-planske funkcije, cenovnu politiku i upravljanje, kao i medjunarodno poresko planiranje, za celu TNK obavljaju se centralno, imajuu u vidu celinu svetskog trita. U liberalizovanom i globalizovanom svetu, rast se moe odrati samo ako zemlje mogu da stvaraju nove, vie dodate aktivnosti, da proizvode robu i usluge koje ih zadravaju na otvorenom tritu. SDI i medjunarodna proizvodnja od strane TNK mogu da imaju znaajnu ulogu u ostvarivanju napora domaih firmi u ovom pogledu. Medjutim, ciljevi TNK se razlikuju od ciljeva drava domaina: drave nastoje da podstaknu nacionalni razvoj, dok TNK nastoje da unaprede svoju sopstvenu konkurentnost u medjunarodnom kontekstu. U tom pogledu, prednosti TNK se takodje menjaju. Tako, TNK moraju da menjaju svoje odnose sa dobavljaima, kupcima i konkurentima da bi bolje upravljale procesom tehnikih promena i inovacijama.

10

Posledice globalizacije
Posledice globalizacije su brojne. Najznaajnije su: uniformnost Naime, da bi jedna zemlja postala deo globalnog trita, i na taj nain uivala blagodeti ekonomske globalizacije, ona mora da prihvati odreena pravila: privatni sektor mora biti glavni pogon ekonomskog rasta, mora se odravati to nia stopa inflacije kao i stabilnost cena, moraju se smanjiti trokovi javne uprave i veliina dravne birokratije, moraju se ukinuti ili smanjiti carine na uvoznu robu, subvencije, javna potronja, moraju se ukinuti ogranienja za strana ulaganja, ukinuti dravni monopoli, sprovesti masovna privatizacija javnog sektora, deregulisati trita kapitala nadmo dinovskih multinacionalnih korporacija nad nacionalnim ekonomijama One se mogu ponaati veoma neodgovorno i esto u svojoj elji za ekspanzijom i maksimizacijom profita mogu naneti veliku tetu radnicima, ekonomiji ili ivotnoj sredini odreene zemlje. Ipak, paralelno sa jaanjem ekonomske globalizacije jaa i otpor protiv anonimnih sila kapitalizma, bilo u vidu religijskog fundamentalizma, vatrenog nacionalizma ili protesta protiv samita Svetske Trgovinske Organizacije u Sijetlu. Moda su multinacionalne kompanije postale isuvie mone da bi ih kontrolisale drave, ali zato raste novi vid kontrole - od strane sve organizovanijeg i sve monijeg globalnog civilnog drutva u nastajanju. One shvataju da je najvea kazna za neetiku trgovinu i neodgovornost kada se susretnu sa bojkotom svojih proizvoda od strane potroaa.

Transnacionalizacija svetske trgovine

11

globalizacija rizika Rizik prati sva globalna trita, ali je naroito vezan za finansijska trita. U kompjuterizovanom globalnom svetu novac vie nije vezan za odreeno mesto. I pri najmanjoj sumnji da postoji mogunost nepovoljnih ekonomskih kretanja u odreenoj zemlji, kapital se za tren oka masovno povlai iz te zemlje to moe izazvati ne samo lokalne ekonomske probleme ve i recesiju svetskih razmera. Sve se vie javljaju zahtevi u korist jaeg upravljanja globalnom ekonomijom, naroito finansijskim tritima gde moraju postojati stroiji standardi transparentnosti i jasnosti. Dok izvesne samoreguliue tendencije na tritima dobara i usluga i mogu da postoje, te tendencije su znatno slabije na globalnim finansijskim tritima.

Koliko god da globalizacija trinih privreda ima svojih loih strana, a ima ih mnogo, mora se ipak priznati da je ona nosilac ekonomskog razvoja i da nijedna zemlja koja se kloni ekonomske globalizacije nema nikakve anse da odri ekonomski prosperitet. Globalizacija nije izbor. Ona je stvarnost. Danas postoji samo jedno globalno trite, a jedini nain da jedna zemlja obezbedi rast kakav eli njen narod jeste da se ukljui u svetska trita deonica i obveznica, da pridobije multinacionalne korporacije da investiraju u nju i da proizvode svojih fabrika prodaje na svetskom tritu roba i usluga, jednom reju, da postane aktivni uesnik ekonomske globalizacije.

Transnacionalizacija svetske trgovine

12

Transnacionalne kompanije
Za objanjenje TNK, sledi opti pristup promenama u poslovnoj orijentaciji preduzea: a) faze prerastanja preduzea od domaeg ka globalnom, gde imamo: I FAZA: preduzee je po svojoj viziji, orijentaciji i operacijama usredsreeno na domae trite; II FAZA: poetak internacionalizacije poslovanja preduzea; ono postaje izvozno, angauje posrednike, otvara lokalna prodajna odelenja; III FAZA: kada se preduzee oslanja na obavljanje poslovnih funkcija u drugoj zemlji koja postaje ciljno trite; IV FAZA: preduzee postaje globalno, integrisano svetsko preduzee koje povezuje globalne resurse i globalna trita, uz profit; posmatra itav svet kao jedno trite (transnacionalne kompanije). b) poslovno ponaanje preduzea u savremenoj svetskoj privredi 4 orijentacije: (1) ETNOCENTRINO PREDUZEE (ORIJENTACIJA) oslanja se na domae trite i resurse; domaa kultura u razmiljanju i donoenju odluka; ako ima poslova u inostranstvu ostvarenu dobit vraa u zemlju, poslove obavljaju ljudi iz sopstvene zemlje. (2) POLICENTRINO PREDUZEE (ORIJENTACIJA) geografski diversifikuje svoje poslovne aktivnosti i organizacionu strukturu (preko filijala) i upravljanje (dajui filijalama autonomiju u donoenju odluka); strategija je da se sve filijale prilagode uslovima privreda onih zemalja u kojima obavljaju svoju aktivnost; rastom filijala stvaraju se relativno osamostaljeni delovi (divizije); filijale zadravaju ostvareni profit. (3) REGIOCENTRINO PREDUZEE (ORIJENTACIJA) maksimalno usmerava preduzee ka potroaima i resursima jednog ili vie regiona i njihovog uklapanja (integrisanja) u tamonju nacionalnu privredu; kultura je regionalna i koriste se ljudi iz regiona; potroai u regionu su ciljno trite (ciljne grupe), a finansijski izvori se redistribuiraju u okviru regiona. (4) GEOCENTRINO PREDUZEE (ORIJENTACIJA) preduzee vidi ceo svet kao potencijalno trite; globalno je orijentisana strategija, kultura, kadrovi, organizacija, upravljanje, tehnologija i dr. Ne postoji opteprihvaena definicija transnacionalnih kompanija. Generalno se moe rei da se one sastoje od stranih jedinica koje proiruju proizvodnju i marketing izvan granica zemlje, odnosno bez prostornih ogranienja. One poseduju ogroman finansijski potencijal i ire svoj ekonomski i politiki uticaj u zemljama gde obavljaju poslovanje.

Transnacionalizacija svetske trgovine

13

Postoji gotovo direktna veza izmeu pojave transnacionalnih kompanija i stranih direktnih investicija, kao oblika njihove internacionalizacije. Strane direktne investicije igraju kljunu ulogu u ostvarivanju efektivnog nastupa na stranim tritima a pogotovu u zemljama treeg sveta i zemljama u tranziciji.

Transnacionalne kompanije i nacionalne drave


Transnacionalna privredna delatnost je jedna od najvanijih karakteristika razvoja svetske privrede krajem XX veka. Od vremena raanja prvih transnacionalnih kompanija krajem XIX veka, one su pretrpele sutinsku transformaciju. Transnacionalne kompanije prve generacije vezuju se za eksploataciju sirovina u kolonijama. Druga generacija transnacionalnih kompanija se na svetskoj sceni pojavljuje u vidu trustova, povezane su sa vojnoindustrijskim kompleksom. Poevi svoju delatnost izmeu dva svetska rata, neke od tih transnacionalnih kompanija su sauvale svoje pozicije u svetskoj privredi i posle Drugog svetskog rata. Transnacionalne kompanije tree generacije se pojavljuju 60-ih godina XX veka i imaju veoma znaajnu ulogu. One iroko koriste dostignua nauno tehnikog progresa. Imale su organizacionu formu koncerna i konglomerata. Doprinele su irenju nauno tehnikih dostignua u perifernu zonu svetske privrede i stvarale ekonomske preduslove za pojavu meunarodne proizvodnje u jedinstvenom trinom i informacionom prostoru, pojavu meunarodnog trita kapitala, radne snage i naunotehnikih usluga. etvrta generacija globalnih transnacionalnih kompanija nastaje poetkom 1980ih godina. Njihove karakteristike su: ostvarivanje konkurencije u meunarodnim razmerama, podela svetskih trita s nevelikim brojem takvih slinih globalnih transnacionalnih kompanija, koordinacija delovanja filijala na osnovu novih informacionih tehnologija, adaptibilnost strukture korporacije i ostvarivanje ekonomskog i politikog uticaja na drave u kojima deluju. Na kraju XX veka ekonomski dinovi, transnacionalne kompanije, su kontrolisale polovinu svetske industrijske proizvodnje, 63% spoljne trgovine i 4/5 patenata i licenci za novu tehniku, tehnologiju i know how. Pod kontrolom transnacionalnih kompanija je bilo 90% svetskog trita penice, kafe, kukuruza, drveta, duvana i rude gvoa. 85% trita bakra i boksita, 80% aja i olova, 75% trita banana, prirodnog kauuka i sirove nafte. Polovina izvoznih operacija SAD ostvaruje se preko amerikih i stranih transnacionalnih kompanija. U Velikoj Britaniji udeo transnacionalnih kompanija u ukupnim izvoznim operacijama dostie 80%, a u Singapuru 90%. Pet najveih transnacionalnih kompanija kontroliu vie od polovine svetske proizvodnje aviona, elektroopreme, i automobila. Posebno je znaajan stepen koncentracije u granama sa informacionom tehnologijom. Celokupnu mreu telekomunikacija kontroliu tri transnacionalne kompanije. Transnacionalne kompanije ine skelet svetske privrede, a krov i zidove ine mala i srednja preduzea. Zakoni slobodnog trita ne deluju unutar transnacionalnih kompanija, gde se uspostavljaju unutranje cene koje korporacije same odreuju. Na kraju XX veka je uspostavljena dinamika ravnotea izmeu transnacionalnog kapitala i nacionalnih drava.

Transnacionalizacija svetske trgovine

14

Pojam i rast stranih direktnih investicija


Rane teorije trgovine nastale su u vremenu kada je za veinu proizvodnih faktora (rad, finansijski kapital, oprema, zemlja ili prirodni resursi), bilo karakteristino da nisu bili mobilni, odnosno da nisu mogli lako prelaziti nacionalne granice. Ali danas, svi ovi faktori, sem zemlje, su meunarodno mobilni. Transnacionalne kompanije mogu lako da finansiraju ekspanziju koristei meunarodne finansijske institucije i proizvodne faktore, koji se mogu slobodno kretati izmeu zemalja. ak je i radna snaga mobilnija nego ranije, uprkos jo uvek nekih barijera. Strane direktne investicije se odnose na kupovinu fizike imovine ili znaajnog iznosa (akcija) vlasnitva kompanije u drugoj zemlji, radi ostvarenja kontrole upravljanja. U sutini radi se o meunarodnom kretanju kapitala. Meutim, postoji jo uvek neslaganje oko procenta vlasnitva kompanije, koji obezbeuje vlasnika prava, odnosno kontrolu upravljanja. US Department za trgovinu je ustanovio iznos od 10%, uobiajeno ta cifra iznosi od 10 do 25%1. Termin strane direktne investicije se koristi da objasni transakcije kapitala koje ima kompanija iz jedne zemlje u drugoj (transnacionalni kapital). Transakcije povlae nabavku proizvodnih resursa (zgrade, maine ili zemlju), ili kompanije, ili uee u njima. Postoji vie razliitih definicija stranih direktnih investicija. Prema jednoj, strane direktne investicije predstavljaju svaki oblik ulaganja u odreeno preduzee kojim se stie vlasnika kontrola nad njim. Za razliku od direktnih investicija, portfolio investicija ne ukljuuju ostvarivanje kontrole nad kompanijom. Prema definiciji UN strane direktne investicije su ulaganja koja ukljuuju dugorono povezivanje i obezbeuju dugoroni interes i kontrolu preduzeu iz jedne zemlje, nad preduzeem koje je rezident druge zemlje. Strane direktne investicije su oblik meunarodnog kretanja kapitala i pretpostavljaju znaajan stepen kontrole u preduzeu u koje je investirano. One imaju kako pozitivne tako i negativne efekte na zemlje u koje se investira. Vaniji pozitivni efekti za zemlju u koju se investira: poveavaju se mogunosti za nove investicije, omoguava se porast zaposlenosti, omoguava se uvoz i bolja snabdevenost reprodukcionim materijalima i sirovinama, poveava se konkurentnost, transfer nove tehnologije itd. Vaniji negativni efekti za zemlju u koju se investira: stvara se opasnost od preterane zavisnosti od stranog kapitala, iskoriavanje domaih resursa, poveanje tehnoloke zavisnosti od inostranstva, mogunost otputanja radnika i tako poveanje nezaposlenosti, s bzirom na preuzimanje vlasnitva nad domaim preduzeima, formiranje modela potronje koji ne odgovara nivou razvijenosti zemlje domaina, mogunost ugoravanja nacionalnog suvereniteta itd.

Transnacionalizacija svetske trgovine

15

Rast svetske ekonomije, pojava multinacionalnih kompanija, meunarodna konkurencija i beralizacija uticale su da strane direktne investicije belee stalan trend rasta (oko 20% o 40% godinje), tako da su u 1995. godini dostigle rekordni nivo. Glavni nosioci stranih direktnih investicija bile su razvijene zemlje: SAD, Nemaka, Velika Britanija, Japan i Francuska.

Transnacionalne kompanije i zemlje u tranziciji

Sniavanjem barijera u meunarodnoj trgovini, transnacionalnim kompanijama se omoguava proizvodnja i prodaja na najefikasniji nain, na lokacijama i tritima irom sveta. Zato su transnacionalne kompanije kao snage koje pokreu globalizaciju odgovorne za rast stranih direktnih investicija. Za zemlje u tranziciji, strane direktne investicije predstavljaju relativno nov fenomen, poto u prethodnom sistemu planiranja, strano meanje u domaa preduzea, kako su se shvatale strane direktne investicije, nije bilo dozvoljeno, osim zajednikih ulaganja. U veini zemalja istone Evrope ije se privrede nalaze u procesu tranzicije, program privatizacije je preduslov za vee strane direktne investicije i ulazak transnacionalnih kompanija na trite. Paralelno sa programom privatizacije stvara se i povoljno okruenje, to je svojevrsna garancija stranim investitorima za ulazak na ta trita, bilo da su u pitanju zajednika ulaganja, ili direktne investicije. Glavni mehanizam ulaska transnacionalnih kompanija na trita zemalja istone Evrope su strane direktne investicije u vidu direktne kupovine postojee imovine. Kupovine akcija od strane partnera iz inostranstva, u domaem preduzeu je usko povezano sa privatizacijom dravnog preduzea. Najei je postupak da vlade, ili agencije za privatizaciju, na osnovu odreenih analiza, odrede preduzea koja e se privatizovati. Sledi izbor stranog partnera, bilo kroz direktno pregovaranje ili kroz meunarodni tender, aukcije i sl. Kupovinom takvog preduzea strani partner (transnacionalna kompanija) moe da dobije brojne povoljnosti, kao to su ve postojei proizvodni kapaciteti i sistemi distribucije, povoljna trina pozicija, zaposleni strunjaci koji poznaju lokalne prilike itd. Iskustva zemalja istone Evrope koja prolazi kroz proces tranzicije, pokazuje da su sve one, na neki nain postavile odreena ogranienja za strane investicije i ulazak transnacionalnih kompanija, pogotovo u ranim fazama procesa tranzicije. Kako je proces tranzicije dalje tekao, i ova ogranienja su se smanjivala ili ukidala. Strani partneri nisu mogli da kupuju akcije velikih preduzea od nacionalnog interesa, nisu mogli da kupuju zemlju, u nekim sluajevima se ograniavao iznos akcija koje strani investitori mogu da kupe itd. Neke zemlje, ba u ranijim fazama tranzicije, stvaraju takvu klimu, odnosno nude investicione olakice da bi privukle strane investicije. Za strane investitore relevantni su opti sistemski faktori, pre svega, pravno, politiko, institucionalno okruenje, kao i postojanje mree meunarodne zatite investicija.

Transnacionalizacija svetske trgovine

16

Znaaj transnacionalnih kompanija u savremenim uslovima


Transnacionalne kompanije u savremenoj razvojnoj etapi, preuzimaju funkciju kljunog razvojnog faktora svetske privrede i postaju osnovni mehanizam globalizacije svetske privrede, odnosno globalizacije poslovanja preduzea. Uslovi rastue integracije i meuzavisnosti, uz sve otrije kriterijume konkurentnosti traili su od preduzea da nau efikasne kanale, koji e im obezbediti pristup tritima (kako input-a tako i output-a) . Transnacionalne kompanije su u tom kontekstu pruile idealno reenje. Putem direktnih investicija u inostranstvu, preduzea razmetaju svoje proizvodne sisteme i ostale poslovne funkcije u globalnim razmerama, nastojei da obezbede najpovoljnije snabdevanje sa jedne strane (sirovinama, energijom i radnom snagom), a sa druge strane najprofitabilniji plasman svojih proizvoda/usluga uz prisustvo na svim vanijim tritima. Vrlo intenzivna polemika izmeu pobornika i protivnika transnacionalnih kompanija i drugih meunarodnih ekonomskih organizacija, vezana je za poloaj i koristi/tete nerazvijenih zemalja i zemalja u tranziciji. Rasprostranjene su tvrdnje da su one stavljene u drugorazredni poloaj, jer nemaju dovoljno snage da se suprostave pritiscima velikih zemalja i transnacionalnih kompanija. Tvrdi se da koristi od liberalizacije trgovinskih tokova uvijek prigrabe velike i razvijene zemlje, dok manje razvijene uglavnom ostaju kratkih rukava. injenice govore suprotno: Usled visokog stepena uvozne zavisnosti u malim zemljama je uvozna tranja po pravilu neelastina. U uslovima poveanja carina to dovodi do relativno veeg rasta cijena, pa je neto efekat veeg stepena zatite negativan po zemlju u cjelini. I obratno, smanjenje stepena zatite dovodi do relativno veeg snienja cijena i rasta kupovne moi. Zbog toga je za ove zemlje preporuljivo da imaju nie carinske stope i ukupan nivo zatite. Postoji dosta tvrdnji da je otvaranje za strana ulaganja loe po zemlju, jer e strane transnacionalne kompanije eksploatisati prirodna bogastva i jeftinu radnu snagu, dovoditi prljave i zastarjele tehnologije, ispumpavati kapital iz zemlje, uticati na rad vlade i kreiranje ekonomske politike u njihovom interesu. Ovakve opasnosti mogu da postoje, ali drave trebaju da pronau odgovarajue mere da se zatite. Sa druge strane, nesumnjivo je da transnacionalne kompanije, s obzirom na nedostatak domae akumulacije i tehnologije, imaju zanaajan uticaj na privredni rast zemalja u razvoju, i to na najmanje dva naina. Prvo, one poveavaju fond kapitala u zemlji; i drugo, kompanije sa stranim ulaganjima po pravilu imaju veu produktivnost od domaih kompanija. Na uzorku od nekoliko desetina zemalja u razvoju pokazalo se da transnacionalne kompanije ne samo da podstiu rast, ve u tom pogledu imaju znaajniji uticaj od domaih investicija. One su glavni izvor transfera tehnologije, znanja i razvoja menadmenta u ovim zemljama.

Transnacionalizacija svetske trgovine

17

Z A K LJ U A K

Govorei o transnacionalnim kompanijama, njihovom istorijskom razvoju, osobenostima, moemo zakljuiti da su one najznaajniji produkt savremenih privrednih deavanja. Kao to je ve reeno, transnacionalne kompanije se nezaustavljivo ire svetom, poseduju ogroman finansijski potencijal i ogromnu mo i uticaj. Njihov domen nije trite u okviru jedne nacionalne privrede, ve je celi svet njihovo trite. Tokom svog razvoja menjale su organizacione oblike i sfere interesovanja. Tamo gde su izvori sirovina, tamo gde je jeftinija radna snaga, tamo gde su mogunosti zarade i irenja uticaja velike, tamo je usmereno interesovanje transnacionalnih kompanija. One, jednostavno, vladaju svetom. Iako su u poslednje vreme u svetu aktuelni antiglobalistiki pokreti i demonstracije, transnacionalne kompanije tiho i nezaustavljivo nastavljaju svoje irenje poput ogromne reke koja rui sve brane pred sobom. Bez obzira na sve pozitivne i negativne karakteristike transnacionalnih kompanija, ne moe se osporiti injenica da su one fenomen savremenog doba. Stvara se i neka vrsta uniformnosti zemalja koje je zahvatio proces globalizacije, u smislu usklaivanja zakonskih i drugih propisa. Koliki je znaaj direktnih investicija od strane transnacionalnih kompanija za zemlje u tranziciji savreno se moe videti na primeru nae zemlje. injenica je da su najuspenije firme u zemlji trenutno one koje su privatizovane putem stranih direktnih investicija (npr. elezara u Smederevu, tj. US Steel ili Duvanska industrija Ni - Philip Morris). Priliv stranih direktnih investicija kao rezultat imaju razvoj pojedinih regiona i zemlje u celini. One pomau da se osavremenjava i "podie iz pepela". Finansijska transfuzija je jedan od najboljih naina za oporavak "bolesne" privrede. Naravno, svaki taj oporavak prate i pojedine negativne konsekvence, ali, rezultat je na kraju uglavnom pozitivan. Postavlja se i logino pitanje da li se npr. stepen tehnoloke zavisnosti od inostranstva i drugih negativni efekti moe izmeriti i uporediti sa pozitivnim efektima koji su rezultat stranih direktnih investicija. Naa zemlja se nalazi u procesu tranzicije i mora postaviti takvu klimu u privredi i zakonodavstvu koja omoguava privlaenje stranih direktnih investicija. One su nuan i neophodan uslov za postavljanje nae privrede na zdrave noge, kako bi ona odrala korak sa svetom.

Transnacionalizacija svetske trgovine

18

LITERATURA
1. Markovic Slobodan, Transnacionalne kompanije u globalnom ekonomskom svetu 2. Kozomara Jelena, Spoljnotrgovinsko poslovanje, Beograd 2001 3. Stojadinovic Jovanovic Sandra, Medjunarodna trgovina i transnacionalne kompanije 4. http:// www.wto.org 5. http://www.globalizacija.com