P. 1
Adriana, Seminar Iz Stilova

Adriana, Seminar Iz Stilova

|Views: 39|Likes:
Published by Adriana Sabo

More info:

Published by: Adriana Sabo on May 09, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/09/2012

pdf

text

original

Ime Riharda Vagnera (Richard Wagner) izdvaja se kao ključno i nezaobilazno prilikom proučavanja muzike (a posebno žanra opere

) druge polovine devetnaestog veka. Njegova misija, da muzičko-dramskim delima utiče na svest nemačkog naroda ostvarila je ogroman uticaj kako na njegove savremenike, tako i na brojne generacije posle njega. Samim tim, operski kompozitori koji su stvarali posle premijere Prstena Nibelunga (Der Ring des Nibelungen) su ili potpuno kopirali Vagnerova dela ili ih potpuno ignorisali. Iz mase ovakvih opera izdvaja se Engelbert Humperdink (Engelbert Humperdinck) sa operom Ivica i Marica (Hänsel und Gretel). Bajkovit sadržaj ove opere, predstavljao je kontrast mitološkom sadržaju Vagnerovih muzičkih drama i filozofkoj dubini koju je takav sadržaj podrazumevao. Opera nastaje 1891–1892. godine prema libretu Adelhajd Vete (Adelheid Wette), kompozitorove sestre. Premijerno je izvedena 23. decembra 1893. godine u Vajmaru pod dirigentskom palicom Riharda Štrausa (Richard Strauss). Humperdinkov rad na delu započeo je tako što ga je Adelhajd Vete zamolila da omuzikali četiri narodne pesme koje bi inkorporirala u svoju dečju predstavu, osmišljenu prema bajci Ivica i Marica braće Grim. Humperdink je ove pesme, zatim, proširio u zingšpil i konačno, u operu, koncipiranu u tri čina. Delo je označeno od strane samog kompozitora kao Märchenoper, odnosno opera – bajka. Na premijeri je postiglo veliki uspeh koji operu prati po čitavom svetu. Prema rečima Karla Dalhausa, ova opera je postala izuzetno popularna zahvaljujući, između ostalog, i „estetski veoma korisnoj stilskoj dihotomiji“ (Dalhaus, 1989: 343). Ova dihotomija se ogleda prvenstveno u upotrebi vagnerovskih muzičkih sredstava (vidljivm pre svega u dijaloškim delovima scena), s jedne strane, i citata jednostavnih narodnih napeva i dečijih pesama, kojima je oslikan dečji svet, sa druge1. Ovaj, može se reći, veoma snažan kontrast između,
1

Bitno je naglasiti da Humperdink mnogo češće komponuje u duhu dečjih pesama, koristeći jednostavne harmonije i melodije koje su pevljive, dok mnogo ređe citira već postojeće dečije pesmice.

1

Kako bi se izbeglo ponavljanje i preopširno nabrajanje. dečiji svet i na dijaloške. ogleda se pre svega u strukturi opere i činova (delo je podeljeno na činove. deklamacione delove (videti prilog 1). Harmonizacija ove pesme je u skladu sa njenom jednostavnošću. 19 – 36). pevljive melodije itd). Početni motiv ove pesme (izložen najpre u flautama) će tokom čitave opere predstavljati dečji mir i sreću. S toga ću. koja gledaoca uvodi u priču i svet u kome žive glavni junaci . Prvi čin započinje scenom u kući. a činovi na prokomponovane scene) i u upotrebi dijaloga i deklamacije. u ovom delu scene jasno se evocira pastoralna atmosfera. praveći od njega metle. 1 – 15). Stabilnim F – durom. moguće je segmentirati scenu na delove koji dočaravaju veseli. Peva je najpre Marica. u nastavku teksta ću ukazati samo na paradigmatične segmente. Pesma je data u formi prelaznog tipa pesme. liebe Suse (t. u prvoj sceni prvog čina pokušati da uočim stilske karakteristike koje je Humperdink nasledio od Vagnera2 i one (karakteristike) koje proizilaze iz upotrebe dečijih i narodnih melodija (jednostavna harmonija i orkestracija. i 23. zatim melodiju preuzima njen brat (t. u ovom slučaju. harmonija počiva na osnovnim funkcijama tonike i dominante (uz prolaznu pojavu molske subdominante u 20. taktu) koje se javljaju na pedalu tonike. izuzetno je upečatljiv u čitavom delu. Pesma kojom započinje scena jeste narodna melodija Suse. pa samim tim i Riharda Vagnera i svih kompozitora koji su se nazivali Vagnerijancima.Ivica povezuje pruće. Tonalitet (F – dur) je stabilan. pedalom na tonici i tematskim materijalom koji (pored glasa) donose isključivo drveni duvački instrumenti. Proširen tonalitet i ekspresivna harmonija predstavljaju tipičan jezik poznog romantizma. predstavlja paradigmatičan primer načina na koji Humperdink koristi narodne dečje pesme. Zahvaljujući postojanju ove stilske dihotomije. 2 .jednostavnih dečjih pesmica i veoma složenih dijaloga. 2 Uticaj Riharda Vagnera. Prethodno opisan segment. dok Marica štrika čarape.

modulacija. kao i obilje hromatike u svim glasovima jasno ukazuje na proširen tonalitet i postepeno udaljavanje od tonalnog načina mišljenja. tipičan primer je i segment scene od 112. takta. Takođe. Vagnerovki uticaj. 58 – 81) paradigmatičan je primer vagnerovske dijaloške scene. 1992: 639) koju Marica peva. U prvoj sceni. 63. kako bi umirila brata (t. U odeljku koji sledi. upotrebom velikog broja vantonalnih dominanti i umanjenih akorada kao i. 67. odsustva tonalnog centra i stalne progresije. Česta upotreba frigijskog akorda (t. U njemu se Ivica ponovo žali kako je gladan i kako je puno vremena prošlo od poslednjeg obroka. dok Marica ponovo pokušava da ga umiri. veoma je upečatljiva upotreba vagnerovskih muzičkih sredstava. 64.50 – 58). moguće je primetiti uticaj jednostavnosti nardone melodije na deonicu glasa u dijalogu. Takav. 68 ) prilikom harmonizacije hromatskog pokreta u basu. da za večeru imaju pun krčag pudinga od pirinča. Tonalitet je veoma proširen.Pesmu prekida Ivica žaleći se da je gladan (t. vidljiv je pre svega na melodijskom planu – upotreba dijaloga. razveseljen ovim saznanjem poseže da ga proba. Segment koji sledi (t. U prvom delu ovog segmenta (t. Ivica. 112 – 143) Marica otkriva bratu tajnu. Ovaj muzički tok je prekinut „večernjom molitvom“ (Glauert. uz obilje sitnih notnih vrednosti koje doprinose utisku neprekinutosti deonice glasa i usmerenosti ka cilju. Promena je obeležena tonalnim skokom iz tonike F – dura u VII stupanj b – mola. Melodija u vokalnoj deonici je izuzetno skokovita.a zatim i na harmonskom harmonija se usložnjava prvenstveno uporebom vantonalnih dominanti i umanjenih akorada. Modulacioni plan C-g-a-F-g-ES doprinosi utisku nestabilnosti. Melodijska linija vokalne deonice ovog dela je 3 . do 176. deklamacije i izuzetno skokovite pevane melodije . često hromatskih. takođe postoji i „mešanje“ dva stilska kompleksa ispoljeno kroz upotrebu muzičkih sredstava karakterističnih za jedan i drugi kompleks tokom istog dijaloga. 36).

U 143.3 Deo od 165. ali se u ovom slučaju ne može govoriti o tipičnom. Može se reći da predstavlja prelaz između dijaloga koji mu prethodi i dečije pesmice koja za njim sledi. Iako se ne može govoriti o primeni lajtmotivske tehnike na način na koji to čini Vagner. motiv ostaje upečatljiv. koja je najavljena čestom pojavom frigijskog kvintakorda u delu od 145. kao i na samom početku. taktu nastupa iznenadna promena. ’’vagnerovskom’’ dijalogu. kada Marica shvata da su se zaigrali i da treba da završe započet posao pre nego što se majka vrati. što ponovo evocira pastoralnu atmosferu. koja će u muzičkom toku koji sledi imati bitnu funkciju. poveren drvenim duvačkim instrumentima i violinama. ističe se zahvatanje frigijske sfere modulacijom iz g – mola u as – mol preko dominante za napolitanski sekstakord (t. U ovom segmentu takođe postoji veliki broj modulacija (c-g-as-b-c-f-b-Ges-b). do 176. Osnovni tematski materijal je. Ova. što ukazuje na dominanaciju radosti i na jednostavnost dečijeg sveta. neku vrstu lajt-motiva koji se javlja tokom čitave prve scene u različitim oblicima u zavisnosti od raspoloženja i situacije u kojoj se deca nalaze. 4 . u svakom zahvećenom tonalitetu upotrebljene su u glavnom osnovne funkcije. 144) predstavlja jasan prekid dečije bezbrižnosti. liebe Suse. 143. Pored frigijske sfere. ovakav postupak se ipak može pripisati njegovom snažnom uticaju. Iako melodijski veoma izmenjen i često hromatizovan. Harmonska modulacija iz B – dura u c – mol pomoću tercne srodnosti (t.pevljiva i melodična. 3 Kao što je več rečeno. Uprkos obilju modulacija (Es-c-g-B-Es-B). iznenadna promena raspoloženja muzički je prikazana promenom stilskog kompleksa. zahvaljujući pre svega karakterističnom ritmičkom obrascu. može se uočiti i zahvatanje polarne oblasti (t. uz jednokratnu pojavu VII stupnja (t. ovaj motiv predstavlja. 130) i dominantine dominante (t. dok je dubokim gudačkim instrumentima i hornama često poveren pedal. ili ostinatna figura.151). a interesantna je pojava motiva pesme Suse. Segmentom ponovo dominira vagnerovski tip deklamacije. može se reći. Kao veoma upočetljivo. takta. 137) u kadenci. 162). u pesmi Suse. 161. liebe Suse (sačinjen od punktirane osmine i tri šesnaestine) sa početka scene u orkestru. Ovaj segment je u formi dijaloga. do 150. takta je veoma interesantan pre svega na harmonskom planu.

pomoću trostruke zadržice pred dominantom. a melodija veoma skokovita i hromatizovana. Kao što je do sada rečeno. zatim. taktu javlja se veliki durski septakord na prvom stupnju B . Takođe. koji doprinosi tonalnoj nestabilnosti) a frekventnost tonalnih promena izuzetno velika. U dijaloškim segmentima. harmonski plan je složen (podrazumeva upotrebu vantonalnih dominanti. a harmonski plan je izuzetno jednostavan (podrazumeva upotrebu samo osnovnih stupnjeva). dečijih pesama (koje predstavljaju ishodište ove opere) kompozitor koristi muzičko-izražajna sredstva u skladu sa jednostavnošću melodija. Različite stilske komplekse. priprema pojavu tonike F – dura u 177. česta je pojava pedala i ostinatne figure u basu. Zatim se. Na osnovu 5 . Oba kompoziciona stila preuzeta su od uzora (Riharda Vagnera i naroda). Za njim. U 165. taktu iz B – dura / b – mola.U njemu Marica poziva brata da plešu uz pesmu koju je naučila od tetke. moguće je uočiti i segmente u kojima postoje oba stilska kompleksa. Ovi segmenti su pretežno dijaloški i jednostavni na harmonskom i melodijskom planu. Ovi segmenti su tonalno stabilni. koji se zatim hromatski menja. u 171. taktu sledi polu umanjeni septakord na povišenom četvrtom stupnju kome je moguće pripisati funkciju vođice za dominantu B – dura (u obliku poluumanjenog septakorda). Harmonske veze koje se javljaju u ovom delu.dura. Ona. taktu i nastup dečije pesmice. odnosno u skladu sa libretom. zahvatanje frigijske ili polarne oblasti i veliki broj umanjenih akorada. u operi Ivica i Marica veoma je primetan kontrast između dva stila i načina korišćenja muzičkih sredstava. Tretman teksta je silabičan.dur. Prilikom upotrebe narodnih. u 168. Upotreba vagnerovskih muzičkih sredstava i uticaj ovog kompozitora se ogleda pre svega u upotrebi dijaloga i vokalne deklamacije. Humperdink koristi u cilju slikanja različitih raspoloženja ili atmosfera. povišavanjem tonike. (b u ha) u poluumanjeni septakord. enharmonski modulira u F . je veoma teško tonalno objasniti.

može se zaključiti i da upotreba vagnerovskih tehnika dominira.priložene analize. Prilog 1 Segmentacija prve scene prvog čina opere Ivica i Marica. odnosno da su narodne i dečije pesme inkorporirane u operu zbog vernijeg omuzikaljenja bajkovitog sadržaja. 6 .

82 – 111 Marica pokušava da skrene pažnju sa gladi. Marica otkriva bratu da za večeru imaju pun krčag pirinčanog pudinga što uveseljava Ivicu. šaleći se kako metlom čisti Ivicino negodovanje i izbacuje ga iz kuće. 7 . 50 – 57 Deo „večernje molitve“. 177 – 355 Pesma pevana uz igru Ivice i Marice. t. t. t. Marica insistira da se vrate poslu. t. t. 112 – 142 Dijaloški segment. 143 – 176 Dijaloški segment. a čiji početak Marica peva bratu kako bi ga umirila i uverila da ih Bog čuva. deca se žale kako su gladna i kako dugo nisu jela ništa osim suvog hleba. t. Iako u ovom segmentu ne postoji citat već postojeće pesme. U muzičkom toku primetno je preplitanje dva stilska kompleksa. t. 36 – 49 Dijaloški segment. 58 – 81 Dijaloški segment. komponovan je u tom duhu.t. Ivica se još uvek žali kako je gladan i kako dugo nije pojeo pristojan obrok. pesme koju će deca pevati kada se izgube u šumi. a Marica pokušava da ga umiri. liebe Suse. 1 – 36 Harmonizacija i stilizacija narodne dečije pesme Suse. a Ivica negoduje želeći da igra.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->