Зона Мркаљ

НАСТАВНА ТЕОРИЈА И ПРАКСА 2
српскИ језик И КЊИЖЕВНОСТ
У СТАРИЈИМ РАЗРЕДИМА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Наставна теорија и пракса 2
Српски језик и књижевност у старијим разредима основне школе
прво издање
Аутор: др Зона Мркаљ
Рецензенти: проф. др Милорад Дешић, Филолошки факултет у Београду
Славка Јовановић, професор српског језика, ОШ „Дринка Павловић“ у Београду
Обликовање корица: Милош Аризовић
Компјутерско обликовање:

Нови Сад, abraka-dabra@neobee.net

Издавач: Издавачка кућа „Klett“, д.о.о.
Светозара Ћоровића 15/IV, 11000 Београд
Тел: 011/3348-384, факс: 011/3348-385
office@klett.co.yu, www.klett.co.yu
За издавача: Гордана Кнежевић-Орлић
Уредник: Александар Рајковић
Штампа: Бранмил, Београд
Тираж: 2.000 примерака

Забрањено је репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела
или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући фотокопирање, штампање или чување у
електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

© Klett, 2008.
ISBN 978- 86-7762-156-8

САДРЖАЈ
I део: Приступ настави српског језика и књижевности у VI разреду
1. Извод из новог програма српског језика и књижевности за VI разред ОШ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
2. Коментар новог програма са објашњењима. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
3. Уџбенички комплет за учење српског језика у VI разреду . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
4. Проблем планирања градива. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
5. Тематско планирање наставног садржаја из књижевности. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

5.1. Пример тематског планирања наставног садржаја из књижевности. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
6. Оријентациони распоред наставног градива за VI разред. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

6.1. Табеларни приказ оријентационог распореда градива . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
7. Оквирни план рада у додатној настави у шестом разреду. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

7.1. Пример плана рада у додатној настави. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
8. Такмичење ученика основних школа из српског језика и језичке културе. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
9. Предлог тема за школске писмене задатке, домаће задатке и писмене вежбе у VI разреду. . . 55

II део: Методички прилози
1. Предања. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

1.1. Предање као школско штиво. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

1.2. Историјски и легендарни лик Марка Краљевића на примерима из
епских песама и предања. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
2. Локализовање као методичка радња. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

2.1. Локализовање одломака у читанци. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

2.2. Локализовање народних приповедака и предања. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
3. Испитивање књижевности путем теста. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
4. Обрада лирске песме Свети Сава Војислава Илића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
5. Бајке Гроздане Олујић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
6. Обрада текста Лето лепог белца Вилијема Саројана. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
7. Методички приступ одломку из приповетке Буре Исидоре Секулић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
8. Списак одабраних методичких прилога из стручних и методичких часописа
(примерених градиву VI разреда) и остала литература за наставнике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127

III део: Додатни избор текстова примерених узрасту VI разреда
1. Веселин Чајкановић: Старе српске скаске и легенде о биљкама и дрвећу (избор). . . . . . . . . . . .
2. Вук Стефановић Караџић: Како је постало име Обилић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3. Добрило Ненадић: Роман о Обилићу (одломак). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4. Милован Данојлић: Избор из песничке збирке Родна година. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5. Владимир Хулпах: Необични јелен . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6. Ијан Макјуан: Силеџија. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

134
135
136
139
141
142

IV део: Избор из секундарне литературе
1. Подела речи на крају реда. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148
2. Правописна занимљивост (избор из часописа). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
3. Иван Клајн: Речник језичких недоумица (избор). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
4. Вељко Брборић: Правопис српског језика у наставној пракси (избор вежбања). . . . . . . . . . . . . 154
5. Српски језик кроз тестове (избор задатака за шести разред). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
6. Весна Ломпар: Неименована младунчад (о неким нерешивим питањима у језику) . . . . . . . . . . 173
7. Љиљана Бајић: Проучавање хумористичке прозе у настави:
Игра речима и исмевање (одломак). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .175
8. Ђорђе Перић: Химна светом Сави у прошлости и данас. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177
9. Гордана Илић-Марковић: Петар Кочић и Беч. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179
10. Видојко Јовић: Милутин Миланковић и његово мерење времена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182
11. Снежана Самарџија: Вукова и савремена класификација усмене лирике (одломак). . . . . . . . . . 185
12. Бошко Сувајџић: Јунаци и коњи њихови: Митска смрт Марка Краљевића. . . . . . . . . . . . . . . . . . 190

Закључак. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197

ПРВИ ДЕО Прису насави срско језика и књижевноси у VI разреу .

способности да се њоме ученици самостално служе као извором сазнања.развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности. . мај 2008. изражајног.упознавање. позоришне и филмске уметности. год.развијање смисла и способности за правилно. доживљавање. доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела. . . читањe с разумевањем.оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима његове усмене и писмене употребе и у различитим комуникационим ситуацијама (улога говорника. разумевање.развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује. интерпретативног. 26. навикавање на самостално коришћење библиотеке (одељењске. позоришна. економично и уверљиво усмено и писмено изражавање. . стр. да упознају.1. свестрано тумачење и вредновање књижевноуметничких дела разних жанрова. . поступно овладавање начином вођења дневника о прочитаним књигама. богаћење речника. течно. саговорника и читаоца).увежбавање и усавршавање гласног читања и читања у себи (доживљајног. 5/2008. . -п  оступно и систематично оспособљавање ученика за доживљавање и вредновање сценских остварења (позориште. Задаци наставе српског језика: . Службени гласник РС – Просветни П гласник. школске.оспособљавање за читање. . . Београд.у свајање основних функционалних појмова и теоријских појмова из књижевности. . ИЗВОД ИЗ НОВОГ ПРОГРАМА СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ ЗА VI РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ1 СРПСКИ ЈЕЗИК Циљ и задаци Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати. слушаоца. овладавање нормативном граматиком и стилским могућностима српског језика. . 1 6  равилник о наставном програму за шести разред основног образовања и васпитања. филмска и друга уметничка остварења из српске и светске баштине. 2–8. читање и тумачење популарних и информативних текстова из илустрованих енциклопедија и часописа за децу. -р  азвијање потребе за књигом.уочавање разлике између месног говора и књижевног језика.поступно и систематично оспособљавање ученика за логичко схватање и критичко процењивање прочитаног текста. .упознавање језичких појава и појмова. филм).поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика. месне). . језичког и стилског израза.описмењавање ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда српског књижевног језика. LVII – бр. логичкo читањe) у складу са врстом текста (књижевним и осталим текстовима). . истраживачког.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА ЈЕЗИК Граматика Обнављање. 7 .с тицање основних знања о грађењу и значењима глаголских облика (футур II. мотива и песничких слика у лирском тексту.васпитавање ученика за живот и рад у духу хуманизма. језичка. . ШЕСТИ РАЗРЕД Оперативни задаци: . позоришне и филмске уметности. литерарно и сценско стваралаштво. . потенцијал.упознавање. чување и поштовање властитог националног и културног идентитета на делима српске књижевности.. глаголски прилози). проверавање и систематизовање знања која се у овом и старијим разредима проширују и продубљују. . . културних односа и сарадње међу људима. развијање. . . за исказивање властитих судова и закључака приликом анализе текста и у разним говорним ситуацијама.проширивање знања о сложеној реченици. неговање и вредновање ученичких ваннаставних активности (литерарна. имперфекат. -п  остепено упознавање структуре основних облика усменог и писменог изражавања – према захтевима програма. трпни глаголски придев.упознавање са гласовним системом. императив. . солидарности и других моралних вредности. плусквамперфекат. . истинољубивости.навикавање на редовно праћење и критичко процењивање часописа за децу и емисија за децу на радију и телевизији.подстицање ученика на самостално језичко. рецитаторска. новинарска секција и др.развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и унапређује. . њихово уочавање у грађењу и промени рeчи.увођење ученика у грађење речи.подстицање.). као и других уметничких остварења.оспособљавање ученика за уочавање разлике између дугих акцената.развијање патриотизма и васпитавање у духу мира. . -р  азвијање способности за уочавање и тумачење емоција. до нивоа њихове примене и аутоматизације у изговору и писању у складу са књижевнојезичком нормом и правописом.упознавање гласовних алтернација. . -о  способљавање за уочавање и тумачење узрочно-последичних веза у уметничком тексту. драмска.утврђивање знања о значењу и функцији придевских заменица. .

непостојано а. Интонација везана за изговор узвика. промена л у о. Сложенице. односно њихових творбених основа. Суфикси – разликовање суфикса од граматичких наставака. разликовање дугих и кратких акцената. примери именица. Вежбе у исказивању реченичних чланова речју. Независне и зависне предикатске реченице. футур I). Ваш. творбена основа. Подела сугласника по месту изговора и по звучности.). изведене и сложене. Писање одричних заменица уз предлоге. перфекат. глаголски прилози. Интерпункција после узвика. потенцијал. Прости и сложени глаголски облици. школски. понављање и увежбавање правописних правила обрађених у претходним разредима (писање речце ли уз глаголе. школовати се).Подела речи по настанку: просте. опште. придева и глагола (певач. једначење сугласника по звучности (одступања у писаном језику). Подела речи на слогове. примери сложених речи насталих срастањем двеју или више речи. Писање имена васионских тела – једночланих и вишечланих. корен речи. пар/о/ брод). једначење сугласника по месту изговора. неодређене. показне. Примери изведених именица. Вежбе у изговарању дугоузлазног и дугосилазног акцента. именице и придеве. одричне. 8 . јотовање. Самогласници и сугласници. Атрибутска и предикатска функција именица и придева. Префикси. Лични и нелични глаголски облици. Писање заменица у обраћању: Ви. Грађење и значења глаголских облика: аорист (стилска обележеност). Ортоепија Проверавање и увежбавање садржаја из претходних разреда (правилан изговор гласова. Гласовне промене и алтернације – уочавање у грађењу и промени речи: палатализација и сибиларизација. нај уз придеве. имперфекат. придева и глагола насталих префиксацијом (праунук. превелик. употреба великог слова и др. губљење сугласника (на одступања указати у примерима). слоготворно р. интонација реченице). потенцијал. не уз глаголе. Писање глаголских облика које ученици често погрешно пишу (радни глаголски придев. Растављање речи на крају реда. императив. аорист. асимилација и сажимање самогласника. Реченица (основни појмови): Комуникативна реченица (синтаксичко-комуникативна јединица која представља целовиту поруку) и предикатска реченица (синтаксичка јединица која садржи глагол у личном облику). Правопис Проверавање. трпни глаголски придев. футур II. Комуникативне реченице које се састоје од једне независне предикатске реченице и од више њих. Навикавање ученика на коришћење правописа (школско издање). односноупитне. употреба повратне заменице свој. научити). плусквамперфекат. Придевске заменице: разликовање по значењу и функцији – присвојне. синтагмом и зависном реченицом. просто срастање и срастање са спојним вокалом (Бео/град.

земљи. трави Милован Данојлић: Шљива Сергеј Јесењин: Бреза Рабиндранат Тагоре: Папирни бродови или једна песма по избору из Градинара Епика Народна песма: Смрт мајке Југовића Епске народне песме о Косовском боју (избор) Народна песма: Марко Краљевић укида свадбарину Епске народне песме о Марку Краљевићу (избор) Народна приповетка: Мала вила Бранислав Нушић: Аутобиографија Петар Кочић: Јаблан Светозар Ћоровић: Богојављенска ноћ (одломак) Исидора Секулић: Буре (одломак) Иво Андрић: Аска и вук Бранко Ћопић: Чудесна справа Стеван Раичковић: Бајка о дечаку и Месецу Гроздана Олујић: Златопрста или Седефна ружа (избор) Светлана Велмар-Јанковић: Улица Филипа Вишњића (одломак) Вилијем Саројан: Лепо лепог белца Антон Павлович Чехов: Вањка Драма Коста Трифковић: Избирачица Бранислав Нушић: Аналфабета Петар Кочић: Јазавац пред судом (одломак) 9 .КЊИЖЕВНОСТ Лектира Лирика Народна песма: Највећа је жалост за братом Породичне народне лирске песме (избор) Обичајне народне лирске песме – свадбене (избор) Ђура Јакшић: Вече Војислав Илић: Свети Сава Алекса Шантић: Моја отаџбина Милан Ракић: Наслеђе Јован Дучић: Село Вељко Петровић: Ратар Десанка Максимовић: О пореклу Мирослав Антић: Плава звезда Добрица Ерић: Чудесни свитац Стеван Раичковић: Хвала сунцу.

да се уметничке вредности истражују с проблемског становишта. Научнопопуларни и информативни текстови Вук Стефановић Караџић: Живот и обичаји народа српског (избор) Милутин Миланковић: Кроз васиону и векове (одломак) Веселин Чајкановић: Студије из српске религије и фолклора (избор) М. коментарисање и процењивање ситуација и поступака. Упућивање ученика у откривање двоструког описивања стварности: верно представљање појмова (објективна дескрипција) и маштовито повезивање појава са ставом и осећањем писца (субјективна дескрипција).Допунски избор Бранко Ћопић: Орлови рано лете Данило Киш: Вереници Слободан Селенић: Очеви и оци (одломак) Владимир Андрић: Пустолов (избор) Џек Лондон: Зов дивљине Ференц Молнар: Дечаци Павлове улице Хенрик Сјенкјевич: Кроз пустињу и прашуму Реј Бредбери: Маслачково вино (избор) Ефраим Кишон: Код куће је најгоре (избор) Анђела Нанети: Мој дека је био трешња (одломак) Ијан Мекјуан: Сањар (избор) Са предложеног списка. жеља и могућности. циљева и средстава (њихове складности и противречности). али са становишта целине. речи и дела. Читање и вредновање ученичких бележака о прочитаној литератури. енциклопедија и часописа за децу Са наведеног списка. Откривање главног осећања и других емоција у лирским песмама. сукоба. те размишљањем и осећањем (апстрактни мотиви. рефлексије). Даље упућивање ученика у тумачење песничких слика изазваних чулним дражима (конкретни мотиви). утисци и закључци доказују подацима из текста и животне стварности. Запажање. Уочавање мотивске структуре песме. Упућивање ученика у поткрепљивање властитих судова и закључака појединостима из дела. Развијање навике да се запажања. поступака. Тумачење текста Тумачење условљености догађаја и ситуација. обавезан је избор најмање три дела за обраду. Иљин: Приче о стварима (избор) Владимир Хулпах: Легенде о европским градовима (избор) Избор из књига. начин развијања појединих мотива у песничке слике и њихово здружено функционисање. Тумачење ликова као у претходном разреду. физичких и других особина. осећања. Давање припремних задатака и упућивање ученика у рад на самосталном упознавању књижевеног дела (усмено и писмено приказивање дела). емоције. а највише пет дела за обраду. нарави и карактерних особина ликова – у епским и драмским делима. 10 . наставник бира најмање три. или слободно.

детаљ. историјски и научно-фантастични. сумња. Функционални појмови Ученици се подстичу да разумеју. Даље упућивање ученика на проучавање обрађеног и необрађеног текста ради изражајног читања (условљеност ритма и темпа. описа и сличних елемената. дијалога у карактеризацији ликова. Хумористично. реченица. нагомилана и испрекидана. женска. објективно. атмосфера. налажење речи. Предање. запрепашћење. (катрен). психолошка. образлагање. рима – врсте: мушка. наслућивање.) Увежбавање брзог читања у себи с провером разумевања прочитаног непознатог текста. хипербола. градација. обгрљена. Карактеризација ликова у комедији. Врсте ауторске и народне лирске песме: родољубива. паузирање. нагласак речи и ритам. Ритам: брз и спор ритам. упоређивање. заустављање фабуле. средња (дактилска). јачина гласа. укрштена. интонација и пауза. Драма Комедија – основне одлике. двостих (дистих). Фабула: покретачи фабуле. Читање и казивање по улогама. Казивање напамет научених различитих врста текстова у прози и стиху. перспектива. Биографија и аутобиографија.Књижевнотеоријски појмови Лирика Врсте строфа: стих (моностих). хуманост. 11 . посредно. непосредно. иронично и сатирично у комедији. ретроспективни редослед догађаја. драматично. предострожност. синтеза. парна. запажање. Језичко-стилска изражајна средства: контраст. субјективно. Епика Основна тема и кључни мотиви. правописних знакова и др. Читање Усклађивање читања с природом неуметничког и уметничког текста. четворостих. обичајне и породичне народне лирске песме. Карактеризација: социолошка. улога риме у обликовању стиха. социјална песма. реченични акценат). Увежбавање читања у себи према прецизним. унапред постављеним задацима (откривање композицијских јединица. чиста и нечиста рима. савесност. Монолог и дијалог у драми. достојанство. анализа. тростих (терцина). портрет: спољашњи и унутрашњи. темпо. Роман – пустоловни. усвоје и у одговарајућим говорним и наставним ситуацијама примењују следеће функционалне појмове: чежња. аргументовано доказивање.

Описивање спољашњег и унутрашњег простора (екстеријера и ентеријера) по заједничком и самостално сачињеном плану. Стваралачко препричавање текста са променом гледишта. Причање са коришћењем елемената композиционе форме (увод. семантичка функција узлазне интонације. именовање осећања и људских особина. снимање казивања и читања. Портретисање особе из непосредне околине ученика – по самостално сачињеном плану. позоришној представи. Писање службеног и приватног писма. прожимање и смењивање статичних и динамичних слика и сцена у описивању и приповедању. Портретисање особа из непосредне околине на основу анализе књижевних портрета и портрета личности из научно-популарне литературе. Описивање динамичких и статичких појава у природи. њено компоновање. свечаности. казивање напамет научених лирских и епских текстова. филму. одређивање синтагмом и зависном реченицом.. Усмена и писмена вежбања Ортоепске вежбе: проверавање и увежбавање садржаја из претходних разреда (правилан изговор гласова. читање и анализа задатака на часу. Синтаксичко-стилске вежбе с различитим распоредом речи у реченици. интонација у изговору узвика. уређење дворишта . Вежбање у хронолошком и ретроспективном причању. друштвеној акцији у селу или граду и сл.). Лексичке и семантичке вежбе: разликовање облика по дужини изговора. анализа снимка и вредновање. значења речи приближних облика. Уочавање карактеристика хронолошког и ретроспективног причања. Вежбе у запажању. завршетак). два за анализу задатака и писање побољшане верзије састава). Увежбавање технике у изради писменог састава (избор грађе. ток радње. Извештавање: кратак писмени извештај о школској акцији (сакупљање хартије. уочавање нијансираних разлика у значењу. телевизијска емисија). Осам домаћих писмених задатака. Уочавање структуре приче грађене ретроспективно. разликовање дугих и кратких акцената. Причање о догађајима и доживљајима са коришћењем елемената композиционе форме – по самостално сачињеном плану. истицању и сл. Сажимање текста уз појачање информативности. Четири школска писмена задатка – по два у полугодишту (један час за израду задатка. Извештавање: кратак извештај о школској акцији. уочавање значајних појединости. обједињавање приповедања и описивања). Слушање звучних записа. Изборно препричавање: динамичне и статичне појаве у природи (књижевно дело.. филм. 12 . градација. Некњижевне речи и туђице – њихова замена језичким стандардом.ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА Основни облици усменог и писменог изражавања Препричавање са истицањем карактеристика лика у књижевном тексту. коришћење пасуса. Синтаксичке и стилске вежбе: ситуациони подстицаји за богаћење речника и тражење погодног израза. место и обим кулминације у излагању. један предмет – мноштво особина. Препричавање с променом гледишта. интонација реченице): вежбе у изговарању дугоузлазног и дугосилазног акцента.

Лектира је обогаћена избором научнопопуларних и информативних текстова. Мада новим програмом ни у овом разреду није наметнуто наставницима да тачно утврђен број часова треба да искористе за обраду или утврђивање садржаја из поменутих области предмета српски језик. На наставнику је да просуди колике су могућности.). жеље и интересовања ученика у одељењу. Књижевност (лектира сврстана у три основна рода: лирику. драма. али је обавезан и на слободан избор из наше народне књижевности и тзв. књижевности и језичке културе са потребама узраста и наставне и научне методологије. правописа и језичке културе и сл. а највише пет дела за обраду. Текстови из лектире представљају програмску окосницу. или ће одвојити време за целовиту интерпретацију Аутобиографије. наставник ће одредити који ће полазни текст одабрати као пригоднији и њега на часу обрађивати са својим ђацима. Наставник има начелну могућност да понуђене текстове прилагођава конкретним наставним потребама. Да би ученике мотивисао за читање целог дела. или се може руководити избором аутора читанке. условљеног обимом овог уџбеника. као и у претходним разредима. у Маштарији речи дат је одломак из Нушићеве Аутобиографије који се у потпуности разликује од одломка који се раније обрађивао (са часова географије). Рецимо. па тако извори за обраду текстова из лектире. требало самерити наставно градиво и ускладити проучавање језика. постају књиге лектире за одређени узраст и сва остала приступачна литература. Дата је лектира за одређен разред. епику и драму) и Језичка култура (усмено и писмено изражавање). да би се кроз све програме могла пратити одговарајућа и разложна пропорција књижевних дела. на три области: Језик (са подобластима граматика. Сваки наставник може одабрати по свом нахођењу. одговарајуће одломке. правопис и ортоепија). опсег тумачења текста у зависности од сложености његове структуре. Време предвиђено за утврђивање. епика. некњижевних текстова – према програмским захтевима. 13 . За разлику од текстова за млађе разреде. повезивање и груписање са одговарајућим садржајима из других предметних подручја – граматике. а у складу са циљевима које у настави жели да оствари. Подела је извршена према основној разлици везаној за стих и прозу. па да томе прилагоди обим текстова и избор који је сугерисан. разврстана по књижевним родовима – лирика. подразумева се да би у оријентационом плану рада. Наставнику је дата могућност и допунског избора дела у складу са наставним потребама и интересовањима конкретног ђачког колектива са којим остварује програм. у којем се градиво дистрибуира по месечно организованим целинама. Од дела из допунског избора наставник бира три. Аутори Програма за VI разред навели су у опису програмских садржаја и следеће: Укинута је неприродна и непотребна подела на домаћу и школску лектиру. односно четири часа недељно. Садржај Програма подељен је. Разлике у укупној уметничкој и информативној вредности појединих текстова утичу на одговарајућа методичка решења (прилагођавање читања врсти текста. обнављање и систематизовање наставних садржаја повећаће се и настојањем да се књижевни текстови функционално повежу са садржајима језика и језичке културе. поред читанки. У читанкама су књижевна дела дата у одломцима због недостатка простора. већина текстова за шести разред може се читати у целости. КОМЕНТАР НОВОГ ПРОГРАМА СА ОБЈАШЊЕЊИМА Нови програм српског језика за шести разред остварује се на 144 часа годишње.2.

то је довољно да се на узрасту шестог разреда. у којој мери су ситуације. те да нема срећан крај. уз тумачење одабраног одломка. Први пут је објављена у Босанској вили 1909. која по популарности надвисује сва друга његова дела. сакупио Тихомир Остојић.Приликом пажљивог проучавања новог програма за шести разред. што би допринело поузданом тумачењу обе песме и савладавању предвиђеног књижевнотеоријског појма. демонска бића и никако нису главни лик у бајци. Зато се наставник може определити за компаративни приступ песмама Ратар и О. те се ова његова песма не би могла узети као прави пример социјалне поезије. а роман Двадесет хиљада миља под морем Жила Верна ученици су читали у петом разреду. класје моје. У оквиру допунског избора лектире понуђени су романи Зов дивљине Џека Лондона и Кроз пустињу и прашуму Хенрика Сјенкјевича. извргава их подсмеху и руглу и тако доприноси њиховом отклањању. Београд. можемо се наћи пред извесним недоумицама које се често тичу жанровске одређености појединих текстова. У Историји српске књижевности забележено је: „Једино дело које је Кочић дао у драмском облику. У новом програму Шантић је заступљен са родољубивом песмом Моја отаџбина. мада приказује тежак живот сељака који обрађује земљу.“3 Како је појам сатире предвиђен за проучавање у седмом разреду. важно је образложити им да ово Нушићево дело жанровски више одговара роману са аутобиографским елементима. са ученицима уоче и размотре особености драмског текста. Народна приповетка Мала вила4 жанровски је дифузна. сећања. Он припада типу домишљана и шаљиваца какви се јављају у усменом стваралаштву свих народа. Њен јунак Давид Штрбац навлачи на се маске луде и лакрдијаша како би могао казати горку истину о судбини народа. 1911. дела. доживљаји и расположења из стварног живота уплетени у Кишову збирку приповедне прозе Рани јади. Разматрање односа између књижевности и стварности често се појављује као дискутабилно и може да наведе на странпутице при интерпретацији (нпр. 1983. првенствено је песник плодне војвођанске равнице и човекове митске везаности за земљу. Уз ову врсту романа у наставни програм о коме је реч уведени су и појмови пустоловни и научнофантастични роман. Нолит. МС Дубровник. Појам социјална песма раније се усвајао уз песму Алексе Шантића О. 2007. Зато се препоручује читање одломка из романа Јанка Веселиновића Хајдук Станко. Историја српске књижевности.  колско свезнање. Да не би дошло до забуне око жанровске одређености овог текста. У песми Ратар Вељко Петровић. Завод за уџбенике. Насловна јунакиња ове приче је вила. по предању. а виле су. Ш Јован Деретић. а званично ни један историјски роман није ушао у списак обавезне или допунске лектире. Оптужба против јазавца штеточине у великој Давидовој филипици прераста у оптужбу против аустријске `укопације`. У овом тексту присутни су и описи необичних обичаја крај одра покојника којих у нашој традицији нема. Одабрани одломак из Кочићевог Јазавца пред судом у литератури се често назива сатиром. Мада је потребно да се ученици у овом разреду упознају и са књижевним појмом аутобиографија. у прози или у стиху. важно је нагласити да одступа од одредница бајки. 823. или да ли се дечак Баја из Ћопићеве Баште сљезове боје може назвати „малим Бранком“). Програмом за шести разред предвиђено је и образлагање појма историјски роман. или одломка из Романа о Обилићу Добрила Ненадића (датог у овој књизи). јесте сатира Јазавац пред судом. класје моје. Указујући на друштвене и моралне слабости. 4 Приповетка Мала вила налази се у збирци Српске народне приповијетке (и кратке приче).“2 Јавља се у различитим врстама књ. и то тек у другој верзији. стр. 2 3 14 . дела у којем је на духовит и подругљив начин изражена оштра осуда једног друштва или људских мана. Београд. стр. Иако на први поглед ученике може подсетити на бајку. важно је подсетити се следећег: „Сатира – врста књ. против њеног безобзирног подјармљивања босанског народа. који ће се као цело дело читати у седмом разреду. 471.

на основу тог сећања адекватно поступи у „садашњем“ тренутку (нпр. док за ученике млађих разреда постоји велик број квалитетних драма за децу.. Известан проблем при састављању новог програма за шести разред представљали су драмски текстови.. Стеван Раичковић. Бранислав Нушић. драмских игара и драматизација. Оно што збуњује читаоца да у овој причи у потпуности разлучи појам ретроспективног од хронолошког приповедања јесу дијалози којима се једнако оживљавају и актуализују тренуци из ближе и даље прошлости јунака. Гроздана Олујић. уз укључивање драмског рода. Овако. Но. земљи. а појам здравице уз одломак из Комада од различнијех косовскијех пјесама о кнежевој вечери. није свако сећање на догађај из прошлости ретроспективно приповедање. У шестом разреду наставља се проучавање народне епике (круг песама везаних за Косовски бој и избор песама о Марку Краљевићу). Проучавање народне лирске поезије везано је за обичајне и породичне лирске песме. као и за средњошколце који могу да читају. како је већ објашњено. из које је уведена песма О пореклу. за кога се потом уплашио где је. Посебно осетљиво је и питање савладавања појма ретроспективно приповедање. ни проучавања у шестом разреду. и у формирању „канона“. То је само оно сећање на које догађај из садашњости подстиче јунака или приповедача да се сети прошлости и да потом. Проблем одређивања жанровске припадности песама Смрт мајке Југовића и Косовка дјевојка (неки теоретичари народне књижевности сматрају да су ове песме баладе. шта му се дешава и да ли је жив. Данило Киш. При том се предност даје обичајним свадбеним песмама. онда би то био прави пример ретроспективног приповедања. то чини приповедач. Намера састављача програма била је да се не одступа од уношења у програм оних дела која су по доказаним естетским критеријумима налазила место и у наставним програмима многих претходних генерација. да се дјед Раде сећа своје прошлости и заједничких дана проведених са Петраком. У примеру Чудесне справе. Иво Андрић. у приповеци Кашика Антонија Исаковића). Наиме. док се појам тужбалице може представити уз читање Косовке дјевојке или песме Смрт мајке Југовића. Међутим. Бранко Ћопић. Аутобиографија и биографија укључене су у списак књижевнотеоријских појмова. Ранији наслови аутора читанки На гранама маште (односио се на одломак из приповетке Буре Исидоре Секулић) или Светлост певања (одломак о одбрани Лознице из Улице Филипа Вишњића Светлане Велмар-Јанковић) избегнути су. И у шестом разреду појављују се писци са којима су се ученици већ упознали у претходним разредима: Војислав Илић. примереним и разумљивим ђацима основне школе. Овај књижевнотеоријски појам је раније био увођен уз интерпретацију приповетке Чудесна справа Бранка Ћопића. те да припадају лирско-епским. али се сматрало да овај појам није неопходно уводити у обавезни програмски садржај на узрасту шестог разреда. трави Стевана Раичковића по свом одређењу је дитирамб. У наставни програм за шести разред махом су унети оригинални називи дела која се проучавају. Јован Дучић. и при том само казује о догађају из детињства. Одступило се само у два случаја: код наслова романа Вилијема Саројана Зовем се Арам (као доминантан укључен је наслов поглавља Лето лепог белца) и код одломка из збирке Тражим помиловање Десанке Максимовић. а не према званичним класификацијама ауторске или народне књижевности. предност је дата ведријим странама људског живота. уз које се могу читати и одломци из књиге Живот и обичаји народа српскога Вука Стефановића Караџића. књижевнонаучној врсти јер је. лектира у Програму подељена на скупине дела у стиху и у прози. или песмама „на међи“.Ауторска лирска песма Хвала сунцу. у приповеци Кроз мећаву Петра Кочића). 15 . Десанка Максимовић. али није наглашено њихово припадање тзв. а други да су то народне епске песме) не би требало да буде предмет бављења. дечак Баја. То сећање има улогу и да појача мотивацију јунака и у знатној мери утиче на карактеризацију лика (нпр.

од којих је једно. осмишљава вежбања и усклађује постојећа. али је питање шта ће се од тога обрађивати са целим одељењем на постојећим часовима српског језика и књижевности. након што упозна своје одељење. интересовања и способности ученика. Отуд су понуђена само три дела за обраду. Тагоре. о чему. . Сјенкјевич). односно изражајности језичких појава. Орлови рано лете Бранка Ћопића. приче из збирке Сањар Ијана Макјуана и других. за читање. У зависности од жеља. а не изоловано. доживљавање и тумачење предвиђен је и одговарајући. Заинтересовани ученици. него што је то до сада био случај. предвиђено за тумачење само на нивоу одломка. преко одабраног одломка из читанке ученици мотивишу за будуће читање овог књижевног дела. доживљавање и тумачење наведених књижевних текстова у мањем или већем обиму.уважавање ситуационе условљености језичких појава.сузбијање мисаоне инерције и ученикових имитаторских склоности. Кроз пустињу и прашуму Хенрика Сјенкјевича. а у читанкама су дата у одломцима.подстицање свесне активности и мисаоног осамостаљивања ученика. односно на битним својствима и стилским функцијама језичких појава. јесу: Аутобиографија Бранислава Нушића. Зовем се Арам Вилијема Саројана (Програмом је предвиђен одломак из овог романа под називом Лето лепог белца).откривање стилске функције. опет због своје комплексности. планираће се и читање. У оквиру основних програмских захтева наставник. могу прочитати сва ова дела ако желе. Мој дека је био трешња Анђеле Нанети.повезивање наставе језика са доживљавањем уметничког текста. Зов дивљине Џека Лондона.. 16 . Бредберија. Кишона. приповетке Буре Исидоре Секулић. Поред дела проверених класика књижевности (Чехов. Језик се представља и тумачи као систем. И многе приповетке које су у читанци дате у одломцима. У настави граматике треба примењивати следеће поступке који су се у пракси потврдили својом функционалношћу: .коришћење уметничких доживљаја као подстицаја за учење матерњег језика. Нанетијеве). Дечаци Павлове улице Ференца Молнара. одлучује наставник. а језичке појаве се посматрају у контексту. на основу конкретне ситуације у одељењу. погодне су за организовање методичког приступа збирци приповедне прозе. узрасту прилагођен избор савремене лектире (дела Саројана. Избирачица Косте Трифковића. VI и VII разреда теже изабрати и у ширем обиму од постојећег предвидети читање. Роман Хајдук Станко Јанка Веселиновића читаће се као целовито дело у седмом разреду. Први пут у наставу се уводи предање. када се буду обрађивале и народне епске песме о хајдуцима. . У том смислу је нарочито погодан избор из књиге Вука Стефановића Караџића Живот и обичаји народа српскога или из Чајкановићеве књиге Студије из српске религије и фолклора. Јесењин.з аснивање тежишта наставе на суштинским вредностима. Дела која се у шестом разреду могу читати у целости. . наравно. попут Кишових Вереника. Мекјуана. доживљавање и тумачење драмског дела у настави.разумеју и тумаче многе класичне и модерне драмске текстове. Треба нагласити да су у новом програму за шести разред у већој мери заступљена и дела из опште (светске) књижевности. у складу са узрастом ученика. Савладавање градива из Језика и Језичке културе и у шестом разреду вршиће се поступно и селективно. Лондон. О Милутину Миланковићу ученици су већ доста сазнали у петом разреду. . предложена у уџбенику и радној свесци. чему је поклоњена посебна пажња у овој књизи (видети поглавље: Методички прилози). те се у шестом разреду. али и од расположивог наставног времена. то је за узраст V. . Научнопопуларни и информативни текстови пригодни су за читање и могу се тумачити самостално или уз друга књижевна дела. .. а и у шестом овај научник заступљен је са делом Кроз васиону и векове.

али је обрада појединачних наставних јединица из фонетике ипак предвиђена. враћено градиво фонетике које се.неговање примењеног знања и умења. часови језичке културе. до краја основног школовања. .што ефикасније превазилажење нивоа препознавања језичких појава. У том случају користиће се часови додатне наставе на којима ће се одређени сегменти градива уводити нешто другачијим ритмом него што је то одређено месечним оријентационим плановима рада редовне наставе. свакодневно упућивање ученика на садржаје из правописа и ортоепије које треба усвојити и примењивати у свакодневном животу. тј.коришћење прикладних илустрација одређених језичких појава. Редовно укључивање у наставу лексичких и морфолошких вежби. као и при учењу одређених правописних правила. описивање. . Због тога је веома важно на часовима српског језика ученике упућивати како да са разумевањем читају различите врсте текстова и проверавати такво читање непознатог текста. или кроз деклинације. али је савладавање тих облика сасвим могуће и пожељно уз функционално повезивање наставе језика и књижевности. Многи књижевни текстови представљају добар пример и ослонац у коришћењу и разумевању имперфекта и плусквамперфекта и стога је важно избећи клишеа. краћи период (свега две школске године) проучавало путем запажања одређених гласовних промена и алтернација у примерима за грађење речи. У овом разреду се уче и сви лични и нелични глаголски облици са којима се ученици нису упознали у млађим разредима. Неки наставници сматрају да је прерано увођење имперфекта и плусквамперфекта у шести разред (раније су се ученици први пут у седмом основне сретали са овим глаголским временима). И нови програм подржава оспособљавање ученика кроз језичку праксу. Творба речи је пренета из ранијег програма за пети разред у шести. теже и захтевније. условно.остваривање континуитета у систему правописних и стилских вежбања. уз правописне и стилске. примере који нису довољно убедљиви да подрже језичку појаву која се обрађује.. пре него што је реално могуће савладати цео предвиђени наставни садржај из поменутих области. развијању реторичности и читању текстова са разумевањем. а и са образложењем да је подобније овај садржај језика уводити на узрасту од дванаест година. . али и часови на којима се књижевно дело тумачи у дијалогу с ученицима. Проблем увођења новог градива из језика може се јавити током припреме даровитих ученика за различите нивое такмичења из језика и језичке културе јер се ученици надмећу у знању током другог полугодишта. са жељом да се ученици петог разреда растерете.побуђивање учениковог језичког израза животним ситуацијама.указивање на граматичку сачињеност стилских изражајних средстава.систематска и осмишљена вежбања у говору и писању. извештавање и диктат) наставник ће 17 .континуирано повезивање знања о језику са непосредном говорном праксом. . лексичко-семантичких и синтаксичких вежби. Истраживања показују да су наши ђаци успешнији у продуктивном и аналитичком читању књижевних текстова. . . омогућује сигурно напредовање ученика на путу ка описмењавању. . према новом програму. него што је то случај са информативним текстовима. Систематска настава говорне културе и писмености подразумева краће. те ће поступним усвајањем. У шести разред је. без инсистирања на дефиницијама и историји фонетских трансформација. У седмом и осмом разреду знања о глаголским облицима ће се ширити и систематизовати. сви ученици бити у прилици да савладају и градиво које је. У ове сврхе послужиће и часови изражајног читања и казивања одабраних текстова. причање. У области писменог изражавања (у теорији писмености основни облици писменог изражавања су: препричавање.

да јасно. информативних). већ и његова општа култура на којој се темељи укупно образовање сваког школованог човека. али и осталих. поштују композицију писаног састава. чињенице и ситуације итд. прецизно и једноставно изразе одређену садржину. Увођење ученика у свет књижевности. организују квалитетну наставу. поштујући све захтеве одређеног наставног програма. поштују граматички редослед речи у реченици и уочавају стилску флексибилност тог редоследа. представља изузетно одговоран наставни задатак. некњижевних текстова (популарних. повезују мисли. 18 . Успешно реализовање оваквог задатка лежи на наставницима и њиховој стручној и методичкој оспособљености да. примерену ученичким потребама. умеју да издвоје важно од неважног. умеју да самостално сачине план о одређеној теми. умења и навике од којих ће у доброј мери зависити не само ученичка књижевна култура. пишу кратким реченицама. Управо на овом ступњу школовања стичу се основна и врло значајна знања. распоређују грађу по пасусима. тзв. доследно се придржавају теме о којој пишу.пратити индивидуално напредовање својих ученика и подстицаће их да правилно уобличавају реченице. али и да овладају техником писања дугих реченица.

адаптивне илустрације и методичку апаратуру у предвиђеном обиму. везани за усвајање нових књижевнотеоријских и функционалних појмова. Завичај је кључна реч поглавља У завичају – међу својима у којем је водич Исидора Секулић. Похвала животу обједињује прозне и поетске текстове у поглављу Живот је леп.. проф. Вереници Данила Киша. датих у функцији локализовања текста или мотивисања ученика на читање. одломак из романа Анђеле Нанети Мој дека је био трешња. употпуњени су. 6 Одломак из рецензије проф. Кишонове сатиричне приче Моје злато спава. у издању Издавачке куће Klett. Маслачковог вина Реја Бредберија итд. Задржан је и постојећи концепт овог уџбеника. Вук Стефановић Караџић води читаоце кроз поглавље Који оно добар јунак бјеше? у којем се обрађује епика и усмено предање. чине четири уџбеника: Граматика Весне Ломпар. Поред текстова обавезне лектире. проф. Читанка Маштарија речи ауторке Наташе Станковић-Шошо и две радне свеске поменутих ауторки. Поглавље Породично благо усредсређено је на породичне односе. Чеховљев Вањка. махом романтичарска и постромантичарска.. Ова читанка писана је приступачним језиком. а сви програмски захтеви. „Читанка још садржи азбучник са биобиблиографским подацима под насловом Они су писали за нас. које прате уџбенике. Читанка садржи и маштовит избор научнопопуларних текстова. У поглављу На позорници. Садржају. за кључну књижевну област лирику. века. најзначајнијем лирском песнику српске књижевности друге половине 20. Приступи тумачењу одабраних одломака. квалитетан избор одломака из секундарне литературе. где је водич Душан Радовић. „Свако од поглавља има свога водича. у преплету поетских и прозних текстова. а за водича је изабран Јован Јовановић Змај. Поднаслови сугеришу тематску област која је понуђена ученицима. у потпуности су задовољени. изведени на нивоу приказа или осврта. нагласак је на драмској игри и на смеху. а за водича Мирослава Антића. дата је посебна пажња. а дати књижевни род опет лирика. оформљен у петом разреду. те су у Радну свеску (део везан за књижевност) унесени подстицаји за самостално ученичко тумачење одломака из Сјенкјевичевог дела Кроз пустињу и прашуму. Маштарија речи састоји се из шест блокова или тематских целина. 5 19 . У Читанци су се нашли и Бреза Сергеја Јесењина. садржи текстове. у којем је улога водича припала Стевану Раичковићу. доживљавање и проучавање одабраног садржаја. значајног ствараоца. Уџбенички комплет за учење српског језика у VI разреду5 Уџбенички комплет за српски језик у шестом разреду основне школе.3.“6 Постојећи текстови у Читанци доследно одговарају захтевима новог Програма за шести разред основне школе. бираним речима прилагођена је когнитивним способностима узрасне категорије деце. и ваљаном апаратуром која подстиче целовиту интерпретацију књижевних дела. који до сада није био укључен у програм шестог разреда. др Душка Кликовац. Читанка Маштарија речи се и својим насловом надовезује на Читанку за пети разред Чаролија речи. др Бранка Јакшић Провчи и Славка Јовановић. Прво поглавље Љубав је сусрет најлепши на свету има за доминантну тему љубав. код појединих текстова. занимљиве чланке из часописа за децу (Витез и Политикин забавник). др Михајла Пантића. приређеним на начин да одговара интересовањима и потребама ученика шестог  оментар овог уџбеничког комплета сачињен је и на основу увида у садржај извештаја који су поднели рецензенти: проф. К др Михајло Пантић. уметника или просветитеља репрезентативног и за одређени тип књижевног мишљења и за националну културу. Читанка садржи и готово све изборне текстове који су пропраћени адекватном методичком апаратуром.

Питања за интерпретацију текста су ваљано уобличена и проблематизована (означена у црвеном пољу). схемама. те се нуде наставниковом уобличавању часа кроз различита методичка поступања. Завршни део Читанке припада Регистру појмова и Решењима постављених задатака са циљем креативног обнављања и систематизације градива и проверу постигнућа. Иако разграната. врло поступно вођена до теоријских уобличавања која из претходног природно произилазе. које прате и логопедске вежбе. деци одраније познатих. смештене на маргини. графиконима. реторичан. „Методичкој апаратури ауторка је приступила пажљиво и са мером. ауторка је показала изузетно зналаштво. Начин на који је Читанка структуирана иновантан је. Посебно занимљиво је поглавље Стилске вежбе. задаци вишеструког избора лирских самосвојности и теоријских одређења са понуђеним једним нетачним одговором. маштовито замишљен тако да ученике. олакшавају ученицима усвајање потребних књижевних и књижевнотеоријских знања и продубљују рецепцију текста. подстичући и развијајући њихову имагинацију.“8 Радна свеска уз Читанку започиње повезивањем градива петог и шестог разреда. сликовит. допуњена различитим занимљивостима инвентивно бираним. када год је то могуће. Теоријска уобличења истакнута су кратким објашњењем. обрађени потребним методичким поступањима. смештених на крају сваке тематске целине. Успостављају се. примером. интертекстуалне везе у опусу једног писца или неколико писаца.разреда. представљена у седам различитих категорија. архаизме и друге непознате речи. функционално везана за текст и прилагођена младим истраживачима. сликама и цртежима у различитим бојама. на њеном почетку. . радним налозима и другим сарадничким императивима на подстицајан начин. методички оправдано. где се налази све што треба да се научи о књижевности у шестом разреду. Пропраћена су различитим истраживачким задацима. који ученике уважава и стимулише на читање и проучавање текста. мотивацијом ученика за целовитије приступање делу. Овај део уџбеничког комплета садржи и поглавље Креативно писање у ком се ученици поступно припремају за израду домаћих и школских писмених састава и писмених задатака. табеларни преглед форми уметничког приповедања. Ужа локализација сведена је на минимум потребних информација везаних за целовитост књижевног дела и често бива завршена најавом интересантности. Одломци књижевних дела пажљиво и репрезентативно су бирани. савладани у млађем разреду. а за обнову теоријских и других знања о драмском стваралаштву. буди потребу за новим естетским сагледавањима света око себе и развија читалачко хтење. унета у актуелне програме 7 8 20  дломак из рецензије др Бранке Јакшић Провчи. појављују се синонимне одреднице које могу да се искористе за различите лексичке и стилске игре. као новина. те се. а у исти мах богат значењем. активира у саговорничкој релацији. Маркирана различитим бојама и визуализована на најразличитије начине.)“7 Уочљива је ауторкина способност да и врло захтевна теоријска знања предочи језиком који је деци разумљив. Мање познате речи. У наранџастим пољима. у оквиру поднаслова Чаролија речи. игре препознавања епских јунака из наведених стихова. обнављају и увежбавају делови програма. али и оспособљавају за испуњавање формулара и признаница са којима ће се у животу сретати. што подржава рад на области Ортоепије која је. О Исто. Зелена поља предвиђају потребну актуализацију која асоцијативно везује свет уметничке стварности са дечјим искуственим светом. подстицајна питања су временски одмерена по мери трајања часа или часова. табеларни преглед стилских изражајних средстава. а маштовито и разноврсно замишљених на увек нов и неочекиван начин (укрштеница. на исти начин на који подстиче имагинацију и жељу да о тексту дају сопствени суд. Корелација са историјом и другим уметностима складно је интегрисана у наставни процес. игра попуњавања празних поља са коначним решењем имена Душан Радовић. Уз локализме. прате текст. У пуној су мери смернице за рад на тексту.

за пети и шести разред (преко упућивања на одломак из Селенићевог романа Очеви и оци).
Радна свеска организована је као својеврсна допуна градиву из књижевности и као провера
ученичких постигнућа. Инсистира се на разумевању текста и тумачењу одређених мотива
поезије и приповедне прозе, што отвара могућност наставниковог осмишљавања даљег рада са
надареном и заинтересованом децом. Посебну пажњу ауторка је посветила стилским, лексичким
и семантичким вежбама да би се стечена знања функционално применила и обнављањем
учврстила и постала трајна. Креативно писање различитих врста као и композиционе
одреднице у стилизацији есеја, заузимају значајан простор и надовезују се на већ предвиђене
форме усменог изражавања и рецитовања у Читанци. Тиме су иновиране и обогаћене сфере
језичке културе, наставног подручја које је, неретко, било запостављано. Кохерентност целине
Радне свеске чине вежбе за обнављање знања из петог разреда, на почетку, и систематизација
градива дата у виду два теста на крају.
Ова радна свеска је усаглашена са начином представљања текстова из читанке, и посвећена
је њиховој језичкој, стилској и значењској анализи, а новина је то што доноси неколико нових
текстова којима се (нарочито натпросечно заинтересованим и даровитим ученицима) отвара
простор за проширивање увида у већ представљене појмове и теме. Посебно су значајни задаци
предвиђени за ученичку самоевалуацију, који се тичу садржаја из књижевности.
Нарочита пажња посвећена је индивидуалној ученичкој иницијативи, испољавању
њихових личних судова и упоређивању стечених искустава и мишљења са оним сугерисаним
у одабраним књижевним текстовима. Радна свеска чини целину са читанком Маштарија речи
и доприноси систематизовању програмских садржаја из књижевности.
„Граматика за 6. разред основне школе ауторке др Весне Ломпар обухвата све наставне
садржаје предвиђене најновијим програмом. Градиво је сврстано у три главне области:
Граматика, Правопис и Језичка култура. У оквиру ових области, као додатак појединим
лекцијама, заступљени су сегменти Занимљивости и Пажња. Саставни део књиге чине и
Садржај и Индекс појмова. Садржај је следећи: ГРАМАТИКА: Шта смо научили у 5. разреду;
Гласови; Гласовне промене; Придевске заменице; Глаголски облици; Творба речи; Реченица;
ПРАВОПИС: Обнављање градива из претходних разреда; Писање имена васионских тела;
Писање глаголских облика; Писање узвика; Писање одричних придевских заменица са
предлозима; Писање заменице Ваш великим словом; Растављање речи на крају реда; Коришћење
школског правописа; ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА: Службено писмо; Извештај; Хронолошко и
ретроспективно причање; Описивање унутрашњег и спољашњег простора; Богаћење речника;
Правилан изговор.“9
Уџбеник је једноставан за разумевање, прегледан и занимљив. Јасно су истакнути наслови
наведених поглавља и поднаслови, дефиниције уоквирене, посебно обележени сажеци, задаци
намењени ученицима и забавни текстови. Прегледности уџбеника доприносе и упућивачки
симболи – ознаке, као и уводне стране које пригодном илустрацијом и најчешће духовитим
текстом наговештавају садржај сваког тематског блока. Посебно треба истаћи систематизационе
целине на крају сваке веће језичке области. Оне су дате под називом Кратак преглед наученог
као прегледне табеле у којима је најсажетије приказано оно што је обрађено или обновљено у
датом поглављу.
Уџбеник је написан једноставним и разумљивим језиком прилагођеним узрасту. Примери
су најчешће из свакодневног живота, блиски ученицима, али и из народне и ауторске
књижевносте. Нови појмови јасно су дефинисани. Прегледне су табеле и занимљиве и
функционалне илустрације. Налози у граматици су јасни и разноврсни. Ученицима се нуде
прецизна упутства за њихове активности.
9

Одломак из рецензије проф. др Душке Кликовац.

21

Градиво граматике пропраћено је бројним Занимљивостима којима се ученици подстичу
да поузданије науче и боље запамте нове садржаје, а рубрика Пажња посвећена је језичким
недоумицама и најчешћим грешкама које се јављају у говору и писању.
Целокупан садржај обрађен је систематично и приступачно узрасту шестог разреда.
Поред приметног остваривања многих образовних циљева наставе, акценат је стављен и на
функционалне циљеве – увођењем ученика у стварну употребу језика у складу са предвиђеним
програмом. Многи садржаји из граматике успешно су повезани са употребом језика у садашњем
тренутку, применљиви су, корисни.
Рукопис Радне свеске по својој садржини и структури прати Граматику за шести разред
основне школе. И у Радној свесци су издвојене три главне области: Граматика, Правопис и
Језичка култура.
Радна свеска садржи довољан број добро осмишљених, често веома маштовитих задатака
повезаних са програмским садржајима у уџбенику и усклађених са најновијим Планом и
програмом за шести разред. Задаци за вежбање су репрезентативни – јасни, прецизни, писани
једноставним језиком, а коришћени примери блиски су ученичком искуству. Присутни су
различити типови задатака.
Функционалне су и веома добро осмишљене Језичке мозгалице, на крају сваке области,
у којима ученик може да примени већ научено и усвојено градиво или да се заинтересује и
научи ново.
Инструкције, као и у основном уџбенику, разноврсне су. Ученицима се оставља довољно
места за писање одговора.
Коришћени текстови су ведри и разнолики (поетски и прозни; књижевноуметнички,
научнопопуларни и информативни).
Текст је визуелно одлично решен, страница је прегледна и динамична, тако да омогућава
лако усвајање градива и држи пажњу. Задаци и дефиниције су на прикладан начин обележени
и истакнути. Прегледности доприносе и табеле.
Део књиге с насловом Језичка култура представља корак даље у односу на то како се та
област обрађивала у досадашњим уџбеницима. Вежбања у том делу служе усвајању знања
која су од практичног значаја у животу ученика и која ће они примењивати читавог живота у
јавној комуникацији. Та вежбања служе стицању комуникативне компетенције и изграђивању
културе општења.
Илустрације су ведре, занимљиве, сврсисходне, често веома поучне, прате текст и помажу
приликом испуњавања постављених задатака. Велики број табела доприноси прегледности,
практичности и функционалности.

22

4. Проблем планирања градива
Приликом стварања оријентационог плана рада којим се наставни садржаји организују
најчешће у месечне блокове, наставник обраћа пажњу на мноштво појединости које
само у међусобном складу омогућују поступно и економично обрађивање, утврђивање и
систематизовање наставног градива. За насловљавање појединих месечних (или двомесечних)
тема могу послужити наслови тематских блокова из читанки, али и било који други погодан
наслов и цитат из књижевног дела; пословица или афоризам; синтагма или реченица којом се
обликује тематско-мотивска сродност текстова који се читају и тумаче. При том је најважније
функционално повезати садржај језика, књижевности и језичке културе, предвиђен за одређени
разред наставним програмом.
И у шестом разреду различите области из граматике и правописа могу се уводити,
обрађивати и утврђивати на одабраним деловима текстова из читанке. Образлагање различитих
термина из језика, књижевнотеоријских појмова, функционалних појмова и сл. врши се
описним путем, без наметања дефиниција и подстицања ученика да градиво савладавају
без размишљања, учећи га напамет. У ту сврху предлаже се, рецимо, током интерпретације
одабраних песама Мирослава Антића образлагање појма лирски јунак или лирски субјекат, јунак
песме. Одломак из Хајдук Станка погодан је за увежбавање плусквамперфекта, имперфекта,
перфекта и аориста, као и за препознавање различитих стилских фигура и одређивање њихове
улоге у тексту (поређење, контраст, епитети). Такође, овај одломак погодан је и за образлагање
појма књижевни јунак или лик у делу (главни и споредни ликови), за објашњавање посебности
историјског романа као жанра, или за проналажење различитих позајмљеница из страних
језика које су ушле у српски језик. У ту сврху пригодан је и одабрани текст из Нушићевог
Аналфабете. У одломку из Нушићеве Аутобиографије такође се налазе одговарајући примери
за аорист и његову употребу, као и глаголски прилози садашњи, а уз овај текст обновиће се и
појмови приповедач, дијалог, аутобиографско. Глаголски прилог садашњи препознаје се и у
Тагорином Градинару. На одломку из Кишових Вереника може се утврђивати футур. Уз обраду
романа Орлови рано лете Бранка Ћопића или одломка из романа Вилијема Саројана Зовем се
Арам (Лето лепог белца), објасниће се појам хронолошког и ретроспективног приповедања.
Одломак из Селенићевог романа Очеви и оци послужиће за ортоепске вежбе (правилан
изговор гласова Ч и Ћ, Џ и Ђ). Глаголски прилози прошли и садашњи могу се утврђивати
и на тексту Вањка А. П. Чехова, као и хипокористици и деминутиви. Комади из различнијех
косовскијех пјесама послужиће за образлагање хиперболе; о тужбалици као лирској врсти
ученици могу сазнати и из народне епске песме Косовка дјевојка, о здравици из епске песме у
којој је представљена вечера код кнеза Лазара, пред Косовски бој. На примеру Дучићеве песме
Село сазнаће се шта је сонет. Одломак из факултативног текста Исидоре Секулић У мом селу
пружа могућност обраде екстеријера и појма дескрипције. Изузетно погодан за функционално
повезивање језика и књижевности јесте и одломак из приповетке Буре И. Секулић на чему
се могу обновити све врсте именица о којима су ученици до сада стекли одређена знања.
Могућности су бројне, комбинације неисцрпне, а на наставнику је да пажљивим планирањем
осмисли редослед по којем ће се наставни садржаји уводити, обрађивати, ширити и уклапати
тако да се и приликом обнављања већ наученог теоријског садржаја, захваљујући одабраном
књижевном тексту одређени појам сагледа из новог угла.
Како је корпус књижевних дела која се очекује да ученици прочитају у шестом разреду
знатно шири од садржаја предвиђеног пређашњим наставним програмом, то је мали број
часова могуће посебно издвојити за тзв. утврђивање и обнављање прочитане лектире. Ово се

23

може сматрати мањкавошћу Програма само на први поглед. Наиме, књижевност се „обнавља“
и „утврђује“ на већини часова књижевности, језика и језичке културе и приликом припремања
за те часове:
- уз функционално повезивање градива из језика са градивом књижевности;
- током стилских и семантичких вежбања (у раду на одабраном одломку из књижевног
дела);
- на часовима правописа (кад се посматра и анализира правописна норма и извесно
одступање од ње у делима појединих писаца);
- у самосталном раду ученика на истраживачким задацима за читање, доживљавање и
тумачење одабраног књижевног текста;
- током припреме за писање домаћих и других писмених састава из градива
књижевности;
- приликом анализе језичкостилских средстава и уочавања њихове улоге у књижевним
текстовима...
У циљу уштеде наставног времена, појединачна дела могу се тумачити и на нивоу осврта
или приказа, а не само као обједињене интерпретације. Вођење Дневника читања подстаћи
ће код ученика потребу да уз читање бележе, записују своје коментаре, преписују цитате који
им се допадају, припреме усмено образложење зашто књигу коју су прочитали и другима
препоручују.
Приликом обнављања почетних знања о акцентима могу се користити текстови из
Акценатске читанке Асима Пеце, као и Звучна читанка. Текст о сатовима и мерењу времена
из Иљинове збирке Приче о стварима послужиће као допунски при тумачењу Чудесне справе
Бранка Ћопића, а уз ову приповетку могу се прочитати и одабрана предања о постанку ствари,
бића и појава.
Уз обраду народних епских песама о Косовском боју, ученици се могу упознати и са појмом
бугарштице, епске песме дугог стиха, преко народне песме Кад је погинуо кнез Лазар и Милош
Кобиловић на Косову, а своја знања прошириће и предањем о Милошу Обилићу из Вукове
књиге Живот и обичаји народа српкога, као и, условно, одломком из Романа о Обилићу Добрила
Ненадића (који се налази у избору у овој књизи).
Тумачећи са ученицима народну приповетку Мала вила, наставник може образложити и
појам демонолошког предања (читајући адекватан избор о вилама и вештицама из Караџићевих
и Чајкановићевих збирки), што ће допринети уочавању жанровске проходности у делу и
отворити проблем жанровске отворености бајковитог текста према предању.
Ученици заинтересовани за одломак Реч-две о Питеру из збирке прича Сањар Ијана
Макјуана, додатно се могу мотивисати за читање целе књиге и ако им се фотокопира и подели
текст приче Силеџија истог писца (дат у избору текстова у овој књизи).
Сматра се да проучавање књижевнотеоријских појмова ради пуког запамћивања њихових
дефиниција и посматрања изван књижевноуметничког текста не одговара потребама
наставе ни у основној, па чак ни у средњој школи. Зато за ову компоненту градива не треба
предвиђати посебне часове, већ је пожељно, уз тумачење књижевних текстова, уочавати и
описно образлагати теоријске садржаје који ће постати јасни, разумљиви и доступни онда када
ученици, адекватно вођени, постепено усвоје, током разговора о делу, особености одређеног
књижевног термина. Само именовање појмова такође није од пресудног значаја и зависиће од
узраста ученика.
Многи књижевнотеоријски појмови понуђени за савладавање у шестом разреду могу се
везати и за текстове из петог разреда, те се путем компаративне анализе ученици подсећају

24

као целовита дела. 10 Видети поглавље о додатном раду у овој књизи. адекватно коришћење уџбеника и радне свеске и њено редовно попуњавање (уз праћење и проверу ученичког самосталног рада). тако стичу трајно знање и развијају своје критичко мишљење и способност да аргументују значајне појединости које уоче при оваквој анализи.септембар: Избор из поезије Милована Данојлића. сагледана из нових углова. Континуирани рад у настави писмености. допринеће успешнијем савладавању програмског садржаја предмета српски језик и књижевност и помоћи ће ученицима да стекну ваљано знање из матерњег језика и књижевности. Укупан број часова обраде не би смео. О сатири и појму сатирично учиће се у седмом разреду но.јануар: Лик светог Саве у народним приповеткама и предањима (избор прича). Мој дека је био трешња. ученицима ће поуздано приближити овај књижевни термин преко једне од прича из збирке Код куће је најгоре Ефраима Кишона. . али у пракси и час обраде повезује се са другим наставним јединицама. ако наставник жели.октобар: Анђела Нанети. Књижевнотеоријски појам научнофантастични роман утврдиће се уз присећање на дело Двадесет хиљада миља под морем Жила Верна. Бранко Ћопић. .децембар: Народне епске песме о Марку Краљевићу (шири избор). као и помоћу пригодног одломка из Јазавца пред судом Петра Кочића. или дело Кроз пустињу и прашуму Хенрика Сјенкјевича. Препоручује се да ученици самостално. утврђује.март: Бранислав Нушић. навикавање ученика на самостални рад код куће. без обзира на обим програма. обнавља и систематизује градиво. при састављању месечних планова и одређивању појединачних наставних јединица. . да премаши број часова на којима се вежба. а ученици се могу подстаћи да говоре и о неком роману истог жанра који су прочитали ван школског програма. Ипак. Током планирања градива. Појам историјског романа биће уведен преко одломка из Веселиновићевог Хајдук Станка или Романа о Обилићу Добрила Ненадића.фебруар: Коста Трифковић. или се знања из различитих области језика и језичке културе и на часовима књижевности шире. прочитају следеће књиге: . 25 . обрађивано у петом разреду. да га сврста у одређено наставно подручје и одреди тип часа. Песме о Косовском боју (шири избор). утврђује и систематизује. . али и вештине у усменом и писменом изражавању. О авантуристичком роману сазнаће читајући Зов дивљине Џека Лондона. то се часови додатног рада10 могу искористити за проширивање знања и рад на садржајима за које у редовној настави није било довољно простора. Тако се може десити да је приказано више часова обраде појединих садржаја од часова утврђивања. наставник је у обавези да дефинише сваки час. . Ово „појачавање“ Програма књижевним текстовима у складу је и са запажањем многих практичара који су на различитим семинарима за наставнике скретали пажњу да је текстова у шестом разреду мало и да ће ученици „заборавити“ да читају. Нови програм за VI разред знатно је обогаћен текстовима из књижевности (обавезни и допунски избор) у односу на пређашњи програм. што ће допринети и њиховом бољем успеху у савладавању других сродних предмета. Избирачица. као и систематизације појединих значајнијих области. важно је имати на уму адекватно распоређивање часова обраде и утврђивања градива. те се раније градиво континуирано обнавља.на градиво које им је већ познато и. Орлови рано лете. Аутобиографија.новембар: Народна епика. поредећи га са новим садржајем из књижевности. . при стварању оријентационог плана. Како нису сви ученици једнако заинтересовани и мотивисани за изучавање предмета српски језик.

понекад ће се о одабраној збирци приповедака или роману разговарати на нивоу приказа или ће ученици саопштавати своје писане приказе текстова које су прочитали.јун: Владимир Хулпах. Дечаци Павлове улице. припреме за контролне задатке и писмене вежбе (писање састава). ученици могу прочитати и роман Рејда Бредберија Маслачково вино. Некад ће то бити само на нивоу обраде одломка. Ово је важно и ради ученичког самосталног припремања за рад на часу које се врши преко читања књижевних дела.април: Ференц Молнар. глобални (годишњи) и месечни (оријентациони). или у оквиру једне наставне теме. 26 . понекад ће се у настави само осврнути на целовити текст. Зовем се Арам. али и ученицима. усменог и писменог припремања помоћу задатака за истраживачко читање.мај: Вилијем Саројан. У том смислу добро је да ученици воде свој Дневник читања. Зато се препоручује правовремено обавештавање ученика о садржају који ће представљати предмет рада током једног наставног месеца. важни су наставницима. Зов дивљине Џека Лондона и Кроз пустињу и прашуму Хенрика Сјенкјевича. Уколико желе. Легенде о европским градовима. Бајке Гроздане Олујић. а на наставнику је да их подстиче да током школске године доследно испуне ту радну обавезу и да постигне да обавеза. Интерпретацији тих целовитих књижевних дела на часу биће поклоњена онолика пажња колико је то наставник у могућности да постигне. . временом. Наставни планови. прерасте у ученичку потребу која доноси радост и задовољство. распоређујући многе садржаје Програма. .. израде различитих задатака из језика и књижевности.

језичкостилске особености текста народне и ауторске књижевности и слично. строфа. Реј Бредбери. Мирослав Антић. земљи. ТЕМАТСКО ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВНОГ САДРЖАЈА ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ При осмишљавању оријентационог распореда. Ако се претпостави да су краћи текстови лакши за обраду. обгрљена. како се учењу књижевности не може приступити „лекцијашки“. рима. У том смислу. Вук Стефановић Караџић. Исидора Секулић. испрекидана – улога риме у обликовању стиха). задовољити потребе наставе српског језика и књижевности у шестом разреду. Буре (приповетка). Мој дека је био трешња (роман). метафоричност значења. персонификација. Приче о стварима (збирка – избор). описна (дескриптивна) песма. пејзаж. те да се у представљању градива креће од лакших области ка онима сложенијим за усвајање. 5. версификација. поређење. најчешће се полази од тематског планирања наставног садржаја из књижевности. Уколико би оријентациони распоред рада у потпуности пратио овакав концепт. Овакво поступање је сасвим оправдано ако су аутори уџбеника обезбедили да садржаји у Читанци или Граматици поступно расту. Посебан проблем је и дилема како одредити да ли читанка уопште може да се конципира по систему од лакшег ка тежим садржајима. Ово планирање чини основицу или полазиште за уклапање даљих садржаја из језика и језичке културе. И ствари имају душу (октобар): Бранко Ћопић. домишљања и предвиђања. врсте риме (мушка. Ништа у ваљаном организовању наставе не може бити једноставно. М. да би све изгледало једноставно и логично и да би се стигло до одређеног концепта који ће. средња.5. Исти је случај и са поезијом. мотив. специфичност песничког језика. при формирању годишњег и месечних планова рада веома је тешко обезбедити поступност ако се руководимо само редоследом текстова наведеним у читанци. лирски јунак. темпо. Због тога се ни поменути критеријум не може сматрати поузданим. Добрица Ерић. стих. могло би се десити да настава књижевности постане монотона и да се не постигне међусобно повезивање садржаја. укрштена. трави (лирска песма). Живот и обичаји народа српскога (избор предања о постанку ствари). Иљин. нагомилана. Плава звезда (лирска песма). 2.1. Чудесна справа (приповетка). претпоставља се. земљи. што је веома важно ако се ученицима желе објаснити разлике међу родовима и врстама. Маслачково вино (одломак Патике). врсте строфе. такође усложњавају читање. ритам. Анђела Нанети. Књижевнотеоријски појмови: лирска песма (одлике). прати постојеће уџбенике за српски језик и књижевност. већ изискује прецизна пројектовања. Чудесни свитац (лирска песма). епитет. парна. Пракса је да стварање тематског плана на годишњем нивоу. Но. Хвала сунцу. Шљива (лирска песма). женска. Милован Данојлић. 27 . Мада су песме знатно краће од многих прозних текстова штампаних у одломцима. трави (септембар): Стеван Раичковић. доживљавање и тумачење поезије. Пример тематског планирања наставног садржаја из књижевности 1. колико је год то могуће. Хвала сунцу. важно је проучити у којој мери су у њима заступљене ученицима непознате или мање познате речи. наставник се налази пред сложеним проблемом који изискује многа промишљања да би био решен на опште задовољство свих учесника у настави.

7. клетва. дијалог. карактеризација лика. турцизми. цезура. градација. Вече (лирска песма). контраст. Милан Ракић. приповедање у трећем лицу. Ефраим Кишон. поређење. облици казивања (форме приповедања): нарација. Добрило Ненадић. (условно: успаванке – ауторске и народне). 6. Како је постало име Обилић (предање). Роман о Обилићу. елементи композиционе форме. хипербола. народна епска песма (старијих времена). тема. осмерац. ономатопеја. епитет. Зимска разгледница (јануар): Војислав Илић. сатирично. породичне народне лирске песме (избор). Десанка Максимовић. љубавна песма (апстрактни мотиви. здравица. Комади од различнијех косовскијех пјесама (избор). врсте строфе. Аутобиографија. Веселин Чајкановић. мотив. Смрт мајке Југовића (народна песма). Антон Павлович Чехов. благослов. химна. емоције. Свети Сава (лирска песма). лик (јунак). Улица Филипа Вишњића (приповетка из збирке Дорћол). историјски роман. Косовка дјевојка (народна песма). Највећа је жалост за братом (народна лирска песма). фабула. 5. Јазавац пред судом (сатира у драмском облику). Књижевнотеоријски појмови: родољубива песма.Књижевнотеоријски појмови: приповетка. Вук Стефановић Караџић. хронолошко и ретроспективно приповедање. хумористично. Избирачица (комедија). Породично благо (фебруар): Обичајне народне лирске песме – свадбене (сватовске) песме (избор). Данило Киш. 3. Књижевнотеоријски појмови: обичајне народне лирске песме. аутобиографија. карактер. дијалог. Бреза (лирска песма). марко Краљевић и вила (народна епска песма). градација. дидаскалије. Марко Краљевић и Муса Кесеџија (народна епска песма). Вереници (приповетка). епски јунак. Петар Кочић. сатира. хипербола. Моја отаџбина (лирска песма). карактеризација лика (социолошка и психолошка). Сребрне плесачице (лирска песма). породичне песме. Вањка (приповетка). контраст. Јаблан (приповетка). портрет пејзаж. контраст. Орлови рано лете (роман). Светозар Ћоровић. Коста Трифковић. позајмљенице. врсте риме. драмски текст. персонификација. Светлана Велмар-Јанковић. роман. Живот и обичаји народа српскога (одломак: Богојављење). Ђура Јакшић. Књижевнотеоријски појмови: описна (дескриптивна) песма. О пореклу (из збирке Тражим помиловање). поређење. приповедач. Богојављенска ноћ (приповетка). покретачи фабуле. 4. рефлексије). десетерац (епски десетерац). Наслеђе (лирска песма). Петар Кочић. Који оно добар јунак бјеше? (децембар): Марко Краљевић укида свадбарину (народна епска песма). иронично. Код куће је најгоре (збирка хумористично-сатиричних прича). комедија. Књижевнотеоријски појмови: приповедач. Бранко Ћопић. портрет. (легендарне приче и предања о светом Сави – избор). свадбене (сватовске) песме. заустављање фабуле. Студије из српске религије и фолклора (избор). реплика. дескрипција. Десанка Максимовић. Књижевнотеоријски појмови: композиција. лирски десетерац. бугарштица. биографија. Када је погинуо кнез Лазар и Милош Кобиловић на Косову (бугарштица). предање. епска биографија. тужбалица. Слободан Селенић. Цар Лазар и царица Милица (народна епска песма). Марко Краљевић (предање). монолог. Очеви и оци (одломак из романа). 28 . Љубав је сусрет најлепши на свету (март): Бранислав Нушић. У завичају – међу својима (новембар): Алекса Шантић. композициони елементи драмског текста. Сергеј Јесењин. Градинар (одломак из песничке збирке). фразеологизми. приповедање у првом лицу. портрет. дијалог. (условно: одломак из романа Јанка Веселиновића Хајдук Станко). Рабиндранат Тагоре.

10. облици казивања – систематизација. врсте риме – систематизација. Аска и вук (приповетка). Седефна ружа (ауторска бајка). Јован Дучић. Вељко Петровић. одлике драмског текста. једночинка. сонет. Сунце и Месец. статичке и динамичке сцене. Стеван Раичковић. два верна друга (јун): Милутин Миланковић. Лето лепог белца (одломак из романа Зовем се Арам). Књижевнотеоријски појмови: народна бајка (особености). Зов дивљине (роман) или Хенрик Сјенкјевич. Владимир Хулпах. Легенде о европским градовима (избор). Бајка о дечаку и Месецу. Гроздана Олујић. 29 . Била једном једна бајка (април): Мала вила (народна приповетка). предање. Ратар (лирска песма). пренесено значење речи и израза. Аналфабета (једночинка). (прожимање жанрова). (условно: апострофа). легенда. Алекса Шантић. Бранислав Нушић. Дечаци Павлове улице (роман) или Џек Лондон. класје моје (лирска песма). Књижевнотеоријски појмови: научнопопуларни и информативни текстови (одлике). Живот је леп (мај): Иво Андрић. Ференц Молнар. Цариград (избор из Живота и обичаја народа српскога). условно. тачка гледишта. Село (лирска песма).8. Кроз васиону и векове (одломак). Вук Стефановић Караџић. Котор. унутрашњи монолог. Књижевнотеоријски појмови: приповетка. комедија. О. пустоловни роман. поруке (идеје) текста. социјална песма. Кроз пустињу и прашуму (роман). Вилијем Саројан. народно предање (особености). ауторска бајка. 9.

стих. Језик (граматика: утврђивање) Израда контролног задатка из граматике. ОРИЈЕНТАЦИОНИ РАСПОРЕД НАСТАВНОГ ГРАДИВА ЗА VI РАЗРЕД I НАСТАВНА ТЕМА: Хвала сунцу. Уводни час Упознавање ученика са годишњим планом рада. Читанка. стр. Књижевнотеоријски појмови: лирска песма (основне одлике). стр. Граматика. Читанка. разреду. 5. 6–9 и Радне свеске уз Граматику. строфа. Подела плана наставних садржаја који ће се обрађивати у септембру. 168. стр. а ученици ће се упутити у начин коришћења библиотечког фонда. 7–14. Рад на задацима из Граматике. Књижевност (систематизација знања) Шта смо научили из књижевности у 5. Задатак за самостални рад: Ученицима поделити задатке за истраживачко читање одломка из приповетке Буре Исидоре Секулић (видети прилог у овој књизи). стр. 4. 30 . уџбеницима. прибору) који ће им бити потребан у раду. Књижевност (лектира: обрада) Интерпретација уметничке (ауторске) лирске песме Хвала сунцу. Разговор о прочитаним и обрађеним текстовима који су побудили највећу пажњу ученика. 5–14 обновити градиво из књижевности усвојено у 5. разреду. дитирамб (изборно).6. стр. Подела речи на слогове. разреду. 149. приручницима и лектиром. трави Стевана Раичковића. 8. Задатак за самостални рад: Обновити градиво из граматике усвојено у 5. стр. стр. стр. 7. разреду. Обнављање знања о језичкостилским средствима и савладаним књижевнотеоријским појмовима (уз упућивање на конкретне примере из књижевних дела). 16. Читанка. Књижевнотеоријски појмови: врсте риме. 3. земљи. Обавештавање ученика о школском материјалу (свескама. земљи. трави 1. 6. (Током септембра може се организовати посета школској библиотеци. 17 и 21 и Радна свеска уз Граматику. стр. 7–14. Језик (граматика: систематизација знања) Шта смо научили из граматике у 5. Књижевност (лектира: обрада) Читање. У ту сврху послужиће уводни садржај из Граматике. доживљавање и тумачење лирске песме Чудесни свитац Добрице Ерића. 10–15. Слоготворно Р. Књижевност (лектира: обрада) Интерпретација одломка из приповетке Буре Исидоре Секулић. Језик (граматика: обрада) Подела гласова на самогласнике и сугласнике. Задатак за самостални рад: Уз помоћ задатака из Радне свеске уз Читанку.) 2. 27.

(Упућивање ученика у откривање двоструког описивања стварности: верно представљање
појмова, објективна дескрипција, и маштовито повезивање појава са ставом и осећањем писца,
субјективна дескрипција.)
Књижевнотеоријски појмови: дескрипција, епитет, поређење.
9. Језик (граматика: обрада)
Подела сугласника по звучности и по месту изговора. Граматика, стр. 16–19 и Радна свеска
уз Граматику, стр. 18–20.
10. Језичка култура (усмено изражавање)
Говорна вежба: Догодило се за време распуста (Причање са коришћењем елемената
композиционе форме.)
11. Језик (правопис: утврђивање)
Обнављање правописних правила обрађених у претходним разредима: писање речце ЛИ и
речце НЕ (уз коришћење правописа – школско издање).
12. Књижевност (лектира: обрада)
Читање, доживљавање и тумачење лирске песме Плава звезда Мирослава Антића. Читанка,
стр. 25.
Књижевнотеоријски појмови: лирски јунак (лирски субјекат), мотив.
Домаћи задатак: Научити напамет песму Плава звезда.
13. Језик (граматика: обрада)
Подела речи по настанку: просте, изведене и сложене речи. Суфикси – разликовање суфикса
од граматичких наставака; творбена основа; корен речи. Граматика, стр. 69–75 и Радна свеска
уз Граматику, стр. 64–66.
14. Језик (граматика: утврђивање)
Рад на примерима изведених именица, придева и глагола. Граматика, стр. 69–75 и Радна
свеска уз Граматику, стр. 64–66.
15. Књижевност (лектира: обрада)
Интерпретација лирске песме Шљива Милована Данојлића. Читанка, стр. 186.
Књижевнотеоријски појмови: описна (дескриптивна) песма, пејзаж, епитет, поређење,
персонификација.
(Час се може организовати и тако што ће се уз обавезну песму из Програма тумачити,
на нивоу приказа или осврта, и још две-три одабране песме истог аутора. Видети избор из
Данојлићеве збирке Родна година, дат у овој књизи.)
16. Језик (ортоепија: увежбавање)
Изражајно читање и казивање песама: Хвала сунцу, земљи, трави Стевана Раичковића,
Плава звезда Мирослава Антића, Шљива Милована Данојлића и приповетке Буре Исидоре
Секулић.
Увежбавање правилног изговора речи; слушање звучног записа; казивање напамет;
снимање казивања и анализа снимка.
Домаћи задатак: Написати састав на тему Кад зажмурим и кад заспим...
17. Језичка култура (писмено изражавање)
Анализа домаћег задатка: Кад зажмурим и кад заспим...

31

II НАСТАВНА ТЕМА: И ствари имају душу
1. Језик (граматика: обрада)
Сложенице, примери сложених речи насталих срастањем двеју или више речи, односно
њихових творбених основа; просто срастање и срастање са спојним вокалом (Бео/град, пар/о/
брод). Граматика, стр. 76–77 и Радна свеска уз Граматику, стр. 67–68.
2. Језик (граматика: обрада)
Префикси; примери именица, придева и глагола насталих префиксацијом (праунук,
превелик, научити). Граматика, стр. 76–77 и Радна свеска уз Граматику, стр. 67–68.
Задатак за самостални рад: Ученицима поделити задатке за истраживачко читање
приповетке Чудесна справа Бранка Ћопића.
3. Књижевност (лектира: обрада)
Читање, доживљавање и тумачење приповетке Чудесна справа Бранка Ћопића. Читанка,
стр. 63.
Књижевнотеоријски појмови: приповетка, приповедач, карактер, лик (јунак), врсте
приповедања.
(За домаћи задатак поделити фотокопиране прилоге текстова: Избор из књиге Приче о
стварима М. Иљина и избор предања о постанку ствари (појава, појмова) из Живота и обичаја
народа српскога Вука Стефановића Караџића (Корњача, Сврака и људски табан), уз задатке за
истраживачко читање и коментарисање ових текстова и њихово компаративно проучавање.
Повезивање са Ћопићевом Чудесном справом.)
4. Књижевност (лектира: обрада)
Предања. Анализа одломака из Живота и обичаја народа српскога Вука Стефановића
Караџића: Постање гдјекојијех ствари. Разговор о одабраним текстовима из дела Приче о
стварима М. Иљина (Кухињска полица, Пећ, Ормар, Приче о времену, Приче о књигама).
Књижевнотеоријски појмови: предања. (Прочитати прилог о предањима из ове књиге.)
Користити вежбу из Радне свеске уз Читанку, стр. 51–52 (М. Иљин, Приче о стварима –
разумевање текста).
5. Језик (граматика: утврђивање)
Грађење речи: рад на одабраним примерима из Граматике, стр. 64–69 и Радне свеске уз
Граматику, стр. 69–78 и из књиге Српски језик кроз тестове (избор је дат у овој књизи).
У другом делу часа може се предвидети и краћа контролна вежба о творби речи.
6. Књижевност (лектира: обрада)
Читање и тумачење факултативног текста: Реј Бредбери, Маслачково вино (одломак Патике,
Читанка, стр. 58). Упутство за вођење Дневника читања.
Користити вежбу из Радне свеске уз Читанку, стр. 47.
7. Књижевност (лектира: обрада)
Приказ романа Анђеле Нанети Мој дека је био трешња. (Наставник одлучује о томе да ли
ће се радити роман у целости или одабрани одломак, Читанка, стр. 176.)
Књижевнотеоријски појмови: портрет, приповедање у 1. лицу, приповедање у 3. лицу,
дијалог, ономатопејске речи, ономатопеја.

32

8. Књижевност (лектира: утврђивање)
Разговор о прочитаним књижевним текстовима. Препричавање са истицањем
карактеристика лика у одабраном књижевном тексту. Тумачење условљености догађаја и
ситуација, осећања, сукоба, поступака, нарави и карактерних особина ликова.
9. Језичка култура (усмено изражавање)
Припрема за израду Првог школског писменог задатка. Разговор о композицији задатка.
Упутити ученике на који начин да се додатно припреме, на шта да обрате пажњу. Објаснити им
шта се све узима у обзир при оцењивању писменог задатка. (Радна свеска уз Читанку, поглавља:
Почетак састава, стр. 73, Завршетак састава, стр. 74, Припрема за писмени задатак, стр. 75,
Писање састава, стр. 76.)
10. Језичка култура (писмено изражавање)
Израда Првог школског писменог задатка. (Тема по избору наставника, или једна од
следећих тема: И ствари могу да имају душу; Када су играчке оживеле; Моја чудесна справа. )
11. Језик (граматика: обрада)
Гласовне промене и алтернације – уочавање у грађењу и промени речи: палатализација и
сибиларизација. Граматика, стр. 20–23 и Радна свеска уз Граматику, стр. 29–31.
12. Језик (граматика: обрада)
Гласовне промене: Непостојано А и Промена Л у О. Граматика, стр. 26–29 и Радна свеска
уз Граматику, стр. 34–35.
13. Језичка култура (писмено изражавање)
Исправка Првог школског писменог задатка. (Указивање на грешке издвојене из радова
и њихово уопштено тумачење у сарадњи са ученицима. Читање најуспешнијих радова и
образлагање њиховог квалитета, у дискусији.)
14. Језичка култура (писмено изражавање)
Индивидуално исправљање Првог школског писменог задатка у свесци за писање
писмених. (Наставник ће у одређеном тренутку преконтролисати, а по могућству и оценити,
напор ученика да побољшају текст свог писменог задатка, после инструкција које су добили.)
15. Језик (граматика: обрада)
Гласовне промене: Јотовање. Граматика, стр. 24–25 и Радна свеска уз Граматику, стр.
32–33.
16. Језик (граматика: обрада)
Гласовне промене: Једначење сугласника по звучности и Једначење сугласника по месту
творбе. Граматика, стр. 16–19 и Радна свеска уз Граматику, стр. 25–28.
17. Језик (граматика: обрада)
Гласовне промене и алтернације: Губљење сугласника и Асимилација и сажимање
самогласника. Граматика, стр. 30–32 и Радна свеска уз Граматику, стр. 36–37.
18. Језик (правопис: утврђивање)
Правописна правила везана за различите гласовне промене и одступања од гласовних
промена – рад на припремљеном тексту. (За систематизовање знања о гласовним променама
послужићемо се и Језичким мозгалицама, Граматика, стр. 42. и Радном свеском уз Граматику,
Кратак преглед наученог, стр. 38.)

33

III НАСТАВНА ТЕМА: У завичају – међу својима
1. Књижевност (лектира: обрада)
Компаративно проучавање песама Моја отаџбина Алексе Шантића и Наслеђе Милана
Ракића. Читанка, стр. 145 и 161.
Књижевнотеоријски појмови: родољубива песма, врсте строфе, врсте риме.
(Откривање главног осећања и других емоција у песмама. Уочавање мотивске
структуре песама; начин развијања појединих мотива у песничке слике и њихово здружено
функционисање.)
Задатак за самостални рад: Правовремено поделити задатке за истраживачко читање
народних песама тематског круга о Косовском боју, уз могућност читања предања Како је
постало име Обилић, одломка из Романа о Обилићу Добрила Ненадића, бугарштице Кад је
погинуо кнез Лазар и Милош Кобиловић на Косову...)
2. Језик (граматика: утврђивање)
Припрема за контролни задатак о гласовним променама. Уз Граматику и Радну свеску уз
Граматику користити и Српски језик кроз тестове (поглавље Фонетика).
3. Језик (граматика: утврђивање)
Израда контролног задатка из фонетике.
4. Књижевност (лектира: обрада)
Обрада одломка О пореклу из збирке Тражим помиловање Десанке Максимовић. Читанка,
стр. 151. (Могућа корелација са историјом – О цару Душану и његовом Законику.)
5. Књижевност (лектира: обрада)
Народне песме о Косовском боју (избор): Комади од различнијех косовскијех пјесама,
Читанка, стр. 97; Цар Лазар и царица Милица, Читанка, стр. 104.
У разговор о одабраним песмама укључити и сазнања која су ученици стекли самостално
се припремајући за овај час, помоћу задатака за истраживачко читање, о предању Милош
Кобилић и из одломка Романа о Обилићу Добрила Ненадића. (Предложени текстови налазе се
и у овој књизи.)
Књижевнотеоријски појмови: народна епска песма, здравица, клетва, десетерац (епски
десетерац), цезура, хипербола.
6. Књижевност (лектира: обрада)
Даљи рад на одабраној лектири о догађајима и јунацима окупљеним око тематског круга
песама о Косовском боју.
Интерпретација народне песме Косовка дјевојка11, Читанка, стр. 110.
(Уколико наставник сматра да је потребно, ученицима ће указати на основне одлике
бугарштице и у рад на часу укључити песму Када је погинуо кнез Лазар и Милош Кобиловић на
Косову.)
Књижевнотеоријски појмови: тужбалица, бугарштица (условно).
7. Књижевност (лектира: обрада)
Интерпретација народне песме Смрт мајке Југовића. Читанка, стр. 114.
Књижевнотеоријски појмови: класификација (епске песме старијих времена), градација.
Песма Косовка дјевојка насловљена је јекавицом, како је и у оригиналу код Вука Стефановића Караџића (у Вуковој II књизи),
док је у Антологији Војислава Ђурића наслов Косовка девојка. И у тексту оригинала екавица и јекавица се мешају.

11

34

2. поглавље Разликовање облика по дужини изговора. Језик (граматика: утврђивање) Врсте речи: променљиве и непроменљиве речи (обнављање садржаја из претходних разреда). стр. Народно предање: Марко Краљевић. те размишљањем и осећањем (апстрактни мотиви. 94–95 и Радна свеска уз Граматику. Књижевнотеоријски појмови: композиција (елементи композиционе форме). Књижевност (лектира: обрада) Интерпретација песме Вече Ђуре Јакшића. 3. 12. Граматика. стр. 130. Језик (правопис: обрада) Растављање речи на крају реда. Књижевност (лектира: обрада) Интерпретација народне епске песме Марко Краљевић укида свадбарину. епска биографија. 89. 11. 35 . емоције. (Поглавље из Правописа о подели речи на крају реда налази се и у овој књизи. 118. стр. (Препоручује се и коришћење акцентованих одломака различитих текстова из Акценатске читанке Асима Пеце. 14. карактеризација лика (социолошка и психолошка). благослов. Домаћи задатак: Написати састав на тему То је моја земља. 156. 106–110 и Радна свеска уз Граматику. Језик (ортоепија: утврђивање) Обнављање и увежбавање обрађених садржаја о акцентима у српском књижевном језику.) 13. 109–110. 9. 126. значење речи приближних облика. Читанка. Могу се користити и вежбе у Радној свесци уз Читанку. Језичка култура (писмено изражавање) Читање и анализа домаћег задатка: То је моја земља. Књижевност (лектира: обрада) Епске народне песме о Марку Краљевићу (избор): Марко Краљевић и вила. 107–108. Граматика. Упућивање ученика у тумачење песничких слика изазваних чулним дражима (конкретни мотиви). стр. Задатак за самостални рад: Поделити ученицима задатке за истраживачко читање песме Марко Краљевић укида свадбарину. Књижевнотеоријски појмови: тема. Читанка. 121. Језичка култура (усмено изражавање) Говорна вежба: Моја земља је у мом срцу. стр.) Радна свеска уз Граматику. стр. биографија. Књижевнотеоријски појмови: народна епска песма. IV НАСТАВНА ТЕМА: Који оно добар јунак бјеше? 1. Читанка. Читанка. Читанка. један предмет – мноштво особина.8. стр. стр. Марко Краљевић и Муса Кесеџија. главни мотив. стр. стр. 10. дистих. рефлексије). разликовање. поглавље Правилан изговор. Језичка култура (усмено изражавање) Лексичке и семантичке вежбе: Именовање осећања и људских особина. 28–29. лик (јунак). Рад на одабраним одломцима из књижевноуметничких и осталих текстова. Језик (ортоепија: обрада) Изговарање дугих акцената (силазна и узлазна интонација). стр.

Језик (граматика: обрада) Придевске заменице – разликовање по значењу и функцији: упитно-односне. 36–37 и Радна свеска уз Граматику. Језичка култура (писмено изражавање) Припрема за израду Другог школског писменог задатка. стр. Рад на одабраним примерима. нити су исправљене језичке и правописне грешке.) Уколико се наставник определи за тему у оквиру које ће се описивати портрет неког књижевног јунака. Домаћи задатак: Написати састав на тему: Мало ли је такијех јунака. Књижевнотеоријски појмови: облици казивања (форме приповедања): нарација.) Граматика. 42–43. истаћи разлику између именичких и придевских заменица. (Уз подсећање ученика на поделу и особености именичких заменица. Језик (правопис: утврђивање) Писање одричних придевских заменица са предлозима. Читанка. Књижевност (лектира: обрада) Читање. или портрет Марка Краљевића. Читанка. Читанка. стр.. стр. Читанка. дескрипција. Језичка култура (писмено изражавање) Израда Другог школског писменог задатка. Језик (граматика: обрада) Употреба присвојне заменице свој. 34–35 и 38–39 и Радна свеска уз Граматику. 11.) 12. портрет. 87 и Радна свеска уз Граматику. Граматика. стр. одричне и опште. (Могу се користити и задаци из књиге Српски језик кроз тестове. 9. 34. 136. Књижевност (лектира: обрада) Обрада одломка из дела Јазавац пред судом Петра Кочића. стр. Граматика. 89. Крсно име. поглавље морфологија. 202. Рад на композицији састава. 36 . монолог. стр. 10. хумористично. дијалог. 5. 14. Књижевнотеоријски појмови: сатира. стр. 7. иронично и сатирично у књижевном делу.) Књижевнотеоријски појмови: народни певач. 132. 6. стр. стр. (На овом часу ученицима се може дати и краћа контролна вежба о придевским заменицама. доживљавање и тумачење приповетке Јаблан Петра Кочића. стр. 39 и 46–49.. 13. Милоша Обилића итд.4. сатирично. драмски текст. неодређене. Језичка култура (писмено изражавање) Анализа домаћег задатка: Мало ли је такијех јунака. (Уз овај текст може се обрадити и одломак из Живота и обичаја народа српскога Вука Стефановића Караџића.. 8. (Могуће вежбање на одштампаном тексту у коме нису обележени нови пасуси. Књижевност (лектира: обрада) Читање и тумачење одломка из приповетке Улица Филипа Вишњића Светлане ВелмарЈанковић. увежбавати писмено описивање дечака Лује из приповетке Јаблан. стр. 40 и 41 и Радна свеска уз Граматику. Језик (граматика: утврђивање) Служба речи (обнављање). стр. Језик (граматика: обрада) Показне и присвојне заменице. 92.. Граматика. 41 и 44–45.

Радна свеска уз Читанку. (Уз овај одломак прочитати и коментарисати текст Богојављење из књиге Живот и обичаји народа српскога Вука Стефановића Караџића. Књижевност (лектира: обрада) Тумачење лирске песме Војислава Илића Свети Сава. Читанка. Језик (граматика: утврђивање) Предикатска функција именица и придева (обнављање и проширивање знања). Упутства за организовање часа на тему Свети Сава у народним причама налазе се у књизи Наставна теорија и пракса 1. 4. Читање најуспешнијих радова и образлагање њиховог квалитета. 89–95. Језик (граматика: утврђивање) Атрибутска функција именица и придева (обнављање и проширивање знања). Књижевнотеоријски појмови: контраст. напор ученика да побољшају текст свог писменог задатка. Задатак за самостални рад: Написати кратак извештај о школској акцији. (Уколико наставник процени да је то могуће. стр. поређење. стр. Рад на одабраном књижевном тексту или пригодном тексту који припрема наставник. Књижевност (лектира: обрада) Тумачење одломка из приповетке Светозара Ћоровића Богојављенска ноћ. Уочавање разлика између вести и извештаја. 3. персонификација. 180. 104–105. Рад на одабраном књижевном тексту или пригодном тексту који припрема наставник. 49. Књижевност (лектира: утврђивање) Народна епска књижевност (систематизација градива обрађеног у шестом разреду). а по могућству и оценити. стр. после инструкција које су добили. Домаћи задатак: научити напамет песму Војислава Илића или Химну светом Сави. (Наставник ће у одређеном тренутку проконтролисати. преко задатака за истраживачко читање могу увести и легендарне приче и предања о светом Сави. стр.) 2. стр. Писање извештаја. 95–96 и Радна свеска уз Граматику. Читанка. 5. 37 . са ученицима се може читати и тумачити и песма Сребрне плесачице Десанке Максимовић.) 17. Језичка култура (писмено изражавање) Индивидуално исправљање Другог школског писменог задатка у свесци за писање писмених. (Указивање на грешке издвојене из радова и њихово уопштено тумачење у сарадњи са ученицима. стр. портрет. Читанка.) 6. Језичка култура (писмено изражавање) Извештај (особености). стр. 174. (У наставу се. пејзаж. химна.) Књижевнотеоријски појмови: описна (дескриптивна) песма. свечаности. епитет. 40–41. 155. 153. Језичка култура (усмено изражавање) Исправка Другог школског писменог задатка. у дискусији. Читанка. Читанка. друштвеној акцији у селу или граду. 16. Књижевност (лектира: обрада) Интерпретација лирске песме Бреза Сергеја Јесењина. стр. Граматика.) V НАСТАВНА ТЕМА: Зимска разгледница 1. стр.15.

9. Језик (граматика: утврђивање) Глаголи (обнављање).) 8. а везани су за просидбу девојке и свадбу. Независне и зависне предикатске реченице. 48 – обрада сатиричне приповетке. стр. стр. (Уз разговор о предложеним песмама ученике упознати и са обичајима који постоје у српском народу. 38 .) Књижевнотеоријски појмови: обичајне народне лирске песме. Књижевност (лектира: обрада) Интерпретација народне лирске песме Највећа је жалост за братом. Домаћи задатак: У Радној свесци уз Читанку урадити вежбу Породично благо. (Развијање навике да се запажања и закључци доказују поступцима из текста и животне стварности. Вежбе на одабраним примерима. свадбене (сватовске) песме. функција личних глаголских облика у сложеној реченици. 7.VI НАСТАВНА ТЕМА: Породично благо 1. стр. осмерац. стр. 118–124 и Радну свеску уз Читанку. стр. Користити понуђени избор из Читанке. 27 (стилске и језичке вежбе). 36. Језик (граматика: утврђивање) Сложена реченица. Књижевност (лектира: обрада) Породичне народне лирске песме (избор). 106–110. Језик (граматика: обрада) Предикатска реченица. стр. ученицима се може дати домаћи задатак да прочитају причу Моје злато спава из збирке Ефраима Кишона Код куће је најгоре и да унесу своје утиске и запажања о одабраној причи у Дневник читања. Књижевнотеоријски појмови: породичне песме. Језик (граматика: утврђивање) Грађење и основна функција глаголских облика (радни глаголски придев. 70–71 и Радна свеска уз Граматику.) 6. 45–47. Књижевност (лектира: обрада) Читање и тумачење одломка из дела Очеви и оци Слободана Селенића. стр. 53. Граматика. везник у сложеној реченици и његова улога. 4. градација. 38. (Уколико наставник то сматра погодним. Користити Граматику. Многа пригодна вежбања за обнављање и утврђивање градива присутна су у уџбеницима за пети разред. футур 1). стр.) 2. стр. презент. стр. Обнављање градива о глаголским облицима обрађиваним у петом разреду. 3. Књижевност (лектира: обрада) Обичајне народне лирске песме – свадбене (сватовске) песме (избор). контраст. Језик (ортоепија: утврђивање) Правилан изговор гласова. лирски десетерац. 80–81. Читанка. да се уметничке вредности истражују с проблемског становишта. перфекат. Читанка. Може се урадити и вежбање у Радној свесци уз Читанку. (Условно: успаванке – ауторске и народне. Читанка. Радну свеску уз Граматику. Глаголски вид и род. Рад на одабраним примерима преко којих ће ученици поступно (идући од лакших ка тежим) обновити и проширити знања о сложеној реченици. Уочавање граница у сложеној реченици. 34 (обнављање народне лирике). стр. Задатак за самостални рад: Ученицима поделити задатке за истраживачко читање породичних народних лирских песама. 5. У ту сврху послужиће одабрани записи из дела Вука Стефановића Караџића и Веселина Чајкановића.

43. са ученицима ће радити одабрани одломак из Читанке. стр. доживљавање и тумачење одломка из приповетке Вањка Антона Павловича Чехова. паузирање. Књижевност (лектира: обрада) Тумачење драмског текста: Избирачица. композициони елементи драмског текста. стр. 13. 16. дијалог. стр. Читанка. синтагмом и зависном реченицом. 73. 11. Језичка култура (усмено изражавање) Портретисање особа из непосредне околине на основу анализе одабраних књижевних портрета и портрета личности из научно-популарне литературе. чиме ће се ученици мотивисати за читање дела у целости. карактеризација лика. 71–72. Језик (граматика: утврђивање) Исказивање реченичних чланова речју. стр. стр. роман. 16 . 67. Граматика. 15. Читанка. Усклађивање читања с природом уметничког текста. Рад на припремљеним наставним листићима. стр. јачина гласа. Условљеност ритма и темпа. Домаћи задатак: Ученицима поделити задатке за истраживачко читање Нушићеве Аутобиографије (препоручује се групни облик рада). Радна свеска уз Читанку. аутобиографија. жеља и могућности. Комуникативне реченице које се састоје од једне предикатске реченице и од више њих. 74. фразеологизми. реплика. или у одломку). стр. Језичка култура (усмено изражавање) Читање (по улогама) одабраног одломка из комедије Избирачица Косте Трифковића. Правопис (школско издање). (Препричавање одломка из комедије Избирачица са истицањем карактеристика ликова. VII НАСТАВНА ТЕМА: Љубав је сусрет најлепши на свету 1. стр. стр. посебно Малчике. Књижевнотеоријски појмови: писмо. Књижевност (лектира: обрада) Читање. 82–83 и Радна свеска уз Граматику. 39 . деминутиви и хипокористици.10. Коста Трифковић (дело се може радити у целости. циљева и средстава. Запажање. Аутобиографија (разумевање текста). реченични акценат. поступака јунака у тексту. Језик (правопис: утврђивање) Управни и неуправни говор (обележавање). (Уколико наставник сматра да је погодније. дидаскалије. 14. коментарисање и процењивање ситуација у књижевном делу. Домаћи задатак: Урадити вежбу Замена улога (дијалог и реплика). разматрање узрока и последица. Језик (граматика: обрада) Комуникативне реченице. Граматика. Употреба запете. Домаћи задатак: Урадити вежбу из Радне свеске уз Читанку. 83–85 и Радна свеска уз Граматику.) Књижевнотеоријски појмови: комедија. Књижевност (лектира: обрада) Приказ дела Аутобиографија Бранислава Нушића. њихових речи и дела.) Књижевнотеоријски појмови: приповедач. 72. 12.

. 52–53. 6.. стр. 3. 53–54 и Радна свеска уз Граматику. приповедање и описивање). Презент и презентска основа. прожимање и смењивање статичких и динамичких слика и сцена у описивању и приповедању. Читанка. Читанка. може се обрађивати цело дело или одломак из Читанке. стр. 43–44 и Радна свеска уз Граматику. стр. њено компоновање. емоције. Књижевнотеоријски појмови: љубавна песма. стр.) 10. Језик (граматика: обрада) Грађење и значење аориста (стилска обележеност). Књижевност (лектира: утврђивање) Хронолошко и ретроспективно приповедање. хронолошко и ретроспективно приповедање. (Препоручује се рад на одабраном одломку из већ обрађеног књижевног дела. стр.2. покретачи фабуле. 98– 99 и Радна свеска уз граматику. 40 . Описивање динамичких и статичких појава у природи.). Граматика. стр. Граматику. стр. Књижевност (лектира: обрада) Обрада одломка из приче Вереници Данила Киша. 60. (апстрактни мотиви. Коментарисање одговарајућих примера из обрађених књижевних дела.) Граматика. Могуће теме: Страница моје аутобиографије. Уочавање особености и истицање разлика. Језичка култура (писмено изражавање) Израда Трећег школског писменог задатка. стр. контраст. 4. Читанка. 107–109. мотив. Језичка култура (писмено изражавање) Припрема за Трећи школски писмени задатак: Увежбавање технике у изради писменог састава (избор грађе. Књижевнотеоријски појмови: дијалог. 27 и У родном селу. Користити Радну свеску уз Читанку. 5. Након обнављања садржаја ученицима се може дати кратка контролна вежба у вези са одређивањем инфинитивне и презентске основе. тема. 142. стр. Љубав је сусрет најлепши на свету. пасус (одељак). 8. 9. Граматика стр. 21. Језик (граматика: утврђивање) Инфинитив и инфинитивна основа. стр. 110–112. обједињавање садржаја. Књижевност (лектира: обрада) Тумачење романа Бранка Ћопића Орлови рано лете. стр. Рад на обрађеним књижевним текстовима. стр. (У зависности од наставникове процене. 31.) Књижевнотеоријски појмови: роман. Језичка култура (усмено изражавање) Описивање унутрашњег и спољашњег простора (ентеријера и екстеријера) по заједничком или самостално сачињеном плану. заустављање фабуле. Сећање на један догађај из мог детињства. Читанка. Језик (граматика: обрада) Грађење и употреба потенцијала (стилска обележеност). 97 и Радну свеску уз Граматику. 11. стр. 19. рефлексије). 81. 7. (Препоручује се рад на одабраном одломку из већ обрађеног књижевног дела или рад на песми Јована Јовановића Змаја Кад би јелен им’о крила. (У овом смислу могу се користити одломци из текстова Исидоре Секулић Буре. Књижевност (лектира: обрада) Тумачење одломка из Градинара Рабиндранта Тагоре. фабула.

употреба великог слова и друго. одломак из Орлови рано лете. нагласком.. стр. стр. 86 и Радна свеска уз Граматику. дат у Читанци. 14. (Одломак из романа Хајдук Станко. Граматика. народно предање (особености). стр. писање НАЈ уз придеве. избором речи и паузама у говору. стр. стр. Граматика. 17. (Ученицима се могу прочитати одломци о вилама из књига Живот и обичаји народа српскога Вука Стефановића Караџића и Студије из српске религије и фолклора Веселина Чајкановића. стр.) Књижевнотеоријски појмови: народна бајка (особености). 10. позајмљенице. стр. Додатно их можемо упутити да прочитају и одломак из Хајдук Станка Јанка Веселиновића (о супарништву два јунака. који ће ученике подстаћи да овај роман прочитају у целости у седмом разреду. У другом делу часа посебно указати на пропусте у правопису: Писање негације уз именице и придеве. 24–25. турцизми. 58–59.) 18. Вежбање на посебно припремљеним пригодним текстовима. Читанка.12. 16. Могуће је дати и кратак диктат. Књижевност (лектира: утврђивање) Љубав као обједињујући мотив прочитаних и обрађених одломака из различитих књижевних текстова (одломак Прва љубав из Нушићеве Аутобиографије. 134. Језик (граматика: обрада) Грађење и значење футура II (стилска обележеност). стр. Језичка култура (писмено изражавање) Други час исправке Трећег школског писменог задатка – писање побољшане верзије састава (индивидуални рад ученика). 45–46. Језик (граматика: обрада) Грађење и употреба императива Граматика. Кишови Вереници. 91. може се искористити за увођење и обнављање следећих књижевнотеоријских појмова: поређење. 41 . Језик (правопис: утврђивање) Исправка Трећег школског писменог задатка. портрет. 15. 54 и Радна свеска уз Граматику. Језичка култура (усмено изражавање) Изражајно читање књижевних текстова обрађиваних у оквиру теме Љубав је сусрет најлепши на свету.). 13. стр. VIII НАСТАВНА ТЕМА: Била једном једна бајка 1. Током другог дела часа може се обрадити садржај из правописа: Интерпункција после узвика.. (прожимање жанрова). Уочавање разлике између футура I и футура II. епитет. Књижевност (лектира: обрада) Обрада народне приповетке Мала вила. Домаћи задатак: Ученицима поделити задатке за компаративно проучавање мотива љубави у књижевним текстовима обрађеним током марта. контраст. Тагорин Градинар. историјски роман. или на одломцима из књижевних дела. Користити Радну свеску уз Читанку – Истицање значења речи интонацијом. заљубљених у исту девојку). Језик (граматика: утврђивање) Обнављање и утврђивање градива о глаголским облицима. 51–52 и Радна свеска уз Граматику. Читанка.

Језик (правопис: утврђивање) Писање глаголских облика које ученици често погрешно пишу (радни глаголски придев. 92–94. (Препоручује се рад на одабраном одломку из већ обрађеног књижевног дела. 11. Књижевнотеоријски појмови: ауторска бајка. 93 и Радна свеска уз Граматику. Читанка. стр. 49–50. . стр. Књижевност (лектира: обрада) Читање и тумачење текста Бајка о дечаку и Месецу Стевана Раичковића. стр. Стилске фигуре (провера знања). 31 и Стилска изражајна средства (провера знања). стр. Вежбе у писању енклитика. 55. Користити Радну свеску уз Читанку.2. стр. стр. Граматика. Књижевнотеоријски појмови: пренесено значење речи и израза. стр. ВАШ великим словом. невезано са прочитаним текстом. 181. или ће ученици износити своја размишљања поводом дате теме. Граматика. 7. Домаћи задатак: Радна свеска уз Читанку. у Читанци.) Граматика. стр. 9. 55–56 и Радна свеска уз Граматику. Језичка култура (писмено изражавање) Обнављање одлика писма као начина писменог комуницирања. 10. Језик (граматика: обрада) Трпни глаголски придев. стр. Језик (правопис: обрада и утврђивање) Писање заменица ВИ. 42 12. Обнављање знања на одабраним примерима. Граматика. стр. стр. футур I). Писање састава: Писмо најбољем другу. Примери за аорист. шта шум мора према песми трава и птица? (Писање састава може се довести у везу са текстом Седефна ружа Гроздане Олујић. шта шум мора према песми трава и птица? 5. стр.) Граматика. 4. одакле је и преузет цитат за тему овог домаћег задатка. перфекат.) Домаћи задатак: Написати састав на тему Шта су таласи према ветру. имперфекат и плусквамперфекат налазе се у одабраном одломку из романа Хајдук Станко. стр. Језик (граматика: обрада) Грађење и значење имперфекта (стилска обележеност). 8.) 3. 57 и Радна свеска уз Граматику. 32. 47–48. потенцијал. (О бајкама Гроздане Олујић видети прилог у овој књизи. 16–23. стр. Језичка култура (писмено изражавање) Обрада: Службено писмо. Језичка култура (писмено изражавање) Анализа домаћег задатка: Шта су таласи према ветру. Интерпретација бајке Седефна ружа. аорист. стр. 88. (Препоручује се рад на одабраном одломку из већ обрађеног књижевног дела. Читанка. Књижевност (лектира: обрада) Бајке Гроздане Олујић. Ученицима се на овом часу може дати и диктат. Језик (граматика: обрада) Грађење и значење плусквамперфекта (стилска обележеност). Књижевност (лектира: утврђивање) Улога језичкостилских изражајних средстава у књижевном тексту. 61 и Радна свеска уз Граматику. 100–103 и Радна свеска уз Граматику. 6. 206.

) 43 . Читанка. Задатак за самостални рад: Ученицима поделити задатке за истраживачко читање. нејасности и двосмислености. реченичне интонације и пауза. Језик (граматика: обрада) Глаголски прилози: глаголски прилог садашњи и глаголски прилог прошли. Књижевнотеоријски појмови: сонет. темпа. Уочавање и отклањање безначајних појединости и сувишних речи у тексту и говору. акцента речи. (Адекватне примере за глаголске прилоге наставник може наћи у књижевним текстовима: Аутобиографија. висине и дужине гласова. Уочавање јачине. 172. Уочавање особености бајке на прочитаним књижевним текстовима и извесних одступања у жанровском смислу.) 6. поруке (идеје). 61–63. Језик (граматика: утврђивање) Обнављање и увежбавање градива о глаголским облицима. стр. Читанка. 3. Отклањање празнословља и туђица. Језик (граматика: утврђивање) Прости и сложени глаголски облици – систематизација. 5. темпо. 45. стр. 63–66 и Радна свеска уз Граматику. унутрашњи монолог. 14. Књижевност (лектира: обрада) Наставак интерпретације приповетке Аска и вук Иве Андрића. Књижевнотеоријски појмови: приповетка. интонација. Језик (граматика: утврђивање) Лични и нелични глаголски облици – систематизација. Језик (граматика: утврђивање) Израда контролног задатка о глаголским облицима. 187. Припрема за контролни задатак. Књижевност (лектира: обрада) Читање. 67–68 и Радна свеска уз Граматику. ритма. 9. артикулацију гласова. тачка гледишта.13. 4. 2. Језичка култура (усмено изражавање) Припрема за Четврти школски писмени задатак. Граматика.. 7. Језик (ортоепија) Вежбе за правилан изговор. 8.) IX НАСТАВНА ТЕМА: Живот је леп 1. доживљавање и тумачење приповетке Аска и вук Иве Андрића. Игра речима. статичне и динамичне сцене. стр. стр. стр. 59–62. Граматика. У родном селу. Домаћи задатак: Научити напамет песму Село Јована Дучића и потом урадити вежбање из Радне свеске уз Читанку. Лексичке и семантичке вежбе. Књижевност (лектира: утврђивање) Народна и уметничка бајка. Књижевност (лектира: обрада) Интерпретација песме Село Јована Дучића. Вањка. стр.. врсте риме (систематизација). стр. (Препоручује се коришћење књиге Стилске вежбе Милије Николића. Богаћење речника. (У вежбање укључити и задатке из књиге Српски језик кроз тестове. доживљавање и тумачење приповетке Аска и вук Иве Андрића.

(Наставник се може определити за неку од тема понуђених у избору у овој књизи. Књижевност (лектира: обрада) Читање одломка из дела Кроз васиону и векове Милутина Миланковића и разговор о тексту.) Користити речнике српског језика. класје моје Алексе Шантића. Језичка култура (писмено изражавање) Некњижевне речи (њихова замена језичким стандардом) и туђице. 196. Домаћи задатак: Урадити вежбање у Радној свесци уз Читанку. 13.) Задатак за самостални рад: Ученицима поделити задатке за истраживачко читање одломка Лето лепог белца Вилијема Саројана. Књижевнотеоријски појмови: комедија. Читанка. Језичка култура (писмено изражавање) Исправка Четвртог школског писменог задатка.) 11. Књижевнотеоријски појмови: научнопопуларни и информативни текстови (одлике). Вежбање у хронолошком и ретроспективном причању. Читанка. 81–82 . 59 (Облици казивања). 100–105 и Радна свеска уз Граматику. 113–117. Читанка. Књижевност (лектира: обрада) Компаративни приступ у тумачењу песме Ратар Вељка Петровића. Језичка култура (писмено изражавање) Израда Четвртог школског писменог задатка. Књижевност (лектира: обрада) Тумачење одломка из Нушићевог Аналфабете. Читанка. Језичка култура (писмено изражавање) Други час исправке Четвртог школског писменог задатка: Најчешће грешке у писменим задацима рађеним у шестом разреду. 2. Граматика. Домаћи задатак: Урадити вежбу у Радној свесци уз Читанку. стр. стр. Причање о догађајима и доживљајима са коришћењем елемената композиционе форме – по самостално сачињеном плану. 88 и Радну свеску уз Граматику. Лето лепог белца. стр. стр. стр. стр. уз задатке за истраживачко читање обе песме.) Књижевнотеоријски појмови: социјална песма. Књижевност (лектира: обрада) Обрада одломка из романа Зовем се Арам. 15. (У ове сврхе може се користити и одломак из Аналфабете Бранислава Нушића. (Текст песме О. Вилијема Саројана или романа у целости (по избору наставника и ученика). два верна друга 1. неколико дана пре овога часа. 44 . 44 (тумачење социјалних мотива). 12. једночинка. X НАСТАВНА ТЕМА: Сунце и Месец.10. стр. класје моје фотокопирати и поделити ученицима. Језик (правопис: обрада) Писање имена небеских тела. дијалог и монолог у драмском тексту. стр. 14. 169. 16. (Видети прилог у овој књизи. Користити Граматику. 82. 147 и песме О. стр.

На овом часу могу се представљати резултати таквог рада и наградити ученици чији су панои најбољи. Књижевнотеоријски појмови: пустоловни роман. Завршни час Поделити ученицима списак лектире која ће се проучавати у седмом разреду и договорити се која ће се дела читати као целовита. Језик (граматика: утврђивање) Обнављање стечених знања о гласовима и гласовним променама. Творба речи – утврђивање и вежбање. Џек Лондон. (Израда паноа може се организовати и током школске године. Књижевност (лектира: обрада) Читање одабране приче из књиге Владимира Хулпаха Легенде о европским градовима. (На примеру једне од ових прича може се радити ученичко увежбавање брзог читања у себи са провером разумевања прочитаног непознатог текста. 7. стр. Књижевнотеоријски појмови. 5. стр.3. У Читанци је дата прича Смедеревска тврђава. Књижевност (лектира: утврђивање) Систематизација градива из књижевности. 6. Књижевнотеоријски појмови: легенда. а у овој књизи прича Необични јелен. Књижевна слагалица. стр. 56. стр. стр.) Користити Радну свеску уз Читанку и вежбања: Игра асоцијација (обнављање ауторске прозе). 57. Ференц Молнар или Зов дивљине. предање. у наставу се могу увести и предања о постанку Котора и Цариграда из Вукове књиге Живот и обичаји народа српскога. Израда теста из књижевности. Књижевност (лектира: обрада) Обрада дела по избору ученика и наставника: Дечаци Павлове улице. Израда различитих паноа са садржајем из граматике. у овој књизи. 158. Дати упутства за вођење Дневника читања током лета. 61.) 8. а која у одломцима. Језик (граматика: утврђивање) Обнављање стечених знања о глаголима и глаголским облицима. 4. (Погледати прилог о испитивању књижевности путем теста. Драмска укрштеница. те ученици могу добити групна задужења и задатке да осмисле наставно средство везано за одређену област из граматике која се проучава.) Уз Хулпахове приче. 55. 45 .

Према предлогу састављача Програма. Укупан број часова из области Језик већи је за 8 од области Књижевност. Садржаји из историје и теорије књижевности и књижевне критике укључују се у тумачење књижевности. а не као до сада у Културу изражавања (сада се ова област 46 . јер у Језик улазе три подобласти: Граматика.1. Табеларни приказ оријентационог распореда градива Према овако сачињеном распореду рада по месецима. по предвиђеним наставним областима: НАСТАВНЕ ТЕМЕ I II III IV V VI VII VIII IX X УКУПНО НАСТАВНИ МЕСЕЦИ С О Н Д Ј Ф М А М Ј / БРОЈ ЧАСОВА ПО МЕСЕЦИМА 17 18 14 17 6 16 18 14 16 8 144 КЊИЖЕВНОСТ 6 4 6 6 3 6 6 5 6 4 52 ЛЕКТИРА 6 4 6 6 3 6 6 5 6 4 52 ЈЕЗИК 8 10 5 6 2 8 7 6 5 3 60 ГРАМАТИКА 6 9 2 5 2 6 6 4 4 2 46 ПРАВОПИС 1 1 1 1 / 1 1 2 / 1 9 ОРТОЕПИЈА 1 / 2 / / 1 / / 1 / 5 ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА 2 4 3 5 1 2 5 3 5 / 30 УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ 1 1 2 1 / 2 2 / 1 / 10 ПИСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ 1 3 1 4 1 / 3 3 4 / 20 ОСТАЛИ ЧАСОВИ 1 / / / / / / / / 1 2                         УКУПНО ОБРАДЕ 8 11 8 8 4 8 8 7 6 4 72 УКУПНО УТВРЂИВАЊА 8 7 6 9 2 8 10 7 10 3 70 ОСТАЛО 1 / / / / / / / / 3 2 У предложеној табели види се да број часова по месецима зависи од школског календара и броја радних дана у месецу. подобласт Ортоепија. градиво ће се обрађивати у оквиру десет наставних тема. Број часова на којима се проучавају књижевна дела изједначен је са бројем часова лектире. часови изражајног читања и казивања укључују се у област Језик.6. Правопис и Ортоепија.

као и за изражајно читање и казивање одабраних текстова. током школске године радиће се четири школска писмена задатка у: октобру. помоћу истраживачких задатака. Како је овим оријентационим распоредом предвиђено и „преливање“ наставних садржаја. 47 . Овим се задовољава још један од циљева предвиђених новим Програмом. За проверу правописа наставник ће уводити диктате по потреби. знатно повећано. овај број се може сматрати поузданим у математичком смислу побројавања оних садржаја који су при планирању приоритетни. Под „осталим“ часовима. нашли су се уводни и завршни час на којима се ученицима дају многе корисне информације о раду у шестом и седмом разреду. увежбавања и систематизације предвиђени су у једнаком броју у односу на часове обраде. Такође. децембру. њихов број би био 35. марту и мају. Ученици ће писати домаће писмене саставе (осам је предвиђено Програмом) и припремаће се самостално. обнављања и проширивања знања. часови утврђивања.назива Језичка култура). Предвиђено је и пет контролних задатака (четири из граматике. за неке часове књижевности и језика. у односу на претходни Програм. што је. Ако би се сабрали часови Ортоепије и Језичке културе. код куће. мада се тежило њиховој доследној класификацији. У оквиру предвиђених области. од којих се први односи на проверу знања стечених у млађим разредима) и један из књижевности.

пожељно је да се интересовање даровитих ученика за овај рад доцније не гаси. То су они ученици чија се знања. развија њихову машту. такмичењима. умења и вештина – непосредније активира ученике и оспособљава их за самообразовање. стр. школске и друге приредбе). односно култура изражавања. такмичења.2008. умења и вештине које су стекли истраживачким. стипендије за даље школовање. Додатни рад – заснован на интересовању ученика за проширивање и продубљивање знања. упис у одговарајућу средњу школу и др. односно за продубљивање и проширивање знања из свих или само појединих програмско-тематских подручја редовне наставе (књижевност. Уколико се. 2. анализом радова ученика и остварених резултата на смотрама. бр. Изузетно је важно да се започета динамика додатног рада одржи док се не реализује утврђени програм. ОКВИРНИ ПЛАН РАДА У ДОДАТНОЈ НАСТАВИ У ШЕСТОМ РАЗРЕДУ О ДОДАТНОМ РАДУ12 1. Под руководством наставника ученици се у додатном раду самостално служе књижевном и некњижевном грађом (у учењу и истраживању). додатни рад организује само у једном делу наставне године. појачаном индивидуализацијом рада у редовној настави. изузетно. То значи да наставник није обавезан да с појединцем или групом ученика оствари оријентационе програмске садржаје у целини. Знања. односно филмска или сценска уметност). давањем посебних задатака. индивидуалним и групним радом ученици користе у редовној настави.5. један час недељно током целе наставне године. језик.). 3. Службени гласник РС – Просветни П гласник.). Програмом рада обухватају се сегменти оријентационих садржаја програма (зависно од интересовања и жеља ученика: сва подручја или само књижевност. године. Додатни рад се организује и изводи за ученике од IV до VIII разреда. Битно је да 12 48  равилник о наставном програму за шести разред основног образовања и васпитања. односно језик. Такве ученике уочавају. писмене. интересовања и даровитост изразитије испољавају већ у I. разредом или целом школом. 5/2008 од 26. култура изражавања. награде. Ученике који се посебно истичу у додатном раду треба и посебно стимулисати (похвале. односно да се они подстичу на самостални рад другим формама рада (нпр. . интервјуисањем ученика и родитеља и применом одређених инструмената од стране школског психолога/педагога. слободним активностима и у другим приликама (конкурси. За додатни рад опредељују се ученици од IV до VIII разреда изнадпросечних способности и посебних интересовања за наставу српског језика. практичне) пред својом групом.7. подстиче их на стваралачки рад и упућује на самостално коришћење различитих извора сазнања. Уочавање потенцијално даровитих ученика у овој области остварује се непосредним праћењем од стране наставника разредне и предметне наставе. те припремају и излажу своје радове (усмене. 13–14. прате и подстичу наставници разредне наставе и педагошкопсихолошка служба школе све до IV разреда када се први пут организује додатни рад (изводи се све до завршног разреда). интересовања и жеља даровитих ученика и напред наведених оријентационих садржаја. II и III разреду. 4. наставник заједно са ученицима утврђује (конкретизује) програм додатног рада с групама или појединим даровитим ученицима. ангажовањем у одговарајућим слободним активностима и др. филмска и сценска уметност). На основу добијених резултата праћења и испитивања.

Прости и сложени глаголски облици – значење и употреба. те се стара да тај досије прати ученике пре уписа у средњу школу. Улога наставника у додатном раду је специфична. даљи објекат). а нарочито оне који омогућавају развој креативности ученика. Обезбеђује укључивање ученика у организоване облике рада ван школе (конкурси. групе се могу мењати (флексибилност састава групе). Током додатног рада наставник се поставља као сарадник који стручно помаже рад појединца или групе: упућује и усмерава. Приликом опредељивања ученика за додатни рад. на пример. смотре. место. такмичења). Ученик остаје укључен у додатни рад онолико времена (година) колико жели. темпорални. непосреднији и ближи него у редовној настави. пре свега оне које у највећој могућој мери активирају све потенцијале ученика. из овог предмета). Однос ученика и наставника у додатном раду је сараднички. коришћење књижевне и некњижевне грађе и разних апарата и техничких помагала и др. Садржај програма додатног рада из језика и језичке културе Језик и језичка култура Говорне вежбе о слободно изабраним темама (јасност. буде ангажован још само у једном виду васпитно-образовног рада – додатном раду. датив – циљ. родитељима и школским педагогом/психологом) наставник утврђује конкретан програм додатног рада (у развијеним школама програм може да утврди и стручни актив наставника српског језика у разредној и предметној настави). 8. лични тон у излагању). објективно треба проценити мотиве који су утицали на њихову одлуку (у обзир долазе само стварно надарени ученици. усавршава утврђене програме. инструментал – место. начин. помаже да се дође до правих решења. Ученици се самостално опредељују за додатни рад из српског језика (могу бити мотивисани. генитив – квалификативни. умења и вештина у различитим ситуацијама. За сваког ученика води досије у који уноси битне податке о његовом напредовању у развоју. програмиране и полупрограмиране секвенце. наставник за сваку од одабраних тема проналази и примењује најпогодније облике и методе рада. а жеље ученика и родитеља не представљају пресудан фактор. 7. оцене из српског језика. прецизност. У додатном раду са ученицима наставник прати и евидентира њихов развој и напредовање.). Значење и употреба падежа (номинатив – предикатив. мера. етички датив. количина. У сарадњи са учеником (евентуално. Зависно од интересовања ученика и програмских тема. заснован на узајамном поверењу и поштовању. Реализујући програм додатног рада. Додатни рад из српског језика може се реализовати као индивидуализовани (примерен појединим ученицима) и групни (за групе ученика једног или више разреда који се посебно интересују за исте програмске садржаје додатног рада). истраживачки радови. 49 . али никако присиљавани на то). закључака и генерализација. 6. јер не мора у сваком одељењу да буде даровитих ученика за овај предмет. Акценат у савременом књижевном језику и локалном говору. открива нове могућности индивидуализације рада (проблемски задаци. 5. Вежбе у говору с правилним акцентовањем. као и са расположивим годишњим фондом часова. те врши уопштавање и примену стечених знања.планирани програмски садржаји буду у складу са интересовањима и жељама ученика. уз редовну наставу. локатив – време. талентованих за све предмете и области). акузатив – правац. Посебно треба водити рачуна о томе да се даровити ученици не оптерећују изнад њихових стварних могућности и жеља (довољно је да ученик.

особености песничког језика). Портретисање 10. Уводни час – представљање садржаја рада на часовима додатне наставе 2. Описивање динамичних и статичних појава у природи 9. изразита психолошка и дескриптивна места). теме. Књижевност Анализа самостално одабраног прозног дела из лектире (фабула. 21. Упознавање са начинима коришћења библиотечког фонда. песничке слике. Р  азликовање именичких и придевских заменица и њихова граматичка функција у одабраном тексту 18. Хронолошко и ретроспективно приповедање 5. Изражајно читање и казивање: Реченична интонација 7. Замењивање локализама и позајмљеница речима и изразима стандардног књижевног језика. 7. Посета Библиотеци града. Креативно писање 3. Анализа књижевног дела из савремене српске књижевности (по избору ученика). Врсте речника. иронично и сатирично у комедији 13.Проучавање локалног говора. Језичкостилска анализа одабраних поетских текстова 15. Употреба туђица (за и против) 6. композиција. 22. ликови. у оквиру групног рада или при одређеној секцији) 19. литерарно и сценско стваралаштво ученика (представљање резултата пројеката на којима су ученици радили самостално. С  амостално језичко.1. С  интаксичке и стилске вежбе – ситуациони подстицаји за богаћење речника и тражење погодног израза 8. Хумористично. Бележење локализама и позајмљеница и утврђивање њиховог порекла. Пример плана рада у додатној настави 1. Анализа лирске песме (основно осећање у песми. идеје. У  вежбавање брзог читања у себи с провером разумевања прочитаног непознатог текста 14. Стваралачко препричавање текста с променом тачке гледишта 11. Анализа филмова и позоришних представа. Избор и коментарисање текстова из дечјих часописа 50 . Коришћење речника у настави. Г  оворна вежба: Аргументовано тврдим или Дебата (о одабраном проблему или појави) 12. Приказ прочитане књиге ван школског програма 20. Гласовне промене и алтернације (рад на примерима) и одступања од њих 17. Креативно писање 4. Творба речи – специфичности и недоумице 16. мотиви.

Коментарисање промена до којих долази у лексичком. Вежбе у говору са правилним акцентовањем 33. по избору и процени ученика. В  ременска скала – обнављање знања о глаголским облицима уз коришћење графичког приказа 25. 29. (Увод у версификацију. Рад на тестовима са такмичења из српског језика 30. Завршни час – сумирање резултата рада додатне наставе 51 . Проучавање локалног говора 36.) 26. Индивидуална припрема такмичара 32. Обнављање и ширење знања о падежима 28.23. У  ченик у улози наставника: Како бих организовао/ла час српског језика (избор теме и рад на припреми за час) 24. (Замењивање постојећих глаголских облика другим. Особености драме као књижевног рода. стилском и семантичком смислу. Г  лаголски облици – рад на одабраном књижевном тексту.) 27. П  осета позоришту – разговор о позоришној представи. Особености стиха и строфе. Кориговање текста 35. Правопис: Неке језичке недоумице 34. Индивидуална припрема такмичара 31.

да побољшају своје изражајне способности и да се комплетно служе књижевним језиком.8. општинским и окружним такмичењима. да теоријска знања о језичким појавама и правописној норми успешно примењују. стр. Министарство просвете Републике Србије и Вукова задужбина. . 2008. . односно Управа Друштва у сарадњи са Министарством просвете и спорта и Вуковом задужбином. Школско такмичење организују и спроводе активи наставника српског језика. Организација такмичења Организатори такмичења су: Друштво за српски језик и књижевност Србије. а ученици 7.д а допринесе да ученици боље и потпуније усвоје књижевно-језичку норму. . Републичко такмичење организује у оквиру Ђачког Вуковог сабора Друштво. Да би ученик учествовао на вишем ступњу такмичења. разреда основне школе учествују на школским. 64–68. Београд.школско . Друштво за српски језик и књижевност Србије.окружно (градско) . Ученици који су у прошлогодишњем циклусу такмичења учествовали на окружном такмичењу. Општинска и окружна (градска) такмичења организују и спроводе активи наставника српског језика. мора да учествује на претходном ступњу и да покаже одређене резултате. . 6. односно комисије које формирају одговарајуће подружнице Друштва за српски језик и књижевност Србије.општинско . стичу право директног учешћа на општинском такмичењу. Такмичења се спроводе на следећим нивоима: . а учесници на 13 52  епублички зимски семинар 2008 (информатор).републичко. према календару такмичења. такмичење треба код ученика да развије сазнање о значају књижевног језика и језичке културе. ТАКМИЧЕЊЕ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЈЕЗИЧКЕ КУЛТУРЕ Извод из Правилника Друштва за српски језик и књижевност Србије о такмичењима из српског језика13 Циљ такмичења Такмичење има за циљ: .да афирмише најквалитетније резултате у настави српског језика и језичке културе. 7. и 8. Р 71 и 74. Учесници такмичења Ученици 5. и 8.д а подстакне ученике на стицање трајнијих лингвистичких знања о матерњем језику.с тицањем целовите слике о матерњем језику квалитативно вишим приступом у проучавању језичке организације и законитости језика. разреда и на Републичком такмичењу.

Исти поступак рангирања примењује се и за друго место (18 и 17 бодова) и за треће место (15 и 16 бодова). односно општину. које се стара о њиховом умножавању и дистрибуцији. На Републичком такмичењу учествују ученици основне школе из 7. Ученици који освоје 14 бодова неће бити рангирани на треће место. професори универзитета. Број ученика – учесника Број ученика – учесника на општинском такмичењу у сваком разреду сразмеран је броју одељења у школама (највише једно одељење – један ученик). односно градског такмичења. утврђује Републичка комисија и позива ученике на Републичко такмичење. Уколико нико не освоји 20 и 19 бодова. На нивоу општинског такмичења резултате вреднује стручна комисија коју образује стручно друштво – односно подружница. прво место припада оном ученику који је освојио 19 бодова. а коју образује стручно друштво – подружница (наставници школа. Уколико нема ученика који је освојио 20 бодова.). Вредновање постигнутих резултата На нивоу школског такмичења резултате вреднује комисија коју бира стручни актив наставника/професора српског језика и књижевности. 53 . Прво место добија ученик са 20 бодова. Ови ученици не улазе у утврђен број ученика на једну школу. Коначан списак. института и др. резултате вреднује стручна комисија коју чине најмање три члана. На окружном такмичењу могу да учествују најбољи ученици који су освојили најмање 80% од могућих поена (минимум 16 бодова) на општинском такмичењу. искључиво на основу увида у тестове и броја освојених поена. Тестови за општинска. На нивоу окружног. Израда теста на свим нивоима такмичења траје 90 минута. На нивоу Републичког такмичења резултате вреднује стручна комисија од најмање три члана коју бира Управа Друштва. а на то неће утицати ни позиција кад ниједан ученик не освоји 15 или 16 бодова. Тест за проверу знања На сваком ступњу такмичења учесници раде тест који садржи 20 питања и вреднује се са 20 поена. разреда. и ради се под шифром. и 8. који су на окружним такмичењима показали најбољи резултат – освојили најмање 90% од могућих поена (минимум 18 бодова). окружна и Републичко такмичење утврђује Републичка комисија за израду тестова и благовремено (на 10 дана пред такмичење) доставља их Министарству просвете Србије. нема рангирања освојеног првог места.Републичком такмичењу директно право учешћа на окружном такмичењу. округ.

изведене и сложене. Комуникативне реченице које се састоје од једне независне предикатске реченице и од више њих. просто срастање и срастање са спојним вокалом (Бео/град. показне. јотовање. Подела речи на слогове. Суфикси – разликовање суфикса од граматичких наставака. Ваш. Самогласници и сугласници. непостојано а. Лични и нелични глаголски облици. Примери изведених именица. употреба великог слова и др. Интерпункција после узвика. Независне и зависне предикатске реченице. школски. асимилација и сажимање самогласника. Атрибутска и предикатска функција именица и придева. Подела сугласника по месту изговора и по звучности. перфекат.). нај уз придеве. превелик. пар/о/ брод). примери именица. Писање заменица у обраћању: Ви. футур II. школовати се). Растављање речи на крају реда. неодређене. футур I). једначење сугласника по месту изговора. глаголски прилози. Сложенице. Писање одричних заменица уз предлоге. придева и глагола насталих префиксацијом (праунук. слоготворно р. научити). односно њихових творбених основа. губљење сугласника (на одступања указати у примерима). односноупитне. Прости и сложени глаголски облици. корен речи. Писање имена васионских тела – једночланих и вишечланих. именице и придеве. опште. императив. трпни глаголски придев. употреба повратне заменице свој. ОКРУЖНО ТАКМИЧЕЊЕ (ГРАДСКО) Придевске заменице: разликовање по значењу и функцији – присвојне. 54 . творбена основа. одричне.Програм такмичења за шести разред основне школе ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ (шести разред) Реченица (основни појмови): Комуникативна реченица (синтаксичко-комуникативна јединица која представља целовиту поруку) и предикатска реченица (синтаксичка јединица која садржи глагол у личном облику). придева и глагола (певач. аорист. Префикси. промена л у о. плусквамперфекат. синтагмом и зависном реченицом. Подела речи по настанку: просте. потенцијал. потенцијал. Правопис: писање речце ли уз глаголе. имперфекат. примери сложених речи насталих срастањем двеју или више речи. Вежбе у исказивању реченичних чланова речју. Правопис: писање глаголских облика које ученици често погрешно пишу (радни глаголски придев. не уз глаголе. Грађење и значења глаголских облика: аорист (стилска обележеност). Гласовне промене и алтернације – уочавање у грађењу и промени речи: палатализација и сибиларизација. једначење сугласника по звучности (одступања у писаном језику).

Говор дрвећа 24. 33.. Опис једне уметничке слике 18.).. свирам. ДОМАЋЕ ЗАДАТКЕ И ПИСМЕНЕ ВЕЖБЕ У VI РАЗРЕДУ 1. Моје одељење је победило 16. 39. Испричаћу вам нешто занимљиво 36. Занимљивости са једног путовања (екскурзије) 7. Прича једног хвалисавца 2. Шале и „бисери“ из школског живота 11. Најчуднији сан који памтим 55 . Тајна је тајна 31. ја и ветровит дан 10. Често размишљам о. Ја као родитељ 20. ПРЕДЛОГ ТЕМА ЗА ШКОЛСКЕ ПИСМЕНЕ ЗАДАТКЕ.. Живот на другој планети 21. Тога ћу се заувек сећати 6.. Забранили су ми. Чудесна справа 40. све друго престаје 32. Мој љубимац или Животиња коју највише волим 15. Причали су ми о мојим прецима 37. Ја као јунак/јунакиња бајке 13. Одломак из аутобиографије 25. Љубав или нешто друго 28. Концерт коме сам присуствовао/ла 27. рачунам. Мој омиљени јунак стрипа 22. Моја незаборавна пустоловина 5. У подводном граду 23. вежбам. Јесен. О теби желим да пишем 26. У кући чаробњака 4. Како смо превазишли неспоразум 9.. Град будућности 17. Како је настао мој град (варош. Никако да падне киша 19.. Лето и ја 3. село) 34. Посао који ми причињава задовољство 8. Шта желим да променим у свом животу 29. Моја дружина 30.9. Зимска разгледница 12. Док читам (цртам. Предели које желим да истражим 35. Једно непослато писмо 14. Дајем вам своју реч 38.

56 .

ДРУГИ ДЕО Меоички рилози .

. часопис за културу. нељудског и свакодневног. 14 15 58 . у степену његових измена и по лакоћи којом се дифузно шире. сценски ритуал и епски наратив. пре него што су објављене у делу Живот и обичаји народа српскога. Облици фолклора: прозне нарације. 235). Р. уметност и друштвена питања. 2005. Универзалне димензије предања као категорије усмене прозе.15 Вук Караџић предања. Сувајџић. стр. Наша предања везивана су за „знање“ и „историју“ и често схватана као категорија прозе са превасходно практичним.16 *** Ако се разматра структура предања. сан и јава се мешају. Београд. „Изломљена“ композиција предања произлази из човековог амбивалентног односа према збиљи и свету уопште. методе и исходишта.1/2. 70. стр. Народна књижевност. Поља. Поља. Нови Сад. бр. браћа Грим су предања (Sagen). Његова практична употреба претпостављена је уметничкој стилизацији и естетској вредности. Непостојање прецизнијег теоријског описа и критеријума за разграничавање готово да онемогућава нормативно жанровско дефинисање ове врсте усмене прозе. ПРЕДАЊА14 На основу закључка да су бајке поетичније. при чему се разликује однос приповедача према времену и месту у причи. јунацима. О морфологији предања и његовом каталогизирању. Београд.17 То указује на „игру“ конститутивних елемената. асоцијативно или хронолошки. часопис за културу. Специфичност ове категорије је и у томе што радња предања нема кулминацију. као ’гласина-сплетка’. предање је нужно синкретична творевина. као и фактору својине над причом. Нови Сад. Књижевност и језик. 211. али и према веровању и ставу у вези са „истинитошћу“ предања18. Поља. већ ритуал или магија (покушај обмањивања или умилостивљења сила које надилазе моћи човековог поимања и делања). Самарџија. као другу скупину фолклорне прозе. Једноставне композиције и променљивог облика. уметност и друштвена питања. предање историју лишава истине. У њој се могући догађаји сучељавају са чудесним. предање је у суштини мимикричне структуре. у: Предања – архаични облици и савремена причања. није уврстио међу народне приповетке. Предање је кратка прича. Ранке). 340. бр. Пешић. Баском. стр. часопис за културу. аутора ове књиге. то јест до опозиције натприродног. Многе карактеристике предања могу се транспоновати у текстове уметничке књижевности. Крећући се између веровања у нуминозно и усмене уметности речи. год. у: Поља (наведено дело). фабулу сижејности. 17 Видети: Зоја Карановић. 1987. у: Поља. Они се такође могу разликовати и према присуству или одсуству конвенционалних почетака или завршних формула. поезију вербалне артикулације. 18 С тим у вези занимљиво је и запажање Вилијема Баскома: „. стилским одликама. степену знања и природи тих слушалаца. а не уметничким функцијама. год. може се уочити да се догађаји у њему нижу без унапред утврђеног поретка: механички. Сусрет демонског и људског доводи до мешања светова. у: Предања – архаични облици и савремена причања. 340. Видети: Н. идентитету наратора и саставу његових слушалаца. Слушаоцу оно таји своје циљеве. Усмено предање између веровања и уметности речи („благовијест приповијест“). (Видети: С. (Видети: Кирил В. XXXIII. Чистов. 1987. Неке приче које се могу уврстити у предања Вук Караџић је. начину преношења.) „У свом најједноставнијем облику. стр. стр. Решење није сукоб или борба. у: Предања – архаични облици и савремена причања.1. а јунаци предања егзистирају као неспособни и безвољни да измене своју ситуацију.“ У: Б. Милошевић-Ђорђевић. већ у дело Живот и обичаји народа српскога.“ Видети: В. 1997. Проблем категорија усмене прозе ненаративног карактера. стр.Ови облици се могу разликовати и у степену креативне слободе дозвољене наратору. а саге историчније. 231. 243). 222. Оно у себи сједињује магијске функције. (Видети: О. као категорију народне усмене прозе супротставила бајкама (Märchen). објавио у Рјечнику.. Готово све врсте предања издвојио је у три поглавља: 1) Вјеровања у ствари којијех нема (митолошка и демонолошка предања) 2) Постање гдјекојих ствари (етиолошка и есхатолошка предања) и 3) Јунаци и коњи њихови (историјска и културно-историјска предања). Ова подела готово у потпуности одговара међународној класификацији. стр. Епска песма и историјско предање у јужнословенском контексту. Зато се догађаји у предању не могу предвидети. узимајући као основни дистинктивни критеријум „веродостојност казивања“. XXXIII. 225. Сироватка. 16 „Усмено предање је форма која се у жанровском смислу налази на размеђи између морфолошког (књижевно-теоријског) и онтолошког (етнографског) модела (К. разумети. нити се на њих може утицати. уметност и друштвена питања. Приповетка нема локално Одломак из докторске дисертације Наставно проучавање народних приповедака и предања.

19 19 Н. На тај начин овај тип предања пружа „синтезу историјске епохе“. Мноштво типова предања настаје као резултат мешавине и узајамног прожимања два елемента: одређене представе (о оностраном бићу. и личног доживљаја приповедача. територији. догађајима. понекад са елементима фантастике приказују делове биографије: повезују чланове одређене заједнице са њиховим прецима. Јерина је проклета. Највећи број културноисторијских предања у језгровитој форми говори о траговима проласка јунака кроз неки предео који потом постаје „освећен“ јунаковим стопама. у којој долазе до изражаја њихове чудесне моћи или немоћи. те поприма одређени национални колорит.. Ова предања садрже елементе натприродног. Милошевић-Ђорђевић. стр. нуде као убедљиву историјску истину. везана су за конкретну топику. претке и родно тле. завичају. али њихова функција није да изазову страву (као у демонолошком предању). Иако се предање базира на догађају за који приповедач верује да је истинит. Предање се зауставља на необјашњивом које се супротставља човеку. Уверење је засновано на самом преношењу традиције у причу. Епска тенденција чини да се стварају епске биографије јунака. народно мишљење о збивањима у прошлости. Београд. држави. пажљиве анализе указују да је само мали део истине у њима помешан са мноштвом полуистина и измишљотина. Историјска и културноисторијска предања приповедају о јунацима.. Представљају усмено. и предања се могу поделити на једноепизодична и вишеепизодична. Ова врста предања увек је везана за конкретно историјско време. 59 . његово порекло. па чак и главни јунак који приповеда свој доживљај. Оне не теку хронолошким редом. те је објашњење неопходно.обележје које се везује за предање. Оваквим почетком приповедач се истовремено и дистанцира и позива на туђе искуство. Снага. демони) човек постаје мали и рањив. Оно је везано за историју у оној мери у којој је историја у вези са реалним животом. постанку ствари. Вукашин Мрњавчевић кривац за распад српског царства. Ипак. У њих казивачи уводе одређене локалитете и личности карактеристичне за ужа географска подручја. Превасходна улога културноисторијског предања је да велича јунаштво. те у односу на природне непогоде и нуминозне снаге које према веровању постоје у природи (духови мртвих. Управо тај моменат привлачи на себе мноштво различитих мотива. Као и приповетке. владари или владарке. настанку места) која је интегрално уједињена у народно веровање и народно знање. Понекад је приповедач и учесник збивања. велики је део предања заснован на приповедању о доживљајима и догађајима који превазилазе уобичајена животна дешавања. обрадивши их на нови начин. Од бајке до изреке. којима се слушаоци (публика) уверавају у веродостојност казиваног. постављени у историјску или животну ситуацију. већ потичу од тренутка када се јунак истакне по нечему. али су првонаведена чешћа. „Појачавање“ истинитог у предањима врши се увођењем посебних исказа у уводну формулу. Може се рећи да историјска и културноисторијска предања представљају човеков лични доживљај историје. уплашен и збуњен. У уводној формули предања упадљива је сигнализација кратком конструкцијом типа: „приповиједају људи“. 2000. Завод за уџбенике. Отуда је Вук Бранковић издајник. те се предање разгранава. Може се условно поделити на предања локалног и универзалног типа. лепота и уметнички значај предања почивају на томе да она формиране књижевне обрасце прихватају као стварне културно-историјске чињенице и потом их. Главне личности оваквих предања су јунаци. Познато је да је народна традиција склона да узрок историјског пораза или несреће тумачи понашањем једне личности. 141. јунака. Прва одишу локалним обележјима. него да улију слушаоцу дивљење за претка. краљ Владислав је братоубица.

Милошева бања. Караџић. У предању се о Марковој смрти различито приповеда. пробио је из ње самом себи длан.22 О овом свецу постоје многа предања и легендарне приче које се незаобилазно морају читати и тумачити у настави.. Андрић. Од домаћих светаца најпопуларнији је свети Сава о којем се. 32. Београд. казни грешнике. Милоша су Турци савладали тек онда када су копља и сабље окренули наопако. свемоћног. чудесне моћи. пошавши да је огледа. Мноштво је локалитета који у свом називу носе и Савино име: Савини лонци. где се у предање уплиће и неколико детаља из списа о Косовском боју). СНП.. Тада се бог смиловао и пренео и њега и Шарца у некакву пећину. уместо Бабин нос (где је Милош зубима искидао некој баби нос). те кад је сву поједе и сабља испадне из камена. током времена створило богато предање. 20 21 60 .). претворним и себичним људима. а Шарац поред њега једе маховину која се око овог камена начинила.“). Неки приповедају да је Марко у ту пећину побегао када је први пут видео пушку и. Бакшија. 141. Савина трпеза. Трећи кажу да је у таквом боју толико људи изгинуло да су по крви попливали коњи и људи.. Упадљива је и локализација места за која се јунак везује: Расково. Бабин мост.Предање о Марку Краљевићу не почиње јунаковим рођењем већ се на самом почетку истичу његове чудесне особине.) 22 „У народним причама Свети Сава не опрашта лицемерима. па кад је стиснуо руком.. место где су Турци Милошу расковали оклоп.. 4/1998. јер најгора рђа може убити најбољега јунака“. У Неготинској крајини се прича да је то било у једној бари близу Неготина. упути заблуделе. Други казују да му се у таквом боју заглибио Шарац у некаквој бари крај Дунава и да су онда обојица пропали. Живот и обичаји народа српскога. из ње је исцурела вода). шта ћу ја сад!?“. бр. доследно праведног. Марко је. те је рекао: „Сад не помаже јунаштво. Управо. онда ће се и Марко пробудити и обојица ће се поново појавити у народу. Сви атрибути који се везују за јунаке морају бити посебни или. Смрт јунака је незаобилазан мотив у епској биографији јунака. Запажа се локализација саме јунакове личности и његово чудесно порекло („Никога Србина нема који не зна за име Марка Краљевића. али се овај мотив обавезно везује за неко место. на неки начин. Дена Дебељковић. у: Школски час српског језика и књижевности. 1957. Савова вода. народ је стварао у причама свога Светог Саву. подучи незналице. место где су Милоша мртвога бацили. погодивши га златном стрелом. екстремни (нпр. 227–228. стр. Свети Сава – српско Свето Слово о мудрости и љубави. (Казивао 1910. испод извора Царичине. али беспоштедно кажњава порочнике и кривце свих врста (…) У народним причама Свети Сава поприма црте митског бића. у којој и сад обојица живе. милосрдног и благонаклоног према свима. СЕЗ. лажљивцима. Потпуна атрибуција јунака није обавезна. Тако једни приповедају да је Марка у Ровинама убио каравлашки војвода Мирча. Савин лаз. усмерене ка томе да излечи болесне. па је Марко пружио руке ка небу и рекао: „Боже. поетизована смрт. XLI. место где су Турци ударили Милоша по шији и посекли га. Београд. Маркова склоност ка вину. Уз легенде о постању појединих локалитета развија се и атрибуција јунака: његове натприродне. Веселин Чајкановић. чак и онда кад се та доследност граничи са суровошћу. ударивши своју сабљу под греду или у камен. стр. свештеник са Косова. Вук Стеф. легао и заспао. Опис Маркове снаге поткрепљују стихови песме Турци у Марка на слави (где се пева о јунаковом буздовану са 66 ока који је он држао једном руком и њиме се бацао) или Марко Краљевић и Муса Кесеџија (где се каже како је Марко узео у руке суву дреновину „са тавана од девет година“. Као да народни приповедачи помало заборављају на хришћанске идеје о милосрђу и праштању. тврдицама.. праведника који поступа и пресуђује по народном моралном кодексу.20 У групу културноисторијских предања убраја се и Смрт Милоша Обилића21 (са широм локализацијом прошлости. па се на тај начин помало одваја од очекиваног лика хришћанског свеца. већ се рачуна са познавањем јунакове епске биографије (одређене карактеристике истакнуте су у народним епским песмама о Марку Краљевићу). нахрани гладне. хиперболисана снага. па свог свеца обликују према идеалу праведног судије – који врлину награђује и поштује.“ Видети: М.

Уколико се Тројан посматра као зли демон. јер се свако одступање од норме кажњава на оба света (смрћу. О томе сведочи посебан кодекс понашања: не увредити виле.24 Она дају опис изгледа и понашања демона. Београд. Како се у предањима ни један нечасни поступак не да прикрити. човек се боји.“ Овакав завршетак представља и својеврсну опомену за слушаоце или читаоце предања. у обе руке или обе ноге или у срце. 61 . да се не растопи. Кажњавање негативних јунака другачије је него у бајци: у предањима казна опомиње и слушаоце. Продор у натприродно. унутар колектива у демоне се верује. Онај који слуша шта се јунаку догодило. Београд. Поетика усмених прозних облика. мада у њима доминирају друштвене реалије и етички принципи. мукама и физичким болом). садржан је и у многим другим предањима. 1997. веровање у натприродне појаве и бића.У културноисторијским предањима јунаци су изабрани појединци из прошлости који се по својим моћима. пати и осећа страх. непоштовање норми које оно намеће. Али. стога и Тројан страда тако што га је растопило сунце. Легенда Тамни вилајет ушла је у народ преко средњовековног романа о Александру Великом. 25 В. 24 Ова предања одликују се инверзијом фантастичних и реалистичких елемената. нивои реалистичности се усложњавају.23 Њихово деловање је сужено јер другачији степен типизације обједињује универзално и локално. О томе сведочи кодекс људског понашања према њима: Виле никоме неће зла учинити све док их неко не увреди. а за њега се везују и одређени локалитети и наглашени атрибути. за ослобађање од море) успех постаје коначан. доноси по људе тешке и непоправљиве последице. море). низ леђа распуштене косе. Вук Караџић је уз објашњење појма „тамни вилајет или само тама“ након упозорења које долази из мрака (Ко овога камења понесе. када неко вилу увреди. јер се конкретни локалитети појављују и као објекат објашњавања и као доказ веродостојности догађаја (Савино језеро. 1957.26 23 У категорији културноисторијских предања различити степен реалистичности односи се на теме из поетизоване историјске прошлости и на тематске кругове концентрисане око демијурга. И код демонолошких предања присутна је локализација места и атрибута јунака: Виле живе по великим планинама и по камењарима. те одмах умре. Опозиција добра и зла. а ко не понесе. Поетика усмених прозних облика. онда би се ово предање могло сврстати у категорију митских или демонолошких предања. 199. не призивати умрле. Ова друга скупина може носити и архаичне слојеве. 26 Исто. 199. 1997. Иако се главни јунаци одређују као „ствари којијех нема“. човеков прелазак из света у свет и из облика у облик није безболан. кодекс именовања (куга-кума) и низ процеса помоћу којих се човек може заштитити од опасности (вампира. Новакова пећина…). Демонолошка и митолошка предања имају за основу магијски поглед на свет. исход доживљава као опомену. као и оних који то нису учинили. Самарџија. У предањима. а дању није смео ићи од сунца. дистанца према мешању светова је максимално смањена. Када долази до преплитања културно-историјских и етиолошких предања. Мотив о доласку Александрове војске у „тамни вилајет“ и о кајању оних војника који су узели драго камење из те земље. драматичном ситуацијом из које се рађа фабула. Београд. Уколико се домогне кључа за срећу (сазна начин за проналажење блага. кајаће се!) на крају додао стихове: „Па се носе по Косову равном / Док на таму починуло Сунце. она га устрели у руку или ногу. Видети: С. али по правилу је борба са натприродним неравноправна и не мора следити срећан крај. поправило понашање. стр.25 У демоне се верује. Насупрот бајци. Вила је свака млада. и дугачке. Живот и обичаји народа српскога. а предање да би се поучило. судбинама и особинама увек издвајају. вештице. Са царем Тројаном повезан је и постанак неких локалитета. стр. у којој је учествовао неко од веродостојних сведока или причалац сам. Саопштен догађај активира страх од последице (казне). Видети: С. Он је сваке ноћи ишао у Срем и љубио некакву жену или девојку. кајаће се. Маркова стопа. лијепа. У предању о Сибињанин Јанку јунак се везује у приповедању за своје претке. у бијелу хаљину обучена. однос учесника из приче и учесника у приповедном процесу сасвим је другачији. Приповетка се казује забаве ради. правде и кривде у предањима је најразвијенија. Караџић. Конкретизују уопштено веровање ознаком места. Самарџија. узбудљивом сликом.

Прожимање ових врста може се пратити током интерпретације народне приповетке Дјевојка бржа од коња. нечувеном. Бајка је. Проток времена није битан. морала. постојањем нуминозног страха. Описани су знаци старења. Ова предања се обликују у виду слике. те би се уметничка концепција бајке потпуно распала. али увек спремног да успостави везе. што представља продор нуминозног у профани свет. али је психолошки од ње строго одвојен.. објашњавају особине човека. 62 . пустоловна прича живог и сублимирајућег стила која одражава свет као целину. свако се враћа у свој свет. Да нема ове опште изолованости. на онострани свет. „Постање гдјекојих ствари“ увек је резултат човековог моралног прекршаја. Природне појаве. при чему се полази од појединачног доживљаја који се приказује као значајан. Бајка је слика човека изолованог. наишао у шуми на дете наднаравне снаге и повео га са собом. Све промене се дешавају механички и нагло. она претендују на старину (што наглашавају епизодична казивања). Нешто шира локализација овог предања забележена је у варијанти из Херцеговачког Загорја (Чајкановић). За наставу може бити посебно интересантно уочавање разлика између предања и бајки. Чудо је знак важног и опасног оностраног света који људе привлачи и плаши. а болести су живо и застрашујуће приказане. али чим се задатак приведе крају. човека који увек стоји сам. фантастични елементи не би били у функцији привидне реалности. Милош је рођен у Херцеговини од мајке чобанке. Време је приказано у својој реалности. Овај недостатак дубинске перспективе не представља недостатак бајке као жанра. а слика која постоји биће истовремено и доказ да је предање тачно. ликови у бајци не би били слободни. огрешење о кумство претвара кокош у жабу). предање је усмерено на однос човека са натприродним. Да нема свеопште изолованости. без одређене ознаке времена и места. делује у свако доба на свакодневицу. О Милошу Обилићу се најчешће прича у вези са његовим херојским подвигом и његовом смрћу. У предању човек душом и телом припада заједници. да би се познатим објаснило непознато. обичаја усвојених у традицији. а јунаци се мењају и умиру. ловећи по Церу. нпр: у свом селу. чудноватом. изложености на милост и немилост непознатим силама. Вук је у Рјечнику под речју обил забележио како је цар Душан. уопштена. Допуштен је прелаз из једног света у други. животиња и биљака објашњавају се уз инверзију узрока и последице. Предање је прича о необичном. По њој. али нагласак ипак лежи на његовој усамљености у одлучујућим ситуацијама. а виле су га задојиле. Сликовита објашњења држе се обрасца понашања. Најчешће сажета. животиња и биљака27. 27 За категорију етиолошких предања карактеристично је преклапање природних реалија са етичким принципима заједнице.Етиолошка предања (скаске) тумаче порекло и настанак света. Тај свет у предању није далек. „големе и грубе жене“. У нашој средини посебно се осуђују: ниподаштавање кумства. Тако се међународни мотиви национализују (нпр. У предању су многе несреће које се дешавају човеку последица његове радозналости. кривоклетство. настанак птица. али однекуд стално добија помоћ. Изолованост је важна ради успостављања границе у бајци. У народним бајкама ликови нису индивидуализовани (лишени су властитог унутрашњег живота). Ликови поседују психолошку дубину – емоционална напетост јунака неретко тера у лудило. Приповедање у овим предањима је ретроспективно. не би у сваком тешком тренутку долазили до оностраног помагача који има увек оно што је јунаку потребно. унижавање убогих. већ њену наглашену карактеристику уз коју запажамо и појам чуда – прост елемент радње који је заправо највише уочљив у бајци и за њу карактеристичан.. Егзистирају млада и стара бића. и оца змаја. У предањима ликови су често телесно обогаљени. упозорава човека на непознате силе и непријатеље. што је нужно за монолитност овог жанра народне књижевности. Јунаци предања живе и делају у јасно одређеној средини. За разлику од бајке. небеских тела и појава у природи и друштву. У предању Јабучица локализација се позива на библијске јунаке (Адама и Еву). једног простора у други. Између ликова не постоје трајне и чврсте везе. за разлику од предања. али не и бића која старе.

Човеков продор у натприродно. 232. понуђен је и текст Вила. које подупире његову епску биографију. Зато и трају и прихватају се у усменој свести често као чињенице веродостојније од саме историје. мотивима. животне детерминисаности. У шестом разреду се. у оквиру домаће лектире о св. Веродостојност исприповеданог која се поткрепљује тиме да у позадини сваког предања постоји очевидац који се сматра „гарантом“ истинитог догађаја или одређени историјски догађај. Човек у предању више трпи судбину него што је обликује. у: Поља (наведено дело). исконског страха и људске ограничености. супротно. Милошевић-Ђорђевић. онога који се бори са тешким одлукама. У осмом разреду предања се могу проучавати и као избор из Вуковог Рјечника. али и уз текстове уметничке књижевности. Он може постојати самостално. Многе су могућности да се предања уведу у наставу на велика врата. али је избор остављен наставницима. Свети Сава и богати Гаван и Свети Сава гради прозоре. предочава нам напаћеног човека. Према: О. он је активнији од јунака бајке који све прихвата као унапред дато.“ У: Н. али се лакше варира и трансформише свој облик. Предање као школско штиво У тренутно важећим програмима за основну и средњу школу предвиђено је проучавање следећих предања: у петом разреду. Ипак. не предвиђа се њихово посебно изучавање. Морфолошке разлике између бајке и предања испољавају се не само у форми приповедања. јасно изоловани од живота и народних веровања и своју вредност имају само у песничком свету. 28 29 63 . нуди и предање о овом великом јунаку Смрт Марка Краљевића. читати у осмом разреду (а не у петом. имају свој корен у народном животу и мењају се са његовим развојем. у предањима се не доводи у питање. песма Цар Дуклијан и крститељ Јован може се тумачити и уз предање Зашто у људи није табан раван (Сврака и људски табан). У седмом разреду се.28 Отворен уметнички простор предања. 1997. омеђен је пророчком казном.29 Поетизовање вере у натприродно. у духовном конфликту са силама које га сусрећу. Београд. О морфологији предања и његовом каталогизирању. и самим тим непознато. Према Веселовском то су „мотиви чуда“ и схватају се као поетска измишљотина. добило је у предањима своје отелотворење. и то превасходно. уз текст народне лирске песме Вила зида град. у размишљању и тумачењу. најчешће демонолошко.Поред натприродних бића предање описује и човека. Сави предвиђа и проучавање предања. стварни јунак или обележено место. Сироватка. као што је то до пре две године био случај). док у морфолошком. 1. губећи у свом жртвовању. Предање. Тако се различите појаве у природи и друштву прихватају здраво за готово јер је само њихово постојање доказ истинитости приповеданог. чији је циљ да умањи радозналост и пригуши запитаност. Она се у настави могу често користити као додатни текстови који би се могли компаративно проучавати уз друге усмене облике. у средњој школи. Изолација мотива у бајци карактеристична је у психолошком и семантичком смислу. Мотиви у предању. стр. Најчешће се проучавају текстови: Свети Сава и нерадна жена. већ. Како ће се лирско-епске песме. „Стварана или измишљена историјска збивања у предањима се књижевно организују у обрасце и слике већ учвршћене у усменој традицији. према новом програму. према Литију они су „сублимисани“. Мотив у предању је аутономан и независнији. 29. а даље.1. Овако одабран корпус текстова делимично задовољава ученичке потребе за упознавањем ове категорије усмене прозе. стр. уз народне епске песме о Марку Краљевићу. у најмањим наративним јединицама грађе. док се у бајци преноси као фиксирана наративна јединица. повезаност мотива условљава покретање радње. Од како се земља охладила. постављен на граници стварности и поетске фикције. Мотив у бајци добија свој смисао и унутрашњу вредност тек у контексту осталих мотива. носи мноштво изазова када је у питању интерпретација ове категорије усмених прозних облика.

Занимљиво би било обрадити и предање Јасика уз истоимену песму Милана Ракића у трећем разреду гимназије. одличје самог ђавола. О Јерини). растопљеног сунцем у зору. те је младићу поштедео живот. Веран као пас. 64 . самољубив. Предање Како је постала ракија тумачило би се уз интерпретацију легендарне приче Свети Сава и ђаво. те би се управо на овом тексту могле уочавати особености бајке и предања и међусобно прожимање ових двеју врста. Његово царевање доводи се у везу са мрачним силама. као што је предвиђено текућим програмом).. Културноисторијско предање Свети Сава и богати Гаван употпуниће књижевни лик светог Саве и. охол. из етиолошких предања (Сврака и људски табан. козје уши. Објасните необичан изглед цара Тројана. а текст О Јерини уз епске песме о Бранковићима. пас. може поделити људски живот? Размотрите зашто су баш изабране животиње: магарац. Марко Краљевић. Зачуђује чињеница да је и сам цар на крају приче прихватио да се ни једна тајна на земљи не може сакрити.. Рад на часу организује се преко задатака за истраживачко читање.Уз народну бајку Усуд (у осмом разреду) може се обрадити етиолошко предање Суђење. Смрт цара Уроша може се проучавати у првом разреду средње школе уз народне епске песме старијих времена. Кукавица) и из историјских и културноисторијских предања (Тројан. усмерених ка осврту на три предања: Како су постале виле.. мада је једини успео да сакрије чуђење над Тројановом тајном. мајмун. Мора. веверице и града Коњица. Откуд човеку осамдесет година и У цара Тројана козје уши. тако гледано. Сетите се неких пословичних изрека које се могу повезати са поменутим животињама (Глуп као магарац. наднаравног поимања.. Текстови које су ученици обавезни да прочитају представљали би избор из митолошких или демонолошких предања (Како су постале виле. није могао да се суздржи. већ је то морао некако да каже. Народна прича Дјевојка бржа од коња може се комплексније обрадити у четвртом разреду средње школе (а не у првом. У цара Тројана козје уши. Зашто човек жели и друге године животиња које су их се одрекле? Чиме то резултира? На које се етапе. Тумачење предања у основној школи може се остварити и на часу лектире у шестом разреду. што би допринело свестранијем тумачењу насловног мотива и његовом ширењу у сферу духовног. поред указивања на чудотворне моћи овог свеца. Како је постала жаба. Ком натприродном бићу он наликује? Узмите у обзир и догађај описан у предању Тројан.) и објасните своје мишљење у вези са таквим представама. Заинтересовани необичним описом цара Тројана. „објасниће“ постанак медведа. ученици говоре о овом лику као о демону који попут вампира сме да се креће само ноћу. Размотрите какву је тајну овај цар желео да сачува. Откуд човеку осамдесет година. Мајмунисати се. Пажљиво прочитајте предање Тројан и У цара Тројана козје уши. Објасните зашто ни млади берберин који је прећутао да је запазио необичну Тројанову карактеристику. Он је прељубник. Како вам се допао текст приче Откуда човеку осамдесет година? Шта вам је у њему било смешно? Како доживљавате ово предање ако узмете у обзир да предања теже истинитости? Образложите божју побуду да човеку да свега тридесет година да живи. Он има козје уши. здрав и снажан. ипак није могао да се уздржи. Млади берберин. већ је морао да се исповеди макар у рупу у земљи. а да при том буде млад. Копање новца. Зашто је тајну тешко сачувати? Како се Тројан уверио да се ни једна тајна на земљи не може сакрити? Образложите како је то сазнање утицало на промену Тројановог понашања. Сребрни цар).

При том узмите у обзир да у предањима различите ствари. као и да недолично поступање и понашање обавезно бива кажњено. Горко је нарицала за њим и проливала сузе које су биле крваве од бола. стварају приче попут предања: По узору на предања „о постанку гдјекојих ствари“ (како је постала корњача. навали радити и мучити се да би што стекао. Ученици се врло рано могу заинтересовати за свет предања уколико се на прави начин подстакну да. У пракси се показало да је ученицима нарочито занимљиво да читају и коментаришу предања у којима се „објашњава“ постанак одређених природних појава (попут помрачења сунца. помоћу сопствене маште и оригиналности. а предвиђа много што-шта. дуге. у живот човека. Од седамдесете до осамдесете руке се тресу. те зато живи онако као онај за чије се године прво пограбио. Зато и живи онако како би живио онај који се тих година ратосиљао. мање тече. а превасходно маштовито и уметнички вредно. а та метаморфоза долази као казна ономе који не чини добро. а ирационалност објашњења доприноси занимљивости приповедања које само повремено изгледа наивно данашњем читаоцу. Како се била сакрила од света да нико не види њену тугу. кукавица и сл. Кумове сламе. изродивши децу. пас и мајмун. налази своје оправдање у објашњењима које даје наратор: Од тридесете до педесете. садржи и поуку како ваља радити. Мада је у основношколском узрасту и тридесет година дуг живот. њиховој потреби да разумеју природу и да пронађу начин да се од ње заштите. плакала је поред живице. Влашића итд.) осмислите једно предање. на том истом месту. уши не чују. која ће настати по узору на предања о постанку ствари: Срби приповедају како је нека девојка остала без драгог тако што су га посекли Турци. Сутрадан. здрављем и снагом. Ученици поуздано запажају да свако предање. У природним појавама људи су готово увек тражили своје савезнике.Ово предање ученици прихватају као шаљиво и врло блиско истини. Присуство ових појава у причама сведочи о имагинативности предака. накрај ливаде. Следи могућа прича ученика. Од педесете до седамдесете. те су и предања обликовали тако да послуже другима да природу разумеју и да се према њој пажљиво односе. грома. Уношење симболике и атрибуције коју собом носе магарац. зато паски лаје на сваку опасност коју предвиди. ученици се слажу да је период од тридесет година сувише кратак да би се оствариле многе жеље и планови којима човек тежи. али тврђе чува што је дотле стекао. кртица. и тада одиста врло често личи на онога у чијих се десет година најпослије бијаше загледао. Данашњем ученику није тешко да запази како су људи у давној прошлости покушавали да објасне појаве које су им биле нејасне и неприступачне. звезда. 65 . памет изанђа. Претходно размотрите народно предање о постанку корњаче. ноге клецају. жаба. човјек се обично подетињи. очи не виде. често на крајње неочекиван начин. Месеца. поред одређених информација. оженивши се. родиле су дивље јагоде. поготово кад је испуњен младошћу. предмети и животиње постају од човека или од других ствари.).

Марко је. 1. Припремите се да одговорите на питања испод текста. која предања препричавали. Задаци за размишљање и истраживање: а) Шта мислите како се осећао Марко када је уместо да се бори против Турака који су му убили оца. године. макар ја био први међу мртвима у боју“. писао је да је Марко пред тај бој рекао: „Ја кажем и молим Господа да хришћанима буде помоћник. У њој Вук описује како су људи живели у његово време.2.. Пронађите стихове који показују и објашњавају двострукост Маркове судбине: његову велику славу и јунаштво и његово неславно и трагично служење Турцима. једног од најмоћнијих средњовековних великаша. Погинуо је. у боју на Ровинама 1395.1. године. неколико часова пре рада на овом садржају. био ктитор многих задужбина. „време кад су живи завидели мртвима“. служећи се својим стручним знањем и пригодном секундарном литературом.30 1. Историјски и легендарни лик Марка Краљевића на примерима из епских песама и предања Предања о Марку Краљевићу послужиће да ученик изгради поетски лик Марка Краљевића./ За његова Шарца 30 66 Текст припрема наставник. као и његов отац. Турци незадрживо освајају српске земље.. борећи се на турској страни. Скоро је сигурно да он није учествовао у Косовској бици 1389./ Ја сам у дјетињству гледао у Сријему у крчми манастира Крушедола гдје је Марко намолован како једном руком маторога вола држи за реп преко рамена и носи на леђима идући управо /. у шта су веровали. или бар није учествовао на српској страни.. а у оквиру лектире за шести разред основне школе: Пажљиво прочитајте следећи текст који ће вас подсетити на то ко је био Марко Краљевић. У којим стиховима је Марко приказан као осветник Косова? Где се одиграва Марков мегдан? в) Подсетите се песме Урош и Мрњавчевићи коју сте учили у петом разреду. После погибије Вукашина и његовог брата Угљеше у Маричкој бици 1371. Час на тему: Историјски и легендарни лик Марка Краљевића (на примерима из епских песама и предања) може се водити преко добро организованих задатака за истраживачко читање. Марко долази на престо..1. То је једини стварни траг његовог живота. . морао да ратује на њиховој страни? б) Прочитајте песму Марко Краљевић укида свадбарину. У делу те књиге која се зове Јунаци и коњи њихови налази се више предања о јунацима који су вам познати из наших епских песама.. уз припремни материјал који се ученицима даје на време.2. Области којима су владали Мрњавчевићи (Маркова породица) налазиле су се у Македонији. Било је то „најгоре од свих времена“. како бележи један тадашњи летописац. Један тадашњи историчар. У њој народни певач као да покушава да искупи Марка за његово неучествовање у Косовском боју. Ево шта је Вук записао да се приповеда о Марку: Никакога Србина нема који не зна за име Марка Краљевића /. Околности под којима ће Марко владати неће му бити нимало наклоњене. Марко Краљевић је био син краља Вукашина.. Марко ће бити приморан да постане турски вазал и учествоваће у многим биткама на страни Турака. Следећи текст преузет је из књиге Живот и обичаји народа српскога Вука Караџића. Главни град области којом управља је Прилеп. Константин Филозоф.

а сабља све помало излази из камена. у крајини Неготинској приповиједа се да је то било у једној бари ондје близу Неготина испод извора Царичине. Пронађите фантастичне елементе у песмама и предањима о Марку. И узме га за реп да омахне око себе као што је остале коње огледао. па Марко онда пружио руке к небу и рекао: Боже. кад у некакијех кириџија види шарено губаво мушко ждријебе. јер најгора рђа може убити најбољега јунака“. као и предање Смрт Марка Краљевића. а једни опет да га је купио у некакијех кириџија: прије Шарца веле да је мењао много коња. друштвене околности у којима се налазио. па кад Шарац маховину поједе и сабља из камена испадне. Једни говоре да је он у ту пећину побјегао када је први пут видео пушку и пошавши да је огледа (да ли је истина да је онаква као што се приповиједа) пробио из ње сам себи длан. односно приче. онда ће се и он пробудити и опет на свијет изићи. разјасниће се неки моменти из живота овог великог јунака. б) Поново прочитајте песму старијих времена Женидба краља Вукашина. али се оно не дадне ни с мјеста помаћи. шта ћу ја сад! На то се Бог смиловао и некакијем чуднијем начином пренео њега и Шарца у некаку пећину. кад су Турци били с Каравласима. па једнако спава. као и прилике у којима су настајале песме о њему..). па га ни један није могао носити. Зашто народни певач или приповедач уноси у своје песме. Уз подсетник који су ученици добили за рад код куће и уз претпоставку да су прочитали избор народних епских песама о Марку. па онда рекао: „Сад не помаже јунаштво. Трећи веле да је у такому боју толико људи изгинуло да су по крви попливали и коњи и људи. учини му се да ће од њега добар коњ бити. 1. 67 . пред Шарцем стоји мало маховине од које помало једе. Од кога је Марко наследио свој јуначки изглед и особине? в) Прочитајте песму Смрт Марка Краљевића.3. излијечи га од губе и научи вино пити. Девојка надмудрила Марка. Марко Краљевић и бег Костадин. у којој и сад обојица живе: он забодавши своју сабљу под греду или је ударивши у камен легао те заспао. ондје има и сад бара и зидине од старе цркве за коју говоре да је била начињена на гробу Маркову. фантастику? г) Прочитајте по сопственој жељи и избору неке песме о Марку Краљевићу (на пример: Марко Краљевић и Муса Кесеџија. Рад на часу: Историјска личност и књижевни лик Марка Краљевића Које сте песме из тематског круга о Марку Краљевићу прочитали? Упоредите Марков лик из народних песама са Марковом историјском личношћу. Како замишљате Марка као већ остарелог човека који има много проблема у својој држави и који нерадо иде у бој јер зна да мора да се бори против хришћана? Зашто он није као такав приказан у народним песмама? Упоредите његов однос према Турцима у стварности и у песмама. Питања и задаци: а) Пронађите у некој песми о Марку Краљевићу стихове којима се описује Марков физички изглед (на пример у песми Марко Краљевић и Вуча Џенерал) и размотрите их. Упоредите како је приказана Маркова смрт у предању. За смрт Марка Краљевића различно се приповиједа: једни веле да га је негдје у селу Ровинама убио некакав каравлашки војвода Мирчета златном стријелом у уста. онда га купи у кириџија.. други казују да му се у таковоме боју заглибио Шарац у некој бари код Дунава и да су онда обојица пропали.једни приповиједају да му га је поклонила некака вила. а како у песми.

Зато се у предањима појављују разна натприродна бића. Под насловом Јунаци и коњи њихови налазе се предања о јунацима. Историјски срамно служење Турцима у народној песми се приказује као нека врста услуге и части које Марко чини цару: цар је Марков поочим. одговарао народним певачима многих балканских народа да за његов лик вежу скоро све типичне. или су песме о њему створене касније и ван територије на којој је владао? Да ли је и сам Марко својом појавом и јунаштвом био изнад обичних људи? Нема поузданих одговора на ова питања. братоубиство. узима им благо. Као што је оружје важно обележје јунака.. Једино је сигурно да је Марко. Који елементи Марковог изгледа и понашања изазивају хумор? Марко Краљевић није само јунак наше епике.): мегдане. У колективној свести Марко је вековима представљао оличење борца за правду и слободу. Фантастика.. .. већ поседује многе натприродне способности. војводи Момчилу. него је ушао и у народна предања. женидбе. Које су главне психичке и моралне одлике његовог лика? – Шта песма каже о његовом пореклу? Како је Маркова смрт приказана у песми. који није обичан јунак. јунаково рођење се обавија легендом. која је основни елемент предања. У поетској биографији тешко је било наћи погодну смрт за јунака који не сме бити побеђен јер оличава борбу за ослобођење целог народа: 68 Побратиме. Не само да убија насилнике. Марко слободно крши турске законе (Марко пије уз Рамазан вино). Ја од Бога.. поробљени народ је сањао да и сам учини. . настаје из човекове потребе да некако објасни ствари и догађаје који излазе изван граница рационалног. него је и самим Турцима он неопходан (царев заточник у песми Марко Краљевић и Муса Кесеџија). Марко је јунак не по оцу. брату мајке Јевросиме. Он је турски слуга.. Већ ћеш.. Да ли је Марко стварно имао на двору тако талентоване певаче који су већ тада осмислили главне црте његовог поетског лика. исмејава Турке.. Марко.. Нит’ ти можеш умријети. као ниједна наша историјска личност. али народ проналази задовољење у томе што је Марко бољи и моћнији и од својих господара. а како у предању? Зашто је народном певачу била потребна машта и фантастика да опише смрт јунака? Шта је још легендарно. У песми Женидба краља Вукашина објашњено је Марково порекло. Све оно што Марко чини у песмама. тако је и коњ важан елемент епског света. умријети. а историјске личности постају носиоци невероватних моћи. болан. отуда и наслов који је Вук дао. Пошто је најтеже објаснити извор такве снаге. Многе наше јунаке родила је вила или су потомци змајева. већ по свом ујаку. Многа предања везана су баш за коње. од старог крвника.. Опишите Марка на основу оног што сте о њему сазнали читајући народне епске песме. свакидашњег света. Какав је његов однос са осталим ликовима у песмама? Ко су му пријатељи. (Смрт Марка Краљевића) . новелистичке. интернационалне мотиве (епске. а ко непријатељи? – Како изгледа његов коњ (упоредите песму и предање)? – Из којих се етапа састоји мегдан Марка и његових противника? .Набројте и образложите Маркове добре особине и мане. Краљевићу Марко. .Многе су претпоставке које воде ка откривању узрока Маркове необичне популарности. неисторијско у песмама о Марку? – Којом стилском фигуром је изражена Маркова надљудска снага? Наведите неку смешну епизоду на коју сте наишли. Марко. Теби нитко Шарца отет неће. фантастичне. Ти с’ не бојиш на земљи јунака. читајући песме овог тематског круга..

Девојка надмудрила Марка. Марко Краљевић и кћи цара Арапскога. Сједи јунак у пољу широку. Хумор је и средство којим се ублажава суровост неких призора: 69 . Марков физички изглед (који је најчешће дат паралелно са описом коња) карактеристичан је. стварно нестала потреба за Марком. а не као нестајање. већ да би потврдиле да је он ипак само човек. песник буне. . паше претешко оружје. Ипак. За предање о Марковој смрти карактеристична је нада која постоји у народу: да ће се Марко поново појавити онда када буде затребало.. у жељи да се неко од ученика заинтересује и прочита их.. река крви која га носи у неку пећину ван реалног времена и простора). Он је заштитник сиротиње и чувар патријархалног морала (Марко Краљевић и бег Костадин. Као да је са доласком новог времена. У ледину копље ударио. нејуначког господара. Марко и Јевросима су оличење праведности (афоризам „ни по бабу ни по стричевима“ ушао је у свакодневни говор). . И приповедач је приказао Маркову смрт као сан. Марко Краљевић укида свадбарину. (Марко Краљевић и Вуча Џенерал) Марко својим изгледом не изазива само страх. . показују стара веровања која су допринела стварању мита о овом јунаку. Стилско средство којим су представљене Маркове невероватне особине је хипербола. јунак није какви су јунаци: на плећима ћурак од курјака. али и смешног изгледа. јунака који је стотинама година (у песми се каже да је живео триста година) одржавао поробљеном народу веру у слободу. већ је шарен како и говече. Сестра Леке капетана. Сличности су бројне: обојица служе слабог. јуначког су. Он је највећи баш онда кад признаје своју грешку и када се каје (Марко Краљевић и Муса Кесеџија). имају нападе беса у којима чине нажао и људима којима треба да буду захвални. Посебно је занимљив део предања који описује сусрет Марка са творевином једног невитешког времена (пушком). окреће ћурак наопако. Филип Вишњић. Читав његов лик изграђен је на претеривању: он пије огромне количине вина..Тако вила саопштава Марку да ће умрети. И он и Шарац се стално поткрепљују вином. него и смех. По својој несавршености он највише личи на старогрчког јунака Херакла. на глави му капа од курјака. а за такво време он није створен. слабим ударцем откида главу противнику. То претеривање често ствара комичне ефекте. Урош и Мрњавчевићи). нешто црно држи у зубима колик јагње од пола године. А пред њиме стоји тулум вина.. Песме у којима долазе до изражаја Маркове слабости су: Орање Марка Краљевића. после чега долази кајање. Иста двострукост постоји и у Марковом карактеру.. истоветан у већини песама: О мој свекре. Маркове мане нису ту да би га одредиле као негативног јунака. За копље је коња привезао. опевао је смрт Марка Краљевића. убија сам десетине људи. Крај у коме Марко умире (Урвина планина) и околности (погођен златном стрелом у уста.. има огромне бркове. коњ му није каквино су коњи. Вуча Џенерале. Како већина наведених песама не улази у ученичку лектиру. само ћемо их поменути.. Његов изглед чак и прикрива његове стварне квалитете: изгледа као „гола дервишина“. ослобођења..

Ил’ се шалиш ил’ од збиље бијеш? . и када се тражи. За стварање песама и предања често се користе већ постојећи обрасци. тужан.. Сами догађаји се нижу (у предању) без унапред утврђеног поретка: механички. Решење. Опис мегдана је пун општих места (формула) тако да се лако везује за разне јунаке. А ја мислим да се шалиш.... јунаци опевају. Не шалим се већ од збиље бијем! . са одређеним законитостима поетике. Марко поред својих побратима и помагача (вила. У мегданима важну улогу има Марков Шарац. Пак удари Арапина црна. Радња предања нема кулминације. асоцијативно или хронолошки. соко).. .. На овај начин се у причи истовремено мешају лични доживљаји и представе из опште традиције.. у предању је све у фрагменту. Предање често исходи из збиље или се у њу враћа. И ја имам нешто буздована. Казивање може бити подстакнуто разговором. већ обична магија или ритуал. . односно покушај обмањивања или умилостивљења сила које човека надилазе. Нема стварних разрешења која би пружила олакшање. брани своју породицу и част од Мине од Костура... које омогућавају да се брже и лакше. 70 . Зато доживљаји и анегдоте везане за различите личности из најразличитијих народа имају међу собом сличности. .. . није борба. Арапине црни. па је оно истовремено и говорна и наративна ситуација. Искиде му из рамена главу. има и бројне непријатеље са којима дели мегдане. . Како га је лако ударио. . Однос према збиљи је недовољно издиференциран. Тако он излази као царев заточник пред Мусу Кесеџију... Присетите се неке легенде везане за јунака из наше или светске историје и припремите се да је испричате. Трже Марко буздована свога. (Марко Краљевић укида свадбарину) Веома распрострањен мотив у народној поезији су мегдани.. Да те куцнем три-четири пута .. *** Предања су од почетка везивана за „знање“ или историју и схватана су првенствено као категорија прозе са превасходно практичним. формуле. Догађајима у предању не знају се узроци. али и духови и демони. ослобађа свет од Арапина. А кад море ти од збиље бијеш.О јуначе. У предању обавезно долази и до сусрета људских бића са натприродним.. а истовремено по укусу слушалаца.. У збивању учествују и сами казивачи и ликови из историјске прошлости.. осим спорадично.. Можда је то један од кључних разлога због чега предања нису била уврштена у школске програме.. а не уметничким функцијама. па се чак понекад са њом изједначује.. Насупрот приповеци која је сасвим уобличена функцијама наративне структуре. За домаћи задатак: Прочитајте по избору предања која казују о постанку неког града који сте посетили.

предање. сажето. а виша сила поприма карактеристичне људске особине.Све наведене карактеристике предања са којима се ученици могу упознати након интерпретације конкретних уметничких садржаја буде пажњу и позивају на маштање. Свети Сава и два супарника. Помогао му бог и крсно име). Оно је најчешће једноепизодично. нису били довољно истражени ни коришћени. . Свети Сава и нерадна жена. ПРЕДАЊА Према међународној класификацији (1964) предања се деле на: 1) ЕТИОЛОШКА и ЕСХАТОЛОШКА Етиолошко предање је о пореклу појава у природи и друштву. предања ће обогатити сазнања и представе ученика о нашој народној прози. сиромах је постао богат). овакво представљање ликова доприноси реалистичности легендарне приче (у пару са ђаволом. понародњено. ЛЕГЕНДА Јавља се у више значења. бар у школској пракси. легендарне приче приближавају се категорији приповедака (Свети Сава и ђаво. ЛЕГЕНДАРНА ПРИЧА У нашој старијој фолклористици уобичајенији је термин легенда.обавезан сусрет човека са вишом силом (богом. Може бити спис о животу и делима светаца.место више силе заузимају и духовна лица или пустињаци.приповеда догађаје и износи људске поступке тако што их подвргава етичко-религиозном оцењивању. Павлу Кесаријском). Легендарне приче и предања представљају неисцрпан извор могућности за коришћење у настави. други сусрет представља процењивање моралних поступака у измењеном амбијенту (нпр. -п  о конструкцији и развијености сижејног склопа. Часним крстима. . ђаволом) није спутан страхом.у структури легендарне приче уобичајена су два сусрета човека са вишом силом. уопштено 71 . први представља искушавање човека (уз помоћ постављања задатака или питања који су проба његових моралних вредности. Права се мука не да сакрити. уз победу човека (као у причи Свети Сава и ђаво) она прераста преко пародије у шаљиву причу.х ронотоп (однос простора и времена) у легендарној причи је изграђен знатно чвршће но што је то случај у бајкама (сфера демонске моћи бива ограничена периодом од заласка до изласка сунца. апокрифно и хагиографско казивање у чију се веродостојност верује.а ко друговање са вишом силом прерасте у духовито надигравање са њом. паралелно понављање претходног искушења и реаговања доноси нову награду или казну. . настанку света. више му се даје. Прилог: материјал за ученике који се може поделити уз истраживачке задатке као припремни садржај и теоријска помоћ при проучавању легендарних прича и предања. а не вишу силу). биљака. као у предањима. а понекад временски оквир захвата и неколико година). Маштовито повезивање садржаја ових усмених прозних облика са другим народним приповеткама и ауторском прозом доприноси откривању чудесних светова који до сада. Заједно са легендарним причама са којима често чине комплементаран однос. по међународној класификацији народне прозе. њеном богатству као и непролазним вредностима које поседују. домаћи свеци (попут светог Саве). свети Сава представља човека. а композиционо припремају важност одговора – реаговања). небеских тела. Ко мање иште. Код Срба није много распрострањена као усмена прозна врста и чешће се појављује у стиху (легенде о св. анђелом. . Ђорђу. Карактеристике: . животиња. већ према заслузи. о настанку човекових особина. .

стварност у њима није апстрактна. 3) МИТСКА ИЛИ ДЕМОНОЛОШКА Ова предања су заснована на човековом веровању у натприродна бића (ђаволе. Смрт Милоша Обилића. а она постоји у међународној класификацији. Откуд човеку осамдесет година. Карактеристике: најчешће су једноепизодична. Кукавица . У науци о усменој књижевности најчешћи термин је скаска. То је кратко једноепизодично казивање о „пошљедњем времену“. У цара Тројана козје уши. Вук Караџић је ову врсту предања назвао Постање гдјекојих ствари. истинита и опипљива. Овом појму одговарао би Вуков термин Јунаци и коњи њихови (Тројан. те се и сам приповедач може сматрати јунаком. вампире. Марко Краљевић. Главна личност је увек јунак и око њега се ствара усмено-поетска биографија. у натприродним бићима која су јунаци предања има нечег нечастивог и сабласног. бића или особине: Зашто у људи није табан раван или Сврака и људски табан. Копање новца. завичају. Свети Сава и богати Гаван. износе се докази који доприносе веродостојности казиваног. 2) ИСТОРИЈСКА И КУЛТУРНОИСТОРИЈСКА Ова предања су нека врста усмене историје о јунацима и догађајима. казивање предања тече кроз субјективно доживљено пројектовање догађаја. О Јерини. Како је постала жаба.. Како је постала корњача. временски и просторно везано за стварност (Како су постале виле. страшном суду. често стравична. виле. територији и држави. дивове). реалистична и фантастична... али њихова функција није да изазову страву. Сребрни цар). Смрт цара Уроша.. Суђење. С јаком примесом узбуђења и страха приповедача и слушалаца казују се као веродостојан лични доживљај који често оставља видљиве последице. етички. Садрже доста елемената натприродног.). догађај се смешта у одређени амбијент (локализује се). предање је емоционално. која у лику јунака и у једном или више догађаја даје синтезу историјског периода у коме јунак стоји у средишту. 4) ЛЕГЕНДЕ И МИТОВИ О БОГОВИМА И ХЕРОЈИМА Вук Караџић у свом делу Живот и обичаји народа српскога није издвојио ову групу предања. Мора. Сибињанин Јанко. већ субјективна. 72 . Вук их је назвао Вјеровања у ствари којијех нема. паклу.тумачење настанка појаве. Есхатолошко предање је подврста етиолошког предања.

2. ЛОКАЛИЗОВАЊЕ КАО МЕТОДИЧКА РАДЊА

2.1. Локализовање одломака у читанци
Локализовање књижевних текстова (као целовитих дела или репрезентативних одломака)
представља значајну методичку радњу која показује свој пуни смисао приликом припремања
наставника и ученика за тумачење књижевних дела.
Како се у читанкама (које се могу назвати и хрестоматијом одабраних уметничких текстова,
предвиђених наставним програмом за одређени узраст) поред одабраних песама и краћих
прича налазе и одломци дужих приповедака, романа и драмских текстова, то се ова методичка
радња често намеће као неопходна за разумевање контекста дела, мада се, нарочито у основној
школи, поједини одломци све чешће тумаче и као самосвојне целине.
Проучавање ауторског контекста, жанровски, тематски и структурно блиских текстова,
доприноси бољем прихватању и разумевању новог дела које се чита, доживљава и тумачи.
Локализовање литерарних целина, а не само одломака, у надређене целине типа циклус романа,
збирка приповедне прозе, песничка збирка и сл. подстиче истраживачку радозналост ученика
и појављује се у улози мотивисања ученика за читање других дела истог аутора или сродне
литературе.
Многа су књижевна дела уз која, поступком ширег локализовања, ученици сазнају податке
из пишчевог породичног живота или се упознају са одређеним историјским околностима за
које се дело везује. Тако ова методичка радња ученике уводи у уметнички свет дела, указујући
на битне спољашње чиниоце који су подстакли аутора да напише конкретно књижевно дело.
Уз уважавање принципа економичности и довољности, аутобиографску грађу дела
требало би пажљиво и са мером уводити у наставу. Методички је погодније тзв. растресито
локализовање, што значи да се оно не обавља само у уводном делу часа обраде, или приликом
мотивисања ученика за читање, доживљавање и проучавање књижевноуметничког текста, већ
и у тренуцима кад ток интерпретације текста то захтева.
Текст у читанкама којим се локализује књижевно дело или његов одломак налази се најчешће
испред текста дела и дат је у обиму пасуса који се издваја и величином слова (у односу на
примарни текст). И различити одломци из секундарне литературе који следе након текста могу
се искористити (нарочито у средњошколским читанкама) у функцији локализовања. Понекад
и речи, протумачене уз текст, на маргинама читанке или у блоку који прати дело, доприносе
остварењу поменуте методичке радње.
Текст којим се дело локализује не сачињава се по одређеном моделу, већ може бити
различито осмишљен. Одређени видови локализовања (у овом раду) пропраћени су и
адекватним примерима из актуелних читанки за основну школу.
1. Локализовање помоћу занимљивости из живота писца нарочито је погодно за одломке
из научнопопуларних текстова, али се врши и онда кад ауторска биографија може допринети
бољем разумевању књижевног дела које се обрађује.
ПРИМЕР 1: Никола Тесла, велики светски научник, родио се 1856. године у селу Смиљану, у Лици
(данашња Хрватска). Потекао је из свештеничке породице (отац му је био православни свештеник).
Завршио је Високу техничку школу у Грацу (Аустрија). Године 1884. отишао је у Америку и тамо остао
све до своје смрти. Умро је у Њујорку, јануара 1943. Оно по чему је Тесла познат и значајан јесу његови

73

проналасци. Пријавио је око седамсто нових изума. Најзначајније откриће је наизменична струја која
се ствара у електричним централама, преноси се на даљину преко далековода и тако може да стигне до
сваког места на планети Земљи.
Пред тобом је одломак из књиге Моји изуми. У њему се Никола Тесла, чије је приповедање засновано
на аутобиографским чињеницама, сећа периода живота када се из родног села преселио у Госпић. Тада
је био приближно твог узраста.31
ПРИМЕР 2: Милутин Миланковић (1879–1958), математичар, физичар и астроном био је професор
небеске механике и теоријске физике на Београдском универзитету, члан и потпредседник САНУ.
Проучавао је утицај сунчеве радијације на глобалне климатске промене и астрономију (небеску
механику). Реформисао је Јулијански календар 1923. године. Поред значајних дела из физике и
астрономије написао је и збирку есеја Кроз васиону и векове, као и књигу Успомене, доживљаји и сећања.
Попут јунака романа Шешир професора Косте Вујића и овај наш чувени природњак и научник ишао је у
реалку. Прочитај одломак из књиге Успомене, доживљаји и сећања која говори о његовом гимназијском
животу и откривај у чему је лепота овог аутобиографског записа.32

2. Локализовање путем одломка из секундарне литературе, примерене узрасту, (одабране
књижевне критике или историје књижевности) помоћу којег се и писац и дело могу сврстати у
одређену епоху, а наглашавају се и позитивни (а понекад и негативни) естетски судови којима
се подстиче проблемски приступ проучавању одабраног дела. Оваквим поступањем ученици
се подстичу и на самостално проналажење и коришћење одговарајућих информација из
секундарне литературе, као и на читање целовитог текста.
ПРИМЕР 1: Да је данас још жив, Нушић можда својој књизи не би дао наслов Хајдуци, него Кад
сам био мали. Јер сам наслов – Хајдуци вама, данашњој деци и данашњим читаоцима Бранислава
Нушића, не говори много док књигу не прочитате од почетка до краја. Хајдука више нема код нас. Њих
је некада било у нашим крајевима када се друкчије живело. О хајдуцима нам је остало доста народних
песама из којих сазнајемо о њиховом јунаштву и подвизима /.../. Али Б. Нушић није хтео да нам прича
о тим људима. Хтео је нешто друго: да нам исприча оно што се догодило дечацима који су хтели да
постану хајдуци. Испричао нам је то са доста шале, јер је и он, као и ми који то данас читамо, видео у
доживљајима ових дечака доста смешног. Већ и сами њихови надимци су смешни, а смешно је и то што
хоће да се праве као да су одрасли...33
(Димитрије Вученов)
ПРИМЕР 2: Ово је једна од најпознатијих, најлепших и најразвијенијих епских песама о борбама
за ослобођење Србије. Сматра се да ју је испевао слепи гуслар Филип Вишњић, од кога ју је Вук и
забележио уз помоћ Лукијана Мушицког с пролећа 1815, боравећи у манастиру Шишатовцу. Ова песма
опева збивања која претходе Првом српском устанку. Није тачно установљено кад је Вишњић испевао
ову песму, да ли првих година устанка, док је још био у Босни, или 1809. по преласку у Србију. По неким
претпоставкама, учинио је то тек после 1813. пошто је прешао у Срем. Вишњић је историјске догађаје и
бројне личности дао песничким идејама и сликама, ликове уметничким карактеристикама и стилом, те
је поезија потпуно потиснула хроничарско казивање.34
(Нада Милошевић-Ђорђевић и Радмила Пешић, Народна књижевност)

3. Локализовање помоћу садржаја којим се објашњавају жанровске специфичности
текста, што утиче на разумевање текста и истицање његових посебности. Тиме се не намеће
теоријско дефинисање одређене књижевне врсте или другог књижевнотеоријског појма, већ се
проблематизује дата предметност упућивањем на уочавање извесних одступања у односу на
раније читана дела која ученици имају у искуству.
Видети: Љ. Бајић, З. Мркаљ, Читанка за 5. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2006, стр. 21.
Исто, стр. 40.
33
Исто, стр. 95.
34
Видети: Љ. Бајић, З. Мркаљ, Читанка за 8. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2007, стр. 8.
31
32

74

ПРИМЕР 1: Одломак из драме за децу Биберче преузет је из књиге Позоришне бајке аутора Љубише
Ђокића. Инспирацију за своје дело писац је нашао у народној бајци Биберче. За разлику од бајке у
којој нису посебно издвојена лица по улогама, у овом драмском тексту запажаш мноштво ликова:
Приповедач, Мајка, Биберче, Свадиша, Стогодан... Многи јунаци који се појављују у драми не постоје у
народној бајци. Писац драме Биберче није само драматизовао (прилагодио за извођење по улогама) текст
народне бајке, већ је, укључивши нове јунаке и оригиналне ситуације, створио сасвим нови текст.
Пажљиво читај народну бајку Биберче и одломак из истоименог драмског текста и откривај шта је
у оба дела заједничко.35
ПРИМЕР 2: Народне приче о животињама старије су од народних басана, а претпоставља се да су
старина бајке и старина народне приповетке о животињама приближно једнаке, само што припадају
различитим литерарним сензибилитетима. Између бајке и народне приче о животињама најважнија разлика
јесте у природи имагинације. У бајци преовлађује фантастичка, у приповеци о животињама приповедачка,
наративна имагинација. Разлика се може сагледати и у општем смислу, односно у поруци која сажима
значење усменог приповедања. Поруку басне представља поука која је дефинисанија и животнија.
Пажљиво читај текст приче која следи. При том прати певчево путовање, запажај са ким се све
певац сусреће и уочавај места у причи која су ти смешна.36

4. Локализовање путем упућивања на обједињујуће чиниоце интерпретације збирке
(песама или прича), најчешће ликове или мотиве.
ПРИМЕР: Са осамнаест других прича Дечак и пас чини збирку приповедне прозе под називом
Рани јади. Између корица ове књиге приче су повезане уз помоћ ликова Андреаса Сама и његових
родитеља, Едуарда и Марије Сам, сестре Ане, учитељице Риго и школских другова, као и помоћу сродне
тематике, која, претежно, обухвата Андреасове доживљаје и сећања на детињство. Прича Дечак и пас
има и једно необично својство. За разлику од других прича, један њен део приповеда пас Динго. Ова
посебност је истакнута у поднаслову Пас који говори. Динго прича о свом пореклу и болном искуству
свог горког пасјег живота. О себи каже: Ја сам, дакле, обичан пас и моја је судбина просечна. Оно што
ме у неку руку чини изузетним, то је моја способност да говорим. А до милости говора уздигла ме
љубав једног дечака, могао бих рећи несрећна љубав.
Одломак који следи објашњава како су се спријатељили и растали дечак Андреас Сам и пас
Динго.37

5. Локализовањем у функцији мотивисања за читање дела у читанци упућује се на
значајну појединост из тог дела која буди читалачку пажњу и уводи у фантазијски свет. У
методици је овакво поступање познато као уметничка локализација. Понекад се у ове сврхе
може послужити и одломцима из различитих ауторских записа или предговора и поговора
делу које пише сам писац.
ПРИМЕР 1: У једном од својих најбољих дела, у роману Двадесет хиљада миља под морем,
француски писац Жил Верн пошао је у сусрет научном открићу које ће тек пола века касније постати
стварност. У машти је саградио подморницу Наутилус и пустио да је кроз морске дубине води капетан
Немо. Наутилус се спустио и до Атлантиде, несталог континента који је, како су неки веровали, у давна
времена постојао у водама Атлантског океана.
Научници су порицали Атлантиду, али је људска машта могла да је оживи чак и да Атлантида није
постојала. Спреми се да упознаш земљу за коју су они сматрали да је могућа само у бајкама.38
ПРИМЕР 2: У предговору једне од збирки песама за децу Огрлица од грлица Добрица Ерић се овако
обратио својим читаоцима:
Децо, ево за вас најлепше огрлице на свету! Низао сам је 333 дана и 333 ноћи. Пре тога сам за вас
написао Вашар у Тополи и Славуј и сунце. Вашар нећу да вам препоручујем јер је он толико смешан да се
Видети: Љ. Бајић, З. Мркаљ, Читанка за 5. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2007, стр. 56.
Исто, стр. 204.
37
Исто, стр. 25.
38
Исто, стр. 62.
35
36

75

једном пре једно дете загрцнуло од смеха и једва су га повратили. /.../ Огрлица од грлица је најбоља огрлица
за децу од 3 до 103 године, само ја то нећу да вам кажем, да се ви после не бисте правили важни.
Сунце се већ пење на церић. Срдачно ваш... Добрица Ерић.39

6. Локализовање преко занимљивог тематско-мотивског избора који је послужио као
инспирација писцу.
ПРИМЕР 1: Према легенди, златно руно је употребљавао Зевс да помоћу њега узлети у небо. Један
становник Тесалије желео је да жртвује свог сина Фрикса да би измамио од Зевса кишу, јер је била
страховита суша. Фрикс је, да би избегао да буде жртва Овну Богу, украо руно и утекао са њим у Колхиду,
ван домашаја потере. Губитак руна изазвао је осећање зле среће, а једно поколење потом, Аргонаути,
отпловили су да га врате назад.
Тесалијског хероја Јасона, предводника Аргонаута, одгајио је мудри кентаур Хирон, код којег га је
сакрио отац Есон. Есону је брат Пелија отео тесалијски престо, те је отац склонио Јасона из Тесалије да
би га заштитио. Кад је одрастао, Јасон је тражио престо од стрица, што му је овај и обећао, под условом
да му из Колхиде донесе златно руно.40
ПРИМЕР 2: Писац Душан Радовић посебно је познат по делима за децу. За бројну дечју публику
он је написао своја најбоља дела, најлепше песме, приче и телевизијске серије, од којих генерације
обично памте збирку песама Поштована децо и серију На слово, на слово. Овим делима придружује се
и радио игра за децу Капетан Џон Пиплфокс. Инспирацију за њу писац је нашао у авантуристичком
животу гусара. Очекивало би се да су, у складу са уобичајеном представом о гусарима, они и овде
опасни и страшни пљачкаши трговачких бродова. Али, гусарски капетан Џон Пиплфокс и његови
пирати су необични и смешни морски разбојници. Уместо да су на мору, Џона Пиплфокса су за казну
пензионисали, а посаду су му искрцали на копно. Одузели су им гусарска знамења, заставе и оружје,
и уредно их сместили у музеј на чување. О томе шта се дешава кад овакви гусари одлуче да се боре са
седмоглавим чудовиштем и какав је исход њиховог подухвата говори одломак који следи.41

7. Локализовање књижевних текстова у животне околности у којима су настајали (нпр.
Вук Стефановић Караџић, Житије Ајдук Вељка Петровића, Доситеј, Живот и прикљученија).
ПРИМЕР: Хајдук Вељко Петровић, војвода крајински и командант неготински, један је од највећих
јунака из Првог српског устанка. О његовом животу написао је биографију (житије) Вук Караџић.
И сам учесник у устанку, Вук је Хајдук Вељка лично познавао, па је о њему приповедао занимљиво,
живописно, истинито.
Према Вуковом уметничком сведочењу, Вељко је био у свему изузетна личност. Отишао је у хајдуке
јер није могао да трпи да га бије господар коме је задоцнио да зготови вечеру. У јатацима је, тобоже
као обичан човек, пошао у најам да чува овце код неког човека, и противно хајдучком реду, тамо се
оженио. И касније, као хајдучки старешина, понашањем и поступцима ишао је мимо других, па се, иако
је по јунаштву потпуно заслужио, сам прогласио за господара. Користољубиве војводе, завидљивце
и клеветнике је презирао. Волео је јунаштво и са Турцима је ратовао другачије него остали: обично
је ударао на препад. Ни смрт му није била као код других устаника. Овај одломак из Житија Ајдук
Вељка Петровића говори о Вељковој одбрани Неготина и Крајине од Турака и његовој погибији 1813.
године.42

8. Локализовање уз корелацију наставе српског језика и књижевности са наставом
других предмета (историје, географије, музичке и ликовне културе).
ПРИМЕР 1: Роман Сеобе Милоша Црњанског обрађује живот и судбине панонских Срба у XVIII
веку. Радња романа се одиграва 1744. и 1745. године. Највећи део прве од укупно три књиге романа
Видети: Љ. Бајић, З. Мркаљ, Читанка за 5. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2007, стр. 144.
Видети: Љ. Бајић, З. Мркаљ, Читанка за 8. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2006, стр. 131.
41
Видети: Љ. Бајић, З. Мркаљ, Читанка за 5. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2007, стр. 79.
42
Исто, стр. 114.
39
40

76

З. Пријатељство са њим и његовим псом Дингом започето је у 5. Завод за уџбенике. Завод за уџбенике. И овог пута.48 10. пуковског писара. Београд. 47 Видети: Наташа Станковић-Шошо. 154. при обради спева Смрт Смаил-аге Ченгића). није необично да се уметничке чињенице разилазе с историјском истином. писци најчешће обрађују преломне догађаје из његове младости: бег из родитељског дома. који је бележио о кретању пука. разред основне школе. 45 Видети: Наташа Станковић-Шошо. стр. пролази кроз тешке душевне кризе. 153.посвећен је славонско-подунавском пуку под командом Вука Исаковича. трка коња. Срби бивају изложени страховитом погрому од стране Турака. 2008. З. па су били принуђени да под вођством патријарха Арсенија III Чарнојевића. а заузврат су им биле обећане верска и културна аутономија и друге повластице. Бајић. борба паса. 2007. на територији Угарске. О томе нам упечатљиво говори и следећи одломак. а на позив аустријског цара Леополда. борба с биковима и слично). године. напусте своја огњишта и потраже своје ново станиште са друге стране Саве и Дунава. замонашење и боравак у Светој гори. У методици се може расправљати и о појму унутрашње локализације који показује у којој мери су се објективне чињенице трансформисале у свет уметничког дела (нпр. Видети: Љ. Најпознатија је била битка на Грахову (1836). Мркаљ. Грађу за роман Црњански је пронашао у Мемоарима Симеона Пишчевића.43 ПРИМЕР 2: Срби су се као добровољци борили у редовима аустријске војске током Аустро-турског рата. о борбама у којима су учествовали и о другим важним догађајима. Читанка за 8. разреду причом Поход на Мјесец. ИК Klett. стр. Црногорци су намамили агу у Дробњаке и на Мљетичку га погубили 1840. За освету. стр. Видети: Љ. Читанка Чаролија речи. притиснут тешким сукобима са непријатељем и подређеним положајем у оквиру аустроугарске војске. стр. Локализовање у рецепцијском контексту (у вези са читалачким. Пред тобом је прича о једној таквој борби.47 ПРИМЕР 4: Надметање животиња и људи постоји одувек (нпр. одлазак у манастир. ПРИМЕР: Историјског Исмаил-агу Ченгића савременици су запамтили као јунака. као у Мажуранићевом спеву Смрт Смаил-аге Ченгића. Али са доласком на престо Марије Терезије. главног јунака ове приче. у књижевном делу тематизован историјски догађај. Читанка Чаролија речи. разреду. Ратујући за туђ рачун. његовим побратимом Петраком и дечаком Бајом започето је још у 5. 2007. У овом одломку настављаш дружење са Андијем и његовим вршњацима. Прихватили су обавезу да чувају и бране јужну границу Аустроугарске од упада Турака. С рајом је поступао праведно. гладијаторске игре. 202. а пре свега Арнаута. 125. ИК Klett. моралне дилеме и страхове. стр. Погледај уџбеник из историје за седми разред и подсети се чиме су узроковане Прва и Друга сеоба Срба и какве су њихове последице. Читанка за 8. али и животним искуством ученика) подстиче на компаративно проучавање књижевних текстова. Сети се текста Свети Сава Милоша Црњанског и упореди га са песмом Свети Сава Војислава Илића. 48 Исто. Поразом аустријске војске. Каква је била историјска судбина Срба у XVIII веку?44 9. заједно са својим командантом. ИК Klett. 43 44 77 . далеко од свог дома и новог завичаја. а Исмаил-ага је погубио неколико момака из куће тадашњег црногорског владике и песника Петра Петровића Његоша. 182. познајеш још од пре. 2006. ПРИМЕР 1: Андреаса Сама. У овој бици Црногорци су били поражени. Бајић. положај Срба се нагло погоршава. славонскоподунавски пук. Мркаљ. У време аустроугарске окупације Босне и Херцеговине приређиване су борбе бикова. разред основне школе.46 ПРИМЕР 3: Описујући живот Растка Немањића. а истакао се и у многим бојевима у првој половини XIX века. тј.45 ПРИМЕР 2: Познанство са деда Радом. стр. Бивају принуђени да учествују на ратиштима Европе. И када је. 128/129. Читанка Маштарија речи. 2006. Београд. 46 Видети: Наташа Станковић-Шошо. Баја се сећа детињства и приповеда о свом незаборавном деди.

Београд. Београд. Мркаљ. из старијих времена. један је од најзначајнијих српских средњовековних владара. Бајић. разред основне школе. Локализовање може бити везано и за жанровску класификацију хронолошког типа којом се упућује на шири корпус истородних текстова сродне тематике. Какав је живот на пустом острву. али и недаће носи. 67. Сцена која следи дешава се пошто Јања испрати нежељеног посетиоца. од кога ће пострадати. углавном се среће тип женидбе с препрекама.50 12. Мркаљ. није било.. син Стефана Дечанског. ПРИМЕР: Књижевно дело Бранка Ћопића сусрећеш од најранијег детињства. Присети се књига: Приче испод змајевих крила. 53 Исто. уколико је изостављен значајан средишњи део уметничког текста. Када је са дукатима. чије непостојање онемогућава правилну рецепцију дела. – Саживи се с оним што Робинсон чини. стр. 2007. Пред тобом је једно поглавље познатог Дефоовог романа названо Робинсон истражује своје острво. Уз Ћопићеве јунаке разумећеш и његову златну бајку о људима.. /. какве. 123.. Читанка за 5. ПРИМЕР: Јунак комедије Тврдица је трговац Кир Јања. стр. разред основне школе. од кад је света. Видети: Љ. Нема за женин шешир ни за жице за гитару своје кћери. какве лепоте. Јуначка женидба је уобичајена тема епске поезије и неопходна карика у обликовању јунакове епске биографије. Годинама не плаћа ни кућног слугу. 51 Исто. Кад је неки човек усамљеник. Локализовање одломка може бити почетно (уводно) и финално (завршно). Завод за уџбенике. 86. Позната су ти и друга Ћопићева дела. З. Лица која у њој учествују су Јања и његова жена Јуца.. Кад му у кућу дође општински бележник који од богатих грађана прикупља новац за доградњу варошке болнице. ПРИМЕР: Нема човека који није чуо за Робинсона Крусоа. Доживљаји Мачка Тоше. Причом Поход на Мјесец отвара се свет збирке Башта сљезове боје. У збирци ћеш упознати многе привлачне ликове који ће те учити да племенито поступаш. Локализовање текста у надређену целину проширује ученичка знања о ствараоцу и његовом опусу. али и његова размишљања и понашање. јунака истоименог романа писца Данијела Дефоа. Читанка за 8. Жали се на рђаво време и оскудицу. 52 Исто. стр. 49 50 78 .Ивану Мажуранићу историја је послужила као подстицај. – Замисли да се изненада нађеш на пустом острву након бродолома. 179. Како ћеш се сналазити и проводити усамљенички живот? – Шта мислиш да је најтеже са чим се мораш изборити?51 13. З. Његова претерана и смешна љубав према новцу испољава се као залуђеност. па им тепа и обећава да ће их чувати и множити. 2006. Понекад је неопходно извршити и средишње локализовање. – Уочавај како све што човек научи може у једном тренутку повољно да се искористи. Завод за уџбенике. сазнаћеш кад почнеш да се дружиш с овом књигом. инспирација за обликовање оригиналног књижевног света и уметничких истина. од самог погледа на њих расте му срце. којима ускраћује сваку жељу јер је шкртица.52 14. Подстицаће те да машташ и сањариш. стр. ПРИМЕР: Душан Стефан Немањић (1308–1355). као што су Доживљаји Николетине Бурсаћа и Орлови рано лете. Ослушни о чему они разговарају. Он има младу жену и одраслу кћер./53 Видети: Љ. Пред укућанима и светом претвара се да је сиромашан. за њега често знамо да кажемо да живи као Робинсон на пустом острву. Јања штеди на храни док се сва не уплесниви. /. стр. Бајић. Локализовање помоћу подстицајних питања којима се ученици упућују на самостално трагање за значајним везама између књижевности и стварности. Посебно ће те насмејати Јањин говор. Песма о његовој женидби не говори о стварном догађају из живота цара Душана. 48. Магареће године. Јања се и са њим погађа и стално одлаже да одреши кесу. Стално кука на неваљали свет. У песмама као што је ова./49 11.

одломак)54 Без обзира на велики значај ове методичке радње. као и развијање способности за коришћење грађе вануџбеничког избора којом се стечено знање употпуњује и простире и ван граница предмета српски језик и књижевност. што их чини свевременим. под којим је у језеру била аждаја. Јунак бајке пролази кроз многа места и насеља. просторног. поред значајних образовних циљева. понегде и младића а остатак је некадашњег прослављања бујне младости. монолози и дијалози јунака). време почетка соларне нове године и подмлађене нове природе у пролеће. Локализовање народних приповедака и предања Истраживачка гледишта у настави књижевности првенствено су усмерена на уметнички текст.“ (Вук Караџић. Ова методичка радња позната је у наставној методологији као локализовање уметничког текста.) Прочитајмо и локализујмо: „На Цвијети (а гдјешто и на Благовијест) ујутру поране дјевојке прије сунца на ранило на воду. а то је стицање ширих сазнања о прошлим временима и људима. Таквом „спољашњом перспективом“ снажи се унутрашњи приступ књижевноуметничком делу. примећује се да се у појединим читанкама и за основну и за средњу школу локализовање текста често изоставља. 2. па ондје ухвате коло те играју и пјевају различне пјесме. културолошког. „Радња је у бајци просторно (географски) неодређена и уопштена (делокализована). Истовремено се запажа просторна неодређеност басана. богаташима и Турцима. Тако се сазнаје по чијем су узору настали ликови попут Ере. Насрадин хоџе. а ни оне у којој убија аждају. Језеро у коме се аждаја појављује и град изнад њега нису означени посебним именима. Усмени стваралац коментарима испољава сопствени (и општеприхваћени) став. одломак) „Ранило је свечаност девојака. о значају и важности књижевноисторијског континуитета. заобилази и остваривање важних функционалних (практичних). Како локализовање подразумева осветљавање текста са временског. Зато управо процењујући и уопштавајући коментари откривају обичаје. веровања. ученицима ће бити занимљиво да бар оквирно сазнају када су настајали разноврсни прозни облици народне књижевности и како су се дуго чували у усменом наслеђу. новела и шаљивих прича. назоре и етичке принципе једне средине. Поступком делокализације истиче се њихова временска неодређеност. зашто су у народним причама чобани. 189. сиромаси. мудре девојке. Експлицитни нараторов суд (глас приповедача) преплиће се са проценом догађаја из унутрашње перспективе текста (искази.2. био-библиографског и историјско-рецепцијског становишта. стр. 54 55 79 . широке су могућности и за локализовање народних приповедака и предања. развојног.15. Мада се већина дела усмене књижевности опире локализовању. друштвеног. Етнографски списи. Не помиње се име земље (државе) у којој царевић живи. То су.55 Њихов свет управо мимо календарског Исто. Локализовање се може вршити и преко тумачења непознате или мање познате речи или појма. али се ниједном од њих не помиње властито име: Идући тако од села до села и од града до града најпосле дође у друго царство и царев град. по природи. ПРИМЕР: (Уз народну лирску песму На Цвијети на ранилу. Тиме се. шаљивџије и пустињаци увек у интелектуалној предности над царевима. делокализовани текстови. ко су били записивачи ових уметничких остварења и како су поједини записи нашли своје место у врхунским збиркама народних приповедака. посебно када се заплет и расплет заснивају на одступањима од моралног кодекса. бајки. мада је неопходно да се она повремено шире и на вантекстовне околности.“ (Српски митолошки речник. Помоћу ширег (спољашњег) уметничког локализовања текстова ученици се упознају са друштвеним околностима и историјском перспективом времена у којем су народне приповетке настајале.

Београд. или: један (град). а затим. а нарочито православно-српским. 83. па и у нашој. прво ужег појма. доскочио Метерниковој цензури која је забрањивала било какво објављивање садржаја са националним обележјем. нека (планина)./ Временска неодређеност чини бајку свевременом. 1985. 531. око кога се ствара циклус. Носилац етничких. Ови подаци упућују на закључак да је само приповедање (односно настанак) ове приче из времена пре 17. уједно./ Догађаји у бајци су и временски неодређени. Приповијетке. Пошто у бајци није прецизирано место радње. неко (царство). уколико на часу не дође до разматрања следећег питања: Како тумачите чињеницу да Турчин и Туркиња сами обрађују њиву. То. оно у просторном и географском смислу постаје лако покретљиво и универзално. на пример уз тумачење народне новеле са шаљивом тематиком Еро са онога свијета истакне да су Турци сами своје земљишне поседе обрађивали до 17. а у вези са поступком локализовања. њихова привидна измерљивост и одређеност према доживљеном времену чине динамичан хронотоп и сиже бајке. националних и социјалних одлика. уз истицање интернационалних мотива који се јављају у књижевности многих народа. управо објављивањем кратких прича о Ери и његовим згодама. Скраћен назив. Приповијетке I/208). ширег подручја преко североисточне Босне. трговаца. /. Упућивање ученика на коришћење одабране секундарне литературе може имати значајну улогу када је у питању сврсисходност локализовања као методичког поступања.“ Видети: Методички приступ народној бајци „Аждаја и царев син“. Народна књижевност. кадија пресудио да „су се поболе саме“. 80 . На пример. целокупног Старог Влаха (између Ужица.“ У: Радмила Пешић. кадија. Ерцови. сви махом пореклом из Херцеговине и Црне Горе.. Фигуре. 57 Та неодређеност остварује се избегавањем посебних (властитих) имена за географске појмове и употребом неодређених заменица: неки (град). у сагледавање стварности у којој се победа над противником добија само умом и жилавом упорношћу. Осуђен на смрт. Еро негира тумачењем да он није ага те да не седи „у суду као остале аге“ (Ђенић. јер се у бајкама не помињу историјски догађаји.. 1999. изјавио: „Помажем ти спрдати. господару!“ (Врчевић. Нада Милошевић-Ђорђевић. Ера је један од најпознатијих довитљиваца народне приповетке. 1997. Календарско време не постоји у бајкама.“ У: Ж. бесконачност и неограниченост просторно-временских категорија. кад је једна од кадијиних крава убола његову. и то по жељи и склоности слушаочеве односно читаочеве маште. То значи да се радња и догађаји у бајкама могу локализовати и селити у било који крај света. стр. подређено ономе што је у сваком од њих јединствено и непоновљиво. Милија Николић. обично грађанске. века. с нијансом подругљивости. а Ерин поступак надигравања и надмудривања може постати и предмет осуде јер. За разумевање Ериних поступања. може доћи уколико наставник као релевантан податак. Или.. века. ученик може закључити да Еро отима од не баш имућних. Јерци). Београд. да лаже. изриче своју последњу жељу – да умре од старости (Врчевић. Београд. 21). али не и као самостални радници на земљи. али опет са значењем неког и непознатог града. може бити релевантан и податак да је Вук Караџић. јер је у претходној истоветној ситуацији. Лима и планине Романије) и југоисточне Босне. потврђује агине покуде својој пшеници – да би на агину запрепашћеност што иде против самог себе. За јунака бајке нема просторних и временских граница. Инсистирање на локализовању поменутих жанрова може сузити схватање смисла ових усмених прозних облика и отежати разумевање њихових универзалних порука.времена и познатог простора добија у поетској вредности. ствара могућност приповедачу да повезује појмове и значења. 56 „Лишавање времена и простора историјске локализације. Најтипичнији представници су становници Старог Влаха. Женет. године и векови. Агину изјаву. у: Методика наставе српског језика и књижевности. других етничких група. за становнике Херцеговине. Ређе је жртва подвале.. /. стр.56 До извесних различитости од поменутих гледишта. што ученику и не мора бити битно. На основу понуђеног записа из књиге Народна књижевност ученик успешно сврстава приче о Ери као типском јунаку у одређени друштвено-историјски контекст. Ера спречава кадију да гледа у „ћитап“ кад је његова крава убола кадијину. а кратко упознавање са одабраним причама у којима Еро испољава одређене особине доприноси јачању мотивације за проучавање ширег корпуса народних прича у којима је управо овај јунак главни актер збивања. 57 „Ере (Хере. без свести о историјским приликама које су биле актуелне у време настанка ове приче. а да се након турско-аустријског рата (1593–1606) они јављају као искључиви земљопоседници . Далекосежан хумор његових речи и изабраних ситуација често прераста у друштвену сатиру. само зато што су Турци. Једино знамо да су текли у прошлости (замишљени су у том временском смеру). која се заснива на његовом непознавању варошке средине. у другој причи. па се на неуку и наивну каду гледа са већом сажаљивошћу. али је непознато у коме прошлом добу. духовит и несаломљив борац против Турака. без туђе помоћи? Најчешћи одговори подразумевају да је реч о сиромашним Турцима. I/232). пожељно је нагласити да је све оно што је у приповеткама одређеног жанра сродно или заједничко у естетском смислу. стр. услед миграција. а у прилог локализовању. 82.

153. јесте њена историчност (у погледу чувања имена актера и у веродостојности догађаја који се саопштава). Београд. 216. 110. Народна књижевност. забрањеног дозвољеном. Поетика усмених прозних облика. „Историчност ратничко-патријархалне анегдоте наглашена је тиме што се она увек односи на одређено. награде казни. снахе и свекрве. стр. припише другом лицу. избор С. У овој усменој прозној врсти расуто је мноштво израза. Критика надмених варошана или неуких сељана постаје елемент комичног у тренутку кад долази до рушења хијерархије и до поремећаја вредности у класичној патријархалној породици. 1975. Са ставом који према приповедачу и причи заузимају приповедач и публика. Поред ширег локализовања које саображава указивање на историјске чињенице. друштвене околности и остале податке ван света уметничког дела. од извесне занимљивости може бити и податак да је Вук Караџић у Српском рјечнику имао сталну потребу да на неки начин локализује личност или појам који објашњава. Локализовање се као методичка радња може вршити и у зависности од намене усмене варијанте у којој један исти простор може бити конкретан или апстрактан. легендарне приче и предања о Светом Сави и Марку Краљевићу). већ се непосредније вежу за одређене личности и представљају истинити догађај. зле жене и страшљивог мужа тек онда кад постану смештени у конкретну културну и друштвену средину изазивају смех. 60  Види: Вук Врчевић.“61 Иако се сматра да она збиља осликава истинити догађај и јунака. завист. Латковић. стр. релевантне за тај уметнички свет. Снежана Самарџија. супротстављање врлине пороку. различите комичне ситуације неспоразума или несклада у понашању. једна од битних карактеристика по којима се анегдота разликује од других врста народног стваралаштва. 61 В. Кад је у питању локализовање народних приповедака и предања. Најчешће је потребно извршити двоструко локализовање. Српске народне приповијетке. бр. 236. она мора добити локалну обраду..59 Неки записивачи (међу њима и Вук Врчевић) имали су потребу да међу својим „понајвише кратким и шаљивим“ причама издвоје оне које нису уопштене. хумор у народној причи достиже уметнички ниво. 69. типизиран или прецизно локализован. те се локализовање уметничког садржаја може вршити и са друштвено-историјског полазишта. те да се поступак јунака. Марка Краљевића. Видети: Шаљиве народне приче. породични односи зета и таште. уже (унутрашње) локализовање представља смештање књижевног текста у надређену литерарну целину. здравица. Београд. повезан је и избор догађаја. У поступку локализовања ученицима може бити занимљиво да запазе средину из које потиче јунак анегдоте. бр. стр. Исто се односи и на проблем супротстављености села и града. Уз грађење поетске биографије Милоша Обилића. стр. Тако се запажа да су варијанте једне теме „максимално локализоване. пословица. а не платио и Никшићи и Црногорци.60 Када је реч о ратничко-патријархалној анегдоти. или да мотиве широке распрострањености вежу за типске јунаке. 1997. то ипак не искључује могућност да се овај усмени прозни облик одвоји од првобитног актера анегдоте. Вратио дуг. обрта. клетви. једнодимензионалан или конкретизован. чему често доприноси и локална обојеност анегдоте у лексичком погледу. овог пута као мотив. али такво поступање није од приоритетног значаја за тумачење посебности и естетских вредности овог жанра народне прозе. 58 59 81 . Самарџија. 1868.58 Иако интернационално обрађени. могу обликовати у шаљиву приповетку у било којој средини. стр.Упркос чињеници да се универзалне људске особине: глупост. Тек подигнут на ниво одређених социјалних и етничких односа. стр. чиме се постиже извесна пластичност. Ученицима се тако омогућује да поуздано уочавају однос између историјске и уметничке истине (нпр. 140. Такав сличан коментар стоји испод приче Залуду као Петроније на Брајићима. понајвише кратке и шаљиве. 210. 5–18. и бр. 95.. грамзивост. јер су повезане са друштвеним односима једне средине“. Београд. да би у одређеној средини тема била прихвађена. поименично назначено лице. Београд.

Београд. код додола даће податке о народној песми. По приповеци Међедовић види се да је Подруговић збиља разумевао. већ из радозналости. 134–135. ова прича не сматра делом ауторске књижевности? Даровитост Тешана Подруговића огледа се у начину на који приповедач твори причу. /.. али се притом нигда није смијао. преко лика главног јунака који се апсурдно претвара у своју супротност. доцније. не знам је ли био што старији од 40 година. Уз податке о манастирима и тврђавама надовезаће се готово увек Вуково „онде приповиједају“. истовремено историјом и легендом.. али га не користи. 82 .62 Српски рјечник и Живот и обичаји народа српскогa тако постају незаобилазне књиге на које се ученици упућују у циљу ширења сопствених сазнања о народним приповеткама и предањима и на лексичком и на семантичком нивоу./ Уз реч кмет Вук ће описати тешко стање босанских Срба. Он је знао још најмање с т о јуначкијех пјесама. прошло и садашње.. Стварање чудесних ликова и догађаја. њихова смисленост или апсурдност развија се. Ученике упућујемо на запис о Подруговићу и задајемо следеће задатке за истраживачко читање: Пажљиво прочитајте народну приповетку Међедовић. а особито од којекаквијех приморскијех и босанскијех и херцеговачкијех хајдука и четобаша. између осталог и о Тешану Подруговићу63. међу којима се налазе и одломци заборављених. Али не оно што о њима зна Вук. као хајдук.. он оживљава време. Стојану Јанковићу и другима. Марку Краљевићу. Никога ја до данас нијесам нашао да онако пјесме зна као он што је знао. по узору на Марка Краљевића. кнез ће му бити повод да говори о управи под Турцима и. Иако се понекад зна од кога су поједине народне приче записане (као у овом случају) оне се не могу сматрати делима ауторске књижевности зато што су преузете из усменог наслеђа. већ га одговара од поласка. незаписаних песама. Вуков запис о Подруговићу у којем стоји да је овај народни певач „врло радо којешта весело и шаљиво приповједао“ истиче изузетне способности и таленат. п о д р у г о г а човјека. и. О српској народној поезији. без обзира на белешку о приповедачу. односно критичка историја. Београд.“ Видети: Вук Караџић. дотле постоји податак да је Караџић народну приповетку Међедовић записао управо од Тешана Подруговића. Историја српске књижевности. него само казивао) пјесме разумјевао и осјећао. она остаје у шуми да живи са њим. јер је он. поштен човјек. но само оно што се у народу зна о овим личностима. И Вук приповеда.. 63 „Он се по оцу звао Гавриловић. За ученике првог разреда средње школе може бити занимљив податак где се појављује запис о Вуковим певачима. 1964.. Међедовић не иде међу људе да би открио неку тајну. Он прави најбоље оружје. него је све био мало као намрштен. књига прва. истовремено историјским и легендарним. Много карактеристичних података о земљи и народу наћи ће се у Српском рјечнику: само свињарске трговце су првобитно звали газда. оженио принцезу или стекао богатство. Његова је свака пјесма била добра. Високог Стевана.Стојана Јанковића. 1985. У којим деловима записа о Тешану Подруговићу Вук назначава његове изузетне способности и таленат? Обележите и протумачите делове приповетке којима се потврђује да је Тешан „врло радо којешта весело и шаљиво приповједао“. тј. у Тешановој интерпретацији. Романтизам. 62 „Читаћемо у Вуковом речнику и о Милошу Обилићу. Био је паметан. нађем у Карловцима (у Сријему) у највећем сиромаштву. осећао и мислио шта говори јер је била потребна изузетна вештина да се изокренути свет Међедовића уобличи у целовиту и заокружену композициону целину. 103–105. већ га баца и бежи пред јачим од себе итд. медвед је брижан и пажљив отац који не тера свог сина у свет. Зашто се. за доба Карађорђа и Милоша. Кад сам ја од њега песме преписивао. а гостионица манастирска соба у којој гости спавају. Уместо да медвед као фантастично биће отме девојку са села. грађанин је у Вуково доба био становник тврђаве. врло је радо којешта весело и шаљиво приповједао. Она је утолико већа што је Вук дело искитио стотинама и хиљадама одабраних народних стихова. Вук оживљава време на које нас ове личности упућују. Кратком и занимљивом анегдотом. некад и портретом. Високом Стевану. што Српском рјечнику даје посебну књижевну вредност. све оваквијех као што су ове које сам од њега преписао. па су га Подругом и Подруговићем зато прозвали што је био врло велики. Ја га у почетку 1815. Од почетне до завршне реченице у причи изокрећу се очекивана жанровска одређења бајке. и мислио је шта говори. стр. стр. Издвојте и посебно образложите оне делове приче у којима запажате приповедачеву даровитост. (особито како није пјевао.“ Видети: Миодраг Поповић. Док се за многе усмене прозне облике не зна ко их је осмислио и пренео Вуку или његовим записивачима.

вероватно са образложењем да је и насловна синтагма довољно изазовна и подстицајна да ученик приступи читању понуђеног одломка. а тиче се корпуса прича о Насрадину хоџи из збирке преведених текстова о овом јунаку. На звезданим друмовима. Локализовање усмених прозних облика упућивањем на секундарну литературу може се приказати и на начин који је приказан у књизи Наставна теорија и пракса 1. типским јунаком). у функцији овог текста не схвата се као изненадна потреба приповедача да догађај учини аутентичним. Како се прича прекида баш у тренутку кад чобанин добија немушти језик од змијског цара. Ученици се на овај начин припремају да током интерпретације стваралачки примене своја знања о књижевности. сезонски радови у пољу и на њиви. тако се и у Међедовићу веродостојност казивања шири на конкретне локалитете преко временских одредница пројектованих на читаве слике Међедовићевог кретања: амбијент. Изостало је и уводно и завршно мотивисање ученика за читање ове бајке. у народној приповеци Међедовић. Оно се може поступно и делимично укључивати и у друге наставне радње. радних околности на часу. стр. са једином намером да финална формула („И на част вам лаж!“) затекне неспремнима и слушаоце и јунаке приче. те се оно остварује махом током непосредне припреме за рад на тексту. Поштовање неодређености током приповедања све до последње епизоде. Завршно локализовање може да се остварује након изражајног и интерпретативног читања. уже или унутрашње локализовање које се остварује и ситуирањем одломка у изворну литерарну целину биће афирмативно и у функцији мотивисања ученика и онда када прати одабране одломке текстова у читанкама. конкретизовати и употпунити. Током тумачења могућно је те почетне поступке актуализовати. 2008. ИК Klett. и појаву типског јунака чудесне снаге и натприродних моћи и смисленост сврставања збивања у овој причи на одређену локацију. или се могу довести у међусобну везу на други начин (тематиком. односно уочи изражајног читања. Тако се низ чудесних и фантастичних збивања распрскава у кулминационој тачки истине која анулира. са потребом да се слушалац нечему научи или на нешто упозори. после објављивања доживљаја ученика. приповетку представи као трајну културну заоставштину једног народа. што зависи од посебности дела. већ што ће им се представити следећа запажања и захтеви: 64 65 Видети: Зона Мркаљ. стр. Београд. читанка за 8. Наставна теорија и пракса 1. 83 . 265. 1979. мотивима.а на њихов писани облик утицала је и вештина записивача да верно. већ да се заинтересују и за читање других дела која припадају одређеном жанру. али и да свеобухватно истакну и протумаче естетску улогу у доживљавању и тумачењу народних приповедака и предања. у завршници тумачења или након њега. који је сачинио Стеван Сремац. али и од читалачких навика и интересовања ученика. између осталог. У некадашњој читанци за осми разред основне школе Петра Гудеља дат је одломак из народне бајке Немушти језик65. ваљало је извршити финално локализовање садржаја не тако што ће се ученицима препричати у назнакама даљи ток приче. Београд. Завршно (финално) локализовање садржи обавештење о садржају који следи. уколико одломак не обухвата и завршетак дела. 85–87. у духу народног језика. Како су приповетке и предања махом краћи текстови. годишња доба. већ као успели покушај да се позивањем на одређену локацију слушалац све до завршне реченице у приповедању одржи у заблуди да је „тако нешто“ збиља могло бити. Уводним локализовањем ученици се обавештавају о садржају који претходи одломку. Петар Гудељ. Најзначајније податке пожељно је саопштити пре читања приповедака. Тим одломцима се ученици подстичу не само да прочитају дела у целини. разред ОШ. Занимљиво је директно означавање локалитета – Дубровник и врх Чемерна.64 Понуђени пример наставног поступања упућује на то да локализовање не мора бити посебна и монолитна методичка радња у којој се континуирано излажу сви битни подаци. Као што се у предањима позива на доказ који потврђује њихову истинитост. и то приликом мотивисања за читање.

онда читанке као хрестоматије најбољих текстова или њихових сегмената могу постојати и без потребе за посебним локализовањем. требало да имају у виду овај податак. у вези са читалачким искуствима ученика. одредити место народне приповетке у оквиру жанра. У вези са тим. пракса показује другачије коришћење читанком и одабраним деловима текстова. једнаког за целу средњошколску популацију. Локализовање текстова усмених прозних облика остварује се и у рецепцијском контексту. У средњошколским читанкама одломци су углавном присутни као делови познатих целина. видећете колико је било тешко искористити на прави начин тај необични дар и сазнаћете зашто је чобанину био угрожен чак и живот. тј. на одлике романтизма као књижевног правца коме је припадао и Вук Караџић итд. а не само као приказани одломак. а свој рад вреднују као смислен и користан стваралачки напор. упутити ученике на одређене историјске околности (ако су битне). Уочићете и делове текста у којима се ова бајка елементима хумора приближава шаљивој народној причи. У средњим стручним или трогодишњим школама одабрани одломци често представљају једину обавезну лектиру (и школску и домаћу) те би аутори уџбеника.Читајући ову народну бајку у целини. да се оно обрађује у целини. јер ученици уносе у наставу пређашње читалачке доживљаје као афирмисане наставне садржаје. (Скраћивање дужих текстова потиче од неопходности да се економише обимом и ценом читанке. Ако одломке сагледавамо као приручне текстове који су довољно репрезентативни за језичкостилску сачињеност књижевног дела и погодни за увид у стваралачко поступање приповедача или писца. Подразумева се да су ученици прочитали дело. Издвојте те елементе и образложите их са моралног становишта. Из таквог искуства се црпу мотиви за унутрашње подстицање. открићете да ли је чобанин сачувао тајну немуштог језика. 84 . пожељно је извршити локализовање одломака (и уводно и завршно). указати на шири корпус из којег је прича преузета. Уметнички доживљаји који прате читање и тумачење народних приповедака и предања представљају снажне поводе за свако ново читање и сазнавање и за континуитет у раду ученика.) Међутим.

маште којом се преноси у уметнички свет књижевности. чиме се избегава учење напамет.одређивање различитих форми приповедања (нарација.издвајање мотива у књижевном тексту. анализира композицију текста или његов идејни слој могу се. . Постојање азбучника писаца. његовог система асоцијација. Познато је да програми рада српског језика и књижевности у основној школи садрже.утврђивање хронолошког редоследа догађаја. . као делови испред одломака из књижевних дела или текстова датих у целини. У том смислу. . у зависности од читалачке рецепције. . . тест из књижевности може да садржи: -о  дређивање књижевних родова и врста и њихових одлика на основу одломака. Ученици се у читанкама упућују на постепено усвајање тих појмова. којима ученик износи свој суд о књижевном делу.повезивање наслова књижевних дела и њихових аутора. тумачење непознатих речи и израза. кроз рад на конкретним примерима из књижевног дела. тумачи поступке јунака.3. такође су садржаји који се могу тестирати. . описивање. ликова. да ли су запамтили садржаје из историје и теорије књижевности предвиђене за одређени разред? На ова и слична питања покушаћемо да одговоримо. епика и драма). индекс појмова. а описно образлагање доприноси избегавању усвајања сувопарних дефиниција.препознавање језичкостилских средстава. сви узети као тачни. у назнакама се истичу особености појединих књижевних праваца или поетике писца.разликовање типова књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност). карактеристичних ситуација. Шта се онда тестом из области књижевности може тестирати? Каква форма задатка је погодна за ту врсту провере знања? Да ли је важно ученике проверавати у томе колико су научили одређене књижевнотеоријске чињенице. те је испитивање овог садржаја путем теста захтевније за оцењивање. . . Такозвани одговори отвореног типа. поред побројаних књижевних и осталих текстова. .одређивање особина јунака књижевног дела.истицање важних биобиблиографских података о значајним писцима. и многе књижевнотеоријске и тзв. адекватан избор из секундарне литературе. а да су текстови груписани у књижевне родове којима припадају (лирика. искуства младог читаоца.разликовање аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делу. указује се на важне појединости из живота писаца. могу се поуздано испитивати и оцењивати путем теста. дијалог. монолог).разумевање порука текста.одређивање тематског круга (циклуса) коме припада одређена епска песма. -о  дређивање културноисторијских и биографских чињеница које су утицале на дело или су његова тема. Знања из књижевности често су много мање ухватљива и опипљива. како су то потврдили дугогодишња наставна пракса и многа такмичења из области језика и језичке културе. систематизационе целине итд. . функционалне појмове. Уводни коментари аутора читанки. ИСПИТИВАЊЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПУТЕМ ТЕСТА Ученичка знања из граматике и правописа. . Тако се успоставља веза и са одређеним историјским тренутком. у функцији су локализовања текста или мотивисања ученика. 85 .

Оно што се у задатку тражи и очекује да ученик реши. повеже појмове који се траже и сл. одабраног одломка из текста. . Задатке у тесту је потребно рангирати по тежини. Задаци допуњавања – имају облик незавршених или непотпуних реченица које треба допунити дописујући једну реч. нити сваки задатак мора да носи само по један бод. По свом општем изгледу задаци који се користе у тестовима могу бити отвореног и затвореног типа. Код задатака овог другог типа неопходно је унапред издвојити све критеријуме по којима ће се ученичко образложење оцењивати. Међу њима се разликују: 1. Приликом склапања теста мора се водити рачуна о њиховој пропорционалној заступљености. Задаци алтернативног (двоструког) избора – представљају тврдње за које ученик треба да одреди да ли су тачне или не.. јер у том случају тачан одговор може бити и ствар среће. или се ради о систематизацији ширег градива. 2. неколико речи или број. како организује и уопштава. погрешне одговоре. Сваки задатак мора да буде јасно постављен. предвидети тзв. Пожељно је избегавати задатке на које се одговара само потврдно или одрично.. онда је важно да тест од нпр. фабула. већ да тестирају право знање. три или четири). Ометачи не смеју бити ни банални. међу којима се ученик опредељује за онај који је тачан (или више њих). али је важно да ученик унапред зна који задатак носи колико бодова. ометаче. лик. Начини на које се обликују задаци у једном тесту директно зависе од врсте теста и његове намене. важно је да буду квалитетно осмишљени. Мада нису нарочито погодни за укључивање у целовит тест у којем ће преовладавати задаци затвореног типа. Инструкција за решавање задатка не сме бити сложенија од самог задатка. а 3 бода сложени захтеви. који немају задатак да заварају ученика који зна градиво. процењује дужину одговора. Значајно је и самерити шта се тестом испитује и у које сврхе. неопходно је тачно нагласити колико их је (два..у очавање битних елемената књижевног текста и њихове међусобне повезаности: тема. или бира међу понуђенима. Да би наставник путем теста ваљано испитао ученичка знања из књижевности. потребно је да дефинише наставне циљеве које жели да оствари оваквим испитивањем. У ту сврху неопходно је предвидети и тзв. заокружи га. да ли уочава узрочно-последичне односе. претходно их увежбавати. При формулисању таквих задатака важно је избећи двоструку негацију у једном тврђењу јер оваква формулација збуњује (па се тако не тестира само ученичко 86 . на оне лаке. Управо они омогућују наставнику да провери да ли је ученик схватио суштину.препознавање и именовање врсте стиха. такве задатке треба постављати ученицима и наравно. Тест не мора увек имати десет или двадесет задатака.. Задаци затвореног типа траже прецизне одговоре.. али и да обрати пажњу на начин на који ће формулисати задатке. да ли је реч о једној обрађеној наставној области. издваја битно од небитног. или да га збуне. било да их ученик сам даје. како организује податке. а не стварног знања. Ученик треба са лакоћом да препозна где да упише одговор. средње тешке и веома сложене. кључне речи које одговор мора да садржи. очигледни или незанимљиви. време и место радње. Ако се као критеријум узме полазиште да сви ученици треба да реше минимум 51% од укупних захтева за оцену (довољан) 2. Понуђени одговори. неопходно је да се налази пре примера. И ови показатељи утичу на формулисање задатака и њихово уклапање у тест. а њима се никако не тестира интелигенција ученика. У том случају 6 бодова би носили средње тешки задаци. 20 бодова садржи 11 које је могуће да освоје сви ученици. Уколико у задатку има више тачних одговора. Најпознатији типови отворених задатака су кратак одговор (погодан за тестирање) и задаци есејског типа.

У овим задацима од ученика се тражи да означе одговор (заокружи. Веома је важно самерити тежину задатка и спрам тога шта све ученик мора да покаже као предзнање да би могао да одговори тачно на понуђени задатак. те се понекад наводе и дужи одломци из уметничких текстова. значају и сл. редоследу догађања. повезивање назива књижевних дела и њихових аутора. У уводном делу задатка прецизира се на шта се подаци у појединим низовима односе и наведен је критеријум по којем их треба спарити. а такође ће и проценити колико је времена потребно ученику одређеног узраста да задатак реши. Задаци спаривања (здруживања) – представљају тип задатака код којих се тражи повезивање података који су дати у два или више низова. ако се једним задатком испитује нпр. 87 . Задаци сређивања – у њима се тражи да се понуђени одговори среде према неком критеријуму. 4. прецртај). већ и интелигенција). 5. Ово нарочито ваља имати у виду када се тестом испитује књижевност. Задаци вишеструког избора – веома су чести и ту ученици бирају један или више одговора од неколико који су им понуђени.знање. Такође. У инструкцију се уноси прецизан захтев на шта се одговори односе и наведен је критеријум према коме се бира тачан одговор. Већ је речено да је код ових задатака велика вероватноћа да ученик погоди тачан одговор. Сви подаци се односе на исту материју и међусобно су повезани. при оцењивању се не могу одузимати бодови ако је ученик погрешио у коришћењу правописног правила. 3. Наставник ће уз сваки задатак који припрема одредити и кључ за оцењивање тог задатка. Сређивати се може по величини. подвуци.

3. На основу понуђеног текста откриј о ком је књижевном јунаку реч. 4. Бранко Радичевић и Добрица Ерић ______ 3. прерушен. Војислав Илић и Стеван Сремац ______ Повежи писце и дела тако што ћеш број који се налази испред имена писца. 1. написати на линији испред назива његовог дела. крене са сватовима како би се ујаку нашао у невољи и као 3.Примери задатака из књижевности: 1. 1. царев заточник реши тешке задатке и на крају за свога ујака освоји девојку Роксанду. г) Тијо ноћи је народна успаванка. Мирослав Антић 88 . (име писца) по свом основном занимању био је ___________________. Да ли је постојала могућност да се сретну. односно да ли су били савременици (упиши ДА или НЕ): 5. ______________________________. Јован Дучић ___ Аска и вук 6. Имена два писца су сувишна. Десанка Максимовић ___ Поље 5. па његово име упиши на линији: Сестрић. Милан Ракић ___ Хајдуци 4. Бранислав Нушић 6. 2 б) Дучићевa песма Село је родољубива песма. Подвуци име једног јунака који није из приче Поход на Мјесец Бранка Ћопића. ______________________________ (име књижевног јунака) Допуни следећи текст: Аутор песме Ала је леп овај свет. Иво Андрић ___ Плави чуперак 2. в) Вашар у Тополи Добрице Ерића је поема. Петрак Баја Ниџа Чеда Раде Заокружи слова испред две тачне тврдње: а) Песма Вила зида град је народна лирска песма. Родио се у _____ веку. Алекса Шантић и Стеван Раичковић ______ 2.

. те овамо те онамо док утече зец у једну рекавицу. запамти? Љубав је крхкија од стакла. Житије Ајдук Вељка Петровића) _____________________________ Напиши на линији назив стилске фигуре коју препознајеш: 8. За њу је потребно много стрпљења. _____________________________ б) Кад се војска турска прикупи у Видин. Пролазим непознатим градом као раскошним туђим воћњаком.. и срећно и узбије натраг. (Вук Караџић. ________________________________________ . скочи зец иза грма а он за њим. Једном најстарији син пође у лов.. те пређу преко Тимока. па како изиђе из града. стрепње и страха.. онда се дигну неколике иљаде турски коњика. Стакларева љубав) 10. (Гроздана Олујић. 89 . (Аждаја и царев син) 7. много нежности. но Вељко и дочека око Буковче. Љубав је крхкија од стакла: а) зато што је несигурна и краткотрајна б) зато што само стрпљиви људи могу да воле в) зато што тражи посебну пажњу и оданост г) зато што је пуна сумње. Попуни табелу као што је започето: Назив дела Прва бразда 9.Упиши називе књижевних врста којима припадају следећи текстови: а) Био један цар па имао три сина. само да виде како је. Књижевни род епика Тврдица Домовина Урош и Мрњавчевићи Књижевна врста комедија лирика епска песма Пажљиво прочитај следећи одломак па размисли зашто се каже да је љубав крхкија од стакла: – Бићеш увек са мном? И волећеш ме вечно? – Док ме не удариш или не гурнеш.

соко 7. празна. Понуђени су ти одговори: парна. Младо. __ М  оја руко. хрт Караман Доврши уписивање бројева од 1 до 5 тако да се успостави редослед догађаја у народној епској песми Смрт мајке Југовића. зелена јабуко. в) војвода Пријезда __ 3. гдје си расла. коњ Шарац б) Марко Краљевић __ __ 2. сабља са очима г) браћа Јакшићи __ 4. ____ препуче јој срце од жалости за својије девет Југовића _3 И  ту мајка тврда срца била. 90 . 13. И трепти над шумом и над обалама Слан и модар мирис пролетњега мора. обгрљена. нагомилана. гдје л’ си устргнута! __1 _ Моли бога Југовића мајка да јој бог да очи соколове 12. верна љуба Јелица 6. пуно плама.Уз имена јунака упиши бројеве који стоје испред одговарајућих обележја њиховог јунаштва. „Над острвом пуним чемпреса и бора. наизменична. Једно обележје је сувишно. ал’ завришта Дамјанов зеленко Одреди врсту риме заступљену у следећој строфи и напиши њен назив на линији. крилати коњ Јабучило 11. шестоперац буздован 5. а) војвода Момчило __ __ 1. да од срца сузе не пустила __ _ К  ад је било ноћи у поноћи.“ У овој строфи је заступљена _________________ рима. крупно сунце пржи.

Написао је тридесетак збирки песама (Плави чуперак. сценариста и редитељ. тако што ћеш уписати одговарајући број испред сваког лика (два аутора су сувишна): 14.. Стеван Раичковић 2. сликар. онај што је украо био мед непрестано је пазио да му пчела не падне на капу.. нестане заструг меда. свети Сава узвикне гласно својим ђацима: „Ко је украо мед. (Свети Сава и ђаци) 15. Једном његовом ђаку. Бранко Ћопић 4. 91 . Стеван Сремац 3. Мотив је: а) најужа тематска јединица која се не може даље разлагати б) основни покретач радње у уметничком тексту 16. 1. Свети Сава је у овој причи: а) наратор б) лирски субјекат в) књижевни јунак г) писац Заокружи слово испред тачног одговора. драматичар. уредник у Дневнику и Младом поколењу. Шашава књига. Гарави сокак. Радио је као новинар у Новом Саду и Београду. Познати је песник. Данило Киш 5. једанпут. Иво Андрић _____ Аска _____ Анди _____ Јања _____ Јордан Обрати пажњу на улогу светог Саве у следећем тексту: Свети Сава био је и учитељ. в) натпис у стиху или прози који се исписује испред текста Заокружи слово испред тачног одговора. Његово име је:_________________________ . и тако је у крађи ухваћен. Био је 17. пашће му данас пчела на капу!“ Кад су ђаци после изашли на ручак.Повежи књижевне јунаке са ауторима у чијим се делима они појављују. Да би пронашао крадљивца. Јован Стерија Поповић 6. Препознај писца на основу понуђених података: Рођен је у Мокрину у Банату.).

два нежна брата.“ ________________ . којом је представљен: 20. и ноћ зањише звездану љуљку. било их је пет хиљада потпуно истих! „Она би била врло увређена кад би то видела“. А ево. песник и месец. ____________________ . само у једном врту. Његова ружа му је причала да је она јединствени 18. __________________ Подвуци по једну особину за сваког јунака народне новеле „Еро с онога свијета“. помисли он.“ На линијама напиши називе три стилске фигуре које откриваш у следећим стиховима: „Дан кад сјаше са жарког ата 19. тврдоглав . стидљива Турчин: похлепан . мудар. спор. примерак своје врсте на свету. „страшно би се закашљала и правила би се као да умире да не би испала смешна. 92 Еро: неспретан. плашљив. срамежљив Туркиња: наивна. сретну се негде на брежуљку. трезвен воденичар: храбар.У следећем одломку подвуци реченицу која представља унутрашњи монолог: Осећао се врло несрећан. болесна.

контраста. цивилизацијских вредности. стваралачких поступака и порука у уметничком свету. на часу се афирмише: несебично пожртвовање. занесеност креативним идеалима. Опажају наративни карактер Илићеве поезије и посебност његове дескрипције. Откривају версификациона својства Илићевог песничког умећа која се усмеравају ка препознавању нијансираног одступања у дискретно панегиричној поенти. Разумевају вишезначност естетичких порука. избора речи и њихове семантичке уклопљености. Разматрају се појединости које су довеле до истицања вредности мукотрпног живота који је усмерен ка остваривању универзалних. ОБРАДА ЛИРСКЕ ПЕСМЕ СВЕТИ САВА ВОЈИСЛАВА ИЛИЋА наставни циљеви 1. њен идејни слој и језичкостилске особености. оправдавају такво ангажовање. Допустити задржавање на личним утисцима и доживљајима дате предметности ради 93 . чија је историјска личност књижевно транспонована у један виши. подсећа на њену непоновљивост и даје јој се тоналност узора. епитета. ВАСПИТНИ ЦИЉЕВИ Како је песмом пренета и овековечена љубав. Спознају улогу чулних ефеката. приповедања у трећем лицу и доживљајног говора. Тако се читаочевој савести допушта да провери сопствене вредности. Издвајају аутора. Код ученика се развија љубав према хуманистичким и етичким вредностима и подстиче жеља да се ове вредности остварују. лик светог Саве и замишљеног читаоца. лирско ја. На часу интерпретације лирске песме Свети Сава ученици се упућују да уочавају и тумаче богатство мотивске грађе. Доживљавају осећање лирског субјекта везано за протицање времена. преобликовања објективне историјске стварности у свеобухватнији фонд значења. Структура песме. понављања и нијансирања значења дескриптивних делова текста. која чува везе са објективним историјским подстицајима. естетски доживљај. Описује се величина Савине личности. Развијати смисао за уочавање значајних појединости. Препознају и објашњавају специфичну корелацију осталих облика казивања заступљених у тексту: монолога и дијалога. Ученици посебну пажњу обраћају на лик младог Немањића и расветљавају његову уметничку извајаност.4. живот који тражи вредност у личном трпљењу а општем добру. које ће у себи обухватити низ различитих методолошких поступака усклађених са природом текста који се проучава. као и примена тих сазнања у даљем наставном процесу. Истичу изворе и правце гранања патриотског осећања исказаног у овој песми. 2. рад на оживотворавању духовних. вечних идеала сваког истинског животног добра и човекољубља. културних. поштовање и захвалност светом човеку за добро што је учинио током живота. ОБРАЗОВНИ ЦИЉЕВИ Песма пружа повод за стицање информација о светом Сави. свестраност и значај дела светог Саве. и спознају вишеслојност токова дате „приче“ у песми. фабулу песме. ФУНКЦИОНАЛНИ (ПРАКТИЧНИ) ЦИЉЕВИ Ученике навикавати на тумачење књижевног текста. 3.

Оспособљавати их за исправно морално просуђивање. II Освежите своја сећања на Војислава Илића и његово стваралаштво. 94 . да бисмо могли да пратимо однос између историјске и песничке стварности – неопходно је: I Прочитати о животу и делу светог Саве: 1. време када је живео. по којим је особинама био запамћен и представљан од својих биографа и других личности свога доба. његово подвижништво (труд и муку коју је на себе узео да би. што више бринуо о духовним). која се налази у вашој читанци и размислите о лику српског светитеља уз помоћ следећих задатака: 1. занемаривши телесне потребе. наставник ће унапред дати ђацима припремне и истраживачке задатке. и проверите њихову историјску веродостојност. Ради што ревноснијег остваривања тих задатака током зимског распуста. културу. и уопште. Савин одлазак у манастир. Свети Сава Војислава Илића. Навикавати их на самосталан припремни и истраживачки рад и омогућити им афирмисање у истраживачкој активности. ипак. народ. Београд. 2. Саве може се читати у књизи Слободана Ристановића: Сава Немањић – свети Сава у историји и традицији. Задржите се на издвојеним мотивима и размислите о њиховом пренесеном значењу. тако што ћете се одвојити од површне везе са историјским чињеницама и укључити се у једну вишу песничку стварност. Зато тражи од нас да то давно прошло доба себи приближимо како бисмо је што потпуније могли доживети и разумети. И песма Свети Сава има исту привлачну моћ. а својим садржајем обраћа се обавештеном читаоцу. 3. ученици ће бити усмено мотивисани. учећи песму Зимско јутро. Подстицати ученике да доказују своја размишљања. Са овим песником и његовим стваралаштвом већ сте се сусрели у петом разреду. 1991. зимског годишњег доба. мирним током казивања. 2. Савино порекло. Сазнали сте о посебном песниковом приступу и начину обликовања песничке грађе. О животу и делу св. државу. о богатству значењских порука које они собом покрећу. Па. сличне стваралачке поступке. шта је све учинио за српску цркву. а ослањају се на историјске чињенице. сасвим је другачија од претходне. планове које су родитељи гајили за њега.) Првог школског часа следећег полугодишта обрађиваће се песма Свети Сава Војислава Илића. креативно маштају. провером веродостојности доживљаја и утисака. Она је своју грађу пронашла у давно минулој историји. планирана првог школског часа другог полугодишта. Она вам је приближила нека од основних својстава Илићеве поезије: сликовит опис сеоског дана. 4. или обједињене у песничке слике) који учествују у обликовању лика светог Саве. процењују уметничке вредности. оригиналним стиховима и уздржаном емоцијом која битно одређује песниково виђење и опис посматраног света. Пронађите у песми све мотиве (издвојене у појединачне речи. Да бисмо разумели зашто је песник одабрао да пише о светом Сави и обликовао баш одређени моменат његовог живота. Он душе својих читалаца нарочито осваја лепотом описане стварности. Припремни и истраживачки задаци (Пошто је обрада нове наставне јединице. уочавањем детаља. Припремите се да представите његову песничку личност.приближавања свету књижевне уметности и стицања вештине при самосталном литерарном сазнавању. Прочитајте песму Свети Сава истог аутора.

Својим објављеним песмама Војислав Илић је утицао на тадашња књижевна кретања и допринео је промени у схватању српске поезије. Отац Јован био је писац. На њега су нарочито утицали руски песници (Пушкин). оригиналним стиховима. а њихов дом био је стециште уметничког Београда. 1889. темама и мотивима. То се види по његовим песничким поступцима. које је било нередовно и непотпуно. Допустите лепоти песничких слика да вам дошапне колико је песнику стало да нам приближи тематику свога приказивања. живео у оскудици. Опазите који је моменат из живота св. кафанским и боемским животом. Војислав Илић је рођен у Београду 1860. а тематику бира у историјским садржајима. Пробудите сећања на овога песника и његово стваралаштво и основним подацима представите његову песничку личност. његова поезија има два вида. Те су околности много више утицале на Илићево књижевно формирање него његово школско образовање. У теметско-мотивском погледу. којима треба додати велики број песама расутих по часописима и заосталих у рукопису. За петнаестак година свога стваралаштва оставио је обимно и разноврсно песничко дело. браћа су. 1. Следи интерпретативно читање песме. Преко руских и српских превода упознао се са песништвом других народа. призоре из сеоског живота. Умногоме је делио судбину других писаца свог времена: мењао радна места у Београду и унутрашњости. Емоције у тим песмама нису непосредно исказане. УВОДНИ ДЕО ЧАСА Већ сте имали прилике да се упознате са књижевником Војиславом Илићем и делом његове уметности. такође. слике природе у разним годишњим добима и добима дана. што носи у себи „дух прошлости“. Овом приликом ћемо се упознати са песмом која припада другом виду Илићевог песничког стваралаштва. 2. 1887. ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Пажљиво саслушајте песму. 95 . препуштајући се њеној привлачној моћи. 1892). Саве песника нарочито инспирисао. Ко је свети Сава и због чега је он славан и опеван кроз скоро сва времена српске историје? Изложите појединости из Савиног живота које су вам се учиниле значајним и које су допринеле грађењу Савиног уметничког лика. Песма говори о најзначајнијој личности српске историје. ученицима ће бити олакшано да одреде тематику песме и образложе вредност њеног избора. у породици за коју би се могло рећи да је изразито књижевна. била стваралачки активна.Испунивши ове задатке бићете спремни да активније и лакше учествујете у тумачењу Илићеве песме. Објавио је три збирке песама (Песме. већ су стопљене са сликама природе и то на тај начин да сам пејзаж настаје као последица одређених емоционалних стања и расположења. Закључите у чему је вредност избора баш тог тренутка из Савиног живота као основне стваралачке преокупације. После осврта на области рада светог Саве и његов историјски значај. Један вид чине песме у којима је Илић дао изванредне описе сеоских предела. због политичких уверења бивао прогањан од власти и умро од туберкулозе млад – 1894.

Замислите како бисте ви насликали кључне призоре око којих се формира свет песме. јаких нација које су у тим и потоњим временима освајале балканска подручја. бескомпромисно предану Српској православној цркви и националном. дао темеље развоју српске средњовековне књижевности и културе. Војислава Илића приказује долазак св. а свом пријатељу. године у бугарској престоници Трново. А опет. кришом је побегао у манастир. . над моштима оца Симеона измирио завађену браћу и неутралисао утицај Запада и католицизма. а кроз векове био центар српске средњовековне духовне и културне традиције и развоја. верско. а и друге личности тога доба. описује његово приступање монашком животу. овога пута у себи.с војим дипломатским ангажовањем вешто се изборио за аутокефалност (самосталност) Српске православне цркве. који је већ тада стекао међународни углед. нормативно уредио и живописом високе уметничке вредности украсио многе цркве и манастире. интернационалној монашкој републици. јануара 1236. успешно посредовао у сукобу са Мађарима. где се задржао при повратку из Свете земље да би бугарском цару. Био је великодушан и очински брижан према свом народу. који је песничким уобличавањем добио естетску моћ повезивања и укључивања неизречених а наговештених садржаја Савиног живота у уметничку стварност песме.з аједно са оцем Симеоном подигао је на Светој гори. пренео вести о самосталности и независности бугарске цркве. Умро је 27/14. и да би се можда и угасила у вртлозима политичких и војних интереса других. -б  ио је први писац на српскословенском језику. ученици ће се упутити на доживљајно читање Илићевог дела. приказују га као енергичну. у Расу (недалеко од данашњег Новог Пазара). културном и цивилизацијском развоју. Колико бисте призора насликали? Зашто? У каквом су међусобном односу те слике? 96 . без тих културних и цивилизацијских видова националног развитка. Али. У петнаестој години отац му је дао да управља једним малим делом Хума (Херцеговина) да би од малих ногу научио да влада земљом. Латинима и Бугарима. Он је читаоцу желео да приближи пресудан тренутак из живота светог Саве. не би било ни тако богатих плодова његове борбе за српску цркву. придружује се сину. Војислав Илић је у избору тематско-мотивске грађе показао велику проницљивост. Полако још једном прочитајте песму. монаши се. Родио се око 1175. претпоставља се да би културно-историјска кретања српског живља највероватније имала скромне размере. први српски манастир Хиландар. написао је Житије светог Симеона. Након осврта на биографију светог Саве. ондашњој престоници српске државе. -п  одигао је. Припремите се да опишете своја маштања. Тачније.Истаћи ће се значајни подаци из живота Саве Немањића. Биографи. тренутак уласка у монашки свет. разбориту личност. прво сачувано српско житије. Да није било његовог несебичног одрицања од пролазне земаљске славе и угодности свакодневног живота. стигавши на Свету гору. Он је трећи син Стефана Немање и Ане. Запажајте лепоту и својства њене сликовитости. културно јединство и самосталност српског народа. Неколико година потом и његов отац одлази у Студеницу (1196). Песма Свети Сава. у време када су га родитељи спремали за владара и женидбу. добија име Симеон и крајем октобра 1197. Саве у светогорски манастир. одређивања тематике песме и расуђивања о историјској важности преломног тренутка из живота Растка Немањића. који је темељ свих будућих Савиних залагања за државно. у седамнаестој години. Свети Сава је много учинио за свој народ: . државу и културу.

обасјан љубављу. детињи. осећање атмосфере и време представљено у песми. Ђаци ће се навести да одреде границе ових двеју целина у тексту. друга налажење. његово тело је у изразу клонулости. Тим учесталим глаголом пружа нам се слика у покрету која већ живи своју стварност у машти аутора. сада се налази у слободној руци оца настојника. за сада ће ова целина остати у минус-присуству. Поглед тих.Ученици ће запазити да је песник именовану тематику даровито развио у две естетски и значењски садржајне слике или става. снажну руку. Међутим. Најпре уочите почетну ситуацију у песми. вере. те се и чулом слуха открива призор који се пред нама „одвија“. Читалац се накнадно укључује у ланац збивања који је протицао пред ауторовим унутрашњим погледом на догађај који се описује. телесна и духовна лепота превазилазе клонулост тела прве слике. како нестаје негде у мрак. На која чула и осећаје они делују? Објасните начин на који су они дочарани. Прва слика означава куцање (на затворена врата). „дубина мира“. оживите их покретима. ту нас може изненадити чињеница да лирски субјекат сам не крије одговор на постављено питање. Он „удара“ на затворену манастирску капију. за тренутак заустављене у нашим мислима. прва тражење (светлости). прецизно се упућује да је реч о Растку Немањићу. коса густа. прецизно извајане обрве мирно се извијају. Фигура приспелог дечака. Презентом. звук. као и читавим блоком између насловног почетка и текстовне завршнице. друга је отварање. У чему је естетска функција тог укључивања? Опишите своје доживљаје. на небу. чело високо са једва приметним линијама зрелости. широко раширених крила. безазлен. стварност песме није дата непокретним сликама. Сада се јасно види његова младост. а затим и амбијент и атмосферу испољене у прва три стиха песме. ноге босе. замршена. Полако се обликују атмосфера и амбијент у којем се радња дешава. и пре но што смо ми били позвани да јој се придружимо. а своје визуелно опажање обогатите и другим чулима и осећајима којима вас песма позива у свој свет. Упитна заменица „ко“ указује на лице око којег се групише читав свет песме. но искрзана. Ноћ је. Тиме ће се добити и трећа. који траје и понавља се. чије је другачије мисаоно усмерење наглашено звездицом. оседели монах високо подигнутом буктињом осветљава лик светог Саве. но глава му је усправна. којом је будио монахе ударајући у капију манастира. пун наде. оно носи израз чуђења и милине и сузе као емотивни израз радости. Али. Шта необично откривате у овим стиховима? Запазите како нас лирски субјекат укључује у своју визију. друга прихватање. друга његово остварење. одражава вишеструку располућеност. Рука. Светлост обасјава и лице старог монаха. прва приступање прегалаштву. то су речи којима се дочаравају боја. страхопоштовања. Нежно бледило фино наслућује чеоне кости. и завршним стиховима. обасјава благи сјај дечакових очију. и то је једина светлост на слици. Оне су. приближава се збивање из давне прошлости и омогућава нам да га непосредно проживимо. Но. ударање о капију ослобађа звук. засталу у одлучном покрету. допуштање. а у ствари су живе. осенчена тамним бојама ноћи. Њиховим прецизним избором подстакнути смо да замислимо амбијент манастира 97 . Но. Ова два става су у односу међусобног симболичког употпуњавања. а њено опажање потиснуто. Одећа лепа. Ученици опажају да нас лирско ја на посебан начин укључује у своју визију дате предметности. Сваки од њих истиче носеће мотиве своје поларности: У плану прве слике посебан значај добија рука светог Саве која сигурно удара у затворену капију. виде се обриси пуне сове. И насловом. Друга је слика обасјанија. Отргните их од заустављености. Крај одшкринуте капије. У позадини. прва означава искање (одређеног вида делатног живота). „тавно вече“ и „нема поноћ“. динамичне. „Позно“ доба ноћи.

креативне делатности на добробит своју и других људи. Шта од њега сазнајемо о њему самом? Одредите кључни појам којим се изражава суштина Савиног унутрашњег бића. неприметан за уснули свет. Због ње је ту дошао и помоћу ње жели да остварује своје намере. Израз „дубина ноћног мира“ даје посебан знак осећању усамљености. па и личне. Међутим. ради остваривања узвишених идеала.у време смираја природе. амбијенту ноћне животне одсутности. Ту је кључни сукоб између два принципа: природе и духа. Тако она добија својство божанствене снаге и моћи што се излива на све који је искрено траже. да представи себе и објави намере свог доласка у манастир. Размислите о том појму и реците шта он заправо означава. одише неисцрпном снагом и супротставља се умору целокупне природе. Млади Растко. прекрила је тамна ноћ. кључни појам који даје посебно значење набројаним Савиним исказима јесте појам „светлости“. иако препознаје „нему поноћ“. те ударци наглашено одјекују у немој ноћи остављајући утисак решености. него у разлозима због којих то чини. да је он „царски син“ кад знамо да је он потицао из куће великог жупана? Зашто су врата манастира у поетским текстовима најчешће описана као тешка? Снагу Расткове воље ученици процењују на основу сучељавања његове физичке изнемоглости и срчаности духа. а тај се распон може превазићи само истрајним. У таквој ситуацији смисао откривања лица које буди није у његовом пуком именовању и препознавању. људи и горских животиња. духовног оплемењивања. пре свега „светлост тражи у скромноме манастиру“. Сави. оживотворавања. радости обнављања. јер је он скривен и утихнуо. Искра те светлости у њему већ постоји. поузданости. А питање на почетку песме не поставља се само читаоцима већ и свом заспалом свету који се буди. И млади Растко се налази у атмосфери немог мрака. Душа младог Растка жедна је живота у истини Божијој и под његовим окриљем. истинитог живота у врлини. Савине ноге су уморне и клонуле. већ удара у затворену капију манастира. Зато он не куца. У песми су универзалне вредности овог симбола везане за хришћанску визију живота – св. али и роду. Сва су бића тог предела „нема“. У духу ових запажања долази се до закључка да је избором речи и синтагми у почетним стиховима даровито дочарана почетна ситуација. отаџбини и слободи. И биљни свет. Он дозива седе оце. одлучним и разложно оправданим потезима. као и цело његово тело. да га приме у своје братство јер жели свој живот да посвети Богу. од дугог 98 . У каквом је односу Растково унутрашње биће са сопственом природом и сликом света која је око њега? Ученици најпре истичу да је дечак Растко стигао врло уморан и клонуо од дугог пута пред капију манастира. „царску круну“.. Зато он „моли за просветљење одозго. слабости и снаге. мрака и обасјаности на којем се гради целокупна симболика песме. монахе. вољне снаге. св.. Она обитава у крепкој вољи која. Сава тражи светлост у православном манастиру. па ни наша чула не виде и не чују свет који ту реално обитава. у „дубини мира“. који окружује манастир. Сава презрео „царске дворе“. тражи светлост небеске благодети“. Лирски субјекат даје реч лирском јунаку. знак да је велики распон између одсутности мисаоне и душевне пажње заспалог света и њихове присутности у јединој будној и активној личности. Којим све речима и каквим саопштењима Растко истиче снагу своје воље? Како објашњавате инсистирање да је св. клонулост природе око себе и клонулост сопственога тела. Светлост је симбол несебичне и пожртвоване љубави.

политичког. Саве од његовог ударања у затворену манастирску капију. инсистирање на придеву „царски“ уз набројане дворе. духовно снажан. трудољубив. по преимућствима привилегованог и угодностима намиреног. тешко је и њему самом да се супротставља вољи и потребама тела да би духовни садржај могао да се усавршава. просветљен. У том смислу. племенит. То је један смер Савине унутрашње крепкости. ипак указује на ускраћивање стечених навика и један трновит пут узрастања до личног и свеопштег друштвеног благостања. мада се она не искључује. веома смислен и високоуман. круну и порекло. сигуран у своје одлуке и намере. а избором скромних манастирских услова постојања. Желео је да свој монашки труд усмери ка оплемењивању рода. Ради појачавања тих могућности у односу на уобичајени свет. Други смер се тиче саме духовности: остварен је превазилажењем система вредности. па и свељудског просветљења. Једна алузија говори о изразито сиромашном животу који би се морао чинити још сиромашнији особи навикнутој на сва задовољства и удобности богаташког живљења. узвишен. крепке воље. по одговорности уваженог. радости и човекољубљу и јесте сигуран услов постављању чврстих темеља за даљу изградњу. патриота. за светлост вечитог обнављања и обезбеђивања живота у свенародној слави. па до краја његовог говора? Запажа се да је Растко отишао у манастир и из родољубивих побуда. Коме се он обраћа? Шта необично откривате у томе? С ким св. изабран је придев „царски“. Поред личног просветљења. Сава дошао у манастир? Шта нам те намере о њему казују? Зашто је он осећао да мора да оде у манастир како би те намере спровео у дело? Шта можемо да закључимо о лику св. Св. (Можемо се сетити и биографских података везаних за тајно бекство од куће: избегавање и натхитавање потере што је пошла да га сустигне и врати дому. Повезивање културног. Сава ставио себи у задатак. моћног да везује дух за материјална добра и лагодан живот. Прва крајност казује о могућностима друштвено високог. Друга алузија надилази асоцијацију о грађевинској гломазности капије и. Сава заиста разговара? Шта можемо закључити о њему на основу тог сазнања? 99 . цивилизацијског развоја за најузвишеније вредности егзистенције. научног. а великој већини недостижног. Зато је његов одлазак у манастир ради личног и националног. неустрашив. (Набројане особине бележе се на табли током њиховог истицања и образлагања. и за стални подстрек ка очувању стварних националних.) Ради бољег сагледавања Савиног лика обратите пажњу на његово обраћање. са каквим је још намерама св. већ у наглашавању две супротне крајности од којих свака истиче ону другу. вечним вредностима живота).пута који је од Раса прешао да би стигао до Атоса. истинит (тј. и наглашавања Савине унапред одређене изабраности и у овосветским размерама. Сава је представљен као одлучан младић. величанству. напретку отаџбине и успостављању слободног народног и државног живота. државних и слободарских вредности. изражен у односу дух – тело. усмерен ка универзалним. човекољубац. жељеног начина живљења. тешко је онима који остају без свога ближњег. верског.) Његова је духовна воља толико животворна да надилази телесну исцрпљеност и сломљеност насталу од сувише великих физичких напора. а тешко је и остварити многе друге циљеве које је св. не у историјској веродостојности. своју функцију има. делатан. части. Друга крајност је само наговештена у алузији на скромни манастирски живот и доследном употребом придева „тешка“ уз именицу „врата“. према себи нештедив. као и ради ефектнијег контрастирања са монашким подвизивањем. Тешко је одвојити се од света. истрајан. побожан.

прелива на његовом лицу. Божанствена мудрост казује о спремности да живи по речима Божијим и оствари хришћанске принципе и мерила вредности. враћајући се у своју и читаочеву савременост. да на проверавању самога себе гради своју сигурност (преиспитује се). Како оне то чине? Размислите о улози аутора. изражени сузама и тихим прихватањем дечака. Естетика датог призора постиже се посебним саодносом дескрипције и нарације: ту се дескрипција остварује у нарацији. То нам казује да је св. Зато је монаховом изненађењу и чуђењу уследило пажљиво посматрање дечака и опажање његових својстава. Саве. узвишеност – његову мисао на Бога. упаљеном. а не снагом гласа.. У току тог посматрања одвијала се нема комуникација између монаха и будућег Саве. дирљиво проживљава дечакову личност. Сава. и умором. Звук удараца о капију је јачи од Савиног говора. Зато смисао говора и није у обавештавању оних који не чују. Говор лирског ја је увек удружен са другим гласовима кад своју реч дели са учесницима стварности коју својом визијом оживљава. Тако почетно питање песме не поставља само аутор нама. Издвојте све личности које учествују у уметничком приближавању описаног призора и лика св. Саве. али више снагом своје крепке воље. тумачио разлоге Растковог доласка у манастир. високо чело на његове умне способности. А како га је видео монах? Опишите монахове утиске које је Растко својом појавом изазвао. Безазленост и милина говоре о детињој чистоти срца која се. и непосредно општи са читаоцем укључујући га у свој свет. и будућим испосништвом. Са буктињом. Саве. да је нестрпљив да оствари своје креативне заносе (хита ка добру). и неми дијалог првог упознавања завршава тихим речима афирмације и прихватања Савине личности. Но. Његове речи су уједно и молитва и исповест којом св. Ауторска реч је самостална и кад. него исто питање постављају два гласа: ауторски и глас заспалог монашког света који 100 . верно преноси естетску визију дате стварности. Саве? Кад се ауторов глас осамљује. такође. описом атмосфере и амбијенталне ситуације. Ту је и монах који га пажљиво посматра. Могу се навести следећа запажања: Монах се изненадио и зачудио младости и духовној лепоти која се осликавала на бићу дечака. Функција описа амбијента и даљег тока одвијања радње у високој је естетизацији призора („Зашкрипаше тешка врата . Сава промишљен. На основу чега је он проценио да је Растку место у манастиру? Поткрепите одговоре стиховима из песме. Своја размишљања поткрепите навођењем одговарајућих стихова. Запазите след монахових реакција. у којој је монах. Сазнање о красоти Савине личности сменили су дивљење и радост.Примећује се да св. већ у поспешивању духовне снаге да сугестивно или неким другим тајанственим везама допре до монаха и што пре оствари Савине намере. на основу опажених својстава. Сазнали смо како је млади Растко својим поступцима и речима представио самог себе. а нарација своју вредност добија у дескрипцији. још једном. На који нам он начин приближава лик св. Њега монаси и не чују. настојник се отац јави“). Сава дозива монахе. Ученици у први план износе Савин монолог којим се овај јунак представља. Расткове босе ноге већ указују на почетак његовог подвизивања. и улога аутора је велика: он повезује говоре својих ликова излагањем радње. вреднује и слави личност св. а кад удружује са другим гласовима ове песме? Објасните шта се постиже таквим уметничким поступањем.. пред самим манастирским вратима проверава своје одлуке. афирмише личност и дело св. Бледило чела може да се тумачи и пореклом.

и чије врлине у себи треба изграђивати. Позивајући га у уметнички свет своје маште. Удруженим гласовима. већ какав то човек покреће нашу пажњу и занимање. Сава имао веома плодан живот. Потом. Његова љубав према роду може се измерити количином његовог пожртвовања и плодношћу његовог дела. државној. изражава се захвалност за свако добро које је св. Саве у последњем стиху песме? Ученици истичу да је св. као и о одговору на ту љубав. следити га. висококвалитетног развоја. аутор читаоца подстиче да упореди сопствену визију са визијом ствараоца и замисли се не „ко удара“ на затворену манастирску капију. Зашто је та ноћ „чудесна“? У чему је смисао троструког именовања св. и за собом оставио велико дело. Патриотизам св. које осећање у њој доминира? Коме оно у песми припада? Коме је све упућено? Шта закључујете о роду и врсти ове песме? Песма је лирска и у њој доминира осећање поноса лирског субјекта који пева о значајном догађају из живота Растка Немањића. који је већ формирао свој утисак о овом великом и светом човеку. Зашто нас је. као читаоце. Сава учинио сопственој нацији. Још једном прочитајте завршне стихове песме. Размислите о значењу њиховог садржаја. садржајно богату. Успоставља се веза са светом којем се свети Сава обраћа и светом коме се обраћа сам песник. Кроз сва времена српске историје и културе сећање на плодове Савиног живота будило је осећање вредности међу припадницима српске националности. Срби су у тешким временима националног постојања могли да бране и 101 . Саве. Објасните песникову мисао да слава св. Задржите се на односу аутора према читаоцу. плодни Савин живот и пре и после монашења. У завршници чак и сам усмерава то вредновање. којима се оставља песничко сведочанство о Савиној величини и љубави према ближњем. црквеној независности и дао правце њеног сигурног. Саве живи од „оне чудесне ноћи“ до данас. Размислите о дубљем смислу ауторовог позива читалачкој публици да учествује и проживи његове представе. Међу свим осећањима којима ова песма одише. Аутор своје родољубље изражава поштовањем и величањем славне личности историје сопственог народа. Памћењем Савиног дела. остварује се контакт песник – читалац. Пружио је основе српској културној. Саве огледа се у његовом несебичном напору и посвећености да просветли себе и цео свој народ. ауторов опис оца настојника. Аутор нуди своју уметнички веродостојну мисао. Лирско ја самосталним гласом дискретно удаљује читаоца од призора и његовог дубоког проживљавања.се буди. Св. прераста у лично настојниково опажање. историјски оправдану. који уз буктињу зачуђено посматра приспелог дечака. позвао у свој песнички свет? Шта нам тиме омогућује? Каквом се он читаоцу обраћа? Уочава се да се лирско ја обраћа читаоцу обавештеном о животу и значају св. Тако светог Саву у песми посматрају и његову величину процењују и аутор и монах (монаси) и читалац који је позван на директно учешће у ауторовој визији. Овом песмом се покреће сећање на целокупни. Родољубље је усмерено и у другом правцу – ка националним савременицима и потомцима. као и почетним питањем. естетски привлачну и морално поучну. али га задржава у свету песме и високо естетским маниром нијансира његове утиске и допушта му да процењује сазнату стварност. Сава је узор који треба волети.

оснивач је свете лозе Немањића. поштовање и захвалност према добродетељи његове светости. законодавство. Заиста је била „чудесна ноћ“ у којој се св. на понос свих Срба. Ретки су људи потпуно предани добробити сопственог народа. слушајте њихов звук. Дакле. Саве. горског.чувају не само своје голе животе. Сава и указао како у миру и благом животу њима да се служимо и како даље да их усавршавамо. Размислите о тонском односу стихова према описаној атмосфери и амбијенту у које је смештена ситуација песме. науку. сликарства. већ је донело многа добра и нацији којој је припадао. нијансираним одступањем ка нежно афектираној глорификацији личности о којој се пева. Уочавајте и остала својства Илићевог стиха (дужину. Зато он посебно истиче сваку звуковну и визуелну ситуацију везану за поступке. друга цивилизацијска достигнућа. интонацију). спор. Саве? Какве вредности Савине личности се афирмишу? Какав однос према читаоцу запажате? У коментарима ученика истичу се многе васпитне вредности. (У троструком именовању Савином сједињено је и тројство Оца. Зато је у истој оној ноћи. као и љубави према њој и њеној богатој креативности. истицања поштовања и љубави према њему и његовом пореклу. у славу и част св. тон свечаности. и дискретно наглашеној радости што је описана личност постојала. него живи и у свеукупном његовом делу које представља вредност и понос нашег културног и историјског постојања. других грана уметности. Песмом је пренео и овековечио своју љубав. Афирмисао је несебично пожртвовање. Каква осећања се изазивају тонским својствима? Посебно се осврните на завршне стихове. несебично пожртвовани и очински брижни према другима. То опредељење није утицало искључиво на њега. Сава неповратно одредио за монашки подвижнички живот. у којој се Сава родио као монах. Саве не живи само у нашем сећању на њу и одавању дужног поштовања. националну организацију живота и систем националних мерила вредности. Свему овоме основе је дао св. рођен нови ток и правац српског националног постојања. Сетите се осећања која они наглашавају. уједначене. речи и изглед св. У Савиној личности и делу песник је нашао инспирацију за своју уметничку творевину. ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Какви закључци се могу извести о заинтересованости аутора за личност и дело св. живот који тражи вредност у личном трпљењу 102 . Сина и Светог Духа. Спремите се да објасните своје закључке.) Отац Симеон – Стефан Немања. а тиме и све вредности његове личности које су већ одгонетнуте. 3. „дубином ноћног мира“. већ и врхунска остварења архитектуре. тај се тон одликује одлучним. Усклађена је са одсуством звуковних и визуелних својстава приказане песничке стварности. усамљеног света. државност. Шта се ту дешава са тоном песме? Ученици ће вероватно истаћи да је Илићев стих дуг. Узвишеност Савиних намера и целокупност његовог бића даје Илићевом стиху. школство. мирне тоналности. уз ове квалитете. Он изазива сетна и носталгична расположења према описаној стварности. са „немом поноћи“. Троструко именовање највећег српског светитеља у намери је наглашавања. Саве. која је дала мноштво личности – плодних настављача дела св. у завршници. Саве. Но. Док читате. права слава св. Тихо прочитајте неколико стихова из средишњег дела песме. Његова смирена интонација усклађена је са тишином заспалог. језика и књижевности.

Сава је светли пример који треба следити. Нагласио је вредност мукотрпног живота који је усмерен ка остваривању универзалних. Праве вредности се увек заснивају на непролазним истинама људског живота.а општем добру. Ако су вредности пролазне. 103 . вечних идеала сваког истинског животног добра и човекољубља. цивилизацијских вредности. али и света око себе. још једном истакните поуке и поруке које носе стихови песме Свети Сава. онда живи и њихова корисност. На основу свега протумаченог. културних. а тиме и слава њихових твораца. то је и сећање на њене носиоце слабо. Поруке су разноврсне: Живот нечије вредности зависи од њене трајности. Св. Ако се оне временом проверавају и увек доказују као праве и истините. Она је позив читаочевој савести да провери сопствене вредности. Ако желимо да будемо запамћени по добру. занесености креативним идеалима. Човек је велики и кад је свестан својих могућности. Песма нас подсећа на Савину величину. непрестани рад на оживотворавању духовних. морамо да уложимо велике напоре у мудрост таквог живљења. на његову непоновљивост и представља овог светитеља као узор.

Али Арнеов регистар крије другу опасност. Проп. године. 69 Свој теоријски приступ бајци Проп је изложио у књизи Морфологија бајке. 66  104 . стр. некадашњег студента Филолошког факултета. 108. 71 Исто. њемачки Märchen). јер „саставни делови једне бајке могу без икакве измене бити пренесени у другу“71. одбрањен код проф. него у равни структурних особености сличних бајки . Београд.“70. Проп. онда не постоје у оној равни како назначује Арне. Ако типови и постоје. 18. Анализа радова Вунта. наведен извор. Арне није настојао да створи научну класификацију у правом смислу: његов регистар важан је као практичан водич. Проп. она је врло често само фикција. 73 В. Београд. Просвета / Нолит. 11. Ј. Волкова. 68 Вук Стефановић Караџић. Дефинисање појма бајке отежава. стр. 1987. Ј. утврђује да је структура бајке постојана. 70 В. Проп на почетку књиге Морфологија бајке67 као предуслов за истраживање истиче потребу одговора на питање – шта је бајка? Одговорити на ово питање није нимало једноставно. Другу отежавајућу околност представљају многобројни. Прекретницу у одређењу овог жанра и успостављању јединственог научног метода начинио је В. 125. Структуралистичком методом. стога. усталили појмови „народна приповјетка“ за целу књижевну врсту и „бајка“ за подврсту. 67 Владимир Ј. Јасна подела на типове заправо не постоји. стр. и као такав има огроман значај. али међусобно различити. ослонцем на Вука. 72 В. 14. наведен извор. У нашим националним оквирима Вук Стефановић Караџић је први дао полазне одредбе за жанровско одређење бајке: „Наше народне приче или приповијетке готово се могу раздијелити на мушке и женске. Женске су приповијетке оне у којима се приповиједају којекаква чудеса што не може бити (и по свој прилици само ће за њих бити ријеч гатка. Предговор у: Српске народне приповетке. Зато каже: „целу скупину бајки треба сматрати ланцем варијаната“73. са становишта важности функција носиоца радње за ток приповедања. БАЈКЕ ГРОЗДАНЕ ОЛУЈИЋ66 I Увод Предуслов научног разматрања бајке јесте њено правилно жанровско одређење. Проп.. пре свега. др Христа Георгијевског 1995. Ј.. стр. Ј. Због тога је овако дефинише: „Бајка је прича изграђена правилним низањем наведених функција у разним видовима. међународна терминолошка многозначност која није заобишла ниједну националну науку о књижевности. Проп69. издваја тридесет и једну функцију ликова које користи као аналитичке јединице за проучавање композиције бајке.5. Успротивио се каталогизацији бајки у Арне-Томсоновом Индексу: „Истина. Проп. Сугерира нам суштински неправилне представе. теоријски приступи у проучавању бајке. исто. Морфологија бајке. Просвета. а мушке су оне у којима нема чудеса. 58. Проп тако долази до општег закључка да је подела бајки по сижеима у суштини „апсолутно немогућа“. него оно што се приповиједа рекао би човјек да је заиста могло бити“. Ј. Морфологија бајке. Адаптиран текст дела дипломског рада Татјане Хаџић. Закључује да све бајке чине један сиже са различитим варијантама и да иста композиција може бити у основи различитих сижеа.68 У нашој савременој фолклористици углавном су се. као и пјесме. исто. уз одсуство неких од њих за сваку причу и уз понављање других“72. стр. 1982. Проп је оспорио њихову намеру да по једном од критеријума изврше типологизацију бајки. Арнеа и Веселовског довела га је до проблема описивања и класификације бајке по врстама и сижеима. В.

20. као што је цио свијет приказан у бајци апстрактан свијет у којем се крећу апстрактне фигуре у иреалном простору. ослонцем на фолклор. 77 Исто. Београд. Аспекти теорије прозе. Истражујући психолошка значења бајке. устаљени типови понашања и устаљени ликови. Стилске особине бајке као што су одсуство психолошке карактеризације. Солар.80 Припадност књижевној генерацији са краја деветнаестог и почетка двадесетог века. 62. Београд. Народна књига. Први значајнији аутор је Ивана Брлић-Мажуранић. Њена бајка ће израсти на богатству словенских митова и легенди. па ће се на њему заснивати и ова анализа бајки Гроздане Олујић.Треба напоменути да наведене законитости важе. Машти детета она нуди нове димензије које би њему самом било готово немогуће да открије. међутим. Београд. „Потпуно уживљавање деце у ситуације у којима су избрисане границе између имагинарног и реалног. 80 Према: Слободан Ж. Марковић. Помоћу бајке дете уноси ред у хаотичност света око себе.“78 Дете у бајци налази помоћ и путоказ за откривање смисла живота. спознаје свој идентитет. 76 М.79 Он сматра да бајка детету преноси поруке које га суочавају са основним људским ситуацијама и егзистенцијалним проблемима. стр. Ситуација се. тај занос као својство дечије природе. чине је књижевном врстом са релативно утврдивим конвенцијама изражавања. На нашем подручју развој уметничке бајке за децу ослања се на изворност и лепоту народне бајке. При томе је присутна својеврсна строга логика збивања које нужно иде према углавном унапред познатом циљу. Ова особина врсте омогућила је да се на темељу изворне. 1984. што је својеврсна заштита од тегоба свакодневног живота. Исто. која је свој животни пут везала за националне идеале. даље развијана као уметнички жанр. Веза између извора – народног стваралаштва и уметничке креације. животну стваралачку игру у којој се не раздвајају машта и стварност. као и неспутана моћ маште и жеље над стварношћу. Марковић. Бруно Бетелхајм истиче њен потенцијални утицај на развој детета и његове психе. прича је о чудесном које се прима као обично и свакодневно“. Прве стилске анализе дају браћа Грим који бајку сматрају фантастичном причом из света чаролије74. све је више посредована. Бајка. Београд. а нарочито на нашем усменом народном стваралаштву. 6. како народне тако и уметничке бајке. а све приказано изван је могућности емпиријског сазнања. а посебно њена фантастика. 210. односом Види Речник књижевних термина. Истраживање бајке као литерарне форме заснивано је на проучавању њених мотива. То омогућује његову истинску. Међутим. народне бајке формира такозвана уметничка бајка коју су многи аутори развили у сложен облик уметничке прозе. он каже: „Стил је бајке апстрактан. Пропов приступ пресудно је утицао на даље проучавање.76 Пишући даље о стилу бајке. 79 Види: Б. пре свега. Поетске визије детињства и детета одређене су. склон формуличним изрекама и понављању. стр. блиска је дечијем поимању света. Либер. пре свега. Макс Лити истиче да у бајци преовлађује карактер уметничко-фиктивног који је одваја од казивања о виђеном и веродостојном. Ослањајући се на њихова достигнућа. Народна књига. стр. 62. Бетелхајм. симетрија у понављањима и становита мистична алгебра“77. стр. охрабрујуће одговоре. 1978. Просвета. 1974. мења са појавом нове генерације писаца која доноси и нов однос према свету и животу. поларитет добра и зла. Загреб. 78 Слободан Ж. Највећа услуга коју бајка пружа детету јесте нада у коначну победу принципа добра. Бајка је. Нолит. стр. Њен стил је апстрактан. 1978. опет. 74 75 105 . Записи о књижевности за децу.75 На темељу ових тврдњи Миливој Солар даје своје одређење: „Бајка. Она од детета изискује напоре за разрешења моралних питања која живот пред њега поставља. Идеја и прича. за фолклор и народну бајку. али му и нуди позитивне. Записи о књижевности за децу. сижеа и структуре. 1979. својство чудесног. дозвољава да у поетској представи дете-читалац и само постаје актер и има пуније учешће у збивању. одредиће тон њеног стваралаштва. Значење бајки.

и поред повремених потреса изазваних одјецима реалности. Својим приступом он је изградио својеврсну „граматику“ бајке као књижевног жанра. фантастике и јунака у њеним бајкама. Олујић ради лакше диференцијације. 84 Термини – класична и митска бајка – биће условно коришћени у даљем тексту као термини којима ћемо означити бајке Г. она ће изградити поетску визију која темама и мотивима урања у савременост. а. а нарочито на богатство и разуђеност народне бајке. Проучавање организације бајке може се заснивати на анализи одређених слојева текста – композиције. наведен извор. II Књижевно-теоријске одлике 1. Проп унео новине у научно разматрање бајке. 1976. Ж. успева да сачува идиличност света који приказује. Ослањајући се на стваралачка искуства својих претходника. 1984. Звездане луталице. стр. Лотман. Небеска река и друге приче. премошћује све несагласности света. Нолит. чиме је допринео развитку и унапређењу теорије бајке. бајке које су врло блиске миту – митска бајка. Олујић претпоставља књижевно-теоријску анализу њених бајки. као и Д. али која у већ опеван свет природе уноси нов тон и нове односе. јунака и најчешће коришћених поступака структурирања приповедних сегмената из претходне две збирке. 104–112. предговор Н. фантастику и избор јунака. Откривање сличности и разлика бајки првих збирки и Звездане луталице претпоставља изучавање унутарње организације сваке бајке. Марковић скреће пажњу на доминантне моделе дечјег доживљавања света одраслих у новијим уметничким бајкама. Ј. Петковића. У њој се сва људска бића налазе у детињству. Разлике између бајки ових збирки омогућавају да се оне условно разврстају према структури жанра. Десанка Максимовић поетском визијом гради идиличан свет којим окружује младог читаоца. Бајка Десанке Максимовић заснована је на осећању животне хармоније човека са светом и природом. Загреб. оживљава биљке и животиње елементарним осећањима. Београд. У таквој духовној клими стваралаштва за децу јавља се и Гроздана Олујић. издвајају њену бајку од оних које јој претходе. Структура уметничког текста. 1994. фантастике и јунака. 113. Узајамна љубав родитеља и деце. 82 Драгољуб Јекнић. Младост. Младост. Седефна ружа (1979) и Небеска река (1984) Књижевни поступак којим Гроздана Олујић гради приповедање и којим осавремењује своју бајку приказаће се анализом композиције. прожета нежношћу и раздраганошћу. Поред доживљаја природе. Бранко Ћопић ствара бајку која не обилује новим темама. 16. упореди: Записи о књижевности за децу. као и модеран израз и симболика. Бајке прве две збирке. стр. Ближе одређење књижевног поступка Г. библиотека Златна књига. Максимовић. Бајке ове две збирке условно се могу поделили на: 1. али и њеног места у оквиру опуса. Композиција Већ је констатовано да је В. 1979. 83 Седефна ружа и друге приче. Српска књижевност за децу. Олујић управо у томе преношењу архаичних симбола бајке на теме и мотиве. 1987.дечијег света према свету одраслих. МАК Београд.85 Открио је да у бајкама постоје сталне и променљиве С. доживљаје и детаље из савременог живота деце и људи. бајке које су врло блиске формули класичне бајке – класична бајка и 2. стварају Десанка Максимовић и Бранко Ћопић. између осталих. унеће у бајку нов доживљај градске средине: „Можда је највећа вредност бајки Г.81 У том тону своје бајке. 81  106 .“82 Промена амбијента. То стога што жанровске разлике утичу на композицију. На тај начин он. Компаративном анализом може се утврдити каква је веза између ових бајки и закључити да је бајка Звездане луталице својеврстан сублимат и креативна компилација фантастике. У том смислу могу се посматрати две збирке – Седефна ружа и Небеска река и бајка Звездане луталице83. 85 Види: Ј. Просвета.84 Наведени подтипови бајке биће објашњени током анализе три назначена литерарна слоја. Приказујући хармоничност и безазленост природе. библиотека Вјеверица. М. стр. Загреб. библиотека Вјеверица.

У бајци Месечев цвет. стр. Морфологија бајке.. Олујић почиње препознатљивом формулом коју смо навели (Царица и зевалица) или формулом „био једном један цар“ (Црвена жаба). 113. Фреквентност овог типа почетне ситуације може се објаснити карактеристикама митске бајке. стр. на темељу митског искуства. Ј. Поступак осавремењивања традиционалног почетка постаје очигледан: „Стари замкови и куле преименовани су у солитере и небодере. Олујић користиће ову варијанту у низу бајки прве две збирке. на почетку овог типа бајки персонификована природа живи мирно и спокојно и могла би тако да живи веома дуго када се не би нешто десило и нарушило њену хармонију. и тиме у почетној ситуацији настаје подлога за невољу. Вилини лептири). превисоке. Г. у срце неба заривене бетонске куле. Овај тип почетне ситуације јавља се и у мањем броју класичних бајки. Потврда тога је изостајање првих седам припремних функција89 у уметничким бајкама. отуђен. Мењају се називи и атрибути ликова. Први тип почетка смештен је у природу и најчешће се јавља у митским бајкама. наведен извор.“88. То осећање је. 1984. Г. Изузетак су бајке Звоно које је В. а оно што је непроменљиво јесу њихове функције. Проп. али то не значи да све бајке морају имати исте функције. Број функција је ограничен и њихов редослед је увек истоветан. 89 Види: В. Олујић. Ј. Морфологија бајке. а још један усамљени дечак. 34–38. „Болешћу прикована за кревет девојчица је живела у самом корену високе. некада давно“. као у бајци Звезда у чијим је грудима нешто куцало у којој епско спокојство ремети свађа звезде око најлепше. стр. Најчешћа почетна ситуација бајки исказана је формулом „у неком царству. стр. али и као формулу у бајци Звездане луталице. наведен извор. отуђени од природе и својих вршњака. у једној од градских кула живи дечак Ведран. Златна краба) или удаљено острво (Кишна птица. 86 87 107 . „Под функцијом разумемо поступак лика одређен с обзиром на његов значај за ток радње. У бајкама прве две збирке Гроздане Олујић тешко је дословно пратити морфолошку шему композиције коју предлаже Проп. вештичја гнезда уступила су места тескобним собицама на високим спратовима модерних здања . Неодређеност простора и времена остављају утисак епског спокојства. наведен извор. међутим. Митске бајке имају и карактеристичан завршетак. што се уметничка бајка. 15. остају сами. Њоме се.“87 – почетак је бајке Врапчев дар. помоћу којих се може вршити анализа њене композиције. Уместо природе. без заштите родитеља. живи у бајци Принц Облака. покушавају да објасне поједини природни феномени и открију тајне њиховог постанка. Тако почиње и бајка Дечак и принцеза. Врло мало бајки Г. Олујић. Класична бајка много чешће почиње другим типом почетне ситуације. као и начин обликовања средишњег дела. 28. Младост.величине. сам и несрећан. Сличан поступак примењује и Г. Епско спокојство ће ускоро бити нарушено неким догађајем који покреће радњу. на врху градске куле. развија самостално. На овим законитостима Проп заснива проучавање народних бајки. Тренутак рађања таласа нарушава складне односе који постоје између мора и обале у бајци Талас и стена. тек уметнички омотач који је у контрасту са унутрашњом динамиком бајке. удаљено царство у коме се зачиње радња постаје град. Проп. међу звезданим становницима. а овде ће се оне применити у проучавању композиције бајки Г. То стога. У бајци Локвин цвет река због свађе са брдом мења свој ток нарушавајући дотадашњи поредак. Дакле. Друго царство природе у коме јунаци хармонично живе обично је удаљена обала мора или реке (Марјан и Сребренка. Већина почетних ситуација су варијанте два основна типа. и поред ослањања на народну. Небеска река.“86 Непроменљивост функција чини их основним конструктивним деловима бајке.. Олујић. Загреб. Мали јунаци. Царство природе може бити и на небу. Свађом планине и извора почиње и бајка Белутак. 88 Драгољуб Јекнић.

Проп сматра да заплет настаје онда када се после низа функција. Живковић. као што су удаљавање. између бића једног света чији је стожер човек“. као што је већ напоменуто. јавља функција помоћу које се покреће радња бајке. Црвена жаба и Човек који је тражио своје лице. што изазива трагање слично трагању приликом наношења штете“92. С. одавање. Чежња шкољке за „горњим светом“ згушњава се у чврсто бисерно зрно и мења даљи ток њеног живота у бајци Седефна ружа. Морфологија бајке. Савремена администрација. не почињу све бајке наношењем штете: „Има и других почетака који често проузрокују исти развитак као и бајке које почињу већ поменутом функцијом. Заплет већег броја класичних бајки Г.93 Јунаци траже своју срећу или идентитет као у бајкама Изгубљени кључ. Проп. Функција наношења штете изазива несрећу и јунак креће у потрагу за решењем проблема. 90  91 108 . Ј. текст Бајковити свет. у којима је као припремна функција изречена нека од забрана чије кршење ствара подлогу за невољу. Одредба ове функције је наношење штете. Марковић. Златна краба и Кишна птица. Међутим. у већини бајки ове две збирке елементи својствени средини бајке померају се на њен почетак. подршке или грубости. 1982. Олујић покреће радњу у митској бајци. Одмах после почетне ситуације. у њима не јавља у том тренутку. Да би дошао до лека креће у потрагу за цветом који цвета само једном у хиљаду година. већ функцијом недостатка. а понекад већ и у оквиру ње. Дечаци у градским кулама желе да имају само њима знане пријатеље (Дечак и принцеза). 38. стр. 93 В. наведен извор. јер једним својим делом врши и функцију покретача радње. Морфологија бајке. Слично изгледа и заплет бајке Врапчев дар. Нешто је другачија жеља којом Г. Теорија књижевности са теоријом писмености. На пример. Поред ових изузетака. стр. сагласности или неспојивости. 1977. епско спокојство бива нарушено. којим су испуњене најлепше бајке ове књиге. Ж. Немогућност да се оствари породична срећа и пронађе права невеста у бајци Црвени макови. Видови наношења штете су разнолики. У бајци Огледало девојка пожели да остане заувек млада. кршење забране. међутим.опомињало. В. Марјановић. доводи их до ситуација које симболишу начине људског живљења. „Тај флуид чежње. Теоретичар Драгиша Живковић заплет одређује као „увођење динамичког мотива у статичку ситуацију композиције“90. Дечија књижевност у књижевној критици. 92 В. Удубљујући се у ту појаву. Београд. наведена функција је само једна од припремних које Проп наводи. Београд. разболео. Ипак. Ову функцију он је означио као осму по реду и она гласи: „противник једноме од чланова породице наноси штету или му нашкоди“91. Г. Проп. Ј. Олујић почиње управо овом функцијом – недостатком нечега и чежњом за тим. Причајући судбину капљице и цвета. Завод за уџбенике и наставна средства. благо и неприметно се претвара у симболе као вид конкретизације љубави или хладноће. Несрећа је задесила девојчицу која живи у високој градској кули и она се разболела. епско спокојство и хармонија природе бивају нарушени још у почетној ситуацији. а и она је то само делимично. Олујић јавља се само у такозваној класичној бајци. Ову функцију Проп одређује као недостатак. настаје заплет бајке. стр. Увођењем догађаја који нарушава епско спокојство почетне ситуације. У бајци Камено јаје несрећна девојка трага за водом у пустињи како би ослободила свог драгог кога јој је отело камено јаје. Заплет се. 42. У бајци Месечев цвет дечак Ведран се. наводи мајку да крене у потрагу. стр. да се возе на таласима (Вилини лептири) или да постану господари неба (Принц облака). а сличну жељу има и царица Плавог царства у бајци Царица и зевалица. наведен извор. 172. врабац кога је девојчица неговала. Ј. Олујић у бајци О капљи и цвету заплет формира на жељи капљице да се поново сретне са пустињским цветом. због отуђености од природе. дароваће јој чаробно средство које ће јој помоћи да оздрави. 325. и уједно објашњавајући кружење материје у природи. Жудња за недостижним ставља јунаке бајке у нове бајковите просторе и пред нова искушења. Ова врста заплета у бајкама Г. В. Захвални помагач. разумевања или неразумевања. У појединим митским бајкама. можемо запазити да те бајке полазе од неких ситуација оскудице или недостатака. у бајци Д.

49. њених закона и њене титанске снаге. вештице чуваре. Олујић углавном остаје у оквирима класичног финализирања бајковитог текста. а која у бајци имају везивну функцију. Пошто савлада низ препрека. структура бајке и даљи ток радње захтевају од јунака да напусти кућу и крене у потрагу за разрешењем настале ситуације. Туга у очима чудовишта код дечака изазива саосећање. па јунак наилази на низ препрека које. Олујић осавремењује митску бајку и остварује својеврсну фантастику. Небеска река. опет. Г. наведен извор. Олујић функционалан је у смислу 94 Види: Б. Врапчев дар. Начином расплитања својих бајки Г. Захвална птица коју је оставио у животу. у свађом нарушеној хармонији почетне ситуације. Изнова измаштаним и организованим средишњим делом. пошто победи свог противника. Олујић ова формула је делимично примењена у бајкама које се могу означити као класичне и то. мора да савлада три препреке: 1. стр. У већини класичних бајки. Врло блиска шеми народне бајке је и радња у бајци Звезданова тајна. креће у потрагу за чаробним средством. Златни тањир. и поред реализације природне појаве коју расправља. реши тежак задатак који му је постављен или оствари своју жељу. али динамички мотив ове бајке биће жеља локве да има свој цвет. Ове бајке својим завршетком сродне су миту који има песимистичан крај и то их разликује од класичних бајки оптимистичног краја. без обзира на постојеће разлике. те се ситуација разрешава deus ex machina. међутим. То осећање потиче из природе. Финале бајки Г. Сажаљење и несебичност које је осетио. белу змију. оставља утисак трагичности. па тако прати и ток разрешења који у њој среће.94 Проучавање завршетака класичних и митских бајки. дечак треба да је убије да би чуо њену чаробну песму. У митским бајкама. Да би до ње дошао. Бетелхајм. међутим. Она га ставља на проверу. 2. Због непослушности река постаје локва у бајци Локвин цвет. суру орлушину и 3. У бајкама Г. Сличне токове имају и бајке Црвена жаба. није испоштован овакав ток радње. 109 . О капљи и цвету. Г. успева да савлада. мора да прође кроз Златна врата и пронађе Златну птицу. Јунак Варалица. Изгубљени кључ и друге. Најближа Проповој морфолошкој шеми је бајка Варалица и смрт. Такав је на пример ток радње у бајкама Маслачак.Звезда у чијим је грудима нешто куцало. не у свим. Јунак трага за чаробним средством помоћу кога ће открити реч од које камен процвета. Проналаском Сребрне руже. Јунак. Значење бајки. Као помагач појављује се захвална орлушина и открива му како да стигне до жељеног циља. Нашавши Златну птицу. наћи ће се пред страшним и ружним чудовиштем. Задобивши чаробно средство Варалица успева да победи свог противника – Смрт. јунак наставља срећно да живи. У народној бајци то је обична потрага за чаробним средством чије поседовање јунаку помаже да се супротстави свом противнику и да га у борби савлада. он открива тајну реч за којом трага. Олујић ће као модел делимично искористити и у својој бајци Звездане луталице. доводи нас до једног општег закључка. пошто бива обавештен о несрећи која је задесила мајку и сина. на крају. Као помагач и тајни дечаков пријатељ на том путу. Природа се понекад понаша као свемогући чаробњак. појавиће се принц из рода гуштера и даровати му чаробно средство – своју кожицу која испуњава три жеље. капљицом воде са извора живота. доводе га до будућег дародавца – старице са рибљом главом. Жеља новорођене реке да постане „небеска река“ довешће до стварања проблематичне ситуације у бајци Небеска река. претвориће га у Принца Облака. а у свету нестају бол и туга. Белутак. као у бајкама Локвин цвет и Водени цвет. Низ обавештења које добија. Једним пољупцем он ће скинути чини и чудовиште ће се претворити у прелепу девојку која му отвара и последња врата. Након стварања заплета. да би остварио своју жељу. заплет формира жеља заљубљене звезде да буде са својим изабраником. Олујић у њима описује природу и открива њену тајну. одвешће га до решења. Развитак радње у бајци Принц Облака Г. Сличну жељу има и река у бајци Водени цвет. Крај митских бајки.

бескрајности која је њиме сугерисана. Појаве у природи које описује митска бајка окружују нас
и данас, неки од јунака класичне бајке још увек живе и путују, а о некима до нас стиже прича
коју разносе људи и ветар. „Ништа се, наиме, не завршава, испричана је само једна епизода,
бајка се наставља, све је могуће почети изнова.“95
б. Фантастика
Свет фантастике у бајкама могао би се одредити као скуп феномена који се не могу
објаснити природним законитостима. Фантастика настаје из потребе човека за чудесним и
несвакидашњим. Она изражава исконску тежњу и моћ човека да превазиђе људско. Порекло
фантастике је, по једном од признатих становишта, у архетипским представама96. Она извире
из прадревних веровања, из дубина митске и религиозне свести. Проучавајући историјске
корене бајки, и Проп истиче везаност њене фантастике за древне обичаје и веровања у којима
се налази код митског схватања света. Бајка „преосмишљава“ обред97 задржавајући архетипске
елементе који су савременом поимању света неразумљиви и фантастични.
Основно порекло фантастике у народним бајкама произилази из древног односа човека
према природи. Творац народне бајке објашњава себи природу путем имагинације, стварањем
митолошких бића, јунака и читавог митског света. Фантастика народне бајке нема границе, у
њој је све могуће: у безброј комбинација преобраћају се људи, животиње и биљке. У уметничкој
бајци фантастика се развијала усавршавањем преузетих модела, њиховим варирањем, мењањем
утврђених система и осавремењивањем.
Фантастика бајки Г. Олујић једним делом израста из чудесности природе и из човековог
односа према њој. Као и у народним бајкама, и овде персонификована природа не престаје да
нас задивљује својим чудесима.
Природа и њена фантастичност нарочито преплављују митску бајку Г. Олујић. Митологија
зна за обожавање природе и њених култова, као и за чињеницу да је у биљкама и животињама
реинкарнирана душа предака. Митске бајке присвајају овај модел мишљења и карактеристичну
чудесност мита. У њима персонификована природа говори, осећа, радује се и тугује, скрива и
открива своје тајне. Проживљавамо тугу Седефне руже и откривамо њену тајну као да то није
ништа необично, као да између нас и света са морског дна не постоје никакве границе. Љубав
према звезди, заправо љубав према природи и сједињење са њом, у бајци Звезда у чијим је
грудима нешто куцало дочарана је фантастичним поступком метаморфозе младића у звезду.
Свемогући сунчев зрак претвара усамљену белу жабу у предиван цвет локвања у бајци Локвин
цвет. Риба-чаробњак са најдубљег речног дна остварује жељу тужној реци у бајци Водени
цвет. Описом метаморфозе риба у шарене цветове, дочаран је фантастичан свет природе. Од
митолошких бића у овим бајкама најприсутнији су Месец и Сунце којима су окренути и од
којих помоћ очекују сви бајковити јунаци.
Гроздана Олујић се у митским бајкама враћа исконским појавама и законима природе
који нам изгледају крајње фантастично и невероватно. Ипак, све што се у њима дешава може
се десити и данас. Потребно је само бити довољно маштовит, па разоткрити свет природе и
саживети се са њим. То је једна од магичних формула живљења које нам ове бајке предлажу
својом фантастиком.
Класичне бајке Гроздане Олујић такође садрже ову формулу враћања природи. Природа
постаје најбољи пријатељ и чаробни учитељ малих јунака и подучава их тајном знању као у
бајци Месечев цвет. Она може бити и чаробно средство које бледом градском дечаку враћа
здравље. Љубав према природи и њеним становницима једино је средство да се заустави
Д. Јенкић, Српска књижевност за децу, наведен извор, стр. 115. 
Види: Речник књижевних термина, наведен извор, стр. 200-201.
97 
Види: В. Ј. Проп, Хисторијски корјени бајке, Свјетлост, Сарајево, 1986.
95 
96

110

несрећа која је задесила отуђене људе у бајци Звоно које је опомињало. Захвална златна краба,
у бајци Златна краба, испуниће дечаку жељу зато што је живео у складу са природом. Оног
тренутка када буде почео да је заборавља, биће кажњен. У бајци Златни тањир дечак стиче
необичан дар зато што је из комада дрвета ослободио заробљеног патуљка. Природа је жива,
осећа колико смо јој окренути, колико је волимо и у складу са тим осећањем нас награђује
или кажњава, поручује Г. Олујић својим бајкама. То доказују и речи ослобођеног патуљка: „У
сваком стаблу постоји неко сличан мени, а може га ослободити само онај ко воли дрво више од
свега на свету ...“98.
Као остаци митског схватања света, и у овим бајкама појављују се симболи Сунца, Месеца и
Ветра. Они преносе обавештења која јунацима помажу да открију тајне за којима трагају. Моћ
споразумевања јунака са природом, животињама и биљкама је основни степен чудесности,
али и основа за разумевање живота. Дечаци и девојчице знају „немушти језик“ – разговарају
са врапцима, сребрним рибама, травом, несташним орасима, принчевима гуштера у бајкама
Врапчев дар, Марјан и Сребренка, Ташко Орашко и Принц Облака. Г. Олујић нам поручује да,
ако не разумемо оно што имају да нам кажу камење, дрвеће и животиње, разлоге за то треба да
потражимо у својој неусклађености са природом.
Схватање да жеља има невероватну моћ чини други елемент фантастике у класичној
бајци Г. Олујић. Способност јунака да жељом превазилази све границе овостраног и могућег,
ствара у многим бајкама нов и чудесан свет. У бајци Дечак и принцеза својом жељом да дође
до девојчице из суседне градске куле, дечак само за себе осваја тајну пријатељицу и све њене
чудесне моћи. Удруженим жељама и заједничким маштањем, њих двоје оживљавају цртеже
и путују у далека царства срећне и насмејане деце. На сличан начин у бајци Брег светлости
дечак, жељом да има пријатеља, призива из пукотине скривеног патуљка. Жеља дечака да спасе
град од прљавштине, као и његова несебичност и чисто срце, подариће му чаробну метлу у
истоименој бајци.
Метаморфоза јунака ће и у класичним бајкама бити једна од одлика фантастике. У
бајци Црвени макови претварајући се у облак, мајка се жртвује за срећу свог сина. Младић
и девојка претварају се у месец и звезду у бајци Златокоса. Исто се дешава и са јунацима у
бајци Златопрста, а звезда постаје и јунак бајке Звезданова тајна. Дечаци могу постати и
мали свирачи у истоименој бајци, док у бајци Плачко и смејачко они, великом моћи жеље,
доживљавају низ метаморфоза и на крају постају две звезде.
Честа употреба метаморфозе упућује да изворе фантастике бајки Гроздане Олујић треба
тражити у нашој народној бајци. Али и поред тога, њена бајка садржи мало традиционалних
фантастичних мотива и јунака. Уочавамо да у њима нема аждаја, чудовишта, митских бића,
вештица, сем у бајци Варалица и смрт. Гроздана Олујић, такође, мало говори о завршетку
неког егзистенцијалног облика, о заустављености. Смрт је присутна само као смисао, док је
као егзистенцијални чин превладана метаморфозама. Једино је, како примећује Д. Јекнић,
остварена у бајци Земља ветрова99. Ствара се утисак да фантастика бајки Г. Олујић настаје
интеракцијом хиперболисане и персонификоване природе и јунакове жеље, вере, доброте, као
најдубљих унутрашњих стања дечијег и људског бића.
в. Јунак
Разматрајући степен моћи јунака у књижевним делима Нортроп Фрај100 је понудио
класификацију књижевних јунака. Јунака бајке одредио је као неког ко се својим могућностима
издваја од осталих људи. Он се креће у фантастичном свету за који не важе обични закони
Г. Олујић, Небеска река, наведен извор, стр. 124.
Види Д. Јекнић, Српска књижевност за децу, наведен извор, стр. 115.
100
Види: Речник књижевних термина, наведен извор, стр. 304.
98
99

111

природе и има способност да чини чуда. Прецизнију дефиницију јунака даје В. Ј. Проп: „Јунак
бајке јесте лик који је или непосредна жртва противниковог деловања у заплету (респ. који
осећа неки недостатак ), или је пристао да уклони несрећу или недостатак неког другог лица.
У току радње јунак је лице које се снабдева чаробним средствима (чаробним помоћником) и
њиме се користи или служи“101.
Јунак се обично у бајку укључује већ у почетној ситуацији и то се може сматрати одређеном
нормом. Одмах после наношења штете или неког недостатка, јунак креће у потрагу, пратећи
тиме очекивани развој тока радње.
Поред покретача и носиоца радње, јунак има и значајну улогу у остварењу фантастичне
бајке. Такав поступак у својим митским бајкама примењује и Г. Олујић. Фантастичност постиже
тако што сваки део персонификоване природе може постати јунак бајке – река, поток, планина,
цвет, звезда итд. Сличан ефекат имају метаморфозе јунака – на пример, река постаје дуга,
маслачак налик звезди започиње свој вечни лет, белутак се заклиње на вечну верност коралној
грани и постаје део морског света итд. Сви митски јунаци преображајем освајају вечни живот
у неком другом царству и то их одваја од јунака класичне бајке који до краја свог века срећно
живе на земљи.
У митским и у класичним бајкама важан елемент композиције и један од начина увођења
јунака у почетну ситуацију јесте његово чудесно рођење. Оно је необично повезано са
необичним и натпросечним способностима које јунака издвајају од осталих чланова заједнице.
Мотив необичног рођења и сукоба са околином због наднаравних способности чест је у бајкама
Г. Олујић. На пример, јунак бајке Крилати Белко својим атрибутима разликује се од осталих
мрава. Он, једини бели мрав, следи ход месеца, има неуобичајене жеље и на крају добија крила.
Остали мрави из краљевства због тога га сматрају лењим и некорисним. Одбацују га чак и
онда када им помаже. Сличан је однос јата према трећерођеном галебу у бајци Галебова стена.
Одбачен од својих најближих зато што је мален, ружан и закржљао, он ће пожелети да постане
најлепши и најспретнији галеб. Дечак у бајци Златни тањир има исти мотив да, иако нема
десну шаку, постане најбољи резбар на свету. Својом јаком вољом пркоси тако сељанима који
су га одбацили.
Посебне могућности, међутим, јунака не чине увек одбаченим. Он се може прочути по
добру и постати славан. Јунак бајке Црвени макови је мален, прозрачан дечак, рођен из мајчине
сузе, који зна тајну траве лепе речи. Користећи своју способност он лечи старе и болесне. Горд,
смео и племенит јунак бајке Златокоса помаже пониженим и обесправљеним људима помоћу
своје чаробне свирале и чаробног мача. Мали свирачи, у истоименој бајци, људима помажу
својом песмом, а девојка у бајци Златопрста прочуће се по свом везу протканом златом и
бисерима. Посебне способности чине јунаке славним, али их истовремено уводе у невоље.
Наднаравне одлике јунака уносе у бајку фантастичне мотиве, али су и покретачи радње.
Јунаци уз све то имају моћ да јачином своје жеље стварају читава нова царства, тајне пријатеље,
чине чуда и доживљавају многобројне метаморфозе. Тиме јунаци у бајкама Г. Олујић доприносе
стварању узбудљиве и напете атмосфере која подстиче читаочеве притајене жеље и наде.
Јунаци Г. Олујић не могу освојити доброту, љубав и лепоту без труда и одрицања. Они
своје циљеве постижу једино истином, пожртвовањем и љубављу. Златокоси дечак у бајци
Звезданова тајна постаје Звездан оног тренутка када се жртвује да би помогао болесном
дечаку. Због љубави према природи, дечак у бајци Месечев цвет није убрао редак цвет који
једини може да му помогне. За своју жртву биће награђен, а слично ће се десити и дечаку у
бајци Принц Облака.

101

112 

В. Ј. Проп, Морфологија бајке, наведен извор, стр. 56.

Гроздана Олујић својим јунацима, додуше, нуди и друге, примамљивије и лакше путеве.
Међутим, упозорава их да све што је лако стечено може брзо да се изгуби и нестане, и остави их
у потпуном ништавилу. Управо то се десило јунаку бајке Кишна птица који је преваром желео
да дође до великог богатства. Да би остварио своју жељу жртвовао је животе многих морнара,
чиме је прекршио услов који му је поставила морска вила. Због своје похлепе и безосећајности
кажњен је да вечно живи и вечно се сећа свега што је у животу учинио. Гроздана Олујић нам
поручује својим бајкама да нема искупљења и утехе за онога ко у себи нема доброте и љубави.
Јунаци бајки Г. Олујић су, дакле, персонификовани биљни и животињски свет, становници
необичних царстава, као и чудесно рођени, случајно пронађени и усамљени градски дечаци
и девојчице. Њихови ликови приказани су доста статично, једнострано, без унутрашњег
психолошког развоја и нијансирања, што је иначе случај са свим јунацима бајки. Ипак, они
у себи увек носе неки од темељних принципа живљења, а пре свега печат дубоких људских
потреба, чежњи, недостатака, патњи, бола и радости.

113

дијалог. Схватање човекове потребе за домовином. ВАСПИТНИ ЦИЉЕВИ 1. Покушајте да објасните зашто Арам није одолео искушењу пред које га је ставио Мурад. Оспособљавање ученика за анализу догађаја и ликова. 3. Истраживачки задаци 1. 5. 4. Формирање морално-критичког односа према понашању и поступцима Аврама и Мурада и сагледавање реалних. богаћење њиховог речника новим појмовима и значењима речи.6. Уочавање значаја промишљања сопствених грешака у одлуци дечака да коња врате власнику. 3. Уочавање и прихватање значаја поштења као једне од највиших моралних вредности. 2. Пажљиво прочитајте одломак из романа Зовем се Арам. Подстицање ученика да самостално и слободно процењују и образлажу своје погледе на живот и свет приказан у књижевном тексту. наратор. 4. оспособљавање ученика да схвате преимућство духовних у односу на материјалне вредности. 2. Припремите се да на основу поступака и дијалога дечака Арама и Мурада говорите о њиховим ликовима. ФУНКЦИОНАЛНИ (ПРАКТИЧНИ) ЦИЉЕВИ 1. Оспособљавање ученика за естетско поистовећивање и уживљавање у свет и ликове самог дела. као важнији корак ка уобличавању моралне свести ученика. 2. ОБРАДА ТЕКСТА ЛЕТО ЛЕПОГ БЕЛЦА ВИЛИЈЕМА САРОЈАНА 1. Ко казује причу? Како је прича исприповедана? 3. нарација. могућих последица. Уочавање општих моралних вредности и порука које проистичу из ове приче. 2. познавањем својих корена и националног идентитета. 2. 3. 114 . ОБРАЗОВНИ ЦИЉЕВИ 1. Развијање културе говора (јасноће и прецизности при одговарању) и изражајног читања код ученика. у Читанци под насловом Лето лепог белца. Развијање самосталног истраживачког рада приликом анализе књижевног текста. 3. Упознавање ученика са историјом Јермена и основним културним обележјима овог народа. 4. и за уочавање сличних и различитих карактерних особина јунака. Обогаћивање стечених знања о појмовима: приповедање у првом лицу. Уочавање моралног конфликта у свести дечака између онога што се жели и онога што се (не)сме и (не) треба да чини. и спремите се да казујете о утисцима и осећањима које је побудио у вама.

како се она испољава и ко су њени носиоци. Пошто је одломак дуг. тако да до краја часа ученици прегледно и визуелно стекну утисак о најважнијим порукама приче. Највећи број Јермена живео је на територији Турске у којој су вековима били прогањани и убијани. добијају државу у оквиру новоствореног СССР-а. (На табли пишемо име писца. Након Октобарске револуције у Русији (1917). Припремите се да говорите о колективном портрету породице Гарогланијан. романе и позоришне комаде. без своје државе. Како вам се текст допао? Зашто? О чему сте размишљали док сте га читали? Шта вам је у њему најзанимљивије? Због чега? 115 . Какву улогу у причи има епизода о начину на који ујак Косрове реагује на вест да му гори кућа? Протумачите бурно реаговање ујака Косровеа на исповест Џона Бајроа.) У неколико реченица осврнућемо се на друштвени положај Јермена кроз историју да би ученици лакше разумели у ком контексту Саројан говори о племену и изгубљеној домовини. Које је сазнање дубоко урезано у свест сваког члана ове породице? Покушајте да објасните шта се подразумева под „лудом жицом“ у породици Гарогланијан. 2. УВОДНИ ДЕО ЧАСА Напомена: Ученицима ћемо неколико дана раније поделити истраживачке задатке. Добили сте истраживачке задатке који је требало да вам послуже као смернице за анализу текста. Данас обрађујемо текст Лето лепог белца Вилијема Саројана (1908–1981). Јермени су православни народ који је до краја Првог светског рата био расут по свету. који ће им скренути пажњу на најважније моменте приче при читању код куће и помоћи им да се припреме за час. цитираће се делови текста важни за тумачење. 8. Чиме је мотивисана одлука дечака да украду коња и какве су стварне и могуће последице оваквог њиховог поступка? Како оцењујете Мурадов и Арамов поступак присвајања туђег коња? 1. ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Одломак сте прочитали код куће. Припремите се да говорите о духовном портрету ујака Косровеа. Обратите пажњу на дијалог Џона Бајроа и дечака и покушајте да објасните зашто фармер није експлицитно показао да је препознао свога коња. америчког писца јерменског порекла. 6. не мора се читати на часу. назив романа и одломка који обрађујемо. Током анализе разматраће се и формулисати основне идеје и карактеристике ликова које ће се постепено бележити на табли. 5. Спремите се да упоредите ликове дечака Арама и Мурада и Мурада и ујака Косровеа. 7. а деведесетих година прошлог века и коначну самосталност. Овај текст одломак је из романа Зовем се Арам. али током анализе. Писао је приповетке. и да зна шта су и због чега дечаци урадили.4.

Својим поступцима (на пример довођењем коња под Арамов прозор). у виду прелепог белог коња подели са својим рођаком. који је чезнуо за узбудљивим и необичним доживљајима. Претпоставља се да им се прича допала. Пошто се описани догађај не дешава „сада“. обећавали су Араму да ће у дружењу са њим доживети увек нешто ново и узбудљиво. Подсећамо се да је ретроспективно приповедање представљање догађаја или доживљаја који су се одиграли пре оног тренутка радње у којем се саопштавају. Араму се учинило да сања. Мурад је чинио да се снови његовог рођака остваре на јави. Детињство је за Арама био „чаробан и тајанствен сан“. ученици су размишљали о исправности поступака двојице дечака и о томе да ли се макар и недостижан сан сме испуњавати по цену крађе. и ту јаву. Како је Араму изгледао призор Мурада и коња под прозором? Зашто је Мурадова понуда превазишла сва Арамова очекивања? Прочитајте тај део. добричине и особењака који крије властиту муку и живи по сопственим правилима. изузев Арама. за кога тврди да су га сви остали у породици. Одломак је исприповедан у првом лицу једнине. закључујемо да је приповедање ретроспективно. како би бар накратко осетио задовољство због остварења својих жеља. јер су његове најраније успомене биле успомене на коње. рођак Мурад био је неодољиво привлачан. сматрали лудим. дечака бунтовног и помало својеглавог. Оваква Мурадова понуда превазишла је сва Арамова очекивања. складно се уклапао и рођак Мурад. Најпривлачније у односу Арама и Мурада било је повремено укидање дистанце између снова и стварности у којој свакодневно живе. које је било стална препрека остварењу жеља. Очигледно. На сан је још више личио Мурадов позив да са њим пође на јахање. Арам је један од носилаца радње који „аутобиографски“ приповеда о догађају из прошлости. евоцирајући у сећању осећај да се одавно снивани сан остварио на јави. запажамо да је са психолошког становишта уверљиво мотивисана дечакова неверица да је призор који види под својим прозором стваран. у тренутку приповедања. а ако се томе дода и сиромаштво. Сећање је васкрснуло минуле добре дане када је Арам имао девет година. лако могу да се идентификују са главним јунацима. у тренутку казивања одрастао човек. кога је одувек желео.Кроз ученичке одговоре на ова питања сазнаће се интензитет њиховог доживљаја приче. У окриље снова. Мурадова необична природа. Нарочиту пажњу ученика привукао је лик ујака Косровеа. јер је свет био „пун величанствености какве су се само могле замислити“. јер уз мало маште. Управо о једном таквом доживљају из детињства казује Арам. Шта нам о Мураду казује његова одлука да помогне Араму и бар на кратко оствари његов сан? Којом реченицом из текста Арам образлаже зашто Мурад у њему подстиче дивљење и очараност? Видевши под својим прозором рођака који је довео коња. док се сећа најузбудљивијег догађаја који је обележио његово детињство. Мурад је знао за Арамове тајне жеље и хтео је да помогне да се оне остваре. његова спремност на ризик и авантуристички дух. чаробних изазова и раскошних очекивања од света који је био непрегледан дечаку жељном новина и уживања. посредно открива да у Мураду живи 116 . Одлука рођака Мурада да на себи својствен начин припомогне Араму. његове прве чежње биле су чежње за јахањем. Ко казује причу? Како је прича исприповедана? Како Арам доживљава своје детињство? Шта је у детињству за њега било најпривлачније и највредније? Какав је Арамов однос према рођаку Мураду? По чему дружење са њим припада „чаробним и тајанственим“ доживљајима из детињства? Причу казује Арам. У летње праскозорје Мурад је под Арамов прозор довео лепог белог коња. Прича им је привлачна посебно због лика Мурада. који има довољно храбрости да сан претвори у јаву. Без обзира на те симпатије. За Арама.

једноставно. понос и свест да у свету паралелно постоје и добро и зло као вечни поларитети.“ Арам о сиромаштву своје породице говори искрено. била је необична честитост којој су одувек били и трајно остали одани. Шта се подразумева под „лудом жицом“ у породици Гарогланијан и ко су носиоци те „луде жице“? Како је портретисан ујак Косрове? Обратите пажњу на физички портрет ујака Косровеа и његове духовне особине. чак и тада. Арам ће закључити да узети коња ради јахања није исто што и украсти новац. када смо били најбогатија породица међу људима за које смо мислили да представљају цели свет. Нико од нас не би никога на свету преварио. Цело наше племе било је осиромашило. на који начин смо ми ипак долазили до нешто мало новца да купимо хране и напунимо своје стомаке. они су се нехајно и готово са презиром односили према свом сиромаштву. Овде се може истаћи и образложити једна од основних порука дела: Образ нема цену. „Отприлике. Пре свега. Насупрот материјалној немаштини. Новца нисмо имали. а камоли покрао“. Поштење. трајно су укорењене вредности у психи сваког члана породице Гарогланијан. 117 . око једанаест векова. Упркос јакој жељи. Дечаке је освојила велика жеља да на неки начин победе или бар ублаже своје сиромаштво. Араму је изгледало невероватно оно што је било очигледно: да је Мурад присвојио туђег коња. није их мимоишла унутрашња борба против опомена које су им слале моралне скрупуле уграђене у њихову свест општеприхваћеним породичним моралним кодексом. уносећи у приповедање благи хумор. Чланови породице Гарогланијан били су поштени и у тренуцима благостања и у времену највеће немаштине. и да неко ко толико воли коње. Сваки огранак породице Гарогланијан живео је у најневероватнијој и најсмешнијој сиромаштини на свету. Управо зато што је припадник једне такве породице. стајало је духовно богатство ове породице. не могу бити лопови. Уз то. На који начин Арам оправдава Мурадов поступак? Зашто то чини? У каквим је искушењима био Арам? Због чега Арам није успео да одоли искушењу пред које га је Мурад ставио? Арамова љубав према коњима и жеља за јахањем потиснуће првобитну мисао да је Мурад украо коња. Оно у чему припадници ове породице нису сиромашили. њихово поштење и честитост којој су одувек били одани. Заменом теза. чак ни старији из породице. затим поштени и веровали смо у добро и зло. као Мурад и он. били смо познати по свом поштењу. већ су се богатили. тиме што ће своју свакидашњицу улепшати испуњењем бар једног сна – да могу јахати коња. Шта закључујете? У каквом су односу његове физичке и духовне карактеристике? На који начин је употпуњен његов духовни портрет? Протумачите улогу епизоде о давнашњем реаговању ујака Косровеа на вест да му гори кућа. Нико није могао да схвати. били смо поносити. непосредно и сликовито. Сиромаштво је обележило статус породице Гарогланијан. На који начин Арам говори о сиромаштву своје породице? По чему је та породица била чувена? Шта је битно обележило статус породице Гарогланијан? Шта стоји као противтежа њиховом сиромаштву? Како су се чланови породице Гарогланијан односили према свом сиромаштву? Које је сазнање дубоко укорењено у свести сваког члана ове породице? Зашто је Арам са неверицом гледао Мурада који је довео туђег коња? „Ми смо били сиромашни. али сви њени чланови били су сналажљиви и кадри да обезбеде макар минимум потребан за преживљавање.топло људско биће спремно да разуме друге људе и помогне им сходно својим могућностима и склоностима.

Али кад берберин покушава да га призове свести.Арам запажа да „свака породица носи негде у себи неку луду жицу“. врло раздражљив и толико нестрпљив да је одмах свакога прекидао у говору са – не мари ништа. који себи измишља одступнице. ћудљиво и силовито. не би ли оправдао свој поступак или га макар ублажио. испод маске смирености и ћутљивости. који је украден прошлог месеца. то је да смо данас почели да јашемо“. Та бурна реакција израз је потиснуте муке. И својом појавом (снажна глава.“ На основу овог одломка закључујемо да је физички портрет ујака Косровеа усклађен са његовим духовним карактеристикама. не обраћај на то пажњу. али нема коња. на врхунцу је губитак 118 . Пажљиво прочитајте дијалог између ујака Косровеа и Џона Бајроа. велики брци) ујак Косрове оставља снажан утисак на своју околину. а боли га нога. У првом тренутку Мурад није желео да Арам зна да он већ извесно време изјахује сваког јутра. већ и вековима стицана част њихове породице. мора да пешачи. Косрове остаје доследан свом ставу да се невољама у животу не сме покорити. Не бих хтео да обојица испаднемо лажови. Све што ти знаш. чија је основна одлика привидна хладнокрвност испод које се скрива изразито жив темперамент који избија повремено. а у паралели са њим и Мурада. Свом сину. он је тог коња платио. црна коса. уколико се то сазна. Косрове ће одреаговати бурно. На основу портрета ујака Косровеа. одговара хладно: „Не мари ништа. човек који својим физичким изгледом упућује на помало намћорасту и набуситу. и не зацељује. На драматичну вест да му гори кућа. Шта значи изгубити једног коња? Зар ми сви нисмо изгубили домовину? Шта значи кукање за једним коњем?“ Реакција ујака Косровеа открила је душевну рану која се у њему отворила одавно. може се закључити да се под „лудом жицом“ подразумева једна необична природа. Навођењем једне епизоде из ујакове прошлости. а неко га је украо. Тиме је желео да заштити Арама уколико њихово дело изађе на видело. а представник те линије у његовом племену је Мурад. управо због те различитости. бити угрожен не само он и Арам. али се разликују по спремности и способности да до остварења те жеље дођу. заштити од погледа околине. са друге стране. која илуструје назначене особине ујака Косровеа. Затим следи ујакова оштра реакција: „Не мари ништа. допуњавају. „Разуме се да не говорим (истину) – рече он – али ако ствар дође на видело. још нема. По чему су слични. Због чега је Џон Бајро дошао у посету породици Гарогланијан? Како ујак Косрове реагује на фармерову исповест? Чиме ујaк посредно објашњава своју раздражљиву реакцију? На који начин је најбоље дочаран ток расположења ујака Косровеа? Којим глаголима је наглашена реакција? Како Арамова мајка објашњава Косровеову импулсивну реакцију и да ли је њена процена тачна? Зашто? Џон Бајро исприповедао је свој проблем: његовог белца. али изузетно јаку личност. Овим портретом дочарана је једна физичка и духовна громада. Авантуристичким духом предњачи Мурад. бола. своје немире и дилеме. јер је био свестан да је он крив за нестанак коња и да ће. Он има чезе. У градацији онога што се у тој ситуацији може назвати губитништвом. човек преке нарави. црне косе и највећих бркова у Сан Јоакинској Долини. а у чему се разликују Арам и Мурад? Како се Мурад односи према сопственом поступку прикривања коња? Како Мурад оправдава своје поступке? Прочитајте део текста из којег се то види? Арам и Мурад су по много чему различите особе које се. али и жеље да се савлада и да пред другима не покаже своје страхове. не обраћај на то пажњу“. са једне стране. који му доноси вест. Ујак Косрове је достојанствен човек који жели да свој унутрашњи свет. Портрет ујака Косровеа веома је изражајан: „Људина снажне главе. бар да знаш шта ћеш рећи. Обојица имају исту жељу. његов сажето дати портрет је употпуњен и конкретизован.

о његовом односу према породици Гарогланијан и дечацима? Сцена у којој Мурад брижно покушава да једном повређеном црвендаћу намести крило. Насупрот нервозном. а то је још једна порука овог дела. што је у хијерархији изгубљених вредности. што ујак Косрове ни са једним другим губитком не може изједначити. најтежи и ненадокнадив губитак. Међутим. Својим понашањем изразио је поштовање према надалеко чувеном поштењу породице Гарогланијан. да не познајем ваше родитеље. загрме). стабилност. са једне стране. резигнирaна смиреност: „Пљујем ја на новац“ – рече мој ујак Косрове. Мурад реагује као да је Арам главни кривац за то што је коњ код њих и делује као да је увређен Арамовим предлогом да задрже коња. Оваква скала ујаковог расположења иде у прилог тврдњи да се ради о необичној људској природи обузетој тешко савладивом чежњом за завичајем. – Шта – продера се он. који мора бити враћен власнику. Хумористички је обојен Мурадов прекор Араму. да га овај наговара да украде коња.“ При сусрету са дечацима. „Зуб по зуб – рече он – заклео бих се да је то мој коњ. осећај припадништва и сигурно уточиште. У обојици дечака постоји сукоб између љубави према коњима и жеље да јашу. – ваљда нећеш да наговориш једног члана породице Гарогланијан да краде? Коњ се мора вратити правом власнику. Након бурног реаговања ујака Косровеа. и више интонацијских промена. племенитој природи. 119 . готово небитно. емотивном реаговању ујака Косровеа. Арамова мајка прецизно је одредила суштину портрета ујака Косровеа: „Он има добро срце. фармер је одмах препознао свога коња. али то није показао. који ни једног тренутка није променио тон обраћања. Покварени. моји пријатељи. – Када – упитах. млади човек би веровао више очима него срцу. за ујака Косровеа. стоји смирени Џон Бајро. он посредно пристаје на Арамов предлог. постављени у градацији. На тактичан начин их је подсетио на моралне норме породице и опоменуо да је време да врате коња.“ Овaко бурно реаговање на Арамов предлог. раздера се. Шта нам о Мураду открива његова брижност према птици? Протумачите Мурадову реакцију на Арамов предлог да коња задрже док не научи да јаше. Шта из те реакције закључујемо о Мураду? Како се фармер обраћа дечацима када су се једнога јутра случајно срели? Шта сазнајемо о духовном свету фармера Џона Бајроа. Ток расположења ујака Косровеа најбоље дочаравају глаголи који су изабрани и распоређени тако да експресивно илуструју раст његове раздражљивости на фармерове речи (дрекну. Али овај коњ мора да је близанац са мојим коњем. када га је Мурад позвао на јахање. Он једноставно чезне за домовином. који стоји иза сваке његове реченице. као и у дому постоји сигурност. Збогом. а таква је људина“. Том утиску доприноси исказ „рече фармер“. Само у домовини.завичаја. уследио је нагли пад. говори о њему као о топлој. Надалеко чувено поштење ми је добро познато. и да их не оптужује. и свести да су начинили недопустив преступ који се коси са основним принципима њихове породице. јер он је припадник породице Гарогланијан. јер одговара да ће коња вратити за шест месеци. а они нису лопови. али и посредно поручио дечацима да разуме њихову љубав према коњима. наизглед. – Најдаље за шест месеци – рече он. Подсећамо се да је градација стилска фигура којом се дочарава поступно појачавање изражаја или стања. У паралели са тим губитком све остало му изгледа мање важно. води закључку да Мурад одбија да удовољи Арамовој жељи. Занимљиво је Мурадово реаговање на Арамов предлог да задржи коња све док Арам не научи да јаше: „Мој рођак Мурад скочи. заурла. Овакво Мурадово реаговање одраз је и унутрашњег конфликта са којим се Арам суочио раније.

„Мој ујак Косрове. њихов поступак није довео до већих последица. А добар наук злата вреди. Она је егзотична и загонетна. Давши коњу име „Моје срце“. када им је неко одрастао тактично и са мером на њу указао. неискуством. овако упућена порука била је довољна да створи уверење да ће дечаци вратити коња. а онда да га врате. Они јесу оштетили породичног пријатеља. по својој спремности да се покају и у пресудном тренутку правилно одлуче. Како се понаша Џон Бајро када му је коњ враћен? Шта је рекао породици Гарогланијан? Како ујак Косрове реагује на то? Објасните. желео да похвали дечаке због тога што су показали да схватају његову добронамерност. Домовина је у срцу човека. са жељом да ободри већ испољено осећање одговорности у дечацима. у ствари. 3. прави синови своје породице. Подстаћи ћемо ученике да уоче мотиве који су навели дечаке да краду коња и објасне могуће последице њиховог поступка. Дечаци су вратили коња Џону Бајроу. Фармер се није преварио у својој процени. Љубав према коњима. захваљује. У поруци Џона Бајроа садржана је оцена да су дечаци. не обраћај пажњу на то. а да их ни у једном тренутку не опомене нити открије.“ Оваквим завршетком писац је ујака Косровеа уздигао на ниво симбола породице Гарогланијан. човече. и да су тиме начинили преступ и према породичном пријатељу и према породици. али последице су могле бити знатно веће. Добар наук злата вреди. 120 . Твој коњ је враћен. а да због свог сиромаштва нису имали другог начина да ту жељу задовоље. Неки ученици ће вероватно покушати да поступак дечака оправдају њиховим годинама. Џон Бајро изражава захвалност Богу за обновљену снагу и живост свога коња који му је враћен. упркос преступу. ненаметљиво и племенито. Поруке: Образ нема цену. а фармер. сиромаштвом и жељом да испуне највећи дечији сан. Дечаци су могли да уруше углед који је њихова породица вековима стицала. наљути се и дрекну: – тихо. јака жеља за јахањем и сиромаштво које је било несавладива препрека остварењу сна. Племенитом фармеру. На срећу. ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА На крају часа ће се резимирати основне поруке приче и критички протумачити поступци двојице дечака и њихова одлука да прво задрже коња. јесу мотиви који су нагнали дечаке да присвоје туђег коња. разумевање и својеврсно опраштање.Како је Мурад назвао коња и коју је поруку тиме посредно послао фармеру? По чему знамо да је фармер разумео ту поруку? Зашто Џон Бајро не износи директно да је препознао свога коња? Како су дечаци поступили након сусрета са фармером? Објасните њихов поступак. Који су мотиви подстакли дечаке да украду коња? Какве јесу и какве су могле бити последице њиховог поступка? Како ви процењујете поступак двојице дечака? Да ли их осуђујете или не? Објасните. Мурад је фармеру послао поруку да је у њиховом преступу главну улогу одиграла љубав према коњима и жеља за јахањем. поштена и поносна. Такође ће закључити да су дечаци схватили грешку. који је био у гостинској соби. Већина ученика закључиће да су Арам и Мурад погрешили што су без питања узели туђег коња. а затим решили да га задрже. Фармер је. који није знао где је коњ и који је морао да пешачи са болесном ногом. тихо. Фармер је био сигуран да дечаци више никада неће урадити ништа слично. Уместо да укорава или јадикује. а тај углед био је све што је племе Гарогланијан имало.

Помоћу њих развијати критички начин мишљења и научни поглед на свет. али и стварању свести о пролазности свих природних појава. житеља Сибира. на развијање моралних схватања и усвајање културног понашања ученика. МЕТОДИЧКИ ПРИСТУП ОДЛОМКУ ИЗ ПРИПОВЕТКЕ БУРЕ ИСИДОРЕ СЕКУЛИЋ 1.) Подстаћи ученике да увиде разлику између јунака приповетке (девојчице) и приповедача. Она подстиче оригиналност и креативност. Развијати ученичка сазнања о експресивности. Упознати ученике са начином живота Корјека. На примеру овог текста размотрити са ученицима одређене појмове. контраста) и усмерити их да образлажу њихову употребу у делу. указати на њен значај у оквиру српске и светске књижевности. дотадашње животно искуство. тако и по градовима и земљама северне и западне Европе (Скандинавија. поређења. Откривати и уметничким чињеницама поткрепити многе поруке овог текста. У току рада на тексту обогатити речник ученика објашњавајући речи које су им непознате. Париз. (Машта развија богатство унутарњег света и шири хоризонт духовних вредности. дескриптивне и лирске деонице текста.7.) Указати на значај способности човека да се отвори за околни свет и природу. Упознати их са појмом лирски запис (прозно дело које нема фабулу и ликове. биће од посебног значаја при проучавању овог дела. за њен микро и макрокосмос. ВАСПИТНИ ЦИЉЕВИ Указати на значај стицања врлина и позитивних навика. Мотив путовања. Увиђати и образлагати морална и карактерна својства приповедача.) Указати на светлост као принцип јединства и хармоније живота. којем жанровски наликује одломак из приповетке буре. али путовања у машти. места на коме може да се осами и слободно преда сопственој машти. чињенице. неминовна. смрт / лепота / мир. 121 . Подстаћи их да уоче што више стилских фигура (епитета. и подстаћи их да увиде његову лепоту и систем вредности. Свест о смрти води ослобађању страха од смрти и омогућава нам да више волимо живот. композициону структуру. емоционалности и сликовитости поетског текста. појаве и законитости у књижевном делу. (Истаћи да је Исидора Секулић доста путовала како по Србији и суседним земљама. писано у првом лицу једнине као маштање девојчице о путовањима и далеким пределима. метафора. хармоничну целину која има своје законитости деловања. 2. ОБРАЗОВНИ ЦИЉЕВИ Увиђати и сазнавати естетски свет и стваралачке поступке у делу. мора да се прихвати. њена размишљања о важним животним питањима: вечност / пролазност. Усредсредити се на тематско-мотивски план приповетке. Лондон). на која подстичу њена маштања. способност запажања и закључивања). (Окретање природи води запажању њених лепота. персонификација. Навести ученике да увиде да су сви елементи природе повезани у јединствену. Назначити неопходност постојања кутка за игру. Укратко упознати ученике са делом Исидоре Секулић. спокојство. Усмеравати младе читаоце према друштвено корисним делатностима и хуманом деловању. Образовна улога уметничке књижевности прераста своје естетичке оквире и шири се на упознавање објективне стварности живота људи у разним временима и поднебљима. Смрт је део природе и као таква.

са што више детаља. 4. а своје утиске и закључке да доказују користећи примере или цитате самог текста. ПРАКТИЧНИ (ФУНКЦИОНАЛНИ) ЦИЉЕВИ Настојати да ученици самостално и оригинално приступе анализи овог текста. животних сазнања долази јунакиња приповетке. процењују уметничке вредности. Подстицати их да уоче што више скривених порука. Укажите на стилско-изражајна средства коришћена у описима предела. а шта као епско? 6. једнакост.Развијати код ученика љубав према далеким и необичним пределима. спокојство и мир. Прочитајте пажљиво одломак из приповетке Буре Исидоре Секулић и изнесите своја запажања о прочитаном одломку. да маштом актуелизују поједине описе. (Живот у корјечким колибама је живот који симболизује сигурност. исказа и реченица које имају богато семантичко поље и носе пренесена значења. У случају књижевног текста читаоци су ти који треба да надограде пишчево дело. Навикавати их на начин уметничког изражавања. прошире га својим тумачењима и схватањима. да откривају симболичка значења светлости и пламена у овом лирском запису. нагласити значај и неопходност изражавања помоћу симбола и у свакодневној комуникацији. Уочите композициону структуру приповетке. подстаћи ученике да размишљају на коју их боју и звук вечност асоцира). Истаћи да уметничка дела никад нису затворена према примаоцима. Јачати ученички литерарни сензибилитет. маштајући у свом кутку. оспособити их за аналитичкосинтетички и проблемски приступ уметничком делу. 5. Где се налази? О чему машта? Ко прича причу? 3. Опишите простор бурета онако како сте га замислили. Запазите до каквих важних. толеранцији и једнакости основа на којој се гради стабилан и хармоничан живот колектива. Богатити ученичку машту путем асоцијација (када се при анализи текста дође до закључка да јунакиња у поларним пределима открива клицу и стихију праве вечности. Навести ученике да размишљају зашто у описима предела приповедач оживљава ствари и предмете и подстаћи их да увиде остале поступке стварања и стил излагања овог приповедача.) Богатити ученичку свест да су односи међу људима засновани на љубави. Шта се у делу може окарактерисати као лирско. на симболичко мишљење које је посебно развијено у сфери духовног човековог живота. Објасните њихову уметничку функцију. 3. 2. Истраживачки задаци 1. Уочите ко је јунак приповетке. хармонију. уз коришћење синтагми. Навести их да увиде његову вишеслојност. побуђивати њихову радозналост. Омогућити им да обогате сопствени речник и развијају свој стил излагања. У чему се огледа лепота и вредност овог уметничког дела? 122 . Спремите се да на основу текста и својих размишљања искажете поруке ове приповетке.

растерала бубице. Лондон). Суочавање девојчице са светом и становницима бурета (коров. печурка. Прва збирка приповедака Сапутници изашла је 1913. занимљива су њена маштања о далеким морима и 102 Исидора Секулић (1877–1958) рођена у Мошорину. Који је ваш омиљени кутак за игру? Како он изгледа? Зашто вам је потребан? О чему маштате у свом кутку? Ученици ће говорити о свом омиљеном кутку за игру као месту где могу да се осаме и слободно предају свом унутарњем свету. своја сазнања о себи и другима. како по Србији и суседним земљама. Мотив путовања. Остало је сећање у причи. године као први прозни рад ове књижевнице у загребачком часопису Савременик. бледоцрвене гљивице) може се упоредити са суочавањем Робинсона Крусоа са дивљом природом пустог острва коју он преуређује и култивише за сопствене потребе. о својим маштањима и на тај начин ће се припремити да уђу у свет маште у који ће их увести одломак из приповетке Буре. гуштери. Ученици саопштавају своје утиске и размишљања. Локализовање одломка Приповетка Буре Исидоре Секулић102 (1877–1958) објављена је 1912. Доста је путовала. галије и морепловце. Ту је и девојчица из приче сабирала своје најдраже предмете. са ученицима се може успоставити дијалог вођен следећим подстицајима: Шта би се у овом одломку могло издвојити као занимљиво и привлачно? Како је изгледало буре када је девојчица први пут ушла у њега? Шта је све у њему пронашла? Како је изгледало буре када га је девојчица преуредила? Чиме је она обогатила свој нови простор за игру? На ког јунака једног романа светске књижевности вас она подсећа? Слика бурета пре преуређења права је слика дивље природе коју још увек није такла људска рука. у којој се могло путовати и на крај света и дружити се са разним бићима. паукова мрежа. Необичан је јунакињин кутак за игру. 123 . истине о животу до којих је дошла. тако чест у Исидорином стваралаштву. који су представљали море. репув. Након наставниковог интерпретативног читања одабраног одломка из приповетке. мрави. али путовања у машти. Једног дана.1. Писала је есеје о нашим и страним писцима од којих је најпознатији Његошу књига дубоке оданости (1951). са својом сопственом флором и фауном... потопила лађице за Мадагаскар и Бразил. тако и по земљама и градовима северне и западне Европе (Скандинавија. Књижевни рад започела је после своје тридесете године. биће од посебног значаја при проучавању овог дела. олуја је покидала буре. Може се састојати из кратког разговора са ученицима о њиховом омиљеном кутку за игру. постојећим и непостојећим. појавила су се Писма из Норвешке. Она ослобађа дивљи простор влаге и тмине пуштајући сунчеву светлост да тај простор оплемени и припреми за преуређење. а потом је 1913. постала део збирке прозних радова насловљене Сапутници. Мотив детињства.“). Следи изражајно читање одломка из Читанке. прва је жена писац која је у нашој књижевности оставила дела трајне вредности. У њеној најбољој збирци приповедака Хроника паланачког гробља (1914) доминира мотив пролазности и смрти. УВОДНИ ДЕО ЧАСА Уводни део часа мотивише ученике за слушање и емоционално и уметничко доживљавање текста. буре. у Бачкој. Париз. године. птице и цврчке. У њега уноси све што воли и подстиче њену машту („стару енглеску историју где је било пуно цртежа и резбарија са тебанских и египатских гробова. дрвену кацу у дну дворишта. а 1914. буре које је преуредила и у које се увукла. у овој причи везује се за успомене на ауторкин свет у малом – за напуклу.

она своје игре остварује у машти. о животу у корјечким колибама. ледени брегови. Приликом описа тих предела. авантура Робинсона Крусоа. Шта за девојчицу представља буре? Како га она доживљава? (Прочитајте како га она у тексту назива.) Како види себе? О чему сањари? Шта та сањарења откривају о њеном духовном животу? Девојчица своје буре доживљава као шупљикави и смежурани дворац. приповедач употребљава епитете 124 . способности које могу да доведу до формирања њене личности у личност уметника. од људи који је окружују. Аутор се у току стварања свог уметничког дела може послужити сећањима из свог детињства. Зашто се девојчица уселила у старо буре? Шта је налазила у том затвореном простору? Како се осећала у свом новом кутку? Девојчица је у бурету пронашла простор који је постао само њен и којим је она могла да влада. о отвореним и оком несагледивим пределима за које нам се чини да немају краја.поларним пределима. Док друга деца „трче од тарабе до тарабе за једним лептиром“. а себе као малу бледу девојчицу која у бурету сања своју робинзонијаду (подстакнути ученике да се приликом тумачења ове речи сете Робинсона Крусоа и да га доведу у везу са јунакињом приповетке). да се разликује од остале деце. њена отискивања у непознате даљине из маште. али су она често преобликована када се унесу у свет уметничког дела. Пажљиво прочитајте опис предела који се смењују у машти девојчице. шћућурена у свом бурету. 2. док она за све то време седи у бурету. Оно је постало њено уточиште када побегне од стварности. Које стилске фигуре уочавате? Зашто приповедач оживљава ствари и предмете? У каквом су међусобном односу описани предели? Девојчица машта о пространствима. ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА Пажљиво размотрите ко је јунак приче? А ко прича причу? Подстицати ученике да уоче разлику између јунака приче (девојчице) и приповедача у женском роду. Та њена потреба за играма у духу. зима. човек се препушта откривању најскривенијих кутака свог бића и повезујући их са бићима и стварима из своје околине ствара сопствени свет који стално тежи да се прошири новим сазнањима. онда када се појави потреба за тим. студ – хладноћа. Корјеци – житељи Сибира. Она поседује свест да је другачија. у духу. за стварањем непознатих предела и њихово детаљно замишљање у визуелним и акустичким представама говори о богатству њеног унутарњег света и постојању стваралачких способности. У том простору је проналазила сигурност и слободу да се препусти пределима маште. школских обавеза и када пожели да се осами и затвори у себе. У простору који је осигуран од туђих утицаја. Наставник претпоставља да се као мање познате појављују следеће речи: робинзонијада – пустоловина. Потреба за осамљивањем је једна од потреба које воде креативности. Мање познате речи и појмови тумачиће се током интерпретације текста. глечери – велике санте леда.

То су елементи приповедачког поступка којим се Исидора служи да би нам омогућила да што боље доживимо и осетимо пределе о којима јунакиња машта. из чијих се пукотина плази чудна плава светлост“)..) 125 . Мир. пролазности. плава светлост која избија из те белине чине групе појмова који би у човековој свести могли да створе представу о вечности. Слика морског пространства је у контрасту са сликом поларних предела. Али. Постоје законитости по којима природа функционише.(велика мора. белина предела. маштања о пространствима и далеким земљама. размишљања о вечности. Приповедач оживљава ствари и предмете. Са чим се пореди зимски пламен? Зашто су се Корјеци нашли у причи? Шта у причи означава (симболизује) живот у корјечким колибама? Протумачите симболику простора у овом одломку. непокретности. али не само на визуелно-акустичком плану. док размишљања о вечности остају само у домену наслућивања. лепоти. Одсуство радње у приповеци. пламену и светлости.. микрокосмос природе на лепоту. све се рађа и умире и ниједан елемент природе не постоји сам за себе. Која размишљања подстичу у девојчици „страшне студи и глечери“? Шта она проналази у „смрзнутим енергијама“? Зашто? На које вас боје асоцира вечност? А на које звуке? „Страшне студи и глечери“ и „чудна плава светлост“ која избија из пукотина глечера асоцирају девојчицу на постојање вечности и подстичу је да о њој размишља. Ове контрастиране слике подстичу и на различита размишљања: слика поларног пространства подстиче на размишљање о вечности. У каквом су односу та сазнања са њеним наслућивањем вечности у поларним пределима? Које истине о животу девојчица наслућује и усваја сопственим искуством? Шта све можете закључити о особеностима овог уметничког текста у односу на одсуство радње у приповеци? Девојчица је волела природу. обогаћује слике предела визуелним и акустичким стилским елементима да би их што боље дочарао. Спознаја законитости по којима природа и свет функционишу и свест о смрти воде ослобађању страха од смрти. сазнање да је све што воли подложно пролазности и смрти. Шта је све волела девојчица? Зашто их је волела „нервозно и са стрепњом“? Шта је сазнала и од чега све стрепи? Протумачите мисли и расположења која подстиче сазнање о кратковекости лепоте. смирена и заустављена у самој себи. персонификација („ . „Смрзнута енергија“ је енергија у стању неактивности. учинило је да она воли „нервозно и са стрепњом“. размишљања о смрти и пролазности воде конкретним сазнањима која су неопходна да се лакше прихвате одређене појаве у животу и свету који нас окружује. дескриптивни елементи. поређење (коралска острва се љуљају као котарице цвећа). Објасните дубљи смисао исказа да је у „пламену пуно слика и прича“. миру. спокојству. смрти. и у њему проналазила лепоту.. већ као део целине и свој смисао остварује тек у оквиру те целине. коралска острва. лептири. чудна плава светлост). њен микро и макрокосмос. На чему је тај простор заснован? До којих се животних истина разматрањем поетског простора у овом одломку може доћи? (Поткрепите своја запажања цитатима из текста.. цврчци) у контрасту је са сликама морског и поларног пространства. Слика микрокосмоса природе (бубице. лирске и дескриптивне деонице. Али. одређују да у овом делу Исидоре Секулић преовлађују лирски. пролазност и смрт.

. заштићени од олуја које им прете из спољашњег света. сигурни и спокојни. мир и спокојство. Поетски простор сваког књижевног дела је посебан. све што се оплакује и жели“. Пламен је симбол огњишта. Домаћи задатак (ученици могу да изаберу једну од следећих тема): Мој омиљени кутак На гранама маште 126 .. -Све је у природи подложно пролазности. Свест о смрти ослобађа човека страха од смрти и нагони га да се окрене животу и његовим лепотама.“ „И ја сам у бурету научила да ћутим као инсект. једнакост. У машти девојчице слика пламена се преобликовала у слику змаја са ватреним крилима и пламеним витицама. оно што немам. митским бићем и он је тај који прича приче. Очекивало би се да људи једни другима причају приче. а они склоњени од зиме проналазе у њему своје уточиште и мир. слобода. . Разумевањем његове симболике долази се до откривања следећих животних истина: „У тој трулој колибици сам научила да волим оно што се не види. са ученицима се још једном могу резимирати следеће поруке (идеје): .Подстакнути ученике да одговоре на постављена питања предочавањем слике окупљених људи око зимске ватре чији пламен прави у ваздуху различите облике. и оно што мора да прође. а змај је чувар тог огњишта и када сви Корјеци заспе. тамног и осветљеног.Машта обогаћује човеков унутарњи свет. унутрашњег и спољашњег. води спознаји света и живота.“ „Мало срце детета које још није знало ни шта је садашњост. ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Након интерпретације текста. Има дакле неко проклетство да ништа вољено не може остати. у њега пројектују своје жеље и снове и зато им он „даје све што се нема и враћа. У њему владају естетички (уметнички) закони. Живот у корјечким колибама симболизује хармоничан живот у коме су сви једнаки. засновани на чулном.Лепота се проналази у микро и макрокосмосу природе као и у међуљудским односима у којима влада љубав. али у овој слици ту улогу преузима пламен који се пореди са змајем. али га својим значењем превазилазе. искуственом свету. а људи су његови слушаоци. повезаног са временом и његовом пролазношћу. Корјеци у зимском пламену проналазе сигурност. У овом одломку запажа се контраст топлог и хладног простора. он једини остаје будан као њихов заштитник.“ 3. слутило је да има пролазност и прошлост.

2007. Београд. оцењивање и вредновање школских писмених задатака. 1/2. 41–48. Данило Киш и „Рани јади“ на часу књижевности. Течај креативног писања у оквиру новинарске секције. Грађење речи (обнављање и проширивање градива). у: Књижевност и језик. Љиљана БАЈИЋ. Проучавање хумористичке прозе у настави. Београд. 2002. у: Школски час српског језика и књижевности. 2. Београд. Правопис српског језика у наставној пракси. Радмила ГАВА. 1997. Милка АНДРИЋ. стр. 105–118. Школски час српског језика и књижевности. Београд. Вељко БРБОРИЋ. у: Методика савремене наставе књижевности и српског језика. Наставни приступ Ћопићевој збирци „Башта сљезове боје“. 1997. прегледање. Милка АНДРИЋ. 1–2. Мирољуб ВУЧКОВИЋ. Израда. Бранко Ћопић: „Чудесна справа“ – проучавање приповетке у настави анализом облика казивања. стр. у: Школски час српског језика и књижевности. 89–109. Јован ВУКСАНОВИЋ. 3–4. Београд. 1997. Београд. 127 . 51–69. Улога жанра у настави књижевности. 1994. Љиљана БАЈИЋ. Списак одабраних методичких прилога из стручних и методичких часописа (ПРИМЕРЕНИХ ГРАДИВУ VI разреда) и остала литература за наставнике Вук АЛЕКСИЋ. Наставно проучавање народног песништва. Снежана БОЖИЋ. стр.8. 11–24. 67–72. у: Школски час српског језика и књижевности. 2006. Вељко БРБОРИЋ. у: Школски час српског језика и књижевности. Весна ГАВРИЛОВИЋ. Методички приступ обради песме „Плава звезда“ Мирослава Антића. Београд. 1/2. 2. Београд. Љиљана БАЈИЋ. 1. Београд. Просвета. Милка АНДРИЋ. у: Школски час српског језика и књижевности. Војислав Илић: „Свети Сава“ – тумачење песме у настави. Драмско дело у настави књижевности и језика. бр. Завод за уџбенике. 2003. 1994. 2. Београд. 135–145. 2. стр. Драмска секција у настави књижевности. 2008. стр. у: Методички приступ збирци приповедне прозе. 26–34. Београд. стр. Београд. 3. стр. 1997. стр. Београд. Љиљана БАЈИЋ. 2004. Београд. у: Књижевност и језик. 1999. 73–82. Београд. 2000. Правописне вежбе у настави. стр. Завод за уџбенике и наставна средства. Завод за уџбенике и наставна средства. Филолошки факултет. у: Школски час српског језика и књижевности. 17–26. стр. 1999. стр. 451 стр. 43–54.

Духовни палимпсест песништва Десанке Максимовић. Београд. 59–62. 2002. Бошко ЂОРЂЕВИЋ. 1/2. у: Школски час српског језика и књижевности. Нови Сад. КАРАЏИЋ. Београд. 5. у: Књижевност и језик. 1986. 2. Српски акценат с лакоћом. Мјесто дикције у настави српског језика и књижевности. Задужбина Андрејевић. 143 стр. 1990. 2004. ЖИВАНОВИЋ. у: Дела Вука Караџића (приредили Миленко Филиповић. четврто издање 2000. Тематско-мотивска и знаковна анализа епске песме „Косовка дјевојка“. 2. стр. 59–64. стр. у: Школски час српског језика и књижевности. Једнојезични речници у настави српског језика. Историја српске књижевности. Нијанса-Унирекс. Обрада књижевно-научног текста Милутина Миланковића „И све што се креће. стр. Завод за уџбенике и наставна средства. пето издање 2002. Нолит. 1994. Београд. 51–64. Земун-Никшић. „Часови географије“ – обрада одломка из „Аутобиографије“ Бранислава Нушића. Књижевно дело Милутина Миланковића. Љубодраг Б. 2006. Јован ДЕРЕТИЋ. 1/2. 2007. треће издање 1998. Београд. стр. 3. Београд. 72 – 90. Милорад ДЕШИЋ. 1/3. 2004. Београд. Београд. Нела ЈАНОШЕВИЋ. 2007.Славица ГАРОЊА-РАДОВАНАЦ. (друго издање 1995. Дневник. Београд (било које издање). 88–98. Творба речи у настави српског језика. Стилска анализа новинског чланка. Рајна ДРАГИЋЕВИЋ. Голуб Добрашиновић). Београд. 1957. Књижевне вечери у наставној пракси. Београд. Милорад ДЕШИЋ. 1969. у: Књижевност и језик. 1992. Лирска поезија у савременој настави. у: Књижевност и језик. 36–40. 3/4. 1999. Вук Ст. шесто издање 2004). покреће Сунце“. 2. 1997. Милорад ДЕШИЋ. Правопис српског језика. у: Школски час српског језика и књижевности. Вук Ст. Зборник Ка савременој настави српског језика и књижевности (књижевност). Рајна ДРАГИЋЕВИЋ. Јелена ЈОВАНОВИЋ. у: Школски час српског језика и књижевности. Етнографски списи. Сања ГОЛИЈАНИН-ЕЛЕЗ. 49–56. у: Књижевност и језик. стр. стр. Живот и обичаји народа српскога. Милан ДОБРИЧИЋ. Београд. Просвета. Друштво за српски језик и књижевност Србије. 2005. 128 . Павле ИЛИЋ. Београд. Приручник за школе. Београд. Библиотека Књижевност и језик. стр. стр. 347–354. у: Школски час српског језика и књижевности. II издање. стр. СКЗ. Београд. 2005. КАРАЏИЋ. 125–133.

Београд. у: Методика креативне наставе српског језика и књижевности. Српски митолошки речник. 2000. стр. КУЛИШИЋ. Радивој ЛАЗИЋ. издање). 2002. Обрада приповетке „Јаблан“ Петра Кочића у шестом разреду основне школе. 3. Обрада домаће лектире Марко Краљевић и Муса Кесеџија групним обликом рада. 61–69. Београд. План рада литерарне секције. Душка КЛИКОВАЦ. Просветни преглед. 2. 99–110. Слађана КУШЛАКОВИЋ. Српска школска књига. 179–186. 1/3. 2002. Радивој ЛАЗИЋ. стр. Симеон МАРИНКОВИЋ. 4. 72–76. стр. стр. Београд. Матица српска. стр. 14–24. 1996. Београд. Београд. Стилске вежбе. у: Књижевност и језик. 1970. у: Школски час српског језика и књижевности. Југословенски књижевни лексикон. у: Школски час српског језика и књижевности. Београд. 2000. Могућности упоредне анализе лирских песама са истим мотивом (на примеру песме „Вече“ Ђуре Јакшића. Граматика српскога језика за основну школу. 85–97. 1997. Београд. Радивој ЛАЗИЋ. Нови Сад. 2002. стр. у: Школски час српског језика и књижевности. Београд. Методички приступ Андрићевој приповеци „Аска и вук“. Душка КЛИКОВАЦ. Народне пословице у настави. 1995.Ж. Чигоја. Од како се земља охладила (прозни облици српске народне књижевности и мале фолклорне форме). 129 . Вук МИЛАТОВИЋ. 2004. Београд. стр. Нада МИЛОШЕВИЋ-ЂОРЂЕВИЋ. План рада драмске секције са упутством. Завод за уџбенике и наставна средства. у: Школски час српског језика и књижевности. 2. стр. Тумачење народне епске песме „Марко Краљевић укида свадбарину“. стр. 2004. Београд. у: Школски час српског језика и књижевности. ПЕТРОВИЋ. 1984. 24–33. О неким граматичким питањима из наставе језика у основној школи. Милија НИКОЛИЋ. 1999. стр. 2006. у: Школски час српског језика и књижевности. 1986. у: Књижевност и језик. 63–66. (1998). 3/4. 5. 223 стр. Београд. Београд. 29–39. Драгослав МИЈАЉЕВИЋ. 42–53. Живан МИЛИСАВАЦ. Методички приступ Нушићевим комедијама. Београд. П. 187–192. ПАНТЕЛИЋ. Милија НИКОЛИЋ. Обрада песме „Плава звезда“ Мирослава Антића у шестом разреду основне школе. Радивој ЛАЗИЋ. План рада рецитаторске секције. Београд. Татјана ЛАЗАРЕВИЋ-МИЛОШЕВИЋ. Београд. у: Књижевност и језик. Нолит. стр. 2. 309–315. 1999. (3. О врстама текстова у настави српског језика. Душка КЛИКОВАЦ. Н. Војислава Илића и Јована Дучића). Ш. Једначење сугласника по звучности. Креативни центар. Речник језичких недоумица. стр. у: Школски час српског језика и књижевности. 2. Београд. Смедерево. Часопис Друштва за српски језик и књижевност Србије. 193–197. 1991. 1/2. Књижевност и језик. Београд. 2004.Иван КЛАЈН.

106–112. 1999. Београд. Београд. Увођење ученика шестог разреда у описивање пејзажа. 1. Миодраг ПАВЛОВИЋ. Београд. 63–68. Друштво за српски језик и књижевност Србије. Успешна метода обраде акцента. Ј. САНУ. 1985. Асим ПЕЦО. 2001. 1. Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Нови Сад (било које издање од 1998). стр. Миливоје РАДОЈИЧИЋ. Београд. у: Школски час српског језика и књижевности. Акценатска читанка. Београд. 66–93.Милија НИКОЛИЋ. 2004. 2000. 41–50. Београд. Београд. Београд. Слађана ПАВЛОВИЋ. 1. 1995. „О. Институт за српскохрватски језик. Речник књижевних термина. Правопис српскога језика. ПИЖУРИЦА. 130 . стр. у: Школски час српског језика и књижевности. Силвана НОВАКОВИЋ. Обрада научно-популарног текста Милутина Миланковића И све што се креће. Милија НИКОЛИЋ. О неким проблемима историчности и структуре ликова косовске епике. Београд. Библиотека Књижевност и језик. Београд. 2005. М. стр. Миодраг ПАВЛОВИЋ. 75–82. Нолит. у: Школски час српског језика и књижевности. у: Школски час српског језика и књижевности. Београд. 1959–2006. 55–66. стр. 1999. Наставна средства у методици наставе књижевности и језика и њихова перспектива. 10–15. у: Школски час српског језика и књижевности. 1–17. 1/2. књ. Миодраг ПАВЛОВИЋ. 199 стр. у: Школски час српског језика и књижевности. М. Звонимир ОПАЧИЋ. покреће Сунце. Београд. стр. 87–89. Београд. Београд. Научна књига. Култура језичког изражавања у основној школи. 1999. 39–65. Комуникативне вредности и функције реченица. стр. у: Школски час српског језика и књижевности. 2004. 24–39. стр. 921 стр. 1/2. 1. ПЕШИКАН. 1973. Завод за уџбенике и наставна средства. у: Књижевност и језик. у: Књижевност и језик. Комбиновање наставних средстава приликом припремања ученика за тумачење косовске епике. 3/4. Београд. у: Зборник Ка савременој настави српског језика и књижевности (књижевност). Припремање ученика (шестог разреда) за писмену вежбу „Зимски пејзаж“ у: Школски час српског језика и књижевности. 2007. класје моје“ Алексе Шантића. 1997. Развијање језичког осећања и богаћење речника. стр. Београд. Миливоје РАДОЈИЧИЋ. 2007. Соња ПЕТРОВИЋ. 3/4. Методички приступ роману „Орлови рано лете“ Бранка Ћопића у основној школи. 1/2. ЈЕРКОВИЋ. 2. 68–79. стр. 93–103. стр. 2003. Методика наставе српског језика и књижевности. у: Школски час српског језика и књижевности. Матица српска. Маја ПАНТЕЛИЋ. 3/4. стр. Љиљана ПЕТРОВАЧКИ. стр.

2004. Београд. Београд. Свет речи. Друштво за српски језик и књижевност Србије. Друштво за српски језик и књижевност Србије. Душан СТОЈКОВИЋ.М. у: Књижевност и језик. окружног и републичког такмичења ученика основних школа из језика и језичке културе). Београд. 131 . Београд. Завод за уџбенике и наставна средства. Београд. 2005. часопис за српски језик и књижевност. 2007. Београд. Данијела САВЉЕВИЋ. Београд. Снежана САМАРЏИЈА. ЦВЕТАНОВИЋ. Иво ТАРТАЉА. Вук МИЛАТОВИЋ. Литерарне. Матица српска.Речник српскохрватскога књижевног језика. Београд. стр. 2000. међуопштинско-регионалног. 2005. „Градинар“ Рабиндраната Тагоре. 1998. Друштво за српски језик и књижевност Србије. 5. Савремено тумачење епске народне песме. Загреб. 133–154. допунио и предговор написао Војислав Ђурић). новинарске. Теорија књижевности. Живојин СТАНОЈЧИЋ. 65–71. Граматика српског језика. Учитељски факултет. 2007. Гордана РОМЧЕВИЋ. 1994. 2. Завод за уџбенике и наставна средства. Љубомир ПОПОВИЋ. Београд. Партенон М. 15–41. стр. приручник за наставнике. Просвета. 393–401. Београд. у: Школски час српског језика и књижевности. ИП Ваша књига. 92–109. у: Школски час српског језика и књижевности.А. Методика наставе српског језика (избор текстова). Школски час српског језика и књижевности. 3/4. 2005. Београд. у: Школски час српског језика и књижевности. 2008. 64–73. Тестови из српског језика (са општинског. Школска књига. стр. стр. Српски језик кроз тестове. стр. Обрада народне епске песме „Марко Краљевић укида свадбарину“ у основној школи. Обрада лирске песме „Вече“ Ђуре Јакшића у основној школи. Владимир. 1995. I–VI. БИГЗ. Форме приповедања као интеграциони чинилац у збирци поетизоване прозе „Рани јади“ Данила Киша. Веселин ЧАЈКАНОВИЋ. Београд. у: Књижевност и језик. Библиотека Књижевност и језик. 1/2. 1. 1998. 1979. Београд. Снежана САМАРЏИЈА. стр. Студије из српске религије и фолклора 1925–1942 (рукопис приредио. Библиотека Књижевност и језик. Београд. Нови Сад. Стјепко ТЕЖАК. СКЗ. рецитаторске и сродне дружине. Александар ЈОВАНОВИЋ. Функције епитета у усменој књижевности. у: Зборник Ка савременој настави српског језика и књижевности (књижевност). Наташа СТАНКОВИЋ-ШОШО.

132 .

Трећи ДЕО Додатни избор текстова примерених узрасту VI разреда .

Веселин Чајкановић: Старе српске скаске и легенде о биљкама и дрвећу (избор)103 Одабрани одломак из књиге Студије из српске религије и фолклора Веселина Чајкановића представља занимљив приказ народних предања о лековитим биљкама./ Иначе су нашем народу познате козмолошке и есхатолошке скаске о растињу. рашири пред њим ружино шибље. /. И Бог јој све то дао. дала је своје дрво јасика. Онда ђаво прокуне ружу да на њој изникне трње. Студије из српске религије и фолклора 1925–1942. СКЗ.. 461–463. и постаде „краљ Давид“. а зелембаћ је потпиривао ватру. и због тога се њен род узима за причест. па је он (од страха кад је угледао Бога) није прогутао./ О створењу света и о постанку различитих ствари говоре скаске о купини.. /.. Бог се једном разгневио на ђавола. зелембаћа свако убија. Ђаволу то буде криво.. Један велики број таквих скаски везује се за догађаје и личности из Старога и Новога завета. Али ђаво буде бржи. јал’ бушицу. Кад је Нимрод са својим људима хтео да спали Аврама. и који је једним делом постао према обрасцу старозаветног Едена. и на њој се још и данас виде пет бразда од Евиних прстију.. Београд. лешнику..М. имају шаљив карактер. па хтеде и да сам створи још бољу лозу. сасвим разумљиво. /. и о постанку „јабучице“ у грлу. ружи. БИГЗ.. Из „старозаветне“ – ако је тако можемо назвати – групе најпопуларнија је скаска о постанку једне нарочите врсте јабуке која се зове адамчица. Према раније важећим класификацијама усмене прозе. међу људима. и постанку кромпира. кад појури ђавола. под легендама и скаскама најчешће су се подразумевала управо предања. али без формалне везе са Старим заветом и његовим апокрифима. и анђео не могадне учинити ништа. него му је остала у грлу. и тако су постале ваши. у неким скаскама реч је о рају како га наш народ замишља.. и деца дотрче да купе јабуке.. /. ја орашчић. Беспослена баба молила је Бога да јој да „јал’ ушицу. односно непопуларност./ А кромпир створио је Бог за љубав сиротиње – „да би и сиротиња имала коме да гули кожу“! Од старозаветних личности спомињу се. и цар Давид./ Што се тиче јабуке „адамчице“ коју је Ева дала Адаму. и наредио анђелу да га ухвати. а трешња је света. или се објашњава њихова популарност. Некакав краљ није ишао никада у цркву да се моли Богу. јер се он посвети. и у том случају долазе. /. али из његове крви никне купина... В стр. Због чега се јабуке петроваче не смеју јести пре Петровдана? Тог дана свети Петар у рају затресе јабуково дрво. Партенон М. „јер се онда ђаво радује“.. него под крушку („крушчица је моја црквица“). буве. понекад се те скаске везују за хришћанске свеце. цвећу и дрвећу./ Скаске о постанку лешника. и молитве му помогоше. али свети Петар даје само оној деци да једу чије мајке до тога дана нису окусиле јабуке. Сва земља стоји 103  еселин Чајкановић. ја лешничић“ да би се забавила. 134 . Најзад. у овим скаскама. а Бог са своје стране благослови је да носи најлепши цвет. кромпиру./ Ружино трње и цвет постали су овако. само трешња не хтеде никако горети: и зато јасика непрестано трепери. Јабучица коју људи имају у грлу (а жене је немају) постала је од јабуке коју је Ева дала Адаму. У њима се говори о постанку каквог дрвета или биљке.. национални српски свеци на прво место./ У посвећивању цара Давида играла је извесну улогу крушка. Због тога не ваља окусити купину пре грожђа. Од крви која је пала на земљу из Божијег малог прста створена је лоза.А. ораси. или какве његове особине. и тако даље. /. Српске скаске и легенде у којима су главни носиоци радње дрвета и биљке имају претежно етиолошки карактер.1. и одсече себи прст. Просвета. Аврам и Нимрод (код муслимана). Зато Бог рече анђелу да. Тако се и деси. 1994.. /. па ће се ђаво заплести. лешници.

и глог опет постане цео./ Један од знакова да долази смак света биће у томе што ће на земљи нестати пшенице. онда се савијају к земљи. мотив како је ђаво. али да га је немогуће наћи. Пошто цар сјаше с коња. /. или ће је онако оставити. али је ниједан не може ни помаћи. Народна књига. /. 135 . па пружи руку с коња да му узме сјекиру. а ти текстови пригодни су уз коментарисање народне приповетке Мала вила. Сад су они ради знати и видјети шта ће он радити са сјекиром. те он остраг сиса...на гранама великога глога.. Овде дато предање читаће се као допунски текст приликом обраде песама тематског круга о Косовском боју. Али земља ипак не пропадне.“ – „А гдје ти је мајка?“ – „Ето је тамо доље у селу код куће. Кад то виде цар.. а то му мајка мјеси хљеб. како ће је извадити из кладе. а пребацила десну сису преко лијевог рамена. Кад погледа кроз брвна у једну зграду.“ – И тако га којекако намоле да потјера овце и да пође пред њима кући. он стане вући из све снаге да би га прекршио. зачуди се. Онда пробуде дијете и запита га цар: „Како ти је име?“ А оно одговори: „Милош. /. Живот и обичаји народа српскога. а кад повуче пару у се.“ – „Ајде да нас водиш кући. Политика. и онда га од себе одбаце. а он узме сјекиру једном руком и заметне на раме. јер онда свети Петар прекрсти штапом. 2005. и лијеву преко деснога. обесио га на букву да светли само њему. Кад Милош крене овце. огледају сви редом објема рукама да изваде сјекиру из кладе. па без бола умру.. /. али хоћеш! Не може је извадити из кладе. Уз избор из књиге Владимира Хулпаха Легенде о европским градовима могу се прочитати и предања о Котору и Цариграду из Вукове књиге. кад је украо сунце. Брже-боље сјашу слуге и војводе с коња. можда. Вук Стефановић Караџић: Како је постало име Обилић104 Многи су делови књиге Живот и обичаји народа српскога који се на различите начине могу искористити уз тумачење књижевних текстова предвиђених Програмом./ 2. и за тај глог везан је велики црни пас. 104 Вук Стефановић Караџић.../ Циклусу о крађи и прекрађи сунца припада./ У једном веровању из Босне имамо познати мотив да је човеку немогуће да стекне бесмртност. Тај пас једнако глође глог. О вилама и вештицама такође ће се сазнати од Вука. а отац је умро.“ „Имаш ли оца и мајку?“ – „Мајку имам. 277. јер га виле покупе: зато оне и живе док им се живот не досади. Кад дођу кући. Срби приповиједају да је Силни Стефан ловећи по Церу угледао на једном мјесту гдје се гране од дрвећа и доље савијају и горе узвијају.. онда се гране узвијају. пође и он за Милошем да гледа да му се гдје не сакрије. Ту се прича да би семе од белога лука могло учинити човека бесмртним. Милош одмах остави овце и непознате госте па замакне међу зграде да тражи мајку.“ – „Не могу од оваца. па кад га скоро сасвим преглође. Кад дођу на оно мјесто. стр. Онда цар рече: „Међер обила мајка родила обила јунака!“ – Цар узме Милоша од мајке и одведе га своме двору. а то дијете код неколико оваца ударило своју сјекиру у кладу па легло на леђа те спава: кад дихне из себе. Тако настаје земљотрес. и од тога се назове Обилић.

широку кацу. Прогутао овог. свикао да се привид често са јавом меша и да трезвен човек ничему 105 Добрило Ненадић. господару.3.“ У ћошку. ученици ће се упознати са ликом Милоша Обилића. одакле је глас допирао. болест ме стисла.“ „Против Николе сте заједно војевали.“ „Јесмо. Роман о Обилићу. овако примио. Из житког блата по коме су пућкали клобуци помаљала се глава са умрљаним седим власима. ни овде. Једно без другога је и кусо и ћораво. гледано из уметничког угла Добрила Ненадића. Да гледамо оно што је пред нама. гласник кнеза Лазара Хребељановића. и кад бих из блата устао. „Јешан је Лазар“. Приправан на изненађења од сваке руке. али видиш и сам. Обилићу. видео је плитку. прогутао оног. те да тако прошире своја знања о Обилићу и његовој епској биографији. Затим дубоко удахну и широм отвори очи. ниси. жутњикава светлост се мешала са густом паром. само кад се делило. Ево. стр. Обилићу. рскавица ми се упарила и смекшала. мој стари пријатељ. Зраци сунца на заласку цактали су на мутним млетачким стаклима уоквиреним оловним рамовима. може бити и да јесте.“ Пришао је. Кажу да је мој прадеда Драгутин Немањић лежао у гробу пуном трња. је ли то са Турцима Лазар измислио?“ Обилић се тргао. Реци ми. но нико ни да се нашали. Обилићу. можда. набрао чело и зауставио дах. а Лазар. Веле да је болест на измаку и баш сад никуд одавде не смем јер сам ровит. царски гласниче. ма како забраваст изгледао. је ли? Смрди.“ „Ти си гласник кнеза Лазара кога радо називају цар Лазар. Није могао да отрпи. У народу је разглашен као цар. „Јешан. „Смрди. увек на опрези. никад много не омашује.“ „Ја сам. Обилићу. „Ја сам незнатан. Наведени одломак може их заинтригирати да сазнају још нешто о овом јунаку. а пази. никад више на своје ноге не бих стао. народ. Београд. господару. 136 . „Обилић?! Нисам чуо за тебе. Обилићу. спавајући са једним отвореним оком. некако. добра припрема за пакао.“ Старац се помери. Народна књига. Не знам. радо то слуша. 1990.“ „Приђи да те видим. ја сам увек. Добрило Ненадић: Роман о Обилићу105 (одломак) Приликом обраде песама старијих времена о боју на Косову. „Ниси незнатан. а ево мене гурнуше у овај страшни глиб. закашљао се.“ Преко краљевог лица прелете болни грч. добијао мањи комад. и њега.“ „Шаље ме кнез. Чим те цар шаље. клобуци се ускомешаше и Обилића запахну тежак задах.“ „Цар. Стиснуо је очне капке. кости су ми се од болова мимоишле. Обилић је стајао на вратима и жмиркао. грехе да окаје. Није прикладно што сам тебе. Ово је. Требало је да се оденем у своје најбоље рухо. рече дишући убрзано. кнеза Николу Алтомановића. и ја сам то једва преко уста превалио. Убедише ме да је лековит. ни тамо да помене цара Твртка. 116–120. а ни мени не би било мрско да за себе тако нешто чујем. Гледао га је одоздо и смешкао се.“ „Шта је било било је.“ „И пред нама и за нама.

“ „Мисли ли или зна?“ „Човеку је дата кратка памет те може само да нагађа не би ли докучио шта ће се десити. како неко нов у њиховим загонетним рачунима да се снађе? Је ли тужно или је смешно што у овом судбинском часу њих двојица настављају распру уместо да је за сада склоне у страну и причека на нека мирнија времена? Питање је простодушно. док други. Није више само мучаљиви ухода који посматра и памти нити је само пуки преносник једне поруке.“ „Јесу. Лазар је ипак Лазар. прегнут преко руба. назочан је овде уместо Лазара и све што буде рекао примиће се као да је Лазар рекао. завлачи руку до лакта у блато. Сада је признат као друга Лазарева глава.“ „Победу. Брбоће вода. Са олакшањем гледа како онај крупнији захвата големом дрвеном кутлачом воду која се пуши и пажљиво је сипа низ дугу каце да не опрљи свога голог краља. Недокучив и непредвидљив. а нико никад такву дреку као Лазар није дигао. Тукао сам се а никог у помоћ нисам звао. Зашто Вук не тражи помоћ?“ „Мој господар.“ „Угрожено је Косово. Лазар зове.“ „Раније је Турака било мало. Такво какво је поставља благородна душа испуњена болећивом искреношћу. а Косово. Кнез мисли да Турке треба тући пре него што се рашире. „Прошле године су били овде. сад барем зна на чему је. Обилићу?“ „Ја сам само гласник. Добро ти је то. важно је.“ „Ми војску да шаљемо а Лазар да је води?“ „А зар је важно ко ће да је води?“ „Важно је. овога пута морао је сам себи да призна како га је овај врашки старац заскочио.“ 137 . Та ово је зверињак испуњен режањем а не рајска башта по којој гргоље бистри потоци и цвркућу птичице. нелагода му се подвукла под ребра и док смишља шта да изговори а да ништа не каже. Опора киселина му је спрчила уста. Може ли то. више их нико неће моћи потиснути.“ „Ето видиш.“ „А сад је друкчије?“ „Сад су земљи тешки. Обилићу. улазе двојица са бакрачем скинутим с ватре. колико знам. Шта он то смера. Моравски кнез Хребељановић сву српску војску треба да води и да остане и даље кнез чак и ако победи. мисли да ће Турци овога лета преплавити све српске земље. Каквог ли питања! Да ли је Лазар измислио Турке! Добро. кнез Лазар.“ „Али он је само кнез. Или можда није?“ „Кнез је. Кнез мисли да је прилика. Твртко га прихвата за сабеседника.“ „Неко мора и да заповеда. Ако ухвате замах. Толике године се носимо са Турцима. његовом пријатељу и такмацу нису јасне.“ „Кнежева војска биће највећа и најбоље наоружана. Обилићу. клобуци прскају и сива смрадна пара покрива краљеву главу.“ „Прилика? За шта прилика?“ „Да сви изађемо на Косово и да потучемо Турке. држи Вук Бранковић. Тражи да сви на ноге устанемо. Намере су му под девет делова скривене и ако Твртку. То је најважније. Само.“ „Да сви изађемо а Лазар да заповеда.до краја не сме да верује. шта он то хоће?“ „Хоће победу. Је ли ово тренутак да одговори? Јесте.

одиста краљ српски као што говориш. На замери ми. и препреден. Не видим ти лице. али знам. али није моје да говорим. Није мени лако. од ужурбаних слугу остале су само сенке.. мучаљиви и тупави. ниједну која би ми као изговор послужила да се узјогуним. Сада је већ могао да их замисли као рутаве ђаволе који у кључалом уљу кувају грешника. Бистар си ти. Обилићу. На њихову воjску никада не може сасвим да се ослони. господару. Надражај да се насмеје долази му однекле из плућа. али се уздржаваш да ми то кажеш. Можда Лазар и види даље а можда се само пророштвом бави. господару. из паре која је већ испунила целу просторију чуо се само кашаљ и старачко хрипање.“ „Заклео сам му се на верност. или је смислио нешто што не могу да докучим. Пара је постајала све гушћа. Твртко је проговорио: „Знам шта си помислио. Кад му се напад стишао.. Обилићу. Светлости би ваљало додати мало пурпурног или гримизног одсјаја а оној двојици ништа. ту војску мора да издржава и храни а наша свађа храни саму себе. Обилићу. Ако си ти. Стефане Твртко.“ Да се није заценио од сувог кашља. Господару. да се одлучим. Султану Мурату су наше свађе корисније него сва помоћ оних несрећника његових хришћанских вазала који му војском против нас помажу. Стрпљив си и уздржан а сав цептиш.“ „Да кажем и ја нешто своје. Обилићу.“ 138 . Обилићу. ни козје папке ни длаку. они су ионако тачно како треба: прљави и ружни. Истрпио би ти овде свашта а реч не би проговорио. пуже се уз душник и удара у непца. За сваки случај покрио је шакама лице. Рече Господ: Чувајте се лажних пророка који у овчијој одећи долазе а унутра су вуци грабљиви. онда треба српство и да штитиш а не да му гробар будеш. Ниједну сувишну. Твртко би јамачно питао: Јесам ли ја твој краљ.“ „Крунисан двогубим венцем?“ „Јеси. јесам ли ја твој краљ крунисан двогубим венцем? Међутим. Србин? И: Ако си доиста Србин.„Кнежев човек. да ме не наљутиш. Обилићу? Или: јеси ли ти.“ „Пред својим краљем? Јесам ли ја. Обилићу. то је истина. ни рошчиће. српски краљ?“ „Јеси. болно јечање и стењање.

Тумачење одабраног садржаја вршило би се на нивоу приказа или осврта на поједине песме. 106 Милован Данојлић. ове. 1972. Јутарње снове. Родна година. Са доње стране жућкасто-беле. 30. Из године Далеке. Тамо нас зове Мирис зóве. медене. Свака ко буренце – слатке. стр. 8. наставник. Светлост буктала Уз долове. Сунце је пасло Овце. 139 . може да организује и час на коме ће се радити избор из поетске збирке овог писца. Из године Далеке. Следи избор из поменуте збирке. волове. Из другог села. изнутра зреле. – У неке давне. садржаја предвиђеног програмом за шести разред. 6. Родна година.. ове. у договору са одељењем. БИГЗ. Лубенице Сазреле су лубенице Покрај воде Студенице. Милован Данојлић: Избор из песничке збирке Родна година106 Поред интерпретације песме Шљива Милована Данојлића. Споља плаве. Мирис зóве Куда нас зове Мирис зóве. Тамо нас зове Мирис зóве.. На гранчици је Зујкала пчела Управо стигла Из другог села. Београд.4.

маслачак доле. Од благородне. облачак даваше све од себе. све даље од овог света. Појео бих јој чак и кору! Љубавна песма Био.Набрекле. на небу. летње. Уз долове. једном. Дођоше врућине. почеше да се воле. топле кише маслачак растао све више. кадгод је било потребе. 140 . један маслачак. и маслачак поче да вене. Гледећи се. Да ми је препливати Студеницу Да украдем једну лубеницу! Отрчао бих негде у гору. И. И био. бели облачак. надрастао је сва дрвета. ишао. Облачак горе. хладне. жежене. Облачак притрча брзо у помоћ: киша је лила све до у поноћ. ледене. ледене. и једног дана маслачак нежно дотакао бели облачак. више.

На сред једног пропланка. Владимир Хулпах: Необични јелен107 Како је увођење предања као жанра први пут изведено у школским програмима. много касније није дошао у исти крај да лови војвода Хенри Лав са својим племићима. Зато је одлучио да јелена потера у Ахен и тамо га изложи погледима и дивљењу својих земљака. Из њега је извадио тежак. Војвода саксонски и баварски и не трепну. коњ којег је јахао се укочи. Ставио га је јелену на рогове и рекао: – Врати се у своју шуму. краљевским кораком. Пао би у заборав да много. то се и одабране приче из Хулпахове књиге могу сврховито искористити у смислу објашњавања овог књижевнотеоријског појма ученицима. његови војници затражили су мало одмора. 2005. Легенде о европским градовима. Јелен подиже главу и нестаде у шумарку пре него што се Хенри поврати од изненађења. Оригиналан наслов дела Легенде о европским градовима пружа наставнику могућност да објасни како се термин легенда. Од тог догађаја су прошле десетине и стотине година. Пуштам те јер видим колико ме молиш. Када је саопштио пратиоцима своју намеру. Он ће бити знак твоје изузетне вредности. Не прође много времена и оствари се пророчанство Карла Великог о племенитом делу. Али је не одапе. често изједначава са термином предање. Карла Великог заиста обрадова сатерани јелен. Горда животиња захвално погледа цара и лагано. Ловци ослободише јелена. заробљени јелен је затреперио и задрхтао сваким делићем тела. скупоцен златан ланац с крстом украшеним дијамантима. Сити рата. Задубљен у мисли. Силно пожелеше да ухвате јелена и обрадују цара. Кад је стигао до једног густиша. није ни приметио да се удаљио од осталих. у свакодневном коришћењу. Нека овај крст сваког оног ко те сретне подстакне на племенита дела. Бард-Фин. Скочи на земљу и пажљиво скину ланац с рогова. Затражио је од своје послуге да му донесу један ковчег с накитом. 52–53. Као да су му се и очи напуниле сузама. На роговима је сијао златан ланац с крстом украшеним дијамантима. тачно испред њега. На зидовима цркве у Либеку висе две веома лепе слике. Изгледало је као да преклиње цара да га остави на слободи. али се стрела заби у оближњи храст. Војвода се прену из размишљања. стр. На једној је ловац с луком и стрелом а на другој један дивни јелен. упути се ка шуми. Призор је био толико необичан да једва поверова властитим очима у оно што види. Славни Карло Велики у то време је ратовао по Саксонији. Новцем добијеним од продатог ланца Хенри постави камен-темељац за либечку цркву. На једном пропланку ловци налетеше на великог јелена с раскошним роговима. Ево ти овај ланац. више није могао да се држи на ногама. Зграби и другу стрелу. Брзо нанишани и одапе. Београд. 107 Владимир Хулпах. Обе слике подсећају на догађај који се збио у Либеку и био повод за градњу ове цркве. Гонили су га све док. 141 . Он је био толико горд и леп да цар није имао срца да га устрели. Јелен му се приближи и спусти рогове као да му нуди драгоцености са њих. стајао је прекрасан јелен с разгранатим роговљем. Хенри се саже да узме стрелу да би је запео за лук. У том крају је било много дивљачи. Изненађено погледа око себе. И цар је био узбуђен.5. измучен. Цар одлучи да се одморе који дан баш ту где су се затекли па искористи прилику да својим племићима приреди велики лов. Такво роговље нико до тада није видео.

Стрепео си од Барија јер су и сви остали стрепели. али није био ни размажен. Ијан Макјуан: Силеџија108 У Читанци Маштарија речи налази се прича из збирке Сањар Ијана Макјуана. „Здраво. Питер је покушао да се извуче. на поду воз на батерије. застрашујући осмех или красте на зглавцима прстију. 142 . Питеру је понекад личио на робота који је програмиран да ради шта год му се прохте. давао си му без много приче. што је придобијало неке одрасле људе и помагало му кад би морао да се извлачи из шкрипца. За свој једанаести рођендан. Сви су тако радили. Нико није могао да га спречи да добије оно што жели. А није спадао ни у оне ситне. непоправљивог сањара који размишља о туђим. па чак није био ни упадљиво глуп. Бари Тамерлејн је у школи имао велику моћ. мама. Био је у ствари прилично округласт и мек. Ако си имао ту несрећу да се затекнеш у школском дворишту с неком играчком која се Барију Тамерлејну на први поглед допадне. Бари Тамерлејн је био мистерија. Други разлог Баријевог успеха био је довољан да осетиш како ти се нека ледена рука завлачи у стомак. Први разлог била је Баријева чудна способност да на најбржи могући начин пређе пут од жеље за нечим до поседовања тог истог. У Питеровој школи постојао је силеџија по имену Бари Тамерлејн. Бари је позвао петнаестак школских другова на журку. Па шта је то онда Барија Тамерлејна чинило успешним силеџијом? Питер је овом питању посветио много сањарских мисли. жилаве. нити је имао ружно лице. Хеј. Сматрали су да су господин и госпођа Тамерлејн симпатични људи. али тај исти силеџија му је распаљивао машту. Често је умео да направи тужно и беспомоћно лице. али и о својим поступцима. склањао си му се с пута. с наочарима. Уливао је страх јер га је пратио глас да је страшан. Ни он сам себе није могао да спречи. Био је слепа сила. Следи још једна прича из ове збирке. Неким чудом. Баријев глас није био оштар и промукао. и што га сви мрзе и избегавају. Ако га видиш да прилази. прво би ти то саопштио а онда те треснуо из све снаге. Родитељи су му били добри али строги. Једног тренутка Питер је завирио и у Баријеву собу. он је одлазио право до чела. окретао се и „позајмљивао“ твоју. Учествовао је у играма и није очекивао да сваки пут победи само зато што му је рођендан. па је зато. по логици одраслих. Бари је био љубазан према свим својим гостима. Бари није изгледао као силеџија. Госте је на вратима дочекао насмејани слављеник. и Питер морао гајити симпатије према Барију. 2006. Наравно да се и Питер склањао силеџији с пута.6. Смејао се са родитељима и сипао сокове и помогао у распремању и прању судова. Свуда су биле разбацане књиге. Paideia. на кревету плишани 108 Ијан Макјуан. Закључио је да постоје два разлога за Баријев успех. Није био ни нарочито крупан. За разлику од многих других силеџија. и по свој прилици ништа нису сумњали. гледајте шта сам добио од мог друга Питера!“ Тог поподнева. он би ти је једноставно истргао из руку. стр. Београд. Није био дрљав. па је изгледало мудро угледати се на њих. и спужвастим розе образима. необичног наслова. очи му нису биле тврде и ситне. код куће није добијао батине. Кад би сви стајали у реду. која ће ученицима још више приближити лик дечака Питера. тата. кошчате типове који понекад знају да се покажу као опаки борци. али родитељи о томе нису хтели ни да чују. и није носио опасно оружје. Реч-две о Питеру. Питер! Хвала. Сањар. 56–67. није му сметало што нема другове. Кад би се наљутио на тебе. мада не и дебео. а ако затражи твоје бомбоне или твоје играчке. и сребрном протезом на зубима. Кад би му на часу затребала оловка.

Једна таква загонетка у последње време Питеру није дала мира. њему је синула још једна мисао. у том случају. Једног поподнева се затекао у башти кад му је нешто синуло: ако он само сања овај свет. Питер. деца која из њих излазе – можда ништа од тога не постоји. Питерова мајка ушла је у његову собу да га пољуби за лаку ноћ. неколико дана касније. Све би то могле бити мисли из његове главе. јасно ти је да си сањао. и само сањаш да те је заболело. кад су поред њега прошле две старије девојчице из виших разреда. Како би уопште могао знати да не сања тај противпожарни апарат. Високо на небу. Те мисли одвеле су Питера у сањарије о чаробним напицима и чинима које преображавају људе. А веома је личило на сан и кад се наставница створила изнад њега и рекла: „Питер. хемичарски комплет. Ишао је једног дана кроз школски ходник на путу ка библиотеци. Има нечега прилично сноликог у томе што се деца сваког дана сливају у школу као људска река. али никад је није баш тако јасно изразио. Тек кад се пробудиш.“ Дакле Бари Тамерлејн види двоструки живот. На крају журке. Како су дани пролазили. учионице са леве и десне стране. широк ходник. Био је чврст. мислио је Питер док се пешице враћао кући. Питер је испружио руку и дотакао га.“ Скренуле су иза угла и нестале. „Замисли да само сањаш да си се уштинула. скоро је поверовао да је његов живот само сан. и све што се у њему дешава.“ „Али замисли“. Мистерија је већ и то што се навикнемо да живимо с мистеријама. Све су то само снови. појма немају да ли сања неки дечак на земљи. да је и то његова кривица? Каква стравична идеја! Али с друге стране. чудовиште се поново претвара у дечака. Једне вечери.“ „То је бар лако“. У тренутку кад му је уснама дотакла образ. зурио је у тај авион. Већ се и сам помало бавио том идејом. који сад усправљају наслоне својих седишта и одлажу новине. Црвени метал је био хладан под његовим прстима. и како јој се сукња таласа док шета испред табле. Крила су му на сунцу блескала сребрном светлошћу. На зиду поред њега био је окачен противпожарни апарат.. Једна од њих управо је говорила својој другарици: „Али откуд знаш да и ово сад не сањаш? Можда сањаш да причаш са мном. а има у свемиру и много већих загонетки од Барија Тамерлејна. и у томе како глас његове наставнице плута по зидовима учионице. а на путу кући. одговорила јој је другарица. да не сања и опип под прстима? Дани су пролазили а Питер је и даље мислио о том проблему. Све би то могло бити сан и тако никад не би била сигурна. светиљке на таваници. шта ће се догодити с мајком када се он пробуди? Хоће ли тада имати другу мајку. Да ли то значи када се неки авион сруши. Погледао је око себе. касније. компјутерска игрица – соба је била сасвим слична његовој.. један авион је почео да се спушта пред слетање. Бари је овлаш ударио Питера по мишици и рекао: „Видимо се сутра. негде на путу од куће до школе тај дечак се претвара у чудовиште. рекла је прва девојчица. и из све снаге желео да он безбедно слети на писту. Ако је и ово сан. зависи само од њега. али стварну? Или неку потпуно различиту? Или неће ни имати мајку? Вајола се прилично изненадила кад ју је Питер загрлио и није хтео да је пусти. а Питер и даље лупао главу над тим проблемом. падови авиона ионако нису стварни. у недељама после Баријевог рођендана. Свеједно. стваран. Свакако да они људи тамо горе. Књига из библиотеке у његовој руци. да не сања ту црвену боју. Питер је застао да размисли. мање-више исту. тако је то у сновима – све ти изгледа стварно. светао.меда наслоњен на јастук. више о томе није размишљао. Сваког јутра. Питер? Да ли ме слушаш? Није ваљда да опет сањаш?“ 143 . онда све на том свету. Зар је могуће да не постоји? Али с друге стране. „Могла бих да се уштинем и то би ме заболело и онда бих се пробудила. А тако се и десило.

Али ово сад није било тако једноставно. Бари! Удри. „Хајде“. Али с друге стране. а дечак се повукао у гомилу. У ствари. и кад би сва деца притрчала. и отишла натраг према табли. Ко год би га посматрао видео би дечака како стоји поред зида. добацио је неко бескорисно. школског силеџије. и сигурно није био јачи. Једном приликом је шепајући сишао с планине у Велсу са уганутим чланком на нози и уопште се није жалио. А једном је потпуно обучен утрчао у немирно море како би из таласа извукао пса неке госпође. Питер се осмехнуо. сан се прекида. пребацио је јабуку из руке у руку и рекао: „Стварно хоћеш ову јабуку?“ „Чуо си шта сам рекао“. Питеру је срце добовало у ушима. нањушивши да се у Тамерлејновом углу дворишта развија нека драма. Да ли је та јабука вредна разбијеног носа? Можда и није. Није био већи од Питера. Сад му је већ био мало ближе. био је мачор с људским триком у крзненом рукаву. али знао је да у тучи никад не би победио јер никад никог не би могао да удари заиста јако. Кад би у школском дворишту избила туча.Покушао је да јој каже истину. онда умирање мора бити онај тренутак када се пробудиш.“ Читав разред се насмејао. држи јабуку и зури у празно. Питер је грозничаво размишљао. Био је довољно снажан за своје године. 144 . Бари Тамерлејн се окренуо и севнуо погледом. Дошао је преко дворишта у правој линији према Питеру. Питер би осетио мучнину у стомаку и слабост у ногама. Бари!“. Питер је имао среће. Изгледао је као да зна шта ради. Наочаре су му увеличавале очи. Спремао се да награди себе једним гризом јабуке кад је подигао поглед и суочио се с округлим руменим лицем Барија Тамерлејна. Погладила га је по коси и рекла: „Одсад мало боље пази“. одвратио је Тамерлејн равним гласом. Баријево розикасто. Смешио се зато што је нешто желео. Деца су већ почела да се окупљају. Е сад. Већ се припремао за тучу. не радећи ништа.“ Питер је осећао како полако трне. рекао је Бари Тамерлејн разложним гласом. Покушавајући да добије у времену. „да сам сањао о сањарењу. може ли да је се одрекне само зато што је тражи један силеџија? Погледао је Барија Тамерлејна. То је толико једноставно да мора бити истина. Питер није био кукавица. Спустио је руку и стегао је у песници и окренуо се боком према Питеру. Бари се смешио. „Удри. И десило се тако да је на великом одмору Питер стајао сам на крају дворишта. Кад се последњи пут затекао у оваквом положају. рекао је веома опрезно. Са протезе су му севали сребрни одблесци сунца. од ногу па навише. Превратничку. Испружио је руку и рекао једноставно: „Хоћу ту јабуку“. јер му је госпођа Бернет била наклоњена. и поново се осмехнуо. Колена су му била благо повијена и премештао се с ноге на ногу. ширећи сладак мирис дрвета.Таман је хтео да загризе јабуку кад је дошао на још једну сјајну идеју. будиш се. али није изгледао весело. Кожа јој је била помало смежурана пошто ју је донео у школу пре недељу дана и отад је стајала у његовој клупи. Али није имао срца за тучу. Један мехурић пљувачке треперио је између његове протезе и предњих зуба. Бари Тамерлејн није волео да буде одбијен. „Дај ми јабуку. или ћу ти променити лични опис. „Напред. Од таквих ствари је узмицао. Пит. Разбиј му њушку!“. Ако је живот сан. У кругу су стално пристизала нова деца. Питер је чуо како се двориштем разлеже повик – Туча! Туча! Друштво је притрчавало са свих страна. „Мислим“. у неправилном кругу. пресецајући фудбалске мечеве и школице и такмичења у прескакању конопца. Јабука је била жута са црвеним пегама. Ето на шта људи мисле кад помињу одлазак на небо. довикивали су други гласови. То је исто као буђење. Умреш. округло лице било је зајапурено.

помислио је. „Ово ти је последња шанса. меда чеда. „А завирио сам у твоју собу и видео да на кревету држиш плишаног меду. зубати желатин!“ Питер је знао да су његове речи биле грубе. Питер је принео јабуку устима и одгризао огроман гриз. Бари је повратио присебност и сада се спремао да зада смртни ударац.“ Из гомиле се заорио грохотан смех који се брзо и заразно ширио. са металним зубима.„Та јабука је моја. Али шта мари? Бари и тако није стваран. На све стране су летели одломци погрда. Није он нимало јачи од било кога међу нама. Унео се Барију у лице и запиљио се у њега као да посматра неку смешну слику на зиду.. гракнула је гомила. Кад оде кући. Видео сам те како помажеш мами у прању судова. Бари Тамерлејн вероватно још није одустајао од намере да звекне Питера по носу. а понегде и кикот. Питер је изгледао тако сигуран у себе. „Пекмез. Неко ће надрљати од Барија Тамерлејна и ту више нема помоћи. Сада су по силеџијиним образима избијали јарки розе печати. заграјала је гомила отегнутим силазним тоном.. Ми! Бари је школски силеџија из наших снова. Све му се то уопште није допадало. рекао је полако с пуним устима. Сећаш се? За твој рођендан.. уста отворена.. Сада се мрштио како би изгледао најзлокобније што може. Звук се закотрљао са још више ноте. Док су повици и поруге бивали све гласнији.“ „Ааааааух“.. заплашених лица. наравно. падајући с презиром. Бари више никоме није уверљив као силеџија и онда једноставно постаје онакав какав јесте. „Био сам код тебе. „Ти си обичан пекмез. Очи су биле разрогачене.“ Наравно да ту није било ниједног детета које и даље није потајно волело неку стару и олињалу плишану животињицу и грлило је пред спавање. метални зуби.. Чак се и Бари намрштио. и престао да се клати. Неко се закашљао. Пошто се недељама питао да ли би живот могао бити сан.“ „АААААух“. Бари се поново огласио. Али како је било дивно знати да и силеџија има своју. Стајао је тачно насупрот Барију. процедио је Бари. неко загрцнуо. и више није могао да влада сопственим 145 . Питер је поново загризао јабуку. То се није могло сакрити.. смешкајући се као да га заправо сажаљева што не постоји.. аааааух. подигао је руку и немоћно стегао песницу. Драмили су. Питеру је синуо одговор. И у том часу догодило се нешто ужасно. „Не верујем ти. јаркији од сваког розе желатина. Само су желели једни другима да покажу како се више не боје. розе желатин. „Ооооох. Шта ли то руменом и буцкастом Барију даје толику моћ? Истог тренутка. Питер је закључио да Тамерлејн-силеџија јесте сан.“ Из гомиле су се чули пригушени уздаси. користећи прилику док Бари не схвати колико је бесан. Хватали су се једни другима за мишиће и пљескали се по коленима. Очи су му се зацаклиле.. Ти си обичан добар дечак. „Знаш шта“. Не верујем чак ни да постојиш.. Па то је очигледно. розе желатин.. Питер је дрско терао даље. такорећи ниоткуд.. као бајаги пријатељским. „То није истина“. и да једна таква сенка није способна да му разбије нос. Могло је то бити и истина. онако дружељубив.. Сузе су му потекле у брзим потоцима низ обе стране носа. „Шта си рекао?“ Сав Питеров страх нестао је као руком однесен. Бари је бризнуо у плач.“ Уместо одговора.“ Питер је погледао у дечака који се спремао да га удари и сетио се рођендана од пре три недеље када је Бари био онако срдачан. Мајк Баји.. Откуд му идеја да у школи сме да ради шта хоће и узима шта хоће? Питер се одважио да начас одвоји очи Барија и видео како се око њега затвара круг узбуђених. Дај ми јабуку или ћу те звизнути тако да се пробудиш средином идуће недеље.. А рећи ћу ти још нешто за исте паре..

Прогањале су га властите речи. Имам и ја плишаног меду и морам да помажем у прању судова. Као да се трудио да буде што мањи. Гледај га само. Али гомила није знала за милост.“ Бари је толико стрепео од сусрета са свима осталима на следећем одмору да је драге воље пристао. „Мајка-Бајика хоће маме. Али како је јутро одмицало.дисањем. Он и Питер постали су другови. Мало-помало. и то је видела скоро цела школа. И ко је сад ту силеџија? Кад је полазио на ужину. освајач. Држао је нос у књигама и уопште није дизао поглед. међутим. а силеџија је. почео је да се осећа доста другачије. Све на свету заверило се против њега.. Али Бари је затресао главом и одбио да се окрене. Бари је био миран као бубица. То што је рекао болело је далеко више него један поштени ударац по носу. На цедуљици је писало: „Хоћеш да играмо фудбал? П. Питер је. Сан се распрснуо као мехурић сапунице. Шта су ти то радили?“ На преосталим часовима. Он је херој.“ „Треба му његов меда-чеда. а с њим је нестао и силеџија.. враћајући се својим играма. супермен. Само је тако стајао окружен децом и слинио у шаке. тачно иза Барија. Покушао је да се подсети колико је Бари био грозан.. Тиме је хтео да се одбрани и Барија научи памети. 146 . Је ли могуће да их је стварно изговорио? Одједном је испред себе приметио погурену прилику Барија Тамерлејна. Покушао је да мисли само на своју победу. правећи се да не примећује како му сви намигују и упућују захвалне осмехе. или да ишчезне без трага. Смождио је Барија. Питер је оставио једну цедуљицу на Баријевој клупи.С. Њих двојица су окупили друштво за игру и постарали се да буду у истом тиму. као и сви ружни снови. Преко дворишта је дотрчала једна наставница која је усамљеном дечаку ставила руку на раме и одвела га говорећи: „Јадни малиша. али ни она га више није веселила. смех и ругање су се утишали и на гомилу се спуштала постиђена тишина.. убрзо заборављен. Намештали су један другом прилике за голове. Надимао се целим телом док се борио за мале гутљаје ваздуха. Вратио се из дворишта и сео у своју клупу. Победио је силеџију а да није ни мрднуо прстом. Питер. био пун себе. Наругао се Барију зато што је дебео и има протезу и плишаног меду и помаже мами. али успео је само да га извргне руглу и презиру читаве школе. Питер је гутао кнедле док се присећао шта је све рекао. а касније су отишли држећи се под руку. Нагнуо се и чачнуо га лењиром по леђима. Деца су почела да се разилазе. али ипак другови.“ „Ајаааао. не баш најбољи. Свако ругање Барију сада је било бесмислено.. Нико у њега није веровао. Бари је прикачио Питерову цедуљицу на зид изнад стола у својој соби.“ И сад је Барија спопао такав напад плача да јадник није имао снаге ни да се окрене и оде. Нема тога што не би могао постићи својим блиставим и виспреним умом..

Четврти ДЕО Избор из секундарне литературе .

6) Ако се на крају реда дели сугласничка група. ус-адити. она се прекида. сам-ица).-салон. што истовремено значи и да се не растављају једносложне речи без обзира на број слова. Пижурица. Није значи добро: исписа-о.. наравно није добро ни с-купити. пласт. крај првог дела треба да одговара могућем (’природном’) крају а почетак пренесеног дела могућем почетку речи. власт. paž-nja. сласт. dž) у значењу једног гласа: vo-lja. мо-лити. пет. радо-ст. склад. стр. Нови Сад. М. 3) Ако је на месту прелома постојала (полусложеничка) цртица. грозд. дев-ојка. корак.. 5) Кад се нађе сугласник између два вокала.-шест дана и сл. 2004. строп.1. пришт. де-војка.-два. Матица српска. (а не: ваљ-ати. Београд. 83–85. мол-ити. чврст.-башта. ho-dža (ово наравно не важи за примере као: in-jekcija. nj. склоп. Не растављају се тако на пример: сноп. страст и сл. о-вако. он припада делу речи који се преноси у следећи ред: ва-љати. Завод за уџбенике и наставна средства. миса-о. уз последње слово на крају реда ставља се цртица. Када се цела реч не може исписати (штампати) у реду у коме је започета. Овог се ваља држати и приликом изворног писања страних имена (E-thel а не Et-hel). Пешикан. kon-jugacija. Јерковић. а преостали њен део преноси се у следећи ред.. nad-živeti). ђул. односно – састави сугласничких група и краја и почетка растављених делова морају бити у складу са правилима распореда гласова у српском језику: брат-ство 109 не: братс-тво ни: бра-тство брат-ски братс-ки бра-тски град-ски градс-ки гра-дски голф-ски голфс-ки го-лфски екав-ски екавс-ки ека-вски бугар-ски бугарс-ки буга-рски умрт-вљен умртвљ-ен умр-твљен пољ-ски пољс-ки по-љски трам-вај трамв-ај тра-мвај мач-ји ма-чји мај-ка ма-јка тор-ба то-рба довољ-но дово-љно пар-тија па-ртија . приручник за школе. Правопис српскога језика. Подела речи на крају реда109 139. чу-о и сл. у-садити. 2) Растављени делови речи (смештени у два реда) морају имати најмање по један слог. 148 . М. Основна правила којих се треба држати приликом поделе речи на крају реда: 1) Не преноси се једно слово (макар то био и вокал који чини слог). 4) У латиници се не раздвајају двојна слова (lj. овако. онда се једна цртица пише на крају а друга на почетку нареднога реда: ауто. са-мица итд. јер се оно може исписати место цртице. Ј. 140.

у-зети и сл. упрошћени двојни сугласник припада другој саставници (без+стидан → бесстидан → бестидан → бе-стидан). треба их делити границом саставница: из-бацити. раза-гнати). ин-стант. поделу треба вршити према општим правилима (као да се не ради о сложеници): о-тети. Препоручује се и да се не одваја ијекавска замена јата од сугласника који јој претходи: жи-вјети. пред-школски. кори-јен). раз-љутити и сл. Ако је на споју саставница дошло до упрошћавања сугласничких група испадањем. а уметнуто а првој (беза-злен. 149 . о-творити. го-рјех. и-зградити. неће се погрешити ако се примене правила поделе речи на слогове. ШМ ШН ШЊ ШЦ ШЋ ЖЂ ШЧ И за вишечлане сугласничке групе треба се служити истом табелом. од-водити. ра-зорити. уза-стопно. ако је граница делова сложенице замагљена и неуочљива. нпр. Ако они не спадају у спојиве. с тим што се најпре процењује склоп два последња сугласника. и-стући. 141. (а не: и-збацити.: пољ-ски. ис-тући. мор-ски. рот-ква итд. За складну поделу речи на крају реда добра оријентација може да буде табела сугласничких скупова које не би требало делити при преласку из реда у ред: кв ГВ ТВ кр ГР ТР КЛ ГЛ ТЛ КЉ ГЉ ТЉ КЈ ГЈ ТЈ СК СТ СП ДВ СВ ДР ПР БР ВР МР СР ДЛ ПЛ БЛ ВЛ МЛ СЛ ДЉ ПЉ БЉ ВЉ МЉ СЉ ДЈ ПЈ БЈ ВЈ МЈ СЈ СМ СН СЊ СЦ ЗГ ЗД ЗБ ЗВ ЗР ЗЛ ЗЉ ЗЈ ЗМ ЗН ЗЊ ШК ШТ ШП ШВ ШЛ ШЉ ЖГ ЖД ЖБ ЖВ ХВ ЦВ ЧВ ХР ФР ЖЛ ХЛ ФЛ ЖЉ ХЉ ФЉ ХЈ ФЈ ЦЈ ЖМ ЖН ЖЊ РЈ ијек. између њих се поставља граница. из-ломити. • Мада за пажљиву поделу речи на крају реда има понеки специфичан детаљ. гор-јех. ако су спојиви. под-вући. оба иду с наредним самогласником (уп.).). преду-слов итд. Међутим. пред-услов. из-градити. рас-познати.7) Кад прелом сложеница на крају реда падне око споја њихових препознатљивих и смисаоно прозирних саставница. ко-ријен (боље него: жив-јети. о-дводити.

Оајв преомећај је шљиаво нзаван типогликемија  – Зађучујуће. Ово је зобг тгоа што љдукси мзоак не чтиа савко слвоо пнаооосб. пемра иртажсиавњима нучаинка са Кмбриеџа. 150 . 77. Заављхуујћи нобниечој мћои љдксуог мгзоа. ткест мжеоте чтиати без побрелма. већ рчеи псмраота као цлениу. зар не? А уевк сте мсилили да је паврпоис вжаан. нјие вжано кјоим су роедслдоем нпиаснаа слвоа у рчеи. Београд. јдиено је бтино да се пвро и пслдеоње совло нлаазе на совм мстеу. 110 Часопис Ана.2. Отасла солва мгоу бтии у птпонуом нердеу и без озибра на ову олокност. Политика. фебруар 2008. Правописна занимљивост (избор из часописа)110 Нсиам вревоао да зпаврао мгоу рзмауети оно што чтаим. стр.

188. господару. архиепископ. нит (од нити).. Радошу итд. Вокатив једнак номинативу допуштен је (не и обавезан) у следећим случајевима: (1) за именице као мачак. Чигоја. увиј. гајите. Љиљо! итд. змијо. Хајнрих. диелектрик. је л’. излиј итд. доћ) и глаголског прилога садашњег (тражећ. избиј. Мачек. Сремец.). -ац. Тако исто и попиј. -х. ил’. савиј (превиј. попи. -ец. За именице на -р јавља се и наставак -e и наставак -у: царе.). али је и ту много обичнији наставак -e: Перице. Коларац. гајимо. лај. тетак од којих је немогуће направити вокатив на -е. Марта!. убијем) имаће ј у сва три облика заповедног начина: пиј. продаји (од продавати). Глаголи који у 1. к. Ибровац (али и: Коларче. Кац итд. Абдулах (где се јавља и наставак -у: Рефику. -јимо. 200. пијте. змијолик (према: змија). ВОКАТИВ (пети падеж). нити у старинским облицима као међ (oд међу). зашиј. наставци заповедног начина биће -ји. таји. Код осталих глагола са гласом ј у основи облик императива зависи од дужине вокала који се налази испред тога ј у садашњем времену. 144. покриј. Љиља. Изузетак су сложене речи. пробиј. задај (од задати). ’оћу. сашите. Даг. Наставак -о добијају двосложна имена с дугоузлазним акцентом. иако. 2002. 181. итд. кицошу. антиамерички. Види и : де. избриј) и други. Бах. њ. продај (од продати). отпиј итд. ЗАПОВЕДНИ НАЧИН (императив). одвиј итд. Радојица граматичари прописују вокатив једнак номинативу. Иван Клајн: Речник језичких недоумица (избор)111 АПОСТРОФ се ставља уместо једног или више изостављених слова: ал’. Не ставља се у речима с. обри се. Ако је вокал у садашњем времену дуг. приучен. лиј (улиј. Никола!. -ц. ј. пастире и пастиру. навиј. итд. (2) за презимена на -ек. пребиј.). (1) Између и и другог самогласника изузев о. ш. Жак.).). ј) добијају у вокативу наставак -у: Матићу. завиј. нек. убијте. (4) за презимена на -ов и -ин (в. и м. убиј. (5) за муслиманска имена као Салих. шиј (сашиј. Божа. као Мара. 151 . 193–194. Погрешни су облици као уби. стр. одлиј. Отуда и Милошу. под -ов). -г. сакриј итд. Именице са завршетком на предњонепчани сугласник (ћ. -јте: број. змају итд. преброј итд. -јмо.. Абдулаху). боље него Милоше. подој. ч. као и глагол приањати. Чичак. (напиј. Жика итд. и појединачне глаголе. крој (прекрој. читат. Олга!. пијем. џ. Јовица. Речник језичких недоумица. фиока). Кривец. 111 Иван Клајн. бројте (тако и: изброј. затаји.). 75. Ибровче). В. рад (од ради). биј (сабиј.). 10. ије. знајућ). ији. (2) У споју ио не пише се ј (био. 84–85. ж. Лука!. гос’н. змијом. милион. Франц. Ерих. радиестезија. долиј. блеји. лицу садашњег времена имају завршетак -ијем (нпр. (Маро!. Џек. ију. Радоше. у крњим облицима инфинитива (радит. криј (откриј. нпр. Ако је кратак. За мушка имена као Перица. Гоца. пришиј итд.) углавном имају вокатив једнак номинативу: Марија!. ви’ш. Паљетак. Рефик. (3) за страна имена и презимена на -к. лупежу. Кинг. купио. итд. извол’те. ђ. итд. бројмо. Данице итд. бриј (обриј. долите итд.3. Имена на -ица добијају у вокативу завршетак -е: Милице. Не употребљава се ни при сажимању самогласника (в. ј се пише: ија. коњу. набиј. то). Бунушевац.). осим кад се основа речи завршава на ј: судијо. Јовице итд. професоре. писаре и писару итд. заповедни начин завршаваће се на -ј. -aк. патак. нпр. пијмо. љ. судијом (према: судија). Београд. забиј итд. задаји (од задавати). убијмо. ле.). итд. фризеру. -јите: гаји. ковачу. Лична имена на -a (ж. нпр. 170. 180.

ји. лицу множине. и 2. женин). -чица. -ин граде се првенствено од именица које означавају људска бића (путников. којем(у) значи исто и једнако је правилно као и кога. као и у речима из француског: Гијом (Guillaume). Ипак. сличан је и став Крлежин. ијум. сеиз. „Борбин“. али пошто правопис не нормира презимена. име).“ итд. листова: „Генексов“. корњачин). -ица.. руинирати итд. В. која је експлодирала у току ноћи“ треба: . Ово правило се само делимично примењује у 1. -ски. даире. владин. требати се мења нормално кроз сва лица: „Не требаш ми“.. Ако нема другог глагола. Цвија) итд. хероика (иако су изведени од херој). 152 . мора задржати облик који: предлог који сте поднели. Војин. под -ов) и небеска тела (Сунчев. уместо „Седница ће се одржати 14. Пеић итд. библијско м. „Ради ваше безбедности седите што даље од прозора“. Пејић. установа. јежев. Односна заменица треба да стоји непосредно после именице на коју се односи. не може се забранити појединцима да своје презиме пишу Груић.. есејистички итд. нов рекорд Стекића. кујица (куја). артерија – артеријом (ипак: артериосклероза). ио.. биљке (в.. пројекција). оивичити. која. маја одржати седница на којој. каиш. њен. галија – галијот. коме. који је једном написао. Ређе и не увек допуштено јесте грађење ових облика од назива организација. маја у Ваљеву. „Сви треба да дођу“ (не: требају). „дати сваком своје“. пишчев. стоик. Милојица. Отуда је правилније и Грујић. али Каин. Ј се ипак пише у случајевима кад припада основи речи: издајица (према: издаја). последњи филм који је снимио. Војислав. (4) Посебни случајеви: са ј се пише глагол пројицирати (уп. С друге стране. Мијо. Кајин (од Каја.. Када се заменица односи на нешто неживо или на именице збирног значења (као народ). „Требало би да размислимо“ (не: требали бисмо). на којој ће о лику преминулог научника говорити Н.“ треба: У Ваљеву ће се 14. Уместо присвојног придева није добро употребљавати именицу у генитиву: спојеви као булевар Лењина. калајисати. неимар. Марсов). без ј се пишу хероин. скуп који имам част да поздравим и сл. -ов. КОЈИ: којег(a). животиње (орлов. дојиља (дојити). Радојица. њихов примењено на субјекат да би се избегла двосмисленост: „Књижевници су са занимањем саслушали суд угледног госта о њиховом стваралаштву“ (свом би се могло схватити као да је гост говорио о сопственим делима). СВОЈ се односи на субјекат реченице: „Милан паркира близу своје куће“ („близу његове куће“ односило би се на кућу неког другог човека).. нов Стекићев рекорд.Н. у имену Равијојла. Земљин. Употребљава се безлично ако је у споју с глаголом. -ев. ијски. Грујица (Груја).старија – старијом. ЗАПОВЕДНИ НАЧИН. или после речи „Ваљеву“ ставити тачку и почети нову реченицу: На њој ће о лику итд. Остојић. И у трећем лицу неки пут се мора употребити његов. Цвијо (као Мија. сличан је и став Крлеже исправније гласе Лењинов булевар. (3) Ако и долази п о с л е другог самогласника.. ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВИ на -ов.. у одређеним конструкцијама допуштено је свој и кад се не односи на субјекат: „ставити сваку ствар на своје место“. љ. наиван. Облик акузатива којег(a)/кога сме се употребљавати само за жива бића: човек кога смо срели и сл. Вијон (Villon). „Требало је да знаш“ (не: требао си). семијон. Писање ијо имамо још и у речима вијорити се. ваш могу односити на субјекат: „Сви ми знамо снагу и величину наше земље“. одн. вијоглав. између њих се не пише ј: наиме. лаик. где се и наш. да су у краљевском дворцу терористи подметнули бомбу. генитив се мора употребити ако од њега зависи односна реченица: „Сличан је и став Крлеже. хероизам. ТРЕБАТИ. вијорог. „назвати сваког својим именом“. нпр. хероина. „радити нешто у своје време“. Академијин и сл. Уместо „Стигла је вест да су терористи подметнули бомбу у краљевском дворцу. Види: ије.

писаће се мало слово ако је именица одређена неком заменицом или придевом. У таквом случају једини излаз је да се требати замени неким другим глаголом (имати. Форин офис. Ако је назив сложен. ТРПНИ ПРИДЕВ (пасивни партицип) гради се. то је одлука Савета. поменута академија. у начелу. према П. Ипак и од појединих непрелазних глагола постоје трпни придеви који су дефинитивно ушли у употребу: дипломиран.„Требао ми је његов савет“. „Требао сам новаца“. великим словом пише се само прва реч: Стејт департмент.. нпр. Манчестер јунајтед. пренагљен. УСТАНОВЕ. удружења и политичких тела имају велико почетно слово само у првој речи (и у оним речима које су и саме именa): Градски секретаријат за саобраћај. СПОРТСКА ТАКМИЧЕЊА. И за транскрибоване стране називе. нпр. отечене ноге. начитан и др. Сајам моде итд. Нолит. боље је и њу писати великим словом.“ В. В. само од прелазних глагола: отуда су погрешни облици као зарђана пушка. предузећа. „Требаћемо вас“. ум. „Робу купљену у другим продавницама. „Tреба ли вам нешто?“. дописује се с Академијом. организација. морати итд. Комеди франсез итд. ВОЈНЕ ЈЕДИНИЦЕ. Доњи дом. КЛУБОВИ. и она се пише великим словом: сутра је састанак Удружења. али не би ваљало ни „који је требало да говоре“. У односним реченицама као „Ево имена људи који су требали да говоре“ погрешан је лични облик су требали. наше удружење. Уколико је праћен неком одредбом. неодговорена питања. боље је отекле ноге.). трпни придев мора доћи иза именице на коју се односи. Али уколико нисмо сигурни да друга реч није име. изложби. и уселити. овај савет. нпр. „Могу се јавити сви заинтересовани грађани за куповину“. кад означава посебно тело у оквиру неке шире организације. Фестивал малих и експерименталних сцена Југославије. „Требало ми је новаца“. сајмова. према П. тј. Олимпијске игре. спортских такмичења и других повремених манифестација: Трећи међународни конгрес слависта. 153 . преурањен. Енергоинвест. Извршни одбор Удружења новинара Србије итд. цркнута крава. „Купљену робу у другим продавницама оставите на улазу“: треба „. Српска демократска странка. оба дела задржавају велико слово прве речи: Савет гувернера Народне банке Југославије. „сви грађани (који су) заинтересовани за куповину“. фудбалски (Фудбалски) клуб „Жељезничар“. В. Берлинска опера и сл. мада је у том случају боље: „Требаћете нам“. Предузеће за производњу чарапа и предива „Космај“.. Погрешно је „Он се лечи од задобијених повреда на утакмици“. Београдски универзитет (званично: Универзитет у Београду). Великим словом. Исто важи и за називе скупова. „Требате ли нешто?“. могу се (необавезно) писати и незванични називи од придева имена места и врсте установе. Никад непрежаљен. Називи установа. јер се не слаже са субјектом у множини. њена прва реч може се писати малим или великим словом: издавачко (Издавачко) предузеће „Народна књига“. сударена возила. конгреса. угинула крава. Ипак. Када специфичном имену претходи ознака врсте установе. од повреда добијених на утакмици“.. Палестинска ослободилачка организација итд. „Шта су вам требали кључеви?“ Допуштено је и као прелазан глагол. Ако се уместо пуног назива узима само једна именица из њега. неексплодиран..

О  н не може да не објасни своје нерасположење према непоштеним и недобронамерним људима. ДИКТАТ текст диктата: 1.4. Филолошки факултет. 269–271. Драган. писаним ћириличним словима. Сремске Карловце. Сваки задатак треба пажљиво прочитати да бисте разумели шта се у њему тражи и како треба одговорити. стр. Фрушку гору. ___________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________ 4. Х  оћеш ли и ове године путовати преко Златибора. кроз кањон Мораче до Светог Стефана и Јадранског мора. ___________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________ 2. Пишите читко и уредно. Хвала на сарадњи. Стражилово и Петроварадинску тврђаву. Београд. ___________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________ 3. 154 . станује у улици Шпанских бораца (Улици Шпанских бораца) број 3. 2004. Бијелог Поља. М  иодраг Петровић Чкаља један је од најпознатијих српских и југословенских глумаца. На располагању имате 45 минута. где су посетили Делиблатску пешчару. Нове Вароши. Вељко Брборић: Правопис српског језика у наставној пракси (ИЗБОР ВЕЖБАЊА)112 Име и презиме ______________________________________ Школа и место ______________________________________ Разред и одељење ____________________________________ УПУТСТВО ЗА РАД Задаци који су пред вама односе се на градиво које сте учили у школи. У  ченици Основне школе „Милош Црњански“ били су на екскурзији по Војводини. Правопис српског језика у наставној пракси. ___________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________ 5. првенствено на правопис српског језика. Марков пријатељ. 1. ___________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________ 111 Вељко Брборић.

и тако даље. ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ __________________________________________________________________ 2. 4. Стави одговарајуће интерпункцијске знаке: Рекох му Дођи кад год хоћеш Дођи кад год хоћеш рекох му Дођи рекох му кад год хоћеш 155 . Препиши правилно писаним словима следеће реченице. Војска Југославије ________________________________________________________. Написане реченице су у управном говору. исправи грешке и стави одговарајуће интерпункцијске знаке: БЕОГРАД ЈЕ БОМБАРДОВАН 6 IV 1941 ГОДИНЕ ________________________________________________________________________  УШАН КОВАЧЕВИЋ САВРЕМЕНИ СРПСКИ КОМЕДИОГРАФ НАПИСАО ЈЕ ДРАМУ Д БАЛКАНСКИ ШПИЈУН ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ НЕЖЕЛИМ ДА НАПАМЕТ ГОВОРИМ О НЕ ПОЗНАТИМ СТВАРИМА ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________  АЛИ СИ ЧИТАО НЕШТО О ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ ИНДИЈАНСКИМ ПЛЕМЕНИМА Д И О ИНДИЈАНЦИМА УОПШТЕ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________  ЕЗНАМ И НЕЋУ ДА РАЗМИШЉАМ ДАЛИ ВИ ПОШТОВАНИ ГОСПОДИНЕ Н ИСПУЊАВАТЕ СВОЈЕ ОБАВЕЗЕ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ НЕ ИМАМ ВРЕМЕНА НЕ МОЈ МЕ ПИТАТИ НЕ ЋУ ДА ГОВОРИМ ________________________________________________________________________ 3. госпођица. страна. основна школа __________________________________________________________________. Сједињене Америчке Државе. Савезна Република Југославија.У Српској академији наука и уметности (САНУ) одржано је саветовање (Саветовање) о Првом светском рату и Солунском фронту. господин. на пример. Напиши скраћенице следећих речи и израза: број. килограм. госпођа. динар. Београд _________________ ______________________________________________________.6.

ће мо рећи. Подвуци исправно написане облике футура:  исаћу. људство. 8. Владичин. владикин. промаха. владичин. претстава. масан. 12. шумадиски. армијски.5. п орашчић. промаја. шумадински. б камијон. црно-жут. бици. владицин. моћеш. пећу. Растави речи као да су на крају реда: 156 црвен ___________________ ован _________________ ласта _____________________ воћка ___________________ сплав_________________ банкар ___________________ . суперревизија. стићи ћу. историски. шумадијски. Подвуци неправилно написане речи:  итки. Владицин. Подвуци исправно написане речи:  одшишати. ћу доћи. суперевизија. п читат ћу. нузарада. начовек. рећу. нуззарада. доћу. Напиши исправно писаним словима имена улица и тргова: улица српских владара студентски трг обилићев венац улица кнеза милоша београдска улица улица петра великог булевар мира трг републике ___________________________________________________ ___________________________________________________ ___________________________________________________ ___________________________________________________ ___________________________________________________ ___________________________________________________ ___________________________________________________ ___________________________________________________ 7. љутство. љуство. Подвуци исправно написане речи: рвање. престава. потшишати. Стави одговарајуће интерпункцијске знаке где је потребно: Београд 18 4 1997 г Иво Андрић 1892 1975 Господине дођите овамо Беше 12 IX 92 год Резултат утакмице је 3 2 Кол ко је сати 6. представа. црно жут. 11. сећеш. моћићу. снаја. натчовек. снаха. доћи ћу. хрвање. камион. 10. битци. армиски. Заокружи слово испред исправно написаних глаголских облика: а) ја би читао б) ја бих читао в) ти бих читао а) ми бисмо читали б) ми бих читали в) ми би читали а) ви би читали б) ви бих читали в) ви бисте читали 9. историјски. орахчић. венути. мастан. вехнути. надчовек. црножут.

__________ 9. Напиши безвучне зубне сугласнике:___________________ 11. 157 . У правилно написаној речи подвуци све безвучне сугласнике: РАСШТРКАТИ. Напиши безвучне предњонепчане сугласнике. Ј. 39–62 (избор). предњонепчани и носни: _______ 6. У реченици МИЊА ЈЕ ВРЛО ЉУБАЗАН подвуци уснене (уснено-зубне) и предњонепчане сонанте (гласнике). 3. _______________________________ 2. Напиши звучне уснене сугласнике. 4. Напиши звучни уснено-зубни сугласник: ______ 10. 12. Ћ 2. х 5. Њ. 1. Ђ. Библиотека С Књижевност и језик. У следећој реченици подвуци све предњонепчане сугласнике: ЦВРЦА СЕ ЗАДРЖАО КОД КУЋЕ. Напиши меке предњонепчане сугласнике. 15. У речи ПРЕБРАНАЦ подвуци безвучни уснени сугласник. БЕЗКОРИСАН 16. БУРЕГЏИНИЦА. 2008. У реченици ТОМА ЈЕ БИО ИСЦЕПАН И ЗАДИХАН подвуци безвучне зубне сугласнике. 14. _ __________________ 8. У реченици УТО СЕ ДЕЧАЦИ УОЗБИЉИШЕ подвуци зубне сугласнике. 13. (приредила Босиљка Милић). Њ 113  рпски језик кроз тестове 2. 7. Љ. ПА ЈОШ НИЈЕ ЧУО ЗА ИЗНЕНАЂЕЊЕ. ПРЕБРАНАЦ 4. РАЖШТРКАТИ. Српски језик кроз тестове (избор задатака за шести разред)113 ФОНЕТИКА 1. _______ 5. У правилно написаној речи подвуци све звучне сугласнике: БЕЗКОРИСТАН. Тома је био исцепан и задихан. предњонепчани и уснени сугласник. РАЗШТРКАТИ.5. Напиши задњонепчани сугласник који нема свој звучни парњак. Београд. 17. Друштво за српски језик и књижевност Србије. Гласови 1. стр. У правилно написаној речи подвуци све звучне сугласнике: БУРЕКЏИНИЦА. У реченици Најгласнији на весељу били су млађи подвуци реч у којој налазимо следећа три сугласника: надзубни. БЕСКОРИСТАН. РАШТРКАТИ. Напиши сугласник који је звучни. У наведеној реченици заокружи безвучне предњонепчане сугласнике: ЋИРА СЕ МАШИ ЗА ЏЕП И ИЗВАДИ У ЧВОР ВЕЗАНУ МАРАМИЦУ. 3.

8.6. В. МИЊА ЈЕ ВРЛО ЉУБА ЗА Н. 3. ПРАВИТИ. Ч (редослед није битан) 9. ПА ЈОШ НИЈЕ ЧУО ЗА ИЗНЕНАЂЕЊЕ. М (редослед није битан) 8. 13. У речи ИШЧУПАТИ извршене су следеће гласовне промене: а)___________________. убрзати. млађи 7. б)_______________________ 5. с (редослед није битан) 11. 14. Поређењем инфинитивне и презентске основе глагола ПЕЋИ налазимо да је извршена гласовна промена која се назива _____________________________. 2. б)_______________________ 4. Које су гласовне промене извршене у речи СМЕШАК? а)______________________. Која је гласовна промена извршена у речи МУЧИТИ? _ _________________________________________________ 7. У ТО СЕ ДЕЧАЦИ УОЗБИЉИШЕ. БЕСКОРИС ТА Н 16. ЋИРА СЕ МАШИ ЗА ЏЕП И ИЗВАДИ У ЧВОР ВЕЗАНУ МАРАМИЦУ. Које су гласовне промене извршене у речи ГРОЖЂЕ? а)_____________________________ б)_____________________________ 158 . УБРЗАТИ. Гласовне промене 1. РА ШТРКАТИ 17. ПРЕЦРТАТИ 1. прецртати 3. т. Поред сваке дате речи напиши које су гласовне промене извршене: а) ИСПРАШИТИ___________________________________ б) ЉУШЧИЦА_____________________________________ в) ИШЧУПАТИ_ ___________________________________ 2. ц. 12. ЦВРЦА СЕ ЗАДРЖАО КОД КУЋЕ. МРВИТИ. Ћ. У речи РАШИРИТИ извршене су следеће гласовне промене: а)______________________. Б. БУРЕГЏИНИЦА 15. Подвуци свршене глаголе у којима се јавља слоготворно Р: ПРОГОВОРИТИ. б)__________________________ и в)______________________. Слог 1. В 10. Која је гласовна промена извршена у компаративу придева СИВ? _ _________________________________________________ 6. Ш.

једначење сугласника по звучности. али мој пас још никад није наишао на толико јато гусака. палатализација 3. Заокружи слово испред тачног одговора: а) јотовање б) сибиларизација в) палатализација 19. 13. МОТКА. У следећој реченици подвуци речи у чијим се облицима јавља непостојано А: У сну му се јавила добра вила и рекла: „Не буди тужан“. МАСКА 14. јотовање 159 . ЂАК. Подвуци именице које имају два правилна облика датива једнине (на пример: битки и бици): РУЧКА. ШМИНКА. Напиши које су гласовне промене извршене у облику инструментала једнине именице ВЕСТ: а)___________________________________ б)___________________________________ 17. б) палатализација. а) једначење сугласника по звучности. СЛИКА. МАЈКА. ЦВРЧАК 11. КОЦКА. Напиши које су гласовне промене извршене у речи ИНАЏИЈА: _ _________________________________________________ 12. У следећој реченици подвуци речи у чијим се облицима јавља непостојано А: Јесам ловац. МЕЧКА 15. в) једначење сугласника по звучности.9. једначење сугласника по месту творбе (редослед није битан) 2. Која се гласовна промена извршила у облику радног глаголског придева НОСИО? _ _________________________________________________ 16. 20. У компаративу придева ВИСОК извршена је једна од наведених гласовних промена. једначење сугласника по месту творбе. ПРАЋКА. ЧЕТКА. једначење сугласника по месту творбе (није важан редослед) 4. РЕКА. Која је гласовна промена извршена у дативу једнине именице НОГА? _ _________________________________________________ 10. СЕКА. СЕКА. палатализација. Напиши које су се гласовне промене извршиле у речи СВЕШЧИЦА: _ _________________________________________________ 18. КОЦКА 1. Подвуци све именице у чијим се облицима деминутива (умањеница) извршила палатализација: ВОЋКА. СНАХА. ВОЋКА. палатализација и непостојано а (није битан редослед) 5. Подвуци речи у којима се не врши сибиларизација: ПОДВИГ. Подвуци именице у чијој промени нема сибиларизације: НОГА. ЈУНАК.

а) 19. мечка 15. гусака. (редослед није битан) 18. слика. али нешто овакво нигде видео није. ловац. какав год он био. Заокружи слово испред реченице у којој је реч ДОБРО прилог за начин: а) Свако зло има своје добро. једначење сугласника по месту творбе (изговора). коцка. јесам. а) јотовање. Напиши облик футура I за друго лице множине од глагола ДОЋИ: _ _________________________________________________ 5. палатализација 7. сибиларизација 10. снаха. (редослед није битан) 17. 2. воћка 11. 160 . 13. пас. У наведеној реченици подвуци придевске заменице. п  алатализација. б) једначење сугласника по месту творбе (изговора). Свакаквих чуда се нагледао. У следећој реченици подвуци опште придевске заменице: Онај ко тражи истину. а ) јотовање. прелазак (промена) Л у О 16.6. 4. Морфологија (у ужем смислу) 1. Јутрос је стигао с пута а већ у подне био у школи са ђацима. б) Шта сте урадили за опште добро? в) Добро си ме чуо. маска 14. 20. б) једначење сугласника по месту творбе и в) упрошћавање сугласничких група (губљење сугласника) (редослед није битан) 8. река МОРФОЛОГИЈА 1. четка. б) једначење сугласника по месту творбе (редослед није битан) 9. а ) једначење сугласника по звучности. Напиши у ком су падежу подвучени облици именица: ПУТА____________________________________ ШКОЛИ__________________________________ ЂАЦИМА________________________________ 3. једначење сугласника по звучности и упрошћавање сугласничких група (губљење сугласника) (редослед није битан) 12. у ма који кутак завирио – видеће јој само крајичак скута. али никада њу целу. сека. наишао. У сну му се јавила добра вила и рекла: „Не буди тужан“.

161 . БРАЋА ______________________ пред коњ’ма стоје за узде држе. он ништа не слуша и ничије мишљење не прихвата. СЛУШАТИ. У следећој реченици подвуци све придевске заменице: Њихов друг. КОЊ’МА_____________________ за узде држе. НЕМАТИ. живи сам.. б) Горе пишу од њега. број и род подвучених речи: Ја знам ко сам по звону што са задужбина немањићких пева. ЈЕ ИМАО __________________. У следећим стиховима одреди падеж. ДРЖАТИ. Одреди падеже подвучених речи: Смиљанина браћа пред коњ’ма стоје. НАВИЈАТИ. Заокружи слово испред реченице у којој је реч ГОРЕ прилог за начин: а) Горе га је невоље спасао. број и род подвучене групе речи: Ту се вила с орлом завадила око оне зелене планине. ПИСАТИ. в) Горе су те чекали. УЗДЕ________________________ марамом машу на јарко сунце. 10. 12. ВОЛЕТИ. 9. ЛЕТЕТИ. марамом машу.. ЖЕЛЕТИ. 17. Следећу реченицу допуни облицима аориста глагола КОВАТИ: Сабљу _________________Краљевићу Марко.6. Подвуци све прелазне глаголе који немају исту инфинитивну и презентску основу: ГЛЕДАТИ. ВЕЖБАТИ. има своју кућу и неку стару лађу – тај нема никог да га увече тера на спавање! 16. 11. У стиховима Десанке Максимовић одреди падеж. У наведеној реченици подвучена реч је у облику: а) акузатива б) датива в) инструментала г) локатива Заокружи слово испред тачног одговора. У наведеној реченици подвуци одричну именичку заменицу: Ако свако некоме нешто замера. број_________________. замислите. _ _________________________________________________ 7. ________________ је и девет мајстора. Пут до копна успели су да нађу по звездама. БИО __________________. род _________________ 13. НОСИТИ 8. МАРАМОМ__________________ 14. У наведеној реченици подвуци придевску заменицу: Било ко да га саветује. ИМАТИ. ТРЧАТИ. РАЗГЛАСИ ___________. г) Горе су под снегом. Прецизно именуј глаголске облике подвучене у следећој реченици: Био један сиромах који је имао толико паметну кћер да се њена мудрост разгласи по целом свету. никад се ни око чега неће договорити. Подвуци све глалоле који имају исту инфинитивну и презентску основу: ПИТИ. 15. падеж______________.

али нешто овакво нигде видео није. има своју кућу и неку стару лађу – тај нема никог да га увече тера на спавање! 16. б) 12. Било ко да га саветује. 20. а други јер некога нестрпљиво чекају. ЈЕ ИМАО – перфекат (прошло време). Онај ко тражи истину. 5. какав год он био. марамом – инструментал. пута – генитив (једнине) школи – локатив (једнине) ђацима – инструментал (множине) 3. Свакаквих чуда се нагледао. али су само један дечак и један песник добро знали да то у излогу тајанствено блешти једна чежња. (величина почетних слова није битна). г) 18. Следећу реченицу допуни одговарајућим облицима аориста глагола РЕШИТИ: Ми ________________ све задатке. у ма који кутак завирио – видеће јој само крајичак скута. Љ  уди су журно хрлили да боље виде то зрно бисера. навијати 15. в) 2. решисмо. У следећој реченици подвуци прелазни глагол: На железничкој станици сви некуд трче. живи сам. Њ  ихов друг. вежбати. али су самоједан дечак иједан песник добро знали да то у излогу тајанствено блешти једна чежња. женски 13. 11. БИО – крњи перфекат. браћа – номинатив.18. 6. коваше 9. држати 8. У следећој реченици подвуци све прилоге за начин: Људи су журно хрлили да боље виде то зрно бисера. ________________ ли их и они? 1. Н  а железничкој станици сви некуд трче. а други јер некога нестрпљиво чекају. 14. он ништа не слуша и ничије мишљење не прихвата. али никада њу целу. једни зато што путују. 10. 4. неки зато што путују. 17. узде – акузатив. кова. генитив једнине женског рода 7. замислите. Ако свако некоме нешто замера. коњ’ма – инструментал. РАЗГЛАСИ – аорист. 20. 19. никад се ни око чега неће договорити. доћи ћете (ви ћете доћи). волети. слушати. 19. решише 162 . множина. генитив.

ЦРВЉИВ. ЗЛАТНИ напиши облике именица од којих су изведени: а) именица женског и средњег рода у генитиву једнине: _ _________________________________________________ б) именица мушког рода у дативу једнине: _ _________________________________________________ 2. која означава радњу. Према градивним придевима КАМЕНИ. ски 2. с обзиром на грађење (творбу) речи. Од глагола ШЕТАТИ изведи две именице које значе радњу: _ _________________________________________________ 6. НЕИЗМЕРАН 3. Извођење (деривација) 1. БРЗ 4. препознајемо: а) корен: _ ______________________ б) основу: _ _____________________ в) наставке: _____________________ 2. САЊАЛО. 3.2. в) ар. ГЛИНЕНИ.1. ВУНЕНИ. ХИЉАДАРКА. Подвуци изведене придеве: СТАРМАЛИ. 3. Подвуци корен речи НЕИЗМЕРАН. ВОШТАНИ. ПРОСЕД. _ _________________________________________________ 5. ОЛОВНИ. која означава вршиоца радње. Подвуци корен следеће речи: ИЗБИРАЧИЦА 1. Творба (грађење) речи 2. ОТАЏБИНА.2. Заокружи слово испред правилно подвучене творбене основе речи ПАЛАЧИНКАРА: а) ПАЛАЧИНКАРА б) ПАЛАЧИНКАРА в) ПАЛАЧИНКАРА г) ПАЛАЧИНКАРА 7. б) лекар. ИЗБИРАЧИЦА 2. а) лек. ПЕШЧАНИ. ЛИСНАТ. Од придева ЖУТ изведи глагол који значи бојити у жуто. Препознавање типа творбе (грађења) речи 1. 8. Подвуци творбене наставке (суфиксе) наведених именица: МАГЛУШТИНА. У речи ЛЕКАРСКИ. и именица ____________________. Заокружи слово испред правилно подвучене творбене основе придева СВИЛЕНКАСТ: а) СВИЛЕНКАС Т б) СВИЛЕНКАС Т в) СВИЛЕНКАС Т г) СВИЛЕНКАС Т 163 . Према глаголу ПРИПОВЕДАТИ стоје именица ___________________.

Заокружи слово испред правилно подвучене творбене основе речи ПРЕНОЋИШТЕ: а) ПРЕНОЋИШТЕ б) ПРЕНОЋИШТЕ в) ПРЕНОЋИШТЕ г) ПРЕНОЋИШТЕ 164 . столарски. ОТАЏБИНА. вуне. жутити 5. путарина 2. 10. песку. УГЉЕША. и то суфиксом: а) -КИ б) -СКИ в) -ЧКИ г) -АЧКИ Заокружи слово испред тачног одговора. ПУТАРИНА 1. б) камену. МИЛЕНКО. олова. Подвуци творбену основу речи КОШАРКАШИЦА. 5. МИРКО. ПРОДАВАЧИЧИН. б) 9.9. 7. Подвуци корен речи ПРЕПИСИВАЊЕ. Заокружи слово испред правилно подвученог наставка за облик речи: а) ПРОДАВАЧУ б) ПРОДАВАЧУ в) ПРОДАВАЧУ г) ПРОДАВАЧУ 3. приповедање 3. храстовина. злата. ПРОДАВАЧИЋИН 8. ДРАГОЉУБ. 2. Придев КОВАЧКИ добијен је извођењем. Подвуци творбене основе речи: СТАНАРКА. 6. лиснат 4. Подвуци властите именице које су по творбеном саставу сложенице: ЉУБИША. Подвуци корен речи ПРОВЕТРАВАТИ.3. шетање 6. Подвуци творбену основу правилно написаног придева: ПРОДАВАЋИЦИН. а) глине. Заокружи слово испред правилно подвученог корена речи ПРЕТРЧАВАТИ: а) ПРЕТРЧАВАТИ б) ПРЕТРЧАВАТИ в) ПРЕТРЧАВАТИ г) ПРЕТРЧАВАТИ 4. МИОДРАГ. ХИЉАДАРКА 8. МАГЛУШТИНА. станарка. а) 7. б) 10. воску 2. црвљив. САЊАЛО. шетња. ХРАСТОВИНА. СТОЛАРСКИ. ПРОДАВАЧИЦИН. приповедач. Остали начини творбе (грађења) речи 1.

СУМРАК. Подвуци творбену основу речи ПОГЛАВАРСКИ. ПЛАВОКОСА. ИШЧИТАВАТИ 10. КОЛОВОЂА. Подвуци све сложенице: САВЕЗ. САВЕЗ. КОША РКА ШИЦА 7. 12. ПОДЗИД. висибаба 165 . ПРОСТОТА. ТРЕСАК. ПРЕПИСИВАЊЕ 5. г) 11. ВОДОПАД. ПОГЛА ВА Р СКИ 12. ПР ОВЕТРА ВАТИ 6. ПИСАК 15. Подвуци сложенице у чијем саставу налазимо спојни вокал и придев: ДАНГУБИТИ.9. РИЂОКОСА. ПРОДАВАЧИЦИН. г) 3. Подвуци сложенице са спојним вокалом и придевом у саставу: СУНЦОКРЕТ. гологлав 14. МНОГОПОШТОВАНИ. СТАРМАЛИ. ГЛАВОБОЉА 13. риболов 15. распикућа. РИБОЛОВ. ЧУДАК. ОКОВ 16. Подвуци корен правилно написане речи: ИЗЧИТАВАТИ ИШЧИТАВАТИ ИЖЧИТАВАТИ ИСЧИТАВАТИ 10. ПРОДАВАЋИЦИН. плавокоса 13. ГОЛОГЛАВ 14. ПРОРЕД. СРЏБА. гологлав. б) 4. МАМИПАРА. СУМРАК. РАСПИКУЋА. риђокоса. ГОЛОГЛАВ. ДРАГОЉУБ. ВИСИБАБА. в) 9. ЗЕМЉОРАДНИК 1. ПРОДАВАЧИЋИН 8. ПОДЗИД. Подвуци сложеницу чије се значење разликује од значења речи у њеном саставу: ВОДОПАД. ПРОДАВАЧИЧИН. ОКОВ 16. МИОДРАГ. Заокружи слово испред правилно подвученог корена речи ЗАРУКАВЉЕ: а) ЗАР УКА ВЉЕ б) ЗА Р УКА ВЉЕ в) ЗА Р УКА ВЉЕ г) ЗА Р УКА ВЉЕ 11. ГЛАВОБОЉА. Подвуци сложене именице: БЛАТО. 2. ПРОРЕД.

3.ЛЕКСИКОЛОГИЈА 1. Заокружи слово испред реченице у којој налазимо придеве употребљене у служби (функцији) и атрибута и предиката: а) Зелена крушка коначно је сазрела. в) Размишљао је о небу. главурина 2. 166 . ГЛАВНИНА. У реченици И виши је мали ако стоји крај највишег предикатску службу (функцију) има: а) компаратив у независној реченици б) позитив у независној и суперлатив у зависној реченици в) позитив у независној реченици г) компаратив у независној и суперлатив у зависној реченици Заокружи слово испред тачног одговора. 4. а истог или сличног значења б) речи истог облика. С  унце се помаљало иза планинске косе када је деда оштрио своју косу. КОСИНА. в) Зелена крушка обично је незрела. б) Зеница твога ока небо је моје. Значење речи субјективне оцене 1. П  одвучени део у реченици Једино је Ана смела да се обрати странцу назива се __________________________________ предикат. Подвуци аугментативе (увећанице): НОСИНА. б) Зелена крушка постепено је зрела. Лексички односи 1. носина. б) СИНТАКСА 1. а различитог значења в) речи истог облика и истог значења Заокружи слово испред тачног одговора. 2. ГЛАВУРИНА. Главни реченични делови 1. Подвучене речи представљају: а) речи различитог облика. СТОТИНА 1. 1. Заокружи слово испред реченице у којој је именица НЕБО предикатски употребљена: а) Гледао је у небо.

један – основни (главни) број. сложени глаголски 3. По својој врсти она је _ __________________________________________________ . Мада су дани сада дужи. је сијало 9. 10.5. а зли господари. зима још није прошла. Н  ајпосле је отворио кофер и испод зимске одеће видео разлепљену књигу. У наведеној сложеној реченици подвуци предикат независне реченице: Лукави и пословично опрезни вук. атрибут (зависни члан субјекатског скупа). У наведеној сложеној реченици подвуци именски део предиката: Најпосле је отворио кофер и испод зимске одеће видео разлепљену књигу. 11. У реченици Троје је посматрало како је један малиша надмудрио двојицу одреди врсту и службу подвучених речи: Троје_ ________________________ један_________________________ двојицу______________________ 6. 12. 8. Л  укави и пословично опрезни вук. а зли господари 8. У  реченици Немам чега да се плашим подвучена реч употребљена је у служби _________________________________. добре су слуге. прави (ближи) објекат 6. 7. в) 4. 167 . веома се изненадио. 12. која је одавно била неупотребљива. нисмо били изненађени 7. зима још није прошла. двојицу – бројна именица. Зависни реченични делови 1. која је одавно била неупотребљива. субјекат. Троје – збирни број. 1. Подвуци предикат у следећој реченици: Те вечери нисмо били изненађени њеним доласком. коме ни људи ни животиње нису могли наудити. коме ни људи ни животиње нису могли наудити. У следећој сложеној реченици подвуци предикат зависне реченице: Мада су дани сада дужи. веома се изненадио. в) 5. 2. б) 2. предикатској 10. П  одвуци предикат у зависној реченици: Било нам је хладно мада је сијало сунце. П  одвуци именски део предиката у следећој реченици: Вода и ватра добре су слуге. 11. 9. У  реченици Знање је најјаче оружје именица ОРУЖЈЕ употребљена је у ___________________________ функцији (служби).

168 2. који је годинама стајао на ормару у директоровој канцеларији. У реченици Човек се на свашта навикне прецизно одреди врсту и функцију (службу) подвучене речи: врста речи: _______________________. функција (служба): ______________________ . крвљу покапане. Доле пада сунце. 3. Прецизно одреди функцију (службу) подвучене групе речи у наведеној реченици: Зими се деца санкају чак и споредним градским улицама. У наведеним стиховима Ђуре Јакшића подвуци прилошку одредбу за начин (начина): Као златне токе. У реченици Кајем се што сам му рекао истину налазимо: а) прави повратни глагол и два права објекта б) неправи повратни глагол и два права објекта в) неправи повратни глагол. 6. 9. У наведеној сложеној реченици подвучен је: а) прави (ближи) објекат б) именски део предиката в) неправи (даљи) објекат Заокружи слово испред тачног одговора. У датој реченици подвуци неправи (даљи) објекат: Ученик показује прибор учитељу. 11. 7. У реченици Умео је свачему да се обрадује прецизно одреди врсту и функцију (службу) подвучене речи: врста речи: _______________________. Определио се за лекарски позив. 10. Милица је отпевала песму и поклонила се публици. неправи и прави објекат г) прави повратни глагол. за гране. 5. У наведеној реченици подвуци неправи објекат: Весна је прочитала књигу и вратила другарици. 13. У следећој реченици подвуци све прилошке одредбе места (за место): Под ногама су му шкрипутали каменчићи. за гору. у воденици је тихо и упорно зујао камен. 8. У реченици Моја два најбоља друга увек ми за рођендан први шаљу честитке подвуци број који припада глаголском скупу речи. То је _________________________________________________________ . Подвучена група речи у наведеној реченици има функцију (службу): а) неправог објекта б) атрибута в) правог објекта Заокружи слово испред тачног одговора. два неправа објекта Заокружи слово испред тачног одговора. функција (служба): ______________________ 12. 4. У наведеној реченици подвуци све прилошке одредбе места: У нашој гимназији постојао је један глобус. те једноличним звуком растеривао тугу и полако глачао боре на челу.

3. У датој реченици подвуци именицу у атрибутској служби: Јаснина сестра разбила је бакину вазу од кристала. Кад је Аја. па иди право к њему. крвљу покапане. у воденици је тихо и упорно зујао камен. Весна је прочитала књигу и вратила другарици. 4. в) 6. Гледај право оно право дрво. У  нашој гимназији постојао је један глобус. Тог јутра царевић донесе свом старом оцу две златне јабуке. прилошка одредба за место (места) 7. а) 8. те једноличним звуком растеривао тугу и полако глачао боре на челу. Колико је пута реч ПРАВО употребљена атрибутски?______________________ 3. ојагњила своје прво јагње. У реченици Наставница је прочитала Миленин задатак придев МИЛЕНИН је употребљен у _______________________________функцији (служби). који је годинама стајао на ормару у директоровој канцеларији. 2. 13. функција (служба) – неправи (даљи) објекат 14. 11. први 4. оно је изгледало као и сва остала новорођенчад. П  од ногама су му шкрипутали каменчићи. в рста речи – општа (нелична) именичка заменица. Скупови речи 1. в рста речи – општа (нелична) именичка заменица. 10. крупна овца тешког руна и округлих очију. функција (служба) – неправи (даљи) објекат 12. У следећој сложеној реченици подвуци субјекатски скуп речи зависне реченице: Окупљено друштво више га није чекало јер је већ одавно прошло петнаест минута. 9. 169 . У следећој реченици подвуци речи у функцији правог објекта: Тог јутра царевић донесе свом старом оцу две златне јабуке. в) 3. Подвучени део наведене сложене реченице има функцију: а) зависне реченице б) именског дела предиката независне реченице в) апозиције г) прилошке одредбе за количину Заокружи слово испред тачног одговора. учитељу 5. 5. упитна нелична именичка заменица 2. 1.14. Као златне токе. неправог (даљег) објекта.

в) 8. Јаснина сестра разбила је бакину вазу (од) кристала. једанпут 3. У наведеној реченици подвучен је: а) објекатски скуп речи в) субјекатски скуп речи б) прилошки скуп речи г) атрибутски скуп речи Заокружи слово испред тачног одговора. коју није видео од прошлог лета. плаветнило. Колико зависних реченица има у датој сложеној: Мати му је дала један златник за трошак и један камичак. Само тамо. 5. 7. 7. врсне уметнице. Н  еобична судбина његове породице (и) његов необичан начин живота одувек су привлачили пажњу радозналаца. далеко испод планина у присојима. У наведеној реченици подвучен је: а) објекатски скуп речи б) прилошки скуп речи в) субјекатски скуп речи г) атрибутски скуп речи Заокружи слово испред тачног одговора. в) 6. 8. _ _________________________________________________ . тиморно. г) 10. њен чувени балет играју само наше искусне. 9. 1. У следећој реченици подвуци све делове објекатског скупа речи: На путовањима је видео многе споменике древних цивилизација. У  свим великим националним парковима дивље животиње су навикле (на) шкљоцање фотографских апарата радозналих туриста. 2. атрибутској (атрибуту) 4. Зависне реченице 170 1. који је сјао у тами. Подвуци зависну реченицу која зависи од зависне: Чуо је да долази Вера. трепери магличасто. после толико година. 10. Окупљено друштво више га није чекало јер је већ одавно прошло петнаест минута. У наведеној реченици подвуци субјекатски скуп речи: Необична судбина његове породице и његов необичан начин живота одувек су привлачили пажњу радозналаца. 2.6. И данас. 4. У следећој реченици подвуци објекатски скуп речи: У свим великим националним парковима дивље животиње су навикле на шкљоцање фотографских апарата радозналих туриста. 9. да гледа у њега док не заспи. На путовањима је видео многе споменике древних цивилизација.

Подвуци зависну реченицу у датој сложеној: Дечак је убрао најлепши цвет и пожурио кући. _ _________________________________________________ 6. Број простих реченица у сложеној 1. Колико зависних реченица има у датој сложеној: Док му је чаробњак причао да је лавиринт зачаран. то сам одмах видео. Госпођице Малчика. Усправном цртом подели реченице које стоје у независном односу: Он ме позва да то погледам и похвали ми се како пише писмо Саши. 4. Колико зависних реченица има у датој сложеној: Ако не стигну на време. Усправним цртама подели сложену реченицу на просте: У зимско доба дође цврчак мравима и замоли их да му узајме које зрно жита да не умре од глади. Колико зависних реченица има у датој сложеној: Чим је изашла из шуме у којој се безбрижно играла. три (3) 3. мислио је Ђорђе грозничаво док је грабио уз узбрдицу. тај дивни предео одједном се преобразио. 2 (две) 6.3. 171 . 2. 2 (две) 4. Наведена сложена реченица из „Избирачице“ састављена је од: а) 2 независне и 2 зависне реченице б) 3 независне и 1 зависне реченице в) 2 независне и 1 зависне реченице Заокружи слово испред тачног одговора. а они остати у тој забити у којој су се случајно нашли. дечак га је нетремице посматрао. 2. само сам се стидео да Вам кажем усмено. слушао и маштао о узбудљивом трагању за излазом. а пред њом је стајао вук ужагрених очију и подвијена репа. _ _________________________________________________ 1. а капетан упути чамац са петорицом морнара да испитају обалу и да донесу воде. 3 (три) 5. коју није видео од прошлог лета. Колико зависних реченица има у датој сложеној: Бацисмо котву на миљу далеко од залива. Ви сте за ме прилика. _ _________________________________________________ 5. 3. аутобус ће кренути. Чуо је да долази Вера. ако је има. три (3) 5. јер се већ смркавало. _ _________________________________________________ 4.

У  зимско доба дође цврчак мравима | и замоли их | да му узајме које зрно жита | да не умре од глади. седмоглаво чудовиште није знало одговоре на сва питања. пет (5) 11. Колико независних реченица има у датој сложеној: Иако је давало све од себе. царев син заустави све пратиоце. _______________ 8. кренули су касније и – после дуже вожње – застали надомак приградског насеља да се распитају за улицу у којој станује њихов пријатељ. на дну нађе парче хлеба. Колико независних реченица има у датој сложеној: Пошто су петком саобраћајне гужве велике. једна (1) 7. 4. преполови и даде брату да се обојица бар нечим заложе пре него што стигну до првог села. 5. Колико простих реченица има у датој сложеној: Мудрац је мудрац ако и нема новац. сјаха. Колико независних реченица има у датој сложеној: Кад буду код оне рекавице. _______________ 11. Дечак је убрао најлепши цвет и пожурио кући. а лисица побегне у једно језеро и претовори се у утву златокрилу. узе мач и чим посече оне три шибљике. Колико независних реченица има у датој сложеној: Јутро је било хладно. _______________ 9. три (3) 6. Колико простих независних реченица има у датој сложеној: Истог јутра ловци дођу у ону планину. да би увећао свој углед међу гусарима који су занемели од страха. и он – чим устаде – потражи торбицу. Колико простих независних реченица има у датој сложеној: Од онога што није било и што никад неће бити праве вешти писци најлепше приче о ономе што јесте. К  олико простих реченица има у датој сложеној: Загрлила сам је и обећала јој да је више нећу оставити. Он ме позва да то погледам | и похвали ми се како пише писмо Саши. четири (4) 8. _______________ 7. _______________ 10. _______________ 1. две (2) 10. а магарац је магарац ако има и златан покровац. па је капетан. б) 3. гвоздена врата одмах се отворише и много света нагрну напоље. јер се већ смркавало. 2. смишљао све тежа питања. одмах пусте орлове на лисицу.5. _______________ 12. _______________ 6. четири (4) 9. посоли га. две (2) 172 . шест (6) 12.

годину. Весна Ломпар: Неименована младунчад (О неким нерешивим питањима у језику)114 Када је у Београдском зоолошком врту светлост дана угледала принова нилског коња. Већина од њих су дивље животиње са наших простора. кенгур. Београд. Кад су у питању домаће животиње. Ту су: теле. Било како било. нилско коњче.6. и покушаћемо да одговоримо на то како проблем решити. инсектима. То су: веверица. нилско ждребе. 114 173 . 25–26. слон. 2008. лав. паче. Ако ово прихватимо као логично објашњење. Да ли постоје посебни називи за младунчад наведених животиња. Али.. горила. Издвојићемо за ову прилику само веће копнене сисаре (проблеме са птицама. јагње. нилски коњић. Ако не постоји реч за младунче неке животиње (нема је у речнику). оставићемо за другу прилику). гушче. поћи ћемо од назива за дивље животиње које најчешће срећемо у зоолошким вртовима. твор и тигар. Оне су се нашле у овој групи вероватно зато што су чести јунаци популарних прича о животињама. Да бисмо то илустровали. слон и тигар срушиће нам хипотезу: прилично су далеко од наших простора. ждребе. 115 Упутство ученику: Ако желиш да сазнаш нешто више о овим и другим једнојезичким реченицама код нас.? Проблем је решен тако што је младунче добило име Ниџа. Друштво за српски језик и књижевност Србије. што значи да се наш човек са њима чешће среће. штене. те је постало лако говорити и писати о њему не употребљавајући при том ниједну од (не)могућих речи које означавају младог нилског коња. мајмун. горила. прочитај текст Шта све сазнајемо из једнојезичких речника Рајне Драгићевић у Свету речи бр. прасе. Погледајмо за које животиње речници дају одговор на питање о називу за младунче. проверили смо у два наша речника: Речнику српскохрватског књижевног и народног језика Српске академије наука и уметности и у Речнику српскохрватског књижевног језика Матице српске. 19–20 за 2005. лисица. А који су то суфикси којима се може извести именица са значењем младунца? Ево шта нам о томе говоре наведени примери:  вет речи. Тако је вероватно и потреба за посебном речју за младунче била изразитија него кад су у питању животиње са којима није било много контаката. рибама и сл. пиле. рис. јелен. и то тако да се уклапа у већ постојеће моделе. јазавац. јаре. лав.. а нама је неопходна. лако нам је да помињемо њихове младунце. С стр. вук. Да бисмо дали детаљан научни одговор на питање зашто за неке животиње постоји назив за младунче а за неке не. бр. кад су у питању младунци дивљих животиња – ситуација се компликује. 72–74... Како назвати младунче? Да ли је то. новинари који су преносили вест нашли су се на мукама. за ову прилику заборавићемо на питање зашто је дошло до тога. То нам само потврђује да се у оваквим случајевима нећемо баш лако снаћи. медвед. кенгур. јеж. часопис за српски језик и књижевност. камила. камила. потребна је много исцрпнија анализа. зец. мајмун.115 Ево шта је тамо забележено: На први поглед се види да посебни називи за младунчад у речницима нису дати за више од половине наших примера. требало би „направити“ нову. маче. гмизавцима.

а тек на другом за младунче. * лошче (: лос). дабрић. али. увек је ту спасоносни модел: МЛАДУНЧЕ + ген. *носороче (: носорог). већином зато што су гласовне промене измениле основу речи до непрепознатљивости: * гепарче (: гепард). ако вам ниједна „не пасује“. Пухче. Онда можете пробати са другим суфиксом.. ако за неки пример баш немате решење према понуђеним моделима (бодљикаво прасе неће бити ни бодљикаво прашче ни бодљикави прасић). и звучаће природно: жирафче. као песнику Ђури Дамјановићу: „пух. пантерче. * панче (: панда). чабар. лосић. ракунче. дабар. негде се овај суфикс неће баш лако уклопити.. носорогић. и бар засад окончамо. Ако нам. 116 174 . пандић? Ако нисте сигурни коју бисте реч употребили. бизонче. послужио као повод да ову причу започнемо. затреба нека реч за младунче116..117 И тако је Ниџа.. чабрић. Да ли је боље: гепардић. али и зато што нова реч звучи необично: * гнуче (: гну). лишче. зебрић. гнуић.“ 117 Пазите! Неправилно је МЛАДУНЧЕ + ОД + ген. Према дефиницијама из речника види се још да је суфикс -ЧЕ „задужен“ за значење младунчета. јагуарче. а нема је у речнику. дакле. снаћи ћемо се за ту прилику уз помоћ суфикса -ЧЕ.Суфикс -ЧЕ Суфикси -ЧИЋ и -ИЋ вевер(и)че вуче горилче зече камилче кенгурче лавче лисиче мајмунче медвече мече слонче веверичић вучић зечић јазавчић јежић лавић лавчић лисић лисичић мајмунчић медведић рисић слонић творић тигрић Видимо да се у оваквим случајевима додају суфикси -ЧЕ или -ИЋ (и ређе -ЧИЋ). Можда ће нам затребати за неки стих. За неке примере то ће бити лако. младунче нилског коња. док је суфикс -ИЋ „задужен“ за деминутивно и хипокористично значење. * зебрче (: зебра). лисица.

. марво једна! То је лако рећи.1. марво једна! Давид: Шути. ако се у настави обрађује сатира Петра Кочића Јазавац пред судом. закукуријекати као пијетао. те превари пијетлове. Добро је када се оно динамично и поступно укључује и у друге методичке радње и тако избегава дуже излагање засићено историјском и био-библиографском фактографијом. а презрен и гладан као пас. главати и велевлажни царски господине! Слуга сам препокорна!. па нешто мрмља). Претвара се и да је стидљив. каква је ово кућа гђе се ни бог не прима? Судац: Шути. чекај. дупли’.) А ти. Често пута удари згодно рукама о бедре као пијетао крилима и закукуријече. 175 . За пишчеву генерацију и народ у целини идеали истине. сув као грана. Давид (мален. Кочићево дело је пуно бунтовног смеха. Пажљиво пратите одломак из сатире Јазавац пред судом. – Кратко образложите како су они доведени у везу са ликом Давида Штрпца. преко педесет година. палиграпа. кабасти’. Давид: Добар дан. Очи му се свијетле и прелијевају као у мачке из мрака.. Чиста. века. приликом саопштавања истраживачких задатака. Завод за уџбенике. Зато га руже помлађе жене. На десној страни од врата. аустријској управи у Босни и Херцеговини. Умије заплакати као мало дијете. Мијења глас. царски господини!. вође нема кукуруза. па се прије времена раскукуријече по селу. У јазавца вири само њушка из вреће): Добар дан. Улазећи у судницу.. те се гега кад иде. којим се он наругао туђинској. На столовима протоколи и некакве дебеле књижурине. Београд. свијетла судница. крсти се и држи јазавца свезана у врећи. то би било богу плакати! Судац: Ко је то? Давид: Добар дан. рећемо каз’ти. Спремите се да објасните зашто су на почетку мотиви Истине. Писарчић (на лијевој страни. јазо! Има палиграпа. у радном пројекту видеће се пригодна повезаност унутрашњих и спољашних гледишта на текст и потреба да се истраживачка перспектива са текста повремено помера на вантекстовне садржаје. јазо! Јадна ли ти и прежалосна мајка! Зар изјести читаву њиву кукуруза. погнуо се по столу. 1. залајати као пашче. 118 Љиљана Бајић. лаган као перце. сто. па мало причекај. е. слободе и отаџбине изражавали су веру да је куцнуо час за ослобођење српског народа у Босни и Херцеговини. дош’о си ђе треба! Истинабог. загњурио главу у књигу. царски службеник. (Јазавцу. Ама.. Слободе и Отаџбине написани великим словом. Ко искрено и страсно љуби Истину. али има нешто друго. 98–101. низак. на лијевој такође сто. Љиљана Бајић: Проучавање хумористичке прозе у настави: Игра речима и исмевање (одломак)118 Многа хумористичка и сатирична дела ће се боље схватити и проценити уколико се познају историјске и друштвене околности и стваралачке побуде у којима су настала. па брзо и оштро пише). 2008. Петар Кочић је био национални борац и предводник поробљеног дела српског народа на почетку 20. Не вјерујте му. По зидовима висе слике великих личности. На пример. Али локализовање се не мора остварити као монолитна методичка радња у којој се сукцесивно излажу сви битнији подаци о делу. у току мотивисања и обраде. Слободу и Отаџбину. Ама. Проучавање хумористичке прозе у настави. па не засладити се палиграпом. Лијева му је нога краћа од десне. лопове један. 1. Е. Локализовање се остварује у разним наставним ситуацијама и на пригодан начин: пре и после читања. то није у најмању руку у реду да рече један. крај прозора. Ето и ја велим. Сав сијед. стр. слободан је и неустрашив као Бог. блентави Давиде! Што си посрљ’о к’о прасе у сурутку? Зар не видиш да господини имају посла? Ослони се на зид.7. главати господини! Судац (на десној страни крај прозора.

Поново прочитајте уводну напомену (дидаскалију) у којој је дат опис Давида Штрпца.Судац: Ти ћеш мене зар учити? Давид: Не д’о бог! То не би’ мог’о ни у сну сањати. године у селу Мелина на Змијању у некадашњој Босанској Крајини. Према истраживањима. уме и може да чини.4. 2.2. Он је живео од 1836.3. За ту његову хвалу сазнао је Кочић и испитао га о томе подробно. На основу уметничких и фактографских података објасните зашто је баш Давиду писац поверио да пред судом говори у име целог народа./ 176 . Лике и Босанске Крајине из близине Принциповог родног краја. Подвуците речи које у говору Давид намерно изокреће. Ни догађај са јазавцем кога тужи за поједене кукурузе није измишљен: „Хвалио се пред људима како му је један велики господин отворио врата. Штрпци су старином од Уначке Жупе са тромеђе Далмације. Подвуците његове физичке и психичке карактеристике. судац кад га је изјурио из суднице. до 1906. „палиграпи“.. /. судијом и писаром. Анализирајте како је Давид Штрбац помогао писцу у остваривању такве критике.1. Зашто Давид тужи јазавца суду? – Које људе и појаве јазавац симболизује? 2. Помрле личности Кочићевих приповедака) 3.“ (Милан Карановић.1. Објасните подругљиви смисао израза „велевлажни“ и „главати“ господини.. Здраво сван’о господине! 2. то јест. националне и социјалне обесправљености српског народа на тим просторима. 2. 3. Каквим се пред њима он представља? Зашто то чини? 2. Анализирајте на који начин се Давид поиграва са представницима власти. Давид Штрбац је стварна личност. Упоредо анализирајте књижевни и прототипски лик Давида Штрпца. Сатирички смех Петра Кочића је утемељен на критици туђинске управе у Босни и Херцеговини и на разобличавању политичке. Запишите шта све он зна. Био је шерет и хром у ногу.

на црквенословенском језику. 362–365. коју је са црквенословенског језика препевао на српски прота Павле Стаматовић (1805–1864). а потиче из 1832. Наша деца и омладина. која се чува у Хиландару. на дан Светог Саве. о времену њеног настанка. док је она била само пригодна. певајући ову свечану песму. ауторима.8. садашња и будућа. 2) с т у д е н т с к а. школског патрона и знаменитог духовног вожда целокупне српске историје и културе. стр. (1899) Враћањем прославе дана Светог Саве Српског у школе све више ће се овај свечани празник највећег српског (про)светитеља. у граду. прослављати уз певање Химне Светом Сави („Ускликнимо с љубављу светитељу Сави!“). свечана песма. по препису јермонаха Силвестра Вучковића. Причестног. ори данас свуда – у дому. српски народни илустровани календар за годину 2003. у школи. од којих су најпознатије биле следеће: 1) к а л у ђ е р с к а (монашка). А сада је опет оци наши поју. сличне али различите. Ђорђе Перић: Химна светом Сави у прошлости и данас119 „Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави Српске цркве врховној светитељској глави“ – Та се дивна пјесма. записивачима текста и напева и основним варијантама. Циљ овог текста је да читаоце упозна са основним питањима историјата Химне Светом Сави. најстарија по постању. коју свако воли. У Божијем храму. отпевали су је први пут српски студенти у Сегедину. Где год има Срба свуд ту пјесму знаду. Тако су се у XIX веку јавиле бројне редакције текста Светосавске химне. Један од учесника те прославе био је и књижевник Јован Ђорђевић. године. 2002. коју је са црквенословенског препевао књижевник Александар Сандић у Бечу.. постављаће нам питања: како је настала Химна Светом Сави? Ко и кад ју је написао? Од када се она пева на дан Светог Саве у Српској православној цркви? Речју. Те сад Српчад пуна побожног весеља Пева свету пјесму свога светитеља. године. дјецу своју. из 1858. Основни текстови Светосавске химне Првобитни текст Химне Светом Сави. године. Ђедови је наши побожно појали. написан је на црквенословенском језику руске редакције и током времена битно се мењао. Па су научили и нас. у селу. Београд. 177 . 119 Видети у: Даница. Прађедови наши ту су пјесму знали. који је тај текст запамтио и објавио. из 1839. од „шездесет у Лицеуму овдашњем Мудрољубија слушатеља“.. Вукова задужбина. шта се све зна о овој најсвечанијој песми којом су у прошлости увек започињале и завршавале чувене српске Светосавске беседе. уместо тзв. Песма је певана на литургији. 3) г р а ђ а н с к а редакција.

текст Светосавске химне се јако популаризовао и прихваћен је у срском народу као једна од најсветијих и најпознатијих српских песама. скративши текст монашке редакције песме од 8 строфа на четири. тај текст је потом прештампаван у црквеним појачким књигама. 1889. једна од десет најпопуларнијих српских националних песама свих времена. бр. 3). Све те варијанте углавном одговарају неком од горе наведених редакција Светосавске химне и немају већи значај у разматрању историјата ове свечане песме посвећене Светом Сави. а Николић у књизи Збирка песама (Београд. Протић (1860–1894) и Станоје Ј. у разним публикацијама. које нису никад сакупљене на једном месту. 9). Протић-Николићева варијанта Химне Светом Сави својим текстом директно је утицала на појаву нове редакције. коју су за потребе својих ђака у уџбеницима за певање штампали учитељи Михаило М. Протић је текст Светосавске химне штампао у књизи Збирка дечијих песама (Београд. за потребе свештенства. а усталио се на 5 строфа. године. из 1860. и први пут са насловом Химна Светом Сави. који је имао 8. 6) о п ш т а и л и з в а н и ч н а Химна Светом Сави. године. донесени су текст и напев (по запису Корнелија Станковића). 178 . Николић (1860–1900). бр. Осим ових о с н о в н и х текстовних редакцја Светосавске химне. прота Димитрије Поповић (1814–1882). 1889. мелодије Химне Светом Сави она је увек иста. написана на српском језику. календарима и алманасима.4) с в е ш т е н и ч к а (црквена). на српском језику. Захваљујући томе тексту. пригодна песма је постала химна. Катавасијама. настала око 1889. Захваљујући овим школским уџбеницима певања. Што се тиче напева. последње и коначне. онаква какву је нотама записао познати српски композитор и мелограф Корнелије Станковић. за основне и средње школе. 5) ш к о л с к а или ђачка редакција. током XIX и XX века наводи се велики број сличних текстовних варијаната ове песме. налазимо је саопштену у издањима Календара Српске православне цркве. која је свима позната. новинама и часописима. 9 строфа. Црквену редакцију сачинио је један од најпознатијих појаца друге половине XIX века. тзв. а да се пева у цркви у оквиру црквеног обреда. Није утврђено ко је аутор ове редакције. на дан Светог Саве.

. У писму упућеном Јовану Скерлићу. Вукова задужбина. Београд. до 1904. стр.. а трбух празан. гдје је јевтино. Ђуре Јакшића. 65.“121 Овако Кочић описује недаће студентског живота. својих планина. Гордана Илић-Марковић: Петар Кочић и Беч120 „ . I 1903. Јагода Јурић-Каппел (Беч): „Аспекти језичке политике у Босни и Херцеговини с почетка 20. Гладан. јуна у Институту за славистику Универзитета у Бечу у сарадњи са Задужбином Петар Кочић из Бања Луке. Као уосталом и током целог свог живота и у Бечу је Кочића пратила оскудица. али и трговаца и авантуриста који су уградили Беч у свој живот. Сарајево. Милутина Миланковића и многих других свима добро знаних. У Београду му се указује прилика да своје литерарне првенце покаже Јанку Веселиновићу који је младом Кочићу скренуо пажњу на могућност да би оно што осећа. сликара.. 123 Писмо Илији Кочићу. Кочић наводи да стипендију  идети у: Даница. год. писао је неуморно један текст за другим или како то Кочић сам формулише „ . Кочић се уписује на Филозофски факултет у Бечу на којем слуша предавања познатих слависта – код Јагића старословенски језик. ходам ја по Бечу и сјећам се свог дјетињства. Анастаса Јовановића. 68. својих драгих брђана.) у: Кочић.год. Јована Јовановића Змаја. одржана Свечана академија посвећена стваралаштву овог писца под насловом „Књижевно стваралаштво Јужних Словена у Бечу и Аустрији: Петар Кочић и његово дело“. стр. XII 1900. го. У овој години навршило се 130 година од рођења књижевника Петра Кочића.“123 Писањем поезије Кочић се почео бавити већ у школским данима у Сарајеву и у Београд долази већ са свеском пуном песама. Године 1899. 330–341. а истовремено и Бечу дали део себе. Не постоје поуздани докази о томе да је Кочић икад добио стипендију. Тако писма упућена оцу Кочић обично завршава речима: „Љубим Вашу дарежљиву десницу“. Петар Кочић – Das Leben und Schreiben in Wien 1899-1904. 1967. Хаџем Хајдаревић (Сарајево): Језик Босне у дјелима Петра Кочића.9. 1967. али и оних мање познатих Срба. заиштем од њег који крајцар. с пропалим прстима кроз ципеле. Дугачак је списак српских књижевника. бос. Не би се могло рећи да су културне везе зачете само од стране појединаца и захваљујући њиховој жељи да повежу своја бивша и тренутна животна окружења. године Кочић живи у Бечу. стољећа“. Тим поводом је 1. музичара. Беч је уткан и у стваралаштво Бранка Радичевића. ђаку у Сарајево (Беч. 120 121 179 . Милош Окука (Минхен): „Дај ми. Паје Јовановића. крупне ријечи“ – Кочићева Молитва у оквиру српске моралне и духовне историје. Музеј књижевности Босне и Херцеговине. Музеј књижевности Босне и Херцеговине. 122 Андреас Лебен (Беч): Wien um 1900 / Eine Stadt der Sehnsucht und Ernüchterung. Овај град је као магнет привлачио и привлачи. српски народни илустровани календар за годину 2008. а код Решетара историју српскохрватске књижевности од XV до XVIII века. Петар: Документарна грађа. свратим се у какву кавану. В Богдану Поповићу у Београд. у: Кочић.122 У периоду од 1899. Сарајево. Лазе Костића. Gordana Ilić Marković (Беч): „Die Taschen voller Papier und der Magen leer“. али истовремено и наглашава своју стваралачку вољу – цитат који би могао потицати из пера многих младих људи који су вековима долазили у Беч. Весна Матовић (Београд): Кочићева проза: од епске традиције до бечке модерне.. Састављао је крај са крајем имајући на располагању често само оно што би му послао отац који као монах ни сам није могао много финансијски помоћи своме сину. што га боли и што му лежи на срцу могао много боље да изрази у прози.. стр. Праћен сталним новчаним проблемима. у којем се и формира као писац. па пишем . па ако гдје гођ сретнем ког доброг друга. Поменимо овде само неколицину оних који су се образовали и стварали у Бечу XIX и почетка XX века: наравно да почасно место припада Вуку Караџићу. Јована Цвијића. Петар: Документарна грађа. Беч 25. Уроша Предића. након положене матуре у Првој београдској гимназији. Боже. научника. џепови пуни хартија. 3. Katja Sturm-Schnabl (Беч): Das Bild der Österreicher während der Okkupation Bosniens 1878 im Roman „ Haxi Lojo“ von Rešad Kadić. али су многи појединци били заслужни за настајање нових погледа једне културе на другу. 2007. Беч је привлачио како својим словенством тако и могућношћу повезивања са остатком Европе. Никола Вуколић (Бања Лука): Кочићево дјело данас..

иако је она. стр. а нека од њих припадају најзначајнијим делима Кочићеве прозе. заузео се да Кочић као један од најмлађих аутора овог часописа добије „стипендију“ на одређено време. кад ју је прочитао био је сасвим задовољан. површно посматрана. Та ми је прича тако пошла за руком да ми се сви диве како сам је лијепо и складно извео. једно од најсавршенијих Кочићевих дела. 3. У писмима упућеним брату и оцу. студента технике и касније архитекту. као њежној и племенитој српској души. Могуће је да је Кочић у први мах и прихватио ову могућност. а то је псеудоним господина Живаљевића. Петар: Документарна грађа. Музеј књижевности П Босне и Херцеговине. 127 Фототипско издање објавио је Музеј Босанске крајине 1965. одвратна. увек је то био више краткорочан вид финансијске помоћи коју је добијао више због свог књижевног рада. човјеку који познаје највеће стране књижевности. добија и „стипендију“ од стране Србије. XII 1900. можда чак „бестијална“. дакле. као што ћете видјети. Нарочито се. Ипак се ни у једном моменту не може рећи да је имао редовну стипендију од стране неке државе. Већ годину дана по доласку у Беч Кочић јавља свом брату у Сарајево124 да је написао приповетку Туба: „Дакле. али је по увек различитим адресама које је наводио у уписним листовима за семестре јасно да је веома кратко. у три наставка125. У Бечу упознаје земунца Павла Лагарића. ђаку у Сарајево (Беч.од стране Босне и Херцеговине не може добити јер је матурирао у Србији. Ја сам. Састајали су се редовно у кафани Лукш (Luksch) и радили на текстовима које би Кочић претходно. те се зато обраћа Министарству иностраних послова Србије.org / izlozba_dokumenata. а и сам се огледао у писању белетристике. у свом стилу. са потписом Елие. познати српски критичар који живи овде у Бечу. Уредник Босанске вила. Али није само то био разлог. Кочић долази на студије у Беч управо 1899. објављено на интернет страници Архива Републике Српске: http: // www. боравио у овом конвикту. asp. Није могао да се нада ни стипендији српских културних удружења Босне и Херцеговине јер је у чланцима које је објављивао углавном у Босанској вили често најоштрије критиковао њихов начин рада. Потеже (у дискусију) и Лотија. јављам ти да сам написао причу или цртицу из сеоског живота. Као уваженом нашем критичару и естетичару. ја вам се исповиједам да сам у Мргуди покушао оцртати праву сељачку љубав. 124 180 . Никола Кашиковић. Мргуда је једино Кочићево дело сачувано у рукопису127. Павле Лагарић. ослобођено опширности 126. Овај његов позни првенац штампан је у београдској Новој искри. ако је и уопште. Лагарић уочава Кочићев таленат те снагу и богатство тема које носи у себи. Колико је и сам био поносан на своје дело показује из писма упућеног Марку Цару у Задар у којем му се захваљује на управо изашлој рецензији његове збирке приповедака С планине и испод планине и осврће се на претходну критику Данила Живаљевића у „Колу“: У „Колу“ господина Живаљевића изашла је оцјена врло језуитски написана. снажно. године) у: Кочић. углађенији облик. написао углавном у једном даху. која носи наслов Туба. Потом следи Мргуда. искрено да вам кажем нисам још читао. помаже му да савлада технику писања прозе – да приповедање приближи токовима модерне. Сарајево 1967. који се бавио књижевном и уметничком критиком.  исмо Илији Кочићу. Кочић га је истицао као свог учитеља. Кочић се тек у Бечу озбиљније посвећује прозном стваралаштву. У овом петогодишњем периоду настају и бивају објављена његова прва прозна дела. Кочић често пише о томе да ли је већ платио или није платио свој подстанарски стан. покушао да тој љубави дам што је могуће непосреднији израз и што љепши. 125 У броју 2. Он овог младог студента филозофије упућује у савремено књижевно стваралаштво. 126 Савремени превод Мргуде на немачки излази ове године у издању Задужбине Петра Кочића из Бања Луке. године. кога ја. Честитао ми је и рекао да је моја Туба нешто јединствено у нашој књижевности што се тиче саркастичности и оригиналности у изражајима“. У замену за то отворен је конвикт у Бечу у којем су сви ови студенти имали бесплатан боравак и исхрану. III 1901. 3 и 4 с поднасловом „Из босанског живота“. сељачка љубав је у причама наших приповједача скроз и скроз фалсцх. По мом скромном схватању. окомио на моју Мргуду. 65. Године 1903. године.arhivrs. у којој Влада укида издавање стипендија за све студенте из Босне и Херцеговине.

. Приредили и уредили Никола Вуколић. јуна 2007. Гордана Илић Марковић. преводе његово дело на немачки. Не! у оној дивљачкој бестијалности има узвишености коју могу само здрави нерви осјетити. преводе и изводе на Свечаној академији делове из Јазавца пред судом132 . ова приповетка је одмах и објављена у сарајевском књижевном часопису „Босанска вила“. преводилац ове приповетке. године Јазавац је прочитан у српском академском друштву „Зора“ у Бечу. Те 1903. Том приликом словеначки сликар Жабота. али и новине које су биле на сталном удару критичког пера Карла Крауса. Петар: Документарна грађа. лик који се појављује већ у Кочићевој првој приповеци Туба. II 1903. Овај запис се може тумачити као жеља да и Кочић једном објави текст у новинама за које су писали најзначајнији писци у Монархији. Рода Рода (Alexander Friedrich Rosenfeld). Време. а већ исте године улази и у Кочићеву прву књигу С планине и испод планине у издању Српског академског друштва „Зора“ из Беча. Превод Мргуде је нпр. И сам критикујући у свом стваралаштву друштвене прилике у Монархији. а не на којекаквим. Елие то каже. Кочић се посебно радовао преводу свог дела на немачки већ наредне године. Кочићев Давид проговара први пут на немачком језику. водећи часопис Хабсбуршке монархије у којем су своје текстове објављивали најпознатији аустријски књижевници тог доба. Сими Ераковићу. срочен је у тој једној ноћи у Semperstraβe 34 / 10 у 18. Чим је написана. Christoph Thalhamer. Студенткиње и студенти универзитета на којем је он својевремено слушао предавања познатих слависта. бечком округу. Даниела Стојановић. Превод се овај пут објављује у самосталној књизи130. 131 М. Рода Рода је проникао у право значење борбе Јаблана и Рудоње. што га је сигурно и мотивисало да преведе приповетку Јаблан. објављен у подлистку бечког гласила социјал-демократа Радничким новинама (Arbeiter Zeitung). Студенти славистике Бечког универзитета. 69. 1904. 128 181 . године. Прича је сазревала у Кочићу да би је 1903. у преводу Кочићевог пријатеља Герасима Ивезића. бр. али пре ће то ипак бити иронична опаска. „За ноћ сам написао. године у броју 101 који је био посвећен узгоју бикова! Овим је на интересантан начин само појачана сатира исказана у Јаблану. Слушаоницом одзвањају Давидове речи: Нијесам ја. Дражен Тешановић. 89. казује Кочић у узбуђењу свом другу из студентских дана.као што г. попут Штефана Звајга и Артура Шницлера. Барбара Орешковић. на вама је. већ сам ја вами зато чудноват што у мени има милијун срца и милијун језика. у једној ноћи ставио на папир. 130 Кочић. 13. указивање на два света која се никад неће спојити. 1903. да кажете. XXI 1941. исти они који су превели и приповетку Јаблан издату поводом 130-годишњице рођења Кочића. стр. На Универзитету у Бечу. углавом из војничког живота. господини моји. Manuela Hochmuth. По објављивању превода Кочић окупља своје бечко књижевно друштво у кафани „Корб“ и одушевљено им чита Родин превод свог дела. Kornelia Gass. сто година касније – Кочић наново успева да пробуди интересовање за свога Јаблана и Лују. а изгледа ми да је г. Да ова приповетка у први мах у јавности ипак није била схваћена као сатира показује чињеница да је Родин превод објављен у Бечким земљорадничким новинама (Die Wiener Landwirtschaftliche Zeitung). То је прича о Давиду Штрпцу што тужи проклетог јазавца у оном нашем несретном крају“. један од његових студентских пријатеља. Данијел Милошевић. године у бр. за једну ноћ! . у првој верзији настао као приповетка. један од брђана којег је понео у својим мислима у Беч. 6858. Селимовић: Како је створен Кочићев „Јазавац пред судом“. Елие сушичав човјек. Биљана Докић. Давид Штрбац. 132 Жељана Бојанић. 1967. Беч. 1.. 9. Да ли сам у својој замисли успио бар унеколико. Санела Мемишевић. оживљава пуном снагом. стр. Бања Лука-Београд: Задужбина „Петар Кочић“ 2007.131 Јазавац пред судом. настаје Јаблан. Године 2007. Сарајево. многопоштовани господине.128 Године 1902. четрдесет гради будала. 129 Neue Freie Presse (1864–1938). Музеј књижевности Босне и Херцеговине. у једном од многобројних Кочићевих скромних подстанарских боравишта. године) у: Кочић. јер сам данас пред овим судом плако испред милијуна душа које су се од силног добра и милине умртвиле па једва дишу! Писмо (Беч. у то време најзначајнијем литерарном гласнику Босне и Херцеговине. чуле су се Кочићеве речи исписане пре више од сто година по изнајмљеним становима и бечким кафанама. Петар: Јаблан. Душанка Цвејановић. црта Кочића у заносу читања и испод цртежа записује „Јаблан чита Наје Фраје Пресу129“. био је и сам писац хумористичких прича. које је као кабаретист и изводио и због чега му је 1907. године одузет официрски чин.

доживљаји и сећања (1952. На Колумбија Унивезитету 1982. 2007. 1979). за дописног члана (1920) и редовног члана (1924) Српске краљевске академије. По Миланковићу је назван један кратер на Марсу. Од 1993. био је почасни члан Матице српске (1927). а оно ће показати и исправност Миланковићеве реформе јулијанског календара. у Србији. 133 Видети у: Даница. А није било лако ни Миланковићу да утемељи своју теорију о цикличном осунчавању Земље. Он је показао и доказао да се и у једној малој и сиромашној средини. утврђења.10. Миланковић се бавио и математичким проучавањима померања Земљиних полова. нити светским научницима да је одмах и лако оберучке прихвате. до 1909. јер свет веома споро мења неке своје навике. 201–208. 182 . године у Даљу код Осијека. директор Астрономске опсерваторије у Београду (од 1951). године одржан је симпозијум „Миланковић и клима“. Време је показало да је Миланковићева теорија о климатским променама на Земљи једно од највећих научних остварења прошлог века. стр. Такође. Основну школу завршио је у Даљу. поводом 125 година од рођења Миланковића. године Европско геофизичко друштво додељује медаљу Милутина Миланковића за научни допринос у области климатологије. Он је. који је провео у конфинацији у Мађарској. небеска механика. реалку у Осијеку 1896. а његовог творца уврстити у најзначајније научне великане од античког доба до данас. ковницу новца. Науку је популарисао у својим књигама: Кроз васиону и векове (1943) и Кроз царство науке (1950). где никада није било довољно ни новца нити слуха за науку. 1957. Он је проучавао две врсте времена: метеоролошко (климу) и календарско. Дипломирао је 1902. када је изабран за ванредног професора примењене математике (рационална механика. Београд. теоријска физика) на Филозофском факултету у Београду. а затим је студирао грађевинску технику у Бечу. изабран је за редовног професора (1919). Изабрана дела Милутина Миланковића у седам књига објављена су у Београду 1997. Био је први Србин који је стекао докторат у тој институцији. такође. године. а Српска академија наука и уметности организовала је 2004. међународни научни скуп „Палеоклима и климатски систем Земље“ и штампала зборник радова са тог скупа на енглеском језику. Као грађевински инжењер радио је у Бечу од 1905. маја 1879. као и једно небеско тело. а две године касније докторирао на Техничкој великој школи у Бечу са тезом Теорија линије притиска. године. банке. за члана Југославенске академије знаности и умјетности (1920). један на Месецу. године. После Првог светског рата. а написао је и аутобиографију у три књиге Успомене. српски народни илустровани календар за годину 2008. неке цркве). пројектовао више цивилних и војних објеката у тадашњој Југославији (аеродроме. потпредседник Српске академије наука. године. а на предлог угледних научника – Михаила Петровића и Јована Цвијића. члан Академије природних наука у Халеу (1955). може начинити велико научно дело које ће свет прихватити. Вукова задужбина. Видојко Јовић: Милутин Миланковић и његово мерење времена133 Милутин Миланковић заузима истакнуто место у светској науци и неспорно је један од најславнијих научника које су Срби имали. у угледној српској породици. Ово друго још увек није добило одговарајуће признање. Кратка биографија Милутин Миланковић родио се 16.

Миланковић је израчунао количину осунчавања различитих подручја на Земљи у току последњих милион година. Још 1912. дело које ће ући у светску историју науке. нешто горе. нестало је горива!“ На основу његове астрономске теорије могуће је предвидети климу у будућности. Реформа календара требало је да усклади јулијански и грегоријански календар. дан. Миланковић и време Министар вера Љуба Јовановић позвао је почетком 1923. Цикличне промене осунчавања Земље условиле су смењивање хладних (глацијалних) и топлих (интерглацијалних) периода за време антропогеног леденог доба. Српска краљевска академија штампала је на немачком језику Миланковићев Канон осунчавања Земље и његов утицај на проблем леденог доба. године обелоданио своју теорију осунчавања Земље. Године 1941. То ће одложити долазак новог леденог доба. Те се појаве одигравају по неминовним законима небеске механике. а све калоричне машине и мотори обуставиће свој посао. а он постхумно признање. да су климатске промене биле изазване астрономским узроцима. односно за последњих милион година. месец и годину. да би 1920. У тадашњој Краљевини Срба. Ти параметри су периодичне промене: ексцентритета путање којом се креће Земља. Сви оџаци који ће се дотле начичкати на Земљи престаће да се пуше. дивне ћерке музе Ураније. променама Земљине путање и нагиба Земљине осе. онда се може очекивати све веће загревање. Миланковић је у разматрању климатских промена претпоставио да клима на Земљи зависи од интензитета осунчавања које је различито јер је условљено одстојањем и положајем Земље у односу на Сунце. тако је и календар Земљине прошлости везан за астрономске појаве више категорије. у царство геологије“ (Кроз васиону и векове). што је постало очигледно и обичним људима. У геолошкој прошлости три астрономска параметра одређивала су различити интензитет осунчавања Земље и климатске промене на њој. После Другог светског рата његова теорија је неко време оспоравана и тек после његове смрти стекла је несумњиву потврду и афирмацију. године објавио је рад о математичкој теорији климе. што је доводило до одређених културних и привредних проблема. 183 . и то графички приказао у облику криве („Миланковићеви циклуси“). О клими у будућности он је изложио своје помало песимистичко виђење засновано на дубоком познавању климе у геолошкој прошлости: „Око године 6000. за секуларне поремећаје Земљине путање. Мени је пала у део велика част да ту отмену даму уведем.Миланковић и клима Миланковић је светску славу стекао радовима о климатским променама. Ако се суди по промени ексцентритета и нагиба Земљине осе ротације. Има прорачуна да ће максимум захлађења бити тек кроз 23 000 година. Међутим. еклиптике и Земљине осе (прецесија). Хрвата и Словенаца значајни верски празници славили су се двапут. Он је написао: „Подударње астрономских рачуна са свим досада утврђеним климатским променама квартарног доба показало је. када се имају у виду све већа испуштања гасова у атмосферу. Он је помоћу кривих осунчавања Земље успео да разјасни климатске промене за време леденог доба. после наше ере задесиће човечанство један тежак удар. Модерна научна истраживања океанског дна додатно су потврдила Миланковићеву теорију. руку под руку. а ако се узме у обзир прецесија. Земља иде према новом захлађењу. године Миланковића и упознао га са иницијативом васељенског патријарха Мелетија IV да се изврши промена календара. онда нас чека веће загревање. Тиме је квартарно доба добило свој календар! Па као што је наш обичан календар везан за астрономске појаве. несумњиво. – Општи штрајк! – Није.

2400. Приближавање хришћанских цркава традиционалистички делови православних цркава видели су као велику опасност у будућности због већег утицаја католичке цркве. митрополит црногорско-приморски. године у Сремским Карловцима усвојио је у принципу реформисани календар. али је његово спровођење одложено за каснија времена. професор математике. Са таквим трајањем године. али она би била само повремена: на пример. То се још увек није догодило! Али остаје уверење да је Миланковић урадио један важан и користан посао. 5 часова. Календар су прихватиле Грчка.. На тај начин разлика од једног дана појавила би се тек 2800. Српска православна црква обавестила је васељенског патријарха да ће промене календара усвојити и користити када то учине и све остале православне цркве. а јулијански за покретне празнике. као одлично припремљени научник за ту тему. али моја властита судбина потпуно ми је скривена“. Месеци и године задржали би трајање. чији је задатак био да изнесе предлог реформе који је урадио Максим Трпковић (1864–1924). маја до 8. Миланковићевим рачуном појављивала би се разлика у празновању Ускрса од стране православне и католичке цркве. његов предани научнички рад.. с тим што обичне године имају 365. а један дан вишка у грегоријанском календару биће за 3300 година. којом је тако срећно и потпуно решен један од првих задатака Свеправославног конгреса и уопште тако важно календарско питање . Још за време конгреса Јерусалимска црква је одбила промену црквеног календара. при састављању те одлуке. На самом конгресу делегати су стављали примедбе на понуђено решење реформе календара. а који је прихватио Синод Српске православне цркве. а преступне 366 дана. Предложено је да календарска година траје 365 дана. Патријарх Мелентије IV упутио је после конгреса писмо похвале и захвалности Миланковићу: „Часни Синод је с особитим уважењем примио к знању најозбиљнију сарадњу коју је дала Ваша дубока Велеученост . * Миланковић је једном записао: „Наука ми је дала средство у руке да гледам у будућност наше Земље. унео неопходне исправке у предложену реформу. године итд.“ Архијерејски сабор Српске православне цркве септембра 1923. године итд. године у Цариграду нашу делегацију чинили су Гаврило Дожић.. Грађанске владе православних земаља усвојиле су грегоријански календар. а Миланковић је предложио астрономски начин израчунавања. док су неке цркве и даље користиле јулијански. па ће време показати колико је био у праву. Такође. јер није желела да усвоји грегоријански календар и да Ускрс слави када и католичка црква. Друго питање које је расправљано у реформи календара јесте утврђивање датума Ускрса и оних верских празника који зависе од тог датума. године. 184 . разлика од једног дана појавила би се тек за 40 000 година. Међутим. Старим начином израчунавања Месечевих мена појављивале су се извесне разлике. односно када број њихових векова подељен са 9 даје остатак 2 или 6. 3300.На Свеправославном конгресу од 10. а Миланковић је.. Идеја васељенског патријарха Мелентија била је приближавање хришћанских цркава кроз коришћење заједничког календара. велики таленат и упорност донели су му велику и нескривену светску славу и вечни помен његовог имена. јуна 1923. што је конгрес усвојио. али су користиле грегоријански за непокретне. прихваћено је да се датум Ускрса увек одређује према времену у Јерусалиму. 48 минута и 48 секунди. Из јулијанског календара избрисало би се 13 дана разлике који су се појавили од 325. 1924. Секуларне године којима се завршавају векови биће преступне 2000. 1927. године када је календар усвојен на Никејском сабору. 2900. Румунска. уместо ранијих 365 дана и 6 часова. што је веома близу средње сунчане године. 1943. и Милутин Миланковић. Ускрс пада у прву недељу после првог пуног Месеца иза пролећне равнодневице. 1954. Цариградска и Александријска црква.

Београд. С. Zagreb. Народно стваралаштво траје неупоредиво дуже но  нежана Самарџија. у тексту састављеном да би га глумци на сцени приказали гледаоцима. В: Љ. Сарајево. Следећи Вуков узор. На сложеност односа међу жанровским системима указују и особености облика. 1972. изводи се уз поделу улога. све усмене врсте немају на исти начин и са истоветним интензитетом развијене „драмске“ елементе. С. Зечевић. 1868). стр. гађање у нишан итд). Београд. својствени су поједини елементи драме. епику и драму. Београд. С. његов имењак је такође описивао ове сегменте народног живота (В. а неретко приписују и прози. певају се у одређеном контексту. такође. Народна књига АЛФА. неоправдано. 1) Вукова и савремена класификација усмене лирике Један од најсложенијих проблема реконструкције фолклорног фонда и трајања усмене књижевности односи се на генезу облика. Међутим. „које се у пјевању измеђ обојега спола играју“. као контактној уметничкој комуникацији. Вековита Јабука Лазе Костића. уз својеврсне „задатке“ подељене међу званицама (кум. вино. Већ извођење и интерпретација. 1963. 1983. издвајајући песме и приповетке „на међи“. 1893. Српске народне игре. та сфера фолклора остала је на маргинама етнографских интересовања. 2) епску поезију и 3) усмену прозу. прикумак. 1934–1948. Но. какав статус добијају у позоришном комаду. Београд. Костић: Народно глумовање. Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини. Београд. Обичајне песме. тематски број посвећен свадби. или се изучавала у уском етномузиколошком контексту. посебну категорију свакако чине кратки говорни облици. Недић. 65–71. све те компоненте укључене у исконску. био је нужан одговарајући амбијент. Bonifačić Rožin. века мање-више континуирано описивао. Нови Сад. Иста својства огледају се у бројним народним играма. упућеност стваралаца на аудиторијум и непоновљивост импровизације указују на драмске особености трајања „једноставних облика“. али се ни овакви фолклорни облици не могу поистоветити са драмским делом. 136 „Кодови словенских култура“. Увод у усмену књижевност.3. 134 135 185 . за које је сам Вук смислио сликовиту одредницу. барјактар. Јанковић и Д. Narodne drame. Међутим. његовом структуром и начином извођења. 539–551. целокупној народној књижевности. придружују песништву. Врчевић. укључено у: Народна књижевност. стр. Мада се овај активан и значајан чинилац народног живота од краја 19. N.136 Ипак. прир. Један део проучавалаца издвајао је и у фолклорном фонду драму. Снежана Самарџија: Вукова и савремена класификација усмене лирике (одломак)134 Још из античких периода књижевност је систематизована у три основна рода. С Л. Х. костимографију и кореографију. које су се играле о празницима или при окупљању чланова задруге. 1992. Јанковић. певани су одређени стихови. Српске народне игре. 15. I–IV. у којима се препознају веома архаична полазишта.137 Некада се и у склопу таквих игара вршила подела улога. на пример. Иако се често.11. народно глумовање135. В. бр. иако усмене умотворине не обухватају дела која би се по структури и функцији приближила драмским врстама писане књижевности. синкретичну природу усмене лирике немају примарно естетску функцију. која су теоретичари књижевности обележавали као лирику. poslovice i zagonetke. чауш итд). То је био и први покушај класификације: на игре „које сви без разлике играју“. 368–387. 2007. 1998. Обредна поезија. стр. девер. оне које играју само мушкарци на отвореном или у затвореном простору. Београд. Народне игре. Зато је много прецизнија подела усмене књижевности која издваја њена три основна рода: 1) лирску поезију. мишљења о књижевним родовима у оквирима усменог стваралаштва су веома различита. у одговарајућем мизансцену. 137 Вук Караџић је у Рјечнику описао игре. које су се нашле обједињене у његовим етнографским списима (банање. стр. гаврање. Крњевић.

237–306. Књижевна историја. Али. настајао вероватно око 1720. и лирска грађа откривала је удео певачевог афинитета. укус колектива и особене околности у којима се одвијала импровизација139. Учени хуманиста овој поезији даје предност у односу на естетске домете стихова најзначајнијих античких песника. старијих и млађих периода развоја цивилизације допушта различите претпоставке о прошлости усмених родова и врста. наводећи краљичке и додолске као „женске“ песме којих „има и од иљаде година“. Занимљиво је да се у једном од најстаријих извора. Ханибал Луцић. Jagić. Лирски источници. О вредностима народне лирике сведоче посебно ренесансни књижевници – Никша Рањина. стихови и мелодије уз коју су памћени. било да предност дају посленичким песмама и ритму рада или обредно-прагматичном контексту извођења песама. испунио лирским стиховима. 1876. Сами текстови. Živi palimpsesti ili o usmenoj poeziji. у историји Теофилакта Симокате (половина VII века) спомиње и цитира као инструмент Словена. 1975. Јурај Шижгорић 1487. прожете су најзначајнијим животним ситуацијама. породице. Записи који су сачувани и откривени из прошлости од краја XVII века указују на изузетну оформљеност и разноврсност усмене лирике. посведочили су и утисци страних путописаца. мада се његов корпус грађе и однос према усменој лирици мењао кроз деценије. Бугарштице. изузетно је значајан Ерлангенски рукопис. села. ове су се песме вековима преносиле. јер се „у пјевању женских пјесама више гледа на пјевање. 138 186 . 22–104. а по старини је дао предност обредним врстама. формула и стилско-изражајних средстава. И Вук је своју прву збирку. Малу простонародну славеносербску пјеснарицу. делу Р. бр. Марин Држић. али и на разноврсност песничких врста. да би 1555/1556. део Вукових напомена и наслова указивали су такође да синкретичност и обредно-обичајна прагматичност учествују у значењу и трајању ових стихова. XXXVII. које се певају.  поменима и записима детаљније у: V. Истичући емотивни план усмене лирике. Ипак. 33–137. Лирски источници. радостима и патњама. како на плану ритма и метричке организације. Rad JAZU. 27. О поменима и записима в: Х. стр. Петар Зоранић. указују и на особен континуитет мотива. Građa za slovinsku narodnu poeziju. модела. као и тренуци у којима су се песме певале. Х. Лирске руковети. Сматрао их је старијим од осталих. Уочивши удео контекста као важног чиниоца дуговеког памћења. изводе у колу и у одређеним тренуцима. стр. Крњевић. 105–209. Вук је такође приметио да ове песме певају жене. Састављајући на латинском језику дело о положају Илирије. О Подаци су хронолошки представљени и у нав. Zagreb. Krnjević. Иако ће околности бележења песама и њихови ствараоци заувек остати загонетке. девојке и момци „ради свога разговора“. као и у студији Н. набраја и поједине лирске врсте (тужбалице. 139 H. Управо немогућност поузданог сагледавања древних епоха из првобитних. особеност стилизоване слике света и места појединца у природи и друштвеним оквирима. које чине добар део записа старе песмарице. чуване наменом и сазвучјем тонова. Милошевић-Ђорђевић. 1980. Усклађене са токовима природних циклуса и ритмом рада. стр. Вук је користио одредницу „женске пјесме“ да би указао на одређени сензибилитет. били су окренути свакодневном животу појединца. стр. Најстарија писана сведочанства и помени о усменој лирици указују на фонд традиције. задруге. Интимна природа осећања није неутралисала колективну компоненту поезије. Милошевић-Ђорђевић. независно од приступа138 за који се залажу. попут Стефана Герлаха (дневник из 1573–1578) или Бузбека (1582). проучаваоци сматрају да су лирске форме најстарије. него на пјесму“. О синкретичној природи лирских врста. свадбене и љубавне песме и оне које се певају уз рад). За сагледавање прошлости усменог песништва. Пешић и Н. Крњевић.што о томе доказе пружају материјални споменици културе. 1814. Петар Хекторовић забележио три почаснице и унео их у дело Рибање и рибарско приговарање. Вук је истакао да је за трајање женских песама важно како се изводе. које су биле повезане са ширим друштвеним и културним условима живота народа. Они у својим делима опонашају певање народа или парафразирају распрострањене варијанте. Речник књижевних родова и врста. Београд. тако и на нивоу мотива и тема. Beograd.

Пешикан-Љуштановић. Према савременој подели издвајају се као основне лирске врсте: обредне и обичајне. Нови Сад. Караџић. У таквим ширим оквирима извођене су коледарске песме и божићне песме као њихове христијанизоване двојнице. Београд. Послови и дани српске народне песничке традиције. Будва. Недић. перашке почашнице. певане у склопу одговарајућих ритуала. новог годишњег циклуса. Речник књижевних родова и врста. Латковић. потребни за плодну годину и добар принос. Народна књижевност. С. Карановић. Пратећи ход Сунца. јер је сватовским. на Ђурђевдан. породичне и љубавне. такође антологије В. Недића и З. издање. Крњевић. Бачка). књ. као особен род усмене уметности речи. О светковинама се изводе и крстоношке песме. I. поговор у В. песме свечарске. Вук је накнадно унео прилоге свога сарадника и имењака: паштровско нарицање за мртвима. мада за трајање облика нису занемарљиви ни локални амбијент. Слабљење обредне компоненте утицало је на међусобно приближавање ових подврста. 1994. систем обреда обухватио је и пригодне стихове. од коледа. истичући значај обреда или улогу рада у развоју друштва и културе. В. док додолске припадају летњем периоду и нису повезане са посебним датумом. он је у свим наредним приликама сачувао широку одредницу љубавне лирике. митолошке. Док је припремао прву књигу Бечког издања. М. 2004. мада је том скупином захватио „и друге различне женске пјесме“. Ајдаџић. Певане су у славу новог сунца. Х. 140 187 . Х.141 В. Унутар сваког од ових посебних поетичких система уочавају се и мање-више разуђене подврсте. В. Милошевић-Ђорђевић. око Ускрса. наведене у списку литературе. на Цвети и Лазареву суботу. Карановић и Љ. Српске народне пјесме. играчке. паштровски припеви уза здравице. а нарочито су биле отворене ка посредним исказивањима љубавне чежње и радостима сусрета. Осим тога. Са Врчевићевим корпусом тужбалица. краљичким. З. Павловића и З. Прихватањем тог полазишта број врста постао би неограничен. 2007. која се иначе најдинамичније преплиће са свим осталим једноставним облицима. уз часни пост. а с пролећа се уз и низ пригодних магијских радњи прослављала свеопшта плодност стиховима певаним на ранилу. жетелачке. Водичарске песме могле су се чути на Богојављење. жетелачким и љубавним придружио засебне руковети које се певају уз часни пост и свечарске песме. Већ наредне године посебно је издвојио: сватовске. љубавне и различне женске песме. најочитији развојни пут. песме које се певају у Будви на Спасовдан и које се певају деци када се успављују140. 141 Детаљније о одликама појединачних врста лирске и лирско-епске поезије у: В. Д. Како и сами називи поглавља прве књиге показују. краљичке. Београд. ни карактеристике културних зона.Лирика је. предговоре антологији В. посленичке и песме о раду. можда. 627–665. Посебно в. Љ. Балада. као и оне што се могу чути на Спасовдан и Ивањдан. краљичке. додолске. Поделу је у Лајпцишком издању незнатно допунио. божићне. нав. особито митологичке. Крњевић. Функција текста и околности извођења тако су постали темељни ослонци прегледније класификације. Иако је рукопис био у штампарији. Књижевна историја. слепачке. веома разуђен поетски систем. Вук је пажљиво разврставао лирске варијанте у 17 одељака: сватовске. Тиме је најбројнијој врсти придружио управо оне које су каснији проучаваоци издвојили по старини. Народна књижевност. Станаја село запали. Потоња систематизација нужно је занемарила терен као полазиште при разврставању лирике. бр. Н. Прилози проучавању фолклора балканских Словена. Лирски источници. стр. Пешикан-Љуштановић. мрежа се образовала на основу места где су песме певане (Паштровићи. 27. 1975. спасовских песама и успаванки Вукова подела лирике заокружила се на 20 подврста. Нови Сад. религиозно-моралистичке. Вуково издвајање мноштва подврста доживело је. Недића. песме бачванске нашега времена. У првој Пјеснарици предност је дао љубавној поезији. онако побожне. Пераст. повезивале су се са околностима и условима радних процеса. У таквим ритуалним опходима извођене су и краљичке песме. које се певају на прелу. тек рођеног младог бога. Карановић. Латковић. односно околности у којима је одређена песма извођена. времена настанка и улоге-намене текста. Гранајући своју класификацију. жетелачке и песме „од прела“. одређене представе доводиле су се у везу и са митолошким песмама. већ их условљавају природни услови. природне мене и аграрни календар.

Функција текста. а у појединим крајевима постојале су и професионалне нарикаче. Од избора невесте и просидбе до првих похођења тек удате жене елементи свадбених обреда били су праћени одговарајућим стиховима. Низ ритуалних радњи чине контекст трајања и ових лирских скупина. Неоспорно веома старе. певане о раду или уз одређене послове тако се могу и груписати. Упућене одређеној особи у част или пригодно извођене здравице уз чашу. ове су лирске подврсте уклопљене и у тренутке током свадбе. над одром или над раком. жетви. на прелу итд). избор невесте. јер су се стихови певали при походу новорођенчета. гром) и митска бића (вила. ове врсте се везују за првобитне услове примитивне земљорадње. хришћанске и слепачке подврсте. природне појаве (муња. Овој скупини могу се придружити почаснице или почашнице. прилагођене околностима. За разлику од тих обичаја. током моба. Сам Вук је ову комплексну категорију усмене лирике поделио у три засебне целине. Једна засебна скупина могла је имати и примарно обредни карактер. а оне се међусобно разликују у зависности од снаге и типа утицаја црквених учења у одређеним срединама. да би у њиховим оквирима раздвојио митолошке. Значења већине ових стихова веома су заплетена у систем прастарих представа о природи. у чијем су склопу певане и песме на бабинама. при косидби. које су слепци певали надајући се милостињи или захваљујући благородном дародавцу. Тужбалице су се такође изводиле у одговарајућим околностима. Исти приступ имао је и Видо Латковић. Даница). мада су могле обухватити и елементе својеврсне заштитне магије речи. Јунаци ових врста су често небеска тела (Сунце. Оне указују на најстарије слојеве традиције и присуство паганских елемената у традицијској култури. али су. Месец. копању. Посленичке песме. сватовским и љубавним песмама. Посебно се уочава приближавање посленичких песама љубавној лирици. али се посебно могу издвојити лирске породичне песме. док поједине варијанте могу бити и шаљиво интониране. њеним токовима и менама. мада је обредна компонента у њима сведена и пригушена. посленичке песме добијале су и другачију намену.Веома сродне овом кругу су обичајне песме. берби. 188 . Најчешће се у њиховим коренима могу препознати архаични обреди прелаза. и сугестивно назначио њихова обележја: „Пјесме онако побожне“. поетичке норме биле су отворене за преливања са другим лирским врстама. Њихов однос према смртницима. успаванке су извођене у потпуно интимној атмосфери. Било да се у њима опева природа конфликта или јачина љубави. свадбене светковине и даривања могу се тумачити и као веома сведене и фигуративне представе архаичних космогонијских митова. „Пјесме сљепачке“ и „Пјесме особито митологичке“. само што је при означавању саме врсте употребио нешто ширу описну одредницу: религиозно и морално-поучне песме. да су истакнуте последице сукоба или се идеализује породични склад. током жетве итд. змај). Обичајне светковине праћене пригодним стиховима изводе се у појединим етапама свадбе и у склопу тужења за умрлима. а у мањој или већој мери преплитале су се са другим лирским облицима. Са развојем друштва и целокупног усменог стваралаштва. пратиле и обележавање крсног имена. само што су оне усмерене ка тренуцима значајним за животни пут човека. а временом су могле одражавати и конкретне околности у којима су се изводиле (при сетви. Врло су често тематски кругови блиски баладама. као засебну групу. Новије класификације из ових оквира издвајају митолошке песме. копању. мада њихова обредна функција није строга и изразито истакнута. при чему се водило рачуна о извесним табу-прописима. Односи међу члановима патријархалне задруге и најуже породице укључени су у све облике усменог стваралаштва. Као засебну лирску руковет Владан Недић издваја верске песме. већ у зависности од околности у којима су се изводиле: на прелу. начин обликовања песничких слика и однос певача и публике разликују их од стилизације хришћанских веровања или клањалица. Те религиозно-моралистичке подврсте могуће је посматрати и у склопу односа писане и усмене књижевности.

оне су лако преузимале елементе прастарих обреда плодности. сеоског. особене стилизације. љубавне песме. разноврсне по тематици. Нови Сад. до бола због неостварене љубави. предговор. Бећарац – антологија. веома су се дуго током читавог 20. С друге стране. стр. Руковети шаљивих песама. 142 М. а често и еротски разиграних бећараца142. Покушаји да се систематски начини пресек кроз овај род усмене књижевности ипак више истичу многобројност подврста. у суптилним директним поређењима и метафорама. које су свакако млађе по постанку и непосредно повезане са свакодневицом одређеног поднебља. Зато и савремене поделе остају немоћне пред жанровским прожимањима и мноштвом лирских вибрација. птицама. Лесковац. метричкој организацији и мелодији. нормама. Осећајући танку границу између лирских врста. са лакоћом су се приближавале и свим животним реалијама патријархалне задруге. преко туге растављених драгих. пољем и дрвећем. зависност варијаната од поднебља и тренутка сакупљања. али и варошког и градског окружења. већ у описивању идеалне лепоте девојака и момака. 9–44. јер обухвата небројене нијансе љубавних осећања – од стрепње и чежње. 1958. веровањима и животним реалијама. митолошких представа. Лирско усмено стваралаштво било је чврсто повезано са свим навикама. Ова врста је изузетно богата и на мотивско-тематском плану. свадбених светковина. века могли чути римовани дистиси. могу се посматрати и као пародијске двојнице појединих тематских кругова и лирских врста. 189 . и за ову лирску врсту својствена је наглашена колективност. некад шаљиво. свакако. Вук је управо најбројнију руковет својих збирки означио као „љубавне и друге различне женске пјесме“. Индиректно исказана осећања разазнају се у складу човека и природе. од страсних загрљаја и наговештаја наклоности до гнева напуштених или шеретских момачко-девојачких задиркивања.Најраспрострањеније су. Неспутане конкретном пригодом. осећањима. Упркос интимној природи емоција. Зато се као засебне скупине издвајају печалбарске и војничке песме. разговорима са цвећем. Прилагођене измењеном статусу саме усмене културе. Динамични процеси који су својствени усменом стваралаштву веома се добро уочавају управо у разгранатој мрежи лирских врста.

36. Београд. Већ сама иницијална формула којом се маркира време и простор песме то показује: „Поранио Краљевићу Марко У неђељу прије јарког сунца Покрај мора Урвином планином. стр. Јали мојој. Б. Од јунака ни од оштре сабље. Српске народне пјесме. Нови Сад. болан. Марко сазнаје да му је судбина већ одређена и да су се у изрицању и извршењу пресуде ангажовале непорециве космичке силе: „Побратиме. DLV. књ. 143 190 . Издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића. Сабрана дела Вука Караџића. певач наговештава догађај од несвакидашње. књ. 145 Вук Стефановић Караџић. којом смешта радњу у сакрално време (недеља. не било који дан) и необичан простор (митска Урвина планина. Јунаци и маске. бр. несумњиво. 28.“ Бошко Сувајџић. Ј. 144 Вид. Смрт Марка Краљевића у Вишњићевој песми дата је драматичним градацијским низањем злослутних предзнака и предсказања. Друштва Светога Саве. 439–453. Одељење језика и књижевности. јали према твојој. море као граница). С. Нит’ ти можеш умријети. Стојковић. 1895. Марко. 626. 1988. покупљених из свих крајева српских и осталих југословенских земаља. а самом догађају придаје свечан тон. А данас ми поче посртати. добро бити неће. 1922. 169–178. Марко. 146 М. Пешић. Од топуза ни од бојна копља. Р. Южнославянские сказания о Кралевиче Марке в связи с произведениями русского былевого зпоса. Друштво за српски језик и књижевност Србије. сасвим је јасан: њиме се побуђује пажња слушалаца. V. Халанский. 2005. Варшава. прир. II. III. Краљевићу Марко! Тебе нитко Шарца отет’ неће. 720. И. Већ ћеш.“ Из разговора са вилом. Београд. код добрих певача. Смисао овог поступка.12. Ја од Бога од старог крвника. Индекс мотива народних песама балканских Словена. Бошко Сувајџић: Јунаци и коњи њихови: Митска смрт Марка Краљевића143 У мноштву песама о смрти Марка Краљевића144. 1864–1964. Шаро. као и. књ. Београд. Још ми нигда посрнуо ниси. књ. пресудне важности. Ти с’ не бојиш на земљи јунака. 1984. збирка 220 песама и 90 приповедака народних. прир. Николић. САНУ. која „кличе с Урвине планине“. 74. Посртање Шарца и роњење суза повод су да се Марко дубоко замисли над својом епском егзистенцијом: „Давор’. умријети. 147 Ова формула је честа у песмама о смрти националних јунака (упор. Просвета. Библиотека Књижевност и језик. песма Филипа Вишњића Смрт Марка Краљевића145 показује највише одступања од уобичајене обраде смрти епског јунака на бојном пољу. и двестагодишњици његова рођења 1787–1987. Краљевић Марко.“ Одабиром иницијалне формуле. Крстић. Хоће једном бити према глави. какав смрт највећег националног хероја мора бити147. књ. косовски круг песама). давор’ добро моје! Ево има сто и шесет љета Како сам се с тобом састануо. Посебна издања. „најпоетскији сиже“146. Посртати и сузе ронити: Нека Бог зна.

Скиде Марко зелену доламу. нег’ брата Андрију“). То се потврђује и формулативном сценом Марковог састављања тестамента као предсмртног јуначког завештања: „Када Марко књигу накитио. Златан дивит у бунар бацио. по коме у Урвини планини требе тражити неки О историјски локалитет. које је још Халански заступао.У своју смрт Марко се коначно и неопозиво уверава огледањем на бунару који је смештен између две „танке јеле“ што: „Сву су гору врхом надвисиле. фактички је већ епски мртав. Радња песме ситуирана је. Књигу врже на јелову грану Откуда је с пута на погледу. уз једнаку поруку: „Па топузу Марко бесједио: Кад мој топуз из мора изиш’о. дакле.“ Резигниран и ојађен. Предсмртни завети и њихово испуњење. у епском начину изражавања. добро познато у нашим културно-историјским предањима. или искварено народно сећање на место Маркове историјске погибије. 191 . несвакидашњу са своје лепоте у нашој народној поезији. – Вид. напомиње певач: „Онђе старац укопао Марка. Марко тако креће на своје последње путовање. преко мора. Да се њему душмани не свете. и унапред жале за њим: „На 148  вде се. 2. Посртање коња и роњење суза први је предзнак смрти. Уништавање ратничких атрибута. какве се не би постидео ни урушки Гилгамеш. да св’јетом пром’јеним. Зеленијем листом зачиниле. 3. нити Хомеров Ахилеј. Да се Марку за гроб не разнаде. Онда ’ваки ђетић постануо!“ Лишен својих јуначких атрибута. већ у иницијалној позицији. нав. проистекао из народног веровања да животиње наслућују смрт свога господара. ломи сабљу и бојно копље. Предсказања и злослутни наговештаји несреће.“ Марко затим уништава своја епска обележја – убија Шарца и сахрањује га са свим дужним почастима („Боље Шарца. митски простор148. 726. Доље леже. Али. до далеке Свете горе. сједе на доламу. приликом Одисејевог силаска у доњи свет: „Лажив св’јете. М. јунак је лишен и сопственог епског јаства. Халански. три стотин’ година! Земан дође. у сакрално време и нелокализовани. Након тога следи типско место бацања топуза у море. горе не устаде. не бисмо сложили са мишљењем. Прекрсти се. ја за мало ходах! Та за мало. Прострије је под јелом на трави. где га игуман сахрањује и наређује како треба.“ Маркове „предсмртне завете“ испуњавају типски ликови „игумана Светогорца Васа“ из Хиландара и ђака Исаије. јунак изговара тужбалицу за животом.“ Композиција Вишњићеве песме Смрт Марка Краљевића почива на три основна структурна сегмента: 1. дело. Биљеге му никакве не врже. мој лијепи цв’јете! Л’јеп ти бјеше. Самур-калпак над очи намаче.

1930. 133. Студије из религије и фолклора (1925–1942). књ. Чајкановић. или сахрањују односно спаљују. по народној традицији. 147. војвода Момчило (Женидба краља Вукашина) губи део своје снаге кад и крилатог коња.“151 Језгро овог несвакидашњег митског комплекса смрти свакако је ретка. Доњи свет код старих. Београд. у: Сабрана дела из српске религије и митологије. Чајкановић. 154 „Као знаци положаја и старешинства коњ и оружје су у исто време и знаци части. 68. уништавајући Т. сади поред гробова153. В прир. 297. 37. 1986. по народним појмовима. 510. робови и жена убијају се или спаљују. у: Сабрана дела. дрвећем које се. књ. садржи. разарање епски целовите слике од које се.“155. 152 Исто. Марково уништавање оружја и опреме представља остатке старих култних радњи. Из многих наших веровања и обичаја ми знамо. коњ. Ђорђевић. посртањем коња мотивисана је и драматична смрт Радића Вукојевића у бугарштици из XVIII века исте лирске каквоће као што је и Хекторовићева. своје епске атрибуте и ознаке части и достојанства154. Као таква. његово оружје. да је она. Предмети се уништавају . 151 В. коња и оружја. у: Белешке о нашој народној поезији. Кад умре какав отмен човек. робови. не буду осрамоћени. II. Војислав Ђурић. Чајкановић. као од живог бића. Сабрана дела.основу свега реченога ја мислим да је јасно да народ сматра да стока жали за својим господарем и да су Шарчеве сузе. али. и тим драгоценија. била локални демон воде на Урвини. када дахије у тепсији угледају своје обезглављене трупове. Речник српских народних веровања о биљкама. после његове смрти. IV. да је бунарска или изворска или речна вода сеновита. Чајкановић. Марко пред смрт убија коња и уништава оружје. књ. Кад је Краљевић Марко видео да ће умрети. Ова сцена представља. она није усамљена у нашој усменој поезији156.“ – Х. које су примењиване као саставни део погребног церемонијала код великог броја индоевропских народа: „У култу мртвих особито су честе и људске жртве. а ми знамо да је мантика у вези са душама покојника и предака. њен стан. Р. открива је Марку Краљевићу и позива га да се на њеном пророчком бунару и сам осведочи. с правом претпостављајући много дубљи митски подтекст Вишњићеве песме: „Вилина област. 156 „У Хекторовићевој песми И кличе девојка тренутак одрицања од јуначких обележја. Изванредну интерпретацију овог места дао је Џон Мајлс Фоли: јунак се припрема за смрт као за јуначки мегдан. дакле.“149 Ово веровање је широко распрострањено и спада у светску баштину епског песништва150. у стању истоветном ономе пре његове епске иницијације.“152 Певач не каже шта је Марко у бунару видео. књ. односно пре стицања снаге и оружја. жена. сама по себи. откидају делови најављујући крај постојања епског јунака. биле израз његове жалости за Краљевићем Марком. 1994. II. И ова црта старинска је. Р. у: Сабрана дела из српске религије и митологије.  . које ће се окончати онога часа када јунак буде обезоружан и епски незаштићен. да у себи садржи душе. или можемо закључити. Београд. јесте планина Урвина. Хидромантија код Филипа Вишњића. Сузе Шарца Краљевића Марка. књ. побринуо се да знаци његове части. то јест. 1926. У стиху 19 јасно се каже: ’кличе вила с Урвине планине!’ Могуће је да је бунар који се налазио на врху планине Урвине припадао истој тој вили. Ко дирне у њих дирнуо је у част њиховог притежаоца. Веселин Чајкановић доводи у везу појаву виле са сценом хидромантије. само обрнутим редоследом – припрема се неприпремањем. 149 150 192 . и у складу са старим веровањима. 155 В. Коњ и оружје као знаци положаја и старешинства. не морамо се око тога много двоумити. јесте тренутак располућивања хомогеног епског бића. I. као таква зна она будућност. по аналогији са сценом хидромантије из песме Почетак буне против дахија. Београд. ритуалан процес јунаковог епског умирања. 1939. Следећи злокобни презнак је клицање виле из планине. Крњевић. Београд. О постанку и развоју српске усмене епске поезије. 153 В. у нашој епској поезији. у: Наш народни живот. сцена хидромантије. 106. морају ићи с њим предмети које је волео и који ће му требати. коњ. Вишњић преузима и веома функционално транспонује у своју песму древно народно веровање у мантичку снагу сеновитих вода: „У Вишњићевом случају гатање се изводи с обзиром на мантичку снагу коју вода. наоружава се разоружавајући се. II. И тако даље. Ђорђевић. 298–9. да је резервоар душа. Београд. 1958–9. у суштини.“ – Т. 1935. Лирски источници. Из историје и поетике лирске народне поезије. Значај ове сцене подвучен је и обредном семантиком простора – бунар са сеновитом водом маркиран је јелама.

дело. 165 Isto. Београд. 127. Нав. 163 „Хайдутинът. когото водят на бесилото.своје ратничке атрибуте157. да му чело главе саграде цркву или засаде дрво. Београд. 1970. studija. поетску варијацију мотива „умирући јунак опрашта се од дружине“. XX. који је своју најпрефињенију обраду добио у бугарштичкој традицији. Народно стваралаштво Folklor. молба члановима хајдучке дружине да га сахране на раскршћу / поред пута. синджирите-венчила. Народно стваралаштво. Bošković-Stulli. 543). 162 Л. 160 Вид. Сам репертоар завета сачињен је од формулативних жеља. да му изнад главе побију барјак за који треба да привежу његовог коња. 702-711. Богданова. Folklor. да му на срцу посаде лозу. сачувану на босанскохерцеговачким стећцима158. 78. или словеначке и хрватске песме о умирућем војнику161. Марко остварује негатив сваке од ритуалних припрема за битку. Јелен у бугарштицама. 524. ’шарени свраки званици / църни орлове кумове’. емоционално обојен. Jiriho Horaka. 164 M. Они нас подсећају на слику наопаког погребног кола. У бугарској фолклорној традицији. 124. 1968. 9. или се користи иницијална формула типа „пушка пукна от гора зелена / та удари най-добрия юнак“ – већ на његовом последњем завету. черна земя-тъшта. Н. СНП III. у бројним песмама о рањеном / болесном / умирућем хајдуку.“ – J. слику митске снаге и поруке. III. Ипак. Нав. Maja Bošković-Stulli сматра да моравске и хрватско-словеначке песме о умирућем разбојнику / војнику имају заједничко порекло. хрватске и словеначке војничке песме представљају несумњиво позније творевине од чешких и словачких песама о умирућем разбојнику. несумњиво велике старине. 1980. 1981. Овако протумачени.“165 Истовремено. односно смрти-одласка. Umirući junak oprašta se od družine (O jednoj slovačko-češkoj i hrvatsko-slovenskoj narodnoj baladi). 9–22. Београд. Марково писање предсмртне опоруке такође представља формулативно место. 19. IX. „ Не можемо да не приметимо у овој погребној. односно болести – најчешће се они уопште и не помињу. 542. V. моравске разбојничке и хрватско-словеначке војничке баладе. Въпроси на етнографията и фолклористиката. и траје и после јунакове смрти162: молба орловима / гаврановима да однесу десну руку мртвог хајдука његовој мајци. 53. С. 17. Forum. али и у народној поезији159. Књижевна историја. u poetskoj metafori o ženidbi crnom zemljom i zelenom travom. тополата-невеста. че се с оженил: ’за една млада младица / тънки конопи кумове / орлите ми са сватове / гавране ми са девере / свахите ми са свраките’. типа Три највеће туге (Вук. 9-10. бр. словачке и чешке разбојничке баладе. Sva bol prerane mladićke smrti zgusnula se u njegovoj molbi kojom kazuje kako i gdje da mu se sagradi grob i šta da se zasadi na grobu. p. тужној секвенци херојску основу. 159 Вид. Вук. било да су то бугарске хајдучке баладе типа „заветът на героя“160. Богданова. по Maji Bošković-Stulli. односно посеју босиљак. toj tipičnoj metafori i za ostale vojničke pjesme. god. Зечевић. управљених ка животу. што се потврђује њиховом изразитијом лирском формом: „Težište cijele balade prenosi se sada na njezin drugi dio – na riječ umirućeg vojnika. баладично-елегични начин обраде164. 161 M. дело. бр. 1973. Монолог умирућег хајдука. Zagreb. Pratele k 85 narozeniam akad. 157 193 . млађе су по постанку од лирских песама забележених у Вуковој збирци народних песама. Народне песме дугога стиха. Љељеново коло. СНП I. понекад се јавља карактеристичан мотив смрти-свадбе163. pa da on mrtav oživi kadikad u zahvalnom sjećanju umornih prolaznika. Маркови поступци добијају изразито митско обележје. 471–2. Београд. Praha. Љубинковић. широко распрострањеног у јужнословенској и балканској усменој песничкој традицији. 526. 121–127. Богданова. Foley. За овај мотив карактеристична је баладна форма обраде. M. Женидба Милића барјактара. заръчва да кажат на мајка му. Umetnost i tradicija u srpskoj i staroengleskoj narativnoj poeziji.“ – Л. 1964. 1971. акценат по правилу није на узроцима хајдуковог рањавања. који се наставља. 158 Н. Л. 516–532. sa crvima kao svatovima i pticama kao svadbenim sviračima. Љубинковић. на које указује једнаки. u njegovu evociranju drage koja neće za njim žaliti. а певач га води кроз његов спровод путем уобичајеног начина припремања коња и јунака за битку. а више главе направе чесму за путнике намернике. Lidova tradice. Књижевна историја. гавраните-сватове’. Няколико думи за темата ’заветьт на горая’ в българските хайдушки песни. ’бяла плоча-невеста. два бора-девери. Bošković-Stulli. София. 26–27. даје овим варијантама доминантан лирски тон. knj. XIV. Nav. br. 173–177.

књ. Вишњић. бива пренет на неко удаљено. Марков гроб. коју је 1555.Душан Недељковић је показао. Bošković-Stulli. у складу са познатом максимом да јунак дефинитивно умире онда када ишчезне у сећањима потомака. не може имати ни уобичајено земаљско посмртно станиште. У песмама овог типа постоји епско сижејно језгро које се. Eliade. као путовању у крај који се налази с ону страну познатог и предвидивог. Заједничка тема поруке мртвог хероја српског и румунског народног певања у заједници усменог фолклора народа Балкана. Види M. у: В. 56. Гласник Етнографског института Српске академије наука и уметности. бр. Марков гроб. како по хришћанском обреду. Разлог зашто игуман Васа оставља Марков гроб необележеним. 1964. макар и скрајнутог. Душе мртвих предака бораве у близини својих живих потомака. II. Чајкановић. као и варијанте о смрти Змај-Огњеног Вука168 које. да је овај мотив широко распрострањен на целом простору Балкана166. XVI–XVIII (1967–1969). тако и по паганским народним веровањима. односно Урошевим благословом. посредовањем других јунака или божанстава. Хекторовић и 1568. Овакво тумачење Маркове смрти обилато дају и наша народна предања: „О Марку Краљевићу кога је Бог некакијем чуднијем начином пренио (заједно са Шарцем) у некаку пећину. раскрсница. на примерима савременог фолклора народноослободилачког рата код Срба и Румуна. о јунаку који не умире стога што и не може умрети у овоземаљским сразмерама и рачунањима времена. Један од најилустрованијих примера овакве композиционе стратегије и поетске сугестије песама са темом смрти јунака у бугарштицама представља балада о Марку и Андријашу167. свратишта: „Стари су волели да своје мртве сахране поред путева. у којој и сад обојица живе. и отуда се њихови надгробни натписи обично обраћају путницима и пролазницима. она мора и после његове смрти остати митски немерљива. То је изванредна поетска интерпретација мита о „нестанку“. 170 Вид. Смрт Марка Краљевића поред пута. Okultizam. 168 Смрт деспота Вука (из Охмућевићевог рукописа). очигледно. Zagreb. M. Београд. у ширем смислу речи. 166 194 . префињену стилску обраду. од старог крвника“). Његова смрт још није коначна. u: Usmena književnost kao umjetnost riječi. 1–24. највише приморских записа. записао П. Земаљски гроб је претесан за Маркову епску силу. у складу са познатим митом о смрти као одласку. дубљи је од наведеног. Богишић. у близини великих прометница: путева. остаје без икакве спољашње белеге и обележја. magija i pomodne kulture. и о његовом борављењу у пећини и другим стварима што Д. изванредно барата усменим поетским наслеђем дајући му. која смрт представља као одлазак у непознату земљу. већ само директном интервенцијом космичког законодавца („Ја од Бога. већ пре свега зато што немаркиран гроб у митском начину изражавања релативизује јунакову смрт. полази на своје последње путовање преко мора. Народне песме у записима XV–XVIII века. Пантић. Народне пјесме из старијих. Јунак који не може погинути ни од каквог овоземаљског бића. Кад је Вук Огњени умро шта је наредио на смрти. 61–64. попут Вишњићеве песме. или заборав. Недељковић. 7–31. 169 В. у Хиландару. И опет се враћамо на метафору смрти у бугарштицама. ретроспективно детерминисана очевом клетвом. Balada o Marku Kraljeviću i bratu mu Andrijašu. у: М. такође је елеменат који се може довести у везу са култом мртвих. у свим својим „старијим“ песмама. међутим. већ одлази или.16. тек онда када покојник буде сахрањен по свим важећим прописима погребног церемонијала170. земаљским оквирима неспутана. указујући на могућност његовог митског „ускрснућа“. у: Сабрана дела. 1971. женидбу прелепом девојком. бележимо у изванредној метафори смрти у бугарштицама. 167 Бугарштица Краљевић Марко и брат му Андријаш. поседују дубинску митску структуру и значење. обичним смртницима недоступно место. као митопоетске границе између овог и оног света. 49. „да се њему душмани не свете“. видели смо. 1878. Она ће то бити. Култ мртвих.“169 Марко. Антологија. I. остаје необележен не зато што је Вишњићу морала бити добро позната његова епска биографија. боји снажним лирским квалитетом. 1975. дакле. штампао у свом путописном спеву Рибање и рибарско приговарање. метафором смрти и јунаковим монологом у другом делу песме. Београд. Најстарије његове трагове код нас. Београд.

потврђује његов епски живот и улогу културног хероја / полубога чија је основна цивилизаторска функција претварање космичког хаоса у ред и хармонију173. да он у спиљи једној спава. о ком се такођер у Црној Гори приповеда. 1884. недовољно јасног стиха177. суштински. О постанку и развоју српске народне епске поезије. као и на Ивана Црнојевића. лошој и позној песми о Марковој смрти. 73. ипак. Две студентске расправе. 1961. 512–3. 148. II.“ – И. 175 Маркова смрт и погинване на царство. већ је „жив узишао на небо“172. пренесена је на Краљевића Марка. У песми о смрти Марка Краљевића из Вукове VI књиге176 такође уочавамо митске елементе. али да је мотив био познат и у епској поезији. Посебно у навођењу узрока Маркове погибије: „Ниђе бијах. прештампано из „Седмице“ за 1856. наводи се да Марко. Маркова смрт. Вишњићева песма би се. том I. 513. 27. В Исто. привидна немотивисаност смрти.“171 Ради се о „митској“ смрти јунаковој: он. VI. стр. 174  „Стара.) То изрече и умрије Марко.  . Српске народне пјесме. Све то иде у прилог. све је потпуно логично и оправдано у контексту митског образложења Маркове погибије: нелокализованост времена и простора. 1899. доследном транспозицијом древних народних веровања и обичаја проистеклих из култа мртвих код Срба. у границама поетике епског певања. де му очи видат“175. Прилог к испитивању српских јуначких песама. дакле на природном назору оснивајућа скаска. 173 Вид. 176 Смрт Марка Краљевића.“ – Исто. сунчаног јунака. Тако. О постанку и развоју српске народне епске поезије. постоји данас само прозна традиција. Београд. 536–541. У своду бројних епских песама и предања о смрти Марка Краљевића. на први поглед. 178 В.“ Још је Вук. И. издвојила и наметнула као образац митске смрти Марка Краљевића. тако. изразио своје чуђење због овог. може се закључити из тога што се на њега праве тамне алузије у неколиким тамним епским песмама. где исту функцију код нас обављају и Свети Сава и Иван Црнојевић174. и да ће се пробудити иза сна кад време дође. већ: „и побягна Марко. који је ’обишао исток до запада’ исто тако. 177 „Ја о томе никад више ништа нијесам чуо. књ. София. Оваква улога Марку је додељена и у предањима. жена – биће са хтоничним атрибутима. и није умро. када уништи своје ратничке атрибуте.. Чајкановић. годину. дете Богдана и стару мајку (?!). Вук Стефановић Караџић.. у којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена (Државно издање). убије љубу. и 1857. Нови Сад.су с тим у вези. наравно. 515. у: Две студентске расправе. И у неким другим епским песмама откривамо елементе Маркове „митске смрти“. 51–73. у једној бугарској. Юнашки песни. нерасудних сила. Руварац. као узрочник и извршилац воље виших. да сједини опет с Црном Гором равни Котор и сиње море. Међутим. Сабрана дела. по коме је Марко Краљевић у нашој епској поезији „заменио нашег старинског националног бога“178. у напомени испод песме. Руварац. Чајкановић. бр. Уби њега са града ђевојка. 171 172 195 . уопште не умире. у: Българско народно творчество в дванадесет тома. а ниђе погибох (. претерано смелом Чајкановићевом закључку.

196 .

. дате су целовите интерпретације појединих књижевних текстова (у виду методичких припрема за час). паралелно дајући практична решења. Мада ова књига. Додатни избор текстова примерених узрасту VI разреда. доживљавање и тумачење књижевних дела. које се наставник упућује да користи. у функцији мотивисања ученика за читање. У другом поглављу ове књиге. даје се коментар новог програма. организована су вежбања и утврђивања садржаја из Језика и Језичке културе. при осмишљању компаративног приступа тумачењу одређених наставних садржаја из књижевности. преко одабраних примера. на одабраним примерима објашњени су одређени методички поступци и радње. Треће поглавље књиге. приликом формулисања задатака за истраживачко читање. указује се на потребу коришћења шире методичке литературе и на значај наставникове самосталности у реализовању тематског планирања наставе књижевности и при стварању оријентационог распореда наставног градива из области Језик. Своју целовитост књига Наставна теорија и пракса оствариће тако што ће се аутор и даље бавити различитим методичким проблемима. Књижевност и Језичка култура (уз давање адекватних примера). нуди одломке из факултативне лектире који се могу адекватно искористити уз тумачење обавезних књижевних текстова. за потребе рада у додатној настави и ученичким слободним активностима. У првом делу. пошло се од садржаја везаних за Програм рада у шестом разреду основне школе. као и студентима Методике наставе књижевности и српског језика. извод из Правилника о ученичким такмичењима из српског језика (са пописом наставних садржаја које је неопходно савладати). те је зато Наставна теорија и пракса намењена свим професорима српског језика и књижевности.ЗАКЉУЧАК У књизи Наставна теорија и пракса 2 (српски језик и књижевност у старијим разредима основне школе). сугестије и подстицаје на примерима наставних јединица предвиђених новим наставним програмима (од петог до осмог разреда). под називом Приступ настави српског језика и књижевности у VI разреду. студија и часописа. оквирни план рада у додатној настави. Методичка питања која се разматрају и реализују нису и не могу бити ограничена ученичким узрастом и садржајем тренутно актуелног програма. коментарише се појам приручника за наставнике. 197 . Наставнику се на једном месту нуди извод из новог програма за српски језик и књижевност у шестом разреду. назначеним у теорији о настави. погодна је и за шире коришћење. У четвртој целини књиге дат је избор из секундарне литературе који може послужити наставнику да понуђене стручне садржаје користи на различите начине: при локализовању одломака или књижевних текстова у целини. прати Програм рада из српског језика и књижевности у VI разреду.. са објашњењима. Методички прилози. а начињен је и списак одабраних методичких прилога из стручних и методичких књига.

БЕЛЕШКЕ 198 a .

a 199 .

000. 30 cm Тираж 2.SR-ID 151648012 .– Београд : Klett.41 (035) 371.Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије. Српски језик и књижевност у старијим разредима основне школе/Зона Мркаљ.CIP . – Напомене и библиографске референце уз текст. Зона Наставна теорија и пракса 2. ISBN 978-86-7762-156-8 а) Српски језик – Настава – Методика – Приручници b) Књижевност – Настава – Методика – Приручници COBISS. 2008 (Београд: Бранмил). – 198 стр. 163. : табеле. Београд 371. изд.3: :811.3: : 82 (035) МРКАЉ. – 1.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful