Diplomski rad - Demokratija

Sadraj:

Uvod . 2 Pojam, definicija i osnovne vrednosti demokratije .......3 Oblici demokratije 4 Tipologija demokratije .. 5 Istorijski osvrt na demokratiju (Platonovo gledite) .8 Savremeni oblici demokratije ... 10 Inkluzivna i borbena demokratija ..12 Zakljuak ... 13 Literatura ....... 14

Gimnazija

Diplomski rad - Demokratija

Uvod
Otpor prema ideji demokratije, odnosno ideji kolektivnog upravljanja, naroito je snaan od trenutka kada velike socijalne i politike promene, s kraja XVIII i poetka XIX vijeka, izvode mase na politiku scenu. Filozofsku potku tog otpora predstavljaju uverenja da se paradoks demokratije, a time i njena ogranienost, ogleda u tome to ona razvija ljubav za mnotvo, a zazire od individua koje to mnotvo ine, tako da ispada da veruje u oveanstvo, a ne veruje u oveka. S tog stanovita, ideji demokratije se, meu prvima, suprotstavlja Benamen Konstan (1767-1830). On tvrdi da se u grkom polisu, jednako kao i u republikanskom Rimu, smisao slobode iscrpljivao u javnom politikom ivotu, tj. u ostvarivanju dravne vlasti. Linih, graanskih sloboda, meutim, nije bilo i ovek je, poput roba, u celini bio potinjen drutvu i dravi. Otuda, ovekov ideal treba da bude mirno uivanje u linoj nezavisnosti, a ne aktivno i trajno sudelovanje u kolektivnoj vlasti.

Konstan pod slobodom podrazumeva trijumf linosti nad vlau i zato, u ime slobode, trai trijumf individualiteta koliko nad autoritetom koji eli upravljati despotski, toliko i nad masama koje trae potinjavanje manjine veini. Takva sloboda utoliko je potrebnija to oni kojima je sueno da rade iz dana u dan nemaju vie razuma od dece, niti interesa za narodno blagostanje od tuina. Da bi se steklo poterebno znanje i donosile pravilne odluke valja imati slobodno vreme, a njega ne mogu imati oni koji nemaju bogatstvo. Deremi Bentam (17481832) svoj filozofski empirizam temelji u velikoj meri na osporavanju, kao besmislenih, svih ideja koje ovekovu interesnu i moralnu sferu objanjavaju odvojeno od naela neposredne korisnosti. Osobito je protiv ideja koje propovedaju apstraktna demokratska prava i slobode. U tom smislu, on otro kritikuje Deklaraciju prava oveka i graanina, tvrdei da ova nije nita drugo do jedan non plus ultra metafizike, koji se moe podeliti na tri dela: onaj koji je nerazumljiv, onaj koji je pogrean, i onaj koji je i jedno i drugo.

Gimnazija

Diplomski rad - Demokratija

Pojam, definicija i osnovne vrednosti demokratije

Definisati demokratiju vrlo je teak zadatak. Ona se kroz istoriju razvijala, tako da danas ima vie oblika, tu se govori o vie tipova demokratije. Teoretiari, filozofi i sociolozi su iz razliitih istorijskih perioda razliito definisali demokratiju. Meutim za sve njih definicija proistekla iz samog imena se moe usvojiti kao zajednika. Npr. na grkom demokratija znai ''vladavina naroda'' (gr. demos = narod). ''To je dravna forma u kojoj vlast proizilazi iz naroda i narod je izravno ili neizravno izvrava.'' ''Takoe, se moe smatrati nespornim i to da je demokratija politiki sistem gde veina ili znatan deo graana ima slobode i prava politikog odluivanja i postavljanja nadzora i pozivanja na odgovornost, nosilaca dravne odgovornosti.'' Ono to bi se danas trebalo podrazumevati pod pojmom demokratije, iz ega se sastoji njena bit, dosta je nejasno, uprkos vrlo rairenoj upotrebi pojma. Smatra se da je demokratije neto to ima veze sa slobodom pojedinca i sa vladavinom naroda, ali nismo sigurni kako se ova predstava demokratije moe ostvariti. Ono to se danas oznaava kao demokratija i demokratsko ima previe znaenja koja se ponekad i kose. Navedena nejasnoa je delom povezana sa injenicom da se jadan pored drugog koriste razliiti interpretatori demoktije, i njihove definicije ne obraaju panju na injenicu da oni potiu iz razliitog doba i razliitih drutvenih ureenja. Te samim time ne prave razliku izmeu jezgra demokratskog razmiljanja i njenog ostvarivanja u razliitim vremenskim periodima i drutvenim ureenjima.1

S. ivkovi, Ka sociologiji, 2005., igoja, Beograd, str. 121

Gimnazija

Diplomski rad - Demokratija

Oblici demokratije
Postoje dve vrste demokrtij: direktn (neposredn) demokrtij i reprezenttivn (predstvnik) demokrtij.

U direktnoj demokrtiji svi grni uestvuju u procesu donoenj odluke, ime se sprev stvrnje moi u rukm izbrnih predstvnik. Ipk, njvei broj dnnjih demokrtij su predstvnike. Svremen direktn demokrtij je izren kroz tri osnovn oblik: inicijtivu, referendum i opoziv. U predstvnikoj demokrtiji grni n izborim birju svoje predstvnike u prlmentu i dju im utoritet d donose odluke u njihovo ime. Iko je neposredn ili direktn demokrtij mrginlizovn u korist predstvnike (reprezenttivne), pojedine oblsti u svetu uspevju zdrti ovj oblik ue grn u politikom ivotu! Tkv je sluj s vjcrskom koj je, zhvljujui kntonlnom ureenju, uspeno integrisl neposrednost ue grn u donoenju pretenog del politikih odluk. Oblike neposredne demokrtije sreemo ko predviene i u veini svremenih ustv. Njee su to nrodn inicijtiv i referendum. D bi se neki sistem mogo zvti demokrtskim, u nekoj drvi, svki grnin mor imti ist prv i slobode (sve dok tu prv i slobode ne prekri). Prv i slobode politik nuk rzvrstv u 4 genercije: grnsk, politik, ekonomsk i socijln te prv vezn z ivotnu sredinu. On podrzumevju slobodu veroispoviesti, ncionlnog i etnikog opredeljenj, upotrebe jezik, slobodu medij i tmpe, slobodu grn d se okupljju i rzmenjuju miljenj ... Svki grnin (punoljetni) mor imti prvo n gls d bir svog predstvnik u prlmentu ili vldi. On to rdi n izborim koji morju biti redovni (njee svkih etiri ili est godin), neposredni, tjni (mogunost d gls u tjnosti) opti (prvo ue svih punoljetnih grn), i jednki (jedn grnin jedn gls). Tkoe, tkvo drutvo mor podrvti svki oblik plurlizm. To zni d drv mor imti vie politikih strnk (politike strnke) i intersnih grup (grupe z pritisk) i d grni slobodno mogu pristupti njim ili osnovti svoje.2

R. Harison, Demokratija, 1997., Dereta, Beograd, str. 75

Gimnazija

Diplomski rad - Demokratija

Tipologija demokratije
Postoje rzliite klsifikcije model demokrtije. Njee su empirijsko normtivne klsifikcije. U duhu te vrste klsifikcije postoji nekoliko model koji imju i normtivnu i empirijsku vrednost odnosno znj. To su: 1. liberln demokrtij u 3 svoj izdnj klsin, modern i neoliberln 2. polirhij 3. konsocijcij 4. diskurzivn demokrtij 5. prticipcion demokrtij 6. kosmopolitsk demokrtij 7. model multikulturnog grnstv 8. diskurzivno-polirhin liberlno-socijln demokrtij

1. Liberln demokrtij Moglo bi se rei d je liberln demokrtij oblik politikog sistem orgnizovn u okviru liberlizm ili oko vrednosti slobode. U svim vrijntm liberlne demokrtije, bilo klsinim, modernim ili neoliberlnim, liberlizm je osnovn premis, okvir i formtivn sng demokrtije. U poslednjim decenijm model liberlne demokrtije imo je veliki uticj n trnzicione procese, posebno u postkomunistikim zemljm. U nekim od tih zemlj, liberlizm je znio poetk i zenit demokrtije. Postoje rzliiti vidovi liberlne demokrtije od kojih su njznjniji klsini, moderni i neoliberlni model. Klsin liberlno-individulistik demokrtij bi se mogl vezti z Lokovo poimnje demokrtije. N pitnje zto su ljudi npustili prirodno stnje i prili drutvu, Lok odgovr d je primrn motivcij z to bil ouvnje njihovih ivot, slobode i imovine svojine. Ovu ideju trijdu je ksnije, uz mlu modifikciju (ivot, slobod sleenj sree), preuzeo Toms Deferson i implntiro u Deklrciju o nezvisnosti. Moglo bi se rei d ov tri pomenut prv, odnosno slobode, uz predstvniku vldvinu, stoje u osnovi i jezgru ovog model. U neto modernijoj i svremenijoj formi model liberlne demokrtije pokzuje ekskluzivno nglvnje individulizm, indiferentirnost prem stlnim i sistemtskim nejednkostim, veznost z ncionlne drvne institucije ko i njeno preutno suestvovnje s ncionlizmom itd. Neoliberlni model zhtev vie liberlizm, mnje demokrtije (to zni: privtizciju jvnih preduze, odbcivnje drvnih regulcij, smnjenje jvnih birokrtij i plt itd). U osvjnju i popunjvnju ovog neoliberlnog horizont nstju i rzvijju se procesi dedemokrtizcije.

Gimnazija

Diplomski rad - Demokratija

2. Polirhij (Robert Dl) Dlov polirhin demokrtij u svojoj njkroj vrijnti istie dve glvne osobine demokrtije: prticipciju i kompeticiju. Osnovne odlike polirhije u iroj vrijnti su: - vlst je u rukm izbrnih zvninik - izbori su slobodni i poteni (lterntiv s njveim brojem glsov se deklrie ko pobedniki izbor) - opte prvo gls, prktino sv odrsl lic imju prvo gls - ne postoje ogrnienj n prvo kndidture z neki poloj - slobod izrvnj i prvo d se kritikuje i protestuje - grni imju pristup rzliitim izvorim informcij - utonomije udruivnj. 3. Konsocijcij (konsocijcion demokrtij) Ovj model je svoj rzvijeni oblik dobio u rdovim Arend Ljphrt. Ovj model politikog sistem je dizjnirn z multietnik ili multincionln drutv. NJegov, moe se rei, differentia specifica jeste to to se nglv proces pregovrnj izmeu politikih elit odnosno donoenje odluk u konsocijciji je mogue smo uz punu sglsnost elit. Zbog tog je sm Ljphrt zove jo i konsesuln demokrtij. Konsocijcij se od polirhije rzlikuje u dve tke. Prvo, on ne ukljuuje prticipciju osim ko se pod prticipcijom rzumeju izbori. Drugo, on iskljuuje veinsko odluivnje. 4. Diskurzivn demokrtij s svojim istknutim zstupnicim Hbermsom i dr. jvlj se ko lterntiv kko svemonoj drvi, tko i liberlnoj demokrtiji. Ovj model demokrtije sledi vie civilno drutvo nego drvu i u sglsnosti je vie s irim nego s uskim definicijm politike. Drugim reim, diskurzivn demokrtij se opire ekonomskoj rcionlnosti u socijlnom i politikom ivotu i pledir z odreenu vrstu komuniktivne rcionlnosti. Komuniktivn rcionlnosz pretpostvlj d se preferencije i stvovi ne tretirju ko neto dto ili nepromenljivo i d individulne potrebe ko i jvni interesi mogu biti otkriveni i rsprvljni. Demokrtij je u stvri diskurs pre nego gregcij preferencij. 5. Prticipcion demokrtij U osnovi ovog model demokrtije stoji sm proces odluivnj. Nime, ovj model demokrtije nstoji d projektuje i rzvije sistem demokrtije koji e omoguiti direktnu prticipciju i uticj grn u procesu politikog odluivnj n svim nivoim politike orgnizcije koji zhtvju njihov ngmn. Tko, ovj model demokrtije je rzvijn u kontrpoziciji ne smo prem liberlnoj, ve tkoe i prem predstvnikoj, elitistikoj i korportivnoj formi demokrtije. Prticipcion demokrtij nstoji d ukljui demokrtiju u sferi rd i rzliite forme ktivnosti civilnog drutv u proces odluivnj. Odluivnjem u sferi rd grni mogu postii vie socijlne i ekonomske jednkosti koj je nun preduslov z demokrtsku prticipciju u viim oblicim politikog odluivnj. 6. Kosmopolitsk demokrtij (Dejvid Held) Heldov model kosmopolitske demokrtije nstoji d proiri okvire demokrtije kko bi izo u susret globlistikom preureenju drutv i politike. Held je z svim logno dozirno i kontrolisno utpnje drve u globlnu zjednicu, pri emu bi drv zdrl neke vne funkcije. 7. Model multikulturnog grnstv (Kimlik) Kimlikin model multikulturnog, multietnikog grnstv nstoji d inkorporir mnjinsk prv u liberlnu teoriju. On istie tri grupe mnjinskih prv: ) prvo n distinktn tretmn ili priznvnje prv b) prv
Gimnazija 6

Diplomski rad - Demokratija

smouprvljnj v) priznvnje prv predstvljnj. Svko od te tri vrste grupnih prv moe jednostvno ztititi lnove mnjinske kulturne grupe od ekonomskih pritisk ili politikih odluk veine. Kimlik brni koncept diferencirnog grnstv ko neto to je nsprm koncept univerzlnog, nediferencirnog grnstv koje mnogi teoretiri smtrju ko esencijlni element liberlno-demokrtskog idel. Meutim, on smtr d grupno diferencirn prv pruju nin ispunjenj liberlnih tenji prem slobodi i jednkosti. 8. Diskurzivno-polirhin liberlno-socijln demokrtij on sdri i integrie svojstv ve pomenutih model demokrtije.3

R. Radonji, O demokratiji, 2000., Laguna, Beograd, str. 22, 23, 24.

Gimnazija

Diplomski rad - Demokratija

Istorijski osvrt na demokratiju (Platonovo gledite)

Bilo mu je dvdeset i osm godin kd je njegov uitelj Sokrt poto je brnio prv i nunu slobodu miljenj nkon revolucije i pobede demokrtije koju je vodil gomil, osuen n smrt ispijnjem otrov kukute. Ovo iskustvo ispunilo g je tkvim prezirnjem demokrtije, i tkvom mrnjom n gomilu d je u njemu szrelo reenje d se demokrtij mor unititi i zmeniti vldvinom njmudrijih i njboljih. I ni metod kojim bi se mogli otkriti njmudriji i njbolji, i kojim bi se oni mogli pokrenuti i postviti d vldju bio je glvni zdtk njegov ivot. Svki oblik vldvine rui sm sebe kd prevri meru u uvnju osnovnog princip. Aristokrtij propd kd suzi krug vlstodrc, oligrhij kd se pred neopreznoj pohlepi d se odmh obogti. Obdve izzivju revoluciju. Kd revolucij prestne, moe se oveku initi d je on dol iz sitnih uzrok i nezntnih udljivosti; li, md nju mogu izzvti nevni povodi, opet je on iznendn posledic tekih i postepeno ngomilnih rvih stnj. Kd telo oslbi zto to su znemrivne sitne povrede, ond ve i jednostvn rn moe dovesti do teke bolesti. Ond dolzi demokrtij. Sirotinj svldv svoje protivnike, nekolicinu osuuje n smrt, druge osuuje n izgnnstvo, i nrodu dje jednko uee u grnskom prvu i u drvnoj uprvi.... Ali, demokrtij rui sebe time to preteruje u demokrtiji. NJezin osnovni princip jeste jednko prvo svih d vre slube i d uzimju ue u donoenju drvnih reenj. N prvi pogled, to je odlino stnje, li ono postje ktstroflno time to nrod nem dovoljnog obrzovnj d izbere njbolje voe i njmudriji prvc. to se tie nrod, on nit ne vidi, nego smo ponvlj ono to mu voi ku. D jedn idej uspe ili d propdne, dovoljno je d se on pohvli ili smenom uini u kkvom komdu iz nrodnog ivot (ovj udrc uperen je protiv Aristofn, ije komedije npdju svku novu ideju). Z drvni brod vldvin gomile jeste burno more, gde svki tls govor nvljuje n njeg vodu i sprev plovidbu. Krj tkve demokrtije jeste tirnij ili utokrtij; gomil toliko voli lsknje, i toliko je edn med d nposletku njlukviji i njnesvesniji lskvc, koji sebe zove ztitnikom nrod, uzim njviu vlst u svoje ruke. (Setite se istorije Rim!) to vie Plton o tome rzmilj, sve se vie udi onoj ludosti koj izbor drvnih inovnik ostvlj volji i lkovernosti gomile d uopte ne govori o tome d se tj izbor preput onim mrnim i n novc hlpljivim vojvodm koji iz demokrtske pozornice kuju oligrhiske intrige. Plton se li n to to smo mi u prostijim prilikm, n primer kd nruujemo izme, vzd uvereni d ns moe zdovoljiti smo strunjk, u politici, bez dljeg rzmiljnj, uzimmo d svko ko ume d lovi glsove ume i d uprvlj grdom ili drvom. Kd smo bolesni, poruujemo kolovnog lekr, ij nm titul jmi z njegovu nroitu spremu i rzumevnje stvri, ne trimo onog koji je veom lep i reit. Prem
Gimnazija 8

Diplomski rad - Demokratija

tome, ko je cel drv bolesn, zto d ne trimo slubu i vostvo njmudrijih i njboljih. Ni metodu koj bi od jvnih poloj otklnjl nesposobne i lupee, spreml i birl njbolje to je zdtk politike filosofije ili filosofije drve.4

Demokrtij zni ssvim jednke mogunosti, nroito u obrzovnju; li ne to d se svki nesposobn Kurt i jo nesposobniji Murt moe uspeti n drvne poloje. Svkome e stojti otvoren mogunost d se vspit z sloene zdtke uprvljnj; li, smo oni koji su dokzli svoju sposobnost, koji su s svih ispit poneli pobedn znmenj umetnosti, treb d se birju z voe. Drvni inovnici ne treb d se birju odglsvnjem, niti treb d ih birju potjne grupe, koje z demokrtiju vezuju svoje nesne rune i intrige, nego smo njihov obdrenost, koju su oni dokzli u demokrtskoj sredini u kojoj svi grdovi prvobitno imju jednk prv. I niko ne sme d se prim kkve slube bez nroitog prethodnog obrzovnj, ili d ulzi u kkvu visoku slubu pre nego je s uspehom vrio koju niu slubu. Je li to ristokrtski? Ne treb d se bojimo rei dokle god je dobr stvrnost koju re oznv: pmetnom oveku rei su tntuz bez prve vrednosti; smo budle i politiri uzimju ih z gotov novc. Mi hoemo d njbolji uprvljju nm, to i zni re ristokrtij; nismo li mi, slino ko Toms Krljl, z tim eznuli i z to se molili d njbolji uprvljju nm? Ali, mi smo se nvikli d pod ristokrtijom rzumevmo neto nsledno. Otud mor se izrino nglsiti d je pltonsk ristokrtij drukije vrste; on bi se njpre mogl ozniti ko demokrtsk ristokrtij. Jer, nrod nee biti primorn d izmeu dv kndidt, to su mu ih pronle i iznele klike, bir onog koji je mnje lo, nego e se sm kndidovti u svkom od svojih lnov i dobiti jednku mogunost izbor z vspitnje onih koji treb d vre drvne slube. Tu nem nikkvih klsnih rzlik, nikkvih poloj ili privilegij koje se nsleuju, nikkvih smetnj z tlente koji su se rodili bez sredstv; sin vldoev poinje ko svi druti, i s njime se postup ko s svim drutim, i on im iste mogunosti pred sobom ko sin onog koji isti obuu. Ako je sin vldoev glupk, on se pri prvom presijvnju odreuje meu one koji nisu sposobni z dlji rzvitk; ko li je sin onog koji isti obuu obdren ovek, njemu je put otvoren d postne uvr drve. Tlentu je rzvitk omoguen m gde se on rodio. To je demokrtij kol stoput deltnij i snij nego li demokrtij odglsvnj.5

4 5

Ibid, 28. V. Goati, Politike partije i politiki sistemi, 2002., Nolit, Beograd, str. 33, 35, 36.

Gimnazija

Diplomski rad - Demokratija

Savremeni oblici demokratije

Izbori - su postupak kojim narod (odnosno birai) poverava obavljanje politike vlasti predstavnikom telu, a u mnogim savremenim demokratskim dravama i predsednika drave (odnoso dravnog poglavara), a koji onda predstavljaju njegovu (dakle narodnu) suverenu volju. Izbori su zbog toga izvor i temelj legitimiteta celovitog sistema dravne vlasti. Izbori su prema tome, uobiajni mehanizam putem kojeg moderne demokratije biraju lanove svog parlamenta, negde i izvrnu vlast (vrlo esto predsednika drave), a ponegde i lanove sudske vlasti (sudije, ali vrlo retko). Izbori se odvijaju na nacionalnom (dravnom) nivou i na lokalnom nivou. Na nacionalnom nivou biraju se lanovi nacionalnog, dravnog parlamenta vrhovnog predstavnikog tela graana te dravnog poglavara, ukoliko se on ne bira na neki drugi nain (u parlamentu, imeovanjem od strane nekog tela, roenjem - u monarhiji) . Na regionalnom nivou biraju se lanovi lokalnog predstavnikog tela (npr. optinske, pokrajinske, regionalne skuptine) te eventualno drugi predstavci (gradonaelnici, naelnici i slino). Osim dravnih, izbor se provode i u razliitim organizacijama i udrugama, politikim stankama, korporacijama, itd. Ideja o izborima onih koji su na vlasti sazrevala je uporedno s razvojem teorije o narodnom suverenitetu kao temeljnom elementu institucionalnom izvoru posredne demokratije odosno predstavike vladavine.

Birako pravo - je subjektivno pravo graana (dravljana) odreene drave da na izborima daju glas za odreenog kandidata, ujedno i pravo da budu kandidati na izborima. Birako pravo je skup odreenih prava. Kolika je vanost ostvarenja birakog prava kao jednog od osnovnih politikih prava graana u suvremenim demokratijama ogleda se u injenici to su temeljna naela za njegovo ostvarivanje najee propisana ustavom, a detaljno razraena u izbornim zakonima. Vrste birakih prava:

aktivno birako pravo opte birako pravo i ogranieno birako pravo jednako birako pravo i nejednako birako pravo pasivno birako pravo.

Gimnazija

10

Diplomski rad - Demokratija

Pravna drava - Slobodna demokratija koja odobrava uee graana u politikom odluivanju mora imati pravno - dravno ureenje. Demokratija i pravna drava ine neodvojivu celinu. Pod pravnom dravom treba razumeti sve one principe i postupke koji osiguravaju slobodu pojedinca i njegovo uee u politikom ivotu. Pravna drava predstavlja suprotnost policijskoj dravi, odnosno dravi u kojoj vlada samovolja. U takvim sistemima pojedinac ivi stalno kontrolisan "odozgo" i pod pretnjom od upada u njegov ivot od strane dobro kontrolisanog aparata dravne sigurnosti. ovek se u svemu osea kontrolisanim, te osea veliko nepoverenje prema sebi, ime je zatrovan saivot ljudi. Uprkos svom oprezu i pokuajima graani se ne mogu otrgnuti vrstoj ruci drave. Onome ko se bori protiv takvog stanja preti hapenje ili ikaniranje, gubitak radnog mesta ili ak smetanje u zatvor, a da za to ne moe zahtevati pravni sudski proces. A kad se on izvede pred sudiju, onda on prema njemu nastupa kao funkcioner vladajue partije, poto nema nezavisnosti sudstva. Jurisdiktivna vlast je u ovakvim sistemima samo jedna od organizacionih tehnika da bi se "materijal - ljudi" uinio "obradivim". Tako da obini graanin nikad ne zna da li je ve zapeo za oko vladajuim strukturama. Samo ova nesigurnost je dovoljna za njega da se osea zavisnim i neslobodnim. Pored toga ini se da pravo u privatnoj oblasti funkcionie - jer se i u dikaturama kanjavaju lopovi ili oni koji naprave neki saobraajni prekraj. Ali, ovek se ne moe osloniti samo na to. Jer svi pravni propisi mogu se opozvati, a diktator ili dravna partija odreuju ta je pravilno, a ta ne. 6

R. Radonji, O demokratiji, 2000., Laguna, Beograd, str. 92, 93, 94, 95.

Gimnazija

11

Diplomski rad - Demokratija

Inkluzivna i borbena demokratija

Inkluzivna demokratija dozvoljava se uee u politikom procesu i ekstremistikim grupacijama koje tee ukidanju demokratije (primer panije posle pada Frankovog reima) prednost: uee u politikoj igri pre svega omoguuje objektivno brojanje glasova pristalica ekstremistikih partija; spreava se mistifikacija ilegalnih politikih organizacija koje, koristei se injenicom da su van zakona, za sebe tvrde da predstavljaju veliki deo naroda i da uivaju njegovu nepodeljenu podrku; zabranjivanjem ekstremistikih partija, demokratski reim bi liavao slobode graane samo zato to pripadaju ilegalnim ideolokim organizacijama, a ne zbog njihove stvarne nasilne delatnosti.

Borbena demokratija u ovom modelu vai naelo zabrane rada ekstremistikih partija koje su neprijateljski nastrojene prema demokratiji (primer Nemake posle Drugog svetskog rata). prednost: antidemokratske snage mogu biti velika opasnost za drutvo, to dokazuje primer Hitlerovog dolaska na vlast.78

7 8

Ibid, 17. P. ii, Uvod u pravo, 2002., Beograd, igoja, str. 54

Gimnazija

12

Diplomski rad - Demokratija

Zakljuak

Iz svega prethodno navedenog, zakljuak bi mogla biti poruka Stepana i Linca, poruka za istinskog demokratu: Demokratija ne znai da svaki graanin podrava demokratiju niti da antidemokrati ne treba da uivaju demokratske slobode kad je re o legalnim i nenasilnim aktivnostima. Nasilne aktivnosti svakako treba da se kanjavaju zakonitim sredstvima (iako ak i neki demokrati mogu, frustrirani terorizmom, opravdati nezakonite represalije). Odbrana demokratije je dunost demokratskih stranaka i njihovih lidera i, u krajnjoj liniji, glasaa koji i omoguavaju demokratama da vladaju. 9
(Alfred Stepan & Huan Linc)

www.fpn.org.

Gimnazija

13

Diplomski rad - Demokratija

Literatura:

S. ivkovi, Ka sociologiji, 2005., igoja, Beograd, str. 121 R. Harison, Demokratija, 1997., Dereta, Beograd, str. 75 R. Radonji, O demokratiji, 2000., Laguna, Beograd, str. 22, 23, 24. V. Goati, Politike partije i politiki sistemi, 2002., Nolit, Beograd, str. 33, 35, 36. 5. P. ii, Uvod u pravo, 2002., Beograd, igoja, str. 54 6. www.fpn.org 1. 2. 3. 4.

Gimnazija

14